3.

GRAĐANSKO PRAVO
3.1. GRAĐANSKO MATERIJALNO PRAVO 3.1.1. OBLIGACIONO PRAVO

OBLIGACIONO PRAVO

OSNOVNA NAČELA (Čl. 1 – 25. Zakona o obligacionim odnosima)

1.
Po tužbi klijenta protiv advokata za utvrđenje ništavosti Ugovora o zastupanju i dodatnoj nagradi i po protivtužbi za ispunjenje ugovora u preostalom delu, za odlučivanje je neophodno utvrditi da li su se ugovarači pri zasnivanju obligacionog odnosa pridržavali načela savesnosti i poštenja. Potrebno je ceniti da li se neki ugovarač koristio stanjem nužde i nedovoljnog iskustva druge ugovorne strane i za sebe ugovorio korist u očiglednoj nesrazmeri sa onim na šta se obavezao da učini drugome. Iz obrazloženja: U okviru roka za žalbu, tužilja je protiv presude kojom je izgubila spor za svojinu porodične kuće, naznačene utvrđene vrednosti, angažovala punomoćnika advokata za sastav žalbe i zastupanje. Ponuđenim ugovorom, koji su ugovarači potpisali, ugovorena je nagrada i dodatna nagrada na vrednost spora od 105.000 evra i ugovoren iznos nagrade od 10% vrednosti spora. Posle pismenog opoziva punomoćja, punomoćnik je nastavio sa pisanjem podnesaka i neovlašćenog zastupanja klijenta, ispostavljajući mu račune za isplatu. Presudom je tužbeni zahtev odbijen, a protivtužbeni zahtev usvojen, a da prethodno nije utvrđivano ispunjenje zakonskih uslova iz pomenutih zakonskih odredbi, usled čega je presuda ukinuta radi upotpunjavanja činjeničnog stanja na okolnost da li su se ugovarači pri zasnivanju ugovornog odnosa pridržavali načela savesnosti i poštenja i da li se na ovakav način, označavanjem vrednosti spora u većem iznosu od vrednosti spora utvrđene presudom, neki ugovarač koristio stanjem nužde i nedovoljnog iskustva druge ugovorne strane. (Iz Rešenja Apelacionog suda u Nišu, Gž. 2652/11 od 10.01.2012. godine)

2.
Pouzdanje kupca u evidenciju nepokretnosti ne može otkloniti ništavost ugovora o kupoprodaji nepokretnosti. Iz obrazloženja: Prema žalbenim navodima tužene da prvostepeni sud je jedini osnov za svoju odluku našao u presudi Trgovinskog suda od 22.11.2007. godine a da je prilikom zaključenja ugovora, čija se ništavost traži, neposredno utvrdila da se radi o pravu korišćenja, upravljanja i raspolaganja od strane prodavca što proizilazi i iz rešenja Opštinskog suda u od 21.05.2003. godine (kojim se utvrđuje da je dozvoljena uknjižba prava vlasništva na kupljenom delu spornog prostora u njenu korist) i naznačenog popisnog lista od 21.09.2007. godine. Iz svega toga sledi da se ona u svemu ponašala u skladu sa članom 12. Zakona o obligacionim odnosima odn. poštovala je načelo savesnosti i poštenja, a iz svih tih razloga nisu ispunjeni uslovi za donošenje prvostepene odluke.
-2-

OBLIGACIONO PRAVO Žalbeni navodi tužene su neosnovani. Ovo i zbog toga što i iz pomenute presude Trgovinskog suda i iz pomenutog rešenja Skupštine opštine od 13.02.1992. godine, ispravljenog zaključk om od 26.02.1999. godine, proizilazi da su predmetni ugovor i aneks tog ugovora protivni prinudnim propisima - radi se o nepokretnosti koja je vlasništvo Republike Srbije, a koja je data na korišćenje bez naknade navedenom društvenom preduzeću, s tim da predmetni objekat ustupi bez naknade tužilji. Od tog dokaza je pošao i Trgovinski sud donoseći navedenu presudu. Zbog toga je pravilan zaključak prvostepenog suda da su predmetni ugovor i njegov aneks - ništavi. Neosnovani su i žalbeni navodi tužene, kojima se ukazuje da je ugovor o kupoprodaji zaključen u dobroj veri (jer je bilo upisano pravo korišćenja, upravljanja i raspolaganja na prodavca i po tom osnovu joj i preneto, te da ne može i ne sme trpeti posledice kao da te savesnosti nije bilo, budući da nakon uvida u javne knjige nije znala niti je mogla znati da prodavac nije nosilac prava korišćenja, upravljanja i raspolaganja). Ti navodi su neosnovani, jer se - u situaciji u kojoj je ugovor izvršen u celosti od strane ugovornih strana - može tražiti utvrđenje njegove ništavosti u slučaju ispunjenja uslova iz člana 103. Zakona o obligacionim odnosima, te su stoga neosnovani navodi tužene da tužilja nije mogla tužbom tražiti utvrđenje ništavosti ugovora i njegovog aneksa. (Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu, Gž. 6535/10 od 20.01.2011. godine)

3.
Ne postoji zakonski osnov da se zaključeni ugovor sudskom odlukom o određivanju privremene mere stavi van snage ili da se zabrani njegovo pravno dejstvo. Iz obrazloženja: U konkretnoj situaciji, privremena mera po svom dejstvu iscrpljuje tužbeni zahtev, s obzirom da se istom traži da se stavi van snage zaključeni Ugovor. Kako parnični postupak predstavlja skup procesnih pravila radi pružanja sudske pravne zaštite prilikom rešavanja građanskopravnih sporova, te kako je osnova građanskopravnih odnosa slobodna volja stranaka da urede svoje odnose u granicama prinudnih propisa, to ne postoji zakonski osnov da se zaključeni ugovor sudskom odlukom o određivanju privremene mere stavi van snage ili da se zabrani njegovo pravno dejstvo. Sud jedino ima zakonsko ovlašćenje da, nakon održane rasprave, utvrdi ništavost ili da poništi ugovor odn. da odluči o pravnim posledicama raskida ili ništavosti ugovora, ukoliko su ispunjeni zakonski uslovi, krećući se u granicama tužbenog zahteva i nakon ocene dokaza podnetih tokom glavne rasprave. Stoga, žalbeni navodi tužilaca ne utiču na pravilnost donete odluke povodom predložene privremene mere, ali svakako moraju biti razmatrani u postupku odlučivanja o osnovanosti tužbenog zahteva. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, Pž. 13805/10 od 24.11.2010. godine)

4.
Za usluge koje nisu u potpunosti iskorišćene, a za koje nije ugovorena pojedinačna cena, ne može se tražiti sniženje ugovorene jedinstvene cene u situaciji kada je davalac usluge zbog njihove prirode bio onemogućen da ih plasira nekom drugom licu.
-3-

OBLIGACIONO PRAVO Iz obrazloženja: Prema činjeničnom stanju koje je utvrđeno u prvostepenom postupku, parnične stranke su bile u poslovnom odnosu tako što je tužilac tuženom uputio ponudu čiji je predmet bilo iznajmljivanje platforme za parkiranje aviona, pozicija za sečenje, asistencije pri sečenju aviona. Pod opisom usluge u ponudi je navedeno: … iznajmljivanje platforme za parkiranje aviona od 06.11.2006. do početka sečenja, pružanje usluge prevlačenja aviona do pozicije za sečenje i iznajmljivanje potrebne opreme - dizalice, kredlovi, stepenice, kao i pružanje protiv-požarne zaštite tokom radova na sečenju i ispiranje gorivnih rezervoara pre sečenja … Ponudom je određena cena usluge u iznosu od 199.155,oo dinara + PDV. Tuženi je ponudu tužioca prihvatio i prihvatanjem ponude obavezao se da dostavi imena lica koja će raditi na sečenju, brojeve vozila koja će koristiti, da se pridržava pravila koja važe u tehnici, a po završetku radova opere I očisti radnu platformu i da je ostavi u ispravnom stanju, da osigura od rizika tokom radova svoje ljude i opremu. Plaćanje usluga je dogovoreno 50% avansno, a 50% po ponudi. Cena za iznajmljivanje predmetne platforme je data kao jedinstvena odn. u ponudi nije data cena pojedinačnih usluga koje je pružao tužilac, već jedinstvena cena usluge. Tuženi je cenu za pruženu uslugu platio 50%, i to u delu koji se odnosio na avansno plaćanje, dok preostalih 50% nije platio. Od postavljenog tužbenog zahteva branio se isticanjem činjenice da nije koristio sve usluge iz ponude i da stoga nije u obavezi da plati punu cenu. Prvostepeni sud je na utvrđeno činjenično stanje pravilno primenio materijalno pravo kada je zaključio da je tuženi u obavezi da tužiocu plati preostali deo cene za izvršene usluge, te da ga činjenica da nije koristio sve usluge iznajmljene platforme koje su obuhvaćene ponudom ne oslobađa obaveze na plaćanje ugovorene cene za pruženu uslugu, s obzirom da se radi o ugovorenoj jedinstvenoj ceni za sve pojedinačne usluge koje čine i koje ulaze u iznajmljivanje platforme, primenom člana 262. stav 1. i člana 148. u vezi sa članom 17. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima. Privredni apelacioni sud nalazi da je tužilac, kao davalac usluge, iznajmljivanjem platforme jednom licu - tuženom, onemogućen da za one usluge koje ovaj ne koristi iste pruži drugom licu, jer su one vezane za tehničko posedovanje same platforme, pa stoga činjenica da tuženi nije koristio sve usluge koje iznajmljivanje platforme pruža ne oslobađa istog obaveze da plati ugovorenu naknadu. U vezi sa tim, neosnovani su i žalbeni navodi kojima tuženi pobija pogrešnu primenu materijalnog prava i ističe da je prvostepeni sud pogrešno protumačio ponudu tužioca ispostavljenu tuženom, posebno imajući u vidu da je upravo obaveza tuženog bila da postupa sa povećanom pažnjom i pre prihvatanja ponude utvrdi da li cena iz ponude obuhvata jedinstvenu uslugu, da li je moguće koristiti samo neke usluge i kolika je njihova cena, te ostale pojedinosti vezane za to - ako je znao da mu sve usluge koje su navedene u ponudi nisu potrebne. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda, Pž. 3496/10 (2009) od 24.11.2010. godine)

5.
Neće ostati na snazi i neće proizvoditi pravno dejstvo pravna radnja koja je preduzeta suprotno opštem aktu pravnog lica ako je suprotna strana pri preduzimanju iste znala ili morala znati za ovu suprotnost.
-4-

OBLIGACIONO PRAVO Iz obrazloženja: Pravna lica u zasnivanju obligacionih odnosa postupaju u skladu sa svojim opštim aktima; ali i ugovor koji je zaključen ili druga pravna radnja koje je preduzeta suprotno tim aktima ostaje na snazi, osim ako je za to druga strana znala ili je morala znati ili ako je ovim zakonom drugačije određeno - član 22. Zakona o obligacionim odnosima. Sporne ugovore za tužioca u konkretnom slučaju potpisao je Sekretar, sa naznakom da tužioca zastupa u svojstvu direktora. Kako nije organizovan kao privredno društvo, a što je opštepoznato i lako proverljivo uvidom u odgovarajući Registar - javnu knjigu, pa time njegov zakonski zastupnik nije direktor već Sekretar predviđen Statutom - to je (već na osnovu same činjenice da u ugovoru navodi da isti potpisuje u svojstvu direktora tužioca, koji kod tužioca ne postoji), tuženi mogao i morao znati da se radi o licu koje nije ovlašćeno za zaključenje istog. To ga čini nesavesnim. Iz tih razloga nisu ispunjeni uslovi da sporni ugovori ostanu na snazi prema članu 22. Zakona o obligacionim odnosima na koji se tuženi u žalbi poziva. Dakle, s obzirom na naznaku da ugovor za tužioca potpisuje direktor, tuženi je morao znati da se radi o potpisu neovlašćenog lica, jer je ugovor potpisalo označeno lice u svojstvu organa koji ne postoji. Imajući sve to u vidu, a u smislu citiranih odredbi Zakona o obligacionim odnosima, ugovor koji je potpisao sekretar tužioca prekoračenjem statutarnih ovlašćenja ne proizvodi pravno dejstvo, što je prvostepeni sud pravilno utvrdio, regulišući i pravne posledice usvajanjem zahteva za vraćanje menica i meničnih ovlašćenja datih na osnovu navedenih ugovora o solidarnom jemstvu. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda, Pž. 8463/10 (2) od 06.05.2010. godine)

6.
Tužbeni zahtev tužioca za isplatu duga od tuženika zbog neispunjenja ugovorne obaveze osnovan je ako je ugovorom o otkupu stana predviđeno da ima mesta njegovom raskidu ako kupac-tuženik ne plati tri uzastopne mesečne rate. Iz obrazloženja: Tokom dokaznog postupka, prvostepeni sud je utvrdio da je između tužioca - kao prodavca i tuženog - kao kupca, zaključen ugovor o otkupu stana koji je i overen. Navedenim ugovorom tuženik se obavezao da otkupnu cenu stana isplati u 480 mesečnih rata i da svaku ratu plati do 10. u mesecu za prethodni mesec. Takođe je ugovoreno da se mesečna otplatna rata usklađuje za šestomesečne obračunske periode sa kretanjem cena na malo u Republici, pri čemu je na prodavcu obaveza da obavesti kupca o visini izmenjene rate. Utvrđeno je i da, ukoliko kupac ne plati svojom krivicom tri uzastopne rate, ceo neotplaćeni dug dospeva odmah za naplatu sa zateznom kamatom i drugim troškovima. Veštačenjem je prvostepeni sud utvrdio da je bilo propusta i na strani tužioca koji nije uvek blagovremeno obaveštavao tuženog kao kupca o promeni mesečne otplate, ali to nije bila izvinjavajuća okolnost zbog koje je tuženik mogao da ne plaća već prethodno utvrđene rate čija visina mu je bila poznata. Za pomenuti propust odgovara tuženik. S obzirom na sve okolnosti konkretnog slučaja i sadržinu preuzetih ugovornih obaveza, prvostepeni sud je sa sigurnošću utvrdio da je zbog neplaćanja više od tri uzastopne rate isplata neisplaćenog dela kupoprodajne cene dospela za naplatu odjednom.
-5-

OBLIGACIONO PRAVO Na tako utvrđeno činjenično stanje, prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo kada je na osnovu člana 124. u vezi člana 17. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, po osnovu ispunjenja neispunjene ugovorne obaveze iz ugovora o otkupu stana od 31.01.1997. godine, usvojio tužbeni zahtev tužioca u celosti. (Iz Presude Apelacionog suda u Kragujevcu, Gž. 1099/10 od 15.04.2010. godine)

7.
U zavisnosti od utvrđenja činjenice na čiji su račun i u kom iznosu uplaćena sredstva kupca na ime kupoprodajne cene vozila, te da li je taj novac uplaćen osnivaču oceniće se njegova odgovornost za izvršenje ugovora o prodaji vozila predajom vozila ili povraćajem njegove cene. Iz obrazloženja: Tužilja je u konkretnom slučaju bila u materijalno-pravnom odnosu sa navedenim preduzećem, u odnosu na koje je obustavljen postupak stečaja na osnovu rešenja Stečajnog veća nadležnog Trgovinskog suda. Odredbom člana 16. ugovora o osnivanju ovog Preduzeća propisano je da "osnivači ne odgovaraju za obaveze društva, osim u slučajevima izričito navedenim u zakonu, a snose rizik do visine uloga". Ovaj dokaz nižestepeni sudovi nisu cenili prilikom utvrđivanja obima odgovornosti tuženog u vezi sa ugovorom o poslovnoj saradnji, koji je zaključen sa drugonavedenim preduzećem i predstavlja odnos uvoznika i ovlašćenog dilera. Osim toga, prvostepeni sud nije utvrdio na čiji su račun i u kom iznosu uplaćena sredstva tužilje na ime kupoprodajne cene vozila, te da li je taj novac uplaćen tuženom osnivaču od strane dilera, a u vezi s tim nije ustanovljena ni obaveza tuženog osnivača da vozilo preda ili da novac vrati tužilji. (Iz Presude Vrhovnog kasacionog suda, Rev. 44/2010 od 11.05.2010. godine)

8.
Posledica nepostupanja trgovca po upustvu o prihvatanju kartica koje je sastavni deo Ugovora o prihvatanju platnih kartica je nemogućnost naplate izvršene transakcije usled odbijanja banke da izvrši plaćanje, a samim tim i gubljenje prava za naknadu štete koju trgovac usled takvog postupanja trpi. Iz obrazloženja: Žalbeni navodi kojima se pobija pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje i ističe da je tužilac postupao u skladu sa obavezom koju je preuzeo na osnovu zaključenog Ugovora o prihvatanju platnih kartica i obavezom prema uputstvu za prihvatioce platnih kartica, te da je prilikom prodaje robe preduzeo sve propisane radnje - neosnovani su. Naime, na takav zaključak ne upućuju izvedeni dokazi i stanje u spisima, posebno imajući u vidu da je 26.11.2004. godine - kada je tužilac prihvatio falsifikovane kreditne kartice i izvršio prodaju robe - na prodajnom mestu tužioca za 14 minuta i 13 sekundi pokušano 17 transakcija pomoću pet kartica inostranih banaka, a da su samo četiri transakcije prošle autorizaciju. Ta činjenica ne-6-

OBLIGACIONO PRAVO sumnjivo ukazuje da sa predmetnim karticama nešto nije u redu, čak i ako se postupa sa uobičajenom pažnjom. U toj situaciji tužilac je odn. njegov radnik, morao da reaguje i pozove tuženog da izvrši proveru da li su kreditne kartice validne tj. ako je u tom trenutku taj podatak bio nedostupan - da ga pita za savet. Međutim, tužilac u tom cilju nije preduzeo nikakvu radnju, na koji način je rizik od eventualne štete, kao i odgovornost, preuzeo na sebe. Prvostepeni sud je, na utvrđeno činjenično stanje, pravilno primenio materijalno pravo kada je zaključio da se tužilac prilikom prodaje robe ili vršenja usluga korisnicima kreditnih kartica nije ponašao u skladu sa Uputstvom za prihvatioce platnih kartica, da se nije pridržavao osnovne procedure i sigurnosnih mera u cilju sprečavanja zloupotrebe, te da je njegov zahtev za isplatu iznosa od 620.800,oo dinara neosnovan. Takođe, Privredni apelacioni sud nalazi da tužilac prilikom procesuiranja spornih transakcija nije postupao sa pažnjom koja se u pravnom prometu zahteva u odgovarajućoj vrsti obligacionih odnosa odn. da u izvršavanju svoje profesionalne delatnosti nije postupao sa povećanom pažnjom shodno članu 18. st. 1. i 2. Zakona o obligacionim odnosima, te da se, shodno stavu 3. istog člana, nije uzdržao od postupka koji je otežao izvršenje obaveze druge strane. Sama činjenica da je u kratkom vremenskom intervalu pokušan veći broj transakcija, a da su samo četiri uspele, morala je da kod tužioca izazove sumnju da sa kreditnim karticama nešto nije u redu. Ovo naročito zbog toga što je Uputstvom za prihvatljivost platnih kartica predviđeno da i u situaciji ako je stranka sumnjiva u bilo kom smislu, obaveza je prihvatioca kartice da ne zaključi transakciju, već da pozove autorizacioni centar tuženog i traži instrukcije. Tužilac je kod utvrđenog stanja stvari bio u obavezi da postupi u skladu sa navedenom odredbom uputstva i pozove tuženog, ali on to nije učinio. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda, Pž. 4596/2010 od 16.09.2010. godine)

9.
U ispunjenju novčane obaveze kašnjenje u isplati avansa ne predstavlja docnju za koju izvođač ima pravo na zateznu kamatu. On može ostvarivati druga prava koja se tiču produženja rokova za izvođenje radova, razlike u ceni, pa i eventualno - prava na raskid ugovora. Iz obrazloženja: Iznos novca koji jedna ugovorna strana daje drugoj unapred, kako bi joj omogućila izvršenje njene ugovorne obaveze - predstavlja avans (predujam). Uobičajeno je kod ugovora o građenju da se ugovara plaćanje avansa koji omogućava izvođaču radova da preduzme pripremne radnje za izvođenja radova kao svoje ugovorne obaveze. Smatra se da je izvođač primio deo cene koju je naručilac platio unapred radi nabavke građevinskog materijala. Ukoliko avans ne bude plaćen u roku koji su stranke svojim ugovorom predvidele, to ne znači da je naručilac posla u docnji sa ispunjenjem novčane obaveze, već da obavezu nije platio "dovoljno" unapred - onako kako je to ugovoreno. Izvođaču radova, međutim, to ne daje za pravo da na iznos avansa obračunava zateznu kamatu po isteku ugovorenog roka za uplatu avansa do dana kada je avans zaista uplaćen, ali mu daje neka druga prava koja se odnose na ovlašćenje da zahteva izmenu ugovorene cene zbog promene cene materijala do koje je zbog toga došlo, kao i mogućnost da traži odlaganje sa otpočinjanjem izvođenja radova zbog neblagovremene uplate avansa odn. mogućnost
-7-

OBLIGACIONO PRAVO da traži prekid radova ukoliko su već bili započeti. U svakom slučaju, ima pravo na produženje ugovorenog roka za izvođenje radova. Ukoliko su ispunjeni drugi uslovi, daje mu i pravo da raskine ugovor. Dakle, pravilan je zaključak prvostepenog suda da tuženi nema pravo na obračunatu kamatu na sredstva avansa koje je tužilac platio po proteku roka koji je za uplatu avansa predviđen međusobno zaključenim ugovorima. Zato je pravilno prvostepeni sud na osnovu nalaza veštaka utvrdio da potraživanje tuženog ne sadrži obračunatu zateznu kamatu na sredstva avansa koja su uplaćena od strane tužioca, ali po isteku roka koji je ugovoren, već da potraživanje tuženog na dan preseka sadrži potraživanje razlike u ceni, kamate na razliku u ceni i kamate koja je obračunata na iznose po ispostavljenim situacijama koji su plaćeni sa zadocnjenjem od strane tužioca, a što ukupno iznosi navedenu sumu. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda, Pž. 2125/10 od 12.02. 2010. godine)

10.
Načelo jednake vrednosti uzajamnih davanja ne važi kod ugovora o prodaji društvenog kapitala. Iz obrazloženja: Na sporni odnos primeniće se Zakon o privatizaciji, kao lex specialis u odnosu na Zakon o obligacionim odnosima. Ovaj zakon je izričito propisao (član 41a) da se, u situaciji kada kupac ne isplati bilo koju ratu kupoprodajne cene u ugovorenom roku, ima smatrati da je ugovor raskinut po samom zakonu. Nesumnjivo je utvrđeno da tuženi nije platio treću ratu kupoprodajne cene, pa se predmetni ugovor smatra raskinutim danom kada je tužilac uputio obaveštenje tuženom o raskidu ugovora. Nisu osnovani revizijski navodi tuženog o pogrešnom zaključku da tužilac nije izvršio svoje ugovorne obaveze, zbog čega ne može raskinuti predmetni ugovor u smislu odredaba čl. 121., 124. i 125. Zakona o obligacionim odnosima. Ovo stoga što je tužilac preneo tuženom 70% prodajnog društvenog kapitala u vidu akcija subjekta privatizacije TP "P..." iz S... bez ikakvog opterećenja, što i predstavlja predmet njegove obaveze. Po osnovu zaključenog ugovora tuženi je upisan kao vlasnik 70% kapitala subjekta privatizacije u registarskom ulošku Trgovinskog suda u S... Kod ugovora o prodaji društvenog kapitala ne primenjuje se načelo jednake vrednosti uzajamnih davanja. Tuženi nije kupio prodajni kapital prema njegovoj realno utvrđenoj vrednosti, već je početna cena na aukciji iznosila 20% od gornje granice raspona utvrđene vrednosti društvenog kapitala koji je predmet prodaje a u skladu sa čl. 2a i 2b Uredbe o prodaji kapitala i imovine javnom aukcijom. Tuženi je kapital kupio po tržišnoj ceni, a ne po realnoj niti po knjigovodstvenoj. Shodno tome, tuženi neosnovano ističe u reviziji da je isplatom dve rate kupoprodajne cene preplatio vrednost kapitala koji je kupio, time što u imovinu subjekta privatizacije koja se prodaje nije bila uneta jedna od nepokretnosti. Neosnovana je i revizijska tvrdnja da su potraživanja parničnih stranaka zbog toga kompenzabilna. Osim izričito navedenih izjava i garancija, prema ugovorenoj klauzuli da "Agencija ne daje bilo kakve druge izjave i garancije." - predaja bilo koje nepokretnosti navedene u programu privatizacije ne predstavlja obavezu tužioca. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije, Prev. 196/2006 od 7.09.2006. godine)
-8-

OBLIGACIONO PRAVO

11.
O jačem pravu na sticanje prava svojine na istu nepokretnost u slučaju kada je više lica zaključilo više posebnih pravnih poslova u tom cilju, sud odlučuje primenom načela savesnosti i poštenja i načela zabrane zloupotrebe prava. Ukoliko su svi kupci savesni, a ni jedan nema državinu nepokretnosti niti je ishodio upis prava svojine u zemljišnu tj. drugu javnu knjigu, raniji kupac ima jači pravni osnov. Ako su svi kupci savesni, kupac koji je ishodio upis u zemljišnu, tj. drugu javnu knjigu ima jači pravni osnov, a ako ni jedan to nije ishodio – jači je u pravu kupac kome je nepokretnost predata u državinu. Iz obrazloženja: Utvrđeno je sledeće činjenično stanje: tužioci K. M. i A. su sa PP “K...” zaključili kupoprodajni ugovor K-05 od 23.04.1996. godine, čiji je predmet stan br. 33, površine 53,22 m kv., u ul.________, u N... S... za ukupan iznos od 239.490,oo dinara i rokom isplate do 23.04.1996. godine. Rok izgradnje bio je april 1997. godine. Ugovoreno je da će se, ukoliko kupci ne plate cenu za 75 % površine do 23.04.1996. godine, ugovor smatrati nevažećim i prodavac imati pravo da isti stan proda drugom kupcu bez posebne najave o raskidu ugovora. Prema priznanicama, kupci su uplatili 50.000 DM. Isti stan je kupila i tužilja M.J., ugovorom o kupoprodaji br. K-34 od 23.03.1999. godine, za cenu od 401.811,oo dinara, koju je i isplatila 23.03.1999. godine kod Opštinskog suda u N... S... Ov. br. ____/99. U sporni stan se tužilja M.J. i uselila. Nižestepeni sudovi usvojili su njen tužbeni zahtev i utvrdili joj pravo vlasništva na spornom stanu, sa pravom da se isti izluči iz stečajne mase. Tužbeni zahtev tužilaca K.M. i A. nižestepeni sudovi su odbili. Ovi tužioci tražili su da se utvrdi da su oni vlasnici spornog stana i da im se on preda u posed. Obrazloženje nižestepenih sudova je bilo da je tužilja M. J. jača u pravu, s obzirom da je ugovor zaključila i overila u sudu, isplatila cenu, porez na promet i svoje pravo iz ugovora ostvarila preuzimanjem državine. Nasuprot tome, tužioci K.M. i A. nisu overili ugovor u sudu, platili su samo veći deo stana i nemaju državinu. Revizioni sud, međutim, nalazi da su osnovani navodi revizije tužilaca – glavnih umešača, te da je pobijana presuda doneta na osnovu pogrešne primene materijalnog prava jer ni činjenično stanje bitno za pravilnu odluku o tužbenom zahtevu nije potpuno utvrđeno. Sadržina kupoprodajnih ugovora ukazuje na to da tužioci od tuženog kupuju stan u izgradnji koji je – prema ugovoru K.M. i A. – morao biti izgrađen do aprila 1997. godine, a prema ugovoru M.J. – do marta 1999. godine. Dakle, u pitanju je ugovor o izgradnji stana tj. ugovor o građenju, na koji se shodno primenjuju odredbe ugovora o delu, a ne ugovora o prometu nepokretnosti. Zbog toga, za punovažnost tih ugovora, nije potrebno da potpisi ugovornih strana budu overeni kod suda (kao kada su u pitanju ugovori o prometu nepokretnosti). Na drugoj strani, o jačem pravu u slučaju da su dva lica zaključila posebne pravne poslove radi sticanja prava svojine na istu nepokretnost sud odlučuje primenom načela savesnosti i poštenja i načela zabrane zloupotrebe prava. Ako su oba sticaoca savesna, a nijedan nema državinu nepokretnosti, niti je ishodio upis prava svojine u javnoj knjizi – raniji sticalac ima jači pravni osnov. Ako su savesna oba sticaoca, jači pravni osnov ima sticalac koji je ishodio upis u javnu knjigu. Ako to ni jedan nije ishodio, jače pravo ima sticalac kome je nepokretnost predata u državinu. Raniji savesni sticalac ima
-9-

OBLIGACIONO PRAVO jači pravni osnov prema nesavesnom kasnijem sticaocu, pa i u slučaju kada je otuđilac nepokretnosti istu predao u državinu kasnijem nesavesnom sticaocu ili je nesavesni sticalac ishodio upis u javnu knjigu. Zbog toga će sud u ponovnom postupku, imajući u vidu izloženo, utvrditi da li je tužilja M. J. u momentu zaključenja ugovora mogla znati da je PP “K...” predmetni stan pre toga prodao drugom licu, zatim stepen dovršenosti zgrade, tj. spornog stana u trenutku zaključenja ugovora između tužilje i tuženog, kao i u momentu useljenja, a zatim i na koji način se tužilja uselila u stan. Sud će takođe utvrditi da li su tužioci K.M. i A. do ugovorenog roka isplatili cenu u celosti ili delimično i u kom procentu. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije, Rev. 491/2004 od 10.06.2005. godine)

12.
Tužbeni zahtev tužioca za neosnovano obogaćenje je neosnovan, jer se povodom istog duga a po pravnosnažnoj presudi vodi postupak izvršenja koji nije okončan. Iz obrazloženja: Presudom Opštinskog suda u A..., P. br. 655/02 od 29.01.2003. godine, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je traženo da tuženik po osnovu neosnovanog obogaćenja plati tužiocu navedeni novčani iznos u izreci presude. Protiv navedene presude žalbu je izjavio tužilac. Okružni sud u U... je svojom presudom Gž. br. 408/03 od 8.04.2003. godine odbio kao neosnovanu žalbu tužioca i potvrdio je presudu Opštinskog suda u A..., P. br. 655/02 od 29.01.2003. godine. U obrazloženju drugostepene presude je navedeno sledeće: U toku postupka je utvrđeno da navedeni novčani iznos tuženik duguje tužiocu po pravnosnažnoj presudi P. br. 532/92 od 4.12.1998. godine, i da je sada u toku postupak izvršenja u predmetu Opštinskog suda u A... I. br. 88/00. U takvoj situaciji prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo nalazeći da je tužbeni zahtev tužioca za neosnovano obogaćenje neosnovan, jer se povodom istog duga a po pravnosnažnoj presudi vodi postupak izvršenja koji nije okončan. (Iz presude Okružnog suda u Užicu, Gž. br. 408/03 od 8.04.2003. godine)

13.
Osnovno načelo građanskog prava o jednakoj vrednosti uzajamnih davanja ograničava dispozitivnost norme o ugovornoj kamati. Iz obrazloženja: Utvrđeno je sledeće činjenično stanje: Prvostepeni sud je u dokaznom postupku utvrdio da su tužilac - protivtuženi i tuženi - protivtužilac zaključili ugovor o nenamenskom oročenom depozitu, i to dana 26.09.1995. godine. Po ovom ugovoru se deponent - ovde tuženi - protivtužilac obavezao da kod banke - ovde tužioca - protivtuženog položi, a banka primi novčani iznos od 130.000,00 dinara. Ugovoren je rok vraćanja, sa kamatnom
- 10 -

OBLIGACIONO PRAVO stopom od 0,6 % dnevno. Uz osnovni ugovor zaključeni su prvi i drugi aneks ugovora, kojima su izmenjeni rokovi vraćanja novčanih sredstava (čl. 1035., 1038. tač. 1. i 1042. Zakona o obligacionim odnosima). Prema tome, ugovor o oročenom nenamenskom depozitu predstavlja pasivni bankarski posao, u kome je banka dužnik prema svojim deponentima, zaključujući ih radi obezbeđenja novčanih potencijala za obavljanje aktivnih bankarskih poslova. Prvostepenom presudom tužilac - protivtuženi je obavezan da tuženom - protivtužiocu isplati iznos od 104.003,34 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 25.03.1996. godine sve do isplate. Obrazloženje prvostepenog suda je da je u toku postupka utvrđeno da su tužilac - protivtuženi i tuženi - protivtužilac zaključili dana 26.09.1995. godine ugovor o nenamenskom depozitu sume od 130.000,00 dinara, sa kamatom od 0,6 % dnevno i rokom vraćanja 06.10.1995. godine. Dva aneksa ugovora izmenila su samo rok vraćanja deponovane sume, a svi ostali bitni elementi ugovora ostali su nepromenjeni. Tužilac - protivtuženi isplatio je tuženom - protivtužiocu, zaključno sa 25.03. 1996. godine, ukupno 148.269,00 dinara. Obaveza tužioca - protivtuženog prema tuženom - protivtužiocu iznosi 104.003,34 dinara. Viši sud nalazi da je prvostepena presuda doneta uz pogrešnu primenu materijalnog prava i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, te je valja ukinuti. Stanovište prvostepenog suda u konkretnom slučaju se ne može prihvatiti. Naime, tačno je da su stranke ugovorom o nenamenskom oročenom depozitu ugovorile kamatu od 0,6 % dnevno na iznos deponovanih sredstava (čl. 1042. Zakona o obligacionim odnosima). Međutim, dispozitivnost norme o ugovorenoj kamati ograničena je sukobom sa osnovnim načelom građanskog prava o jednakoj vrednosti uzajamnih davanja (čl. 15. Zakona o obligacionim odnosima), a o tome sud vodi računa po službenoj dužnosti. Zato je prvostepeni sud bio dužan da ispita da li ugovorna kamata od 0,6 % dnevno odnosno 18 % mesečno, za period za koji je obračunata, predstavlja realnu i uobičajenu kamatu za takvu vrstu posla. Samo takvoj kamatnoj stopi može se pružiti sudska zaštita. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda, Pž. 5408/2001 od 21.02.2002. godine)

14.
Predugovor je takav ugovor kojim se preuzima obaveza da se zaključi glavni ugovor. Ukoliko predugovorom obavezana strana neće da sklopi glavni ugovor, tada druga strana ne može tužbom tražiti ispunjenje ove činidbe, nego preko suda može tražiti da se naloži drugoj strani da u roku od šest meseci po isteku ugovorenog roka pristupi zaključenju glavnog ugovora. Iz obrazloženja: Prema odredbi člana 45. stav 1. ZOO, predugovor je takav ugovor kojim se preuzima obaveza da se docnije zaključi drugi, glavni ugovor. Prema odredbi člana 20. stav 1. Zakona o osnovnim svojinsko-pravnim odnosima, pored ostalih načina, pravo svojine se stiče i na osnovu pravnog posla. Na osnovu pravnog posla pravo svojine na nepokretnostima se prema odredbi čl. 33. navedenog Zakona o osnovnim svojinsko-pravnim odnosima, stiče upisom u javnu knjigu ili na drugi odgovarajući način određen zakonom. Po samom zakonu, pravo svojine se prema odredbi člana 21. navedenog Zakona, može steći i građenjem na tuđem zemljištu, pod uslovima i na načine predviđene odredbama čl. 24, 25. i 26. Zakona o osnovnim svojinsko-pravnim odnosima.
- 11 -

OBLIGACIONO PRAVO Dakle, glavni cilj sklapanja predugovora je međusobno obavezivanje pregovarajućih strana na zaključenje drugog glavnog ugovora. Iz predugovora ne nastaje obaveza na ispunjenje neke određene činidbe, odnosno ispunjenje neke ugovorne obaveze iz onog nameravanog i željenog glavnog ugovora, već jedino obaveza sklapanja određenog definitivnog obaveznog ugovora, a tek nakon što ovaj već bude sklopljen, nastaće ugovorena obaveza ispunjenje određene činidbe, koja je predmet te ugovorene obaveze. Ukoliko predugovorom obavezna strana neće da sklopi ovaj drugi glavni ugovor, tada druga strana ne može uspešno ustati sa tužbom radi ispunjenja one činidbe koja je predmet ugovorene obaveze nameravanog definitivnog, glavnog, ugovora, već jedino tužbom za ispunjenje konkretno sklopljenog predugovora, tužbom za sklapanje glavnog ugovora, kako to predviđa odredba čl. 45. st. 4. ZOO-a. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. 1968/02 od 3.07.2002. godine).

15.
Isplata zatezne kamate može se ostvariti samo kada je obaveza plaćanja kamate izričito ugovorena, ali sud mora imati u vidu, radi pravilnog presuđenja predmetne stvari i načelo jednake vrednosti uzajamnih davanja. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju u prvostepenom postupku tužilac je 2.09.1994. godine i 7.12.1994. godine uplatio tuženom ukupno 400.390,25 dinara. Uplata je izvršena u cilju avansnog plaćanja građevinskog materijala iz proizvodnog asortimana tuženog. Međutim, tužilac nije prilikom uplate avansa dostavio tuženom specifikaciju građevinskog materijala i rokove za isporuku istog. Stoga je tuženi vršio isporuku robe tužiocu sve do 11.9.1997. godine. Tako isporučena roba tužiocu fakturisana je po važećim cenama na dan isporuke. Na taj način tužiocu je isporučena roba u ukupnoj vrednosti koja nominalno pokriva uplaćeni iznos avansa. Na temelju tako utvrđenog činjeničnog stanja odbijen je zahtev tužioca da mu tuženi zbog docnje u isporuci robe isplati zateznu kamatu u ukupnom iznosu od 1.789.315,00 dinara. Odluka nižestepenih sudova zasnovana je na pogrešnoj primeni materijalnog prava. Naime, tačno je da tužilac u konkretnom slučaju ne može tražiti isplatu zatezne kamate, obzirom da takvo pravo može ostvariti samo kada je obaveza plaćanja kamate izričito ugovorena. Međutim, to samo po sebi ne znači i da je zahtev tužioca neosnovan. Ovo iz razloga, što pravni osnov naveden u tužbi sud ne obavezuje. To je izričito propisano odredbom člana 186. stav 3. ZPP. Iz tog razloga, a obzirom na činjenicu da je tužiocu isporučena roba fakturisana po cenama na dan isporuke, a ne po važećim cenama na dan uplate avansa, tužilac ima pravo na povraćaj eventualne razlike između vrednosti količine i vrste avansom pokrivene robe koja mu je isporučena. To pravo tužioca se temelji u načelu ekvalentnosti uzajamnih davanja ustanovljenom odredbom člana 15. Zakona o obligacionim odnosima. Međutim, zbog pogrešne primene materijalnog prava sud nije utvrdio odlučne činjenice za presuđenje ovog spora. To je razlog, zbog koga je na temelju odredbe člana 395. stav 2. ZPP odlučeno kao u izreci. U nastavku postupka otkloniće se propusti na koje je ukazano ovim rešenjem. To podrazumeva obavezu prvostepenog suda da u cilju pravilnog presuđenja ovog spora pouzdano utvrdi vrednost isporučenih roba tužiocu po važećim cenama na dan uplate avansa. Saglasno toj činjenici treba utvrditi i količinu robe koju je pokrivao avans po cenama na dan plaćanja. Tako utvrđenu količinu i vrstu
- 12 -

OBLIGACIONO PRAVO robe treba uporediti sa onom količinom robe koja je tužiocu isporučena. U slučaju da je ta količina manja od one koja je bila pokrivena avansom utvrdiće se vrednost razlike po cenama na dan presuđenja i saglasno tome doneti odgovarajuća odluka o tužbenom zahtevu. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Prev. 768/01 od 18.09.2002. godine)

16.
Članom 10. ZOO se utvrđuje da strane u obligacione odnose stupaju slobodne i svoje odnose uređuju isključivo po svojoj volji.

Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da sud obaveže tuženog da produži ugovor o zakupu poslovnog prostora do 15.10.2011. godine. Tužilac je žalbom pobijao prvostepenu presudu. Viši trgovinski sud je našao da je žalba neosnovana. Iz činjeničnog stanja utvrđenog u prvostepenom postupku proizilazi da je nesporno među strankama da su zaključile ugovor o zakupu poslovnog prostora, da je zaključen i aneks ugovora, kao i da su zaključile ugovor o zajedničkoj izgradnji u cilju ostvarivanja obostranih interesa, a radi zajedničkog ulaganja i izgradnje magacinskog prostora, kao i da je vreme zakupa navedenim ugovorom određen na period od 10 godina. Rok ugovora je određen ugovorom, a tužilac traži produženje ugovornog odnosa, pa je prvostepeni sud pravilno postupio što nije usvojio ovakav tužbeni zahtev tužioca, jer bi to bilo protivrečno jednom od osnovnih načela obligacionih odnosa. Članom 10. ZOO se utvrđuje da strane u obligacione odnose stupaju slobodne i svoje odnose uređuju isključivo po svojoj volji. Ne postoji zakonska obaveza za zahtevanje i zaključenje ovakvog ugovora. To što tužilac smatra da je u izgradnju objekta uložio znatno veća sredstva u odnosu na vreme korišćenja prostora, kao da je tako kratak rok korišćenja objekta rezultirao time da je u celom ovom odnosu sa tuženikom prevaren, nije od značaja za presuđenje ove pravne stvari. Tužiocu ostaju na raspolaganje druga pravna sredstva i on eventualno može tražiti naknadu štete, odnosno podneti tužbu za naknadu štete, ako smatra da je oštećen ili tužbu zbog neosnovanog bogaćenja ako smatra da se tuženi neosnovano obogatio. (Iz presude Višeg trgovinskog suda u Beogradu Pž. 5721/02 od 9.10.2002. godine)

Ništav je ugovor koga zaključi punomoćnik umrlog lica. (Iz presude Okružnog suda u Kraljevu, Gž. 143/02 od 26. 03. 2000. godine)

17. 18.

Kada je zbog visoke inflacije broj novčanih jedinica na koji obaveza glasi obezvređen, poveriocu pripada saglasno načelu jednakih vrednosti uzajamnih davanja, valorizovan iznos po stopi rasta cena na malo prema podacima nadležnog saveznog organa za poslove statistike, ako zakonom ili ugovorom nije drukčije predviđeno. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 2836/98 od 21.07.1999. godine)
- 13 -

Beograd. Ako ne postoji propis koji obavezuje stranke (autobusku stanicu i transportnu organizaciju) na zaključenje ugovora o pružanju usluga na autobuskoj stanici (čl.03.02.1997.1995. (Vrhovni sud Srbije. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije.prevoznika zaključila poseban ugovor sa autobuskom stanicom ili ne. ZOO. Pž. godine) 20. ZOO.1988. 18/98 od 14. godine) 19. 21.1988. ZOO). bez obzira da li je neka od organizacija udruženog rada . br. Prev. Beograd.14 - 25. (Iz odluke Vrhovnog suda Srbije Prev. 3310/98 od 17. tada čl. Zakona o prevozu u drumskom saobraćaju treba shvatiti tako. koja obuhvataju i pružanje usluga izdavanje prevoznih karata. Rev. ZOO pod određenim uslovima. s pozivom na načelo jednakih davanja. list SFRJ" br.1998. godine) Prinudno poravnanje između dužnika poravnanja i njegovih poverilaca.5319/95 od 17. st. ne isključuje mogućnost da poverilac potražuje od dužnika poravnanja valorizaciju po načelu jednakih vrednosti iz člana 15. (Vrhovni sud Srbije.47/88 od 9.OBLIGACIONO PRAVO U slučaju dvostrukog prometa nepokretnosti. godine) 23. (Savezni sud Gsz. U zasnivanju dvostranih ugovora strane polaze od načela jednake vrednosti uzajamnih davanja. Pošto se na ugovoru o prevozu primenjuje Zakon o ugovorima o prevozu u železničkom saobraćaju ("Sl.1999. kada je visina određena prosečnom visinom kamatnih stopa na tržištu novca. Kod nedozvoljenih kretanja kamatnih stopa. Ugovor zaključen van registrovane delatnosti tj. jače pravo ima sticalac kome je nepokretnost predata. godine) 24. 2/74 i 17/90) to se odredbe ZOO u ovom slučaju isključuju. 202/96 od 15.05.23/88 od 29. 20. Beograd. 141. ZOO i naknadu štete u smislu odredbe čl. 256/97 od 17. Ne postoji nesrazmera ugovorenih davanja u pogledu visine ugovorene kamate na bankarski kredit. Prev. s tim što je eventualna zloupotreba propisivanja zelenaških kamata sankcionisana i odredbom čl. 15. zaključen protivno opštim aktima društvenog pravnog lica. 1996. Ako je obligacioni odnos regulisan drugim saveznim zakonom primenjuje se taj zakon kao leks specialis a odredbe Zakona o obligacionim odnosima samo u pitanjima koja nisu regulisana tim zakonom. 278.22. (Viši privredni sud. sud bi mogao umeriti stopu ugovorene kamate u smislu čl. godine) . (Vrhovni sud Srbije. godine) 22.05. ostaje na snazi osim ako je to druga strana znala ili morala znati. kad su oba sticaoca savesni a nije usledila promena u javnim knjigama.06. . da je samoupravno pravo autobuske stanice da u skladu sa opštim uslovima koje samostalno utvrđuje pruža usluge svim prevoziocima pod jednakim uslovima.2.05.11. Prev.

1985. Zakona o menici u vezi čl. zbog krupnijeg ekonomskog interesa kao što je izgradnja silosa. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. ZOO-a da cedent odnosno indosant ne odgovara za neispunjenje obaveza od strane izdavaoca se ne primenjuje. Zakona o ugovorima o prevozu u drumskom saobraćaju ("Sl. 23. godine) Na osnovu čl. Pž. Ovi žalbeni navodi nisu osnovani. zakonskih zastupnika stranaka dovoljni su za zaključenje ugovora.364/82 od 15.07. jer tužilac. ZOO svako je dužan da se uzdrži od postupka kojima se može drugom prouzrokovati šteta. Pored toga. ne primenjuju odredbe Zakona o obligacionim odnosima.11.46.15 - . i 47. da navedeni zapisnik predstavlja Aneks koji je postao sastavni deo Ugovora a kojim je došlo do proširenja zakupljenog poslovnog prostora i to zato što ih je pečatom overio samo tuženi. (čl. zastarni rok računa se prema odredbi člana 112. 2509/84 od 05.3. Novi Sad Rev. na obligacione odnose koji se uređuju drugim saveznim zakonom. a ne postoji obaveza da on bude overen i pečatom pravnog lica. godine) 26. izvođač radova i investitor solidarno odgovaraju oštećenom za prouzrokovanu štetu. 2/74) i iznosi jednu godinu. (Vrhovni sud Vojvodine. nesporno prihvata navedeni sporazum i na osnovu njega fakturiše i traži naplatu zakupnine za površine koje su date u zakup.da je došlo do zaključenja navedenog aneksa ugovora odn. godine) Za potraživanje na ime dangubnine do koje je došlo zbog neblagovremenog utovara robe iz ugovora o prevozu u drumskom saobraćaju. SAGLASNOST VOLJA (Čl. jer je Zakonom o menici ovo pitanje drugačije regulisano.izostanak pečata tužioca nije od uticaja na validnost navedenog zapisnika. Iz obrazloženja: Tuženi u žalbenim navodima ukazuje na pogrešnu ocenu .12. (Viši privredni sud.1982. 28. ZOO). list SFRJ" br. Zbog toga .4279/85 od 16. godine) . zakonskih zastupnika stranaka.OBLIGACIONO PRAVO Odredba čl. kao zakupodavac. (Viši privredni sud Beograd. Beograd. Zakona o obligacionim odnosima (3 godine) jer se u smislu člana 23. 246. pa usled toga oštećenom bude prouzrokovana šteta. 26 – 45. a ne prema čl. Zakona o obligacionim odnosima. Pž.10. Zakona o obligacionim odnosima) 29. st. 374.1984. a nije obavezno da on sadrži i pečat pravnog lica. Potpisi statutarnih tj. Pž.2010. 27. To navedeni zapisnik sadrži. 4738/10(1) od 02. činjenica da je tužiočev pečat izostao ne može ni na koji način dovesti u pitanje validnost zaključenog sporazuma. Za validno zaključenje ugovora dovoljni su potpisi statutarnih odn. 16. U slučaju izvođenja građevinskih radova ako se ne može uzdržavati od takvih postupaka.

jer je to suprotno slobodnoj volji stranaka. Pž. u tržišnoj utakmici za klijente. ne smeju sadržati ugovorne klauzule o neopozivosti. moglo smatrati zaključenjem ugovora. To bi bio i akt nelojalne konkurencije među onima koji vrše određenu uslugu. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. godine) 31. Iz obrazloženja: U pogledu tipskih ugovora. prema evropskim standardima.16 - . to bi onda značilo da je druga strana u stvari primorana da ugovor zaključi tj. Iz obrazloženja: Žalbeni navodi tužioca . da primi nešto što nije tražila i ispuni nešto na šta nije svojom voljom htela da se obaveže. sačinjenih od jedne ugovorne strane u vezi sa obavljanjem njene registrovane privredne delatnosti. dakle . To bi bilo nedopušteno u odnosu na klijente kojima se ugovorni odnos nameće i akt nelojalne konkurencije u odnosu na subjekte koji na tržištu vrše istu vrstu usluga. bez bilo kakve obaveze u odnosu na drugu ugovornu stranu. ali i akt nedopušten u odnosu na klijenta koji se na navedeni način primorava da ugovor zaključi i proglašava da je u obavezi prema onome ko mu bez ikakvog pravnog osnova vrši dostavu nekog predmeta ili vrši neku uslugu koju nije tražio.12. a koji se zaključuju po pristupu i to tako što predstavnici strane koja sačinjava tipski ugovor odlaze u poslovne prostorije drugih privrednih subjekata radi zaključenja ugovora ili u domove fizičkih lica ("ugovori zaključeni na vratima"). godine) . prema evropskim standardima.12. Sasvim suprotno.nije dozvoljeno predvideti da su neopozivi. Ne može se smatrati zaključenjem ugovora "ispunjenje obaveze" prema neovlašćeno zastupanom.2010. kao unapred pripremljeni tipski ugovori zaključeni po pristupu u poslovnim prostorijama pravnih lica ili domovima fizičkih lica. klijenti koji zaključe ugovor pod navedenim okolnostima imaju na raspolaganju određeni rok (najčešće dve nedelje) da odustanu od tako zaključenog ugovora. prema evropskim standardima kojima se i na domaćem tržištu i u domaćem pravnom sistemu mora težiti . (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. 14301/10 (3) od 23.da je ugovor u svakom slučaju zaključen na osnovu činjenice da je tužilac ispunio obavezu objavljivanjem podataka za tuženog . Kada bi se "ispunjenje obaveze" jedne strane bez zaključenog ugovora među strankama (a ugovor je zaključen kada se stranke saglase o bitnim sastojcima ugovora). Upravo suprotno.odustanu od tako zaključenog ugovora.nisu osnovani. 14301/10 (2) od 23. jer bi se on na taj način primoravao na ugovorni odnos u koji nije svojom voljom. Ovo bi bilo suprotno i načelu autonomije volje stranaka prilikom zaključenja ugovora i osnovnim tržišnim principima.2010. Pž.OBLIGACIONO PRAVO 30. klijentima se kod ovih ugovora omogućava da u razumnom roku (najčešće dve nedelje) . "Ugovori zaključeni na vratima".iako to među strankama nije ugovoreno.

stranke se ne mogu pozivati na to da su uslovi promenjeni pregovorima u periodu između davanja pisane ponude i zaključenja ugovora.2007. Zako. pa se na osnovu te namene kao i zahteva s pozivom na ponudu u kome je označen minimalni kvalitet materijala. ponuda je sadržala jasno naznačenje namene buduće opreme . Shodno iznetom.09. Ukoliko je ugovor zaključen prema naznačenim uslovima iz date pisane ponude.da ista može služiti za mešanje šećera i vode.03. jer je .17 - . 83/07 od 05. nisu od uticaja na same ugovorne obaveze. Pž. Zato je pravilno prvostepeni sud utvrdio da je sporni ugovor među strankama bio zaključen u skladu sa ponudom od 03. godine uputio tužiocu zahtev za ponudu. Prema tome. da su svi bitni elementi ugovora bili zasnovani na citiranoj ponudi. tražeći da mu dostavi ponudu za opremu (koja je inače i predmet ugovora).05.2007.OBLIGACIONO PRAVO 32. izričito naglašeno da se isti zaključuje na osnovu ponude tužioca od 03.05. godine) 33. svi razgovori koji su se među strankama odvijali između ponude i zaključenog ugovora.03.član 32. sačinjena ponuda koja je potom i bila osnov zaključenja ugovora među parničnim strankama. da je ugovoreno da oprema mora ispunjavati tehničke mogućnosti korišćenja za mešavinu šećera i vode i soli i vode. opreme prema karakteristikama iz ponude.2007.05. Iz tih razloga. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je utvrdio da je Tuženi je 19. Zakona o obligacionim odnosima. 36 od 15.bez obzira na sva pregovaranja parničnih stranaka koja su se odvijala posle prijema ponude .ugovor zaključen sa jasnim naznakama da je zasnovan na ponudi od 03. Zbog toga. Relevantne odredbe: Ponuda.2007.2007. Time je saglasnost volja stranaka nedvosmisleno postignuta. godine odn. godine. predstavlja predlog za zaključenje ugovora ako sadrži sve bitne sastojke ugovora pa bi se njenim prihvatanjem mogao zaključiti ugovor . a to znači da je oprema morala služiti za mešanje šećera i vode i da je ugovoreni minimalni kvalitet materijala. koji je osnov međusobnog poslovnog odnosa stranaka. Na prestanak poslovnog odnosa ugovornih strana u situaciji kada je jedna od ugovornih strana izjavu o raskidu ugovora dala na neki od zakonom propisanih načina iz člana 28.02. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. Ugovorom br. godine. nisu od značaja žalbeni navodi tuženog da je u fazi po prijemu ponude. navodeći da oprema mora biti najmanje tačno određenog i navedenog kvaliteta.2007. jer je zaključenjem ugovora (prema njegovim sopstvenim izričitim odredbama) postignuta saglasnost volja u pogledu predmeta ugovora odn. poslata od strane tužioca. došlo do pregovora o promeni bitnih elemenata ugovora u pogledu navedene namene opreme tj. godine sadržala je naznaku da oprema služi za mešanje šećera i vode. a pre zaključenja ugovora.2010. Tužiočeva ponuda br. godine. tuženi je tužioca pozvao na ponudu. upravo u pogledu elemenata iz ponude tužioca. 3445/10(1) od 16.

emituje emisije tužioca. ne vrši svoje ugovorne obaveze. Iz obrazloženja: Utvrđeno je sledeće činjenično stanje: Parnične stranke su dana 30. a što je sve protivno zaključenom Ugovoru o poslovnoj saradnji. nastupila usled jednostranog raskida ugovora od strane tuženog usmenim putem. U stavu 1. tuženi je dostavio dokaze.07. Skupština stanara zgrade nije ovlašćena da u ime i za račun vlasnika stana za. Bez uticaja je na prestanak poslovnog odnosa parničnih stranaka činjenica da izjava volje za raskid ugovora nije učinjena pismenim putem. počev od momenta stupanja na snagu osnovnog Ugovora pa do njegovog prestanka bez obzira na osnov prestanka. te protesta gostiju emisija koje su emitovane.04. bez otkaznog roka. dok su se stavom 4. godine zaključile Ugovor o izmenama i dopunama Ugovora o poslovnoj saradnji i pravu na emitovanje (kojim se menja član 9. kao i zbog samog koncepta emisije. Zakona o obligacionim odnosima. već da se koristio svojim pravom ustanovljenim Ugovorom i prestao da .2007. U konkretnom slučaju tužilac je iz usmene izjave tuženog da prestaje sa emitovanjem emisija nedvosmisleno zaključio da takva izjava tuženog u suštini predstavlja izjavu o raskidu zaključenog ugovora. 4. imajući u vidu Uputstvo saveta Republičke radiodifuzne agencije o ponašanju emitera od 26. Stavom 3. te Ugovoru o izmenama i dopunama istog ugovora. Pž. 4205/10 od 25. a koja je.608. Dogovoreno je da izmene i dopune Ugovora o poslovnoj saradnji i pravu na emitovanje čine sastavni deo Ugovora koji će se primenjivati na ugovorni odnos ugovornih strana iz osnovnog Ugovora. dok je stavom 2. kako je to Ugovor predviđao. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda.zbog nedovoljne gledanosti . lift. godine i zaštiti dostojanstva ličnosti. zajednička struja. predviđeno da je jednostrani raskid Ugovora. Imajući u vidu da se ne radi o zajedničkim uređajima i delovima zgrade čije uspostavljanje i održavanje je neophodno i nužno za zgradu kao celinu (npr. ne poštujući odredbe o jednostranom raskidu Ugovora nakon proizvedenih osam emisija.oo dinara tužilac potražuje na ime štete koja se ogleda u izmakloj dobiti.). navodeći da Ugovor o poslovnoj saradnji i pravu na emitovanje nije raskinuo. propisanih članom 28. godine) 34.000. s obzirom da se ugovor raskida onog momenta kada se izjava da na neki od zakonom predviđenih načina.2007. godine). vizuelnom ili konceptualnom smislu. ugovorne strane saglasile da svaka emisija serijala mora da ostvari najmanje 6% udela u gledanosti u terminu emitovanja. Ugovora o poslovnoj saradnji i pravu na emitovanje od 10.06. Ukoliko ne ispuni ovaj uslov tuženi zadržava pravo promene termina emitovanja emisija serijala u skladu sa svojom programskom politikom. bez vidnog razloga i bez pismenog obaveštenja.oo EUR odn.11. a koji je usmeren na način prezentovanja emisije. povodom realizacije njegovog predmeta.OBLIGACIONO PRAVO na o obligacionim odnosima bez uticaja je postojanje ugovorne odredbe kojom se predviđa da se ugovor može raskinuti pismenim putem. stepenište i sl. kao i pravo da prekine emitovanje serijala. krov. odn.18 - .600. sadržinskom. po njegovim navodima. tuženi je zadržao pravo da odbije da emituje bilo koju emisiju iz serijala ukoliko smatra da ne zadovoljava standarde njegovih osnivača u tematskom. saglasile su da se Ugovor može raskinuti sporazumno u bilo koje doba pismenim putem. moguć ukoliko jedna ugovorna strana grubo krši odredbe Ugovora. Zbog toga je bio primoran da zastane i prestane sa emitovanjem predmetnog programa.2007. Tuženi je zahtev tužioca osporio po osnovu i visini. Iznos od 57. U prilog svojim navodima.2010.

i to za 16 kanala. uveo novi kablovski sistem tužiocima. Međutim. Iz obrazloženja: Utvrđeno je sledeće činjenično stanje: Tužioci su imali zaključen ugovor sa navedenom Samostalnom zanatskom radnjom o priključenju na kablovski sistem.06. godine radnici tuženog su presekli kablove zajedničkog kablovskog antenskog sistema iznad ulaznih vrata stanova tužilaca br. Zato ostaje nejasno zašto je tuženi instalirao novi kablovski sistem tužiocima sa 60 kanala.OBLIGACIONO PRAVO ključi ugovor o korišćenju kablovskog distributivnog sistema protivno njegovoj volji jer je to njegovo pojedinačno pravo. pa . već da su vlasništvo tuženog i da su tužioci platili kablovski sistem tuženog iako nisu zaključili ugovor.imaju pravo da i dalje koriste kablovski sistem od 16 kanala koji su imali pre. a nije ni sporno. Ceneći utvrđene činjenice. godine Skupština stanara zgrade je zaključila ugovor sa tuženim kao i aneks ugovora. Skupština stambene zgrade nije ovlašćena da u ime i za račun vlasnika stana zaključi ugovor o korišćenju kablovskog distributivnog sistema protivno njegovoj volji. koliko su tužioci imali pre njihovog ulaska u zgradu. Dana 31. a ne 16 kanala. ako sa njima u tom pogledu nije postignut dogovor i zaključen ugovor. Vraćanjem samo pet kanala tuženi nije otklonio posledice smetanja koje je počinio. činjenica je da su tužioci imali kablovski sistem sa 16 kanala na osnovu ugovora o korišćenju kablovskog sistema. a ne ove za smetanje državine. Sva ostala sporna pitanja koja se pojavljuju između parničnih stranaka su stvar druge parnice.153 i 154. ako je to tačno. jer je to pravo svakog vlasnika stana (stanara) pojedinačno.ko je imao poslednju državinu i da li je i ko počinio smetanje državine. II i III reda su odbili da zaključe ugovor koji im je tuženi ponudio.2002. nakon čega je tuženi tužiocima vratio signal koji su imali ranije. a ne nametanjem od strane jedne ugovorne strane drugoj.19 - . Tužioci su odbili da zaključe ugovor sa tuženim o korišćenju novog kablovskog sistema. s tim da je tuženi obećao da će sa svakim stanarom zgrade pojedinačno zaključiti ugovor.2005. 2927/05 od 30. jer se oni ne odnose na posesornu parnicu. Naime. Tužioci I. Dana 04. isključeno je pretresanje o pravu na državinu. o pravnom osnovu. Osim toga. pošto se ne radi o onim zajedničkim uređajima i delovima zgrade čije uspostavljanje i održavanje je neophodno za zgradu kao celinu. te oni tužbom osnovano zahtevaju državinsku zaštitu.10. te da zato potražuje iznos naknade koji tužioci treba da plate za korišćenje kablovskog sistema. Zakona o parničnom postupku: u parnici zbog smetanja državine. Ovde se radi o ugovoru koji se zaključuje slobodnom izjavom volja obe ugovorne strane. uz pravilnu primenu materijalnog prava .član 441. (Iz Rešenja Okružnog suda u Novom Sadu. ova pitanja nisu od uticaja na posesornu parnicu. a takođe je činjenica i da je tuženi presekao kablove ovog sistema tužiocima i da je na taj način njih onemogućio u mirnom korišćenju poslednjeg stanja poseda u pogledu kablovskog sistema. ali je vraćeno samo pet kanala. 123. Žalbeni navodi tuženog se ne mogu prihvatiti. čime je počinio smetanje državine tužilaca. Tuženi u žalbi ističe da predmetni kablovi nisu kablovi zajedničkog kablovskog sistema. U konkretnom slučaju nesumnjivo je utvrđeno. Gž. jer je u obavezi da vrati svih 16 kanala. savesnosti ili nesavesnosti državine ili o zahtevima za naknadu štete. pravilno je prvostepeni sud doneo pobijano rešenje bez bitnih povreda odredaba parničnog postupka. godine) . postavlja se pitanje zašto je tuženi. a da sa njima o tome nije prethodno postignut dogovor.05.prema tome .2004. da su tužioci bili u državini zajedničkog kablovskog sistema i da je tuženi presekao kablove iznad njihovih stanova. raspravljaju se i utvrđuju samo dve bitne činjenice .

U tom periodu.Ministarstvo odbrane je vlasnik poslovnog prostora u Ulici P. sa sadržinom u pogledu posla koji se ima obaviti i naknade za rad koja se ima platiti. Zakona o obligacionim odnosima.1981. 1058-2 od 3. tuženi Lj.S.S.OBLIGACIONO PRAVO 35. pravilna je ocena nižestepenih sudova da je predmetni predugovor obavezujući za ugovarače u smislu člana 45. da je tužilac koristio poslovni prostor za obavljanje ugostiteljske delatnosti kako je ugovoreno i da ni jedna ugovorna strana nije tražila raskid niti dala otkaz. već se njeno pravo odnosi na naknadu za izvršeni ugovoreni posao. te da iz njega proističe pravo tužioca da kao zakupac predmetni poslovni prostor koristi. Članom 1.1982.2007.1. na korišćenje a na osnovu ugovora o zakupu na određeno vreme br.S.S. u Ulici P. 59 daje zakupcu na privremeno korišćenje za stanovanje do prestanka ratnog stanja u SRJ. koji iznos je tužilac kao izvršilac posla primio. navedenog ugovora ugovoreno da zakupodavac poslovni prostor u B. tužena je ovaj prostor dodelila Z.11. tužena državna zajednica Srbija i Crna Gora . predugovora o zakupu navedenih prostorija br. nakon čega je zakupac obavezan da ga u roku od osam dana oslobodi od lica i stvari i preda zakupodavcu u posed. Izjave volja date su slobodno i ozbiljno. činjenice da predugovor o zakupu poslovnih prostorija od 26. a vrši se tako što zakupac koristi poslovni prostor za obavljanje ugostiteljske delatnosti. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju. S druge strane. 361-1965/0-81 od 5. kako je i ugovoreno. 153-2 od 26.2. Postignuta je saglasnost o bitnim sastojcima ugovora između stranaka. Ugovorna strana iz ugovora o vršenju povremenih i privremenih poslova ne izjednačava se u pravu na zaradu sa zaposlenima koji obavljaju isti posao. stav 3. Zakona o obligacionim odnosima. Po iseljenju Z. 59. Navedeni poslovni prostor predat je tužiocu na osnovu ugovora o zajedničkom finansiranju poslovnog prostora.2000. br. Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja. neo. godine i rešenja XVII-03 br. (Presuda Vrhovnog suda Srbije. Iz obrazloženja: Ugovorima o vršenju povremenih i privremenih poslova sačinjenim u pismenoj formi.1981. koji bez pravnog osnova ovaj poslovni prostor koristi i danas za stanovanje. a tužilac ga je na osnovu toga koristio za obavljanje samostalne ugostiteljske delatnosti sve do 1999. godine) 36. 370/2007 od 21. godine kada je privremeno prekinuo obavljanje ove delatnosti zbog bombardovanja.11. Imajući u vidu da je tuženi ispunio ugovornu obavezu isplatom naknade za ugovoreni posao. godine. je ključeve spornog prostora predao tuženom Lj. ovaj poslovni prostor koristi bez ikakvog pravnog osnova pa su nižestepeni sudovi pravilno primenili materijalno pravo kada su tužbeni zahtev tužioca usvojili i obavezali tuženog Lj.2. godine.S. Rev. u smislu člana 26. Predugovor o zakupu je obavezujući za ugovarače ukoliko sadrži sve elemente ugovora o zakupu. da se sa svim licima i stvarima iz istog iseli i ispražnjen od lica i stvari preda ga tužiocu. u konkretnom slučaju regulisana su međusobna prava i obaveze ugovornih strana.20 - . br. godine sadrži sve elemente ugovora o zakupu.

(Iz presude Vrhovnog suda Srbije.zaključili ugovor o izvođenju elektroinstalaterskih radova. 1289/05 od 26. godine) 38. odnosno da se tužilac u svemu izjednačava sa zaposlenima koji su obavljali iste poslove. a kod ugovora o kupoprodaji je overa potpisa bitan uslov za punovažnost ugovora. Ponuda se može opozvati samo ako je ponuđeni primio opoziv pre prijema ponude ili istovremeno sa njom. Zakona o obligacionim odnosima. Prema tački 2. glavni ugovor. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. jer je tuženi obavezan da izvrši povraćaj datog pošto nije došlo do zaključenja glavnog ugovora – ugovora o kupoprodaji. a zaključeni predugovor ne ispunjava formu za punovažnost. ako je propisana forma uslov punovažnosti ugovora. propisi o formi glavnog ugovora važe i za predugovor. a prema tački 3.u skladu sa odlukom Upravnog odbora . zbog čega ovaj predugovor ne može obavezivati strane ugovornice.12.01.2005. Zakona o obligacionim odnosima.2003. U konkretnom slučaju potpisi nisu overeni na zaključenom predugovoru između parničnih stranaka. . 1415/2005 od 08. godine) 37.2005. propisano je da je predugovor takav ugovor kojim se preuzima obaveza da se docnije zaključi drugi. godine te je prvotuženi prihvatio ponudu drugotuženog kao najpovoljniju i o tome doneo odluku o prihvatu. godine. te je .2002. Iz obrazloženja: Utvrđeno je sledeće činjenično stanje: Prvotuženi je raspisao poziv za javno prikupljanje ponuda za izvođenje elektroinstalaterskih radova. čak i u situaciji da sadrži sve bitne elemente ugovora o kupoprodaji. Iz obrazloženja: U konkretnom slučaju zaključen je predugovor o kupoprodaji. Predugovor je takav ugovor kojim se preduzima obaveza da se kasnije zaključi glavni ugovor ali i taj predugovor mora biti zaključen u propisanoj formi da bi bio punovažan. Tužilac nije sudu pružio dokaze da su navedena odluka Upravnog odbora i ugovor zaključeni protivno zakonu u smislu člana 103. Članom 45. koje je prvotuženi otvorio 03. prema članu 4. prvotuženi i drugotuženi su . predugovor obavezuje ako sadrži bitne sastojke ugovora. na kome potpisi nisu overeni od strane suda.prvostepeni sud pravilno odbio zahtev tužioca kao neosnovan. zbog čega sam po sebi ne može proizvoditi pravno dejstvo.21 - . Po donošenju ove odluke. tačka 1. Tužilac i drugotuženi su u ostavljenom roku dostavili svoje ponude. Rev. U takvoj situaciji nije ispunjen uslov za punovažnost zaključenog predugovora. Zbog toga je pravilno pobijana presuda kojom je usvojen tužbeni zahtev. Zakona o prometu nepokretnosti.iz navedenih razloga .12.05. Sve ponude su ravnopravno razmatrane na sednici Upravnog odbora dana 24. Rev.OBLIGACIONO PRAVO snovano se u reviziji ističe da su nižestepeni sudovi zauzeli pogrešno stanovište u pogledu tumačenja stvarne volje ugovornih strana.

Tužilac je fakturisao tuženom iznose za dospele publikacije. Zakona o obligacionim odnosima). Naime. Nisu osnovani navodi žalbe tužioca da tuženi nikada nije vratio ni jedan primerak žiro-računa niti je vratio robu.22 - . godine. koje izlaze jednom godišnje.ne bi značilo i prihvatanje ponude.12. godine. izjasnio da ne želi poslovni odnos sa tužiocem.Ćutanje ponuđenog ne znači prihvatanje ponude (član 42.2004.. st. za šta je jedino ovlašćeno lice L. stav 2. od strane tuženog. godine) . godine.F. Zakona o obligacionim odnosima . iako mu u opisu radnih zadataka nije i zaključivanje ugovora. godine. rukovodilac računovodstva i finansija kod tuženog.2002. Zakona o obligacionim odnosima).1997. Zakona o obligacionim odnosima. Zakona o obligacionim odnosima). i istom prilikom vratio isporučene pošiljke. overio D. godine) 39. Tužilac se obavezao da će svake godine odštampati naručenu publikaciju na CD-nosaču a tuženi je preuzeo rizik njene dostave putem pošte. zbog čega se njemu . Pž. dopisom od 09..u smislu člana 42. (Iz presude Višeg trgovinskog suda. direktor tuženog. Zbog toga ne postoji pravni osnov po kome bi tužilac mogao tuženom da ispostavi fakture na naplatu na ime isporučenih publikacija od 1996. (Iz presude Višeg trgovinskog suda. Ugovor koji neko lice zaključi kao punomoćnik u ime drugoga bez njegovog ovlašćenja. i da od tog dana tuženi više nije bio učesnik konkursa.07. 6828/2004 od 06. Momenat zaključenja ugovora je momenat kada su se ugovorne strane saglasile o njegovim bitnim sastojcima. njegovo ćutanje . 1047/2004 od 15. Ugovor među strankama je zaključen kada su se ugovorne strane saglasile o bitnim sastojcima ugovora (član 26. Ovo zbog toga što se tuženi.OBLIGACIONO PRAVO Tužilac u žalbi neosnovano ističe da je ponuda prvotuženog nevažeća od dana povlačenja tj.12.05.1997. Tuženi je od tužioca poručio jedan primerak oglasa žiro-računa SRJ i istim ugovorom se obavezao na pretplatu i narednih deset izdanja CD-publikacija tužioca. 1.05. Čak i da nije vršio povraćaj publikacija isporučenih od strane tužioca. Ovaj ugovor je.10. obavezuje neovlašćeno zastupanog samo ako ugovor naknadno odobri (član 88.1996. Ćutanje ponuđenog ne znači prihvatanje ponude za zaključenje ugovora. Ugovor koji je zaključen između stranaka kasnije nije konvalidiran. odustanka.10. ponuda je primljena i otvorena dana 03. Iz obrazloženja: Utvrđeno je sledeće činjenično stanje: stranke su zaključile ugovor 22. godine.2004. Ugovor koji neko zaključi kao punomoćnik u ime drugoga bez overenog ovlašćenja obavezuje neovlašćeno zastupanog samo ako ga naknadno odobri.2002. a posebno imajući u vidu dopis od 09. ponuda se može opozvati samo ako je ponuđeni primio opoziv pre prijema ponude ili istovremeno sa njom.po tim navodima posao nije mogao poveriti na zakonit način. Pž. godine.P. a opoziv je primljen 06. do 2002. kao ni navodi da se samo na osnovu prezentacije pismene povratnice pošte ne može utvrditi da li su knjige vraćene. Zbog toga ponuda drugotuženog proizvodi pravno dejstvo od trenutka kada je prispela ponuđenom te je prvotuženi u skladu sa citiranom odredbom Zakona o obligacionim odnosima razmatrao ponudu tužioca zajedno sa drugim ponudama. U konkretnom slučaju. Tuženi je i izričito i konkludentno stavio tužiocu na znanje da ne želi dalje poslovne odnose sa njim. prema odredbi člana 36.

Stoga je ovaj sud iz ovih razloga žalbu tuženog odbio. Navodi žalbe da je prvostepeni sud pogrešio kada je zahtev tužioca usvojio u odnosu na isplaćenu potpunu cenu po trećoj privremenoj situaciji nisu osnovani. (Iz presude Višeg trgovinskog suda u Beogradu. prišli kao da je zaključen po propisima Zakona o nasleđivanju. Prvostepeni sud pravilno primenjuje odredbu čl.10 dinara zajedno sa kamatom po Zakonu o visini stope zatezne kamate na precizirane iznose u izreci presude od dana dospelosti pa do isplate kao i troškove parničnog postupka u iznosu od 24. prvostepenu presudu potvrdio.086. Pravilno je prvostepeni sud postupio kada je usvojio zahtev tužioca i obavezao tuženog da mu isplati iznos od 111. a radnja koja se preduzima po ponudi prilikom realizacije ugovora predstavlja prihvat ponude. Pž. a kojom je predviđeno da ponuda treba da predstavlja bitne elemente za zaključenje ugovora.00 dinara.23 - . ZPP-a činjenično stanje je potpuno utvrđeno a na potpuno utvrđeno činjenično stanje pravilno je primenjeno materijalno pravo. već o neimenovanom ugovoru zaključenom u smislu člana 26. 39. koji je predmet ovog spora. Iz obrazloženja: Prvostepenom presudom izrekom pod I usvojen je precizirani tužbeni zahtev tužioca pa je obavezan tuženi da plati tužiocu iznos od 11. Zakona o obligacionim odnosima. koji predstavlja nastavak tradicije ugovora o doživotnom izdržavanju po pravnim . kada su ti radovi izvođeni kao i vreme i lokacija a nakon ovoga tužilac i precizirao svoj tužbeni zahtev prema nalazu veštaka.728. pa se ima samim tim i smatrati da je ugovor zaključen bez obzira što je ponuđeni vratio ponuđaču ugovor. Ugovor o doživotnom izdržavanju koji nije zaključen po odredbama Zakona o nasleđivanju već po opštim pravilima ugovornog prava.2002. Iz obrazloženja: Nižestepeni sudovi su ugovoru o doživotnom izdržavanju. a radnja koja se preduzima po ponudi prilikom realizacije ugovora predstavlja prihvat ponude. 354. Međutim. Ovo sa razloga što u odnosu na utvrđivanje cene za izvedene radove a nalazom veštaka je utvrđeno da je primenjena prosečna tržišna cena za izvođenje radova u spornom periodu. st.086. 2. pa izvođenjem dokaza putem veštačenja utvrđuje se da tuženi nije imao primedbi na računski deo nalaza. godine) 41. pa se ima samim tim i smatrati da je ugovor zaključen bez obzira ukoliko je ponuđeni vratio ponuđaču ugovor.05. a u postupku nije bilo bitnih povreda parničnog postupka iz čl. je neimenovani kvaziugovor o doživotnom izdržavanju čija se važnost procenjuje po odredbama Zakona o obligacionim odnosima. Zakona o obligacionim odnosima. nije reč o imenovanom ugovoru u smislu toga zakona. Ponuda treba da sadrži bitne elemente za zaključenje ugovora. istakao da su radovi izvedeni u količini i kvalitetu kako je to tužilac i uradio ali da je cena previsoka pa u odnosu na prvu i drugu privremenu situaciju tužiocu je isplaćena cena a po trećoj privremenoj situaciji je delimično isplaćena.10 dinara zajedno sa kamatom po Zakonu o visini stope zatezne kamate od dospelosti pa do isplate jer je u toku prvostepenog postupka izvršeno veštačenje.OBLIGACIONO PRAVO 40. 2. st. broj 6567/01 od 14.

684/98) Ne može se tražiti utvrđivanje prava svojine na nepokretnosti na osnovu zaključenog predugovora.04. glavni ugovor. Kvaziugovor o doživotnom izdržavanju je. irelevantno je da li se primenjuje raniji ili važeći Zakon o nasleđivanju. osnovanost tužbenog zahteva u odnosu na primaoca izdržavanja može se oceniti samo prema odredbama o ništavosti ugovora iz člana 103. Kako je aleatornost tog ugovora uslov njegove važnosti.1998. u smislu člana 395. Zakona o obligacionim odnosima. Aleatornost je uslov važnosti tog ugovora. kao što ne postoji ni propis po kome bi kvaziugovor o doživotnom izdržavanju bio rušljiv zbog odsustva aleatornosti. stav 2.2001. Prema članu 111. 3401/01 od 21. 1303/98 od 01. mane volje ne postoje.2000. 04 1998. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. U ovom slučaju. ugovor je rušljiv kad ga je zaključila strana koja je ograničeno poslovno sposobna. (Iz odluke Vrhovnog suda Srbije Rev. 45. godine) 44.OBLIGACIONO PRAVO pravilima obligacionog prava sadržanim u austrijskom imovinskom zakonu koji je važio na teritoriji Vojvodine. To je i bio razlog što je ovaj sud. Zakona o obligacionim odnosima. Osnovanost zahteva ima se oceniti prema opštim pravilima Zakona o obligacionim odnosima i ništavosti ugovora.09. aleatoran teretni ugovor. uobičajenim znacima ili drugim ponašanjem iz koga se sa sigurnošću može zaključiti o njenom postojanju. (Iz presude Okružnog suda u Kraljevu. Na zahtev zainteresovane strane sud će naložiti drugoj strani koja odbija da pristupi zaključenju glavnog ugovora da to uradi u roku koji će joj odrediti. ukinuo obe nižestepene presude i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje. Predugovor je takav ugovor kojim se preuzima obaveza da se kasnije zaključi drugi.03. Rev. Kako nižestepeni sudovi nisu primenili relevantne propise. Rev. godine) Stvarna volja kod dvostranih teretnih ugovora je bitan elemenat za njegovu punovažnost. 43. ZPP.10. 143102 od 26. Gž. na koje je ovaj sud već ukazao. Pravilna primena materijalnog prava iziskuje da se otklone nedostaci u primeni materijalnog prava. po svojoj pravnoj prirodi. godine) .1997. Propisi o formi ugovora važe i za predugovor.258/98 od 15. kad je pri njegovom zaključenju bilo mana u pogledu volje strana i kad je to posebnim propisom određeno. godine) Ništav je ugovor koga zaključi punomoćnik umrlog lica. Pošto kvaziugovor o doživotnom izdržavanju nema oslonca u propisima o nasleđivanju.24 - 46. pa se njegova punovažnost ne može procenjivati po pravilima o rušljivim nego po pravilima o ništavim ugovorima. Rev. . (Iz odluke Vrhovnog suda Srbije Rev. (Vrhovni sud Srbije. u reviziji se osnovan ukazuje da su pobijane odluke produkt pogrešne primene materijalnog prava. 4348/97 od 8. Volja za zaključenje ugovora može se izjaviti rečima. godine) 42. (Vrhovni sud Srbije.

06.1994. 471/96 od 13. 1888/90 od 25. Predugovor o prodaji nepokretnosti koji nije zaključen u pismenoj formi i na kome potpisi stranaka nisu overeni kod suda ne proizvodi pravno dejstvo.1996.1993. Stranka koja je vodila pregovore bez namere da zaključi ugovor ili je pregovore vodila sa namerom da zaključi ugovor. godine) 47. 1996/93 od 9. koji sadrži sve bitne sastojke ugovora. Rev. ne može uspeti sa zahtevom za poništaj ugovora koji je pošiljalac oglasa zaključio sa trećim licem.10.OBLIGACIONO PRAVO Propisi o formi glavnog ugovora važe i za predugovor. (Vrhovni sud Srbije. 420/93) 50. ali je kasnije odustala bez osnova. 51. (Vrhovni sud Srbije Rev. (Vrhovni sud Srbije.25 - . (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. Pž. 48. 54. a čija ponuda nije prihvaćena. 1970/93) Stranka koja se odazvala javnom oglasu. 316/94 od 26. odnosno predugovorom se ugovorne strane obavezuju da će u određenom roku zaključiti ugovor. već samo poziv da se pod objavljenim uslovima ponuda učini. obavezna je da naknadi štetu koju je druga strana pretrpela vođenjem takvih pregovora.09.3805/92 od 20.1992. godine) 52. Ponuda je predlog za zaključenje ugovora učinjen određenom licu.02. godine) 53. godine) Oglas o javnom nadmetanju putem prikupljanja pismenih ponuda za prodaji poslovnog prostora ne predstavlja ponudu za zaključenje ugovora. jer se za ovaj predugovor zahteva forma koju predviđa Zakon o prometu nepokretnosti kao uslov za punovažnost ugovora o prodaji nepokretnosti.1990. Presudom se ne može priznati pravno dejstvo predugovoru tako da isti zamenjuje konačan ugovor i predstavlja osnov za uknjižbu. (Prema odluci VPS.10. Rev. Ugovor o poklonu proizvodi pravno dejstvo iako je prihvat ponude učinjen posle smrti lica koje je dalo ponudu.godine) 49. Rev. . (Vrhovni sud Srbije. (Vrhovni sud Srbije. Predugovor i ugovor ne mogu istovremeno egzistirati. Prev.

Tačno je da tužilac tužbenim zahtevom nije izričito tražio utvrđenje prava svojine. . 188. st. Međutim. ali potpisi ugovarača nisu overeni od strane suda. 454. Zakona o prometu nepokretnosti. 11. ili istinitost odnosno neistinitost neke isprave. niti se presudom može priznati pravno dejstvo predugovoru (prethodnom ugovoru) tako da isti zamenjuje konačan ugovor i predstavlja osnov za uknjižbu. 361.OBLIGACIONO PRAVO Iz obrazloženja: Neosnovano se žalbom tužioca pobija prvostepena presuda i navodom da nema razloga o bitnim činjenicama. 1. a prvostepeni sud obrazlaže svoju odluku kao da je tužbenim zahtevom traženo utvrđenje prava svojine.) navodi da prethodni kupoprodajni ugovor apsolutno ne sadrži sve bitne elemente glavnog kupoprodajnog ugovora. Izuzetno. sud može da prizna pravno dejstvo i predugovoru o prometu nepokretnosti koji je sačinjen u pisanom obliku ukoliko sadrži bitne elemente glavnog ugovora. odnosno zbog apsolutno bitne povrede odredaba parničnog postupka iz čl. godine potpisi ugovarača nisu overeni pred sudom. ali je bez obzira na to prvostepeni sud pravilno ustanovio da ne postoje zakonski uslovi za usvajanje tužbenog zahteva kakav je tužilac postavio. stav 7. na osnovu njega ne bi bila moguća uknjižba prava vlasništva. 3. nastaje glavni ugovor. zaključenjem predugovora stranke preuzimaju obavezu da zaključe kasnije drugi. to je za punovažnost predugovora bila neophodna pismena forma i da potpisi ugovarača budu overeni u sudu. odnosno utvrđenje pravnih činjenica. st. Nadalje. protivan je odredbi čl. godine i da se presudom prizna pravno dejstvo kupoprodajnog ugovora tako da presuda zameni konačni ugovor da bi se tužilac u zemljišnim knjigama mogao uknjižiti kao vlasnik te nepokretnosti jer prethodni ugovor nije sadržao ni klauzulu intabulandi niti rok za zaključenje glavnog ugovora. shodno odredbi čl. Pre svega. zbog čega predugovor i glavni ugovor ne mogu istovremeno proizvoditi pravna dejstva jer u momentu zaključenja predugovora ne postoji glavni ugovor. 1. te shodno tome da je isti i overen u sudu. u konkretnom slučaju i sam tužilac u žalbi (strana 2. jer i po nalaženju ovog suda ne postoji zakonski osnov za usvajanje tužbenog zahteva tužioca. Na prethodnom ugovoru o kupoprodaji stana koji je zaključen dana 27. ukoliko je propisana forma uslov punovažnosti ugovora. ZOO-a. Zakona o obligacionim odnosima. 4. 4. pod uslovom da je ugovor ispunjen u celini ili pretežnim delom. deo tužbenog zahteva kojim se traži utvrđenje da su tužilac i pravni prethodnik tuženog ispunili u celini svoje obaveze po prethodnom kupoprodajnom ugovoru. a ne i na druge zakonske odredbe koje regulišu mogućnost podnošenja tužbe za utvrđenje. u skladu sa odredbom čl. st. 2. st. 45. pošto je tužilac tužbenim zahtevom tražio da se utvrdi da su on i pravni prethodnik ispunili svoje obaveze po prethodnom kupoprodajnom ugovoru od 27. kao i da nije povređeno pravo preče kupovine i da nije povređen prinudni propis. a kako prema odredbi čl. s tim da ne sadrži ni odredbu da stranke preuzimaju obavezu da će docnije zaključiti glavni ugovor. Od ovoga treba razlikovati izuzetnu situaciju kada overeni ugovor sadrži sve bitne elemente ugovora o prodaji nepokretnosti. a kada se predugovor izvršenjem obaveze ugasi. zbog čega nije punovažan. a navedeni ugovor je samo označen kao predugovor. Konačni cilj koji je trebalo postići zaključenjem predugovora u ovoj pravnoj stvari je promet nepokretnosti. konvalidaciju ugovora. 2. što bi u konkretnom slučaju značilo da je izvršena isplata cene u celini ili pretežnim delom i da je došlo do predaje nepokretnosti prema odredbi čl. ZPP-a prema kojoj se tužbom za utvrđenje može tražiti samo utvrđenje postojanja.1997. tačka 12. st. Činjenica da se prvostepeni sud u obrazloženju presude pozvao samo na odredbe čl.11. mogućnost da prethodni kupoprodajni ugovor zameni konačni ugovor i mogućnost uknjižbe prava vlasništva na osnovu presude kakvu traži tužilac ne može predstavljati pogrešnu primenu materijalnog prava. Nadalje. glavni ugovor. 45. ZPP-a. 1997. Zakona o prometu nepokretnosti. predugovor i glavni ugovor ne mogu istovremeno egzistirati. odnosno nepostojanja nekog prava ili pravnog odnosa. ZOO-a propisi o formi glavnog ugovora važe i za predugovor.26 - .

45. to je ovaj ugovor na dan podnošenja tužbe 05. U žalbi tuženog se osnovano ističe da je na ovako. Na stanu koji je posle zaključenja pravnog posla srušen. ili konvalidirani predugovor. Nadalje. 4. godine tokom NATO bombardovanja. godine. Zahteve za naknadu štete na ime porušenog stana su podneli i tužilja i tuženi. koji je predmet spornog ugovora. Zakona o obligacio. pa sve i da je tužilac postavio valjan tužbeni zahtev za konvalidaciju predmetnog predugovora. 46 – 50. srušen tokom NATO bombarodavanja 1999.27 - . isti ne bi mogao biti usvojen jer nisu ispunjeni uslovi za konvalidaciju predugovora zbog toga što isti nije ispunjen u celini ili pretežnim delom. 192/06 od 05. Naime. st. godine ništav u smislu odredbe člana 103. ne može se tražiti utvrđivanje postojanja jačeg pravnog osnova za sticanje svojine. presuda zamenjuje glavni ugovor o prometu nepokretnosti i predstavlja valjan osnov uknjižbe prava svojine. br. obavezivanje tužene strane da ugovor zaključi u određenom roku i konstatacija da će se nakon bezuspešnog proteka roka smatrati da je glavni ugovor valjano zaključen danom pravnosnažnosti presude i da presuda može biti osnov za uknjižbu prava svojine na nepokretnosti. kako je u prvostepenom postupku na nesumnjiv način utvrđeno da je stan. zaključili ugovor o kupoprodaji naznačenog stana.2002. nego predugovoru verna strana može. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa) 55. stav 1. kao kupac i imenovani . predugovor zaključen u propisanoj formi.09. Zakona o obligacionim odnosima) PRAVA STRANIH LICA(Član 82b. na način i u rokovima određenim čl. pravni osnov za priznanje prava svojine na nepokretnosti i uknjižbu koju je tužilac tražio. Među strankama nije sporno da je predmetni stan srušen u maju 1999. overen pred Opštinskim sudom dana 27. kao i da je pred nadležnim opštinskim organom vođen postupak u vezi sa naknadom ratne štete.sada pokojni kao prodavac. i 5. Tužbeni zahtev tužioca nije postavljen u skladu sa navedenim i nije u u skladu sa citiranim propisima. Gž. (Presuda Okružnog suda u Novom Sadu posl. pa ga je zbog toga prvostepeni sud pravilno odbio.) PREDMET (Čl. pravilno i u potpunosti utvrđeno.1996. ali ni pravni prethodnik tuženog. ali zbog spornog vlasništva na stanu naknada nikom nije određena. od suda tražiti da drugoj strani naloži zaključenja glavnog ugovora u određenom roku.2007. činjenično stanje prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo kada je usvojio tužbeni zahtev.07.06. U izreci takve presude morali bi biti navedeni bitni sastojci glavnog ugovora o prometu nepokretnosti.OBLIGACIONO PRAVO Međutim. ne predstavlja sam po sebi. Nadležni organ je planirao dodelu drugog stana kao naknadu. samo je tužilac u celosti ispunio svoje obaveze po predmetnom predugovoru. nisu predali predmetni stan tužiocu jer pravni prethodnik tuženog za života nije završio nadogradnju u zgradi gde se nalazi i predmetni stan. ZOO-a. pa tek ukoliko u tom roku ne dođe do zaključenja glavnog ugovora. odnosno isplatio u celosti kupoprodajnu cenu i izvršio ugovorene radove. Iz obrazloženja: U toku prvostepenog postupka je izvedenim dokazima utvrđeno da su tužilja. niti tuženi. godine. prema utvrđenim činjenicama u konkretnom slučaju.

4605/10 od 03. (Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu. niti je mogla nakon rušenja stana tražiti da se u javnim knjigama upiše kao njegov vlasnik. kako je participacija za priključenje objekta od strane prvobitnog investitora bila tuženom plaćena daleko pre zaključenja ugovora sa tužiocem. Zakona o obligacionim odnosima predmet ugovora mora biti moguć. bliže označe. a tuženi na izvršenje priključenja objekta. Stoga je prvostepeni sud. Iz obrazloženja: Pobijanom presudom odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilaca (kao pravnih sledbenika i isključivih naslednika imenovanog pokojnog) protiv navedenog tuženog a kojim je traženo da se utvrdi da su tužioci suvlasnici sa idealnom 1/6 na delu naznačene katastarske parcele. apsolutno ništav.11.2010. godine) 56.prema podacima iz pismene priznanice o isplati dela cene .OBLIGACIONO PRAVO nim odnosima. stav 1. godine) 57. kako to pravilno nalazi prvostepeni sud. Gž. Ukoliko je predmet ugovora nedopušten ugovor je apsolutno ništav. javnom poretku i dobrim poslovnim običajima.2009. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa . u navedenoj situaciji radi utvrđivanja da li je bilo dvostrukog plaćanja po osnovu participacije za priključenja objekta.prema odredbi člana 47. Tako tužilja nije mogla. i kako tuženi nije dostavio dokaz da su navedena sredstva uplaćena na ime navedene participacije preusmerena na drugi objekat. pa je stoga isti ugovor.pravo svojine prestaje propašću stvari. odnosno protivan prinudnim propisima. pogrešno primenio materijalno pravo.u smislu člana 46. To ne isključuje pravo tužilje da u drugoj parnici postavi odgovarajući tužbeni zahtev. pa je prvostepena presuda preinačena i tužbeni zahtev kao neosnovan odbijen. Kada . a koji je i bio osnov tužiočeve uplate spornog iznosa tuženom. dozvoljen i određen a ukoliko jedan od tih uslova nedostaje ugovor ne proizvodi dejstvo. tada se ona ne može upodobiti pismenom ugovoru o prodaji nepokretnosti. stav 2.predmet ugovora nije određen u potrebnoj meri. tražiti utvrđenje da ona ima jači pravni osnov za sticanje svojine na nepostojećoj nepokretnosti.srušenom stanu i upisa prava svojine u javnim knjigama na nepokretnosti koja ne postoji . jer . usvajajući tužbeni zahtev kao u izreci ožalbene presude. 8812/09 od 23. predmet ugovora bio nedopušten jer je ugovoreno plaćanje već plaćene. to je u trenutku zaključenja ugovora između tužioca i tuženog po kome se tužilac obavezao na plaćanje priključka participacije. dopuštena i određena odn.nije osnovan.ugovorna obaveza mora biti moguća. U konkretnom slučaju.28 - . dok . Prema odredbama člana 47. nakon što je predmetni stan srušen. pre svega ispituje važnost ugovora zaključenog između parničnih stranaka. (Iz presude Višeg trgovinskog suda Pž. a time i nedugovane participacije. pa zahtev tužilje za utvrđenje osnova prava sticanja svojine na nepostojećem . odrediva.12. Zakona o obligacionim odnosima . Iz obrazloženja: Pravilno prvostepeni sud.

2. na koje upućuje i Okružni sud umesto suvišnog ponavljanja.07. i to po osnovu kupovine i održaja. ZOO navodi da je predmet ugovora odrediv ukoliko se iz sadržine samog ugovora na osnovu elemenata može zaključiti o kom predmetu je reč. što bi tuženik bio dužan priznati i trpeti da se tužioci kao suvlasnici uknjiže u javnim knjigama na navedenom zemljištu.1977. Tužioci su obavezani da tuženiku na ime parničnih troškova plate 27.OBLIGACIONO PRAVO nog u izreci pobijane presude. . činjeničnim i pravnim pitanjima pobijana presuda sadrži potpune i jasne razloge. Iz obrazloženja: Sporno je bilo da li je predmet pobijanog ugovora o deobi i poklonu u smislu odredaba čl.06. 1. stav 2.50. Gž.nije navedena površina zemljišta. 5. Pobijana presuda ne sadrži razloge o tome da li je moguće predmet ugovora identifikovati uviđajem na licu mesta preko naziva nepokretnosti uz sudelovanje veštaka geometra i eventualno ispitivanjem držaoca stana. Okružni sud je našao da je žalba neosnovana. na koje Okružni sud pazi po službenoj dužnosti. odnosno da li se prema stanju državine može kazati da među strankama u trenutku zaključenja ugovora nije bilo sporno šta je njegov predmet. st. dok se u čl.oo dinara u roku od 15 dana. Prvostepeni sud je pravilno i potpuno utvrdio sve činjenice bitne za donošenje odluke u ovoj pravnoj stvari. Odgovor na žalbu nije izjavljen. godine.od 6. onda je predmet ugovorne obaveze odrediv.29 - .1971. i 9. godine) 58. jer predmet prodaje nije dovoljno određen . Član 46. Prema tome. Protiv ove presude tužioci su blagovremeno izjavili žalbu. pa je pravilom o teretu dokazivanja. kako je tuženi isticao u prvostepenom postupku i u žalbi.. U navedenom slučaju. Dve priznanice bez broja (jedna: od 27.2008. Ako ugovor sadrži podatke pomoću kojih se može utvrditi predmet ugovorne obaveze.11. U prvostepenom postupku nije bilo bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. O svim bitnim. tužioci ne mogu isticati pravo svojine na predmetnoj nepokretnosti po osnovu kupovine od strane njihovog pravnog prethodnika. koje je predmet prodaje. mestu Grad"). ZOO predviđa da predmet ugovora mora biti precizno određen odnosno odrediv. odnosno odrediv na osnovu ugovornih odredbi. na kojoj je konstatovan prijem novca 300 dinara. iako su tvrdili da je ipak bio zaključen ugovor o prodaji u propisanoj formi. Zakona o obligacionim odnosima precizno određen. (Iz Presude Okružnog suda u Valjevu.. 363/08 od 31. ne mogu se upodobiti pismenom ugovoru o prodaji nepokretnosti. iz svih zakonskih razloga. niti su određene mere i granice.7. o tome nikakve dokaze nisu pružili. predmet ugovora o deobi i poklonu bilo je zemljište koje je u ugovoru označeno nazivima parcela.šuma u zvanom mestu "Ravna Gora" i druga . Tužioci.47. prvostepeni sud pravilno zaključio da ugovor u propisanoj formi nije zaključen.000. 2. godine na novčani iznos od 500 dinara. tač. Zakona o parničnom postupku.. na ime "prodaje zemlje" . Pošto je postupio u smislu člana 372. Zakona o parničnom postupku. na ime "isplate za prodato zemljište u zv.

(Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu Gž. čijim zaključenjem nije konkretizovano o kakvom se potraživanju radi.K..." nije imalo potraživanja od tužioca. kao dužnika odnosno cesusa zaključen ugovor o cesiji 7. Kada ne postoji potraživanje koje cedent prenosi na cesionara.. to je bilo osnova da se isti ugovor poništi i po oceni Vrhovnog suda. pa će potom izvršiti uviđaj na licu mesta sa veštakom geometrom.. Prev.K. privatno preduzeće "N... Zbog toga pravilno su privredni sudovi zaključili da tužilac ima pravo od tuženog da zahteva naknadu štete u iznosu koji je tuženi realizovao na osnovu izdatog akceptnog naloga.1995. niti ima elemenata na osnovu kojih bi bilo odredivo. 112/01 od 19. Tužilac je tužbom tražio da se poništi ugovor o cesiji i obaveže "J.. Kako se obaveza tuženog ima ceniti pre svega prema ugovoru o cesiji.." da nadoknadi štetu od 127. Ništav ugovor . jer preduzeće "N.2005...K..09... . 51 – 53. relativno ništavi) ugovori proizvode pravno dejstvo kao i oni koji su valjani. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. "J.. Iz obrazloženja: U pravosnažno okončanom postupku utvrđeno je da je između PP "N.. godine.." nad kojim je otvoren stečaj rešenjem prvostepenog suda St." iz V.... godine) 59.. dakle." u momentu zaključenja ugovora o cesiji nije imalo potraživanja od tužioca.76 dinara sa kamatom od 27.1995.. kako bi po izvođenju svih relevantnih dokaza bio u mogućnosti da donese pravilnu i zakonitu odluku u ovoj pravnoj stvari.po prirodi stvari ne može se poništiti..OBLIGACIONO PRAVO Drugostepeni sud je iz prednjeg ukinuo prvostepenu presudu i naložio prvostepenom sudu da saglasno primedbama stranaka najpre zatraži od stranaka da se izjasne da li im je poznato da nepokretnosti tužioca koje su bile predmet ugovora imaju nazive. Zakona o obligacionim odnosima) 60.222. niti je u momentu zaključenja ugovora o cesiji tužilac imao obaveze prema preduzeću PP "N. jer predmet ugovora nije određen ili odrediv u smislu člana 47. Pobojni (rušljivi." iz K.Z.B. . odnosno potraživanje nije određeno po vrsti i količini.2001.. ali se iz određenih zakonskih razloga mogu poništiti..... GF "K.. tada je ništav ugovor o cesiji. Polazeći od izloženog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su pravilno zaključili da ugovor o cesiji ne proizvodi pravno dejstvo.. godine kojim nije određeno potraživanje koje se prenosi ni po vrsti ni po količini." AD iz B.30 - ." DD iz K. broj 1416/95 i zaključen..09. Zakona o obligacionim odnosima.01. jer se ne može poništiti nešto što ne postoji. i tako potraživanje tužilac nije mogao preneti na tuženog. OSNOV (Čl.06.K.prenosioca potraživanja . 797/05 od 14.cedenta. prijemnika odnosno cesionara i DD "C..... i nema elemenata na osnovu kojih bi bilo odredivo.... koji je iznos naplatila realizacijom akceptnog naloga izdatog po osnovu ugovora o cesiji. godine).. radi ocene o tome da li je predmet ugovora odrediv..

tužilja je konstitutivnom tužbom tražila da sud svojom odlukom ugovor poništi. prestavši o njemu da brine. a kada se pobuda zbog koje je ugovor o poklonu zaključen ne ostvari. 1992. sud nije utvrđivao činjenice od kojih zavisi ocena o tome da li je pobijani ugovor rušljiv.ako je osnov otpao. u početku braka. Međutim. poklon je ništav budući da pobuda za zaključenje ugovora o poklonu ulazi u osnov ugovora. pobuda zbog koje je tužilac sa tuženom zaključio ugovor o poklonu je otpala.1993. pobojni (rušljivi. Zakona o obligacionim odnosima i pravnih pravila imovinskog prava kada je utvrđeno da je sporni ugovor o poklonu ništav jer pobuda za zaključenje ugovora o poklonu ulazi u osnov tog ugovora. ostavljajući ga samog po ceo dan. godine. pa je on. tužena je počela zanemarivati tužioca. a ne deklaratornom tužbom . ___. staru 80 godina. kao takav. da tokom 1999. Zakona o obligacionim odnosima . pažnju i negu i da se o njemu stara. te je. zadržavši za sebe pravo doživotnog uživanja. nege i pažnje. često bez osnovnih namirnica.04. kraće vreme po zaključenju naznačenog ugovora. zbog čega je pravilno usvojen tužbeni zahtev. ali se iz određenih zakonskih razloga mogu poništiti. Prema utvrđenim činjenicama. ništav. 1329/08 od 04. jer je kao slepo lice upućen na tuđu pomoć i negu. ne vodeći računa ni o njegovim osnovnim higijenskim potrebama. Osnovne pobude i motiv za zaključenje ovog ugovora o poklonu kod tužioca bile su da mu tužena pruži više ljubavi. 1147/05 iz decembra 2005. jer tužena sa tužiocem nije ostala u braku niti se o njemu starala i brinula. Parnične stranke su. Ništav ugovor po prirodi stvari se ne može poništiti jer se ne može poništiti nešto što ne postoji. godine poklonio tuženoj. Gž. stav 1.OBLIGACIONO PRAVO Iz obrazloženja: Poništaj ugovora o poklonu tužilja je tužbom tražila zbog toga što je razvodom braka stranaka otpao motiv za zaključenje ugovora (koji se sastojao u tome da je poklonom tužilja "htela da učvrsti bračnu zajednicu" i da se tuženi "ne bi osećao kao uljez"). Ako bi to bilo tačno. godine brak je razveden pravosnažnom presudom. to se nije ostvarilo.93 od 16.2008. jer je to nesposoban da čini sam. Na jednom od njih tužilac je postao nosilac stanarskog prava. Na ovako utvrđeno činjenično stanje pravilno je primenjeno materijalno pravo iz odredbe člana 51. No.sa zahtevom da sud utvrdi da je ugovor ništav. br. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. upoznavši se preko trećeg lica jer je tužilac slep. Zakona o obligacionim odnosima. godine) . Za razliku od ništavih ugovora. Iz obrazloženja: Tužena i tužilac su bili u braku od 1984. Taj stan je tužilac ugovorom o poklonu Ov. ništav. tužiočev motiv za zaključenje ugovora o poklonu bio je da mu tužena pruži ljubav. živele zajedno sa tužiočevom majkom u stanu na kome je ona bila nosilac stanarskog prava. otpada i osnov tog ugovora. relativno ništavi) ugovori proizvode pravno dejstvo kao i oni koji su valjani. Prema utvrđenom činjeničnom stanju.12. U osnov ugovora o poklonu kao dobročinog pravnog posla ulazi i pobuda (motiv). godine dođe da živi u stanu sa parničnim strankama. Tokom 2004. te da se stara o tužiocu. To je prinudilo tužiočevu majku. to bi onda vodilo apsolutnoj ništavosti ugovora u smislu člana 52. u smislu člana 52. godine) 61. Ukoliko pobuda (motiv) zbog koje je poklon učinjen otpadne ili se ne ostvari ugovor gubi osnov. i otkupio od preduzeća koje je bilo nosilac prava raspolaganja. već su to činila druga lica. U ovom slučaju. godine. U konkretnom slučaju. Revizija br. (Iz Rešenja Okružnog suda u Valjevu. pa ga je.31 - . a koji je kasnije zamenjen za dva stana.

OBLIGACIONO PRAVO 62. sudovi utvrđuju da je volja stranaka bila da žive u ovom stanu u zajedničkom domaćinstvu i da se tužena brine o tužilji.2005. Pravno je moguće da se pravo svojine na kupljenom stanu vodi na ime tužene. Ako osnov ne postoji ili je nedopušten. Iz obrazloženja: Presudom prvostepenog suda se utvrđuje da je ništavo sudsko poravnanje u delu odluke o plaćanju kamate… Drugostepeni sud je odbio kao neosnovane žalbe stranaka i potvrđena je prvostepena presuda.05. . Iz takvog utvrđenja suda ne može se izvesti zaključak da su stranke postigle izričit sporazum da se pravo svojine na stanu vodi na tuženom. Takav sporazum ne ukazuje da je tužilja učinila poklon tuženoj obezbeđujući joj novac za kupovinu stana od trećeg lica.32 - . Po oceni Vrhovnog suda prednji zaključak sudova se ne može prihvatiti za sada kao pravilan. Naprotiv. dakle da stranke u stanu zajedno stanuju i da se tužena o tužilji brine. već je trebalo da stranke zaključe pravno valjan ugovor o doživotnom izdržavanju. Sud je pravilno primenio materijalno pravo. ugovor je ništav. godine) 63. (Iz presude Okružnog suda u Čačku. Iz utvrđenih činjenica je vidljivo da je tužilja pri kupovini stana izjavila da joj je svejedno na koga će se pravo svojine na stanu voditi. 595/05 od 19. Gž. što je međutim izostalo.član 52. te tužbeni zahtev u traženoj visini odbijaju. kojim bi uredili svoja međusobna prava i obaveze u vezi postignutog sporazuma. br. te da je tužena stekla svojinu na ovom stanu poklonom. ali je bilo potrebno da stranke takav sporazum i postignu.000 DM i kamate od 20% na mesečnom nivou. čuva iako među njima ne postoji formalno zaključen ugovor o doživotnom izdržavanju. da stranke u ovom stanu dalje zajedno stanuju a da tužilju kao bolesnu osobu tužena neguje. Volja stranaka da zajedno žive u stanu koji je kupljen isključivim sredstvima tužilje nalagala je da se taj sporazum pravno uobliči posle kupovine stana zaključenjem ugovora o doživotnom izdržavanju. jer ima nedopušten osnov . Iz obrazloženja: Iz utvrđenih činjenica sudovi izvode zaključak da je stvarna volja ugovornih stranaka bila da se novcem tužilje kupi stan i na istom ubeleži pravo svojine u korist tužene. Zbog nedopuštenosti osnova pravnog posla (izuzetno visoke kamate) sudsko poravnanje je delimično ništavo u delu odluke o kamati. nalazeći da je sudsko poravnanje delimično ništavo u delu odluke o kamati. ZOO i radi se o visini kamate koja je u očiglednoj nesrazmeri sa onim što je predmet zajma. Za ostvarenje ovog sporazuma nije dovoljna samo njegova realizacija. Iz ovih razloga sudovi nalaze da tužilja nema pravo da potražuje da joj tužena vrati novac upotrebljen za kupovinu stana. Iz spisa proizilazi da je zaključeno sudsko poravnanje između stranaka uz obavezu vraćanja zajma od 35.

imajući u vidu da je tuženi pre zaključenja ugovora obilazio tužilju i starao se o njoj. nakon toga. došlo je do poremećaja odnosa iz razloga što tuženi nije reagovao na tužiljine molbe da je on sa suprugom obilazi. decembra 1997. već je ugovor o poklonu zaključen samo da bi se njime poklonoprimac posle smrti poklonodavca legitimisao kao vlasnik kako ne bi platio porez na promet apsolutnih prava. imajući u vidu da je tuženi svojim sredstvima otkupio stan. koji bi morao platiti po ugovoru o doživotnom izdržavanju. površine 28 m2. 1265/02 od 2. Suprotno tome iz utvrđenog činjeničnog stanja nesumnjivo proizilazi da je motiv tužilje da učini poklon isključivo u obezbeđenju nege i pomoći. br. Ukazivanje u reviziji da se očigledno radi o isključivoj i bezuslovnoj volji tužilje kao poklonodavca da učini poklon. jer mu nedostaje osnov (kauza). pa je kao stara i bolesna bila prepuštena sama sebi. Rev. Zakona o obligacionim odnosima. godine) 64. Kako je motiv izostao nepružanjem nege i pomoći. a ne u celini. Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilja je predmetnu nepokretnost prenela na tuženog očekujući da će tuženi sa svojom suprugom pružati negu i pomoć s obzirom na njenu starost i bolest. a predmet ugovora je tužiljin stan u U.OBLIGACIONO PRAVO Propustili su sudovi da ocene da li je u ovom slučaju pravni osnov postignutog sporazuma otpao budući da je pravno realizovan samo deo dogovora stranaka.10.. i da je tužilja s obzirom na starost i zdravstveno stanje učinila poklon kako bi tuženi iz zahvalnosti i dalje pružao navedene usluge. 114/02 od 11.09. ZOO.. godine koji je overen kod suda pod Ov. pa zato taj motiv ulazi u osnov ugovora. ništav je ugovor o poklonu nepokretnosti ako je motiv zbog koga je poklon učinjen otpao ili se nije ostvario. 52.33 - . nisu osnovani. Iz obrazloženja: U postupku je utvrđeno da su stranke zaključile ugovor o poklonu dana 3. kako je tuženi to i obećao. Na osnovu takvog činjeničnog utvrđenja nižestepeni sudovi su pravilno zaključili da je tužbeni zahtev tužilje osnovan.2002. bio je njen motiv za zaključenje navedenog ugovora o prenosu nepokretnosti. Međutim. ugovor o poklonu je ništav u smislu čl. II 47/97.2002. . Naime. odnosno namera da se poklonoprimcu učini poklon. a važi ugovor o doživotnom izdržavanju. Kada ugovorom o poklonu nije prenovljen ugovor o doživotnom izdržavanju. Očekivano obećanje obezbeđenja nege i pomoć tužilji. Ništav je ugovor o poklonu nepokretnosti jer je motiv tužilje (očekivano obećanje obezbeđenja nege i pomoći) izostao. Rev. Ovaj stan je u ime i za račun tužilje otkupio tuženi svojim sredstvima. Dalje je utvrđeno da je u vreme zaključenja ugovora tužilja bila stara 76 godina i da je poklon učinila tuženom u očekivanju da će time obezbediti negu i pomoć od strane tuženog i njegove supruge koja je sestričina tužilje. i da osnovanost tužbenog zahteva ocene sa ovog aspekta. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. to je sporni ugovor ostao bez osnova. godine) 65. pa je kao takav ništav u smislu člana 52.

52. N. najpre zaključen ugovor o doživotnom izdržavanju a potom ugovor o poklonu i da je predmet oba ugovora ista imovina.2001. te da se radi o ugovoru o poklonu sa teretom kod koga se institut povrede nužnog dela ne može primeniti. istu tu imovinu. kao poklonodavca. da tuženom P. učini poklon. sa namerom darivanja. S. da se tuženom P. pod Ov. radi izbegavanja plaćanja poreskih dažbina. Prvostepeni sud nalazi da ugovorom o poklonu nije anuliran ugovor o doživotnom izdržavanju jer je ugovor o doživotnom izdržavanju strogo formalni pravni posao te da se u slučaju raskida ovog ugovora mora ispoštovati odgovarajuća forma i da se to nije moglo učiniti samim zaključenjem ugovora o poklonu. ZOO. N. imao dva pravna osnova od kojih je birao onaj koji će za njega biti lakši što se tiče obaveza po osnovu plaćanja poreza. a ugovorom o poklonu se obavezala pok. N. N. kako je to inače tuženi P. Prethodno pitanje u ovoj pravnoj stvari je pitanje punovažnosti ugovora o poklonu s obzirom na to da je između istih stranaka sada pok.S. kakva je bila prava volja i namera ugovornih strana prilikom zaključenja ugovora o poklonu i nije li prilikom zaključenja ugovora o poklonu došlo do prenova i prestanka obaveza iz ugovora o doživotnom izdržavanju pod uslovima iz čl. uz obavezu tuženih da ovo priznaju. i tuženog P. ____/87. a važi ugovor o doživotnom izdržavanju. godine. postigli saglasnost da obaveze iz ugovora o doživotnom izdržavanju prestaju. br. već je ugovor o poklonu zaključen samo da bi se poklonoprimac tim ugovorom posle smrti poklonodavca legitimisao kao vlasnik. i tuženi P. N. ZOO. 871/01 od 20. godine) 66.. povređeno pravo tužilaca na nužni deo nasleđa iza smrti pok. kojim je zaključen između pok. onda u stvari i nije bilo namere na strani pok. koji bi morao platiti po ugovoru o doživotnom izdržavanju. br. do 250. ugovor o poklonu je ništav u smislu čl. S. ukoliko prenova nije bilo. 51. niti o tome ima razloga u prvostepenoj presudi. Naime.34 - . Naime. . ZOO. tvrdio tokom postupka. odnosno ukoliko su pok. N. januara 1987. N. 348. i tuženog M. nije jasno. i da tužioci imaju pravo nasleđa sa udelima od po 1/2 na zaostavštini pok.. jer mu nedostaje osnov (kauza). da su obaveze iz ugovora o doživotnom izdržavanju izvršavane i najzad da je tuženi P. Navedeni razlozi o ovim odlučujućim činjenicama nisu dovoljno jasni. od 24. S. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu. Gž.OBLIGACIONO PRAVO Iz obrazloženja: Prvostepenom presudom je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužilaca kojim su tražili da se utvrdi da je ugovor o poklonu nepokretnosti overenim kod Opštinskog suda u L. onda bi ugovor o poklonu bio punovažan. prenese u svojinu bez naknade. S druge strane. a u znatnoj meri i nedostaju. već je ugovor o poklonu zaključen samo da bi se njime poklonoprimac posle smrti poklonodavca legitimisao kao vlasnik kako ne bi platio porez na promet apsolutnih prava.. kao poklonoprimca. ukoliko je došlo do prenova. koje bi inače morao platiti po ugovoru o doživotnom izdržavanju. S. To onda znači da bi ugovor o poklonu nedostajao osnov (kauza) koji se kod dobročinih ugovora sastoji u nameri da se poklonoprimcu učini poklon i što bi bio uzrok ništavosti ugovora o poklonu u smislu čl. odnosno namera da se poklonoprimcu učini poklon. Kada ugovorom o poklonu nije prenovljen ugovor o doživotnom izdržavanju.07.

To onda znači da bi ugovor o poklonu nedostajao osnov (kauza) koji se kod dobročinih ugovora sastoji u nameri da se poklonoprimcu učini poklon i što bi bio uzrok ništavosti ugovora o poklonu u smislu čl.2000. onda bi ugovor o poklonu bio punovažan. uz obavezu tuženih da ovo priznaju. godine) .OBLIGACIONO PRAVO Iz obrazloženja: Prvostepenom presudom je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužilaca kojim su tražili da se utvrdi da je ugovor o poklonu nepokretnosti overenim kod Opštinskog suda u L. a u znatnoj meri i nedostaju. kao poklonoprimca. godine) 67. nije jasno. a nema značaja da li se kauza vidi ili ne vidi iz zaključenog ugovora. br. 15/2000 od 29. 111/99 od 21. i tuženi P. ukoliko prenova nije bilo. N. pod Ov. S. da tuženom P. Naime. koje bi inače morao platiti po ugovoru o doživotnom izdržavanju.. N. postigli saglasnost da obaveze iz ugovora o doživotnom izdržavanju prestaju. i da tužioci imaju pravo nasleđa sa udelima od po 1/2 na zaostavštini pok. istu tu imovinu. S.09. i tuženog P. (Iz presude Saveznog suda Gzs. Prvostepeni sud nalazi da ugovorom o poklonu nije anuliran ugovor o doživotnom izdržavanju jer je ugovor o doživotnom izdržavanju strogo formalni pravni posao te da se u slučaju raskida ovog ugovora mora ispoštovati odgovarajuća forma i da se to nije moglo učiniti samim zaključenjem ugovora o poklonu. već je ugovor o poklonu zaključen samo da bi se poklonoprimac tim ugovorom posle smrti poklonodavca legitimisao kao vlasnik. do 250. povređeno pravo tužilaca na nužni deo nasleđa iza smrti pok. radi izbegavanja plaćanja poreskih dažbina. 51. ukoliko je došlo do prenova. tvrdio tokom postupka. S druge strane. Naime. odnosno ukoliko su pok. te da se radi o ugovoru o poklonu sa teretom kod koga se institut povrede nužnog dela ne može primeniti.2001. kojim je zaključen između pok. Navedeni razlozi o ovim odlučujućim činjenicama nisu dovoljno jasni. i tuženog M. ____/87. godine) Kauza je neposredni razlog za zaključenje ugovora. najpre zaključen ugovor o doživotnom izdržavanju a potom ugovor o poklonu i da je predmet oba ugovora ista imovina. S. prenese u svojinu bez naknade. kakva je bila prava volja i namera ugovornih strana prilikom zaključenja ugovora o poklonu i nije li prilikom zaključenja ugovora o poklonu došlo do prenova i prestanka obaveza iz ugovora o doživotnom izdržavanju pod uslovima iz čl. N. učini poklon. godine. niti o tome ima razloga u prvostepenoj presudi.. . br. (Iz presude Opštinskog suda u Lajkovcu P. 348. kako je to inače tuženi P. sa namerom darivanja.1998.35 - 68.06. od 24. N. onda je ugovor ništav ako otpadne motiv. da se tuženom P. N. Rev. onda u stvari i nije bilo namere na strani pok. (Vrhovni sud Srbije. ZOO.03.. imao dva pravna osnova od kojih je birao onaj koji će za njega biti lakši što se tiče obaveza po osnovu plaćanja poreza. Prethodno pitanje u ovoj pravnoj stvari je pitanje punovažnosti ugovora o poklonu s obzirom na to da je između istih stranaka sada pok. kao poklonodavca. ZOO. N. Ako je kod ugovora o poklonu motiv bitan element ugovora. S. da su obaveze iz ugovora o doživotnom izdržavanju izvršavane i najzad da je tuženi P. 2656/98 od 15. N. januara 1987. a ugovorom o poklonu se obavezala pok.

isti ne proizvodi pravno dejstvo na osnovu člana 54.03. Kako je navedeni ugovor potpisao za tuženog direktor opšteg i pravnog sektora. javnom poretku ili dobrim običajima (Vrhovni sud Srbije. 54 – 59. to je sporno da li je isti proizvodio pravno dejstvo jer navedeno lice . 740/94 i Gzz. niti je imalo ovlašćenje zakonskog zastupnika tuženog i nije izričito naknadno odobren od strane zakonskog zastupnika. ZOO).36 - .ZOO) i sledom toga njegove ništavosti (član 52. 09. Zakona o obligacionim odnosima) 72.1994. (Vrhovni sud Srbije. nije imalo ovlašćenja za potpisivanje ugovora te vrste. on je dužan ugovorenu cenu. Rev.OBLIGACIONO PRAVO Svaka ugovorna obaveza mora imati dopušteni osnov. Ništav je ugovor o poklonu nepokretnosti ako je motiv zbog koga je poklon učinjen otpao ili se nije ostvario. godine) 71. ZOO pa stoga stranke po osnovu takvog ugovora ne stupaju u među. U situaciji u kojoj je ugovor potpisan od lica koje nije zakonski zastupnik tuženog. Kupovina neuobičajeno velike količine robe (zlatnog nakita) po redovnom toku stvari upućuje na obavezu utvrđivanja dopuštenosti osnova tog ugovora (član 51. godine) 70. (Vrhovni sud Srbije. a on nije dopušten ako je protivan prinudnim propisima.1998. Ukoliko je tuženi po prijemu publikacije iskazao volju da osnaži zaključeni ugovor iako ga je potpisalo neovlašćeno lice za tuženog.09. U toku postupka tuženi je sporio da je ovlašćeno lice potpisalo ugovor navodeći da tuženi nije ni odobrio zaključenje istog naknadnim ponašanjem. 16/94 od 16. Tužilac je u toku postupka dostavljao dokaze da je u skladu sa ugovornim odredbama putem pošte slao publikaciju tuženom pa je smatrajući da je na navedeni način ispunio ugovornu obavezu sud obavezao i tuženog na plaćanje primeraka publikacije odbijajući zahtev za naknadu troškova štampanja memoranduma za koje sam tužilac nije dostavio dokaze. Iz obrazloženja: Prema stanju u spisima predmet tužiočevog potraživanja je neplaćena cena za izvršene usluge štampanja memoranduma i isporučene publikacije tuženom po ugovoru zaključenom između parničnih stranaka. već je prema navodima tuženog on vraćao sve od strane tužioca upućene primerke poštanskog imenika. Rev.1993. 4685/98 od 22. Rev.potpisnik. SPOSOBNOST (Čl. godine) 69. 2877 od 08.

Iz navedenih razloga shodno članu 369. ukoliko je tuženi po prijemu navedene publikacije iskazao volju da osnaži zaključeni ugovor iako ga je potpisalo neovlašćeno lice za tuženog.2003. on je jasno manifestovao svoju volju da do uspostavljanja poslovnog odnosa po manjkavom ugovoru ne dođe. Nije sporno da je tužilac slao publikacije tuženom smatrajući da time ispunjava svoje ugovorne obaveze ali je sporno da li je tuženi iste publikacije zadržao ili ih je tužiocu vraćao uz dopise u kojima nedvosmisleno iskazuje volju da se poslovni odnos po osnovu spornog ugovora ne uspostavi. U ponovnom postupku prvostepeni sud će otkloniti sve navedene nepravilnosti a potom doneti novu odluku po tužbenom zahtevu. i ista se u ovoj fazi postupka ne može ispitati. predmeta ugovora. i nema osnova za obavezivanje tuženog. to je ista doneta uz apsolutno bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 354. (Viši sud u Novom Sadu.OBLIGACIONO PRAVO sobne poslovne odnose. 14. Gž. on je dužan ugovorenu cenu a ukoliko to nije učinio već je iste vraćao uz zahtev za storniranje . 2261/03 od 09. Iz navedenih razloga neophodno je bilo u toku postupka utvrditi sve ove činjenice i na osnovu utvrđenog a uz davanje jasnih razloga doneti odluku o osnovanosti zahteva. 2. Kako pobijana presuda ne sadrži razloge o odlučnim činjenicama. ne sadrži imena ugovornih strana odn.04.raskid ugovora. . Zakona o obligacionim odnosima) 74. godine) 73.1986. nazive stranaka koje zaključuju ugovor i kada su bitni elementi napisani sitnim slovima. 60 – 66.12. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. st.37 - . MANE VOLJE (Čl. 3395/86 od 24. Za ocenu postojanja tuženikove obaveze u toj situaciji od značaja je njegovo ponašanje po prijemu publikacije. Ukoliko forma ugovora nije sačinjena na uobičajan način (ne sadrži jasnu oznaku da se radi o ugovoru. Pri tome se prinudna naplata publikacija po pravosnažnom i izvršnim ispravama ne može tretirati kao volja tuženog za osnaženje ugovora. Zakona o parničnom postupku presuda se ukida i predmet vraća prvostepenom sudu na ponovni postupak. kako sam tvrdi. godine) Za sklapanje punovažnog ugovora potrebno je da ugovarač ima poslovnu sposobnost koja se traži za zaključenje tog ugovora. Naime. a ne uobičajnim pozivima na članove) osnovano se može razmatrati da li je cilj tako koncipiranog ugovora dovođenje u zabludu druge ugovorne strane u pogledu prirode tj. tač. Predaja na poštu od strane tužioca može se smatrati samo kao ugovoreni način izvršenja obaveze pa je stoga za dokazivanje da je ista izvršena neophodno utvrditi da je tuženi primio navedene publikacije.

Osim toga. godine (dakle.11.38 - . jer je dopisom od 08. jer je prilikom potpisivanja na navedeni način doveden u zabludu. godine osporio i vratio predračun tužioca kao i CD-romove. koja je overena pečatom tužioca i tuženog i u kojoj je konstatovano da je tuženi primio "Registar tekućih računa" u količini od dva CD-roma.2007.otpremnice bio u zabludi u pogledu prirode . godine. godine) 75.06.00 dinara traži na ime ugovora . objavljivanje prikupljenih podataka neće naplaćivati. tuženi je prilikom zaključenja predmetnog ugovora . sama forma u kojoj je sačinjen ugovor . te da je tom prilikom potpisala predmetni ugovor .otpremnice tuženi u stvari daje saglasnost za besplatno objavljivanje podataka o preduzeću. očigledno je da nije bio sposoban da izrazi svoju slobodnu volju i da zbog toga nisu bili ispunjeni uslovi za ovakav prestanak radnog odnosa. 4170/10 (2009) od 08. ali je bilo sporno da li ugovor . Tuženi je tužbeni zahtev osporio u celosti navodima da je dopisom od 08. Iz iskaza imenovanog svedoka. pre nego što je tužilac tuženom ispostavio račun za navedene publikacije. ni naziv stranaka koje zaključuju ugovor. Zbog toga je takav sporazum ništav i ne proizvodi pravno dejstvo.2007.11.2007. .2007.otpremnica od 07. ali da će se naplaćivati publikacija tj. Takođe je utvrđeno da se zakonski zastupnik tužioca obratio tuženom kako bi prikupio podatke radi sastavljanja periodične baze podataka.2010. tako da predmetni ugovor svojim izgledom i koncepcijom podseća više na narudžbenicu. godine) vratio isporučene CDromove i na taj način nedvosmisleno iskazao svoju volju da ne želi da stupi u poslovni odnos sa tužiocem po osnovu isporučenih publikacija.iznos od 42.06. Tuženi je dopisom od 08. U konkretnom slučaju.može se osnovano smatrati da je tuženi potpisivanjem otpremnice imao ubeđenje da daje saglasnost za besplatno objavljivanje podataka o svom preduzeću. koji joj uopšte nije ličio na ugovor. da je na početku razgovora tuženom dao na poklon CD sa postojećim podacima. godine na navedeni iznos. te .768. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. koji je izdat 15. koncipirana je tako da može da dovede u zabludu lice koje je potpisuje. Kada tužilac potpiše sporazum o prestanku radnog odnosa jedan dan posle utvrđivanja telesnih povreda koje su mu nanete u istražnom pritvoru.prema činjeničnom stanju koje je utvrđeno u prvostepenom postupku .imajući u vidu i druge okolnosti konkretnog slučaja i navode tužioca da se podaci o tuženom prikupljaju radi objavljivanja . Među parničnim strankama nije bilo sporno da je tuženi vratio tužiocu publikaciju na CD-romovima. mediji gde će podaci biti objavljeni. Pž. prvostepeni sud je utvrdio da su joj predstavnici tuženog kao svrhu posete naveli davanje podataka. jer u sebi ne sadrži jasnu oznaku da je u pitanju ugovor. a ne da će biti dužan da plaća za isporučene publikacije.12.11.otpremnice od 07.2007. Po tom osnovu tužilac je tuženom ispostavio račun od 15.2007. godine obavestio tužioca da mu vraća predračun kao i dva primerka CD-roma i prema prijemnoj knjizi uputio tužiocu pošiljku koja se sastoji iz dva CD-roma preko pošte. jer je bio u uverenju da potpisivanjem ugovora . To sve može uticati na stvaranje zablude o prirodi samog ugovora.2007. zaposlene kod tuženog. niti da ima nameru da sa tužiocem zaključi dvostrano teretni pravni posao. godine.otpremnice. da je on kao zakonski zastupnik i direktor tužioca potpisao otpremnicu i da je predstavnicima tuženog objasnio da se podaci odn. zatim .bitni elementi ugovora su napisani sitnim slovima a ne uobičajeno pozivanjem na određene članove u ugovoru.otpremnica proizvodi pravno dejstvo.11.11.OBLIGACIONO PRAVO Iz obrazloženja: Tužilac .otpremnicu.predmeta ugovora. Na to upućuje i njegovo ponašanje nakon potpisivanja ugovora .

2005.12.1995. godine ugovorili su isplatu mesečne rente u iznosu do 4. U konkretnom slučaju.2005. Gž. Sporazumom od 15.nezakonita. Relevantne odredbe: Ako je ugovorna strana ili neko treći nedopustivom pretnjom izazvao opravdani strah kod druge strane tako da je ova zbog toga zaključila ugovor.87 dinara. stav 2. pa je pravilno usvojen tužbeni zahtev tužioca. Dakle. strahovao za svoj integritet. godine povećana na iznos od 3. Članom 4.1995. stav 1. tužilac zbog posledica telesnih povreda nanetih tupinom teškog i jako zamahnutog mehaničkog oruđa .02.12. a takva je morala biti . godine) 76. a koja je vansudskim poravnanjem između stranaka od 21.049. po sporazumu o prestanku radnog odnosa zaposlenom prestaje radni odnos na osnovu njegove pismene izjave upućene poslodavcu da želi da raskine radni odnos. godine.12. godine . nanetih tupinom teškog i jako zamahnutog mehaničkog oruđa.fizičke torture u pritvoru. Pri tome. Strah se smatra opravdanim ako se iz okolnosti vidi da je ozbiljnom opasnošću ugrožen život i telo ili drugo značajno dobro ugovorne strane ili trećeg lica . U situaciji kada su stranke zaključile vansudsko poravnanje kojim su izmenile i utvrdile visinu mesečne rente i koje ima snagu izvršnog naslova.537. godine (jedan dan posle utvrđivanja telesnih povreda) tužilac nije bio sposoban da izrazi svoju volju.OBLIGACIONO PRAVO Iz obrazloženja: Tužilac je. Zakona o obligacionim odnosima. te po tom poravnanju jedna od strana postupi i izvrši određenu isplatu. To podrazumeva da je volja zaposlenog bila slobodna i da na nju nije bilo uticaja.8.12.62 dinara. sporazumni prestanak radnog odnosa pretpostavlja slobodno izraženu volju zaposlenog i poslodavca. Zakona o obligacionim odnosima. I 1495/05 od 14. (Iz Presude Okružnog suda u Beogradu. zbog nanetih telesnih povreda utvrđenih i konstatovanih dana 03. pa je pravilno prvostepeni sud obavezao tuženu da tužioca vrati na rad i usvojio tužbeni zahtev tužioca i u tom delu.02.2001. Prvostepeni sud je zaključio da navedene telesne povrede nisu nastale samopovređivanjem tužioca već fizičkom torturom u pritvoru i da prilikom sačinjavanja sporazuma o prestanku radnog odnosa 04.1995. godine. na osnovu izvedenih dokaza. kojim su ugovorili korekciju rente dosuđene navedenom sudskom presudom u iznosu od 188.2005. godine od strane Komisije lekara Instituta za sudsku medicinu Medicinskog fakulteta. Iz obrazloženja: Tokom prvostepenog postupka. onda druga strana ne može tražiti poništaj poravnanja pozivajući se na zabludu. nije bio sposoban da izrazi svoju slobodnu volju prilikom sačinjavanja sporazuma o prestanku radnog odnosa 04.2006. Zbog toga nisu bili ispunjeni uslovi za sporazumni prestanak radnog odnosa.član 60. Zbog odsustva slobodne volje tužiocu je nezakonito prestao radni odnos.94 dinara mesečno.39 - . ako je druga strana spremna da izvrši ugovor kao da zablude nije bilo.pravilan je zaključak prvostepenog suda da su osporena rešenja tužene . druga strana može tražiti da se ugovor poništi član 60. je predviđeno da će se tužiocu utvrđeni iznos rente isplaćivati počev od 01. utvrđeno je da su tužilac i tuženi zaključili naznačeno vansudsko poravnanje od 15.02. Kako volja tužioca nije bila slobodna.

ako prividan ugovor prikriva neki drugi ugovor. stav 1. taj drugi ugovor važi ako su ispunjeni uslovi za njegovu pravnu valjanost”. takođe. valja ukazati prvostepenom sudu da prema odredbi člana 66. Najpre. pa je prvostepena presuda potvrđena. kao prejudicijelno.40 - . stav 1. godine. Gž. Tumačeći volju stranaka i nespornu činjenicu da se vansudsko poravnanje od strane tuženog izvršava i da je već isplaćen povećani iznos. godine isplatiti uz isplatu rente za januar 2006. Poravnanjem je dogovoreno da vansudsko poravnanje ima snagu izvršnog sudskog naslova. a između stranaka je ugovorena prodaja. to se tužilac ne može pozivati na zabludu saglasno članu 61. Prvostepeni sud. godine.9. na primer zaključen je ugovor o poklonu u pismenoj formi. da bi posle toga između istih lica 24.OBLIGACIONO PRAVO do dvadesetog u mesecu za prethodni mesec. godine. vansudskog poravnanja došlo do greške u kucanju kada je navedeno da se povećani iznos rente utvrđuje počev od 01.06.1994. utvrđenje da je ugovor o poklonu prividan ugovor u smislu člana 66. obično nedozvoljenom. ne da bi prikrio neki drugi ugovor. (Presuda Okružnog suda u Čačku. prividan ugovor nema dejstva među ugovornim stranama i da prividan ugovor može. ali se dešava i da je prividan ugovor zaključen. pa stoga odbija zahtev za poništaj vansudskog poravnanja. bio zaključen i ugovor o poklonu gde je prvotuženi poklonodavac a drugotuženi poklonoprimac. da nema mana volje u smislu člana 111. U ovoj parnici tužilac kao suvlasnik na predmetnim nepokretnostima pobija ugovor o prodaji zbog povrede prava preče kupovine. s tim što će mu se razlika između isplaćenog i sada utvrđenog iznosa rente za decembar 2005. Pravilo o istovremenosti prividnog i prikrivenog ugovora postoji u slučaju kada prividan ugovor prikriva neki drugi ugovor ali je zaključen i u drugom cilju. već u nekom sasvim drugom cilju. prikrivati neki drugi ugovor. Zakona o obligacionim odnosima. godine) 77. da proizvodi pravno dejstvo kada ga potpišu obe strane i da tužilac prihvata da nakon zaključenja ovog poravnanja povuče naznačenu tužbu za utvrđivanje visine rente. ovog Zakona. godine. ali i ne mora. Zbog toga su neosnovani navodi žalbe tužioca. a sadržina zahteva tužbe je najpre. kao i da snosi nastale sudske troškove.11. ZOO-a.2006. 774/06 od 07. . U konkretnom slučaju ugovor se već izvršava. Iz obrazloženja: Prema stanju u spisima prvotuženi je prodao drugotuženom nepokretnost bliže označene u pismenom i pred sudom overenom ugovoru o prodaji od 25. zbog povrede prava preče kupovine. kao da ni zaključeno poravnanje nije suprotno prinudnim propisima.2006. jer na ovakav zaključak upravo ukazuje sadržina odredbe stava 2. obično nedozvoljenom. godine povećani iznos isplati uz rentu za januar 2006. U praksi se najčešće dešava da prividan ugovor i zaista prikriva neki drugi ugovor. a zatim i pobijanje ugovora o prodaji koji je prethodno zaključen. istog propisa: “ali. u razlozima ožalbene presude utvrđuje da je u članu 4. stav 4. sa stanovišta primene pozitivnih propisa.1992. Imajući u vidu da se vansudsko poravnanje izvršava. u kome je predviđeno da "se strana koja je u zabludi ne može na nju pozivati ako je druga strana spremna da izvrši ugovor kao da zablude nije bilo". ZOO-a. Zakona o obligacionim odnosima. s obzirom da je u tom članu navedeno da se za decembar 2005. prvostepeni sud pravilno zaključuje da se ne radi o zabludi tužioca. godine. javnom poretku i dobrim običajima u smislu člana 103.12.

st..1997. ako je pravno valjan.2005.1994. i 15.000 dinara.000 DM sa rokom vraćanja od 5 meseci i 10% kamate) a da su napred navedeni ugovori kojima se prikriva pravi ugovor prividni i da nemaju dejstva među ugovornim stranama. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu.OBLIGACIONO PRAVO U konkretnom slučaju. Na osnovu nalaza i mišljenja veštaka finansijske struke utvrđena je obaveza tužene u vraćanju duga. . godine) 78. što je potpuno nejasno. da je ovo pravi ugovor između stranaka koji je međutim prikriven. godine i da stoga ugovor o prodaji prikriva ugovor o poklonu. 508/05 od 01.1992. saglasno odredbi člana 141. odnosno da primeni utvrđeno načelo ograničenosti stope ugovorene kamate ustanovljeno člana 399. kojim su utvrđeni načini i dinamika vraćanja zajma.9. osim u pogledu kamate. istog Zakona kojim se zaštićuje načelo jednake vrednosti davanja kod dvostranih ugovora. Gž. a da je hipoteka upisana prema ugovoru na iznos od 165. s obzirom na odredbe člana 66. Kod ovakvog stanja stvari. o čemu se prvostepeni sud detaljnije izjasnio u prvostepenoj presudi. što je učinio. Prikriveni ugovor proizvodi pravno dejstvo među ugovornim stranama. ugovor o poklonu zaključen između tuženih je prividan pravni posao. jer ugovor o prodaji mogao je da prikriva ugovor o poklonu samo ukoliko je u trenutku zaključenja ugovora 25. umeri stopu ugovorene kamate. istovremeno. Prividni ugovor nema dejstva među ugovornim stranama ali prikriveni ugovor proizvodi pravno dejstvo među ugovornim stranama.9.000 dinara (Ov. ZOO-a. br. br. 1. tim ugovorom prikriva ugovor o poklonu. sa rokom vraćanja od pet meseci i 10% mesečne kamate. s obzirom da je tužena počela da kasni sa ispunjavanjem obaveza. od strane drugotuženog kao kupca. i 2. već samo u srazmerno manjem delu. 12.). u svemu kao u izreci pobijane presude pod I za koji iznos je prvostepeni sud naredio da će se izvršiti realizacijom hipoteke. ovde važi pravilo o istovremenosti prividnog i prikrivenog ugovora. ____/96 I Opštinskog suda u B. Drugim rečima. prvo pismenim ugovorom na 16. Prvostepeni sud u razlozima svoje presude navodi da ugovor o prodaji od 25.41 - .. koje prvostepeni sud nije imao u vidu.000 DM. godine postojala saglasnost između ugovarača da se ugovor o prodaji zaključuje kao prividan ugovor i da se. da bi se prikrila kamata. ZOO-a.04. prema onome što tvrdi tužilac.500 DM a zatim i ugovorom gde je iznos zajma sa sve kamatom preračunat u dinare na 165. ZOO-a. da je posle toga zaključen aneks ugovora o zajmu od 17. zaključen sa ciljem da se izigra tužiočevo pravo preče kupovine. prvostepeni sud je u suštini i pravilno zaključio da u konkretnom slučaju između stranaka važi pravi ugovor (zajam od 11. godine. opredeljujući se u konkretnom slučaju za domicilnu kamatu. 1992. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je utvrdio da su tužilja kao zajmodavac i tužena kao zajmoprimac zaključili ugovor o zajmu 11. po nalaženju Okružnog suda pravilno. godine nije u celini izvršen u pogledu plaćanja kupoprodajne cene.11.3. pa je prvostepeni sud bio dužan da. te da je prvotuženi sada odlučio da drugotuženom pokloni predmetne nepokretnosti o čemu su postigli saglasnost koju su perfektuirali pismenim ugovorom o poklonu od 21. te načelom jednake vrednosti davanja iz čl. jer je i po nalaženju Okružnog suda ugovorena kamatna stopa nesrazmerno visoka u odnosu na okolnosti konkretnog posla i da je kao takva u suprotnosti sa načelom savesnosti i poštenja.

Zakona o obligacionim odnosima mogao tražiti poništaj ugovora. br. Ugovor o kupoprodaji nepokretnosti. sačinjen je u pismenom obliku i overen kod suda. zbog čega se ne mogu pozivati na zabludu u smislu člana 61. s tim što su tužioci taj iznos primili u tri dela. ( Iz presude Vrhovnog suda Srbije. godine ) . Zbog čega u konkretnom slučaju ne postoje razlozi apsolutne ništavosti ugovora. Tužioci su potpisali priznanicu da im je kupoprodajna cena isplaćena u celosti. Zakona o parničnom postupku. Zakona o obligacionim odnosima. 918/04 od 06.ukazuju da nisu postupali sa potrebnom pažnjom. nemačkih maraka ( odnos nemačke marke i dinara bio je 1:1 ).33 dinara. Navodima revizije da su tužioci bili u zabludi prilikom potpisivanja prethodnog sporazuma i punomoćja advokatu za zaključenje ugovora kao i priznanice. kako se tužbom tražila realizacija hipoteke prema ugovorima koji su kao prividno ništavi i kako hipoteka u ovom smislu prati pravnu sudbinu ugovora to je prvostepeni sud pravilno primenio materijalno pravo kada je odlučio kao u stavu II pobijane presude. zbog čega bi se u smislu člana 139. stav 3.000 nemačkih maraka. Osim toga.496. za čije zaključenje je pribavljena saglasnost Ministarstva. Tvrdnje tužilaca iznete u postupku da “nisu gledali šta potpisuju” . a advokat koji je u ime prodavaca zaključio ugovor imao je overeno pismeno punomoćje za njegovo zaključenje. godine. i drugo.000 nemačkih maraka. ne postoji očigledna nesrazmera.1994. a . Zakona o obligacionim odnosima. 90.1994.tuženi su stupili u posed nepokretnosti. prilikom potpisivanja prethodnog (pripremnog) sporazuma o kupoprodaji kuće. osporava se utvrđeno činjenično stanje što je suprotno članu 385. poništaj ugovora zbog bitne zablude može se tražiti samo ako je strana koja se poziva na zabludu postupala sa pažnjom koja se u prometu zahteva. a iznos od 27. U ime tužilaca kao prodavaca ugovor je potpisao advokat na osnovu overenog punomoćja za zaključenje tog ugovora.nakon overe ugovora . godine) 79.05. Predmetna nepokretnost prodata je za 67. kao predmeta obaveza ugovornih strana. Prvo. neosnovano je isticanje tužilaca da su dovedeni u zabludu u pogledu prave vrednosti predmeta ugovora. Na tako utvrđeno činjenično stanje nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su odbili tužbeni zahtev tužilaca za poništaj ugovora iz razloga apsolutne i relativne ništavosti.2004. Gž. Za zaključenje ugovora pribavljena je saglasnost Ministarstva finansija Republike Srbije za promet nepokretnosti. Imajući u vidu da u odnosu između tržišne vrednosti kuće utvrđene veštačenjem i kupoprodajne cene.42 - . stav 2.04. radi se o samo jednom ugovornom odnosu iz koga su preostale obaveze za tuženu samo za iznos iz stava I pobijane presude. tuženi je isplatio nakon overe kupoprodajnog ugovora.2004. Rev. godine ugovor o kupoprodaji kuće.07. odn. Zbog bitne zablude se poništaj ugovora može tražiti samo ako je strana koja se poziva na zabludu postupala sa pažnjom.zaključen je 28.09. u smislu čl. overen pod navedenim brojem.000 nemačkih maraka (na ime avansa) isplaćen tužiocima 31. Veštačenjem je utvrđeno da je tržišna vrednost kuće u vreme kupoprodaje iznosila 63. Iz obrazloženja: Između parničnih stranaka (i to tužilaca kao prodavaca i tuženog kao kupca) – kako proizilazi iz utvrđenog činjeničnog stanja . tako što je iznos od 40. kao ostatak kupoprodajne cene. i 91.OBLIGACIONO PRAVO U skladu sa utvrđenim činjeničnim stanjem pravilna je odluka sadržana u izreci pobijane presude pod II. 4160/03 od 29. (Iz presude Okružnog suda u Valjevu.

. st. ali ne iz razloga navedenih u pobijanoj presudi. 2004. ZOO-a. podmetnuto lice.OBLIGACIONO PRAVO 80. tzv.. Prividni ugovor nema dejstva među ugovornim stranama. Đ.. ma kakvo bilo stanje stvari u vezi tih činjenica. što dalje znači da je prividni ugovor apsolutno ništav. ne zbog toga što je tuženi ispunio svoje obaveze kupca iz ugovora. Prividni ugovor prema članu 66. kao prodavca i tuženog kao kupca. i tuženog i verovatno plaćanje dva poreza na promet. (Iz presude Okružnog suda u Valjevu. po pismenom ugovoru o prodaji od 5. odnosno M. godine.01. Đ. br. Pravna važnost prikrivenog ugovora procenjuje se prema opštim uslovima (čl. Naime. godine) . a ne podmetnutih ugovorača. II Ov. Posle nekoliko godina svedok M. Đ. u celini ili delimično. 66. ZOO-a) i. Prema tome. pri čemu se najverovatnije htelo – što inače i nije od posebnog značaja. nisu od značaja. pošto u stvarnosti ugovor o prodaji nije nikada zaključen između tužilja i tuženika. br. tako da je tužbeni zahtev za raskid ugovora neosnovan iz ovih navedenih razloga. a nisu bile sporne ni u prvostepenom postupku.1993. a koje se u suštini žalbama i ne osporavaju.. kao vanknjižni vlasnik.. a ništav ugovor se ne može raskinuti zbog neizvršenja. do kojih je prvostepeni sud došao pravilnom ocenom izvedenih dokaza. po usmenom ugovoru nepokretnost je prodao tuženom i od njega naplatio ugovorenu kupoprodajnu cenu.05. stav 1. se sporazumeo sa tužiljama i tuženim da se tužilje samo forme radi prikažu kao prodavci u ugovoru koji zaključuju sa tuženim kao kupcem i overavaju pred Opštinskim sudom u V. i da se tužilje samo prividno pojavljuju u ugovoru kao prodavci.02. u konkretnom slučaju. a ništav ugovor se ne može raskinuti zbog neizvršenja.1988. da su oni predmetnu suvlasničku nepokretnost prodale svedoku M. Đ. koji je nepokretnost primio u državinu a cenu je platio kroz nenaplaćene honorare za advokatske usluge koje je pružio tužiljama u dužem vremenskom periodu. jeste ugovor između svedoka M. Đ. nije bilo mesta. 228/04 od 27. godine. što je kasnije kao svedok u svom iskazu potvrdio M. Ovo su odlučne činjenice u parnici i navodi žalbe kojim se osporavaju i pobijaju ostale činjenice. Navedeno činjenično stanje upravo ukazuje da je ugovor zaključen između tužilja kao prodavca i tuženog kao kupca u stvari samo prividan ugovor. ____/93 od 17. prema tome da li bi se moglo uzeti da su tužilje kao podmetnuta lica u stvari zastupale pravog ugovorača. izbeći zaključenje i overa dva ugovora od kojih bi prvi bio između tužilja i svedoka Đ. Tužilje su još u tužbi navele. što dalje znači da je prividni ugovor apsolutno ništav. Đ. Pravilo o prividnosti pravnog posla primenjuje se i u slučaju kada se neko lice samo prividno pojavljuje u ugovoru kao ugovorena strana. 2. raskidu ugovora o prodaji nepokretnosti koji je tražen zbog neizvršenja od strane tuženog kao kupca. već iz razloga koji slede. Iz obrazloženja: Pravilna primena materijalnog prava na činjenično stanje utvrđeno u prvostepenom postupku nalagala je odbijanje tužbenog zahteva. a drugi između svedoka Đ. kao prodavca i tuženog kao kupca (prikriveni ugovor). Pri tome advokat Đ. nema dejstva među ugovornim stranama. već je spornu nepokretnost tuženiku prodao svedok M. kako bi se nepokretnost prevela na tuženog kao poslednjeg kupca. kod pravilno utvrđenih odlučnih činjenica. što je u ovoj parnici bez značaja. stvarni ugovor koji kao prikriveni važi. Đ.43 - . i najzad da ugovor zaključen između tužilja i tuženika u stvari prikriva ugovor između svedoka M. advokat iz V. umesto pravog ugovorača u čijoj imovini treba da se ostvare dejstva ugovora (personalna simulacija). Svakako da taj ugovor podleže sudskom raskidu zbog neizvršenja pod uslovima predviđenim zakonom i u postupku koji podrazumeva učešće stvarnih. Gž.

kako je ugovorom bilo predviđeno. Neosnovan je i eventualni tužbeni zahtev za raskid ugovora o doživotnom izdržavanju. Tuženi je svom ocu nabavljao sve što je bilo potrebno. jer iz utvrđenog činjeničnog stanja proizilazi da je ugovor bio izvršen u skladu sa njegovim odredbama. odnosno da se radi o ništavom ugovoru u smislu člana 103. snosio troškove sahrane i pomena. godine. br. a kao naknadu za ove usluge tuženik se obavezao da tužilji preda u svojinu tri manje parcele šume koje čine jednu celinu. obilazio ga svakog drugog dana. godine. dao odgovarajuće primedbe po kojima prvostepeni sud nije postupio. to bi pravni osnov po osnovu kojeg tužilja ističe svoje potraživanje mogao proizaći samo iz prava na naknadu štete u smislu člana 510.44 - . Ovo stoga što su sudovi nesumnjivo utvrdili da je tuženi ugovor o izdržavanju u celosti izvršavao saglasno izraženoj volji primaoca izdržavanja. osnov ili predmet obaveze.OBLIGACIONO PRAVO 81. pa je stoga pravilno odbijen tužbeni zahtev da se utvrdi ništavost ovog ugovora. ali ovo samo ukoliko bi se ispostavilo da se tuženi i zaista obavezao da i spornu nepokretnost tužilji preda u svojinu i državinu. da li je prava volja ugovornih strana bila da predmet ugovora predstavlja i sporna nepokretnost i u odlukama Gž. kupovao lekove. ZOO. vodio ga u bolnicu na lečenje. ____/04. M. Okružni sud je u toku postupka ukazao prvostepenom sudu na značaj sporne činjenice. Ukoliko postoji nesporazum između prave volje ugovornih strana i izraza te volje kroz pismenu ispravu o ugovoru vezanu za prirodu ugovora. tužilja se obavezala da čuva tuženikovu majku i o njoj se brine. Rev. Zakona o obligacionim odnosima. Iz obrazloženja: Po shvatanju Vrhovnog suda. stav 3. godine) 82. sporazuma o pružanju nege i pomoći od 3. 3680/03 od 25. Stoga nisu ispunjeni uslovi za raskid ugovora zbog neispunjenja iz člana 124. pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da je volja ugovornih strana bila da se zaključi ugovor o doživotnom izdržavanju i da se prema svim okolnostima u konkretnom slučaju ne radi o ugovoru zaključenom u cilju lišavanja tužilaca naslednog prava na imovini koja je predmet ugovora. Ne radi se o simulovnom ugovoru o doživotnom izdržavanju kada se on od njegovog zaključenja do smrti primaoca izdržavanja izvršavao saglasno njihovoj volji.08. br. i to od zaključenja 1997. te pravilno ocenili da se ne radi o simuovanom pravnom poslu iz člana 66.2004. Iz obrazloženja: Prema sadržini pismenog ugovora. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije.1989.03. donosio mu hranu. Neosnovani su revizijski navodi tužilaca da se radi o prividnom ugovoru. ZOO. 1999. a tuženi nije u mogućnosti da ispuni ugovor o tom delu onako kako po tekstu pismenog ugovora njegova obaveza glasi. čime je u potpunosti ispunio svoju ugovornu obavezu. važi ono što su ugovorne strane zaista ugovorile. ___/03 i Gž. ZOO-a. stav 1. . pa do smrti pok. Kako je deo jedne od parcela koje su bile predmet ugovora i u vreme zaključenja ugovora bio u svojini trećeg lica čije pravo potpuno isključuje tužiljino pravo.

U skladu sa takvim pravnim shvatanjem prihvaćen je usaglašeni nalaz i mišljenje veštaka po ukupnom dugovanju tuženog i dosuđeno tužiocu 7. Ovakva odluka nižestepenih sudova utemeljena je u posebnim uslovima ugovora parničnih stranaka.11. Stoga se. Zakona o obligacionim odnosima uslovljena odsustvom ugovorne klauzule o dopuštenosti izmene ugovorene cene gradnje. U konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za primenu navedenih zakonskih odredaba.2004. Kod ugovora o građenju ipak može doći do izmene cene radova. jer su parnične stranke. Tek u slučaju da takav prigovor bude odbijen utvrdiće se da li i za koji iznos i period tužiocu pripada razlika u ceni. Gž. važi ono što je zaista ugovoreno. pismene isprave o ugovoru. Iz obrazloženja: Nižestepeni sudovi su stanovišta da tužilac ima prvo na obračun klizne skale za ceo iznos ugovorene cene po osnovnom ugovoru i aneksu ugovora.OBLIGACIONO PRAVO Pravilo je da ako između prave volje ugovornih strana i izraza te volje. Dosledno rečenom. te odredbi člana 17. Međutim.10. i 637. 1638/04 od 29. iako je ugoveno da se cena radova neće menjati i to u slučaju da je cena elemenata toliko povećana da bi trebalo da cena radova bude veća za više od 10%. i 3. st. i člana 637.845. ovakvo pravno shvatanje nižestepenih sudova nije utemeljeno u pravilnoj primeni materijalnog prava. odnosno postojanju ugovorne odredbe o zabrani bilo kakve izmene ugovorom utvrđene cene. kako bi bio u mogućnosti da u ovoj pravnoj stvari donese pravilnu i zakonitu odluku. po nahođenju nižestepenih sudova. saglasno odredbi člana 262. Zato je pogrešnom primenom materijalnog prava tužiocu priznata razlika u ceni i u odnosu na fiksni deo ugovorene cene od 25%. konstatovane primedbe i date naloge za njihovo otklanjanje. stav 2. pa će stoga u ponovnom postupku prvostepeni sud na pouzdan način kao prethodno pitanje utvrditi sadržinu prave volje ugovornih strana u pogledu predmeta obaveze tuženog i da li postoji nesaglasnost između prave volje i izraza te volje koji je sadržan u tekstu pismenog ugovora kao i ima li možda nesporazuma o predmetu obaveze u smislu člana 63.82 dinara. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima. ugovorile kliznu skalu i metod obračuna iste.1998. Za slučaj da se utvrdi prekoračenje ugovorenog roka gradnje razlika u ce.548. u situaciji kada su parnične stranke ugovorom predvidele kliznu skalu i utvrdile metod njenog obračuna nema mesta primeni odredaba člana 637. postoji nesaglasnost. godine. kao i revalorizacija tako obračunatog duga. Zakona o parničnom postupku raspravi da li u konkretnom slučaju postoji apsolutna nadležnost suda za postupanje u ovom sporu. Saglasno tim odredbama sudovi su našli da su parnične stranke ugovorile klizanje 75% cene. Zakona o obligacionim odnosima. Iz tog su razloga nepotpuno utvrđene i odlučne činjenice za presuđenje ovog spora. br. član 635. U ponovljenom postupku otkloniće se propusti na koje je ukazano ovim rešenjem. smatraju da tužiocu pripada i pravo na razliku u ceni i za preostalih 25% fiksno ugovorene cene. Opštih uslova ugovora iz člana 16. te da istom pripada i revalorizovani iznos obračunate razlike u ceni zaključno sa 1. ali obzirom da su cene porasle preko 10%. To najpre podrazumeva obavezu prvostepenog suda da shodno odredbi člana 63.45 - . stav 1. U tom cilju raspraviće se da li je tužilac ispoštovao ugovoreni rok gradnje. obzirom na zapisnik o tehničkom pregledu objekta. Ovo stoga što je primena odredaba čl. 636. Zakona o obligacionim odnosima. godine) 83. 1. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu. Zakona o obligacionim odnosima i pitanje razlike u ceni mora raspraviti na način i pod uslovima propisanim ugovorom parničnih stranaka.

Prev. broj 199/03 od 25. br. a za slučaj da tako obračunatu cenu ne pokrivaju uplate tuženog. i 30. ako bi bio tačan zaključak prvostepenog suda da je osnov obavezivanja kod tužioca u izdržavanju koje je on trebalo da dobija od tužene kroz odgovarajuće novčane mesečne naknade i stalnu brigu. st. Važnost prividnog (simulovanog) i prikrivenog (disimulovanog) ugovora. “nepravog” ugovora o doživotnom izdržavanju koji bi važio samo ako bi bili ispunjeni odgovarajući uslovi. Utvrđeni procenat neplaćenih radova preračunaće se na sadašnju vrednost ukupno izvedenih radova i tako obračunata razlika dosuditi tužiocu. poći pre svega od ličnih svojstava tužioca odnosno od toga da li je obzirom na svoje životno iskustvo i obrazovanje bio u mogućnosti da razlikuje ugovor o doživotnom izdržavanju od ugovora o kupoprodaji. prvostepeni sud će. Iz obrazloženja: Ukoliko bi se u ponovnom postupku ispostavilo da su stranke htele i postigle saglasnost da zaključe pismeni ugovor upravo sa spornom sadržinom. Pritom sam obračun razlike u ceni se mora sačiniti u svemu u skladu sa ugovorenom metodologijom propisanom odredbom čl.2003. posebnih uslova ugovora. a ne o ugovoru o doživotnom izdržavanju.OBLIGACIONO PRAVO ni obračunaće se samo do datuma kada su shodno ugovoru radovi morali biti završeni.. Pri tom. odnosno član 31. 129/03 iz 2003. Zakona o obligacionim odnosima). ali ako prividan ugovor pokriva neki drugi ugovor. utvrdiće se u kojem procentu su tako obračunati radovi ostali neisplaćeni. Ako prividan ugovor pokriva neki drugi ugovor. onda bi ugovor o kupoprodaji bio prividan (simulovan) i kao takav nevažeći. taj drugi važi ako su ispunjeni uslovi za njegovu pravnu valjanost. posebno o njegovom zdravlju i obavezi tužene da tužioca posle smrti sahrani. prikrili zaključenjem ugovora o kupoprodaji. a ne po nazivu pravnog posla. 61. Iz obrazloženja: Pravna priroda pravnog posla ceni se prema sadržini i cilju koji su stranke ugovorom želele postići. (pismena forma i overa pred sudom. ZOO) u pogledu pravne prirode ugovora. taj drugi važi ako su ispunjeni uslovi za njegovu pravnu valjanost (član 66. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu. ali bi se postavilo pitanje važnosti prikrivenog (disimulovani) ugovora o doživotnom izdržavanju tzv. ako je to bila prava volja ugovornih strana. i 2. no da su oni iz ko zna kojih razloga. Prividan ugovor nema dejstva među ugovornim stranama. godine) 84. ovu. 1. U konkretnom slučaju par. Nakon toga. obračun sadašnje vrednosti izvedenih radova izvršiće se po važećim jediničnim cenama u vreme presuđenja za sve količine izvedenih radova. koja nesumnjivo ukazuje da se radi o ugovoru o kupoprodaji. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. da je došlo do predaje sporne nepokretnosti i da su obaveze izdržavanja navedene u pismenoj redakciji ugovora). Gž. u odgovoru na pitanje da li je tužilac mogao biti u izvinjavajućoj zabludi (čl. pri čemu će imati u vidu sadržinu spornog ugovora. Sasvim je drugo pitanje da li je prava volja ugovornih strana bila da zaključe ugovor sa obavezama koje proističu iz kupoprodajnog odnosa. pravu volju.12.46 - . Naime. 29. godine) 85. drugim rečima.

godine. osim zahteva sadrži i činjenice na kojima tužilac zasniva zahtev. Zakona o parničnom postupku. Neosnovani su navodi revizije da je tužilac na ročištu održanom 29. Prema članu 60. 262. čl. Prema članu 17. koja je relevantna mana volje.. Zakona o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanju zemljišta koje je prešlo u društvenu svojinu po osnovu poljoprivredno zemljišnog fonda i konfiskacijom zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda ("Sl. Tuženi je tužiocu platio samo iznos od 1. Ako je ugovorna strana ili neko treći nedopuštenom pretnjom izazvao opravdani strah kod druge strane.2002.8. čl. 395. Kada pravni subjekat pristupa i zaključuje ugovor iako i uprkos toga što zaključenje ugovora ne odgovara njegovoj pravoj volji. 18/91). Iz obrazloženja: Naime. to su nižestepeni sudovi pravilno. godine izmenio činjenični osnov tužbenog zahteva. Zakona o obligacionim odnosima obavezali tuženog da tužiocu isplati utuženi iznos. br. bitnim elementima konkretnog ugovora. tako da je ova zbog toga zaključila ugovor. istakli su činjenicu da su bili u ugovornom odnosu po osnovu usmenog ugovora o predaji kamiona. . Međutim. Stoga ne stoje navodi revizije da je tužilac izmenio činjenični osnov tužbenog zahteva. Kako taj prividan ugovor pokriva pravno valjan ugovor o prodaji kamiona.10.1952. a ne po osnovu pismeno zaključenog ugovora o zajmu. ZOO-a. stav 2. stav 1.500 DM. druga strana može tražiti da se ugovor poništi.OBLIGACIONO PRAVO nične stranke zaključile su usmeni ugovor o prodaji kamiona.2001. po kojem je tuženi na ime cene tužiocu trebalo da plati iznos 5. po kojem tuženi tužiocu nije u potpunosti isplatio cenu. Iz navedenog proizilazi da pravni poredak priznaje samo one ugovore.pretnja. a tužba za poništaj takvog ugovora. o čemu tuženi nije obavešten. godine u uslovima postojanja pritiska i prinude da se poklon učini. Vezanost suda za životni događaj proizilazi iz člana 186. druga strana može tražiti da se ugovor poništi. prema odredbi člana 26. a to postoji samo onda ako kod pravnih subjekata postoji svest o značenju i posledicama onog što se pravnim poslom želi učiniti i namera da se to učini. Rev.1945. postoji svesni nesklad između volje i njene manifestacije . stav 1. ZOO-a. ugovora o zajmu i nepoštovanje roka vraćanja zajma. br.01. podnosi se sudu opšte nadležnosti. godine do 2.500 DM. shodno članu 66. te je sud na osnovu tog činjeničnog osnova tuženog obavezao da tužiocu isplati utuženi iznos. a tužilac na ročištu glavne rasprave.000 DM parnične stranke su 22. ali pristaje da to ipak učini zbog nedopušteno izazvanog straha. godine) 86. tuženi na pripremnom ročištu. 2621/02 od 30. a za ostatak duga u iznosu od 4. tako da je ova zbog toga zaključila ugovor. i 277. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije.47 - . prema tužbi.10. kod advokata. Te činjenice su u konkretnom slučaju. po kojem između ostalog tužba treba da.2001. glasnik RS".8. a da tuženi o tome nije obavešten. ako je ugovorna strana ili neko treći nedopuštenom pretnjom izazvao opravdani strah kod druge strane. ugovor je zaključen kada su se ugovorne strane saglasile o bitnim sastojcima ugovora. ništav je ugovor o poklonu zemljišta koji je učinjen u korist društvenog pravnog lica u periodu sprovođenja mera otkupa od 10. u kojima su se ugovorne strane saglasile o bitnim sastojcima. zaključile prividan ugovor o zajmu.

Kako je opravdani strah poklonodavaca.. a saglasno odredbi čl.. sve kako su to pravilno zaključili i niži sudovi. Ugovor o prodaji udela društva sa ograničenom odgovornošću je rušljiv. što čini 20% osnivačkog uloga i da je četvrtotuženi uložio 12.OBLIGACIONO PRAVO Privođenje pravnih prethodnika tužilaca na razgovor i stavljanje u izgled određivanje zatvora i drugog zla poklonodavcima i članovima njihove porodice. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. da je trećetuženi uložio 9. a nakon toga je došlo do potpunog prekida odnosa između stranaka. Prev.01.V.761 dinar. kao 20% osnivačkog uloga. u periodu između 1945. Između stranaka došlo je do sukoba u novembru mesecu 1990.. te da je prvotužilac kao strani ulagač uložio 1.4.00 dinara..2002. koji iznos je uplaćen tužiocima.2002.747. godine. trećetuženi vrši dužnost direktora.. godine) 87.761. a u nameri da time navedu tužioce da zaključe ugovor od 7. godine. Bitnih povreda Zakona o parničnom postupku koje mogu biti osnov za pobijanje drugostepene presude u revizijskom postupku. kao kupcima. godine tužioci su kao prodavci zaključili sa treće i četvrtotuženim.1991.. Ugovorom je predviđeno da ulagači upravljaju srazmerno svojim ulozima.U. godine zaključili ugovor o osnivanju društva sa ograničenom odgovornošću "T. što iznosi 30% osnivačkog uloga. što je kod njih izazvalo opravdani strah i nateralo ih je da 18. te ne proizvodi pravno dejstvo.1991. godine.000 funti." sa sedištem u B.M. Svaka ugovorna strana imala je pravo uvida u dokumentaciju društva. godine. nema.1991.01. jer je zaključen u uslovima postojanja pritiska i prinude da se poklon učini. Sporazum od 7. Naime.. kao i da učestvuje u dobiti srazmerno ulozima i učešću u kapitalu društva. 46/02 od 26. što čini 20% osnivačkog uloga. s tim da R. u korist društvenog pravnog lica u periodu sprovođenja mera otkupa. Rev. broj 374/01 od 20.Đ. ukoliko jedan od ugovarača dovede drugog u zabludu u pogledu finansijskih rezultata zajedničkog preduzeća.1990. Iz obrazloženja: Pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo kada je na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja u toku prvostepenog postupka potvrdio prvostepenu presudu u usvajajućem delu tužbenog zahteva. od strane tadašnjeg Gradskog narodnog odbora imalo je značenje neotklonjive opasnosti ugrožavanjem života poklonodavaca ukoliko ne zaključe ugovor o poklonu. da je drugotužilac uložio 12. ugovor je ništav. 61. godine zaključen je na osnovu dokumentacije koju su prezentirali tuženi.02.216 FF.01.48 - . ugovor o prodaji udela vlasništva društva sa određivanjem vrednosti udela u iznosu od 1.967. ZOO.03.01. u nameri da time navede drugog ugovarača da zaključi ugovor.1991. godine) .00 tadašnjih dinara. Na osnovu prednjih činjenica pravilan je pravni zaključak nižih sudova da tužioci osnovano traže poništaj sporazuma od 7. jer tužioci nisu imali mogućnosti uvida u dokumentaciju o poslovanju društva... godine. izbacio tužioce iz prostorija društva. upravo i jedino bio razlog što su poklonodavci pristupili zaključenju ugovora o poklonu iz 1949. kojom prilikom je tuženi R. U toku postupka prvostepenim sudom utvrđeno je da su tužioci i treće i četvrtotuženi dana 17.1949. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije.. te zbog toga tužioci osnovano traže poništaj tog ugovora. godine. izazvan od strane pravnog prethodnika tužene. i 1952.05. i 65. Dana 7. tuženi su kod tužioca izazvali zabludu u pogledu finansijskih rezultata zajedničkog društva. zaključe sporni ugovor o poklonu.

te stranka koja je u zabludi (koja inače ne bi zaključila takav ugovor) može tražiti poništaj ugovora zbog bitne zablude. Prividan ugovor nema dejstvo među ugovornim stranama. (Iz odluke Vrhovnog suda Srbije Rev. Ugovor o zajedničkom poslovanju zaključen između stranaka u kome se unapred priznaje tužiocu kao vlasniku objekta "garantovana dobit". godine) 94.03 1998.1997.OBLIGACIONO PRAVO Prividan ugovor nema dejstva među ugovornim stranama. Rev. godine) 93. Rev.49 - 95. . 611/95 od 30.godine) 89. Zabluda je bitna ako se odnosi na bitna svojstva predmeta. godine) 92. dok druga strana ne može koristiti sudsku zaštitu za potraživanja iz takvog ugovora. 3900/95 od 19. druga strana može zahtevati poništaj ugovora i onda kad zabluda nije bitna. taj drugi važi ako su ispunjeni uslovi za njegovu pravnu valjanost. (Vrhovni sud Srbije.09. godine) 91.05. Simulovani ugovor o kupoprodaji stvari može se konverzijom preobraziti u ugovor o obezbeđenju potraživanja zalogom. (Vrhovni sud Srbije. Rev.04.194/94 od 20. Strana koja je u zabludi može tražiti poništaj ugovora zbog bitne zablude. Ako jedna strana izazove zabludu kod druge strane ili je održava u zabludi u nameri da je time navede na zaključenje ugovora. 397/98 od 24.06. ali ako prividan ugovor prikriva neki drugi ugovor. 1217/97 od 03.1997. 1291/97 od 03. Ako prividan ugovor prikriva neki drugi ugovor taj drugi važi ako su ispunjeni uslovi za njegovu pravnu valjanost.1995. 649/97 od 08.1998. ali ako prividan ugovor prikriva neki drugi ugovor. bez zajedničkog rizika. 734/98 od 13. Rev.01. u suštini ima drugi karakter.1997.1994. Beograd Rev. U konkretnom slučaju radi se o prividnom ugovoru koji pokriva neki drugi ugovor.06. (Vrhovni sud Srbije. godine) .1998. Rev. godine) 90. Beograd Prev. godine) 88. osim ako pri zaključenju ugovora nije postupala sa pažnjom koja se u prometu zahteva. (Vrhovni sud Srbije. taj drugi važi ako su ispunjeni uslovi za njegovu pravnu valjanost. (Vrhovni sud Srbije.07. (Vrhovni sud Srbije. Taj ugovor je ugovor o zakupu. (Vrhovni sud Srbije.

i to iz izjašnjenja sudskog veštaka građevinske struke kao i iskaza tužioca kao parnične stranke.član 67. stav 1. smatra se punovažnim iako nije zaključen u toj formi. u svemu prema ponudi od 04.08. u ukupnoj vrednosti od 1. prvostepeni sud je pravilno utvrdio da je tužilac izveo radove ugovorene pismenim ugovorom od 10. da je sa vrstom i obimom istih bio upoznat i nadzorni organ. osim ako iz cilja. Zakona o obligacionim odnosima. kao rukovodilac radova kod tuženog. Ugovor o građenju mora biti zaključen u pisanoj formi . godine. Pravilan je zaključak prvostepenog suda da.30 dinara. koje je tužilac izvodio na predmetnom objektu. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima. značaj pisanog naloga odn. fakturisane tuženom naznačenim računom po pozicijama. Zakona o obligacionim odnosima.30 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 13. u vezi člana 630.2005. iskaza imenovanih svedoka koje je sud u vezi sa spornom okolnošću u celosti prihvatio. od čega je tužilac avansno naplatio iznos od 1. nalazeći da su iskazi međusobno saglasni. Iz obrazloženja: Ugovor o građenju je ugovor o delu kojim se izvođač obavezuje da u ugovorenom roku prema određenom projektu sagradi određenu građevinu na određenom zemljištu ili da na takvom zemljištu odn. kao ni od strane investitora) uneo naloge tužiocu za izvođenje spornih naknadnih radova . stav 1. Značaj pisanog naloga (saglasnosti) tj. na već postojećem objektu izvrši kakve druge građevinske radove. ni u pogledu količine izvedenih radova.član 630. Zakona o obligacionim odnosima) 96.OBLIGACIONO PRAVO FORMA UGOVORA (Čl.08. Prvostepeni sud je pravilno utvrdio da su sve pozicije naknadnih radova. godine. zbog koga je forma propisana.08.član 630. Zakona o obligacionim odnosima.000. ako su ugovorne strane izvršile u celini ili u pretežnom delu obaveze koje iz njega nastaju.119. ni u pogledu kvaliteta. Relevantne odredbe: Zahtev zakona da ugovor bude zaključen u određenoj formi važi za sve kasnije izmene i dopune tog ugovora . postojanje pisane saglasnosti za izvođenje naknadnih radova kod ugovora o građenju ima i upis istih od strane naručioca radova u građevinskom dnevniku.0000. a sve to na osnovu člana 262. očigledno proizlazi što drugo član 73. za čije se zaključenje zahteva pisana forma.2006. godine.2005. te po ovom osnovu tuženi duguje tužiocu plaćanje preostalog iznosa od 265.119. u građevinski dnevnik (koji nije predočen sudu i veštacima od strane tuženog. Ugovor. Prvostepeni sud je iz iskaza imenovanog svedoka utvrdio da je isti.265. kod ugovora o građenju.00 dinara.50 - . Zakona o obligacionim odnosima. U konkretnom slučaju. te su saglasni i sa sadržajem pisanih dokaza. koji ih prilikom izvođenja nije osporio. bile naručene od strane tuženog. i člana 277. a naručilac se obavezuje da mu za to isplati određenu cenu . stav 1. stav 2. 67 – 73. postojanje pisane saglasnosti ima i upis istih od strane naručioca radova u građevinskom dnevniku. Prvostepeni sud je pravilno utvrdio da je tužilac izveo i naknadne radove.

u konkretnom slučaju . na taj način. koji nije bio zaključen u pismenoj formi. pri čemu je kroz cenu svojih pozicija naplatio i radove koje je. Svrha pismene forme ugovora o građenju (kao i drugih ugovora za koje je zakon propisao obaveznu formu) je da se naglasi njegova ozbiljnost i omogući lakše utvrđivanje sadržine. Prvostepeni sud je prihvatio nalaz i mišljenje imenovanog veštaka. ali je ispunjen u celini od jedne ugovorne strane. godine) 97. postignuta i ako ugovor nije zaključen u pismenoj formi. 12981/11(2) od 09. i kada bi se smatralo da nije bilo pisanog naloga odn. nesporno da je postojala usmena saglasnost stranaka u vezi sa izvođenjem naknadnih radova. saglasnosti tuženog.2006. što znači da je tuženi pismeno tražio od tužioca izvođenje spornih radova. naknadne za njegov račun izveo tužilac. kao prethodne odn. Naime. Svrha je postignuta i onda ako ugovor nije zaključen u pismenoj formi. svrha pismene forme ugovora o građenju je da se naglasi ozbiljnost ugovora i lakše utvrđivanje njegove sadržine. 12981/11(1) od 09. Iz obrazloženja: Pravilan je zaključak prvostepenog suda da ugovor o građenju. na iste dao pismenu saglasnost.11. te je.OBLIGACIONO PRAVO po zahtevu naloga ovlašćenog lica tuženog. Iz njega je utvrdio da je tuženi realizovao naplatu kompletno ugovorenog posla sa investitorom. ugovor za čije se zaključenje zahteva pismena forma smatra se punovažnim iako nije zaključen u toj . ali je ispunjen u celini od strane jedne ugovorne strane. godine) 98. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. Svrha je. a ovaj u toku postupka nije osporio vrednost izvedenih radova od strane tužioca. Prvostepeni sud je pravilno zaključio da je. izvedene od strane tužioca.09.51 - . međutim. godine. U vezi sa cenom naknadnih radova.2011.2011. kao izvođača naknadnih radova. Pravilan je zaključak prvostepenog suda da činjenica da li je naknadno izvedene radove od strane tužioca tuženi naplatio od investitora nije pravno relevantna u konkretnom slučaju. iako ih u okončanim situacijama nije iskazao. Prvostepeni sud je pravilno odlučio kada je usvojio tužbeni zahtev. prvostepeni sud je pravilno utvrdio da je fakturisana cena od strane tužioca dogovorena između stranaka. što se utvrđuje iz iskaza svedoka kao i iz činjenice da je tuženi naknadne radove.tužioca. fakturisao investitoru. Osim ako iz cilja zbog koga je forma propisana očigledno proizlazi što drugo. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. kako po osnovnoj ponudi i ugovoru. kao stručan i dokumentovan. tako i po dopunskim ponudama i aneksima ugovora. uz pravilnu primenu navedenih odredbi Zakona o obligacionim odnosima. kako je pravilno zaključio prvostepeni sud.11. s obzirom da je tuženi istu cenu prihvatio tako što je te cene (uvećane za određeni iznos) fakturisao investitoru od 14. Pž. Suprotno stanovište bilo bi protivno načelu savesnosti i poštenja. s obzirom da stranke nisu uslovile plaćanje radova od strane tužioca kao podizvođača njihovom prethodnom naplatom tuženog od investitora. Pž. proizvodi pravno dejstvo kada su građevinski radovi u celini izvršeni.

jer je članom 687. Pž. U pogledu ugovora za čije je zaključenje zakonom propisana obavezna pisana forma. Zakona o obligacionim odnosima. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. koja mora biti dostavljena protivnoj strani da bi proizvela dejstvo. Zakona o obligacionim odnosima za ugovor o licenci zakonom propisana obavezna pisana forma. Tako stranke materijalnim radnjama konvalidiraju jedan formalni nedostatak. godine. koja ima za posledicu da ugovor prestaje da proizvodi pravno dejstvo. Sledi da u konkretnoj stvari izjava o raskidu mora biti učinjena u pisanoj formi. Ugovor o reprogramu ne prikriva ugovor o zajmu ukoliko ne postoji roba koja se daje u zajam. I izjava o raskidu je u suštini izjava o izmeni ugovora. . statutarni zastupnik tuženog je svojim potpisom i overom pečatom navedene Opštine konvalidirao tj.52 - . Iz obrazloženja: Ugovor za čije se zaključenje zahteva pismena forma smatra se punovažnim iako nije zaključen u toj formi ako su ugovorne strane izvršile. 11516/10 od 13. kao i naknadno izvršene radove. na koji način štite lični. osim ako iz cilja zbog koga je forma propisana očigledno ne proizlazi što drugo . navedena u okončanoj situaciji od od 26. 829/11 od 10. zakonski zahtev da ugovor bude zaključen u određenoj formi važi i za sve docnije izmene ili dopune ugovora.i društveni interes. u celini ili u pretežnom delu. na koji način štite lični. Potpisivanjem zaključka i prihvatanjem svih finansijskih obaveza u vezi sa izgradnjom parka.OBLIGACIONO PRAVO formi ako su ugovorne strane izvršile. Stranke tako materijalnim radnjama konvalidiraju jedan formalni nedostatak. predsednik navedene Opštine istakao da su radovi na parku izvedeni i da je posao izvršen. a u ovom slučaju .posledice raskida. obaveze koje iz njega nastaju. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda. Teret dokazivanja činjenice da je blagovremeno reklamirao izvršene radove.2011. Iz obrazloženja: Prema članu 67. pa i naknadnih radova. naknadno dao saglasnost za celokupno izvršen posao. stav 2. a imajući u vidu i da je specifikacija svih radova. je na tuženom kao naručiocu posla. u celini ili u pretežnom delu.01.2011. Zakona o obligacionim odnosima. i izjava o raskidu mora biti data u pisanoj formi i dostavljena protivnoj strani da bi proizvela pravna dejstva . čiji sadržaj tuženi nije osporio. obaveze koje iz njega nastaju. Prvostepeni sud je pravilno imao u vidu i činjenicu da je. godine) 99. a u ovom slučaju .08. prilikom davanja iskaza u svojstvu parnične stranke. Pž.član 73. godine) 100.i društveni interes.02.2008.

i 2. Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja. Zakona o obligacionim odnosima. Zakona o obligacionim odnosima predviđeno je da odredbe ovog zakona o ugovornoj kamati shodno važe i za ostale obaveze koje imaju za predmet stvari određene po rodu. čiji je manjak konstatovan. jasno proizlazi da . ugovor parničnih stranaka o reprogramu ne prikriva ugovor o zajmu.onda važi ugovor o zajmu.OBLIGACIONO PRAVO Iz obrazloženja: Pravilnom primenom materijalnog prava nižestepeni sudovi su odbili tužbeni zahtev za isplatu naznačenog iznosa na ime obračunate kamate. Stoga disimulovan ugovor o reprogramu ne proizvodi pravno dejstvo. ne može izjaviti. Međutim. nije mogla biti predmet ugovora o zajmu.. S tim u vezi. Zakona o parničnom postupku. već novac iskazan kroz robu. ispunjeni su uslovi za konvalidaciju pismenog neoverenog ugovora o prodaji u smislu člana 4. ako ispunjava uslove iz člana 557. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. Naime. ugovorom o zajmu obavezuje se zajmodavac da preda u svojinu zajmoprimcu određenu količinu novca ili kojih drugih zamenljivih stvari. po osnovu manjka robe. Tužilja i tužena su postigle sporazum o kupovini suvlasničkog udela tužene po ceni od 22. budući da nema predmeta ugovora (robe). Navodima revizije da tužilac tuženom nije dao na zajam robu. što ovde nije slučaj. te tužilac po tom ugovoru nema pravo na kamatu zbog neispunjenja obaveze tuženog da tužiocu preda robu u rokovima određenim ugovorom. Tužena se potom iselila i predala prodatu nepokretnost u državinu tužilji. Tužena je naknadno odbila da potpiše i overi pismeni ugovor o kupoprodaji. Dakle. Tužilja je isplatila ugovorenu cenu što je potvrđeno sačinjavanjem priznanice koju su potpisale obe ugovorne strane. 430/2004 od 02. ako prividan ugovor pokriva neki drugi ugovor. Međutim. Iz obrazloženja: Tužena i njen brat (suprug tužilje) su zemljišnoknjižni suvlasnici sa po jednom polovinom idealnog dela kuće i zgrade upisanih kao zemljišnoknjižna tela II i III na katastarskoj parceli 107/1 površine 3. odnosno istu količinu stvari iste vrste i istog kvaliteta.500 Eura. Kada priznanica ima sve elemente pismenog ugovora o kupoprodaji (označenje ugovornih strana.77 ari KO M. predmet ugovora o reprogramu je predaja stvari određenih po rodu. Ugovorom o reprogramu konstatovano je da tuženi ima obavezu prodaje robe tužiocu. Rev. prema članu 557. te bi shodno citiranoj zakonskoj odredbi tužilac imao pravo na isplatu ugovorene kamate. sa zakonskom zateznom kamatom počev od navedenog datuma. ako su ispunjeni uslovi za njegovu pravnu valjanost. stav 4. st. Odredbom člana 402. Zakona o prometu nepokretnosti. on će važiti. pravilno je primenjeno materijalno pravo kada je usvojen zahtev tužilje za utvrđenje prava svojine na jednoj polovini dela kuće i zgrada upisanih na nave. 1. prema članu 66. a zajmoprimac se obavezuje da mu vrati posle izvesnog vremena istu količinu novca. U konkretnom slučaju.53 - . te roba.12. Zakona o obligacionim odnosima.ukoliko prividan ugovor o reprogramu prikriva ugovor o zajmu . prividan ugovor nema dejstvo među ugovornim stranama.2004. koja se daje na zajam. predmet prodaje i ugovorenu cenu) i nepokretnost je predata u posed kupcu koji je isplatio ugovorenu cenu. a zbog čega se revizija shodno članu 385. ali samo u slučaju da je ovaj simulovan ugovor prikrivao pravno valjan ugovor o zajmu. osporava se utvrđeno činjenično stanje. godine) 101. Zakona o obligacionim odnosima..

Dakle. s obzirom da su u njoj označeni prodavac i kupac. godine) 102. sa protivnikom predlagača . Drugostepeni sud je pravilno procenio da zaključenim poravnanjem između trećih lica nije nastao ugovor o poklonu između tužilja i sada pokojnog sina jedne od tužilja kao pravnog prethodnika prvo-. U međuvremenu. a sudski neoverenog ugovora o prodaji. stav 4. 2546/01 od 07. Zakona o prometu nepokretnosti. u smislu člana 4.54 - . jer nema saglasnosti volja stranaka za nastanak ugovora o poklonu. dobio dvoje dece i potom umro bez testamenta. tužilja ušla u posed kupljenih nepokretnosti i isplatila tuženoj ugovorenu cenu.bile suvlasnice na stambenoj zgradi sa pomoćnim objektima. tužilje su. uz utvrđenje prava vlasništva tužilja. tužilja je po osnovu valjanog pravnog posla stekla pravo svojine na nepokretnostima koje su bile predmet zaključenog ugovora o prodaji. Bitni elementi ugovora o poklonu su predmet ugovora i namera da se poklon učini. koja je eksproprijisana rešenjem Opštinskog sekretarijata za stambeno komunalne delatnosti i urbanizam. proizilazi da je tužilja prodala tuženoj predmetnu idealnu polovinu.OBLIGACIONO PRAVO denoj katastarskoj parceli. svakoj po dva. Tužilje su – kako proizilazi iz utvrđenog činjeničnog stanja . saglasnost poklonoprimca da primi poklon i postojanje namere da se poklon učini je minimum koji se mora ispuniti kod svakog ugovora o poklonu. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. Tužilje nisu imale nameru da učine poklon. i 73. 212/04 iz decembra 2004. godine) . Rev. kao i zahtev tužilje za uknjižbu ovog prava u zemljišnoj knjizi. imajući u vidu da navedena priznanica ima sve elemente pismenog. sin tužilje se oženio.i treće-tuženih. Zato se ne može govoriti o osnaženju ugovora kome nedostaje forma. predmet prodaje i ugovorena cena. U vanparničnom postupku određivanja naknade za eksproprisane nepokretnosti. niti namere da se poklon učini . u svojstvu predlagača. Zakona o obligacionim odnosima. drugo. jer u konkretnom slučaju ugovor nije ni nastao. U konkretnom slučaju ugovor nije nastao. Iza njegove smrti za naslednike su oglašeni tuženi na po 1/3. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. a sudski neoverenog ugovora o prodaji. Iz priznanice koju je tužilja kao kupac i tužena kao prodavac potpisala. u smislu člana 72.animus donandi. Na osnovu svih razloga. Kako je ugovor između stranaka u celosti izvršen. Iz obrazloženja: U ovom sporu se zahtev tužilja odnosi na utvrđenje nepostojanja ugovora o poklonu nepokretnosti između kao poklonodavaca i tuženih kao poklonoprimaca. pa on neće nastati dok se ne postigne saglasnost o bitnim elementima.2002. Kao zaostavština tužiljinog sina ostavinskim rešenjem tretiran je i stan u koji se uselio.Opštinom i SIZ-om za stambeno komunalnu delatnost opštine. jer nisu ni učestvovali u njegovom zaključenju. a pomenuto poravnanje nisu potpisali sin i kći jedne od tužilja. U poravnanju je konstatovano da se korisnik eksproprijacije ne protivi da se stanovi koji su predmet ovog poravnanja raspodele tako što će ih koristiti sin i kći jedne od tužilja. to su se stekli uslovi za konvalidaciju pismenog. zaključile poravnanje po kome je tužiljama kao naknada za eksproprisane nepokretnosti preneto vlasništvo četiri stana. U reviziji tuženih se neosnovano ističe da je bilo uslova za primenu odredbe člana 73 Zakona o obligacionim odnosima za konvalidaciju ugovora kome nedostaje forma. Revizija br. zbog čega su tužilje vlasnice stanova koji su predmet spora.02. Ti stanovi dodeljeni su tužiljama kao suvlasnicama.

a potom umro bez testamenta. dobio dvoje dece. U vanparničnom postupku određivanje naknade za eksproprisane nepokretnosti tužilje su u svojstvu predlagača. Tužilje nisu imale nameru da učine poklon. (Vrhovni sud Srbije Rev. Rev. jer nema saglasnosti volja stranaka za nastanak ugovora o poklonu. u celini ili u pretežnom delu. osim ako iz cilja zbog koga je forma propisana očigledno ne proizilazi što drugo. Za naslednike iza njegove smrti oglašeni su tuženi na po 1/3. . jer nisu ni učestvovali u njegovom zaključenju.Opštinom i SIZ-om za stambeno komunalnu delatnost opštine. Ugovor neće nastati dok se ne postigne saglasnost o bitnim elementima. Bitni elementi ugovora o poklonu su predmet ugovora i namera da se poklon učini. a pomenuto poravnanje nisu potpisali sin i kći jedne od tužilja. Iz obrazloženja: Zahtev tužilja u ovom sporu odnosi se na utvrđenje nepostojanja ugovora o poklonu nepokretnosti između tužilja sa jedne strane kao poklonodavaca i tuženih sa druge strane kao poklonoprimaca i utvrđenje prava vlasništva tužilja. 4520/92) .2002. Stoga se ne može govoriti o osnaženju ugovora kome nedostaje forma. Pravilno je drugosteeni sud zaključio da zaključenim poravnanjem između trećih lica nije nastao ugovor o poklonu između tužilja i sada pokojnog sina jedne od tužilja kao pravnog prethodnika prvo. Samim tim. kao zaostavština tužiljinog sina tretiran je i stan u koji se uselio. niti namere da se poklon učini . sa protivnikom predlagača . U poravnanju je konstatovano da se korisnik eksproprijacije ne protivi da se stanovi koji su predmet ovog poravnanja raspodele tako što će ih koristiti sin i kći jedne od tužilja.55 - 104. Zakona o obligacionim odnosima za konvalidaciju ugovora kome nedostaje forma.02. Ostavinskim rešenjem. obaveze koje iz njega nastaju. zaključile poravnanje po kome je tužiljama kao naknada za eksproprisane nepokretnosti preneto vlasništvo četiri stana. Neosnovano se u reviziji tuženih ističe da je bilo uslova za primenu odredbe člana 73. godine) Ugovor za čije se zaključivanje zahteva pismena forma sa overenim potpisima ugovarača smatra se punovažnim. iako nije zaključen u toj formi. Cilj zbog koga je članom 10. jer u konkretnom slučaju ugovor nije nastao. saglasnost poklonoprimca da primi poklon i postojanje namere da se poklon učini. svakoj po dva.animus donandi. Ti stanovi dodeljeni su tužiljama kao suvlasnicima. Zakona o prometu nepokretnosti propisana forma ugovora je sigurnost pravnog prometa i ostvarivanje javnog interesa. 2546/01 od 07. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. U konkretnom slučaju ugovor nije nastao. U međuvremenu sin tužilje se oženio. ako su ugovorne strane izvršile. Ugovor o poklonu je dvostrani i jednostrano obavezan pravni posao kojim se saglasnošću volja vrši prenos određenog prava sa jednog lica na drugo bez naknade. Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilje su bile suvlasnice na stambenoj zgradi sa pomoćnim objektima koja je eksproprisana rešenjem Opštinskog sekretarijata za stambeno komunalne delatnosti i urbanizam.OBLIGACIONO PRAVO 103. zbog čega su tužilje vlasnice stanova koji su predmet spora. jeste minimum koji se mora ispuniti kod svakog ugovora o poklonu. drugo i trećetuženih.

Svojim zahtevom tužilac traži da se utvrdi ništavost predmetnog ugovora navodeći da nije ispunjen odložni uslov u pogledu stupanja ugovora na snagu.1998. Zakona o obligacionim odnosima) 107. Zakona o parničnom postupku (dalje: ZPP). jer nije bilo saglasnosti osnivača na zaključeni ugovor u kom smislu tužilac smatra da je isti ništav. Iz obrazloženja: Prvostepenom presudom je odbijen tužbeni zahtev kojim je traženo da se utvrdi ništavost ugovora sklopljenog između stranaka. Prema čl. Pravilno je prvostepeni sud našao da istaknuti razlozi ne prouzrokuju ništavost predmetnog ugovora.OBLIGACIONO PRAVO Plodouživanje se može konstituisati i na osnovu usmene saglasnosti volja. 361. te postoji protivrečnost o bitnim činjenicama između stanja u spisu i navoda obrazloženja. javnom poretku ili dobrim običajima. tač. 74 – 76. Ukazao je na odredbe Zakona o javnim preduzećima. USLOV (Čl. ZPP navodeći da je izreka presude nerazumljiva. 2. Rev. 55. Smatra da je prvostepeni sud nepotpuno utvrdio činjenično stanje. . U razlozima koje je istakao tužilac nema nijednog razloga koje ZOO poznaje kao razloge ništavosti. Žalba tužioca nije osnovana. godine) 105. st. Istakao je postojanje bitne povrede odredaba postupka iz čl. Rev. 3608/96 od 13. st. ukoliko su ugovorne strane. 12. 74. 103. ispunile svoje obaveze po tom ugovoru. Zakona o obligacionim odnosima ništav je ugovor koji je protivan prinudnim propisima. Zakona o obligacionim odnosima (dalje: ZOO). Smatra da ima osnova za ništavost. (Vrhovni sud Srbije. te da tužilac snosi krivicu za činjenicu da nije nastupio odložni uslov. osim ako je zakonom drukčije određeno.1996. Viši trgovinski sud je ispitao pobijanu presudu u granicama žalbenih navoda i izvršio uvid u spis. u celini ili pretežnom većinom. 360. godine) 106. br. 1621/98 od 15. te je stoga isti ugovor ništav kao i iz razloga što je isti potpisao direktor tužioca bez saglasnosti osnivača pri čemu se pozvao na odredbu čl. ZOO. 4. Tužilac je žalbu uložio iz svih razloga iz čl. Zaključivanje ugovora ne podleže nikakvoj formi. Pismeni ugovor. (Vrhovni sud Srbije.04. u kom smislu je nastupila funkcija ostvarenja uslova saglasno odredbi čl.56 - . U obrazloženju iste presude je navedeno da nema osnova za ništavost predmetnog ugovora s obzirom na to da je isti potpisalo ovlašćeno lice. javnom poretku ili dobrim običajima. protivrečna sama sebi i razlozima presude. odnosno da je pogrešno utvrdio činjenice na kojima je zasnovao presudu kojom je odlučeno o zahtevu za utvrđenje ništavosti. Ništav je ugovor koji je protivan prinudnim propisima. jer je prvostepeni sud našao da za ništavost nema uslova. iako nije zaključen u toj formi smatra se punovažnim. Prvostepeni sud nije našao nijedan razlog koji bi prouzrokovao ništavost predmetnog ugovora u kom smislu je odbio zahtev u tom delu.11.

Gž. (Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu. Obaveza naknade troškova školovanja postoji kada je dužnik tako ugovorio za slučaj da ga ne završi u roku i stupi na dužnost.57 - . Kako tuženi to nije učinio. pa se stoga ne može ni utvrditi ništavost. niti ostao u profesionalnoj službi. ZOO u pogledu potrebne saglasnosti za potpisivanje ugovora odnosno sa nepostojanjem ugovora. ZOO. a na osnovu čl. a ožalbena presuda potvrđena. 103. Odsustvo saglasnosti organa kao uslov za zaključenje ugovora u smislu čl. jer nije sa uspehom završio školovanje na Vojnoj akademiji. ZPP. dospele Ugovorne obaveze moraju se ispuniti. Iz obrazloženja: Tuženi je zaključenjem ugovora o školovanju u Vojnoj akademiji zasnovao svoju obavezu da školovanje završi u roku i da po njegovom završetku stupi na dužnost profesionalnog oficira vojske. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. godine) 109. to je i po stavu Apelacionog suda u obavezi da tužiocu nadoknadi troškove školovanja. ne prouzrokuje ništavost već takav ugovor nije ni nastao odnosno u takvoj situaciji nema ugovora jer nema ovlašćenog lica. odlučeno je kao u izreci presude. a taj uslov bude i ostvaren. Ugovor je ništav jer nisu ispunjeni uslovi iz čl. Do nastupanja raskidnog uslova. odbijen tužbeni zahtev kojim je traženo da se utvrdi ništavost predmetnog ugovora. iz navedenih razloga. da neće proizvoditi pravno dejstvo. 375. godine) 108. Nepostojeći ugovor ne može biti ništav. Iz petituma zahteva proizlazi da je tužilac tražio da se utvrdi da ugovor ne proizvodi dejstvo usled ništavosti. Tužilac meša ništavost ugovora sa uslovom iz čl. Stoga je prvostepena odluka pravilna i na zakonu zasnovana. Drugostepeni sud ukazuje da u pogledu ovakvog zahteva nije bilo potrebe preispitivati utvrđeno činjenično stanje s obzirom na to da navodi samog tužioca omogućavaju primenu prava s obzirom na skup činjenica kojima je tužilac obrazložio svoj zahtev.12. Pravilno je. Sa napred izloženog.2011. Pž. 19. te s obzirom na to da nijednim dokazom u toku postupka niti navodom tužilac nije ukazao na postojanje uzroka ništavosti u smislu kako Zakon o obligacionom odnosima poznaje i definiše taj institut. 5499/09 od 8. 5471/10 od 19. za potpisivanje ugovora. Stupanje ugovora na snagu u slučaju nastupanja odložnog uslova i ništavost ugovora su različiti pravni instituti i nemaju dodirnih tačaka.01. 3.OBLIGACIONO PRAVO Odredbe ugovora sadržane u čl. Ovo jasno proizlazi iz formulacije koju je tužilac upotrebio s obzirom na to da je tražio da se utvrdi da je ugovor "ništav" tj. Iz navedenih razloga žalba tužioca je odbijena kao neosnovana. i čl. ukazuju na postojanje odložnog uslova. Tužilac meša ova dva instituta. Neispunjenje odložnog uslova ne podrazumeva ništavost ugovora. . 55.2009. 55.

.... broj 31. isprazni od svih lica i stvari lokal u zgradi Muzeja automobila u M. na kom poslovnom prostoru je zakupac tužilac... Zakona o obligacionim odnosima ugovor prestaje važiti kada se raskidni uslov ispuni. Sporazuma od 5. broj 31. na kome je zakupac tužilac.OBLIGACIONO PRAVO Iz obrazloženja: Razlozi prvostepenog suda zbog kojih nalazi da ne postoji obaveza tuženog za isplatu dospelih rata pre nastupanja raskidnog uslova . (Iz Rešenja Višeg suda u Valjevu. broj 31..... Tužilac je predmetni poslovni prostor pa i poslovni prostor koji je kao zakupac koristio tuženi do otkaza. javnom poretku ili dobrim običajima. To znači da do tada strane ugovornice moraju svoje obaveze ispunjavati... Iz obrazloženja: Pobijanom prvostepenom presudom odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tuženi da tužiocu preda u posed poslovni prostor slobodan od lica i stvari koji se nalazi u B. Odložni uslov je nemoguć i kao takav je ništav u . 30.. čiji zakupac je tužilac. Stranke su to želele da urade kroz vid zamene zakupca.nisu jasni. a on je bio da tuženi sa Saveznom direkcijom za imovinu SRJ zaključi ugovor o zakupu poslovnog prostora u M.J.. Takvo raspolaganje strankama nije dozvoljeno..J... broj 31.J.06..31.J. broj 30. Naknadno zaključeni sporazum od 5. a nemoguć raskidni uslov smatra se nepostojećim. tj. Ništav je ugovor u kome je postavljen odložni ili raskidni uslov protivan prinudnim propisima. Stranke su ugovorile obavezu tuženog da se iz predmetnog poslovnog prostora iseli ukoliko mu Savezna direkcija za imovinu SRJ izda u zakup drugi lokal tj... godine) 110. 33/11 od 19. a to u roku od 15 dana.. određeno da zajedno podnesu zahtev za izmenu nosioca zakupa lokala u J...2001.J. lokal u M. pa je ugovor zaključen pod nemogućim odložnim uslovom ništav.. dobio namenski na neodređeno vreme i bez naknade i nije imao ovlašćenje da njegovu predaju odlaže dobijanjem saglasnosti za davanje tuženom u zakup poslovnog prostora u M. stav 3. godine između tužioca i tuženog ne uživa sudsku zaštitu. površine oko 17 m2 prostorija do ulice sa posebnim ulazom. godine zaključile sporazum kojim su članom 1.J. da je članom 2.2001. koji trenutno koristi. u B... br.2001. od strane Savezne direkcije za imovinu SRJ.58 - . sporazuma određeno da se tuženi obavezuje da od momenta sklapanja ugovora sa Saveznom direkcijom za imovinu SRJ na zakup lokala u M. godine. odredile da su saglasne da po dobijanju saglasnosti Savezne direkcije za imovinu SRJ i Administrativne komisije SRJ o izmeni nosioca zakupa lokala u M.06.. Gž.. Saveznoj direkciji za imovinu SRJ na kom lokalu je zakupac bio tužilac. da je članom 3..06. Prvostepeni sud utvrđuje da su stranke 5.. Zakonom o imovini SRJ određeno je na koji način se izdaju u zakup poslovni prostori sa kojima raspolaže Država SRJ. broj 31. u ulici M.J...2011. a prema odredbi člana 74.. Između stranaka je ugovoreno da ugovor prestaje onda kada tuženi kao osiguranik ne isplati tri uzastopne rate. Imperativnim propisom. Nije sporno da Savezna direkcija za imovinu SRJ nije dozvolila promenu zakupca na lokalu u M. Prvostepeni sud je zauzeo pravni stav da tužilac nema pravo na predaju predmetnog poslovnog prostora sa razloga što nije ispunjen uslov iz člana 3..01.J. 31 sa Muzeja automobila na tuženog izvrše zamenu lokala.

ZOO kapara je iznos koji jedna ugovorna strana daje drugoj ugovornoj strani u trenutku zaključenja ugovora. prema odredbi člana 79. Zakona o obligacionim odnosima) 111. godine) 112. ta odredba je opšti propis i ima slabiju pravnu snagu od posebnog propisa iz člana 4. Ugovor o kupoprodaji mora biti overen od nadležnog organa. Pž. Zakona o prometu nepokretnosti. nema karakter kapare kao sredstva obezbeđenja. te ni primljeni devizni novac.2002.2005. . br. broj 2246/02 od 29. Ništava odredba ne proizvodi pravno dejstvo. nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su zaključili da je tužena u obavezi da tužiocu vrati novčani iznos primljen u momentu zaključenja predugovora o prometu nepokretnosti. stav 2. a kad nema ugovora nema ni kapare koja nastaje u trenutku zaključenja ugovora. Zakona o obligacionim odnosima. ugovor o kupoprodaji stana nije zaključen i tužena primljeni novčani iznos nije vratila. Bez overe nema ugovora. s obzirom da taj novčani iznos nema karakter kapare. Stranke su zaključile pismeni predugovor o kupoprodaji nepokretnosti – stana. kao znak da je ugovor nastao i kao sredstvo obezbeđenja izvršenja tog ugovora. stav 1. Neoveren ugovor ne proizvodi pravna dejstva pa isplaćeni iznos nema karakter kapare kao sredstvo obezbeđenja.500 DM. godine) KAPARA I ODUSTANICA (Čl. Iz obrazloženja: Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja. od 09. pošto predugovor o kupoprodaji stana od 8. U ovakvoj procesnoj situaciji stekli su se zakonski uslovi iz člana 373.OBLIGACIONO PRAVO smislu člana 75. ZOO primljeni iznos deviznog novca u momentu zaključenja predugovora vrati. tačka 2. Ugovor o kupoprodaji se prema odredbi člana 454.02.04. stav 1. međutim. Rev. Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku za uvažavanje žalbe i preinačenje ožalbene presude usvajanjem odbijenog tužbenog zahteva.59 - . godine nije overen od nadležnog organa i ne može proizvoditi pravno dejstvo ugovora o prometu nepokretnosti.1999. ZOO zaključuje u pisanoj formi. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. Naime. 79 – 83. stav 2.2. postoji obaveza tužene da saglasno odredbi člana 210. Ne uživa sudsku zaštitu u smislu člana 3. stav 3. Kako je tužilac kao kupac u momentu zaključenja takvog predugovora tuženoj kao prodavcu na ime kapare dao 12. Ugovor mora biti i overen kod nadležnog organa. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda u Beogradu. 108/2005. Kapara se daje u trenutku zaključenja ugovora.

. ukupne površine oko 100 m2. 4347/02 od 13. u Crnoj Gori. godine) Ako ugovor o prometu nepokretnosti nije zaključen u pismenoj formi ni overen.06. (Vrhovni sud Srbije. Zakona o obligacionim odnosima kapara se daje u trenutku zaključenja ugovora. jer se kapara mora izričito ugovoriti. 2657/97 od 05. To je izričito predviđeno odredbama člana 4. godine dogovorio kupovinu kuće tuženog u mestu K..000 DEM na ime kapare. o čemu su sačinili i pismenu priznanicu u kojoj je konstatovana a isplata navedenog iznosa na ime kapare s mogućnošću njenog povraćaja za slučaj nemogućnosti tužioca da uđe u posed te kuće ili iz nekih vanrednih razloga.1997. dogovor o isplati određenog iznosa na ime cene ne može se smatrati kaparom.04. Rev. zbog nesređenog zemljišno-knjižnog stanja. Otuda se izvršena isplata jedino može uzeti kao isplata budućeg avansa. naselje J. . dati iznos se ne smatra kaparom i vraća strani ugovornici koja ga je dala. (Iz odluke Vrhovnog suda Srbije. Pozvao je tuženog na povraćaj datog iznosa.1997. Rev. 4388/97) .60 - 116.. 3166/97 od 14. 2654/97 od 03. koje je vratio septembra meseca 1999. i 3.. Prema odredbama člana 79.. Opština H.02. ali ne u dvostrukom iznosu. Rev. a kako do ugovora nije došlo osnov za isplatu se nije ostvario. kao i određenih nedostataka građevinske prirode..10. ali je tuženi to odbio. onda se izvršena isplata ne može smatrati kaparom. Pošto je nesporno da Ugovor o kupoprodaji nije zaključen u pismenoj formi i overen on nije ni nastao. Ako u trenutku zaključenja ugovora jedna strana da drugoj strani izvestan iznos novca ne može se pretpostaviti da taj iznos čini kaparu. godine) 115. pa je tuženi dužan da primljeni iznos vrati. koje je u međuvremenu tužilac uočio. Ako je neizvršenje ugovora o kupoprodaji rezultat objektivnih tržišnih uslova onda strana koja je dala kaparu može tražiti vraćanje kapare. a u roku od pet meseci od dana prijema. Tužilac je istom prilikom od tuženog dobio ključeve od navedene kuće. (Iz odluke VSS.OBLIGACIONO PRAVO Iz obrazloženja: U postupku pred prvostepenim sudom je utvrđeno (a to utvrđenje u svemu je prihvatio i drugostepeni sud) da je tužilac sa tuženim dana 1..11. stav 2. sagrađenu na parceli broj 183. zatim što je kuća bila manje površine od one koju je saopštio tuženi. (Iz odluke Vrhovnog suda Srbije. jer kapara je akcesorna i ne može postojati bez ugovora. 1997. Rev.. obaveštavajući tuženog da odustaje od kupovine njegove kuće. Ako ugovor nije nastao. budući da se ista i dalje vodila na ime prethodnih vlasnika sa kojima je tuženi svojevremeno razmenio svoj jednoiposoban stan u Novom Sadu. Kada je prilikom zaključenja ugovora o kupoprodaji data kapara a ugovor o kupoprodaji ne važi. godine.2002. kao znak da je ugovor nastao i kao sredstvo obezbeđenja izvršenja tog ugovora. godine) 114.1999. Beograd. godine) 113. povodom čega mu je isplatio na ruke 20. (Vrhovni sud Srbije. Rev. Zakona o prometu nepokretnosti.

(Vrhovni sud Srbije. Kada je tuženi izdao ograničeno ovlašćenje za kupovinu robe.02. godine) 121. kao sporedan.Rev. Prema navodima tužioca data kapara u iznosu od 500 dinara prelazi 1/3 glavne ugovorne obaveze u iznosu od 1. Očigledno je namera zakonodavaca bila da o tome odlučuje sud kao faktičkom pitanju u svakom konkretnom slučaju. Ako ugovarači nisu zaključili pismeni ugovor o kupoprodaji nepokretnosti prodavac nema pravo da zadrži kaparu. 44/95 od 08. Rev. 3114/97) 118. a bez pobijanja kupoprodajnog ugovora kao glavnog ugovora.1995. U navedenoj odredbi nije međutim. (Vrhovni sud Srbije. Da li je ugovorena preterano velika kapara. ZOO.OBLIGACIONO PRAVO Ugovor o kapari kao akcesoran ne može biti samostalan predmet pobijanja u smislu zahteva tužbe . faktičko je pitanje. te se prema tome radi o preterano velikoj kapari.61 - . precizno navedeno koja je to preterano velika kapara.05. Beograd. odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilaca da se obaveže tuženi da mu vrati na ime date ugovorne kapare iznos od 500 dinara. deli sudbinu glavnog ugovora . (Vrhovni sud Srbije. Rev. 120. 1054/91 od 14.ugovora kojeg obezbeđuje. (Vrhovni sud Srbije Rev.11.raskida ugovora o kapari i predaje u posed stambene zgrade. jer je utvrđeno da je tužilac odgovoran za neizvršenje ugovora o kupoprodaji traktora. Iz obrazloženja: Prvostepenom presudom. 4. koja je potvrđena drugostepenom presudom. a tuženi tu robu proda drugom licu za veći iznos. st.1991. Po shvatanju Vrhovnog suda osnovano se u reviziji ističe da se zaključak sudova o neosnovanosti tužbenog zahteva u celini ne može za sada prihvatiti kao pouzdan. Beograd. sud može na zahtev zainteresovane stranke smanjiti preterano veliku kaparu. 1489/95 od 26.1997. uzimajući u obzir u svakom konkretnom slučaju odnos visine date kapare i glavne ugovorne obaveze. 5788/97) 119. pa ovlašćeno lice prekorači ovlašćenje i kupi veću količinu robe. Ovo zato. o kome odlučuje sud na zahtev stranke za smanjenje kapare. Prema odredbi člana 80.400 dinara.godine) 117. P. (Iz presude Okružnog suda u Zrenjaninu Gž. onda proizilazi da je tuženi naknadno odobrio kupovinu veće količine robe. Ugovor o kapari. pa to treba uzeti i u obzir u ovom sporu. godine) .

00 dinara. iako ne duguje. Toga u konkretnom slučaju nije bilo. Zastupnik može zaključiti ugovor o prodaji sa bilo kojim licem ukoliko mu je izdato punomoćje za prodaju nepokretnosti koje ne sadrži ograničenje u pogledu ličnosti kupca. Utvrđeno je sledeće činjenično stanje: tužilja je bila vlasnik predmetne katastarske parcele i vlasnik objekta na njoj. godine) 123. Istim predugovorom tužilja se obavezala da zaključi ugovor o prodaji sa kupcem ili trećim licem koga on odredi. Tom prilikom. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. Iz obrazloženja: Strana koja je neovlašćeno zastupana nije dužna da drugoj strani izričito izjavi protivljenje zaključenju ugovora.12. Iz obrazloženja: Tužbeni zahtev tužilje za poništaj spornog ugovora o prodaji naznačene katastarske parcele sa objektima koji se nalaze na njoj je nižestepenim presudama . u njeno ime i za njen račun. zaključi ugovor o kupoprodaji sa predugovaračem ili trećim licem. jer odredbe o ovoj vrsti dokazivanja predviđene ugovorom nemaju pravnog dejstva. Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja.2010. Pž. jer ugovor nije ni zaključen. Zaključila je predugovor sa imenovanim predugovaračem o prodaji i nepokretnosti mu predala u državinu. u kome nije stajalo ograničenje da tu nepokretnost ne može prodati tuženom.OBLIGACIONO PRAVO O ZASTUPANJU UOPŠTE (Čl.000.po oceni Vrhovnog kasacionog suda pravilno odbijen. Zbog toga su irelevantne odredbe ugovora o tome da je tužilac izvršio ugovornu obavezu predajom pošiljke preporučeno preko pošte. stav 3.62 - . Zakona o obligacionim odnosima) 122. 84 – 88. Za naknadno odobrenje potreban je izričit pristanak – član 88. zaključio ugovor o kupoprodaji sa tuženim za kupoprodajnu cenu od 120. 14301/10 od 23. Ona to u suštini i nisu. Zakona o obligacionim odnosima. u ime tužilje kao prodavca. a na osnovu kojeg ugovora će biti izvršen prenos vlasništva. pravilan je zaključak nižestepenih sudova da je predmetna parcela prodata u skladu sa izdatim punomoćjem zastupniku. tužilja je overila i punomoćje pred Opštinskim sudom kojim je ovlastila imenovanog zastupnika da. koji ugovor je overen pred Opštinskim sudom. niti je dužna da vraća ono što joj druga strana dostavlja. Po navedenom punomoćju. Neovlašćeno zastupani može naknadno odobriti ugovor na zahtev druge strane da se o tome izjasni u primerenom roku. imenovani zastupnik je. kao ni ostale odredbe istog ugovora. . koji zbog zaključivanja od strane neovlašćenog lica ne može stvarati prava i obaveze za lica u pismenu označena kao ugovorne strane.

nižestepeni sudovi nalaze da su stranke potpisale predmetni ugovor.J. Nesporna je činjenica da radnik tuženog J. Da je tužilac saglasno zaključenom ugovoru objavio i isporučio predmetne publikacije tuženom za 1996-2001. Sudovi zaključuju ovu činjenicu na osnovu fotokopije izvoda sa CD i potvrde PTT o prijemu paketa. a tužilac da mu po izlasku isporuči pomenutu publikaciju na CD. a odbili protivtužbeni zahtev tuženog za poništaj tako zaključenog ugovora. zbog čega je činjenično stanje ostalo neutvrđeno.05. kako je to navedeno u toku postupka od strane tuženog. Imajući u vidu da je punomoćnik tužilje postupao u granicama svojih ovlašćenja. Vrhovni sud nalazi da se osnovano revizijom tuženog i zahtevom za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca ukazuje da su odluke nižestepenih sudova zasnovane na pogrešnoj primeni materijalnog prava. čime se dovodi u sumnju da je predmetni ugovor odobren. Utvrđeno je i da zakonski zastupnik tuženog nije dao naknadno odobrenje zaključenjem spornog ugovora.OBLIGACIONO PRAVO Relevantne odredbe: Ugovor koji zaključi zastupnik u ime zastupanog lica i u granicama svojih ovlašćenja obavezuje neposredno zastupanog i drugu ugovornu stranu . da je navedeni ugovor punovažan. Prvostepeni sud će utvrditi da li je sporni odnos rezultat nesporazuma s obzirom da su akviziteri tužioca. (Iz Presude Vrhovnog kasacionog suda. radnik knjigovođa koji po priloženim normativnim aktima tuženog nije bilo ovlašćeno lice. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima. godine) 124. Punomoćnik može preduzimati samo one pravne poslove za čije je preduzimanje ovlašćen . Rev. Sudovi su stanovišta da je tužena zadržavanjem isporučenih publikacija naknadno odobrio predmetni ugovor. Takođe se postavlja kao sporno da li su se stranke potpisivanjem ugovora. stav 1. a ne da zaključuje ugovor. a ne . Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je utvrdio da je po ugovoru broj 000162. Zakona o obligacionim odnosima. godinu i u potpunosti ispunio svoju ugovornu obavezu. iako nije potpisan od ovlašćenog lica tuženog. u skladu sa članom 26. saglasile o njegovim bitnim elementima. tj. objavi njegov matični broj. te su shodno tome obavezali tuženog na plaćanje kupoprodajne cene za isporučene publikacije.63 - . U ponovljenom postupku otkloniće se propusti na koje je ukazano ovim rešenjem. nije ovlašćeno lice za zastupanje tuženog. 729/2010 od 20. Usvajajući tužbeni zahtev tužioca.P. usled čega su nižestepeni sudovi pravilnom primenom materijalnog prava odbili tužbeni zahtev za poništaj ugovora o prodaji predmetne nepokretnosti tuženom. šifru delatnosti. Zakona o obligacionim odnosima saglasile o njegovim bitnim elementima. Tuženi osporava da je primio publikacije. to zaključeni ugovor obavezuje tužilju kao zastupano lice. potpis izdejstvovali tako što su potpisnika doveli u zabludu da potpisuje drugu vrstu pismena. kao i narednih deset izdanja ove publikacije. čime su se po članu 26. Zakona o obligacionim odnosima. U toku postupka tuženi je isticao da je radnik tuženog doveden u zabludu da popunjava statističke podatke. Iz istih razloga tuženi je i osporio tužbeni zahtev tužioca.član 91. tuženi – protivtužilac naručio od tužioca – protivtuženog da mu u registru žiro-računa SRJ 1996/97. Zaključenje ugovora od strane neovlašćenog lica obavezuje neovlašćeno zastupanog samo ako on ugovor naknadno odobri. Na strani tuženog ugovor je potpisao i overio pečatom P.2010.član 85. Stoga se dovodi u sumnju zaključak nižestepenih sudova da je tužbeni zahtev tužioca osnovan.

R. Vrhovni sud ne prihvata izneto pravno stanovište. godine. ili pak punomoćnika po zaposlenju. broj 224/03 i Pzz. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju u prvostepenom postupku parnične stranke su 6. Ovo stoga što naknadno slanje novih izdanja registra žiro-računa tuženom ne može voditi zasnivanju novog dužničko-poverilačkog odnosa u situaciji kada nema pravnog osnova za takvo ponašanje tužioca. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. Ovaj ugovor je u ime i za račun tuženog kao kupca potpisao njegov komercijalista V. pa samim tim i da li su se stekli zakonom propisani uslovi za obavezivanje tuženog po osnovu ugovora zaključenog od strane neovlašćenog lica. 86.R. stav 2.11. jer je isto zasnovano na pogrešnoj primeni materijalnog prava. sudovi nisu na nesumnjiv način utvrdili da li je tuženom isporučena navedena publikacija. Zakona o obligacionim odnosima. Ugovor koji je u ime pravnog lica potpisan od strane neovlašćenog punomoćnika može proizvesti pravna dejstva samo ako ga isti naknadno odobri. godinu.. potpisan i protumačen od obe ugovorne strane. ali nije raspravljeno da li je on to učinio u svojstvu ovlašćenog punomoćnika. Prev. stav 1. U protivnom. U vezi s tim sud će saglasno odredbi člana 88. jer je tuženi osporio priloženu fotokopiju prijema na pošto koju je priložio tužilac od 30.Tuženi nije isplatio ispostavljene mu fakture. Stoga se pitanje pravne valjanosti spornog ugovora ne može temeljiti na toj činjeni.2003. i čl. Zakona o obligacionim odnosima. Ovo iz razloga. stav 1. što ugovor zaključen između pravnih lica može predstavljati pravno valjan posao samo u slučaju kada je isti potpisan od strane njihovih zakonskih zastupnika ili ovlašćenih punomoćnika. Ukoliko je tuženi odbio da primi štampanu publikaciju za 1996. Sem toga. godine) 125. Zakona o obligacionim odnosima. uredno popunjem. Tužilac je kao prodavac registra žiro računa preduzeća SRJ 1995/96 i za docnije godine uredno izmirio svoju ugovornu obavezu. Stoga je na temelju ovakvog činjeničnog stanja usvojen tužbeni zahtev za isplatu ugovorene cene registra žiro računa. ugovor koji je u ime pravnog lica potpisan od strane neovlašćenog punomoćnika može proizvesti pravna dejstva samo ako ga isti naknadno odobri. To proizilazi iz odredbe člana 42. godine zaključile ugovor po otpremnici br. Zakona o obligacionim odnosima oceniti da je odobren ugovor. Ukoliko je tuženi izričito odbio da po tom osnovu stupi u ugovorni odnos sa tužiocem. kao ni konvalidacijom ranije pravnog posla.OBLIGACIONO PRAVO ugovor. 12/03 od 06. dok je protivtužbeni zahtev za poništenje spornog ugovora odbijen. nema mesta zaključivanju nižestepenih sudova da je tuženi docnijim postupcima konvalidirao sporni pravni posao. U konkretnom slučaju utvrđeno je da je sporni ugovor za tuženog potpisao njegov komercijalista V.1996. Zakona o obligacionim odnosima. Nižestepeni sudovi su tako odlučili jer nalaze da u zaključenju spornog ugovora nije postojala zabluda na strani lica koje je isti potpisalo u ime tuženog.12. Štaviše lice koje je takav ugovor potpisalo za tuženog nije postupalo sa pažnjom dobrog privrednika u smislu odredbe člana 61. stav 1. stav 1. To je izričito propisano odredbom člana 85. st. 00960. protumačen i uredno potpisan ne može isto učiniti i ovlašćenim punomoćnikom tuženog. 1. Činjenica da je to lice potpisalo izjavu da je ugovor pročitan. Postojanje naknadnog odobrenja zastupanog pravnog lica je uslov koji je izričito propisan odredbom člana 88.12.64 - .1995. Tom prilikom on je potpisao i potvrdu da je predmetnu otpremnicu ugovor potpisao i primio u originalu. njegovo docnije ćutanje o naknadno izvršenoj isporuci registra žiro-računa ne može smatrati prihvatanje nove ponude.

vlasnika kuće u V. Ukoliko je ugovor potpisalo neovlašćeno lice. Pž. ali i sitno odštamapni tekst ugovornih odredbi. Međutim. 1998. Samo u tom slučaju..1999. obavezuje neposredno zastupanog i drugu ugovornu stranu. 00960. na koju tužilac ukazuje u žalbi. godine do isplate i ukinuto rešenje o izvršenju Privrednog suda u B. godine) 127. U konkretnom slučaju je sporno da li su potpisnici ugovora saglasni o njegovim bitnim elementima. ili pak ugovor. što pismeno potpisano od strane predstavnika tuženog nosi naslov otpremnica br. Zakona o obligacionim odnosima. tim pre što je tuženi pozvao tužioca da preuzme registre sam ili da mu ih dostavi poštom. kao i činjenica da su dostavljeni registri stavljeni na raspolaganje tužiocu. Zakona o obligacionim odnosima smatra se da je ugovor zaključen. To je izričito propisano odredbom člana 63.70 dinara sa kamatom po zakonu počev od 11.2002. U protivnom. godine. i u slučaju kada potpisnik ugovora ima ovlašćenje za njegovo zaključenje neophodno je da potpis istog predstavlja izraz saglasnosti volja o bitnim elementima ugovora. potpisalo neovlašćeno lice. sa kojom je ugovorila kupoprodajnu cenu od 100. Kod izričite izjave tuženog da ne odobrava zaključeni ugovor.07. Osim toga. Zbog toga se postavlja pitanje da li je lice koje je takvo pismeno potpisalo u ime tuženog to učinilo u uverenju da potpisuje samo otpremnicu. .. bez obzira što je potpis o njegovom zaključenju dat od ovlašćenog lica. na kome se zasniva potraživanje tužioca.OBLIGACIONO PRAVO ci.10.. To pismeno sadrži podatke otpremnice. S. Ovo iz razloga. bez značaja je činjenica da li se registri nalaze kod tuženog. tužilja je odustala od kupoprodaje i zahteva od tužene da joj primljeni iznos od 10.65 - .2003.000 DEM vrati.000 DEM. Iv. takav ugovor ne obavezuje stranku i bez uticaja je na pravnu valjanost ugovora da je ugovor snabdeven pečatom te stranke. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. Naime. godine) 126. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda u Beogradu. broj 6859/01 od 05.000 DEM i od nje primila deo te cene u iznosu od 10. godine iz koga nesumnjivo proizilazi da tuženi nije naknadno odobrio zaključenje spornog ugovora. Iz obrazloženja: Prvostepenom presudom odbijen je zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da mu isplati iznos od 2.12..04.. a shodno odredbi člana 26.813. pravilno je prvostepeni sud utvrdio da je sporni ugovor. već na izričitom ili prećutnom ovlašćenju datom potpisniku ugovora da u ime i za račun tuženog može zaključiti takav pravni posao. Iz obrazloženja: Tužena S. tu kuću proda. Ugovor koji je zaključio zastupnik u ime zastupanog lica u granicama svojih ovlašćenja. pa je stupila u pregovore sa tužiljom. a bez uticaja na pravnu valjanost ugovora je činjenica da je ugovor snabdeven pečatom tuženog. Prev. osnovu i predmetu obaveze tuženog. a ne ugovor. ili pak postoji nesporazum o njegovoj pravnoj prirodi. ako postoji nesporazum o predmetu ili pravnoj prirodi ugovora isti ne nastaje. je imala ovlašćenje da u ime i za račun svojih vlastodavaca. Pravilno je prvostepeni sud ocenio i dopis tuženog od 14. broj ____/99 od 9. Takav ugovor ne obavezuje tuženog.10. 419/03 od 18.1998.

Iz tih razloga tuženi je reagovao čim je saznao da su navedene ugovore potpisala lica koja za to nisu ovlašćena. Iz obrazloženja: Tuženi je tvrdio da navedeni ugovori nisu zaključeni. te je obavestio o tome tužioca. pa su zbog toga i navodi u reviziji tužioca u vezi s tim neosnovani. 3299/96 od 28. Iz navedenih razloga prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se tuženi obaveže da mu povrati navedene publikacije. niti su ti ugovori kasnije odobreni od strane ovlašćenog predstavnika. Revizijski sud u celosti prihvata pravni zaključak nižih sudova.09. kao njihov zastupnik.cenu za isporučene publikacije. (Vrhovni sud Srbije. jer je te ugovore od strane tuženog potpisalo neovlašćeno lice. 1. godine) . (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. tuženi je uz dopis povratio odmah te publikacije tužiocu i račune navodeći da ne postoji pravno valjan ugovor između parničnih stranaka.2001. članom 85.66 - 129. Prema tome. koji je ovlastio tuženu za zastupanje u zaključenju ugovora. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. pa tužena nije pasivno legitimisana u ovom sporu.01.12. Sama po sebi činjenica što su ugovori na koje se poziva tužilac bili snabdeveni pečatom tuženog ne znače da su ti ugovori pravno valjani.OBLIGACIONO PRAVO Nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su odbili tužbeni zahtev tužilje zbog nedostatka pasivne legitimacije tužene. obavezuje neposredno zastupanog i drugu ugovornu stranu. Sama činjenica što je ugovor overen pečatom preduzeća ne znači da je ugovor i potpisan. Na osnovu izvedenih dokaza u toku prvostepenog postupka niži sudovi su zaključili da ugovori na koje se poziva tužilac ne proizvode nikakvo pravno dejstvo jer su ti ugovori potpisani od strane tuženog od neovlašćenog lica i to prevarnom radnjom predstavnika tužioca. Zbog toga tužilac neosnovano traži da mu tuženi plati protivvrednost . 3100/02 od 04.1997. Zakona o obligacionim odnosima je propisano da ugovor koji je zaključio zastupnik u ime zastupanog lica u granicama svojih ovlašćenja. a time i zaključen od strane ovlašćenog lica. . godine) Kada zastupnik prekorači granice ovlašćenja. Odmah po saznanju da su ti ugovori potpisani od strane neovlašćenog lica tuženog i po prijemu publikacija tuženi je obavestio o tome tužioca i uz dopis povratio mu publikacije koje je tužilac isporučio na osnovu navedenih ugovora. a drugostepeni sud je potvrdio prvostepenu presudu. jer je pregovore o kupoprodaji vršila u ime i za račun svojih vlastodavaca. na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja u toku prvostepenog postupka pravilan je pravni zaključak nižih sudova da navedeni ugovori ne proizvode pravno dejstvo jer nisu potpisani od strane ovlašćenog predstavnika tuženog. Naime. Pod istim uslovima i ostali pravni poslovi zastupnikovi proizvode pravno dejstvo neposredno prema zastupanom licu. Rev. prijem dela kupoprodajne cene tužene od tužilje ima isto pravno dejstvo kao da ih je preuzeo prodavac. Rev. zastupani je u obavezi samo ukoliko odobri prekoračenje. a kada je tužilac fakturisao cenu za navedene publikacije i iste isporučio tuženom. Tužena nije subjekt obaveze povodom koje je došlo do spora. kao i da mu plati protivvrednost tih publikacija. st. godine) 128. i 2. Prev. odnosno da su isti potpisani od strane ovlašćenog lica.2002. 579/01 od 12. Naime.

09. Zakona o obligacionim odnosima je ništav i stoga ne može obavezivati prodavca. PUNOMOĆJE (Čl. niti je prodavac naknadno odobrio zaključenje ugovora u smislu člana 88. U konkretnom slučaju ugovor o punomoćju među strankama nije zaključen da bi u smislu člana 148. ugovor važi. Zakona o obligacionim odnosima. Neosnovano je isticanje u reviziji tužioca da su nižestepeni sudovi pogrešno primenili materijalno pravo. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije.03. 122 – 124. daje punomoćniku da ga može zastupati. 89 – 94. Beograd Rev. pravnim poslom. u vezi sa čl. stav 1. i 91. Iz obrazloženja: Na utvrđeno činjenično stanje pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su usvojili prigovor nedostatka stvarne legitimacije.67 - 132. bez obzira koliko je vremena prošlo od zaključivanja do odobravanja ugovora. 3654/03 od 29. . pravilan je zaključak prvostepenih sudova da tužilac ne može potraživati od tuženog naknadu troškova postupka u kojima je zastupao suprotnu stranu. Prema odredbi člana 89. Zakona o obligacionim odnosima) 131. godine) . Zakona o obligacionim odnosima proizvodio pravno dejstvo i da bi tužilac mogao da zahteva troškove spora na osnovu člana 89.1030/96 od 12. (Iz presude Okružnog suda u Zrenjaninu Gž. 1023/95 od 17. Pošto je tužilac u predmetima za koje je ispostavio troškovnik tuženom radio u ime i za račun trećeg lica koje je bilo u sastavu Inicijativnog odbora. Punomoćje je ovlašćenje koje vlastodavac. i odbili zahtev tužioca za naknadu troškova postupka koji je vodio protiv tuženog. Ako je pravna sigurnost nastupila naknadnim odobravanjem ugovora.1997. Zakona o obligacionim odnosima. Zakona o obligacionim odnosima. godine) Kupoprodajni ugovor o kupoprodaji nepokretnosti koji je u ime prodavca zaključilo lice koje nije imalo pismenu punomoć za zaključenje ugovora u smislu čl. Rev. punomoćje je ovlašćenje za zastupanje koje vlastodavac pravnim poslom daje punomoćniku. stav 1. jer su celokupan njegov rad tretirali kao pravni posao u korist trećeg lica. primena propisa o primerenom roku za izjašnjavanje o odbravanju ugovora je izlišna. (Vrhovni sud Srbije.1996.2004. godine) 130. 90.OBLIGACIONO PRAVO Ako neovlašćeno zastupano lice naknadno odobri ugovor koji je u njegovo ime zaključio drugi.04.

što znači da je prava volja ugovornih strana bila da zaključe ugovor o doživotnom izdržavanju. Zakona o obligacionim odnosima) 133. 99. kao prodavca i VV. (Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu. tuženog. Zakona o obligacionim odnosima našao da je zaključeni ugovor o kupoprodaji simulovani pravni posao i kao takav nevažeći. a da su samo zbog izbegavanja složene procedure koja je propisana za zaključenje ugovora o doživotnom izdržavanju zaključili ugovor o kupoprodaji. prvostepeni sud je ocenio da je zaključen prividan ugovor o kupoprodaji i da ne postoji dokaz da je cena i isplaćena. kao kupca. koji nosi naslov ugovor o kupoprodaji. Ni ugovor o doživotnom izdržavanju. kojim je predviđeno da ugovor o doživotnom izdržavanju mora biti zaključen u pismenom obliku i overen od strane sudije. 99 – 102. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju. Iako je u ugovoru navedeno da je kupoprodajna cena isplaćena. pri čemu je iz iskaza svedoka utvrđeno da pok. pa je našao da predmetni ugovor. godine) . Odlučujući o tužbenom zahtevu. prvostepeni sud je pravilno zaključio da je prava volja pok. GG za života govorio da ima zaključen ugovor o doživotnom izdržavanju sa tuženim VV. koji je sačinio predmetni ugovor.OBLIGACIONO PRAVO TUMAČENJE UGOVORA (Čl. GG nije imao novca kod sebe.2011. a ne ugovor o kupoprodaji. Ugovorom je predviđeno je da se kupac može ubaštiniti na nepokretnostima posle smrti prodavca. U ugovoru je konstatovano da je cena na dan zaključenja i overe ugovora isplaćena. pošto se prodavac brinuo o kupcu poslednjih deset godina. GG bila da zaključi ugovor o doživotnom izdržavanju. Po oceni Apelacionog suda. a nakon smrti prodavca. Takođe. tako da je ovaj element ugovora unet samo radi simulovanja ugovora o kupoprodaji. 7649/10 od 1. ali da su se zbog složene procedure odlučili za zaključenje ugovora o kupoprodaji a ne ugovora o doživotnom izdržavanju. ali će zbog nedostatka forme biti nevažeći i prikrivani ugovor . svedoci SS1 i SS2 su potvrdili da je pok. prvostepeni sud je pošao od odredbe čl. i 101.06. kupac će ga sahraniti i snositi sve troškove oko i posle sahrane. u skladu sa običajima sredine.68 - . potvrdio je da je pokojni GG želeo da zaključi ugovor o doživotnom izdržavanju sa tuženim VV. s obzirom na to da nisu ispunjeni uslovi iz člana 195. U slučaju kada su ugovorne strane zaključenjem ugovora o kupoprodaji nepokretnosti imale nameru da prikriju zaključenje ugovora o doživotnom izdržavanju. a prodavac je zadržao doživotno plodouživanje na nepokretnostima koje su predmet ugovora. između GG.ugovor o doživotnom izdržavanju. koji je dužan da pre overe pročita strankama ugovor i primaoca izdržavanja naročito upozori na to da imovina koja je predmet ugovora ne ulazi u njegovu zaostavštinu i da se njome ne mogu namiriti nužni naslednici. Gž. Zakona o obligacionim odnosima. Zakona o nasleđivanju. ugovor o kupoprodaji biće nevažeći. ne može proizvoditi pravno dejstvo. te je primenom odredbe člana 66. ima elemente ugovora o doživotnom izdržavanju. zaključen je i overen ugovor o kupoprodaji koji je za predmet imao prenos prava svojine na kući i prenos prava korišćenja dvorišta. kao i da će kupac o prodavcu lično brinuti i starati se nakon potpisa i overe ugovora i pomagati u njegovom izdržavanju. Svedok SS. koji je prikrivan ovim ugovorom o kupoprodaji. te da je u suprotnom ugovor ništav.

Tužilac je stan otkupio na svoje ime po ugovoru o otkupu stana od 20. Iz obrazloženja: U prvostepenom postupku je utvrđeno da su tužilac i tužena zaključili brak 29.2010.5. odnosno da li se radi o teretnom ili dobročinom ugovoru. Pri tome. relativno niska visina naknade utvrđena poravnanjem za tri vida štete (od oko 2. Da se radi o dva odvojena uzroka štete može se zaključiti i iz nalaza i mišljenja veštaka. .3.69 - . Rev.tumačiti u korist oštećenog.oo DM) navodi na zaključak da su stranke prilikom obeštećenja imale u vidu samo činjenicu nanošenja teške telesne povrede i njene posledice u tom momentu i u budućnosti. godine. Tužilac je penzionisan 30. a ne i zbog zarobljavanja i njegovih eventualnih posledica. radi rešavanja stambenih potreba njegove porodice koju je tada činila i tužena kao njegova supruga. godine i oboje imaju po jedan brak iza sebe i decu iz ranijih brakova. Pri tome. Iz obrazloženja: U tekstu poravnanja uopšte se ne pominje činjenica da je tužilac zarobljen i da mu se naknada nematerijalne štete priznaje i zbog zarobljavanja.1988. poravnanje je pripremljeno od strane Vojnog pravobranilaštva i nejasnoća u pogledu nezgode i nesrećnog slučaja ima se . Zakona o obligacionim odnosima .12. Oni posebno analiziraju prouzrokovanje štete zbog ranjavanja a posebno zbog samog zarobljavanja. nejasnoće u pogledu tumačenja termina "nezgoda" i "nesrećan slučaj" imaju se tumačiti u korist oštećenog. u situaciji kada je predlog poravnanja pripremio zastupnik. Po stanovištu Vrhovnog suda. godine. godine. a tužena je za vreme trajanja braka radila u preduzeću "U.000. dajući u pogledu nastupanja i težine posledice veći značaj ovom drugom. pravna priroda nekog pravnog posla ceni se prema sadržini prava i obaveza koji proizilaze iz postignute saglasne volje stranaka i prema posledicama koje pravni posao proizvodi.prema članu 100.05.OBLIGACIONO PRAVO 134. Pravnu prirodu ugovora. što ukazuje da je zajednička namera strana bila priznanje naknade štete zbog ranjavanja. Osim toga. pošto je do tada uplaćeni doprinos tužioca za stambenu izgradnju u celini pokrivao otkupnu cenu stana. Predmetni stan je dodeljen tužiocu kao vojnom licu. bez razmatranja eventualne štete i pogoršanja zdravstvenog stanja (što se kasnije dogodilo zbog zarobljavanja i umanjenja životne aktivnosti zbog tog štetnog događaja. upotreba termina "nesrećan slučaj" ukazuje da je zajednička namera stranaka bila priznanje naknade štete zbog ranjavanja. (Iz Presude Vrhovnog kasacionog suda. opredeljuje osnov (kauza) ugovora kao neposredni pravni cilj obavezivanja ugovornih strana. godine a tužena 1950. ali bez uplate otkupne cene stana. godine) 135. Tužilac je rođen 1943. a ne i zbog zarobljavanja i njegovih eventualnih posledica." u V. Naime. U tekstu poravnanja upotrebljen je termin "nesrećan slučaj". 2795/2010 od 26. godine kao nosiocu stanarskog prava. u novembru 1989. koji je razveden 23.7. godine.1988. inače dominantnog i u odnosu na ukupnu štetu).1993.1996.

stranke su najpre stavile van snage poravnanje od 7. pravnu prirodu ugovora.8. o kojima je napred bilo reči. pravna priroda nekog pravnog posla ceni se prema sadržini prava i obaveza koji proizilaze iz saglasne volje stranaka i prema posledicama koje pravni posao proizvodi. Drugim rečima. u smislu člana 327. što nije tačno.4. godine. tada važećeg Zakona o braku i porodičnim odnosima. s obzirom da je do tada uplaćeni doprinos tužioca za stambenu izgradnju za vreme trajanja radnog odnosa u celini pokrivao otkupnu cenu stana. br.8. neposredno pre razvoda braka. kao što svakako nije tačno.8. i člana 330. kao neposredni pravni cilj obavezivanja ugovornih strana. i konačno da je tužbeni zahtev neosnovan u delu kojim je traženo da navedeno poravnanje predstavlja ugovor o poklonu stana a da je samim tim i neosnovan zahtev za opoziv poklona. Po nalaženju Okružnog suda. da je na ime izdržavanja bivše supruge plaćao 30% od svoje penzije.1993. po kom ugovoru su se stranke saglasile da stan pripadne tuženoj u isključivu svojinu. Poravnanjem zaključenim pred istim sudom pod R.1993.OBLIGACIONO PRAVO Na dan 7. Nije bilo sporno da je predmetni stan dodeljen tužiocu za vreme trajanja braka stranaka te da je tada tužena bila član tužiočevog porodičnog domaćinstva.1993. koju je i stambeno obezbedio tako što je bio saglasan da ona bude određena za nosioca stanarskog prava na stanu koji je dobio u toku prvog braka. s obzirom na objektivno utvrđene činjenice (stan nije ni bio plaćen . godine stranke su zaključile sudsko poravnanje kojim su konstatovale da otkupljeni stan predstavlja bračnu tekovinu i da su oni po tom osnovu suvlasnici sa ½ prava na stanu.1993. godine. prvostepeni sud je bio dužan da pođe najpre od sadržine pismene isprave o poravnanju iz koje proizlazi da stranke konstatuju da je stan isplaćen jednokratnom uplatom iz sredstava koja su zajednički stekli u toku trajanja braka. prvostepeni sud pravnu prirodu spornog poravnanja utvrđuje uzimajući u obzir razloge i motive. Naime.8. stranke želele da i tužena kao tadašnja tužiočeva supruga posle tužiočeve smrti bude obezbeđena od eventualnih naslednih pretenzija na stan tužiočeve dece iz prvog braka. te da je stoga namera stranaka bila da tužena kao druga tužiočeva supruga bude u ravnopravnom položaju sa prvom suprugom i da su sve to bili razlozi koji su opredelili stranke da zaključe ovo drugo poravnanje od 27. prikriva ugovor o poklonu i da se ugovor opozove zbog grube neblagodarnosti poklonoprimca. odnosno da li se radi o teretnom ili dobročinom ugovoru. koja su zajednički stekli tokom trajanja braka i s obzirom na činjenicu da je doprinos tužene prilikom otkupa stana bio veći.4.4. prvostepeni sud nalazi da su. 326/93 na dan 27. Na osnovu svega navedenog. posle zaključenja prvog poravnanja. Tužilac je tužbom podnetom 22. godine (prvo poravnanje).70 - . stranke su bile ovlašćene da međusobnim sporazumom utvrde da otkupljeni stan predstavlja bračnu tekovinu i da sporazumom utvrde odnose povodom sticanja tog stana. godine. Prilikom ocene pravne prirode spornog poravnanja od 27. Kod ovakvog stanja stvari. već predstavlja ugovor o deobi predmetnog stana koji je njihova zajednička imovina stečena u toku trajanja braka.1993. Utvrđujući pravnu prirodu poravnanja od 27. da bi zatim tužilac priznao tuženoj isključivo pravo svojine na navedenom stanu iz razloga što je stan isplaćen jednokratnom uplatom iz sredstava.1993. uzimajući u obzir i sadržinu poravnanja.4.1993. opredeljuje osnov ugovora (kauza). s tim da tužilac zadrži pravo doživotnog uživanja na stanu. što su stranke i učinile zaključenjem sudskog poravnanja od 7. prvostepeni sud je zaključio da poravnanje ne prikriva ugovor o poklonu. koje su stranke opredelile da zaključe poravnanje. da otkupna cena prilikom otkupa stana nije plaćena.8. Međutim. godine i pravu volju ugovornih strana prilikom njegovog zaključenja. godine. uz pravo uknjižbe u zemljišnim i drugim javnim knjigama. godine. tražio da se utvrdi da poravnanje od 27.1993. godine (drugo poravnanje). ovakav zaključak prvostepenog suda ne može se prihvatiti kao pravilan.1996. zatim da su imali u vidu da je tužilac veći deo novca dobijenog prodajom svoje očevine dao sinovima iz prvog braka. stav 1.

. kako to nalaže odredba člana 99. 497/2007 od 22.2005. Iz obrazloženja: Od strane prvostepenog suda utvrđeno je da su tužioci sa tuženim Fondom za razvoj Republike Srbije zaključili ugovore o kreditu za organizovanje poljoprivredne proizvodnje.07. ZOO-a. ZOO-a. pa se u vezi sa tim.. Svi ugovori o kreditu zaključeni su u vreme kada je od strane Vlade RS donet Operativni program mera za realizaciju ekonomsko-socijalnog programa zapošljavanja i obnove ratom oštećenih preduzeća. br. godine) 136. saglasno navedenim primedbama. tada se mora istraživati prava namera i volja ugovarača.1999. prvostepeni sud upućuje i na razloge iz rešenja. sve da i nije zahtevao opoziv poklona.06.3. godine) Pravna priroda ugovora zaključenog u pismenoj formi. Gž. odnosno da li se zaista radi o besteretnom ugovoru. godine. da je doprinos tužene prilikom otkupa stana bio veći. br. davanje novca svojoj deci iz prvog braka od prodate očevine. pod uslovom da se ne radi o prividnom ugovoru iz člana 66. U ovim ugovorima kao uslov za dobijanje kredita predviđen je sporazumni prestanak radnog odnosa tužilaca sa HK “K.71 - . Ako je i prema sadržini isprave o ugovoru sporna pravna priroda ugovora. 910/05 od 21. sve kada bi poravnanje i predstavljalo poklon. ponovno oceniti pravnu prirodu spornog poravnanja. . Gž. 137.2007. Gž.2005. koji je donet 10. tako da nije jasan zaključak prvostepenog suda da predmetno poravnanje stvarno predstavlja ugovor o deobi zajedničke imovine i ne prikriva ugovor o poklonu. godine.4.”. Tek pošto se na pouzdan način utvrdi da li sporno poravnanje eventualno prikriva ugovor o poklonu.OBLIGACIONO PRAVO gotovim novcem). jer tužilac ima pravnog interesa da se utvrdi da predmetno poravnanje prikriva ugovor o poklonu. prvostepeni sud će. pre svega imajući u vidu sadržinu poravnanja ali i nesporne činjenice u pogledu sticanja i otkupa spornog stana. procenjuje se prema sadržini zajedničke volje ugovarača koja je po pravilu sadržana u ispravi o ugovoru. može se suditi i o eventualnom opozivu poklona. kao što govori naslov (ugovor o poklonu). nezavisno od toga što nalazi da ne bi bilo mesta opozivu poklona. (Rešenje Okružnog suda u Valjevu. nejasne odredbe tumačiće se u korist druge strane. Uz sve to i okolnosti koje prvostepeni sud uzima u obzir prilikom utvrđivanja pravne prirode spornog poravnanja koje se odnose na obaveze tužioca prema ranijoj supruzi. 588/05 od 7. pa će u ponovnom postupku sud pozvati tužioca da precizno navede i opiše ona ponašanja zbog kojih smatra da ima mesta opozivu poklona i da navede njihov vremenski period kada su se ona dešavala. kako bi bio u mogućnosti da donese pravilnu i zakonitu odluku. kao i želja da se isključivom svojinom na stanu tužena zaštiti od eventualnih budućih naslednih pretenzija tužiočevnih zakonskih naslednika i u vezi sa tim da se učvrsti bračna zajednica. (Iz presude Okružnog suda u Valjevu. kako se to u poravnanju navodi. Ukoliko je ugovor zaključen prema unapred odštampanom sadržaju ili je pripremljen i predložen od jedne ugovorne strane. U ponovljenom postupku. ukazuju upravo na prividnost poravnanja kao pravnog posla kojim se regulišu odnosi bračnih drugova povodom sticanja zajedničke bračne imovine.

00 dinara u rokovima predviđenim ugovorima o kreditu. godine. Gž. Pravilno tumačeći odredbe ''ugovora o zakupu'' zaključenog između stranaka 19. Prvostepeni sud je dalje utvrdio da je tuženi Fond za razvoj Republike Srbije. godine) 138.10. godine zaključile ugovor o zakupu prostorije tužioca na neodređeno vreme. a takođe je pravilno i stanovište prvostepenog suda da ugovori o kreditu nisu ništavi zbog načina obračuna kamate.000. a to je drugotuženi Fond za razvoj RS i priznao otpisujući sve kamate na kredite. dok zakupnina nije bila predviđena ugovorom.00 dinara što predstavlja bespovratna sredstva u vidu 24 lična dohodka. 567 ZOO. tako da se iznos kredita umanjuje za iznos od 30. i zahtev tužilaca za poništaj ugovora o kreditima i poništaj sporazuma o prestanku radnog odnosa odbio kao neosnovan. mada su ova isticanja u toku ovog postupka postala bespredmetna jer je tuženi Fond tužiocima otpisao sve kamate. da bi se. odnosno u korist tužilaca. (Iz presude Okružnog suda u Valjevu. a koji je donet 15. 2002. drugostepeni sud pravilno nalazi. u smislu čl. Zakona o obligacionim odnosima – pošto su ugovori zaključeni prema napred odštampanom sadržaju. nejasne odredbe tumačile u korist druge strane.1999.07. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je u toku postupka utvrdio da su stranke 19. posle stupanja na snagu Zakona o sredstvima solidarnosti za zaposlene koji su privremeno ostali bez posla usled ratnog dejstva. 166/04 od 22.” za vreme rata bio bombardovan i da je bilo teško da im se obezbede radna mesta. što je bio jedan od razloga zbog kog su zaključili ugovore. s obzirom da su tužioci bili upoznati da će se ona obračunavati. a bitni elementi određuju vrstu ugovora. Iako su stranke zaključile ugovor o zakupu prostorije taj ugovor se ne može podvesti pod tu vrstu ugovora s obzirom da se stranke nisu saglasile oko bitnog elementa tog ugovora – zakupnine. i stupio na snagu 17. da su ove ugovore zaključili posle više održanih sastanaka na kojima im je objašnjeno o kakvim se kreditima radi i da je uslov za dobijanje kredita sporazumni prestanak radnog odnosa.00 dianra. Tužioci su takoće istakli da su ove ugovore zaključili jer je tuženi HK “K.000. U toku prvostepenog postupka tuženi Fond za razvoj Republike Srbije priznao je tužiocima kao bespovratan iznos od 30. I br.. kojim se tuženi kao zakupac obavezao da tužiocu plaća naknadu za utrošenu električnu energiju i vodu. 61. 2002. Kod napred utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo. a shodno čl. Zakona o obligacionim odnosima. ponudio tužiocima zaključenje aneksa ugovora o kreditu. i 65.1999.000.07. S druge strane.OBLIGACIONO PRAVO Na osnovu iskaza tužilaca saslušanih kao parnične stranke prvostepeni sud je utvrdio da su tužioci ugovore o kreditu. prvostepeni sud je pravilno zaključio da iz. Pravilno prvostepeni sud utvrđuje da ne postoje uslovi za poništaj ugovora o kreditu. polazeći od zajedničke namere ugovornih strana kao i bitnih elemenata ugovora u zakupu propisanih čl.. 99 ZOO.72 - . 02. shodno odredbama Zakona o sredstvima solidarnosti. a potom i sporazume o prestanku radnog odnosa potpisali dobrovoljno i da ih na to niko nije primoravao. u smislu člana 100.2004. 02. kada bi odredbe u pogledu obračunavanja kamate i bile nejasne. a takođe je tužiocima otpisao sve kamate uz obavezu tužioca da vrate samo nominalni iznos kredita umanjen za 30. godine.

Gž. poslugodavac ima pravo da traži stvar u svakom momentu. ali se pri tumačenju spornih odredaba ugovora ne treba držati doslovnog značenja upotrebljenih izraza. obaveza tuženog nema više predmeta i ona glasi samo na predaju nepokretnosti tužilji u svojinu i državinu. tužilja se obavezala da čuva tuženikovu majku i o njoj se brine a kao naknadu za ugovorene usluge.. Naime. a ne iz prava da se zahteva ispunjenje ugovora kako je to našao prvostepeni sud obavezujući tuženog da radi ispunjenja ugovora u spornom delu tužilji isplati novčanu protivvrednost onog dela nepokretnosti koji nije mogao da joj prenese u svojinu. Prema slovu pismenog i kod suda overenog ugovora – sporazumu o pružanju nege i pomoći.2003. Kako je zajednička namera ugovornih strana bila da tužilac tuženom da na besplatno korišćenje predmetne prostorije. i po oceni Okružnog suda. pravni osnov po osnovu kojeg tužilja ističe svoje novčano potraživanje mogao bi proizaći samo iz prava na naknadu štete u smislu člana 510. stav 1. (Iz presude Okružnog suda u Beogradu Gž. . Zbog toga je prvostepeni sud pravilno zaključio da je tužilac kao poslugodavac aktivno legitimisan da u svakom momentu zahteva od tuženog kao poslugoprimca. godine) . Pošto se ovim ugovorom ne vrši prenos prava svojine. stav 3.OBLIGACIONO PRAVO među stranaka nije zaključen ugovor o zakupu iako su ga stranke tako naslovile. godine) 139.. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud nije pravilno identifikovao pravni osnov tužbenog zahteva. aprila 1941. godine) Odredbe ugovora primenjuju se onako kako glase. Odredbe ugovora primenjuju se onako kako glase. ZOO-a.S. Kako je jedna od tri parcele k. godine i za vreme neprijateljske okupacije. 317/03 od 07. bez obzira što tužilac nije istovremeno i vlasnik tih stvari. to bi tuženi mogao jedino da odgovara za pravne nedostatke stvari. 1029/1 u pov. od 05. br.01.03. tuženik se obavezao da tužilji preda u svojinu tri manje parcele – šume koje čine jedan kompleks. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu. br.p.11. Shodno paragrafu 585 SGZ kada vreme trajanja posluge nije određeno niti se ono može ustanoviti obzirom na svrhu upotrebe stvari. i u vreme zaključenja ugovora bila u svojini trećeg lica nije pravo u potpunosti isključuje tužiljino pravo i kako tuženi nije u mogućnosti da ispuni ugovor u tom delu onako kako po ugovoru glasi njegova obaveza. jer ne postoji saglasnost stranaka o bitnom elementu ovog ugovora-zakupnini.50 ha KO R. jer ova vrsta ugovora nije regulisana odredbama Zakona o obligacionim odnosima. povraćaj stvari datih na poslugu. prema odredbi člana 99.2003..73 - 140.. 8400/03 od 12. odredbe ugovora primenjuju se onako kako glase. već samo prava besplatnog korišćenja određene nepotrošne stvari to poslugodavac ne mora biti i vlasnik stvari. već treba istraživati zajedničku nameru ugovorača i odredbu tako razumeti kako to odgovara načelima obligacionog prava utvrđenim ovim zakonom. ZOO-a. (Iz odluke Vrhovnog suda Srbije Rev. pravilan je zaključak prvostepenog suda da su stranke zaključile ugovor o posluzi shodno paragrafu 582 Srpskog građanskog zakonika koji se u konkretnom slučaju primenjuje kao pravno pravilo na osnovu Zakona o nevažnosti pravnih propisa donetih pre 6. Prema tome.1998. 6462/97 od 20. drugim rečima prema utvrđenom činjeničnom stanju.

U slučaju da je tuženi osporio i osnov tužbenog zahteva i iznos tužbenog zahteva. Zakona o parničnom postupku. Gž. godine) 142.1998. u skladu sa odredbama čl. pa da proizilazi da je saglasno članu 104. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je doneo međupresudu da je tuženi u obavezi prema tužiocu po osnovu sticanja bez osnova. 333/93 od 05.OBLIGACIONO PRAVO Pri tumačenju spornih odredaba ne treba se držati doslovnog značenja upotrebljenih izraza.74 - . primenom člana 306. odnosno određene iznose po osnovu kojih se nije ostvario i da je tuženi u obavezi prema tužiocu po osnovu sticanja bez osnova. ZPP ponovo otvorio glavnu raspravu u pogledu visine tužbenog zahteva. ZPP zastao sa postupkom u pogledu raspravljanja o iznosu tužbenog zahteva do pravnosnažnosti donete međupresude. NIŠTAVI UGOVORI (Čl. na navedenu odluku. Sud je. primenom čl. Do pravnosnažnosti međupresude sud će zastati sa raspravljanjem o iznosu tužbenog zahteva. već treba istraživati zajedničku nameru ugovarača i odredbu tako razumeti kako to odgovara načelima obligacionog prava utvrđenim ovim zakonom. Zakona o parničnom postupku (dalje: ZPP).04. iz razloga celishodnosti. Sporna odredba nije ni potpun i jasan način regulisala obaveze ugovorača u slučaju gubitka blanko čekova pa će se.1993. stav 1. 100 ZOO. sud može iz razloga celishodnosti da donese presudu samo o osnovu tužbenog zahteva (međupresudu). tuženi dužan da vrati tužiocu ono što je primio po osnovu ništavog ugovora. 103 – 110. Rev. Zakona o obligacionim odnosima) 143. jer su za takvu odluku ispunjeni zakonski uslovi. stav 2. 4642/97 od 20. godine) 141. a da je tužilac tuženom po tom ugovoru vršio isplate u različitim periodima. Drugostepeni sud nalazi da je na izloženi način sud prvog stepena u potpunosti postupio u skladu sa citiranim zakonskim propisima. (Iz presude Okružnog suda u Valjevu. doneo pravilnu odluku i za nju dao dovoljne razloge koje u svemu prihva. 335. Odlučujući o žalbi tuženog. jer je u tom pogledu stvar sazrela za donošenje odluke.01. nejasne odredbe tumačiti u korist deponenta. br. radi dopune dokaznog postupka i na osnovu člana 395. jer je našao da su za tu odluku ispunjeni uslovi iz člana 335. (Vrhovni sud Srbije. drugostepeni sud nalazi da je ona neosnovana i ističe: Prvostepeni sud je utvrdio da je predmetni ugovor ništav. dalje. kojom je odlučeno samo o osnovu tužbenog zahteva. a u pogledu osnova da je stvar sazrela za donošenje odluke. ZOO. te je doneo međupresudu. Zakona o obligacionim odnosima (dalje: ZOO) i članu 210.

već samo delimično i tačno u određenom obimu. S obzirom na izneto.02. U toku prvostepenog postupka je. i 105. jer nije izvršio usluge a primio za to. stav 1. nedopušten.05.75 - . (Iz Presude Privrednog apelacionog suda Pž. imajući u vidu odredbe člana 105. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda Pž. između ostalog istakao i sledeće: Članom 567. Najzad. Ovo u delu koji je predmet spora. primenjujući odredbe članova 47. koji propisuje da kada je predmet obaveze nemoguć. nedopušten. Prvostepeni sud je po nalaženju drugostepenog suda pravilno doneo delimičnu presudu u smislu člana 334. 9584/10 od 9. ZOO.2011. međutim. odnosno ugovora koji je ništav propustima tuženog. godine) 144. neodređen ili neodrediv – ugovor je ništav. neodređen ili neodrediv – jeste ništav. Iz obrazloženja: Pobijanom delimičnom prvostepenom presudom utvrđeno je da je delimično ništav ugovor o zakupu poslovnog prostora i da isti delimično ne proizvodi pravno dejstvo u ništavom delu. Zakona o obligacionim odnosima (dalje: ZOO) propisano je da se ugovorom o zakupu obavezuje zakupodavac da preda određenu stvar zakupcu na upotrebu. nije mogao u celini da koristi predmet zakupa. Stoga je prvostepeni sud pravilno odlučio kada je usvojio tužbeni zahtev u utvrđujućem delu tj. Iz navedene odredbe ZOO proizilazi da postojanje samog ugovora o zakupu zavisi od postojanja i mogućnosti upotrebe predmeta zakupa. koju je odbio drugostepeni sud u razlozima svoje odluke. Zakona o obligacionim odnosima. ZOO. S obzirom na to odnosno da je u momentu zaključenja predmetnog ugovora o zakupu propustom tuženog (zakupodavca) tužilac bio onemogućen delimično da koristi predmet zakupa u celosti. 5079/10 od 12. na nesumnjiv način utvrđeno da zakupac. Kad je predmet obaveze iz ugovora nemoguć. neosnovano se žalbom tuženog ukazuje da je pobijana presuda doneta uz pogrešnu primenu materijalnog prava. Neosnovano se o u žalbi ukazuje da u konkretnom slučaju nije bilo osnova za donošenje međupresude. Ništavost neke odredbe ugovora ne povlači ništavost ugovora u celini. jer je tužbeni zahtev u utvrđujućem delu sazreo za odluku i pri tome dao dovoljne razloge za svoju odluku. godine) . iznošenje novih činjenica tek u žalbi. kada sam tuženi u žalbi ne osporava činjenicu da postoje izvodi iz kojih se da zaključiti da je tužilac vršio uplate na račun tuženog po osnovu ništavog ugovora. da isti u određenom delu ne proizvodi pravno dejstvo. Protiv ove odluke tuženi je izjavio blagovremenu žalbu. koja propisuje da ništavost neke odredbe ugovora ne povlači ništavost ugovora u celini. ako ugovor može opstati bez ništave odredbe.2011. uz bitnu povredu odredaba Zakona o parničnom postupku i pogrešno utvrđeno činjenično stanje. Ovo i zbog toga što tuženi ponavlja navode koje je iznosio u toku postupka i koji su pravilno cenjeni od strane prvostepenog suda. Zakona o parničnom postupku. ukoliko ugovor može opstati u ostalom delu u smislu člana 105. Zakona o parničnom postupku. da je ugovor delimično ništav tj. ugovor u tom delu je delimično apsolutno ništav u smislu člana 47. a ovaj se obavezuje da mu za to plaća određenu zakupninu.OBLIGACIONO PRAVO ta i drugostepeni sud. novčane iznose od tužioca. ZOO. bez osnova. a ako ona nije bila ni uslov ugovora ni odlučujuća pobuda zbog koje je ugovor zaključen – kao što je to u konkretnom slučaju. nije dozvoljeno u smislu odredbi člana 375. kao ni tokom trajanja istog. ovde tužilac – ni u trenutku zaključenja ugovora.

pravni prethodnik tužilje. u koju ju je dovela druga ugovorna strana. koju je odbio drugostepeni sud. godine) 146. U toku prvostepenog postupka utvrđeno je da zakupac. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima. preminula je u toku ovog postupka. ukoliko ugovor može opstati u ostalom delu u smislu člana 105. Iz obrazloženja: Prvostepenom presudom utvrđeno je da je delimično ništav ugovor o zakupu poslovnog prostora i da isti delimično ne proizvodi pravno dejstvo u ništavom delu. Iznošenje novih činjenica tek u žalbi. 9584/10 od 9. Ništav je ugovor koji jedna ugovorna strana zaključila u zabludi u pogledu njegove pravne prirode. nije mogao u celini da koristi predmet zakupa. godine. koja propisuje da ništavost neke odredbe ugovora ne povlači ništavost ugovora u celini. januara 2005. Zakona o parničnom postupku. sada pokojna R.76 - .. a ovaj se obavezuje da mu za to plaća određenu zakupninu.J. njena majka. Imajući u vidu odredbu člana 105. ovde tužilac . U stanu je živela sa sinom i kćerkom. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. pa je pravilno doneo delimičnu presudu u smislu člana 334. ZOO. prvostepeni sud je pravilno odlučio kada je usvojio tužbeni zahtev u utvrđujućem delu. ugovor u tom delu je delimično apsolutno ništav u smislu člana 47. a ako ona nije bila ni uslov ugovora ni odlučujuća pobuda zbog koje je ugovor zaključen. Protiv ove odluke tuženi je izjavio blagovremenu žalbu. Neosnovano se žalbom tuženog ukazuje da je pobijana presuda doneta uz pogrešnu primenu materijalnog prava. da je ugovor delimično ništav.16m2. Zakona o obligacionim odnosima (dalje: ZOO) propisano je da se ugovorom o zakupu obavezuje zakupodavac da preda određenu stvar zakupcu na upotrebu. Tužiljina majka je upoznala tuženog na pijaci. bila je vlasnik stana površine 69. da isti u određenom delu ne proizvodi pravno dejstvo. koja je nastavila da koristi stan posle smrti majke i brata i stupila u ovu parnicu. nije dozvoljeno u smislu odredbi člana 375. Kako je u momentu zaključenja predmetnog ugovora o zakupu propustom tuženog (zakupodavca) tužilac bio onemogućen da koristi predmet zakupa u celosti. Iz navedene odredbe ZOO proizlazi da postojanje samog ugovora o zakupu zavisi od postojanja i mogućnosti upotrebe predmeta zakupa. ako ugovor može opstati bez ništave odredbe. a tom prilikom tužilja se posvađala sa sinom i odlučila da na nekoliko . Pž. već samo delimično i tačno u određenom obimu.J. nakon čega je on došao da je poseti u njenom stanu. Članom 567. uz bitnu povredu odredaba Zakona o parničnom postupku i pogrešno utvrđeno činjenično stanje. 15. tj. ovde tužiljom.OBLIGACIONO PRAVO 145.ni u trenutku zaključenja ugovora. ZOO. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju. pa je na stanu za jedinog zakonskog naslednika oglašena tužilja. Ovo i zbog toga što tuženi ponavlja navode koje je iznosio u toku postupka i koji su pravilno cenjeni od strane prvostepenog suda. Zakona o parničnom postupku. Pokojna R. kao i njen sin.02. Ništavost neke odredbe ugovora ne povlači ništavost ugovora u celini.2011. tj. kao ni tokom trajanja istog.

00 dinara.J. Prodavac .. Odmah nakon što je shvatila da je zaključila ugovor o kupoprodaji stana.tužioca. U ovu zabludu je dovedena od strane tuženog u nameri da je navede na zaključenje ugovora o prenosu prava svojine na njegovo ime. za kupoprodajnu cenu od 400. i nepokretnost predata kupcu u državinu.000. je bila u zabludi da zaključuje ugovor o doživotnom izdržavanju. marta 1999. Porez na promet nije plaćen. Po propisima koji važe u vreme presuđenja ceni se ispunjenost uslova za konvalidaciju ugovora. Jedno od tih lica bio je zet advokata V. Rev. niti povređen neki drugi društveni interes . godine) 147.P. pokojna R. . prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo i odbio tužbeni zahtev.2010. Prema shvatanju Vrhovnog kasacionog suda. bez namere plaćanja kupoprodajne cene. je pokrenula parnicu za poništaj toga ugovora. pa su navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava neosnovani. stav 1.predmet kupoprodaje bilo je u prometu i stečeno u skladu sa tadašnjim zakonom.05.tuženi je uveo u posed kupca .77 - . sada pokojna R. je sa tuženim zaključila ugovor o kupoprodaji 1. koji je overen pred sudom. što je dinarska protivvrednost 40.418 DM i predao mu navedeni automobil na ime dve neisplaćene rate.10.S.J. Tuženi joj nije isplatio kupoprodajnu cenu i nije mu predala stan u čijem se posedu i sada nalazi tužilja. prodajna cena isplaćena u pretežnom delu.000 DM. Kako je ugovor o prodaji zaključen u pismenom obliku. (Iz Presude Vrhovnog kasacionog suda. držeći je u zabludi da je zaključila ugovor o doživotnom izdržavanju. pred sudom je overeno punomoćje kojim je majka tužilje ovlastila dva njoj nepoznata lica da u njeno ime i za njen račun mogu vršiti sve pravne poslove u vezi sa prodajom njenog stana. godine. ugovorom nije bilo povređeno pravo preče kupovine. zaključivši da su ispunjeni uslovi za konvalidaciju ugovora o kupoprodaji. a zemljište .1991. Stoga je pravilan zaključak nižestepenih sudova da se radi o ništavom ugovoru u smislu člana 103. godine zaključili pismeni ugovor o kupoprodaji nepokretnosti . Potpisi ugovorača nisu overeni u sudu.000 DM. stav 4. bila prevarena dovođenjem u zabludu o prirodi ugovora koji je zaključila. a zapravo je zaključila ugovor o kupoprodaji. februara 1999. a drugo lice je bio zet vlasnika agencije za promet nekretnina i prijatelj oca tuženog S.tužilac je kupio od tuženog imanje sa fabrikom testenina za kupoprodajnu cenu od 240. Sudovi su pravilno zaključili da je tuženi iskoristio stanje nužde i tešku porodičnu i materijalnu situaciju sada pokojne majke tužilje s namerom da od nje pribavi stan. 952/10 od 20. pogrešno držeći da je zaključila ugovor o doživotnom izdržavanju. Sedam dana pre zaključenja ugovora. i člana 65. Zakona o prometu nepokretnosti koji je važio u vreme zaključenja ugovora. u smislu člana 4. u čijoj kancelariji je zaključen ugovor. Iz obrazloženja: Tužilac i tuženi su 10. godine. jer je pokojna R. na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su pravilno zaključili da je ugovor o kupoprodaji koji je zaključen između pokojne R.pravilan je zaključak da su ispunjeni uslovi za sudsko osnaženje ugovora – konvalidaciju. 23. koji su stranke zaključile. Zakona o obligacionim odnosima. a tuženom isplatio na ime kupoprodajne cene 164. Sada pokojna R. Prilikom zaključenja ugovora. i tuženog ništav.OBLIGACIONO PRAVO dana ode u stan kod tuženog. Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja. koji je od zaključenja ugovora sve vreme koristio nepokretnost.

Zakona o parničnom postupku.2010. što se odnosi i na propis o obavezi plaćanja poreza na promet koji je prestao da važi.a to je momenat zaključenja glavne rasprave. Revizijski navodi (da su nižestepeni sudovi pogrešno primenili materijalno pravo kada su cenili momenat ispunjenosti uslova za konvalidaciju ugovora) .tada se ne radi o ništavosti običnog ugovora o poravnanju između stranaka ( na koji bi se odnosile opšte odredbe o ništavosti ugovora zaključenog van suda ). kako propisuje ista odredba u stavu 2.kao takav .10. Tada su uslovi za osnaženje ovog ugovora bili ispunjeni. Prema članu 90. ugovora zaključenog u sudskom postupku. već utvrđenje ništavosti sudskog poravnanja odn. istog Zakona. istog Zakona. Ova odredba je imeprativnog karaktera. Zakona o parničnom postupku. sudsko poravnanje) i zaključen. (Iz Presude Vrhovnog kasacionog suda. i vraćanja datog po osnovu sticanja bez osnova iz člana 210. U tom smislu pravilno zaključuju nižestepeni sudovi. javnom poretku i pravilima morala. u kom smislu ima mesta primeni članu 103. 568/10 od 20. stav 3. kako je predviđeno članom 5. Pravilan je stav drugostepenog suda da se punovažnost ugovora ceni prema momentu njegovog zaključenja.ima određeno kostitutivno dejstvo. Poravnanje zaključeno pred sudom i stoga nema prirodu običnog poravnanja koji poznaje Zakon o obligacionim odnosima. ugovora zaključenog u sudskom postupku koji je. godine) 148. ne može ni pod kojim uslovima pred sudom zaključiti sudsko poravnanje jer je takvo postupanje su. Zakona o obligacionim odnosima.78 - . Ako je sudsko poravnanje zaključeno suprotno imperativnim propisima . sudsko poravnanje se može pobijati samo tužbom. a shodno članu 3. Ovo znači da punomoćnik. Prema članu 325.000 DM. Rev. već se može osporavati samo u sudskom postupku u skladu sa pravilima zakona po kome je zaključeno. Ugovora na ime zakupa. stav 3. Prema članu 3.neosnovani su. u skladu sa pravilima po kojima je ugovor (tj. Pravilan je i zaključak da nije od uticaja okolnost što je tužilac tuženom plaćao 2. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je pravilno zaključio da je poravnanje. a nije od značaja za ocenu ispunjenosti uslova za konvalidaciju. stekao snagu izvršne isprave naplative u prinudnom sudskom postupku. zanemario je činjenicu da u konkretnom slučaju tužilac nije tužbom tražio utvrđenje ništavosti poravnanja kao ugovora zaključenog između stranaka. ali da se ispunjenost uslova za konvalidaciju ugovora ceni po propisima koji su važili u vreme konvalidacije . po svojoj prirodi. Zakona o obligacionim odnosima traženog iznosa od 91. punomoćniku koji nije advokat. time što je zaključen pred sudom.OBLIGACIONO PRAVO Zbog toga nema uslova za utvrđenje ništavosti ugovora u smislu člana 103. Ovo poravnanje je ništavo ako je zaključeno u pogledu zahteva kojima stranke ne mogu raspolagati. koje ima snagu izvršne sudske odluke i može se osporiti samo u sudskom postupku. Međutim. sud neće dozvoliti raspolaganja stranka koja su suprotna prinudnim propisima. koji nema izričito ovlašćenje stranke za zaključenje poravnanja. a ovo zbog toga što je tuženi ovom odredbom imao za cilj obezbeđenje isplate svih rata na ime isplate ugovorene kupoprodajne cene. uvek je potrebno izričito ovlašćenje stranke za zaključenje poravnanja. već o utvrđenju ništavosti sudskog poravnanja tj.734 evra u dinarskoj protivvrednosti. ugovor između stranaka koji se zaključuje saglasnošću volja i koji .

2007. međutim.OBLIGACIONO PRAVO protno navedenom imperativnom propisu tj.5% na mesečnom nivou. pred kojim je predloženo poravnanje. Zakona o parničnom postupku suprotno je prinudnom propisu.imajući u vidu izveštaj Udruženja banaka bila znatno veća od prosečne kamatne stope koja se ugovarala među bankama i klijentima za iste ili slične poslove . stav 2. u situaciji nepostojanja izričitog ovlašćenja punomoćnika tužioca za zaključenje sudskog poravnanja. Zakona o obligacionim odnosima.11. Zakona o obligacionim odnosima. kada je u pitanju sudsko poravnanje.ništavo u smislu navedene odredbe člana 324. Drugostepeni sud posebno ukazuje na obavezu suda pred kojim se poravnanje zaključuje da po službenoj dužnosti pazi na ovlašćenja punomoćnika stranaka. bio dužan da ne dozvoli zaključenje takvog poravnanja u situaciji nedozvoljenog raspolaganja od strane punomoćnika tužioca. Jasno je. Kako se radi o apsolutnoj ništavosti sud je o tome dužan da vodi računa po službenoj dužnosti. dakle. te da je navedeni ugovor zaključen zloupotrebom monopolskog položaja tužioca i teške situacije tuženog. 5514/07 od 07. radi se o nedozvoljenom raspolaganju i sud je dužan da o tome vodi računa po službenoj dužnosti. Dakle. to je prvostepeni sud u toku postupka morao proveriti ove navode tuženog utvrđujući da li je stopa od 2. jer sud u konkretnoj situaciji nije izvršio navedene provere i utvrđenja prosečne stope ugovarane kamate već je odbio da da razloge i . što . (Presuda Višeg trgovinskog suda. Iz obrazloženja: Pravilno je stanovište prvostepenog suda da tužilac ima i prava na kamatu obračunatu za period korišćenja kredita kao naknadu za korišćenje novčanih sredstava u označenom periodu te da je istu tuženi dužan da plati po ugovorenoj stopi. istog Zakona. i u pogledu toga su osnovani žalbeni navodi tuženog. ako je znatno veća od uobičajene za tu vrstu pravnog posla.sve sa neplaćenim delom iznosa glavnog duga . što je u konkretnom slučaju prvostepeni sud pred kojim je poravnanje zaključeno propustio da učini. Pž. Ukazuje i da je u takvoj situaciji prvostepeni sud. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima.i predstavlja njegovo dugovanje u trenutku dospeća obaveze vraćanja kredita. Ta odredba je apsolutno ništava za kamatnu stopu iznad uobičajene.5% mesečne kamate za kratkoročne kredite bila uobičajena stopa za navedenu vrstu bankarskih poslova u periodu korišćenja kredita ili je ista . jer je postupanje pred sudom regulisano imperativnom odredbom posebnog zakona.kredite. Kako je. nema mesta primeni člana 103. pozivajući se da je ugovaranjem tako visoke stope kamate narušena međusobna ekvivalentnost davanja i da je iz tih razloga ista odredba i ništava. Postupanje punomoćnika suprotno navedenoj zakonskoj odredbi iz člana 90. godine) 149. što bi uslovilo utvrđenje ništavosti navedene odredbe i odbijanje tužbenog zahteva za obračunatu zateznu kamatu po stopama koje su ugovorene iznad uobičajeno ugovorenih stopa kamata za kratkoročne kredita u spornom periodu.kao takvo . našao da isto postupanje valja prihvatiti pozivajući se na odredbe člana 103. te da na navedeni način utvrdi da li se radi o apsolutno ništavoj odredbi u smislu člana 103. da je prvostepeni sud pogrešno primenio pravo kada je. Sud će samo u umerenom iznosu priznati kamatnu stopu ugovorenu kod ugovora o kreditu. tuženi u toku postupka isticao da se radi o neprimereno visoko ugovorenoj kamatnoj stopi od 2.79 - . te je .

" kao izvršioca usluge zaveden pod brojem 298 od 9. a zadatak komisije je da ocenjuje zakonitost sprovedene procedure (postupka) dodele Ugovora o javnoj nabavci.na osnovu člana 375. a pogotovu kada je tužilac naručilac. način zaštite prava ponuđača. već se na valjanost ugovora primenjuju odredbe posebnog specijalnog propisa i to Zakona o javnim nabavkama.. što propisuje citirani zakon. pa se stoga . odvija se na zahtev lica koje u postupku javne nabavke ima svojstvo ponuđača. organizacija.usluga. U Glavi VIII ovaj zakon u svojim odredbama predviđa postupak zaštite ponuđača i javnog interesa. i člana 377. 8526/06 od 16. godine. Te dalje aktivnosti upravo se odnose na zabranu naručiocu. ima dejstvo samo do trenutka zaključenja ugovora. te da eventualno spreči zaključenje ugovora koji bi bio suprotan postupku koji zakon predviđa za dodelu ugovora. Na to upućuje član 134. navedenog zakona.11. pravilnost primene materijalnog prava u pogledu dela odluke koja se odnosi na obračunata dugovanja tuženog po osnovu obračuna ugovorene kamate ne može se ispitati jer nisu utvrđene sve relevantne činjenice (kao što su prosečna stopa ugovorne kamate koja se ugovarala za slične poslove u navedenom periodu). godine) 150. koji određuje i organ i postupak za utvrđivanje zakonitosti postupka koji se okončava zaključenjem ugovora. određuje način evidentiranja ugovora i drugih podataka. 128. Zakona o obligacionim odnosima. Pž. godine i Omladinske zadruge "B. marta 2004. koji po ovoj odredbi zakona "zadržava dalje aktivnosti naručioca u postupku dodele ugovora o javnoj nabavci". Zakon o javnim nabavkama. te da se tuženi obaveže da tužiocu nadoknadi troškove parničnog postupka.80 - . ustanova ili drugo pravno lice. Postupak koji se odvija pred komisijom. zaključen između Gradskog sudije za prekršaje kao naručioca usluge a zaveden pod brojem 321/04 od 17.2006. 103. zaključuje se da je ovaj zakon predvideo formiranje Komisije za zaštitu prava koja se obrazuje pri Upravi za javne nabavke.. stav 1. Prvostepeni sud se oglasio apsolutno nenadležnim za suđenje u ovakvom sporu i odbacio tužbu. Zakona o parničnom postupku . Iz sadržine odredaba iz čl. do 144. marta 2004. Iz obrazloženja: Tužilac je podneo tužbu protiv tuženog. kojom je tražio da se utvrdi da je ništav ugovor o javnoj nabavci male vrednosti . je poseban zakon kojim se uređuju uslovi. a od momenta zaključenja ugovora primenjuju se pravila obligacionog prava. Iz navedenih razloga. zauzimajući stav da se u konkretnom slučaju shodno Zakonu o javnim nabavkama ugovorne strane za zaštitu svojih prava se mogu obratiti isključivo Komisiji. način i postupak nabavke dobara i usluga i ustupanja izvođenja radova u slučajevima kada je naručilac tih nabavki državni organ. a ne naručioca. do 109. Zakon o javnim nabavkama. stav 2. a u delu u kome je odlučeno o obračunatoj ugovorenoj kamati ukida i predmet vraća prvostepenom sudu na ponovni postupak. zakona koji govori o suspenzivnom dejstvu zahteva za zaštitu prava. (Presuda Višeg trgovinskog suda. odnosno obavezu da .OBLIGACIONO PRAVO upušta se u raspravljanje u vezi tuženikovih navoda iz razloga što tuženi nije tražio poništaj ili raskid navedenog ugovora.pobijana presuda u delu u kome je odlučeno o glavnom dugu po osnovu kredita potvrđuje. U obrazloženju pobijanog rešenja se dalje navodi da se u konkretnom slučaju ništavost pobijenog ugovora ne presuđuje po čl. Pošto Zakon o javnim nabavkama ne poznaje zaštitu prava naručioca. ovo dalje znači da je o ništavosti ugovora jedino nadležan da odlučuje sud kada je tužilac ponuđač.

istog člana predviđen je izuzetak od ovog pravila kojim je propisano da sud može odbiti. godine delimično ništavi u delu koji se odnosi na osiguranje jednog parnog kotla. kao posledica ništavosti jer je našao da je tužilac prilikom zaključenja Ugovora o osiguranju postupao nesavesno shodno članu 104. prema kojima komisija rešenjem usvaja zahtev u celini ili delimično poništava postupak za dodelu ugovora o javnoj nabavci.05. istog Zakona. a posebno tuženog kao osiguravača treba imati u vidu vrstu zaključenog ugovora čiji je deo ništav. odnosno. Stavom 2.2002.81 - . utvrdio da su Ugovori o osiguranju . jer je ugovor o dodeli javne nabavke (dobara. i treba je ceniti u odnosu na vrstu ugovora čija je ništavost utvrđena ( potpuno ili delimično ). Takođe. Komisija ima zadatak da u posebnom postupku koji je propisan zakonom. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je. 9164/05 od 21. ne poništava ugovor. Postupak utvrđivanja ništavosti ugovora. istog člana. tačka 2. a ne u odnosu na deo ugovora za koji je utvrđeno da je ništav (u kom delu je odluka prvostepenog suda pravnosnažna) u odnosu na koji se zahtev za povraćaj datog odnosi. shodno stavu 3. koja je predviđena članom 104. u celini ili delimično. stav 2. ceneći izvedene dokaze.OBLIGACIONO PRAVO zastane sa zaključenjem ugovora dok se pred Komisijom ne okonča postupak po zahtevu za zaštitu prava ponuđača. utvrđuje da li je naručilac u postupku sprovođenja dodele javne nabavke učinio određene nepravilnosti. te da Zakon o javnim nabavkama ne poznaje zaštitu prava naručioca. predlog nesavesne strane za vraćanje onog što je drugoj strani dala. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. kao i o moralnim shvatanjima. sama Komisija ne bavi se ništavošću ugovora. stav 1. bez prethodne odluke komisije o zakonitosti sprovedenog postupka koji mu prethodi. a ne ponuđač. septembra 2005. te činjenicu da je tu. ali je odbio zahtev tužioca za restituciju. da je kod utvrđenja ništavosti ugovora svaka ugovorna strana dužna da vrati drugoj sve ono što je primila po osnovu takvog ugovora. godine) 151. o značaju ugroženog dobra ili interesa. Dakle. Zakona o obligacionim odnosima. pa u odnosu na koji se ima ceniti i savesnost ugovornih strana. Savesnost ugovornih strana je odlučna činjenica za odlučivanje o zahtevu za povraćaj datog na osnovu ništavog ugovora. U ovom slučaju komisija. usluga ili izvođenja radova) zaključen po odredbama Zakona o obligacionim odnosima. jer do njegovog zaključenja i ne može doći. kao i u odnosu na pažnju ugovornih strana koja je potrebna kod zaključenja i izvršenja tog ugovora. Zakona o obligacionim odnosima. kako to sud navodi u obrazloženju pobijanog rešenja. Na to upućuju odredbe člana 144. prvostepeni sud nije cenio činjenicu da je tužilac u ovoj pravnoj stvari naručilac. da li je sproveo postupak po zakonu. ima se dati odgovarajuća naknada u novcu prema cenama u vreme donošenja sudske odluke. prilikom odlučivanja voditi računa o savesnosti i jedne i druge ugovorne strane. ili ako se priroda onoga što je ispunjeno protivi vraćanju. Pž. te u konkretnom slučaju nema nadležnosti drugog organa za odlučivanje o poništaju ugovora. ali nije cenio i savesnost tuženog. s tim što će. stav 1. U konkretnom slučaju. Prema stanovištu ovog suda prilikom ocene savesnosti obe ugovorne strane. stav 2. Odredbom člana 104. a ako to nije moguće. Ocenom savesnosti tuženog ne može se smatrati navod prvostepenog suda da je tuženi bio strana verna ugovoru koja je likvidirala štete jer se ista odnosi na postupanje tuženog u odnosu na onaj deo ugovora koji je punovažan. jedino može sprovesti sud u sudskom postupku. prvostepeni sud je cenio savesnost tužioca. predviđeno je kao pravilo.Polisa osiguranja broj 00475132 0 i 00475131 6 od 07.

Prvostepeni sud je utvrdio da je 1996. Zakona o obligacionim odnosima. Postoje uslovi da sud odbije zahtev za vraćanje zajma i odluči da zajmoprimac preda iznos pozajmljenog novca opštini. Okružni sud nalazi da je prvostepeni sud pravilno utvrdio da je tužilac prilikom davanja novca na zajam tuženom bio nesavestan jer je znao u koju svrhu novac daje. (Presuda Okružnog suda u Valjevu. te da je tužilac inače pozajmljivao novac radi kocke. Zatim. 885/06 od 09. stav 2.20 godina.u skladu sa članom 103.u stvari . i 911. odnosno u koju svrhu će tuženi novac upotrebiti. Pž. između ostalog i ovde tuženom i to više puta. te je pravilna odluka prvostepenog suda kojom je tužbeni zahtev tužioca odbio kao neosnovan.2006. Ova imovinska sankcija oduzimanja predmeta ništavog ugovora. da se kockom bavi duži niz godina i da se kockao u mnogim kafanama. jer je osigurani slučaj nastupio pre zaključenja Ugovora. i kao takav ne može proizvoditi pravno dejstvo. u mestu isplate zajedno sa domicilnom kamatom na iznos od 2. godine pa do isplate u dinarskoj protivvrednosti. da se tužilac kockao povremeno. a naročito ako se na taj način mogu otkloniti štetne posledice ugovora. ako se radi o dugogodišnjim kockarima. pa do 31.1997.2002. jer je po svojoj sadržini protivan prinudnim propisima. ugovor o zajmu novca je apsolutno ništav. Shodno tome. a imajući u vidu činjenicu da je za deo Ugovora utvrđena ništavost. a prema Zakonu i uslovima samog ugovora ima ovlašćenje.12.82 - . kao i saslušani svedoci koji imaju neposredna saznanja o samom sporu između tužioca i tuženog.svode samo na tvrdnje da je prvostepeni sud na utvrđeno činjenično stanje pogrešno primenio materijalno pravo.OBLIGACIONO PRAVO ženi lice koje poslove osiguranja obavlja kao redovnu delatnost. Imajući u vidu takvo činjenično stanje. ( Rešenje Višeg trgovinskog suda. te da je ugovor koji je zaključen između stranaka ništav.2006. opredeljeni kao stalni ili povremeni kockari u dužem vremenskom periodu u poslednjih 10 . kojim je tražio da se obaveže tuženi da mu na ime duga isplati 1. ako je to potrebno radi suzbijanja masovnih društvenih negativnih pojava ( što je u konkretnom sporu slučaj obzirom na to da su i tužilac i tuženi. Zakona o obligacionim odnosima. između ostalog . 909. Samim tim. za koju je specijalizovan i stručan. da se u njegovoj kafani i kući često kockalo. pozajmio tuženom iznos od 2.000 EUR-a u visini eskontne stope koju utvrđuje Centralna Evropska banka počev od 1. potrebno je ceniti savesnost tuženog upravo u odnosu na taj deo Ugovora. ali i obavezu da izvrši pregled stvari koja je predmet osiguranja. 1322/06 od 05. javnom poretku ili dobrim običajima .10.i kod tužioca u kafani i kući. određuje se kad su za to ispunjeni zakonski uslovi. odbijen je prvostepenom presudom kao neosnovan. godine zajedno sa kamatom na iznos od 1. Odluka Okružnog suda iz stava II izreke presude doneta je u skladu sa članom 104. i da je sporni iznos naveden u izreci pobijane presude tužilac pozajmio tuženom isključivo radi kocke. godine) .2001.000 DEM počev od 1. stav 1. godine tužilac. utvrdi nedostatke i nakon toga odredi visinu premije. godine ) 152. a prema odredbama člana 908.1. Sud je utvrdio da je tuženi stalni kockar. te da su novac isključivo radi kocke pozajmljivali međusobno u dužem vremenskom periodu ).000 DEM radi kocke. neosnovani su navodi žalbe koji se .000 EUR-a u dinarskoj protivvrednosti po najpovoljnijem kursu važećem na dan isplate. Iz obrazloženja: Tužbeni zahtev tužioca. znajući u koje svrhe ga daje. navedenog Zakona. preko imenovanog svedoka koji je dao novac tuženom u ime tužioca i sa obavezom tužioca da ovom svedoku vrati sporni iznos. Ako je zajmoprimac znao da će pozajmljeni novac upotrebiti za kockanje. Gž.1. da je znao da je tuženi kockar.08.

godine Upravi za imovinsko pravne poslove N. 10 u Ul. Sud na ništavost pazi po službenoj dužnosti kada se radi o apsolutnoj ništavosti ugovora i na ništavost se može pozvati svako zainteresovano lice. ZOO i utvrđeno da tuženi nema pravo na vraćanje datog kao posledice ništavosti jer je tuženi bio nesavestan a u smislu člana 104. nosilac stanarskog prava na spornom stanu bio je sada pokojni D. S. godine sa stambenim preduzećem zaključila ugovor o korišćenju ovoga stana čime je stanarsko pravo sa tuženog preneto na nju a ona je u ovome stanu živela neprekidno i u vreme dok se tuženi nalazio na privremenom radu u N. sa nus prostorijama. a ovaj ugovor je u ime tuženog kao nosioca stanarskog prava potpisala njegova majka Š.2.1990. Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa (dalje: Zakon). dolazio nekoliko puta godišnje. Stoga sud nije vezan postavljenim tužbenim zahtevom za poništaj ugovora iz razloga relativne ništavosti.S.K. pravilno je i po oceni Vrhovnog suda.. Zakona o obligacionim odnosima (dalje: ZOO). godine otišao na rad u N.11. ZOO. Posle smrti majke.S. godine zaključio ugovor o otkupu stana koji je u njegovo ime potpisao advokat B. godine za sporni stan. godine otuđio S. par. godine i ovaj stan ugovorom o kupoprodaji od 27. stav 1. I po oceni Vrhovnog suda. Naime. i na osnovu tog ugovora upisao pravo svojine na stanu u zemljišnim knjigama.S. Zakona o stanovanju je propisano da je nosilac prava raspolaganja na stanu u društvenoj svojini i vlasnik .OBLIGACIONO PRAVO 153. Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja. zaključkom odbila zahtev tuženog za prenos stanarskog prava na ovome stanu i tuženi je obavezan da se u roku od 30 dana iseli iz ovoga stana. dana 20. godine je sa Preduzećem za gazdovanje stambenim zgradama iz N. čiji je član porodičnog domaćinstva bio tuženi koji je 1960.1988. Istovremeno kako je otpao osnov po kome tuženi koristi stan naloženo je njegovo iseljenje iz stana i predaja tužiocu kao vlasniku a u smislu člana 37. odnosno zakupac na neodređeno vreme sa tužiocem kao davaocem stana na korišćenje. Zakona o stanovanju prema tekstu važećem u vreme zaključenja ugovora o otkupu stana. stav 2.1974.S. upisane u ZKUL 6672/13 KO N.11.1990. U toku 1968.11 m2 na III spratu zgrade br. Tuženi je posle toga. a u N. Majka tuženog je 12. a koji je nasledio od svog oca koji je preminuo 1974. pravilno je primenjeno materijalno pravo kada je usvojen tužbeni zahtev i utvrđeno da je ugovor o otkupu stana koji je zaključio tuženi sa pravnim prethodnikom tužioca ništav jer je protivan prinudnom propisu i to članu 16. Dopunskom presudom je naložena uspostava ranijeg zemljišnog knjižnog stanja u smislu člana 104. ali je Komisija za stambene poslove Skupštine opštine N. 13. tri do četiri meseca godišnje. podneo zahtev za zaključenje ugovora o korišćenju stana kojim bi on bio određen za nosioca stanarskog prava na ovome stanu. Iz obrazloženja: "Prema utvrđenom činjeničnom stanju. godine ali je taj ugovor lično potpisao.A.4.1994. Po penzionisanju počeo je da provodi u N. otac tuženog.1966.83 - . dana 21.4.4. zaključio novi ugovor o korišćenju stana iste sadržine kao i ugovor iz 1966.S. odredbom člana 16.V. primenjeno materijalno pravo kada je usvojen tužbeni zahtev i utvrđeno da je ugovor o otkupu stana koji je zaključio tuženi koji nije bio nosilac stanarskog prava. površine 74. dana 25. tuženi je dana 16. 4671.S. ništav jer je protivan prinudnim propisima saglasno članu 103. Za odluke su dati i pravilni razlozi koje u svemu kao osnovane prihvata i Vrhovni sud.S. Tuženi je vlasnik i trosobnog stana br.S. godine. izgrađen na kat. Ugovor o korišćenju stana tuženi je zaključio sa Preduzećem za gazdovanje stambenim zgradama iz N.

Rev. ZOO. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je na pravilan i potpun način utvrdio činjenično stanje. . stav 2. niti se nude dokazi koji bi ga izmenili.000 DEM. Naime. Razlozima žalbe ono se ne dovodi u pitanje. posebno imajući u vidu da je tuženi na ime otkupne cene stana isplatio 1 dinar. stav 2. pravilna je ocena nižestepenih sudova da je ugovor koji je tuženi zaključio sa pravnim prethodnikom tužioca ništav jer je zaključen suprotno prinudnom propisu člana 16. a sud je utvrdio da je ugovor ništav.istoj dao 5. bračni drug nosioca stanarskog prava i deca rođena u braku i van braka.S. Zakona o stanovanju i ne proizvodi pravno dejstvo. stav 2. stav 1. Zakona o stanovanju to je tuženi ugovor o otkupu stana zaključio suprotno navedenom prinudnom propisu. (Presuda Vrhovnog suda Srbije. Istovremeno. prvostepeni sud je izvedenim dokazima nesumnjivo utvrdio da je prvotužilac . usvojena ili pastorčad koji zajedno sa nosiocem stanarskog prava stanuju u tom stanu. odnosno primenio odredbu člana 103. zaključio sporni ugovor. dopunskom presudom. Zakona o obligacionim odnosima. 251/2007 od 11. Neosnovano je isticanje tuženog u reviziji da je zahtev tužioca glasio da se poništi ugovor što znači da se radilo o zahtevu za utvrđenje ništavosti ugovora iz razloga relativne ništavosti. kako to pogrešno smatra tuženi. dužan da nosiocu stanarskog prava odnosno zakupcu koji je to svojstvo stekao do dana stupanja na snagu zakona. Prema tome. po ovoj odredbi otkup stana je ustanovljen zakonom i rezervisan za tačno određen krug lica. u pismenoj formi omogući otkup stana koji koristi pod uslovima propisanim zakonom. odbila njegov zahtev za prenos stanarskog prava i istim zaključkom tuženi obavezan da se u roku od 30 dana iz stana iseli.7. prvostepeni sud pravilno zaključuje da ovakvo potraživanje ne može uživati pravnu zaštitu. godine) 154. a to su nosilac stanarskog prava. Kako tuženi u vreme podnošenja zahteva za otkup stana nije bio nosilac stanarskog prava na ovome stanu odnosno zakupac na neodređeno vreme. Zakona. ZOO. ali uz pismenu saglasnost nosioca stanarskog prava.OBLIGACIONO PRAVO stana u državnoj svojini. nije živeo u stanu sa majkom koja je bila nosilac stanarskog prava niti mu je majka kao nosilac stanarskog prava dala pismenu saglasnost za otkup stana u smislu člana 16. zbog toga što sud na ništavost pazi po službenoj dužnosti i na nju se može pozvati svako zainteresovano lice u smislu člana 109.kao tadašnji suprug prvotužene . Tuženi koristi stan bez pravnog osnova (prestao je da bude član porodičnog domaćinstva nosioca stanarskog prava) pa je pravilno usvojen zahtev tužioca kao vlasnika stana i naloženo tuženom iseljenje iz stana i predaja stana u smislu člana 37. na njegov zahtev. i po oceni ovoga suda.84 - . ZOO jer je nesavestan pošto. po članu 104. ZOO naložena je. kako bi ih ona dala postupajućem lekaru radi ostvarivanja prava na invalidsku penziju. Tužbeni zahtev tužioca za povraćaj novca datog u okviru nedozvoljenog raspolaganja stranaka i ništavog pravnog posla u kojem je tužilac nesavesna stranka – je neosnovan. uspostava pređašnjeg zemljišno knjižnog stanja. iako je prethodno Komisija za stambene poslove Opštine N. S tim u vezi. U konkretnom slučaju. Ovo. jer se radi o ništavnom ugovoru . a utvrđeno je i da tuženi nema pravo na vraćanje datog u smislu člana 104. pa sud nije bio vezan postavljenim tužbenim zahtevom.shodno odredbi člana 104.2007.

OBLIGACIONO PRAVO Tužilac je nesavesna strana.1995. Ovo zbog toga što se radi o ugovorima zaključenim protivno prinudnim propisima i koji su ništavi. Iz obrazloženja: Pravilan je stav prvostepenog suda kada je usvojio tužbeni zahtev tužioca. može se pobijati iz razloga apsolutne ništavosti.ništavi. odnosno sudskom poravnanju apsolutna ništavost oduzima pravna dejstva. jer izrekom presude nije izrečena pravna posledica koja se tužbom zahteva.Zakonu o deviznom poslovanju. već iz same činjenice da je tužilac dao novac svojoj tadašnjoj supruzi .u smislu čl.uživati pravnu zaštitu. i procesna radnja ali i pravni posao koji reguliše materijalnopravne odnose stranaka u odnosu na predmet spora. Apsolutna ništavost je sankcija koja ugovoru (sudskom poravnanju) oduzima pravna dejstva od momenta njegovog zaključenja a posle sudske intervencije koja apsolutnu ništavost utvrđuje izrekom presude. te ne može dobiti pravnu zaštitu. koja . ( Iz presude Okružnog suda u Čačku. II.zabranjeno plaćanje u devizama između domaćih pravnih lica. 4. To je. kao i ugovor. 486/95 od 17.da stranke mogu tražiti povraćaj datog.1995. je predviđeno da se devize kupuju i prodaju na jedinstvenom deviznom tržištu. Izricanje pravne posledice ništavosti tužbom nije traženo. čijim članom 3. IV i V i sudska poravnanja zaključena u predmetima R. a sve u vezi člana 3. isti ne može .2005.ništavi. imajući u vidu i odredbu člana 109.11. pa su .ovde prvotuženoj radi uručenja nadležnom lekaru zbog ostvarivanja prava na invalidsku penziju. ali nije ni moralo biti traženo. 1133/05 od 04. Navodima žalbe tužioca se ne ukazuje da se eventualno radi o drugom pravnom poslu. sudsko poravnanje je jedan civilni (privatnopravni) ugovor koji ima i procesnopravno dejstvo. da je zabranjena kupovina i prodaja deviza između domaćih pravnih lica.10.85 - . godine i aneksi zaključeni pod br. Podnosilac žalbe neosnovano navodi da sud nije pružio pravnu zaštitu tužiocu. Mora se imati u vidu da je sudsko poravnanje sporazum stranaka o spornom materijalnopravnom odnosu. Gž. kao i da je . godine ) 155. . br. Zakona o obligacionim odnosima. godine .ako su obaveze iz takvog ugovora ispunjene . jer okončava spor i predstavlja izvršni naslov. Zakona o parničnom postupku. pa tužilac ne mora dokazivati poseban pravni interes za podnošenje tužbe kojom se traži utvrđenje ništavosti. istovremeno. Sudsko poravnanje.01.prema opštim pravilima . a zatim . Žalbeni navodi tuženog po kojima je tužbu trebalo odbaciti jer tužilac nije dokazao svoj pravni interes za podnošenje tužbe. zbog ništavnog pravnog posla. Dakle.u smislu člana 103. Zakona o obligacionim odnosima . dakle. Ovo zbog toga što je prvostepeni sud odlučivao u granicama postavljenog tužbenog zahteva kojim je traženo utvrđenje ništavosti poravnanja. Nesporno je utvrđeno da su predmetni ugovori sa aneksima i predmetna poravnanja. III. Ovo zbog toga što su naznačeni ugovor o ustupanju prava na devizna sredstva u inostranstvu. su neosnovani. 537/95 od 08. Ugovoru.12.najpre znači da strane nisu dužne da ispune svoje obaveze iz takvog ugovora (poravnanja) i ne mogu biti ni sudskom odlukom obavezane da ih ispune. godine i R.zbog ništavosti takvog pravnog posla iz navedenih razloga . zaključeni protivno označenim prinudnim propisima. br. naznačeni aneksi tog ugovora i sudska poravnanja zaključeni protivno imperativnim propisima . utvrdivši da su ugovor od 19.1995. Jer. i predstavlja sankciju od momenta njegovog zaključenja a posle intervencije suda koji apsolutnu ništavost utvrdi izrekom presude. bez obzira na činjenicu da je to zaista i učinio. ovog Zakona .

OBLIGACIONO PRAVO kada sud izrekom utvrdi ništavost jednog materijalno-pravnog odnosa kao apsolutnu, time se tom materijalno-pravnom odnosu oduzimaju sva pravna dejstva i to od trenutka njegovog nastanka. Zbog toga su neosnovani žalbeni navodi tuženog po kojima poravnanja i dalje proizvode pravna dejstva, te da se na osnovu njih može nastaviti izvršni postupak. Na pravilnost pobijane odluke je bez uticaja i žalbeni navod tuženog da tužilac nije dokazao svoj pravni interes za podnošenje tužbe. Ovo zbog toga što na ništavost sud - u smislu člana 109. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima - pazi po službenoj dužnosti, i da se na nju može pozvati svako zainteresovano lice. Tužilac, dakle, nije morao dokazivati postojanje posebnog pravnog interesa za podnošenje tužbe za utvrđenje ništavosti. (Iz presude Višeg trgovinskog suda, Pž. 8692/2004 od 13.01.2005. godine)

156.
Sud može priznati pravno dejstvo pismenog ugovora o obliku i visini naknade za eksproprisane nepokretnosti, zaključenog van postupka propisanog zakonom između ranijeg vlasnika i korisnika eksproprijacije, posle donošenja rešenja o eksproprijaciji, pod uslovom da je ugovor izvršen u celini ili u pretežnom delu, ukoliko je cilj ugovora pravično obeštećenje ranijeg vlasnika i nije u suprotnosti sa pozitivnim propisima. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je utvrdio da su rešenjem Opštinskog Sekretarijata za upravu V... br. ______/086/02 od 5.1.1986. godine, u korist opštine V..., za potrebe bivšeg SIZ-a stanovanja, komunalnih delatnosti i građevinskog zemljišta eksproprisane sledeće tužiočeve nepokretnosti: deo k.p. br. 1675/2 KO V... u površini od 89 m2, bunar dubine 7 m, septička jama dubine 3 m od betonskih cevi, betonski trotoar i stepenište ukupne površine 11 m2 i garaža dimenzija 3,6 m x 3,5 m. Nije sporno da je posle pravosnažnosti rešenja o eksproprijaciji, 31.08.1988. godine, zaključen pismeni ugovor između ranijeg vlasnika i korisnika eksproprijacije, kojim se korisnik eksproprijacije obavezao da pre otpočinjanja građevinskih radova na zemljištu koje je eksproprisano snimi stambene objekte ranijeg vlasnika koji nisu eksproprisani i da sa eksproprisanog dela zemljišta izmesti garažu ranijeg vlasnika na ostatak njegovog zemljišta, da izradi potporni zid na liniji eksproprijacije i, kao što je napred rečeno, isplati naknadu za eksproprisano zemljište i objekte (izuzev potpornog zida) po proceni veštaka u nadležnom postupku, da je korisnik eksproprijacije započeo izgradnju nove garaže na predlagačevom zemljištu, da nova garaža nije dovršena a stara nije srušena i da nije izgrađen novi potporni zid. Imajući u vidu da su se navedenim ugovorom raniji vlasnik i korisnik eksproprijacije delimično sporazumeli o obliku i visini naknade, kao i da je ugovor zaključen posle pravosnažnosti rešenja, prvostepeni sud nalazi da je ugovor apsolutno ništav u smislu člana 103. ZOO-a, s obzirom na sadržinu odredbe člana 60. stav 5. Zakona o eksproprijaciji (“Sl. glasnik SRS” br. 40/84), koji je bio na snazi u vreme zaključenja ugovora i donošenja rešenja o eksproprijaciji, kojom je propisano da se po pravosnažnosti rešenja o eksproprijaciji stranke ne mogu sporazumevati o visini i oblicima naknade van postupka propisanog ovim zakonom. Gotovo istovetnu odredbu sadrži i sada važeći Zakon o eksproprijaciji, u članu 57. stav 4. koji propisuje da se po donošenju prvostepenog rešenja o eksproprijaciji stranke ne mogu sporazumevati o oblicima i visini naknade van postupka propisanog zakonom i otuda je bez pravnog dejstva ugovor o obliku i visini naknade za eksproprisane nepokretnosti koji je zaključen protivno navedenim zakonskim odredbama.
- 86 -

OBLIGACIONO PRAVO Međutim, po shvatanju Okružnog suda, sud može izuzetno priznati pravno dejstvo pismenog ugovora o obliku i visini naknade za eksproprisane nepokretnosti, zaključenog van postupka propisanog zakonom između ranijeg vlasnika i korisnika eksproprijacije posle pravnosnažnosti rešenja o eksproprijaciji, odnosno posle donošenja rešenja o eksproprijaciji, pod uslovom da je ugovor izvršen u celini ili u pretežnom delu, ukoliko je cilj ugovora pravično obeštećenje ranijeg vlasnika i nije u suprotnosti sa pozitivnim propisima. Iz ovoga sledi da raniji vlasnik može zahtevati pred parničnim sudom potpuno ispunjenje i ostatka obaveze koju je korisnik eksproprijacije preuzeo u pogledu oblika i visine naknade, ako je ta obaveza ispunjena u pretežnom delu. Prema činjeničnom stanju u spisima, postupajući po ugovoru iz avgusta 1988. godine, korisnik eksproprijacije je na zapadnom delu predlagačeve parcele uradio pokrivenu betonsku garažu, dimenzija 5 x 3 m i visine 3 m, ali da radovi nisu izvedeni do kraja. U kom obimu su radovi izvedeni i od kakvog je to značaja za odlučivanje u ovoj pravnoj stvari pobijano rešenje nema razloge. Osim toga, pobijano rešenje ne sadrži ni jasne razloge zbog čega se predlagaču u vanparničnom postupku dosuđuje naknada za rušenje stare garaže i za izradu novog potpornog zida, jer očigledno ovi troškovi nisu u neposrednoj vezi sa samom naknadom za eksproprisane nepokretnosti, već samo mogu imati karakter ili ugovorne obaveze, ili pak prava predlagača na naknadu štete koju trpi ostatak njegove nepokretnosti zbog privođenja nameni i izvođenja radova na eksproprisanom delu zemljišta. U ponovnom postupku, prvostepeni sud će, saglasno navedenim primedbama, otkloniti nedostatke u postupanju i na pouzdan način kao prethodno pitanje raspraviti: 1) da li je spornim ugovorom između ranijeg vlasnika i korisnika eksproprijacije postignut sporazum o naknadi za eksproprisani objekat – garažu, utoliko što bi umesto novčane naknade korisnik eksproprijacije izgradio novu garažu na ostatku zemljišta ranijeg vlasnika, a ako je sporazum sa takvom sadržinom postignut, u kojoj meri su radovi izvedeni, u odnosu na obim potrebnih radova, i konačno, da li je predlagač ovlašćen da pred parničnim sudom zahteva izvršenje ugovora u neispunjenom delu, u kom slučaju ne bi imalo mesta vođenju vanparničnog postupka za određivanje naknade za navedeni objekat, i 2) da li ugovor u jednom delu sadrži i obaveze korisnika eksproprijacije u vezi sa privođenjem nameni eksproprisanog dela zemljišta, što takođe ne bi moglo biti predmet ovog vanparničnog postupka. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu, Gž. br. 179/05 od 11.03.2005. godine)

157.
U slučaju ništavosti ugovora o kupoprodaji svaka ugovorna strana je dužna da drugoj vrati ono što je primila, tj. tuženik je dužan da vrati tužiocu iznos dat na ime kupoprodajne cene. Iz obrazloženja: Presudom prvostepenog suda utvrđeno je da je ništav pismeni predugovor o kupoprodaji nepokretnosti, a u stavu 2. izreke tuženik je dužan da vrati tužiocu 500 DEM u dinarskoj protivvrednosti. Drugostepeni sud je odbio kao neosnovanu žalbu tuženika i potvrdio je prvostepenu presudu. Dokazima je utvrđeno da pismeni predugovor o kupoprodaji nije overen shodno Zakonu o prometu nepokretnosti, pa je sud pravilno primenio materijalno pravo kada je utvrdio da je isti apsolutno ništav, shodno članu 104. ZOO, i odlučio o povraćaju novca datog na ime kupoprodajne cene. Pravilno je sud dao razloge da nema mesta primeni odredbe o kapari iz člana 80. ZOO, pa i o povraćaju dvostruke kapare, jer se radi o apsolutno ništavom ugovoru. (Iz presude Okružnog suda u Čačku, Gž. br. 890/04 od 26.08.2004. godine)
- 87 -

OBLIGACIONO PRAVO

158.
Ugovor je ništav ako je po svojoj sadržini ili cilju protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim običajima. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju, stranke su međusobno poslovale tokom 1992. i 1993. godine tako što je tužilac određenu robu nabavljao i davao tuženom, a ovaj je prodavao i dobijeni novac, uz određenu naknadu, predavao tužiocu. Iz takvog odnosa stranaka nastala je obaveza tuženog prema tužiocu za određenu količinu šećera, kukuruza, stočnog brašna i ulja, odnosno robe koja je tada uglavnom bila deficitarna na tržištu. Utvrđujući da ni jedna od stranaka nema ovlašćenje za ovakvu vrstu trgovine, nižestepeni sudovi su pravilnom primenom materijalnog prava, osnovano zaključili da trgovina kojom su se parnične stranke bavile radi dalje prodaje, ima elemenata krivičnog dela, odnosno da je takva vrsta trgovine zabranjena, zbog čega je ugovor koji je postojao među strankama ništav, da su obe stranke nesavesne, te da je tuženi navedenu količinu robe koju nije platio niti vratio tužiocu, kao predmet nedozvoljene trgovine, u obavezi da preda opštini na čijoj teritoriji ima prebivalište. Naime, ukoliko je ugovor ništav zbog toga što je po svojoj sadržini ili cilju protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim običajima, sud može odbiti, u celini ili delimično, zahtev nesavesne strane za vraćanje onog što je drugoj strani dala a može i odlučiti da druga strana ono što je primila po osnovu zabranjenog ugovora preda opštini na čijoj teritoriji ona ima sedište, odnosno prebivalište ili boravište (član 104. stav 2. ZOO). Tužilac nije proizvođač ove robe, koja je u spornom periodu bila deficitarna na tržištu i čiji je promet bio ograničen, niti je koja od parničnih stranaka imala registrovanu radnju za njenu prodaju, što ukazuje da su parnične stranke izvršavajući zaključen ugovor postupale protivno prinudnim propisima, odnosno nezakonito. Kako su obe ugovorne strane nesavesne, pravilna primena materijalnog prava, odnosno navedene zakonske odredbe zahtevala je da se zahtev tužioca odbije uz obavezu tuženog da predmet ugovorne obaveze iz ništavog pravnog posla preda opštini, kako je to pravilno utvrđeno i pobijanom presudom. Navodima revizije da sud nije pravilno utvrdio visinu obaveze tuženog iz pomenutog ugovornog odnosa stranaka u suštini se osporava utvrđeno činjenično stanje, suprotno odredbi člana 385. stav 3. ZPP, koja propisuje da se iz ovih razloga revizija ne može izjaviti. Na osnovu člana 393. ZPP, odlučeno je kao u izreci. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 1673/04 od 16.09.2004. godine)

159.
Restitucija kao posledica ništavosti ugovora znači uspostavljanje onog stanja u imovini stranaka koje je bilo pre zaključenja ništavog ugovora, a vrši se po pravilima istovremenog ispunjenja. Iz obrazloženja: Nižestepenim presudama a po tužbi opštine kao osnivača prvotuženog je utvrđeno prema tuženima da je ništav ugovor o zakupu zaključen 22.10.1998. godine, između pravnog prethodnika pr- 88 -

OBLIGACIONO PRAVO votuženog javnog preduzeća i drugotuženog preduzeća, te je obavezan drugotuženi da se iseli iz poslovnog prostora koji je predmet ugovora o zakupu i ispražnjen od lica i stvari preda prvotuženom javnom preduzeću. Utvrđeno činjenično stanje na kome su zasnovane nižestepene presude je, da su pravni prethodnik prvotuženog javnog preduzeća i drugotuženo preduzeće zaključili ugovor o zakupu 22.10. 1998. godine na određeno vreme u trajanju od četiri godine, počev od 01.10.1998. godine do 31.12.2002. godine. Predmet zakupa je poslovni prostor uz magacinski. Ugovor o zakupu zaključen je suprotno članu 8. stav 3. Zakona o sredstvima u svojini RS, budući da prilikom njegovog zaključenja nije dobijena saglasnost od Republičke direkcije za imovinu RS, a nisu ispoštovane ni odredbe člana 4. Zakona o posebnim uslovima prometa nepokretnosti kojima je predviđena obaveza nadležnog organa da odmah po saznanju o stupanju u posed nepokretnosti suprotno odredbama ovog zakona preduzme mere kojima će se to sprečiti. Pa kako je ugovor zaključen suprotno odredbi člana 8. stav 3. Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije isti je ništav, a zakonska posledica ništavosti ugovora jeste da je svaka strana dužna da vrati drugoj sve ono što je primila po osnovu takvoga ugovora, pa je drugotuženo preduzeće u obavezi da se iseli iz tog prostora i isti ispražnjen od lica i stvari preda prvotuženom javnom preduzeću. Republički javni tužilac nije prihvatio ovakvo stanovište sudova u delu koji se odnosi na obavezu drugotuženog da se iseli iz ovog prostora pri činjenici da je u toku ovog postupka vođen drugi parnični postupak pred nadležnim opštinskim sudom koji je okončan pravnosnažnom presudom od 21.05.2002. godine kojom je utvrđeno pravo vlasništva drugotuženog na predmetnom poslovnom prostoru koji je i predmet ugovora o zakupu, te da stoga nema osnova za iseljenjem drugotuženog iz navedenog prostora. S obzirom na sadržinu odredaba člana 104. i člana 122. Zakona o obligacionim odnosima, Republički javni tužilac nalazi da se u konkretnom slučaju cilj restitucije ne može ostvariti obzirom da je u međuvremenu došlo do promene pravne situacije u kojoj je drugotuženi postao perfektnim vlasnikom. Prema članu 104. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima u slučaju ništavosti ugovora svaka ugovorna strana dužna je da vrati drugoj sve ono što je primila po osnovu takvog ugovora. Restitucija kao posledica ništavosti ugovora znači uspostavljanje onog stanja u imovini stranaka koje je bilo pre zaključenja ništavog ugovora, a vrši se po pravilima istovremenog ispunjenja iz člana 122. ZOO, izuzev u slučajevima propisanim članom 104. st. 2. i 3. ZOO. Članom 104. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da sud može odbiti u celini ili delimično zahtev nesavesne strane za vraćanje onog što je drugoj strani dato a može i odlučiti da druga strana ono što je primila po osnovu zabranjenog ugovora preda opštini na čijoj teritoriji ona ima sedište odnosno prebivalište ili boravište. Stavom 3. istog člana propisano je da će sud prilikom odlučivanja voditi računa o savesnosti jedne, odnosno obeju strana, o značaju ugroženog dobra ili interesa, kao i moralnim shvatanjima. Osnovni princip ugovornog prava jeste načelo savesnosti i poštenja. Ta načela obavezuju strane ugovornice da se u međusobnim odnosima ponašaju savesno i pošteno. Prema utvrđenom činjeničnom stanju i navedenom materijalnom pravu, Vrhovni sud je u celini prihvatio kao osnovane navode iz zahteva za zaštitu zakonitosti. Naime, kako je do zaključenja glavne rasprave u ovoj parnici za utvrđenje apsolutne ništavosti ugovora o zakupu uz restituciju, a što je bilo dana 13.01.2003. godine, drugotuženo preduzeće po osnovu presude opštinskog suda od 21.05.2002. godine snabdevene klauzulom pravnosnažnosti od 21.06.2002. godine i klauzulom izvršnosti od 08.07.2002. godine steklo pravo svojine na spornom prostoru koji i koristi, to je ovakvim nastalim novim svojinsko-pravnim stanjem u odnosu na predmetni prostor otpao osnov obaveze drugotuženog preduzeća da se iz spornog prostora iseli jer ga sada koristi kao vlasnik po osnovu pomenute pravnosnažne i izvršne presude. Nižestepeni sudovi prilikom donošenja odluke pogre- 89 -

OBLIGACIONO PRAVO šnom primenom materijalnog prava sadržanog u odredbama člana 12. Zakona o obligacionim odnosima (načelo savesnosti i poštenja) ocenjuju ovu činjenicu irelevantnom za drugačije presuđenje, što po stanovištu Vrhovnog suda nije, ova činjenica upravo ima drugačiji značaj, ona je odlučna za ocenu osnovanosti zahteva tužioca za iseljenjem drugotuženog preduzeća iz predmetnog prostora. Pošto je drugotuženi pre zaključenja glavne rasprave u ovoj parnici stekao pravo svojine na spornom prostoru po osnovu pomenute pravnosnažne i izvršne sudske odluke, cilj restitucije se ne može ostvariti, pa drugotuženi i nije u obavezi da se iz predmetnog prostora iseli. Zato je Vrhovni sud preinačio nižestepene presude u delu koje se odnosi na iseljenje, tako što je odbio kao neosnovan zahtev tužilačke opštine da se drugotuženo preduzeće iseli iz predmetnog poslovnog prostora sa magacinom i ispražnjen od lica i stvari preda u posed prvotuženom javnom preduzeću primenom člana 408. u vezi člana 395. stav 1. ZPP. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Gzz. 44/04 od 05.05.2004. godine)

160.
Ugovor o zameni stanova zaključen između nosioca stanarskog prava je ništav iz razloga nedostatka saglasnosti davaoca stana na korišćenje. Iz obrazloženja: U prvostepenom postupku nije bilo sporno da je tužilac po osnovu ugovora o korišćenju stana br. 64 od 1.4.1980. godine, postao nosilac stanarskog prava na predmetnom stanu, zatim da su tužilac i tužena 2.8.1990. godine, zaključili ugovor o zameni stanova u svojstvu nosilaca stanarskog prava, tako što je tužilac po ovom ugovoru dao u zamenu sporni stan tuženoj, dok je tužena tužiocu u zamenu dala stan u I...B... u ul. R... br. 24/D u Sloveniji, da je tužilac obezbedio saglasnost davaoca stana na korišćenje za ovu zamenu, dok tužena takvu saglasnost od svog davaoca stana na korišćenje u Sloveniji nije obezbedila, jer je TO T.... iz I...B... odbio da da saglasnost za zamenu stanova, a predlog kojim je tužena tražila da se pravo na zamenu stana utvrdi u vanparničnom postupku odbačen je rešenjem Osnovnog suda u K... - Odeljenje u I...B... N. br. 307/90 od 14.7.1992. godine. Prvostepeni sud je dalje utvrdio da je pravosnažnim presudama, bliže označenim u obrazloženju pobijane presude utvrđeno je da su ništavi: ugovor o zameni stanova od 2.8.1990. godine, ugovor o korišćenju predmetnog stana po osnovu stanarskog prava br. 225 od 2.10.1990. godine, zaključen između tužene i JKP K.... iz Lj... i ugovor o otkupu navedenog stana zaključen 12.12.1992. godine između tužene i Opštine Lj... Na osnovu navedenih činjenica prvostepeni sud je pravilno zaključio da se tužena u državini predmetnog stana sada nalazi bez pravnog osnova i da je u smislu člana 104. stava 1. Zakona o obligacionim odnosima dužna da tužiocu vrati - preda u državinu stan u čijoj se državini nalazi po osnovu apsolutno ništavog ugovora o zameni stanova. Iz utvrđenog činjeničnog stanja ne proizlazi zaključak da je tužilac bio nesavesna strana, što bi moglo da uputi na primenu odredbe člana 104. stav 2. ZOO-a, naprotiv, tužilac je obezbedio saglasnost svog davaoca stana na korišćenje u zamenu, tako da na strani tužioca nije bilo krivice što nije došlo do pravno valjanog ostvarenja zamene stanova. Pored toga, presudom ovoga suda P. br. 44/02 od 2.9.2002. godine, donesenoj u ovoj pravnoj stvari, pravosnažno je odbijen tužbeni zahtev tužilje da joj tužilac preda stan u I...B..., pošto je utvrđeno da tužilac nije u državini tog stana jer je iseljen od strane nadležnog organa zbog toga što se u
- 90 -

OBLIGACIONO PRAVO stan nezakonito uselio jer vlasnik stana u I...B... nije dao dozvolu za zamenu stanova, tako da su neosnovani navodi iz žalbe da je u ovom smislu činjenično stanje nepotpuno utvrđeno. Imajući sve ovo u vidu kao i to da je tužilac po osnovu ugovora br. 64 od 1.4.1980. godine, stekao stanarsko pravo na spornom stanu i koje, prema pravilnom utvrđenju prvostepenog suda, na zakonom predviđen način nije prestalo do donošenja Zakona o stanovanju, pa kako je odredbom člana 31. stav 1. Zakona o stanovanju tužilac stekao svojstvo zakupca stana na neodređeno vreme, prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo kada je obavezao tuženu da stan preda tužiocu. (Iz presude Okružnog suda u Valjevu, Gž. br. 1258/04 od 27.09.2004. godine)

Ako ugovor o zajedničkoj gradnji prikriva ugovor o prenosu prava preče gradnje, prikriveni ugovor važi ako pribavilac spada u krug lica iz člana 30. Zakona o građevinskom zemljištu (“Sl. glasnik RS” broj 23/90 sa kasnijim izmenama i dopunama), koji je važio u vreme zaključenja ugovora, na koje je titular prava mogao preneti ovo pravo (bračni drug, potomak, usvojenik, roditelj i usvojilac). U suprotnom, kao protivan navedenom zakonskom propisu, i prikriveni ugovor je ništav, u smislu člana 103. Zakona o obligacionim odnosima. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu, Gž. br. 1350/04 od 27.10.2004. godine)

161.

162.
Ništav je ugovor kojim vlasnik stvari od trećeg lica uzima u zakup sopstvenu stvar. Iz obrazloženja: Pravilno je prvostepeni sud na osnovu nespornih činjenica i izvedenih pismenih dokaza utvrdio da je među strankama nesporno da je tužilac vlasnik stvari, kioska koji je kao tezga broj 80 smešten na N...B... na javnoj površini. Pravilno je prvostepeni sud utvrdio da je tuženo Javno preduzeće tužiocu smeštaj kioska na navedenom mestu uslovilo zaključenjem ugovora o zakupu po kojem tuženo Javno preduzeće daje tužiocu u zakup kiosk, koji je u parnici nesporno tužiočevo vlasništvo. Po pobijanim ugovorima tužilac za korišćenje, tj. zauzeće dela javne površine u cilju postavljanja kioska - tezge naknadu plaća Odeljenju za građevinsko i komunalno stambene poslove opštine N... B... Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je prvostepeni sud primenio materijalno pravo kada je presudio da je ništav ugovor kojim vlasnik stvari od trećeg lica uzima u zakup sopstvenu stvar, odnosno zakupodavac izdaje u zakup zakupcu stvar koja je svojina zakupca. Očigledno je da se ne radi o ugovoru o zakupu, bez obzira na upotrebljenu terminologiju u pobijanim ugovorima i tvrdnje da pobijane odredbe spornih ugovora ispunjavaju uslove za punovažnost nekog drugog ugovora, pa će u daljem toku postupka prvostepeni sud primeniti odredbu člana 106. Zakona o obligacionim odnosima, koji kaže da u situacijama kada ništav ugovor ispunjava uslove za punovažnost nekog drugog ugovora, tada među ugovoračima važi taj drugi ugovor, ako bi to bilo u saglasnosti sa ciljem koji su ugovorači imali u vidu kad su ugovor zaključili. U konkretnom slučaju očigledno je da je tuženo javno preduzeće prilikom zaključenja predmetnih ugovora sa tužiocem koristilo i svoja javno-pravna i obligacionopravna ovlašćenja i da je zato među strankama zaključen nemoguć ugovor po kom tužilac, vlasnik stvari, uzima u zakup sopstvenu stvar od tuženog javnog preduzeća. U daljem toku postupka, sud će imati u vidu odredbe člana 104. Zakona o obligacionim odnosima, koji predviđa da će sud prilikom
- 91 -

OBLIGACIONO PRAVO odlučivanja o vraćanju datog imati u vidu značaj ugroženog dobra ili interesa vodeći računa o savesnosti obeju strana i moralnim shvatanjima. Netačan je žalbeni navod da prvostepeni sud nije dao razloge o odlučnim činjenicama, jer je prvostepeni sud detaljno obrazložio zašto prihvata tvrdnju tužioca da su predmetni ugovori u određenim odredbama ništavi. Viši trgovinski sud prihvata žalbeni navod da su predmetni ugovori zaključeni među strankama zbog atraktivnosti lokacija i da je zato tužilac pristao da zaključi ugovor sa podnosiocem žalbe po kojem će plaćati korišćenje građevinskog zemljišta i zakup tezge. Međutim, za korišćenje građevinskog zemljišta tužilac po samoj sadržini ugovora, a i po prirodi ove obaveze, naknadu ne plaća tužilac po samoj sadržini ugovora, a i po prirodi ove obaveze, naknadu ne plaća tuženom javnom preduzeću, nego organu uprave, a kako je rečeno, nikako ne može uzeti u zakup sopstvenu tezgu. Iz gore navedenih razloga žalba tuženog javnog preduzeća se odbija kao neosnovana i pobijana prvostepena presuda u delu u kojem je presuđeno na teret ovog tuženog potvrđuje po članu 368. Zakona o parničnom postupku. (Iz presude Višeg trgovinskog suda, Pž. broj 6663/03 od 26.12.2003. godine)

163.
Suvlasnik poslužnog dobra može podići tužbu za utvrđenje ništavosti ugovora kojim je bez njegove saglasnosti zasnovana stvarna službenost ugovorom zaključenim između drugog suvlasnika poslužnog dobra i vlasnika povlasnog dobra, jer kao suvlasnik koji je povređen u svom pravu predstavlja zainteresovano lice u smislu člana 109. Zakona o obligacionim odnosima. Iz obrazloženja: Tužilja u ovoj parnici kao suvlasnik sporne parcele k. p. br. ____, traži da se utvrdi da je ništav ugovor koji je 23. novembra 1991. godine zaključen u formi zapisnika pred Mesnom zajednicom između tuženih, a kojim je ustanovljeno pravo službenosti prolaza preko sporne parcele broj ____ u korist parcele k.p. br. ____ vlasništvo tužene V. Sudovi su u provedenom postupku uvrdili da su tužilja i tuženi M. suvlasnici sporne parcele broj ____ i da tu parcelu koriste za prolaz do svoje druge parcele. Ova parcela se sa jedne strane graniči sa parcelom broj _____, vlasništvo drugog lica, s tim što se preko ove parcele prostire put koji tuženi P. i V. koriste za prolaz do svoje parcele broj ____ Tuženi M. je ugovorio sa tuženom V. i tuženim P. pravo službenosti prolaza i preko parcele broj ____, obavezujući se da će ukloniti ogradu koja se nalazi na granici parcele broj ___ i ____ i tako proširi put da tužena V. može nesmetano da dolazi na svoju parcelu. S druge strane, tužena V. se obavezala da će tuženom proširiti ulaz u njegovu parcelu, a od dela svoje parcele broj ____. Na osnovu tako utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su zaključili da tužilji ustanovljavanjem sporne službenosti nije ograničeno pravo korišćenja njenog suvlasničkog dela, nalazeći da usled toga tužbeni zahtev za utvrđenje ništavosti spornog ugovora nije osnovan. Pri tome je prvostepeni sud ocenio i da tužilja nema ni pravni interes u smislu člana 109. ZOO, s obzirom da nije učestvovala u zaključenju ugovora, te da njena prava nisu povređena. Osnovano se u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da su nižestepene odluke zasnovane na pogrešnoj primeni materijalnog prava. Odredbom člana 49. Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa je propisano da je stvarna službenost pravo vlasnika jedne nepokretnosti (povlasno dobro) da za potrebe te nepokretnosti vrši određene radnje na nepokretnosti drugog vlasnika (poslužno dobro), ili da zahteva od
- 92 -

OBLIGACIONO PRAVO vlasnika poslužnog dobra da se uzdržava od vršenja određenih radnji koje bi inače imao pravo vršiti ih na svojoj nepokretnosti. Najčešći način na koji stvarne službenosti nastaju jeste pravni posao, dok sam način tog sticanja predstavlja bilo upis u javnu knjigu, bilo drugi odgovarajući način određen zakonom. Pravni posao, kao osnov za zasnivanje stvarne službenosti može biti ugovor. Kad je u pitanju nastanak stvarne službenosti ugovorom, njega zaključuju vlasnici poslužnog i povlasnog dobra. Ako je poslužno dobro u suvlasništvu, onda službenost ne može ugovorom konstituisati jedan suvlasnik bez znanja, dozvole i odobrenja i prihvatanja ostalih suvlasnika. Ovo s obzirom na odredbu člana 15. stav 4. navedenog zakona, pošto je u pitanju pravni posao koji premašuje okvire redovnog upravljanja. Prema tome, ova odredba ne dozvoljava preduzimanje poslova koji prelaze okvire redovnog upravljanja, uključujući i zasnivanje stvarne službenosti, bez saglasnosti svih suvlasnika, što znači da se radi o kogentnoj odredbi i da je ugovor koji je protivan ovoj odredbi istovremeno i ništav u smislu člana 103. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima. Pri tome su bez značaja neke druge okolnosti konkretnog slučaja od kojih su pošli sudovi kao što je okolnost da sporna parcela nije dodatno a ni prekomerno opterećena zasnivanjem stvarne službenosti, jer odredba navedenog člana 15. stav 4. Zakona ne predviđa nikakve izuzetke u pogledu obavezne saglasnosti svih suvlasnika. Tužilja bi onda osnovano zahtevala utvrđenje ništavosti ugovora kojim je bez njene saglasnosti zasnovana stvarna službenost na spornoj parceli i kao suvlasnik koji je povređen u svom pravu predstavlja zainteresovano lice u smislu člana 109. Zakona o obligacionim odnosima. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije, Gzz. 161/02 od 12.02.2003. godine)

164.
Pravo da ističu ništavost ugovora pripada kako stranama ugovornicama tako i svakom zainteresovanom licu, s tim da je njihov obim različit. Iz obrazloženja: Drugostepeni sud najpre konstatuje da tužilac, kako osnovano u žalbi navodi, ne traži poništaj ugovora o razmeni nepokretnosti koji je zaključen između tuženih samo zbog toga što smatra da zaključci Vlade Republike Srbije nisu pravilni i zakoniti, već i iz drugih razloga, koji su u osnovi pozivanje na protivnost ugovora o razmeni imperativnim propisima. Uzroci koji dovode do nevažnosti ugovora različiti su, pa su različite i posledice koje je proizvode. Neki su uzroci ozbiljni i energični u toj meri da dovode do apsolutne ništavosti ugovora, a drugi, kojima se povređuju interesi ugovarača, daju za posledicu relativno ništavost ugovora. Prema odredbi člana 103. Zakona o obligacionim odnosima ugovor koji je protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim običajima ništav je ako cilj povređenog pravila ne upućuje na neku drugu sankciju ili ako zakon u određenom slučaju ne propisuje što drugo. Iz ove formulacije proizilazi da je ugovor koji je zaključen ništav, da egzistira u pravnom saobraćaju, pošto su pri njegovom nastanku ispunjeni svi formalno postavljeni uslovi u pogledu saglasnosti i volja stranaka, predmeta ugovora, osnova, a nepoštovan je i zahtev forme, ali su pri tom povređeni prinudni propisi, javni poredak i dobri običaji. Na apsolutnu ništavost ugovora sud pazi po službenoj dužnosti i na nju se može pozvati svako zainteresovano lice. Pravo da zahteva utvrđenje ništavosti ima i javni tužilac (član 109. Zakona obligacionim odnosima). Ugovarač apsolutno ništavog ugovora i treća zainteresovana lica, kao i javni tužilac, imaju pravo da zahtevaju da sud utvrdi ništavost ugovora, a ugovoračima stoji na raspolaganju i zahtev iz odredbe člana 104. Zakona o obli- 93 -

OBLIGACIONO PRAVO gacionim odnosima (zahtev za restituciju i zahtev za naknadu štete). Isticanje ništavosti pred sudom može da bude učinjeno tužbom, kojom može da se traži utvrđenje ništavosti, vraćanje onog što je u izvršenju ništavog ugovora dato i da se zahteva naknade štete povodom zaključenog ništavog ugovora. Tužena strana može istaći prigovor ništavosti prigovora povodom zahteva tužbe kojom se traži izvršenje ništavog ugovora ili ostvarenje nekih prava po osnovu takvog ugovora. Ako se izričito traži utvrđenje ništavosti ugovora, sud po takvoj tužbi postupa po pravilima koji važe za tužbu za utvrđenje i donosi presudu kojom konstatuje da je ugovor ništav, jer ništav ugovor po samom zakonu ne proizvodi pravno dejstvo, tako da presuda nema konstitutivni karakter. Za donošenje takve presude stanke imaju pravni interes, jer ništavi ugovori stvaraju privid punovažnog ugovora, pa on u pravnom saobraćaju nesumnjivo postoji, njegovo je pravno dejstvo i za stranke i za treća lica sporno i u interesu je pravne sigurnosti da se odlukom suda ta dilema otkloni isključenjem tog ugovora iz pravnog saobraćaja. Pravo isticanje ništavosti zakon priznaje svakom zainteresovanom licu, što znači da to mogu da budu i same strane ugovornice, kao i druga lica koja imaju pravni interes da se ništavost ugovora utvrdi. Međutim, obim ovlašćenja ugovorača i trećih lica – pravno zainteresovanih lica nije identičan. Treća lica zaista mogu da traže utvrđenje ništavosti ugovora, ali se isključivo između ugovornih strana raspravlja odnos nastalog povodom poništaja – izriču se pravne posledice ništavog ugovora. Dakle, aktivna legitimacija za utvrđenje ništavosti šira je od aktivne legitimacije za izricanje posledica ništavosti, koja pripada samougovoračima, i to u smislu da tu legitimaciju ima širi krug lica koja se unapred i ne znaju, jer ništavost pogađa ugovarače i njih se sudbina ugovora, ali i pravne posledice neposredno tiču. Naravno, na postojanje razloga apsolutne ništavosti sud pazi po službenoj dužnosti, ali pošto se parnica kreće u okvirima dispozicije stranaka koja podrazumeva tužbu i tužbeni zahtev, ovo ovlašćenje suda izvodi se iz već postojeće tužbe. Prema tome, očigledno je da tužbeni zahtev tužioca nije pravilno postavljen. Ukoliko se tužilac već poziva na razloge apsolutne ništavosti, on tužbom ne može tražiti poništaj takvog ugovora, već jedino može tražiti utvrđenje ništavosti ugovora, i to zato što ništav ugovor po samom zakonu ne proizvodi pravno dejstvo, tako da presuda nema konstitutivni karakter. U svakom slučaju, po nalaženju drugostepenog suda, prvostepeni sud treba da naloži tužiocu da postavi u smislu odredbe člana 186. Zakona o parničnom postupku određeni zahtev u pogledu glavne stvari. Ukoliko se tužilac već poziva na razloge apsolutne ništavosti, onda može tužbom tražiti samo utvrđenje ništavosti ugovora, a ne njegov poništaj, jer ništav ugovor po samom zakonu ne proizvodi pravno dejstvo, tako da presuda nema konstitutivni karakter. U svakom slučaju, da bi mogao da izriče posledicu ništavosti, sud mora da identifikuje da li je u pitanju relativno ili apsolutno ništav ugovor, da li su lica koja traže poništaj ovlašćena na zahtev, od čega zavisi i koje će pravne posledice izreći. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda, Pž. br. 5514/03)

Sud u bilo kojoj parnici ne može pružiti pravnu zaštitu parničnoj stranci koja svoj zahtev temelji na ništavom pravnom poslu. (Iz presude Višeg trgovinskog suda, Pž. br. 8229/03 od 25.12.2003. godine)

165.

Pravo na isticanje ništavosti ne gasi se. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 1333/98 od 24.06.1998. godine)
- 94 -

166.

OBLIGACIONO PRAVO

U slučaju ništavosti ugovora svaka ugovorna strana dužna je da vrati drugoj sve što je primila po osnovu takvog ugovora, a ako to nije moguće, ili ako se priroda onog što je ispunjeno protivi vraćanju, ima se dati odgovarajuća naknada u novcu prema cenama u vreme donošenja sudske odluke, ukoliko zakon što drugo ne određuje. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 7018/97 od 20.05.1998. godine)

167.

Preuzimanjem duga preuzimalac stupa na mesto pređašnjeg dužnika, a ovaj se oslobađa obaveze, pod uslovom da je poverilac pristao na preuzimanje duga. (Iz presude Višeg privrednog suda u Beogradu, Pž. 74/98 od 10.02.1998. godine)

168.

Ništav je ugovor koji je zaključilo lice koje nije bilo sposobno za rasuđivanje u vreme zaključenja ugovora, bez obzira što mu poslovna sposobnost nije bila oduzeta sudskom odlukom, u smislu člana 103. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, jer je za zaključenje punovažnog ugovora odlučujuća stvarna nesposobnost, a ne pravna konstatacija te nesposobnosti. (Iz presude Okružnog suda u Zrenjaninu Gž. 234/96 od 25.02.1998. godine)

169.

Ako je ugovor ništav, zato što je protivan prinudnim propisima, sud može odbiti zahtev nesavesne strane za vraćanje datog, ali može i odlučiti da se predmet ništavog ugovora preda opštini, bez obzira što takav zahtev u parnici nije postavljen. (Iz presude Vrhovnog suda u Beogradu, Rev. 5935/98 od 10.11.1998. godine)

170.

Ne može se tražiti ispunjenje ugovora, ako on nije zaključen u pismenoj formi koja je uslov njegove važnosti. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije, Rev.br.466/97 od 15.10.1997. godine)

171.

Ništav je ugovor o prometu nepokretnosti zaključen pod uslovima postojanja pritisaka i nasilja, odnosno u uslovima i okolnostima u kojima je bila ugrožena ili nije bila obezbeđena: sigurnost ljudi i imovine, ostvarivanje zaštite sloboda, prava i dužnosti čoveka i građanina ili zakonitost i ravnopravnost naroda i narodnosti. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 1415/97 od 11.06.1997. godine)

172.

Radnik koji nije tražio prinudno izvršenje prvanosnažne presude o vraćanju na rad, ima pravo na naknadu štete za izostalu zaradu do isteka roka od šest meseci u kome je mogao tražiti to izvršenje. (Iz presude Vrhovog suda Srbije, Rev. 863/97 od 12.03.1997. godine)
- 95 -

173.

OBLIGACIONO PRAVO

Republičko javno tužilaštvo može biti stranka u sporu kada se traži utvrđivanje ništavosti ugovora po osnovu odredbe iz člana 109. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Gzz. 111/97 od 05.11.1997. godine)

174.

U slučaju ništavosti ugovora svaka ugovorna strana je dužna da vrati drugoj sve ono što je primila po osnovu takvog ugovora, a ako se priroda onoga što je ispunjeno protivi vraćanju ima se dati odgovarajuća naknada u novcu prema cenama u vreme donošenja sudske odluke ukoliko zakon što drugo ne određuje. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 733/97)

175.

U slučaju ništavosti ugovora svaka ugovorna strana dužna je da vrati drugoj sve ono što je primila po osnovu takvog ugovora, a ako to nije moguće, ili ako se priroda onog što je ispunjeno protivi vraćanju, ima se dati odgovarajuća naknada u novcu, prema cenama u vreme donošenja sudske odluke, ukoliko zakon što drugo ne određuje. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 1615/96 od 15.05.1996. godine)

176.

Inflatorna šteta se otklanja potpunom naknadom u smislu člana 109. Zakona o obligacionim odnosima. Ostvarivanju potpune naknade zbog inflatorne štete ne smeta pravosnažna presuda donesena u osnovnom sporu. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 4804/95) Presuda o poništavanju ugovora deluje unazad, pa je pribavilac dužan da vrati sve što je primio po osnovu tog ugovora, odnosno da vlasniku naknadi vrednost postignutih koristi. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 396/95 od 14.02.1995. godine)

177.

178.

Kada je utvrđeno da pismeni neovereni ugovor o kupoprodaji nepokretnosti od 4.12.1987. godine ne proizvodi pravno dejstvo to tužilac koji je po tom ugovoru kao kupac isplatio prodavcu, a sada tuženom kupoprodajnu cenu u celosti ima pravo da od tuženog zahteva povraćaj primljene kupoprodajne cene, a prema cenama u vreme donošenja sudske odluke. (Okružni sud u Beogradu, Gž. 9872/94 od 23.05.1995. godine)

179.

Budući da jedna pravila važe za ništave, a druga za rušljive ugovore sud je dužan u parnici za poništaj ugovora razgraničiti da li se radi o ugovoru zaključenom pod pritiskom radi iseljenja koji bi bio protivanprinudnim propisima, pa samim tim i apsolutno ništav, ili pak o ugovoru zaključenom sa manom u volji prodavca (relativno ništavom ugovoru). (Savezni sud Gzs 14/95 od 29.06.1995. godine)
- 96 -

180.

OBLIGACIONO PRAVO

Konverzija ugovora sprečava restituciju zbog ništavosti ugovora. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 1613/94 od 20.04.1994. godine)

181. 182.

U slučaju restitucije zbog ništavosti ugovora o prodaji prodavac je dužan da kupcu vrati iznos tržišne cene u vreme donošenja sudske odluke, osim ako razlozi pravičnosti što drugo ne nalažu, sa zateznom kamatom od donošenja sudske odluke do isplate. (Vrhovni sud Srbije Rev. 1663/92 od 12.05.1992. godine)

Polazeći od odredbi člana 104. Zakona o obligacionim odnosima sud u svakom konkretnom slučaju odlučuje koju će od propisanih sankcija primeniti. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 1555/90 od 12.02.1991. godine)

183.

184.
Pored lica koja su učestvovala u postupku javne nabavke kao ponuđači, pravni interes za oglašavanje ništavim ugovora o javnim nabavkama imaju i lica kojima nije ni omogućeno da učestvuju u postupku u slučaju kada je ugovor zaključen sa pogađanjem bez prethodnog objavljivanja. Iz obrazloženja: U slučaju ništavosti ugovora o javnim nabavkama pravni interes za oglašavanje ništavim takvog ugovora imaju pored lica koja su učestvovala u postupku javne nabavke kao ponuđači, i lica kojima nije ni omogućeno da učestvuju u postupku u slučaju kada je ugovor zaključen sa pogađanjem bez prethodnog objavljivanja. Poništaj ugovora proizvodi pravno dejstvo od njegovog poništaja. Ništav ugovor je od samog početka bez pravnog dejstva i ništavost nastupa po samom zakonu, a na ništavost se mogu pozivati ne samo ugovorne strane, odnosno lica koja su učestvovala u postupku javne nabavke kao ponuđači, nego i svako drugo zainteresovano lice. Kako se radi o zaštiti opšteg interesa na ništavost ugovora sud pazi po službenoj dužnosti. Ništav ugovor se ne može osnažiti, a pravo na isticanje ništavosti, shodno članu 110. Zakona o obligacionim odnosima ne može zastareti, niti je vezano za rok, a što nije slučaj sa zahtevom za poništaj ugovora o javnoj nabavci, budući da je Zakonom o javnim nabavkama propisano da posle donošenja odluke o dodeli ugovora o javnoj nabavci, rok za podnošenje zahteva za zaštitu prava iznosi osam dana od dana prijema obaveštenja o dodeli ugovora o javnoj nabavci. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije, Prev. 269/04 od 16. februara 2005. godine)

185.
O ništavosti ugovora o javnim nabavkama odlučuje sud u parničnom postupku, po tužbi lica kome nije omogućeno da učestvuje u postupku javne nabavke time što je ugovor dodeljen
- 97 -

OBLIGACIONO PRAVO u postupku sa pogađanjem bez prethodnog objavljivanja, jer spor o ništavosti ugovora nije stavljen u nadležnost drugog državnog organa - Komisije za zaštitu prava ponuđača. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju, prvotuženi i drugotuženi su 6. avgusta 2003. godine zaključili ugovor o javnoj nabavci kupovine, isporuke, ugradnje i održavanja opreme za rekonstrukciju javne rasvete u K.., kojim se drugotuženi obavezao da nabavi materijal i izvede radove, a prvotuženi mu za te radove izvrši isplatu. Ovaj ugovor zaključen je sa pogađanjem bez prethodnog objavljivanja, s tim što je prvotuženi dana 18. aprila 2003. godine Upravi za javne nabavke podneo zahtev za davanje saglasnosti za dodelu ugovora u postupku sa pogađanjem bez prethodnog objavljivanja. Dana 24. aprila 2003. godine Uprava za javne nabavke dopisom je obavestila prvotuženog da je mišljenja da se navedeni radovi mogu sprovesti u postupku sa pogađanjem bez prethodnog objavljivanja. Ovo mišljenje zasnovano je isključivo na navodima iz dopisa zahteva prvotuženog, a posebno je naglašeno da je svaki naručilac odgovoran za svoje postupanje u skladu a zakonom. Ugovor između prvotuženog i drugotuženog izvršen je u pretežnom delu, odnosno radovi koji su predmet ugovora izvršeni su 92,63%. Dana 13. avgusta 2003. godine tužilac je povodom zaključenja predmetnog ugovora Upravi za javne nabavke podneo zahtev za zaštitu prava ponuđača, koji bi se rešavao pred Komisijom za zaštitu prava ponuđača, a dana 3. decembra 2003. godine dostavio je izjavu kojom povlači navedeni zahtev za zaštitu prava ponuđača, iz razloga što predmetna Komisija nije počela da postupa po istom, a svoja prava će da ostvari u postupku pred redovnim sudovima. Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je zaključio da je predmetni ugovor ništav, a sa obrazloženjem da je zaključen suprotno odredbi čl. 20. i 23. Zakona o javnim nabavkama, koji propisuju da se ugovor dodeljuje u otvorenom postupku, a samo izuzetno sa pogađanjem bez prethodnog objavljivanja, ocenjujući da u konkretnom slučaju nije bilo osnova za dodelu ugovora sa pogađanjem bez prethodnog objavljivanja. Stoga je prvostepenom presudom utvrđeno da je predmetni ugovor ništav. Drugostepeni sud je zaključio da o ništavosti postupka javne nabavke koji se okončava dodelom ugovora između naručioca i ponuđača, odlučuje Komisija iz člana 128. Zakona o javnim nabavkama, na osnovu zahteva ponuđača za zaštitu prava, a da o zahtevu za naknadu štete podnosioca zahteva za zaštitu prava - ponuđača, odlučuje nadležni sud. Stoga je primenom odredbe člana 369. stav 2. Zakona o parničnom postupku, ukinuo prvostepenu presudu i tužbu odbacio, a sa obrazloženjem da je prvostepeni sud učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 354. stav 2. tačka 3. Zakona o parničnom postupku, jer je odlučio o zahtevu u sporu koji ne spada u sudsku nadležnost. Revizijom se osnovano ukazuje da je pobijano rešenje zasnovano na bitnoj povredi odredaba parničnog postupka iz člana 354. stav 1. u vezi sa članom 369. stav 2. Zakona o parničnom postupku. Naime, odlučivanje po tužbenom zahtevu u ovoj parnici spada u sudsku nadležnost, te je odbacivanjem tužbe drugostepeni sud nepravilno primenio odredbu člana 369. stav 2. Zakona o parničnom postupku i time učinio bitnu povredu odredaba Zakona o parničnom postupku iz člana 354. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Zaštita prava ponuđača regulisana je u poglavlju VIII Zakona o javnim nabavkama ("Službeni glasnik RS", br. 39/02), koji je bio na snazi u spornom periodu. Odredbom člana 128. ovog zakona propisano je da zaštitu prava ponuđača, u svim stadijumima postupka javne nabavke, obezbeđuje Uprava preko Komisije za zaštitu prava ponuđača, koja se obrazuje pri Upravi. Članom 132. Zakona o javnim nabavkama određena je aktivna legitimacija u postupku pred Komisijom. Ovom zakonskom odredbom u stavu 1. propisano je da zahtev za zaštitu prava može da podnese svako lice koje
- 98 -

nego i svako drugo zainteresovano lice. Kod činjenice da je postupak zaštite prava ponuđača. Ništav ugovor se ne može osnažiti. Ovom zakonskom odredbom samo su propisani slučajevi kada je ništav ugovor o javnoj nabavci. Ništavost ugovora o javnoj nabavci. a da je u posebnom poglavlju regulisano pitanje ništavosti tog ugovora i to tako što su samo propisani slučajevi kada je ugovor ništav. već je propisano da može samo da poništi postupak za dodelu ugovora o javnoj nabavci. Poništaj ugovora proizvodi pravno dejstvo od njegovog poništaja. Članom 134. a prema Zakonu o javnim nabavkama zahtev za zaštitu prava može da podnese svako lice koje je učestvovalo u postupku javne nabavke kao ponuđač. Poništaj ugovora prema Zakonu o obligacionim odnosima može tražiti stranka iz ugovornog odnosa. ove zakonske odredbe propisano da posle donošenja odluke o dodeli ugovora o javnoj nabavci. te je sud ovlašćen da odlučuje o ništavosti takvih ugovora. odnosno lica koja su učestvovala u postupku javne nabavke kao ponuđači. Osim toga. godine) . Zakon o javnim nabavkama isključuje pravo na žalbu protiv odluke Komisije kao i pravo na pokretanje upravnog spora. Ništav ugovor je od samog početka bez pravnog dejstva i ništavost nastupa po samom zakonu. Zakona o obligacionim odnosima ne može zastareti. a na ništavost se mogu pozivati ne samo ugovorne strane. Kako se radi o zaštiti opšteg interesa na ništavost ugovora sud pazi po službenoj dužnosti. Međutim. rok za podnošenje zahteva za zaštitu prava iznosi osam dana od dana prijema obaveštenja o dodeli ugovora o javnoj nabavci. rokovi za poništaj ugovora razlikuju se od rokova za oglašavanje ugovora ništavim. i lica kojima nije ni omogućeno da učestvuju u postupku u slučaju kada je ugovor zaključen sa pogađanjem bez prethodnog objavljivanja. februara 2005. u kojem Komisija može doneti odluke propisane članom 144.OBLIGACIONO PRAVO je učestvovalo u postupku javne nabavke kao ponuđač. regulisan u poglavlju VIII Zakona o javnim nabavkama. Zakona o javnim nabavkama propisani su rokovi za podnošenje zahteva za zaštitu prava s tim što je u stavu 3. Ovom zakonskom odredbom propisano je da Komisija može u celini ili delimično da poništi postupak javne nabavke ili da odbije zahtev kao neosnovan. shodno članu 110. nije regulisan u navedenom poglavlju. Zakona propisano je koje odluke može da donese Komisija u postupku odlučivanja po zahtevu za zaštitu prava. Postupak zaštite prava ponuđača i zaštite javnog interesa. ovim zakonom nije isključeno pravo pokretanja postupka pred sudom radi oglašavanja ništavim ugovora o javnim nabavkama. u slučaju ništavosti ugovora o javnim nabavkama pravni interes za oglašavanje ništavim takvog ugovora imaju pored lica koja su učestvovala u postupku javne nabavke kao ponuđači. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. rok za podnošenje zahteva za zaštitu prava iznosi 8 dana od dana prijema obaveštenja o dodeli ugovora o javnoj nabavci. članom 145. Takođe ni krug lica koja su ovlašćena da traže poništaj ugovora i krug lica koji mogu tražiti oglašavanje ugovora ništavim. a što nije slučaj sa zahtevom za poništaj ugovora o javnoj nabavci. Međutim. niti je vezano za rok. Zakona o javnim nabavkama nije propisano da Komisija može da oglasi ništavim ugovor o javnoj nabavci. ne bi se mogla zaštiti prava ponuđača niti javni interes. ukoliko sud ne bi bio ovlašćen da odlučuje o ništavosti ugovora. regulisana je u posebnom poglavlju Zakona o javnim nabavkama i to u poglavlju IX. 269/04 od 16.99 - .Prev. Odredbom člana 144. a i pravne posledice poništaja ugovora i pravne posledice oglašavanja ugovora ništavim nisu iste. U slučaju ništavosti ugovora o javnim nabavkama. Ovo iz razloga što članom 144. ovaj sud je stanovišta da je o ništavosti ugovora o javnim nabavkama ovlašćen da odlučuje sud u parničnom postupku. u slučaju ništavosti ugovora o javnim nabavkama. a kod činjenice da Komisija nije zakonom ovlašćena da takav ugovor oglasi ništavim. nije isti. a pravo na isticanje ništavosti. budući da je Zakonom o javnim nabavkama propisano da posle donošenja odluke o dodeli ugovora o javnoj nabavci. Istom zakonskom odredbom propisano je da se protiv odluke Komisije ne može izjaviti žalba niti voditi upravni spor. a koje smatra da su mu povređena prava u postupku javne nabavke.

2004.09. Dana 25. Zbog toga je neosnovan zahtev tužioca kojim nalazi da je bio doveden u zabludu od strane tuženika i da je to bila njegova namera.2004. Osim toga. To je ukupan iznos manjka za uplatu. a nije bilo reči o tome da tužilac neće dobiti radnu knjižicu ako ne potpiše zapisnik.to ne postoje ni uslovi da se predmetni zapisnik o sravnjenju kao rušljiv poništi. godine u navedenom iznosu. kada se napušta firma. i člana 112. te da ga direktor tuženika nije prevario dovođenjem u zabludu da neće morati da nadoknadi štetu ako potpiše zapisnik. pod brojem 283. kao ni drugog uslovljavanja ili prinude. kao i u drugim slučajevima predviđenim u istom Zakonu. Relevantne odredbe: Da bi postojala mana volje potrebno je postojanje namere jednog ugovornika za dovođenjem u zabludu drugog ugovornika navođenjem na zaključenje ugovora (u konkretnom slučaju potpisivanjem zapisnika o sravnjenju) – član 65.2005. Tužilac .08. Naime. a ne u slučaju rušljivih ugovora usled postojanja mana volje. godine.2005. 111 – 117. godine.08.kao računopolagač . Zakona o obligacionim odnosima. pa isti uslov nije ispunjen.08. sve mora da se razduži. da je tuženi u obavezi da naknadi tužiocu neisplaćenu zaradu i da je ona bila u visini kao i obaveza tužioca prema tuženom. Zbog postojanja mana volje ne može se tražiti raskid rušljivih ugovora. već je razgovor vođen oko regulisanja međusobnih odnosa prilikom odlaska iz firme tužioca. (Iz Presude Apelacionog suda u Kragujevcu. Gž. pre preuzimanja radne knjižice tužilac je obavio razgovor sa tadašnjim direktorom tuženog. godine) . U konkretnom slučaju takva namera nije postojala. Prvostepeni sud nalazi da je neosnovan tužbeni zahtev tužioca. kao i da je predaja radne knjižice bila uslovljena potpisivanjem zapisnika. 381/10 od 19. Zakona o obligacionim odnosima (jer pri potpisivanju zapisnika o sravnjenju nije bilo mana u pogledu volje stranaka) .se pri tome saglasio sa sravnjenim stanjem i prihvatio ga u potpunosti. godine. raskid ugovora može se tražiti zbog neispunjenja. te isti zapisnik i potpisao. prvostepeni sud nalazi da je neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se raskine zapisnik o sravnjenju popisa od 25. Zakona o obligacionim odnosima) 186. Tuženi je doneo rešenje 07. tačka 1. Dakle. s obzirom da ne postoje uslovi iz člana 111.100 - .08.2006. promenjenih okolnosti. pa je tužbeni zahtev odbijen kao neosnovan. Naime.OBLIGACIONO PRAVO RUŠLJIVI UGOVORI (Čl.2010. godine do isplate. kojim se obavezuje tužilac da u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja naknadi tuženom štetu u navedenom iznosu sa zakonskom zateznom kamatom od 31. sačinjen je zapisnik o sravnjenju popisa i konstatovano da je uvidom u poslovne knjige tuženog utvrđeno da nije uplatio manjak iskazan do 31. a koju je svojom krivicom počinio obavljajući poslove računopolagača.02. Iz obrazloženja: Tužilac je bio radnik tuženog. bilo je reči da.

Tužilja nikada nije pregovarala sa tuženim oko prodaje stana niti je njena namera bila da ovaj stan proda.-117. Tuženog kao kupca u toj kupoprodaji je zastupao njegov zet R. a da ona stan nije htela da proda ni R. Pri tom prvostepeni sud utvrđuje da je ništav ugovor o kupoprodaji usled zablude tužilje. Ugovor o kupoprodaji je potpisala u svojoj kući u Kraljevu ne shvatajući šta potpisuje i ne znajući da se radi o ugovoru o kupoprodaji. a predmet kupoprodaje su bili njihovi udeli od po 1/8 ovog stana ili površine od po 8. Dana 8. P. 000. pred Opštinskim sudom u Aleksincu overen je i ugovor o kupoprodaji dela stana između S.101 - . M i njegova supruga Marina i on se kod njih nalazi na čuvanju. B. M. ovaj stan je kao zakupac a od 1992 godine. Takođe. pa su različite i posledice koje je proizvode. a pored toga ni ta kupoprodajna cena nije isplaćena. N. reguliše nevažnost ugovora. Međutim. da ona nije htela da proda stan. Iz svega proizilazi da prvostepeni sud u obrazloženju presude navodi različite razloge za rušljivost odnosno ništavost ugovora. N. 10. Kupoprodajnu cenu nikada nije primila. a ne i utvrđenje da je taj ugovor ništav. godine pored tužilje ovaj stan su u udelima od po 1/8 nasledili i bratanci pok V. uzroci koji dovode do nevažnosti ugovora su različiti. M. R. 6 površine 65. Kod takvog činjeničnog stanja prvostepeni sud zaključuje da je tuženi tužilju doveo u zabludu. B iz Sombora. Relativno ništavi . u obrazloženju navedene presude prvostepeni sud daje razloge da nije isplaćena kupoprodajna cena. a koji stan je u ovom udelu nasledila od svog sada pok. inače zet tuženog P. 103. koristio R. ZOO prema kojima je ugovor ništav ako je protivan javnom poretku. kao prodavaca s jedne strane i tuženog kao kupca s druge strane. prinudnim propisima ili dobrim običajima ukoliko ove povrede prava ne upućuju na neku drugu sankciju ili ako Zakon u određenom slučaju ne propisuje šta drugo. a kupljena površina je 49. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilja je bila vlasnik 6/8 stana u Aleksincu u ul. 00 dinara. br. Tužbom se može tražiti samo poništaj ugovora o kupoprodaji. 30 mkv. prvostepeni sud utvrđuje da je kupoprodajna cena koja je navedena u ugovoru ispod tržišne cene po kojoj se takvi stanovi prodaju te da je zbog toga tužilja pretrpela štetu. Međutim. 12. 199/04 od 6. 74 mkv. i V. a čime je povređeno njeno pravo preče kupovine. 2004. kojima se povređuju interesi ugovarača daju za posledicu relativnu ništavost ugovora i to su rušljivi ugovori. M. i da je pravi kupac stana u stvari R. supruga V. 2004. 103. da prodaja nije izvršena po Zakonu jer ostali suvlasnici stana nisu njoj ponudili prodaju svojih suvlasničkih udela.rušljivi ugovor je ugovor koji je zaključila strana ograničene poslovne sposobno.OBLIGACIONO PRAVO 187. u slučaju kada se tužilac u tužbi i tokom postupka poziva na razloge relativne ništavosti ugovora. 12. 2004. Rešenjem Opštinskog suda u Aleksincu O. Razlozi apsolutne ništavosti predviđeni su odredbama čl. a novac za kupoprodaju stana nije ni predat tužilji već su isti zadržali R. N iz Sombora i S. M. a da pri tom nije jasno da li se ugovor poništava ili utvrđuje da je on ništav i sa kog razloga. R. Zakon o obligacionim odnosima u odredbama čl. M a ne P. godine pred Opštinskim sudom u Aleksincu overen je ugovor o kupoprodaji ovog stana po kome je tužilja svoj udeo od 6/8 ovog stana prodala tuženom za kupoprodajnu cenu od 560. Neki su uzroci ozbiljni u toj meri da dovode do apsolutne ništavosti ugovora. iz Aleksinca. i V. Ugovor o kupoprodaji su potpisali tužilja i tuženi i to: tužilja kao prodavac a tuženi kao kupac. Još za života N. a drugi. Dana 10. godine. 20 mkv. N.

Stoga. kao i kada je to Zakonom o obligacionim odnosima ili posebnim propisima određeno (čl. Naime. smatra da ugovor nije ni zaključen. ukoliko se traži poništaj zbog razloga za rušljivost ne može se tražiti utvrđenje da je ugovor ništav. što je izričito propisano odredbama čl. utvrđuje se njegova ništavost. Međutim. prevaru. Pored toga prvostepeni sud utvrđuje da je ugovor o kupoprodaji ništav kakvo utvrđenje bi moglo da se utvrdi samo kada je u pitanju apsolutna ništavost i takva presuda ima deklarativni karakter jer ugovor ukoliko je apsolutno ništav on je to od samog početka. Stoga se osnovano žalbom tuženog ukazuje da je prvostepena presuda kontradiktorna i nejasna i da ima nedostatke zbog kojih se ne može ispitati. ona može dovesti do poništaja tog ugovora. godine) 188. ZOO) . 112. 3 . Ako je međutim. Kod takvih sporova sud je ovlašćen da utvrdi i činjenice koje stranke nisu iznele i izvede dokaze koje stranke nisu predložile ako iz rezultata raspravljanja i dokazivanja proizilazi da stranke raspolažu zahtevima kojima ne mogu raspolagati (čl. 111. O apsolutnoj ništavosti ugovora sud vodi računa po službenoj dužnosti. ( Rešenje Okružnog suda u Nišu Gž. u obrazloženju presude prvostepeni sud se poziva na različite razloge ništavosti ugovora pri čemu neki od tih razloga dovode do apsolutne ništavosti a neki do relativne ništavosti ugovora.2008. po nalaženju Okružnog suda prvostepeni sud treba da naloži tužiocu da jasno postavi tužbeni zahtev u pogledu glavne stvari. ZOO koji reguliše prevaru. 60. ugovor je rušljiv kad ga je zaključi. Ukoliko se tužilac poziva na razloge relativne ništavosti onda se tužbom ne može tražiti utvrđenje da je ugovor o kupoprodaji ništav. Radnja zadržavanja robe i računa ne može se tretirati kao odobrenje konkludentnom radnjom. Zakona o obligacionim odnosima regulisane su mane volje. st. iz tog razloga. ugovor rušljiv jer je zaključen sa manama volje on se poništava. 65. . 61. a prvostepeni sud u obrazloženju presude daje razloge i za rušljivost i za apsolutnu ništavost ugovora s tim što kao razlog za rušljivost navodi čl.OBLIGACIONO PRAVO sti ili kada je pri njegovom zaključenju bilo mana u pogledu volje strana. tužilja traži poništaj ugovora zbog zablude. 65. U konkretnom slučaju tužilja kao razloge za utvrđenje ništavosti navodi razloge rušljivosti ugovora. a poništavanje ugovora sa razloga relativne ništavosti . 1112/08 od 16. Stoga.rušljivosti ima konstitutivni karakter. a poništenje ugovora iz razloga relativne ništavosti može se izvršiti samo po zahtevu stranaka. pa se. već se može tražiti samo njegov poništaj. ako se radi o apsolutno ništavom ugovoru. a da pri tom nije utvrđivao činjenice koje su od značaja za ocenu da li je ugovor rušljiv ili apsolutno ništav. 3. Nema mesta zahtevu za poništaj nepostojećeg ugovora u slučaju kad je ugovor zaključilo neovlašćeno lice i taj ugovor nije konvalidiran na način kako je propisano zakonom. Naime. ZOO. Naime. U konkretnom slučaju radi se o sporu za poništaj ugovora jer tužilja tvrdi da je bilo mana volje pri njegovom zaključenju jer je isti zaključila u zabludi.) ili kad je to posebnim propisima predviđeno. Sud pri tom mora imati u vidu da se mana volje mora odnositi na bitne elemente zaključenog ugovora jer samo ukoliko se zabluda kao mana volje odnosi na bitne elemente ugovora. Naime.102 - . a navoditi razlozi za rušljivost ugovora. reguliše zabludu a čl. ništav ugovor po samom Zakonu ne proizvodi pravno dejstvo. Kod takvog tužbenog traženja tužilja je dužna da dokaže da su navedene mane volje postojale. Da bi sud mogao da izriče posledicu ništavosti mora da identifikuje da li je u pitanju relativno ili apsolutno ništav ugovor. U konkretnom slučaju tužilja traži poništaj ugovora zbog zablude. dakle zbog postojanja mane volje.3. Odredbama čl. pa tako čl.65.

godine. 8766/2006 od 13. Iz obrazloženja: Presudom prvostepenog suda usvojen je tužbeni zahtev tužioca pa je poništen ugovor o kupoprodaji iz 1985. kad je pri njegovom zaključenju bilo mana u pogledu volje. godine.103 - . Za osnovanost zahteva za poništaj ugovora. tj. ( Iz rešenja Okružnog suda u Čačku.2007. Drugostepeni sud je odluku o pritivtužbenom zahtevu potvrdio iz sledećih razloga: Odredbom člana 111. Iz napred navedenih razloga na osnovu člana 375. br. godine) 189. Pri takvom činjeničnom stanju prvostepeni sud je utvrdio ništavost toga pravnog osnova. ZPP. a da volja ugovorača nije slobodno izražena. Gž. U konkretnom slučaju ugovor je za tuženog zaključilo neovlašćeno lice. ZOO. te se smatra da ugovor nije ni zaključen. Za osnovanost zahteva za poništaj ugovora. Iz tog razloga nema mesta zahtevu za poništaj nepostojećeg ugovora. bitna je pretpostavka da je ugovor zaključen.OBLIGACIONO PRAVO la strana ograničeno poslovno sposobna. da postoji bitna zabluda kao razlog rušljivog ugovora shodno članu 61. ZOO. a da volja ugovorača nije slobodno izražena. odnosno 3 godine od dana zaključenja ugovora (objektivni rok). (Presuda Višeg trgovinskog suda. Iz obrazloženja: Neosnovana je žalba tuženog u delu kojom pobija prvostepenu presudu u delu odluke o protivtužbenom zahtevu u stavu III izreke. jer se radnja zadržavanja robe i računa ne može tretirati kao odobrenje konkludentnom radnjom.12. Pravo da se zahteva poništenje rušljivog ugovora prestaje istekom roka od jedne godine od saznanja za razlog rušljivosti (subjektivni). Pž. sud je pogrešno primenio materijalno pravo jer nije vodio računa o primeni člana 117. Pobijana presuda je doneta bez bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361.2004. kao i kad je to ovim zakonom ili posebnim propisom određeno. kad je pri njegovom zaključenju bilo mana u pogledu volje. bitna je pretpostavka da je ugovor zaključen. Međutim. drugostepeni sud je prvostepenu presudu ukinuo i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje. o rokovima za isticanje ništavosti ugovora i to kako subjektivnog – od jedne godine tako i objektivnog roka od tri godine. Dokazima je utvrđeno da je zaključen i overen ugovor o kupoprodaji u toku 1985. ugovor nije konvalidiran na način kako je propisano zakonom. Zakona o parničnom postupku (dalje: ZPP) na koje drugostepeni sud pazi po službenoj dužnosti. što je imalo odraza na ukidanje prvostepene presude. stav 2. godine) . Pravilno je odlučio prvostepeni sud kada je odbio protivtužbeni zahtev. kao i kad je to Zakonom o obligacionim odnosima ili posebnim propisom određeno. odlučeno je kao u izreci drugostepene odluke pod II. Zakona o obligacionim odnosima je propisano da je ugovor rušljiv kad ga je zaključila strana ograničeno poslovno sposobna. 1062/04 od 12. Povodom žalbe tuženika.10.

Zahtev za poništaj predmetnih akceptnih naloga tužilac ne zasniva na greškama u pogledu naziva izdavaoca.104 - . iako tužilac to tuženom ne duguje.757.64 dinara i broj 01580583 popunjen na iznos od 338. ukinuo sprovedene radnje i tužbu odbacio.12 dinara. obzirom da nije dat na ime obezbeđenja plaćanja po osnovu ugovora o poslovnoj saradnji. Pri tome. U konkretnom slučaju radi se o zahtevu za utvrđenje ništavosti akceptnog naloga zbog mane u pogledu volje stranaka. dakle zahteva se neizvesnost . koje je tužilac zloupotrebio tako što je jedan popunio na iznos od 151. Zakona o obligacionim odnosima.01. radi se o rušljivom pravnom poslu.OBLIGACIONO PRAVO 190. u smislu odredaba čl. 354. na koju se u žalbi ukazuje. Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem prvostepeni sud se oglasio apsolutno nenadležnim za suđenje u ovoj pravnoj stvari. Kada je tužilac tuženom predao blanko akceptne naloge radi plaćanja određene obaveze. Aleatornost se odražava u neizvesnosti koliko dugo će trajati obaveza davaoca izdržavanja. Ovaj sud nalazi da prvostepeni sud pogrešno smatra da se radi o apsolutnoj nenadležnosti. Drugi akceptni nalog je tuženi takođe zloupotrebio popunjavajući ga na iznos od 338. kao budućeg događaja. ZPP.100. Zato je za suđenje u ovom sporu nadležan sud. te obavezao tužioca da tuženom naknadi troškove spora u iznosu od 3. odnosno koliko dugo će primalac izdržavanja primati ugovoreno izdržavanje. brojeva žiro računa i svrhe plaćanja.2002. odnosno koliko dugo će primalac izdržavanja primati ugovoreno izdržavanje. 1.91 dinara.211. godine) 191.00 dinara. naziva korisnika. st. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda u Beogradu. Pž. ili na iznos koji mu tužilac uopšte ne duguje. pa tuženi akceptni nalog popuni na veći iznos. U situaciji kada je tužilac tuženom predao blanko akceptne naloge radi plaćanja određene obaveze. odnosno da shodno odredbama Zakona o platnom prometu i Pravilnika o načinu i postupku izvršenja platnog prometa. broj 6288/01 od 23. osnovni uslov za postojanje aleatornosti kod ove vrste ugovora je da budući događaj – smrt primaoca izdržavanja.221. 111. Dakle aleatornost se manifestuje kroz neizvesnost o vremenu smrti primaoca izdržavanja.91 dinara. Iz obrazloženja: Kod ugovora o doživotnom izdržavanju aleatornost se odražava u neizvesnosti koliko dugo će trajati obaveza davaoca izdržavanja. a ne sud.000. Prema navodima tužbe tužilac je tuženom predao dva blanko akceptna naloga.00 dinara.187. Zbog toga je tražio da sud donese presudu da se ponište akceptni nalozi tužioca broj 041580575 popunjen na iznos od 151. pa tuženi akceptni nalog popuni na veći iznos. već nekog budućeg posla. i ako tužilac tuženom duguje samo iznos od 18. pa je pobijano rešenje doneto uz bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz čl. o zahtevu tužioca za poništaj spornih akceptnih naloga odlučuje organ uprave. o čemu odlučuje upravni organ. ili na iznos koji mu tužilac uopšte ne duguje. bude za ugovorne strane neizvestan. radi se o rušljivom pravnom poslu. Zato je za suđenje u ovom sporu nadležan sud.

odnosno od prestanka prinude. br. 791/04 od 05. Ovde se upravo radi o neizvesnosti smrti primaoca izdržavanja.07. U sprovedenom postupku takođe je utvrđeno da nije bilo mana volje kod pok. D.1998. U svojoj presudi revizijski sud navodi da na nedostatak aleatornosti ukazuje saznanje tužene o bliskoj smrti njene majke ne navodeći činjenice iz kojih je tužena takvo saznanje mogla izvesno da ima. Rev.09.105 - 195. nije osnovan zaključak revizijskog suda da je kod zaključenog ugovora izostao element aleatornosti. godine) . godine) Pravo zahtevati poništenje rušljivog ugovora prestaje istekom roka od jedne godine od saznanja za razlog rušljivog.07. Rev. kupoprodajna cena isplaćena. u subjektivnom smislu. . školjka je sastavljena iz dva dela – tada se radi o materijalnim i pravnim nedostacima predviđenim članom 121. br. pa mu kasnije vozilo od SUP-a bude oduzeto jer broj šasije nije odgovarao originalu. (Vrhovni sud Srbije. 6074/97 od 28.OBLIGACIONO PRAVO u subjektivnom. godine) 194. jer je ona bila svesna svojih postupaka i posledica svojih postupaka.06. a to pravo u svakom slučaju prestaje istekom roka od tri godine od dana zaključenja ugovora. (Savezni sud. Gzs. Beograd. Rev. Gž. a ne isključivo u objektivnom smislu. koja je kao takva.1999. Pravo zahtevati poništenje rušljivog ugovora prestaje istekom roka od jedne godine od saznanja za razlog rušljivosti. iz bolnice bila otpuštena kući sa saniranim zdravstvenim stanjem. Zakona o obligacionim odnosima) Kada je tuženik prodao motorno putničko vozilo tužiocu.1998. 193. 19/99 od 24. Kako je u konkretnom slučaju u sprovedenom postupku utvrđeno da je pok. godine) Poništaj ugovora u slučaju rušljivosti mogu tražiti i naslednici lica koje je zaključilo rušljiv ugovor. kao i da je po izlasku iz bolnice nastavila da živi sa tuženom u istom domaćinstvu do svoje smrti.1995. godine) 192. ODGOVORNOST ZA MATERIJALNE I PRAVNE NEDOSTATKE ISPUNJENJA (Član 121.12. neizvestan događaj za obe ugovorne strane. neistinito je prikazana godina proizvodnje vozila. (Iz odluke Vrhovnog suda Srbije. D. Zakona o obligacionim odnosima i tada ima mesta raskidu ugovora o kupoprodaji i povraćaju novca datog na ime kupoprodajne cene. 3566/98 od 02. u momentu zaključivanja predmetnog ugovora. a u svakom slučaju prestaje istekom roka od tri godine od zaključenja ugovora. tužilac platio porez na promet i registrovao automobil na svoje ime. u kom smislu je tužbeni zahtev tužilaca i bio postavljen. 4394/95 od 25. (Vrhovni sud Srbije. (Iz presude Okružnog suda u Čačku. odnosno prestanka prinude.2004.

pa je tuženi obavezan da mu na ime glavnog duga plati navedeni iznos sa kamatom koju propisuje Centralna evropska banka za EUR-o počev od 27. 122 i 123. kao producent. ispunjenje obaveze preuzete zaključenjem ugovora nije bezuslovno. Zakona o obligacionim odnosima.034. opremu članova ekipe i obavlja snimanje prema uobičajenim profesionalnim srednjoevropskim standardima. kalkulacijama i nalozima produkcije i režije tužilac. osnovnog ugovora predviđeno da će posloprimac. kao producenta i nalogodavca. Imajući u vidu da je članom 13. koja nije bila obuhvaćena osnovnim ugovorom.106 - .2001. to je sporno i pitanje visine tužbenog zahteva. bile u poslovnom odnosu po osnovu Ugovora o nalogu. godine u iznosu od 76.2001. a koji se sastojao u obezbeđenju i savesnom obavljanju (a to znači sa kvalitetom uobičajenim za tu vrstu delatnosti i u rokovima utvrđenim ugovorom) neophodnih priprema za snimanje. ne može se prihvatiti zaključak prvostepenog suda da je zahtev tužioca osnovan.000. a ne na osnovu materijalne dokumentacije koja je jedini adekvatan dokaz za potraživanje koje je predmet tužbenog zahteva. ovde tužilac.2001.00 DEM. prateći izjave parničnih stranaka i saslušanih svedoka. ovde tuženog.08. Za izvršenje ugovorenog naloga tužilac je od tuženog dobio paušalni honorar u iznosu od 645. sve prema prosečno procenjenim troškovima. već se ono može uskratiti ukoliko druga strana nije ispunila svoju obavezu ili nije spremna da to učini. te da veštak svoj nalaz daje iz posredno izvedenih dokaza. nije utvrđena bitna činjenica koja predstavlja prethodno pitanje za odluku o tužbenom zahtevu. pošto mu je tuženi.2001. troškove tuženi prihvatio potpisivanjem Aneksa ugovora od 17. Imajući u vidu izneto.10. a to je da li je Aneks spornog ugovora potpisan od strane imenovanog saugovara. kao i da prema scenariju. godine. Svoje mišljenje veštak finansijske struke o visini tužiočevog potraživanja dao je isključivo na osnovu spornog Aneksa ugovora od 22.OBLIGACIONO PRAVO PRIGOVOR NEISPUNJENJA UGOVORA (Čl.692. koji je zaključen 22.05 EUR-a. godine pa do isplate. te da prekoračenja nema. prema stanju u spisima. godine. Zakona o obligacionim odnosima) 196. prema navodima tužbe. a čije je. Iz obrazloženja: Prvim stavom naznačene prvostepene presude delimično je usvojen zahtev tužioca. Nalog je trebalo da se sprovede na teritoriji Srbije i Crne Gore. Parnične stranke su. nedelja snimanja bila isključivo po nalogu tuženog. u kome se navodi da je 6. dobiti 645. posebno ako se ima u vidu nalaz veštaka finansijske struke.00 DEM bruto.2001. Shodno članu 122. glumce.61 EUR-a.000. kao i iznos na ime obračunate kamate. koji je tuženom i isplaćen.10. planu snimanja. a po osnovu realizovane šeste nedelje snimanja. jer je tuženi u startu znao da snimanje mora da traje 6 nedelja i zato je i krenuo sa planom snimanja za 6 nedelja. te da je obaveza nastala 26. na ime izvršenja ugovorenog naloga od producenta. čiji je predmet bio izvršenje naloga tuženog. od strane tužioca kao posloprimca.10. Tužilac tužbom traži isplatu iznosa od 77. godine. samom snimanju i obavljanju transportnih formalnosti za austrijski tim ( troškove snosi producent). obezbedi dogovorene lokacije. Pre svega.08. 14 dana pre početka snimanja predao plan snimanja. kao posloprimac.

Osim toga.107 - . te da prvostepeni sud mora oceniti i iskaze drugih svedoka koji su saslušani u toku prvostepenog postupka. Ovo posebno zbog toga što u situaciji ako bi se utvrdila ta bitna činjenica da je Aneks ugovora potpisan od strane ovlašćenog lica tuženog to dalje ne znači da je tuženi bezuslovno obavezan na isplatu tog iznosa.12. Pravni prethodnik tužioca je imao mogućnost da. ne može se odbiti. ( Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda. koji je to u toku postupka sporio.03. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je na pravilno utvrđeno činjenično stanje pravilno primenio materijalno pravo. njihove visine i prava da se naknada istih zahteva od tuženog je na tužiocu. pretenduju na utvrđenje takve činjenice koja ide upravo njima u prilog. istog Zakona . već on u svakom slučaju ima pravo da prigovori ispunjenju obaveze tužioca. ne može se prihvatiti argumentacija prvostepenog suda da je punovažanost predmetnog spornog aneksa prvostepeni sud cenio u skladu sa iskazima datih svedoka. Zakona o obligacionim odnosima. a na kojoj se takođe nalazio objekat (na kome je pravo korišćenja Odlukom Vlade Republike Srbije od 03. u smislu člana 122. ako je uopšte do istog došlo. koji su u prvostepenom postupku tvrdili da je pomenuti potpisao sporni Aneks ugovora. parceli 4/3 koja nije bila predmet ugovora. a što je bio u obavezi. Zbog svega toga. opisan u stavu prvom izreke prvostepene presude. Privredni apelacioni sud nalazi da je tuženi u obavezi da izvrši predaju navedenih delova novosagrađenog objekta tužiocu. godine ) 197. ako je smatrao da saugovarač nije ispunio svoju ugovornu obavezu. imajući u vidu odredbe osnovnog ugovora. Naime. posebno imajući u vidu načelo savesnosti i poštenja.1994. U tom slučaju teret dokazivanja činjenica da su troškovi zaista i nastali. 6383/11(2) od 07. ispunjenje ugovorne obaveze. u vezi sa članom 148. kao i upotrebna dozvola. koja je bila predmet ugovora. shodno članu 124. godine preneto takođe tužiocu).da tužiocu preda u državinu deo novoizgrađenog objekta. već i na kat. imajući u vidu oprečnost iskaza saslušanih svedoka u toku prvostepenog postupka.primenom člana 630.objekte ustupila pravnom prethodniku tuženog. niti je dokazao da je do prekoračenja roka snimanja. obavezujući tuženog . S tim u vezi. Zakona o obligacionim odnosima.OBLIGACIONO PRAVO ča. U tom . tužilac nije pružio materijalne dokaze za svoje potraživanje. kao i činjenicu da svedoci. i da li je (i da je potpisan) isti bio ovlašćen za potpis Aneksa ugovora. parceli 4/4. a ne samo iskaze svedoka koji su predloženi od strane tužioca. što je sporio vlasnik tuženog. proizilazi da pravni prethodnik tuženog (iako je dozvola za gradnju. stav 1. došlo krivicom tuženog kao producenta. kao i činjenicu da se novosagrađeni objekat nalazi ne samo na kat. Ukoliko je druga strana. kao i na visinu samog zahteva. svoju obavezu u pretežnom delu ispunila. u kom slučaju bi postojalo pravo tužioca na naknadu tih troškova. ugovor raskine. izdata na naznačeno Javno preduzeće) ne bi mogao da otpočne sa gradnjom.2011. pod uslovom da dostavi dokaze o osnovu i visini. Zakona o obligacionim odnosima. Pž. imajući u vidu prirodu posla i ono što je ugovoreno. niti da uđe u posed parcele na kojoj su se nalazili objekti da ista nije u pretežnom delu ispunila svoju ugovornu obavezu i svoj ulog .

ali samo u pogledu vremena ispunjenja obaveza koje su strankama naložene pobijanom presudom. godine) Pravilo iz člana 122.2011.2004. Međutim.) 198. 210. vraća ono što je primljeno . po osnovu ništavog ugovora o prodaji nepokretnosti. istog Zakona. ne može se odlučivati o pravu protivne strane. Zakona o obligacionim odnosima. Utoliko je preinačena pobijana presuda.09. Iz tih razloga. stav 2. navedenog zakona. uključujući i uzajamnu restituciju iz člana 104. (Presuda Okružnog suda u Valjevu. što dovodi do jasnog zaključka zbog čega ugovor nije ni raskinuo. stav 2.220 DM (stav III). Zakona o obligacionim odnosima primenjuje se u svim slučajevima kad postoje uzajamne obaveze po istom osnovu. te je odlučeno da su obe strane dužne da u roku od 15 dana istovremeno ispune svoje obaveze. 199.odbijen je protivtužbeni zahtev za višak dosuđenog do traženog iznosa od 18. dok druga strana ne ispuni prema njoj svoju obavezu. ZPP. Međutim odredba člana 122.tužilac je obavezan da tuženiku preda u državinu označenu katastarsku parcelu sa postojećom kućom navedenih gabarita i građevinske strukture.obe strane su dužne da istovremeno ispune svoje obaveze po pravilu o istovremenom ispunjenju.108 - . kao i odredbe o sticanju bez osnova (čl. Gž. tj. Pž. Iako tuženi prvostepenu presudu ne pobija u izreci pod I. godine) .320 DM po kursu navedene valute preračunato preko EUR-a u roku od 15 dana (stav II).delimično je usvojen protivtužbeni zahtev i obavezan je tužilac da na ime povraćaja primljene kupoprodajene cene za ugovorenu kupoprodajnu nepokretnost iz prethodnog stava plati navedenu dinarsku protivvrednost od 17. shodno članu 132. pa bi tada tuženi bio dužan da. ako ona nije istakla protivtužbeni zahtev ili prigovor prebijanja. stav 1. . .1981. . (Pravno shvatanje Građanskog odeljenja Vrhovnog suda Srbije od 12. iz razloga žalbe jasno je da on prvostepenu presudu pobija i u stavu I i u stavu II. naložene pobijanom presudom. u tom slučaju tuženi ne bi mogao da otpočne sa gradnjom. U situaciji kada se. propisane članom 132. vrati tužiocu u posed predmetne objekte. ta okolnost uzima se u obzir pri utvrđivanju roka za ispunjenje obaveze po tužbenom zahtevu u smislu člana 122. obe strane su dužne da istovremeno ispune svoje obaveze po pravilu o istovremenom ispunjenju iz člana 122. koji nije zaključen u odgovorajućoj formi i zbog toga je ništav.-219. u slučajevima kada se vraća ono što je primljeno po osnovu ugovora o prodaji nepokretnosti.OBLIGACIONO PRAVO slučaju bi nastupile posledice raskida ugovora. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. Međutim. ovaj sud smatra da je tuženi svoju ugovornu obavezu dužan ispuniti u celosti. i to u roku od 15 dana (stav I). ovog Zakona.odlučeno je da svaka strana snosi svoje troškove spora. 5457/11 od 23. Zakona o obligacionim odnosima. 1188/04 od 29.). Zakona o obligacionim odnosima ne isključuje primenu odredbe člana 2.10.10. Ukoliko je ona istakla samo prigovor da nije dužna da ispuni svoju obavezu. Iz obrazloženja: Pobijanom presudom: .

sa postojećom kućom 10 x 8 m. U ponovnom postupku prvostepeni sud će. Tuženi u prvostepenom postupku. sud će joj naložiti da ispuni svoju obavezu kad i druga strana ispuni svoju) . te .000 EUR-a. te je ostao dužan tužiocu 5. koja se sastoji od jedne kuhinje. Delimično je usvojen protivtužbeni zahtev i obavezan je tužilac da na ime povraćaja primljene kupoprodajne cene za ugovorenu kupoprodajnu nepokretnost iz prethodnog stava. Tuženi nije ispunio svoju obavezu u pogledu plaćanja cene. (Presuda Okružnog suda u Valjevu. Kada nije osporio da je tužiocu ostao dužan deo cene po ugovoru o prodaji vozila a pri tom je naveo i da tužilac nije ispunio svoju obavezu u pogledu predaje saobraćajne dozvole za prodato vozilo . 1929/05 od 07.prvostepeni sud nije imao u vidu. upotpuniti činjenično stanje: utvrdiće sadržinu ugovora između stranaka a posebno . u roku od 15 dana (st. To je posledica toga što u vezi sa navedenim prvostepeni sud nije utvrdio sve bitne činjenice. a odbijen je protivtužbeni zahtev za višak dosuđenog do traženog iznosa od 18. ističe da ni tužilac nije ispunio svoju obavezu. preračunato preko EUR-a. Zakona o obligacionim odnosima (u dvostranim ugovorima nijedna strana nije dužna ispuniti svoju obavezu ako druga strana ne ispuni ili nije spremna da istovremeno ispuni svoju obavezu.500 EUR-a.OBLIGACIONO PRAVO 200. jednog kupatila sa WC-om.da li je tužilac bio u obavezi da za prodata vozila tužiocu preda i odgovarajuću dokumentaciju (saobraćajne dozvole i dr. jedne sobe. i jedne zatvorene terase – sve u roku od 15 dana (st.220 DM (st. Kada se vraća ono što je primljeno po osnovu ugovora o prodaji nepokretnosti. (ako na sudu jedna strana istakne da nije dužna ispuniti svoju obavezu dok i druga strana ne ispuni svoju.12. jer je platio samo jednu ratu od 500 EUR-a. br. Zakona o obligacionim odnosima (pravilo istovremenog ispunjenja).). u kom roku je tužilac bio dužan da ispuni tu obavezu ako je ona bila ugovorena. Gž..109 - .kućicu za ukupnu cenu od 5. III) i odlučeno je da svaka strana snosi svoje troškove spora.2005. koja se sastojala u tome da pored automobila tužiocu preda i odgovarajuća dokumenta koja prate vozila (saobraćajne dozvole) tako da je u stvari time tuženi istakao prigovor istovremenog ispunjenja.prodao tuženom pet automobila i jednu kiosk . ____KO B.ako je tužilac tu obavezu imao . plati dinarsku protivvrednost od 17.320 DM po kursu navedene valute. o čemu pobijana presuda ne sadrži potpune i jasne razloge. izuzev ako je što drugo ugovoreno ili zakonom određeno ili ako što drugo proističe iz prirode posla) ni stava 2. . ali i u žalbi.ispitaće da li ima mesta primeni odredbe člana 122.smatraće se da je tuženi istakao prigovor istovremenog ispunjenja.. obe strane su dužne da istovremeno ispune svoje obaveze po pravilu o istovremenom ispunjenju. stav 1. II). koji nije zaključen u odgovarajućoj formi i zbog toga je ništav. Odredbu člana 122. Iz obrazloženja: Tužilac je – kako je utvrđeno u prvostepenom postupku . I).p. godine) 201. saglasno navedenim primedbama. Iz obrazloženja: Pobijanom presudom obavezan je tužilac da tuženiku preda u državinu k.

ZOO-a.p. U slučaju dvostranih ugovora taj povraćaj treba da bude obostran.110 - 203. 2330 njiva od 229 kv.. 669/02 od 17.10. Prilikom novog premera i komasacije utvrđeno je da tužilac nije sagradio kuću na kupljenoj k. . – Futog za ugovorenu cenu koja je isplaćena.. Gž. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju dana 21. 110/99 od 28. Posledice ništavosti dvostranih ugovora (ugovor o kupoprodaji) su kako povraćaj cene tako i povraćaj nepokretnosti..S. Restitucija u smislu člana 122.10. godine) . Ranijom presudom poništen je zaključen ugovor o prodaji i naređena je obostrana restitucija. Rev. uz prethodnu isplatu poreza na promet. godine zaključen je ugovor o kupoprodaji između pravnih prethodnika tužioca (kupca) i pravnih prethodnika tuženog (prodavca) po kome je prodavac prodao k. u slučajevima kada se vraća ono što je primljeno po osnovu ugovora o prodaji nepokretnosti. 1188/04 od 29. Potpisi ugovarača overeni su kod Sreskog suda u N. To znači da kada se traži povraćaj cene kao posledice ništavosti istovremeno treba da se drugoj ugovornoj strani izvrši povraćaj nepokretnosti. Jedna od posledica ništavosti u smislu člana 104.. može biti i povraćaj datog. tada upisano u zk.2004. godine) 202. a da predmet kupoprodaje iz ugovora predstavlja u stvarnosti društvenu svojinu. Zato su pravilno nižestepeni sudovi zaključili da nisu ispunjeni uslovi za restituciju. Kod takvog činjeničnog stanja pravilno je primenjeno materijalno pravo kada je tužbeni zahtev radi povraćaja cene odbijen kao neosnovan iz razloga koji su bliže navedeni u drugostepenoj presudi i koje kao pravilne prihvata u svemu i Vrhovni sud. 2330 već na kp. br... koji nije zaključen u odgovarajućoj formi i zbog toga je ništav. iz razloga žalbe u stvari vidi se da se prvostepena presuda pobija od strane tuženog i u st. U konkretnom slučaju kod ugovora o prodaji to znači da kupac treba da vrati stvar.. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. Prev. ZOO-a.p.S.03. koja se supsidijarno primenjuje i u materiji posledica ništavosti ugovora treba da bude istovremena. Kupac je dobio dozvolu za gradnju kuće i na zemljištu je podignut stambeni objekat.ul.hv.2002. Zakona o obligacionim odnosima. br. obe strane su dužne da istovremeno ispune svoje obaveze po pravilu o istovremenom ispunjenju iz člana 122. pa je preinačena pobijana presuda.OBLIGACIONO PRAVO Međutim. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. Uknjižba prava svojine izvršena je u zemljišnoj knjizi. (Iz presude Okružnog suda u Valjevu. ali samo u pogledu vremena ispunjenja obaveza koje su strankama naložene pobijanom presudom. utoliko što je odlučeno da su obe strane dužne da u roku od 15 dana i istovremeno ispune svoje obaveze koje su im naložene pobijanom presudom..1958. br.1999. U ovom slučaju tužilac zahteva povraćaj pravične – tržišne cene ali zadržava parcelu nepokazujući nameru da svoju obavezu u pogledu povraćaja ispuni.07. I i II.. godine) Ako je izvršenje obaveze dužnika uslovljeno predhodnim ispunjenjem određene radnje poverioca onda se u toj situaciji obaveza dužnika može izvršiti samo uz primenu pravila o istovremenom ispunjenju. a prodavac cenu. br. 2332. Iako tuženi prvostepenu presudu ne pobija u izreci pod I. 1633 KO N.

U obrazloženju iste presude je navedeno da je tužilac tuženom na ime naručene robe . isto je uzeto u obzir prilikom obračuna i prvostepeni sud je utvrdio da iznos od 257. Izvedenim dokazima utvrđena je i količina robe. to je nalazom veštaka utvrđeno koliko iznosi vrednost robe koja je plaćena do poskupljenja.OBLIGACIONO PRAVO Kada se radi o dvostranim ugovorima – teretnim ugovorima. U prvostepenom postupku pravilno je primenjeno materijalno pravo. 122 . Prouzrokovanjem štete. 6. Utvrđeno je takođe da je deo dugovanog iznosa tužilac platio do tog roka. koja je isporučena po ukupno dve otpremnice. RASKIDANJE UGOVORA ZBOG NEISPUNJENJA (Čl.023. Izvedenim dokazima je utvrđeno da je tužilac izvršio plaćanje i da mu nije isporučena sva roba koju je platio. a deo po proteku istog roka.030. 1361/03 – P. 5. 2009. opštinski sud je propustio da raspravi da li se utuženi iznos od tuženog potražuje od strane tužioca po osnovu prouzrokovanja štete ili po prigovoru neispunjenja obaveze (čl.12 dinara. utvrdio da je manje isporučeno robe u vrednosti od 257. 6053/98) 204.53 dinara sa kamatom i troškovima postupka.36 dinara tokom proleća i leta. Pored ugovora. Kako je 1.030. Zakona o obligacionim odnosima.školskih udžbenika i pribora uplatio iznos od 679.053. Žalba nije osnovana. Prvostepeni sud se pozvao na član 262. a naročito nalaza veštaka. Viši trgovinski sud je ispitao pobijanu odluku u granicama žalbenih razloga i izvršio uvid u spis. izvor obligacije je i prouzrokovanje štete. godine. godine došlo do poskupljenja udžbenika i nastavnih sredstava kod dobavljača tuženog. to je tuženi dužan da tužiocu vrati ono što je po ugovoru primio.123. nastaje obaveza na naknadu štete a pod tačno zakonom propisanim uslovima. 124 – 132. Zakona o obligacionim odnosima). 2009.033.41 dinara i da je tužilac imao pravo na rabat u iznosu od 32. Iz obrazloženja: Prvostepenom presudom obavezan je tuženi da tužiocu plati 289. br. U prvostepenom postupku utvrđeno je da su stranke zaključile ugovor o prodaji udžbenika i nastavnih sredstava u pretplati i da su istim ugovorom stranke ugovorile plaćanje naručene robe u tri rate zaključno sa 9. koliko vrednost robe koja je plaćena posle poskupljenja tj. odnosno da je izgubio svoju svrhu jer je svrha ugovora bila isporuka udžbenika za određenu školsku godinu. ali da tuženi nije isporučio robu u vrednosti uplaćenog iznosa. svaka strana se javlja istovremeno i kao poverilac i kao dužnik. U vezi s tim. (Gž. S obzirom na to da je ugovor raskinut voljom stranaka.111 - . br. Prvostepeni sud je naveo da je na osnovu izvedenih dokaza. Zakona o obligacionim odnosima) 205. te da se stoga nadalje neće ispunjavati u pogledu potpunog ispunjenja obaveze tuženog. a što sve čini iznos avansa koji nije pokriven isporukom robe i koji je stoga tuženi dužan da vrati. .41 dinara nije pokriven isporukom robe.

(Iz Presude Privrednog apelacionog suda. . 5582/11 od 14. odnosno odgovarajuće plaćanje po osnovu njenih izvršenih ugovornih obaveza. Nema dokaza da je dobavljač tuženog korigovao retroaktivno cene u pravcu navoda tuženog odnosno da je tuženom prilikom fakturisanja obračunao više cene u pogledu robe koja je plaćena pre poskupljenja. pa je isti iz navedenih razloga odbijen. iako tuženi navodi suprotno. godine) 206. te da se stoga nadalje neće ispunjavati u pogledu potpunog ispunjenja obaveze tuženog. Navodi tuženog u pogledu prava tužioca na rabat takođe nisu osnovani.OBLIGACIONO PRAVO Ovakav zaključak prvostepenog suda je pravilan. ako je jedna strana izvršila ugovor potpuno ili delimično. ZOO koji propisuje vraćanje datog po izvršenom raskidu ugovora. to prvostepeni sud nalazi da tužilac nema pravo da traži plaćanje robe . Prvostepeni sud stoga nalazi da tužbeni zahtev nije osnovan.219.ispunjenje ugovora već da u smislu čl. Pž. Međutim. Ova odredba ima za cilj da omogući stranci. Prvostepeni sud je utvrdio tačan iznos koji je tuženi dužan da vrati. Zakona o obligacionim odnosima (dalje: ZOO) jedino ima pravo na zahtev za povraćaj robe koju je tužilac isporučio. a sam tuženi u toku spora nije pružio nijedan dokaz iz koga bi se moglo utvrditi da je tuženom roba od dobavljača isporučena bez obračuna rabata za robu koja je plaćena pre poskupljenja. U obrazloženju presude je navedeno da su stranke bile u poslovnim odnosima po osnovu kojih je tužilac tuženom isporučio robu koja nije plaćena. ova odredba Zakona o obligacionim odnosima ne isključuje pravo stranke da traži ispunjenje ugovora u delu koji odgovara njenom ispunjenju ugovornih obaveza. Navod tuženog da važe pretplatne cene samo u slučaju potpunog poštovanja ugovora u pogledu rokova plaćanja u konkretnom slučaju nema uticaja. te s obzirom na to da je u pitanju novac. tuženom od dobavljača fakturisana po većim cenama. koja je uplaćena do poskupljenja. Međutim. Naime. Iz obrazloženja: Prvostepenom presudom odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da mu tuženi plati 246. da bira da li će tražiti plaćanje ili uspostavljanje stanja koje je postojalo pre zaključenog ugovora. Ugovor zaključen između stranaka nema klauzulu u tom pravcu. nema osnova za zaključak da tuženi ima pravo naplate viših cena tužiocu za robu koja je plaćena pre poskupljenja. a navedeni dokaz ukazuje na suprotno. dopisa dobavljača tuženog utvrđuje se da je prihvaćena uplata tuženog dobavljaču do poskupljenja. sledi i obaveza plaćanja kamate u smislu navedene zakonske odredbe. kako su stranke nesporno raskinule ugovor. Iz nalaza veštaka utvrđuje se da je veštak obračunao ugovoreni rabat samo na robu koja je plaćena pre poskupljenja. Prema tome. Drugostepeni sud nalazi da je prvostepeni sud pravilno primenio član 132.81 evra sa kamatom. Kako tuženi nije dostavio dokaz da je roba.112 - .12. Ovaj rabat je bio ugovoren između stranaka. te kako nema dokaza da je tuženi obavestio tužioca da će se nove cene primenjivati retroaktivno. ima pravo da joj se vrati ono što je dala. 132. to je tuženi dužan da tužiocu vrati ono što je po ugovoru primio. U slučaju raskida ugovora. U tom smislu ni ovaj navod nije osnovan. koja je savesno ispunila svoje obaveze.2011. S obzirom na to da je iz spisa predmeta jasno da je ugovor raskinut voljom stranaka odnosno da je izgubio svoju svrhu jer je svrha ugovora bila isporuka udžbenika za određenu školsku godinu. iz izvedenih dokaza tj. to je pravilan zaključak prvostepenog suda da je tuženi dužan da tužiocu vrati primljeni novac koji nije opravdan isporukom robe. Činjenica da je ugovor raskinut ne znači isključenje prava stranke da traži plaćanje iznosa koji je ekvivalentan vrednosti isporučene robe u vreme kada je ugovor bio na snazi.

koja je savesno ispunila svoje obaveze. te će utvrditi da li je tuženi pre otpočinjanja ovog spora primljenu robu stavio na raspolaganje tužiocu u ugovorenom ili razumnom roku na jasan i nedvosmislen način. 2. ZPP na koje drugostepeni sud pazi po službenoj dužnosti. odnosno odgovarajuće plaćanje po osnovu njenih izvršenih ugovornih obaveza. Ukazao je da su stranke sporazumno raskinule poslovni odnos. Ukazao je da tuženi nije mogao da vrati robu jer je istu otuđio i da je stoga dužan da ispuni ugovor u delu u kome je isti izvršen od strane tužioca. ako je jedna strana izvršila ugovor potpuno ili delimično. 1. Iz navedenog razloga. da bira da li će tražiti plaćanje ili uspostavljanje stanja koje je postojalo pre zaključenja ugovora. Zakona o parničnom postupku (dalje: ZPP). da se ima izvršiti ono što je kao obaveza nastalo do raskida. ali nije dao razloge u vezi relevantne činjenice postignutog dogovora stranaka o vraćanju robe. odlučeno je kao u dispozitivu. jer sporazumni raskid ugovora nema retroaktivno dejstvo u smislu da deluje od momenta kada je postignut. a što je i nesporno. U konkretnom slučaju prvostepeni sud je utvrdio da su stranke sporazumno raskinule ugovor. Istakao je da je presuda protivrečna sama sebi i iznetim razlozima. a na osnovu čl.12.113 - . 376. 7. odredba čl. u slučaju raskida ugovora. 361. U prvostepenom postupku nisu počinjene bitne povrede odredaba postupka iz čl. Dakle. prvostepeni sud je utvrdio da su se stranke sporazumele o raskidu ugovora i da je tom prilikom dogovoreno da tuženi tužiocu vrati neprodatu robu koju je zaprimio. činjenica da je ugovor raskinut ne znači isključenje prava stranke da traži plaćanje iznosa ekvivalentne vrednosti isporučene robe u vreme kada je ugovor bio na snazi. s obzirom na to da nema razloga o odlučnim činjenicama koje su relevantne za pravilno presuđenje ove pravne stvari. presudu je trebalo ukinuti. U ponovljenom postupku prvostepeni sud će. st. Izostanak razloga o navedenoj odlučnoj činjenici prouzrokuje postojanje nedostatka iste presude i čini je nerazumljivom. ZOO. ZOO propisuje da. 12.2009. ZPP. Smatra da je prvostepeni sud pogrešno primenio odredbu čl. Prvostepeni sud će utvrditi da li je i u kojoj količini tuženi tužiocu vratio deo robe i koja je njena vrednost. st. 2. Viši trgovinski sud je ispitao pobijanu odluku u granicama žalbenih navoda i razloga i izvršio uvid u spis. Naime. tač. tač. ova odredba ne isključuje pravo stranke da traži ispunjenje ugovora u delu koji odgovara njenom ispunjenju ugovornih obaveza. 2. Nova odluka biće pravilna i neće imati nedostataka zbog kojih se ne može ispitati. 9746/09 od 9. 2. ZOO. Prvostepena presuda je zahvaćena bitnom povredom odredaba postupka iz čl. 132. Predložio je da se pobijana presuda preinači ili ukine. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. 5. utvrditi potpunu sadržinu sporazuma stranaka o raskidu ugovora. Žalba je osnovana. Ovakav sporazum stranaka proizvodi pravno dejstvo i nema razloga zbog kojih prvostepeni sud nije cenio ovu činjenicu koja je svakako relevantna za presuđenje ove pravne stvari. ima pravo da joj se vrati ono što je dala. 360. Naime.OBLIGACIONO PRAVO Blagovremenom žalbom tužilac je osporio donetu presudu iz svih razloga iz čl. dokazima i primenom pravila o teretu dokazivanja. pa se stoga ista ne može u potpunosti ispitati. Na utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud će primeniti materijalno pravo polazeći od napred iznetog stava drugostepenog suda u vezi primene čl. ZPP na koju je ukazano žalbom. godine) . ali da je pri tome ostao neplaćeni dug u visini utuženog iznosa. st. 361. pa se stoga ne može ispitati ni pravilnost primene materijalnog prava. 132. Sa napred izloženog. Međutim. i 9. Ova odredba ima za cilj da omogući stranci. 132.

507.član 124. godine) . kako je u prvostepenom postupku na nesumnjiv način utvrđeno da primopredaja spornih mašina nije izvršena. sa obaveštenjem da se ugovor raskida . a u svakom slučaju ima pravo na naknadu štete . a u članu 501. Iz obrazloženja: Ukoliko ne nastupa po samom zakonu u slučajevima iz člana 125. Zakona o obligacionim odnosima. godine izvršiti puštanje u rad svih isporučenih mašina datih na zapisniku o primopredaji od 21. druga strana može.05. zakonom predviđenim situacijama tj. Pored toga. 8524/10 od 02.132. prema stanju u spisima. a prvostepeni sud je utvrdio da se ugovor raskida. (Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu.2005. Zakona o obligacionim odnosima. To u konkretnoj situaciji nije slučaj. preobražajna tužba.raskinuti ugovor prostom izjavom. Naime. kad jedna strana ne ispuni svoju obavezu.s obzirom na utvrđeno činjenično stanje i navedene zakonske odredbe . Iz obrazloženja: Raskid ugovora zbog nedostatka stvari proizvodi ista dejstva kao i raskid dvostranih ugovora član 497. Tužba za raskid ugovora je. jer nisu puštene u rad i nalaze se u nedovršenoj fazi. godine. odredbama čl. 416/10 od 18. godine) 208. Pitanje da li je ugovor po izjavi jedne od ugovornih strana raskinut i da li je bilo osnova za njegov raskid rešiće kao prejudiciono pitanje za rešavanje pravnih posledica raskida ugovora odn.03. tako da se ne može smatrati da je roba predata tužiocu kao kupcu. ako nije što drugo određeno.pravilno raskinuo ugovor između stranaka.05. Tužilac je. zahtevati ispunjenje obaveza ili . ako raskid ugovora ne nastupa po samom zakonu.2010. obavezujući tuženog na povraćaj kupoprodajne cene. Pž. koje nisu puštene u rad i nalaze se u nedovršenoj fazi. sud je morao odbaciti tužbu za raskid ugovora. Prostom izjavom volje poverioca upućenom dužniku ostvaruje se raskid ugovora zbog neispunjenja. odgovornost prodavca i proizvođača. ovog Zakona. tražio da sud raskine ugovor. u kojima zakon predviđa da sud raskida ugovor (a što nije raskid zbog neispunjenja). 501 . Prvostepeni sud je . i 523. a sudskom odlukom se može samo utvrditi da je ugovor raskinut. Gž. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. 125 . to su ispunjeni uslovi iz čl.član 124. Stoga. već se ugovor raskida izjavom volje stranaka. ne može se smatrati da je roba predata tužiocu kao kupcu. U dvostranim ugovorima. stav 1.02. kojom se podstiče zaštita nekog preobražajnog prava.OBLIGACIONO PRAVO 207.pod uslovima predviđenim u čl. Zakona o obligacionim odnosima . osim ako se radi o raskidu ugovora u posebnim.2011. istog Zakona regulisana je garancija za ispravno funkcionisanje prodate stvari. za regulisanje njegovih posledica.2005. raskid ugovora zbog neispunjenja ostvaruje se prostom izjavom volje poverioca upućenom dužniku. Zakona o obligacionim odnosima. te da tuženi nije ispunio svoju obavezu da će najkasnije do 31. Zakona o obligacionim odnosima. Ukoliko prodavac do ugovorenog roka nije izvršio primopredaju spornih mašina. 124.114 - . po svojoj pravnoj prirodi.

bude individualno određena. u kojoj količini i u kom broju i za koje od tih stvari je postojala obaveza vraćanja i kada. godine u realizaciji poslovnog odnosa sa tuženim predao radi štampanja 11 naslova knjiga.utvrditi po kom osnovu se iste traže: da li po osnovu ispunjenja ugovorene obaveze ili kao posledica raskida ugovora. a sve po osnovu usmenog ugovora.u situaciji ako nema dokaza da je pravni posao raskinut . a potom . a koje je tužilac 2003. s obzirom da i sam u toku postupka nije sporio da je deo naknade za izvršeni deo posla ostao neplaćen i da je to plaćanje uslovio vraćanjem navedenih stvari. Kako do realizacije ugovorenog posla nije došlo u potpunosti. da li tužilac povraćaj navedenih stvari traži na ime ispunjenja ugovorne obaveze ili kao posledicu raskida ugovora. zahtevao od tuženog da mu odštampa određeni broj knjiga sa ilustracijama uz obavezu da mu za izvršeni posao plati naknadu. Za odluku o zahtevu koji se odnosi na vraćanje individualno određenih stvari. koje su suprotnoj strani predate po osnovu realizacije određenog pravnog posla. da svaka stvar. to dalje znači da je zaključeni pravni posao i dalje na snazi. čije se vraćanje traži.OBLIGACIONO PRAVO 209. Iz obrazloženja: U konkretnom slučaju. godine potvrđeno da je tuženi od tužioca primio predmetne ilustracije. Međutim. predmet konačno opredeljenog tužbenog zahteva je vraćanje crno belih i kolor ilustracija i predatog materijala za štampu kao pripreme. jer je tužilac. ali što se njihovog broja tiče.pre svega . te da obaveza vraćanja preuzetih .2004. pause. obrazlažući svoju odluku navodima da je dopisom tuženog od 10.poslovnom odnosu u kojim je bio sa tuženim. a koje su predate tuženom radi realizacije usmeno dogovorenog posla.09. da bi se o njegovom zahtevu odlučilo. da bi se u bilo kom slučaju odlučilo o zahtevu tužioca. a što podrazumeva i filmove za kolorne i crno bele ilustracije i fotografije. Ipak. a koji je po svojoj suštini predstavljao ugovor o delu. Ovo stoga što je u konkretnom slučaju predmet tužbenog zahteva vraćanje određenog broja individualno odredivih stvari. potrebno je . kao naručilac. a koji je imao za predmet štampanje 11 ugovorenih naslova i da se posle svakog odštampanog naslova vrati tužiocu. pre svega.belih ilustracija i fotografije. Svoj zahtev tužilac zasniva na usmenom ugovoru . kao i kompletnu spornu pripremu za pet navedenih naslova i filmove kolor i crno belih ilustracija i fotografija bliže navedenih u izreci prvostepene presude. tužilac tužbom traži vraćanje predatog materijala. materijala za štampu kao pripreme. kao i sve ostalo što je tužilac predao štampariji za svaki konkretan naslov.115 - . da je stav suda da je tuženi imao mogućnost da dostavi dokaz u slučaju da ih poseduje iz kojih bi se videlo koji je broj ilustracija primio od tužioca i da je eventualno primio manji broj od onoga koji tužilac tužbom traži. prvostepeni sud je obavezao tuženog na vraćanje primljenih ilustracija.utvrditi sledeće bitne činjenice: da li je ugovoreni pravni posao još uvek na snazi ili je raskinut odn. potrebno je. Ovakav zaključak prvostepenog suda se ne može prihvatiti. neophodno je pre svega utvrditi bitnu činjenicu šta je to tužilac predao tuženom prilikom zaključenja predmetnog ugovora. da li po realizaciji celokupnog posla ili sukcesivno nakon dela ispunjenja ugovorne obaveze. kompletna priprema za štampu. kao naručiocu posla. Kod takvog stanja stvari. koje je tužilac u svom zahtevu taksativno nabrojao. Jer. kompletna sporna priprema za štampu kao i filmovi kolor i crno . ako prvostepeni sud utvrdi da tužilac svoje potraživanje zahteva po osnovu ispunjenja ugovorne obaveze.

7597/10 od 02. da individualno odredi svaku stvar kako bi eventualno mogao i obavezati tuženog na vraćanje. Nema pravo na raskid ugovora zbog neispunjenja obaveze tuženog i na naknadu štete prouzrokovane raskidom tužilac koji sam nije ispunio svoju ugovorenu obavezu. s tim što pre svega toga . Zakona o obligacionim odnosima. Ako je rok plaćanja ugovoren kao bitni element ugovora. Iz obrazloženja: Pravo na raskid ugovora ima ona strana koja je ispunila svoju obavezu . pravilan je zaključak prvostepenog suda.propisano da stranka koja tvrdi da ima neko pravo. Zbog toga je . Privredni apelacioni sud ukazuje prvostepenom sudu da je . (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda. kako tuženi može da vrati kompletnu pripremu koja je sporna. onda on ima pravo da zahteva vraćanje svega onoga što je predao tuženom. Zakona o obligacionim odnosima. tada druga ugovorna strana ima pravo na povraćaj datog i na naknadu štete . snosi i teret dokazivanja činjenica da je te stvari predao tuženom i da ih osnovano potražuje nazad. 1. Takvim postupanjem jasno je manifestovana volja obe stranke da se ugovor održi na snazi. (Presuda Višeg trgovinskog suda. navedenog ugovora. godine) 211. Pitanje je.prvostepeni sud mora jasno i nedvosmisleno da utvrdi šta je to tužilac predao tuženom odn. Osim toga. istog Zakona . a tužilac ( koji nije izvršio svoju ugovornu obavezu ) nema ni pravo raskida ugovora ni pravo na naknadu štete. Prema utvrđenom činjeničnom stanju. pa bi se u tom slučaju trebalo ispitati u kojoj meri je tuženi izvršio svoju ugovornu obavezu i za koje stvari je dospela obaveza vraćanja primljenog materijala. godine za isporučenu robu u navedenom iznosu. S tim u vezi.odredbom člana 223. te da shodno navedenoj zakonskoj odredbi tužilac. tužilac nije ispunio svoju obavezu prema tuženom. Međutim. nejasna i suprotna stanju u spisima.116 - . godine) 210. Iz obrazloženja: Shodno članu 4. ugovor ne prestaje po samom zakonu. kao stranka koja tvrdi da ima pravo na vraćanje taksativno navedenih stvari u svom zahtevu. U slučaju kada je krivicom jedne ugovorne strane raskinut ugovor. 10697/05 (1) od 19. i član 262.u smislu člana 124. naime. a po njegovom proteku dužnik plaća a poverilac prima uplate. jer je ostao dug tužioca iz 2002.06.član 124. da u tom delu prvostepeni sud apsolutno ne daje nikakve razloge (pod tačkom 3. .tuženi taj koji bi imao pravo na raskid ugovora.član 132. snosi teret dokazivanja činjenica koje su bitne za nastanak ili ostvarivanje prava ako zakonom nije drugačije određeno. jer se odlukom suda stranke mogu obavezati na ispunjenje samo nespornih obaveza.2011. Pž. Zakona o parničnom postupku .OBLIGACIONO PRAVO stvari zavisi od dinamike realizovanih obaveza od strane tuženog kao poslenika. je naveo da je tuženi obavezan da tužiocu vrati kompletnu spornu pripremu za navedene naslove). rok za ispunjenje obaveze plaćanja naknade za ustupljeno potraživanje je bitni element ugovora. Privredni apelacioni sud posebno ukazuje da je izreka prvostepene presude pod tačkom 3. Pž. stav 2. ako se utvrdi da tužilac vraćanje stvari zahteva kao posledicu raskida ugovora. st. i 2. jer on sam nije ispunjavao svoje obaveze.2005.12.

U konkretnom slučaju.12. Iz obrazloženja: Predmetni tužbeni zahtev za raskid ugovora o lizingu se zasniva na činjenici da tuženi (kao njegov korisnik) nije isplatio na ime naknade za lizing .lizing mašinu.korišćenje mašine određen iznos po vremenski ugovorenim ratama. Pž. da tuženi nije isplatio tužiocu dospele rate. u konkretnom slučaju ispunjeni su uslovi za raskid ugovora u smislu člana 124.u smislu člana 125. navedenim ponašanjem tuženi je konkludentnim radnjama jasno manifestovao volju da se ugovor održi na snazi. pa je pravilna i odluka prvostepenog suda kojom se tužbeni zahtev usvaja. Pž. 7994/06 od 07. a tužilac je svojim dopisom navedeni raskid prihvatio. jer tuženi nije izvršavao svoje ugovorne obaveze. kao i da nije to ranije učinjeno. davalac stvari u lizing ima pravo na raskid ugovora o lizingu.07.2005. jer iz spisa predmeta proizlazi da je tuženi preuzeo od tužioca u zakup . ovog člana.2005. pa tužba sa zahtevom da se utvrdi raskid ugovora zamenjuje odnosno predstavlja pismeni raskid. godine ) dao na realizaciju jednu menicu radi naplate potraživanja prema tužiocu. Zakona o obligacionim odnosima. vršio uplate naknade tuženom. Prema odredbama stava 2. Tuženi je istakao protivtužbeni zahtev za plaćanje opredeljenog iznosa na ime naknade prouzrokovane štete po osnovu krivice tužioca. imajući u vidu da se međusobna prava i obaveze parničnih stranaka ustanovljena ugovorom o lizingu ne mogu ceniti kao poseban obligacioni odnos nezavisan od odnosa tužioca i tuženog po osnovu isporuke robe tužiocu. (Iz presude Višeg trgovinskog suda. godine do 10.11. nakon isteka roka za plaćanje prve rate. ( Iz presude Višeg trgovinskog suda. a da je ugovorom predviđena mogućnost raskida ugovora u slučaju neisplate lizing naknade. tužilac je ( 21. koju prvostepeni sud primenjuje na utvrđeno činjenično stanje. Naime. godine ) izjavio da ugovor raskida.2005. Kada korisnik lizinga ne isplati koju dospelu ratu. sam ugovor se smatra raskinutim po sili zakona . Zakona o obligacionim odnosima. ispunjeni su ugovorni uslovi za jednostrani raskid.OBLIGACIONO PRAVO U situaciji da se do isteka takvog roka ( kao bitnog elementa ugovora ) ne ispuni ugovorena obaveza. Sud je imao u vidu da je ugovornim odredbama predviđeno da se ugovor mora raskinuti pismeno. Stoga.07. godine) . 59/2005 od 13.2005. Pri tome je nesporno i sam tuženi ( nakon 18. U smislu odredbe člana 125. godine) 212.117 - . Zakona o obligacionim odnosima. kako je među strankama nesporno da je tuženi ( dopisom od 12.2005. međutim.01. Ipak.2006. pravilno je utvrđeno da ugovor nije raskinut po sili zakona samim protekom roka koji je bio predviđen za ispunjenje prve rate. Dakle. a tuženi je navedene naknade primao. Prvostepeni sud je pravilno zaključio da tužilac ima pravo na raskid spornog ugovora. predviđeno je da poverilac može održati ugovor na snazi ako ( po isteku roka koji predstavlja bitni element ugovora ) bez odlaganja obavesti dužnika da zahteva ispunjenje ugovora.12. to je pravilna odluka prvostepenog suda kojim je u prvom stavu odluke tužbeni zahtev usvojio te utvrdio da je raskinut ugovor o ustupanju potraživanja ( kao i aneks istog ugovora ) i to saglasnom izjavom volja ugovornih strana. godine ).

Zakona o obligacionim odnosima. stav 2. Naime.OBLIGACIONO PRAVO 213. ipak održali na snazi. to je i iz navedenog razloga njihov tužbeni zahtev neosnovan. pravilno je prvostepeni sud primenio materijalno pravo našavši da.04. Zakona o obligacionim odnosima zahtevaju naknadu štete zbog neblagovremenog ispunjenja. Ugovoreni iznos cene od po 5. Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužioci su sa tuženom opštinom u toku 1996. predmetni ugovori predstavljaju osnov za prelaz imovine tužilaca (novčani iznosi plaćeni za uvođenje telefona) u imovinu tuženika. i to jedino naknadu stvarne štete koja je nastupila u njihovoj imovini kao posledica neblagovremenog ispunjenja ugovorne obaveze od strane tuženika. kada je podneta tužba za raskid ugovora i povraćaj novca. saglasno odredbi člana 125. stav 2. jer u konkretnom slučaju nema pravnog posla koji je otpao ili se nije ostvario. pa iako su od tužioca tražili raskid predmetnih ugovora zbog zadocnjenja u ispunjenu. . obavesti dužnika da zahteva ispunjenje ugovora. Imajući u vidu ovo činjenično stanje. bez odlaganja. U konkretnom slučaju.. Iz obrazloženja: Pobijanom presudom odbijeni su kao neosnovani tužbeni zahtevi tužilaca. Samim tim. Gž.118 - .03. I pored toga što se tužena obavezala da ugovorenu obavezu ispuni u roku od 12 meseci od dana zaključenja ugovora. niti u podnetim žalbama.. Pri tome su tužioci morali da dokažu vrstu i visinu štete koja je za njih nastupila kao posledica neblagovremenog ispunjenja od strane tužene. nakon podnošenja tužbe tužena je u toku 2004. tako da iz tog razloga u konkretnom slučaju ne može biti reči o sticanju bez osnova. oni su ih prihvatanjem ispunjenja obaveze tuženog nakon isteka ugovorenog roka.000 dinara tužioci su blagovremeno uplatili tuženoj u skladu sa ugovorenom dinamikom. Kako u pogledu navedenih činjenica tužioci nisu pružali nikakve dokaze niti u prvostepenom postupku.. pa su time neosnovani navodi žalbi kojima se osporava pravilna primena materijalnog prava. godine. br.000 dinara uplatili na ime svoje ugovorne obaveze radi uvođenja telefonskih priključaka.2004. kojima je traženo da se obaveže tužena opština da im na ime sticanja bez osnova isplati novčane iznose u visini zakonske zatezne kamate na novčane iznose navedene u izreci prvostepene presude. radi prevremenog obezbeđenja telefonskih priključaka na području opštine Lj. Ako je ugovor izvršen u celini od strane svih ugovarača. Međutim.. pri čemu se šteta ne bi mogla utvrditi u visini zakonske zatezne kamate na novčane iznose koje su tužioci uplatili tuženoj opštini prilikom ispunjenja svoje ugovorne obaveze. sporazumni raskid ugovora više nije moguć. izvršila ugovorenu obavezu i uvela telefone u domaćinstva svih tužilaca... nije ispunila ugovorene obaveze. godine zaključili ugovore o udruživanju sredstava za izgradnju PTT kapaciteta. tužioci bi bili ovlašćeni da u smislu člana 262. Ovako činjenično stanje nije bilo sporno među strankama.2005. tužioci su iznose od po 5. do 29. godine preko “T. godine) 214. (Iz presude Okružnog suda u Valjevu. u konkretnom slučaju ne postoji sticanje bez osnova na strani tužene. 470/05 od 14.” iz V. Poverilac može održati ugovor na snazi ako po isteku roka za ispunjenje.

1409/04 od 02. kojim tuženi kao raniji prodavac i kupac raskidaju ugovor o prodaji nepokretnosti koji tužilac pobija zbog povrede prava preče kupovine poljoprivrednog zemljišta pošto: poravnanje sadrži međusobne obaveze tuženih u pogledu vraćanja zemljišta u državinu prodavcu po ranijem ugovoru i u pogledu vraćanja cene. Tužilac nije u potpunosti izmirio obavezu iz osnovnog ugovora. da se ugovor koji je u celini izvršen može raskinuti saglasnošću volja ugovarača. Taj uslov nije ispunjen. te stoga poravnanje nije prividni već stvarno zaključeni pravni posao i nije zaključeno u cilju da se izigra tužiočevo pravo preče kupovine. kao što to proizilazi iz stanja u spisima. Navedeni zaključak proizlazi i iz odgovarajućih odredbi Zakona o obligacionim odnosima. a potom će biti dužan da utvrdi sve relevantne činjenice od kojih zavisi odluka o zahtevu za povredu prava preče kupovine.2001. ali sa docnjom isplatio ugovoreni iznos učešća u gradnji stambenog objekta iz ovog spora. Pravo na raskid ugovora pripada samo onoj ugovornoj strani koja je svoju obavezu u celosti ispunila.119 - . ZOO-a). U konkretnom slučaju je utvrđeno da je tužilac u pretežnom delu. raskidanje ugovora moguće je zbog neispunjenja (čl. i 138. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu Gž. Zakona o obligacionim odnosima izvršiti raskid spornog ugovora. obligacija je ugašena i sporazumni raskid više nije moguć. stav 1. godine) 215. I u tom slučaju raskid je moguć samo ukoliko je druga strana ispunila svoju obavezu. godine ugovoren fiksni rok za predaju stambenog objekta.11. On to ne može učiniti ni na osnovu odredbe člana 125. do 132. jer ako je ugovor izvršen od strane svih ugovorača. bez obzira što je aneksom ugovora od 29. Ovakav zaključak prvostepenog suda je posledica pogrešnog shvatanja. zbog promenjenih okolnosti (čl. ukoliko bi bilo tačno da je ugovor o prodaji u celini izvršen. saglasnost ugovorača o raskidu ugovora sada predstavlja sasvim novi ugovor.OBLIGACIONO PRAVO Iz obrazloženja: Prvostepeni sud nalazi da je valjano sudsko poravnanje zaključeno posle pokretanja ovoga spora između tuženih. raskid ugovora saglasnom voljom ugovorača moguć je samo ako ugovor nije u potpunosti izvršen.. stav 1. 124. Naime. Zakona o obligacionim odnosima. U ponovnom postupku prvostepeni sud će. br. Na to upućuje jezičko načenje odredbe člana 124. stav 1. prvostepeni sud će imati u vidu rečene primedbe. on je po aneksu ugovora preuzeo obavezu da pored ugovorene cene plati još 3000 DM. Kod takvog stanja stvari tužilac nije mogao pozivom na odredbu člana 124. ZOO-a) i u slučaju nemogućnosti ispunjenja (čl. zaključenje poravnanja o raskidu pobijanog ugovora ne bi bilo od značaja za odlučivanje o zahtevu za povredu prava preče kupovine. U suprotnom. 133-136.5. 137. Ukoliko se ispostavi da je ugovor u celini izvršen. Osim toga. Po shvatanju Okružnog suda. . kao i navode tuženih o motivima kojim su se rukovodili da poravnanje zaključe.. Iz obrazloženja: Pravo na raskid ugovora pripada samo onoj ugovornoj strani koja je svoju obavezu u celosti ispunila.2004. saglasno navedenim primedbama. Prema tome. u pogledu pravnog dejstva spornog poravnanja. Zakona o obligacionim odnosima. ukoliko je ranije zaključeni ugovor izvršen u potpunosti. ZOO-a). Iz tih razloga nema mesta ni raskidu spornog ugovora po sili zakona. na pouzdan način najpre utvrditi da li je ugovor koji se pobija zbog povrede prava preče kupovine poljoprivrednog zemljišta u celini izvršen.

1/04 od 25. ugovor je zaveden u delovodnoj knjizi tuženog. Međutim. zbog pogrešne primene materijalnog prava nisu utvrđene odlučne činjenice od čijeg postojanja zavisi osnovanost tužbenog zahteva po tom osnovu. odnosno da li su posle zaključenja ugovora nastupile okolnosti koje otežavaju ispunjenje obaveze tužioca. Međutim. Zakona o obligacionim odnosima utvrditi koji iznos glavnog duga je tim uplatama podmiren. nije bilo mesta primeni ni odredbe člana 132. To znači da do datuma svake uplate treba utvrditi koliko iznosi dug tužioca uvećan za dospelu zateznu kamatu. ili nemogućnosti ispunjenja. Trgovinskog suda. što nije moglo biti učinjeno bez sa. Zbog toga su ukinute nižestepene presude. Saglasno tako dopunjenom činjeničnom stanju utvrdiće se koja je ugovorna strana odgovorna za neispunjenje ugovora. sve sa pripadajućom zateznom kamatom. Potom od uplaćenog iznosa treba odbiti iznos dospele kamate i za preostalu razliku umanjiti glavni dug.03. Tužilac je izvršio svoju ugovornu obavezu odnosno predao kompletan materijal za navedenu knjigu. Međutim. potražuje autorski honorar. Tako dopunjenom činjeničnom stanju doneće se i odgovarajuća odluka o tužbenom zahtevu. Iz obrazloženja: Presudom Okružnog suda delimično je usvojen preciziran tužbeni zahtev. Pored toga za sve plaćene dinarske iznose u docnji potrebno je obračunati dospelu zateznu kamatu do tog datuma i saglasno pravilima o uračunavanju propisanim odredbom člana 313. To podrazumeva obavezu prvostepenog suda da najpre utvrdi tačan iznos plaćenog glavnog duga tuženom od strane tužioca. čiji je potpis overen okruglim pečatom tuženog.120 - . Prev. iako je ugovor u ime tuženog potpisao glavni i odgovorni urednik. iako je tužilac ponudio kompromisnu varijantu da lično finansira troškove utrošenog papira za deo tiraža. godine) 216. predavši mu kompletan rukopis. ili se zbog njih ne može ostvariti svrha ugovora zbog čega bi po opštem mišljenju bilo nepravično održati ga na snazi. Na taj način treba obračunati sve uplate i utvrditi stvarni iznos glavnog duga koji je podmiren uplatama tuženog.OBLIGACIONO PRAVO Prema tome. a ne odgovorno lice iz registra Privrednog tj. s tim da je preko dosuđenog iznosa materijalne štete do traženog iznosa tužilac odbijen zbog neosnovanosti tako visoko postavljenog zahteva. Između tužioca kao autora i tuženog kao izdavača zaključen je izdavački ugovor kojim je tužilac kao autor preneo na izdavača isključivo pravo objavljivanja svog autorskog dela. zbog neizvršenja ugovora od strane tuženog koji je takođe obavezan da tužiocu plati iznos materijalne štete zbog neizvršenja ugovornih obaveza. niti kasnije do podnošenja tužbe. Zakona o obligacionim odnosima. Ugovor je potpisan od strane tužioca kao autora i od strane izdavača za koga je ugovor potpisao glavni urednik. Tuženi je sporio pravo tužioca da na osnovu izdavačkog ugovora koji nije potpisalo ovlašćeno lice za zastupanje tuženog.2004. U ponovljenom postupku otkloniće se propusti na koje je ukazano ovim rešenjem. pa je raskinut ugovor o pravu izdavanja autorskog dela tužioca. U tom cilju izvršiće se preračun uplaćenih dinarskih iznosa po tržišnom kursu DM na dan plaćanja. koja nije izdata do roka u ugovoru. Autorski ugovor se raskida zbog neizvršenja i obavezuje se tuženi (izdavač) da izvrši povraćaj onoga što je po ugovoru primio i isplati naknadu štete tuženom (autoru) s obzirom da se autorski ugovor zaključen i potpisan od strane glavnog urednika proizvodi pravno dejstvo. a izdavač se obavezao da će delo izdati u tiražu koji je ugovoren. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. to ne znači da se sporni ugovor parničnih stranaka ne može raskinuti zbog promenjenih okolnosti.

jer tužiocu nije obezbedio izložbeni prostor na Međunarodnom sajmu prehrambenih proizvoda u M. godine. Rev.000. zahtevati ispunjenje obaveze ili pod uslovima predviđenim u ovom zakonu raskinuti ugovor.00 dinara dana 21. Prema odredbi člana 124. Kod takvog stanja stvari Viši trgovinski sud smatra da je prvostepeni sud pravilno primenio materijalno pravo kada je našao da je precizirani tužbeni zahtev tužioca na iznos od 90. nisu ispunjeni uslovi iz člana 124. iznos od 20.000. Zakona o obligacionim odnosima. 1463/03 od 14.OBLIGACIONO PRAVO glasnosti ovlašćenog lica.000. godine i iznos od drugih 20. Iz obrazloženja: Predmet ove parnice je tužbeni zahtev tužioca kojim traži od tuženog da mu isplati odnosno da mu vrati iznos od 90. jer tuženi nije bio nesavestan u konkretnom slučaju.000.. ako nije što drugo određeno. godine) 218.sada tužbe. po predračunu broj ________ i to: iznos od 50.121 - .05.000.. kao autorskih dela. budući da je ovaj materijal u međuvremenu uništen. nižestepeni sudovi su pravilnom primenom materijalnog prava odbili zahtev tužioca za raskid zaključenog ugovora jer se radi o ugovoru koji je u celini izvršen. tužilac faktički prostom izjavom volje raskida ugovor sa tuženim.00 dinara. (Vrhovni sud Srbije.9..2000. Podnošenjem predloga za izvršenje na osnovu verodostojne isprave .00 dinara dana 19.00 dinara kao i to da tužiocu na ovaj iznos pripada kamata od dana podnošenja tužbe. a sastojao se i od rukopisa i od fotografija.2000.. ugovor stranaka je raskinut zbog neizvršenja saglasno odredbi čl. jer je ugovor prestao njegovim ispunjenjem.2000. kad jedna strana ne ispuni svoju obavezu druga strana može. 124 Zakona o obligacionim odnosima zbog čega je tuženi pored obaveza da izvrši povraćaj onoga što je po ugovoru primio bio dužan tužiocu da isplati naknadu štete koju je sud utvrdio preko veštaka i koja predstavlja protivvrednost materijala koji je tužilac predao na štampanje.03. u dvostranim ugovorima.0. godine) 217. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije 71/02 od 27. Iz obrazloženja: Na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja. koji je tužilac isplatio tuženom na ime obezbeđenja izložbenog prostora na Međunarodnom sajmu prehrambenih proizvoda u M. Na glavnoj raspravi tuženi je učinio nespornim da je tužilac uplatio tuženom iznos od 90.00 dinara osnovan sa kamatom na iznose uplaćenog avansa od dana same uplate tih iznosa do isplate.000.. godine.2003. Budući da tuženi nije izvršio svoju ugovornu obavezu. Zakona o obligacionim odnosima za raskid zaključenog ugovora.2003.9. Tuženi svoju ugovornu obavezu nije izvršio.. Kako su u konkretnom slučaju obe ugovorne strane u potpunisti ispunile svoje ugovorne obaveze. . Prvostepeni sud je utvrdio da je tužilac tuženom isplatio avans za organizovanje sajma prehrambenih proizvoda u M.00 dinara dana 14. Ugovor koji je u celini izvršen ne može se raskinuti. Osim toga tužiocu nije vraćen materijal koji je dao za štampanje knjige.

blokovi za zidanje ili jestivo ulje.285. Nesporna je činjenica da su tužiocu u vreme zaključenja ugovora bile poznate vrste roba čijom je isporukom on mogao ispuniti ugovornu obavezu. tuženi ima pravo na naknadu štete. a na osnovu nalaza i mišljenja veštaka tuženi je neosnovano naplatio 365. Postojanje ili nepostojanje tog prava tuženog mora se ceniti u skladu sa odredbama člana 262. Zakona o obligacionim odnosima. st.. betonsko gvožđe.000. To pravo tuženog se temelji u odredbi člana 132. kao dužnik. Zakona o obligacionim odnosima.15 dinara. i člana 266. Tužilac je strana verna ugovoru tako da u smislu člana 124. Zakona o parničnom postupku traži i dobije povraćaj avansa. a sa razloga što tuženi svoju ugovornu obavezu nije izvršio. To ukazuje da je tužilac u vreme zaključenja ugovora mogao predvideti da će u slučaju neizvršenja svoje obaveze pričiniti tuženom štetu u visini razlike između uplaćenog avansa i važeće tržišne cene bilo koje od ugovorenih vrsta roba na dan povraćaja primljenog novca. 1.333. Tužilac je primio avansnu uplatu.00 dinara. sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana uplate pojedinačnih iznosa avansa do njihove isplate. stavovi 2. Stoga je usvojen tužbeni zahtev i obavezan tuženi da taj iznos plati tužiocu.sada tužbe.033.00 dinara. kao onoga što je dao u cilju ispunjenja ugovora.OBLIGACIONO PRAVO Podnošenjem predloga za izvršenje na osnovu verodostojne isprave .126. Kada dođe do raskida ugovora krivicom jedne ugovorne strane. Prema tome. Sledom rečenog. tuženi ima pravo na naknadu obične štete i izmakle koristi koje je tužilac.. Ugovorom nije propisan način na koji će se opredeliti konkretna obaveza tužioca. ali svoju ugovornu obavezu nije izvršio.526.. mogao preuzeti 1.851. Zakona o obligacionim odnosima ima pravo da raskine predmetni ugovor i da kao posledicu raskida u smislu člana 132. druga strana ima pravo na povraćaj uplaćenog i naknadu pričinjene štete. prema nalazu veštaka. i 5.71 komada blokova za zidanje ili 91. stav 1. Osnovano se revizijom ukazuje da je ovakva odluka zasnovana na pogrešnoj primeni materijalnog prava. utvrđene u visini prema tržišnim cenama bilo koje od ugovorenih vrsta roba.2003.351. i 2. obzirom da odgovarajuće količine predmetnih roba koje će voditi ispunjenju ugovorne obaveze nisu utvrđene. Preko koje će se od tih roba utvrditi visina pričinjene štete .096.01.31 kilograma betonskog gvožđa ili 354. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju krivicom tužioca nije izvršen ugovor parničnih stranaka. Stoga je tuženi izvršio povraćaj datog realizacijom akceptnog naloga tužioca u iznosu od 357. s obzirom na činjenice koje su mu tada bile poznate ili morale biti poznate. u vreme zaključenja ugovora morao predvideti kao moguće posledice povrede ugovora. Sporno je samo da li i u kojem obimu tuženi ima pravo na naknadu štete. Saglasno tim zakonskim odredbama. Kod nesporne činjenice da je ugovor raskinut krivicom tužioca tuženi ima pravo na povraćaj uplaćenog iznosa kupoprodajne cene i naknadu pričinjene mu štete. Za uplaćeni iznos tuženi je. Nesporno je i da je u trenutku prijema avansa tužilac mogao preračunati količine ugovorenih vrsta roba prema tada važećim tržišnim cenama.122 - . Tuženi je po tom osnovu uplatio tužiocu avans u ukupnom iznosu od 124.33 kilograma cementa ili 130. (Iz presude Višeg trgovinskog suda Pž. godine) 219. stav 2. tužilac je faktički prostom izjavom volje raskinuo ugovor sa tuženim u vezi obezbeđivanja izložbenog prostora na Međunarodnom sajmu prehrambenih proizvoda u M.40 dinara odbijen. 8435/02 od 24. Predmet tog ugovora su bile robe određene po rodu cement.85 litara jestivog ulja. dok je protiv-tužbeni zahtev za isplatu 18.

godine.. Protiv navedene presude žalbu je izjavio protivtuženik. blokovi za zi. Dokazima je utvrđeno da je protivtuženik prevozio maline i krompir sa predmetnim kamionom i utvrđena je visina koristi koju je imao u visini od 3.123 - .2003.252. godine tuženi obavezan da vrati isplaćeni iznos na ime kupoprodajne cene. potrebno je utvrditi da li je novčana protivvrednost tih roba. pravilna primena materijalnog prava podrazumeva prethodno utvrđene količine svih vrsta ugovorenih roba koje je tuženi mogao dobiti za uplaćeni avans po važećim tržišnim cenama na dan prispeća novca na žiro račun tužioca. Raskidom ugovora svaka strana duguje drugoj naknadu za koristi koje je u međuvremenu imala od onoga što je dužna vratiti. godine odbio kao neosnovanu žalbu i potvrdio je presudu Opštinskog suda u A. P. godine i isplatio je deo kupoprodajne cene.252.. V. prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo kada je prema odredbi člana 132. godine. (Iz presude Okružnog suda u Užicu. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju krivicom tužioca nije izvršen ugovor parničnih stranaka. br. po nalogu tuženika oduzeo kamion od tužioca i oterao. 2366/02 od 30. stvar je njegovog izbora. godine) 221..00 dinara.00 dinara sa pripadajućom zateznom kamatom. 119/98 od 9.01. odnosno naknaditi. br. a na ime koristi koju je tužilac – protivtuženik imao od korišćenja kamiona dok se nalazio kod njega. Rev. Gž.2000. obračunata po važećim tržišnim cenama na dan realizacije akceptnog naloga tužioca. adekvatna tako naplaćenom iznosu. ugovor o kupoprodaji je raskinut pa je delimičnom presudom P. 119/98 od 20. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije.11.2002. Prema tome. br. može se pouzdano raspraviti da li je i u kojem iznosu osnovan tužbeni. U obrazloženju drugostepene presude navedeno je sledeće: Prvostepeni sud je pravilno utvrdio da je između stranaka bio zaključen ugovor o kupoprodaji kamiona. Neosnovani su žalbeni navodi da se radi o zahtevu za naknadu štete jer je predmet spora zahtev da se naknadi stečena korist po osnovu raskida ugovora koju izričito predviđa navedena pravna norma nezavisno od prava na naknadu štete. 2366/02 od 30. Imajući u vidu utvrđeno činjenično stanje.01. stav 4.2002. Nakon toga. obavezan je protivtuženik da protivtužiocu po osnovu raskida ugovora o kupoprodaji naknadi iznos od 3.. broj 37/03 od 19.02. betonsko gvožđe.10. br. P. Predmet tog ugovora su bile robe određene po rodu cement. je svojom presudom Gž.2003. odnosno protiv-tužbeni zahtev... Okružni sud u U. P.10.OBLIGACIONO PRAVO tuženom. br. koji je tužilac preuzeo od tuženika u junu mesecu 1996. 119/98 od 9.. U toku postupka tuženi je podneo protivtužbu. Raskidom ugovora obe strane su oslobođene svojih obaveza sem naknade eventualne štete u visini tržišne cene robe koja je bila predmet obaveze dužnika.2003. Iz obrazloženja: Presudom Opštinskog suda u A. godine) 220. Tek potom. Kako je pre isteka roka plaćanja ostatka kupoprodajne cene svedok M.. ZOO obavezao protivtuženika da dosuđeni iznos plati protivtužiocu.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 386. potrebno je utvrditi da li je novčana protivvrednost tih roba. tuženi ima pravo na naknadu štete.02.351. pravilna primena materijalnog prava podrazumeva prethodno utvrđene količine svih vrsta ugovorenih roba koje je tuženi mogao dobiti za uplaćeni avans po važećim tržišnim cenama na dan prispeća novca na žiro račun tužioca. i 2. s obzirom na činjenice koje su mu tada bile poznate ili morale biti poznate. godine) 222. P. tuženi ima pravo na naknadu obične štete i izmakle koristi koje je tužilac. kao dužnik. Preko koje će se od tih roba utvrditi visina pričinjene štete tuženom. u vreme zaključenja ugovora morao predvideti kao moguće posledice povrede ugovora. prema nalazu veštaka.85 litara jestivog ulja.126. obzirom da odgovarajuće količine predmetnih roba koje će voditi ispunjenju ugovorne obaveze nisu utvrđene.124 - .2003.096. Osnovano se revizijom ukazuje da je ovakva odluka zasnovana na pogrešnoj primeni materijalnog prava.Tuženi je po tom osnovu uplatio tužiocu avans u ukupnom iznosu od 124.526. Nesporna je činjenica da su tužiocu u vreme zaključenja ugovora bile poznate vrste roba čijom je isporukom on mogao ispuniti ugovornu obavezu. Zakona o parničnom postupku. Za uplaćeni iznos tuženi je. stav 2. Nesporno je i da je u trenutku prijema avansa tužilac mogao preračunati količine ugovorenih vrsta roba prema tada važećim tržišnim cenama.71 komada blokova za zidanje ili 91. adekvatna tako naplaćenom iznosu. Odluka o raskidu ugovora sadržana je u odluci o posledicama raskida. stvar je njegovog izbora.OBLIGACIONO PRAVO danje ili jestivo ulje. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije.31 kilograma betonskog gvožđa ili 354. mogao preuzeti 1.000.033.Rev. br. Sporno je samo da li i u kojem obimu tuženi ima pravo na naknadu štete. ali svoju ugovornu obavezu nije izvršio.00 dinara.851.33 kilograma cementa ili 130.333. To ukazuje da je tužilac u vreme zaključenja ugovora mogao predvideti da će u slučaju neizvršenja svoje obaveze pričiniti tuženom štetu u visini razlike između uplaćenog avansa i važeće tržišne cene bilo koje od ugovorenih vrsta roba na dan povraćaja primljenog novca.00 dinara. Saglasno tim zakonskim odredbama. Sledom rečenog. st. Vrhovni sud Srbije je našao da revizija tuženog nije osnovana. Tužilac je primio avansnu uplatu.40 dinara odbijen. Stoga je usvojen tužbeni zahtev i obavezan tuženi da taj iznos plati tužiocu. Iz obrazloženja: Protiv drugostepene presude tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava. Ugovorom nije propisan način na koji će se opredeliti konkretna obaveza tužioca. može se pouzdano raspraviti da li je i u kojem iznosu osnovan tužbeni. .15 dinara. Stoga je tuženi izvršio povraćaj datog realizacijom akceptnog naloga tužioca u iznosu od 357.285. odnosno protivtužbeni zahtev. obračunata po važećim tržišnim cenama na dan realizacije akceptnog naloga tužioca. Kod nesporne činjenice da je ugovor raskinut krivicom tužioca tuženi ima pravo na povraćaj uplaćenog iznosa kupoprodajne cene i naknadu pričinjene mu štete. Nakon toga. Prema tome. stav 1. Tek potom. dok je protivtužbeni zahtev za isplatu 18. To pravo tuženog se temelji u odredbi člana 132. Postojanje ili nepostojanje tog prava tuženog mora se ceniti u skladu sa odredbama člana 262. 37/03 od 19. a na osnovu nalaza i mišljenja veštaka tuženi je neosnovano naplatio 365. Prema tome. Zakona o obligacionim odnosima. Zakona o obligacionom odnosima. 1. utvrđene u visini prema tržišnim cenama bilo koje od ugovorenih vrsta roba. i člana 266.

broj 2091/02 od 26. prihvatio i izjavu tužioca za raskid ugovora. što je bilo od uticaja za ispunjenje uslova za raskid ugovora. 132. Nema ni bitne povrede na koju se u reviziji ukazuje.3.03.2002. godine) 224.125 - . ZOO kao strana koja vraća novac dužna platiti zateznu kamatu od dana kada je isplatu primila. st. stranka koja vraća novac dužna je da plati zateznu kamatu od dana kada je isplatu primila.00 dinara sa stanjem na dan 31.OBLIGACIONO PRAVO U postupku pred prvostepenim sudom nema bitne povrede iz člana 354.12. godine konstatovao da prema svojoj knjigovodstvenoj evidenciji ima dug prema tužiocu u iznosu od 2. Obaveza tuženog da tužiocu vrati uplaćeni iznos sa kamatom od dana uplate pa do isplate zasnovana je na odredbi čl. godine) . Nesporno je da je tuženi na zahtev tužioca pristao da tužiocu vrati iznos od 100.11.000 din.00 dinara na dan 1. Shodno članu 132. 5. Rev.00 dinara 10.2002. Sud je raspravljao o posledicama raskida ugovora o kupoprodaji jer je ugovor između parničnih stranaka raskinut po sili zakona. (Iz presude Višeg trgovinskog suda u Beogradu. da je tuženi u zahtevu za usaglašavanje i regulisanje duga od 8. 4372/2002 od 23. 132. Kod ovakvog činjeničnog stanja pravilno je prvostepeni sud postupio kada je obavezao tuženog da vrati primljeni iznos sa kamatom po zakonu jer je ugovor raskinut. Pž. godine. 2001. te da tuženi nije izvršio isporuku. pa nije bilo potrebno da prvostepeni sud utvrdi koju količinu nafte je tuženi isporučio trećim licima po nalogu tužioca. godine. jer je prvostepeni sud odlučio o svim zahtevima koje je tužba sadržala. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije.000 din. pa je tuženi shodno čl. stav 2. godine konstatovao da tužiocu duguje novčane iznose od 2.500. Pž.2000. Tuženi je pristajući da tužiocu vrati uplaćenu cenu u iznosu od 100. godine za robu.2002. godine) 223. pa odluka o posledicama raskida sadrži u sebi i odluku o zahtevu za raskid ugovora.2000. Neosnovani su navodi žalbe da je prvostepeni sud propustio da utvrdi količinu nafte isporučene trećem licu.500. Iz obrazloženja: Među strankama je nesporno da je tužilac određenog dana uplatio na račun tuženog 100. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je utvrdio da je tuženi u izvodu otvorenih stavki na dan 1.6. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda u Beogradu. Raskidom ugovora nastaje obaveza vraćanja datog s tim da onaj ko vraća novac plaća i kamatu od dana uplate novca pa do dana kada će novac biti vraćen. tačka 11. jer je ugovor između stranaka raskinut.1. da je tužilac isplatio tuženom iznos od 2. st. Zakona o parničnom postupku na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti. Zakona o obligacionim odnosima. 5. 58/2002 od 13.05.500.2001. da tuženi robu nije isporučio niti je uplaćenu cenu robe vratio. koju je tuženi po nalogu tužioca trebalo da isporuči trećem licu.000 din. ZOO.1. na ime cene za kupovinu nafte.2001.

Prema odredbama člana 130. Prema odredbama člana 126. ZOO.126 - . ima pravo da joj se vrati ono što je dala (član 132. a tužba za povraćaj datog novca je podneta 8. Rev. godine. godine) 226. jer je usmeni ugovor o prodaji zaključen avgusta 1989. 2. pod uslovima predviđenim u idućim članovima. dužan je to saopštiti dužniku bez odlaganja. druga strana može. ZOO kad ispunjenje obaveze u određenom roku nije bitni sastojak ugovora. ZOO poverilac koji zbog neispunjenja dužnikove obaveze raskida ugovor. zahtevati ispunjenje obaveze ili. marta 2000. dvostrano teretni.2002. godine. sudovi nižeg stepena su izveli preuranjeno pravni zaključak da je potraživanje tužioca zastarelo prema odredbama člana 371. Budući očekivani cilj nije postignut i tuženi drži bez osnova novac dobijen od tužioca po osnovu izvršenja ugovora od strane tužioca i zato za tuženog nastaje obaveza vraćanja. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. a u svakom slučaju ima pravo na naknadu štete. ako poverilac želi raskinuti ugovor. 2663/01 od 06. Ako dužnik ne ispuni obavezu u naknadnom roku. Prema odredbama člana 124. Međutim. br. Nižestepeni sudovi su u vanparničnom postupku propisanom Zakonom o vanparničnom postupku za određivanje naknade za eksproprisane nepokretnosti utvrdili da tržišna vrednost eksproprisa. ugovor raskinut zbog neispunjenja i da potom sudi o dejstvu raskida.03. nastupaju iste posledice kao i u slučaju kad je rok bitni sastojak ugovora.OBLIGACIONO PRAVO 225. Iz obrazloženja: Predmet ove vanparnične stvari je zahtev predlagača da mu protivnik predlagača vrati naknadu koju je primila za eksproprisane nepokretnosti jer su joj u upravnom postupku ove nepokretnosti vraćene u svojinu. raskinuti ugovor prostom izjavom. Raskidom ugovora strana koja je izvršila ugovor potpuno ili delimično. ako raskid ugovora ne nastupa po samom zakonu. pa je otpao osnov po kome drži isplaćenu naknadu. a poverilac da zahteva njeno ispunjenje. mora ostaviti dužniku primeran naknadni rok za ispunjenje. kad jedna strana ne ispuni svoju obavezu. propustio je prvostepeni sud da utvrdi kada je predmetni. Iz obrazloženja: Na osnovu tih činjenica. Naime. st. ima pravo da joj se vrati ono što je dala. dužnik zadržava pravo da i posle isteka roka ispuni svoju obavezu. stav 2. shodno odredbama člana 132. Zastarelost potraživanja tužioca po navedenom pravnom osnovu počinje da teče od momenta raskida predmetnog ugovora. ZOO u dvostranim ugovorima. Sporni imovinsko-pravni odnosi ranijeg vlasnika i korisnika eksproprijacije nastali posle poništaja pravnosnažnog rešenja o eksproprijaciji (deeksproprijacija) rešavaju se u parničnom postupku primenom odredbi Zakona o obligacionim odnosima koji regulišu pravne posledice raskida ugovora. ako nije što drugo određeno. i 5. Raskidom ugovora strana koja je izvršila ugovor potpuno ili delimično. ZOO. ZOO). Ali. tuženi bez punovažnog pravnog osnova drži novac koji je od tužioca dobio na ime isplate cene kosačice.

1998.05.06. 5023/97 od 21. 475/01 od 16. stav 2. a poverilac da zahteva njeno ispunjenje. nužno je pre svega utvrditi da li je protivniku predlagača naknada isplaćena. u vezi sa članom 1. stambene i komunalne delatnosti od 14. ima pravo da joj se vrati ono što je dala. Naime. Međutim. Rev. Vrhovni sud nalazi da su pobijane odluke zahvaćene bitnom povredom odredaba parničnog postupka. godine) 227. koju drugostepeni sud odlučujući o žalbi nije sankcionisao. protivniku predlagača vraćene su u svojinu eksproprisane nepokretnosti sa pravom korišćenja zemljišta.OBLIGACIONO PRAVO nih nepokretnosti iznosi 193.94 dinara i protivnika predlagača V. obavezali da predlagaču isplati ovaj iznos. Kako Zakon o eksproprijaciji bliže ne uređuje imovinsko-pravne odnose stranaka u vezi deeksproprijacije. godine) Ako je jedna strana izvršila ugovor potpuno ili delimično.) 228. ZPP. Rev. Ugovor se ne može raskinuti zbog neispunjenja neznatnog dela obaveze. ZOO. stav 7. 751/98 od 24. (Vrhovni sud Srbije. imovinsko-pravne odnose korisnika eksproprijacije i sopstvenika nepokretnosti u slučaju spora rešava redovni sud. a onda primenom principa pravičnosti utvrditi obim vraćanja.265. Rev. godine.M. Pravnosnažnim rešenjem Sekretarijata za urbanizam.1998. prvostepeni sud nije mogao da u vanparničnom postupku odlučuje u sporu o vraćanju naknade za eksproprisane nepokretnosti jer se ove odredbe Zakona o vanparničnom postupku shodno primenjuju samo kada se ranijem sopstveniku po zakonu priznaje pravo na naknadu za nepokretnost na kojoj je izgubio pravo svojine (član 140. pa predlagač osnovano zahteva povraćaj onoga što je na ime naknade za eksproprisane nepokretnosti dao. stav 1. ako obe strane imaju pravo zahtevati vraćanje datog. Osim toga. a prema stavu drugog istog člana. da bi se o ovom zahtevu moglo valjano odlučivati. Zakona o vanparničnom postupku).833/98 od 25. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. odluke su zasnovane i na pogrešnoj primeni materijalnog prava. u slučaju poništaja pravnosnažnog rešenja o eksproprijaciji. Time je prvostepeni sud učinio bitnu povredu iz člana 354. avgusta 1992. (Vrhovni sud Srbije. .127 - 229. mora ostaviti dužniku primeren naknadni rok za ispunjenje. Rev. pa je i odluka drugostepenog suda zahvaćena istom bitnom povredom odredaba parničnog postupka. kojim je poništeno pravnosnažno rešenje o eksproprijaciji. s obzirom da je eksproprijacija izvršena pre više od 20 godina. godine) . u kom obliku i obimu. Ali ako poverilac želi raskinuti ugovor. uzajamna vraćanja vrše se po pravilima za izvršenje dvostranih ugovora. ako je jedna strana izvršila ugovor potpuno ili delimično. po nalaženju Vrhovnog suda za rešenje ovih spornih odnosa merodavne su odredbe ZOO koje regulišu pravne posledice raskida ugovora.2001. Prema članu 132. Kad ispunjenje obaveze u određenom roku nije bitni sastojak ugovora dužnik zadržava pravo da i posle isteka roka ispuni svoju obavezu. Zakona o eksproprijaciji. Naime. ima pravo da joj se vrati ono što je dala. (Vrhovni sud Srbije. I 1998.03. prema odredbi člana 36.

Rev. jer se radi o statusnom odnosu. Gž. (Iz presude Okružnog suda u Zrenjaninu. već to može biti predmet posebnog spora. Kupac nije u docnji sa ispunjenjem obaveze iz predugovora o kupoprodaji i to obaveze isplate ostatka kupoprodajne cene kada ta obaveza dospeva nakon što prodavac ispuni svoju obavezu sređivanja zemljišno-knjižnog stanja. usled čega tužilac ne može osnovano zahtevati raskid predugovora. Kad jedna ugovorna strana ne ispuni svoju obavezu druga strana može.02.1997. 469/98 od 20.128 - 237. pod uslovima predviđenim u idućim članovima. druga strana ima pravo tražiti raskid ugovora. 4560/97 od 21. (Vrhovni sud Srbije. 648/97 od 20. Prodavac može jednostranom izjavom volje raskinuti ugovor o kupoprodaji stana ako kupac (kako je to ugovoreno) izostane sa uplatom tri mesečne rate kupoprodajne cene. godine) 236.05.10. Ukoliko banka kao akcionarsko društvo ne isplaćuje osnivaču dividendu. raskinuti ugovor prostom izjavom.09.1998.1997.1998. (Vrhovni sud Srbije. ako raskid ugovora ne nastupi po samom zakonu. (Vrhovni sud Srbije.1998. godine) 231. a u svakom slučaju ima pravo na naknadu štete. zahtevati ispunjenje obaveze ili. U dvostranim ugovorima kad jedna strana ne ispuni svoju obavezu. osnivač ne može tražiti raskid ugovora o kupovini akcija niti povraćaj iznosa uplaćenog na ime akcija. Rev. 690/98 od 13. 1645/98 od 8. godine) 233. godine) 230. Prev. (Vrhovni sud Srbije. raskinuti ugovor prostom izjavom. 234. Uslov za raskid ugovora zbog neispunjenja je da druga strana ispuni svoju obavezu.11. između ostalog. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije.05. 42/98) U dvostranim ugovorima. ako nije što drugo određeno. godine) . kad jedna strana ne ispuni svoju obavezu. niti može zahtevati naknadu štete od tuženih kao kupaca.1998. Rev. godine) 232. godine) 235. .04.OBLIGACIONO PRAVO Poverilac može raskinuti ugovor bez ostavljanja dužniku naknadnog roka za ispunjenje ako iz dužnikovog držanja proizilazi da on svoju obavezu neće izvršiti ni u naknadnom roku.1024/95 od 26. Rev. Rev. Rev.1998. (Vrhovni sud Srbije. druga strana može. (Vrhovni sud Srbije. 5216/97 od 24.

239.isplatom kupoprodajne cene. do 132. (Iz odluke Vrhovnog suda Srbije Rev. godine) 241. 7523/95) 242. 244. ako želi raskinuti ugovor. (Viši privredni sud. (Vrhovni sud Srbije. 127/94 od 25.OBLIGACIONO PRAVO Ugovor se ne može raskinuti zbog neispunjenja neznatnog dela obaveze.1994. 124. onda poverilac. kao i da raskine ugovor jer povraćaj cene nije izvršen u razumnom roku. Dužnik nema pravo na raskid ugovora po kome mu je isplaćena cena za robu koju nije isporučio poveriocu. ZOO.10. Iz obrazloženja: Tužilac i tuženi su bili u poslovnom odnosu. zbog poverilačke docnje ili drugih razloga.00 dinara.02. P. (Vrhovni sud Srbije. Ako se kupac saglasno članu 124.129 - . ZOO da bira da li će tražiti raskid ugovora i povraćaj robe po članu 132.1996. ZOO opredelio za izvršenje kupoprodajnog ugovora . Kada se traži raskid ugovora zbog neisplate kupoprodajne cene za isporučenu robu. Kad ispunjenje obaveze u određenom roku nije bitni sastojak ugovora. (Vrhovni sud Srbije. P. traži raskid ugovora i povraćaj isporučene robe. prodavac ima pravo da pod uslovima iz čl. kupac ima pravo da sudskim putem zahteva povraćaj kupoprodajne cene. Pž. Prev. godine) 243. godine) 240. Zbog nedostataka robe koja je predmet kupoprodajnog ugovora. Beograd.1995. 5747/96 od 04. .isporuku robe. 58/95 od 08. ZOO ili ispunjenje ugovora .Rev. tada ne može umesto isporuke robe zahtevati njenu protivvrednost po tržišnoj ceni za deo neisporučene količine robe. godine) 238.1997. Rev. prvostepeni sud nije dužan da utvrđuje krivicu za raskid jer je pravo tužioca po članu 124. 44/95 od 8.03. godine) Ukoliko kupac robe nije platio cenu u ugovorenom roku. mora ostaviti dužniku primeren naknadni rok za ispunjenje. 3470/96 od 29. Navedeni iznos tužilac je isplatio tuženom na račun a što među parničnim strankama nije sporno. (Vrhovni sud Srbije. Tuženi je isporučio i ugradio tužiocu klima uređaj tipa ASY 12 USBCW/AOY 12 UGBC i na ime navedene isporuke fakturisao mu je iznos od 32.500.11.1995.03. Rev.

Iz tog razloga. Relevantne okolnosti za raskid ili izmenu ugovora zbog promenjenih okolnosti su samo one koje dovode do teškoća u ispunjavanju obaveza.02. (Presuda Višeg trgovinskog suda. ugovorne strane u ugovoru o zakupu (i to u članu 4. godine tražio od tuženog da mu izvrši povraćaj iznosa od 32. sporna visina zakupnine ne može biti razlog za raskid ugovora zbog promenjenih okolnosti. s obzirom na činjenicu da je tužilac blagovremeno obavestio tuženog o nedostacima koja roba ima. to tuženi istu ne koristi. Pravilno je prvostepeni sud primenio i odredbu člana 132. a ne i one koje dovode do propuštanja koristi koja bi mogla biti ostvarena. koji povraćaj tuženi u razumnom roku nije ispunio. tj. ispunjeni su uslovi za raskid ugovora. Zakona o obligacionim odnosima) 245.500. 489. ukoliko se kao promenjena okolnost ističe samo narušavanje principa ekvivalencije prestacija. U slučaju povrede principa ekvivalencije prestacija.2005. pa je na taj način narušena ekvivalentnost međusobnih davanja između ugovornih strana. godine klimu odneo na popravku. da ista greje i na temperaturi od -15 stepeni. na koji način je voljom stranaka a bez formalnog zaključenja aneksa ugovora. Međutim. Pž. godine) RASKIDANJE ILI IZMENA UGOVORA ZBOG PROMENJENIH OKOLNOSTI (Čl. Iz obrazloženja: Kao promenjena okolnost zbog koje je zahtevan raskid ugovora u konkretnom slučaju je cena zakupa za koju tužilac ističe da je u potpunosti obezvređena.130 - . 488.500. Dakle.) predvidele izmenu zakupnine. pa kako je od tuženog zahtevao povraćaj kupoprodajne cene.. . narušena je jednakost davanja između predmeta zakupa i cene zakupa. pa su u tom smislu.OBLIGACIONO PRAVO Tužilac je dana 10. bilo bi nepravično dalje održati predmetni ugovor na snazi.02.03. pomenutog Zakona o obligacionim odnosima koja reguliše dejstva raskida ugovora i obavezao tuženog na isplatu kupoprodajne cene u iznosu od 32. menjana ugovorna odredba koja se tiče obaveze plaćanja zakupnine odn. i člana 501. njene visine. što zbog nedostataka što zbog toga što je dana 05. pa kako klima ima skrivene nedostatke odn. Prvostepeni sud je pravilno utvrdio da je tužilac za svaki mesec posebno vršio obračun zakupnine i ispostavljao tuženom račune a tuženi je tako obračunate zakupnine plaćao tužiocu. ne ispunjava navedena svojstva. Na ovako utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud je pravilno primenio odredbe Zakona o obligacionim odnosima i to čl. postoje drugi mehanizmi da bi se obezbedila ravnoteža međusobnih davanja..00 dinara. stav 2. koja će se vršiti zaključenjem aneksa ugovora. ali tuženi klimu nije popravio niti je istu vratio.2005. po mišljenju tužioca.2007. 490. 133 – 136. to nije razlog zbog koga bi se ugovor raskinuo. 3016/06 od 15. stav 2.00 dinara na ime kupoprodajne cene iz razloga što je tužilac klimu pribavio s obzirom na svojstva koja su navedena u ponudi.

za raskid ugovora nisu od značaja okolnosti čije nastupanje dovodi do toga da jedan od ugovarača gubi potencijalnu dobit koju bi ostvario da okolnosti nisu nastupile. parnične stranke su zaključile ugovor o ustupanju uz naknadu dela tavanskog prostora zgrade radi pretvaranja u stambeni prostor. ako bi postojala opasnost za tužioca da zbog toga prestane sa obavljanjem delatnosti . naplate manje cene zakupnine. a delom za parking i zelenu površinu. Imajući u vidu utvrđeno činjenično stanje iz kojeg proizilazi da nije dozvoljeno izvođenje radova na pretvaranju tavanskog u stambeni prostor zbog čega je očigledno da ugovor ne odgovara očekivanjima ugovornih strana i da bi bilo nepravično održati ga na snazi. koja bi mogla biti ostvarena. parcela na kojoj se nalazi prostor predviđen za pretvaranje predviđena je delom za saobraćajnicu. Naime. Rev. Tužilac je u nekoliko rata isplatio ugovoreni iznos i o roku podneo zahtev Sekretarijatu za urbanizam grada B. Međutim. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. propisano je da. pre zaključenja ugovora. Uzimaju se u obzir samo okolnosti koje dovode do teškoća u ispunjavanju obaveza a ne i one koje dovode do propuštanja koristi (dobiti)..05. Istim ugovorom. Ugovorom je tužiocu ustupljen deo tavanskog prostora na trajno korišćenje radi pretvaranja u stambeni prostor. tužilac u toku postupka nije predložio dokaze da je zbog zakupnine koju ostvaruje odnosno ne ostvaruje po osnovu predmetnog ugovora. bila dovedena u pitanje mogućnost obavljanja delatnosti odn. 1616/10 od 06. po opštem mišljenju.br. isplati tuženom određeni iznos na ime naknade. strana kojoj je otežano izvršenje obaveze može zahtevati da se ugovor raskine. godine) 246. odnosno strana koja zbog promenjenih okolnosti ne može ostvariti svrhu ugovora. a očigledno je da ugovor više ne odgovara očekivanjima ugovornih strana i da bi.131 - . može zahtevati da se ugovor raskine. nižestepeni sudovi su pravilno zaključili da je tužbeni zahtev za raskid ugovora između parničnih stranaka osnovan. nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su zaključili da je tužbeni zahtev za raskid ugovora i povraćaj uplaćenih sredstava osnovan. a u jednom i u drugom slučaju u toj meri da je očigledno da ugovor više ne odgovara očekivanjima ugovornih strana i da bi po opštem mišljenju bilo nepravično održati ga na snazi takav kakav je. nastupe okolnosti koje otežavaju ispunjenje obaveze jedne ugovorne strane ili ako se zbog njih ne može ostvariti svrha ugovora.-Odeljenju za sprovođenje urbanističkih planova. ako posle zaključenja ugovora. Ako posle zaključenja ugovora nastupe okolnosti koje otežavaju ispunjenje obaveze jedne strane. ili ako se zbog njih ne može ostvariti svrha ugovora. tužilac se takođe obavezao da u određenom roku podnese zahtev za izdavanje odobrenja za izvođenje radova na pretvaranju tavanskog prostora. te tužilac ima pravo da od tuženog potražuje uplaćeni iznos po zaključenom ugovoru koji je raskinut. pravilan je zaključak prvostepenog suda da nema mesta raskidu predmetnog ugovora. strana kojoj je otežano ispunjenje obaveze.tek u tom slučaju ove okolnosti mogu biti razlog na osnovu koga se može raskinuti ugovor. a istim ugovorom se tužilac obavezao da. Prema obaveštenju navedenog Sekretarijata. odredbom člana 133. dovedena u opasnost njegova delatnost. Međutim. ako bi zbog povećanja zakupnine tj. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju. Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja.OBLIGACIONO PRAVO Na drugoj strani.. godine) . Pž.2010. 2005. Prema tome.2674/05 od 07. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda.12. bilo nepravično održati ga na snazi takvog kakav je. Zakona o obligacionim odnosima.

godine. te i donosi iznetu odluku shodno članu 368.816. Strana koja vraća novac dužna je da isplati zateznu kamatu od dana prijema uplate. Navodi tuženog mogu biti od uticaja u izvršnom postupku. Žalbeni navodi ne utiču na pravilnost i zakonitost prvostepene odluke. U konkretnom slučaju tužilac je tužbom zahtevao da se raskine ugovor zaključen između parničnih stranaka zbog promenjenih okolnosti. st. ovog Zakona. Raskid ugovora zbog promenjenih okolnosti može se ostvariti samo sudskim putem. 132. 125. pri tome.shodno čl.iznos od 1. Naravno. Zakona o obligacionim odnosima. shodno čl. ima pravo da joj se vrati ono što je dala. Zakona o parničnom postupku. koji predviđa da kad ispunjenje obaveze u određenom roku predstavlja bitan sastojak ugovora a dužnik ne ispuni obavezu u tom roku . (Iz presude Višeg trgovinskog suda. uz saglasnost tužioca. Pomenute ukupne radove trebalo je da izvrši u roku od 30 dana od dana isplate avansa. Zakona o obligacionim odnosima. 1.051. 132.120.055.25 dinara) drži bez osnova. odnosno vrednost delimično izvršenih radova iznosi 1. pa se smatra da je ugovor delimično raskinut po samom zakonu u odnosu na obavezu tužioca da plati drugi deo ugovorenog iznosa u vrednosti od 1.OBLIGACIONO PRAVO 247. Shodno svojoj obavezi iz čl. 5. Pogrešno se prvostepeni sud poziva na odredbu člana 124.00 dinara. Na pravilno utvrđeno činjenično stanje u prvom stepenu je pravilno primenjeno i materijalno pravo . i to sa kamatom . Stranka koja vraća novac dužna je.2000. st. Zakona o parničnom postupku.055. Iz obrazloženja: Utvrđeno je sledeće činjenično stanje: Tuženi svoju obavezu u pogledu količine radova koji su bili predviđeni ugovorom o reparaciji frontova ormana i ploča stolova nije u potpunosti izvršio. pa tužilac ima pravo da mu se ono što je dao za neizvršeen radove vrati.2004.čl. a druga nije i neće izvršiti ugovorenu obavezu. Zakona o obligacionim odnosima . stav 2. Pž. Tuženi navodi da je njegova obaveza bila naturalna. st. uslužno izvođenje radova do određene visine a ne obaveza novčane prirode. tj.prema članu 132. drugostepeni sud konstatuje da u postupku nema bitnih povreda postupka. što ne odgovara u tužbi iznetim činjenicama. Zakona o obligacionim odnosima. godine) 248. Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem odbačena je kao nedozvoljena tužba tužioca od 24.ugovor se raskida po samom zakonu.132 - . Raskid zbog promenjenih okolnosti posle zaključenja . U prvostepenom postupku učinjena je bitna povreda iz člana 354. 354. Strana koja je izvršila ugovor potpuno ili delimično. 2. jer ta zakonska odredba uređuje odnose stranaka za slučaj da jedna strana izvršava obaveze.ima pravo da joj se vrati ono što je dala. tačka 14. st.474. radi čega je i prvostepena odluka morala biti ukinuta. da plati i zateznu kamatu od dana kada je isplatu primila.01. Zakona o parničnom postupku. st. ukoliko ponudi da umesto novčane obaveze svoju obavezu izmiri na drugi način. To je bez uticaja na drugačiju odluku u ovoj pravnoj stvari. Tako tuženi taj iznos (odnosno . 2. Ako je jedna stranka potpuno ili delimično izvršila ugovor .02. 6993/2003 od 22.00 dinara. 5.

1810/98) 249. a pre podnošenja tužbe je pozvao tuženog na izmenu ugovora. do 136. koja se poziva na promenjene okolnosti.OBLIGACIONO PRAVO ugovora regulišu odredbe člana 133. a o pravu na raskid odlučuje se presudom a ne rešenjem jer se radi o spornom materijalnom pravu.09.12. strana kojoj je otežano ispunjenje obaveze. Rev. Ako posle zaključenja ugovora nastupe okolnosti koje otežavaju ispunjenje obaveze jedne strane. Mogućnost pobijanja ugovora zbog promenjenih okolnosti predviđena je samo kod dvostrano teretnih ugovora. godine) Ako posle zaključenja ugovora nastupe okolnosti zbog kojih strana ugovornica ne može ostvariti svrhu ugovora može zahtevati da se ugovor raskine ako je očigledno da ugovor više ne odgovara očekivanjima ugovornih strana i da bi po opštem mišljenju bilo nepravilno održati ga na snazi takav kakav je. Rev.133 - 254. . godine) 253. a ne može zahtevati raskid ako je bila dužna da u vreme zaključenja ugovora uzme u obzir promenjene okolnosti na koje se poziva ili ih je mogla izbeći ili savladati. 623/97 od 10. 5077/2003 od 31. godine) 250.1997. . (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. Rev. 4070/97 od 6. (Iz odluke Vrhovnog suda Srbije. godine) 251. Rev. (Iz odluke Vrhovnog suda Srbije.1997. U ponovljenom postupku prvostepeni sud će ceniti da li su posle zaključenja ugovora između parničnih stranaka nastupile okolnosti koje otklanjaju ostvarenje svrhe ugovora u meri da ugovor više ne odgovara o očekivanju tužioca tako da bi po opštem mišljenju bilo nepravično održati ga na snazi takav kakav je. Rev.07. a u jednom i drugom slučaju u toj meri da je očigledno da ugovor više ne odgovara očekivanjima ugovornih strana i da bi bilo nepravično održati ga na snazi takav kakav je.01. 4250/97 od 03. 5083/96 od 29. (Iz odluke Vrhovnog suda Srbije. ili ako se zbog njih ne može ostvariti svrha ugovora.1997. može zahtevati da se ugovor raskine. odnosno strana koja zbog promenjenih okolnosti ne može ostvariti svrhu ugovora. godine) 252. bila dužna da u vreme zaključenja ugovora uzme u obzir te okolnosti ili ih je mogla izbeći i savladati. Raskid ugovora zbog promenjenih okolnosti ne može se tražiti ako je stranka. prvostepeni sud je u smislu člana 133. 1998. Kada tužilac traži raskid ugovora zbog promenjenih okolnosti. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž.2003. Kada ekonomski jača ugovorna strana (prodavac) pripremi tekst ugovora nema uslova za raskid zbog promenjenih okolnosti (inflacija i disparitet između zvaničnog i tržišnog kursa dinara) jer su se te pojave mogle predvideti i kroz ugovaranje indeksne klauzule savladati. rasi ostavrenja svrhe ugovora. (Vrhovni sud Srbije. Zakona o obligacionim odnosima.

Tačno je da tuženi nije ispunio obavezu zbog naknadno nastalih pravnih smetnji. a tuženi IY "D.kompaund) u vrednosti od 350. koja ne može da podmiri troškove održavanja. Zakona o obligacionim odnosima) 256. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. 17/02 od 27.5. godine) . Rev. Tom zakonskom odredbom je propisano kada je ispunjenje obaveze jedne strane u dvostranom ugovoru postalo nemoguće zbog događaja za koji nije odgovorna ni jedna ni druga strana. NEMOGUĆNOST ISPUNJENJA (Čl.Zakona o obligacionim odnosima. godine) Postoje razlozi za raskid ugovora zbog promenjenih okolnosti. godine) 255.. ZOO dužan da ispita mogućnost. 9-138 od 24.000 litara ulja.000 USA dolara). Nema nemogućnosti izlučenja ako je predmet obaveze zamenljiva stvar. Među parničnim strankama nije sporna činjenica da je tuženi u obavezi prema tužiocu još za isporuku 139. Zakona o obligacionim odnosima. Među parničnim strankama nije sporna činjenica da tuženi duguje tužiocu još 139. (Prema Rešenju Vrhovnog suda Srbije. niti očekivanja zakupodavca da od zaključenog ugovora ostvari određenu ekonomsku korist. Iz obrazloženja: U postupku pred prvostepenim sudom je utvrđeno da su parnične stranke bile u poslovnom i pravnom odnosu po osnovu Ugovora o kompenzacionom poslu br. neobezbeđuje ostvarivanje svrhe ugovora.000 litara ulja.50/95 od 08. 2/95 i Prev. kako je reč o ispunjenju obaveze koja za predmet ima zamenljive stvari za čiju nabavku je postojala mogućnost van teritorije SRJ. Međutim. Tuženi se ne može osloboditi obaveze s pozivom na odredbu člana 137.03.02. nemogućnost izvoza. Polazeći od tih činjenica prvostepeni sud je obavezao tuženog da tužiocu isporuči ovu količinu ulja a drugostepeni sud je takvu odluku potvrdio. onda nije nastupila nemogućnost ispunjenja i dužnik se ne može osloboditi obaveze. godine čiji predmet je međusobna razmena robe.1995.000 USA dolara.1994. Neosnovano se u reviziji tvrdi da je drugostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo kada nije primenio odredbu člana 138. Tužilac je bio u obavezi da isporuči tuženom sirovinu za proizvodnju plastične ambalaže (PVC prah .OBLIGACIONO PRAVO stav 4.1995.000 litara suncokretovog jestivog rafinisanog ulja (u vrednosti od 350. (Vrhovni sud Srbije. kada zakupnina.03.134 - . Prev. a ako je ova nešto ispunila od svoje obaveze. pa čak i sam da ponudi pravičnu izmenu odgovarajućih uslova ugovora kojom bi se ostvarila svrha ugovora. ugovor se neće raskinuti. gasi se i obaveza druge strane.2002." da cenu te sirovine plati isporukom 500. 137 i 138.. Pzz. bez obzira na eventualne objektivne i subjektivne smetnje na koje ukazuje. može zahtevati vraćanje po pravilima o vraćanju stečenog bez osnova. 959/94 od 23. Ukoliko na pravično izmenjene ulove druga strana pristane.

godine. Ustanovljeno je da je tužilac nudio sporni stan na prodaju (i drugima a ne samo tuženiku) za cenu od 25. Veštačenjem u toku postupka utvrđeno je da je tržišna cena spornog stana u vreme kupoprodaje iznosila 26. kao i kad je to ovim zakonom ili posebnim propisom određeno.612. Kao kupoprodajna cena u ugovoru naveden je iznos od 672.30 EUR (1.5. zbog korišćenja stanja nužde.000 EUR. . odbivši kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se poništi navedeni ugovor i da se utvrdi da je bez pravne važnosti zbog postojanja mana u pogledu volje . Zakona o obligacionim odnosima) 258. prodavac ne može zahtevati poništaj ugovora o kupoprodaji zbog očigledne nesrazmere uzajamnih davanja.1994. (Iz odluka Vrhovnog suda Srbije Prev. PREKOMERNO OŠTEĆENJE (Član 139. godine) 257. Odredbom člana 103.00 dinara). lakomislenosti i postojanja očigledne nesrazmere uzajamnih davanja tj. stav 1. 103.00 dinara. Odredbom člana 111. Zakona o obligacionim odnosima..zbog zablude tužioca kao prodavca u pogledu predmeta ugovora i okolnosti koje su bile odlučujuće prilikom zaključenja ugovora. Iz obrazloženja: U pravnosnažno okončanom postupku utvrđeno je sledeće činjenično stanje: Tužilac (kao prodavac) i tuženi (kao kupac) zaključili su ugovor o prodaji nepokretnosti. prekomernog oštećenja u vreme zaključenja ugovora.OBLIGACIONO PRAVO Kada tuženi nije izvršio svoju obavezu. 111. da radove izvede znatno pre uvođenja sankcija OUN 31.000. a sadašnja 23. kojim je tužilac (prodavac) tuženiku (kupcu) prodao naznačeni stan.000 EUR ali da ga je prodao za 22.135 - .306 EUR. Na ovako utvrđeno činjenično stanje. 106/94 od 22. 139. njegovog teškog materijalnog stanja. onda se u docnji ne može pozivati na nemogućnost izvršenja obaveze zbog više sile usled sankcija.520..1992. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da je ugovor rušljiv kad ga je zaključila strana ograničeno poslovno sposobna.06. kad je pri njegovom zaključenju bilo mana u pogledu volje strana. nedovoljnog iskustva. javnom poretku ili dobrim običajima ništav ako cilj povređenog pravila ne upućuje na neku drugu sankciju ili ako zakon u određenom slučaju ne propisuje šta drugo. Na ime kupoprodaje spornog stana tuženi je tužiocu isplatio iznos od 22.000 EUR. Nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo jer nisu ispunjeni uslovi za poništaj navedenog ugovora u smislu čl. Ukoliko mu je pre zaključenja ugovora bila poznata prava vrednost nepokretnosti. i 141.875. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da je ugovor koji je protivan prinudnim propisima.

da mu je ugovor pročitan kao i priznanica. a imajući u vidu da je u postupku utvrđeno da na strani tužioca nije bilo zablude u pogledu predmeta ugovora.04.612. kao ni u pogledu okolnosti koje su bile odlučujuće prilikom zaključenja ugovora. Za poništaj zbog prekomernog oštećenja potrebno je da je tužilac u vreme zaključenja ugovora znao. ugovori za sebe ili nekog trećeg korist koja je u očiglednoj nesrazmeri sa onim što je on drugom dao ili učinio. Ako je između obaveza ugovornih strana u dvostranom ugovoru postojala u vreme zaključenja ugovora očigledna nesrazmera. niti je bio zavistan od kupca. što sve dokazuje da tužilac nije bio lakomislen. oštećena strana može zahtevati poništenje ugovora ako za pravu vrednost tada nije znala niti je morala znati.10. propisano je da. Prev. postoji u vreme zaključenja ugovora očigledna nesrazmera. . (Vrhovni sud Srbije.036 EUR.1995. Tužba za poništaj ugovora po ovom osnovu može se podneti u roku od jedne godine od zaključenja ugovora.OBLIGACIONO PRAVO Odredbom člana 139.30 EUR odnosno sadašnjem 23. a da tužilac ničim nije dokazao da je bio u zabludi prilikom zaključenja ugovora.136 - 262. Otuda je pobijana odluka u svemu pravilna i zakonita.1997. propisano je da je ništav ugovor kojim neko. koristeći se stanjem nužde i teškim materijalnim stanjem drugog. Rev. godine) 261.1995. njegovim nedovoljnim iskustvom. godine) 259. Odredbom člana 141. da je veštak građevinske struke utvrdio da je tržišna vrednost ovog stana 1. S obzirom na citirane zakonske odredbe. Rev. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije.2006.05. odnosno mogao znati za eventualnu nesrazmeru u vrednosti davanja. 130/95 od 05. stav 1. godine) . godine) Ugovor na osnovu koga društveno pravno lice otuđuje nepokretnost iz društvene svojine može se poništiti ako je ugovorena cena u očiglednoj nesrazmeri sa prometnom vrednošću nepokretnosti u vreme zaključenja ugovora. s tim što pravo da zahteva poništenje ovakvog ugovora prestaje istekom jedne godine od njegovog zaključenja.03. 655/97 od 14. 2133/98 od 17. 398/2006 od 01.09.1998.00 dinara što prema ondašnjem zvaničnom kursu iznosi 26. ako između obaveza ugovornih strana u dvostranom ugovoru. Pravo da se zahteva poništenje ugovora prestaje istekom jedne godine od njegovog zaključenja. oštećena strana može zahtevati poništenje ugovora ako za pravu vrednost tada nije znala niti je morala znati. (Vrhovni sud Srbije. te da nije bilo prekomernog oštećenja odnosno nije postojala očigledna nesrazmera prilikom zaključenja ugovora jer je tužilac pre zaključenja ugovora znao za pravu vrednost stana. Rev. godine) 260.520.875. jer je utvrđeno da je tužilac hteo da proda stan. 3797/95 od 18. lakomislenošću ili zavisnošću. (Vrhovni sud Srbije Rev. (Vrhovni sud Srbije. ili se obavezao dati ili učiniti.

399. U cilju utvrđivanja da li je ugovorena kamatna stopa nesrazmerno visoka. ako tokom sudskog postupka dužnik istakne zahtev za smanjenje njegove obaveze. Ovo prema odredbi stava 3.2009. prvostepeni sud će izvideti koliko iznose kamatne stope na oročenu deviznu štednju građana. lakomislenost ili zavisnost i da je iz toga proistekla očigledna nesrazmera između uzajamnih davanja. (Iz presude Višeg trgovinskog suda Pž. Zakona o obligacionim odnosima) 263. ako kao oštećeni to zahteva. godine) 264. a u slučaju da se poslovne banke nisu bavile. koja predviđa mogućnost smanjenja obaveze dužnika. da je jedna ugovorna strana iskoristila nepovoljni položaj u kome se našla druga strana.137 - . kada je reč o kamati. njeno stanje nužde ili teško materijalno stanje.OBLIGACIONO PRAVO ZELENAŠKI UGOVOR (Član 141. 141.12. Iz obrazloženja: Da bi postojao zelenaški ugovor (čl. poštenja i jednake vrednosti davanja sud može umeriti stopu te kamate. proveriti da li su poslovne banke. Ukoliko je ugovorena kamatna stopa nesrazmerno visoka i u suprotnosti sa načelom savesnosti. sa rokovima kao što je bio rok vraćanja zajma u konkretnom slučaju. kao i da je strana koja koristi stanje nužde znala odnosno morala znati da se druga strana u takvoj situaciji nalazi. Sud može da smanji obavezu dužnika u slučaju postojanja zelenaškog ugovora (povrede načela jednake vrednosti uzajamnih davanja) samo u slučaju stavljanja zahteva u parnici u kojoj poverilac traži izvršenje takvog ugovora. Zakona o obligacionim odnosima. 141. Iz obrazloženja: Ako je ugovorena kamatna stopa nesrazmerno visoka u odnosu na okolnost konkretnog posla i kao takva u suprotnosti sa načelom savesnosti i poštenja. prvostepeni sud će u ponovnom postupku. Zakona o obligacionim odnosima umeri stopu ugovorene kamate. pribavljanjem izveštaja od poslovnih banaka ili saslušanjem finansijskog stručnjaka. jer se navedena zakonska odredba ne može da primeni bez njegovog zahteva. Zakona o obligacionim odnosima) potrebno je da su ispunjeni određeni uslovi i to: da između davanja ugovornih strana u vreme zaključenja ugovora postoji očigledna nesrazmera. u vreme zaključenja ugovora o zajmu odobravale fizičkim licima devizne zajmove ili devizne kredite sa različitom namenom i pod kojim uslovima. člana 141. 4824/09 od 2. sud je dužan da saglasno odredbi čl. nedovoljno iskustvo. i čl. te načelom jednake vrednosti davanja. Pored navedenog. Upoređivanjem podataka o visini kamatne stope koje bude dobio . niti se sada bave ovom vrstom poslova. sud može da smanji ugovornu obavezu dužnika.

odnosno da je predmetni ugovor zelenaški. Zakona o obligacionim odnosima moguća je samo ako smanjenje obaveze zahteva oštećeni. od čijeg rešavanja zavisi odluka o tome da li je i u kojoj meri tuženi ispunio svoje obaveze u pogledu vraćanja duga.2004.04.2002. Međutim. godine) 265.OBLIGACIONO PRAVO na navedeni način. Iz obrazloženja: Tuženi je obavezan da tužiocu isplati 4. da je jedna ugovorna strana iskoristila nepovoljan položaj u kome se našla druga strana. to u konkretnom slučaju nije bilo osnova za primenu odredbe člana 141. naveo da su cene iz predmetnog ugovora nerealne kao i u prethodna tri ugovora koje je zaključio sa tužiocem. lakomislenost ili zavisnost. sa ugovorenom kamatom između parničnih stranaka. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu. i po kojima je tužiocu izvršio isplatu. Bez njegovog zahteva pomenuta odredba se ne može primeniti. Sud može da smanji ugovornu obavezu dužnika kod postojanja zelenaškog ugovora samo u slučaju stavljanja zahteva u parnici u kojoj poverilac traži izvršenje takvog ugovora. po osnovu zajma iz 1998. Osim toga. njegovo stanje nužde ili teško materijalno stanje.01. br. nedovoljno iskustvo. kao i da je strana koja koristi stanje nužde znala odnosno mogla znati da se druga strana nalazi u takvoj situaciji.2004. godine) 266. Zakona o obligacionim odnosi-ma. a iz toga nije proistekla ni očigledna nesrazmera između uzajamnih davanja. kako je definisan napred navedenom zakonskom odredbom. Prev. te da je u konkretnom slučaju morala biti primenjena odredba člana 141. Tuženi je samo u podnesku od 15. nedovoljno iskustvo. tuženi tokom postupka nije isticao nikakve činjenice niti je pružio dokaze da je predmetni ugovor zaključen pod uslovima iz člana 141. Taj zajam je bio "osiguran" sporazumom stranaka da će. godine. lakomislenost ili zavisnost i da je iz toga proistekla očigledna nesrazmera između uzajamnih davanja. 438/04 od 05. u slučaju nevraćanja pozajmlje. člana 141. njeno stanje nužde ili teško materijalno stanje. stav 1.4. potrebno je da su ispunjeni sledeći uslovi: da između davanja ugovornih strana u vreme zaključenja ugovora postoji očigledna nesrazmera. godine.138 - . (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. 386/03 od 30. tokom postupka nije stavio zahtev za smanjenje njegove obaveze. Zakona o obligacionim odnosima zbog povrede načela jednake vrednosti uzajamnog davanja. S obzirom da tužilac kao ugovorna strana nije iskoristio nepovoljan položaj u kojem se našao tuženi. sud je dužan da ga oceni i sa stanovišta razloga ništavosti. Iz obrazloženja: Neosnovani su navodi revizije kojima se ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava. prvostepeni sud će biti u mogućnosti da pravilno odgovori na navedeno sporno pitanje. Primena odredbe stava 3. u dinarskoj protivvrednosti. Tuženi u ovoj parnici nije dokazao da su ispunjeni uslovi propisani članom 141. Ako iz činjeničnog osnova tužbenog zahteva proizilazi da određeni ugovor opterećuju zelenaška svojstva. Da bi postojao zelenaški ugovor. a na koji se pozivao u reviziji. Gž.000 DEM. Zakona o obligacionim odnosima.

od 01. Opštinski sud je po prethodnoj tužbi istog tužioca. Takođe se iz sadržine spisa ne vidi da je sud izvodio dokaze kojim bi se utvrdile činjenice vezane za eventualno vraćanje dela duga tuženog preduzeća nakon zaključenja ugovora.1998. Sud može. i da. odbio njegov zahtev da mu tuženi preda pomenute pokretne stvari u svojinu i državinu. uzimajući u obzir svoju raniju presudu. primenom načela jednake vrednosti davanja. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. Rev. Zakona o obligacionim odnosima.01. stav 1. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. ukinuo obe nižestepene presude i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje. Iz obrazloženja: Sud u postupku nije izvodio dokaze radi utvrđenja činjenica na osnovu kojih bi se mogla oceniti pravna valjanost onih odredaba ugovora koje se odnose na visinu stope ugovorene kamate. To je i bio razlog što je ovaj sud u smislu člana 395. Gzs. i čl. Zakona o obligacionim odnosima kojom se zaštićuje načelo jednake vrednosti davanja kod dvostranih ugovora da umeri stopu ugovorene kamate. pa njegovo pobijanje nije oročeno članom 117. 6928/97 od 28. br. Zelenaški ugovor spada u ništave pravne poslove. imajući u vidu činjenicu da svaka ugovorena kamata ne podleže sudskoj zaštiti. Zakona o obligacionim odnosima. međutim. Iz činjeničnog osnova tužbenog zahteva proizlazi. godine) . u reviziji se osnovano ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava. Zakona o obligacionim odnosima.000 DEM u dinarskoj protivvrednosti. abrihtera i mašine za propilisanje drveta). zavisno od toga. smatrajući da su ovo razlozi rušljivosti ugovora koji se mogu.700 maraka a da je ukupan dug od 4. godine) Do smanjivanja obaveze iz zelenaškog ugovora može doći samo na zahtev oštećenog. stav 1. . da se mane zaključenog ugovora mogu ticati i njegovih zelenaških svojstava. Rev. 48/2000. Ako je ugovorena kamatna stopa nesrazmerno visoka u odnosu na okolnost konkretnog posla i kao takva u suprotnosti sa načelom savesnosti i poštenja.03. na šta ukazuje i raniji predmet istih stranaka. stav 1. po članu 117. 15.12. Opštinski sud je u ovoj parnici usvojio zahtev tužioca i obavezao tuženog da vrati 4.000 maraka nametnut zelenaškom kamatom.139 - 268. Pravilna primena materijalnog prava iziskuje da prvostepeni sud ispita da li zaključeni ugovor o zajmu ima zelenaške elemente iz člana 141.OBLIGACIONO PRAVO nog iznosa. te načelom jednake vrednosti davanja iz čl. godine) 267. Pošto to nije ocenjeno. U obrazloženju presude po toj tužbi navedeno je da je vrednost duga bila 2. Zakona o obligacionim odnosima. kod dvostranih ugovora da umeri stopu ugovorene kamate ukoliko je ona nesrazmerno visoka. odnosno da primeni utvrđeno načelo ograničenosti stope ugovorene kamate ustanovljeno članom 399.2002. koristiti u roku od jedne godine od prestanka razloga. jer se zalogom ne stiče svojina već obezbeđuje namirenje potraživanja. (Iz odluke Saveznog suda. ponovo odluči o zahtevima tužioca.12. Zakona o obligacionim odnosima.2001. 5019/02 od 11. o čemu je tuženi priložio određene dokaze. Ne osvrćući se na svoju raniju presudu. Ignorisao je navode tužene strane da mu je veća obaveza nametnuta prinudom i pretnjom. tužilac postati vlasnik određenih pokretnih stvari (mašine za finalnu obradu drveta. ali sud veštaku nije dao nalog za postupanje u tom smislu. ZPP. sud je dužan da saglasno odredbi člana 141.

ugovori za sebe ili nekog trećeg korist koja je u očiglednoj nesrazmeri sa onim što je on drugom dao ili učinio.11. ili se obavezao dati ili učiniti. Dana 09. Kada je ugovor o kreditu zaključen pod uslovom da se glavnica valorizuje sa porastom cena na malo i obezbedi od inflatornih kretanja.OBLIGACIONO PRAVO Ništav je ugovor kojim neka koristeći se stanjem nužde ili teškim materijalnim stanjem drugog.08. 3112/98 od 24. zbog uginuća kobile i ždrebeta. lakomislenošću ili zavisnošću. Zakona o obligacionim odnosima) 273. njegovim nedovoljnim iskustvom. njegovo nečinjenje se ne može smatrati uzrokom nastale štete.. koristeći se stanjem nužde ili teškim materijalnim stanjem drugog. godine) 271.Nastavne baze G. njegovim nedovoljnim iskustvom. godine) 269. (Vrhovni sud Srbije. lakomislenošću ili zavisnošću. ugovori za sebe ili za nekog trećeg korist koja je u očiglednoj nesrazmeri sa onim što je on drugom dao ili učinio. tada nije u pitanju zelenaški ugovor. protiv njega je pokrenut disciplinski postupak. a naročito ne u okolnostima kada je oštećeni bio u mogućnosti da spreči njen nastanak..1996. lakomislenošću ili zavisnošću.Šumarskog fakulteta B. Da bi lice kao štetnik bilo odgovorno za nastanak štete. ugovori za sebe ili za nekog trećeg korist koja je očiglednoj nesrazmeri sa onim što je on drugom dao ili učinio. Iz obrazloženja: Utvrđeno je sledeće činjenično stanje u prvostepenom postupku: Tužilac je radnik tuženog . godine) 270. ili se obavezao dati ili učiniti. godine izvršavao je poslove poslovođe ekonomije. Za pravilnu kvalifikaciju zelenaškog ugovora potrebno je da je tuženi ugovorom o kreditu koristio stanje nužde tužioca.535/95 od 10. 1965/96 od 22. (Vrhovni sud Srbije. Ništav je ugovor kojim neko.1997. Rev. Ništav je ugovor kojim neko.10. godine. Beograd Prev. godine) 272.140 - . ( Vrhovni sud Srbije. teško materijalno stanje. U toku 1993. Rev. njegova radnja mora biti adekvatan uzrok za njen nastanak. Ako zaposleni nije bio ovlašćen na preduzimanje određene radnje. . 2426/97 od 12. Rev.pa je za sebe ugovorio korist koja je u očiglednoj nesrazmeri sa onim što je on dao. nedovoljno iskustvo i lakomislenost . ili se obavezao dati ili učiniti. (Vrhovni sud Srbije. USLOVI USTUPANJA UGOVORA (Član 145.1993. koristeći se stanjem nužde ili teškim materijalnim stanjem drugog..06.1996.1998.. . njegovim nedovoljnim iskustvom.01.

u vezi obezbeđenja prevoza. a te poslove je u kritično vreme obavljao Š.09.. obrazloživši da goriva za ovu namenu nema. 724/2003 od 16. neosnovan je i zahtev tužioca da mu tuženi naknadi štetu za pretrpljeni strah i štetu za duševne patnje u naznačenim iznosima.09. iznevši razloge koje u svemu prihvata i ovaj sud. Može se zaključiti da tuženi nije ni bio ovlašćen da tužiocu obezbedi traženo vozilo kao i da je tužilac bio u mogućnosti da kontaktira sa upravnikom Š. ___/97. upravnik na G.M. Prvostepeni sud je. i da ga niko nije obavestio da su životinje bolesne. stav 1. a koje se .. godine i odluka Saveta fakulteta br. po nalazu drugostepenog suda. to nije ni u obavezi da je naknadi jer ne postoji uzročno-posledična veza u smislu čl 154. godine boravio u B.. godine su poništene odluke disciplinske komisije Šumarskog fakulteta u B. Zakona o obligacionim odnosima) 274. Prvostepeni sud je našao da je tužbeni zahtev tužioca neosnovan s obzirom da tuženi nije tužiocu izdao trebovanje za gorivo za vozilo kojim bi tužilac dovezao veterinara. kako bi bolesnim životinjama bila ukazana neophodna pomoć. U spornom periodu. upravnika Nastavne baze..1993. odbio predlog tužioca. godine.. potpuno i pravilno utvrdio činjenično stanje kada je odbio tužbeni zahtev tužioca. bio je Š. u vezi s čim je on vodio spor kod istog suda u predmetu P. Zbog uginuća životinja tužiocu je izrečena mera prestanka radnog odnosa na dan 23. Relevantne odredbe: . te da je neophodno odobrenje višeg rukovodioca. kada su uginule životinje o kojima se starao tužilac. Pravnosnažnom presudom od 20. po veterinara. Zbog istih razloga su neprihvatljivi i žalbeni navodi tužioca da se radi o krajnjem nemaru tuženog i radnjama koje su direktno uticale na nastupanje štete. jer za to nije imao ovlašćenja.1993. Iz obrazloženja: Žalbom drugotuženog osnovano se ukazuje da je drugostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo kada je i prema njemu usvojio zahtev za raskid predmetnog ugovora o prodaji. Tokom postupka on je saslušan i izjasnio se da nije nikoga ovlastio da raspolaže kolima u njegovom odsustvu. To nije učinio.11. Gž. godine kao nezakonite. Ističe da je svaki radnik bio u mogućnosti da ga pozove na fakultet u B. S obzirom da tuženi nije prouzrokovao štetu tužiocu. pa je isključivi krivac za nastalu štetu tuženi.2004.. rekao ili ne.07.M. to odobrenje davao je isključivo upravnik Nastavne baze Š.1993. međutim.. _____ od 23.. osim toga. tužilac se usmenim zahtevom obratio tuženom kao poslovođi mehanizacije i transporta da mu omogući korišćenje službenog vozila i odobri izdavanje neophodne količine goriva za vozilo iz magacina a radi odlaska do K. Tuženi je. Pošto ne postoji odgovornost tuženog za nastalu štetu..1999. Zakona o obligacionim odnosima. Izjavio je i da je dana 09.1993.141 - .OBLIGACIONO PRAVO Pre tog događaja. godine) STVARANJE OBAVEZA ZA UGOVARAČE (Član 148.u stvari odnose na štetu zbog povrede časti i ugleda. Tuženi je obavezan da tužioca vrati na radno mesto koje je obavljao pre donošenja osporenih odluka. Prvostepeni sud je. Prema licu koje nije ugovorna strana sud ne može izreći raskid ugovora. (Iz presude Okružnog suda u Kraljevu.08.M.01. br.M.______ od 03. našao da je tužilac imao mogućnosti da se neposredno obrati odgovornom licu za pomoć bez obzira da li mu je tuženi broj telefona Šumarskog fakulteta u B.. Naime.

Budući da je predmetni Ugovor o prodaji od 21. te da se ugovorom može ustanoviti pravo u korist trećih lica. i pravnog prethodnika prvotužene . u vreme spornog odnosa zaposlenog na mestu generalnog direktora kluba .nije dostavio dokaz da je bio u poslovnom odnosu sa tuženim u pogledu iznajmljivanja vozila na koje se odnosi utužena faktura.2008. a ima dejstvo i na univerzalne pravne sledbenike ugovornih strana . ( Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu. koji nije ispunio svoju ugovornu obavezu predaje kupljene nepokretnosti kupcu i obezbeđenja nesmetane uknjižbe. Prvostepeni sud je imao u vidu iskaz imenovanog svedoka. te da postoji ugovor kojim je predviđeno da će to preduzeće plaćati njegove obaveze. niti dokaz da je tuženi preuzeo obavezu plaćanja vozila koje je iznajmio klub. i 2.10. godine do 31. O spornoj činjenici da li je ovde u tuženi u obavezi da plati utuženi iznos po osnovu naknade za najam vozila. Ovaj ugovor se može raskinuti iz razloga propisanih odredbama člana 124. S. Ugovornici su ona lica čijom je saglasnošću volja ugovor nastao. Prvostepeni sud je iz iskaza imenovanih saslušanih svedoka utvrdio da je tužilac bio u poslovnom odnosu sa naznačenim Košarkaškim klubom u vezi iznajmljivanja vozila za potrebe njegovih igrača. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je u konkretnom slučaju utvrdio da je tužilac poslao ponudu za zaključenje ugovora o najmu vozila naznačenom Košarkaškom klubu.2008. zbog čega tužiocu ne duguje ništa. i 223.142 - .kao prodavca. koja je prihvaćena elektronskim putem od strane njegove zaposlene a po nalogu generalnog menadžera.10. korišćeno od strane imenovanog košarkaša u periodu od 14. Ugovor u principu proizvodi pravna dejstva koja se odnose samo na ugovornike. za čije iznajmljivanje je ispostavljena faktura. Poverilac može samo od dužnika zahtevati ispunjenje obligacije onako kako ona glasi.2011. ali do zaključenja glavne rasprave takav dokaz tužilac nije dostavio iako je teret dokazivanja te činjenice bio na tužiocu. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da ugovor stvara prava i obaveze za ugovorne strane.07. Međutim . Zakona o obligacionim odnosima.2008. Zakona o parničnom postupku. st. jer tužilac . Ovaj klub je "e-mail-om" od 14. osporio da je koristio bilo kakvu uslugu tužioca.OBLIGACIONO PRAVO Ugovor stvara prava i obaveze za ugovorne strane. godine. godine prihvatio ponudu tužioca u pogledu iznajmljivanja vozila. a vozilo." . Dejstva ugovora ne prostiru se na ona lica koja nisu ugovornici.kao kupca.da je tuženog osnovao klub. i člana 125. To proizlazi iz "e-maila-a" od 14.2008. 14575/10 od 07. godine ) 275. Odredbom člana 148.10.u ovom slučaju postoje prema prvotuženoj ( Republici Srbiji ) kao univerzalnom pravnom sledbeniku prodavca.član 148.do zaključenja glavne rasprave . Dejstva ugovora ne prostiru se na ona lica koja nisu ugovor.ne i prema drugotuženom ( Centru za socijalni rad ) koji nije ugovorna strana ni univerzalni pravni sledbenik prodavca. a samo isplata kupoprodajne cene između kupca i prodavca u korist drugotuženog.2001. osim ako se suprotno dokaže.ovde tuženi. Tuženi je. koji . Iz njegog sadržaja proizilazi da će troškove iznajmljivanja snositi "BC R. stav 3.08. međutim. Zakona o obligacionim odnosima. 1. prvostepeni sud je zaključio uz pravilnu primenu pravila o teretu dokazivanja iz čl. 220.godine zaključen između tužioca .10. G. godine. Gž.

a ne prema obimu i vrsti izvršenih usluga tj.isplata trebalo izvršiti samo za pružanje usluga. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. Smisao zaključenja Ugovora ovakve sadržine je da obe ugovorne strane preuzmu na sebe određeni rizik u pogledu srazmere uzajamnih davanja. Ugovorom se može ustanoviti pravo u korist trećeg (član 149. Takav ugovor do zaključenja glavne rasprave tužilac nije dostavio. Prvostepeni sud je pravilno odlučio da je osnovan prigovor nedostatka pasivne legitimacije koji je istakao tuženi. godine ) 276.12. Prema stavu prvostepenog suda. Zakona o obligacionim odnosima). iste vratio tuženom dana 26. Tuženi je sudske predmete u kojima je parnična stranka predao tužiocu. tako što će predvideti fiksni iznos mesečne naknade. ali to u konkretnoj situaciji nije slučaj. a ne prema obimu i vrsti izvršenih usluga odn. a što proizlazi iz sadržine člana 4.143 - . Tužilac je. Iz obrazloženja: Osnov poslovnog odnosa parničnih stranaka bio je Ugovor o pružanju advokatskih usluga od 26. stav 2.na osnovu člana 4.2011. stav 1. prema Advokatskoj tarifi. prema članu 446.2003. Smisao Ugovora ovakve sadržine je da obe ugovorne strane preuzmu na sebe određeni rizik u pogledu srazmere uzajamnih davanja. 13433/10 od 28. Pž.2003. Zbog toga su neosnovani žalbeni navodi tuženog da se . godine. a nakon toga ne dajući mu dalje instrukcije za postupanje po predmetnima. U ugovoru o pružanju advokatskih usluga moguće je predvideti da se isplata naknade vrši paušalno.2004. osim ako se suprotno dokaže. vrši ugovorom između dužnika i preuzimaoca. .12. Moguće je preuzimanje duga.godine. stvarna volja ugovornih strana bila je da se isplata naknade vrši paušalno.na taj način se davalac usluge legitimiše da je u odgovarajućem periodu izvršavao advokatske usluge za koje mu pripada naknada. Jer . zaključen na period od godinu dana. već je navedeno da su to " … i drugi pravni poslovi u interesu primaoca usluga … " S tim u vezi. zaključenog Ugovora. tako što će predvideti fiksni iznos mesečne naknade koji je primalac usluga dužan da plaća davaocu usluge i to nezavisno od toga da li će u određenim periodima realizacije Ugovora ta vrednost biti viša ili manja od vrednosti konkretno izvršenih advokatskih usluga i nezavisno od njihovog obima i vrste. Ugovorom nije predviđena vrsta advokatskih usluga koju davalac usluge treba da izvrši da bi stekao uslov da naplati naknadu. iz Ugovora proizlazi da će se primaocu usluge isplaćivati naknada tek po ispostavljenim fakturama za izvršene usluge tj. koji je primalac usluga dužan da plaća davaocu usluge nezavisno od toga da li će u određenim periodima realizacije ta vrednost biti viša ili manja od vrednosti konkretno izvršenih advokatskih usluga i nezavisno od obima i vrste pružene usluge. prema Advokatskoj tarifi. nakon razmatranja spisa predmeta. radnju u interesu primaoca usluga. uz pravilnu primenu materijalnog prava. da je ispostavljanje faktura preduslov za plaćanje naknade. Ugovora . ali isto se. Istovremeno.07. prvostepeni sud pravilno zaključuje da je protivno načelu savesnosti i poštenja da se advokatska naknada isplaćuje i u slučaju kad advokat ne izvrši apsolutno nijednu uslugu odn. sa početkom primene od 01. na šta je poverilac pristao.09.OBLIGACIONO PRAVO nici. godine. te je iz tog razloga odbijen tužbeni zahtev kao neosnovan. ovog Zakona.

05. isti raskine. Zbog toga su neosnovani žalbeni navodi tuženog da je prvostepeni sud prilikom odlučivanja pogrešno primenio materijalno pravo. te se iz tog razloga ne može osloboditi ugovorne obaveze. ali ne na ugovoreni način. iz spisa predmeta proizlazi da su tužiocu predati određeni sudski predmeti radi proučavanja i pripreme za ročišta. pa je prvostepeni sud delimično usvojio tužbeni zahtev za navedeni iznos.2004.OBLIGACIONO PRAVO Zbog toga su neosnovani žalbeni navodi tužioca kojima osporava odluku kojom je odbijen tužbeni zahtev za isplatu naznačenog novčanog iznosa. Takođe. godine. s obzirom da tužilac do zaključenja glavne rasprave nije dostavio dokaze da je u tom iznosu fakturisao tuženom mesečne usluge odn. Visinu utuženog potraživanja prvostepeni sud je utvrdio iz računa u spisima predmeta. činjenica da tužilac nije dostavljao mesečne izveštaje o radu mogla je biti samo razlog za raskid ugovora od strane tuženog. u odnosu na prigovor neispunjenja potrebno je razlikovati situaciju kada obaveza uopšte nije ispunjena i kada je ispunjena. Zakona o obligacionim odnosima . zavise od toga da li se radi o obavezi koja uopšte nije ispunjena.2010.00 dinara.prema članu 148. ako smatra da ugovor za njega nije povoljan. ali ne na ugovoreni način. Pž. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. godine) 277. O spornoj činjenici (da li tužilac osnovano potražuje predmetni iznos) prvostepeni sud je pravilno zaključio primenom pravila o teretu dokazivanja. i to po njegovim instrukcijama. Tužilac je tuženom ispostavio račune za četiri meseca u ukupnom iznosu od 120. Zakona o advokaturi propisano je da se advokatske usluge ogledaju u obavljanju svakog posla pravne pomoći u ime i za račun tužioca.000. ili je ispunjena u celini. Zakona o parničnom postupku.ugovor stvara prava i obaveze za ugovorne strane. Odredbom člana 2. na osnovu čl. Prava poverioca nenovčane obaveze koja se sastoji u izradi tehničke dokumentacije. te da je tužilac predmete proučio i tuženom vratio na njegov zahtev dana 26. To tuženi nije učinio.144 - . Mesečna naknada odn. . jer . a u konkretnom slučaju je nesporno utvrđeno da je tužilac izvršio određene pravne poslove u interesu tuženog . Upravo suprotno. Tužilac u žalbi neosnovano navodi da je prvostepeni sud prilikom odlučivanja pogrešno primenio materijalno pravo. što predstavlja ispunjenje obaveze sa nedostacima. Pravilan je zaključak prvostepenog suda da je tuženi imao mogućnost da. da mu je ispostavio fakture.proučavanje predmeta u kojima je stranka tuženi. ili je ispunjena delimično. Naime. Iz obrazloženja: Pošto je obaveza tužioca nenovčana i sastoji se u izradi tehničke dokumentacije. ugovoreni mesečni paušal za advokatske usluge u navedenom iznosu nije bila sporna. i 223. 1919/10 od 25. 220. ugovora između stranaka ). a ne i okolnost koja bi tuženog oslobodila obaveze plaćanja ugovorene naknade u situaciji kada je tužilac izvršio advokatske usluge za tuženog. te predaji osam primeraka iste naručiocu ( kako predviđa član 10. prvostepeni sud je pravilno zaključio da su parnične stranke ugovorile da će se primaocu usluge isplaćivati naknada tek po ispostavljenim fakturama za izvršene usluge. Po tom osnovu tužilac je tuženom tuženom ispostavio četiri fakture.07.

Tužilac je uživalac redovne penzije i od svoje dece nije tražio izdržavanje. Međutim. Podnošenje krivične prijave. u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za opoziv poklona iz paragrafa 567. Takođe su neosnovani revizijski navodi u kojima se ističe da zbog loših odnosa između tuženog i maćehe (supruge tužioca) postoje razlozi za raskid ugovora. Poveriočeva prava zavise od toga da li je o nedostacima obavestio drugu stranu.1981. Sam tužilac je prilikom saslušanja parničnih stranaka na zapisniku od 4. ovlašćuje poverioca na raskid. Zato su neosnovani revizijski navodi kojima se ističe da samo obraćanje nadležnim organima ukazuje na tešku poremećenost odnosa ugovornika i ispunjenje uslova za raskid (opoziv) ugovora o poklonu.2. nanoseći uvredu njegovom životu.08. i b) ako obdareni veliku neblagodarnost spram darodavca pokaže. slobodu ili imovinu tužioca. časti i narušavajući njegovu slobodu i imanje. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju između stranaka je zaključen ugovor o poklonu Ov. 10113/06 od 30. godine. onda se radi o izvršenju sa nedostacima. iniciranje prekršajnih postupaka ili postupka pred mirovnim većem radi pokušaja mirenja ne znači postojanje grube neblagodarnosti pogotovu ako se ima u vidu da su ti postupci bili (po predlagača) neuspešni. Tuženi (obdareni) nije nanosio tužiocu ni verbalne ni realne uvrede niti je na drugi način kažnjivim delima pokazao grubu neblagodarnost u odnosu na telesni integritet.OBLIGACIONO PRAVO Naime. ali ne na ugovoreni način ili prema standardima iz određene oblasti. Stranke žive u zajednici. godine) . zato što je uživalac penzije.2005. Sukobi između ugovornih strana potiču zbog ponašanja supruge tužioca prema tuženom. 537/05 od 07. Neizvršenje obaveze u celini poveriocu uvek daje pravo raskida ugovora. kao i o kakvim se nedostacima radi. samo pod određenim uslovima. Rev. Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja pravilno je primenjeno materijalno pravo kada je odbijen tužbeni zahtev radi raskida (opoziva) ugovora o poklonu zbog grube neblagodarnosti i osiromašenja. godine po kome se tužilac obavezao da tuženom (svom sinu) pokloni nepokretnost bliže opisanu u ugovoru. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije.3.1999. izjavo da on i tuženi “nisu imali problema” i da je “nastalo zlo” kada je u kuću došla njegova druga žena. zato što je supruga tužioca u odnosu na ugovor treće lice i prema njoj ugovor u smislu člana 148.145 - . Darodavac nije toliko osiromašio da je ugrožena njegova egzistencija. pa poremećaj odnosa između tuženog i maćehe (sudovi su utvrdili da je ona uzročnik sukoba) ne predstavljaju valjan zakonski razlog za opoziv ugovora o poklonu. Naime.2007. Srpskograđanskog zakonika u slučaju da: darodavac docnije tako osiromaši da ni živeti ne može. Pž. Delimično izvršenje obaveze.______ od 4. Da bi došlo do raskida ugovora o poklonu moraju se ispuniti valjani zakonski razlozi. godine ) 278. prava poverioca različita su u svakoj od ovih situacija.07. telu. kada je obaveza ispunjena. a time i oslobođenja sopstvene obaveze. te eventualno i prava na naknadu štete. Tuženi nije fizički napadao niti maltretirao svoga oca (poklonodavca) niti ga verbalno vređao niti na bilo koji način svojim činjenjem ili nečinjenjem pokazao grubu neblagodarnost prema njemu. (Iz presude Višeg trgovinskog suda. ZOO ne proizvodi dejstva.

00 dinara za period od 23. Odluke nižestepenih sudova su pravilne.OBLIGACIONO PRAVO 279. Predmetni ugovor o građenju i finansiranju izgradnje navedenog obje-kta zaključili su prvotužilac i tuženi.685.. Drugotužilac nije ugovorna strana a saglasnost koju je dao prvotužiocu da zaključi predmetni ugovor o građenju ne daje mu i stranačku legitimaciju u ovom sporu.1997.000.10 DM po zvaničnom kursu odnosno 302..00 dinara mesečno počev od 31.6. Drugotužilac nije ugovorna strana već je samo dao saglasnost za zaključenje ugovora.10. godine a nakon tog perioda od 31. godine. 435/03 od 04.2000. Lice koje je dalo saglasnot investitoru za zaključenje ugovora o gradnji objekta nije ugovorna strana i nema aktivnu legitimaciju da od izvođača radova zahteva izvršenje ugovorne obaveze. u delu odluke kojom je odbijen tužbeni zahtev tužilaca da im tuženi plati po 40. godine odnosno 18. do 5-og u mesecu. godine do završetka gradnje iznose po 900. Nižestepeni sudovi su odbili zahtev drugotužilaca s obrazloženjem da drugotužilac nije potpisnik ugovora.12. Tužioci u ovom sporu traže da se obaveže tuženi da ispuni obavezu preuzetu odredbom člana 26.50 DM po komercijalnom kursu tuženi ispunio ugovorom preuzetu obavezu prema tužiocu. do 5-tog u mesecu. osnovnog ugovora tuženi se obavezao da sve ugovorene radove izvede u roku od 16 meseci od dana uvođenja u posao. Sudovi su stanovišta da je prvotužilac odgovoran za docnju u izvođenju radova i prekoračenje ugovorenog roka od 16 meseci. u dinarskoj protivvrednosti od 30. Smatra se da je izvođač uveden u posao kad naručilac zapisnički preda investiciono-tehničku dokumentaciju za izgradnju objekta i građevinsku dozvolu.12. U smislu odredbe člana 148. godine a potom i 1993.139. ZOO ugovor stvara prava i obaveze za ugovorne strane.000 DM.03. poslovni prostor i drugo) uplaćuje nadoknadu naručiocu za vreme građenja u redovnim mesečnim ratama od 1. Stranke su zaključile i Aneks broj 1 navedenog ugovora od 22.146 - . godine) .1.sportska hala.1992.435. Prema članu 26.12. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije.1997.000. svakog 1. Takav zaključak sudovi su doneli na osnovu činjenice utvrđene na osnovu nalaza i mišljenja veštaka da je uplatom u iznosu od 890. godine.. godine do 31.445. Zbog toga je dolazilo i do prekida u izvođenju radova a na osnovu odluka nadležnih organa. Tuženi je obavezu naknade za period od 16 meseci građenja ispunio.367.00 dinara.907. Prvotužilac jeste ugovorna strana ali nije ispunio svoju obavezu iz člana 13.5.1. te prema tome ni ugovorna strana zbog čega je njegov zahtev za isplatu utuženog iznosa neosnovan. Prema članu 13. godine pa ubuduće do završetka gradnje sportske dvorane.1992.1992. prvotužilac u svojstvu naručioca i tuženi u svojstvu izvođača radova zaključili su Ugovor o gradnji i finansiranju sportske dvorane dana 23. godine prvotužilac i tuženi su zaključili dva ugovora o generalnom sponzorstvu. osnovnog ugovora izvođač se obavezao da za ustupljeni prostor za gradnju (teren. Prema utvrđenom čijeničnom stanju u prvostepenom postupku.00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 26. Prev.1997. Iz obrazloženja: Presudom Višeg trgovinskog suda potvrđena je presuda Trgovinskog suda u B.2004. Stoga su nižestepeni sudovi pravilno odlučili kada su tužbeni zahtev drugotužioca odbili kao neosnovan. U toku 1992. u pretežnom delu je dovršena bez pribavljene građevinske dozvole i u toku je postupak legalizacije.1992. pomoćni teren. Ugovora i na ime mesečne naknade za vreme građenja objekta plati svakom po 41. Predmet ugovora o gradnji i finansiranju . godine do isplate i po 900. Ugovora jer nije predao tuženom građevinsku dozvolu a to je imalo za posledicu prekoračenje ugovorenog roka građenja od 16 meseci.

Stoga je saglasno odredbi čl. Predmet ovog spora je zahtev za isplatu zatezne kamate zbog docnje u plaćanju cene za lekove sa pozitivne liste. preuzimanjem isporučenih lekova sa pozitivne liste tužena Apotekarska ustanova je saglasno odredbi čl. Prema tome. 3. a ne tužene Apotekarske ustanove "Z. što je saglasno odredbi čl.. Osim toga. Šta više. 568/02 od 05. Vrhovni sud nalazi da je ovakvo stanovište nižestepenih sudova zasnovano na pogrešnoj primeni materijalnog prava. odredbom stava 2. U slučaju kada dužnikovu obavezu u visini glavnog duga ispuni treće lice.. Beograd. Naprotiv. Ta obaveza tužene Apotekarske ustanove ne može se isključiti ni činjenicom da je glavni dug .02. Zakona o obligacionim odnosima. Iz tog razloga nižestepeni sudovi su zauzeli stanovište da na strani tužene Apotekarske ustanove nema pasivne legitimacije u ovom sporu. Po tom osnovu tuženoj Apotekarskoj ustanovi su isporučeni i lekovi sa pozitivne liste koja je u njeno ime i za njen račun platio Republički zavod za zdravstveno osiguranje. a shodno odredbi čl. svi lekovi sa pozitivne liste neposredno su isporučeni tuženoj Apotekarskoj ustanovi "Z.147 - 281. tužena Apotekarska ustanova tako primljenu robu nije nikada vratila tužiocu. po tom osnovu zasnovala kupoprodajni odnos sa tužiocem. .11.1994. godine) . st. 43. st. Rev. Zakona o obligacionim odnosima dopušteno da obavezu umesto dužnika ispuni i treće lice. Prev.". čak i kada se dužnik protivi tom ispunjenju. obligacioni odnos za isporučene lekove sa pozitivne liste Apotekarskoj ustanovi je zasnovan između tužioca i tog pravnog lica. 296. sve lekove primljene po tom osnovu ista je preuzela bez primedbi i potom stavila u promet. Stoga je Apotekarska ustanova "Z" obveznik i dospele zatezne kamate za plaćenu kupoprodajnu cenu za isporučene joj lekove sa pozitivne liste bez obzira što je taj dug tužiocu izmiren od strane trećeg lica . 1. Zakona o obligacionim odnosima tužena Apotekarska ustanova obveznik plaćanja kupoprodajne cene za već joj isporučene lekove sa pozitivne liste. Na taj način. Stoga je odbijen tužbeni zahtev za naknadu dospele zatezne kamate nastale u plaćanju glavnog duga koji je u ime tužene izmirio Republički zavod za zdravstveno osiguranje.2003. (Vrhovni sud Srbije. u vezi čl. st. tada je obveznik za isplatu zakonske zatezne kamate dužnik a ne to treće lice.". Naime. Ovo iz razloga..Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje. smatra se da je tužena preuzimanjem lekova sa pozitivne liste prihvatila i ponudu tužioca za zaključenje kupoprodajnog ugovora po tom osnovu. 1. 26.dospelu kupoprodajnu cenu umesto nje platio Republički zavod za zdravstveno osiguranje. 5470/94 od 16. godine) Ugovorni odnos između dva lica ne proteže se na ugovorni odnos jednog od njih i trećeg lica. Nesporna je činjenica da su tužilac i tuženi Apotekarska ustanova u stalnim poslovnim odnosima kupovine i prodaje lekova iz proizvodnog asortimana tužioca. Međutim. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. 3. Prema tome. To plaćanje je izvršeno od strane Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje. istog člana je propisano da je poverilac dužan primiti ispunjenje od svakog lica koje ima pravni interes da obaveza bude ispunjena. 42. Ona je uredno potpisala sve otpremnice koje su joj po tom osnovu ispostavljene. Zakona o obligacionim odnosima.OBLIGACIONO PRAVO 280. st.. 148. Iz obrazloženja: Nižestepeni sudovi su stanovišta da tužilac nije otkazao postojanje obligacionog odnosa sa tuženim po osnovu naknade za isporučene mu lekove.

6310/97 od 28. OPŠTA NAČELA – PROUZROKOVANJE ŠTETE (Čl.12.1998. kao punomoćnik "AA". Činjenica da je advokat propustio da podnese urednu žalbu. tuženi je nakon izvršenih radnji vršio fakturisanje usluga. U postupku pred Trgovinskim sudom doneta je presuda kojom tužilac u ovom sporu nije bio zadovoljan.1999. parnične stranke su imale dugogodišnju saradnju. ne stvara sama po sebi pravo klijenta na naknadu štete u vidu iznosa koji je isplatio zbog izgubljene parnice i iznosa koji je platio advokatu na ime zastupanja. Za izvršene usluge zastupanja u predmetima Trgovinskog suda u B. godine) 282. Posle donošenja presude Trgovinskog suda u B. tuženi u ovom sporu je. (Vrhovni sud Srbije. (Vrhovni sud Srbije. zbog čega je presuda protiv njegovog klijenta postala pravnosnažna i izvršna.OBLIGACIONO PRAVO UGOVOR U KORIST TREĆEG LICA (Čl.88 dinara.. radi naplate duga. trećeg ne obavezuje.386. podneo žalbu koju nije potpisao. imajući u vidu da je tuženi zastupao tužioca u različitim predmetima. Zakona o obligacionim odnosima) 284. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju.148 - .. Rev. Obećanje učinjeno drugom da će treći nešto učiniti ili propustiti. Rev. godine) 283. tužilac je ukupno isplatio tuženom 100. tužioca u ovom sporu. u kom postupku je tužbu podnelo preduzeće "BB" protiv tuženog "AA". a tužilac je usluge uredno plaćao sve do donošenja presude. Zakona o obligacionim odnosima) Kad neko ugovori u svoje ime potraživanje u korist trećeg. 149 – 153. pa je Trgovinski sud žalbu odbacio kao nepotpunu zbog toga što žalba ne sadrži ni potpis niti pečat žalioca.04. Na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Trgovinskog suda sprovedeno je izvršenje na sredstvima preduzeća "AA" u ukupnom iznosu od 4. ako nije šta drugo ugovoreno ili ne proizilazi iz okolnosti posla.00 dinara. zakonski zastupnik tu. Protiv ove presude.125. 154 – 157. treći stiče sopstveno pravo prema dužniku. Nije sporno ni da je tuženi advokat zastupao tužioca pred Trgovinskim sudom u B.468. U toku postupka pred Trgovinskim sudom. a obećavalac odgovara za štetu koju bi drugi pretrpeo zbog toga što treći neće da se obaveže ili da izvrši ili propusti određenu radnju. 6935/98 od 15.

godine) . preduzeće "BB" je pred Trgovinskim sudom podnelo tužbu protiv tužioca radi isplate iznosa za robu koja se.00 dinara zasnovana je na pogrešnoj primeni materijalnog prava. U konkretnom slučaju tužilac je tvrdio da je štetu u utuženom iznosu pretrpeo propuštanjem tuženog da podnese žalbu sa propisanom obaveznom sadržinom. prema navodima zakonskog zastupnika tužioca. Po oceni Apelacionog suda. Tužilac u predmetnom sporu zahteva naknadu štete koja je nastala usled propusta tuženog da preda urednu žalbu. dok je u preostalom delu odluka pravilna. odbivši tužbeni zahtev preko navedenog iznosa uz obrazloženje da prvostepeni sud opšte nadležnosti ne može odlučivati o tome da li je presuda Trgovinskog suda valjana.OBLIGACIONO PRAVO žioca i tuženi su se dogovorili da se na presudu uloži žalba.2011.125.00 dinara. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata i nesumnjivo ne može biti reči o iznosu na koji bi tužilac imao pravo. a dva ne. shodno članu 7. Osnovni uslov deliktne odgovornosti jeste postojanje uzročnosti.125. kako je to pravilno odlučio prvostepeni sud u stavu drugom i trećem izreke pobijane odluke. s obzirom na to da tužilac nije dokazao postojanje uzročne veze između radnje tuženog i eventualne štete. žalba je osnovana. odluka u delu u kome je usvojen tužbeni zahtev za iznos od 100. u konkretnom slučaju postoji niz povezanih zbivanja. tužiocu pričinio štetu u visini troškova koje je tužilac isplatio tuženom. Gž 5378/10 od 16. Protiv takve presude tuženi je izjavio žalbu. a teret dokazivanja leži na strani koja tvrdi da je oštećena. ukazuje na to da i u situaciji da je postojala šteta postoji više uslova i uzroka za nastanak eventualne štete. Iz rečenog sledi zaključak da tuženi nije u obavezi da tužiocu isplati iznose za koje tužilac tvrdi da predstavljaju štetu zbog nepostupanja tuženog. tužilac je s tim radnjama bio saglasan i nakon fakturisanja je za njihovo preduzimanje isplatio tuženog. (Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu.125. Pored toga. Na tužiocu je zato i ležala obaveza dokazivanja postojanja uzročne veze između štete i postupanja tuženog. Taj uslov proizlazi iz odredbe člana 154. iz čega sledi zaključak o nepostojanju obaveze tuženog na povraćaj naknade isplaćene po osnovu zastupanja. Prvostepeni sud je delimično usvojio tužbeni zahtev. Tuženi je žalbu predao u četiri primerka. Upravo postojanje poslovnog odnosa tužioca i trećeg lica. odnosno da li je žalba osnovana. s tim što su dva bila potpisana i overena pečatom. Tuženi nije u obavezi da tužiocu isplati ni iznos od 100. Ove činjenice ukazuju na to da tužilac nije dokazao da je radnja tuženog bila opredeljujuća i tipična za nastanak štete.00 dinara sa kamatom.149 - . Stoga uzročnost mora biti predmet dokazivanja. po osnovu kog je tužilac obvezan na isplatu određenog iznosa. koja se ogleda u propustu tuženog da podnese potpisanu i overenu žalbu. tužilac nije dokazao postojanje uzročne veze između radnje tuženog i štete za koju je tvrdio da je pretrpeo. Tuženi je preduzeo pravne radnje.06. i 8. Po navedenoj tužbi doneta je presuda i tužilac u ovom sporu je obvezan na isplatu iznosa koji je bio i predmet izvršenja. Međutim. što upravo ukazuje na jedan adekvatan odnos zastupanja tuženog. a činjenica da zbog propusta tuženog tužiocu nije omogućeno da viši sud raspravlja o njegovoj žalbi ne znači da bi tužilac u žalbenom postupku i uspeo. Pre svega. U takvoj situaciji tužilac nije dokazao da je radnja tuženog bila tipična za nastanak štete u konkretnom slučaju. ZOO. celokupan odnos između parničnih stranaka treba posmatrati i u svetlu činjenice da je tužilac isplaćivao tuženom troškove za zastupanje po preduzetim radnjama u postupku pred Trgovinskim sudom. Po shvatanju ovog suda. a navedeni iznos je isplaćen tuženom za preduzete pravne radnje. zaključivši da je tuženi u svojstvu punomoćnika očiglednom nepažnjom. na koje tužilac nije imao primedbe. i dalje nalazi kod tužioca. u iznosu od 100. Naime.

godine. godine. Iz obrazloženja: Presudom prvostepenog suda obavezan je tuženi da tužiocu na ime naknade štete plati 869.2011. kao što se ne gasi ni pravo na isticanje ništavosti. samo je odgovorno što u tom periodu nije bilo u posedu sopstvene stvari. Nesumnjivo je priloženim i izvedenim dokazima utvrđeno da su za tužioca nastali troškovi koje potražuje tim delom zahteva.OBLIGACIONO PRAVO 285. Tek od momenta plaćanja istih troškova možemo govoriti o umanjenju imovine i šteti koju je tužilac pretrpeo. koju je uvažio drugostepeni sud i za tu odluku istakao sledeće razloge: Zbog nepravilne primene materijalnog prava. pod uslovom da je to umanjenje na pouzdan i stvaran način utvrđeno. Zakona o obligacionim odnosima šteta je definisana kao umanjenje nečije imovine (ako je reč o običnoj šteti koju tužilac potražuje). Šteta je definisana kao umanjenje nečije imovine. U ponovljenom postupku prvostepeni sud će postupiti po primedbama iz ove odluke.00 dinara sa kamatom i troškovima postupka. prema članu 155. U prvostepenom postupku nije na pouzdan i siguran način utvrđena činjenica nastanka umanjenja tužiočeve imovine po tom osnovu odnosno nema dokaza da je i kada tužilac troškove stvorene krivicom tuženog platio trećem licu. U prvostepenom postupku nije na pouzdan način utvrđeno kada je ista šteta nastupila niti je to učinjeno nespornim takođe na siguran i pouzdan način. pa vlasniku stvari koji je duži vremenski period propuštao da traži predaju svoje stvari ne pripada naknada štete u vidu naknade za korišćenje.360. Tuženi je blagovremeno izjavio žalbu. činjenično stanje nije potpuno utvrđeno. Tužba za iseljenje i tužba za naknadu štete podnete su 2006.150 - . godine i nadalje. Iz nevršenja sopstvenog prava se ne može ostvariti korist. Od toga zavisi i odluka o kamati.11. Pravo vlasnika stvari da traži predaju stvari od lica koje je drži i koristi bez pravnog osnova ne zastareva. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda Pž. te će od tužioca zatražiti dokaze na okolnost isplate računa trećim licima. pa je odluku u tom delu valjalo ukinuti. Međutim. što je nije moglo koristiti. a eventualno i ekonomski iskorišćavati davanjem stvari drugome na korišćenje uz naknadu.12. Ali. kao što je zabranjeno i vršenje prava protivno cilju zbog koga je ono zakonom ustanovljeno ili priznato.2003. zaključen je 1992. u kom smislu je nepravilno primenjeno materijalno pravo. 7431/11 od 16. niko ne može ostvariti korist iz nevršenja svog prava. . Iz obrazloženja: Ugovor koji je zaključen od neovlašćenog lica. jer je sam odgovoran za njen eventualni nastanak. Naknada se traži za period od 1. godine) 286. Lice koje svoje pravo godinama ne vrši. a koji se tiču troškova dorade i analize predmetne robe.

00 tona merkantilne pšenice koja je bila predmet zaloge. u datim okolnostima. godine. a izmakla dobit u sprečavanju povećanja nečije imovine . s obzirom da se ista založena merkantilna pšenica nije nalazila kod tuženog kao skladištara. U građansko-pravnom smislu. pa i za period za koji se naknada traži. Zato. dok je uzročna veza odnos između štetne radnje. kao i uzročna veza između štete i štetne radnje.2011. kao potvrdu da je korisnik kredita u njegovom skladištu lagerovao 9. Protivpravno ponašanje tuženog sastoji se u tome da je.151 - . iako je znao da ova roba korisnika kredita nije uskladištena. Pž. nakon nevraćanja kredita o dospelosti od strane korisnika kredita realizuje založno pravo na predmetnoj robi.500. izdao skladišnicu sa založnicom. takvi uslovi su se stekli. neophodno je postojanje opštih uslova za naknadu štete tj. kao uzroka i štete kao posledice štetne radnje član 154. da postoji štetna radnja. Pored toga. Blagovremenim vršenjem prava. s obzirom da je zbog ponašanja tuženog bio sprečen da. poseban uslov za odgovornost po osnovu naknade štete je postojanje krivice. već se postojanje krivice procenjuje u odnosu na stepen pažnje razumnog i pažljivog čoveka. ako je dobit izostala. pored oštećenog i štetnika. tako i poseban uslov za zasnivanje odgovornosti tuženog za štetu koju tužilac trpi. Prvostepeni sud je u konkretnoj situaciji pravilno zaključio da postoji kako opšti. Iz obrazloženja: Da bi postojala odgovornost za naknadu štete po osnovu krivice.2011. godine) 287. sam tužilac bi sprečio da za njega nastane šteta zbog nekorišćenja prostora. a dokaz su brojni slični sporovi pred sudovima Republike Srbije. potrebno je da je šteta nastala. Stvarna šteta ogleda se u umanjenju nečije imovine.9. koji je protivpravan i koji je štetu prouzrokovao.03. Pž. Šteta tužioca ogleda se u umanjenju njegove imovine za vrednost založenih stvari. 6634/10 (1) od 03. niti u momentu dospelosti kredita. niti u trenutku izdavanja skladišnice. a u privrednim odnosima u odnosu na stepen pažnje koji se očekuje od dobrog privrednika. Pojam krivice za štetu nastalu u međusobnom privrednom odnosu ne vezuje se samo za postojanje svesti i volje štetnika da svojom radnjom prouzrokuje štetu oštećenom. 795/11(1) od 09. već se postojanje krivice procenjuje u odnosu na stepen pažnje koji se očekuje od dobrog privrednika u datim okolnostima. godine) .02. Zakona o obligacionim odnosima. Na taj način tuženi je svojim protivpravnim ponašanjem tužiocu uzrokovao štetu u visini vrednosti založenih stvari . Međutim. i 158. Zakona o obligacionim odnosima. ona bi bila posledica tužiočevog nečinjenja. kao skladištar. Pod štetnom radnjom podrazumeva se činjenje (ili nečinjenje – propust).član 155. tužilac ima sedište na teritoriji Bosne i Hercegovine i može se prihvatiti da mu određen vremenski period nisu bili dostupni sudovi Republike Srbije radi ostvarivanja prava sudskim putem. pojam krivice ne vezuje se samo za postojanje svesti i volje štetnika da svojom radnjom prouzrokuje štetu oštećenom. nakon postizanja sporazuma u Dejtonu.000 kg merkantilne pšenice roda 2002. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda.OBLIGACIONO PRAVO U konkretnom slučaju.500. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. u datim okolnostima.

).05. Iz obrazloženja: Tužilac prvog reda tužbom traži na ime naknade nematerijalne štete navedeni iznos po osnovu umanjenja životne aktivnosti. u kom iznosu je potraživanje.00 dinara po osnovu naknade materijalne štete zbog izgubljene zarade. imajući u vidu da mu je tuženi u pretežnom delu isplatio štetu koja je nastupila na vozilu i da je.2006. Bez obzira što mu je radni odnos nezakonito prestao iz formalnih razloga. kao i opredeljeni iznos po osnovu naruženosti. godine) 289. 269/11 od 19. Potrvda o visini primanja. trećenavedeni iznos po osnovu pretrpljenog straha. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. zaposleni koji je odbio da radi kod poslodavca kod koga je u radnom odnosu da bi radio "na crno" nema pravo na naknadu štete zbog izgubljene zarade i drugih primanja. u odsustvu drugih dokaza (izvoda o prometu na tekućem računu treće tužilje. Tužilja trećeg reda nije u toku postupka dostavila adekvatne dokaze iz kojih bi se sa sigurnošću utvrdila bitna činjenica . čije je utvrđenje tražio. kao i iznos od 22.00 dinara. u konkretnom slučaju tužilac prvog reda nije dokazao. da je osnovano njegovo potraživanje na ime naknade materijalne štete zbog oštećenja vozila. itd.000. Na utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo i izveo pravilan zaključak da nisu osnovana potraživanja tužioca prvog reda na ime materijalne štete i potraživanje tužilje terćeg reda na ime izgubljene zarade. .500. i utvrđeno. a shodno nalazu i mišljenju veštaka saobraćajne struke.2011. nije dovoljan dokaz za utvrđenje činjenice da je šteta koju potražuje zaista u tom iznosu i nastupila.01. Da bi se ustanovila bitna činjenica .nastupanje materijalne štete po osnovu izgubljene dobiti usled privremene sprečenosti za rad zbog povređivanja . dok je tužilja trećeg reda tražila da se utvrdi njeno potraživanje prema tuženom na ime naknade nematerijalne štete zbog pretrpljenih fizičkih bolova u navedenom iznosu i zbog pretrpljenog straha u iznosu od 50.nije dovoljan dokaz samo potvrda poslodavca o visini primanja. Tužilac drugog reda tužbom je tražio da se utvrdi kao osnovano njegovo potraživanje na ime naknade nematerijalne štete zbog pretrpljenih fizičkih bolova u naznačenom iznosu i zbog pretrpljenog straha u drugoopredeljenom iznosu.OBLIGACIONO PRAVO 288. godine pa do isplate. Naime. već je potrebno dostaviti i druge dokaze (tj. s obzirom da isti nisu dokazali bitnu činjenicu da je u visini koju su tražili materijalna šteta zaista i nastupila za svakog pojedinačno. Imenovana tužilja trećeg reda nije pristupila medicinskom i neuropsihijatrijskom veštačenju radi utvrđenja bitne činjenice .152 - .visina njenog ličnog dohotka u mesecu u kome je bila sprečena za rad zbog posledica povređivanja u predmetnoj saobraćajnog nezgodi. drugonaznačeni iznos po osnovu pretrpljenih fizičkih bolova. izdata od strane poslodavca. sa zateznom kamatom od dana presuđenja pa do isplate. listu bolovanja i izveštaj o prometu po tekućem računu preko koga se vrši isplata zarade).intenziteta i trajanja pretrpljenog bola i straha. prema nalazu i mišljenju veštaka saobraćajne struke. po tom osnovu ostao određeni dug prema tužiocu prvog reda. Pž. Na ime naknade materijalne štete na vozilu tužilac prvog reda traži i navedeni iznos sa kamatom od 18. izveštaja lekara o trajanju bolovanja.

2002. stav 1. radi kod drugog poslodavca odn. Zakona o obligacionim odnosima. pa je njegovo potraživanje u celosti neosnovano. Gž.2010. i to ne samo na taj način što je neopravdano odsustvovao sa posla do donošenja rešenja (pa tako i provocirao njegovo donošenje koje je poništeno zbog formalnih nedostataka). taj kauzalni neksus prekinuo je sam tužilac svojim ponašanjem. već je njegova volja bila i da ne radi kod tuženog poslodavca. godine) 290. zbog male plate. 1 961/10 od 08. (Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu.2010. ukoliko ne dokaže da je šteta nastala bez njegove krivice . Zakona o obligacionim odnosima. godine tužiocu priznato pravo na invalidsku penziju počev od 19. U toj situaciji tužilac nije ostvario zaradu. Međutim. kod koga je u radnom odnosu. Iz obrazloženja: Šteta je umanjenje nečije imovine i sprečavanje njenog povećanja – član 155. našao da je tužena u obavezi da isplati preostalu razliku između plate koju bi tužilac ostvario da nije došlo do povređivanja tužioca i njegovog penzionisanja po redovnom toku stvari i invalidske penzije koju je ostvario. na bazi nalaza i mišljenja sudskog veštaka. on je sopstvenom krivicom prouzrokovao svoje stanje nerada kod poslodavca pa i nezavisno od toga što je poništeno njegovo rešenje o prestanku radnog odnosa. stav 1. Ko drugome prouzrokuje štetu dužan je da mu je naknadi. rešenje o prestanku radnog odnosa je poništeno. Zakona o obligacionim odnosima. (Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu. da bi ostvario veću zaradu po osnovu rada "na crno". godine. Naime. stav 1. odgovorno lice dužno je plaćati povređenom određenu novčanu rentu. na osnovu svoje odluke.153 - . Pravo na rentu ima zaposleni koji je zbog povrede na radu potpuno izgubio radnu sposobnost i zato ostvario pravo na invalidasku penziju.2002. te da je iz ocene i mišljenja lekarske komisije od 18. godine tužilac oglašen trajno nesposobnim za službu u Vojsci Jugoslavije. Imajući u vidu da je rešenjem Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika od 27. godine) . Zakona o obligacionim odnosima.OBLIGACIONO PRAVO Iz obrazloženja: Kada zaposleni. poslodavaca "na crno" ostvaruju ći zaradu i istovremeno odbije poziv za rad od poslodavca kod koga je u radnom odnosu. kao i budući mesečni iznos na ime rente. drugih primanja i neuplaćenih doprinosa.2002.član 154.09. niti su mu uplaćeni doprinosi kod tuženog poslodavca njegovom krivicom. 1 2156/10 od 30. koja nesposobnost je nastala kao posledica povrede za vreme vršenja vojne službe. to je pravilno prvostepeni sud. kao naknadu za tu štetu član 195.09.04. Ako povređeni zbog potpune ili delimične nesposobnosti za rad gubi zaradu ili su mu se potrebe trajno povećane ili su mogućnosti njegovog daljeg razvijanja i napredovanja uništene ili smanjene. što bi govorilo o materijalnoj odgovornosti tuženog poslodavca primenom odredbe člana 172. dok za to postoje zakonski uslovi. tada nema pravo na naknadu štete po osnovu izgubljene zarade. Gž. u vezi člana 154.04. pa i u pogledu odluke o kamati koja deli sudbinu glavnog potraživanja. stav 2.12.

nije u posedu stvari dužnika . Tužioci su ih nabavljali preko Udruženja iz Slovenije i u prvo vreme od njih dobijali i hranu. pravnosnažnom delimičnom presudom ovog suda od 30.ovde tužioca. Za ostvarenje naknade štete u vidu izmakle koristi.1996.10.septembra meseca 1996. nužna pretpostavka je da je on već bio u njenom posedu. (Iz Presude Apelacionog suda u Kragujevcu. Zakupodavac poslovnog prostora. obavezan da im materijalnu štetu isplati. da su hranu nabavljali kod tuženika kao i da im je tuženi u dva navedena navrata isporučio hranu od koje su . Cilj im je bio da te farme uvećaju radi ostvarivanja dobiti. kako proizilazi iz spisa. godine bila otežana komunikacija sa Slovenijom.01. Ti iznosi predstavljaju naknadu stvarne materijalne štete koju su tužioci pretrpeli. Kožice od viška mužjaka i krzna od nekih ženki koje nisu bile za priplod prodavali su preko istog Udruženja i to u Nemačkoj i Italiji.06.03. Pre pomora o tome nisu imali zaključene ugovore sa trgovcima krzna niti su pružili dokaz o njihovoj realizaciji.2003.OBLIGACIONO PRAVO 291.zakupca. Da bi poverilac dospelog novčanog potraživanja realizovao svoje pravo zadržavanja dužnikove stvari. Gž.2006. Tuženik je. kao proizvođač hrane od koje su činčile uginule. Žalba tužilaca nije osnovana.zbog agensa koji potiče iz nje . Na teritoriji tadašnje Jugoslavije pre 1991. godine. godine) 292. U vreme kada tužilac navodi da su stvari nestale . godine (u vezi sa čim tuženi tvrdi da se radi o pravu zadržavanja).2010. Iz obrazloženja: Tuženi svoju tvrdnju o vršenju prava zadržavanja.uginule. godine. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je pravilno. To je i utvrđeno Presudom nadležnog Opštinskog suda od 13. Presuda je postala pravnosnažna 18. zaista je među strankama bio u toku spor za utvrđenje da je ugovor o zakupu raskinut. po prirodi stvari. godine odbijanjem žalbe tuženog . nije dokazao. tužilac je mora i dokazati u vidu sprečavanja povećanja iste. Nisu nastavili sa uzgajanjem činčila posle pomora jer je još od 1990. . radi dobijanja kvalitetnog krzna. Tom presudom je utvrđena obična šteta koja se ogleda u gubitku njihovog konkretno određenog broja. a na ime uginulih činčila. Tužioci su tužbeni zahtev na ime izmakle dobiti preinačili u toku parnice podneskom od 10. godine ali u toku iste nisu dokazali da su taj vid štete pretrpeli. 341/10 od 23. Ovako utvrđeno činjenično stanje nesumnjivo proizilazi iz dokaza u spisima predmeta na koje se prvostepeni sud poziva. uzeo za utvrđeno da su tužioci na svojim farmama uzgajali južnoameričke činčile. godine. na osnovu nespornih navoda stranaka i ocene izvedenih dokaza.02. a one su pre pomora postojale samo u Sloveniji.1996.154 - . pa na osnovu istog pravilno nalazi da je zahtev tužilaca za naknadu izmakle koristi u celosti neosnovan. a ne da je samovoljno oduzeo. kao poverilac obaveze plaćanja zakupnine. postojalo je tržište činčila.

pa nije ni dokazao da je imao ovlašćenje da ih zadrži sve dok mu to potraživanje ne bude isplaćeno. Imenovani. ne može se prihvatiti navod tuženog da tužilac nije koristio predmetni poslovni prostor.25 km/h u odnosu na opšte ograničenu brzinu kretanja u gradskim uslovima od 60 km/h. kao svog dužnika po osnovu zakupnine. Osim toga. a ne i da stvari samovoljno preuzme i zadrži za sebe slobodno sa njima raspolažući. a ako već stvari nije držao . Zakona o obligacionim odnosima imovina tužioca umanjila se za vrednost nedostajućih stvari čija visina je utvrđena u postupku veštačenja. i to po polisi koja je važila u vreme nastanka saobraćajne nezgode. onda nije ni mogao biti u državini stvari koje su se u njemu nalazile. Zaključak prvostepenog suda da. u postupku veštačenja je utvrđena vrednost nedostajućih stvari. Pri tome. teret dokazivanja ovih činjenica bio je na strani tuženog. nije bilo osnova za usvajanje prigovora o podeljenoj odgovornosti i umanjenje visine tužbenog zahteva po tom osnovu je pravilan. tužilac je pretrpeo strah. istog Zakona . kao i o visini njene naknade. godine) 293. a tuženi je preuzimanje tih stvari učinio nespornim) proizilazi da je prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo kada je odbio zahtev tužioca da se utvrdi njegovo potraživanje u odnosu na stečajnu masu. uz prethodno obaveštavanje dužnika o nameri da izvrši prodaju kako je to predviđeno članom 289.OBLIGACIONO PRAVO Na osnovu činjenice da se u vreme nestanka robe među strankama vodio spor o raskidu ugovora i zahtevu za iseljenje tužioca. kriv imenovani osiguranik tuženog. Pž. koji je izazvao saobraćajnu nezgodu. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda.nije ih ni mogao zadržati pozivajući se na svoje zakonsko pravo. sud će voditi računa o značaju povređenog dobra i cilju kome služi ta naknada. Tužilac je očigledno bio u posedu prostora u vreme spora.nema njegove odgovornosti za pričinjenu stvarnu štetu tužiocu.09. jer nije dokazao da je u vezi sa tim stvarima vršio pravo koje mu po Zakonu pripada. Na osnovu nalaza i mišljenja sudskih veštaka ortopedske i neuropsihijatrijske struke. a tuženi nije dokazao da u smislu člana 154. Zakona o obligacionim odnosima. u kojoj je tužilac zadobio telesne povrede.prema utvrđenju prvostepenog suda . .na osnovu pravnosnažne presude sproveden postupak prinudnog izvršenja radi primopredaje poslovnog prostora koji je bio predmet zakupa. u konkretnom slučaju. ovo pravo bi ga samo ovlastilo da stvar proda radi naplate svog potraživanja iz njene vrednosti. fizičke i duševne bolove. prvostepeni sud je utvrdio da je za saobraćajnu nezgodu. a imajući u vidu i zaključak da bi se eventualni propust vozača mogao odnositi na prekoračenje brzine od 1. Tuženi nije dostavio dokaze da je držao stvari tužioca. Ako tuženi nije držao prostor. Prilikom odlučivanja o zahtevu za naknadu nematerijalne štete. pa i njegovog pravnosnažnog okončanja.2010. Naime. 3890/2010 od 02. Iz naznačenog Zapisnika o uviđaju i Nalaza i mišljenja veštaka saobraćajno-mašinske struke. ali da bi u tom slučaju jedino samo oštećenje na vozilu bilo neznatno manje. ali i o tome da se njome ne pogoduje težnjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i društvenom svrhom. prvostepeni sud je zaključio da tužiocu pripada novčana naknada nematerijalne štete za pretprljene fizičke bolove i duševne bolove. Zakona o obligacionim odnosima. jer je . pa kako on iste nije dokazao (istovremno. bio je osiguranik ovde tuženog. kao i za strah u smislu člana 200. koju je izazvao osiguranik tuženog. Neosnovani su žalbeni navodi tuženog da prvostepeni sud nije dao razloge zbog kojih nije prihvatio prigovor podeljene odgovornosti.155 - . Iz obrazloženja: Nakon zadobijene povrede u saobraćajnoj nesreći. u smislu člana 155.

ali da je osnovni motiv i namera prvotuženog da se time izvrši ujednačavanje snabdevanja vodom korisnika. koji je prouzrokovan isključivom krivicom jednog imaoca. naruženosti. Zakona o obligacionim odnosima. Po nalazu veštaka. sud će voditi računa o značaju povređenog dobra i cilju kome služi ta naknada. stav 1.član 200. u smislu člana 156. . povrede ugleda. kao i nanošenje drugome fizičkog ili psihičkog bola ili straha (nematerijalna šteta) . Zakona o obligacionim odnosima. Zakona o obligacionim odnosima.OBLIGACIONO PRAVO Na spornu okolnost utvrđenja visine nematerijalne štete prvostepeni sud je izveo dokaz medicinskim veštačenjem. sud će. već i u letnjim mesecima. primenjuju se pravila o odgovornosti po osnovu krivice .član 158. godine) 294. u kom svojstvu izvodi određene radove na vodovodnoj mreži u cilju boljeg i ravnomernijeg snabdevanja korisnika. za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti. tako su prethodno i izvođeni radovi na rekonstrukciji vodovodne mreže. i to ne samo kada vode ima dovoljno na nivou grada. Ustanovljeno je da postoji više zona tj. zbog čega je snabdevanje vodom nejednako. Istim nalazom je utvrđeno i da su ti radovi provedeni i obavljeni bez validnih projekata i bez odgovarajuće dozvole nadležnog organa.član 155. sprečavanje njenog povećanja (izmakla korist). čime su poboljšali svoj položaj i dobili bolje snabdevanje vodom. na koju su se prenavezali ovde tužioci. Stavom 2. Zakona o obligacionim odnosima. stav 2. iz koga je – prihvativši ga kao stručnog i dokumentovanog . više visinskih kota.utvrdio visinu nematerijalne štete. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je izvedenim dokazima utvrdio da je ovde prvotuženi . časti. pa i rekonstrukcijom vodovodne mreže. Za pretrpljene fizičke bolove. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. istog člana propisano je da će. Iz tog razloga je prvotuženo Komunalno preduzeće izvodilo radove na rekonstrukciji vodovodne mreže.član 178.član 200. Krivica postoji kada je štetnik prouzrokovao štetu namerno ili nepažnjom . mora postojati protivpravnost u radnjama tuženog Javnog komunalnog preduzeća koji gazduje javnim vodovodom: mora se ustanoviti da tuženi zlonamerno svojim aktivnostima. smrti bliskog lica. dosuditi pravičnu novčanu naknadu. Relevantne odredbe: Šteta je umanjenje nečije imovine (obična šteta). Za postojanje štete. nezavisno od naknade materijalne štete. što po oceni ovog suda jeste jedna od uloga prvotuženoga ili pravo svih korisnika javnog vodovoda. kao i o visini njene naknade. kao i za strah. 3955/2010 od 15. Zakona o obligacionim odnosima. Posebno je imao u vidu da istom stranke nisu konkretno prigovorile. Pž. ali i o tome da se njome ne pogoduje težnjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i društvenom svrhom .komunalno preduzeće ovlašćeno da gazduje javnim vodovodom.156 - . ako nađe da okolnosti slučaja. kao i u njenom odsustvu . Prilikom odlučivanja o zahtevu za naknadu nematerijalne štete. U slučaju udesa izazvanog motornim vozilom u pokretu. slobode ili prava ličnosti. Zakona o obligacionim odnosima.2010.07. želi da omogući nezakonito ostvarenje privilegovanog položaja samo jednoj grupi korisnika vodovoda na račun ostalih. a naročito jačina bolova i straha i njihovo trajanje to opravdava.

u vreme turističke sezone zbog nestašica se i onako pristupa restrikcijama. ako šteta nastane u obavljanju opšte korisne delatnosti za koje je dobijena dozvola nadležnog organa. u smislu navedene odredbe. Zakona o obligacionim odnosima. kao i nanošenje drugima fizičkog ili psihičkog bola ili straha (nematerijalna šteta) . i sami tužioci koji su se priključili na javni vodovod po rekonstrukciji koju je vršio prvotuženi. Zbog toga.član 155. ni sa tog stanovišta nisu ispunjeni uslovi za primenu člana 156. nalazom veštaka hidro-struke ustanovljeno je da po tužioce nema značajnijeg ugrožavanja zbog priključenja tuženih na način koji se želi sprečiti.da bi se tuženi obavezao na naknadu štete tužiocu neophodno je utvrditi da je došlo do umanjenja njegove imovine ukoliko traži naknadu obične štete ili sprečavanje njenog povećanja. Zakona o obligacionim odnosima . ukoliko traži naknadu u vidu izmakle dobiti). hteo da ostvari privilegovan položaj samo jedne grupe korisnika. ne znači automatski i obavezu tuženog da naknadi svaki iznos koji ovaj navede kao svoju štetu nastalu u označenom periodu. (Iz Presude Apelacionog suda u Kragujevcu. U tom pravcu u konkretnom slučaju nema dokaza. a u stavu 4.OBLIGACIONO PRAVO Relevantne odredbe: Stavom 1. Sa druge strane. . .na ovu odredbu se može pozvati onaj kome preti znatnija šteta.01. Istovremeno. gube iz vida činjenicu da su sve aktivnosti prvotuženoga. U konkretnom slučaju. šteta se reflektuje ne samo po tužioce već i po ostale korisnike javnog vodovoda kojim gazduje prvotuženi. Zbog toga u aktivnostima prvotuženoga i drugotuženoga nema protivpravnosti koja u konkretnom slučaju stvara osnov za primenu odredbe člana 156. Zakona o obligacionim odnosima (imajući u vidu ove odredbe . Pri tome.157 - . Sa druge strane. Relevantne odredbe: Šteta je umanjenje nečije imovine (obična šteta) ili sprečavanje njenog povećanja (izmakla korist). pa i na rekonstrukciji vodovodne mreže. može zahtevati samo naknada štete koja prelazi normalne granice. su to učinili na isti način na koji žele da spreče tužene. Bez obzira na odgovornost tuženog po osnovu krivice. u vreme van turističke sezone. Gž. s obzirom na odredbu stava 1. godine) 295. kao i da se uzdrži od delatnosti od kojih proizilazi uznemiravanje ili opasnost štete ako se nastavak uznemiravanja ili štete ne može sprečiti odgovarajućim merama. člana 156. te bi ona. Iz obrazloženja: Odgovornost tuženog za štetu prouzrokovanu tužiocu opisanim skrivljenim neblagovremenim izvršenjem ugovornih obaveza.sa jedne strane. Zakona o obligacionim odnosima određeno je da svako može zahtevati od drugog da ukloni izvor opasnosti od koga preti znatnija šteta njemu ili neodređenom broju lica. oštećeni mora dokazati nastanak i visinu štete u toku postupka i zahtevati njenu naknadu. postojala jedino ukoliko bi prvotuženi svojim aktivnostima zlonamerno. je navedeno da se i u tom slučaju može zahtevati produženje društveno opravdanih mera za sprečavanje nastupanja štete ili za njeno smanjenje. iste odredbe propisano je da se. Stavom 3.II 113/2010(2) od 21. usmerene na omogućavanje približno jednakog snabdevanja korisnika vodovoda uz približno podjednaku solidarnost svih korisnika prilikom nestašica. a posebno u periodu leta odnosno turističke sezone.2010.

bez obzira na nesporno zakašnjenje tuženog u izvršenju ugovorne obaveze izgradnje i predaje poslovnog prostora. a do čijeg kvarenja je došlo usled isključenja ovog osnivača sa mreže za snabdevanje električnom energijom. držalac.09.jedan rase "nemački ovčar" i drugi rase "rotvajler" – slobodno su trčkarala oko njih.član 185. one koja je utvrđena kao umanjenje njegove imovine. a čije ostvarenje je sprečeno štetnikovom radnjom ili propuštanjem . Ovaj drugi je prišao neposredno uz tužilju i počeo je "njušiti" a na to je . godine) 296. tužiocu bi se mogla dosuditi naknada samo one stvarne štete koja je za njega zaista nastala odn.OBLIGACIONO PRAVO Odgovorno lice dužno je da uspostavi stanje koje je bilo pre nego što je šteta nastala .11. Svako lice koje je oštećeno krivicom trećeg lica aktivno je legitimisano da u parnici traži od njega naknadu štete.član 189. u magacinu svog osnivača. stav 2.tuženog. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je pravilno ocenio istaknuti prigovor nedostatka aktivne legitimacije na strani tužioca. to je aktivno legitimisano za podnošenje navedenog zahteva lice koje je štetu pretrpelo odn. Dva psa . u sporu za naknadu štete tužilac je. Zakona o obligacionim odnosima. lagerovao opredeljene količine jagnjećeg mesa. Pž. izvršenog od strane tuženika kao javnog preduzeća koje se bavi snabdevanjem električnom energijom. tužilac. Pri oceni visine izmakle koristi sud uzima u obzir dobitak koji bi se mogao osnovano očekivati prema redovnom toku stvari ili prema posebnim okolnostima. Pž. s obzirom na utvrđeno činjenično stanje. 6863/09 (2) od 17. za štetu koju pričini pas odgovara njegov vlasnik odn. On je. Zakona o obligacionim odnosima.član 189. Iz obrazloženja: Utvrđeno je sledeće činjenično stanje: Kritičnog dana tužilja je došla do kuće tužene. Imajući sve to u vidu. Zakona o obligacionim odnosima.158 - . godine) 297. To je. (Iz Presude Višeg trgovinskog suda. Kako je predmet tužbe zahtev za naknadu štete. pozvonila i u dvorište ušla zajedno su ćerkom tužene koja joj je otvorila vrata. (Iz Rešenja Višeg trgovinskog suda.2009. iako tužilac i tuženi nisu bili u neposrednom ugovornom odnosu radi snabdevanja električnom energijom. kao lice koje je štetu pretrpelo. Stoga. 8816/09 (1) od 11. kao i na njegovu odgovornost za navedeno zakašnjenje. Po principu objektivne odgovornosti. Visinu naknade štete utvrđuje sud prema cenama u vreme donošenja sudske odluke kad je u pitanju stvarna šteta .2009. u ovom slučaju . lice čija je imovina umanjena ili sprečeno njeno uvećanje. aktivno legitimisan da traži njenu naknadu od lica čijim je radnjama ona i prouzrokovana tj. stav 3.

kojom prilikom je zadobila i povrede na kažiprstu desne ruke. dok su brigu oko "rotvajlera" vodile tužena i njena ćerka. majku (tuženu) i oca. U naredna dva meseca. Kada je uspela da oslobodi nogu. U septembru mesecu iste godine obavljena je hirurška intervencija od strane plastičnog hirurga pod lokalnom anestezijom. ona je pala na zemlju i na par sekundi izgubila svest da bi se nakon toga suočila sa razjarenim psom koji joj grize desnu nogu. Ćerka tužilje je pokušala da psa odvoji od tužilje. Oba psa na poklon je dobio sin tužene. I pored primarne hirurške obrade i ordinirane antibiotske. iznenada čeljustima uhvatio tužiljinu desnu potkolenicu i počeo da je grize. Infekcije su sanirane u trećoj nedelji po povređivanju. fizički bol je i dalje prisutan i to jačine tri stepena u tročasovnom periodu. U momentu povređivanja tužilja je trpela fizičke bolove intenziteta od osam do devet stepeni do dolaska u bolnicu i dobijanja lokalne anestezije. Do kraja prvog dana po povređivanju bio je šest stepeni. Muž tužene je drškom od metle udarao psa dok je tužilja rukama pokušavala da čeljusti psa odvoji od svoje noge. došlo je do infekcije rane. Rane su sanirane nakon više od mesec dana od povređivanja i tada počinje rehabilitacioni tretman u kućnim uslovima a koji je trajao dva meseca. prilikom sprovođenja fizikalne terapije. Nakon hirurške intervencije bolovi su prva dva postoperativna dana dostizali intenzitet od pet do šest stepeni. u periodu od dva dana. Tužilja se lečila od višestruke ujedne rane sa zadnje i prednje strane desne potkolenice kao i desnog kažiprsta. istrčala je iz dvorišta. a u narednih pola godine trpela je strah intenziteta od pet stepeni.159 - . što se ovoj učinilo nebitnim jer je pse poznavala iz ranijih poseta. Konci su skinuti nakon 12 dana. Kao posledica ovog događaja kod tužilje je došlo do gubitka pozitivnog emotivnog odnosa sa tuženom. antitetanusne i antibarične zaštita od strane infektologa.do skidanja zavoja. međutim. a zatim su bili jačine četiri stepena sve do završetka previjanja i skidanja konaca. kada su bolovi nestali u dvočasovnom periodu. kidajući delove odeće i mekog tkiva uz već obilato krvarenje. koje povrede predstavljaju tešku telesnu povredu koja ne ugrožava život. Na kapiji i vratima porodične kuće tužene je stajalo upozorenje "Čuvaj se psa". Pas je. Potom je strah bio intenziteta od osam stepeni i trajao je 15-20 minuta. u trajanju od dva do tri minuta do gubitka svesti. U vreme napada psa tužilja je trpela primarni strah najvećeg intenziteta od 10 stepeni. . posebno u večernjim satima i tokom noći. pozvala je u pomoć i svoje roditelje. bolovi su šest stepeni. do dolaska hitne medicinske pomoći. koji se brinuo oko “nemačkog ovčara”. U narednom periodu od oko mesec i po dana strah je bio jačine sedam stepeni da bi u naredna dva meseca za vreme kućnog lečenja bio pet stepeni. su Vlasnici su često puštali pse da slobodno trče dvorištem. praćene otokom i crvenilom potkolenice. redovnih kontrola i previjanja.OBLIGACIONO PRAVO ćerka tužene upozorila tužilju da se pazi da ujeda. Iza toga. da bi ovaj strah bio osam stepeni u naredne tri nedelje koliko je trajala parenteralna terapija . U septembru mesecu iste godine imala je korektivnu plastično-hiruršku intervenciju na ožiljcima i trpela sekundarni strah od osam stepeni u periodu od 12 dana sve do skidanja konaca. javljaju se snovi sa zastrašujućim sadržajima te tužilja trpi duševne patnje i trajno će ih imati. Od trećeg dana do završetka previjanja bolovi su jačine četiri stepena. razvijen je strah od pasa. Tužilja zatim počinje da trpi sekundarni strah intenziteta devet stepeni u periodu od prve tri nedelje lečenja do saniranja inficirane rane. Osećaj bola u potkolenici i stopalu javlja se i sada prilikom jačeg fizičkog napora i na promenu vremena i ovi bolovi su trajne prirode. a zatim je sledio lokalni tretman ožiljaka koji je trajao šest meseci.

11. Prvostepeni sud je pravilno i potpuno utvrdio sve izložene činjenice. Jer. jer je zbog opštepoznatih događaja bila izbeglo lice. Dakle. motorna snaga potkolenice odn.498. Koža okoline ožiljaka je izmenjenog senzibiliteta i delom sa osećajem utrnutosti. jer je utvrđeno da u smislu člana 12. a imajući u vidu da nije od značaja vlasništvo već državina psa. stav 1. 3545/05 od 17.OBLIGACIONO PRAVO Na desnoj nozi kod tužilje i kažiprstu postoje ožiljci.2005. već su one nastale potpuno nezavisno od toga. Za prestanak rada tužilje nema osnova u radnjama tuženog poslodavca. u vezi člana 154. prema navodima tužbe tužilja nije radila u periodu na koji se odnosi njeno potraživanje naknade štete po osnovu izgubljene zarade kod tuženog. Tužilja je za ukupne pružene medicinske usluge po priloženoj listi platila iznos od 21. skočnog zgloba u lakom stepenu što za posledicu ima trajno umanjenje životne aktivnosti od 5%. Tužilja nije radila u periodu na koji se odnosi njeno potraživanje. pri tome . i člana 174. nesumnjivo je u toku postupka utvrđeno da je pas bio u državini kao jednoj od držalaca psa. potrebno je da postoji uzročno . Normativni osnov za ovaj zaključak sadržan je u odredbi člana 172. za konstituisanje materijalne odgovornosti tuženog poslodavca za štetu koju zaposleni trpi na radu ili u vezi sa radom. Tada je izbegla na teritoriju uže Srbije i do 2003. bitne za presuđenje u ovoj pravnoj stvari. odn. za štetu odgovara držalac psa odn. kada je obavezao tuženu da tužilji na ime pretrpljenih fizičkih bolova i na ime duševnih bolova zbog naruženosti isplati iznose navedene u izreci prvostepene presude .posledična veza između radnje poslodavca ili lica za koga on odgovara i štete kao umanjenja imovine na strani zaposlenog kao oštećenika. pa i u vidu izgubljenog zbog neostvarene zarade. stav 3. koja je to i priznala. Zbog toga nema ni obaveze poslodavca na naknadu štete u vidu izgubljene zarade zaposlenom.160 - .nije pravilno primenio materijalno pravo Neosnovani su žalbeni navodi kojima se ukazuje da pas pripada imenovanoj ćerki tužene. stav 1. stav 2. izgubljene dobiti. tužena a na osnovu člana 154. Zakona o obligacionim odnosima. Neosnovani su i navodi tužene u žalbi da je do ujeda došlo krivicom tužilje. Iz obrazloženja: Utvrđeno je sledeće činjenično stanje: Tužilja je bila u radnom odnosu na neodređeno vreme kod tuženog . pri čemu se ima u vidu da je tužilja mlada ženska osoba.90 dinara. Gž. godine do opštepoznatih događaja na teritoriji Kosova i Metohija juna meseca 1999. Zakona o obligacionim odnosima. godine. Međutim. Odluke o uslovima za držanje i zaštitu domaćih životinja na teritoriji grada . Oni za posledicu imaju da je izgled tužilje naružen u srednjem stepenu. Smanjena je gruba.pravilno ocenivši i dokaze izvedene u toku postupka. osetljivi na sunčevu svetlost kao i na hemijsku i mehaničku iritaciju.pas nije bio propisno smešten. godine) 298. (Iz Presude Okružnog suda u Novom Sadu. i 5. Međutim. Dakle. pa time nije ostvarila standardni učinak ni puno radno vreme kao osnov za isplatu zarade. godine nije bila radno aktivna. Nema materijalne odgovornosti poslodavca ako prestanak rada zaposlenog nema osnova u njegovim radnjama. . jer se radi o šteti od opasne stvari za koju odgovara njen imalac.medicinska sestra na Urološkom odeljenju od 1978.

I 1921/09 od 11. br. Vremenski uslovi za saobraćaj – kolovoz suv.10.OBLIGACIONO PRAVO Međutim. Zato je pravilan zaključak iz ožalbene presude da je potraživanje tužilje po osnovu izgubljene zarade i njen zahtev za uplatu doprinosa nadležnom fondu kao vidovi naknade nematerijalne štete u celosti neosnovan. br. Iz obrazloženja: Posle donošenja Zakona o prestanku važenja Zakona o javnom informisanjua a pre stupanja na snagu Zakona o javnom informisanju objavljena je sporna informacija tj. a da se prethodno nije uverio da time neće ugroziti vozila koja se kreću po kolovozu iza njega.161 - .. (Iz Presude Okružnog suda u Beogradu. prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo dajući za svoju odluku razloge koje prihvata i drugostepeni sud kao u postupku žalbene kontrole. Dakle.za štetu nastalu objavljivanjem netačne informacije se odgovornost urednika i izdavača ceni po opštim pravilima o naknadi štete.vlasništvo tužioca. Vozač traktora započeo je radnju skretanja u levo na putu M-22 prema svom imanju. 11/2001) a pre stupanja na snagu Zakona o javnom informisanju ("Sl. istog Zakona. godine) 300. 3612/05 od 06.2008. Iz obrazloženja: Utvrđeno je sledeće činjenično stanje: U saobraćajnoj nezgodi dana 18. u konkretnom slučaju. kojim je upravljao tuženi i teretni kombi marke "Mercedes" navedenih registarskih oznaka . Zakona o obligacionim odnosima u vezi sa članom 206. (Iz Presude Okružnog suda u Beogradu. koji je tim vozilom i upravljao.2001.04. odgovornost tuženih za štetu nastalu objavljivanjem sporne informacije ceni se prema opštim pravilima o naknadi štete: solidarna odgovornost za štetu se zasniva na odredbama člana 154. vidljivost dobra. Gž. na taj način nije ustupio pravo prvenstva vozilu "Mercedes" koji je bio u fazi njegovog preticanja i koje se nalazilo u levoj saobraćajnoj traci. uzrok za to nisu radnje tuženog poslodavca. već događaji koji su nezavisni od njih. Pravilno je utvrđena činjenica da su tuženi u svojstvu izdavača odn. 170. Dakle. . glavnog i odgovornog urednika omogućili objavljivanje spornih podataka i time prouzrokovali povredu ugleda tužioca.04. glasnik RS". Ukoliko je sporna informacija objavljena nakon stupanja na snagu Zakona o prestanku važenja Zakona o javnom informisanju ("Sl. Šteta je prouzrokovana vozilom koje je vlasništvo tuženog i isključivo njegovom krivicom. stav 1. 17. i člana 200. godine.2005. godine) 299.2003. godine učestvovali su traktor IMT navedenih registarskih oznaka sa prikolicom. Gž. dnevna. Na prikolici nije bilo svetlosnog signalnog uređaja. Imajući sve to u vidu.11. pa je on i obavezan na naknadu materijalne štete tužiocu. glasnik RS". a (eventualno) uključeni pokazivač pravca na traktoru nije se mogao na vreme uočiti zbog prikolice. 43/2003) .

Sudar je pravilno pokušao da izbegne levim izmicanjem za koju radnju vozač traktora zbog kretanja skupa ulevo nije ostavio dovoljno prostora. U neposrednoj blizini ulaza zgrade u kojoj stanuje. tužilac se dana 02. sa tehničke tačke gledišta.2005. pravilnom primenom odredaba člana 154. Iz obrazloženja: Utvrđeno je sledeće činjenično stanje: Zajedno sa svojim navedenim prijateljem. Taj stav prihvata i žalbeni sud. odlučujući o naknadi nematerijalne štete.11. Primetivši da su mu pantalone na mestu ujeda pocepane i da noga krvari.162 - .pravilno primenio materijalno pravo kada je obavezao tuženog na naknadu materijalne štete tužiocu. jer samo poveravanje obavljanja ove komunalne delatnosti ne može za prvotuženog biti osnov oslobađanja od odgovornosti. tužilac je taksijem otišao u Urgentni centar radi ukazivanja prve pomoći. godine oko 23 sata i 45 minuta vraćao kući.suprotno žalbenim navodima stranaka . ovde drugotuženi). Gž.1 sekund.02. (Iz Presude Okružnog suda u Novom Sadu. Zbog toga prvostepeni sud pravilno zaključuje da u predmetnoj pravnoj stvari postoji solidarna odgovornost. kao osnivač. Naime. Za navedenu saobraćajnu nezgodu tuženi je proglašen u prekršajnom postupku krivim i kažnjen novčanom kaznom. grad odn.03. (Iz Presude Okružnog suda u Novom Sadu. prvotuženi jeste svojom odlukom posao uklanjanja pasa lutalica poverio drugotuženom. napala su ih tri psa lutalice od kojih ga je najveći sa leđa ugrizao za levu nogu. gde je konstatovana laka telesna povreda. ona izvorno predstavlja obavezu prvotuženog.2007. Na osnovu u svemu pravilno i potpuno utvrđenog činjeničnog stanja. Zakona o komunalnim delatnostima (… opština. poveravajući obavljanje određene komunalne delatnosti javnom preduzeću koje je u tu svrhu i osnovalo. 2669/06 od 14. Imajući u vidu utvrđeno činjenično stanje. s obzirom da iz utvrđenih činjenica nesumnjivo proizilazi da je šteta prouzrokovana vozilom koje je vlasništvo tuženog a njegovom isključivom krivicom. i člana 184. ali je ova obaveza . Grad Beograd uređuje i obezbeđuje uslove obavljanja komunalnih delatnosti i njihov razvoj …) i člana 39. Žalbeni navodi prvotuženog u pogledu njegove pasivne legitimacije i u vezi s tim njegove odgovornosti su neosnovani. Ovo zbog toga što se grad. Za štetu koju je oštećeni pretrpeo ugrizom psa lutalice postoji solidarna odgovornost grada i gradskog javnog komunalnog preduzeća. Zakona o obligacionim odnosima. stav 2.kao i druge komunalne delatnosti i ostale od opšteg interesa saglasno Zakonu u njegovoj nadležnosti tj. 2345/05 od 24. godine) . Odluke o uslovima za držanje i zaštitu domaćih životinja na teritoriji grada Novog Sada (… poslove hvatanja i prevoza napuštenih životinja i sakupljanja vrši JKP "Čistoća" … tj. Pregledan je na Odeljenju za Urgentnu hirurgiju Instituta za hirurgiju a sledeći dan i u Zavodu. odredbe člana 2. godine) 301. Čak i da je za radnju izbegavanja sudara izabrao forsirano kočenje do zaustavljanja . prvostepeni sud je zauzeo pravilan stav o odgovornosti prvotuženog. ne oslobađa ove odgovornosti. prvi put je mogao uočiti eventualni levi pokazivač pravca na traktoru u trenutku kada je do sudara preostalo 2.2005. prvostepeni sud je .ne bi se mogao zaustaviti ispred prepreke.OBLIGACIONO PRAVO U situaciji kada se vozilo tužioca nalazi u fazi preticanja u levoj saobraćajnoj traci. Gž.

u situaciji kada je dao radni nalog za rad u ratnim uslovima znajući da je bilo izvesno bombardovanje te da postoji opasnost za život i zdravlje . zbog čega je kapija nastavila sama da se kreće. u slučaju kada je ponašanje oštećenog predvidivo. Naime. način na koji je kapija funkcionisala ukazuje da je ista predstavljala opasnu stvar u trenutku stavljanja u pokret.tada on snosi rizik obavljanja te opasne delatnosti i odgovaran je za naknadu štete. na šta se osnovano ukazuje i u žalbi. te je izletela iz vođice i pala udarivši tužioca. dakle. Gž. a prema izjašnjenju veštaka oko 320 kg. zbog čega se on ne može ni delimično osloboditi ove odgovornosti. a on to znao . iz čega proizilazi da do ovoga ne bi dolazilo samo uz veoma veliku pažnju pri njenom rukovanju.2007. Težina ove metalne kapije je prema podacima iz prijave o povredi na radu iznosila je 600 kg. da li se to moglo realno očekivati prema redovnom toku stvari s obzirom na učestalost bombardovanja ove lokacije i da li je zadatak na bombardovanoj lokaciji po svojoj prirodi bio neodložan. Tužilac je bio odgovoran radnik i u toku radnog vremena nije koristio alkohol. pa time i opasnost za život i zdravlje. po oceni drugostepenog suda. Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja. te da je dana 28. pribavio obaveštenje od centra za uzbunjivanje da je u kritično ili blisko vreme nagoveštena (ili) i ostvarena vazdušna opasnost i bombardovanje. Graničnik koji se nalazio na stubu ograde više puta je varen zbog pucanja do koga je dolazilo u trenutku dodira sa graničnikom kapije stavljene u pokret. da li je tuženi.04.163 - . i to onog dela koji je bio zavaren za stub. Naime. neposredno pre upućivanja tužioca na radni zadatak.OBLIGACIONO PRAVO 302. godine došlo do njegovog povređivanja na taj način što je prilikom zatvaranja glomazne metalne pokretne kapije od strane tužioca došlo do pucanja jednog dela graničnika. Nakon ovog pucanja graničnika. Metalna kapija je funkcionisala na taj način da je stalno dolazilo do njenog udara u graničnik.snosi rizik obavljanja te opasne delatnosti i odgovaran je za naknadu štete.4. tuženi je izvršio zamenu istog zavarivanjem dosta masivnijeg graničnika. (Rešenje Okružnog suda u Beogradu. Iz obrazloženja: Pred prvostepenim sudom je utvrđeno da je tužilac bio u radnom odnosu kod tuženog na poslovima portira. Dejstvo sile upotrebljene od strane tužioca nije moglo uzrokovati pad kapije.2005. a uzrok štete otklonjiv. godine) 303. Zakona o obligacionim odnosima nužno je razjašnjenje ovih okolnosti. stvar koja je delovala s povećanim rizikom opasnosti nastanka šte. Poslodavac. Za pravilnu primenu odredbe člana 154. u situaciji kada je poslodavac dao radni nalog za rad u ratnim uslovima kada je bilo izvesno bombardovanje. Iz obrazloženja: U postupku donošenja ožalbene presude prvostepeni sud je propustio da utvrdi: da li je tužilac i grupa radnika koja je sa njim putovala imala uredno izdat nalog da baš tada obavlja radni zadatak na terenu. Postoji potpuna objektivna odgovornost imaoca opasne stvari u vezi koje je šteta nastala. Pošto je prvostepeni sud propustio da razjasni navedene okolnosti. pravilno je zaključio prvostepeni sud da je tuženi odgovoran za štetu koju je prilikom povređivanja pretrpeo tužilac. 3178/06 od 19. pobijana presuda je morala biti ukinuta.

godine) 304.i zakonit rad organa tužene može dovesti do povrede prava neispunjenjem obligacije zbog pogrešne primene odn. a ne po osnovu sticanja bez osnova. 174.br. st. Takvo postupanje tužene se. objektivno odgovoran za nastalu štetu.1. pa da zbog toga postoji osnov za naknadu štete. (Presuda Okružnog suda u Beogradu. dakle. Zakona o obligacionim odnosima. u smislu čl.11. Na drugoj strani. neprimene citiranih zakonskih normi. ZOO. ZOO. za šta u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi. 177. Pri tome se tuženi ne može ni delimično osloboditi ove odgovornosti na osnovu odredbe čl. 154. godine. a uzrok štete otklonjiv. Dana 4. Ne predstavlja kršenje (već primenu) prava postupanje u skladu sa pozitivnim podzakonskim aktima. a pogrešna primena prava ne vodi zaključku da je organ nezakonito postupao.2007.1995. odnosno predvidivost mogućnosti da ista svakog momenta može izleteti iz vođice zbog nešto jačeg pokretanja. zbog čega je konkretnom prilikom došlo do realizacije ovog rizika povećane opasnosti. postupa protivpravno. imajući u vidu da je tužiočevo ponašanje bilo predvidivo. nezakonito postupanje državnih organa može se iskazati samo kroz kršenje a ne i kroz primenu prava. godine. 3.2000.1921/07 od 21. (Presuda Okružnog suda u Kraljevu Gž.05. Lice koje koristi tuđu nepokretnost bez zaključenog ugovora o zakupu i koje. odnosno da je bilo predvidivo da upotreba kapije sa uobičajenom pažnjom stvara izvesnost realizacije rizika njenog pada.OBLIGACIONO PRAVO te. zbog čega se tuženi ne može pozivati da bi posebna pažnja rukovanja kapijom isključila ovaj rizik. u vezi čl. pored toga. 1624/07 od 11. Gž.2007. tuženi su zaključili ugovor o zakupu na neodređeno vreme. godine) 305. dana 6. ne može kvalifikovati kao deliktna radnja koja ima za posledicu naknadu štete primenom pravila iz odredbe člana 154. dakle. koji rizik se pri datim okolnostima mogao otkloniti od strane tuženog adekvatnom popravkom kapije. Drugog je domašaja pitanje da li u je konkurenciji između akata različite pravne snage tužena strana trebala da primeni akt jače pravne snage – što je nesumnjivo domen primene prava. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je u konkretnom slučaju u ožalbenoj presudi pogrešno zaključio da se radi o naknadi štete. Zbog pogrešne primene prava ne može se zaključiti da je državni organ nezakonito postupao. međutim. kao u konkretnom slučaju . pa bilo to i ponašanje tužioca kao rukovaoca kapijom u navedenom smislu. Iz obrazloženja: Prema utvrđenim činjenicama tužilac je vlasnik nepokretnosti opisanih u prvostepenoj presudi. dakle nepredvidivim.1.164 - . Naime. Objektivna odgovornost imaoca opasne stvari se pak može potpuno ili delimično isključiti samo faktorom više sile. pa je tuženi nezavisno od krivice. Upravo znanje ove okolnosti potvrđuje predvidivost ponašanja rukovaoca kapijom. neizbežnim i neotklonjivim uzrokom štete. Ono vlasniku nepokretnosti odgovara po osnovu odgovornosti za prouzrokovanu štetu. u vezi člana 172. na osnovu zaključenog ugovora sa drugotuženim. st. Prema ugovoru o zakupu tužena kao zakupac . 2. ne plaća zakupninu.

a nije plaćala ni zakupninu..2007.00 dinara sa kamatom od 1.165 - . godine) 306. st.2004.2004. godine pa do 1. korelacija i da za isto ne postoji pravni osnov.6.1999. 2807/2007 od 1. Na osnovu tako utvrđenih činjenica nižestepeni sudovi su zaključili da je tužena u obavezi da tužiocu isplati na osnovu odredbe člana 210. Rev. ZOO.7. U reviziji tužene osnovano se ističe da su nižestepeni sudovi pogrešno primenili materijalno pravo kada su zaključili da tuženi odgovara tužiocu za korišćenje njegove nepokretnosti po osnovu sticanja bez osnova.1999. . Povreda zadobijena pri dolasku na posao smatra se povredom na radu. 154. Kako je protivpravnom radnjom tužene tužiocu prouzrokovana šteta. jer je u posedu nepokretnosti bila tužena. godine do 1.200. odnosno umanjenje imovine jednog lica. ZOO tužilac bi imao pravo na naknadu štete u vidu izgubljene koristi u visini zakupnine na tržištu u vreme donošenja odluke o tužbenom zahtevu tužioca.11.2004. i 158. Na osnovu odredbe člana 189. odnosno da postoji obogaćenje.6. Zakona o obligacionim odnosima. kao i člana 106. Tužena je o pravu vlasništva na spornim nepokretnostima saznala u vreme pregovaranja oko zaključenja ugovora o zakupu sa drugotuženim. i 189. poslodavac. a od tužioca je saznala u toku 2001. godine iznos od 2.2004.9. 2. kao i da između tog osiromašenja i obogaćenja postoji međusobna uslovljenost.6.9.u smislu članova 154.2004.1999.080.640.8. godine pa do konačne isplate. Za postojanje neosnovanog obogaćenja.1999. Pored navedenog magacinskog prostora organ tužene je koristio i ostale nepokretnosti u vlasništvu tužioca i za korišćenje tih nepokretnosti nije plaćao naknadu.6.00 dinara mesečno.9. odnosno uvećanje imovine na strani drugog lica. ZOO. Za drugi deo nepokretnosti tužena nije imala zaključen ugovor o zakupu. Iz obrazloženja: Na utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo našavši da . a na osnovu zaključenog ugovora o zakupu na neodređeno vreme. Tužena je obavezana da tužiocu za korišćenje 1/2 fabričke hale u površini od 360 m2. godine pa do 1.2004.962. 185. a ne po osnovu sticanja bez osnova kako to pogrešno zaključuju nižestepeni sudovi. (Rešenje Vrhovnog suda Srbije.1999. Tužena je za korišćenje jednog dela nepokretnosti u vlasništvu tužioca plaćala zakupninu bivšem vlasniku te nepokretnosti. tužena odgovara po osnovu odgovornosti za prouzrokovanu štetu. Tužena je obavezana da za korišćenje fabričke hale i dvorišnog prostora plati tužiocu za period od 20. godine pa do 30. godine isplati iznos od 1. može odgovarati i po osnovu opštih pravila o naknadi štete iz Zakona o obligacionim odnosima. Za nadoknadu materijalne i nematerijalne štete kao posledica te povrede. godine sa zakupninom u iznosu od 7. i 3. stav 1.00 dinara sa kamatom od 1.OBLIGACIONO PRAVO uzela je na korišćenje magacinski prostor površine 720 m2 počev od 1. uslovi su da postoji osiromašenje. za period od 20. godine. Korišćenjem nepokretnosti tužioca na opisani način. Tužilac svoju nepokretnost nije koristio u periodu od 20.256. ZOO naknadu za korišćenje nepokretnosti koje su vlasništvo tužioca. godine.9. odnosno sticanja bez osnova u smislu člana 210. Organ tužene je bio u posedu nepokretnosti koje su predmet spora od 20. godine pa do isplate. tužena je postupala protivpravno i na taj način tužiocu prouzrokovala štetu u smislu odredbe čl. godine. osim po osnovu Zakona o radnim odnosima. Zakona o obligacionim odnosima (dalje: ZOO) kao nesavesni držalac na osnovu odredbe člana 214.. 155.9.

1987. Stoga osnov tuženikove odgovornosti za nadoknadu štete tužilji proizlazi .04. pre operacije ne upozna sa svim mogućim posledicama operativnog zahvata zdravstvena ustanova odgovara za sve eventualne štetne posledice tog pacijenta. Osnov odgovornosti tuženog je i u činjenici da se u konkretnom slučaju radi o povredi koja je nastala u vezi sa radom. Navedenom operacijom je mogao biti postignut povoljan ishod. da je tuženi pasivno legitimisan u pogledu nadoknade potraživanja čije se utvrđenje traži. Zbog toga postoji odgovornost poslodavca da ovakvu štetu nadoknadi. a koju je tužilja kao zaposleni radnik pretrpela prilikom dolaska na posao. pouzdano je utvrđeno u prvostepenom postupku da ispred zgrade tužene banke nije bio u potpunosti očišćen sneg i led. što je jedna od mogućih ali izuzetno retkih komplikacija koja se ne može predvideti a ni sprečiti i pored najbrižljivije urađene operacije.iz opštih odredaba o odgovornosti za naknadu štete po osnovu krivice. Tužilji je rečeno da se može dogoditi da ne bude potpuno zadovoljna rezultatom operacije ukoliko se ne postigne potpuno zatvaranje oka. Tužilji je lekar pre operacije objasnio zašto ide na operaciju. Kao posledica izvršene operacije kod tužilje je zaostao konvergentni strabizam – razrokost sa pojavom viđenja duplih slika.166 - .OBLIGACIONO PRAVO stav 5. a koja bi proizlazila iz činjenice da tuženi. zbog čega je ista i preduzeta. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju. Navodi žalbe kojima se pobija pravilnost primene materijalnog prava odn. Naime. Operacija je tehnički izvedena na način kako to zahteva savremena operativna tehnika iz oblasti plastične hirurgije koja se radi kod paralize facijalisa.su neosnovani. Pž.01. 5772/06 od 30. tj kojima se ukazuje na navodni doprinos tužilje nastaloj šteti . pa su neosnovani navodi o eventualnom doprinosu tužilje nastaloj šteti. ( Iz presude Višeg trgovinskog suda. Pre operacije. što ne zavisi samo od operativnog već i od postoperativnog toka. a posle operacije je nastupilo unakaženje koje se ispoljava kako pri mimici lica tako i kad je lice u stanju mirovanja. Tom prilikom tužilja nije bila upozorena na posledicu koja je nastupila jer se pokretljivost očne jabučice kao posledica ovakve plastične operacije jednostavno ne događa. godine) 307. odnosno poslova sa preciznim radom na blizinu. godine operisana zbog urođene paralize desnog očnog živca. Zbog toga se ona ponaša kao osoba sa jednim okom i njena vidna sposobnost je umanjena za 20% što je dovelo i do umanjenja opšte životne aktivnosti od 50% koje se ogleda u stalnom viđenju duplih slika i nemogućnošću obavljanja poslova za koje je potreban vid na oba oka. te da se tužilja okliznula na metalnoj rešetki koja se nalazi ispred samog ulaza u banku i to u okviru vremena koje se računa u radno vreme . Operacija je kod tužilje bila medicinski opravdana i indikovana.okliznula se prilikom dolaska na posao u 7. šta će istom dobiti i predočio joj je moguće komplikacije.pre svega . odn. preko svojih zaposlenih. što se može okarakterisati kao nepažnja tuženog. utvrđenog osnova odgovornosti tuženog. krivljenje usta kod tužilje je bilo izraženo samo pri pokretima usana. nije obezbedio da se ulaz u banku adekvatno očisti. zbog urođene paralize facijalisa.postoji obaveza tuženog da u konkretnom slučaju tužiocu nadoknadi pričinjenu kako materijalnu tako i nematerijalnu štetu. . Sve to je uočljivo na prvi pogled i ne može se pokriti šminkom.20 časova ujutru. a što se u konkretnom slučaju nije dogodilo jer su ožiljci koji su se razvili na mestu operativne intervencije izazvali pojavu razrokosti koja je kod tužilje trajno stanje. Ukoliko se pacijent. tužilja je 21.2007. Zakona o radnim odnosima .

ZOO... Isto tako je činjenica da je operacija tehnički urađena na način kako to zahteva savremena operativna tehnika iz plastične hirurgije.. Nisu osnovani navodi u reviziji kojima se osporava utvrđenje suda da je tužilja odlaskom na operaciju u potpunosti preuzela rizik nastupelih posledica. Naime.. kao i da mu bude razjašnjena delotvornost predloženog zahvata. Pristanak pacijenta na određenu intervenciju je punovažan samo ako pacijent zna suštinu. član 170. stav 1.2003. Up.. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. M.OBLIGACIONO PRAVO Na osnovu navedenih činjenica. a drugostepeni sud je istu odbio kao neosnovanu i potvrdio prvostepenu presudu. jer je ušao sa vozilom u “memorijalni kompleks” uprkos postojanju saobraćajnog znaka “zabrana saobraćaja za teretna vozila i autobuse” i time je oštetio ulaznu zidanu kapiju.2005. i obavezan je tuženik da plati na ime naknade materijalne štete navedeni iznos sa kamatom iz presude. usvojen je tužbeni zahtev tužioca – “Muzej R. dokazima je utvrđeno da je tuženik kao vozač teretnog vozila novčano kažnjen rešenjem sudije za prekršaje u G.. Iz obrazloženja: Prvostepenom presudom u stavu 1 . Gž. a u stavu 2. godine. To pre svega podrazumeva ukazivanje na mogući neuspeh zahvata i kada se isti obavi onako kako treba. odnosno ukoliko je u situaciji da uzme u obzir razloge i za i protiv i da donese razumnu odluku koja se tiče njegovog lečenja. pravilan je pravni zaključak sudova nižeg stepena da postoji odgovornost tužene za predmetnu štetu i nastupele štetne posledice. i član 200. dobrovoljnom i ni sa čim uslovljenom određenom hirurškom zahtevu koji spada u estetsku hirurgiju.. S obzirom da zahvat nije bio hitan kod tužilje. Dakle. Naknada materijalne štete i odgovornost po osnovu krivice primenom odredbe člana 154. Pored ostalih obaveza zdravstvenih radnika koja im nalaže pravilo medicinske nauke. značaj i domašaj onoga sa čime se saglašava. Protiv navedene presude žalbu je izjavio tuženik.” u G... obaveštenje o mogućim komplikacijama podrazumeva ukazivanje i na izuzetno retke komplikacije. godine) ... 46/04 od 19. Međutim. odnosno prognoza o stanju zdravlja posle intervencije. (Iz presude Okružnog suda u Čačku.167 - . postoji i dužnost obaveštavanja pacijenta radi njegove lične sigurnosti i samoodređenja u odnosu na sopstveno telo.05. a i nastupelu komplikaciju kod tužilje. godine) 308. M. Obaveštenje pacijenta treba da bude pogodno da pacijent stekne osnovna saznanja o onome šta će se sa njim dogoditi ako na intervenciju ne pristane. br.k. obaveštenje je trebalo da bude detaljnije. Rev. tuženik je pasivno legitimisan u ovoj parnici i isti odgovara za nastalu materijalnu štetu po principu krivice što je predviđeno članom 154.03. Neosnovano je isticanje tuženika da nije pasivno legitimisan u ovoj parnici i da time nema njegove odgovornosti. Veštačenjem od strane veštaka građevinske struke je utvrđena visina štete. izreke je odbijen prigovor nedostatka pasivne legitimacije na strani tuženika kao neosnovan.. 5393/02 od 24. ZOO..2004. Zakona o obligacionim odnosima. a pravilno je primenjeno i materijalno pravo iz članova 154. stav 1. br. 1821/05 od 19. Činjenica je da se kod tužilje radi o svesnom.01.

12.". da je zbog svega izloženog prvostepeni sud pravilno odlučio kao u stavu jedan izreke presude. Zakona o obligacionim odnosima je propisano da ko drugome prouzrokuje štetu dužan je da je nadoknadi ukoliko ne dokaže da je šteta nastala bez njegove krivice..168 - . poslodavac je dužan da mu štetu naknadi. razliku između zarada koje je ostvarivao kod drugog poslodavca i zarada koje bi primao da je bio u radnom odnosu kod tuženog.11. Prema članu 73. godine. imajući u vidu da su pravosnažnom i izvršnom presudom istog suda poništene kao nezakonite navedene disciplinske odluke tužene. te da stoga ima pravo na naknadu štete za izostale zarade u ovom periodu. onda ono ne bi moglo biti odgovorno za štetu koju je tužilac zbog prestanka radnog odnosa pretrpeo. Odredbama člana 154. I najzad odredbama člana 96. br. Iz obrazloženja: Naime. kada je zasnovao radni odnos u Javnom komunalnom preduzeću "K. (Iz presude Okružnog suda u Beogradu. Ako preduzeće nije znalo niti moglo znati za bolest tužioca. da stoga tužiocu pripada naknada materijalne štete na ime izostale zarade u spornom periodu sa zakonskom zateznom kamatom." . do kog datuma je tužilac opredelio tužbeni zahtev po ovom osnovu imajući u vidu da je tužilac radnik kome je nezakonito prestao radni odnos kod tuženog. Predložio je da sud usvoji tužbeni zahtev. pravilno je prvostepeni sud odlučio kada je tužiocu dosudio naknadu materijalne štete a na ime izostale zarade u spornom periodu sa zakonskom zateznom kamatom. Zakona o radu je propisano.2004. Imajući u vidu utvrđeno činjenično stanje. Ako zaposleni pretrpi štetu u vezi sa radom.1998. Iz obrazloženja: Tužbeni zahtev zasniva se na činjenici da je tužiocu radni odnos kod tuženog prestao po osnovu nezakonitih disciplinskih presuda te da je tužilac bio van rada zbog nezakonitog prestanka radnog odnosa počev od 25. godine.OBLIGACIONO PRAVO 309.a od dana kada je zasnovao radni odnos u preduzeću "K. sud je zaključio da je tužena odgovorna za štetu koju je tužilac pretrpeo po osnovu izostalih zarada u periodu počev od dana udaljenja pa sve do februara 2002. godine) 310. S obzirom na utvrđeno činjenično stanje i navedene zakonske propise. 2454/04 od 01. tada važećeg Zakona o osnovnim pravima iz radnog odnosa preduzeće je dužno da radniku naknadi štetu koju je pretrpeo .." pa do kraja februara 2002. sve sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana dospelosti svakog pojedinačnog mesečnog iznosa. poslodavac je dužan da mu štetu nadoknadi u skladu sa Zakonom i opštim aktom. Gž. godine. da ako zaposleni pretrpi povredu ili štetu na radu ili u vezi sa radom. tužilac predmetnom tužbom između ostalog traži naknadu štete u vidu izgubljene zarade povodom poništenog sporazuma o prestanku radnog odnosa.. a da tuženu obaveže da mu naknadi materijalnu štetu na ime neisplaćenih zarada koje bi ostvario da je radio kod tuženog počev od dana udaljenja pa sve do dana kada je radni odnos zasnovao u preduzeću "K... pa sve do aprila 2001.. stav 1.

Po oceni Vrhovnog suda.2002. P. Iz obrazloženja: Pravilnost primene materijalnog prava proizilazi iz zaključka da objavljeni tekstovi po svom strukturnom i smisaonom značenju predstavljaju neistinitu i uvredljivu informaciju kojom se vređa dostojanstvo i ugled tužilje. godine) 311. Pretpostavka je oboriva. Protiv navedene presude tuženik je blagovremeno izjavio žalbu. godine obavezan je tuženik da plati tužiocu na ime naknade štete iznos od 5. _____ od 20.. Neistinita informacija koja se objavi u listu je osnov za utvrđivanje naknade nematerijalne štete zbog nanetog psihičkog bola izazvanog povredom ugleda i dostojanstva istog.12. ako preduzeće nije znalo niti moglo znati za bolest tužioca.03. godine odbio kao neosnovanu žalbu tuženika i potvrdio je presudu Opštinskog suda u Č. i to za sve godine bespravnog korišćenja parcela.2003. br.489.12. koristio za ispašu svoje stoke. U konkretnom slučaju pretpostavka krivice zasniva se na nezakonitosti postignutog sporazuma o prestanku radnog odnosa tužiocu. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. P. godine) 312. istog Zakona.2003. pošto preduzeće može dokazivati da je šteta nastala bez njegove krivice. br. Prema članu 154. Iz obrazloženja: Presudom Opštinskog suda u Č.00 dinara sa pripadajućom kamatom.2003. .______ od 20. što opravdava dosuđivanje pravične naknade na osnovu člana 200. br. Zakona o obligacinim odnosima. koji je poništen zato što tužilac zbog svog zdravstvenog stanja nije bio u mogućnosti da shvati značaj svojih postupaka niti da upravlja svojim radnjama.2002. pravilan je zaključak nižestepenih sudova da tuženi nije odgovoran za štetu koju je tužilac pretrpeo zbog prestanka radnog odnosa. Okružni sud u Užicu je svojom presudom. stav 1. ZOO to je krivica preduzeća koja se pretpostavlja. Tuženik je dužan da naknadi štetu tužiocu u visini tržišne vrednosti zakupnine za parcele tužioca koje je. Iz pravilne ocene da neistinita informacija objavljena u listu tuženog svojim sadržajem i načinom na koji je izložena predstavlja nanošenje psihičkog bola tužilji.. Nižestepeni sudovi su utvrdili da tuženi nije znao da je tužilac u spornom periodu bolovao od paranoidne psihoze. te nije dužan da istu nadoknadi u vidu izgubljene zarade. Rev. bez pravnog osnova. Kako tuženo preduzeće nije znalo za navedenu bolest tužioca. _____ od 13.169 - . Gž.11.09. onda ono ne bi moglo biti odgovorno za štetu koju je tužilac zbog prestanka radnog odnosa pretrpeo.OBLIGACIONO PRAVO na radu ili u vezi sa radom po načelima odgovornosti za štetu. godine. 504/03 od 17. usled čega njegova odluka da zaključi sporazum nije mogla biti pravno validna.. 1218/03 od 12.. br.. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. proizilazi pravilnost zaključka nižestepenih sudova da je tužilja pretrpela nematerijalnu štetu zbog nanetog joj psihičkog bola u smislu člana 155. a tuženi nije u postupku dokazao da se radi o istinitoj informaciji što bi isključivalo odgovornost tuženog da tužilji naknadi prouzrokovanu štetu. Rev.

br. 154.2002. (Iz presude Okružnog suda u Užicu. i Udruženje osiguravajućih organizacija Jugoslavije – Garantni fond da solidarno plate tužiocu na ime nakade imovinske štete iznos naveden u izreci. jer nema uzročne veze između nastale povrede i procesa rada poslodavca.2003. stav 2. Međutim. K. U takvoj situaciji pravilna je odluka prvostepenog suda uz pravilnu primenu materijalnog prava.2003. (Iz presude Okružnog suda u Užicu.01.. Okružni sud u U. godine) 313. br. br..11. godine) 314. br. Tužilac je izvršio popravku vozila. Zakona o osiguranju imovine i lica jer je naknada štete prouzrokovana upotrebom motornog vozila za koji nije bio zaključen ugovor o obaveznom osiguranju.tuženog odnosno odgovornost po osnovu krivice u smislu člana 154. poslodavac će odgovarati samo u slučaju ako je povreda izazvana krivicom poslodavca ili opasnom stvari (delatnošću) poslodavca. Tuženik je sa vozilom prešao na suprotnu kolovoznu traku i isto je bilo neregistrovano. godine.. a potvrdio presudu Opštinskog suda u A. P.. Iz obrazloženja: Presudom Opštinskog suda u A. godine obavezani su tuženici M. tačka 1. pa je tuženik obavezan da plati tužiocu na ime naknade štete dosuđeni iznos koji predstavlja tržišnu vrednost zakupnine za parcele tužioca u zadnjih pet godina. U obrazloženju drugostepene odluke je navedeno sledeće: Tužilac je vlasnik vozila koje je oštećeno vozilom prvotuženika. Solidarna odgovornost vlasnika vozila i Garantnog fonda za štetu koju prouzrokuje neregistrovano vozilo vlasnika tužiočevom vozilu. Pravilno je prvostepeni sud primenio materijalno pravo kada je obavezao vlasnika vozila i Garantni fond da solidarno plate na ime naknade štete tužiocu.170 - . 227/03 od 13. Protiv navedene presude prvotuženik je blagovremeno izjavio žalbu.03. i 178. godine odbio kao neosnovanu žalbu tuženika. Zakona o obligacionim odnosima. U konkretnom slučaju ne postoji subjektivna odgovornost poslodavca . suprotan navodima iz žalbe tuženika. Gž.. 101/03 od 21. Ukoliko se zaposleni povredi na putu od kuće do posla. Gž.OBLIGACIONO PRAVO U obrazloženju drugostepene presude je navedeno sledeće: Tuženik je napasao svoju stoku na parcelama tužioca u zadnjih pet godina bez odobrenja tužioca. P. ZOO a drugotuženik primenom odredbe člana 99.2002. br. prvostepeni sud pravilno nalazi da odgovornost tuženog za nastalu štetu ne postoji.11. je svojom presudom Gž.. Prvotuženik odgovara kao vlasnik i imalac vozila primenom odredbe čl.. jer je ovu povredu zadobila prilikom dolaska na posao.. 90/02 od 13. Tužilac je takođe opominjao tuženika da prestane sa takvim radnjama.01. .2003. 101/03 od 21. 90/02 od 13. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud pravilno utvrđuje da se povreda koju je zadobila tužilja smatra povredom na radu odnosno povredom u vezi sa radom.

OBLIGACIONO PRAVO Takođe. br. 255/03 od 15. ako se nastanak uznemiravanja ili štete ne može sprečiti odgovarajućim merama. Prema stanju iz spisa. ili da otkloni izvor opasnosti. i 170. Zakona o obligacionim odnosima kao i odredbu člana 3. Odluke Skupštine grada Beograda o javnim parkiralištima odlučujući da usvoji tužbeni zahtev i obaveže tuženog da tužiocu isplati naknadu štete. Sud će na zahtev zainteresovanog lica narediti da se preduzmu odgovarajuće mere za sprečavanje nastanka štete ili uznemiravanja. br. što se osnovano ističe u reviziji. prilikom pada sa mopeda zbog klizavog kolovoza. proveri ima li uslova da se dozvoli izlazak vozila iz javne garaže. original kartice predatog spornog vozila je ostao kod tužioca a radnik tuženog je vozilo izdao na osnovu druge kartice. Stoga je prvostepeni sud pravilno primenio materijalno pravo i to odredbe člana 154. kao i da se suzdrži od delatnosti od koje proizilazi uznemiravanje ili opasnost od štete. kao i da se suzdrži od delatnosti od koje proizilazi uznemiravanje ili opasnost štete. 316. A. u ovom slučaju se ne radi o neadekvatnom čuvanju vozila tužioca. br. nadležan sud opšte nadležnosti. Međutim. Svako može zahtevati od drugoga da ukloni izvor opasnosti od koga preti znatnija šteta njemu ili neodređenom broju lica. Ovaj sud nalazi.10. jer sama povreda tužilje nije u uzročnoj vezi sa procesom rada tuženog kao poslodavca tužilje. usled čega je u svakom slučaju morao da primeni standarde uobičajena pažnje za provere vozila i uvidom u saobraćajnu dozvolu vozila i ličnu kartu lica koje vozilo preuzima. tako da ova njena povreda nije rezultat propusta tuženog u obezbeđivanju uobičajnih uslova rada. kou je nepravilno ocenio kao nečitljivu. to nije moglo regularno da učini. Tužbeni zahtev se odnosi na obustavu dalje igradnje dalekovoda visokog napona preko parcele i stambenog objekta tužioca radi otklanjanja izvora opasnosti ili naknadne štete.171 - . Tužilja je povredu zadobila prilikom dolaska na posao. Zakona o obligacionim odnosima. Zakona o obligacionim odnosima. stav 1.2003. Odredbom člana 156. kada sa postojećom karticom lice koje se predstavilo kao R. Iz obrazloženja: Vrhovni sud nalazi da je drugostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo. da je po zahtevu da se ukloni opasnost štete u smislu navedene odredbe. 6211/03) 315. 1. zbog čega činjenično stanje nije pravilno i potpuno utvrđeno. stav 1. U konkretnom slučaju tužbeni zahtev se ne odnosi na uklanjanje ili izmeštanje elektroenergetskog objekta. pre svega. već je predmetna šteta nastala propustima radnika tužene pri izdavanju vozila licu bez punovažne kartice. nema ni objektivne odgovornosti tuženog za nastalu štetu u smislu odredbe iz člana 174. propisano je da svako može zahtevati od drugoga da ukloni izvor opasnosti od koga preti znatnija šteta njemu ili neodređenom broju lica. na trošak držaoca izvora opasnosti. 3436/04 – P. Gž. Naime. ako ovaj sam to ne učini. (Gž. godine) Neosnovano se žalbom osporava ožalbena odluka isticanjem da tuženi nije imao obavezu čuvanja vozila na parkingu i da je radnik tuženog propisno postupao saglasno praksi i pravilima tuženog. (Iz presude Okružnog suda u Valjevu. u konkretnom slučaju nižestepeni sudovi nisu raspravljali i utvrđivali koje su to potrebne odgovarajuće mere za .

2319/03 – P. za vreme izvođenja radova na uređenju ulice.2002. br.763. u ulici P.12. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. U konkretnom slučaju tužena JP “E. Kada je u pitanju opšte korisna delatnost za koju je dobijena dozvola od nadležnog organa.. Visina izgubljene dobiti utvrđena je na osnovu nalaza i mišljenja veštaka i to upoređivanjem ostvarene razlike u ceni u 1994.04. . elektro i PTT mrežom. 3352/02) 317. 38. KZ Republike Srbije kojim je propisano da ako protivpravno lišenje slobode učini službeno lice. ili da se otkloni izvor opasnosti. 1. Međutim. junu i julu mesecu 1997. odnosno kada uopšte nije radila. 4. i u tom slučaju potraživanje tužioca za naknadu štete je zastarelo. kazniće se zatvorom od tri meseca do pet godina. godini u odnosu na razliku u ceni za vreme kada je knjižara radila sa smanjenim kapacitetom. Iz obrazloženja: Prema utvrđivanju prvostepenog suda tuženi je bio izvođač građevinskih radova koji su otpočeli 3. Međutim. godine) Ne upuštajući se u ocenu da li je u radnjama organa tužene bilo elemenata krivičnog dela. 318. Za vreme izvođenja tih radova tužilac je bio delimično i potpuno onemogućen da koristi knjižaru br.99 dinara. sa vodovodom. te je tako knjižara u aprilu. tj.. Kako nižestepeni sudovi nisu imali uvid u napred navedene činjenice od kojih zavisi pravilna primena materijalnog prava..172 - .. godini. Pri tom. čak i da su osnovani navodi iz tužbe. treća faza. to su odluke morale biti ukinute..OBLIGACIONO PRAVO sprečavanje nastanka štete ili uznemiravanja. i u tom slučaju može se zahtevati preduzimanje društveno opravdanih mera za sprečavanje nastupanja štete ili za njeno smanjenje (čl. a u ostalom periodu bila je delimično onemogućena da radi. u konkretnom slučaju bi eventualno moglo doći do primene odredbe člana 63. koji radovi su izvođeni u 1996. kanalizacijom. i 101.” je dobila dozvolu nadležnog organa za izvođenje radova na postavljanju dalekovoda visokog napona. Na osnovu prednjih činjenica pogrešno su niži sudovi primenili materijalno pravo kada su zaključili da je tuženi dužan da tužiocu plati dosuđeni iznos na ime štete u vidu izgubljene dobiti. Rev. maju. Uobičajenu . bila potpuno onemogućena da normalno radi. br. tu štetu će mu nadoknaditi odgovorno lice koje je štetu prouzrokovalo saglasno odredbama čl. godine. odnosno radila je i ostvarivala manji promet. zloupotrebom svog položaja ili ovlašćenja. 154. odnosno da ona bude manja. 485/02 od 18. st. godine i završili se novembra meseca 1995. ZOO). godine. 156.. iz samih navoda tužbe i žalbe sledi da su radnici tužene tužioca odmah predali organima druge države. stav 3. već samo onu štetu koja prelazi normalne granice a koja je nastala ukoliko tuženi pri izvođenju radova nije preduzeo odgovarajuće potrebne mere da do štete ne dođe. i 1997.1994. a zatim i radova na uređenju ulice P. Zakona o obligacionim odnosima. Na osnovu nalaza i mišljenja veštaka prvostepeni sud je utvrdio da je tužilac zbog toga izgubio dobit koja iznosi 311. br. navedene odredbe zakona). a činjenica da je tužilac pretrpeo štetu na prvoj liniji fronta bez uticaja je na odgovornost tužene jer ukoliko je tužilac pretrpeo štetu na ratištu. onda se može zahtevati samo naknada štete koja prelazi normalne granice (stav 3. (Gž.normalnu štetu zbog izvođenja građevinskih radova i radova na uređenju ulice tuženi nije dužan da nadoknadi tužiocu.

ako šteta nastane u obavljanju opšte korisne delatnosti za koju je dobijena dozvola nadležnog organa. Prema tome. godini. godine. Iz obrazloženja: Predmet ove parnice je tužbeni zahtev tužioca definitivno opredeljen podneskom od 4. Pretrpljenu nematerijalnu štetu tužilac vidi u povredi registrovanog žiga od strane tuženog i aktu nelojalne konkurencije tuženog.173 - . Ovo tim pre. Iz ove definicije štete proizlazi da je neimovinska šteta nanošenje drugom fizičkog ili psihičkog bola ili straha. Zakona o žigu. Prev. ZPP.3. Nematerijalna šteta se manifestuje u tome što je tužiocu umanjen ugled u poslovnom svetu. Ovako izraženo pravno stanovište prvostepeni sud pravno utemeljuje u odredbama članova 155. može se zahtevati samo naknada štete koja prelazi normalne granice. godine) 319. da li su te mere preduzete. a posebno izvođenje radova na uređenju ulice sa izgradnjom vodovoda. elektro i PTT mreže predstavljaju opšte korisne delatnosti. odnosno ukoliko je tužilac zahtevao od tuženog preduzimanje određenih mera za sprečavanje nastupanja štete ili njenog smanjenja.2002. Zakona o obligacionim odnosima i 49. Izvođenje građevinskih radova na izgradnji lokala u 1995. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije.OBLIGACIONO PRAVO Prema odredbi člana 156. odnosno da ona bude manja. kanalizacije.normalnu štetu zbog izvođenja građevinskih gradova i radova na uređenju ulice tuženi nije dužan da nadoknadi tužiocu. Zakona o obligacionim odnosima šteta je umanjenje nečije imovine (obična šteta) i sprečavanje njenog povećanja (izmakla korist) kao i nanošenje drugome fizičkog ili psihičkog bola ili straha (nematerijalna šteta). Iz navedenih razloga. a ako nisu. Zakon daje pravo na naknadu nematerijalne štete isključivo fizičkom licu. broj 434/01 od 06. stav 3.000. a za izvođenje tih radova tuženi je imao uredno odobrenje za građenje. što je nakon završetka radova lokacija na kojoj se nalazi knjižara tuženog bila atraktivnija i mogla je ostvarivati veći promet. Prema članu 155. već samo onu štetu koja prelazi normalne granice a koja je nastala ukoliko tuženi pri izvođenju radova nije preduzeo odgovarajuće potrebne mere da do štete ne dođe. Zakon ne predviđa da nematerijalnu štetu predstavlja povreda poslovnog ugleda pravnog lica. Uobičajenu .2002. prvostepeni sud će u ponovljenom postupku sprovesti dokazivanje radi utvrđivanja koje je sve mere tuženi trebalo da preduzme u cilju sprečavanja smanjenja prometa u knjižari tužioca. Objektivno preinačenim tužbenim zahtevom tužilac je tražio da se obaveže tuženi da mu naknadi nematerijalnu štetu u visini od 1.00 dinara. uzdrman položaj na tržištu i stvoreno nepoverenje u očima klijenata. sve kako je to pravilno izneo veštak u svom nalazu i mišljenju. Obrazloženje za takav rezon prvostepeni sud pronalazi u tome da pravno lice ne može trpeti fizički i psihički bol i strah i da lice koje povredi žig odgovara za štetu prema opštim pravilima o naknadi štete koji su navedeni u Zakonu o obligacionim odnosima. a tuženi te mere nije preduzeo. jer po logici stvari samo ona može pretrpeti fizički ili psihički bol. koliko je taj propust tuženog uticao na promet u knjižari i ostvarivanje razlike u ceni za vreme izvođenja radova. odnosno strah.02. Pravno lice nema pravo na naknadu nematerijalne štete. Prvostepeni sud je stao na pravno stanovište da pravno lice nema pravo na naknadu nematerijalne štete.500. ali i u tom slučaju se može zahtevati preduzimanje društveno opravdanih mera za sprečavanje nastupanja štete ili za njeno smanjenje. tužilac bi imao pravo na naknadu štete samo ukoliko šteta prelazi normalne granice. .

Tačno je da "ako pravno lice nema srca. Opštinski sud u G. tasko da je obavezan tuženik da plati tužiocu na ime naknade štete 60.950. Sud sudi na osnovu Zakona. godine usvojio tužbeni zahtev tužioca i obavezao tuženika da plati tužiocu na ime naknade štete iznos od 89. 220/2001. Pravo na naknadu neimovinske štete ne sadrži i pravo na deo naknade imovinske štete. 17. Tuženiku je rod uništen usled više sile. ona mu se povećava za 50%. 634/2002. s obzirom da je područje tuženika bilo zahvaćeno obilnim gradom.040 kg.00 dinara sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom. već jedino pravno moguće. a Zakon o žigu upućuje na shodnu primenu Zakona o obligacionim odnosima. Dokazima je utvrđeno da je obaveza tuženika postala nemoguća usled više sile.. Pošto u zakonu ne postoji pravna norma da pravno lice ima pravo na naknadu nematerijalne štete. sa zakonskom zateznom kamatom. te da usled njihove povrede grupa trpi štetu". No. s tim da ako ovu obavezu ne ispuni u određenom roku. a odbija se tužbeni zahtev do traženog iznosa od 89. to je tužbeni zahtev tužioca za njenu naknadu neosnovan. godine preinačio prvostepenu presudu. godine) 320. Okružni sud u Č. Tuženik nije tužiocu ispostavio zahtev za osiguranje useva. pa je ispunjenje ugovora postalo nemoguće. od 17. godine.. Ko drugome prouzrokuje štetu. od 20.04. U konkretnom slučaju se ne radi o pravnoj praznini. a na zahtev tužioca. Tužilac je postavio tužbeni zahtev prema tuženiku za naknadu štete u visini koja bi bila realizovana kod Osiguravajuće organizacije.823. 7022/02 od 30. To što je u citiranim odlukama Višeg privrednog suda. Tuženik nije ispostavio zahtev tužiocu . Ovakvo tumačenje nije restriktivno. Protiv navedene presude tuženik je blagovremeno izjavio žalbu.174 - . jelovnog merkatilnog krompira.2002. je utvrđeno sledeće činjenično stanje: Tužilac je sa tuženikom zaključio ugovor o proizvodnji i preuzimanju jelovnog krompira. je svojom presudom Gž. već o volji i nameri zakonodavca da ne zaštiti poslovni ugled pravnog lica i da ne da pravnom licu pravo na naknadu nematerijalne štete. tako da je 100% uništen zasad krompira.OBLIGACIONO PRAVO Pošto Zakon o obligacionim odnosima nije ustanovio pravo pravnom licu na naknadu nematerijalne štete.. a ne na osnovu sudskih odluka. je svojom presudom P. Po slovu ugovora. br. ova konstatacija sama po sebi nije dovoljna. ono ima čast. regulisana je obaveza tužioca da izvrši osiguranje ugovorene proizvodnje krompira. Dalje. Nakon izvođenja dokaza. između ostalog. ne obavezuje ovo veće Višeg trgovinskog suda. kako to smatra žalilac..70 dinara.2002. što u pravnom sistemu SRJ nije slučaj.. sledeće: Ugovorne odredbe ugovora zaključenog između stranaka su jasne. Za priznavanje prava pravnom licu za naknadu nematerijalne štete neophodno je da je ovo pravo zasnovano na zakonu.70 dinara..10. uvažavanje. tužilac je isporučio tuženiku semenski krompir (tužilac je Zemljoradnička zadruga) a tuženik se obavezao da mu na ime toga isporuči 26. Vrhovnog suda Srbije i Saveznog suda izražen stav da pravno lice ima pravo na naknadu materijalne štete. dužan je naknaditi je.950.2002. U obrazloženju drugostepene presude je navedeno. marta 1997.06. Viši trgovinski sud je našao da ovo pravo ne pripada tužiocu i da zbog toga ne uživa sudsku zaštitu. (Iz presude Višeg trgovinskog suda Pž. Iz obrazloženja: U dokaznom postupku pred Opštinskim sudom G.

ili po osnovu odgovornosti bez obzira na krivicu. (Vrhovni sud Srbije. na njegovo trajanje tuženi nije mogao da utiče. a pošto je reč o sudskom postupku.2002.10. Rev. 93/00 od 12. po osnovu ugovorene proizvodnje krompira. Samim tim. Rev. 6151/99 od 01.03. od korisnika eksproprijacije. Samim tim. . godine) . nije bio vlasnik eksproprisane nepokretnosti. u smislu člana 154. godine) 323. je dužno da naknadi štetu vlasniku vozila koja nastane od momenta uklanjanja nepravilno parkiranog vozila do predaje istog vlasniku ukoliko ne dokaže da je šteta nastala bez njegove krivice. pa je time preuzeo rizik štete zbog svog nečinjenja. Zaposleni je odgovoran za štetu koju je na radu ili u vezi sa radom prouzrokovao poslodavcu namerno ili krajnjom nepažnjom. preinačio prvostepenu presudu i odlučeno kao u izreci. Kako tužilac u periodu za koji traži naknadu štete. Eksproprijacijom raniji vlasnik gubi pravo svojine. (Vrhovni sud Srbije. ne može tražiti ni naknadu štete zbog nekorišćenja nepokretnosti. Vozač bicikla (biciklista) kao učesnik u saobraćaju mora da poštuje saobraćajne znake. 634/2002. st. kao drugostepeni. Rev. neosnovano se u reviziji tužioca navodi da su nižestepeni sudovi pogrešili što su zahtev za naknadu štete odbili.2000. a povodom žalbe. Iz obrazloženja: Pravo na naknadu štete se ostvaruje ili po osnovu pretpostavljene krivice. Rev. 4037/98 od 9. u smislu člana 154.11.. Gž. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. (Iz presude Okružnog suda u Čačku.OBLIGACIONO PRAVO za osiguranje zasada. Shodno tome je dužan da tužiocu nadoknadi štetu koja bi bila realizovana kod Osiguravajuće organizacije. stav 1. 2. godine) 321. Time se u celosti ima prihvatiti pravni stav iznet u obrazloženju drugostepene presude. nije ni imao pravo da tu nepokretnost koristi.. Gubitak tog prava se vezuje za pravnosnažno rešenje o eksproprijaciji a ne za isplatu naknade za eksproprisanu nepokretnost. Zato i ne može biti deliktno odgovoran. pa je Okružni sud.2000.. Zakona o obligacionim odnosima.2001. i 3.1999. Zakona o obligacionim odnosima. Raniji vlasnik ne može ostvarivati pravo na naknadu štete zbog neisplaćivanja naknade za eksproprisanu nepokretnost. godine) 322. 4161/01 od 18. U ovom slučaju ne postoji ni jedan od mogućih osnova odgovornosti. br.s.04. u protivnom preuzima rizik od odgovornosti za eventualnu štetu koju bi pretrpeo..175 - 324. godine) Preduzeće "P. O većini naknade za eksproprisanu nepokretnost vođen je vanparnični postupak.06. Prvostepeni sud je jedino računskom operacijom pogrešno izračunao visinu štete. od 20. (Vrhovni sud Srbije.

1215/99 od 01. Gž. njihovo provođenje i izlivanje mogu biti izvor opasnosti po okolinu. 5958/98 od 6.1998. Rev.1999.176 - 333. 5109/98 od 29. (Vrhovni sud Srbije. Šteta je umanjenje nečije imovine (obična šteta) i sprečavanje njenog povećanja (izmakla korist).12. Naknada štete prouzrokovane profesionalnom bolešću ostvaruje se po članu 154. godine) 328. Rev. Zakona o obligacionim odnosima koji predviđa uslove objektivne odgovornosti.1999. (Vrhovni sud Srbije.1999. 327. Rev. godine) Ako šteta nastane u obavljanju opštekorisne delatnosti za koju je dobijena dozvola nadležnog organa. (Vrhovni sud Srbije.12. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu.09.09. godine) Odgovornost države SRJ za naknadu štete bliskim srodnicima poginulog u oružanim sukobima na teritoriji bivše Republike Srpske Krajine. 329. godine) Na zahtev zainteresovanog lica sud će narediti da se preduzmu odgovarajuće mere za sprečavanje nastanka štete ili uznemiravanja. godine) 331. godine) . ako ovaj sam to ne učini. Ko drugome prouzrokuje štetu dužan je naknaditi je ukoliko ne dokaže da je šteta nastala bez njegove krivice. 559/98 od 30. ili da se otkloni izvor opasnosti. na trošak držaoca izvora opasnosti. Rev. Rev. (Vrhovni sud Srbije. (Vrhovni sud Srbije. (Vrhovni sud Srbije.12. . Rev. 7101/98 od 09.1999. Rev. Rev. godine) Otpadne vode same po sebi.04. može se zahtevati samo naknada štete koja prelazi normalne granice.09. godine) 325.1998. 76/98 od 02. 1377/99 od 22. Izmakla korist je ona korist koju je oštećenik objektivno mogao realizovati da nije bilo štetne radnje. 7101/98 od 09. (Vrhovni sud Srbije.1999.1999.1. 326.OBLIGACIONO PRAVO Kada je delatnost poslodavca takve prirode da njeno obavljanje pretpostavlja duži i neposredni uticaj na ljudski organizam smatra se opasnom delatnošću pa poslodavac odgovara za naknadu štete po principu objektivne odgovornosti.12. 382/98 od 29. (Vrhovni sud Srbije.1998. 330. godine) 332.

177 - 341. 37/95 od 20. Rev.11. 2592/95) .02. (Iz presude Okružnog suda u Sremskoj Mitrovici.06. Rev. Rev.1995. 1350/96 od 26. U slučaju raskida ugovora o zakupu zakupac nema pravo na naknadu materijalne štete u visini vrednosti inventara i opreme ukoliko te stvari nisu oštećene ili uništene. Gzz.1997. ako PTT organizaciji ne podnese pismenu reklamaciju u roku od tri meseca od predaje takve pošiljke. Banka odgovara za štetu nastalu zbog naplaćenih čekova od strane nevlasnika koji su realizovani nakon obaveštenja vlasnika čekova da su isti ukradeni. Ako vlasnik zemljišta na kojem se nalazi izvor nije imao pravo da menja pravac toka izvorske vode u cilju navodnjavanja zemljišta. (Iz odluke Vrhovnog suda Srbije. Gž. . Gž.1997. Rev. 5039/97 od 10. onda nema ni pravo na naknadu štete zbog nemogućnosti daljeg navodnjavanja zemljišta zbog izgradnje seoskog vodovoda. 4823/97 od 08. prava strane države sedišta tužioca. godine) 338.OBLIGACIONO PRAVO Ko drugome prouzrokuje štetu dužan je da je naknadi ukoliko ne dokaže da je šteta nastala bez njegove krivice. godine) 336. godine) 337.02. nema uslova za primenu inostranog prava. godine) 335.1997. (Vrhovni sud Srbije. 496/96 od 02.02. Ako pošiljalac ili drugo ovlašćeno lice smatra da mu je pošiljka uručena sa zakašnjenjem gubi pravo na naknadu štete. Primenjuju se opšta pravila o odgovornosti. Preduzeće odgovara za štetu koju radnik pretrpi na radu ili u vezi sa radom po opštim načelima odgovornosti za štetu a one se zasnivaju na oborivoj pretpostavci krivice štetnika. 3829/96 od 19. godine) 339. (Vrhovni sud Srbije.1996. Ako je štetna radnja izvršena na teritoriji Jugoslavije a i šteta nastala na teritoriji Jugoslavije. pa se ima ceniti ponašanje ove stranke posle donošenja presude kojom je poništena kao nezakonita odluka o prestanku radnog odnosa.03. (Iz odluke Vrhovnog suda Srbije. godine) 340. Rev. godine) 334. (Vrhovni sud Srbije.1996. (Viši privredni sud.1998. 5322/96 od 05. tj. Pretpostavka krivice tiče se obične nepažnje. (Vrhovni sud Srbije.

1015/90) 347. godine) 345. (Vrhovni sud Vojvodine. godine) 344. Rev. (Vrhovni sud Srbije. pristao. Elektroprivredna organizacija je odgovorna naknaditi štetu po osnovu objektivne odgovornosti kada ispod kablova dalekovoda pogine lice radeći i bez odobrenja nadležnog organa te organizacije. dok štetnik odgovara za naknadu celokupne štete.1991. odgovara fudbalskom sudiji za štetu koju su prouzrokovali navijači na njegovom automobilu parkiranom ispred svlačionice.1993. Mitrovici. pošto se ugovor o prevozu lica smatra zaključenim tek kupovinom vozne karte. (Okružni sud u Beogradu. (Vrhovni sud Srbije. Beograd. ako pacijentu nije predočila sve moguće posledice operativnog zahvata na koji je. R. (Okružni sud u S.domaćin. Kada je tuženi od strane kontrolora tužioca uhvaćen u pokušaju besplatnog prevoza u autobusu gradskog saobraćaja. 2714/92 od 08. (Vrhovni sud Srbije. radi čega tužilac ima pravo da se opredeli u pogledu mesne nadležnosti suda pozivom na odredbu člana 52. 73/91 od 26. onda je osnov njegove obaveze u naknadi štete a ne u dugu. Gž. Zdravstvena ustanova odgovara za štetne posledice operativnog lečenja. Ko izvrši otkop zemlje tako da njegova parcela postane znatno niža od parcele (odnosno dvorišta) suseda što predstavlja izvor opasnosti od koga preti znatnija šteta usled mogućeg odrona zemlje i rušenja zgrada suseda.04. 348. 4326/92.OBLIGACIONO PRAVO Neobjavljivanjem čitulje o sahrani propustom radnika tuženog lista supruga i sin pokojnika pretrpeli su nematerijalnu štetu. 1063/88) . 13/92) Osiguravač po osnovu osiguranja od odgovornosti za štete pričinjene trećim licima upotrebom motornog vozila u saobraćaju odgovara ograničeno (limitirano) najviše do visine ugovorenog iznosa osiguranja. . od 04. Vlasnik susedne parcele ima pravo da traži od suseda da ukloni objekat koji se nalazi na međi i koji je sklon padu i predstavlja izvor opasnosti od koga preti znatnija šteta. (Vrhovni sud Srbije. inače.1993. 346. Rev. 2707/91) Fudbalski klub . Rev. 5987/94) 342. Rev.03.178 - 349. dužan je da taj izvor opasnosti otkloni izgradnjom potrebnog potpornog zida na svom zemljištu i o svom trošku. (Vrhovni sud Srbije.03. ZPP-a. koji je propustio da preduzme sve mere obezbeđenja prema pravilniku kluba. Rev. godine) 343. Rev.

491/87) Organizacija koja je izvršila prskanje pšenice preparatima otrovnim za pčele. a prethodno nije obavestila pčelare na tom području da će vršiti prskanje. Rev. stav 3. pripada pravo na naknadu štete u obimu pretrpljene štete. 354. Zakona o obligacionim odnosima. Rev. 154. kako bi ovi preduzeli zeštitne mere. a ne u obimu naknade koju bi dobio za ustupanje zemljišta u zakup. 1730/88) 350. Rev. Zakona o obligacionim odnosima koju je pretrpeo ili trpi na usevima na svom poljoprivrednom zemljištu usled hlada od susedne šume tuženog. (Vrhovni sud Srbije. dužan da naknadi štetu pričinjenu izvršenim krivičnim delom. (Savezni sud. što podrazumeva da vojnik mora biti propisno obučen. Stoga se i radnja prisvajanja. 3. jer zakašnjenje kao i neuredan i nepropisan izgled.OBLIGACIONO PRAVO Ko protivpravno oduzme i prisvoji tuđe devize dužan je. 453/85) Tuženi. osuđujuća krivična presuda predstavlja apsolutan dokaz o građansko-pravnoj odgovornosti osuđenog lica. pa se nastupila štete takvom radnjom ima smatrati kao šteta nastala u vršenju vojne službe. Visina ove štete utvrđuje se veštačenjem u postupku pred sudom. zbog nemogućnosti korišćenja poplavljene parcele ispuštanjem otpadne vode od strane tuženika. Rev. st. Gzs. . 854/87) Tužiocu kao zemljoradniku. 352. 12. (Vrhovni sud Srbije. povlači disciplinsku odgovornost. prisvajanje ili nanošenje štete vojnoj ili drugoj imovini. (Vrhovni sud Vojvodine. 10/86) Shodno čl. Rev. Kao povreda vojne discipline i pravila službe smatra se naročito nemaran odnos prema poverenoj imovini. odnosno nasilnog uzimanja vojne opreme od strane vojnog lica. (Vrhovni sud Srbije. na zahtev oštećenog. kome je obrađivanje zemlje i prodaja poljoprivrednih kultura jedini izvor prihoda. odgovara za štetu koju njegov radnik prouzrokuje trećim licima u radu ili u vezi sa radom osim ako se dokaže da je radnik u datim okolnostima postupio onako kako je trebalo. odgovorna je za naknadu štete koju su pretrpeli pčelari. kao lice koje samostalno obavlja delatnost ličnim radom. u skladu sa čl. (Vrhovni sud Srbije. Zakona o parničnom postupku. Pri tome nema uticaja činjenica da je tužiočevo zemljište dobilo nižu klasu i da zbog toga plaća manji porez. 353. za koje je osuđen. 355. pa je stoga osuđeni.179 - 351. ima smatrati povredom pravila vojne službe. Rev. 617/83) . 356. (Vrhovni sud Vojvodine. Tužilac ima pravo na naknadu štete u smislu člana 156. 259/86) Obaveza je vojnika da se u tačno utvrđeno vreme javi na zanimanje. da vrati isti iznos deviza ili isplati njihovu protivvrednost u dinarima po kursu važećem na dan isplate sa pripadajućom zateznom kamatom na devizna sredstva.

pod uslovom da ono nije izazvano svojstvima oštećenog. Gzz. ustvari. Time što je onemogućeno tužiocu da lovi divljač. na ski-stazi (vlasništvo i posedništvo prvotuženog) prilikom rekreativnog skijanja. svako može zahtevati od drugoga da ukloni izvor opasnosti od koga preti značajnija štete. prouzrokovane na skijalištu. sledilo prvobitnu štetu. Radi se u stvari. To je. Izmakla korist se manifestuje u nemogućnosti povećanja imovine oštećenika. Rev. . glasnik SRS". O takvom zahtevu odlučuje sud u redovnom postupku. korist koju je oštećenik objektivno mogao realizovati da nije bilo štetne radnje. godine oko 13 časova. dakle. višom silom. ne može se uzeti da je tužilac pretrpeo štetu da bi se moglo govoriti o naknadi iste. što se utvrđuje na osnovu stvarne namere oštećenika da stiče korist svojim radom. ali takav zahtev tužioca bi bio neosnovan jer se postavlja zahtev o izgubljenoj dobiti iz lovstva. slučajem ili radnjom trećeg lica. ali s obzirom na posebne okolnosti. a takva dobit je krajnje neizvesna zbog čega nema ni mesta naknadi. ako se nastanak štete ne može sprečiti odgovarajućim merama. zaštita. ne obuhvata one štete koje su rezultat uobičajenih opasnosti i rizika ove aktivnosti. ODGOVORNOST PO OSNOVU KRIVICE (Čl. Iz obrazloženja: Prvostepni sud je utvrdio: Tužilac je povređen na skijanju dana 22. Prema odredbi člana 1. 158 – 163. Zakona o lovstvu SR Srbije ("Sl.03.2009. 98/81) 357. 359. 360. Zakona o obligacionim odnosima) 361. Tada je pretrpeo tešku telesnu povredu. Rev. po redovnom toku. a tek potom lovljenje i korišćenje divljači. (Vrhovni sud Srbije. (Vrhovni sud Srbije. 1882/82) Ne može se uzeti da je član lovačkog društva pretrpeo štetu u vidu izgubljene dobiti zbog zabrane lova odlukom disciplinskog suda istog društva. (Vrhovni sud Srbije. Pravo na naknadu štete.180 - . 108/82) U skladu sa Zakonom o obligacionim odnosima. verovatni nastanak koristi s obzirom na redovan tok stvari. br. 358. što znači da svrha članstva u lovačkom društvu i nije u pribavljanju materijalne koristi. Rev. šteta se može pojaviti i u obliku izmakle koristi. o izgubljenoj dobiti. 88/81) Kad postoji umanjenje radne sposobnosti. (Vrhovni sud Srbije. 24/73) pod lovstvom se podrazumeva gajenje.OBLIGACIONO PRAVO Štetnik početne štete odgovara i za potonju štetu ako je ona nastala kao posledica zbivanja koje je.

a uobičajena opasnost i rizik skijanja. Zakona o javnim skijalištima. gde mu je ukazana pomoć. godine) 362. koja je nudila pomoć tužiocu da mu imobiliše rame. istog Zakona je propisano da se na odgovornost za štetu prouzrokovanu na skijalištu primenjuju opšta pravila o odgovornosti za štetu.181 - . na zakonom propisan način. 1. Gž. Odmah je pozvana Gorska služba spašavanja. Iz obrazloženja: Parnične stranke su u konkretnom slučaju bile u ugovornom odnosu po osnovu Ugovora o korišćenju poslovno-skladišnog prostora i pružanju drugih usluga od 15. Zakona o obligacionim odnosima . s obzirom na okolnosti u kojima se obavlja skijanje. Zakona o obligacionim odnosima. tačka 11. pa je tužilac od njegovog udara pao na stazu glavom i osetio jak bol u predelu desnog ramena. Zaključak prvostepenog suda da navedeni ugovor ima pravnu prirodu ugovora o zakupu je pravilan. shodno članu 6.OBLIGACIONO PRAVO tako što ga je drugi imenovani skijaš . onaj ko se skija iza skijaša dužan da vodi računa o skijašu ispred sebe.08. Tužilac je predao tuženom u posed prostor koji je predmet Ugovora. na šta tuženi nije mogao da utiče. ne obuhvata odgovornost tuženog za naknadu štete prouzrokovane na skijalištu. pod uslovom da je poštovao pravila utvrđena ovim zakonom i propise donete na osnovu ovog zakona. udario od pozadi u telo. od čijeg udarca je tužilac povređen. koji prosečan skijaš pri potrebnoj pažnji mora ili može predvideti da će postojati na mestu staze koju koristi. rizik.2011. Međutim. Neizvršavanje usluge od strane javnih komunalnih preduzeća zakupac blagovremeno mora da reklamira direktno javnom komunalnom preduzeću kao korisnik prostora ili preko zakupodavca. utvrđeno je da se skijaš. kao i troškove koji iz toga nastanu. da nije preduzeo iznenadno skretanje na stazi i da je. Tužilac je . to doprinosi stvaranju uslova za pojavu rizika sa negativnim ishodom. st. jer sudari čine deo rizika na skijanju i spadaju u uobičajne rizike.svedok. pa ne stoji odgovornost ni prvotuženog ni drugotuženog. a skijanje i inače spada u kategoriju aktivnosti sa povećanim rizikom. Istog Zakona. kojima je propisano da je uobičajena opasnost i rizik skijanja opasnost tj. docenta na katedri teorije i metodike skijanja Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja. Takođe nema krivice prvotuženog za nastalu štetu.03. nije pridržavao pravila. Zakona o javnim skijalištima. zavisi sa kojom pažnjom će se kretati i da li će poštovati pravila skijanja. a tuženi je prihvatio obavezu da plaća naknadu za njegovo korišćenje. Sud je utvrdio da se tužilac kao skijaš pravilno ponašao na stazi. koji je naleteo na tužioca. odskijao do ambulante. jer samo od drugog skijaša. Iz nalaza navedenog veštaka. jer su njime predviđeni svi bitni elementi ugovora o zakupu propisani članom 567.okolnosti pod kojima je tuženi povređen ne mogu se podvesti pod neuobičajenu ili neočekivanu opasnost pri skijanju. a pravom na naknadu štete prouzrokovane na skijalištu ne obuhvataju se one štete koje su rezultat uobičajne opasnosti i rizika skijanja. (Iz Presude Apelacionog suda u Kragujevcu. u smislu člana 158. u smislu člana 173. prvostepeni sud je pravilno zaključio da je povređivanje tužioca rezultat uobičajnih opasnosti i rizika skijanja. kod koga je prvotuženi osigurao delatnost za štetu koju je tužilac pretrpeo. Prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo. ali je on to odbio i sam se. godine.2007. Odredbom člana 6. 441/11(1) od 15. u pratnji ćerke. Imajući u vidu ovako utvrđeno činjenično stanje. a od udarca u leđa je izgubio disanje. odredbe člana 3. skijama. po svim pravilima. zbog čega nisu ispunjeni uslovi za naknadu štete po osnovu objektivne odgovornosti.

. 1. st. tako da je tužilac imao svojstvo igrača-amatera. Zakona o parničnom postupku. st. 262. Tuženi je neizvršavanje usluge od strane javnih komunalnih preduzeća. st. i člana 278. U konkretnom slučaju je ugovoreno da tuženi pored troškova za korišćenje prostora (zakupnine) snosi i troškove koji nastanu korišćenjem prostora. nezgodno je stao i obnovio raniju povredu noge. godine) 363. Veštačenjem po veštaku medicinske struke utvrđeno je da se tužilac povredio prilikom treninga trčeći za loptom bez ikakvog kontakta sa drugim igračima.. prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo kada je tužbeni zahtev tužioca odbio. Tužilac je bio registrovan kao igrač mlađih kategorija kod tuženog. Zakona o obligacionim odnosima. ali nije imao svojstvo profesionalnog fudbalera.OBLIGACIONO PRAVO fakturisao zakupninu i troškove zakupa i iste fakture dostavio. . Žalbeni navodi tuženog (da je prvostepeni sud pogrešno odlučio o zahtevu za isplatu zatezne kamate) su neosnovani. na šta je on pristao i preuzeo rizik štetnih posledica baveći se sportskim aktivnostima. kao oštećenog na mogući rizik štetne posledice. a da nije zaključen pismeni ugovor između tužioca kao igrača i tuženog kao kluba u smislu člana 7. st. bio je član tuženog. Sportska igra.koji pretrpi telesnu povredu na treningu na igralištu tuženika. direktno ili preko tužioca. s obzirom da tuženi do zaključenja glavne rasprave nije dostavio dokaz da je dug platio niti da je obaveza prestala na neki drugi Zakonom propisan način. odnosno trening se odvijao po pravilima sporta i nije bilo grubog kršenja pravila sportske igre. st. i 278. blagovremeno mogao da reklamira.12. Pravilnika o statusu igrača. Zbog toga je prvostepeni sud pravilno primenio odredbu člana 163. a tužiocu kao sportisti je bilo poznato da kao učesnik igre i treninga stvara opasnost za svoj fizički integritet. O spornoj činjenici da li je tuženi platio dug po osnovu zakupa i troškova zakupa. Prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev i obavezao tuženog na isplatu utuženog iznosa i to uz pravilnu primenu materijalnog prava i to odredbi čl. 1. 2. 1. st. 1. 2. nalazeći da tuženi nije odgovoran za štetu koju je tužilac pretrpeo zbog povređivanja. Oštećeni . 277.182 - .registrovani igrač amater i član sportskog kluba bez svojstva profesionalnog sportiste . 1. 220.2010. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je izvedenim dokazima utvrdio da je tužilac kod tuženog registrovan. Zakona o obligacionim odnosima. Pž. niti namere drugih igrača da se tužilac povredi. Prvostepeni sud je odluku o zahtevu za isplatu zatezne kamate doneo uz pravilnu primenu člana 324. Takože su neosnovani žalbeni navodi tuženog da tužilac nije izvršio uslugu isporuke struje i vode. prvostepeni sud je pravilno zaključio uz primenu pravila o teretu dokazivanja na osnovu čl. Pravno ceneći utvrđeno činjenično stanje. bez kontakta sa drugim igračima. a ne ovde tužioca. Zakona o obligacionim odnosima zaključivši da postoji pristanak tužioca. obaveza isporuke struje i vode je obaveza javnih komunalnih preduzeća. 324. Tuženi do zaključenja glavne rasprave nije dostavio dokaz da je dug izmirio.. pristao je na rizik štetne posledice pa je njegov tužbeni zahtev za naknadu štete neosnovan. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. kada je dosudio tužiocu kamatu od podnošenja zahteva. 5412/10 (2) od 09. a nije dokazao da je to učinio. 567. niti je imao zaključen ugovor sa tuženim. i 223. 277. nije bio u radnom odnosu kod tuženog. Međutim. st.. Trening se odvijao u svemu u skladu sa pravilima igre.

183 - . i onako kako je izneo tuženi P. br. pa od proizvođača ne može ostvariti naknadu. Z. kao roditelja. jer se članstvom u klubu stvaraju uzajamna prava i obaveze kluba i igrača).580. bio sposoban za rasuđivanje pošto je znao da potežući se kamenicama na maloletnog S. (Iz presude Okružnog suda u Valjevu. je u odgovoru na tužbu na ročištu za glavnu raspravu priznao da je i njegov maloletni sin s kamenicom pogodio prednji vetrobran na tužiočevom vozilu. stav 2. u vreme nastanka štete star 10 godina. 165. pravilan je i zaključak prvostepenog suda da nema odgovornosti tuženog ni po principu objektivne odgovornosti. ukoliko između tog dela i dužnog vaspitanja.00 dinara zbog uginuća pilića. i 166. Oni su uginuli zbog većeg učešća kukuruza u koncentratu.2004. u uzročnoj vezi sa propuštanjem dužnog vaspitanja od strane P. može tom prilikom. 4. ZOO-a odgovornost tuženih za naknadu štete solidarna. insistira da se smeša koncentrata pripremi drugačije od uobičajene srazmere komponenata.00 dinara. Ostao je dužan još 12. Prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo kada je odlučio da tuženi maloletni S. Iz obrazloženja: Tuženi P. Osim toga. usled čega je pretrpeo štetu od 29. kao štetnik i tuženi P. jer je maloletni S. Ali. koji je inače pravilno.2008. Gž. da se tužilac povredio na fudbalskom terenu tuženog i da je bio igrač tuženog i da je neosnovan zaključak prvostepenog suda da nije postojao nikakav dogovor u vezi naknade štete i da nisu postojale nikakve obaveze između tuženog i tužioca. a kako je ponašanje maloletnog S. uprkos tome. 869/04 od 29. stajala odgovornost tuženih za naknadu štete. godine) 364. Iz obrazloženja: Tuženi je od tužioca naručio određenu količinu koncentrata za piliće.06. koliko je obavezan da plati pravnosnažnom presudom u ovoj parnici. Z. U žalbi se ponavljaju navodi izneti u toku prvostepenog postupka (da se u konkretnom slučaju radi o sportskoj povredi. (Iz Presude Okružnog suda u Užicu.07. kao njegov roditelj solidarno naknade tužiocu štetu koja je navedenom prilikom nastala. pa bi i nezavisno od utvrđenja prvostepenog suda. godine) 365. navodeći da koncentrat nije imao odgovarajući kvalitet. Prouzrokovanje štete od strane maloletnog lica povlači solidarnu odgovornost tog lica i roditelja.020. ali zajedno sa maloletnim S. pa su žalbeni navodi tužioca u tom pogledu neosnovani. tj. to je po pravilnoj primeni materijalnog prava i to odredbi član 160. propusta u vaspitanju postoji uzročna veza. 1393/08 od 18. Gž. naneti materijalnu štetu drugome. st. što je utvrđeno veštačenjem. da se ona upodobljava sa povredama radnika u radnom odnosu. čija je visina prvostepenom postupku pravilno utvrđena. Tuženi osporava obavezu. prihvata rizik eventualne štete. uprkos upozorenju poslenika.OBLIGACIONO PRAVO Cenjeni su navodi iz žalbe tužioca. pa Okružni sud nalazi da su neosnovani i da se navodima u žalbi ne dovodi u sumnju pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja. tužilac nije odgovoran za nastalu šte. Koncentrat mu je isporučen a on je cenu delimično isplatio. Ako naručilac.

184 - .30 promila alkohola u krvi. u smislu člana 163. ZOO. Na tako utvrđeno činjenično stanje.1997.1987.614. godine.12. osiguravač ima pravo regresa prema vozaču motornog vozila osiguranog od odgovornosti prema trećim licima. stupa u njegovo pravo prema licu odgovornom za štetu za iznos isplaćene naknade. još i upozorio.. uprkos upozorenju tuženog. Zakona o osiguranju imovine i lica (“Sl. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. pri čemu je. osiguravač stiče pravo da od štetnika zahteva isplatu iznosa isplaćene naknade. godine) 366. M. Zakona o parničnom postupku. Na osnovu iznetog. Pošto je tužilac.OBLIGACIONO PRAVO tu.. . pa ne može ostvariti naknadu. time što je sebe doveo u alkoholisano stanje i zbog takvog stanja prouzrokovao štetu. u smislu navedenih zakonskih odredbi proizilazi da isplatom naknade iz osiguranja svom osiguraniku. Stoga su bez značaja navodi revidenta kojima se osporava autentičnost upozorenja u vezi sa učešćem kukuruza u pripremanju koncentrata. M. U obaveznom osiguranju kod odgovornosti za štete prouzrokovane upotrebom motornih vozila osiguravač koji je naknadio štetu oštećenom licu u smislu odredbe člana 87. Tuženi je oglašen krivim za krivično – delo teško delo protiv bezbednosti ljudi i imovine u saobraćaju i osuđen na kaznu zatvora. prihvatio je rizik štete. ne može od tužioca zahtevati naknadu štete zbog uginuća pilića koji su takvim koncentratom hranjeni. na koga je naleteo usled zadobijene telesne povrede preminuo. osiguravač stiče pravo da od štetnika koji je građansko-pravno odgovoran u smislu člana 159. list SRJ”. 5310/02 od 16.00 dinara. insistirao da se smeša koncentrata pripremi drugačije od uobičajene srazmere komponenata. broj 30/96). Rev. stav 2. revizija se ne može izjaviti zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja. ko na svoju štetu dozvoli drugome preduzimanje neke radnje. napomenom na računu. Ovo je i u slučaju kada je štetnik u trenutku prouzrokovanja štete bio radnik osiguranika i postupao namerno (eventualna namera). Otuda ni tuženi koji je zahtevao pripremanje koncentrata sa većim učešćem kukuruza. Prema uslovima osiguranja motornih vozila i odgovornosti tužioca. M. Po oceni Vrhovnog suda. su protiv tužioca kao osiguravača vodili parnični postupak radi naknade štete i u tom postupku je utvrđeno da je tuženi doprineo nastanku štetnog događaja sa 80% a sada pokojni K. može se zaključiti da je tuženi prihvatio rizik štete. stav 3. Po toj odredbi. Zakona o obligacionim odnosima.” i bilo je osigurano kod tužioca. Prema članu 385. ne može od njega zahtevati naknadu štete prouzrokovane tom radnjom. Iz obrazloženja: U provedenom postupku je utvrđeno da je tuženi dana 10. a bio je svestan da usled takvog ponašanja može nastati šteta. jer je takav koncentrat pripremio na izričit zahtev tuženog. na moguće posledice. dana 26. Vozilo kojim je upravljao tuženi bilo je vlasništvo RO “D. godine u krugu RO “D. Eventualna namera ima isto dejstvo kao i direktna namera. stav 1.. Srodnici pokojnog K. Tužilac je kao osiguravač oštećenima isplatio iznos od 77. stav 2.01. pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su tužbeni zahtev tužioca usvojili.. s obzirom da je K. 20%.11. kamatu i troškove.2003. zahteva isplatu iznosa isplaćene naknade.” prouzrokovao štetni događaj vozeći teretno vozilo pod dejstvom alkohola sa 1. pa je pristao da ona nastupi. ako je nastupila njena obaveza prema uslovima ugovora o osiguranju od auto odgovornosti. koji je prouzrokovao štetu upravljajući motornim vozilom pod dejstvom alkohola. Isplatom naknade iz osiguranja svom osiguraniku.

Gž. usled čega je tužilac pao na putu i time zadobio lake telesne povrede. ZOO.09. U obrazloženju presude je navedeno da je dokazima utvrđeno da nakon što mu je tužilac prethodno naneo verbalnu uvredu. neosnovano je isticanje u reviziji tuženog da za štetu koja se dogodila u krugu preduzeća ne odgovara on kao radnik lično.2002. 3685/03 od 24... Naneta verbalna uvreda od strane tužioca ima se ceniti kao doprinos tužioca nastanku štetnog događaja i nastanku štete. Protiv navedene presude žalbu je izjavio blagovremeno tuženik. ______ od 11. na ime troškova vađenja lekarskog uverenja novčane iznose bliže opredeljene u izreci kao i parnične troškove.2001. Usled zadobijenih povreda tužilac je trpeo fizičke bolove. 2142/2002.2002. godine obavezan je tuženik da plati tužiocu na ime naknade nematerijalne štete usled pretrpljenih fizičkih bolova. a pošto je tužilac kao osiguravač trećem oštećenom licu isplatio štetu iz štetnog događaja.185 - . Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja. sud je pravilno našao da je zbog prethodno nanete verbalne uvrede tuženiku. godine) 368. br. tužilac doprineo nastanku štetnog događaja sa 20%. P. a ne kao protiv pravni napad na tuženog. Okružni sud u U. na ime materijalne štete zbog izgubljene zarade. (Iz presude Okružnog suda u Užicu.2003.. _____od 16. to u smislu navedenih zakonskih odredbi tužilac ima pravo regresa prema tuženom do visine isplaćene štete. godine potvrdio presudu Opštinskog suda u I. a žalba tuženog je odbijena kao neosnovana. ne može primeniti i Institut nužne odbrane primenom člana 161. tuženik je pesnicom udario tužioca u predeo lica. Zbog zadobijenih povreda i preduzetog lečenja.. usled čega nema postupanja od strane tuženika u nužnoj odbrani u smislu člana 161. godine) 367. Naprotiv._______ od 11.12. U obrazloženju drugostepene presude je navedeno da je prvostepeni sud pravilno utvrdio činjenično stanje. naneta verbalna uvreda od strane tužioca u konkretnom događaju ima se ceniti kao doprinos tužioca nastanku štetnog događaja i nastanku štete. Posebno je pravilna odluka prvostepenog suda da se. a sve navedene razloge date u obrazloženju prvostepene presude prihvata i drugostepeni sud. usled čega ima i pravo na srazmeran deo naknade štete u smislu člana 192. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije u Beogradu. godine. Iz obrazloženja: Presudom Opštinskog suda u I.09.OBLIGACIONO PRAVO Tuženi je u alkoholisanom stanju prouzrokovao štetu.. bio je privremeno nesposoban za rad na poljoprivrednom imanju i time je trpeo štetu. ZOO. Prethodno naneta verbalna uvreda ne može se smatrati protiv pravnim napadom tuženika. Rev. br. br. u konkretnom slučaju. a ne kao protiv pravni napad na tuženog. Nužna odbrana isključuje odgovornost za štetu. već njegovo preduzeće. .2001.. ZOO.10. P. od 16. stav 1. bez obzira da li je takva vožnja u uzročnoj vezi sa nastalom posledicom. pravilno primenio materijalno pravo. te da nije utvrđena uzročna veza alkohola nastanku štetnog događaja.10. Iz navedenih razloga. je svojom presudom Gž.

6.. K. U obrazloženju presude je navedeno da je pravnosnažnom presudom Opštinskog suda u I. (Iz presude Okružnog suda u Užicu. Okružni sud u U.10. godine pa do isplate. U obrazloženju drugostepene presude je navedeno da je prvostepeni sud pravilno utvrdio činjenično stanje. U njegovoj radnji nema prekoračenja.186 - 371. ZOO tužbeni zahtev i usvojen sa pripadajućom zateznom kamatom.1999. (Vrhovni sud Srbije. Rev. (Vrhovni sud Srbije. 1736/2002 od 17. nije birao. je svojom presudom Gž.05. ______ od 28. 1797/02 od 09.10. to je saglasno članu 158. kao napadnuti.07. godine a žalba tuženika je odbijena kao neosnovana. kao i troškove parničnog postupka.05.10..2002. Gž.00 dinara i dostavio poruxbenicu sa izjavom da je poručena roba za dalju prodaju i time naveo oštećenog da na štetu svoje imovine isporuči robu koja nije plaćena.krivično delo i krivična odgovornost okrivljenog.530.. usvojen je tužbeni zahtev tužioca i obavezan je tuženik da plati tužiocu na ime duga 4.2002. pa kako je sud u parnici vezan u smislu člana 12. na isto pravilno primenio materijalno pravo.. a na štetu tužioca. KZ Srbije.2002. P. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije.OBLIGACIONO PRAVO Iz obrazloženja: Nižestepeni sudovi su nesumnjivo utvrdili da je tuženi prouzrokovao štetu u nužnoj odbrani. budući da je tužioca samo odgurnuo.. a okolnost da je on pritom pao na žičanu ogradu i zadobio lake telesne povrede.05. godine) 369.tužioca robu u vrednosti 4. ______od 17. godine potvrdio presudu Opštinskog suda u I. Rev. Maloletnik sa navršenih četrnaest godina odgovara prema opštim pravilima o odgovornosti za štetu. ZPP za utvrđenja krivičnog suda .2001. . Ukoliko se postupak protiv tuženika završi osuđujućom krivičnom presudom on je dužan nadoknaditi prourokovanu štetu u visini koja je utvrđena presudom.2002.00 dinara sa zateznom kamatom od 6. ______ od 2. pa je time pribavio protiv pravnu imovinsku korist za sebe u prethodno pomenutom iznosu. stav 1. godine tuženik oglašen krivim da je izvršio krivično delo prevare iz člana 171.530. godine) 370.07. 3584/98 od 14. godine. P. pa se u svemu prihvataju razlozi dati u obrazloženju prvostepene presude. godine) Krivica za prouzrokovanu štetu postoji kada je štetnik prouzrokovao štetu namerno ili krajnjom nepažnjom.2002. Rev. koji ga je udario u predelu lica.. Osnov odgovornosti tuženog za štetu pričinjenu tužiocu je u navedenoj pravnosnažnoj osuđujućoj krivičnoj presudi iz koje proizilazi visina štete. Iz obrazloženja: Presudom Opštinskog suda u I. stvar je ambijenta koga tuženi. braneći se od istovremenog protivpravnog napada tužioca. jer je uzvraćanje bilo adekvatno. _______od 28. Isti je lažnim prikazivanjem činjenica da će isporučenu robu uredno platiti poručio telefonskim putem od oštećenog . 4710/99 od 27.. godine) .1996. Protiv navedene presude tuženik je blagovremeno izjavio žalbu.1999..

5637/94) 372.823/87) Kada je učesniku sportske igre-takmičaru pričinjena šteta u sportskom takmičenju ili u vezi sa tim takmičenjem. 378. uprkos upozorenju od strane poslanika da ovakav način popravke nosi rizik od požara. (Vrhovni sud Srbije. ako se štetni postupci deteta mogu pripisati opštem zanemarivanju opšteg nadzora i staranja roditelja o detetu. 940/87) Postoji odgovornost za štetu vlasnika nekretnine ako nastali požar na njegovoj nekretnini prouzrokuje štetu vlasniku susedne nekretnine. (Vrhovni sud u Subotici. 295/89) Vlasnik hemijske čistionice koji je nestručnim čišćenjem znatno oštetio kaput tako da se ne može vratiti u prvobitno stanje. (Vrhovni sud Vojvodine. Poslenik ne odgovara za štetu nastalu usled požara prilikom popravke vozila. Rev. Gž. 376. Rev. 653/90) Lice koje ispod ili u neposrednoj blizini elektroenergetskih objekata zasadi drveće nema pravo na naknadu štete u slučaju njihovog uklanjanja. 1043/90) Advokat. Od ove odgovornosti po osnovu pretpostavljene krivice se može osloboditi samo ako dokaže da je šteta nastala neotklonjivim dejstvom više sile.187 - 373. 375. Zakona o obligacionim odnosima. 1281/85) Oslobođenje od optužbe za krivično delo ne oslobađa štetnika od građevinsko-pravne odgovornosti za naknadu štete u smislu člana 158. Rev. 374. (Vrhovni sud Srbije. . 2099/85) . 379. čijim posredstvom je stranka zaključila nedozvoljeni pravni posao. na način kako je to izričito zahtevao vlasnik. Rev. odgovornost sportskog kluba (organizatora sportske igre) za štetu pričinjenu takmičaru procenjuje se po principu krivice. već se odgovarajućim dokazima u parničnom postupku mogu utvrđivati okolnosti pod kojima je šteta nastala i stepen krivice štetnika. uz zadržavanje oštećenog kaputa. (Vrhovni sud Srbije. 377. trećeg lica ili oštećenog. Gž. (Vrhovni sud Vojvodine. (Okružni sud u Beogradu. dužan je na zahtev vlasnika da naknadi štetu u visini cene novog kaputa uz odbitak amortizacije. dužan je da stranci naknadi svu štetu koja je iz takvog ugovora za stranku proistekla. (Vrhovni sud Vojvodine.OBLIGACIONO PRAVO Otac maloletnog deteta je sa majkom deteta građansko-pravno solidarno odgovoran za štetu koje dete prouzrokuje za vreme dok je bilo pod nadzorom majke. a ne po principu objektivne odgovornosti. Rev. Rev.

revizija se ne može izjaviti zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja. što je utvrđeno veštačenjem. pri čemu je. napomenom na računu. usled čega je pretrpeo štetu od 29. uprkos upozorenju poslenika.00 dinara. u smislu člana 163. na moguće posledice. prihvatio je rizik štete. može se zaključiti da je tuženi prihvatio rizik štete.OBLIGACIONO PRAVO Ko u slučaju dozvoljene samopomoći prouzrokuje štetu licu koje je izazvalo potrebnu samopomoć.01. insistira da se smeša koncentrata pripremi drugačije od uobičajene srazmere komponenata.188 - . ne može od tužioca zahtevati naknadu štete zbog uginuća pilića koji su takvim koncentratom hranjeni. prihvata rizik eventualne štete. Rev. Rev. koliko je obavezan da plati pravnosnažnom presudom u ovoj parnici. Po toj odredbi. (Vrhovni sud Srbije. pa od proizvođača ne može ostvariti naknadu. Prema članu 385. 2123/84) 380. pa ne može ostvariti naknadu. Rev. insistirao da se smeša koncentrata pripremi drugačije od uobičajene srazmere komponenata. Ako vozilo koje se nalazilo na popravci bude uništeno usled požara u radionici. Koncentrat mu je isporučen a on je cenu delimično isplatio.020. Oni su uginuli zbog većeg učešća kukuruza u koncentratu. uprkos upozorenju tuženog.2003. Zakona o obligacionim odnosima) 382. Ali. ne može od njega zahtevati naknadu štete prouzrokovane tom radnjom.580. 263/84) 381. navodeći da koncentrat nije imao odgovarajući kvalitet. Pošto je tužilac. Zakona o parničnom postupku. ako nije postupao po pravilima struke i ako nije preduzeo sve potrebne mere obezbeđenja da ne dođe do požara i uništenja vozila. Otuda ni tuženi koji je zahtevao pripremanje koncentrata sa većim učešćem kukuruza. ko na svoju štetu dozvoli drugome preduzimanje neke radnje. 5310/02 od 16. izvođač radova iz ugovora o delu dužan je da naknadi svu nastalu štetu vlasniku motornog vozila. stav 1. Iz obrazloženja: Tuženi je od tužioca naručio određenu količinu koncentrata za piliće. (Vrhovni sud Srbije. godine) . jer je takav koncentrat pripremio na izričit zahtev tuženog. još i upozorio. PRISTANAK OŠTEĆENIKA (Član 163. Ostao je dužan još 12. stav 3. Ako naručilac. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. Na osnovu iznetog.00 dinara zbog uginuća pilića. tužilac nije odgovoran za nastalu štetu. uprkos tome. nije dužan štetu da naknadi. Stoga su bez značaja navodi revidenta kojima se osporava autentičnost upozorenja u vezi sa učešćem kukuruza u pripremanju koncentrata. Tuženi osporava obavezu. Zakona o obligacionim odnosima.

377.2001. Tužilac je saznanje za štetu i učinioca imao 30.K.01. godine. da bi .D. a zastarelost je počela teći prvog dana posle dana kada je poverilac imao pravo da zahteva ispunjenje obaveze (ako zakonom za pojedine slučajeve nije drugačije propisano).2002.04. Zakona o obligacionim odnosima) 384. Iz obrazloženja: Na sledećem činjeničnom stanju zasnovana je odluka o tužbenom zahtevu: maloletni J. Došlo je do oštećenja tužiočevih pomoćnih objekata a izgorelo je 500 bala slame i 50-60 snopova kukuruzovine.1997.1997. ODGOVORNOST ZA DRUGOG (Čl. godine. prema kome se ne . pa je nastupom zastarelosti prestalo pravo na zahtev za ispunjenje obaveze. 1531/94 od 20. kojoj je novac poverio na štednju.. Šteta je nastala radnjama maloletnog deteta.nakon toga . izazavao požar neopaženo došavši u dvorište tuženog P. je 30.. starog četiri i po godine.P. Tužilac je tada pokrenuo vanparnični postupak radi poravnanja. Na tavanici iznad šupe se igrao tako što je palio šibice i iste bacao u susedno dvorište. Zakona o obligacionim odnosima. U odnosu na njih se ne primenjuje vreme određeno za zastarelost krivičnog gonjenja.01.09. prvog komšije tuženog K.09. vlasništvo S.. 376. Iz ovih okolnosti nižestepeni sudovi su pravilno odlučili pri istaknutom prigovoru zastarelosti potraživanja da je potraživanje naknade prouzrokovane štete zastarelo u smislu čl. Za štetu koju drugom prouzrokuje maloletno dete do navršene sedme godine života odgovaraju roditelji po osnovu građanskopravne odgovornosti za drugog. Potom se vatra proširila i u dvorište tužioca.1997. koji nije uspeo. (Vrhovni sud Srbije. godine. Ovo zbog toga što samo zahtev za naknadu štete prema odgovornom licu zastareva u smislu navedene odredbe tj. Tako je došlo do paljenja lako zapaljivog materijala. kada istekne vreme određeno za zastarelost krivičnog gonjenja.P.189 - . Stavom 1. godine) 383. godine. ovog člana propisano je da potraživanje naknade prouzrokovane štete zastareva za tri godine od saznanja oštećenika za štetu i za lice koje je štetu učinilo.2002.05.D. star četiri i po godine. godine.1994. sin tuženih M. Rev.podneo tužbu 14. Zakona o obligacionim odnosima. i A. Drugostepeni sud je pravilno zaključio da se na tužiočevo potraživanje naknade prouzrokovane štete ne može primeniti vreme određeno za zastarelost krivičnog gonjenja iz odredbe čl.09. J. Tužilac je nakon izbijanja požara 30. godine imao saznanja i za štetu i za lice koje je štetu učinilo. ne može ostvariti pravo na naknadu štete za izostalu kamatu koju bi ostvario kod druge banke da je novac poverio njoj. Od dana kada je tužilac imao pravo da zahteva ispunjenje obaveze istekao je i poslednji dan zakonom određenog vremena od tri godine .do dana 29. u dvorištu tuženog P.OBLIGACIONO PRAVO Deponent koji nije tražio povlačenje novčanog iznosa iz depozita banke. a tužbu kojom zahteva naknadu podneo je 14. 164 – 169.K. a zatim i slame i deteline koja se nalazila iznad šupe i štale tuženog K.

12. jer pobijana presuda zbog toga ima nedostatke zbog kojih se ne može ispitati. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. Imajući u vidu prigovor zastarelosti potraživanja koji su istakli ovi tuženi i datim razlozima i utvrđenim činjenicama. ako se štetni postupci drugotuženog mogu pripisati opštem zanemarivanju dužnog nadzora i staranje koji obuhvata i pristup vatrenom oružju. neosnovan je tužbeni zahtev i u odnosu na tužene. godine) 385. ZOO predvića da ako pored roditelja odgovara za štetu i dete. ZOO građansko pravno solidarno odgovoran za štetu koju je drugotuženi. u pravnosnažno okončanom postupku nije ispitivano. kome je to oružje pripadalo. sudovi u konkretnom slučaju nisu ispitivali kako se vatreno oružje kojim je pucao drugotuženi našlo ispod sedišta putničkog vozila u kome se i on nalazio.2005. kao oca u odnosu na drugotuženog. Za učinjenu štetu tužiocu odgovorni su roditelji ovog deteta. pa je na taj način učinjena i bitna povreda odredbe člana 354. u odnosu na prvotuženog. stav 1. sudovi su zbog pogrešne primene materijalnog prava propustili da utvrde bitne činjenice za donošenje pravilne odluke. Međutim.D. Pretpostavlja se krivica roditelja za svu štetu koju prouzrokuje njihovo maloletno dete osim u slučaju ako roditelji dokažu da je šteta nastala bez njihove krivice. stav 1. osim ako dokažu da je šteta nastala bez njihove krivice. tuženi M. prouzrokovao ispaljivanjem jednog projektila iz prethodno repetiranog vatrenog oružja. a samim tim nije utvrđeno da li se šteta može pripisati opštem zanemarivanju dužnog nadzora i staranja od strane prvotuženog. stav 2. da li je preduzeo sve što je trebalo da spreči mogućnost da njegov maloletni sin dođe u posed oružja. istog člana roditelji odgovaraju za štetu koju prouzrokuje drugom njihovo maloletno dete koje je navršilo sedam godina. i stav 4.OBLIGACIONO PRAVO mogu primeniti krivične sankcije. Međutim. D.02. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. godine) . istog člana propisuje da se oni oslobađaju odgovornosti ako postoje razlozi za isključenje odgovornosti prema pravilima o odgovornosti bez obzira na krivicu. i ako jeste. roditelje maloletnog J. i A. Iz prethodnih odredbi proizilazi da su roditelji maloletnog deteta uzrasta preko sedam godina odgovorni za štetu koju njihovo maloletno dete prouzrokuje drugima. kao i rukovanje i upotrebu tog oružja od strane drugotuženog. tačka 14. Rev. kao i da se ova krivica roditelja pretpostavlja. (ranije tačka 13) ZPP.2002. br. Član 166. koji je u vreme nastanka štet bio maloletan (imao je punih 17 godina). kao opšte opasnog sredstva. i to isključivo prema odredbama Zakona o obligacionim odnosima a u smislu građanskopravne odgovornosti za drugog. ZOO roditelji odgovaraju za štetu koju prouzrokuje drugom njihovo dete do navršene sedme godine. a bili bi oslobođeni odgovornosti.. Iz obrazloženja: Prema odlukama nižestepenih sudova i prvotuženi je solidarno odgovoran sa drugotuženim za naknadu nematerijalne štete pričinjene tužiocima koju je u vreme nastanka štete njegov tada maloletni sin (drugotuženi). bez obzira na svoju krivicu. na ulici gde je bilo više lica. njegov maloletni sin u vreme nastanka štete prouzrokovao tužiocima.190 - . da li je prvotuženi znao da njegov sin – drugotuženi ima pristup vatrenom oružju i da zna da istim rukuje. Prvotuženi je. njihova je odgovornost solidarna. i da li je znao da se to oružje nalazi u putničkom vozilu. 2244/2005 od 15. Takođe. Naime. po shvatanju ovoga suda u smislu odredbi člana 165. prema članu 165. Prema stavu 4. samo ako bi dokazali da je šteta nastala bez njihove krivice. 1652/01 od 13. Rev. usled čega je prouzrokovana smrt sada pokojnog srodnika tužilaca. Stav 2.

stav 4.OBLIGACIONO PRAVO Roditelji odgovaraju za štetu koju prouzrokuje drugom njihovo maloletno dete. (Vrhovni sud Srbije.1402/96 od 20. osim ako dokažu da je šteta nastala bez njihove krivice. Gž.član 165. odgovara onoj koji je na osnovu zakona. (Savezni sud.12. (Vrhovni sud Srbije.11. godine) 390. 5637/94 od 21. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu. 3/85) . što znači da se te odgovornosti mogu osloboditi samo ako dokažu da je šteta nastala bez njihove krivice . Roditelji odgovaraju za štetu koju je pričinilo njihovo malodobno dete sa navršenih 14 godina života po principu pretpostavljene krivice. uvek je odlučno i materijalno stanje roditelja i oštećenika.172/96 od 21. dužan da vodi nadzor nad tim licem. Za odgovornost roditelja da po osnovu pravičnosti naknade štetu koju je prouzrokovalo njihovo maloletno dete sposobno za rasuđivanje.1999. br. Gž. Rev.1998. (Vrhovni sud Srbije. Gž. godine) 386. koje je navršilo sedam godina. Za štetu koju prouzrokuje lice koje usled duševne bolesti ili zaostalog umnog razvoja ili kojih drugih razloga nije sposobno za rasuđivanje. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima.01. ako se štetni postupci deteta mogu pripisati opštem zanemarivanju dužnog nadzora i staranja roditelja o detetu. godine) 388. Gzs. Kada razlozi pravičnosti to nalažu sud može obavezati roditelja maloletnog štetnika da oštećeniku naknadi štetu u skladu sa odredbom člana 169.06.05. godine) 387. godine) 389. Otac maloletnog deteta je sa majkom deteta građansko pravno solidarno odgovoran za štetu koju dete prouzrokuje za vreme dok je bilo pod nadzorom majke. istog Zakona za odgovornost roditelja za naknadu štete koju je prouzrokovalo njihovo maloletno dete.472/98 od 19. Materijalno stanje maloletnog štetnika i njegovi uslovi da sam naknadi štetu otklanja odgovornost roditelja samo ako je on u stanju da štetu naknadi u razumnom roku. (Iz presude Okružnog suda u Zrenjaninu.1994.2000. Rev. ili ugovora. 593/99 od 25. ili odluke nadležnog organa. stav 4.1998.05. godine) 391. osim ako dokažu da je šteta nastala bez njihove krivice. (Iz presude Okružnog suda u Zrenjaninu. . Zakona o obligacionim odnosima i ako nema osnova u odredbi člana 165. Rev.1998. pored drugih okolnosti koje upućuju na pravičnost takvog zahteva oštećenika. Roditelji odgovaraju za štetu koju prouzrokuje drugom njihovo maloletno dete koje je navršilo sedam godina.191 - 392. 661/00 od 16.

Zastarelost potraživanja naknade štete u vidu izgubljene zarade usled nezakonitog prestanka radnog odnosa počinje teći od dana pravnosnažnosti presude kojom je poništeno rešenje o prestanku radnog odnosa. novembra 2009. godine. Zakona o obligacionim odnosima) 395. jeste naknada štete u vidu izgubljene zarade tužilje za period od 1. godine do 18. godine. Naime. tužilac star 8 godina. Rev. a bili bi oslobođeni odgovornosti samo ako bi dokazali da je šteta nastala bez njihove krivice. odgovaraju za štetu koju maloletno lice prouzrokuje drugima.30. (Vrhovni sud Srbije. godine otkazao ugovor o radu zbog prestanka potrebe za njenim radom. 301/82) Roditelji maloletnog lica. a izvršna . juna 2009. (Vrhovni sud Srbije. usled njegovog pada kroz prozor sobe i teškog telesnog povređivanja. godine . a tuženi je obvezan da tužilju vrati na rad. postoji materijalnopravna odgovornost tužene za štetu koju je tužilja pretrpela zbog nezakonitog prestanka radnog odnosa. Krivica roditelja se pretpostavlja i oni su solidarno odgovorni za naknadu štete ako maloletnik sa njima živi. suprotno navodima žalbe. 442/82) 393. Ta odgovornost proizlazi iz odredbe . Pravnosnažnom presudom od 19. godine) usvojen je tužbeni zahtev tužilje i poništeno rešenje kojim joj je tuženi otkazao ugovor o radu. godine (ova presuda je postala pravnosnažna 18. tužilja je bila u radnom odnosu na neodređeno vreme kod tuženog. novembra 2008.192 - . koje je navršilo 7 godina života. godine isplati novčane iznose u vrednosti i sa zakonskom zateznom kamatom od datuma do isplate. godine. na pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo u pogledu odluke sadržane u potvrđujućem delu izreke ožalbene presude. marta 2006. Predmet tužbenog zahteva u ovom sporu. jula 2005. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju. pa je odgovorna za štetu do koje je došlo u toku trajanja smene u kojoj se nalazio mal. 394. dok je u odnosu na odluku sadržanu u preinačenom delu izreke pobijana presuda zasnovana na pogrešnoj primeni materijalnog prava.OBLIGACIONO PRAVO Tužena Uprava dečjih letovališta i odmarališta preuzimanjem mal. septembra 2009. oktobra 2009. a tuženi joj je rešenjem od 8. ODGOVORNOST PREDUZEĆA I DRUGIH PRAVNIH LICA PREMA TREĆEM (Čl. po tužbi koja je podneta 12. obavezala se da vodi nadzor o njegovom ponašanju kao i brigu o njegovom zdravlju. Po oceni Apelacionog suda.februar 2006. tužioca od roditelja radi letovanja na moru. Istom presudom usvojen je i tužbeni zahtev tužilje da se obveže tuženi da tužilji na ime naknade štete zbog izgubljene zarade za period avgust 2005. Rev. 170 – 172.

prvostepeni sud je utvrdio da tužena nije odgovorna za štetu koju su tužioci pretrpeli usled nekorišćenja poljoprivrednog zemljišta u trajanju od sedam godina. Na osnovu ovih činjenica. Takav zaključak zasniva se na pravnosnažnoj presudi kojom je poništeno rešenje o otkazu tužiljinog ugovora o radu. Centar za razminiranje je posle sedam godina očistio parcele tužilaca od kasetnih bombi. Neosnovan je navod žalbe da je nastupila zastarelost potraživanja naknade štete. ZOO. Naime.10. bez odluke Saveta bezbednosti. st. . ovde je zastarelost počela teći. septembra 1999. Šteta je nastala kao posledica vojne intervencije zemalja članica NATO alijanse. ZOO. 172. njive i šume. a ne usled vršenja opasne delatnosti od strane tužene Republike Srbije. Za štetu nastalu isključivo usled NATO agresije na SRJ ne postoji materijalna odgovornost Republike Srbije. a da je tužba u ovoj parničnoj stvari podneta 12. Od nadležnih organa tužioci su obavešteni o preduzetim radnjama i teškoćama. već usled posledica vojne intervencije članica NATO alijanse na našu državu. novembra iste godine. Takav zaključak proizlazi iz činjenice da je presuda kojom je poništeno rešenje o otkazu tužiljinog ugovora o radu postala pravnosnažna 18. stav 1. primenom pravila iz odredbe člana 185. stav 1. Pravna posledica toga jeste i restitucija u pravima tužilje po osnovu izgubljene zarade. Na te parcele su. U ovoj pravnoj situaciji tužba je podneta u okviru i objektivnog i subjektivnog roka zastarelosti potraživanja naknade štete. tužioci su suvlasnici na katastarskim parcelama koje su po kulturi livade. Ovo sa razloga što je do tog dana rešenje o otkazu egzistiralo kao pravno vredan akt u pravnom saobraćaju. Zakona o obligacionim odnosima. Tužioci su ratnu štetu prijavili nadležnim organima dana 24. i 174. pa tužena nije odgovorna za nastalu štetu. (Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu. godine predstavljalo protivpravni čin – agresiju oružane sile od strane grupe država – protivno Povelji Ujedinjenih nacija i Rezoluciji Generalne Skupštine Ujedinjenih nacija od 14. godine. pošto je reč o šteti koja je nastala usled više sile. u smislu odredbe člana 361. Pri tome je prvostepeni sud pravilno ocenio da intervencija zemalja članica NATO alijanse predstavlja višu silu koja nije mogla da se spreči. sa zahtevom da se parcele očiste od kasetnih bombi i da im se naknadi šteta. stav 1. Gž1 3819/11 od 5. Zbog toga su tužioci bili onemogućeni da koriste parcele. za vreme agresije NATO alijanse u periodu od 24. godine.OBLIGACIONO PRAVO člana 172. pa se ne može smatrati da je do konkretne štete došlo usled opasne delatnosti od strane tužene i da su tadašnji organi vlasti štetu tada mogli predvideti. a pre svega o nedostatku finansijskih sredstava za čišćenja spornog područja od kasetne municije. decembra 1974. juna 2009. u vezi sa članom 154. godine. po odredbama čl. 1. u smislu člana 376. bačene kasetne bombe koje nisu eksplodirale.193 - . od dana pravnosnažnosti naznačene sudske odluke kojom je poništeno rešenje o otkazu ugovora o radu. da je bombardovanje SRJ 1999. Prvostepeni sud je pravilno zaključio da u konkretnom slučaju ne postoji uzročno-posledična veza između radnje tužene i nastale štete. i 2. Tužioci nisu onemogućeni da koriste svoje poljoprivredno zemljište usled vršenja opasne delatnosti od strane tužene. zbog čega tužilja i nije mogla ranije potraživati naknadu štete. godine. juna 1999. marta do 26.2011. ZOO. godine) 396. 173. ZOO. odnosno sprečiti. Iz obrazloženja: Prema obrazloženju prvostepene presude i stanju u spisima predmeta.

niti postoje drugi razlozi zbog kojih se ne može doneti rešenje bez odlaganja.09. (Iz Presude Vrhovnog kasacionog suda. ni iz oblasti zdravstvene zaštite ispravnosti životnih namirnica. (Iz Presude Apelacionog suda u Kragujevcu. S druge strane. 190. u dva puta ponovljenom postupku (jer je Vrhovni sud Srbije ukidao drugostepena rešenja) . GŽ-1063/11 od 10.2010. ako posebnim zakonom nije određen kraći rok ( član 208. organ je dužan da donese rešenje i dostavi ga stranci najdocnije u roku od dva meseca. rešavaju o pravima.odgovara Republika Srbija.. 591/10 od 22. Ceneći dinamiku postupanja prvostepenog i drugostepenog organa. posebno jer je rok za upotrebu proizvoda (goveđeg mesa) vremenski ograničen. Tuženi je odgovoran za štetu koju je njegov organ prouzrokovao tužiocu u vršenju i u vezi sa vršenjem svojih funkcija. Kad se postupak pokreće po službenoj dužnosti. ako je to u interesu stranke. o čemu je u obrazloženju dao razloge koje kao pravilne prihvata i Apelacioni sud. njegovi organi nisu poštovali zakonom propisane rokove. organi tuženog nisu postupali u zakonom propisanim rokovima. i 237. s obzirom da se ponašao s krajnjom nepažnjom u situaciji koja je iziskivala poštovanje najkraćih mogućih rokova. kao i kad obavljaju druge poslove utvrđene tim zakonom. Rev. ako posebnim zakonom nije određen kraći rok (član 237. Konačnim rešenjem dat je nalog za uništenje mesa zbog isteka roka za upotrebu. a da nadležni organi nisu nikada utvrdili da li se radilo o neispravnom mesu. Zakona o obiligacionim odnosima i čl. člana 189. na osnovu člana 16.2011. Zakona o obligacionim odnosima). U ostalim slučajevima. 208. Vremenski periodi u kojima je postupao organ tuženog su daleko duži od zakonom propisanih rokova.. Za naknadu štete koju su nezakonitim postupanjem prouzrokovali njeni upravni organi propuštanjem da odluke donose u zakonom propisanim rokovima . koju je tuženi obavezan da isplati sa pripadajućom kamatom.. Zakona o opštem upravnom postupku). pravnog lica ili druge stranke. Tako je tužilac pretrpeo štetu u neosporenoj visini. Tuženi tj. Zakona o opštem upravnom postupku. ako posebnim zakonom nije određen kraći rok. i 277. dana pokretanja postupka po službenoj dužnosti. godine) . godine) 397. a najdocnije u roku od jednog meseca od dana predaje urednog zahteva odn. organ je dužan da donese rešenje i dostavi ga stranci što pre. U radu tužioca nije bilo povrede propisa niti iz oblasti spoljnotrgovinskog i deviznog poslovanja. obavezava ili pravnim interesima fizičkog lica. neposredno primenjujući propise. niti su utvrdili osnovanost sumnje na neispravnost mesa do isteka roka važnosti za njegovu upotrebu.rokovi nisu poštovani.05. Rešenje po žalbi na prvostepenu odluku mora se doneti i dostaviti stranci što pre. člana 172. što je dovelo do isteka roka upotrebe uvezenog mesa. Ponašao se savesno. Zakona o opštem upravnom postupku). a pre donošenja rešenja nije potrebno sprovoditi poseban ispitni postupak. Iz obrazloženja: Državni organi dužni da postupaju po Zakonu o opštem upravnom postupku kad u upravnim stvarima.194 - . ako je to u interesu stranke.OBLIGACIONO PRAVO Prvostepeni sud je takođe utvrdio da se šteta koju su tužioci pretrpeli isključivo od NATO alijanse nije mogla otkloniti zbog finansijskih i tehničkih problema. a najdocnije u roku od dva meseca od dana predaje žalbe. Nastala šteta na strani tužioca je posledica rada tuženog koji je nezakonitim postupanjem (propuštanjem da odluke donosi u zakonom propisanim rokovima) kršio načelo da je svako dužan da se uzdrži od postupka (činjenja ili nečinjenja) kojim se može drugom prouzrokovati šteta (član 16. stav 1.

Zakona o parničnom postupku.02. kao i zahtev tužiocu za naknadu parničnih troškova.OBLIGACIONO PRAVO 398. niti izreci presude koja se žalbom pobija. Pravilnom primenom materijalnog prava na utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud je ocenio da je do štete koju je tužilac pretrpeo došlo isključivom radnjom radnika tuženika koji se nije pridržavao odredbi Zakona o osnovama bezbednosti saobraćaja na putevima. Prvostepeni sud je izvedenim dokazima. Navodima žalbe ponavljaju se činjenice iznete pred prvostepenim sudom. izvršena prema rešenju nadležnog organa koje nije osporeno. koje je cenio u smislu člana 8. Pravilnom primenom odredbe čl.2005. pa je revizijski sud preinačio nižestepene presude i odbio tužbeni zahtev. Zbog toga. koje su bile predmet ocene i za koje su dati valjani razlozi koje prihvata i ovaj sud. kao i vodeći računa o značaju povređenog dobra i cilju kome služi ta naknada. Zakona o obligacionim odnosima. Zakona o obligacionim odnosima utvrđena je visina materijalne štete na vozilu tužioca. istog Zakona utvrđena je visina nematerijalne štete za pretrpljene fizičke bolove. utvrđen je rešenjem nadležnog Opštinskog veća od 01. lice koje se bavi opasnom delatnošću. godine i rešenjima Komisije za izbor. utvrdio bitne činjenice od značaja za donošenje odluke. izvršena prema rešenju nadležnog organa. Iz obrazloženja: Koeficijent. i prolaskom kroz crveno svetlo prouzrokovao štetu tužiocu.02. . nasuprot stavu nižestepenih sudova. koje on nije pobijao ni u pogledu visine ni u pogledu organa koji ih je doneo. nema odgovornosti tužene za naknadu štete tužiocu. (Iz Presude Vrhovnog kasacionog suda. a zarada mu je u spornom periodu isplaćivana primenom koeficijenata utvrđenih tim rešenjima. godine i 12. Zbog toga ne stoje žalbeni navodi da je činjenično stanje pogrešno ili nepotpuno utvrđeno. ne protivureče sami sebi.05. imenovanje i administrativna pitanja od 22. intenzitet i kriterijume sudske prakse za određivanje visine naknade nematerijalne štete. i 189. za pretrpljeni strah imajući u vidu vrstu bolova i straha. za koju odgovara imalac stvari odn. 364/10 od 23. Ne predstavlja nepravilan i nezakonit rad državnog organa isplata zarade. Iz obrazloženja: Predmet ovog spora je zahtev tužioca za naknadu nematerijalne i materijalne štete koja je nastala u saobraćajnoj nezgodi. ne predstavlja nepravilan i nezakonit rad državnog organa.2005.02. niti izvedenim dokazima. njihovo trajanje.195 - . godine) 399. Rev2. Isplata zarade. a primenjujući pravila o teretu dokazivanja. koje nije osporeno ni u pogledu organa koji ga je doneo ni u pogledu utvrđene visine koeficijenta. prema kome je tužiocu obračunavana i isplaćivana zarada. Navedeni razlozi u presudi su jasni. Tužilac je materijalnu i nematerijalnu štetu pretrpeo od opasne stvari odn. 185. po članu 172. godine. Žalbom tuženog se neosnovano ukazuje da presuda ima nedostataka zbog kojih se ne može ispitati. opasne delatnosti. u kojoj je oštećeno vozilo tužioca i u kojoj je tužilac zadobio telesne povrede zbog kojih je trpeo fizičke bolove i strah.2011. Pravilnom primenom odredbe člana 200. Tužiocu su navedena rešenja dostavljena.2006.

lice koje se bavi opasnom delatnošću.1998. pod uslovom da se nisu promenile okolnosti pod kojima je ta mera određena. Tuženi snosi odgovornost.2010.član 170. godine određena privremena mera obezbeđenja. st. Gž. 173. Zbog toga što je opštinski sud izvršio brisanje mere obezbeđenja i opterećenja nepokretnosti nakon isteka vremena na koju je određena. opasne delatnosti za koju odgovara imalac stvari tj. godine) 400.glasnik RS". 2. po predlogu tužioca a radi obezbeđenja novčanog potraživanja. u konkretnom slučaju . drugi propis ili opšti akt primeni.03. Sud će. Pravno shvatanje ovog suda je da se nezakonitim radom službenog lica ili organa smatra postupanje suprotno zakonu.tuženi. 296.). 253. u čl.list SRJ" br. jer je tužilac materijalnu i nematerijalnu štetu pretrpeo od opasne stvari odn.1.02. Radi obezbeđenja novčanog potraživanja. Relevantne odredbe: Za štetu koju zaposleni u radu ili u vezi sa radom prouzrokuje trećem licu odgovara preduzeće u kome je zaposleni radio u trenutku prouzrokovanja štete.stupio na snagu 23. istog Zakona. sve dok izvršenje ne bude sprovedeno (čl. Zakona o obligacionim odnosima. 300. kojom je zabranjeno otuđenje i opterećenje predmetnih nepokretnosti primenjivale su se odredbe Zakona o izvršnom postupku ("Sl.). produžiti vreme trajanja privremene mere. Prema odredbi čl. drugom propisu ili opštem aktu. privremena mera može se odrediti pre pokretanja i u toku sudskog ili upravnog postupka. kao i propuštanje da se zakon. i 174. br. a ako je mera određena pre podnošenja tužbe ili pokretanja drugog postupka . tada važećeg Zakona o izvršnom postupku. Nepravilan rad službenog lica ili organa je činjenje ili nečinjenje protivno uobičajenom i propisanom načinu obavljanja delatnosti koja šteti pravu ili interesima trećeg lica. Iste odredbe sadržane su i u Zakonu o izvršnom postupku ("Sl.06. Republika Srbija ne odgovara za štetu jer tužilac u izvršnom postupku nije tražio produženje mere otuđenja i opterećenja na nepokretnosti dužnika.1998.OBLIGACIONO PRAVO Osnov odgovornosti tuženog je u članu 170. 259. 1. Prema odredbama tog Zakona. godine. 291. kao i po okončanju tih postupaka. na predlog poverioca. Zakona o obligacionim odnosima. (vrste privremenih mera radi obezbeđenja novčanog potraživanja .1. Zakona o obligacionim odnosima. 249. (vreme za koje se određuje privremena mera) i u čl. U vreme kada je u naznačenom predmetu. 449/10 od 11. odredio privremenu meru i istovremeno odredio da privremena mera traje do pravnosnažno okončanog postupka. sud je rešenjem od 11. Iz obrazloženja: Pravno lice odgovara za štetu koju njegov organ prouzrokuje trećem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem svojih funkcija – član 172.2005. tač. koji se vodio kod tog suda.i rok u kome poverilac mora podneti tužbu odn. saglasno odredbi čl.03. predlog za pokretanje drugog postupka radi opravdanja mere.125/2004 . 2. st. Kako je taj postupak pravnosnažno . godine). st. (kada se može odrediti privremena mera). (Iz Presude Apelacionog suda u Kragujevcu. u čl. Predlog iz st. dana 11. 2.196 - . može se odrediti svaka mera kojom se postiže svrha takvog obezbeđenja. a naročito zabrana dužniku da otuđi ili optereti svoje nepokretnosti ili stvarna prava koja su na nepokretnosti upisana u javnu knjigu u njegovu korist. U rešenju kojim se određuje privremena mera odrediće se vreme trajanja te mere. ovog člana može se podneti samo pre nego što istekne vreme za koje je privremena mera određena (član 259). osim ako dokaže da je zaposleni u datim okolnostima postupao onako kako je trebalo . uz upis te zabrane u javnu knjigu (čl.28/2000). tač.

197 - . Iz obrazloženja: Pravno lice odgovara za šteru koju njegov organ pruzrokuje trećem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem svojih funkcija . jer njen organ nije postupao nezakonito odn. Radi pravilne primene navedene zakonske odredbe. (Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu. a tužilac . godine) 401. u vršenju svoje funkcije nije prouzrokovao tužiocu štetu. Zakona o obligacionim odnosima. Ovo tim pre.2010. Između nezakonitog i nepravilnog rada organa pravnog lica i nastale štete mora postojati uzročno-posledična veza. Protiv tog rešenja tužilac je podneo prigovor koji je odbijen i prvostepeno rešenje potvrđeno. Nepravilan rad postoji kada organ svoju delatnost nije obavio na način kako se to od istog u datoj situaciji i datim okolnostima očekivalo. godine. Gž. tadašnjeg i odredbe čl.2010.09.član 172. stav 1. važećeg Zakona o izvršnom postupku . 1 840/10 od 24. Gž. 211. pravilno je nadležni Opštinski sud rešenjem iz 2005. Pri tome se naročito mora ceniti postupanje organa tužene nakon pravnosnažnosti rešenja o obustavi krivičnog postupka a povodom više pismenih zahteva tužioca upućenih organu koji mu je izdao potvrdu o privremeno oduzetim predmetima i sudu pred kojim je vođen krivični postupak radi vraćanja novca. prema stavu ovog suda. drugom propisu ili opštem aktu. 259. Nezakonit rad je postupanje protivno zakonu. Zakonika o krivičnom postupku. Bez ocene i ovih okolnosti se ne može izvesti pravni zaključak da tužena nije odgovorna za eventualno prouzrokovanu štetu koju tužilac traži postavljenim tužbenim zahtevom. godine brisao meru otuđenja i opterećenja upisanu na predmetnim nepokretnostima.nije tražio produženje vremena trajanja privremene mere.12.od kada su tužiocu privremeno oduzeta devizna sredstva pa do dana kada su mu ista vraćena. može se zaključiti da u postupanju ovog Opštinskog suda nije bilo nepravilnog i nezakonitog rada. do 215. Postupanje organa pravnog lica mora biti nezakonito i nepravilno. protiv izvršnog dužnika. te založnog poverioca. važećeg u vreme oduzimanja deviza i vođenja krivičnog postupka u vezi sa članom 286.u smislu odredbe čl.ne postoji odgovornost tužene za naknadu štete.OBLIGACIONO PRAVO okončan 09. zbog kojeg bi tužena Republika bila dužna da tužiocu naknadi eventualno nastalu štetu. istog zakona) i pravilno . godine) . Apelacioni sud je cenio ostale navode u žalbi tužioca pa je našao da su bez uticaja na pravilnu odluku prvostepenog suda da . u kom postupku je određeno brisanje tereta upisanih na nepokretnostima. 172. Zakona o obligacionim odnosima . 296. 3328/10 od 30. (Iz Presude Apelacionog suda u Novom Sadu.u smislu odredbe čl. što je tužiocu bilo omogućeno da učestvuje u postupku u predmetu izvršnog poverioca.1999.02. propuštanje da se zakon ili drugi opšti akt primeni ili radnja protivna običajima ili pravilima morala. mora se ceniti da li je postupanje organa tužene sa novcem koji je privremeno oduzet od tužioca kao predmet izvršenja krivičnog dela koje mu je stavljeno na teret bilo zakonito (čl. U skladu sa navedenim. Pri oceni eventualne odgovornosti štetnika za štetu zbog privremeno oduzetih pa vraćenih deviza mora se naročito ceniti postupanje organa štetnika nakon pravnosnažnosti rešenja o obustavi krivičnog postupka povodom više pismenih zahteva oštećenog ovom organu i sudu pred kojim je vođen krivični postupak radi vraćanja.

drugi propis ili opšti akt primeni Iz obrazloženja: Prema stanovištu Vrhovnog kasacionog suda. Nepravilan rad službenog lica ili organa predstavlja činjenje ili nečinjenje protivno uobičajenom ili propisanom načinu obavljanja delatnosti. Zakona o obligacionim odnosima. prema propisanim pravilima postupka za rad organa i okolnostima konkretnog slučaja. bre. drugom propisu ili opštem aktu. sve se vozite sa nama! Kad bih imao dvojicu kao ti. od strane posade prevoznog sredstva. postupanje organa za čiji rad odgovara država i pravilnost njihovog rada ocenjuje se prema odredbama člana 172. 403/2010 od 08. Nezakonitim radom službenog lica ili organa smatra se postupanje suprotno zakonu. a na objašnjenje da sve piše u knjižici – isto je ponovio još dva puta. vozač je prokomentarisao u vezi sa tužiljom: "Ma pusti. presuda prvostepenog suda je pravilna i na zakonu zasnovana. koje šteti pravu ili interesima nekog lica. u socijalno.OBLIGACIONO PRAVO 402. Uznemiravanje. koja je bacila tužiljinu torbu na pod i sela pored nje. sada mi treba 20 minuta da ti napišem kartu. vređanje i omalovažavanje zbog invalidnosti putnika od strane vozača autobusa predstavlja osnov za naknadu nematerijalne štete. ona je invalid!". koji si ti invalid!?" Prilikom ulaska kontrole.04.2010. a imala si dvojicu ispred. Nezakonitim radom službenog lica ili organa smatra se postupanje suprotno zakonu. što predstavlja teži oblik diskriminacije osoba sa invaliditetom. kao i propuštanje da se zakon. izgubio bih ceo dan!" Pošto mu je tužilja pružila knjižicu. Na osnovu takvog zaključka. ima jedna invalid. Članom 29. U autobus ju je uneo momak i ostavio torbu pored nje. dosudio je tužilji naknadu nematerijalne štete. Vozač joj se obratio rečima: "Gde si našla da uđeš u ovaj autobus. Ignorisao je njeno objašnjenje i rekao: "Ma što ne plaćaš kartu kao svi. idite. Prema shvatanju Okružnog suda. bre. drugom propisu ili opštem aktu. tužilja se obratila sudu. (Iz Presude Vrhovnog kasacionog suda. kontroloru se obratio rečima: "E. kao i propuštanje da se zakon. koji si ti invalid?". tužilja je invalidno lice (distrofičar) i kritičnog dana se prevozila autobusom tuženog.198 - . Vozač se tužilji obraćao povišenim tonom pa je ona sve vreme bila izložena pažnji ostalih putnika u autobusu. a ona je od vozača zatražila da joj napiše kartu i obavestila ga da ima invalidsku knjižicu za povlašćenu vožnju invalidnih lica. izdata ova knjižica?!". godine) 403. Zbog navedenog ponašanja vozača. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju." Kada se pojavila vozaču poznata osoba. drugi propis ili opšti akt primeni. Prvostepeni sud je zaključio da je postupanje vozača autobusa tuženog prema tužilji bilo nehumano i ponižavajuće. nastavio je: "Gde ti je. Rev. zbog čega su joj povređeni čast i ugled. Tada je tužilju pitao: "Ti li si neškolovana. vređanje i omalovažavanje zbog invalidnosti putnika sa invaliditetom u toku putovanja. Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom predviđeno je da posebno težak oblik diskriminacije zbog invalidnosti predstavlja uznemiravanje. . Nepravilan rad službenog lica ili organa je činjenje ili nečinjenje protivno uobičajenom ili propisanom načinu obavljanja delatnosti koje šteti pravu ili interesima nekog lica.

svaki put je ponovo povrešujući. shodno članu 170.09. prema objektivnim merilima.199 - . predstavljaju uvredljivo postupanje prema tužilji zbog njene invalidnosti. tužilja je zadobila sledeće povrede: udar grudnog koša sa leve strane. Prvi put .1998. . Izjave i postupci tuženog. Nakon toga. U autobusu je bila velika gužva. Prilikom prvog povređivanja. vređanje i uznemiravanje tužilje zbog njene invalidnosti. Gž. Iz obrazloženja: Utvrđenо je sledeće činjenično stanje: Tužilja je dva puta povređena u autobusu tuženog. udar levog ramena i udar leve šake . u autobusu broj 7. Zakona o obligacionim odnosima. predstavljaju nesumnjivo omalovažavajuće postupanje. (Iz Presude Okružnog suda u Nišu. tj.2009. Tužilja prevežena u bolnicu. godine. Nakon pružanja stručne pomoći. reči koje je tom prilikom uputio tužilji.06. uporno negodovanje vozača autobusa prilikom izdavanja karte. upućena je na kućno lečenje. godine) 404. vozač je pokušao da je oslobodi otvarajući i zatvarajući vrata autobusa. ton kojim joj se obraćao i potom komentarisanje stanja tužilje sa ostalim učesnicima u vožnji. a pojam ponižavajućeg i uvredljivog ponašanja nije određen trajanjem takvog postupanja. Ovo iz razloga jer je u pitanju invalidna osoba. godine. smanjenje mišićne snage leve podlaktice i šake u srednjem stepenu. gips je ponovo postavljen.dana 27.1999.lake telesne povrede. Pored toga. kod tužilje su zaostale sledeće posledice: stanje posle udara i nagnječenja leve šake sa kasnijom komplikacijom u vidu bolnog otoka i razređenja kostiju. nakon čega je ponovo bila upućena na fizikalnu terapiju. zbog čega joj je i po treći put bio postavljen gips koji je nosila narednih nedelju dana. stav 1. na taj način što je . postavljen joj je gips na levu ruku koji je skinut nakon nedelju dana. kako su se tegobe na levoj šaci nastavile. prema priznatom društvenom shvatanju časti i njene nepovredivosti. ograničena mogućnost hvatanja u srednjem stepenu. ponovo je došlo do pogoršanja stanja na levoj šaci. vozač je zaustavio autobus a tužilja je odvedena u bolnicu. način na koji je tužilja doživela izjave i postupke vozača tuženog. Drugi put – dana 09. Na fizikalnoj terapiji utvrđeno je postojanje komplikacija u vidu bolnog otoka i razređenja kostiju leve šake.usled naglog kočenja vozača tuženog perduzeća . 1857/09 od 28. u autobusu tuženog koji je vozio na prigradskoj liniji. putnici su počeli da izlaze i tom prilikom su gurnuli tužilju koja je ispala iz autobusa. ograničenje pokreta od drugog do petog prsta leve šake u svim zglobovima u srednjem stepenu. Prvostepeni sud je na jasan i pouzdan način utvrdio da je vozač autobusa omalovažavao tužilju i to kako tokom izdavanja karte tako i tokom putovanja. nakon što su se vrata otvorila.05. godine. Ove promene su vidljive i utiču na estetski izgled. koje posledice su trajnog karaktera i predstavljaju umanjenje životne aktivnosti od 5%. U toku maja meseca 1999. Zbog pretrpljenih povreda i posle nastalih komplikacija. Zbog jakih bolova i otoka leve šake. Međutim. pored objektivnog. i subjektivni kriterijum. Takođe. Kada je stao na stanici. zaostala je i naruženost lakog stepena koja se ogleda u manjoj deformaciji prstiju leve šake i lakšoj istanjenosti leve podlaktice. u ovom slučaju se mora poštovati. Naknada za nematerijalnu štetu iz dva štetna događaja se mora posebno individualizirati i dosuditi za svaki vid nematerijalne štete. tj. pala. čije se psihičko stanje i karakteristike moraju uvažavati.OBLIGACIONO PRAVO U konkretnom slučaju. Vrata autobusa su blokirala tužiljino rame.zajedno sa još 5-6 putnika. Za ovu štetu odgovorno je tuženo preduzeće po principu pretpostavljene krivice.

76 dinara. Zbog zadobijenih povreda. Zakona o obligacionim odnosima. zbog čega je bila hospitalizovana u periodu od 14. stav 1. Prilikom drugog povređivanja u autobusu tuženog.1999. nisu od značaja za donošenje odluke u ovoj pravnoj stvari.lake telesne povrede. . te da se njome ne pogoduje težnjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i društvenom svrhom . godine. a posle druge povrede u trajanju od mesec dana (u obimu od 40%).pravilno zaključio da je tuženi dužan tužilji naknaditi materijalnu i nematerijalnu štetu prouzrokovanu u autobusu koji je njegovo vlasništvo. za sve posredne i neposredne posledice svoje radnje . utvrdio vrstu. Relevantne odredbe: Štetnik odgovara za štetu koja se može dovesti u vezu sa njegovom radnjom. već se mora vršiti individualizacija u zavisnosti od svakog konkretnog slučaja. Iz utvrđenih činjenica nesumnjivo proizilazi da su povrede tužilje u uzročno-posledičnoj vezi sa štetnim događajima. Zakona o obligacionim odnosima. jer su štetne posledice nastupile usled postupaka njegovog radnika. koji je prilikom pada u autobusu bio jakog intenziteta u trajanju od par sekundi. Prvostepeni sud je imao u vidu da se u konkretnom slučaju radi o dva štetna događaja. koje je tužilja pretrpela u oba štetna događaja. iako je tužilac pravilno postavio tužbeni zahtev tako da odvojeno potražuje štetu iz oba događaja. pa je na osnovu nalaza i mišljenja imenovanih veštaka. Jer .bez bitne povrede odredaba parničnog postupka . i to dva puta . Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete mora se voditi računa o značaju povređenog dobra i cilju kome ta naknada služi. tj.suprotni žalbeni navodi nisu osnovani. osnovano se žalbom tužilje ističe da je prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo prilikom odlučivanja o visini novčane naknade nematerijalne štete za duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti. karakter i posledice povreda koje je tužilja pretrpela posebno za oba slučaja. stav 1. U periodu lečenja. pa kako je – dakle . tužilja je nakon ukazane pomoći puštena kući. Tom prilikom konstatovane su povrede: stanje posle udara glave od pre pet dana kao i vegetativne smetnje .6.član 154. do 17. Žalbeni navodi tuženog da je prvostepeni sud propustio da na pouzdan način utvrdi tačno vreme prvog i drugog štetnog događaja.6. Zakona o obligacionim odnosima. intenziteta i jačine trajanja kako je to detaljno utvrđeno u obrazloženju prvostepene presude. prvostepeni sud je . tužilji je bila potrebna tuđa nega i pomoć i to posle prve povrede u periodu od osam meseci (prva četiri meseca u obimu od 60% a druga četiri meseca u obimu od 40%). pretrpljene fizičke bolove i strah. koji za istu odgovara shodno odredbi člana 170.143. a dalje je trpela strah intenziteta i dužine trajanja kako je to utvrđeno u obrazloženju prvostepene presude. Time je prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo. Međutim.član 200.novčana naknada za pojedine vidove nematerijalne štete se ne može generalizovati.200 - . koja za ove periode i u ovom obimu iznosi 3. međutim stanje joj se pogoršalo. Na tako utvrđeno činjenično stanje. tužilja je trpela bolove i strah intenziteta i dužine trajanja kako je to detaljno utvrđeno u obrazloženju pobijane presude.tužilja tokom prvostepenog postupka. žalbom se osnovano ističe da je prvostepeni sud dosudio ukupan iznos novčane naknade na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene fizičke bolove i pretrpljen strah. dokazala činjenicu da je pretrpela povrede u autobusu tuženog. a tim pre ako je proistekla iz dva različita životna događaja.OBLIGACIONO PRAVO Tužilja je prilikom prvog povređivanja zbog zadobijenih povreda i kasnije nastalih komplikacija trpela bolove u periodu od osam meseci. Takođe je tom prilikom trpela i strah. Takođe. nakon čega je trpela strah srednjeg intenziteta koji je trajao do završenih pregleda u bolnici. budući da se naknada za nematerijalnu štetu dosuđuje za svaki vid nematerijalne štete posebno čak i kada je šteta proistekla iz istog životnog događaja.

a po osnovu zaključka o prodaji nepokretnosti od 9.5. tužilja traži na ime naknade štete isplatu iznosa od 748. U takvoj situaciji.000. 214 KO R. samim tim.000.koliko je tužilja postavljenim tužbenim zahtevom i tražila. Iz izvoda iz zemljišne knjige . (Iz Presude Okružnog suda u Novom Sadu. Gž. godine. tačka 4. određen kao gradsko građevinsko zemljište. 80.00 dinara za duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti.00 dinara za pretrpljene fizičke bolove i 60. 214 od 8. Pri tome je samo deo sporne parcele br. ul.10. 1319/2006 od 25. koji je tužilja pretrpela prilikom drugog povređivanja. Revizijsko isticanje da je tužilja ograničena u pogledu isključivog prava svojine na spornoj nepokretnosti ne može se pripisati propustima tužene prilikom sprovođenja zaključka Četvrtog opštinskog suda u B. 1939/04 od 30. zbog čega ne stoji revizijski navod da je radnjom tužene tužilja. dovedena u zabludu u pogledu nepostojanja tereta. čak i pod pretpostavkom da postoji osnov za naknadu štete. godine) . 4988/2000 od 10. Zakona o parničnom postupku. stav 1. odnosno u državnoj svojini. i njen upis u novi zk. Stoga je pravilan zaključak nižestepenih sudova da nisu ispunjeni uslovi iz člana 172. br. Zakona o obligacionim odnosima za odgovornost tužene za prouzrokovanu štetu. zaključak o prodaji nepokretnosti doneo 9.000. 1268. Iz obrazloženja: Iz utvrđenog činjeničnog stanja proizilazi da je Četvrti opštinski sud u B.1997.2000.2005.D. sa 3/4. dok je samo za spornu parcelu njen zahtev odbijen. Na preostalim parcelama tužilja se uknjižila kao vlasnik. a prvostepena presuda preinačena shodno odredbi člana 373. Rev. ul.2000.201 - .2007. ni odgovornosti tužene. imajući u vidu stepen umanjenja životne aktivnosti tužilje odnosno duševne bolove koje tužilja zbog toga trpi kao i intezitet i trajanje pretrpljenog straha i fizičkih bolova. Dakle. pravična novčana naknada za ove vidove nematerijalne štete iznosi 70..715. godine utvrđeno je da je kao vlasnik parcele 1268 upisan M. a.M.5.04.00 dinara za pretrpljene fizičke bolove i 70. prilikom prvog povređivanja pravična novčana naknada za ove vidove štete iznosi 35. godine. Zbog toga je žalba tužilje usvojena. ili drugih nedostataka na stvari.000.OBLIGACIONO PRAVO Visinu pravične novčane naknade nematerijalne štete sud određuje primenom člana 223.2001.000. Nema osnova za zaključak da je radnjom suda kupac nepokretnosti na javnoj dražbi doveden u zabludu u pogledu nepostojanja tereta ili drugih nedostataka na stvari ukoliko je u vreme donošenja zaključka o prodaji te nepokretnosti u zemljišnim knjigama upisan izvršni dužnik. stav 1. 2408 KO R.5. koja je bila u postupku prinudne prodaje. Rešenjem Zemljišno-knjižnog odeljenja Drugog opštinskog suda u B. koji u suštini predstavlja kupoprodajnu cenu za sve parcele koje je tužilja kupila po sprovedenoj javnoj dražbi. godine) 405. Osim toga. (Presuda Vrhovnog suda Srbije.4. godine. Ovo zbog toga što je navedena promena u zemljišnim knjigama izvršena aprila meseca 2001.00 dinara. imajući u vidu utvrđen intezitet i trajanje fizičkog bola i straha. Takođe.00 dinara za pretrpljen strah . godine izvršen je otpis katastarske parcele 1268 iz zk. pa stoga suprotno revizijskim navodima nema propusta u radu Četvrtog opštinskog suda u B. Zakona o obligacionim odnosima. Prema stavu ovog suda. Dn. u vreme donošenja zaključka o prodaji nepokretnosti u zemljišnim knjigama je kao vlasnik sporne nepokretnosti upisan D. a koje činjenice se žalbom tužilje i ne osporavaju.00 dinara za pretrpljen strah.zemljišno-knjižnog uloška br. tužilja ne može da izrazi kao štetu i potražuje celokupan iznos kupoprodajne cene uplaćene nakon sprovedene javne dražbe.

sticajem okolnosti.1. ZIP koja propisuje da se popisati mogu stvari koje se nalaze u državini dužnika. U tom postupku izvršenje je sprovedeno na jednom traktoru "IMT 539" registracije br. odgovara tužena Republika Srbija. koji se.2005. Zakona o parničnom postupku. što se žalbom ne dovodi u sumnju. tužilac.. 1/06 od 13. S. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa pravo svojine koje određeno lice ima na stvari prestaje kad drugo lice stekne pravo svojine na tu stvar. stav 1. Gž.12. a pravo svojine je ustavom zajemčeno pravo . radi naplate novčanog potraživanja. kao treće lice i vlasnik pokretne stvari na kojoj se sprovodilo izvršenje radi naplate novčanog potraživanja. pa je i na osnovu čl. obavezan na naknadu parničnih troškova. 30.člana 34. da bi tek rešenjem Ipv. ZOO. kao i njegove stvari koje se nalaze u državini poverioca. ali se onda postavlja pitanje odgovornosti za naknadu štete trećem licu kao vlasniku stvari u smislu člana 172. godine prodat na javnoj prodaji. ZIP. ZOO. sada važećeg Ustava Republike Srbije.9. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa savesno lice može steći pravo svojine na pokretnoj stvari koju je pribavilo na javnoj prodaji u postupku sudskog izvršenja. U slučaju kada je na stvari trećeg lica sprovedeno izvršenje radi naplate novčanog potraživanja. je uputio izvršnom sudu prigovor u tom smislu. 1458/2007 od 27. Zakona o obligacionim odnosima (dalje: ZOO).1. Prema odredbi člana 31. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa pravo svojine se može oduzeti ili ograničiti u skladu sa zakonom. stav 1.. Tužilac je u izvršnom postupku podnosio prigovore tvrdeći da je on vlasnik traktora. pravilnom primenom materijalnog prava. iz T.2006. protiv dužnika M. a koje je u izvršnom postupku istaklo prigovor da je vlasnik stvari.R. 6/01 po predlogu od 16. pogrešno smatrajući da se izvršenje može sprovesti i na pokretnoj stvari trećeg lica ukoliko se ona nalazi u državini izvršnog dužnika. Iz obrazloženja: Prema činjeničnom stanju utvrđenom u prvostepenom postupku. našao u državini dužnika koji mu je zet.R.O. (Presuda Okružnog suda u Valjevu. na osnovu kojeg je izvršenje sprovedeno i s obzirom na odredbu člana 68. na osnovu kojeg je izvršenje sprovedeno. u to vreme važećeg Ustava Republike Srbije i član 58. jer se u prigovoru ne navode razlozi koji sprečavaju izvršenje.2. i 189. koji je 22. pred istim sudom vođen je postupak izvršenja u predmetu I. te da je izvršni sud traktor prodao na javnoj prodaji radi naplate novčanog potraživanja poverioca. pravo na imovinu zaštićeno je Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Kod utvrđenog činjeničnog stanja da je tužilac bio vlasnik predmetnog traktora.2007. br. stav 1. da raspravi činjenicu da li su pokretne stvari koje su predmet izvršenja radi naplate novčanog potraživanja zaista vlasništvo dužnika ili trećeg lica. godine. pravilan je zaključak prvostepenog suda da je na taj način tužiocu pričinjena šteta (čija je visina pravilno utvrđena) za koju. U.2001. 186. ukoliko se ona nalazi u državini izvršnog dužnika. usvojen tužbeni zahtev tužioca i tuženik na osnovu člana 149. sa stanovišta ustavnih i zakonskih propisa. U konkretnom slučaju. nijednom odredbom nije omogućio shvatanje da se izvršenje može sprovesti i na pokretnoj stvari trećeg lica. br. u daljem toku postupka. Zakona o izvršnom postupku (dalje: ZIP). Naime. pa je izvršni sud bio dužan. izvršni sud odbacio prigovor tužioca kao nedozvoljen. godine) . u smislu člana 172. dok prema odredbi člana 45. u smislu člana 51.. godine poverioca S. iz T.OBLIGACIONO PRAVO 406.2003. godine oduzet od dužnika i potom. Republika Srbija odgovara za naknadu štete zbog nepravilnog rada suda kao državnog organa. Prema odredbi člana 8.202 - . .

zato što je jedno od osnovnih načela krivičnog postupka pretpostavka tj.1. Ako je šteta pričinjena nezakonitim radom (neprimenjivanjem ili pogrešnom primenom propisa) odgovara pravno lice za rad svog organa.2002. to faktička šteta nije nastupila. godine tužilac odustao od daljeg krivičnog gonjenja.200.5.101. Da bi postojala šteta na osnovu duševnih bolova zbog povrede časti i ugleda u smislu odredaba čl. Nižestepeni sudovi su našli da tužiocu ne pripada pravo na naknadu štete s obzirom da isti nije bio u pritvoru. godine tužiocu je naloženo da se iz ovog stana iseli i preda ga tuženoj ispražnjenog od lica i stvari u roku od 3 dana.92. morale bi biti dovedene u pitanje njegove ukupne moralne vrednosti koje uživa kao član određene društvene sredine.4356/03 od 21. a po osnovu pretpostavljene odgovornosti. tetka i teča tužioca koji su preminuli – tetka 1968. Iz obrazloženja: Opštinsko javno tužilaštvo je protiv tužioca podnelo optužni predlog zbog krivičnog dela iz čl.B. a kako ova nije doneta. dok se ne donese osuđujuća presuda. godine) 408. godine. Tužilac je podneo parničnu tužbu protiv Republike Srbije zbog naknade štete zbog uvrede časti pričinjene neosnovanim vođenjem krivičnog postupka od strane Opštinskog javnog tužioca.2004. i 200.OBLIGACIONO PRAVO 407. a kako ova nikada nije ni doneta. godine i živeo sa tetkom i tečom. Zakona o obligacionim odnosima. KZ RS. (Iz presude VSS Rev. Tužilac se u ovaj stan uselio 1965. Imajući u vidu osnovno načelo krivičnog postupka o pretpostavci nevinosti do donošenja pravnosnažne osuđujuće presude.01. Presudom donetom u upravnom sporu poništeno je drugostepeno rešenje zbog pogrešne ocene nena. ne može biti element za odgovornost tužene. te je istu odbio. a što znači da pravno lice odgovara za štetu koju pričini njen organ trećim licima. to se tužilac ne može koristiti ovlašćenjima iz čl. s obzirom da faktički nije ni nastupila povreda njegove časti i ugleda. jer su ugled i čast tužioca bili zaštićeni ovom pretpostavkom. VSS je našao da je i revizija neosnovana. i Z. Zakona o obligacionim odnosima.200. Rešenjem Opštine od 12.203 - . tužena Opština je vlasnik spornog stana na kome su sunosioci stanarskog prava bili M. osim ako je reč o pogrešnom tumačenju zakona.1 u vezi sa st. nema pravo na naknadu nematerijalne štete za pretrpljene bolove zbog povrede časti i ugleda. dana 15. Zakona o obligacionim odnosima. st. Utvrđenje da li su u toku krivičnog postupka državni organi u svemu postupali u skladu sa zakonom. prezumcija nevinosti. a nije bilo u pritvoru.12. st.01.1 u vezi čl. godine a teča 1976. Zakona o obligacionim odnosima.172. Republika Srbija odgovara ukoliko je šteta pričinjena trećim licima u smislu odredaba čl.1996. Naime. a posle njihove smrti je nastavio da koristi stan. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju.154. st. ovaj pravni odnos je trebalo raspravljati u smislu odredaba čl. Lice protiv koga je vođen i obustavljen krivični postupak. već da su državni organi preduzimali mere koje su u skladu sa zakonom. Ovo rešenje je potvrđeno od strane drugostepenog organa uprave protiv kojeg je tužilac pokrenuo upravni spor. te je nakon toga.

Rev. sin tužioca – koji je bio prognano lice sa teritorije Hrvatske. osim ako je reče o pogrešnom tumačenju zakona. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. 2004. oštećeni treba da dokaže pored opŠtih uslova za građansko-pravnu odgovornost (uzročna veza i šteta). nezakonitim radom organa tužene. U postupku je utvrđeno i da je tužiočev otac zakupac stana površne 56 m2 i da je tužilac unet u očev ugovor o zakupu stana kao član njegovog porodičnog domaćinstva. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. 50/04 od 24.10. 1035/04 od 21. da je štetu pričinio organ prvnog lica nezakonitim radom u vršenju svojih funkcija. Za odluku o odbijanju tužbenog zahteva nižestepeni sudovi su dali jasne i pravilne razloge koje u svemu kao osnovane prihvata i Vrhovni sud. a u ponovljenom postupku drugostepeni upravni organ je svojim rešenjem poništio prvostepeno rešenje. nema pravo na naknadu štete od tužene Opštine. zbog čega nije osnovano isticanje tužioca u reviziji o pogrešnoj primeni materijalnog prava. tužilac koji inače ne spada u krug lica kojima pripada pravo da nastave sa korišćenjem predmetnog stana. odbijena je tužiočeva tužba za reizvršenje zbog faktičke nemogućnosti. Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja. ili u vezi sa vršenjem svojih funkcija. Prvostepeni upravni organ je u ponovnom postupku odbacio predlog za iseljenje tužioca zbog apsolutne nenadležnosti. stav 1. Tužilac je iz ovoga stana iseljen a tužena je u međuvremenu istim raspolagala tako što ga je dodelila trećem licu sa kojim je zaključila ugovor o zakupu. U konkretnom slučaju do iseljenja tužioca iz spornog stana došlo je zbog pogrešnog tumačenja propisa o stvarnoj nadležnosti jer je odluku o iseljenju doneo organ uprave umesto suda opšte nadležnosti. Zbog toga i po oceni Vrhovnog suda. Postoji odgovornost Republike zbog nezakonitog rada njenih organa.OBLIGACIONO PRAVO dležnosti.06. U ovom slučaju. Odgovornost pravnog lica uslovljena je neprimenjivanjem ili pogrešnim primenjivanjem određenih propisa.2004. Tužbeni zahtev tužioca je zasnovan na odredbi člana 172. Iz obrazloženja: Nižestepeni sudovi pravilno zaključuju da je tužena odgovorna za štetu prema članu 172. Postojanje odgovornosti pravnog lica nije uslovljeno namerom ili grubom nepažnjom jer je postojanje namere ili grube nepažnje pravno relevantno samo u regresnoj parnici. kada prognano lice koje se zateklo na njenoj teritoriji predaju organima Republike Srpske Krajine. godine) . Zakona o obligacionim odnosima po kojoj pravno lice odgovara za štetu koju njegov organ prouzrokuje trećem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem svojih funkcija. Tužilac je pokrenuo parnicu da se utvrdi da ima pravo zakupa na spornom stanu i pravo da nastavi sa korišćenjem stana posle smrti ranijih nosilaca stanarskog prava koji je okončan pravosnažnim rešenjem o povlačenju tužbe. Rev. predat je organima Republike Srpske Krajine. nižestepeni sudovi su zaključili da je zahtev tužioca za naknadu štete neosnovan. Zakona o obligacionim odnosima. U postupku reizvršenja. godine) 409. Da bi ostvario pravo na naknadu štete od pravnog lica.204 - . po pravilima o odgovornosti za drugog. koji reguliše odgovornost pravnog lica za štetu koju njegov organ prouzrokuje trećem licu u vršenju.

Rok zastarelosti potraživanja naknade štete teče prema državi. ima pravo na naknadu utvrđene sadašnje vrednosti novčane sume iz perioda prve uplate. Time tužilac smatra da je pretrpeo štetu. Takođe je utvrđeno da sud nije doprineo odugovlačenju postupka. ZOO. ZOO. svojim odugovlačenjem doprineo da se obezvredi uplaćeni novac od 1989. zastareva u rokovima propisanim odredbama iz člana 376. Drugostepeni sud je odbio žalbu tuženika i potvrdio je prvostepenu presudu. jer rok zastarelosti potraživanja naknade štete iz člana 377. odnosno objektivni rok od pet godina od dana nastanka štete. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. Neosnovano je isticanje u žalbi da je prvostepeni sud materijalno pravo pogrešno primenio. 3163/04 od 10. Gž. ZOO. ZOO. godine ondašnjih 20 miliona dinara. godine. protekli su subjektivni rok od tri godine od saznanja za štetu.. a tužilac ima pravo na naknadu štete u vidu utvrđene sadašnje vrednosti novčane sume iz 1989.205 - . 381/04 od 31. godine kada je tužilac po navodu suda uplatio novu novčanu sumu.OBLIGACIONO PRAVO 410. a prema rokovima propisanim odredbom člana 376. godine) 411. jer je prva novčana suma obezvređena neradom Medicinskog fakulteta. od momenta nastanka štete do podnošenja zahteva za njenu naknadu. To je ustanova koju je osnovala Republika Srbija. U konkretnom slučaju ima mesta primeni člana 172. osnovan aktom tuženika. po odredbama iz člana 172.03. do 1992. ZOO teče samo prema učiniocu krivičnog dela kojim je šteta uzrokovana.2004. ZOO. a ne i prema državi odnosno pravnom licu koje za štetu odgovara umesto tog fizičkog lica. odnosno pravnom licu koje za štetu odgovara umesto tog fizičkog lica. po odredbama iz člana 172.2004. Stoga su neosnovani navodi revizije tužioca. Ukoliko je organ pravnog lica svojim ponašanjem (nečinjenjem) doveo do toga da se suma uplaćena za veštačenje obezvredi i tužilac bude prinuđen da uplati novu novčanu sumu za veštačenje.. (Iz presude Okružnog suda u Čačku. Iz ovih razloga potraživanje naknade štete po osnovu odgovornosti države za štetu koju prouzrokuje njen organ. br.11. a veštačenje nije obavljeno do 1992. godine. Iz obrazloženja: Presudom prvostepenog suda tuženik Republika Srbija je obavezana tužiocu da plati na ime naknade štete navedeni iznos u izreci presude.. Rev. pa je po nalogu suda tužilac uplatio u toku 1989. jer je organ tuženika – Medicinski fakultet. godine) . Dokazima je utvrđeno da je tužilac učestvovao u parničnom postupku i u istoj je određeno veštačenje od strane sudsko-medicinskog odbora Medicinskog fakulteta u B. Iz obrazloženja: U konkretnom slučaju.

zakonitost i pravilnost rada tog organa.OBLIGACIONO PRAVO 412. u toku krivičnog postupka nijedna okolnost nije ukazivala na to da se krivični postupak nije mogao uspešno provesti i bez privremenog oduzimanja putne isprave. oštećenom pripada građansko pravna zaštita u vidu zahteva za naknadu materijalne štete za koju odgovara Republika Srbija prema članu 172. a krivični postupak je pravnosnačno okončan donošenjem oslobađajuće krivične presude od 20. Vrhovni sud je na osnovu člana 393. Prema razlozima sudova mera privremenog oduzimanja putne isprave od tužioca koja je trajala skoro dve i po godine. Izloženo stanovište nižestepenih sudova u pogledu propisa relevantnih za ocenu osnovanosti zahteva tužioca je po oceni Vrhovnog suda pravilno. ZOO. sudovi su delimično usvojili tužbeni zahtev za utvrđeni iznos izgubljene zarade sa pripadajućom kamatom. Postupanje organa za čiji rad odgovara država. u kojoj je tužilac učestvovao. Iz obrazloženja: U postupku je utvrđeno da je povodom saobraćajne nezgode koja se dogodila 27.2004. predlažući da se razmotri pitanje vraćanja putne isprave na osnovu ponuđenog jemstva.01. ocenjuje se prema propisanim pravilima postupka za rad tog organa i okolnostima slučaja. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije Rev. ZPP. Pored toga. jer je dolazilo do sniženja čiste dobiti. koje prihvata i Vrhovni sud. a da je vlasnik gostionice u nemačkom gradu Heslingenu. Kada je u pogledu primenjene mere oduzimanja putne isprave u krivičnom postupku i ostvarenja njenog legitimnog cilja narušen princip proporcionalnosti. ne samo zbog ishoda krivičnog postupka u kome nije dokazano da je tužilac izvršio krivično delo. koji je neopravdano dugo trajao. godine. S obzirom da je u pogledu preduzete mere i ostvarenja njenog legitimnog cilja narušen princip proporcionalnosti. imajući u vidu sve okolnosti konkretnog slučaja. aprila 1982. septembra 1984. godine. kako ne bi trpeo štetu u obavljanju svoje ugostiteljske delatnosti. ZKP. Za sve vreme neopravdano dugog trajanja postupka vraćanje putne isprave tužilac je trpeo štetu u vidu izgubljene zarade u vršenju ugostiteljske delatnosti. maja 1986. Odlukom krivičnog suda. Budući da je tužilac imao i nemačko državljanstvo i da mu je oduzeta strana putna isprava. njegov branilac je u toku krivičnog postupka više puta podnescima ukazivao na dugo trajanje postupka i predlagao vraćanje putne isprave tužiocu. Na osnovu iznetih razloga. s obzirom na činjenicu da obavlja delatnost u Nemačkoj i da se radi o putnoj ispravi koja mu je izdata kao državljaninu Nemačke. a na osnovu zahteva oštećenih kao tužilaca protiv njega je pokrenut krivični postupak. neažurnost i dugo trajanje postupka) nije opravdalo ovlašćenje iz člana 85. stav 2. Iz činjeničnog utvrđenja proizlazi da u krivičnom postupku zakoniti cilj mere privremenog oduzimanja putne isprave nije opravdan. već i zbog dugog trajanja postupka i činjenice da je tužilac ukazivao na mogućnost blaže mere (polaganje jemstva) kojom se moglo postići obezbeđenje njegovog prisustva u krivičnom postupku. Na osnovu toga. tužiocu u ovom sporu pripada građansko-pravna zaštita u vidu zahteva za naknadu materijalne štete koja je prouzrokovana nepravilnim radom državnog organa. zbog propusta organa u vođenju krivičnog postupka (odlaganje pretresa. godine. tužiocu je vraćena isprava 21. od strane organa unutrašnjih poslova od tužioca oduzeta putna isprava.206 - . 11-2374/03 od 29. Nižestepeni sudovi nalaze da je tužena Republika Srbija odgovorna za materijalnu štetu u smislu člana 172. odlučio kao u izreci". godine) . Zakona o obligacionim odnosima. U obrazloženju pobijane presude navedeni su jasni i pravilni razlozi.

Kada oštećeni doprinese da šteta uopšte nastane ili da bude veća nego što bi inače bila. u konkretnom slučaju trebalo je oceniti da li je tužilac oštećeni. II 507/03 od 03. godine) 414. dolazi do podeljene odgovornosti i srazmernog smanjenja naknade. usled čega je tužilac izgubio ravnotežu i pao s papučice viljuškara na kojoj je stajao. te nemogućnosti preciznog upravljanja. vlasništvo tuženog. ili nije. već samo Republika Srbija kao država. Zakona o obligacionim odnosima. . Naime. Dakle. Vrhovni sud nalazi da je ukupnu pravičnu naknadu valjalo smanjiti za 20% i to za svaki pojedinačni vid nematerijalne štete. i ocene doprinos oštećenog u nastaloj šteti. i u kojoj meri konkretno svojom radnjom ili propuštanjem. u smislu člana 395. Zakona o obligacionim odnosima (pravilo podeljene odgovornosti). sud dosuđuje naknadu vodeći računa o okolnostima slučaja. a pri tome nisu obezbeđeni odgovarajući uslovi rada u skladu sa odgovarajućim Zakonom o zaštiti na radu. ZPP. a da se pri tome uopšte ne uzima u obzir njegov subjektivni odnos prema tom svom vlastitom ponašanju. pa je vozač u nameri da stabilizuje viljuškar i da izbegne otvoreni šaht na putu. te je ovaj manevar pojačao nestabilnost viljuškara i ljuljanje. Iz obrazloženja: Iz spisa predmeta nesumljivo se vidi da je predmetna šteta nastala u vršenju sudijske dužnosti. ukoliko je moguće utvrditi koji deo štete potiče od oštećenikove štetne radnje i propuštanja.207 - . Osnovano se u reviziji ukazuje da su sudovi propustili da primene odredbu člana 192. autoviljuškar je krenuo u desnu stranu. Kako su sudovi organi države. ostvaruje se tužbom podnetom protiv države. Vodeći računa o okolnostima slučaja. standardnog ponašanja drugih osoba u dotičnoj situaciji. faktički učestvovao u prouzrokovanju određenog dela njegove vlastite štete. Kritičnom prilikom tužilac je zadobio teške telesne povrede. Naknada štete koju prouzrokuje sud. Stoga je Vrhovni sud u tom delu preinačio nižestepene presude. i člana 174. za štetu koju sudska vlast prouzrokuje građanima ne može odgovarati opština kao jedinica lokalne samouprave. Rev. već se jedino ocenjuje da je dotično njegovo ponašanje bilo drukčije od redovnog uobičajenog.OBLIGACIONO PRAVO 413. kojim se istovremeno smanjuje dužnost štetnikove naknade potpune integralne štete. Na osnovu takvog činjeničnog utvrđenja nižestepeni sudovi su zaključili da je drugotuženi odgovoran za nastalu štetu po principu objektivne odgovornosti kao i imalac opasne stvari u smislu člana 173. dolazi do podeljene odgovornosti i srazmernog smanjenja naknade. i da je bio svestan da viljuškarem upravlja radnik koji nije obučen. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. da bi se prevezao na mesto rada. očigledno je da nije posvetio dovoljnu pažnju tako rizičnoj vožnji. stav 1. Iz obrazloženja: Prema činjeničnom utvrđenju nižestepenih sudova prilikom pokretanja viljuškara.2003. usled klizavog kolovoza i delom usled praznog hoda volana. pokrenuo volan u levu stranu. koji uz to nije bio ispravan. što svakako jeste viljuškar u pokretu. i da je time delimično doprineo da šteta nastane u vidu teške telesne povrede koja je prouzrokovala trajne posledice za tužioca.07. Imajući u vidu utvrđenja da je tužilac nepropisno stao na papučicu viljuškara. a kad je to nemoguće utvrditi. kada oštećeni doprinese da šteta uopšte nastane ili da bude veća nego što bi inače bila.

tržišni inspektori. u reviziji se neosnovano navodi da su nižestepeni sudovi pogrešili što su obavezali tuženu Državu da prouzrokovanu štetu naknadi. br. za štetu koju organ države prouzrokuje trećem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem svoje funkcije odgovara država. Zakona o obligacionim odnosima. ako imalac za to nije odgovoran. Iz obrazloženja: Prema članu 172.02. Vojna vozila stoje u krugu kasarne i bez kontrole pri izlasku ne mogu biti uključena u javni saobraćaj.208 - . stav 1. ali za to je odgovoran i imalac vozila. obavlja Ministarstvo trgovine preko tržišnih inspektora. za štetu koja od nje potiče ne odgovara on nego onaj koji mu je oduzeo opasnu stvar. 6203/2002 od 10. Iz obrazloženja: Odredbom člana 38. godine) 416. Na ovaj način vozilo tuženog je. Republika Srbija je odgovorna za štetu koju njen organ prouzrokuje trećem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem svojih funkcija. Zakona o obligacionim odnosima. (Vrhovni sud Srbije.OBLIGACIONO PRAVO Prema članu 172. ne obezbeđujući ga na odgovarajući način od mogućnosti samopokretanja. U reviziji se neosnovano ističe da postoji razlog za isključenje odgovornosti iz člana 175. a pošto za štetu od takve stvari.11. delovalo kao opasna stvar.2002. jer opština ne može odgovarati za štetu koju građanima prouzrokuju organi države. Tačno je da je vozilo tuženog bez znanja vojne komande upotrebilo mobilisano lice na službi u JNA. Čim se vozilo tuženog našlo na ulici. Tužiocu je štetu na vozilu prouzrokovalo lice na službi u Vojsci Jugoslavije. Pošto je u ovom slučaju tužba za naknadu štete podneta protiv opštine. Rev. ako je imaocu oduzeta opasna stvar na protivpravan način. svojim svojstvima i položajem. kao pravno lice. 7/91) i Uredbi o načinu i vršenju poslova Ministarstva i posebnih . Zakona o uslovima za obavljanje prometa robe propisano je da nadzor nad primenom Zakona i drugih propisa kojima se uređuje promet robe. jasno je da je zatajila kontrola. stav 1. Imalac opasne stvari ne oslobađa se objektivne odgovornosti ako učini propust u kontroli nad tom stvari. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. Zakona o obligacionim odnosima. pa dođe do njene neovlašćene upotrebe. Rev. imalac snosi odgovornost za neovlašćenu upotrebu vozila koje je prouzrokovalo štetu tužiocu. jer nije preduzeo sve što je bilo potrebno da spreči neovlašćenu upotrebu vozila. po članu 174. 344/02 od 07.2002. odgovara imalac. U momentu oduzimanja robe. i što se ono. bez kontrole. Prema ovoj odredbi. zahtev prema njoj je neosnovan. samopokrenulo i naletelo na vozilo tužioca parkirano ispred njega. shodno Zakonu o ministarstvima ("Sl. time što je vozilo tuženog ostavio na strmoj ulici. a pošto nju organizuje vojna komanda. dakle organi lokalne samouprave. Ona ima svoje organe i može odgovarati samo za štetu koju oni. Zakona o obligacionim odnosima. glasnik RS". pravno lice odgovara za štetu koju njegov organ prouzrokuje trećem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem svoje funkcije. prouzrokuju trećim licima. godine) 415.

Zakona o obligacionim odnosima propisano je da pravno lice odgovara za štetu koju njegov organ prouzrokuje trećem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem svojih funkcija. Međutim.94 dinara sa traženom kamatom od podnošenja tužbe do isplate. prema kojim odredbama se roba može oduzeti ako je u pitanju prekršaj iz člana 99. postupali su kao radnici Ministarstva trgovine i turizma. Stoga je revizija prvotužene Republike Srbije delimično usvojena i drugostepena i prvostepena presuda preinačene tako što je. S obzirom da je Republika Srbija u smislu člana 172. to samo ovo Preduzeće može biti stranka u ovom postupku. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. stav 1. 3/92).11. nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo – odredbu člana 172. Rev. Kako je roba oduzeta od pravnog lica. van sedišta ministarstava.član 100..” reg. godine) 417. kao i u smislu odredbe člana 118. je oduzeo putničko vozilo “M. a ne vlasnik i direktor tog preduzeća kao fizičko lice. ZOO. Odredbom člana 172. maja 1995. stav 1. Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju. a u postupku je tužilac proglašen odgovornim za učinjeni prekršaj iz člana 99.. Zakona o prekršajima." Eksport-import. kada su odbili tužbeni zahtev za naknadu štete u visini utuženog iznosa od 45. februara 1997. tačka 2. Kako je predmetno vozilo oduzeto i vraćeno u skladu sa navedenim propisima. Tužilac je 19. i st. br. br. Tužilac je vlasnik Preduzeća za unutrašnju i spoljnu trgovinu "M.. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju dana 22.702. to je isključivo prvotužena Republika Srbija. U prekršajnom postupku tuženi je oglašen odgovornim za prekršaj iz člana 99. tačka 2.2002.209 - . tužbeni zahtev tužioca odbijen zbog nedostatka aktivne legitimacije. Stoga je revizija drugotužene opštine Vranje usvojena i drugostepena i prvostepena presuda preinačene tako što je tužbeni zahtev u odnosu na tuženu opštinu odbijen... to je prvotužena u obavezi da naknadi štetu prvotužiocu. Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju i zbog toga je kažnjen kaznom od 500. kao i da se u tom slučaju – oduzimanja robe ista stavlja pod carinski nadzor do okončanja prekršajnog postupka. a prvo tužilac je pretrpeo štetu zbog nezakonitog oduzimanja robe od strane radnika Ministarstva trgovine.450 USA dolara u dinarskoj protivvrednosti na dan isplate. navedeno vozilo je vraćeno na osnovu člana 100. te je isti njegov zakonski zastupnik. tog zakona. godine ovlašćeni radnik Carinarnice Z. Ovako su nižestepeni sudovi odlučili pošto su utvrdili da su organi tužene postupali u skladu sa propisima . stav 1. 99. stav 1. _____.. čiji je organ Ministarstvo trgovine. stav 1. Kako je u konkretnom slučaju roba oduzeta od strane tržišnih inspektora kao radnika Ministarstva trgovine. Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju. i isto je stavljeno pod carinski nadzor do okončanja prekršajnog postupka. godine na osnovu akta carine preuzeo ovo vozilo. carinski organ može oduzeti robu i staviti je pod nadzor do okončanja prekršajnog postupka. st. Ukoliko se napravi prekršaj iz čl. 1... Na osnovu tako utvrđenog činjeničnog stanja. glasnik RS". odnosno od Preduzeća za unutrašnju i spoljnu trgovinu "M. 6. kao i iznos od 1." Eksport-import. istog Zakona. 1120/92 od 20. Zakona o spoljnotrgovin.OBLIGACIONO PRAVO organizacija van njihovog sedišta ("Sl. Zakona o obligacionim odnosima odgovorna za štetu koju njen organ prouzrokuje trećem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem svojih funkcija. vlasništvo tužioca.00 dinara. u smislu napred navedene zakonske odredbe odgovorna za naknadu štete nastalu nezakonitim oduzimanjem robe.

broj 18/92). stav 3. stav 2. 6258/99 od 14.. bio u kakvoj obavezi prema organima Kninske Krajine. da li je u vreme nastanka štete imao svojstvo državljanina Republike Srbije. U oba slučaja dolazi se do člana 172. u smislu člana 395.00 dinara. Zakona o parničnom postupku. i kakav je ona. nižestepeni sudovi nisu imali u vidu ove propise.Rev. pa stoga tužena nije u smislu odredbi člana 172. prvostepeni sud će ceniti i to da li je tužilac. koji su ga .izložili rizicima rata u Hrvatskoj i poniženjima koje je doživeo zato što se. Iz obrazloženja: Zbog toga što su ga pripadnici policije lišili slobode i predali organima vlasti Kninske Krajine. ne može biti lišen državljanstva. Ustava i član 17. Ustava Srbije odnosno član 17.. stav 3. građanin Republike Srbije. Država je odgovorna za štetu koju njeni organi prouzrokuju licima prognanim radi prisilne mobilizacije. 1. stav 1. Odbivši zahtev tužioca za naknadu štete. iz R. Izbeglicama je obezbeđena pravna zaštita koju uživaju i građani Republike Srbije (član 4. Pravilna primena materijalnog prava iziskuje da se razjasni status tužioca tj. Ustava SR Jugoslavije).tužilac traži da mu tužena naknadi štetu.. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. kao građanin Rijeke. odnosno Savezne Republike Jugoslavije. izbeglicama se obezbeđuje unutrašnja i međunarodna pravna zaštita na način koji je utvrđen za građane Republike Srbije (član 4. Građanin Republike Srbije ima državljanstvo Republike i ne može ga biti lišen. pravilno su nižestepeni sudovi ocenili da su u ovoj pravnoj stvari organi tužene postupali u skladu sa citiranim odredbama Zakona o spoljno trgovinskom poslovanju i Zakona o prekršajima. na šta se u reviziji osnovano ukazuje a zbog čega je došlo do pogrešne primene materijalnog prava.OBLIGACIONO PRAVO skom poslovanju i kažnjen novčanom kaznom od 500. prognan ili ekstradiran (član 47. Zakona o izbeglicama). Rev. po otpočinjanju rata.210 - .svako pravno lice (pa i država) odgovara za štetu koju njegov organ prouzrokuje trećem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem svojih funkcija. ZOO-a odgovorna za nastalu štetu. U drugom slučaju. Građanima je zajemčena sloboda kretanja i nastanjivanja. Zakona o izbeglicama . Naravno. gde je rođen . glasnik RS".. U prvom slučaju.2002. Ovde je reč o šteti koja je nastala povredom Ustavom zajemčenih i priznatih prava i sloboda građana. prognan ili ekstradiran (član 47.2001.pravni subjektivitet.07. godine) 418. i 2. Ustava Republike Srbije). pa se šteta može reparirati i od drugog pravnog lica (uključujući i drugu državu). odnosno Savezne Republike Jugoslavije ili svojstvo izbeglice. imala pravni.. kao i pravo da napuste Republiku Srbiju i u nju se vrate (član 17. Zakona o obligacionim odnosima. Ustava SR Jugoslavije). Zato je ovaj sud.protiv njegove volje . odnosno međunarodno. ukinuo pobijane presude i predmet vratio na ponovno suđenje. (Rešenje Vrhovnog suda Srbije. vratio u B. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima . 4497/01 od 11. gde je živeo."Sl. st. godine) . u smislu člana 206. u vreme nastanka štete. Ova odgovornost može biti i solidarna. Stvar je oštećenog da izabere koga će od više solidarnih dužnika tužiti.06.

04. te mu ga vratila.08. Rev. Zakona o obligacionim odnosima. (Vrhovni sud Srbije. falsifikovanja brojnih oznaka vozila. čiji su organi vršeći službenu dužnost.1999. 6497/98 od 03. po osnovu sticanja od nevlasnika u smislu člana 31. već posledica prethodnog protivpravnog oduzimanja vozila od njegovog stvarnog vlasnika i izmene. ne može predstavljati valjan pravni osnov za sticanje svojine tužioca ni derivativnim načinom u smislu člana 34. ni originarnim. (Vrhovni sud Srbije. godine) 419. što su krivična dela. 3532/98 od 17. 421. 6126/98 od 05. nema značaja za odlučivanje o traženoj naknadi štete u odnosu na pitanje postojanja odgovornosti Republike Srbije. te kasnije zaključenje ugovora o komisionoj prodaji koji zbog načina na koje je vozilo izašlo iz državine vlasnika. (Vrhovni sud Srbije. Organizacija koja gazduje lovištem dužna je da preduzima propisane mere za sprečavanje štete koju divljač može pričiniti imovini ili ljudima na zemljištu i vodi na kojima se lovište nalazi i na okolnim zemljištima. 4470/02 – P. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. Ako štetu pričini lovostajem zaštićena divljač onda je orgnaizacija dužna da naknadi štetu pod uslovom da je oštećeni preduzeo propisane mere za sprečavanje štete od divljači. U ovakvoj situaciji.1999. tj. . tačka 3.2000. otkrili falsifikovanje brojnih oznaka vozila i činjenicu da je vozilo protivpravno oduzeto od njegovog stvarnog vlasnika. Zbog toga je pravilan zaključak prvostepenog suda da nema osnova za odgovornost tužene Republike za naknadu štete prouzrokovane tužiocu koji bi bio zasnovan na odredbi člana 172.11. istog Zakona. ta lica odgovaraju solidarno. godine) 420. Rev. Rev. a prevozilac i pored nastojanja. koja su na neki način međusobno povezana.OBLIGACIONO PRAVO Pravno lice odgovara za štetu koju njegov organ prouzrokuje trećem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem svojih funkcija. (Gž. br. 6076/98 od 11.11. sprovedenih u skladu sa njihovim službenim ovlašćenjima. imajući u vidu osobenosti slučaja. nije mogao da izbegne niti da otkloni njegove posledice. Pravno lice odgovara za štetu koju njen organ prouzrokuje trećem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem svoje funkcije. Rev. godine) 422. kupio to vozilo po ugovoru o komisionoj prodaji kojom je prethodila predaja vozila komisionaru preko punomoćnika navodnog vlasnika. a ne može se utvrditi koje je od njih štetu prouzrokovalo.1999.211 - 423. šteta nastala za tužioca nije posledica radnji organa tužene. Ako je štetu prouzrokovalo neko od dva ili više lica. br. (Vrhovni sud Srbije. 1851/00) Prema članu 17. Zakona o ugovorima o prevozu u železničkom saobraćaju prevozilac se potpuno ili delimično oslobađa odgovornosti za štetu ako je udes ili nezgoda nastala krivicom trećeg lica. godine) . Okolnost što je tužilac ne sumnjajući u poreklo vozila i vlasništvo označenog prethodnika na koje je vozilo bilo registrovano.

( Iz rešenja Okružnog suda u Kraljevu Gž. godine) 425.09.1996. Rev. 4620/95 od 24. (Vrhovni sud Srbije. može odgovarati za štetu usled opasne stvari i kao njen imalac.Lice u građansko-pravnom odnosu sa preduzećem. godine) 426.04. godine) 428.1999. 751/99 od 10. Oštećenik ima pravo zahtevati naknadu štete i neposredno od radnika ako je štetu prouzrokovao namerno.1998. (Vrhovni sud Srbije. odnosno uobičajene mere bezbednosti. (Zaključak savetovanja u Saveznom sudu. (Vrhovni sud Srbije. odnosno poslodavca. Ako je do ubistva ili povrede došlo u vezi sa radom ili ako je pravno lice. na radu ili u vezi sa radom.OBLIGACIONO PRAVO Opština nije odgovorna za štetu zbog rušenja bespravno podignutog objekta ako graditelj bespravno podignutog objekta ne postupa po konačnom rešenju upravnog organa kojim se nalaže rušenje objekta i sam ne poruši bespravno podignuti objekat. odnosno poslodavac kod koga je radnik radio u trenutku prouzrokovanja štete. (Vrhovni sud Srbije.1998. Rev. Rev.11. odnosno poslodavac propustio da preduzme propisane. 1192/97 od 24. lice u radnom odnosu. Rev.1995.10.10. godine) 429. Odredba člana 170. 20/98 od 29.04. godine) 424. Rev.212 - 430. 5334/96 od 15. Oštećeni ima pravo na naknadu štete koju mu nezakonitim ili nepravilnim radom pričini službeno lice ili državni organ ili organizacija koja vrši javna ovlašćenja u skladu sa zakonom.1999. odgovara pravno lice.1992. Za štetu prouzrokovanu ubistvom ili telesnom povredom radnika na radnom mestu od strane lica koje nije radnik kod istog pravnog lica.12. 130/99 od 07. Neblagovremeno dostavljanje rešenja o izvršenju organu nadležnom za sprovođenje izvršenja može biti razlog za naknadu štete usled zadocnjenja ali ne i razlog za naknadu štete usled neizvršenja pravnosnažne presude. . godine) . godine) 427. (Vrhovni sud Srbije. od 27. Za postojanje odgovornosti pravnog lica za štetu koju njegov organ prouzrokuje trećem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem funkcije. Zakona o obligacionim odnosima primenjuje se u slučaju kad je trećem licu štetu prouzrokovalo. potrebno je da postoji uzročna veza između greške njenog organa i prouzrokovane štete.

4436/88) 436. . 651/90) 435.213 - 438.javnog prevoza u kojoj je radnik . 432. Rev. prouzrokovao štetu trećem licu. 442/90) 433. Rev. ako pacijentu nije predočila sve moguće posledice operativnog zahvata na koji je. Rev. prouzrokovanu aktivnošću drugog vojnika. (Viši privredni sud Srbije. inače. 2714/92) Zdravstvena ustanova odgovara za štetne posledice operativnog lečenja. odgovorna je organizacija udruženog rada . Pž. 3556/86 od 02. (Vrhovni sud Srbije. (Vrhovni sud Vojvodine. pristao. Za štetu koja nastane usled nestručne vožnje vozača gradskog saobraćaja. Objektivna odgovornost države SFRJ sastoji se u odgovornosti za druga lica. tj. Država SFRJ je odgovorna za štetu koju pretrpi vojnik u krugu kasarne u toku vojnog roka. Ne postoji odgovornost federacije za štetu koju je prouzrokovao vojnik na odsluženju vojnog roka. (Vrhovni sud Srbije. (Vrhovni sud Srbije. za vojna lica koja su u vezi sa vršenjem službe učinila štetu trećim licima.1986. po osnovu dozvoljenog izlaska iz kasarne. Opština odgovara za štetu pričinjenu nepravilnim radom njenih organa prilikom rušenja objekta u postupku prinudnog izvršenja. 2714/92) 431. SIZ zdravstvene zaštite nema pravo da od organizacije kod koje je radnik zaposlen naplati na ime regresne štete troškove lečenja njenog radnika koji je povređen u krugu fabrike ako do povrede i nastalih troškova lečenja nije došlo u vezi sa radom jer je radnik tuženika povređen na taj način što je drugi radnik pokušao da ga ubije za koje krivično delo je i kažnjen u krivičnom postupku. (Viši privredni sud. Rev. Pž.vozač zaposlen. Gž.09. godine) . (Okružni sud u Kraljevu. tako što je usled naglog kočenja autobusa putnica pala u autobusu i povredila nogu.OBLIGACIONO PRAVO Za naknadu štete nastale posle hirurške intervencije od značaja je ceniti i obavezu zdravstvenih radnika da obaveštavaju pacijenta o mogućim posledicama i riziku koji se preuzima pristankom na operativni zahvat. koji je za vreme boravka van kasarne. (Vrhovni sud Vojvodine. 656/87) 437. Rev. 101/90) 434.

Kada je konačnim rešenjem upravnog organa naloženo uklanjanje objekta i materijala nakon rušenja objekta.posle pravosnažnosti rešenja o obustavi prekršajnog postupka zbog zastarelosti. Rev. Rev.OBLIGACIONO PRAVO Kada je po naredbi suda oduzeto putničko vozilo. Država SFRJ odgovara za štetu koju pričini carinarnica time što nije preduzela nikakve mere zaštite putničkog vozila stavljenog pod carinski nadzor. Zakona o upravi. jer šteta nije pričinjena u vezi sa vršenjem vojničke službe. onda društveno-politička zajednica nije odgovorna za štetu zbog rušenja objekta. Rev. 3566/85) . a ne i valorizaciju ovih troškova na dan presuđenja. Gž. 246/86) 439. (Vrhovni sud Srbije. Vlasnik vozila koji je popravio vozilo i isplatio troškove popravke može tražiti naknadu isplaćenih troškova popravke. 156. Međutim.214 - 444. Oba ova uslova moraju biti ispunjena kumulativno. Za štetu koju pričini vojnik za vreme odsustva ne odgovara država SFRJ. 502/85) 442. društveno-politička zajednica oslobađa se takve odgovornosti ako dokaže da je njen radnik u datim okolnostima postupao onako kako je trebalo raditi. (Vrhovni sud Vojvodine. Rev. (Okružni sud u Beogradu. Rev. 505/85) 441. Za odgovornost države SFRJ potrebno je da su ispunjena dva uslova: da je štetu izvršilo vojno lice i da je šteta pričinjena u vezi sa vršenjem službe nezakonitim ili nepravilnim radom. Slično čl. . ako takvim rušenjem nije došlo do veće štete nego da je sam vlasnik rušio objekat. te je usled toga došlo do oštećenja vozila. (Vrhovni sud Vojvodine. za koji je izdata privremena lokacija na građevinskom zemljištu do njegovog privođenja nameni prema urbanističkom planu. pa zbog neodgovarajućeg čuvanja na otvorenom prostoru nastalo oštećenje na vozilu. kad to rušenje nije učinio vlasnik. Lice kome su na ograničenom prelazu oduzeta devizna sredstva zbog neposedovanja potvrde ovlašćene banke a po rešenju Saveznog deviznog inspektorata u korist buxeta federacije . 253/85) 443. 514/85) 440. koje je vraćeno vlasniku odgovarajuća društveno-politička zajednica odgovorna je za naknadu štete. (Vrhovni sud Srbije. (Vrhovni sud Vojvodine. nema pravo na povraćaj oduzetih sredstava koja tužena država SFRJ drži po osnovu rušenja. društveno-politička zajednica odgovara za štetu koju njen radnik u vezi sa vršenjem službene dužnosti prouzrokuje drugome.

1659/84) 447. (Vrhovni sud Srbije. dakle. 2066/80) . jer nije bilo u radnom odnosu. (Vrhovni sud Srbije.OBLIGACIONO PRAVO Kad je utvrđeno da je hirurška intervencija bila nužna i da je izvedena po svim pravilima medicinske nauke. . koje nastanu usled nestručnog. za posledice koje se ne mogu pripisati u krivicu lekarima i drugom medicinskom osoblju zbog postupanja koje nije bilo u skladu sa pravilima medicinske struke. 1832/85) 445. Rev. Gzz. (Vrhovni sud Srbije. Rev. 676/82) Zdravstvena ustanova. i ona odgovara za štetu prouzrokovanu pacijentu ako njeni lekari i drugo medicinsko osoblje nisu postupali u skladu sa pravilima medicinske nauke i sa odgovarajućom pažnjom. (Vrhovni sud Srbije. ne pripada pravo na naknadu štete zbog izgubljene zarade za vrenme lečenja i bolovanja. onda zdravstvena organizacija. nepažljivog i nepropisnog rada njenih radnika. Federacija ne odgovara za štetu koju su prouzrokovali pripadnici JNA. Radna organizacija za održavanje puteva odgovorna je za štetu oštećenom u slučaju kad je do štete došlo usled propusta radne organizacije da put pospe solju ili nekim drugim sredstvima. kako bi sprečila stvaranje leda na putu i na taj način put učinila bezbednim za saobraćaj. 451. Odgovornost zdravstvene organizacije je subjektivne. kad štetni događaj nije bio u vezi sa obavljanjem njihove službe. može odgovarati samo za one posledice intervencije. pa iz takvog ponašanja proistekne šteta. koja vrši medicinsku intervenciju. onda postoji pravni osnov za obavezivanje tužene opštine na naknadu štete koju su sopstvenici pretrpeli protivpravnom radnjom organa tužene. a ne objektivne prirode. Rev. Rev. Kad su organi tužene opštine bez postojanja pravnog osnova izvršili rušenje objekta. pa stoga nije ni moglo ostvariti zaradu. 39/84) 448. Rev. koje je za vreme odsluženja vojnog roka u JNA bilo povređeno i lečeno. nije u obavezi da oštećenom isplati naknadu štete. već na odsluženju redovnog vojnog roka. koji je bio u građanskoj svojini i imao status trajnog karaktera. (Vrhovni sud Srbije. (Vrhovni sud Srbije. 222/84) Oštećenom licu. (Vrhovni sud Srbije. Rev. u kojoj je izvršena hirurška intervencija. 450. koju je pretrpeo kao posledicu ove intervencije. Građansko-pravna odgovornost zdravstvene organizacije postoji samo ako se dokaže datim okolnostima lekara i zdravsteno osoblje medicinske ustanove nisu postupali ovako kako je trebalo.215 - 449. 1776/84) 446.

Iz obrazloženja: Nalazeći da je boravak tužioca u zatvoru nakon nastupanja apsolutne zastarelosti izvršenja krivične sankcije posledica pogrešnog tumačenja propisa a ne nepravilnog ni nezakonitog rada organa te da tužena nije odgovorna za naknadu štete u smislu čl. nego i kada je uslovljena greškom u tumačenju propisa. stav 1.12.184. Rev.03.04. Zakona o obligacionim odnosima . 172. Odredbama čl. stav 1. . godine do 28. KZ RS i u pritvoru je proveo od 08. tač. Zakonika o krivičnom postupku ("Sl. Dakle. Bez obzira što je pritvor bio određen iz zakonom priznatih razloga. pritvorenom licu pripada pravo na naknadu štete ako on ne bude opravdan pravnosnažnom osuđujućom presudom.216 - . br. 3. Iz toga upravo i proizilazi odgovornost tuženog za naknadu prouzrokovane štete tužiocu. ovim propisom regulisan je najširi obim odgovornosti za štetu prouzrokovanu neosnovanim držanjem lica u pritvoru ili na izdržavanju krivične sankcije.važeći u vreme prouzrokovanja štete) bilo je propisano da pravo na naknadu štete pripada i licu koje je usled greške ili nezakonitog rada organa neosnovano lišeno slobode ili je zadržano duže u pritvoru ili u ustanovi za izdržavanje kazne ili mere. za šta je odgovoran organ koji postupa u okviru zakonskih ovlašćenja. Iz obrazloženja: Utvrđeno je sledeće činjenično stanje: Ovde tužilac optužen je za krivično delo prikrivanja iz čl. 475/06 od 01.09. Odgovornost za naknadu nematerijalne štete zbog neosnovanog zadržavanja u ustanovi za izdržavanje kazne nakon nastupanja apsolutne zastarelosti izvršenja krivične sankcije postoji ne samo kada je zadržavanje posledica nepravilnog ili nezakonitog rada organa. Nižestepeni sudovi pravilno zaključuju da je neopravdan boravak tužioca u kazneno-popravnom domu posledica pogrešnog tumačenja propisa. četiri meseca i dvadeset dana. Međutim. stav 1.nižestepeni sudovi su odbili tužbeni zahtev za naknadu štete zbog neosnovanog boravka na izdržavanju kazne od 13.1993.1992.OBLIGACIONO PRAVO 452. godine.21. godine tj. U konkretnom slučaju nije sporno da je tužilac pogrešno zadržan u Kazneno popravnom domu nakon dana nastupanja apsolutne zastrelosti izvršenja kazne zatvora i da zakonski osnov za lišenje slobode u navedenom periodu nije postojao. bez obzira da li je prouzrokovana nezakonitim postupanjem ili samo greškom nekog organa. (Rešenje Vrhovnog suda Srbije. list SRJ".2007. Pogrešnu pravnu ocenu prvostepenog krivičnog suda otklonio je viši sud u postupku po pravnom leku u zakonom propisanoj proceduri. pravo na naknadu štete zavisi od konačnog ishoda krivičnog postupka. Dakle. 560.2004. godine) 453.04. 70/01 sa izmenama i dopunama . koji regulišu pravila o naknadi štete licima neosnovano lišenim slobode. Na pogrešnu primenu materijalnog prava se osnovano ukazuje revizijom. nižestepeni sudovi su propustili da ocene postojanje odgovornosti tužene za naknadu štete po krivičnim propisima. Zbog nastupanja .

545. kao što to tvrdi revizija (i što revident. 70/01 sa izmenama i dopunama . što je ovde slučaj i propisuje mogućnost da se takvom licu uskrati pravo na naknadu štete ako je svojim nedozvoljenim postupcima prouzrokovalo lišenje slobode. Rev. Zakonika o krivičnom postupku ("Sl. stav 1. list SRJ". stav 1. 560. a u trenutku vraćanja amortizacija vozila iznosi 79%.2005. važećeg u vreme presuđenja) uređuje postupak naknade štete zbog neosnovanog lišenja slobode. (Presuda Vrhovnog suda Srbije.OBLIGACIONO PRAVO apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja.129. nakon čega je tužilac preinačio tužbu tako što je tražio naknadu štete u iznosu od 771.50%. Član 545. ZKP (identične sadržine kao čl. Zakona o krivičnom postupku. Zakona o krivičnom postupku ("Sl. 27/92 i 24/94 . kao i u smislu odredbe čl. br. što je u skladu i sa članom 5.470.02. godine. ZKP važećeg u vreme presuđenja) zato što ovaj član uređuje postupak naknade štete u slučaju neopravdane osude.749.vlasnik ima pravo na naknadu štete po tom osnovu. 23.00 dinara. Nije osnovano pozivanje tužene u reviziji da je došlo do pogrešne primene odredaba čl. uostalom. godine. 2898/06 od 01. ZKP.217 - .2004. “šlepovanje” vozila i naknadu na ime umanjene vrednosti po osnovu amortizacije u periodu dok je vozilo bilo oduzeto od tužioca. vozilo je u trenutku oduzimanja bilo staro pet godina i jedan mesec i za taj period je bilo amortizovano 59. br. pritvorenom licu pripada pravo na naknadu štete nezavisno od činjenice što je pritvor bio određen iz zakonom priznatih razloga. list SFRJ". list SRJ". što predstavlja iznos od 617. Međutim.50% od cene novog vozila. stav 5. 556. 541. ne propisuje mogućnost da se okrivljenom uskrati pravo na naknadu štete ako je zloupotrebom procesnih prava doveo do zastarelosti krivičnog gonjenja. 1. 74/87. 541. i 545.važećeg u vreme lišenja slobode tužioca). godine Iz takvog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su pravilno zaključili da tužilac ima status lica neosnovano lišenog slobode. Pravo na naknadu štete zavisi od konačnog ishoda krivičnog postupka. . Prema nalazu i mišljenju sudskog veštaka. Tužbeni zahtev je prvostepenom presudom usvojen i tužiocu je dosuđen navedeni iznos koji obuhvata troškove popravke vozila. U reviziji tužena osnovano ukazuje da je o tužbenom zahtevu odlučeno pogrešnom primenom materijalnog prava i da je zbog toga činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno. tač..02. Nema mesta primeni čl.588. 4/77. tokom postupka nije ni dokazao) niti propisuje obavezu suda da ceni zakonitost i opravdanost određivanja pritvora.2000.00 dinara. Drugostepeni sud je odbio žalbu tužene i potvrdio prvostepenu presudu. 1.2007. Iz obrazloženja: U ovoj pravnoj stvari tužilac je tražio predaju vozila koje je tužena oduzela 20. Cena novog vozila iste marke i tipa na dan datog nalaza i mišljenja iznosi 2. godine) 454.00 dinara. u smislu čl. 560. postupak prema njemu je obustavljen pravnosnažnim rešenjem od 18. važeći u vreme lišenja slobode tužioca (identičan čl.07. br. 14/85. Vozilo mu je vraćeno u toku postupka. troškove delova koji nedostaju.važećeg u vreme donošenja rešenja o obustavljanju krivičnog postupka i u vreme donošenja prvostepene presude ). važećeg u vreme lišenja slobode tužioca. Ako pritvor ne bude opravdan pravnosnažnom osuđujućom presudom. 57/89 i 3/90 i "Sl. a umanjena vrednost vozila po osnovu amortizacije. u periodu dok je bilo oduzeto od tužioca. tač. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. iznosi 19.02. Samo ako je veći procenat amortizacije posledica neodgovarajućeg čuvanja vozila dok se ono nalazilo kod tužene .

Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je u toku postupka utvrdio da je tužilac na lokalnim izborima za odbornike u Opštini S.983. kao član Demokratske stranke vojvođanskih Mađara.05. Zakona o lokalnim izborima nisu u saglasnosti sa Ustavom. 237/07 od 31. godine u jedinicama lokalne samouprave sprovedeni dopunski izbori i izabrani novi odbornici.530. a da mu je zbog prestanka članstva u političkoj partiji DSVM prestao mandat odbornika na osnovu odluke SO S.05. Tužilac je za obavljanje funkcije potpredsednika SO S. i da se nalazilo kod njega. Da je ostao na funkciji potpredsednika Opštine do isteka mandata odnosno u periodu od 29.2003. Zakona o lokalnoj samoupravi i člana 45. Zakona o lokalnoj samoupravi. godine obratio tuženoj sa zahtevom za vraćanje odborničkog manadata i za naknadu materijalne štete u vidu izgubljene zarade. koja je objavljena u "Službenom glasniku RS" br. pa se tužilac dana 26.2004. i predsednika Komisije za predstavke i žalbe Opštine S. godine) 455. .2007. Prvostepeni sud je na osnovu utvrđenih činjenica pravilno zaključio da je tuženi svojom odlukom kojom je tužiocu konstatovao prestanak odborničkog mandata na osnovu odredbe člana 152. izabran za odbornika u SO S. u izbornoj jedinici tužioca popunjena drugim odbornicima. Rev. što ukupno iznosi 444. a kao predsednik Komisije za žalbe i predstavke naknadu od ukupno 1.OBLIGACIONO PRAVO Neosnovanim oduzimanjem vozila koje je tužiocu vraćeno. stav 1. godine je konstatovan prestanak odborničkog mandata tužiocu saglasno odredbi člana 152.00 dinara. to bi tužena bila u obavezi da nadoknadi samo štetu nastalu usled većeg procenta amortizacije zbog neodgovarajućeg čuvanja vozila dok se kod nje nalazilo.09. godine tužilac je razrešen funkcije potpredsednika SO S.2002. godine do 29. na dan 29.453.04. godine.03.2002. povredio odbornička prava tužioca i naneo mu materijalnu štetu. održanim dana 24. ukoliko su nakon odluke Ustavnog suda od 25. i 10. na period od 4 godine i da je u periodu od oktobra 2000. od 28.06.2004.05. od 28. U navedenom zaključku tužena se poziva na mišljenje Ministarstva za upravu i lokalnu samoupravu od 02. Kako bi vozilo koje je oduzeto tužiocu. (Rešenje Vrhovnog suda Srbije. utvrđeno je da odredbe člana 152. godine tuženi razrešio i funkcije predsednika Komisije za žalbe i predstavke.12. stav 1. godine.05. budući da mu je prestao status člana političke partije na čijoj listi je izabran za odbornika.01.2002.2003 godine. godine do 31. Odlukom tužene od 28. 100/03 od 14. tačka 9. Zakona o lokalnim izborima. 2002. godine u kojem je izneto da.2003. godine odbila zahteve tužioca iz razloga što su na ponovnim izborima odbornička mesta u SO S. godine. godine.218 - .10. vraćanje mandata ranijem odborniku objektivno nije moguće. dobijao naknadu. tačka 1. Tužena je zaključkom od 01..00 dinara.2002. godine.09.05. godine bio na funkciji potpredsednika Opštine S.2002. po redovnom toku stvari bilo amortizovano. da bi ga rešenjem od 30.09. Odlukom SO S.05. izabranog u istoj izbornoj jedinici.2004. Odborniku pripada naknada materijalne štete u visini pripadajućih naknada samo za period od donošenja rešenja o prestanku mandata do verifikacije mandata novom odborniku. koja odredba je kasnije Odlukom Ustavnog suda Srbije proglašena neustavnom. tužena je u obavezi da naknadi štetu koja je u uzročnoj vezi sa njenom radnjom oduzimanja vozila.2004. tužilac bi ostvario ukupno naknadu od 443.2002.10. Odlukom Ustavnog suda Srbije od 25.00 dinara u neto iznosu.2000.

Posle sprovedenog izvršenja. posledice primene neustavnog propisa i kod tužioca treba otkloniti naknadom štete. . pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo i to odredbe člana 172. godine) zbog nekorišćenja stana iz kog je iseljena ukinutom sudskom presudom. Zahtev je usmerila prema tuženoj Republici Srbiji po osnovu odgovornosti za rad njenih organa. U ovom sporu tužilja potražuje naknadu materijalne štete u visini tržišne zakupnine trosobnog stana u utuženom periodu (01. Međutim. Po oceni Vrhovnog suda. maja 2003. Zakona o obligacionim odnosima. godine. . godine) 456. koja je glasila na iseljenje tužilje i predaju stana tadašnjim vlasnicima. od 10 aprila 2002. kada je na zahtev tadašnjeg vlasnika iz njega iseljena u sudskom izvršnom postupku. od 28. čime je tužiocu prouzrokovana materijalna šteta. izabranog u istoj izbornoj jedinici. septembra 2001. novembra 2002. godine. prestala je obaveza tuženog za isplatu pripadajućih naknada tužiocu. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju. sprovođenjem dopunskih izbora kod tuženog i izborom drugog odbornika.S.05. kao posledice pogrešnog tumačenja propisa. Kod ovakvog stanja stvari. Od momenta iseljenja tužilja stanuje u kući roditelja svog supruga i za stanovanje ne plaća zakupninu.2004. kada bi tužiocu redovno prestao četvorogodišnji odbornički mandat. u pogledu visine tužbenog zahteva pogrešno je nižestepenim odlukama tužiocu dosuđena naknada štete za period od prestanka odborničkog mandata do 31. koju je ostvarivao kao potpredsednik opštine i predsednik komisije za predstavke i žalbe. Povraćaj u pređašnje stanje nije moguć usled obavljanja dopunskih izbora kod tuženog i izbora novog odbornika.2008. decembar 2002. 172. navedene presude su ukinute u postupku po tužiljinoj reviziji rešenjem Vrhovnog suda Srbije Rev.OBLIGACIONO PRAVO Predmet tužbenog zahteva u ovoj parnici je zahtev za otklanjanje posledica nastalih neusaglašenošću navedenih propisa sa Ustavom. ZOO. Pošto je po iseljenju tužilje stan prodat i predat novom vlasniku. Zakona o postupku pred Ustavnim sudom i pravnom dejstvu njegovih odluka i njegov zahtev je odbijen. s tim što je parnični predmet vraćen na ponovno suđenje. nastavila da koristi taj stan do 15. Državni organ nije odgovoran u vršenju funkcije kojim postupa u okviru datog ovlašćenja za štetu koja nastane u odgovarajućem postupku usled pogrešne primene propisa.01.219 - . od 10. ocenom da je zahtev tužioca za naknadu materijalne štete osnovan. godine. Izvršnu ispravu je predstavljala pravnosnažna i izvršna presuda Opštinskog suda u N. potvrđena presudom Okružnog suda u N. septembar 2005. tužilja je posle smrti svoje babe kao nosioca stanarskog prava na trosobnom stanu u privatnoj svojini. u smislu čl.S. kao i u slučaju prestanka odborničkih mandata u drugim opštinama. ta parnica je bez daljeg raspravljanja okončana pravnosnažnom presudom na osnovu odricanja. godine. Tužilac je u zakonskom roku podneo zahtev u smislu člana 57. (Rešenje Vrhovnog suda Srbije poslovni broj Rev. Stoga tužiocu pripada naknada materijalne štete u visini pripadajućih naknada samo za period od donošenja rešenja o prestanku mandata do verifikacije mandata novom odborniku.10. godine. Prestankom odborničkog mandata tužiocu je izostala pripadajuća naknada. Kako povraćaj u pređašnje stanje nije moguć. koji izbornom voljom građana nije ponovo dobio odbornički mandat. 786/2007 od 22.

173 – 177.. 154. ne vodi odgovornosti tužene za traženu naknadu štete. bez obzira da li je ono potvrđeno u instancionom postupku ili su odluke zasnovane na njemu ukinute. 172. Njena tvrdnja da je ogovornošću tužene i njenih organa lišena krova nad glavom je paušalna. koji nije sproveden.2008. Na ovaku ocenu ne utiče činjenica što je zbog pogrešnog pravnog shvatanja zauzetog u prvostepenoj i drugostepenoj presudi kojom je pravnosnažno okončana parnica u sporu za iseljenje tužilje. 1 Zakona o obligacionim odnosima. već je okončan presudom na osnovu odricanja zbog promene vlasnika i gubitka pravnog interesa ranijeg tužioca za parnicu.09. Za postojanje te odgovornosti potrebno je da je tužilja pretrpela štetu za koju traži naknadu i da je ta šteta nastala kao posledica svesnog ili krajnje nepažljivog ili nesavesnog postupanja suda u vršenju zakonskih ovlašćenja ili zloupotrebe ili prekoračenja tih ovlašćenja. kao ni pogrešno zauzet pravni stav u odluci donetoj u vršenju funkcije državnog organa. zloupotrebom ili pogrešnom primenom datih ovlašćenja. ZOO.-223. došlo do ukidanja tih sudskih odluka i ponavljanja celog parničnog postupka. Zakona o obligacionim odnosima) .. bez utvrđenja prouzrokovanja štete tužilji namerom ili krajnjom nepažnjom suda kao organa tužene. Teret dokazivanja svih bitnih činjenica u lancu uzročnosti je na tužilji. Tužilja u ovom sporu potražuje materijalnu štetu zbog nekorišćenja stana u visini zakupnine. pa se samo u toj korelaciji mogu ostvarivati oba ova prava zaštićena ne samo Evropskom konvencijom o ljudskim pravima i osnovnim slobodama. ne predstavlja takvu povredu dužnosti koja sama po sebi može biti kvalifikovana kao nezakonit ili nepravilan rad.220 - . 172. konkuriše pravo svojine vlasnika stana. Ukidanjem ranijih presuda o njenom iseljenju. ZPP-a. a predmet vraćen na ponovno suđenje radi nastavka dokaznog postupka.OBLIGACIONO PRAVO Odgovornost države kao pravnog lica za štetu koju prouzrokuje njen organ u smislu čl. nije osnov odgovornosti za štetu. (Presuda Vrhovnog suda Srbije. Kod nepostojanja osnovnih elemenata odgovornosti za štetu iz čl. 155.. u Beogradu. koju inače nije plaćala. Rev. drukčijem presuđenju ne pomaže i ne vodi pozivanjem revidenta na standarde evropske konvencije i šire tumačenje odgovornosti države. Njeno pravo. Samo na osnovu činjenice da su presude prvostepenog i drugostepenog suda u pravnosnažnoj okončanoj parnici ukinute u revizijskom postupku. postoji ako je šteta nastala kao posledica takvog rada njenog organa koji se može smatrati prekoračenjem. 935/07 od 18. tužilji je data mogućnost da u ponovnom istom ili drugom sudskom postupku dokaže svoje eventualno stanarsko pravo i osnovu korišćenja tuđeg vlasničkog stana. Organ koji postupa u okviru svog zakonskog ovlašćenja nije odgovoran za pogrešno tumačenje zakonske norme. godine) ODGOVORNOST ZA ŠTETU OD OPASNE STVARI ILI OPASNE DELATNOSTI (OPŠTE ODREDBE) (Čl. koji nije inače meritorno presuđen. na koje ona očito pledira navodima svoje revizije. 220. saglasno pravilima sadržanim u odredbama čl. kada iz spisa proizilazi da nije tražila reizvršenje i ponovno useljenje u stan posle ukidanja presude na osnovu kojih je iseljena i donošenja presude na osnovu odricanja u istom sporu. već i domaćim propisima. opterećenog stanarskim pravom njene babe do njene smrti. st. Pri tome su neosnovani i bez uticaja revizijski navodi da je greškom sudova u presuđenju spora za njeno iseljenje ostala bez krova nad glavom. besplatnim stanovanjem u kući roditelja svog supruga. Primena neodgovarajuće zakonske norme. nedokazana i bez ikakvog pravnog uporišta. Izraženo pravno mišljenje u tumačenju prava i donošenju odluke suda kao državnog organa. 158.

Iz obrazloženja: Pravilno je prvostepeni sud zaključio da tužilac ima pravo na naknadu štete.08.radeći na skeli na visini od oko 4 metra. Relevantne odredbe: Ukoliko zaposleni pretrpi povredu na radu ili u vezi sa radom. prilikom demontaže oplate. i 174. Radnja spašavanja ljudi i broda pod nepovoljnim vremenskim uslovima (vetar i kiša zbog čega se oštećeni okliznuo i pao) predstavlja opasnu delatnost. rad na radnim platformama i slično.08. otklanjajući havariju na brodu.OBLIGACIONO PRAVO 457. koja nesporno proizilazi iz utvrđene odgovornosti tuženog. godine.pričvršćena. kakav je i konkretan slučaj. Jasno je da obavljanje profesionalne vojne dužnosti predstavlja opasnu delatnost. Navedeno i proizilazi iz iskaza tužioca u delu "u ovakvoj situaciji nisam mogao da razmišljam o sebi već o spašavanju ljudi i broda". Zakona o obligacionim odnosima (rizik povređivanja od pada sa visine). Gž. U nepovoljnim vremenskim uslovima (vetar i kiša) preduzeo je navedene radnje u cilju spašavanja života ljudi i broda. Zakona o obligacionim odnosima.lica zaduženog za bezbednost i zdravlje na radu (naveo je da je skela trebalo da bude pričvršćena na više mesta. pao u iskop zajedno sa konstrukcijom na kojoj je stajao. 173. a posebno u situaciji kada su u pitanju vanredne okolnosti.član 164. Ako je šteta nastala usled toga što nisu ostvareni bezbedni uslova rada.2006. godine . Iz obrazloženja: Nesporno je utvrđeno da se tužilac povredio prilikom obavljanja vojne profesionalne dužnosti. gde postoji i rizik povređivanja.03. Nesporno je i to da u odnosu na povredu tužioca od 01. Naime.2000. okliznuo i pao. Tužilac je u oba slučaja obavljao rad na visini. tužilac je povređen tako što se.221 - . godine skela nije bila u građevinskom smislu stručno ankerisana . za naknadu štete zbog povrede zaposlenog na radu odgovara poslodavac.07.11. što sledi i iz iskaza imenovanog svedoka . Nesporno je da se tužilac povredio na radu dana 26. Materijalno-pravna odgovornost tuženog proizilazi iz obavljanja opasne delatnosti. poslodavac je dužan da mu naknadi štetu u skladu sa zakonom i opštim aktom . kada je prilikom izrade oplate za međuspratnu konstrukciju pao sa visine od tri metra i povredio grudni koš. . važećeg Zakona o radu.2006. 173. godine. godine) 458. Pravilno je prvostepeni sud i zaključio da je ovde tužena materijalno-pravno odgovorna po osnovu obavljanja opasne delatnosti u smislu odredbe čl. a posebno pod okolnostima u konkretnom slučaju. a da je bila pričvršćena bar na jednom mestu – nalegla bi ali se ne bi i srušila). i 174. u smislu odredbe čl. dana 15. odnosno poslove tesara koji obuhvataju montažu i demontažu skele i radnih platformi. a posebno u vanrednim okolnostima kada su ugroženi životi ljudi.2006. 1 5097/10 od 03. Profesionalna vojna služba sama po sebi sadrži povećan rizik od povređivanja.dana 01. a zatim . (Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu.2010. montažu i demontažu oplata.

jer država odgovara za bezbednost i imovinsku sigurnost svih građana a u okolnostima proglašenja ratnog stanja zbog oružanih dejstava nastao je visok stepen rizika za građane s obzirom da ratna dejstva predstavljaju povećanu opasnost za nastanak štete. Zakona o obligacionim odnosima (" … za štetu nastalu smrću. Gž. Zakona o obligacionim odnosima. Relevantne odredbe: Za štetu od opasne stvari odgovara njen imalac a za štetu od opasne delatnosti odgovara lice koje se njome bavi .povređen dana 10. Prvostepeni sud je – prema stavu drugostepenog suda . i iz iskaza drugoimenovanog svedoka . to je prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo kada je obavezao tuženu da plati nematerijalnu štetu tužiocu shodno čl. godine. tužena nije odgovorna za nastalu štetu po ovom osnovu. 200. jer nisu ispunjeni uslovi za odgovornost za štetu od opasne stvari ili opasne delatnosti kada je tužilac kao civilno lice povređen prilikom NATO bombardovanja u toku 1999. te .2010.OBLIGACIONO PRAVO Osim toga. st.to ne može biti ni pasivno legitimisana u predmetnoj pravnoj stvari. osim toga. S obzirom da šteta nije nastala u ovim navedenim slučajevima. nije odgovorna ni shodno članu 180. Ne postoji odgovornost za naknadu štete tuženika na strani Republike Srbije. Tužena država – prema stavu prvostepenog suda . (Iz Rešenja Apelacionog suda u Beogradu. Tužena. i 174. jer je. po principu objektivne odgovornosti. godine tokom NATO bombardovanja. Tužilac je pretrpeo štetu kao civilno lice prilikom bombardovanja NATO snaga.član 173. na šta je i upozoravao radnike. 458/10 od 16. i 155. kao i prilikom javne demonstracije i manifestacije odgovara država čiji su organi po važećim propisima bili dužni da spreče takvu štetu … ").1999. proizilazi da je skela bila nesigurna. 154. Zakona o obligacionim odnosima.02. godine) . Ovo posebno što iz iskaza navedenog svedoka proizilazi da skela nije imala zaštitnu mrežu. telesnom povredom ili oštećenjem odnosno uništenjem imovine fizičkog lica usled akata nasilja ili terora. Međutim. u obavezi da štetu naknadi samo pripadnicima oružanih snaga zbog bavljenja opasnom delatnošću. st.s obzirom da tužena nije pričinila štetu shodno čl. 1.03. odgovornost tuženog je upravo u tome što nije ostvario bezbedne uslove rada. Zakona o obligacionim odnosima.1 4018/10 od 24. jer je šteta nastala dejstvom oružanih snaga NATO . Dakle.2010.222 - .05.stručnjaka kod izvođača radova. godine) 459.odgovorna je za nastalu štetu i ta je odgovornost objektivna. a da iskop van objekta takođe nije bio zaštićen. 1. (Iz Presude Apelacionog suda u Kragujevcu.potpuno i pravilno utvrdio činjenično stanje ali je pogrešno primenio materijalno pravo. Zbog toga je odluka prvostepenog suda preinačena. Iz obrazloženja: Tužilac je – kako je utvrđeno u prvostepenom postupku . Gž.

prvostepeni sud je na tako utvrđeno činjenično stanje pravilno primenio materijalno pravo i usvojio tužbeni zahtev za naknadu nematerijalne štete. Smatra da je u trenutku saobraćajne nezgode drugotuženi. pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i bitne povrede odredaba Zakona o parničnom postupku. Protiv navedene presude blagovremeno je žalbu izjavio tužilac. pa se okliznula i pala u bazen. te da postoji objektivna odgovornost drugotuženog za pričinjenu štetu. (Iz Presude Okružnog suda u Čačku. Zbog toga u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za oslobađanje tuženog od odgovornosti. naime.2009. šteta je nastala od opasne stvari pošto bazen napunjen vodom predstavlja stvar koja stvara povećanu opasnost za kupače a naročito za lica sa zdravstvenim problemima. jer nije bio vlasnik vozila tj. Kao jednu od prepisanih terapija tužilja je primenjivala i kupanje u bazenu tuženog.OBLIGACIONO PRAVO 460.722. nije odjavio vozilo nakon prodaje. Za štetu koju je pretrpela pacijentkinja u bazenu lečilišta odgovara lečilište i to po pravilima o objektivnoj odgovornosti. Prema shvatanju Okružnog suda. pošto se ne može smatrati da je do povređivanja došlo isključivo tužiljinom radnjom koja se nije mogla predvideti. U slučaju da je vlasnik prodao stvar (automobil) pre nastanka štete i propustio da o tome obavesti nadležan organ MUP-a tj. 818/09 od 3. shodno članu 177. bio vlasnik vozila kojim je nezgoda prouzrokovana. on nije pasivno legitimisan u sporu po tužbi osiguravača – već novi vlasnik. po mišljenju žalioca pasivno legitimisan.06. to ne može biti osnov za njegovu odgovornost za tu kasnije nastalu štetu. Kako je nesumnjivo da je drugotuženi vlasnik predmetnog vozila u trenutku nezgode kao takav je. Iz obrazloženja: U sporu tužioca (akcionarskog društva za osiguranje) protiv tuženih prvog i drugog reda. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju. po evidenciji MUP-a. Za štetu od oglasne stvari odgovara njen vlasnik. a kojim je upravljao prvotuženi u alkoholisanom stanju. vrednost spora 827. Kritičnog dana tužilja se povredila tako što je pokušala da uđe u bazen s lekovitom vodom. U konkretnom slučaju. pobijajući istu u stavu Iizreke i to zbog pogrešne primene materijalnog prava. pri čemu se dobila teške telesne povrede. pa je prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno . Zakona o obligacionim odnosima. Gž. stav 2. pa time ni osnov za njegovo obavezivanje da regresira iznos isplaćen na ime te štete.223 - .00 dinara prvostepenom presudom u stavu I konstatovano je da je tužba u odnosu na tuženog prvog reda povučena u celosti. izbeći ili otkloniti. po osnovu vlasništva nad opasnom stvari. godine) 461. radi regresa. tužilja je bila na lečenju u tuženom lečilištu. zaključivši da postoji objektivna odgovornost tuženog. U stavu II odbijen je tužbeni zahtev tužioca da mu tuženi drugog reda na ime regresa plati utuženi iznos sa zakonskom zateznom kamatom i troškovima spora. u određenim terminima.

jer je isti dva meseca pre nastanka saobraćajne nezgode sa P. istog zakona. time što nije odjavio vozilo koje je prodao. a što je i P.. Prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev tužioca da mu tuženi drugog reda na ime regresa plati utuženi iznos sa zakonskom zateznom kamatom. 176. pri tome je pravilno primenio odredbu člana 177. u trenutku nastanka saobraćajne nezgode.A.A. pozivajući se na čl. 176. 7184/09 od 5.06. st. obzirom da je pravo svojine nad vozilom po osnovu ugovora o prodaji vozila stekao P. Pravilno je odlučio prvostepeni sud kada je odbio tužbeni zahtev tužioca u odnosu na tuženog drugog reda kao neosnovan. Usled objektivne nemogućnosti da se tuženom prvog reda uruči tužba. te je isti bio voljan da stupi na mesto tuženog drugog reda. jer isti u trenutku nastanka saobraćajne nezgode nije bio vlasnik vozila. ne može biti odgovoran za nastalu materijalnu štetu.A.11. To što tužilac drugog reda nije odjavio vozilo nakon prodaje istog. . godine. Žalba je neosnovana.OBLIGACIONO PRAVO pravo. Iz obrazloženja: Utvrđeno je sledeće činjenično stanje: Tužilac je kod tuženog bio u radnom odnosu do 30. jer tuženi drugog reda nije obavezan da regresira iznos koji je tužilac kao osiguravač isplatio svome osiguraniku. vlasnik. kao i odredbu čl. istog zakona – po kome za štetu od opasne stvari odgovara njen imalac. st. Zakona o obligacionim odnosima (dalje: ZOO) a ne na čl. 174. Predložio je da se pobijana presuda preinači ili da se ista ukine u pobijanom delu il predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak. Kako je u trenutku nastanka štete tuženi drugog reda bio vlasnik vozila po evidenciji MUP-a. Primenom pravila objektivne odgovornosti.A. dao na poslugu tuženom prvog reda. 2. ne može biti osnov za odgovornost tuženog drugog reda za nastalu štetu. pošto drugotuženik nije pasivno legitimisan u ovoj pravnoj stvari. kao neosnovan uz obrazloženje da tuženi drugog reda nije bio ni u posrednoj ni u neposrednoj državini spomenutog vozila. zaključio ugovor o prodaji predmetnog vozila.224 - . ukoliko tužilac izvrši subjektivno preinačenje zahteva. predajom vozila imenovanom u državinu. kada mu je prestao radni odnos zbog odlaska u invalidsku penziju. Republika Srbija odgovara za naknadu štete koju je pretrpeo tužilac kao pripadnik policije koji se nalazio na radnom mestu dežurnog policajca u službenom objektu za vreme NATO bombardovanja. te da je upravljao P. Iz napred navedenih razloga potvrđena j presuda prvostepenog suda. Pravilan je zaključak prvostepenog suda da tuženi drugog reda.A. to je svoj zahtev usmerio prema tuženom drugog reda. svojom izjavom potvrdio da je dva meseca pre nastanka saobraćajne nezgode od tuženog drugog reda kupio predmetno motorno vozilo. pa time ni osnov za obavezivanje da tužiocu regresira iznos isplaćene štete. vozilom iz ovog spora kojim je pričinjena materijalna šteta koju je tužilac isplatio oštećenom i čiji regres potražuje od tuženog drugog reda.2009. Zakona o obligacionim odnosima. tužilac je u odnosu na tuženog prvog reda povukao tužbu. i 177.2000. (Iz presude Višeg trgovinskog suda Pž. Odgovor na žalbu nije podnet. 1. a ovo sa razloga što je prvostepeni sud pravilnom ocenom izvedenih dokaza utvrdio da je u posrednoj državini navedenog vozila u trenutku nastanka saobraćajne nezgode bio P. godine) 462.

1999.1999. koja je bila u nadležnosti Savezne Republike Jugoslavije i Vrhovne Komande. kada je započelo NATO bombardovanje.kojom prilikom je zadobio teške telesne povrede. Zakona o radnim odnosima iz 1996.ako zaposleni pretrpi povredu ili štetu na radu ili u vezi sa radom. godine (tada važećeg materijalnog propisa) . uz obrazloženje da su za vreme ratnog stanja i NATO agresije pripadnici policije bili u sastavu Vojske Jugoslavije. (Iz Presude Okružnog suda u Novom Sadu. Lečenje je trajalo od povređivanja do penzionisanja. kojom prilikom Brzinu kretanja vozila nije prilagodio uslovima puta i saobraćaja. Nesporna je činjenica da se tužilac dana 24. Prema odredbi člana 106.03.1999.04. vrata. 1700/03 od 22.2004. U situaciji da se u vreme štetnog događaja i nastale štete vlasnikova opasna stvar (teretno kombi vozilo) nalazi u pravno relevantnoj državini (ugovor o zakupu) – za štetu koju je prouzrokovao radnik držaoca stvari ne odgovara njen vlasnik nego držalac (zakupac). vlažnom kolovozu i gustini saobraćaja. godine. po polisi tzv. pod okolnostima proglašenog ratnog stanja i očekivanih napada NATO snaga. dana 02. nalazio na radnom mestu dežurnog policajca u objektu MUP Republike Srbije kada se desio štetni događaj. prednje strane trupa i desne noge. Iz obrazloženja: Utvrđeno je sledeće činjenično stanje: Dana 26.tuženog preduzeća) upravljao je teretnim kombi vozilom navedenih registarskih oznaka. poglavine. Ovo se ne može prihvatiti. Bombe su pale u dvorište objekta. povećanog rizika u vršenju delatnosti. vanrednog događaja.09.03. Tuženi za nastalu štetu odgovara i primenom pravila objektivne odgovornosti iz odredbe čl.00 dinara na ime trajnog invaliditeta.2004. jer je u tom smislu prisutan kriterijum predvidljivosti koji ne oslobađa tuženog objektivne odgovornosti. sve prema nalazima veštaka. Stoga je pravilna ocena prvostepenog suda da ne prihvati prigovor nedostatka pasivne legitimacije tuženog.800. poslodavac je dužan da tu štetu nadoknadi. godine. stav 5. Takođe. Zakona o obligacionim odnosima: za štetu se odgovara bez obzira na krivicu.01. Žalbom tuženog osporava se pasivna legitimacija Republike Srbije. i 174. zaustavljenog u krajnjoj levoj saobraćajnoj traci i koje se od udara odbilo te naletelo prednjim de. godine isplaćeno 9. tuženi I reda (imenovani radnik II. povrede slušnog aparata kao i levog oka. godine nalazio se na svom radnom mestu dežurnog policajca u objektu tuženog. kao radnik tuženog. tuženi se ove odgovornosti ne može osloboditi pozivanjem na višu silu kao nepredviđenog. Povrede su ostavile trajne posledice i dovele do umanjenja životne aktivnosti za 16%. Gž. 173. pa je izazvao saobraćajnu nezgodu na taj način što je prednjim delom svog vozila naleteo na zadnju stranu putničkog vozila tužilje.OBLIGACIONO PRAVO Dana 24. bombardovanje objekta . godine) 463. obavljanjem opasne delatnosti gde šteta nastaje u okolnostima povećane opasnosti. naruženosti lakog stepena a tužilac je trpeo fizičke bolove i strah. od čega je tužilac pretrpeo teške telesne povrede: eksplozivne i ubodne povrede lica.225 - . utvrđeno je da je tužiocu. kolektivnog osiguranja koju je zaključio tuženi sa Kompanijom za osiguranje. Pri tome. kao što je u konkretnom slučaju bila delatnost tužioca kao dežurnog policajca u objektu MUP. budući da je do povređivanja tužioca došlo prilikom vršenja dužnosti na njegovom radnom mestu.

U slučaju da je lice koje je označeno kao vlasnik u saobraćajnoj dozvoli. godine ugovor o korišćenju motornih vozila na osnovu kog ugovora je tuženi II reda ustupio na korišćenje predmetno teretno kombi vozilo preduzeću "10 A" . S obzirom na obim i stepen oštećenja. u konkretnom slučaju.o.). stav 1. Gž. i preduzeće "10 A" .226 - . Relevantne odredbe: Za štetu od opasne stvari odgovara njen imalac.04. . Tuženi II reda . Oštećeno lice (ovde tužilja) može tražiti naknadu štete bilo od vlasnikakorisnika ili osiguravača pojedinačno. Zakona o parničnom postupku.ovde tuženi II reda. Prvostepeni sud je na ovako utvrđeno činjenično stanje pogrešno primenio materijalno pravo usvojivši tužbeni zahtev u odnosu na tuženog II reda.OBLIGACIONO PRAVO lom na zadnju stranu drugonavedenog putničkog vozila.2004. ne odgovara vlasnik stvari .o. tužilja je pretrpela lake telesne povrede u vidu udarca u glavu. pa bi u konkretnom slučaju solidarno odgovorno moglo biti jedino to preduzeće. a za štetu od opasne delatnosti odgovara lice koje se njome bavi . nalazila u posedu pravno ovlašćenog posednika. Protiv imenovanog vozača povodom ovog saobraćajnog udesa vođen je prekršajni postupak i on je oglašen odgovornim.N. a solidarno sa njima i osiguravač.S. tada za naknadu štete odgovara stvarni vlasnik (imalac) vozila. Zakona o obligacionim odnosima.preduzeće "BK" d. zaključili su dana 14. godine) 464. Zakona o parničnom postupku. Zbog toga i nisu osnovani žalbeni navodi tuženog I reda. u vreme štetnog događaja i nastale štete. Na dan nastanka predmetne saobraćajne nesreće predmetno teretno kombi vozilo oznake bilo je osigurano kod navedene osiguravajuće kuće. prvostepeni sud je pravilnom primenom materijalnog prava tužbeni zahtev tužilje u odnosu na tuženog I reda usvojio jer vlasnik i korisnik motornog vozila. To znači da tuženi II reda nije odgovoran pošto se njegova opasna stvar.02. 4789/03 od 22. (Iz Presude Okružnog suda u Novom Sadu. koji je upravljao vozilom i zbog čije je isključive krivice na vozilu tužilje nastala šteta.N. šteta je ekonomski totalna. pre saobraćajne nezgode otuđilo putničko vozilo kojim je pričinjena šteta trećem licu. krvni podliv u predelu desnog oka. a ne lice koje je samo formalno navedeno u saobraćajnoj dozvoli kao vlasnik. posudioca i sl.S. bilo od svih njih solidarno. jer se vlasnikova opasna stvar u vreme štetnog događaja i nastale štete nalazi u posedu pravno ovlašćenog posednika (zakupca. primenom člana 373.član 174. da za nastalu štetu sud treba obavezati osiguravača a ne njega. S druge strane. tačka 4. starost i opšte stanje vozila. Takođe. a prvostepena presuda u odnosu na njega preinačena. Iz tih razloga je u navedenom delu žalba tuženog I reda odbijena a prvostepena presuda u odnosu na ovog tuženog potvrđena primenom člana 368. odgovaraju oštećenom licu. koje se kretalo istim pravcem i smerom ispred vozila tužilje. Razloge za takav stav ovaj sud ne prihvata. Dakle. Trpela je fizičke bolove i strah intenziteta i dužine trajanja kako je to bliže naznačeno u obrazloženju prvostepene presude.2000. Stoga je žalba tuženog II reda usvojena. U ovom udesu oštećeno je vozilo tužilje. udarac u predelu vrata sa zadnje strane. Zbog toga je odgovoran taj posednik a ne vlasnik opasne stvari. tako što je tužbeni zahtev odbijen.

iz pravnog posla koji je zaključen predajom ključeva automobila. Na ovako pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje. Prisutan je bio i navedeni drugotuženi.227 - . ključeve od vozila. . saobraćajnu dozvolu i overenu punomoć kojom ga je ovlastio da može u njegovo ime raspolagati. a tuženi vlasnik vozila spori svoju odgovornost za naknadu štete.član 174. zbog propusta oba vozača u jednakom delu. Neosnovano se tužilac u žalbi poziva na odredbe člana 175.1991. 2308/04 od 04. Zakona o obligacionim odnosima. Iz obrazloženja: Utvrđeno je sledeće činjenično stanje: Imenovani tuženi je u noći 28. Za štetu od opasne stvari odgovara njen vlasnik . je uzeo ključeve.proizilazi činjenica da je u stvari ovo lice pravi vlasnik vozila u vreme predmetne saobraćajne nezgode. Utvrđeno je koliko iznosi pričinjena ukupna materijalna šteta na dan presuđenja. upravljajući putničkim vozilom koje je oko tri meseca ranije kupio od imenovanog tuženog. Na oko pola puta upravljanje vozilom je preuzeo drugotuženi.2004. saobraćajne dozvole kao i punomoći koje ga ovlašćuje da vozilom upravlja. i krenuo da pomenutog drugotuženog i još dvojicu odveze njihovim kućama. Zakona o obligacionim odnosima. Sin je ujutru iz očeve kuće. Kupoprodajni ugovor nije nikad sačinjen niti je vozilo prevedeno. otuđiti i voziti. Ovo vozilo se sudarilo sa vozilom u svojini tužioca. Činjenice ovako utvrđene u prvostepenoj presudi nisu osporene žalbom. tako što mu je u celosti isplatio kupoprodajnu cenu a tuženi je njemu predao vozilo. uzeo ključeve njegovog naznačenog vozila. Vlasnik vozila kojim je tužiocu naneta šteta krivicom vozača tog vozila (u srazmeri od oko 50%) je prvotuženi – otac.OBLIGACIONO PRAVO Iz obrazloženja: U postupku je utvrđeno sledeće činjenično stanje: Kritičnog dana se na naznačenom putu dogodila saobraćajna nezgoda koju je isključivom krivicom prouzrokovao imenovani vozač. pa je tužbeni zahtev valjalo odbiti. primenio materijalno pravo. Gž. a kome je poslednja registracija istekla 04. pravilno je prvostepeni sud.1999. svog oca tuženog M. godine.09. koji je konzumirao alkohol. V. (Iz Presude Okružnog suda u Novom Sadu. te produžavati registraciju. dok je tuženi bio u vreme odigravanja saobraćajne nezgode samo formalni vlasnik vozila. godine) 465. Ključevi su mu bili dostupni pa se ne može smatrati da je vozilo oduzeto na protivpravan način te da zbog toga vlasnik vozila ne odgovara za pričinjenu štetu. Iz utvrđenog činjeničnog stanja proizilazi da je sin vlasnika vozila uzeo ključeve automobila kojim je pričinjena šteta. da mu produžava registraciju kao i da ga može otuđiti jasno . Ne mogu se uzeti kao osnovani navodi iz žalbe tužioca po kojima je pismena forma obavezna za zaključenje ugovora o kupoprodaji vozila. bez bitne povrede odredaba parničnog postupka. Naime.08. parkiranog u komšijskom dvorištu. godine u svojoj kući priredio ispraćaj u vojsku svom sinu. On osnovano nalazi da se u konkretnom slučaju imaocem opasne stvari-automobila ima smatrati lice koje je vozilo nabavilo za sebe. bez znanja i odobrenja.09.

Zakona o obligacionim odnosima. Tužilac je kao radnik tuženog povređen dok je upravljao teretnim vozilom tuženog za vreme službenog puta. godine) . zbog čega je prvostepena presuda morala biti ukinuta. a pretežnom krivicom trećeg lica. godine) 466. ne može se reći da je u konkretnom slučaju vozilo upotrebljeno bez dozvole vlasnika i da je on zato oslobođen odgovornosti . Tuženi se bavi prevozničkom delatnošću. a u vezi sa članom 205. poslodavac je dužan da mu naknadi štetu. za ovu štetu odgovara po pravilima o objektivnoj odgovornosti iz čl.228 - . zadobio tešku telesnu povredu u saobraćajnoj nesreći. prvostepeni sud je našao da je tužilac kao radnik tuženog na radnom mestu vozača teretnih vozila. 2007. (Rešenje Okružnog suda u Užicu. a u kom bi jedino slučaju za štetu odgovaralo lice koje je oduzelo stvar . ZOO. Pošto su ključevi motornog vozila kojim je naneta šteta bili dostupni sinu vlasnika vozila. a u manjem obimu i tužilac i zaključio da postoje razlozi za isključenje odgovornosti tuženog preduzeća iz člana 177. 9. Međutim. I 22/2007 od 27.11. stav 2. Iz obrazloženja: Ocenjujući izvedene dokaze. stav 2. Tuženi.1996. ZOO. ako dokaže da je šteta nastala isključivo radnjom oštećenika ili trećeg lica.2. i 174. Gž. Delatnost koju obavlja prevoznička organizacija predstavlja opasnu delatnost u smislu Zakona o obligacionim odnosima. bez obzira što je saobraćajna nezgoda izazvana delimičnom krivicom zaposlenog. 173. 2273/05 od 23. Zakona o obligacionim odnosima. Zato oštećeni koji je doprineo da šteta nastane ili da bude veća nego što bi inače bila.2006. Zakona o obligacionim odnosima (dalje: ZOO). zbog pogrešne primene materijalnog prava. osnovano se u žalbi tužioca ukazuje da. ali može biti razlog podele odgovornosti između. ZOO. ZOO. Doprinos trećeg lica u pretežnom delu i u manjem delu doprinos tužioca nastanku štete nije razlog za isključenje odgovornosti tuženog. (Iz Presude Okružnog suda u Novom Sadu.OBLIGACIONO PRAVO Ključeve vozila je iz kuće uzeo tuženikov sin i ne može se smatrati da je na taj način vozilo oduzeto na protivpravan način. jer se obavlja na putevima pa se saobraćajne nezgode mogu predvideti. Ove odgovornosti poslodavac se može osloboditi pod uslovima iz člana 177.član 177. štetnika.član 175. Prema članu 106. ako zaposleni pretrpi povredu ili štetu na radu ili u vezi sa radom. pa tako postoji odgovornost prevozničke organizacije za štetu koju pretrpi njen zaposleni u saobraćajnoj nezgodi. upravljajući teretnim motornim vozilom tuženog dana 5. oštećenog i tuženog preduzeća kao poslodavca. ZOO. koju on nije mogao predvideti i čije posledice nije mogao izbeći ili otkloniti. koju je najvećim delom izazvalo treće lice. 173. godine na magistralnom putu U. i 174.-P. stav 2. zbog toga. koja predstavlja opasnu delatnost. Poslodavac za ovu štetu odgovara po pravilima o odgovornosti za štetu iz člana 154.Gž. činjenično stanje nije potpuno utvrđeno. Zakona o radnim odnosima. zbog čega je odbio tužbeni zahtev tužioca za naknadu štete prema tuženom poslodavcu. stav 5. pa se zato ne može prihvatiti stav prvostepenog suda da ne postoje uslovi za isključenje odgovornosti tuženog za naknadu štete koju je tužilac pretrpeo na radu. koja utiče na obim naknade u smislu člana 192. u vezi sa čl. ima pravo na naknadu štete u srazmerno smanjenom obimu. Po osnovu rizika od opasne delatnosti odgovara se bez obzira na krivicu u smislu člana 154.

ZOO i da se radi o šteti nastaloj u saobraćajnoj nezgodi. 32/05 od 19. Pravilno je prvostepeni sud primenio materijalno pravo nalazeći da ima mesta primeni čl. Neosnovano je isticanje u žalbi da ima mesta primeni člana 177. 25-8/02 od 31. 940-941..OBLIGACIONO PRAVO 467. br.2005. Presudom Okružnog suda u N. br..10.6. Vrhovni sud Srbije je presudom Rev. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. ZOO i da se tuženik ima osloboditi od odgovornosti jer se u konkretnom slučaju radi o parkiranom vozilu koje je i opasna stvar.2005. pomerilo i udarilo u reklamnu svetleću firmu – vlasništvo tužioca.2003. Iz spisa proizilazi da je tuženik odgovoran za odnošenje smeća na deponiju i da je dužan da je održava u skladu sa opštinskom odlukom.01. kao posledica kontakta. pa je revizija tuženika neosnovana.P. ZOO. (Iz presude Okružnog suda u Čačku. br. deponiji smeća koja je opasna stvar i bila leglo zaraze. 22/03 od 10. Iz obrazloženja: Presudom Opštinskog suda u T.02. P. Iz obrazloženja: Presudom prvostepenog suda obavezan je tuženik da plati tužiocu na ime naknade štete iznos od _ . Pravilno su oba suda primenila materijalno pravo. ZOO i nema mesta primeni člana 177.. i naletelo na svetleću reklamu firme vlasništvo tužioca.2002. Iz spisa proizilazi da je kritičnog dana došlo do saobraćajne nezgode. jer se u konkretnom slučaju radi o smetlištu. Gž. odbijena je kao neosnovana žalba tuženika i potvrđena je prvostepena presuda. Veštačenjem je utvrđeno da su krave vlasništvo tužioca uginule usled zaraze klicom ehinokokusa koju su sa leševa životinja i odbačene hrane prenosili glodari i psi lutalice na pašnjake na kojima su se napasale krave tužioca. 940-941.. Tuženik – JKP odgovora za štetu nastalu od opasne stvari – deponije smeća koju nije održavao u skladu sa opštinskom odlukom tj.. Pravilno je utvrđena i visina materijalne štete kao i doprinos tužiocu u delu od 30%. nije je ogradio i dezinfikovao jednom nedeljno.229 - .. Tužilac je napasao stoku u blizini deponije. godine. br. Veštačenjem je utvrđena visina štete. Rev. Gž. godine obavezan je tuženik – JKP da tužiocu plati na ime naknade materijalne štete iznos naveden u izreci presude. a to znači da deponija mora biti ograđena i da mora da je dezinfikuje jednom nedeljno. što je dozvolio da stoka ode na pašnjake bez nadzora.01. godine) . 174/05 od 08. godine) 468. a o čijoj čistoći i održavanju je brinuo tuženik.2005. godine odbio kao neosnovanu reviziju tuženika. pa i po tom osnovu postoji odgovornost tuženika. tada se radi o šteti nastaloj u saobraćajnoj nezgodi i šteta se ima isplatiti na osnovu odredaba čl. tako što je vozilo koje je bilo osigurano kod tuženika naletelo na parkirano vozilo kome je motor bio ugašen i koje se pomerilo. Kada je u saobraćajnoj nezgodi vozilo osigurano kod tuženika naletelo na parkirano putničko motorno vozilo koje se kao posledica kontakta. Drugostepeni sud je odbio kao neosnovanu žalbu tuženika i potvrdio je prvostepenu presudu. 32/05 od 19. gde su dolazili psi lutalice i odvlačili hranu i uginule životinje.

174.00 časova. osim ako se dokaže da one nisu bile uzrok štete. istražni sudija je konstatovao da je kritičnog dana neko pokidao anker. Prilikom istovara betonsko-armiranih elemenata jedna betonska ploča se prevrnula i pala pored kamiona..03. zbog čega se bandera iskrivila prema reci a provodnici su se olabavili.. godine na lice mesta su izašli tehničar OUP B.S..173. Pet je stradalo a četiri povređene je tužilac nakon toga lečio kod veterinara. U zapisniku o uviđaju. solidarno sa naručiocem i izvođačem radova..“ iz B.. gde je stajao sada pok. ZOO. 927/2004 od 24. oko 11. te je zbog propusta odgovoran za nastalu štetu.. i radnik JP "E.00 časova.. devet ovaca je ležalo na žici od struje. (Iz presude Okružnog suda u Prokuplju. Zakona o obligacionim odnosima). oko 18. vozač. a čije dejstvo se nije moglo predvideti.2003. ZOO. jer je električna energija opasna stvar. opasnom delatnošću potiče od te stvari tj...“ kao proizvođač betonsko-armiranih elementa je bio dužan da te elemente preveze od S. zakačile se za provodnike i tako nastradale. U konkretnom slučaju električna energija je opasna stvar. V. Iz obrazloženja: Iz utvrđenog činjeničnog stanja proizilazi da je tuženi bio naručilac i investitor radova na objektu u Ž. kada je otišao da potera svoje ovce kući.. jer je treće lice prouzrokovalo štetu.OBLIGACIONO PRAVO 469.. godine) 470. pustio petnaest svojih ovaca da pasu po polju u G.. Zbog toga se ne može primeniti odredba člana 177.. Prema odredbi člana 173. a tuženi GP „T. Za štetu od opasne stvari odgovara njen imalac.. Sve to čini neosnovanim navod tuženika u žalbi da bi ga trebalo osloboditi od odgovornosti. godine.. U prvostepenom postupku nije dokazano da šteta potiče od nekog drugog uzroka koji se nalazi van stvari. a koji propisuje da naručilac i izvođač radova solidarno odgovaraju za štetu nastalu trećem licu a u vezi sa izvođenjem građevinskih rado. našavši se blizu zemlje. izbeći ili otkloniti.. do gradilišta u Ž. po principu objektivne odgovornosti zbog obavljanja opasne delatnosti a u smislu odredaba čl. Po stanovištu revizijskog suda nižestepeni sudovi su pravilno zaključili da su tuženi solidarno odgovorni za nastalu štetu shodno odredbama čl. Dana 10. koji je prevoz elemenata poverio svom vozaču sada pok.03. Supruga i njegove dve ćerke su zbog toga i podnele tužbu parničnom sudu za naknadu štete. Za prevoz je angažovano GP „K. Ovce su naišle. Zakona o obligacionim odnosima. Za štetu koju pričini trećim licima proizvođač odgovara u vezi sa izvođenjem radova na izgradnji objekta. a za štetu od opasne delatnosti odgovara lice koje se tom delatnošću bavi (čl.12.". Gž.. Istog dana.2004. G.207. i 174.. Iz obrazloženja: Činjenično stanje: Tužilac je dana 09.. a tuženik je dužan da održava elektro mrežu.230 - . Propust na održavanju elektro mreže stvara odgovornost za naknadu nastale štete.. Uviđaj je izvršen iste večeri na licu mesta. delatnosti. Zakona o obligacinim odnosima ima se smatrati da šteta nastala u vezi sa opasnom stvari tj.2003.

bio podizvođač radova. a tuženi GP „Trudbenik“ je kao lice koje je bilo u obavezi da izvrši određeni prevoz u vezi tih radova. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. kao osiguravača na odredbi člana 941. Odgovornost tuženih je solidarna. 31/93. pa je VSS kao revizijski sud. 1333/04 od 07. 1410/04 od 28.2004. stav 1. ZOO.231 - .223. 24/76 i “Sl. Tuženi su odgovorni za nastalu štetu po principu objektivne odgovrnosti zbog opasne delatnosti u smislu odredbi čl. br.10.2004. sve je ostvareno u sportskom duhu i druženju. Pri takvom stanju stvari pravilno je prvostepeni sud primenio materijalno pravo nalazeći da nema objektivne odgovornosti tuženika i da se radi o sportskoj manifestaciji. ZPP-a. list SRJ” br.1.2004. dok su tužilje treća lica koja su u konkretnom slučaju pretrpela štetu.173. imajući u vidu okolnosti pod kojima je V. st. (Iz presude Okružnog suda u Čačku. godine) 472. i 201. fizičko lice je u konkretnom slučaju naručilac radova. sve mere je preduzeo da do bilo kakvog nereda ne dođe. Tuženi. 173-177. kao igrač na toj utakmici povredio. godine) . i oštećenik ima pravo da naknadu zahteva od oba dužnika. Gž. a tužilac kome pravo na naknadu štete zbog smrti brata pripada na osnovu člana 201.S. br. godine) 471. reviziju odbio kao neosnovanu. Visina materijalne štete je pravilno odmerena shodno odredbama čl. Odgovornost imaoca vozila i osiguravača za naknadu štete iz istog štetnog događaja je solidarna. Ukoliko tuženik. ovlašćen je da naknadu zahteva od oba dužnika. ZOO u vezi sa čl.OBLIGACIONO PRAVO va.4329/03 od 04. pa se tužbeni zahtev tužioca ima odbiti kao neosnovan. Iz obrazloženja: Pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kad su obavezali tužene da solidarno naknade štetu tužiocu.12. Takođe je utvrđeno da je tuženik bio organizator utakmice. (Iz presude VSS Rev. 24/94). Drugostepeni sud je odbio kao neosnovanu žalbu tužioca i potvrdio je prvostepenu presudu. pa je u toku igre zadobio prelom noge. kao organizator sportske manifestacije preduzme sve neophodne mere da se ta manifestacija održi u redu i miru. ZOO. Iz obrazloženja: Presudom prvostepenog suda odbijen je tužbeni zahtev tužioca za naknadu štete kao neosnovan. nema objektivne odgovornosti tuženika bez obzira što se tužilac. Dokazima je utvrđeno da je tužilac fudbalski igrač i da je kritičnog dana bio igrač na utakmici. Rev. i 174 ZOO. list SFRJ”. a odgovornost tužene osiguravajuće organizacije. a ne o nastupeloj šteti usled opasne delatnosti shodno čl.200. Zakona o obligacionim odnosima. poginuo. Zakona o obligacionim odnosima i odgovarajućim odredbama Zakona o osnovama sistema osiguranja imovine i lica (“Sl. koji je važio u vreme štetnog događaja. Odgovornost Republike Srbije kao imaoca motornog vozila zasniva se na odredbi člana 174.03.

pa je tužilac kao komandir voda bio obavezan na preduzimanje radnji u pravcu odbijanja napada. Protiv navedene presude žalbu je izjavio tuženik. 522/03 od 29.05.S.232 - . jer su radnje tužioca rezultat instinktivnog reagovanja pod uticajem straha zbog opasne situacije u koju je bio doveden usled svojstva stvari i bez svoje krivice. nisu ispunjeni uslovi iz člana 177. (Iz presude Okružnog suda u Čačku. ZOO i obavezan je tuženik kao vlasnik i imalac opasne stvari da plati tužiocu na ime naknade štete iznos iz prvostepene presude. U obrazloženju drugostepene presude je navedeno sledeće: U konkretnom slučaju pravilno je prvostepeni sud primenio materijalno pravo i našao da je opasna stvar telefonska bandera. pa je pravilno primenjen propis iz člana 174. P. stav 2.OBLIGACIONO PRAVO 473. u koju je bio doveden usled svojstva te stvari i bez svoje krivice. 3034/01 od 24. 522/03 od 29..04.060. godine potvrdio.. godine) 474. Rev.2003. Zakona o obligacionim odnosima da je tužena po principu uzročnosti (objektivna odgovornost) odgovorna za štetu koju je tužilac pretrpeo. godine odbio kao neosnovanu žalbu tuženika a presudu Opštinskog suda u G. Zakona o obligacionim odnosima. Zakona o obligacionim odnosima da se tužena kao imalac opasne stvari (oružje) u celosti ili delimično oslobodi odgovornosti za štetu nastalu upotrebom te stvari..00 dinara sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom. je svojom presudom Gž. i 3.” A. Tužena se kao imalac opasne stvari (oružje) ne može osloboditi odgovornosti za štetu nastalu nepravilnom upotrebom te stvari. 494/02 od 15.. Gž.. br. P. br. Tuženik kao vlasnik i imalac opasne stvari dužan je da plati na ime naknade štete tužiocu iznos koji je ovaj pretrpeo od te opasne stvari.04.04. Iz činjeničnog stanja nesumnjivo proizlazi da je do povređivanja tužioca došlo u situaciji oružanog napada neprijateljskih snaga u ranim jutarnjim satima. Č.2003. kad su radnje tužioca rezultat instinktivnog reagovanja pod uticajem straha zbog opasne situacije. Iz obrazloženja: Neosnovana su ukazivanja u reviziji da je šteta nastala kao posledica samoranjavanja krivicom tužioca. a što tuženu oslobađa odgovornosti u smislu člana 177. st.2003. S obzirom na rečeno.... Takođe je pravilno primenjeno materijalno pravo primenom odredbe člana 174.2003. Okružni sud u Č.05. godine obavezan je tuženik – Preduzeće za telekomunikacije “T. jer se radi o obučenom pripadniku vojne jedinice. te se prilikom prebacivanja na vatreni položaj u noćnim uslovima spotakao o kamenu prepreku i tom prilikom je došlo do samoopaljenja automatske puške koju je tužilac držao u ruci. 494/02 od 15. 2. koji se očigledno nije ponašao u skladu sa pravilima rukovanja oružjem.. Iz obrazloženja: Presudom Opštinskog suda u G. br.. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije.. a ista je pala na vozilo tužioca i pričinila mu štetu.2002. da plati tužiocu na ime naknade štete iznos od 11. D. Stoga je neosnovana žalba tuženika kada navodi da nije obavezan da plati na ime naknade štete koja je nastala tužiocu u konkretnom slučaju.. br. godine) .

u kojoj je živela njena sada pokojna majka i koja je do svoje smrti držala psa jazavičara. i čl.OBLIGACIONO PRAVO Neosnovano tužena u žalbi ističe da Republika Srbija nije pasivno legitimisana za naknadu štete. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužiocu je dana 25. te je u tom slučaju odgovorna za štetu nastalu usled vršenja tih aktivnosti. te postoji uzročno-posledična veza između vršenja delatnosti sa povećanim rizikom koja se smatra uzrokom štete i nastale telesne povrede kao posledica. ranjavanjem od strane albanskih terorista i to u okolnostima s povećanim rizikom. ZOO regulisana je odgovornost za štetu od opasne stvari. Tragovi šapa vodili su prema kući tužene. 476. Tragovi pasa pronađeni su u blizini ograde između dvorišta tužioca i tužene.1991. jer nije dokazala da šteta potiče od uzroka koji se nalazio van stvari – životinja za koje ona odgovara. Rev. Odredbama čl. odgovara se bez obzira na krivicu. odgovara bez obzira na krivicu. Stoga se neosnovano u reviziji tužene ističe da je pogrešno primenjeno materijalno pravo. ukoliko ne dokaže da je šteta nastala bez njegove krivice. Najveći broj tragova je u neposrednoj blizini kaveza i u samim kavezima. 173. izmrcvaren i zatrpan ostacima hrane.050.09.00 dinara. 174. 594/03 – P-1 br. Povremeno ih je obilazila i hranila tužena. a po pravilima objektivne odgovornosti za opasnu delatnost kao vrstu građanskopravne odgovornosti koja postoji bez obzira na krivicu odgovornog lica. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. Iz odredaba čl. U kavezima je bilo perja a dlake od pasa na žici od provlačenja životinja u kaveze. i boravili u dvorištu tužioca. Psi su povremeno izlazili i na ulicu. Zakona o obligacionim odnosima ko drugome prouzroke štetu dužan je nakanditi je. Tužena je vlasnik kuće u susedstvu. Prema odredbi člana 154. Ukupno je bilo 10 kaveza u kojima su ptice uništene a na posebno odvojenom mestu gde su bile ptice za priplod. godine naneta šteta na kavezima za ukrasne ptice – papagaje raznih vrsta. usled vršenja odbrambenih aktivnosti.233 - . Nakon smrti majke tužene. Veštačenjem je utvrđena visina štete i to kako materijalne štete tako i izmakle dobiti u ukupnom iznosu od 30. i 174. Zakona o obligacionim odnosima. Oba psa su bila bez stalnog nadzora.11. a čije se dejstvo nije moglo predvideti i izbeći niti otkloniti. 2430/02) 475. 441/02 od 25. Za štetu od stvari ili delatnosti od kojih potiče povećana opasnost štete za okolinu. (Gž. u konkretnom slučaju šteta je nastala telesnom povredom oštećenog kao pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije. u konkretnom slučaju tužena kao imalac – vlasnik pasa odgovara za štetu koju su oni naneli tužiocu. Takođe nije dokazala da su ispunjeni i drugi uslovi iz citirane odredbe Zakona o obligacionim odnosima niti da se odgovornost može podeliti. takođe je bilo udavljenih ptica. 173. godine) . jazavičar je sa svojim mladunčetom ostao da živi u toj kući. 1 br. Naime. Znači. s tim da se za štetu od stvari ili delatnosti od kojih potiče povećana opasnost štete za okolinu. odgovornost tužene sledi po osnovu obavljanja opasne delatnosti i to kao organizatora i vršioca odbrambene aktivnosti. tako što je na žicu kojom su bili ograđeni kavezi napravljena rupa u promeru od 5 x 20 cm i veći broj ptica zadavljen.2002.

a električna dizalica opasnu stvar koja svojim postojanjem i svojstvima predstavlja povećanu opasnost za okolinu. Univerzalni strug na kojem je tužilac kao metalostrugar radio predstavlja opasnu stvar pa za štetu nastalu od takve stvari odgovara njen imalac . Rev. .1999. Ispaljivanje protivgradne rakete se može smatrati opasnom delatnošću. godine) . Država Savezna Republika Jugoslavija duguje naknadu štete oštećenom pripadniku bivše Jugoslovenske narodne armije koju je pretrpeo posle zarobljavanja od strane paravojnih formacija Hrvatske odnosno BiH.1999. Preduzeće je dužno da naknadi štetu radniku za pretrpljene duševne bolove zbog umanjene životne aktivnosti nastale zbog profesionalnog oboljenja . 4136/98 od 14. Mešalica na električni pogon predstavlja opasnu stvar pa za štetu nastalu od takve mešalice odgovara njen imalac. jer je tužilac (neovlašćeno) koristio traktor kao prevozno sredstvo van prostora za koju namenu je traktor bio predviđen. Rev. 5430/99 od 01. (Vrhovni sud Srbije.03. (Vrhovni sud Srbije. Rev. godine) 477.7.07.2000.OBLIGACIONO PRAVO Izvođenje građevinskih radova predstavlja opasnu delatnost od koje preti povećana opasnost štete.12.1999. Ako je ispaljivanje rakete izvršeno u naseljenom mestu onda stoji i odgovornost radnika za štetu koja je u vezi sa radom prouzrokovana trećem licu. godine) 482.11.tuženo preduzeće. (Vrhovni sud Srbije. Rev. (Vrhovni sud Srbije.234 - 483. Rev. (Pravno shvatanje utvrđeno na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog suda Srbije od 27. godine) 480. 6875/98 od 06. 733/99 od 11.12. godine) 479.06. (Vrhovni sud Srbije.1999) 481. 5189/98 od 02.1999. (Vrhovni sud Srbije. pa ne postoji odgovornost tuženog preduzeća. Rev.vibracione bolesti po principu objektivne odgovornosti.1999. 1447/99 od 15. Ne radi se o nesreći na poslu niti prouzrokovanju štete koja je nastala na radu ili u vezi sa radom. godine) 478.

za koga je propisana trajna zabrana lova.1998. 2127/98. koju on nije mogao predvideti i čije posledice nije mogao izbeći ili otkloniti.OBLIGACIONO PRAVO Ako postoji obostrana krivica. godine) . Rev.05.škola. Rev. od 19.1998. (Vrhovni sud Srbije.04. a čije se dejstvo nije moglo predvideti.07. godine) 484. 2357/97 od 10. (Vrhovni sud Srbije. 2407/98 od 20. Rev. Rev. Imalac stvari oslobađa se odgovornosti delimično. od 22. godine) 490.1998. 1516/98) 485.1998. ne može snositi štetne posledice. Osiguravač kod koga je osigurano motorno vozilo od odgovornosti za štete pričinjene trećim licima.10.235 - 491. Za štetu koju pričini medved. Rev. (Vrhovni sud Srbije. Rev. svaki imalac odgovara za ukupnu štetu koju su oni pretrpeli srazmerno stepenu svoje krivice. (Vrhovni sud Srbije. 2226/98. Rev. Greda za fizičke vežbe u školi je opasna stvar pa za štetu koju pretrpi učenik zbog pada sa grede na času fizičkog vaspitanja odgovara njen imalac . godine) 488. ni izbeći ili otkloniti. godine) 487.05. (Vrhovni sud Srbije. od 13. godine) 489. (Vrhovni sud Srbije. (Vrhovni sud Srbije. Onaj ko u savesnom postupanju pretrpi štetu na radu ili u vezi sa radom. može se osloboditi te odgovornosti pod istim uslovima pod kojima se odgovornosti može osloboditi vlasnik vozila. Imalac stvari oslobađa se od odgovornosti i ako dokaže da je šteta nastala isključivo radnjom oštećenika ili trećeg lica. godine) 486.1998. 5697/97. 3394/98. ako je oštećenik delimično doprineo nastanku štete. čiji je organ propisao trajnu zabranu lova pod uslovom da je oštećeni preduzeo propisane mere za sprečavanje štete od divljači. . od 22. (Iz odluke Vrhovnog suda Srbije. od 26. jer bi to bilo protivno logici objektivne odgovornosti a i dobrim običajima.1998. Rev. Imalac se oslobađa odgovornosti ako dokaže da šteta potiče od nekog uzroka koji se nalazio van stvari.05.10. odgovara Republika Srbija. 4525/97.1997.

1997. odgovorna je tužena kao vlasnik zgrade i dimnjaka . a čije se dejstvo nije moglo predvideti. Za štetu od opasne stvari odgovara njen imalac. pa nema uslova za podelu odgovornosti. odnosno njihovi naslednici.godine) 497. a za štetu od opasne delatnosti odgovara lice koje se njom bavi. (Vrhovni sud Srbije. godine) 492. 1048/98 od 18. Rev. 494. od 06.09. 173. Imalac se oslobađa odgovornosti ako dokaže da šteta potiče od nekog uzroka koji se nalazio van stvari. Vlasnik šahta na trotoaru odgovara za štetu od opasne stvari. od 09. godine) Objektivna odgovornost obavezuje na naknadu štete onoga koji štetu prouzrokuje bez obzira da li mu se ona može pripisati u krivicu pod uslovom da ima poreklo u stvarima ili delatnostima od kojih potiče povećana opasnost za okolinu. Za štetu nastalu usled požara izazvanog varnicom koja je izletela iz dimnjaka pomoćne stambene zgrade tužene. Okolnost da je tužilac pretrpeo štetu kao radnik tuženog preduzeća u izvršenju radnog naloga (prevoz radnika na određeno gradilište) sama po sebi nije dovoljna za zasnivanje tuženikove odgo. (Vrhovni sud Srbije.08. 2205/97. (Iz odluke Vrhovnog suda Srbije. (Vrhovni sud Srbije. Rev. 6254/96.09. 2250/97. od 09. Rev. . a koji dimnjak nije sagrađen po pravilima struke.1997.imalac opasne stvari u smislu čl. Zakona o obligacionim odnosima. 1607/95.11. Gž.godine) 496.1997.1997. (Vrhovni sud Srbije. godine) 493. godine) 498. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije.1997. od 23. Pravo na naknadu štete od SRJ mogu ostvariti svi pripadnici teritorijalne odbrane koji su obavljali vojnu službu u uslovima neposredne ratne opasnosti. odgovara isključivo štetnik. Rev. štiteći teritorijalnu celokupnost SFRJ. Rev. 2655/97.godine) 495.236 - 499. i 174. od 26. Rev. bez obzira na njihovo sadašnje državljanstvo. (Iz presude Okružnog suda u Zrenjaninu.1997.02.OBLIGACIONO PRAVO Zaštitu usled smrti pacijentkinje nad kojom je uz njen pristanak lekar odgovarajuće specijalnosti izvršio abortus. ni izbeći ili otkloniti. 49/97.05.03.1997. od 20.

237 - 506.06. Rev. (Iz rešenja Okružnog suda u Zrenjaninu. prouzrokovanu štetu su dužni da solidarno naknade oba štetnika. pa se odgovornost za štetu ima ceniti po principu objektivne odgovornosti. (Vrhovni sud Srbije. (Vrhovni sud Srbije. Šteta nastala usled ujeda psa. od 12. 1302/94. 2978/95. koji nije bio propisno postavljen. (Vrhovni sud Srbije.1995. ako dokažu da šteta potiče od nekog uzroka koji se nalazi van stvari i čije se dejstvo nije moglo predvideti. Za štetu od paljevine ne odgovara imalac zapaljene stvari.1996. predstavljaju opasne delatnosti. Rev.10. Zakupac (a ne samo vlasnik) stambene zgrade koja nadvisuje susednu zgradu odgovara za štetu susedu i po osnovu objektivne odgovornosti ukoliko je viša zgrada uzrok štete. Pž. Gž. (Viši privredni sud u Beogradu. stav 2. godine) Za štetu od rezervnog točka. tretira se kao šteta od opasne stvari i za nju odgovara njen imalac. godine) . 1190/96 od 20. godine) 502.03. godine) 501. godine) 505. 3849/95 od 13. Brana i akumulaciono jezero predstavljaju opasnu stvar a obavljanje delatnosti na ovim objektima.OBLIGACIONO PRAVO vornosti u smislu člana 85. 2915/97 od 25.09. Rev. 3849/95) 504. 581/96 od 30.1997. 2040/94 od 10.07. Njiva nije opasna stvar pa za štetu od vatre na njivi ne odgovara imalac njive po pravilima objektivne odgovornosti. Zakona o obligacionim odnosima. Rev. (Vrhovni sud Srbije. Zakona o radnim odnosima. Ali imalac opasne stvari i vršilac opasne delatnosti se mogu osloboditi odgovornosti.1994. godine) 500. Rev.1997. izbeći ni otkloniti.1995. ako je šteta nastala isključivo radnjom trećeg lica što predstavlja razlog za oslobođenje tuženog od odgovornosti u smislu člana 177.10.1994. Gž. od 20.09. odgovara vlasnik autobusa. . već lice koje je vatru zapalilo. (Okružni sud u Požarevcu. već lice koje je vatru zapalilo. godine) 503. (Vrhovni sud Srbije. Ako radnik pretrpi štetu na radu ili u vezi sa radom usled radnje za koju odgovara preduzeće i treće lice.

za koju je propisana trajna zabrana lova. 513. 163/92) Za štetu nastalu isključivo zbog iznenadnog naletanja divlje životinje (srne) na motorno vozilo u pokretu odgovara lovačko društvo koje upravlja lovištem u rejonu javnog puta na kome je došlo do štete. 2312/92 od 06. Rev. (Vrhovni sud Srbije. (Vrhovni sud Srbije. (Vrhovni sud Srbije. Rev. kao pripadnik teritorijalne odbrane. godine) . 2312/92 od 06. uzročnost se pretpostavlja. (Vrhovni sud Srbije. godine. Rev. Rev. 2325/93) Za štetu koju pričini divljač. pod uslovom da je oštećeni preduzeo propisane mere za sprečavanje štete od divljači. godine) 507. za koju je propisana trajna zabrana lova. učestvovao u oružanim akcijama posle 17. 163/92 od 26.OBLIGACIONO PRAVO Kad je šteta nastala od opasne stvari. Rev. (Vrhovni sud Srbije.1992.1992. već društveno-politička zajednica čiji organ je propisao trajnu zabranu lova. zato što brzinu kretanja vozila nije prilagodio uslovima puta i saobraćaja. . po principu objektivne odgovornosti za opasnu stvar. 4206/94) Ako je šteta nastala usled delovanja više uslova. već društveno-politička zajednica čiji organ je propisao trajnu zabranu lova. avgusta 1990. Rev. 509. (Vrhovni sud Srbije.10. odgovara SRJ. godine) 511.02. pod uslovom da je i oštećeni preduzeo propisane mere za sprečavanje štete od divljači. 512. Rev. zato što brzinu kretanja vozila nije prilagodio uslovima puta i saobraćaja. ali se ta pretpostavka može obarati protivdokazima. Lovačko društvo nije dužno da naknadi štetu nastalu naletanjem srne na motorno vozilo u pokretu na putu ako se utvrdi da je do nastanka štete došlo isključivom krivicom vozača motornog vozila. ne odgovara preduzeće koje gazduje šumom iz koje je divljač došla. 1479/94) Za štetu zbog smrti lica koje je. odnosno opasne delatnosti. ne odgovara preduzeće koje gazduje šumom iz koje je divljač došla.10. Lovačko društvo nije dužno da naknadi štetu nastalu naletanjem srne na motorno vozilo u pokretu na putu ako se utvrdi da je do nastanka štete došlo isključivom krivicom vozača motornog vozila. 1992. (Vrhovni sud Srbije. 508. 3393/92) Za štetu koju pričini divljač. (Vrhovni sud Srbije.238 - 514. Rev. uzročan je onaj uslov koji je tipičan za nastanak štete. 510.

Rev. ali odvajanjem od zemlje postalo je pokretna stvar i ako prilikom odvajanja prouzrokuje štetu trećem licu onda za tu štetu odgovara njegov vlasnik. 667/89) 518. (Vrhovni sud Vojvodine. (Vrhovni sud Srbije. stalno živi na drugom području. godine) 520. predstavlja opasnost za nastanak štete i ima mesta njenom otklanjanju na osnovu odluke. kao vlasnik opasne stvari. a ne u tom lovištu. 4326/92) 515.1437/88) Dok drvo raste u zemlji nepokretna je stvar. Ograda od bodljikave žice koja je postavljena neposredno pored zida kuće.1987. Pž. zavisno od mesta i položaja. kao imalac stvari. Rev. 303/91) 516. 653/87 od 5. (Vrhovni sud Srbije. 521. Organizacija udruženog rada ne odgovara za štetu kao imalac opasne stvari (mašine u pogonu) ako je preduzela sve mere zaštite na radu. ako je obučila radnika za rad na poslovima na kojima je povređen. osim ako dokaže da divljač. Gž. Rev. Za štetu.1987. a do štete je došlo usled neopreznosti samog radnika u radu na mašini za kojom je radio. osim ako se dokaže da je šteta nastala krivicom oštećenog ili trećeg lica. Autobuska stanica s ugroženim neočišćenim snegom i zaleđenom površinom je opasna stvar i za štetu koja je nastala od takve stvari odgovara gradsko prometno preduzeće. 945/90) 517. koja je štetu pričinila. 2248/88) 519.04. (Viši sud u Subotici. Za štetu koja nastane od eksplozije boce napunjene pivom. .239 - 522. odgovara proizvođač koji je bocu stavio u promet.OBLIGACIONO PRAVO Elektroprivredna organizacija je odgovorna naknaditi štetu po osnovu objektivne odgovornosti kada ispod kablova dalekovoda pogine lice radeći i bez odobrenja nadležnog organa te organizacije. (Vrhovni sud Srbije. Rev. odgovara organizacija koja gazduje lovištem u kome je šteta pričinjena. (Vrhovni sud Srbije. koju pričini lovostajem zaštićena divljač i pored toga što je oštećeni (vlasnik zemljišta. do koje je došlo zbog nekog nedostatka koji predstavlja opasnost od štete za lica i stvari za koji proizvođač nije znao. (Iz presude Višeg privrednog sud Srbije. Organizacija koja gazduje lovištem odgovorna je i za štetu koju pričini divljač na javnom putu u blizini lovišta. (Vrhovni sud Srbije. Gzz. 79/87 od 28. godine) . Rev.3. zasada i useva) preduzeo sve propisane mere za sprečavanje štete.

kao opasne stvari. (Vrhovni sud Srbije. 812/86) Za štetu izazvanu opasnom stvari odnosno opasnom delatnošću. Stoga da bi oštećeni ostvario pravo na naknadu štete dovoljno je da dokaže da je pretrpeo štetu i da ona potiče od opasne stvari ili opasne delatnosti. st.240 - 526. odnosno organizacija na koju su društveno-pravna lica prenela ta prava i etažni vlasnici. kao opasnom stvari. 1708/85) . ne može se u potpunosti osloboditi odgovornosti za štetu prouzrokovanu upotrebom opasne stvari. odgovorna su društveno-pravna lica koja su nosioci prava korišćenja. ako nije proverio da li su se prisutna lica udaljila na bezbedno rastojanje na osnovu njegovog upozorenja da će vunovlačaru pustiti u rad. (Vrhovni sud Srbije. Ukoliko je u toku igre. 525. pa je i on odgovoran za štetu u smislu čl. kad je opasnu stvar držao i koristio na prostoru pristupačnom licima kojima je vršio usluge. (Vrhovni sud Vojvodine. 528. 527. Pž.OBLIGACIONO PRAVO Toplotna postrojenja i instalacije u stambenoj zgradi. Rev. primenjuju se opšta pravila o naknadi štete pa i pravila o podeljenoj odgovornosti za naknadu štete prouzrokovane od zaštićene divljači na poljoprivrednim proizvodima. Rev. Rev. 524. pa stoga u slučaju nastanka štete u vezi sa tim postrojenjima oštećenom odgovara SIZ stanovanja koji gazduje odnosno upravlja zgradom u kojoj se nalaze ove instalacije. Zakona o obligacionim odnosima. Rev. u kojoj jedno lice učesnik igre pretrpi povredu. (Vrhovni sud Srbije. 3842/86) 523. odgovornost se ne zasniva na krivici već na stvorenom riziku. 829/86) Za štetu prouzrokovanu neispravnim liftom. 1065/85) Imalac vunovlačare. zbog čega ima mesta primeni pravila o podeljenoj odgovornosti štetnika. i oštećenog. Rev.viljuškara u pokretu). a oštećeni nije preduzeo nikakve mere u tom cilju. 1579/86) Popravka i održavanje puta uz pomoć bagera predstavlja opasnu delatnost i radna organizacija koja obavlja takvu delatnost je odgovorna za štetu koja je nastala od ove delatnosti bez obzira na krivicu i u slučaju ako je imalac bagera treće lice koje je vršilo popravku puta po nalogu iste radne organizacije. kada su uključene na daljinski ili blokovski sistem grejanja smatraju se opasnim stvarima. . (Vrhovni sud Srbije. (Viši privredni sud Srbije. 215/87) Kada odlukom skupštine opštine nisu propisane mere koje je oštećeni dužan da preduzme radi sprečavanja štete od zaštićene divljači. za vreme obavezne fizičke obuke za vojna lica. ne može se prihvatiti da je sportska igra okolnost sa povećanom opasnošću ukoliko su u toku igre preduzete odgovarajuće mere da se igra odvija u sportskom duhu i u skladu sa pravilima. 529. u vezi čl. (Viši sud u Subotici. 3. kao imaoca opasne stvari. 177. upravljanja i raspolaganja stanovima u društvenoj svojini. Gž. (Šteta je naneta na taj način što je povređen radnik u krugu fabrike od opasne stvari . 158. koje služe za zagrevanje zgrada i stanova.

OBLIGACIONO PRAVO Za štetu prouzrokovanu učesniku civilne zaštite.ulice obavesti nadležni SIZ za puteve. 14/82) Vlasnik opasne stvari odgovara po pravilima o objektivnoj odgovornosti. 401/85) 530.241 - 531. (Vrhovni sud Srbije. . koju čini niz mera zaštite i spasavanja od ratnih razaranja. Zakona o putevima. Kad je tužilja. elementarnih i drugih nesreća i drugih opasnosti. odgovorna je za naknadu štete prouzrokovane upotrebom aviona i padobrana. Gzz. 534. koja se organizuje kao jedinstveni sistem u opštini odnosno gradu. čiji je štab civilne zaštite. 536. 535. železnička transportna organizacija je oslobođena odgovornosti za štetu koju je tužilja u ovakvom slučaju pretrpela ispadanje iz šinobusa. koje je po osnovu zakona prema vrsti divljači i drugim okolnostima bio dužan preduzeti. ako nije snabdeo korisnika posebnim uputstvima za rukovanje odnosnim bocama i nije ga na odgovarajući način obučio da se njima koristi. (Vrhovni sud Srbije. bez obzira da li je šteta pričinjena kada nije bio lovostaj. Rev. u skladu sa planom odbrane te zajednice. 145/82) Dobavljač plinskih boca odgovara za štetu koju korisnik pretrpi usled upotrebe plina. Rev. jer je šteta prouzrokovana u vezi sa vršenjem opasne delatnosti. odgovorna je oštećenom licu u smislu čl. (Vrhovni sud Srbije. 110/83) Radna organizacija za održavanje puteva zadužena je za neposredan nadzor o stanju na putu i dužna je da o nepodobnosti puta . pod uslovom da je oštećeni preduzeo sve mere sprečavanja štete od divljači. van železničke stanice otvorila vrata šinobusa i izgubivši ravnotežu ispala iz vagona. kao imalac opasne stvari. kao putnik u šinobusu. Gzs. Rev. Ako usled neispravnosti puta odnosno ulice nastane šteta. krivicom trećeg lica ili isključivom krivicom oštećenog. 279/80) . 533. 961/80) Za štetu koju pričini zaštićena divljač odgovara organizacija koja gazduje lovištem na kome ta divljač živi. st. (Savezni sud. (Vrhovni sud Srbije. tako da se te vežbe odvijaju pod okolnostima sa rizikom od opasnosti nastupanja eventualne štete. 47. Rev. 3. (Vrhovni sud Srbije. 532. odgovara kao organizator društveno-politička zajednica. 150. i to po osnovu objektivne odgovornosti. ali je njegova odgovornost za štetu prouzrokovanu opasnom stvari isključena ako je šteta nastala dejstvom više sile. ne obraćajući pažnju na činjenicu da je šinobus u pokretu. koji je u smislu čl. Rev. organizovao vežbe civilne zaštite i njima rukovodio. 461/85) Država SFRJ. (Vrhovni sud Srbije. Zakona o opštenarodnoj odbrani obavezan da učestvuje u izvođenju organizovanih vežbi civilne zaštite.

6. istog Zakona. Međutim. Kada je reč o odgovornosti tuženog . 1149/06 od 31. ne može se osloboditi od odgovornosti za štetu koju pretrpi drugi učesnik u saobraćajnoj nezgodi.1998. kao što je ovde slučaj. godine) 538. koje zbog alkoholisanosti nije bilo u stanju da bezbedno upravlja motornim vozilom. u smislu člana 174. Iz obrazloženja: Tuženo javno preduzeće upravlja drvoredom u kome se nalazi drvo ispod koga je tužilja parkirala svoje putničko motorno vozilo.vlasnik vozila se ne može. pa za štetu koju opasna stvar pričini nekom licu odgovara vlasnik te stvari odn. vozač putničkog vozila i vlasnik vozila odgovaraju solidarno za materijalnu i nematerijalnu štetu. Zakona o obligacionim odnosima. Kod utvrđenog činjeničnog stanja tuženi . Vlasnik putničkog vozila. godine na putu prouzrokovao saobraćajnu nezgodu upravljajući putničkim motornim vozilom. godine. Iz obrazloženja: U prvostepenom postupku je na pouzdan način utvrđeno da je imenovani tuženi 17..OBLIGACIONO PRAVO 537. Nesumnjivo je da na strani tuženog postoji odgovornost za naknadu štete tužiocima po osnovu krivice. koji je vozilo poverio na upotrebu u javnom saobraćaju licu koje zbog alkoholisanosti nije bilo u stanju da bezbedno upravlja vozilom. a čije se dejstvo nije moglo predvideti. ali ne objašnjava potpuno osnov odgovornosti za štetu tuženog.07. prvostepeni sud se u razlozima svoje presude poziva na odredbe člana 176. pozivajući se na odredbu člana 176. koji je okončan pravosnažnom osuđujućom presudom istog suda od 16. U vezi sa ovim događajem.. činjenično stanje od kojeg zavisi pravilna primena materijalnog prava u pogledu osnova odgovornosti za štetu oba tuženika je potpuno utvrđeno.2006. onaj ko je zadužen da se o njoj brine po osnovu objektivne odgovornosti ali se te odgovornosti može osloboditi ako dokaže da je šteta nastala od uzroka koji se nalazi van stvari. 185. u vezi sa članom 195. protiv tuženog vođen je krivični postupak zbog krivičnog dela iz člana 201.23 promila alkohola u krvi . Zakona o obligacionim odnosima ( predaja opasne stvari trećem licu ). koju su dužni da nadoknade tužiocima na osnovu čl. tako da. vlasništvom imenovanog tuženog. stav 1. 195.1997. palo preko vozila i tom prilikom ga oštetilo. na taj način što je . i 200.10. Zakona o obligacionim odnosima osloboditi odgovornosti za štetu nastalu u saobraćajnoj nezgodi koju prouzrokuje vozač isključivo svojim propustom. a koje se izvalilo. Drvo je izvaljeno iz korena. Gž.vlasnik vozila se ne može osloboditi odgovornosti za štetu od opasne stvari.prešao vozilom na levu stranu kolovoza i tako izazvao sudar sa putničkim vozilom vlasništvo tužioca. izbeći i otkloniti. Krivičnog zakona Republike Srbije. (Presuda okružnog suda u Valjevu.zbog alkoholisanosti od 2.u situaciji kada se sopstvenik automobila nalazio u vozilu kojim je u trenutku nastanka štete. Zakona o obligacionim odnosima.242 - . jer . 189. stav 1. koje se kretalo iz suprotnog pravca i kojim je upravljao tužilac.vlasnika vozila za štetu. upravljalo drugo lice. . a to je bilo poznato vlasniku vozila . po njegovom nalogu. stav 1. u smislu člana 154.

D.za nju odgovara njegov vlasnik odn.1993. godine... 1.drvo je nepokretna stvar.zbog pogrešne primene materijalnog prava . Ova odgovornost je u sistemu objektivne odgovornosti. pa je ona to tražila tužbom. 177.1992. Međutim. Našavši da tužilja u postupku nije dokazala da je šteta nastala krivicom tužene strane.. . Gž. kada je šteta iz saobraćajne nezgode već pokrivena. Samim tim ni tuženi nije imao obavezu na plaćanje regresa navedene štete prema D. godine). onaj ko je zadužen da se o drvetu brine.”. u trenutku kada je već bio pokrenut postupak u ovoj pravnoj stvari (tužba je podneta 18. kao o opasnoj stvari.. J.07. Dok raste u zemlji . Ako je štetu iz saobraćajne nezgode oštećeni već jednom naplatio od štetnikovog osiguravača po obaveznom osiguranju.776. br. bez obzira na ugovor o kasko osiguranju. godine u V. godine isplatom novčanog iznosa od 8. godine. za osiguranje “D. što u konkretnom slučaju nije sporno. prouzrokovao saobraćajnu nezgodu kojom prilikom je oštetio vozilo neparničara N.2008.shodno odredbi čl.1996. J. Zakona o obligacionim odnosima) 539. izbeći i otkloniti.D. 1958/54 na dan 6..11.1995.”.243 - .02. prvostepeni sud je tužbeni zahtev odbio kao neosnovan. odvajanjem od zemlje ono postaje pokretna stvar i ukoliko tom prilikom prouzrokuje štetu nekom licu . st. Zakona o obligacionim odnosima . Iz obrazloženja: Prema činjeničnom stanju utvrđenom u prvostepenom postupku.09. što je ipak učinio po poravnanju zaključenom pred istim sudom u predmetu P. Prvostepeni sud takav zaključak nije zasnovao na zakonu.OBLIGACIONO PRAVO Tuženo preduzeće nije tužilji naknadilo štetu van spora. koje je bilo osigurano po polisi kasko osiguranja kod D.02..” nije bio u obavezi da istu naknadi i po drugi put. J.03. tuženi je upravljajući putničkim motornim vozilom u alkoholisanom stanju i isključivo svojom krivicom. Prvostepena presuda je ukinuta jer prvostepeni sud . On je se može osloboditi .1992.. na dan 24. što je i učinio 11. Kao osiguravač tuženika po ugovoru o obaveznom osiguranju. D. 1885/08 od 05. tužilac je štetu koja je proistekla iz saobraćajne nezgode isplatio neparničaru N. na dan 15. ali ne i da dokazuje da je tuženi odgovoran za štetu. To znači da je osnovni teret dokazivanja u ovakvoj parnici na strani tuženog. vlasnika. godine) ODGOVORNOST U SLUČAJU UDESA IZAZVANOG MOTORNIM VOZILIMA U POKRETU (Član 178. (Rešenje Okružnog suda u Kraljevu. pa se podrazumeva odgovornost imaoca odn. za osiguranje “D. Ta se odgovornost.00 dinara neparničaru N. za osiguranje “D.nije potpuno utvrdio činjenično stanje.D.samo ako dokaže da je šteta nastala od uzroka koji se nalazi van stvari i čije se dejstvo nije moglo predvideti. pretpostavlja i na tuženoj strani je teret dokazivanja postojanja okolnosti koje isključuju tu odgovornost. U ovakvoj situaciji. kako je već navedeno. Tužilačka strana je u postupku dužna da dokaže da je pretrpela štetu od drveta koje se izvalilo.. nema pravo da štetu naplati i od svog kasko osiguravača po osnovu kasko osiguranja.

godine.. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu. stav 3. br. stav 1. stav 3.10. Iz obrazloženja: Prema činjeničnom stanju utvrđenom u prvostepenom postupku tužilac je kritičnom prilikom. Kod ovakvog stanja stvari. godine) 540.2004. za koje vreme je trpeo bolove srednjeg i slabijeg intenziteta koji su mogli biti ublažavani lekovima protiv bolova. da li se radi o strahu za život (primarni strah) koji je tužilac mogao trpeti u toku samog kritičnog događaja i neposredno posle toga ili se moguće.D. Zakona o obligacionim odnosima. u srednjem i slabijem stepenu. Gž. 599/05 od 07. Gž. ovakav strah isključuje zbog toga što je kritičnom prilikom zbog posledice povrede tužilac izgubio svest. prvostepeni sud će na pouzdan način utvrditi sve odlučne činjenice u ovoj pravnoj stvari. Lice koje je kao putnik u putničkom vozilu pretrpelo štetu u saobraćajnoj nezgodi u kojoj je učestvovalo i drugo putničko vozilo ima status trećeg lica u smislu člana 178. do 23. navedenog zakonskog propisa za štetu koju pretrpe treća lica imaoci motornih vozila odgovaraju solidarno. obaveza tuženog prema tužiocu je obaveza koja proističe iz ugovora o obaveznom osiguranju i u konkretnoj situaciji za obavezu tuženog prema tužiocu nema značaja to što je tuženi ukupnu štetu ili njen deo po osnovu regresa isplatio D. koji govori o odgovornosti za naknadu štete u slučaju udesa izazvanog motornim vozilom u pokretu.2005. 1348/04 od 18. da li i u kojoj meri ima doprinosa saobraćajnoj nezgodi vozača putničkog vozila u kojem se kritičnom prilikom nalazio tužilac. za osiguranje “D.11.244 - . povređen u saobraćajnoj nezgodi u kojoj je učestvovao i tuženi kao vozač drugog putničkog vozila. kao putnik u vozilu neparničara G.OBLIGACIONO PRAVO Prema tome. pobijana presuda ne sadrži dovoljno jasne razloge da li bolovi koje je tužilac trpeo po svojoj jačini i trajanju opravdavaju primenu navedenog zakonskog propisa.. kako bi bio u mogućnosti da donese pravilnu i zakonitu odluku u ovoj pravnoj stvari.05.10. br. bez značaja je za odgovornost tuženog za naknadu štete tužiocu. zbog čega je bio zadržan na lečenju u bolnici od 20. J. što je sve prvostepeni sud bio dužan da razjasni detaljnijim saslušanjem veštaka neuropsihijatra. Tom prilikom tužilac je zadobio laku telesnu povredu u vidu potresa mozga. koju činjenicu sud nije utvrdio zbog pogrešne primene materijalnog prava. a posebno kakve su bile međusobne obaveze stranaka iz ugovora o osiguranju i visinu obaveze tuženog prema tužiocu. ili se pak radi o strahu zbog posledica povređivanja (sekundarni strah). Pored navedenog. ZOO-a. ZOO-a. godine) . U ponovnom postupku.2003. što će učiniti u ponovnom postupku.”. Kako prema stavu 4. imajući u vidu odredbu člana 200. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu. ukazuje se prvostepenom sudu da putnik u jednom od dva motorna vozila koja su učestvovala u saobraćajnoj nezgodi ima status trećeg lica u smislu člana 178. Iz pobijane presude takođe nije jasno o kakvom se tačno strahu radi koji je tužilac trpeo u trajanju oko dve nedelje.

gde je pregledalo neko lice za koje je tužilja zaključila da je fizioterapeut. Sud je na osnovu nalaza i mišljenja sudskog veštaka utvrdio procenat umanjenja opšte životne aktivnosti. Ovo iz razloga što je tuženi osiguravač autobusa čiji vozač. tačka 2.06. 5697/03 od 11. Žena koja je upravljala automobilom stavila je tužilju u automobil i odvezla do pomoćne zgrade na Zvezdinom stadionu. usled čega je udario tužilju koja se već nalazila na pešačkom prelazu odnosno započela prelaženje ulice i to u momentu kada je bilo upaljeno zeleno svetlo za pešake. Prilikom pada tužilja je zadobila teške telesne povrede. Na osnovu ovako pravilno utvrđenog činjeničnog stanja. ima pravo da naknadu štete potražuje od bilo kog učesnika u udesu. te je stoga tuženi dužan da naknadi tužilji štetu koju je pretrpela. Naime. U slučaju udesa izazvanog motornim vozilom u pokretu. tako što je slomljen desni ručni zglob.. N. s obzirom na okolnost da je u konkretnom slučaju šteta prouzrokovana krivičnim delom. sutradan je otišla u Klinički centar Srbije. G. M. br. N. primenjuju se pravila o odgovornosti po osnovu krivice bez obzira što je tužilja povređena u saobraćajnom udesu od strane N. u B. vozila sa N. osnovanost istaknutog prigovora zastarelosti potraživanja tužioca treba ceniti računajući zastarni rok iz člana 377. pa kako osiguranik tuženog nije lice kome može da se računa zastarni rok po posebnim pravima o zastarelosti iz člana 388. prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo kada je našao da je tužena odgovorna za naknadu štete tužilji nastalu iz ove saobraćajne nezgode. Osnova odgovornosti tuženog nalazi se u činjenici da je tuženi bio osiguravač vozila – autobusa i to osiguravač za štetu od odgovornosti pričinjenu trećim licima.. a prema utvrđenom činjeničnom stanju u spisima. Zakona o osiguranju imovine i lica. dužinu i trajanje bolova tužilje i strah koji je pretrpela. nije prouzrokovao predmetnu štetu i nije za istu odgovoran. imajući u vidu da je tužilja povređena u saobraćajnom udesu 9. ali prilikom ocene prigovora zastarelosti potraživanja tužioca koji je isticao tuženi.OBLIGACIONO PRAVO 541.. Zakona o osnovama bezbednosti saobraćaja na putevima. vozačem. Iz obrazloženja: Iz utvrđenog činjeničnog stanja proizilazi da je tužilja povređena dana 9. Gž. kao što je pravilno utvrdio prvostepeni sud.. (Iz presude Okružnog suda u Beogradu. stav 4. nakon čega je odvezao kući i dao netačne podatke o imenu i adresi žene koja je vozila automobil. Zakona o obligacionim odnosima. oko 12 časova. N. usled čega je tužilja pala na pločnik i za momenat izgubila svest. da tužilac shodno članu 178. s obzirom da osiguranik tuženog nije štetu . godine kada je kao pešak prelazila pešački prelaz u ul. vozačem. Zakona o obligacionim odnosima. a osiguravač odgovara u obimu odgovornosti njegovog osiguranika. Rekao joj je da nema ozbiljnije povrede.2003.. u smislu odredbi člana 99. da se tužilac u trenutku udesa u tom autobusu nalazio kao treće lice. stav 2. izašla uviđajna ekipa MUP-a i sačinila dnevni izveštaj o ovom slučaju.2001. vozač se ponašao protivno odredbi člana 110. N. kao i netačan broj mobilnog telefona. vozila sa N. godine od strane N.. godine) Pogrešno je pravno stanovište prvostepenog suda da. dakle nije kritičnom prilikom počinio krivično delo. udarilo je vozilo kojim je upravljala nepoznata ženska osoba. Pošto je tužilja imala bolove cele te noći. a nakon skidanja gipsa upućena na rehabilitaciju. .2001. N. U momentu kada je već prošla polovinu kolovoza i zastala da propusti dva automobila koja su skretala.4.245 - 542.04. Uputili su je u Urgentni centar gde je – nakon što je saopštila kako je zadobila povrede. Zakona o obligacionim odnosima. N. Od tih povreda se lečila tako što je nosila gips pet nedelja.

godine) . 3730/01 od 14. stav 4. Kada treća lica (kao u ovom slučaju tužilac) pretrpe štetu u saobraćajnom udesu odgovornost imalaca vozila u smislu člana 178. 787/99.2002. jer šteta prouzrokovana građanskim deliktom zastareva u svakom slučaju za pet godina od dana nastanka štete. Rev.38 promila alkohola) nije u uzročnoj vezi sa nastalom štetnom posledicom pa su zato neosnovani revizijski navodi u kojima se ističe da je tužilac kao putnik koga je vozač teretnog vozila primio radi besplatnog prevoza morao znati za alkoholisanost vozača i da je time pristao na štetnu posledicu. U toku postupka pouzdano je utvrđeno da relativno mala alkoholisanost vozača teretnog vozila (0. 945/03) 543. imaoci motornih vozila odgovaraju solidarno na osnovu člana 178. a koja zbog nedostatka za koje on nije znao predstavlja opasnost štete za lica i stvari.OBLIGACIONO PRAVO prouzrokovao odnosno istoj nije doprineo počinivši krivično delo. godine) Ko stavi u promet stvar koju je proizveo. a prvotuženi vozač traktora odgovara i po osnovu krivice na osnovu člana 154. br.03. (Vrhovni sud Srbije.04. godine) 545. Ovo važi čak i u situaciji ako je osiguranik tuženom. doprineo nastanku štete. kao treće lice pretrpeo. od 24. Iz obrazloženja: Tužilac se nalazio u teretnom motornom vozilu i on u odnosu na imaoce tih vozila predstavlja treće lice. godine) 544. Rev.2000. je solidarna činjenica eventualne podeljene odgovornosti učesnika u saobraćaju bez značaja za njihovu graćansko-pravnu odgovornost. stav 4. imaoci motornih vozila odgovaraju solidarno.1999. Rev. Samo šteta naneta od traktora koji mora biti registrovan svake godine može biti nadoknađena od osiguravajuće organizacije. Zato za štetu koju je tužilac kao treće lice pretrpeo. ali u tom ponašanju nema elemenata krivičnog dela već samo građanskog delikta. rok zastarevanja računa se prema rokovima iz člana 376. Za štetu koju je tužilac. (Vrhovni sud Srbije. i 158. . (Gž.04. čak i u situaciji da takav traktor koji je morao biti registrovan. 1660/00 od 10. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. a da se prethodno nije uverio da ovu radnju bezbedno može izvesti po ostale učesnike u saobraćaju. Naknada za podizanje nadgrobnog spomenika može se dosuditi i kada tužilac učini verovatnim da će spomenik podići. 5145/99 od 20. nije bio registrovan. dakle prema opštem propisu. ZOO. br. Zakona o osnovama bezbednosti saobraćaja na putevima započeo skretanje na kolovozu radi promene pravca kretanja. (Vrhovni sud Srbije.246 - 546. Rev. stav 1. jer je suprotno članu 38. 11955/03 – P. ZOO. odgovara za štetu koja nastane zbog tog nedostatka.2000. svojim ponašanjem.03. Zakona o obligacionim odnosima. Na taj način on je izazvao saobraćajni udes pa je isključivo kriv za štetnu posledicu.

(Vrhovni sud Srbije. Rev.1998. 757/98. godine) 553. 3422/97. godine) 550. godine) . Parnični sud je ovlašćen da utvrdi pod kojim uslovima se dogodila nezgoda i čijom krivicom po tužbi oštećenog u toj nezgodi nezavisno da li je protiv štetnika kao učesnika u saobraćajnoj nezgodi sproveden prekršajni ili krivični postupak. 4886/98.06.1998.1997. (Vrhovni sud Srbije.11.1998. (Vrhovni sud Srbije. (Vrhovni sud Srbije. 3230/98. Štetnik je obavezan da oštećenom naknadi štetu. (Iz presude Okružnog suda u Zrenjaninu. godine) 554.1998. Rev. godine) 549. 3973/97 od 30. Rev. godine) 547. 5634/97 od 17.1998. od 13. 548. od 01.05. Za štetu koju pretrpe treća lica imaoci motornih vozila odgovaraju solidarno. godine) Ako postoji obostrana krivica.03. 1356/96 od 17. Rev. Rev. Proizvođač odgovara za opasna svojstva ako nije preuzeo sve što je potrebno da štetu spreči.12.1998.06. od 03. (Vrhovni sud Srbije. Rev. 1174/99 od 11. primenjuju se pravila o odgovornosti po osnovu krivice. (Vrhovni sud Srbije. Gž. 1999. Rev. od 03. koji je prouzrokovan isključivom krivicom jednog imaoca. . godine) Ako postoji obostrana krivica svaki imalac motornog vozila u pokretu odgovara za ukupnu štetu koju su oni pretrpeli srazmerno stepenu svoje krivice. od 16.OBLIGACIONO PRAVO Ako je i tužilac doprineo nastanku štete ima pravo samo na srazmerno smanjenu štetu. 552.09. godine) 551.07. svaki imalac odgovara za ukupnu štetu koju su oni pretrpeli srazmerno stepenu svoje krivice.1998. U slučaju udesa izazvanog motornim vozilom u pokretu. Rev. (Vrhovni sud Srbije.247 - 555. Ako postoji obostrana krivica. čijem je nastanku doprineo svojom krivicom.06. (Vrhovni sud Srbije. 2623/98. svaki imalac odgovara za ukupnu štetu koju su oni pretrpeli srazmerno stepenu svoje krivice.

Ne postoji jedinstveno suparničarstvo u smislu člana 201. od 23. Rev. Lica koja su sudarom svojih vozila prouzrokovala štetni događaj odgovaraju prema trećim licima solidarno. 6264/97. godine) 560.06.11. koji je ranu previo i dao joj antitetanusnu zaštitu. godine) 558. (Vrhovni sud Srbije.1991.1997. godine) 556. (Vrhovni sud Vojvodine. 2313/90. 36/95. godine) 557. do koje je došlo zbog nekog nedostatka koji predstavlja opasnost od štete za lica i stvari za koji proizvođač nije znao. Prev.1991.05. od 11. Na teritoriji gradske zajednice. POSEBNI SLUČAJEVI ODGOVORNOSTI (Čl. 945/90 od 15. Iz obrazloženja: Utvrđeno je sledeće činjenično stanje: Navedenog dana je tužilju napao čopor pasa lutalica. Zakona o obligacionim odnosima) 561. (Vrhovni sud Srbije. Rev.1991. 180 – 184. (Vrhovni sud Srbije. Rev. ZPP imaoca motornog vozila i osiguravajuće organizacije kada su oni zajedno tužene po osnovu odgovornosti iz obaveznog osiguranja u saobraćaju.1995. od 11. . bez obzira koliko je i da li je svako to lice odgovorno za prouzrokovanje štetnog događaja. ZPP.248 - . Za regresni zahtev naknade štete nastale upotrebom motornog vozila inostrane registracije i osiguranog kod inostranog osiguravača ne odgovara domaća zajednica osiguranja na čijem području je šteta nastupila. od 07. Za štetu koja nastane od eksplozije boce napunjene pivom. po osnovu odgovornosti za štetu prouzrokovanu od nepoznatog ili neosiguranog lica. godine) 559. odgovara proizvođač koji je bocu stavio u promet. (Vrhovni sud Srbije. za štetu koju pričine psi lutalice odgovara Grad po osnovu odgovornosti u vezi sa vršenjem poslova od opšteg interesa. Obratila se lekaru. 10/91. već obično suparničarstvo u smislu člana 200.02. primenjuju se pravila o odgovornosti po osnovu krivice.01.OBLIGACIONO PRAVO U slučaju udesa izazvanog motornim vozilom u pokretu koji je prouzrokovan isključivom krivicom jednog imaoca. od kojih ju je jedan ujeo za desnu potkolenicu. Rev.

Iz obrazloženja: Prema presudi prvostepenog suda. potom se on smanjuje.OBLIGACIONO PRAVO Stara je 45 godina. on ima pravo na naknadu štete zbog pretrpljenog straha. godine) 563. čija je obaveza da svakom učesniku obezbedi uslove potpune zaštite života i zdravlja. Na ovakvo. organizator sportske manifestacije je dužan da njegovim srodnicima naknadi štetu. čak i panika kada vidi pse u blizini. . godine) 562.2003. Tek narednog dana. prvostepeni sud je pravilno postupio kada je obavezao tuženog da snosi odgovornost.neosnovano je. Zakona o komunalnim delatnostima . kada su urađene probe na besnilo.10. Grad je svojom odlukom poverio posao uklanjanja pasa lutalica JKP "Čistoća".pravilan je.Republika Srbija je obavezana da plati tužiocu na ime naknade štete za pretrpljeni strah novčane iznose navedene u izreci. I sada se javlja strah. i član 200. Kada je tužilac kao policajac . ali još uvek je jakog intenziteta. pravilno i potpuno utvrđeno. i 223. zaključak tuženika u žalbi da tužilac kao policajac treba da trpi strah u obavljanju svoje profesionalne dužnosti . Gž. Zakona o parničnom postupku). Trpela je bol srednjeg stepena u toku 15 dana i bol slabog stepena u narednih 15 dana.249 - .radnik MUP-a Republike Srbije na poslovima bezbednosti pretrpeo teške telesne povrede. a postoji i naruženost lakog stepena u vidu ožiljaka koji su uočljivi sa 3 do 4 m. jer kao policajac mora profesionalno da trpi strah . strah se smanjuje i do kraja lečenja je slabog intenziteta. 1687/01 od 31.član 184. Isticanje u žalbi da tuženi nije odgovoran za nastalu štetu na ime pretrpljenog straha. Žalbu tuženika drugostepeni sud je odbio kao neosnovanu. pretrpela je lake telesne povrede. (Iz Presude Okružnog suda u Novom Sadu. 2001. S obzirom da psi nisu bili uklonjeni i da su napali i povredili tužilju. Trpela je strah visokog stepena.članom 2. njeno lečenje je trajalo mesec dana. Gž. 7. bez obzira na prirodu svoje profesionalne dužnosti. pri dužem stajanju. opada na strah srednjeg stepena kada joj je ukazana stručna pomoć u Domu zdravlja. prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo . dođe do smrti učesnika. a po tom osnovu ima pravo na naknadu nematerijalne štete zbog pretrpljenog straha.te obavezao tuženog da tužilji isplati iznose utvrđene izrekom. hodanju i sl. Neosnovanost žalbe tuženog proističe iz činjenice da je Grad obavezan .03. Bol prolaznog karaktera oseća se i sada na promenu vremena. činjenično stanje (u smislu čl. Međutim. 341/03 od 31. koji traje do dolaska kući.da uređuje i obezbeđuje uslove obavljanja komunalnih delatnosti i njihov razvoj. tuženi . Naime. (Presuda Okružnog suda u Čačku. Kada zbog propusta organizatora. Zakona o obligacionim odnosima . zbog čega je prvostepeni sud pravilno primenio materijalno pravo. tužilac je obavljajući svoju dužnost pretrpeo teške telesne povrede. i 8. a prvostepenu presudu je potvrdio.

drugostepeni organ je ovu odluku poništio kako bi se u ponovnom postupku izvršilo novo veštačenje broja motora i šasije. br. godine je doneto rešenje kojim se obnavlja postupak registracije i saobraćajna dozvola poništava.00 dinara. Rev. Stoga nije osnovano isticanje tužene u reviziji o tome da ona nije organizator akcije "Postigni pogodak" jer upravo iz rešenja o obrazovanju i imenovanju organizacionog odbora sportske manifestacije "Postigni pogodak" br. proizilazi da je tužena Opština Š. Visina naknade štete se određuje prema cenama u vreme donošenja sudske odluke. 3618/04 od 26.1998. Kako je utvrđeno da je tužena Opština Š. a čija je visina pravilno odmerena u smislu člana 200. ( Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije.9. godine. Odgovornost tužene Opštine Š. odnosno brat tužilaca u bazenu.2001. nema mesta ni primeni odredaba o eventualnoj podeljenoj odgovornosti. od strane predsednika Opštine Š. 25. godine utvrđena je vrednost vozila u iznosu od 680. Zakona o obligacionim odnosima.09.. Za tuženu Opštinu Š.2998. 110-40/2005-13 a koje je doneto na osnovu člana 44. br.11. godine) 564. godine) . a 16. a kako u radnjama pravnog prethodnika tužilaca – oštećenih nije bilo propusta. Zakona o obligacionim odnosima i materijalnu štetu na osnovu člana 185. zasnovana je na odredbi člana 181. Zakona o obligacionim odnosima jer je kao organizator okupljanja većeg broja ljudi sportske manifestacije "Postigni pogodak" odgovorna za štetu koju su tužioci pretrpeli kada se utopio maloletni sin. od dana 28. kao organizator akcije "Postigni pogodak" u 2005. sa zakonskom zateznom kamatom od dana oduzimanja vozila. godine do isplate.2005. godine) Preduzeća koja vrše komunalnu ili drugu sličnu delatnost od opšteg interesa odgovaraju za štetu ako bez opravdanog razloga obustave ili neredovno vrše svoju uslugu. 3186/99 od 1. 427/08 od 10. U postupku po tužiočevoj žalbi.000. kao i radi utvrđivanja da li je protiv tužioca ili trećeg lica pokrenut krivični postupak. Vreme donošenja sudske odluke podrazumeva i kraći vremenski period od dana utvrđivanja štete (veštačenja) do dana donošenja prvostepene presude. .. pa je ona pravilno obavezana da tužiocima naknadi nematerijalnu štetu u smislu člana 201. Statuta opštine Š. 189.09. godine oduzeto putničko vozilo. Nižestepeni sudovi su usvojili tužbeni zahtev i obavezali tuženu da taj iznos isplati tužiocu na ime naknade štete. Na osnovu nalaza i mišljenja veštaka od 28. i 193.250 - 565. Iz obrazloženja: Tužiocu je 25. 186. godini kada je došlo do štetnog događaja odgovara za štetu koju su tužioci pretrpeli u smislu člana 181. Rev.1999.4. Rev. organizator navedene sportske manifestacije.1999. Zakona o obligacionim odnosima." (Iz presude Vrhovnog suda Srbije u Beogradu.02. organizator sportske manifestacije na tom osnovu se i zasniva njena odgovornost.11.OBLIGACIONO PRAVO Iz obrazloženja: "Pravilan je zaključak nižestepenih sudova da tužena Opština Š. 2008.2005. kao organizatora navedene sportske manifestacije se ne traži krivica.01. U međuvremenu je SUP Šabac vozilo predao osiguravajućem društvu u Beču. (Vrhovni sud Srbije.

182.06. 1220/87) 570.03. Društveno-politička zajednica nije odgovorna za štetu nastalu smrću ili telesnom povredom prilikom javnih manifestacija. st. 6348/98 od 24. (Okružni sud u Kragujevcu. Visina štete u smislu čl. do dana donošenja prvostepene presude.gibanje publike i opšteg nereda. telesna povreda) koju neko pretrpi usled izvanrednih okolnosti . 1142/84) 572. Za štetu prouzrokovanu aktom nasilja odgovaraju sve zajedno ili posebno svaka društveno-politička zajednica na čijoj teritoriji je štata nastala. I. Gž. prouzrokovanu pre stupanja na snagu Zakona o obligacionim odnosima. godine) 568. Rev.1999. Pravo na naknadu štete. Gž.251 - 573. Ne smatra se povredom na radu kada radnik pretrpi povredu na službenom putu od strane učesnika u demonstracijama.OBLIGACIONO PRAVO Preduzeća i druga pravna lica koja vrše komunalnu ili drugu sličnu delatnost od opšteg interesa odgovaraju za štetu ako bez opravdanog razloga obustave ili neredovno vrše svoju uslugu. Prev.1998. samo u slučaju ako je to nasilje bilo usmereno protiv državnog uređenja. Zakona o obligacionim odnosima. . Rev. Rev. godine) 567. 437/83) . Rev. Rev. Država Savezna Republika Jugoslavija nije građansko pravno odgovorna za štetu prouzrokovanu eksplozijom granate ispaljene od strane nepoznatog lica sa teritorije druge države. 106/86) 571. (Vrhovni sud Srbije. jer takva njena odgovornost nije zakonom propisana. (Vrhovni sud Srbije. Vreme donošenja sudske odluke podrazumeva kraći vremenski period od dana utvrđivanja štete (veštačenja). usled akta nasilja. (Vrhovni sud Srbije. Organizator okupljanja većeg broja ljudi u zatvorenom ili otvorenom prostoru odgovara za štetu (smrt. 4556/98 od 10. 1014/92 od 24. 3761/98 od 09. (Vrhovni sud Srbije. godine) 569.08. godine) 566. 2. (Okružni sud u Kragujevcu.1998.1992. (Vrhovni sud Srbije. (Vrhovni sud Srbije.09. Zakona o obligacionim odnosima određuje se prema cenama u vreme donošenja sudske odluke. pripada povređenom licu u smislu člana 180.

čuvanja pasa i mačaka lutalica i humanog uništavanja. kao i adekvatno vozilo.000. tužilja je zadobila povrede obe potkolenice. koji je trajao desetak minuta. Povrede koje je zadobila su u vidu ujeda psa u predelu zadnjih loža obe potkolenice i po svojoj prirodi predstavljaju tešku telesnu povredu čija je posledica umanjenje životne aktivnosti od 30%. st. Odluke dužna da obezbedi uslove za obavljanje ove komunalne delatnosti. za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti.. koja pored ostalog. Drugostepeni sud je obavezao tuženu da tužilji za pretrpljene fizičke bolove plati iznos od 200. Posebno treba imati u vidu da je tužilju napao čopor pasa lutalica. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju. Odluke o humanom hvatanju. JKP "Čistoća” sklopiće pojedinačne ugovore sa ustanovama ili organizacijama ovlašćenim za bavljenje. Odredbom čl. 15. iznos od 150. 3. kao što je u konkretnom slučaju prisutno. Otuda su opština i preduzeće kome su povereni poslovi zoohigijenske službe solidarno odgovorni za sve vidove štete koja nastane ujedom psa – lutalice. jer postojanje napuštenih pasa na ulici koji se kreću i povređuju. Za vreme napada. obuhvata poslove hvatanja i zbrinjavanja napuštenih životinja u prihvatilištu za životinje. zbog čega je određena nova terapija. Pravilno je prvostepeni sud utvrdio osnove odgovornosti tužene za predmetnu štetu koju je tužilja pretrpela zbog ujeda psa lutalice. stepen trajnog umanjenja životne aktivnosti. Međutim. čl. kao i naruženost teškog stepena. Zadobijene povrede izazvale su estetsko naruženje tužilje teškog stepena. koja između ostalog. uz saglasnost osnivača. Zakonska je obaveza opštine da uredi i obezbedi uslove obavljanja zoohigijenske službe i njen razvoj. zbog čega trpi duševne bolove. nesumnjivo dokazuje da se ovi poslovi ne vrše adekvatno.2006. a posebno imajući u vidu intenzitet i trajanje fizičkog bola i straha.000. Napred navedeni iznosi predstavljaju pravičnu naknadu za trpljenja kojima je tužilja bila izložena. tužena Opština je shodno čl.000.oo dinara. godine u parku u gradu K.1. da su okolnosti nanošenja tih povreda veoma bitne. čuvanju i uništavanju pasa i mačaka lutalica i uklanjanju životinjskih leševa Opštine Kraljevo. Zakona o veterinarstvu predviđeno je da je lokalna samouprava dužna da na svojoj teritoriji organizuje zoohigijensku službu.oo dinara. Opština odgovara uvek i za izbor lica kome je vršenje takvih poslova poverila. primila je injekciju protiv tetanusa i određena joj je terapija. a nesumnji. a posebno i za slučaj ako to lice te poslove ne obavlja adekvatno.OBLIGACIONO PRAVO 574.000. uz neophodno mirovanje u trajanju od mesec dana. poslovi ove vrste povereni JKP "Čistoća”. 2. a za poslove smeštaja. čiji su intenziteti i trajanje utvrđeni na osnovu nalaza i mišljenja veštaka. 46. Tužilja je trpela fizičke bolove i strah. to što je Opština ove poslove poverila JKP "Čistoća” ne znači da je ona samim tim mogla sebe osloboditi zakonske obaveze koja joj je napred utvrđena. obuhvata i poslove hvatanja i zbrinjavanja napuštenih životinja u prihvatilištu za životinje. Činjenica je da su. a pre svega novčana sredstva. prateću opremu. Pregledom kod vaskularnog hirurga utvrđeno je postojanje tromboze. zatim za pretrpljene duševne bolove zbog naruženosti iznos od 120. opkolio i napao čopor pasa lutalica.252 - .oo dinara. da je tom prilikom doživela primaran strah da su povrede teške telesne prirode. dok je komunalno preduzeće odgovorno zbog činjenice da poverene poslove ne obavlja na adekvatan na čin. smeštaju. koji su utvrđeni veštačenjem od strane veštaka medicinske struke odgovarajuće specijalnosti. Pored toga.oo dinara i za pretrpljeni strah iznos od 150. tužilju je 19.

evidentno je da te mere nisu bile dovoljne i takve da se otkloni opasnost od nastanka štete za tužilju. uklonila pse lutalice sa ulica. Članom 184. Zakona o komunalnim delatnostima. shodno čl.br. ovog Zakona.677/08 od 23. Kako Opština prema Zakonu o komunalnim delatnostima uređuje i obezbeđuje uslove za obavljanje komunalnih delatnosti i za obavljanje tih delatnosti osniva javna preduzeća ili njihovo obavljanje poverava drugom preduzeću. a zbog zakonom utvrđene odgovornosti i obaveze da na svojoj teritoriji organizuje obavljanje zoohigijeničarske službe i da organizuje uslove i sredstva za obavljanje ove delatnosti od strane preduzeća kojima su ti poslovi povereni. odnosno Veterinarske stanice u skladu sa zaključenim ugovorom. ali to je odnos ugovornih strana i ne tiče se tužioca koji je pretrpeo štetu. pa je za ovu štetu isključivo odgovorna tužena. Zakona o komunalnim delatnostima predviđeno je da Opština u skladu sa ovim Zakonom uređuje i obezbeđuje uslove obavljanja komunalne delatnosti i njihov razvoj. 185 – 188. Zahtev za kamatu za potraživanja na ime naknade materijalne štete mora biti kompletan tj. ali i tome da se njome ne pogoduje cilju i težnjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i društvenom svrhom. U tom smislu eventualni propusti koji postoje na strani tuženih prilikom obavljanja ove komunalne delatnosti mogu biti od uticaja prilikom odlučivanja o regresnom zahtevu ukoliko takav zahtev bude istaknut između tuženih. ZOO. pa je primenom čl. u vezi sa čl. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da preduzeće i druga pravna lica koja vrše komunalnu ili drugu sličnu delatnost od opšteg interesa odgovaraju za štetu ako bez opravdanog razloga obustave ili neredovno vrše svoju uslugu. 8. pa je Opština odgovorna shodno čl. 200. Prilikom odlučivanja o zahtevu za naknadu nematerijalne štete. Shodno navedenoj zakonskoj odredbi proizilazi da Opština snosi odgovornost za naknadu štete koju je pričinio pas lutalica. sudu nisu pruženi dokazi da pravno lice koje obavlja komunalnu delatnost iz opravdanih razloga bilo sprečeno da obavlja ove poverene poslove. Međutim. (Presuda Vrhovnog suda Srbije Rev.253 - . Zakona o obligacionim odnosima) 575. odlučio kao u izreci ove presude. Pored toga. i 155. to je i odgovorna za obavljanje tih delatnosti bez obzira na odgovornost samog JK Preduzeća ili drugog preduzeća kome je povereno obavljanje te delatnosti. godine) NAKNADA MATERIJALNE ŠTETE (Čl. . što je obaveza tužene na osnovu čl. jer je propust tužene što nije preko Opštinske uprave za inspekcijski nadzor. Bez obzira na preduzete mere od strane Opštine. Članom 2. tužilja svojim radnjama i svojim postupcima nije doprinela nastanku štete. uz njega moraju biti dostavljeni i dokazi o visini štete koja se traži da bi se ovo pravo ostvarilo od dana njegovog podnošenja.4. delatnosti od opšteg interesa kojim se obezbeđuje zadovoljavanje potreba korisnika komunalnih proizvoda i komunalnih usluga na određenom području. da su komunalne delatnosti. a članom 3.2008.OBLIGACIONO PRAVO vo za tužilju dramatične. 154. 2. sud je vodio računa o značaju povređenog dobra i cilju kome služi ta naknada. 205. kao i o visini njene naknade.

zaključivši da je u preostalom delu zahtev za isplatu zatezne kamate na iznos glavnog duga neosnovan.815. a kako zahtev tužioca to nije bio.okončanjem parnice u kojoj je utvrđeno njegovo vlasništvo . godine. Tuženi nije sporio da je takav zahtev tužioca primio. koji je tom prilikom upravljao vozilom osiguranim kod tuženog. Iz obrazloženja: Prema nalaženju ovoga suda za deo tužbenog zahteva na ime naknade štete za naknadu plaćene zakupnine za garažu u kojoj je bilo vozilo za period od kada ga je preuzeo od tuženog do trenutka kada mu je .zahtev koji je tuženi primio nije bio kompletan u smislu da bi se po istom moglo postupiti. već je to tek učinio po nalogu suda.2010. gde je lečen. u smislu napred navedenih razloga. ( Iz presude Višeg trgovinskog suda. godine na mestu i na bliže opisani način dogodio se saobraćajni udes.03. Stoga. niti je iste dostavio uz tužbu.OBLIGACIONO PRAVO Iz obrazloženja: U prvostepenom postupku utvrđeno je sledeće činjenično stanje: dana 27. 13630/10 od 19. ali je morao u toku postupka dokazati da je garažiranje bilo neophodno. Naime. Tom prilikom navedeni osiguranik tužioca je zadobio teške telesne povrede i prevezen je u Urgentni centar. Takav zahtev.01. upravo posledica nemogućnosti korišćenja vozila. To lice nije istovremeno moralo biti i vlasnik vozila.254 - .2011. ne može se smatrati kompletnim.) .tužiocu prouzrokovao navedenu štetu. s tim što podneti zahtev mora biti kompletan. Na utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo kada je obavezao tuženog na isplatu glavnog duga sa zateznom kamatom počev od dana podnošenja tužbe 21. Pž. aktivno je legitimisano lice koje je imalo pravo njegovog korišćenja.10. da bi stekao aktivnu legitimaciju da traži naknadu označene zakupnine. U vezi sa tim. zaista i platio. koji je svojim radnjama (odbijanjem davanja ovlašćenja za korišćenje vozila ili sl. kao ni osnov tužiočevog potraživanja. a tuženom se sa zahtevom za naknadu štete obratio 30. ispostavljen tuženom.15 dinara. godine odn.06. na ime kojih zahteva naknadu štete od tuženog.2007. Pž. to sud nije ni mogao dosuditi kamatu od dana kada je isti podnesen.03. to nije bilo neophodno da tužilac sačeka ishod spora kojim je utvrđeno njegovo pravo vlasništvo na navedenom vozilu. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. 10188/06 (1) od 07. a potom upućen na VMA. za koji je odgovoran imenovani vozač. Po zahtevu za naknadu štete prouzrokovane nemogućnošću korišćenja vozila i neophodnošću njegovog garažiranja.omogućeno da isto registruje i koristi. godine) 576.2008. bez uticaja je na drugačiju odluku žalbeni navod tužioca da tuženi nije sporio da je primio odštetni zahtev i da mu se tužilac obratio u vansudskom postupku . jer je šteta prouzrokovana plaćanjem zakupnine za garažu. aktivnu legitimaciju ima lice koje je bilo nosilac prava korišćenja vozila u spornom periodu. već samo visinu i pravo na zateznu kamatu od dana dostavljanja zahteva za naknadu štete. Uz zahtev nije dostavio račune po kojima je vršio plaćanje. tokom postupka je utvrđeno da tužilac uz zahtev za naknadu štete tuženom nije dostavio račune po kojima je vršio plaćanje. jer tužilac nije dostavio dokaz o tome da je troškove lečenja. Tačan je navod tužioca da kamata na potraživanje po osnovu naknade materijalne štete počinje da teče od dana podnošenja zahteva. kao i da je za to kriv odnosno odgovoran upravo tuženi. godine ) . Tužilac je na ime troškova lečenja bolničkoj ustanovi VMA isplatio ukupan iznos od 305. kako je aktivno legitimisano po ovom osnovu lice koje ima pravo korišćenja.2010. i to bez obzira da li je bio vlasnik vozila.

Zbog izgubljenog izdržavanja od poginulog lica.po navodima revizije . . stav 3. saglasno članu 186. Iz obrazloženja: Neosnovano se u reviziji ističe da je obaveza tuženih na plaćanje naknade štete utvrđena tek donošenjem prvostepene presude. kako je to predviđeno članom 166. Zakona o obligacionim odnosima . (Presuda Vrhovnog suda Srbije. Obaveza naknade štete dospeva u trenutku nastanka. su bez uticaja. tj. te se odgovornost za štetu i pasivna legitimacija tuženog u parnici za naknadu štete utvrđuju prema okolnostima i činjenicama koje su postojale u vreme njenog nastanka. Osuđeni su na kazne zatvora. Zakona o obligacion im odnosima . ima pravo na naknadu štete koju trpi gubitkom izdržavanja odn. U konkretnom slučaju. Zakona o obligacionim odnosima predviđena je i odgovornost roditelja za štetu koju pričine njihova maloletna deca. istog Zakona. kao saizvršioci. kao i ono koje je po zakonu imalo pravo zahtevati izdržavanje od poginulog. 1869/07 od 24. Zakona o obligacionim odnosima. izdržavano lice stiče pravo na naknadu štete pa stoga može ostvariti i zateznu kamatu od dospelosti pojedinačnih iznosa novčane rente za sve dospele obroke posle datuma njihovog utuženja. obaveza naknade štete smatra se dospelom od trenutka nastanka štete. pa da zbog toga tužioci mogu imati pravo na zakonsku zateznu kamatu na utvrđene mesečne iznose tek od dana presuđenja. a ne od dana dospelosti svakog pojedinačnog mesečnog iznosa.smatra se dospelom od trenutka nastanka štete. Obaveza naknade štete . stav 4. Navodi revizije da je imenovani tuženi u međuvremenu. a tuženi su i roditelji izvršioca ovog krivičnog dela sa kojima su živeli u porodičnoj zajednici. postao punoletan i stekao punu poslovnu sposobnost. Sigurno je da takav propust postoji ako dete izvrši krivično delo razbojništva. istog Zakona. Rev. zbog čega . S obzirom da za štetu .OBLIGACIONO PRAVO 577.255 - . Kako je ustanovljeno.njegovi roditelji nisu pasivno legitimisani u ovoj parnici. stav 1. Prema članu 194. tada starog 48 godina. oba tužena su bili maloletni.saglasno članu 160. Članom 165. odgovornost roditelja i dece je solidarna.prema članu 186. posle podnošenja tužbe. lice koje je poginuli izdržavao ili redovno pomagao. Tužioci su supruga ubijenog i njegove kćerke.2007. Iz obrazloženja: Utvrđeno je sledeće činjenično stanje: imenovani tuženi su. ovi tuženi su u kritično vreme umišljajno lišili života imenovanog vozača taksi vozila. a osnov njihove odgovornosti je propust u vaspitanju i nadzoru nad decom. pa se ona i utvrđuje prema okolnostima i činjenicama koje su postojale u vreme nastanka štete.10.odgovara i dete. Naime. pomaganja. Usvajajući tužbeni zahtev nižestepeni sudovi su pravilno primenili odredbe materijalnog prava. godine) 578. pravilno je utvrđena odgovornost tuženih. U vreme izvršenja krivičnog dela i nastanka štetnog događaja. pravnosnažnom presudom u krivičnom postupku oglašeni krivim za krivična dela – teški slučajevi razbojništva i neovlašćenog nabavljanja i nošenja vatrenog oružja.

ocenom izvedenih dokaza u smislu člana 8. godine) 580.OBLIGACIONO PRAVO Dakle. Kritičnom prilikom tužilac je zadobio teške telesne povrede koje se ogledaju u traumatskoj amputaciji drugog i trećeg prsta desne šake i trećeg i četvrtog prsta leve šake.07. Iz obrazloženja: U prvostepenom postupku. počev od donošenja prvostepene presude. Zakona o obligacionim odnosima. br. (Presuda Vrhovnog suda Srbije.za ubuduće. počev od donošenja prvostepene presude. Prema članu 194.2004. Pored toga. a ne za protekli period. Iz obrazloženja: Po nalaženju Okružnog suda tužiocu na utvrđeni iznos naknade za troškove sahrane zakonska zatezna kamata pripada od dana presuđenja. Oštećenom pripada zakonska zatezna kamata na iznos materijalne štete utvrđene prema cenama u vreme presuđenja. godine tužilac je povređen od strane šiptarskih terorista u selu Klinčina – Opština Peć. B. što proizilazi iz okolnosti da je veštak O. Za štetu nastalu telesnom povredom usled akata terora odgovara država čiji su organi bili dužni da spreče takvu štetu. kako su pravilno našli i nižestepeni sudovi. to može biti prvi dan u narednom mesecu za prethodni mesec. ako sud ne odredi što drugo ( član 188. pri čemu zastupnik tužilaca nije imao primedbi niti novih predloga za veštačenje. da se ne radi o kapitaliziranoj renti iz člana 188. ova vrsta štete naknađuje se plaćanjem novčane rente. ovog Zakona ). kako je Okružni sud uzeo da su navedeni troškovi utvrđeni po cenama u vreme presuđenja. saslušan na poslednjoj raspravi izjavio da ostaje pri nalazu i mišljenju. međutim. Otuda proizilazi da tužioci imaju pravo na zakonsku zateznu kamatu od dana dospelosti svakog pojedinog mesečnog iznosa novčane rente. utvrđeno je . Novčana renta dosuđena na ime naknade štete plaća se mesečno unapred. U konkretnom slučaju.256 - . stav 4. Jasno je. godine i počev od tada im je dosuđena naknada štete za izgubljeno izdržavanje . godine) 579. Gž.1999. sa više rana i hronično aksiozno depresivnim sindromom. Tužbu za naknadu štete podneli su 01. pa do isplate. (Iz presude Okružnog suda u Valjevu. 508/04 od 22.05. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima. Prema tome. Na osnovu usaglašenih nalaza i mišljenja sudskih veštaka utvrđeno je da je umanjena opšta životna aktivnost tužioca za 50% trajno i definitivno.2005. pa do isplate. 867/05 od 07.07. ZPP-a je utvrđeno: dana 26. tako po pravilnoj primeni materijalnog prava oštećenom pripada zakonska zatezna kamata na iznos materijalne štete utvrđene prema cenama u vreme presuđenja. kada bi dužnik bio dužan da plati zakonsku zateznu kamatu tek od izvršene kapitalizacije.1996. jer je visina sporne naknade u stvari utvrđena u vreme presuđenja. stav 2. tužioci su momentom pogibije svoga oca stekli pravo da od tuženog traže naknadu štete za izgubljeno izdržavanje. Rev.03.

1995. br. s obzirom na ustavne i zakonske odredbe o položaju i ulozi čoveka u društvu i o pravima i dužnostima tužene. juna 1995. marta 2001. br.11. je svojim rešenjem Gž. kao društvene političke zajednice. Naime. stav 1. prvostepeni sud je izveo zaključak da su isnosi dosuđeni. pa i u vidu rente određeni novčani iznos.00 dinara mesečno..064. straha. s tim što bi dospele rate bili dužni isplatiti odjednom sa dosuđenom zateznom kamatom. (Iz presude Okružnog suda u Beogradu. naruženosti i umanjenja opšte životne aktivnosti pravična naknada za tražene vidove štete. Ovo zbog toga što su organi tužene bili dužni da spreče ovaj akt nasilja. bez obzira da li su oni krivi što je do takvih akata došlo.Mesna zajednica. Iz obrazloženja: Presudom Opštinskog suda u I. Razloge koje je u pobijanju presude dao prvostepeni sud u svemu kao pravilne. U takvom slučaju učinjena je bitna povreda odredaba parničnog postupka iz čl. jer se izreka presude ne može ispitivati u pogledu pravilne primene materijalnog prava. da tužilac po osnovu smanjenja radne sposobnosti od 20% na godišnjem nivou trpi štetu zbog izgubljene dobiti 12. ili prosečno mesečno u iznosu od 1. br. i po nalaženju Okružnog suda štetu nastalu usled akta terora u obavezi je tužiocu da naknadi tužena u smislu člana 180. jer su akti terora u prvom redu upereni protiv državnog i društvenog uređenja. počev od 1.6.257 - . radi čega je delimično usvojio tužbeni zahtev i odlučio kao u stavu prvom izreke. te da kod tužioca postoji naruženost jakog stepena. ________od 16. obavezani su tuženici da tužiocu na ime naknade štete u vidu rente solidarno plaćaju mesečni iznos od po 1.00 dinara. kao u stavu prvom izreke pobijane presude na ime pretrpljenih fizičkih bolova. a o čemu prvostepeni sud daje iscrpne razloge.2002. prihvata i ovaj sud.2003. Zbog navedenog. P. Tužena je na osnovu odredbe člana 180.2003.9. 354. 553/91 od 20.. ZOO u obavezi da tužiocu tu štetu nadoknadi.064. godine. godine i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.2002. godine) 581. tačka 14. Kada se presudom obavežu tuženici da solidarno plate tužiocu naknadu štete. godine ukinuo presudu Opštinskog suda u I.OBLIGACIONO PRAVO daje tužilac. U obrazloženju drugostepenog rešenja je navedeno sledeće: Predmet raspravljanja je izmena ranije dosuđene rente tužiocu po pravosnažnoj presudi istog suda P.1.00 dinara. Prema utvrđenom činjeničnom stanju proizilazi. ________od 16. pa su organi tužene dužni da takve akte spreče. a za višak odbio kao neosnovan tužbeni zahtev kao u stavu drugom pobijane presude. stav 2. kojom su tuženici obavezani da tužiocu solidarno na ime mesečne rente zbog izgubljene dobiti isplaćuju iznos od 54. pa ubuduće i to do 10.. i utoliko je izmenjena presuda istog suda P. koja se stara i o bezbednosti zemlje i građana.00 dinara. 10586/03 od 14.. u mesecu za tekući mesec. trpeo strah i fizičke bolove – intenziteta i trajanja bliže opisanih u obrazloženju pobijane presude.. ________od 20.765. godine. ________od 17. ZOO. . br. Okružni sud u U.9. godine. nalazeći da je visina dosuđene naknade neimovinske štete na ime umanjenja opšte životne aktivnosti adekvatna pretrpljenoj šteti. onda se ne može odrediti da datu novčanu sumu plati svako od tuženika pojedinačno. Gž. P.. ZPP. Protiv navedene presude žalbu je izjavio jedan od tuženika .

258 - . godine došlo do saobraćajne nezgode u kojoj je oštećeno tužiočevo vozilo marke "M. s obzirom na značajnu vremensku distancu između dana kada se saobraćajna nezgoda dogodila i kada su izdati računi kao dokaz o izvršenoj opravci vozila. ATC sa pripadajućom kamatom. a zbog saobraćajne nezgode koju je doživeo u Jugoslaviji krivicom osiguravačevog osiguranika (štetnika). donoseći po žalbenoj presudi prvostepeni sud obavezuje tuženike da tužiocu solidarno plaćaju mesečno iznos od po 1. To je iznos štete koja je za tužioca nastala u saobraćajnoj nezgodi na dan 21.00 dinara tužilac u potpunosti namiren u svome traženju.00 dinara. a polazeći od osnovnih pravila o naknadi materijalne štete iz člana 155. Takođe je utvrđeno da je na tužiočevom vozilu nastala šteta koja u dinarima iznosi 31.00 dinara. Ovo vozilo bilo je osigurano kod tuženog.360 austrijskih šilinga... Zakona o obligacionim odnosima..1997.360. tako oštećenim vozilom otputovao u A. Ovakav zaključak nižestepenih sudova se za sada ne može prihvatiti.064. da je vreme kada je šteta .01. Da bi se pravilno utvrdila visina štete bitno je utvrditi koja su oštećenja nastala u momentu saobraćajnog udesa i prema tim oštećenjima ceniti koji je to iznos koji tuženi treba da plati.00 dinara kao mesečni iznos rente u čemu se ogleda i apsolutna bitna povreda postupka. No. ali su našli da su ti dokazi bez značaja. a s obzirom na činjenicu da je šteta prouzrokovana na tlu naše zemlje krivicom jugoslovenskog državljanina i što je tužilac.647. Nije sporno da tuženi treba da nadoknadi štetu tužiocu. 62/2003 od 17. Pri utvrđivanju visine te štete mora se imati u vidu činjenica da je tužiočevo vozilo registrovano i osigurano u A. Gž. godine. stav 2. godine.. Nižestepeni sudovi su stali na stanovište da se pitanje naknade štete u predmetnom slučaju rešava primenom odredaba Zakona o obligacionim odnosima. Iz obrazloženja: Iz spisa predmeta proizilazi da je 21. čime je.. 186. Vrhovni sud stoji na stanovištu da tužiocu treba nadoknaditi onu štetu koju je on stvarno i pretrpeo.. i sam doprineo da se šteta poveća. oznake ______. (Iz rešenja Okružnog suda Užice. jer je oštećenim vozilom otputovao u A. nižestepeni sudovi stoje na stanovištu da je tužilac postupio suprotno osnovnom načelu zabrane prouzrokovanja štete. Tužilac je tužbom tražio da se utvrdi njegovo potraživanje u iznosu od 37.. reg. umesto da mu solidarno plaćaju utvrđeni iznos od 1.. Stoga. Iz tih razloga odbijen je zahtev tužioca za isplatu traženog iznosa od 37. Osim toga. kako je sam naveo nakon boravka u Jugoslaviji. te čl.OBLIGACIONO PRAVO Međutim. kako je sporno da li ta nadoknada treba da se vrši i domaćoj ili stranoj valuti. br. Domaćem državljaninu na privremenom radu u inostranstvu vlasnik putničkog automobila koje je kupio i registrovao u inostranstvu za stranu valutu.064.1997.647. nižestepeni sudovi stoje na stanovištu da je dosuđivanjem iznosa od 31.".. reg. Za taj iznos ugrađen je materijal i u taj iznos uračunata je i vrednost pružene usluge za opravku tužiočevog vozila u A. doprineo povećanju prouzrokovane štete. prema mišljenju nižestepenih sudova.2003. Zakona o obligacionim odnosima. ZPP to je ožalbena presuda ukinuta u odnosu na oba tuženika. Za nezgodu je kriv vozač koji je upravljao vozilom marke "Jugo 45". ______. Stoga šteta koju tužilac traži ne bi predstavljala ekvivalent onoj šteti prouzrokovanoj na dan štetnog događaja. 201. i 189. S obzirom da su tuženici jedinstveni suparničari iz čl.. godine) 582.11. pripada naknada štete u stranoj valuti. br. Nižestepeni sudovi su ove dokaze cenili. Kao dokaz tužilac je podneo račune koji potiču iz marta 2000..11..

sud bi svakako bio dužan da prema stepenu oštećenja vozila utvrdi vrednost nastale štete. polazeći od stepena oštećenja vozila. Ukoliko tužilac takve dokaze ne bi pružio. s tim što bi se cene odredile prema cenama u A. te kako su odlučne činjenice zbog toga ostale neutvrđene. odgovaraju za štetu ako bez opravdanog razloga obustave ili neredovno vrše svoju uslugu. u momentu kada je za njega nastala šteta. odnosno utvrdiće visinu nastale štete prema cenama na dan presuđenja. Utvrđeno je da je do nastanka štete došlo zbog neuklanjanja snega i leda sa mosta što predstavlja propust u radu tuženih. Zakona o obligacionim odnosima). i kako je zbog toga pogrešno primenjeno materijalno pravo.. ukoliko bi nastala šteta bila veća od već dosuđene.“ održavanje i čišćenje javnih površina u zimskim uslovima. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije.“ da solidarno sa JP Direkcija za izgradnju U. budući da po nalazu veštaka i iskazima svedoka on nije bio u alkoholisanom stanju. godine. kojim je tužena Direkcija kao investitor poverila tuženom JP “B.. Prema odredbi člana 184.12. stav 2.. Ovo zbog toga što je tužilac živeo i radio u A. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju... godine.. broj 187/03 od 04. Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja. godini... saglasno članu 189. Prev. tako i za učinjenu uslugu. Kako na navedeni način nižestepeni sudovi nisu postupali prilikom utvrđenja visine stvarne štete koju je tužilac pretrpeo na svom putničkom vozilu u predmetnoj nezgodi.1998.259 - . sada pokojni otac tužioca prelazio je most i okliznuo se zbog leda koji se celom površinom nalazio na mostu. operisan je 26. Utvrđeno je da je tužena preduzeća osnovala Opština U..12. Nakon utvrđivanja ovih činjenica. U vreme povređenja oca tužioca bila je temperatura vazduha u tom području minus 8 stepeni...1998. što je prouzrokovalo unutar lobanjsko krvarenje i nagnječenje mozga.. odnosno koliko bi iznosila vrednost za popravku vozila i to kako za materijal..12.2003. most je bio pokriven ledom.. udario je glavom u tvrdu podlogu. Zakona o obligacionim odnosima. pa će potom doneti novu odluku u ovoj parnici. Istog dana prebačen je u Urgentni centar u B. To dalje znači da će u ponovnom postupku prvostepeni sud.. i to prema cenama koje važe na prostoru A. stav 1. da li se troškovi odnose na oštećenja koja su nastala u saobraćajnom udesu..12. pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su obavezali tuženog JKP “B. a da na strani pokojnog oca tužioca nije bilo doporinosa nastanku štete.. tužilac bi imao pravo na razliku između pravnosnažno dosuđene štete i štete koja bi se odredila u deviznom iznosu. naknadi tužiocu nastalu nematerijalnu štetu. a da su tuženi između sebe zaključili ugovor o obavljanju komunalne delatnosti u 1998. u momentu presuđenja. a stoga obeštećenje tužioca treba da bude takvo da će mu omogućiti da uspostavi stanje koje je bilo pre nego što je šteta nastala (član 185.. .OBLIGACIONO PRAVO nastala tužilac živeo i radio u A. godine) 583. revizija tužioca je usvojena i nižestepene odluke ukinute su u pobijajućem delu... odnosno to obeštećenje treba da bude devizno obeštećenje. godine a preminuo je 31. preduzeća i druga pravna lica koja vrše komunalnu ili drugu sličnu delatnost od opšteg interesa..1998.. Zakona o obligacionim odnosima..... dana 25. dati tužiocu mogućnost da dostavi dokaze o tome koliko je platio troškove opravke vozila u A.. U ponovnom postupku prvostepeni sud će postupiti po primedbama iz ovog rešenja. te dokaz da je upravo tužilac izvršio isplatu tih računa.

Prema stanovištu drugostepenog suda tužena odgovara po principu krivice. u postupku je utvrđeno da su za štetu nastalu na strani tužioca odgovorni tuženi kao javna preduzeća koja su bila odgovorna za održavanje i čišćenje javnih površina. koji je organizovala tužena osnovna škola u T. Tužilja je zadobila telesnu povredu usled okolnosti koje su nastale tokom trke gužve koju su izazvali učesnici krosa radi zauzimanja što boljih pozicija. godine) 584. 210/92 od 28. nije osnovano. 244/01 od 10. oktobra 1988. što drugostepeni sud nije prihvatio. u smislu člana 184.. i 18. Zakona o .260 - 585. Rev. nisu ispunjeni uslovi za smanjenje odgovornosti tužene po principu podeljene odgovornosti u smislu člana 192. koji je činilo pet odeljenja. Krosu su prisustvovali nastavnici fizičkog vaspitanja i razredne starešine odeljenja. Stanovište drugostepenog suda da tužena nije obavezana da naknadi tužilji štetu koju je pretrpela je pogrešno. odgovorna za štetu koju je tužilja pretrpela. Na startu trke. Zakona o odbrani. Škola kao organizator krosa odgovara po principu objektivne odgovornosti za štetu koju pretrpi učesnik krosa. Rev. Zakona o obligacionim odnosima. Kako prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilja nije doprinela da šteta nastane.. čine sastavni deo oružanih snaga odbrane zemlje. Zakona o obligacionim odnosima. . niti da bude veća nego što bi bila. Uzrok nekontrolisanog kretanja učesnika krosa nema uticaja na oslobađanje odgovornosti tužene kao organizatora.07. Objektivna odgovornost tužene zasniva se na članu 181. Ovo iz razloga što se odredbama člana 17. te da ne postoji odgovornost Republike za pogibiju pripadnika MUP-a kao i da vojna služba u uslovima ratnog stanja isključuje odgovornost države.OBLIGACIONO PRAVO Naime. tužilja je pala i zadobila prelom gležnja leve nadlaktice. u gužvi koja je nastala. Zakona o obligacionim odnosima koji predviđa da preduzeće i druga pravna lica koja vrše komunalnu ili drugu sličnu delatnost od opšteg interesa odgovaraju za štetu ako bez opravdanog razloga obustave ili neredovno vrše svoju uslugu. pobijanom presudom je preinačena prvostepena presuda tako što je odbijen tužbeni zahtev tužilje za naknadu štete. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. i 18. jer odgovornost tužene kao organizatora kroza nije uslovljena njenom krivicom. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije.11.2002. Prema utvrđenom činjeničnom stanju kros je bio obavezan za učesnike tužene od V do VIII razreda. godine. Stoga se neosnovano revizijom tuženog ističe nedostatak pasivne legitimacije u ovom sporu i navodi da je radna organizacija u kojoj je otac tužioca bio zaposlen dužna da naknadi nastalu štetu. Iz obrazloženja: Predmet spora je zahtev tužilje za naknadu nematerijalne štete zbog povrede na krosu 7. pa kako nije utvrđena njena krivica. Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je zaključio da je tužena odgovorna za štetu koju je tužilja pretrpela po principu objektivne odgovornosti za opasnu delatnost. godine) Isticanje u žalbi tužene da pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u ratnim uslovima saglasno članu 17. jer je kao organizator okupljanja većeg broja lica (organizator krosa). br. a tužilja je trčala sa učenicima V razreda.2002.

najsličniji oštećenom vozilu. Zakona o obligacionim odnosima radi o solidarnoj odgovornosti više lica. pa je shodno tome. stav 1. 4048/01) 586. jer su akti terora u prvom redu upereni protiv državnog i društvenog uređenja. 587. nalaže sudu da. Prema tome. bez obzira da li je ova šteta prouzrokovana u vreme proglašenja ratnog stanja. predviđa da u slučaju ratnog stanja jedinice organa unutrašnjih poslova mogu biti upotrebljene za izvršenje borbenih zadataka i da se te jedinice izvršavanjem borbenih zadataka potčinjavaju starešini Vojske Jugoslavije koji komanduje borbenim dejstvima. ZOO. 66/03 – P. pa su organi tužene dužni da takve akte spreče. stav 1. onda se u smislu odredbe člana 206. štetu nastalu usled akata terora. koja se stara i o bezbednosti zemlje i građana. br. br. polazni osnov za utvrđivanje visine štete na bazi tzv. br. ZOO). a prema stanju vozila na dan štetnog događaja. u obavezi je da tužiocu naknadi tužena Republika Srbija – Ministarstvo unutrašnjih poslova RS. U mnogim slučajevima ubistva pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova izvršena su od strane terorističke organizacije OVK pa je tužena saglasno odredbi člana 180.261 - . 9069/01) I po nalaženju Okružnog suda. Agresija NATO nije bila neočekivani i neizvesni događaj. odgovorna da oštećenima naknadi štetu. Zakona o obligacionim odnosima. pa se ne može smatrati višom silom shodno odredbi člana 177. stav 2. prilikom odlučivanja o naknadi štete na putničkom vozilu na bazi tzv. "totalne štete". Ukoliko osim odgovornosti tužene ima odgovornosti i Savezna država za prouzrokovanu štetu. uz odbitak vrednosti spašenog ostatka.OBLIGACIONO PRAVO odbrani. (Gž. pri čemu su se stranke saglasile da se visina štete ima utvrditi po principu tzv. Zakona o obligacionim odnosima. s obzirom na ustavne i zakonske odredbe o položaju i ulozi čoveka u društvu i o pravima i dužnostima tužene kao društveno-političke zajednice. u smislu člana 180. "totalne štete" obaveže odgovorno lice na plaćanje onog novčanog iznosa koji je potreban da oštećeni njime na tržištu polovnih automobila pribavi automobil najsličniji oštećenom. "totalne štete" treba da bude tržišna vrednost – cena oštećenog vozila u vreme donošenja sudske odluke. i 3. I za slučaj da je jedinica u kojoj je povređen tužilac u vreme njegovog ranjavanja stavljena pod komandu Vojske Jugoslavije i to ne bi isključivalo obavezu tužene da naknadi štetu pripadniku svog organa zbog vršenja delatnosti sa visokim stepenom rizika. . br. uz odbitak vrednosti spašenog ostatka. Zakona o obligacionim odnosima koja bi isključivala odgovornost tužene. (Gž. Iz obrazloženja: U ovoj parnici sporna je visina štete koju je tužilac pretrpo povodom oštećenja putničkog vozila nastalog u saobraćajnoj nezgodi. 10586/03 – P. u konkretnom slučaju prvostepeni sud bio dužan da obaveže tuženika na plaćanje onog novčanog iznosa koji je potreban da tužilac njime na tržištu polovnih automobila pribavi automobil. Osnovni princip kod naknade materijalne štete je obaveza odgovornog lica da uspostavi stanje koje je bilo pre nego što je šteta nastala – član 185. stav 1. Osnovni principi kod naknade materijalne štete. Ovo zbog toga što su organi tužene bili dužni da spreče ovaj akt nasilja bez obzira da li su oni krivi što je do takvih akata došlo. obaveza odgovornog lica da uspostavi stanje koje je bilo pre nego što je šteta nastala (član 185.

6504/97 od 29. mora se poći od stvarnih uslova na tržištu i kretanja cena. godine) Osnovni principi kod naknade materijalne štete.00 dinara.04. Međutim. Povraćajem robe . br. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu Gž. obaveza odgovornog lica da uspostavi stanje koje je bilo pre nego što je šteta nastala (član 185. Rev. niti se o tome prvostepeni sud izjašnjavao.620. Prema odredbi člana 185.02. 12. "totalne štete" obaveže odgovorno lice na plaćanje onog novčanog iznosa koji je potreban da oštećeni njime na tržištu polovnih automobila pribavi automobil najsličniji oštećenom. septembra 1999. Uspostavljanje stanja koje je bilo pre nego što je šteta nastala u smislu člana 185. tačka 14. ZPP. 1014/96 od 15. ZOO). Tržišna cena je realna kategorija i do nje se mora doći ispitivanjem tržišta. prvostepeni sud je utvrdio u iznosu od 84.2000. Obaveza naknade štete smatra se dospelom od trenutka nastanka štete.2000. stav 2. Prev. Rev.04. 1.kablova . prilikom odlučivanja o naknadi štete na putničkom vozilu na bazi tzv. godine) . pri čemu je očuvanost vozila samo jedan od uslova koji utiče da cena bude manja ili veća. Gž. godine) 588. 1998. st.1998. čime je učinio bitnu povredu parničnog postupka iz člana 354. da li je ovo istovremeno tržišna cena. br. godine) 590. 64/00 od 25. koje u suštini zavise od ponude i potražnje. godine) 589. (Iz presude Opštinskog suda u Ljigu P.tuženi organ je uspostavio stanje koje je bilo pre nego što je šteta nastala i tužilac je uspostavljanjem pređašnjeg stanja otklonio običnu ili stvarnu štetu i nema pravo na veći iznos obične štete (Vrhovni sud Srbije. Zakona o obligacionim odnosima štetnik je dužan da uspostavi stanje u imovini oštećenog onako kakvo je bilo pre nastanka štete.10. (Vrhovni sud Srbije. godine) 591.2000. odnosno vrednost tužiočevog automobila na tržištu polovnih vozila iz nalaza i mišljenja navedenog veštaka kao i iz prvostepene presude nije jasno. stav 1.04. (Vrhovni sud Srbije. nalaže sudu da.OBLIGACIONO PRAVO Vrednost tužiočevog vozila prema stanju vozila na dan nastanka štete. 592. počev od dana kada je tužilja te troškove isplatila. (Iz presude Okružnog suda u Zrenjaninu. Zakona o obligacionim odnosima izvršiće se isplatom novčane naknade od strane tuženog za troškove opravke tužiljinog vozila sa zateznom kamatom. 797/00 od 11. Prilikom utvrđivanja tržišne vrednosti odnosno cene nekog dobra. 7136/98 od 16. godine. prihvatajući u celini nalaz i mišljenje veštaka mašinske struke. a u vreme izvršenog veštačenja od 14.1998. u konkretnom slučaju utvrđivanjem cene pri nabavljanju automobila istog ili sličnog tužiočevom na tržištu polovnih automobila. u ovom slučaju polovnog putničkog vozila.262 - . stav 2. uz odbitak vrednosti spašenog ostatka. 486/98 od 16.

a ukoliko to nije moguće sud će odrediti da ono isplati oštećeniku odgovarajuću svotu novca na ime naknade štete. 599. 714/97) Pravno lice ne može biti odgovorno za štetu prouzrokovanu davanjem netačnog obaveštenja o činjenicama o kojima se vodi zvanična evidencija u državnom organu kada je obaveštenje pribavljeno nezvanično od penzionisanog radnika tog organa. 3593/96 od 02. Gž. (Vrhovni sud Srbije. godine) Isporučilac je dužan da potrošaču obezbedi kontinuirano snabdevanje električnom energijom. odnosno kada iznos novčane naknade štete nije određen. (Iz odluke Vrhovnog Srbije Rev. godine) . koji je posledica više sile. 1190/96 od 20. 600. Pž.01. Jugoslovenski državljanin na privremenom radu u inostranstvu ima pravo na isplatu sume osiguranja u devizama. 3119/95. (Iz presude Saveznog suda Gzs. godine) Ako radnik pretrpi štetu na radu ili u vezi sa radom usled radnje za koju odgovara preduzeće i treće lice. godine) Prskanje voćnjaka otrovnim pesticidima može se vršiti ako su o tome obavešteni držaoci pčela i to najmanje 48 časova pre prskanja.1996. 2544/97) Zahtev radi novčane naknade pretrpljene štete mora biti izražen "odgovarajućom svotom novca". i isporučilac je dužan da radove na otklanjanju kvara. . 595.06. a sud ne može usvojiti tužbeni zahtev koji nije tako formulisan. niti odrediv po datim elementima.1995. a u protivnom odgovara za štetu koju potrošači električne energije pretrpe. Izuzetno u slučaju kvara ili više sile. (Vrhovni sud Srbije. Rev. 25/97 od 12. godine) 593. Rev.1997. Rev. (Vrhovni sud Srbije.03. godine) Propusti u sudskom postupku ne mogu biti razlog da se inflatorna šteta prevali na sud. ako štetu nastalu u zemlji otkloni u inostranstvu. 598.03. 596. (Viši privredni sud. Rev.OBLIGACIONO PRAVO Odgovorno lice je dužno da uspostavi stanje koje je bilo pre nego što je šteta nastala. prouzrokovanu štetu su dužni da solidarno naknade oba štetnika.1997. obavi u što kraćem roku vodeći računa o vremenu koje najviše odgovara potrošačima.1996.1998.10. (Vrhovni sud Srbije.263 - 594. 597. odnosno državu.05. (Iz rešenja Okružnog suda u Zrenjaninu. od 16. 4700/97 od 21. isporuka električne energije može biti privremeno obustavljena ili ograničena. 989/97 od 12.

koje su posle bekstva iz prihvatilišta. 92/91 od 21. ZOO. i 4. godine) Kad tužilac traži da mu proizvođač zameni vozilo oštećeno u saobraćajnoj nezgodi do koje je došlo usled fabričke greške na unutrašnjoj gumi. stav 1. pa vlasnik ne može tražiti da mu se na ime naknade štete plati vrednost izvađenog i odnetog šljunka. godine) 601.12. Zakona o obligacionim odnosima postupci maloletnog deteta imaju smatrati kao posledica njegovog lošeg vaspitanja. (Savezni sud.1994. kad je proizvođač vozila tu gumu ugradio u vozilo i vozilo stavio u promet. stav 1.1990. Beograd. poverilac ima pravo da zahteva da mu se umesto rente isplati jedna ukupna svota čija se visina utvrđuje prema visini rente i verovatnom trajanju poveriočevog života uz odbitak odgovarajuće kamate. 2652/94 od 22. ne može se osnovanost tužbenog zahteva oceniti samo primenom člana 501. Pri tome je bez značaja ko je neispravnu gumu proizveo. U svetlu navedenih propisa ima se ceniti da li se uspostavljanje stanja koje je bilo pre nego što je šteta nastala (čl. 849/84) . ZOO) može postići opravkom oštećenog vozila ili je to moguće postići samo zamenom celog vozila. Rev. st.264 - 603. . ova suma nije ograničena visinom ugovorene osigurane sume. 124/90 od 11. 605. Rev. uzrasta preko 7 godina. odnosno opravke stvari sa kamatom na priznati novčani iznos štete od dana kupovine nove stvari odnosno opravke oštećene stvari. Gzs. 1985. 1. 606. Pž. 24/77). (Vrhovni sud Srbije. (Iz presude Višeg privrednog suda u Beogradu.09. a takvo vaspitanje može se osnovano pripisati u krivicu njegovih roditelja. solidarno su odgovorni za štetu koju njihovo maloletno dete pričini krađom zlatnog nakita.1990. gde je bilo smešteno.1991. Zakona o obligacionim odnosima prema kojoj proizvođač po osnovu objektivne odgovornosti odgovara za štetu nastalu zbog nedostatka stvari koja predstavlja opasnost štete za lica i stvari. godine) Roditelji maloletnog deteta.12. 120/90 od 04. tada obim štete koji plaća osiguravajuća organizacija nije ograničen pa shodno primeni člana 188.OBLIGACIONO PRAVO Ako je ugovorom o osiguranju imovine i lica koji je zaključen na osnovu Zakona o osiguranju imovine i lica ("Sl. Šljunak je opšte dobro a ne imovina vlasnika. Prev. 168. 604. (Savezni sud. primili u svoj stan. Zakona o obligacionim odnosima već se ima uzeti u obzir i odredba člana 179. (Vrhovni sud Srbije. 185. 44/85 od 05.09. utoliko pre što su znali za nedozvoljeno ponašanje svog vaspitno zapuštenog deteta. godine) Lice koje primi nenaručenu robu odgovara pošiljaocu za štetu koja nastane time što je robu otuđio drugom u svoje ime i za svoj račun. br. Gzs. (Vrhovni sud Srbije. godine) Kada oštećeni umesto uništene odnosno oštećene stvari kupi novu ili sam opravi oštećenu stvar ima pravo na naknadu štete u visini troškova koje je imao za kupovinu odnosno opravku stvari u momentu kupovine.11. jer se u skladu sa čl. 602. list SAP Vojvodine". Pri tome.

265 - . Zakona o obligacionim odnosima) 608. stav 2.OBLIGACIONO PRAVO Štetnik je obavezan da oštećenom naknadi štetu. U tom momentu se naturalna obligacija pretvara u novčanu obavezu. (Iz presude Privrednog apelacionog suda Pž. čijem je nastanku doprineo svojom krivicom. osim ako zakonom nije drugačije određeno. 1202/81) 607. Iz obrazloženja: Članom 189. Kada bi se tuženi kao štetnik obavezao da plati zateznu kamatu od nastanka štete na novčani iznos utvrđen po cenama dugovane robe u vreme presuđenja. te stoga tužilac ima i pravo na zateznu kamatu. Pri oceni visine izmakle koristi uzima se u obzir dobitak koji se mogao osnovano očekivati prema redovnom toku stvari ili prema posebnim okolnostima. OBIM NAKNADE MATERIJALNE ŠTETE (Čl. kao da nije bilo štetne posledice. Rev.218. zbog nepravilne primene materijalnog prava činjenično stanje takođe nije potpuno utvrđeno. Izmakla korist je sprečavanje povećanja nečije imovine.2012) 609. a čije je ostvarenje sprečeno štetnikovom radnjom ili propuštanjem. došlo bi do dvostruke revalorizacije novčanog potraživanja. a ne od dana nastanka štete. (Vrhovni sud Srbije.94 dinara sa kamatom. stav 1.308. Zakona o obligacionim odnosima. Iz obrazloženja: U odluci kojom je tužiocu dosuđena izmakla korist u iznosu od 1. što je suprotno odredbi člana 190. izuzev slučaja kad zakon naređuje što drugo. Saglasno ovoj zakonskoj odredbi tužilac ima pravo na naknadu štete zbog neisporučene robe prema cenama iste u vreme donošenja sudske odluke. Zakona o obligacionim odnosima od dana presuđenja. prema kojoj je štetnik obavezan da uspostavi pređašnje stanje. Zatezna kamata na iznos naknade štete prouzrokovane neizvršenjem novčane obaveze. Materijalna šteta se naknađuje uspostavljanjem pređašnjeg stanja ili isplatom novčane naknade radi otklanjanja štetnih posledica. što znači da namiri manjak koji nastaje u imovini oštećenog. . 8256/11 od 14. 189 – 192. te bi na taj način tužilac dobio veću vrednost nego što predstavlja manjak u njegovoj imovini. teče od dana presuđenja. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da se visina naknade štete određuje prema cenama u vreme donošenja sudske odluke. s obzirom na to da se u tom trenutku naturalna obligacija pretvara u novčanu. shodno članu 277.03. Visina naknade se određuje prema cenama u vreme donošenja presude.

Dakle.2011.2008. prvostepeni sud ne meri doprinos tužilje aktiviranju procedure otkaza. ZOO pri oceni visine izmakle koristi uzima se u obzir dobitak koji se mogao osnovano očekivati prema redovnom toku stvari ili prema posebnim okolnostima. Prema članu 189. Ta zarada predstavlja dobit koju je mogao očekivati.266 - . prvostepeni sud zanemaruje iskaz tužilje da je ona po nalogu finansijskog direktora bila zadužena da de facto vrši evidenciju ulaza i izlaza robe iz magacina. tada. kao i to da se po naznačenom rešenju od 22. Iz obrazloženja: Ne vodeći računa o primeni pravila iz odredbe člana 192. Kada to tvrdi. Kada je rešenje o otkazu ugovora o radu poništeno zbog zastarelosti procedure otkaza. Prvostepeni sud nije imao u vidu ove okolnosti prilikom presuđenja niti je pravilno u tom delu primenio navedenu zakonsku odredbu. tužilac je na istoj robi ostvario takođe određenu dobit. U tom pogledu. Cena robe se formira na bazi troškova i očekivane dobiti. Zakona o obligacionim odnosima. tada kod odgovora na pitanje da li postoji doprinos zaposlenog sopstvenoj šteti – potrebno je utvrditi i da li je on izvršio radnje koje čine sadržaj poništenog rešenja o otkazu. prilikom formiranja cene tužilac je u istu uračunao sve troškove koje je imao prilikom pribavljanja predmetne robe i iste je uvećao za svoju zaradu. U konkretnom slučaju prvostepeni sud je izmaklu korist tužioca utvrdio na bazi razlike između cene koju je tužilac mogao postići od t uženog za predmetnu robu i cene koju je tužilac realizovao prodajom iste robe trećem licu.OBLIGACIONO PRAVO Prema članu 155. kod odgovora na pitanje da li postoji doprinos zaposlenog sopstvenoj šteti. treba utvrditi i da li je on izvršio radnje koje čine sadržaj poništenog rešenja o otkazu. u kom smislu je i došlo do pogrešne primene materijalnog prava zbog čega nisu utvrđene sve činjenice relevantne za presuđenje ove pravne stvari u tom delu. Kada je rešenje o otkazu ugovora o radu poništeno zbog zastarelosti procedure otkaza. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda Pž.05. a da se roba iz magacina izdaje na osnovu trebovanja od strane ugostiteljskog objekta i da tužilja "nije imala nikakvo zaduženje niti za potpisivanje otpremnice. Od odgovora na to pitanje zavisi i da li postoji ili ne njegov doprinos sopstvenoj šteti. niti za usaglašavanje evidencije". prodajom predmetne robe trećem licu. S druge strane. pogrešan je stav prvostepenog suda da je od značaja da li je ona sačinila spornu otpremnicu koja nije potpisana. koja se takođe izražava u vidu razlike između nabavnih troškova robe i cene po kojoj je tužilac robu prodao trećem licu. Sa napred izloženog.da li je on svojim ponašanjem . godine) 610. 2986/11 od 25. prvostepena presuda je ukinuta a predmet se vraća prvostepenom sudu na ponovni postupak. od odgovora na to pitanje zavisi i da li postoji ili ne njegov doprinos sopstvenoj šteti . Ovakav način utvrđenja izmakle koristi nije pravilan niti je na zakonu zasnovan.11. Naime. a čije je ostvarenje sprečeno štetnikovom radnjom ili propuštanjem. a koju nije ostvario jer posao sa tuženim nije realizovan. godine tužilja tereti zato što je "razdužila" centralni magacin bolnice za naznačenu robu bez trebovanja. Zakona o obligacionim odnosima (dalje: ZOO) izmakla korist je sprečavanje povećanja nečije imovine.

3767/11(3) od 28. pre izvođenja radova u blizini telekomunikacionih kablova. godine) 612. da li je trebovanje sačinjeno sa svim potrebnim elementima. Cilj je upravo sprečavanje nastanka štete. Oštećenik koji je doprineo da šteta nastane ili da bude veća nego što bi inače bila ima pravo samo na srazmerno smanjenu naknadu. Kako nije dao saglasnost. Zakona o telekomunikacijama. zavisno od toga. da li je prisutna otpremnica. nezavisno od toga što je osporeno rešenje poništeno. Imajući to sve u vidu. godine) 611.član 192. jer nije tražena od njega pre početka izvođenja radova.267 - . Pri tome je bilo nužno razjasniti i da li je u praksi tužilja bila dužna da vodi računa o tim elementima. Zakona o obligacionim odnosima. Od odgovora na to pitanje zavisi i odgovor na pitanje da li postoji doprinos tužilje sopstvenoj šteti sa stanovišta pravilne primene navedene odredbe. s obzirom na njenu dužnost da unosi podatke o izlazu odn. 5981/10 od 26. bilo je nužno razjasniti: da li je tužilja bila dužna da pre unošenja podataka o izlazu robe iz magacina proveri formalnu ispravnost dokumentacije ( da li postoji trebovanje. njeno srazmerno sniženje. ožalbena presuda je morala biti ukinuta u pogledu odluke sadržane u stavu dva i četiri svoje izreke. (Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu. Doprinos nastanku štete od strane telekomunikacionog operatera ne postoji ukoliko od njega nije tražena prethodna saglasnost za izvođenje radova u blizini telekomunikacionih kablova. . moglo bi se govoriti o njegovoj odgovornosti ili doprinosu nastanku štete. stav 1. godine vozilom koje u vreme saobraćajne nezgode bilo osigurano od autoodgovornosti kod tuženog. nema njegovog doprinosa nastanku štete. Oštećenik koji je doprineo da šteta nastane ili da bude veća nego što bi inače bila ima pravo samo na srazmerno smanjenu naknadu . Zakona o obligacionim odnosima. Gž1. Kada je nemoguće utvrditi koji deo štete potiče od oštećenikove radnje. Zbog toga. Da je tužilac dao tuženom ili investitoru netačne podatke o lokaciji kablova. ulazu robe (ovde je reč o izlazu robe) iz centralnog magacina. važećoj u vreme izvođenja radova i nastanka štete. s tim u vezi. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. Prema odredbi člana 88.01.03.2011. stav 2.1995. bilo je potrebno pribaviti saglasnost tužioca. Iz obrazloženja: U konkretnom slučaju se ne može smatrati da je tužilac doprineo nastanku štete.2011. Iz obrazloženja: Tužilac tužbom u konkretnom slučaju potražuje naknadu materijalne i nematerijalne štete.član 192. da li je otpremnica sačinjena sa svim formalnim elementima koje mora da sadrži ). za pravilnu primenu odredbe člana 192.OBLIGACIONO PRAVO doprineo vođenju procedure otkaza ili ne i.09. Pž. prouzrokovane saobraćajnom nezgodom od 08. Zakona o obligacionim odnosima. da li postoji osnov da se meri njegov doprinos sopstvenoj šteti i. sud će dosuditi naknadu vodeći računa o okolnostima slučaja .

kada su putnici nekontrolisano počeli da ulaze u autobus .268 - . kao i predeo levog skočnog zgloba.07. Trotoar pored stajališta je uzdignut i odvojen bankinom u odnosu na mesto gde je autobus stao. Iz obrazloženja: Utvrđeno je sledeće činjenično stanje: Dana 18. zajedno sa ostalim putnicima i čekala dolazak autobusa. Doprinos oštećenog nastanku nezgode ne postoji ako je oštećeni stajao na peronu i čekao dolazak autobusa. dolazi do podeljene odgovornosti i srazmernog umanjenja naknade.2010. godine na označenoj lokaciji dogodila se saobraćajna nezgoda tako što je imenovani vozač upravljao autobusom krećući se prilaznim putem za perone prigradske autobuske stanice. lako otečeno. pa je autobus nagazio na stopalo oštećenog i prouzrokovao mu štetu nanoseći tešku telesnu povredu. pa .10. preloma čunaste kosti levog stopala. Zadobila je povrede u vidu nagnječenja levog stopala. a osim toga tužilac je prihvatio odgovornost u procentu od 20%. pa . kada oštećeni ili treće lice doprinese da šteta uopšte nastane ili da bude veća nego što bi inače bila. Na ovako utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo kada je tužilji na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti .01. U konkretnom slučaju utvrđeno je da je oštećeni. S unutrašnje strane levog stopala koža je delimično ožiljno izmenjena na površini veličine dlana a na prelazu prema tabanu nalazi se uzdužno postavljen grebenasto izdignut ožiljak dužine 8 cm.11. koja je stajala na trotoaru pored perona. godine prihvatio postojanje doprinosa imenovanog oštećenog u nastanku saobraćajne nezgode.tužilja je poneta masom ljudi pala pod autobus koji joj je prešao preko stopala leve noge.OBLIGACIONO PRAVO Iz spisa predmeta proizlazi da je nadležni Okružni sud presudom od 03. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda.1971. Opisane promene predstavljaju naruženost lakog stepena.kada je stigao na stajalište .1996. razderotina u tabanskom predelu na levom stopalu. sud dosuđuje naknadu vodeći računa o okolnostima slučaja. koji zateže okolnu kožu.prednjim desnim točkom autobusa nagazio je stopalo leve noge tužilje. ukoliko je moguće utvrditi koji deo štete potiče od oštećenikove radnje ili propuštanja. pa se u jednom trenutku našao na kolovozu pod pritiskom mase ljudi koja se kretala da uđe u autobus. svojim radnjama doprineo nastanku saobraćajne nezgode. Levo stopalo je. 2363/2010 od 20. Naznačena je atrofija leve potkolenice. godine. rođena je 23. Prvostepeni sud je pravilno utvrdio da je ocena doprinosa nastanka štete značajna iz razloga što. koji je utvrdio prvostepeni Opštinski sud u presudi od 02. Kada je to nemoguće utvrditi. ovde tužilac. Navedene povrede su teške telesne povrede i predstavljaju umanjenje životne aktivnosti od 15%. Tuženi kao osiguravajuća organizacija odgovara oštećenom licu srazmemo doprinosima vlasnika odnosno korisnika motornog vozila nastanku štetnih posledica i nije dužan da naknadi deo štete čijem je nastanku doprinelo oštećeno lice svojom krivicom.04. Tužilja hramlje na levu nogu.2003. godine. u navedenoj nezgodi je trpela fizičke bolove i strah intenziteta i dužine trajanja kako je to bliže naznačeno u obrazloženju prvostepene presude. godine) 613. Tužilja.1996. na udaljenosti od oko 70 cm u odnosu na pešački deo trotoara. Pž. Veštak saobraćajne struke ocenio je da doprinos oštećenog u predmetnoj saobraćajnoj nezgodi iznosi 20%. Povodom predmetne saobraćajne nezgode izvršen je uviđaj.

s obzirom na intenzitet i trajanje fizičkog bola i straha. S obzirom da se prema utvrđenom činjeničnom stanju ni tužilac ni osiguranik tuženog nisu pridržavali odredaba Zakona o osnovama bezbednosti saobraćaja na putevima.OBLIGACIONO PRAVO i naruženosti dosudio iznose bliže označene u izreci prvostepene presude. pravičnu novčanu naknadu tužilji za pretrpljene fizičke bolove predstavlja iznos od 100. JP Elektrodistribucija je isključivo nadležna da izvrši sva priključenja elektro-energetskih objekata potrošača. Zbog toga i nisu osnovani žalbeni navodi tuženog da postoji doprinos tužilje nastanku nezgode. V Pž. Zakona o obligacionim odnosima. Zakona o obligacionim odnosima. prvostepeni sud je pogrešno primenio materijalno pravo kada je tužilji na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene fizičke bolove dosudio iznos od 160. (Iz presude Višeg trgovinskog suda. primenom člana 368. sprovede mere i zaštiti kompletnu instalaciju .2006. Zakona o parničnom postupku. u situaciji kada je oštećenik doprineo da šteta nastane ili da bude veća nego što bi inače bila. godine) 615.i da je tužilja stajala na kolovozu (kako se to ističe žalbom) . prvostepeni sud je pravilno izveo zaključak u pogledu utvrđene srazmere odgovornosti učesnika.00 dinara za pretrpljene duševne bolove.000. jer . 50. nalazeći da je do predmetnog udesa došlo isključivom krivicom vozača autobusa tuženog. 3250/2006(1) od 10. Iz obrazloženja: Pravilan je zaključak nižestepenih sudova da je tuženi odgovoran za štetu koju je tužilac pretrpeo u smislu člana 185. Tuženi je obavezan da naknadi pun iznos naknade štete koju je tužilac pretrpeo s obzirom da je utvrđeno da od strane tužioca nije bilo neovlašćene radnje ili sredstva koji bi bio uzrok štete.269 - .00 dinara. jer to opravdavaju okolnosti konkretnog slučaja a posebno životna dob tužilje. zato što nisu postavili adekvatne strujne osigurače koji bi sprečili izbijanje požara. prema stavu ovog suda.000. ima pravo na srazmerno smanjenu naknadu.00 dinara za pretrpljene fizičke bolove i 55. da se stara o tehničkoj ispravnosti priključaka. Sa druge strane. Dakle.05. stepen umanjenja životne aktivnosti i naruženosti.000. Oštećeni koji je doprineo nastanku štete ima pravo na srazmerno smanjenu naknadu. godine) 614.000.00 dinara.00 dinara a za pretrpljeni strah iznos od 105. pravilan je zaključak prvostepenog suda da je postojala podeljena odgovornost u nastanku štete na strani tužioca. 98/05 od 20.000. jer je do požara došlo zbog propusta radnika tuženog.00 dinara. nema krivice na strani tužilje pa je u navedenom delu žalba tuženog odbijena a prvostepena presuda potvrđena. i to 70. Naime. Gž.000 dinara zbog pretrpljenog straha. analizirajući okolnosti udesa i propuste učesnika.00 dinara a za pretrpljeni strah iznos od 90.ne postoji njen doprinos nastanku nezgode zbog toga što se ona na kolovozu našla prinuđena kretanjem mase ljudi.01.2005. Iz obrazloženja: Predmet tužbenog zahteva je tužiočevo potraživanje na ime naknade nematerijalne štete u ukupnom iznosu od 175. Shodno članu 192. (Iz Presude Okružnog suda u Novom Sadu.000.000. Pri tome.

Blagovremenom i dozvoljenom revizijom tužena pobija drugostepenu presudu zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i zbog pogrešne primene materijalnog prava. list SFRJ” broj 13/78). Prema utvrđenom činjeničnom stanju motorno vozilo je tužiocu oduzeto 26. 299/05 od 02.2005. revizijski sud je našao da je revizija tužene osnovana. a prema izveštaju Zavoda za tržište rada tužilac nije mogao dobiti zaposlenje u svom zanimanju i da se prijavio na evidenciju nezaposlenih.270 - .04. Od oduzimanja motorno vozilo tužioca je korišćeno i nalazi se kod određene vojne jedinice. Rev.OBLIGACIONO PRAVO KP od preopterećenja. jula 2004. Iz obrazloženja: Pravnosnažnom drugostepenom presudom od 15. decembra 2003. ZOO). i tuženog obavezali na pun obim naknade štete koju je tužilac pretrpeo. Iz obrazloženja: Tužilac u spornom periodu nije ostvarivao nikakvu zaradu. Stoga navodi revizije u pogledu pogrešne primene materijalnog prava nisu osnovani. marta 1999. jer je u postupku utvrđeno da u konkretnom slučaju nije bilo neovlašćene radnje ili sredstva tužioca koji bi bio uzrok štete. godine primenom uredbe o organizovanju i izvršavanju materijalne obaveze. godine) 617.00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 26. Nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su odbili prigovor podeljene odgovornosti (čl. a nije vraćeno ni nakon podnošenja tužbe.2005.922. kratkih spojeva i prenapona.3. odnosno podeljenoj odgovornosti. 2723/04 od 19. Ispitujući pobijanu drugostepenu presudu u smislu člana 386. Zakona o parničnom postupku.03. Stoga je pravilna ocena nižestepenih sudova da u konkretnom slučaju nema mesta primeni člana 192.1999. Rev. kojom je tužena obavezana da tužiocu na ime materijalne štete za oduzeto motorno vozilo isplati iznos od 2. kada je utvrđeno da ne bi mogao dobiti zaposlenje u svom zanimanju i da se prijavio na evidenciju nezaposlenih. godine odbijena je žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda od 26. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. Nema osnova za srazmerno sniženje naknade štete nezavi-sno od toga što se oštećenik nije prijavio na evidenciju nezaposlenih lica. 192. a zakonska zatezna kamata na naknadu štete dosuđene prema cenama u vreme presuđenja teče od dana donošenja prvostepene presude. pa ukazivanje tužene na okolnost da se tužilac nije prijavio Zavodu za tržište rada nije od uticaja na drugačiju odluku u ovoj pravnoj stvari. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. a nakon prestanka ratnog stanja nije vraćeno tužiocu povodom njegovog traženja. ZOO. pa je samim tim odgovorna za sve tehničke neispravnosti i odsustvo mera zaštite u smislu Pravilnika o tehničkim normativima za zaštitu niskonaponskih mreža i pripadajućih transformatorskih stanica (“Sl. . godine. godine) 616. Visina naknade materijalne štete se određuje prema cenama u vreme donošenja sudske odluke.288. godine do isplate.

godine) 618. jula 2002. Prilikom odlaga. Iz navedenih razloga osnovano se u reviziji tužene ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava kada je tužiocu dosuđena zakonska zatezna kamata od dana oduzimanja vozila 26. visina naknade materijalne štete određuje se prema cenama u vreme donošenja sudske odluke. marta 1999. Za pravilnu primenu navedene zakonske odredbe trebalo je utvrditi vrednost predmetnog vozila u vreme donošenja sudske odluke. Utvrđenje vrednosti oduzetog vozila prema cenama u vreme donošenja sudske odluke je od značaja i za odluku o zahtevu za isplatu zakonske zatezne kamate. iako inače obavlja druge poslove. godine je utvrđeno da novonabavna vrednost predmetnog autobusa na dan veštačenja 2. stav 2.992. radila je na radnom mestu kontrole higijenske ispravnosti flaša – “ekran”. koja amortizacija iznosi 9. Zakona o obligacionim odnosima. Iz tog razloga nisu osnovani navodi revizije tužene da tužilac ima pravo samo da zahteva povraćaj stvari koja se nalazi kod tužene. stav 2. Rev. jer zakonska zatezna kamata na naknadu materijalne štete dosuđene prema cenama u vreme presuđenja teče od dana donošenja prvostepene presude kojom je visina naknade određena. a prema stanju vozila u vreme njegovog oduzimanja i nastale amortizacije do tada.271 - . a u skladu sa tim i vrednost amortizacije nastale do oduzimanja vozila.00 dinara. Nije jasno kako je veštak na osnovu navedene razlike utvrdio kolika je bila vrednost motornog vozila na dan oduzimanja 26. osnovano se u reviziji tužene ističe da visina materijalne štete koja je dosuđena tužiocu nije pravilno utvrđena. jula 2002. Zakona o parničnom postupku. primenom člana 394. Ako je poslodavac tolerisao rad bez zaštitne opreme. tačka 14. marta 1991.OBLIGACIONO PRAVO Imajući u vidu navedene činjenice pravilno je stanovište nižestepenih sudova da tužilac zbog odbijanja tužene da mu vrati oduzeto motorno vozilo i zbog njegovog korišćenja u dugom vremenskom periodu ima pravo na naknadu štete. godine.07. kada prema tom datumu nije utvrđena novonabavna vrednost vozila.912. Iz obrazloženja: U prvostepenom postupku utvrđeno je sledeće činjenično stanje: Tužilja. godine. Prema odredbama člana 189. te primenom člana 395. godine. kao dana oduzimanja vozila. radnik tuženog. što je u skladu sa odredbama člana 185. a predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.200. do 26. godine iznosi 2. a da vrednost autobusa na dan oduzimanja 26. u vezi sa članom 354. Zakona o obligacionim odnosima. Ovo iz razlog što je odluka o usvajanju tužbenog zahteva zasnovana na nalazu i mišljenju veštaka koji je nepotpun i nejasan. koji iznos je dobijen kao razlika između novonabavne vrednosti autobusa u vreme veštačenja i vremenske amortizacije od 26. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. stav 2. aprila 1999.252. godine. 3551/04 od 06. U nalazu i mišljenju veštaka od 2. postoji njegova odgovornost za štetu koja je nastala povređivanjem zaposlenog u procesu rada iako do povrede ne bi došlo da je zaposleni koristio zaštitnu opremu koja mu je bila dostupna.288.2005.00 dinara. godine iznosi 12. stav 1. revizija tužene je usvojena i nižestepene presude ukinute. Na osnovu navedenog.176. aprila 1999. na dan povređivanja novembra 1998.00 dinara. kao dana prve registracije. godine do isplate. Međutim. marta 1999.

Ukoliko je tužilja (ne)opravdano odbila hiruršku intervenciju. na ime polise kolektivnog osiguranja čiju premiju je platio tuženi.2005. nije jasno u prvostepenoj presudi da li je lečenje ove povrede u stvari završeno i da li je završetak lečenja moguć bez hirurške intervencije. I 394/2005 od 07. godine) . koju – međutim . kao i da li je ostavio kakve posledice na psihički život tužilje.12. pravilan je zaključak prvostepenog suda da postoji podeljena odgovornost tužilje i tuženog za nastanak štete.00 dinara. odbijanje bilo opravdano sa stanovišta medicinske struke. primila iznos od 12. godine od osiguravajuće kuće "K. godine) 619. Za pretrpljenu tešku telesnu povredu.OBLIGACIONO PRAVO nja neispravne flaše došlo je do pucanja stakla od koga je u potpunosti izgubila vid na levo oko.000. 1799/2005 od 21.11. Ustanovljeno je da je od strane tuženog tolerisan rad radnika bez zaštitne opreme. Takođe je utvrđeno da je tužilja bila osposobljena za bezbedan rad na poslovima na kojima je radila. Iz obrazloženja: U saobraćajnoj nezgodi koju je prouzrokovao tuženi. Gž. izjasniti: da li je u procesu lečenja povrede preloma gornjeg okrajka leve potkolenice bila nužna hirurška intervencija radi saniranja ove povrede. I odluka o parničnim troškovima je morala biti ukinuta. svako u svom domenu. kako je dalje utvrdio prvostepeni sud. tužilja je 2001. ako je bila nužna. potrebno je imati u vidu stanovište sudske prakse da je oštećeni u obavezi da se podvrgne određenim medicinskim zahvatima radi sprečavanja povećanja štete. u slučaju da je tako bilo. Stoga će prvostepeni sud u ponovnom postupku otkloniti nedostatke u postupanju i upotpuniti činjenično stanje dopunskim veštačenjem. nije obavljena. ukoliko se radi o lečenju koje po redovnom toku stvari podrazumeva odsustvo rizika od štetnih posledica samog lečenja. Ukoliko je oštećeni odbio da se podvrgne medicinskim zahvatima. iako joj je bila poznato da zaštitnu opremu mora da koristi.da li se radi o primarnom strahu (strah za život) ili o sekundarnom strahu (strah od posledica povređivanja) ili pak o jednom i drugom strahu i koliko je strah trajao. u konkretnom slučaju zaštitne maske za lice. Zakona o obligacionim odnosima. jer ona zavisi od odluke o glavnoj stvari u celini. pri čemu će se saslušani veštaci medicinske struke. da joj je bila data zaštitna oprema (štitnik za oči). (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu.2005.tužilja nije koristila kritičnom prilikom." . a sve kako bi mogla da se donese pravilna ocena o značaju ove povrede za umanjenje životne aktivnosti kod tužilje i trpljenju fizičkih bolova te da li eventualno ima mesta primeni odredbi člana 192. kao ni zbog čega hirurška intervencija nije obavljena. da li postoje kakve medicinske kontraindikacije za ovu intervenciju.272 - .. Gž. koji po redovnom toku stvari ne podrazumevaju opasnosti od štetnih posledica. kakav je tačno strah tužilja trpela u procesu lečenja . time je doprineo visini štete. tužilja je imala i prelom okrajka leve potkolenice koji je uzrokovao i uzrokovaće fizičke bolove i utiče na umanjenje njene životne aktivnosti.. da li je eventualno tužilja odbila da se podvrgne hirurškoj intervenciji i da li je. Kod ovakvog činjeničnog stanja. (Iz presude Okružnog suda u Valjevu. zbog čega hirurška intervencija. S obzirom da je veštak u svom nalazu i mišljenju naveo da ovaj prelom nije zarastao i da je mogućnost zarastanja bez naknadne hirurške intervencije samo teoretska.

000 DM). stav 1.6. upotpuniti činjenično stanje i odlučiti o navedenom prigovoru tuženih. u roku od 48 časova od dana pravnosnažnosti rešenja. U slučaju nastanka štete do koje je došlo krivicom alkoholisanog lica.060 kg. pod carinskim nadzorom predmetnu robu (rafinisani šećer u količini od 40. 800 vreća u vrednosti od 24.10. radi stavljanja robe na raspolaganje i vraćanje u inostranstvo. u vezi sa stavom 5. ne pridržavajući se saobraćajnih propisa. Prvostepeni sud je našao da na strani oba tužena postoji odgovornost u konkretnom slučaju. a ukoliko to ne učini ili robu ne preda carinarnici na slobodno raspolaganje. godine. tuženi je izazvao saobraćajnu nesreću u kojoj su poginuli sinovi tužilaca. godine. (Rešenje Okružnog suda u Valjevu.273 - .10. Gž. od 5. Naturalnom restitucijom se obezbeđuje puno obeštećenje.. Carinskog zakona čiji je uvoz regulisan posebnim propisima a uvoznik ne ispunjava propisane uslove. onda postoji podeljena odgovornost vozača i oštećenog putnika. 280/2004.000 kg neto.10. postupajući po službenoj dužnosti. tužiocu izrečena zaštitna mera oduzimanja šećera težine 40.. odlučeno je da se roba koja je predmet prekršaja vraća vlasniku. Međutim. Kada putnik zna da je vozač u alkoholisanom stanju i pristane na vožnju. Presudom Okružnog suda u V. a sve iz razloga što je reč o robi sa kojom se postupa u skladu sa članom 101.1996. Putnik je prihvatanjem vožnje svesno preuzeo rizik mogućeg nastanka štetnih posledica. je. U daljem postupku. rešenjem Up. u ponovnom postupku. naplati carine i ostalih uvoznih dažbina kojima ta roba podleže. Iz obrazloženja: U dosadašnjem postupku je utvrđeno da je rešenjem Komisije za carinske prekršaje Carinarnice P.. od 12. kao predmet prekršaja. između ostalog. Prihvatanjem vožnje oštećeni je svesno preuzeo rizik mogućeg nastanka štetnih posledica. onda u slučaju nastanka štete do koje je došlo krivicom alkoholisanog lica postoji podeljena odgovornost vozača i oštećenog putnika.02.2004.1998... Iz obrazloženja: Utvrđeno je sledeće činjenično stanje: Upravljajući svojim neregistrovanim putničkim vozilom marke ''BMV 320'' u alkoholisanom stanju (sa 1. prvostepeni sud će.. rešenjem Saveznog veća za prekršaje od 8. godine) 621. u podnetoj žalbi oba tužena ističu prigovor podeljene odgovornosti..1998..10. tuženi je oglašen krivim i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od šest godina. godine. godine obavestio da ...1998. biće doneto drugo rešenje o oduzimanju robe radi izlaganja javnoj prodaji.OBLIGACIONO PRAVO 620. Carinarnica P. Imajući to u vidu.1995. odnosno doprinosa poginulih nastanku štete. godine naložila tužiocu da vrati u inostranstvo. ovde tužiocu. a isti organ ga je dopisom od 23.47 promila alkohola u krvi). a putnik zna da je vozač u alkoholisanom stanju i pristane na vožnju. Tužilac se u ostavljenom roku obraćao Carinarnici P. ali ukoliko ona nije moguća oštećeni ima pravo na naknadu štete u novčanom iznosu i to prema cenama u momentu presuđenja. I broj ____od 13. nakon presude Saveznog suda od 30.

000. shodno članu 192. međutim ukoliko ona nije moguća. ZPP. čime bi se na najadekvatniji način uspostavilo stanje stvari kako je postojalo pre nastanka štete (član 185. morao vratiti u inostranstvo. Na osnovu člana 395. ukinute su obe nižestepene presude. Roba. čime se otklanja mogućnost neadekvatnog obeštećenja lica. ZOO uz utvrđenje doprinosa tužioca od 40%.. utvrđujući da tuženi nije vratio robu tužiocu. Tužilac se obratio i saveznoj upravi carina 5. stav 2. izuzev slučaja kad zakon određuje šta drugo.1998. odnosno tužilac u ovoj parnici ima pravo na naknadu štete u novčanom iznosu. u vezi čega od tuženog nije dobio odgovor. utvrdio kao vrednost 40. predata Sabirnom centru Savezne uprave carina.00 dinara. rafinisanog šećera. ZOO. Radi pravilne primene navedene zakonske odredbe i zakonite odluke o zahtevu tužioca.. Podnetom tužbom tužilac je tražio da mu tuženi isplati 720. Rev. već određena količina šećera. godine) 622. sa zahtevom da mu se roba stavi na raspolaganje. radi vraćanja u inostranstvo. ali prema cenama u momentu presuđenja. trebalo je utvrditi vrednot robe koja nije vraćena tužiocu prema cenama u vreme donošenja sudske odluke.274 - . kao protivvrednost nekadašnjih 24. (Vrhovni sud Srbije. stav 2. usvojili tužbeni zahtev tuženog. koju su organi tuženog oduzeli tužiocu. Neizvršenjem te svoje obaveze. odlučeno je kao u izreci. Zakona o obligacionim odnosima. Navedeni zaključak sudova se zasniva na pogrešnoj primeni materijalnog prava.10.OBLIGACIONO PRAVO je predmetna roba. Zakona o obligacionim odnosima. koji iznos je organ tuženog. Iz obrazloženja: Presudom prvostepenog suda tuženik je obavezan da plati maloletnom tužiocu na ime svih vidova naknade nematerijalne štete. Organi tuženog su prema napred pomenutom rešenju bili u obavezi da tužiocu stave na raspolaganje oduzetu količinu šećera.2004. koju je tuženi zbog nedostatka određene dokumentacije (poreklo robe). Carinarnica P. ali i mogućnost obogaćenja oštećenog lica na teret odgovornog lica. nisu novčana sredstva stranog porekla. nižestepeni sudovi su polazeći od sadržine odredbi člana 2l1. Drugostepeni sud je uvažio žalbu tuženika i ukinuo je prvostepenu presudu i vratio prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.1998. koji određuje da se visina naknade štete određuje prema cenama u vreme donošenja sudske odluke. radi pravilne primene navedenih zakonskih odredbi i zakonite odluke u ovoj parnici. i člana 214.11. odnosno devizni iznos. 2621/04 od 04. tada isti procenat doprinosa treba da se uzme u obzir i kod dosuđivanja materijalne štete za oca maloletnog tužioca. ZOO). u rešenju od 13.000 DM. organi tuženog su tužiocu pričinili štetu koju su dužni nadoknaditi u svemu prema pravilima iz člana 189. godine.. a prvostepeni sud će u skladu sa datim primedbama utvrditi činjenice na koje je napred ukazano. a tužiocu – ocu maloletnika je dosuđena naknada materijalne štete u vidu gubitka zarada za novčane iznose navedene u presudi. kada se ostvaruje oštetni zahtev.000 kg. Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja. . godine. Iz navedenih razloga. oštećeni. Kada je sud dosudio naknadu nematerijalne štete maloletnom tužiocu shodno članu 200. Naturalnom restitucijom obezbeđuje se u najvećoj mogućoj meri puno obeštećenje.11.

Iz obrazloženja: Revizijom tuženih se osnovano ukazuje da je drugostepeni sud odlučujući o obimu i visini štete koju su tužioci pretrpeli pogrešno primenio materijalno pravo kada je zaključio da tužiocima pripada potpuna naknada štete. ZOO. kada postoji doprinos maloletnog tužioca u nastanku štete. mora postojati i mora se uračunati i za štetu koju potražuje i njegov otac. 914/04 od 31.275 - . pa je bilo nužno utvrditi da li su za ovaj nedostatak znali ili ne. isti doprinos – isti procenat. godine) 624. u vezi člana 166. ZOO. Zakona o obligacionim odnosima oštećeni koji je doprineo da šteta nastane ili da bude veća nego što bi inače bila ima pravo samo na srazmerno smanjenu naknadu. ZOO o doprinosu maloletnog tužioca. U konkretnoj pravnoj stvari materijalno pravo je pravilno primenjeno. ne izjašnjava. jer od ovih okolnosti zavisi zaključak o njihovom doprinosu nastanku štete. Vrhovni sud je na osnovu člana 395. Naknada štete se može smanjiti zbog materijalnog stanja odgovornog lica ako šteta nije nastala namerom ili grubom nepažnjom. a prvostepeni sud ih nije ni utvrdio ni cenio. pogrešno je primenjeno materijalno pravo jer nije uračunat doprinos maloletnog tužioca nastaloj šteti u delu od 40%. Prema članu 192. jer se radi o istom činjeničnom osnovu.OBLIGACIONO PRAVO Na osnovu izvedenih dokaza sud je pravilno utvrdio kako je došlo do saobraćajne nezgode u kojoj je povređen maloletni tužilac. stav 2. Iz obrazloženja: Presudom prvostepenog suda tuženici su obavezani da plate tužiocu na ime naknade materijalne i nematerijalne štete novčane iznose navedene u izreci presude. odlučio kao u izreci. upotpuniti činjenično stanje i odlučujući o zahtevu tužioca doneti zakonitu i pravilnu odluku. . Pravilno je sud dokazima utvrdio doprinos maloletnog tužioca u visini od 40%. a takođe u ulozi tužioca je i otac maloletnika koji je tužbenim zahtevom tražio materijalnu štetu na ime izgubljene zarade. uz primenu člana 192. ZPP. Kž. 1848/04 od 17.2004. br. u smislu člana 192.06. stav 2. U ponovnom postupku prvostepeni sud će otkloniti rečene nedostatke u izloženom smislu. pa je za svaki dosuđeni vid naknade nematerijalne štete novčani iznos umanjen za 40%. Oštećeni koji je doprineo da šteta nastane ili da bude veća nego što bi inače bila ima pravo samo na srazmerno smanjenu naknadu. Rev. U slučaju tužioca – zakonskog zastupnika maloletnog tužioca a prilikom odlučivanja o naknadi materijalne štete. godine) 623. budući da bi imali pravo na srazmerno smanjenu naknadu ako su ovo znali i pristali da se neosvetljeno zaprežno vozilo uključi u saobraćaj. (Iz rešenja Okružnog suda u Čačku. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. Isti je tražio na ime naknade nematerijalne štete novčane iznose navedene u tužbi. ZPP.2004. Tužioci su se prema navedenim okolnostima vozili na neosvetljenoj zaprezi. Kako se drugostepeni sud o ovim okolnostima iz člana 192.08. To znači.

Prev. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. jer tužilac nema pravo na isplatu zakonske zatezne kamate od 23. Imajući u vidu navedenu zakonsku odredbu i načelo jednake vrednosti uzajamnih davanja ustanovljeno odredbom člana 15. Samo isplatom razlike između dinarskog iznosa po zvaničnom kursu deviznog duga koji je tuženi isplatio 23. Iz obrazloženja: Prema odredbi člana 190. Zakona o obligacionim odnosima. godine i tržišnog kursa po kojem je tužilac mogao da za isplaćene dinare kupi devize. odnosno pomoću kojeg može pribaviti sve ono što je potrebno da se takvo stanje uspostavi. Stoga tužilac od dana saznanja za štetu ima pravo na isplatu zakonske zatezne kamate na iznos glavnog duga.1.2000. ZOO može se naknada štete smanjiti zbog materijalnog stanja odgovornog lica.2004. godine tužiocu isplatio iznos od 2. Zakona o obligacionim odnosima. ZOO. ako je uspostavljeno ono stanje koje je postojalo pre nastanka štetne radnje (naturalna restitucija) ili ako mu se za nastalu materijalnu štetu dosudi novčani ekvivalent kojim će uspostaviti pređašnje stanje. a to će biti onda ako je učinjena šteta otklonjena u prirodi.OBLIGACIONO PRAVO Povodom žalbe jednog od tuženika.669. Zakona o obligacionim odnosima naknada štete dosuđuje se u iznosu koji je potreban da se materijalna situacija oštećenog dovede u ono stanje u kojem bi se nalazila da nije bilo štetne radnje ili propuštanja. drugostepeni sud je prvostepenu presudu potvrdio i žalbu odbio kao neosnovanu. (Iz presude Okružnog suda u Čačku.2000. godine.1. Revizijom se osnovano ukazuje da se pobijana presuda zasniva na pogrešnoj primeni materijalnog prava u delu kojim je odlučeno o isplati zakonske zatezne kamate. a to je da se naknada smanji zbog njegovog materijalnog stanja. jer je tom prilikom tužilac kao oštećeni pretrpeo telesne povrede.2000. godine i tržišnog kursa po kojem je tužilac mogao da za isplaćene dinare kupi devize. tužiocu je u konkretnom slučaju dosuđena naknada koja odgovara razlici dinarskog iznosa po zvaničnom kursu deviznog duga koji je tuženi isplatio 23. godine) 625. a u toj situaciji nema mesta primeni člana 191. KZJ. tako što je tužbeni zahtev odbijen za isplatu zakonske zatezne kamate na iznos glavnog duga za period od 23.2.2003. Neosnovano je isticanje u žalbi da je sud trebao da primeni član 191. materijalna situacija tužioca se dovodi u ono stanje u kojem bi se nalazila da tužilac dugovani iznos nije isplatio u docnji. godine do 22. br. Tuženi je dana 23. godine. broj 102/03 od 06.11. po paritetu dinara i nemačke marke 1:6. tj. Obaveza naknade štete u smislu člana 186. ako šteta nije nastala namerom ili krajnjom nepažnjom.2000. godine) .928. U konkretnom slučaju delo je izvršeno pa je nastala šteta direktnim umišljajem. 485/04 od 29. Iz krivičnih spisa proizilazi da je tuženik izvršio krivično delo sa direktnim umišljajem.63 dinara. smatra se dospelom od trenutka nastanka štete. ZOO.2000.2. Prema članu 191.276 - . te su nižestepene presude preinačene u delu kojim je odlučeno o isplati zakonske zatezne kamate.2. Naknada štete dosuđuje se u iznosu koji je potreban da se materijalna situacija oštećenog dovede u ono stanje u kojem bi se nalazila da nije bilo štetne radnje ili propuštanja.2000. Gž.2. te je tužilac tog dana saznao za štetu. kada je kurs nemačke marke na dan isplate bio 21. jer je tuženi bio dužan da tužiocu vrati dinarski iznos za koji je tužilac mogao da kupi isti iznos deviza na koji je tuženi obavezan pravnosnažnom sudskom odlukom da tužiocu isplati u dinarskoj protivvrednosti.70 dinara.04. Iz spisa proizilazi da su tuženici kao optuženi oglašeni krivim zbog krivičnog dela – teški slučajevi razbojništva iz člana 169. To znači da oštećeni treba da bude u potpunosti obeštećen. KZS u vezi člana 19. stav 2.

ali i 8-10 matica. odnosno udruženju ili organizaciji sportskih ribolovaca (u daljem tekstu: korisnik). Preduzeće odgovara za štetu koju je zaposleni pretrpeo po načelima odgovornosti za štetu. godine) 627. poslodavac je dužan da mu štetu nadoknadi. karaša i drugih vrsta riba.. . stav 5. glasnik RS”. utvrdi u kom periodu je i gde radio te kolika je primanja ostvario.OBLIGACIONO PRAVO 626. Tuženi su. ribarsko područje ili deo ribarskog područja može se ustupiti na korišćenje preduzeću. godine obavljali privredni ribolov uz pomoć mreže “zamrsača” na ribolovnom području reke Z.. Pri utvrđivanju visine naknade štete zbog gubitka zarade.2002.. polazeći od odštetnog cenovnika za ribarsko područje Čačak. ZOO.1994. sud je dužan da utvrdi da li je oštećeni doprineo da šteta bude veća. "kako je znao i umeo". godine.. II 849/02 od 18. soma. ZOO. bez obzira što se ne radi o stalnim primanjima. Prema odredbama člana 5. ako zaposleni pretrpi štetu na radu ili u vezi sa radom. Sva fizička i pravna lica koja u ribljem fondu bilo na koji način pričine štetu dužna su da je nadoknade u punom iznosu. a tuženi za ovu vrstu ribolova nisu imali dozvolu jer se za to područje takva dozvola i ne izdaje. Zakona o radnim odnosima ("Sl. kako je prvostepeni sud utvrdio. septembra 1999. sud je dužan da utvrdi da li je oštećeni doprineo da šteta bude veća nego što bi inače bila u smislu člana 192. 55/96). Iz ovog proizilazi i aktivna legitimacija tužioca. ili da je u spornom periodu tužilac kao oštećeni smanjio štetu radom kod drugog poslodavca ili na drugi način. 35/94. sa većim brojem oplođenih jaja riblje mlađi. glasnik RS". mrežom ulovili i veće primerke deverike. Pri utvrđivanju visine naknade štete zbog gubitka zarade. te samim tim propuštanjem da li je doprineo da šteta bude veća nego što bi inače bila u smislu člana 192.09. Veštačenjem je sud prvog stepena utvrdio vrednost ulovljene ribe. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije Rev. gde je lov na ribe mrežom nedozvoljen. zadruzi ili drugom pravnom licu. i to bilo propuštanjem da se prema odredbama Zakona o zapošljavanju i ostvarivanju prava nezaposlenih lica prijavi nadležnom Zavodu za zapošljavanje kao nezaposleni radnik. M. Zakona o obligacionim odnosima. Naime. Taj deo njegovog iskaza ukazuje na eventualno smanjenu štetu. pa je sud u tom smislu bio dužan da proveri njegove navode.06. Iz obrazloženja: Prema stanju u spisima tuženi su 23. ali da nije ostvarivao stalna primanja. Zakona o ribarstvu (“Sl. s tim da na tako utvrđene iznose naknade njemu pripada i zatezna kamata. a visina naknade štete u vidu izgubljene zarade utvrđuje se prema visini zarade koju bi oštećeni ostvario u svakom mesecu spornog perioda. Iz obrazloženja: Prema odredbi člana 106. nego što bi inače bila u smislu člana 192. tužilac koji je u svom iskazu saslušan u svojstvu parnične stranke naveo jeda je povremeno radio. U konkretnom slučaju sudovi su propustili da utvrde da li je tužilac u spornom periodu pokušao da smanji štetu radom kod drugog poslodavca ili na drugi način. br. a potom i visine štete na dan presuđenja.277 - . 38/94) koji je stupio na snagu 7. br..

1994. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da se pri oceni visine izmakle koristi uzima u obzir dobitak koji se mogao osnovano očekivati prema redovnom toku stvari ili prema posebnim okolnostima... Iz obrazloženja: Prema stanju u spisima parnične stranke su bile u poslovnom odnosu po osnovu ugovora broj 91 od 6. 4782/01 od 06. te je primenom člana 189.66 dinara i konstatovao da je tužilac za ovu količinu kupina mogao imati dobit u iznosu od 320.727. a valorizujući visinu naknade štete do dana presuđenja u smislu člana 189.OBLIGACIONO PRAVO U članu 61. U članu 1.357 kg kupina. Prema članu 52. a tuženi je od ugovorene količine isporučio tužiocu samo 6.62 dinara. 2. Osnovano se žalbom ukazuje da se pobijana presuda u delu kojim je tuženi obavezan da tužiocu isplati iznos od 320. Tužilac je svojim zahtevom tražio da se tuženi obaveže da mu isplati 320. polazeći od činjenice da tuženi tužiocu nije isporučio 193. nižestepeni sudovi su i po nahođenju Vrhovnog suda pravilno našli da su tuženi dužni da naknade tužiocu štetu u iznosu određenom presudom prvostepenog suda. tog cenovnika propisano je da sva fizička i pravna lica koja u ribljem fondu ribarskog područja Č. godine do isplate. Tužilac je shodno čl. je 18.972. a za svoj pravni stav dao je razloge koje prihvata i ovaj sud. a radi se o Zakonu o ribarstvu iz 1976.2002. kojim se tuženi obavezao da tužiocu isporuči 200 tona kupina prve klase u ukupnoj vrednosti od 460.1996. godine. a čije je ostvarenje sprečeno štetnikovom radnjom ili propuštanjem.10 dinara (iznos nepokrivenog avansa) počev od 1. i član 190. godine do isplate. Na osnovu te odredbe. godine. te da je inopartneru isporučio 160. godine) 628. Ugovora izvršio avansne uplate. Zakona o obligacionim odnosima.357 kg kupina i zakonsku zateznu kamatu na deo glavnog duga u iznosu od 84.06.972.. glasnik SRS” broj 8/76) bilo je propisano da se naknada štete koja se pričini ribljem fondu obračunava po cenovniku koji donosi skupština opštine na predlog korisnika ribarskog područja ili druge ribolovne vode.700.00 dinara. Međutim.1998. ovu količinu pomnožio sa 1. 1.643 kg kupina. Pri oceni visine izmakle koristi uzima se u obzir dobitak koji se mogao osnovano očekivati prema redovnom toku stvari ili prema posebnim okolnostima.8. Stoga je pravilnom primenom materijalnog prava obavezao tuženog da tužiocu isplati ovaj iznos sa zakonskom zateznom kamatom od 1.11.. Pravilnom ocenom izvedenih dokaza prvostepeni sud je utvrdio da tuženi na ime nepokrivenog avansa duguje tužiocu iznos od 84. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije.10 dinara. godini od raznih dobavljača i pod raznim uslovima otkupio 237.972. 4.. Primenjujući odredbe toga odštetnog cenovnika. i 3.200 kg kupine sa ciljem da ispuni svoju ugovornu obavezu prema inopartneru u Holandiji. godine donela odštetni cenovnik za ribarsko područje Saveza Č. Zakona o obligacionim odnosima obavezao tuženog da tužiocu na ime izmakle dobiti isplati ovaj iznos.1998. st. tog zakona. a čije je ostvarenje sprečeno štetnikovom radnjom ili propuštanjem.11. Rev. . Skupština opštine Č. stav 2. 3. novog zakona o ribarstvu do donošenja propisa na osnovu ovog zakona primenjivaće se propisi doneti na osnovu zakona iz člana 51.278 - .20 dinara na ime izgubljene dobiti zbog neisporučenih 193.000 kg kupine i istu količinu isplatio. Zakona o ribarstvu (“Sl. st.3.. prilikom donošenja pobijane presude prvostepeni sud nije cenio da je tuženi u 1996. Odredbom člana 189.20 dinara na ime izmakle dobiti zasniva na pogrešno i nepotpuno utvrđenom činjeničnom stanju i pogrešnoj primeni materijalnog prava. bilo na koji način pričine štetu dužna su da je nadoknade u punom iznosu a prema tom cenovniku.000. Prvostepeni sud je.

namera. ako ona nije prouzrokovana ni namerno ni krajnjom nepažnjom.02. godine) . a odgovorno lice je slabog imućnog stanja.. nejasno je kako je prvostepeni sud zaključio da je tužilac pretrpeo štetu u vidu izmakle koristi.00 časova u zgradi carinarnice gde je priveo tužioca radi provere isprava. ZOO. te je zbog izvršenog krivičnog dela teške telesne povrede pravnosnažnom krivičnom presudom osuđen.2000.. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. godine) Pri oceni visine izmakle koristi uzima se u obzir dobitak koji se mogao osnovano očekivati prema redovnom toku stvari ili prema posebnim okolnostima.02. Ne mogu se prihvatiti ni navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava. sud može vodeći računa o materijalnom stanju oštećenog. ZOO). Naime. Prema članu 191. odnosno krajnja ili gruba nepažnja štetnika isključuje primenu navedenog propisa. godine oko 03. 6832/99 od 02. Rev.2001. jer iz činjeničnog stanja nesumnjivo proizilazi da je prvotuženi isključivo kriv za prouzrokovanu štetu. trpeo je fizičke bolove is trah i nastala je naruženost u vidu uočljivog deformiteta donje vilice. (Iz presude Višeg trgovinskog suda u Beogradu. godine) 629. koji se odnosi na sniženje naknade. Pž. Kao trajna posledica povređivanja kod tužioca je nastalo umanjenje životne aktivnosti u visini od 10%. . Po shvatanju ovog suda u konkretnom slučaju nema mesta primeni ovog propisa. Stoga je neosnovano ukazivanje u reviziji o podeljenoj odgovornosti (član 192.11. prvotuženi odgovara po pravilima o odgovornosti po osnovu krivice u smislu člana 154. a čije je ostvarenje sprečeno štetnikovom radnjom ili propuštanjem.OBLIGACIONO PRAVO Imajući u vidu ovu zakonsku odredbu. a zatim doneti odgovarajuću odluku o glavnoj stvari i troškovima postupka. u vezi člana 158. a drugotužena Republika Srbija po pravilima o odgovornosti pravnog lica prema trećem u smislu člana 172. nanevši mu pri tome teške telesne povrede u vidu potpunog preloma donje vilice s leve strane. jer je bez razloga i povoda udario tužioca više puta bridom šake u predelu vilice. ako je svoju ugovornu obavezu prema inopartneru u pogledu isporuke kupina ispunio i to naplatio. septembra 1994. Namera. 2302/01 od 28. ZOO o sniženju naknade štete. kao radnik pogranične policije u carinarnici V. te bi ga isplata potpune naknade dovela u oskudicu. bez razloga i povoda udario ga više puta bridom šake u predelu lica.2002. ZOO. Iz obrazloženja: U postupku je utvrđeno da je tuženi M. dana 1. broj 6598/01 od 14. nanevši mu tešku telesnu povredu čime je izvršio umišljeno krivično delo teške telesne povrede što je utvrđeno pravnosnažnom krivičnom presudom. (Vrhovni sud Srbije. Rev. da sudovi nisu vodili računa o sniženju naknade. Iz utvrđenog činjeničnog stanja nesumnjivo proizilazi da je prvotuženi štetu prouzrokovao namerno. D. Stoga će u ponovnom postupku prvostepeni sud utvrditi da li je i kakvu štetu u vidu izgubljene dobiti pretrpeo tužilac zbog delimičnog ispunjenja ugovora od strane tuženog.279 - 630. Dakle. osuditi odgovorno lice da plati manju naknadu nego što iznosi šteta. Na osnovu takvog činjeničnog utvrđenja nižestepeni sudovi su pravilno zaključili o odgovornosti tuženih za nastalu štetu. ZOO. odnosno krajnja ili gruba nepažnja štetnika isključuje primenu odredbi člana 191. stav 1.

potpuno ili delimično. kad to pravilnost zahteva. 636.06. 1815/99 od 09. (Vrhovni sud Srbije. 563/99 od 22.06. Po oceni izmakle koristi uzima se u obzir dobitak koji se osnovano mogao očekivati prema redovnom toku stvari ili prema posebnim okolnostima. a naknada se ne može dobiti od lica koje je bilo dužno da vodi nadzor nad njim. Rev.1999. Rev.09. a naročito s obzirom na materijalno stanje štetnika i oštećenika. godine) 631.280 - 637.OBLIGACIONO PRAVO Sniženje naknade u smislu člana 191. Rev.1999. (Vrhovni sud Srbije. a čije je ostvarenje sprečeno štetnikovom radnjom ili propuštanjem. Utvrđivanje srazmere namirenja oštećenog vrši se tako što se iznos isplaćene mu naknade štete pre pokretanja spora stavlja u odnos prema iznosu naknade štete koji mu je pripadao u vreme delimične naknade.1999.2000. osuditi štetnika da naknadi štetu.03. 5284/98 od 25. godine) 634.godine) 632.1998. (Vrhovni sud Srbije. Rev. ne odgovara za štetu koju drugome prouzrokuje. Rev.02. godine) 635. 340/98 od 01. Rev.12. . Oštećenik koji je doprineo da šteta nastane ili da bude veća nego što bi inače bila. (Vrhovni sud Srbije. (Pravno shvatanje utvrđeno na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog suda Srbije od 08. Zakona o obligacionim odnosima može se primeniti samo kod naknade štete gde se osnov odgovornosti zasniva na krivici (da šteta nije prouzrokovana ni namerno ni krajnjom nepažnjom) a ne i u slučaju da se odgovornost zasniva na objektivnoj odgovornosti. 915/98 od 02. U slučaju štete koju je prouzrokovalo lice koje za nju nije odgovorno. 4179/99 od 16. (Vrhovni sud Srbije. sud može. zakoni ne podrazumevaju samo načelne odredbe ZOO već podrazumevaju konkretne odredbe ZOO kojima je regulisan institut naknade štete kao izvora obligacija.1999. godine) 633. Lovačko društvo je odgovorno za štetu koju lovostajem zaštićena divljač pričini. (Vrhovni sud Srbije.1998. godine) . Pod načelima odgovornosti za štetu. ima pravo samo na srazmerno smanjenu naknadu. godine) Lice koje usled duševne bolesti ili zaostalog umnog razvoja ili kojih drugih razloga nije sposobno za rasuđivanje.07.

(Vrhovni sud Srbije. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije.1998.1998. Preduzeću. godine) 642.01.1998. 7167/97 od 01. vodeći računa o brižljivosti koju štetnik pokazuje u sopstvenim poslovima.1998.04.1997. . 4816/97 od 04.12. ZOO (po deliktnoj odgovornosti) ako je šteta proizašla iz njegovih propusta.1997. 4107/97 od 24. 5126/97 od 04. (Vrhovni sud Srbije. Prev. Oštećeni koji je doprineo da šteta nastane ili da bude veća nego što bi inače bila. godine) 639. (Vrhovni sud Srbije. niti je dužnik iz zaključenog posla kao posledicu docnje u neizvršenju ugovora mogao da predvidi štetu u vidu plaćanja bankarskih kamata. Oštećeni koji je doprineo da šteta nastane ili da bude veća nego što bi inače bila. ZOO (koja podrazumeva objektivnu odgovornost) ali može biti za istu štetu odgovoran po članu 154. Proizvođač ne mora biti odgovoran po odredbi člana 189. Sud može odrediti manju naknadu ako je štetnik prouzrokovao štetu radeći nešto radi koristi oštećenika. (Vrhovni sud Srbije. godine) 638.10.1997. Rev. Sud će. Rev. Pri oceni visine izmakle koristi.183/97 i Pzz. 368/96 od 29. godine) . ne pripada izgubljena dobit u visini bankarskih kamata jer to nije prihod koji bi po redovnom toku stvari mogao očekivati. Prev. Rev. 2877/97 od 21. godine) 640.06. 1852/98 od 24.12/97 od 27. (Vrhovni sud Srbije.02. (Vrhovni sud Srbije.OBLIGACIONO PRAVO Podeljena odgovornost poslodavca i zaposlenog u naknadi štete. uzimajući u obzir i okolnosti koje su nastupile posle prouzrokovanja štete dosuditi naknadu u iznosu koji je potreban da se oštećenikova materijalna situacija dovede u ono stanje u kome bi se nalazilo da nije bilo štetne radnje ili propuštanja.11. godine) 643.281 - 645. ima pravo samo na srazmerno smanjenu naknadu.1997. ima pravo samo na srazmerno smanjenu naknadu. godine) 641. Rev. uzima se u obzir dobitak koji se mogao osnovano očekivati prema redovnom toku stvari ili prema posebnim okolnostima čije je ostvarenje sprečeno štetnikovom radnjom ili propuštanjem. moguća je i kod štete prouzrokovane nezakonitim prestankom radnog odnosa. Rev. (Vrhovni sud Srbije.08. godine) 644. Rev.

1996.1997. (Iz odluke Vrhovnog suda Srbije. Naime. (Vrhovni sud Srbije. Rev. godine) 651. (Viši privredni sud.1995. godine) 647. 3191/97 od 26. godine) .1997.1996. Ne radi se o presuđenoj stvari ako je u postupku prinudnog poravnanja poveriocu priznato potraživanje ali ono nije isplaćeno u roku predviđenom u prinudnom poravnanju. (Viši privredni sud. pa poverilac novom tužbom zahteva štetu zbog neblagovremene isplate ovog potraživanja u vidu razlike u ceni robe od vremena dospeća obaveze do dana plaćanja. Rev.08. Oštećeni koji je doprineo da šteta nastane ili da bude veća nego što bi inače bila. 5318/96 od 05. Oštećeni ima pravo na naknadu štete u onom iznosu koji ga vraća u materijalni položaj pre nastupanja štetne radnje. 3159/97 od 14. 4605/95 od 31. Za novčano potraživanje obezvređeno inflacijom poverilac može tražiti valorizaciju potraživanja primenom indeksa rasta cena na malo ali može zahtevati umesto valorizacije naknade štete koja se sastoji u gubitku vrednosti određene stvari koju nije mogao kupiti usled docnje dužnika ali ovu štetu koja se dosuđuje prema cenama robe u vreme presuđenja mora i dokazati.09. Stoga. 6137/97 od 17. Izostanak krivičnog gonjenja za krivično delo šumske krađe ne znači da nema građansko-pravne odgovornosti za štetu pričinjenu sečom stabala. (Viši privredni sud. i vršilac intelektualnih usluga ima pravo ukoliko mu usluga o roku nije plaćena a ugovoreni iznos je obezvređen inflacijom zahtevati od naručioca isplatu usluga o novim cenama tj. godine) 649. Zakona o preduzećima. Prigovor o podeljenoj odgovornosti za štetu tužioca i tuženog može se istaći bez obzira što je tuženi prouzrokovao štetu tužiocu umišljajem i bio zbog toga i krivično osuđen. godine) 648. .OBLIGACIONO PRAVO Preduzeća nastala podelom solidarno odgovaraju za obaveze preduzeća koja su prestala da postoje.09. Rev. na koju se pobijana (Vrhovni sud Srbije. godine) 646. godine) 650.1997. Pž. ima pravo samo na srazmerno smanjenu naknadu. Pž. Beograd. prema odredbi člana 187. (Vrhovni sud Srbije.282 - 652.09. 3561/97 od 28. cenama u vreme presuđenja spornog pravnog odnosa.10. 3546/96 od 09. Pž.12.1997.

1995. 108/94 od 5. Ako je tužilac greškom prilikom ispunjavanja virmanskog naloga naveo pogrešan broj računa tuženog a o istoj grešci obavestio tuženog i zahtevao povraćaj pogrešno uplaćenog iznosa. Pravosnažno okončan postupak u sporu radi novčanog potraživanja. Pž. (Vrhovni sud Srbije.283 - 658.05.03. shodno se primenjuju i u sporovima o naknadi ugovorne štete.1991. Pž. (Okružni sud u Kragujevcu. Pravnu osnovanost tužbenog zahteva za isplatu kamate na iznos cene za kupljeni automobil.1994.10. godine) 656. jer su obe strane doprinele da do štete dođe. njemu pripada i razlika do pune naknade štete. . 190. ZOO) i potpunosti naknade materijalne štete (čl. 1996/95) Odredbe o podeljenoj odgovornosti pri reparaciji vanugovorne štete.OBLIGACIONO PRAVO Ako dosuđeni nominalni iznos naknade zajedno sa kamatom ne dostiže štetu koju oštećeni trpi. 654. 769/94 od 24. (Vrhovni sud Srbije.godine) Ako šteta nastane u obavljanju opštekorisne delatnosti za koju je dobijena dozvola nadležnog organa može se zahtevati samo naknada štete koja prelazi normalne granice što znači da se isključuje svaka naknada štete ukoliko ne pređe normalnu granicu. 659. 6415/94 od 11. Stoga sud nije mogao utvrditi isključivu krivicu tužioca za nastalu štetu. 417/91) . Ako je do saobraćajnog udesa došlo krivicom oba osigurana vozila. 3335/93 od 26. Rev. tada se ne može govoriti o isključivoj krivici tužioca za eventualno nastalu štetu. Rev. ZOO). nije smetnja da se u novom postupku ostvari zahtev za naknadu štete usled obezvređivanja dosuđenog iznosa. Pri tome se deo naknade ove štete ne može sa uspehom zahtevati od organizacije nadležne za održavanje puta na kome se šteta dogodila. godine) 655.1994. već je bio dužan ceniti stepen podeljene odgovornosti obe strane i sa time u vezi utvrditi i osnovanost dela visine utuženog potraživanja opredeljenog kao naknada štete. tada se ima primeniti princip podeljene odgovornosti za štetu. (Vrhovni sud Srbije. godine) 657. Gž.1994. zavisno od toga da li je kupac kroz razliku između cene važeće u vreme zaključenja ugovora i cene važeće na dan ugovorene isporuke kompenziran za iznos kamate ili je oštećen. Beograd Gzs-51/91 od 30. 15. godine) 653. koju je kupac unapred uplatio u vreme zaključenja ugovora uz garanciju prodavca da se cena neće menjati treba ceniti po načelu ekvivalentnosti (čl. Beograd. (Viši privredni sud. (Savezni sud. (Viši privredni sud u Beogradu.01. ako je on u vreme nastanka štetnog događaja program održavanja spornog puta realizovala u većem obimu nego što je to bilo predviđeno pa i na mestu samog udesa. Gž.05.

08. Rev. ne prelazi iznos osigurane sume. 226/85) 663.). (Vrhovni sud Srbije. . pa stoga postoje uslovi za primenu čl. 622/89) Načelo odštetnog prava da naknada ne može biti veća od iznosa šteta nalaže da se sve isplate u vezi sa štetnim događajem uračunaju u naknadu. tužilac je doprineo nastanku štete.) Ako utvrđeni iznos štete. koji je zaprežnim kolima izašao na magistralni put.11. br. (Vrhovni sud Vojvodine. godine) Znatnije promenjene okolnosti na kojima su zasnovane ranije odluke suda o dosuđenju naknade štete oštećenom u vidu rente. 192. Ako iz svrhe proizilazi da je isplatom smanjena šteta.10. 664. prema vremenu štetnog događaja. 666. 100/90 od 21.08. jer je mogao predvideti da će tuženi tako postupiti. prema vremenu štetnog događaja. (Vrhovni sud Srbije. Beograd 900/90 od 21. zdravstvenog i sl. 705/90 od 08. treba je odbiti od naknade. Da li se te isplate uračunavaju u naknadu zavisi od njihove svrhe. ima se okvalifikovati kao krajnja nepažnja. 964/86) Propuštajući da smanji brzinu kretanja i da zvučnim signalima upozori na opasnost tuženog. što je morao učiniti. koja isključuje mogućnost sniženja naknade. 489/85) . koji je uprkos svetlosnom upozorenju na nailazak voza započeo prelazak preko pruge te prouzrokovao štetu. ne prelazi iznos osigurane sume. 665. što se od visine cene novog vozila odbije amortizacija i vrednost ostalih delova koji su upotrebljivi. To mogu biti različite isplate iz fonda solidarnosti. smanji ili ukine. Visina štete na vozilu utvrđuje se tako. primanja socijalnog osiguranja (invalidskog. (Iz presude Vrhovnog suda Vojvodine. mogu imati takvo dejstvo da se na zahtev oštećenog ili štetnika za ubuduće dosuđena renta poveća. organizacija za osiguranje dužna je da potpuno naknadi štetu. god. socijalne pomoći. 662.godine) 660. Rev. 661. Pž. organizacija za osiguranje dužna je da potpuno naknadi štetu. Rev.OBLIGACIONO PRAVO Ako utvrđeni iznos štete.1990. (Zaključak savetovanja u Saveznom sudu od 16. penzionog.284 - 667. Radnja štetnika. Zakona o obligacionim odnosima o podeljenoj odgovornosti. (Vrhovni sud Srbije. Prev. Rev. (Vrhovni sud Vojvodine. godine) Izmakla korist predstavlja poseban vid materijalne štete. ali situacije mogu biti različite.1990. (Vrhovni sud Srbije.1990. te se visina te naknade određuje prema cenama u vreme donošenja sudske odluke.1986. Ova primanja se zato uračunavaju u naknadu za odgovarajući oblik štete (materijalne ili nematerijalne).

(Vrhovni sud Srbije. 2252/82 od 02. onda ono može potraživati naknadu štete od odgovornog lica samo u visini izdataka koje je imalo za popravku. 442/82) Imovinsko stanje štetnika nema značaja za odluku o visini obaveze za naknadu štete. Autotransportna organizacija čije je vozilo oštećeno u saobraćaju krivicom drugog učesnika saobraćaja. 217/84) 669. 336/81) 671. Organizacija udruženog rada koja usled svoje privredne aktivnosti zagadi rečno korito a otpadnim materijalom zatrpa vodenični jaz te usled toga nastupi šteta na poljoprivrednom dobru u vidu umanjenja prinosa i zbog neaktivnosti vodenice u vidu umanjenja dohotka dužna je da štetu koja prelazi granice razumne štete naknadi vlasniku poljoprivrednog zemljišta i vodenice. Rev. (Vrhovni sud Kosova.285 - 674. nezavisno od promene vrednosti novca. Visina naknade materijalne štete u vidu izgubljene zarade pretrpljene usled neopravdanog zadržavanja u pritvoru. Rev. odgovara za štetu članovima njene uže porodice. (Vrhovni sud Srbije. Rev. Međutim. (Vrhovni sud Srbije. kao i da otkloni uzročnike nastanka štete. (Viši privredni sud Srbije. Zakona o obligacionim odnosima. Gzz. (Vrhovni sud Srbije. jer je trotoar ulice namenjen isključivo za kretanje pešaka a ne i motornih vozila. ima pravo na naknadu kako stvarne štete tako i izgubljene dobiti koju je mogla osnovano očekivati od eksploatacije vozila da ono nije bilo oštećeno. 672. 280/81) .1982. (Vrhovni sud Srbije. presuda Pž. stav 3. prema iznosu koji bi oštećeni po redovnom toku stvari ostvario da je radio u vremenu lišenja slobode. Ako je neko lice pretrpelo materijalnu štetu u visini učinjenih izdataka za popravku oštećene stvari. a ne u visini koja bi bila utvrđena prema momentu presuđenja. onda ima mesta primeni pravila o podeljenoj odgovornosti. ako je šteta prouzrokovana krivičnim delom sa umišljajem. utvrđuje se primenom člana 189. ako je bremenita žena pristala da se nad njom izvrši nedozvoljeni prekid trudnoće.OBLIGACIONO PRAVO Lice koje je izvršenjem krivičnog dela nedozvoljenog prekida trudnoće prouzrokovalo smrt bremenite žene. . Gž. 2083/81) 673. Rev. godine) 670.09. Nema podeljene odgovornosti u slučaju kad vozač mopeda povredi lice koje se kreće trotoarom. 464/85) 668.

Zbog toga se u konkretnom slučaju imaju primeniti odredbe Zakona o obligacionim odnosima o podeljenoj odgovornosti. koji je zatvorio vrata i krenuo sa svog stajališta-polazišta.2004. utvrđujući odgovornost za nastanak štetnog događaja. 1577/80) 676. zatvorio vrata i krenuo unazad nekoliko metara i stao. Ako oštećenik ovog doprinosa u nastavku štete nema. a on se ogleda u činjenici da je ona. te ga tako omete u započetoj radnji isparkiravanja Iz obrazloženja: U dokaznom postupku prvostepeni sud je utvrdio sledeće: dana 19. Prvostepeni sud je. Pogrešan je ovaj stav prvostepenog suda. Zakona o obligacionim odnosima propisano . ometajući ga pri manevrisanju. Primeni pravila o podeljenoj odgovornosti ima mesta samo ako je i oštećeni svojim ponašanjem doprineo nastanku štete.OBLIGACIONO PRAVO Za pravilnu primenu materijalnog prava u sporu radi naknade štete od značaja je ponašanje oštećenog. Zbog toga je ona pala i povredila se. zbog čega pri odlučivanju o naknadi nastale štete ima mesta primeni pravila o podeljenoj odgovornosti. bez otvaranja vrata krenuo unapred i zakačio deo tužiljine garderobe. već samo deo štete koji se može pripisati njegovoj nedozvoljenoj radnji. 336/81) 675. radi eventualne primene pravila o podeljenoj odgovornosti. 81/80) Neprilagođena vožnja motornog vozila i neobazrivo kretanje pešaka na kolovozu predstavljaju propuste oba učesnika u saobraćaju. Vozač je. (Vrhovni sud Srbije.03.godine došlo je do saobraćajne nezgode tako što je tužilja. U konkretnom slučaju postoji doprinos tužilje od 20% nastanku štete. (Vrhovni sud Srbije. Tužilja je. Putnik doprinosi nastanku štete svojim pokušajem da naknadno uđe u autobus. nakon prijema putnika i polaska autobusa. tako što je dotrčala do autobusa koji je započeo radnju isparkiravanja i. (Vrhovni sud Srbije. Rev. misleći da je autobus stao da bi njoj otvorio vrata da uđe. stav 1. međutim. nameravajući da uđe u autobus koji je. Rev. 678. pokušavajući da mu skrene pažnju na sebe kako bi joj otvorio vrata da naknadno uđe u autobus. pokušala nepropisno da uđe u autobus van mesta određenog za prijem putnika. odnosno njegovoj krivici.286 - . Rev. onda je odgovorno lice dužno da naknadi celokupnu štetu. ustanovio da u tom smislu u konkretnom slučaju nema doprinosa tužilje. jer u prisustvu doprinosa oštećenog u nastanku štetnih posledica. Odredbom člana 192. dotrčala do prednjih zatvorenih vrata i na ista lupala vozaču. lupala na vrata vozaču. pre nego što je ona stigla do njega. štetnik ne bi bio dužan da naknadi celokupnu štetu. 677.

Zakona o osnovama bezbednosti saobraćaja na putevima . čija je krivica relevantna u smislu prouzrokovanja saobraćajne nezgode. godine) 679. Iz tih razloga je prvostepenu presudu valjalo preinačiti.2006. Iz obrazloženja: Nije osnovan navod revizije da je do saobraćajne nezgode došlo isključivom krivicom vozača putničkog vozila. čime se samo smanjuje istovremena obaveza štetnikove naknade potpuno integralne štete čija je krivica relevantna u smislu prouzrokovanja saobraćajne nezgode. potrebno je preinačiti obe presude nižestepenih sudova u pogledu visine dosuđene naknade štete. Odgovornost tuženog. čija je krivica relevantna u smislu prouzrokovanja saobraćajne nezgode. Oštećeni. bilo da bude veća nego što bi inače bila). time se zanemaruje smisao povrede izričite norme iz člana 50.član 196. . Prekoračenje brzine kretanja vozača putničkog vozila može se smatrati samo njegovim učešćem u vlastitoj šteti (bilo njegovim doprinosom da šteta uopšte nastane. TELESNE POVREDE I OŠTEĆENJA ZDRAVLJA (Čl.vozač je dužan da propusti sva vozila koja se kreću putem sa prvenstvom prolaza na koji se uključuje. Zakona o obligacionim odnosima. Jer. Iz obrazloženja: Sud može na zahtev oštećenika za ubuduće povećati rentu. ima pravo samo na srazmerno smanjenu naknadu. ako se znatnije promene okolnosti koje je sud imao u vidu prilikom donošenja ranije odluke .06. Gž. 2129/04 od 26. stav 4. ne može biti isključena zbog veće brzine kretanja putničkog vozila tužioca. Odgovornost tuženog. srazmerno doprinosu oštećenog u odnosu na ukupan obim štete utvrđene na dan veštačenja. Zakona o obligacionim odnosima) 680.2006. obavezujući tuženog da tužilji naknadi srazmeran deo štete imajući u vidu njen doprinos nastanku štetnog događaja. kome je vansudskim poravnanjem dosuđena renta zbog telesne povrede i izgubljene radne sposobnosti. (Presuda Okružnog suda u Novom Sadu.OBLIGACIONO PRAVO je da oštećenik koji je doprineo da šteta nastane ili da bude veća nego što bi inače bila.287 - . 5201/05 od 07. ne može isključiti činjenica da se putničko vozilo tužioca kretalo brzinom većom od propisane. 193 – 197. godine) POSEBNO O NAKNADI MATERIJALNE ŠTETE U SLUČAJU SMRTI. može tražiti povećanje rente samo od dana podnošenja tužbe. U tom smislu. a može je i na zahtev štetnika smanjiti ili ukinuti. koji je vozio prekomernom brzinom. (Presuda Vrhovnog suda Srbije.01. Rev.

povisiti samo od dana podnošenja tužbe. 2144/11 od 01. može se.2011. 16. te se obavezao da će od 01.1997. godine pa nadalje.1997. dok za to postoje zakonski uslovi.09. i to kao jedinstvena suma.08. kojom je uređen odnos između oštećenog lica i štetnika. godine tuženi se obavezao da tužiocu isplati na ime razlike ličnog dohotka za period od 12.1993. jer se radi o izmeni pravnosnažne sudske odluke odn. a kako to pravilno zaključuje prvostepeni sud. godine ). godine do 31.2005. tužilac kome je vansudskim poravnanjem dosuđena renta zbog telesne povrede i izgubljene radne sposobnosti može da traži povećanje rente samo od dana podnošenja tužbe. Iz tih razloga pravilno je prvostepeni sud odbio deo eventualnog tužbenog zahteva tužioca za isplatu rente za period pre podnošenja tužbe ( od 16.05.povređen u saobraćajnoj nezgodi 1981.09. u konkretnom slučaju vansudskog poravnanja.00 dinara. Gž.2004.1994. stav 2.11. zbog promenjenih prilika.06.12. a pravilno dosudio rentu počev od podnošenja tužbe.2001. Od tada tuženi je tužiocu na ime rente isplaćivao mesečno iznos od 733.288 - . prilikom odlučivanja nužno je obaviti odgovarajuće veštačenje.54 dinara. Tužilac je . Pravilno je prvostepeni sud primenio materijalno pravo kada je delimično usvojio eventualni tužbeni zahtev tužioca i tužiocu dosudio na ime povećanja rente iznose kako je to navedeno u izreci prvostepene presude ili ukupan iznos za period od 16. godine. godine tužiocu je dosuđena naknada štete u vidu razlike između ličnog dohotka koji bi ostvarivao na svom ranijem radnom mestu vozača i ličnog dohotka koji tada ostvaruje na radnom mestu servisera za period od 01. Prema tome. godine pa do 31. čiji ukupan iznos nije poznat u vreme odlučivanja o tužbenom zahtevu. Pravnosnažnom presudom od 07. godine u jedinstvenom iznosu. godine do 01.prema utvrđenom činjeničnom stanju . Naime.OBLIGACIONO PRAVO Ako povređeni zbog potpune ili delimične nesposobnosti za rad gubi zaradu.08.05. kao naknada štete zbog izgubljenog gubitka zarade.01.05. Renta je naknada u novčanom obliku. te je određeno da. mesečna renta pravnosnažno dosuđena oštećenom. godine.1995.član 195.2005. godine do 03.07.1997. godine) 681.1995. godine u iznosima i sa zakonskom zateznom kamatom kako je to naznačeno u prvostepenoj presudi. dok za to postoje zakonski uslovi.2004.1993. Pravilno je prvostepeni sud utvrdio visinu rente za dosuđeni period od 16. Ukoliko je reč o naknadi štete po osnovu izgubljene zarade. Do donošenja prvostepene presude postoji samo izgubljena zarada. koja može biti različita u različitim vremenskim periodima.2004. ali ukupan obim štete za to proteklo vreme je poznat i dospeo.1996.741. odgovorno lice dužno je da mu plaća određenu novčanu rentu kao naknadu za tu štetu . kako je to već navedeno. već jednokratnog iznosa ( jedinstvene sume ). a koja se plaća periodično.08. (Iz Presude Apelacionog suda u Novom Sadu. godine do 15. godine jedinstvenu sumu. . godine do 03. u unapred utvrđenim iznosima. godine od 73.07. počev od 01. a ne i za ranije pretrpljenu štetu koja se dosuđuje u jednokratnom iznosu.1995. godine pa ubuduće.1993.07. Poravnanjem od 09. tužiocu isplaćivati mesečnu rentu.11. godine tužiocu je dosuđena razlika ličnog dohotka za period od 01. Naknada štete u vidu novčane rente može se dosuditi samo za štetu koja postoji u momentu donošenja sudske odluke pa u buduće. Za vreme donošenja presude naknada štete nema oblik rente. Zakona o obligacionim odnosima. Presudom na osnovu priznanja od 09.07.2004.07. godine. tuženi plaća tužiocu rentu u mesečnom iznosu.07.

mogao da izvrši isključivo veštak specijalista medicine rada.07.08. ukoliko je tužiocima isplaćivana u spornom vremenskom periodu). a postoji u spisima dopunsko veštačenje obavljeno preko istog veštaka. Od ovih činjenica zavisi osnovanost tužbenog zahteva.289 - . prvostepeni sud je utvrđivao pravo tužioca na dosuđenje rente. godine. Zbog zadobijenih povreda tužilac je pretrpeo nematerijalnu i materijalnu štetu. zatim. mora poći od izdržavanja koje bi tužioci ostvarivali da štetnog događaja nije bilo. godine) . kao i visina tužbenog zahteva u odnosu na dosuđenje rente. Od tog iznosa. 1435/10 od 04. Žalbom tuženog se osnovano ističe. dosuđeni iznosi suprotstavljaju se društvenom cilju koji se ovom vrstom novčane naknade želi postići. da je ocenu radne sposobnosti tužioca u prvostepenom postupku. a iste nisu utvrđene u prvostepenom postupku.03. odnosno veštaka ortopeda od 16. godine.2004. kao putnik u autobusu u kome se nalazio u svojstvu klupskog lekara fudbalskog kluba. o posebnom vidu materijalne štete koja svoj osnov ima u činjenici smrti dužnika izdržavanja. U svakom drugačijem slučaju. koju je prvostepeni sud utvrdio preko veštaka medicinske i finansijske struke.03. Gž. između ostalog. stav 2.11. kao vidova materijalne štete. a pri tom ceneći i zanimanje tužioca. godine) 682.1997. Na osnovu procenta umanjenja opšteživotne aktivnosti. godine do 31. godine. pitanje radne sposobnosti spada u domen specijaliste medicine rada. Iz prvostepene presude uočava se da je sud kod odlučivanja o dosuđenju izgubljene zarade i rente. Zakona o obligacionim odnosima. odnosno čime se on bavi. kojim se ovaj veštak izjasnio da je umanjenje opšte radne sposobnosti tužioca iznosilo 35%.1998. obavio veštačenje sa veštakom ortopedom i preko ovog veštaka i veštaka psihijatra utvrdio da je umanjenje opšteživotne aktivnosti kod tužioca 35%. Ako je izdržavanje izgubljeno zbog smrti davaoca izdržavanja. dosudio pravičnu novčanu naknadu za sporni vremenski period od 01.11.član 194.OBLIGACIONO PRAVO Iz obrazloženja: Iz utvrđenog činjeničnog stanja proizilazi da Tužilac je povređen u saobraćajnoj nezgodi. Radi se. koje je u momentu udesa bilo osigurano kod tuženog i isti je osuđen na kaznu zatvora pravnosnažnom presudom nadležnog Opštinskog suda. 2436/06 od 01. Iz obrazloženja: Šteta zbog izgubljenog izdržavanja odmerava se s obzirom na sve okolnosti konkretnog slučaja a iznos naknade štete ne može biti veći od onog što bi oštećeni dobijao od poginulog da je ostao u životu . za koje poslove. Znači . koja se dogodila 19.da bi prvostepeni sud meritumom pravilno odlučio odn. Gž. I prema stavu ovog suda. (Iz Rešenja Okružnog suda u Novom Sadu. dakle. koja je nužna radi utvrđivanja prava na rentu.2006. (Iz Rešenja Apelacionog suda u Kragujevcu. mora oduzeti zbir svih primanja koja su tužioci dobijali zbog smrti dužnika izdržavanja (porodična invalidnina kao i porodična penzija. šteta od tog gubitka ne može biti veća od onoga što bi oštećeni dobijao od poginulog da je on živ.2009.2010. kao i da li svoj dosadašnji posao uopšte može da obavlja. a da je ovu činjenicu utvrđivao veštak ortoped. Nezgodu je izazvalo imenovano lice teretnim vozilom. koji prema pravilima svoje struke utvrđuje da li radna nesposobnost postoji i u kom stepenu.

1994.80 dinara. 96/94 od 31. jer nema nijednog razloga o odlučnim činjenicama. niti se može obračunavati revalorizacijom tog iznosa.10. koju je stekao presudom istog suda P." B. tužbeni zahtev osnovan.11. (Rešenje Okružnog suda u Beogradu Gž. jer predstavlja razliku u zaradi.2007. godine) 684. 1293/2007 od 10. podizanja nadgrobnog spomenika i pomena – ali samo u razumnoj meri. godine. i konstatuje da je.00 dinara. Ovakav zaključak prvostepenog suda ne može se prihvatiti. ili je može na zahtev štetnika smanjiti ili ukinuti.2.200. P. br.. godine. godine. Zakona o obligacionim odnosima. pa nije.1992.2007. niti se može obračunavati revalorizacijom. Stoga sud utvrđuje samo visinu rente i to na osnovu izveštaja uprave prihoda od 11. za ubuduće povećati rentu. koja nastaje zbog umanjenja radne sposobnosti oštećenika. ali samo ako se znatno promene okolnosti koje je sud imao u vidu prilikom donošenja ranije odluke. a na šta mu je i u toku postupka od strane tuženog ukazivano. a koja je izmenjena presudom P. Sud otuda nalazi da tužilac ima pravo na rentu zbog smanjene radne sposobnosti.11. 96/94 od 31. U konkretnom slučaju prvostepeni sud ne utvrđuje koje su okolnosti postojale u vreme donošenja ranije odluke. a na šta se i žalbom tuženog osnovano ukazuje. godine.6.290 - . Iz obrazloženja: Prvostepeni sud u obrazloženju osporene presude konstatuje da je presudom istog suda P. Istom presudom izmenjena je presuda Opštinskog suda u G. a nije.8. (Rešenje Okružnog suda u Čačku. odnosno iz koje potiče njegova porodica koja snosi te troškove. godine pa ubuduće. ZOO i rentu promeni.. obavezan DD za osiguranje "D. br. na zahtev oštećenika. Renta se određuje se prema visini izgubljene zarade i mora se dokazati putem veštačenja jer predstavlja naknadu materijalne štete zbog smanjene radne sposobnosti oštećenog.2007. godine) . kao i troškovi podizanja nadgrobnog spomenika i pomena . niti utvrđuje da li je i na koji način došlo do promenjenih okolnosti.01. Uobičajeni troškovi sahrane su troškovi ukopa. Gž. na osnovu utvrđenog.1994. da tužiocu na ime rente zbog smanjene radne sposobnosti plaća mesečno iznos od 29. Naime.8. godine. Ona se izražava kao razlika u zaradi koja nastaje zbog umanjenja radne sposobnosti oštećenog. Glavna Filijala Č. br.M. da se određuje prema visini izgubljene zarade i da se mora dokazati i to putem veštačenja. i odlučuje kao u izreci presude pod jedan. a počev od 21.2004. 497/91 od 26. a shodno članu 196. br. Iz obrazloženja: Uobičajene troškove sahrane čine samo oni troškovi koji su neophodni za ukop pokojnika u skladu sa merilima i shvatanjima sredine iz koje pokojnik potiče. koje bi dale za pravo sudu da primeni odredbe člana 196. odredbom člana 196. Osnovano stoga tuženi u žalbi ukazuje da je renta materijalna šteta. 497/91 od 26.1992. nakon što je izvršena revalorizacija iznosa od 1. ZOO predviđeno je da sud može. 549/06 od 25.ali samo u razumnoj meri.OBLIGACIONO PRAVO 683.

.2005. br. a tuženi kao kupac platio cenu po računima. ZOO.13 dinara. ali u docnji.2003. po računima. Zakona o obligacionim odnosima ne isključuju pravo poverioca na isplatu kamate zbog duga isplaćenog od strane dužnika u docnji i to kompenzacijom. 313. i 337. Gž. istog propisa dospeli iznosi naknada mogu preneti drugome ako je iznos naknade određen pismenim sporazumom strana ili pravnosnažnom sudskom odlukom. 686. ZOO-a. Gž. Tuženi je račune platio delimično bilateralnom. a kod uračunavanja ispunjenja nije izvršeno uračunavanje dospele kamate. 197. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je pravilno i potpuno utvrdio sve odlučne činjenice za donošenje odluke u ovoj parnici koja se vodila po tužbi sada pok. pri čemu nije bilo sporno da navedena šteta pok. 198. Utvrđeno je da je tužilac umro u toku vođenja parnice te da su tužilje kao njegove zakonske naslednice posle toga preuzimajući parnicu zahtevale naknadu materijalne štete za izdatke povodom tuđe nege i pomoći. Odredbe člana 295. tada da bi od tuženika osiguravajuće organizacije imala pravo na taj vid materijalne štete. br. S. stav 1. sud mora da utvrdi da li je te troškove u vidu refundacije tražila od fonda zdravstvenog osiguranja. 568/03 od 30. godine) 685.291 - .06. (Iz presude Okružnog suda u Čačku. a delimično multilateralnom kompenzacijom i virmanskim uplatama. B. koja se u smislu čl. određene inekcije. 336. 846/05 od 30. ZOO-a određuje u obliku novčane rente iz navedenih zakonskih propisa proizilazi zaključak o neprenosivosti prava na naknadu štete za izdatke povodom tuđe nege i pomoći zakonskim naslednicima oštećenih.845. radi naknade materijalne i nematerijalne štete zbog povreda zadobijenih u saobraćajnoj nezgodi. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju parnične stranke su bile u poslovnom odnosu u kojem je tužilac kao prodavac isporučio robu tuženom. Kod ovakvog stanja stvari pravilnom primenom materijalnog prava Okružni sud nalazi da je neosnovan tužbeni zahtev tužilja po navedenom osnovu jer se u smislu čl. Pravo na naknadu štete u vidu novčane rente za izdatke povodom tuđe nege i pomoći pripada samo oštećenom ako je on u životu i ne prelazi na njegove naslednike. nije bila priznata pismenim sporazumom stranaka ni pravosnažnom sudskom odlukom. Kamata na neblagovremeno plaćene račune iznosi 338.01. (Iz presude Okružnog suda u Valjevu. ima pravo na taj vid materijalne štete od tuženika.OBLIGACIONO PRAVO Kada je tužilja kao posledicu pretrpljenih telesnih povreda trpela i materijalnu štetu jer je kupovala. shodno članu 193. B. godine) 687. Kako se ovde radi o naknadi štete iz člana 195. ZOO-a.. pravo na naknadu štete u vidu novčane rente usled smrti bliskog lica i usled povreda i oštećenja zdravlja ne može preneti drugom licu pri čemu se po odredbi stava 2. jer samo ako iznosi po računima nisu refundirani i ti troškovi su bili neophodni.

ali ona koja je nastala ne može se ugasiti. karakteristično je da ista nastaje kada dužnik padne u docnju sa ispunjenjem novčane obaveze i praktično se uvećava do ispunjenja obaveze. te u slučaju da novčana obaveza prestane ispunjenjem. Da bi se utvrdila visina kapitalizirane rente potrebno je stručno znanje kojim sud ne raspolaže. 4. koji zbog potpune ili delimične nesposobnosti za rad. Zbog toga oštećeni ima pravo da zahteva potrebno obezbeđenje za isplatu rente. Ravnomernost u isplatama rente štiti interes oštećenog jer mu omogućava da svoje potrebe svakodnevno namiruje. stav 4. rezultata popisa stanovištva o prosečnom životnom veku stanovništva itd. propisano je da je odgovorno lice dužno povređenom. u zakonom određenim slučajevima plaća u ukupnom iznosu i čiju visinu izračunava veštak aktuar. zbog čega Zakon o obligacionim odnosima dopušta mogućnost da se umesto rente isplati jedna ukupna svota – kapitalizirana renta.292 - . gubi zaradu. stav 3. Ova druga sporedna prava mogu biti npr. 138/03 od 04. Verovatno trajanje života oštećenog utvrđuje se zavisno od pola. određivanjem rente u mesečnim iznosima ne bi bili zaštićeni interesi oštećenog. plaćati određenu novčanu rentu kao naknadu za ovu štetu. štetnik. Međutim. jer bez potraživanja glavnog duga nema ni kamate. dok se oštećenim novcem štetnika koristi pre dospelosti obaveze. Iz navedenog propisa ne proizlazi da se prestankom glavne obaveze gasi i kamata. ZOO. već postaje samostalno potraživanje i može se posebno utuživati. Prev. tj.12. kaucija. Naknada štete zbog smanjene radne sposobnosti se po pravilu dosuđuje u vidu mesečne rente. Zatezna kamata u slučaju prestanka glavne obaveze prestaje samo teći. stav 2. Kapitalizirana renta je naknada buduće štete koja se. je propisao da se visina ukupne svote (kapitalizirana renta) utvrđuje prema visini rente. kod zatezne kamate. ZOO). ugovorna kazna. kapara. Kamata jeste po načinu nastanka sporedno potraživanje. Kamata se uopšte ne pominje. Kapitalizirana renta se dobija tako što se mesečna renta množi brojem meseci verovatnog trajanja života oštećenika i od tog iznosa odbiju diskontne kamate. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da se prestankom glavne obaveze gase jemstvo.godine) 688. verovatnom trajanju života oštećenog i uz odbitak odgovarajućih kamata. . U određenim slučajevima. odnosno odgovorno lice unapred plaća naknadu štete i ne može se koristiti tim novcem. Naime. Član 188. Pod zaradom se podrazumeva svaka imovinska korist koja se postiže radom. zaloga i druga sporedna prava. dok se ne plati glavni dug. ZOO. Kapitalizirana renta je naknada buduće štete koja se u zakonom određenim slučajevima plaća u ukupnom iznosu. Pravo na kamatu ne može prestati ni samo zbog toga što je glavni dug plaćen i ugašen prebijanjem.2003. redovna zarada iz radnog odnosa. odustanica. pa stoga izračunavanje visine štete u ovakvom slučaju treba poveriti veštaku aktuaru. stanja zdravlja. st. i 5. kao sporednog potraživanja.OBLIGACIONO PRAVO Predmet tužbenog zahteva je isplata kamate na neblagovremeno plaćene račune za isporučenu robu tuženom. ne gasi se pravo na zateznu kamatu ako je nastala i ista se može obračunati i utvrditi kao samostalno potraživanje. (Vrhovni sud Srbije. ZOO). Oštećeni je ovlašćen da zahteva određivanje kapitalizirane rente ako dužnik ne pruži obezbeđenje koje sud odredi ili iz određenih uzroka (član 188. zarada od prekovremenog rada. stav 2. Odredbom člana 195. Iz obrazloženja: Odredbom člana 195. životnog veka njegovih predaka. osim ako to prema okolnostima slučaja ne bi bilo opravdano (član 188. gasi se za ubuduće. zarada od radne delatnosti koja mu je donosila izvesne prihode.

Naime. godine nejasno je zbog čega se materijalna šteta (renta) zbog nesposobnosti za rad dosuđuje za raniji period (počev od 20. Takođe. stav 2. a ne i za ranije pretrpljenu štetu koja se dosuđuje u jednokratnom iznosu. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije u Beogradu. godine). godine) . ZOO ko drugome nanese telesnu povredu ili mu naruši zdravlje. godine pa ubuduće.) ZPP jer u pogledu odlučnih činjenica nižestepene presude ne sadrže jasne razloge zbog kojih se njihova pravilnost ne može sa sigurnošću ispitati. Rev. Kako se vreme nesposobnosti za rad ne navodi ni u izreci a ni u obrazloženju to proizilazi da je i izgubljena zarada u fiksnom iznosu. U ponovnom postupku tužilac će urediti tužbu na osnovu člana 109. stav 1. stav 4. Naknada štete u vidu novčane rente može se dosuditi samo za štetu koja postoji u momentu donošenja sudske odluke pa ubuduće.OBLIGACIONO PRAVO Prvostepeni sud je utvrdio da tužilac u kući ima stolarsku radionicu i da je do povređivanja obavljao van radnog vremena stolarske radove i ostvarivao zaradu i pravilno zaključio da tužilac ima pravo na naknadu izgubljene zarade zbog nesposobnosti za poslove KV stolara na obavljanju dopunske delatnosti. 195.2000. S obzirom da je tužilac zadobio tešku telesnu povredu 20. sud je propustio da utvrdi okolnosti iz člana 188. Međutim. Takođe sud je tužiocu na ime rente dosudio 100 dinara počev od 20. visina kapitalizirane rente je morala biti utvrđena veštačenjem putem veštaka aktuara. (sada tačka 14. ili su mu mogućnosti njegovog daljeg razvijanja ili napredovanja uništene ili smanjene. po čl. odgovorno lice dužno je plaćati povređenom određenu novčanu rentu kao naknadu za tu štetu. pa je preuranio sa zaključkom da tužilac ima pravo na kapitalizirani iznos rente. dužan je da naknadi troškove oko lečenja i druge potrebne troškove u vezi sa tim.1993. ZPP i izvršiti razgraničenje između izgubljene zarade za protekli period do momenta presuđenja i buduće izgubljene zarade (rente).2002.04.3. ZOO. a i renta dosuđena za isti vremenski period pa su obe naknade kumulirane što je suprotno članu 195.10. Po članu 195. marta 1993. tačka 13.293 - . u vezi člana 186. prvostepeni sud je tužiocu na ime izgubljene zarade za vreme sprečenosti za rad (to vreme se ne precizira u izreci) dosudio 1. U konkretnom slučaju sudovi nisu utvrdili vreme lečenja tužioca niti precizno utvrdili izgubljenu zaradu u tom periodu. Prvostepeni sud je suprotno postupio jer je i štetu pre presuđenja dosudio u vidu mesečne rente a ne u jednokratnom iznosu. godine) 689. a ne i za ranije pretrpljenu štetu koja se dosuđuje u jednokratnom iznosu. (Vrhovni sud Srbije. stav 2. avgusta 1993. II 1017/02 od 09. 2003/99 od 06.300 dinara. Rev. Naime. kao i zaradu izgubljenu zbog nesposobnosti za rad za vreme lečenja. i 5. ZOO. Iz obrazloženja: Osnovano se u reviziji ističe da je u postupku učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 354. ZOO ako povređeni zbog potpune ili delimične nesposobnosti za rad gubi zaradu ili su mu potrebe trajno povećane. Iz navedene odredbe proizilazi da se naknada štete u vidu novčane rente može dosuditi samo za štetu koja postoji u momentu donošenja sudske odluke pa ubuduće.

567/98 od 17.01. godine) 694. ako se znatnije promene okolnosti koje je sud imao u vidu prilikom donošenja ranije odluke. 695/96 od 10.1996.1998. troškovi održavanja groba koji se u skladu sa propisima plaćaju prilikom obezbeđenja grobnog mesta i troškovi podizanja nadgrobnog spomenika. s tim što se visina naknade određuje prema mesnim običajima. kao što je odeća žalosti za pokojnikovog bračnog druga i najbliže srodnike. Rev.1998. (Vrhovni sud Srbije. 693.OBLIGACIONO PRAVO Pri utvrđivanju visine pravične novčane naknade za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti uzima se u obzir (cena zajedno sa drugim okolnostima) i naknada (invalidnina) za telesno oštećenje koju oštećeni prima po propisima o invalidskom osiguranju.294 - 696. godine) 691.1998. Oštećeni ima pravo da povećanje rente traži u celini od bilo kog solidarnog dužnika. . ZOO).02.09. ali ne u kapitaliziranom iznosu i prostim oduzimanjem od pripadajućeg iznosa pravične novčane naknade. Gž. Ko drugom nanese telesnu povredu dužan je naknaditi mu zaradu izgubljenu zbog nesposobnosti za rad za vreme lečenja. godine) 690.05.1994. (Iz rešenja Okružnog suda u Požarevcu. 230/94 od 17. (Pravno shvatanje sa sednice Građanskog odeljenja Vrhovnog suda Srbije od 16. Troškovi podušja uzimaju se u obzir pri određivanju naknade štete zbog smrti bliskog srodnika. (Pravno shvatanje sa sednice Građanskog odeljenja Vrhovnog suda Srbije od 16. . godine) 695. Rev.02. Visina naknade štete izgubljene zarade ima se utvrditi prema visini zarade koju bi oštećeni ostvario u svakom mesecu spornog perioda i to u valorizovanom iznosu do dana veštačenja.02.1998. . (Vrhovni sud Srbije. (Vrhovni sud Srbije. (Vrhovni sud Srbije. godine) Nužne troškove sahrane sačinjavaju i troškovi pogrebnog ceremonijala.2.1. godine) . Rev.1998. 3578/98 od 02. Pri utvrđivanju visine naknade sporne štete na izloženi način ima se raspraviti i da li je oštećeni smanjio štetu radom kod drugog poslodavca ili na drugi način (pravilna primena materijalnog prava u vezi člana 192. 6781/97 od 06. troškovi uređenja groba neposredno posle sahranjivanja. Sud može na zahtev oštećenika za ubuduće povećati rentu a može je na zahtev štetnika smanjiti ili ukinuti. Na tako utvrđen iznos naknade oštećenom pripada i tražena zatezna kamata od dana veštačenja do isplate.09. uključujući i druge uobičajene troškove vezane za sahranu. godine) 692.

Oboljenja oštećenog koja nisu prouzrokovana njegovim povređivanjem u saobraćajnoj nezgodi. prinudnim propisima ili moralu socijalističkog samourpavnog društva ili da je učinjen u drugom cilju. ako bi se s obzirom na pokazani rezultat uspeha u školi pre povređivanja. Gž. sačinjavaju i troškove pogrebnog ceremonijala uključujući i druge uobičajene troškove vezane za sahranu. (Vrhovni sud Srbije. Zakona o obligacionim odnosima smatraju se. st. Prilikom odlučivanja o zahtevu za naknadu troškova sahrane sud će voditi računa da li su učinjeni troškovi u skladu sa mesnim običajima i dužnim pijetetom prema umrlom. godine) 700. kao i troškove uređenja groba neposredno posle sahranjivanja. odeće žalosti i za njegovog bračnog druga i najbliže srodnike. 2. 702.02. Prilikom odlučivanja o zahtevu za naknadu uobičajenih troškova sahrane. 1074/88) Kao uobičajeni troškovi sahrane umrlog u smislu člana 193. Oštećeni nema pravo na troškove rehabilitacije ako se rehabilitacijom njegovo zdravstveno stanja ne bi poboljšalo. ZOO. i izdaci za jelo i piće koje se služi na dan sahrane prisutnim za groblje i kući umrlog u skladu sa mesnim običajima.1991. Rev. pored ostalog. sa sigurnošću moglo očekivati da bi sa uspehom završila likovnu akademiju i to od vremena kada bi se to i ostvarilo. (Iz presude Vrhovnog suda Vojvodine. a koja su takođe doprinela da on zbog smanjene radne sposobnosti bude preveden u invalidsku penziju. stav 1. ne uzimaju se u obzir kod određivanja visine naknade štete. nije relevantno da li je pokojnik sahranjen po verskom ili ateističkom ceremonijalu. Rev. a ne radi ispoljavanja dužnog pijeteta prema umrlom. (Vrhovni sud Vojvodinee. pod uslovom da ti izdaci budu u razumnoj meri.05. pored nužnih troškova. 113/92 od 13. (Načelni stav zauzet u Saveznom sudu.12. godine) 697.1994. godine) 698. Zato se naknađuju kao troškovi sahrane oni koji su vezani za učešće sveštenika u pogrebnoj cermoniji i druga verska obeležja isto kao i troškovi vezani za uobičajenu ateističku ceremoniju. (Vrhovni sud Vojvodine. 24. te da li je visina tih troškova u granicama prosečnih troškova sahrane u mestu sahranjivanja. u smislu člana 193. .1989. 1915/93 od 29. (Okružni sud u Subotici.295 - 701. 2984/90) 699. Uobičajene troškove sahrane usmrćenog lica u smislu člana 193. 195. Neće se dosuditi naknada troškova za onaj vid ceremonijala za koji se oceni da je protivan Ustavom uređenim načelima društvenog uređenja. Naknada za nadgrobni spomenik može se dosuditi i kada tužilac učini verovatnim da će spomenik podići. br. 499/88) .OBLIGACIONO PRAVO Oštećena ima pravo na naknadu štete (izgubljene zarade) po odredbama čl. ZOO. Rev. Rev. Zakona o obligacionim odnosima. troškovi održavanja groblja koji se u skladu sa propisima plaćaju prilikom obezbeđivanja grobnog mesta i troškovi podizanja nadgrobnog spomenika.

a ne s obzirom na utvrđeni stepen smanjene radne sposobnosti. venca u razumnim granicama. Uobičajene troškove sahrane po članu 193. Zakona o obligacionim odnosima odgovorno lice dužno je da naknadi štetu licu kome je zbog telesne povrede i narušenja zdravlja radna sposobnost potpuno ili delimično smanjena. ako je on u životu. Rev. Pri određivanju visine troškova nadgrobnog spomenika nije od presudnog značaja da li je nadgrobni spomenik već podignut. (Vrhovni sud Vojvodine. Zakona o braku i porodičnim odnosima naknađuje plaćanjem novčane rente. ZOO. stav 1. 1293/85) . kao i troškovi podizanja nadgrobnog spomenika uobičajenog u sredini pokojnika. odnosno zaradu koju bi ostvarivao da je zdrav i da mu nije smanjena radna sposobnost. Rev. crnine. kao i pravno pravilo građanskog prava koje je primenjeno u vreme nastanka štetnog događaja. (Okružni sud u Kragujevcu. Ovu zakonsku odredbu. 784/85) 707. Rev. koja su povređenom pružala negu i pomoć. ako povređeni zbog toga trpi štetu u vidu izgubljene ili smanjene zarade. U skladu sa čl. . Polaganje porodičnog venca poginulom predstavlja izraz pijeteta njegove porodice. treba tumačiti tako. 194. Gž.296 - 708. 818/85) 705. 195. roditeljima pripada pravo na naknadu štete zbog izgubljenog pomaganja neovisno o tome da li bi i inače po Zakonu o braku i porodičnim odnosima imali pravo tražiti izdržavanje. a koji ne može biti veći od onoga što bi oštećeni dobijao od poginulog da je ovaj ostao u životu. da osnov za ostvarenje prava na naknadu ovog oblika materijalne štete postoji samo ako se utvrdi da povređeni usled pretrpljenih povreda i narušenja zdravlja ne može da ostvaruje zaradu koju je ostvarivao do povrede. Za pravo na ostvarivanje naknade štete po ovom osnovu nema značaja činjenica što su trošovi života uvećani. (Vrhovni sud Vojvodine. a ne i trećim licima. Pravo na naknadu štete za izdatke povodom tuđe nege i pomoći pripada samo oštećenom. 940/87) 703. 1799/85) 706. 152/86) 704. naknada se određuje prema troškovima podizanja nadgrobnog spomenika uobičajenih u sredini gde je pokojnik sahranjen. (Vrhovni sud Srbije.OBLIGACIONO PRAVO Kad je utvrđeno da je poginuli sin redovno pomagao roditelje. Visina izgubljenog izdržavanja se prema članu 194. a ne prema stvarno učinjenim troškovima. (Vrhovni sud Srbije. Rev. pa stoga porodica ima pravo na naknadu tih troškova u skladu sa čl. čiji se iznos odmerava s obzirom na sve okolnosti slučaja. već je dovoljno da se prikaže predračun troškova za podizanje nadgrobnog spomenika. (Vrhovni sud Srbije. stav 2. Rev. ZOO spadaju i troškovi daće.

imaju pravo na naknadu štete u skladu sa čl. koje je u vreme nastanka štete bilo maloletno. (Vrhovni sud Srbije. Visina šteta zbog izgubljene zarade za vreme lečenja i bolovanja utvrđuje se prema stvarnom gubitku u zaradi oštećenog lica. bio dužan i mogao da obezbedi na ime izdržavanja tih lica u skladu sa odredbama Zakona o braku i porodičnim odnosima. koji je poginuli ostvario. (Vrhovni sud Srbije. da je u životu. Kad je supruga. nužno je utvrditi uslove privređivanja poljoprivrednika na njegovom imanju. Zakona o obligacionim odnosima. U takvom slučaju uvek se mora utvrditi šta bi poginuli. a ne prema visini zarade u vreme presuđenja. onda su troškovi njenog izdržavanja pokriveni i ona nema pravo da od odgovornog lica potražuje naknadu štete po osnovu izgubljenog izdržavanja.OBLIGACIONO PRAVO Lica koja su izgubila izdražvanje zbog smrti lica koje ih je izdražavalo. Tek upoređujući te iznose. . koji bi odgovarali stvarnim mogućnostima poginulog. . bio u mogućnosti i bio dužan da im daje. U postupku pred sudom može se utvrđivati i da li je poginuli za života ostvarivao. odnosno u kom obimu je takva šteta pokrivena ostvarenom porodičnom penzijom. kao izdržavano lice. posle smrti svog supruga ostvarila porodičnu penziju u većem iznosu od novčanog iznosa koji bi joj poginuli suprug davao na ime izdržavanja da je u životu. U takvom slučaju treba utvrditi veličinu i strukturu poseda oštećenika. Rev. odnosno koja je bio dužan da izdržava. da li bi mogao ostvarivati i druge prihode. ne može se poći od zaključka da bi celokupan dohodak. Rev. 722/85) 710. bio deljen na jednake delove između poginulog lica i lica koja je on bio dužan da izdržava. u vidu razlike između ostvarene porodične penzije i novčanog iznosa koji bi poginuli. 1255/84) 711. sem prihoda iz radnog odnosa. (Vrhovni sud Srbije. 1952/84) 712. kao i način trošenja tih prihoda na članove domaćinstva i samog poginulog. Rev. 194. može se izvesti zaključak da li i u kojoj visini izdražvanja lica trpe štetu zbog izgubljenog izdržavanja. Pri utvrđivanju naknade štete koju neko trpi zbog izgubljenog izdržavanja. Povređenom licu. koji se razlikuje od uslova privređivanja u poljoprivredi društvenog sektora. vrstu poljoprivrednih poslova kojima se bavi i način na koji te poslove obavlja. (Vrhovni sud Srbije. zatim sastav njegovog domaćinstva. Rev. sa ostvarenom porodičnom penzijom lica koja je on izdržavao. da je u životu. odnosno da je ostao u životu. može se dosuditi naknada štete zbog umanjene radne sposobnosti tek kada dostigne uzrast potreban za zasnivanje radnog odnosa. U slučaju postavljenog zahteva za naknadu šete. odnosno za privređivanje. 1047/85) 709.297 - 713. kojima bi pokrivao potrebe lica koja je izdržavao. I individualnom poljoprivrednom proizvođaču pripada pravo na naknadu štete zbog smanjene radne sposobnosti.

pošto bi povećanja rente za proteklo vreme bilo protivno prirodi ovog oblika naknade štete. 739/84) 715. odnosno lice koje je imalo pravo na izdržavanje od poginulog. nezavisno od činjenice da li je angažovala tuđu radnu snagu. ima pravo da od odgovornog lica traži naknadu štete koju trpi gubitkom izdržavanja. 194. 236/83) 716. U slučaju potraživanja naknade štete u skladu sa čl. mogao da ostvari radom i šta bi od ostvarenih prihoda bio u mogućnosti i bio dužan da izdvoji za potrebe izdržavanja lica koja traže naknadu štete po ovom osnovu. veštačenjem treba utvrditi da li ona može da obavlja poslove domaćinstva. ali bez ugrožavanja svog zdravlja. (Vrhovni sud Srbije. 717. kao oblika materijalne štete. makar i uz povećane napore. i tu naknadu štete zbog izgubljenog izdržavanja odgovorno lice je dužno da plaća. Rev. (Vrhovni sud Srbije. da je ostao u životu. ili je na štetu svog zdravlja sama obavljala poslove domaćinstva. Pri tome se ni u kom slučaju ne bi moglo poći od zaključka da bi poginuli samo jednu polovinu svog ličnog dohotka mogao da izdrži za sopstveno izdražvanje. (Vrhovni sud Srbije. U takvom slučaju sud mora utvrditi iznose izdržavanja koje bi poginuli bio dužan i mogao obezbediti izdržavanom licu u skladu sa odredbama porodičnog zakonodavstva. po kom osnovu ona ostvaruje pravo na naknkadu štete.OBLIGACIONO PRAVO kao i da li je oštećeni poljoprivrednik u mogućnosti da korišćenjem poljoprivrednih mašina istovremenom organizacijom rada u potpunosti ili delimično otkloni posledice umanjenja radne sposobnosti. da je u životu. Rev. Kriterijum za takav zaključak bile bi i odredbe porodičnog zakonodavstva. Rev. . koje je bez saglasnosti pojedinih naslednika podigao spomenik njihovom ostaviocu. Rev. 2099/84) Ako je došlo do znatnijih promena okolnosti pod kojima je dosuđena novčana renta zbog smanjene radne sposobnosti. Zakona o obligacionim odnosima. Rev. 727/82) . Lice van kruga naslednika. prema tim naslednicima nema pravo na naknadu podnetih troškova za podizanje spomenika. U takvom slučaju pripadalo bi joj pravo na naknadu štete zbog smanjene radne sposobnosti u visini troškova koje je imala za plaćanje angažovane radne snage. ali samo za ubuduće. 1752/84) 714. može se tražiti izmena odluke o dosuđenoj renti. u postupku koji raspravlja o zahtevu za naknadu štete zbog izgubljenog izdržavanja mora se u prvom redu utvrditi šta bi poginuli. a da bi drugu polovinu davao trećim licima prema kojima ima obavezu izdržavanja. (Vrhovni sud Srbije. (Vrhovni sud Srbije. Kada je radna sposobnost domaćice umanjena. Rev. (Vrhovni sud Srbije. 938/83) Lice koje je poginuli izdržavao.298 - 718. koje propisuju obavezu izdržavanja roditelja i neobezbeđene braće i sestara. bez obzira što lično nije sposoban za obavljanje teških poslova u poljoprivredi.

sredini u kojoj oštećeni živi. kao i u zahtevu oštećenog da mu štetnik isplati pravičnu novčanu naknadu. Umanjenje profesionalne radne sposobnosti od 10%. kao da uopšte nije ni došlo do ovako lakog stepena umanjenja radne sposobnosti. ako usled ovih posledica trpi štetu. po redovnom toku stvari mogao radom da ostvari. (Vrhovni sud Srbije. 2613/81) . Oštećeni ima pravo na naknadu štete zbog smanjene radne sposobnosti ako je usled zadobijenih povreda postao stalno nesposoban za rad. i čl. oštećenom pripada pravo na satisfakciju. . (Vrhovni sud Srbije. 93/82) 719. (Vrhovni sud Srbije. prema cenama u vreme kada su ovi troškovi učinjeni. kad je presudom utvrđena krivica lica koje je povredilo tuđu ličnost. 1234/82) 722. zatim u zahtevu za ispravku u štampi i u naredbi štetniku da povuče izjavu kojom je povreda učinjena. Zakona o braku i porodičnim odnosima. 302. (Vrhovni sud Srbije. ili mu je radna sposobnost trajno umanjena usled čega ne može da ostvaruje dohodak odnosno imovinsku korist. njegovoj ukupnoj ličnosti i ponašanju. Rev. posledicama koje su usled toga nastale kao i o proteku vremena od kada je povreda učinjena. inače. koja se može sastojati u zahtevu oštećenog za objavljivanje presude na trošak štetnika. časti i ugleda. 287. 1143/81) 723.OBLIGACIONO PRAVO U slučaju povrede ljudskog dostojanstva. u pravilu. Rev. Troškove nastale povodom lečenja umrlog dužno je da naknadi odgovorno lice. ili su mu mogućnosti daljeg razvijanja u struci i napredovanja uništene ili smanjene. nema za posledicu gubitak prihoda povređenog radnika. (Vrhovni sud Srbije. nezavisno od toga da li je ošgtećeni pretrpeo i materijalnu štetu. Rev. Rev. jer se kroz pojačane napore mogu postići isti rezultati rada. da nije povređen. 1403/82) 720. pa pošto povređeni dobija naknadu za povećane napore kroz umanjenje životne aktivnosti. Rev. 288/82) 721. (Vrhovni sud Srbije. Rev. kao i licima koja su po zakonu imala pravo zahtevati izražavanje od poginulog u smislu čl. načinu i sredstvu kojim je to učinjeno. ima pravo na naknadu štete od odgovornog lica. Lice čija je profesionalna radna sposobnost umanjena. koju bi. Pravo na naknadu štete zbog izgubljenog izdržavanja pripada licima koje je poginuli izdržavao ili redovno pomagao. ne pripada mu i pravo na naknadu štete zbog smanjene radne sposobnosti.299 - 724. Pri odlučivanju o takvom zahtevu. sud će voditi računa o intenzitetu napada na povređeno dobro.

Presudom kojom je štetnik obavezan da na ime naknade štete plaća rentu bračnom drugu poginulog lica može biti izmenjena i dosuđena naknada ukinuta. Isplata naknade za štetu koja je već nastupila tj. koji pripada aktivnom vojnom licu za posebne uslove pod kojima se vrši vojna služba. odredbe člana 195. u periodu od njenog nastanka do donošenja sudske odluke. (Vrhovni sud Srbije. Visina dosuđene naknade za tuđu pomoć može se izmeniti na zahtev oštećenika samo za ubuduće. visina rente se utvrđuje prema vrednosti rada trećeg lica. gubitak očekivane zarade ubuduće. nema karakter rente već naknade dospele štete zbog izgubljene zarade usled nesposobnosti ili delimične nesposobnosti za rad oštećenog. predstavlja vid izgubljenog ličnog dohotka i ulazi u pojam štete. Isplata za štetu koja je već nastupila u vreme donošenja sudske odluke nema karakter rente već naknade štete zbog izgubljene zarade od završetka lečenja do donošenja sudske odluke. ako se znatnije promene okolnosti koje su postojale u vreme dosuđenja naknade. tada takav izostanak rada ima za rezultat gubitak prihoda u naturalnom obliku. odn. to je ona zarada koju bi oštećeni ostvarivao u momentu donošenja sudske odluke a koju nije u mogućnosti da ostvaruje. . postoji samo ako se utvrdi da povređeni (tužilac) usled pretrpljenih povreda i narušenja zdravlja ne može da ostvaruje prihod koji je ostvarivao do povređivanja tj. Rev. rente kao oblika materijalne štete.OBLIGACIONO PRAVO Armijski dodatak. i 188. 1500/80) 728. Izgubljena zarada od momentu donošenja sudske odluke pa ubuduće. nasuprot tome. a ne s obzirom na utvrđeni stepen smanjene radne sposobnosti. tj. Rev. Kada se renta dosuđuje zbog umanjenja obima poslova tj. U toj situaciji. zarada koju bi oštećeni ostvario u momentu donošenja sudske odluke i očekivani gubitak ove zarade u budućnosti – je renta. Rev. Iz obrazloženja: Renta i materijalna šteta zbog izgubljene zarade su različite kategorije. Imajući to u vidu. Renta je.300 - . (Vrhovni sud Srbije. 1093/81) 726. Zakona o obligacionim odnosima treba tumačiti tako da osnov za ostvarenje prava na naknadu štete odn. izgubljena zarada u momentu donošenja sudske odluke. ali za ubuduće odn. prihod koji bi ostvarivao da je zdrav i da mu nije umanjena radna sposobnost. 1730/81) 725. čije je ulaganje neophodno da bi se ostvario prihod koji je ostvarivan pre nastanka štetnog događaja. izostanka poslova u poljoprivredi. (Vrhovni sud Srbije. odn. ako se utvrdi da je bračnom drugu utvrđena porodična penzija kojom je u potpunosti pokrivena šteta koju je trpeo gubitkom izdržavanja od svog bračnog druga. 727.

(Vrhovni sud Srbije. ukoliko renta nije dosuđena u kapitaliziranom iznosu.04. (Savezni sud. Rev. važi pravilo mogućnosti izmene dosuđene naknade. (Vrhovni sud Vojvodine. bez obzira na eventualne uštede. 731. 3/91) Naknada nematerijalne štete zbog pretrpljenih duševnih bolova zbog vođenja krivičnog postupka i određivanje pritvora pripada samo neposredno oštećenom licu a ne i članovima njegove uže porodice. pripada naknada u punom iznosu koju bi to lice ostvarilo u inostranstvu da nije bilo neosnovano lišeno slobode. kao što su životni troškovi koje bi oštećeni imao u inostranstvu za to vreme. Gzs. Gzz. 65/88 od 27. a radi se o jedinstvenom vidu štete vezane za ličnost oštećenog. Zakona o obligacionim odnosima) Pravo na naknadu štete pripada i licu koje je zadržano u pritvoru a krivičnom presudom izrečena mu je kazna uslovne osude u određenom trajanju. nastale usled prestanka privremenog rada u inostranstvu zbog neosnovanog lišenja slobode. Rev. 1056/88) . 1512/90) 729. Pri tome je razumljivo da. godine) POSEBNO O NAKNADI MATERIJALNE ŠTETE U SLUČAJU POVREDE ČASTI I ŠIRENJA NEISTINITIH NAVODA (Član 198. 732. 1742/91) Tuženiku se može naložiti da prestane sa radnjom kojom se povređuje integritet ljudske ličnosti. Gž. (Rešenje Vrhovnog suda Srbije. (Savezni sud. Rev. 2312/06 od 07. (Okružni sud u Kragujevcu. 730. Okrivljeni koji je pravosnažnom krivičnom presudom oslobođen od optužbe nema pravo na naknadu štete od opštine samo zbog toga što je protiv njega vođen krivični postupak. Zakona o obligacionim odnosima.2007. godine) 733.1989. ličnog i porodičnog života i drugih prava njegove ličnosti. te svoj odraz nalazi kroz naknadu nematerijalne štete. (Vrhovni sud Srbije. 2834/90) Krivično pravna zaštita zbog povrede ugleda ne isključuje i građansko pravnu zaštitu u smislu zahteva za neimovinskom štetom zbog povrede ugleda. pod uslovima iz odredbe člana 196. Licu koje ima pravo na naknadu materijalne štete zbog izgubljene zarade.301 - 734. Rev. .OBLIGACIONO PRAVO Utvrđeni stepen smanjene radne sposobnosti ima uticaja na umanjenje životne aktivnosti. ako je nastalo trajnije stanje od radnje kojom se pravo ličnosti povređuje.03.

199 – 205. ali da ne uspevaju da naplate stanarinu. Pri tome se kod dosuđivanja pravične novčane naknade ima uzeti u obzir da je tužilac propustio da u krivičnom postupku traži javno objavljivanje da je neosnovano lišen slobode. niti da ih isele već godinu dana. Objavljivanjem u sredstvima javnog informisanja o pokretanju krivičnog postupka protiv tužioca za beščasteće krivično delo narušen je ugled tužioca kao radnog čoveka i došlo je do povrede njegove časti. Neosnovanim lišenjem slobode tužiocu je nanet duševni bol zbog povrede slobode kretanja. upravo iz razloga što se više ljudi javilo sa tim problemima. godine objavljen je tekst koji govori o nezaštićenosti stanodavaca od podstanara i u kome se navodi da su penzioneri EE i EE1 izdali stan na Dedinju "ozbiljnoj" porodici. te da namera nije bila da se omalovaže tužioci. za koju je povredu tužiocu dosuđena pravična naknada. nego u nameri upozoravanja stanodavaca na neprijatnosti koje mogu da im se dese. 738.OBLIGACIONO PRAVO U slučaju neopravdane osude i lišenja slobode. 1. niti su u tekstu date netačne ili neproverene informacije. (Vrhovni sud Kosova. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju. 145/81) 736. Zakona o obligacionim odnosima) 737._. jer je ova povreda nematerijalnih dobara sadržana u povredi ugleda.20__. (Vrhovni sud Srbije. 1730/85) 735. u dnevnom listu "ĐĐ" od _. (Vrhovni sud Srbije. i 545. Autorka teksta prenela je na. Zakona o krivičnom postupku obuhvata pored ostalih vidova i štetu zbog umanjenog ugleda pod uslovom da se dokaže ili iz okolnosti slučaja učini verovatnim da je oštećeni zaista takvu štetu pretrpio. Licima koja su pod punim imenom i prezimenom pomenuta u novinskom tekstu kao primer nesavesnih podstanara ne pripada pravo na naknadu nematerijalne štete zbog povrede ugleda ako tekst nije pisan u nameri omalovažavanja. a javnim objavljivanjem toga događaja nanet mu je duševi bol zbog povrede ugleda. st. Rev. tačka 1. 2794/81) NAKNADA NEMATERIJALNE ŠTETE (Čl.302 - . časti i slobode ličnosti prouzrokovanoj neopravdanom osudom. Gž. Naknada štete licima oslobođenim od optužbe pravosnažnom presudom suda donetom u krivičnom postupku propisana članom 12. koja pretpostavlja trpljenje jakih duševnih bolova u dužem vremenskom trajanju. Namera objavljivanja spornog teksta bila je da se ljudi na ovaj način upoznaju sa tim šta može da im se desi prilikom izdavanja stana. ne dosuđuje se posebna novčana naknada za pretrpljeni strah. Rev.

nije prekršen standard obavezne novinarske pažnje. Gž. (Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu.303 - .000. Sloboda javnog informisanja. ističući da novinarka tuženog nije proverila informaciju sa dužnom pažnjom. odnosno da je autorka teksta postupala sa dužnom novinarskom pažnjom. a povodom objavljivanja ovog teksta razgovarala je i sa portparolom Drugog opštinskog suda u Beogradu i sa tužiocima AA i BB.OBLIGACIONO PRAVO vode EE o postupku iseljenja tužilaca iz njenog stana. Neosnovani su navodi žalbe tužilaca kojima ukazuju da je prvostepeni sud nepotpuno utvrdio činjenično stanje.01. U medijskom pravu. nisu se stekli uslovi za naknadu nematerijalne štete zbog povrede ugleda tužilaca. koja je izdala stan tužiocima. Po oceni Apelacionog suda. pobijanom presudom pravilno odbio. u skladu sa novinarskom pažnjom primerenom datim okolnostima. U konkretnom slučaju. Zakona o javnom informisanju. obvezana da se sa svim licima i stvarima iseli iz spornog stana i da taj stan ispražnjen od lica i stvari preda EE u posed i na dalje korišćenje.00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od utuženja do isplate. novinarka tuženog je pre objavljivanja članka koji sadrži podatke o određenim pojavama i ličnostima (tužiocima) proverila poreklo informacija. ostvarena je u skladu sa odredbama Zakona o javnom informisanju. standard novinarske pažnje iskazan je kroz odredbu člana 3. a da deo koji je uokviren i koji govori o najčešćim tipovima beogradskih podstanara predstavlja uopšteni deo koji se ne odnosi na tužioce. a tužioci su protiv takve presude izjavili žalbu. Takođe je utvrđeno da je pravnosnažnom presudom AA. i 81. u vezi sa članom 200. da nije pokazala volju da razgovara sa tužiocima na isti način kao i sa EE. te da se izdvojeni deo teksta koji govori o najčešćim tipovima beogradskih podstanara ne može odvojiti od glavnog dela teksta sa kojim čini jednu celinu i kao takav stvara utisak o licima koji su predmet glavnog dela teksta. Naime. novinar je dužan da pre objavljivanja informacije prethodno proveri da li je ona istinita. a što je dovelo do pogrešne primene materijalnog prava. a samo neistinita i nepotpuna informacija može da povredi pravo na identitet i da predstavlja klevetu kao povredu prava na čast i ugled. tužbeni zahtev tužilaca kojim su tražili da se tuženi obveže da tužiocima na ime naknade nematerijalne štete zbog povrede ugleda isplati iznos od 600. Zbog objavljivanja spornog teksta tužioci su zahtevali naknadu nematerijalne štete zbog povrede ugleda. 64/11 od 19. te u potpunosti postupila sa dužnom pažnjom. 80. jer je objavljen novinski članak poznatog autora sa proverenim informacijama. proverom koja je primerena datim okolnostima. Zakona o obligacionim odnosima. Naime. uz prisustvo obavezne novinarske pažnje. pojavi ili ličnosti s pažnjom primerenom okolnostima provere njeno poreklo. prvostepeni sud je. godine) . Ovo stoga što je izvedenim dokazima pouzdano utvrđeno suprotno. s obzirom na to da su u spornom tekstu samo preneti navodi EE i njenog supruga. Izvedenim dokazima utvrđeno je da se u spornom tekstu ne nalaze neistiniti navodi. prema kojoj su novinar i odgovorni urednik javnog glasila dužni da pre objavljivanja informacija koje sadrže podatke o određenom događaju. ni nedopuštene informacije. pa kako tužioci nisu dokazali krivicu novinara i javnog glasila. Prvostepeni sud je odbio njihov tužbeni zahtev. iz iskaza tužilaca AA i BB sledi zaključak da su navodi koji se odnose na njih u tekstu istiniti. jer je iste kontaktirala putem telefona. Zakona o javnom informisanju. Prilikom izrade novinarskog teksta novinarka je poštovala i princip druge strane. jer je sporni tekst zasnovala isključivo na izjavi EE. na osnovu pravilno i potpuno utvrđenog činjeničnog stanja. tako da nije povređen član 3. istinitost i potpunost. Pored toga. 3. u konkretnom slučaju nisu se stekli uslovi za naknadu nematerijalne štete iz čl. Zakona o javnom informisanju. a da preostali deo teksta ne sadrži netačne.2011. U konkretnom slučaju. kao neosnovan. tužilja u ovoj parnici.

te da su navedeni iznosi u suprotnosti sa kriterijumima za dosuđivanje pravič.06. na ime umanjenja opšte životne aktivnosti iznos od 400.naruženja.zaposlenog kod tuženog. tužiocu nisu data na korišćenje i upotrebu propisana zaštitna sredstva . na ime pretrpljenih fizičkih bolova iznos od 300. na ime pretrpljenog straha iznos od 300. Tuženi je dužan da tužiocu nadoknadi na ime nematerijalne štete iznos od 550. na ime pretrpljenog straha i na ime umanjenja estetskog izgleda .000. To je sve prvostepeni sud utvrdio iz Zapisnika o izvršenom uviđaju Odeljenja inspekcije rada od 22. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je pravilno zaključio da se. rehabilitaciono i kućno. na ime umanjenja estetskog izgleda . godine do isplate. Pravilno je utvrđeno da propusta u držanju tužioca nema. više od godinu dana.tužilac je bio sprečen da se pomeri sa donje poluforme alata jer se obuća koju je imao na nogama zalepila zbog zagrejanosti ovog alata.00 dinara.00 dinara sve sa zateznom kamatom po stopi propisanoj Zakonom o visini stope zatezne kamate.naruženja 400.2010. prilikom provere pravilnosti i zakonitosti odluka po tužbama čiji je to predmet.zaštitne cipele. i pored adekvatnog lečenja kod tužioca su ostale trajne i definitivne posledice pretrpljene povrede. Tuženi nije preduzeo odgovarajuće mere zaštite zdravlja i bezbednosti radnika propisane Zakonom o zaštiti na radu. prvostepeni sud je pravilno zaključio da je tužilac. sve to u smislu člana 200. godine. Neosnovani su žalbeni navodi tuženog da je iznos na ime naknade nematerijalne štete previsoko opredeljen.000. zbog zadobijenih povreda na radnom mestu. duševne bolove i fizičke bolove.000. te mu je umanjena opšta životna aktivnost u obimu koji su utvrdili angažovani veštaci u postupku izvođenja dokaza medicinskim veštačenjem. Pravilno je primenio i materijalno pravo. član 277. za štetu koju je pretrpeo tužilac zbog povrede na radu. Pravilan je zaključak prvostepenog suda da. pridržavaju se aktuelne sudske prakse u vezi sa limitom i okvirima naknade. i kao poslodavac za štetu zbog povrede koju je tužilac pretrpeo na radu kod tuženog. te ni njegovog doprinosa u nastanku povrede .2005.000.000.00 dinara. usvojivši tužbeni zahtev i našavši da tužiocu pripada novčana naknada nematerijalne štete na ime umanjenja opšte životne aktivnosti. na osnovu člana 174. Prvostepeni sud je takođe utvrdio da je tužilac zbog zadobijenih povreda na radu lečen bolnički. počev od 03.09. čime je objektivno bio sprečen da skloni nogu sa opasnog mesta do momenta kada je klip sišao u kritičan položaj.304 - . ambulantno. počev od dana presuđenja do isplate. vodeći pre svega računa o tome da tako određena naknada treba da pruži satisfakciju licu zbog pretrpljenih duševnih patnji i bolova u svakom pojedinačnom slučaju. stav 1. kada je tužiocu dosudio i kamatu na ovaj iznos.00 dinara. Isto tako. i član 324. Iznos na ime naknade nematerijalne štete utvrđuje se po slobodnoj oceni suda a najviše sudske instance. Prvostepeni sud je pravilno primenio i član 200. povreda radnika (ovde tužioca) .OBLIGACIONO PRAVO 739. trpeo strah. Zakona o obligacionim odnosima. nije dato uputstvo za rad sa odgovarajućim merama zaštite na radu za postupak rada na kome postoji povećana mogućnost povređivanja. dogodila zbog više propusta tuženog. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima. Zakona o obligacionim odnosima.00 dinara. u konkretnom slučaju. tužilac odgovara po osnovu dva pravna osnova: kao imalac opasne stvari. stacionarno. na ime pretrpljenih fizičkih bolova.

U konkretnom slučaju se radi o učešću u tuči. Iz obrazloženja: Žalbeni navodi tužene kojima se osporava osnov postavljenog tužbenog zahteva (jer je tužilac za svaku eventualnu štetu koju na radu i u vezi sa radom pretrpi delimično obezbeđen beneficijama . Dakle. šteti po tuženika a samim tim i u odnosu na prvotuženoga. I pored toga što mu je dužnost da obavlja poslove bezbednosti iako mu je u obavljanju tih poslova ugrožena sigurnost. pa se stoga visina naknade utvrđuje po slobodnoj oceni suda.10. Naime. Pž. godine učestvovali u tuči u kojoj je tužiocu naneta teška telesna povreda (prelom kostiju lobanje sa utisnućem delova kostiju čeone regije).2010. podrazumeva da su sva lica koja su učestvovala u jednom događaju.po oceni Okružnog suda . te da je prvostepeni sud vezan navedenom pravnosnažnom krivičnom presudom u pogledu krivice.OBLIGACIONO PRAVO ne naknade. 4413/10 od 16. prvostepeni sud nije trebalo da utvrđuje da li je i ko od tuženih više ili manje doprineo nastanku predmetnoga događaja odn.neosnovani su. te da tužiočev posao podrazumeva određene rizike.2005.06.305 - . godine) 740.na nesumnjiv način utvrdio činjenično stanje koje se razlozima žalbe ne dovodi u sumnju niti nude dokazi koji bi ga izmenili. radnik Ministarstva unutrašnjih poslova ima pravo na naknadu nematerijalne štete za strah usled povrede na radu. Ovi navodi su bili predmet (pravilne) ocene od strane prvostepenog suda koji je zaključio da je (iako je tužilac službeno lice i ima dužnost da poslove bezbednosti obavlja i kada mu je u obavljanju tih poslova ugrožena sigurnost) u konkretnom slučaju kod tužioca došlo do povrede na radu zbog koje je trpeo bolove i strah i zbog čega je tužena u obavezi da mu naknadi štetu. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. 14175/10 od 05. godine tuženi oglašeni krivim zato što su noću između 04 i 05.2011.2003. kod koje je naknada ekvivalentna i ima za cilj uspostavljanje stanja pre nastanka štete. Sva lica koja su učestvovala u jednom događaju u kome se nije moglo utvrditi lice koje je direktno nanelo tešku telesnu povredu istovremeno u građansko-pravnom odnosu podjednako solidarno odgovorna za naknadu štete u punom iznosu oštećenom. sama pravna priroda učešća u tuči. godine) 741.06. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je . Za razliku od materijalne štete. prvostepeni sud pravilno polazi od činjenice da su pravnosnažnom odlukom prvostepenog suda od 06. naknada nematerijalne štete ima za cilj pružanje satisfakcije licu zbog pretrpljenih duševnih patnji i bolova. (Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu. Gž 1.1. u kome se nije moglo utvrditi lice koje je direktno nanelo tešku telesnu povredu kao što je slu. opasnosti i strah koja činjenica je tužiocu bila poznata prilikom stupanja na dužnost) .uvećanim stažom osiguranje koji kao radnik MUP-a ima. Kada već to nije učinjeno u krivičnom postupku.

Iz ovoga nesumnjivo proizilazi da pravo na naknadu materijalne štete prelazi na naslednike u svakom slučaju bez obzira da li je isto priznato pravosnažnom odlukom ili pismenim sporazumom. Iz obrazloženja: Na nesumnjiv način je prvostepeni sud utvrdio da je imenovani . Po stanovištu Apelacionog suda. godine kada je potvrđena presudom Okružnog suda od 06.pravnog prethodnika tužioca.2009. godine i rešenjem ostavinskog suda od 29. već da stoji sumnja da je to učinilo drugo lice. istovremeno u građansko pravnom odnosu podjednako solidarni za naknadu štete u punom iznosu oštećenom. Žalbenim navodima ovako utvrđeno činjenično stanje uopšte nije dovedeno u sumnju.01.2006. godine) .sada pokojni bio u radnom odnosu kod tuženika kao poslodavca na poslovima portira sve do 28.2008.02. (Iz Presude Apelacionog suda u Kragujevcu. Zato ih je i valjalo odbiti.član 204. godine. Zakona o radu kada je obavezao tuženog kao poslodavca da tužiocima kao naslednicima sada pokojnog isplati naknadu štete u visini izgubljene zarade i drugih primanja po osnovu rada i da na ime tužioca uplati doprinose nadležnim fondovima.12. Relevantne odredbe: Naime. godine za naslednika na njegovoj zaostavštini oglašeni su tužioci na celokupnoj imovini navedenoj u istom rešenju. prebijanja i prinudnog izvršenja .12. ovaj sud nalazi da je prvostepeni sud pravilno ocenio doprinos tužioca nastanku predmetnog događaja odn. Takođe. (Iz Presude Okružnog suda u Čačku. tuče i samim tim i nastanku štete. Navedena presuda je postala pravosnažna dana 06.12.2005.2005.2007. Navedenom Presudom prvostepenog suda poništeno je ovo rešenje tuženika i tuženik je obavezan da tužioca vrati u radni odnos i rasporedi na radno mesto na koje je bio zaposlen ili drugo radno mesto koje odgovara njegovoj stručnoj spremi. Stoga se svi razlozi žalbe prvotuženog u pogledu toga da on nije bio taj koji je naneo predmetnu povredu tužiocu. Kada je u pitanju naknada materijalne štete u vidu izgubljene zarade pokojnog . Gž. u celini su se pokazali neosnovanim navodi žalbe da tužioci nisu aktivno legimisani za vođenje ovog spora iz razloga što je pravo na zaradu lične prirode i vezano je za ličnost zaposlenog tako da je naknadu mogao ostvariti samo lično radnik koji je trpeo štetu zbog nezakonitog otkaza ugovora o radu i da to pravo nije prenosivo na treća lica.09. u kom pravcu je dao jasne i ubedljive razloge koji se navodima žalbe ne dovode u sumnju. kada mu je tuženik naznačenim rešenjem od 26. godine otkazao ugovor o radu.12. nisu osnovani. godine. 1 596/10 od 11. godine) 742.2010.OBLIGACIONO PRAVO čaj ovde.2007. ona se nasleđuje bez obzira što nije utvrđena pravnosnažnom odlukom. odredbom propisano je da Potraživanje naknade nematerijalne štete prelazi na naslednike samo ako je priznato pravnosnažnom odlukom ili pismenim sporazumom i pod istim uslovima to potraživanje može biti predmet ustupanja. U toku postupka prvostepeni sud je na nesumnjiv način utvrdio da sada pokojni u spornom periodu nije nigde radio niti je ostvarivao prihode jer nije bio zaposlen niti je bio osnivač kao ni vlasnik nekog preduzeća ili radnje.306 - . Gž.12. Prvostepeni sud je pravilno primenio odredbu člana 191. 1916/07 od 26. Pravni prethodnik tužilaca – imenovani sada pokojni umro je dana 27. i da je u događaju učestvovao u manjem obimu nego drugi saučesnici u tuči. Zakona o obligacionim odnosima. Takođe je utvrđeno da u spornom periodu tuženik za tužioca nije uplatio doprinose nadležnim fondovima.

godine. godine) 744. solidarno odgovaraju za materijalnu i nematerijalnu štetu nanetu objavljivanjem informacije. u skladu sa ovim zakonom. odgovor ili druga informacija čije objavljivanje ima pravo da traži od javnog glasila.OBLIGACIONO PRAVO 743. (Iz Presude Višeg suda u Valjevu.član 200. Zakona o javnom informisanju: svako lice na koje se odnosi netačna. prvostepeni sud je pravilno primenio napred navedenu odredbu materijalnog prava utvrđujući da visinu ove štete predstavlja iznos od 200.04. tužilac nikada nije bio njen pripadnik. Iz obrazloženja: Utvrdivši činjenično stanje. Osnivač revije dužan je da tužiocu naknadi nematerijalnu štetu. U obzir se.00 dinara. Obaveza tuženog za naknadu štete proizilazi iz odredbe člana 79. Prema stavu Višeg suda. nepotpuna ili druga informacija. koji su pre objavljivanja sa pažnjom primerenom okolnostima mogli utvrditi neistinitost ili nepotpunost informacije. a na spornoj fotografiji se nalazi kao pripadnik policijske brigade koja je obezbeđivala lice mesta radi obavljanja uviđaja na naznačenoj lokaciji krajem jeseni 1998. ali i o tome da se njome ne pogoduje težnjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i društvenom svrhom . uzimaju sve okolnosti konkretnog slučaja. Naime. voditi računa o značaju povređenog dobra i cilju kome služi ta naknada.000. Iz obrazloženja: Sud će. stav 2. a koje zbog njenog objavljivanja odnosno neobjavljivanja trpi štetu. . shodno članu 200. kao i lice kome nije objavljena ispravka. Gž. imajući u vidu značaj povređenog dobra i cilj kome služi ta naknada. stav 1. ima pravo na naknadu materijalne i nematerijalne štete.2010. Međutim. Do povrede ugleda tužioca u sredini u kojoj živi došlo je tako što je u nedeljnoj reviji objavljena fotografija na kojoj je tužilac označen kao pripadnik paravojne jedinice. čije je objavljivanje u skladu sa ovim zakonom zabranjeno. starost tužioca. kod odmeravanja naknade po osnovima nematerijalne štete. Zakona o obligacionim odnosima. intenzitet i dužina trajanja pretrpljenih fizičkih bolova i pretrpljenog straha.307 - . U konkretnom slučaju tuženi je osnivač revije u kojoj je o tužiocu objavljena neistinita informacija. Tuženi je objavljivio fotografiju na kojoj je tužilac označen kao pripadnik navedene paravojne jedinice. prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo. istog Zakona predviđeno je: novinar. prilikom odlučivanja o zahtevu za naknadu nematerijalne štete kao i o visini njene naknade. iako se on na spornoj fotografiji nalazio kao pripadnik policijske brigade na dužnosti. nalazeći da je tužbeni zahtev tužioca osnovan i da stoji obaveza tuženog da tužiocu plati naknadu štete zbog pretrpljenih duševnih bolova zbog povrede ugleda. odgovorni urednik i pravno lice koje je osnivač javnog glasila. stepen naruženja i stepen umanjenja opšte životne aktivnosti. Zakona o obligacionim odnosima. Članom 80. pa iz te činjenice i proističe njegova obaveza da tužiocu naknadi nematerijalnu štetu. u konkretnom slučaju došlo je do povrede ugleda tužioca u sredini u kojoj živi. 658/10 od 22.

Dovoljnu satisfakciju oštećenom ne mora u svakom slučaju predstavljati izrečena sudska opomena zbog povrede časti i ugleda u krivičnom postupku. stepen naruženja i stepen umanjenja opšte životne aktivnosti. U tom smislu. 2717/10 od 28. činjenica da li je istom događaju prisustvovao veći ili manji broj lica nije od uticaja na doživljaj tužioca.u pitanju spor male vrednosti.odluka u sporu .308 - . intenzitet i dužinu trajanja pretrpljenih fizičkih bolova i pretrpljenog straha. Apelacioni sud smatra da je prvostepeni sud pravilno primenio i član 224. Na taj način je prvostepeni sud pravilno zaključio da tužiocu pored izvinjenja tuženog (učinjenog u krivičnom postupku) pripada i pravo na novčanu naknadu jer to predstavlja satisfakciju . kao i žalbeni navodi tužioca da mu pripada tražena naknada u celosti. tužilac se zadovoljio sudskom opomenom. da nema mesta primeni člana 199. osudom tužioca efikasno je uspostavljena ravnoteža u psihi tužioca što čini pogrešnim stav suda da tužiocu pripada pravo na nematerijalnu naknadu tj. pa mu ne pripada i novčana naknada po tom osnovu. stav 2. Oštećeni ima pravo na pravičnu novčanu naknadu nematerijalne štete. godine) 745.nalazi da je prvostepeni sud pravilno utvrdio.u smislu člana 467. ovog Zakona nema mesta neosnovani su žalbeni navodi tuženog da bi tužilac trebalo da bude zadovoljen sudskom opomenom koja je tuženom izrečena u krivičnom postupku. a to je tuženi i hteo. Žalbeni navodi tužene kojima se ponovo osporavaju nalazi veštaka (jer u upravnom postupku nije utvrđen procenat invaliditeta tužioca) su već bili predmet pravilne ocene od strane prvostepenog suda. Stoga su ovakvi žalbeni navodi bez uticaja na drugačiju odluku suda. imajući u vidu reči koje je tuženi uputio tužiocu (“ … Gde si. istog Zakona .time se omalovažava čast privatnog tužioca. uvreda je učinjena pred malim brojem lica. žalbeni sud nalazi da je prvostepeni sud pravilno primenio odredbu člana 200. (Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu. u konkretnom slučaju je .saglasno odredbi člana 458. Neosnovani su žalbeni navodi tužene o tome da su dosuđeni iznosi previsoko odmereni. Veštaci su dali nalaze u skladu sa pravilima struke i odgovorili na sve primedbe tužene.OBLIGACIONO PRAVO Prilikom odlučivanja o visini naknade za sve vidove nematerijalne štete.01. Iz obrazloženja: Žalbeni navodi tuženog: prvostepeni sud nije dobro utvrdio da se radi o uvredi. Zakona o obligacionim odnosima. dok primeni člana 199. jer to predstavlja satisfakciju za njegovu ličnost. prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo sadržano u navedenoj odredbi.2010. Žalbeni sud . Isto tako. Zakona o obligacionim odnosima.nasuprot tome . S obzirom na navedeno. prilikom odmeravanja naknade pravilno uzeo u obzir sve okolnosti konkretnog slučaja. Zakona o parničnom postupku . Prvostepeni sud je.zadovoljenje oštećenikove ličnosti usmereno na što potpunije uspostavljanje psihičke i emotivne ravnoteža. niti van spora isplaćen od strane tužene neki novčani iznos) dosudio pravičnu novčanu naknadu te da mu navedeni iznosi naknade nematerijalne štete predstavljaju odgovarajuću satisfakciju i da će mu omogućiti da pribavljanjem određenih materijalnih i drugih dobara olakša sebi svakodnevni život. Zakona o parničnom postupku i da je tužiocu (kome nije priznato svojstvo RVI. da iste imaju uvredljiv karakter i sa subjektivnog i sa stanovišta opšteg shvatanja . starost tužioca. Najzad. Gž. lopove! …”). koja nakon toga nije predložila veštačenje preko komisije veštaka. Kako se .

. Jedan.nedozvoljeni. 738/04 od 20. Ova naknada obuhvata sve štetne posledice nematerijalne štete u vezi sa ličnošću oštećenog. Isto tako. Po težini. neosnovanog lišenja slobode. 4082/04 (1) od 02. Gž. celoviti vid nematerijalne štete za koju se dosuđuje jedna pravična novčana naknada predstavljaju duševni bolovi zbog povrede časti i ugleda i slobode i prava ličnosti prouzrokovani neosnovanim lišenjem slobode. i zbog pogrešne primene materijalnog prava. Žalbeni sud nalazi. fotografisali ga i to u više navrata.000. slobode i prava ličnosti predstavljaju jedan vid nematerijalne štete za koju se dosuđuje jedna naknada.000. (Iz Presude Okružnog suda u Novom Sadu. Sa tužiocem su obavljali informativne razgovore. Naime. Za ovaj vid štete dosuđuje se jedan iznos naknade. Zakona o obligacionim odnosima.u obavezi naknade nematerijalne štete . da je opravdano dosuditi tužiocu pravičnu novčanu naknadu za ovaj vid nematerijalne štete u visini od 50. stav je ovoga suda da duševne patnje zbog povrede časti. a ovaj je zbog toga trpeo strah i duševne bolove zbog povrede časti i ugleda svoje ličnosti.2005. nadležni policijski službenici su u više navrata lišavali slobode tužioca kao člana političke stranke a zbog njegovih partijskih aktivnosti. izdavača dnevnog lista sa odgovornošću autora tekstova u novinama i odgovornošću glavnog i odgovornog urednika lista nije identična i zato je . Gž. godine) 746. godine) 747.00 dinara.02. slobode i prava ličnosti dosudio iznos od 30. Iz obrazloženja: Utvrđeno je sledeće činjenično stanje: Na način opisan u obrazloženju prvostepene presude.000.u manjem iznosu od ovih lica. ugleda. Prvostepeni sud je – na osnovu takvog činjeničnog stanja . (Iz Presude Okružnog suda u Novom Sadu. imajući u vidu sve okolnosti slučaja a naročito gubitak ugleda u radnoj i životnoj sredini te intenzitet duševnih bolova koje tužitelj trpi. uzimali mu otiske prstiju. tužiocu na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljeni strah dosudio iznos od 90.01.00 dinara.309 - .00 dinara. prvostepeni sud je pogrešnom primenom materijalnog prava tužitelju na ime naknade štete zbog povrede časti. kao i jačinu utvrđenih bolova koje je tužilac trpeo i dužinu njihovog trajanja) .2005. ugleda. stav 2.OBLIGACIONO PRAVO male vrednosti može pobijati samo zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 354. odredbu člana 200. odgovornost osnivača odn. to su navodi žalbe (usmereni na pogrešno utvrđeno činjenično stanje kojim osporava činjenicu da tužilac uživa ugled vrednog i uzornog radnika. zbog čega je tužbeni zahtev tužitelja za naknadu nematerijalne štete zbog pretrpljenog straha kao neosnovan odbijen.pogrešno primenivši materijalno pravo tj. pri čijem odmeravanju sud uzima u obzir sve okolnosti konkretnog slučaja. koja obuhvata sve štetne posledice nematerijalne štete vezane za ličnost oštećenog proistekle iz neopravdane osude odn.

Oštećeni nema pravo na naknadu nematerijalne štete za duševne bolove zbog oštećenih ili uništenih stvari koje su za njega imale poseban značaj. povrede ugleda. knjiga i skulptura. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo kada je odbio tužbeni zahtev tužilaca za naknadu nematerijalne štete zbog povrede prava ličnosti odnosno pretrpljenih duševnih bolova zbog požarom uništenih umetničkih slika. jer ovaj vid nematerijalne štete zakon ne poznaje. 404/06 od 11. zato što njegova odgovornost po težini nije identična sa odgovornošću ostalih tuženih. Svi tuženi su pravnosnažnom presudom solidarno obavezani da tužiocu naknade štetu isplatom glavnice od 300. pre svega osnov za štetu i doprinos tužilaca. Pri tome je nesumnjivo da se u konkretnom slučaju ne radi ni o kakvoj povredi prava ličnosti. kao što su umetničke slike. što se inače posebno i ne osporava žalbom tužilaca. 200 Zakona o obligacionim odnosima.00 din. Naime. Zakon o obligacionim odnosima. zbog pogrešne primene čl. s obzirom da su uništene odnosno oštećene stvari imale posebnu vrednost za tužioca. kako to pravilno nalazi i prvostepeni sud. Zakona o obligacionim odnosima.2006. glavnog i odgovornog urednika i autora teksta.000. Iz spisa je vidljivo da su u ovom delu tužioci tužbu povukli. nanete objavljenim neistinitim informacijama u dnevnom listu.05. časti. tako da naknada štete za duševne bolove zbog uništenih ili oštećenih određenih predmeta koje imaju posebnu vrednost za oštećenog. žalbe stranaka nisu osnovane ni u pogledu odluke o naknadi za izmaklu korist. U ovom delu prvostepeni sud je pravilno i potpuno utvrdio činjenično stanje. slobode i prava ličnosti i smrti bliskog lica.2005. Gž. (Presude Vrhovnog suda Srbije. naruženosti. odn. definiše pravo na naknadu štete za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti. jer žalba nema u vidu da odredba člana 189. godine) 748. stav 1. Takođe. Odlukom o reviziji tuženog osnivača odn. da se tužiocima može dosuditi predmetna šteta i ako do štete nije došlo izvršenjem krivičnog dela. ( Presuda Okružnog suda u Valjevu. 1119/05 od 21. koja govori o naknadi materijalne štete. tako da su tužioci mogli da ističu činjenicu da su za njih od posebnog značaja oštećene umetničke slike i skulpture samo u postupku za naknadu materijalne štete.000.07. Zakona o obligacionim odnosima..OBLIGACIONO PRAVO Iz obrazloženja: Tužilac je zahtevao naknadu nematerijalne štete zbog povrede ugleda i časti. u konkretnom slučaju. privatne fotografije i drugi predmeti. pobijana presuda je preinačena odbijanjem tužbenog zahteva preko iznosa od 200.310 - . od tuženih osnivača i izdavača dnevnog lista. nije predviđena zakonom kao poseban vid nematerijalne štete. godine) . stav 4. u odredbi člana 200. Činjenica da su oštećene ili uništene stvari imale poseban značaj za oštećenog može biti relevantna samo kod utvrđivanja obima materijalne štete pod uslovima iz člana 189. Neosnovano je insistiranje u žalbi tužilaca na široj primeni odredbe člana 189. izdavača dnevnog lista. Rev. stav 4. u odnosu na revidenta.00 din.

u konkretnom slučaju predstavlja osnov za dosuđenje naknade nematerijalne štete kao satisfakcije za pretrpljene duševne bolove u smislu člana 200. U obrazloženju pobijane presude navedeni su jasni i pravilni razlozi. Suprotno navodima revizije. Dakle. ovog Zakona). satisfakciji za pretrpljene duševne patnje kao i težnjama saglasno prirodi nematerijalne štete i njenoj društvenoj svrsi. Zakona. tužilac ima pravo na novčanu naknadu nematerijalne štete po tom osnovu.da je postojanje štete posledica povrede prava zaposlenog. čast ili prava ličnosti garantovana pravnim poretkom. odnosno da jedna prema drugoj nemaju nikakvih potraživanja je neosnovano. Prilikom odlučivanja o visini pravične naknade za nematerijalnu štetu i otklanjanju posledica nastalih takvom štetom. Naime. povreda ugleda može biti tako teška da izaziva duševni bol koji opravdava isplatu pravične naknade kao satisfakcije u smislu člana 200. nezakonitom odlukom i radnjama koje prate takvu odluku poslodavac može zaposlenom prouzrokovati ne samo materijalnu štetu. za uslov građansko-pravne odgovornosti poslodavaca . Zakona o obligacionim odnosima. stav 1. Kako je . Navedenim poravnanjem je rešen samo radno-pravni status tuženog vraćanjem na posao i pitanje naknade materijalne štete. ukoliko mu time povredi ugled. Zakona o osnovama radnih odnosa. navedeno poravnanje ne sadrži nijednu odredbu o odricanju tužioca od prava na naknadu nematerijalne štete.prema članu 155. zabrana ulaska u zgradu. koji se u konkretnom slučaju primenjuje ) priznati izvor obligacionih odnosa i poslodavac za nju odgovara po opštim pravilima o odgovornosti za štetu iz člana 154. i kad je neosnovanost potpuno dokazana. koje prihvata i Vrhovni sud.šteta umanjenje nečije imovine ( obična šteta ) i sprečavanje njenog povećanja ( izmakla korist ). Za štetu zbog nezakonite odluke o prestanku radnog odnosa poslodavac odgovara po osnovu pretpostavljene krivice ukoliko je šteta uzrokovana namerno ili nepažnjom (član 158. Navodi u reviziji da zaključeno poravnanje stranaka podrazumeva da su stranke zadovoljne njime. stav 5. iz 1996. građansko-pravna odgovornost poslodavca za povredu ili štetu koju pretrpi zaposleni na radu ili u vezi sa radom je zakonom ( član 62. cilju kome služi ta naknada. .OBLIGACIONO PRAVO 749. grupna fotografija tužioca i drugih zaposlenih koju je na panou sačinila kadrovska služba tuženog i koja je dospela u sredstva javnih informisanja. Nesumnjivo da je stražarno sprovođenje tužioca na sednicu upravnog odbora radi saslušanja o prigovoru na rešenje o prestanku radnog odnosa. niti se iz sadržine teksta o tome može zaključiti. Čak i kad je krivica sankcionisana. u takvom slučaju. pravo na naknadu ove štete je pravo iz radnog odnosa koje se ostvaruje po pravilima odgovornosti za štetu iz člana 154. godine. Iz obrazloženja: Izraženo pravno stanovište sudova u pogledu ocene odgovornosti tuženog za naknadu nematerijalne štete po osnovu pretrpljenih duševnih bolova zbog povrede časti i ugleda i umanjenja životne aktivnosti pravilno je. predstavlja povredu ugleda i časti i. kao i nanošenje drugome fizičkog ili psihičkog bola (nematerijalna šteta) zaposleni koji pretrpi povredu ili štetu na radu ili u vezi sa radom ima pravo na naknadu svih vidova štete u obimu u kome je štetu pretrpeo.311 - . već mu može naneti i psihički bol. ovog Zakona . vodiće se računa o značaju povređenog dobra. ovog Zakona. Zakona o obligacionim odnosima. Međutim. Umanjenje životne aktivnosti kod tužioca nastale kao posledica psihičke bolesti uzrokovana traumom od nezakonitog otkaza na poslu i preduzetih radnji tim povodom.

Vrhovni sud nalazi da je za pretrpljene duševne bolove zbog povrede časti i ugleda trebalo tužiocu dosuditi 200. Za ocenu da nematerijalna šteta nije nastupila nije dovoljna činjenica da ne postoji medicinska dokumentacija o posledicama po oštećenog. nižestepeni sudovi su pogrešno primenili materijalno pravo kod dosuđenja visine naknade nematerijalne štete.2007. i tužbeni zahtev odbio. da nema medicinske dokumentacije o posledicama udarca. iz perioda kada se odigrao štetni događaj. propisano je da za pretrpljene fizičke bolove. naruženosti. i da ovi iznosi odgovaraju okolnostima i svrsi pravične naknade. Međutim. kao i kod činjenice da je . Odredbom čl. tako što ju je u prisustvu drugih posetilaca ovog kafića. povrede ugleda. što nije revizijski razlog u smislu člana 385. godine ) 750. pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti. godine izrečena kazna . da bi se kod oštećenog uspostavila narušena psihička ravnoteža ( član 200. 1. Dalje je utvrđeno da se oštećena nakon ovog događaja nije obraćala lekaru. jer je značajnije ugrozio spokojstvo građana i teže remetio javni red i mir. a isto toliki iznos i za umanjenje životne aktivnosti.312 - . KZ. 07. kao i da su utvrđene i razjašnjene okolnosti ovog događaja. ( Presuda Vrhovnog suda Srbije. nezavisno od naknade materijalne štete. činjenično stanje ostalo neutvrđeno. pa je opštinski sud konstatovao da ne postoje dokazi da je pretrpela nematerijalnu štetu po označenim vidovima. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju tokom prvostepenog postupka. Zakona o obligacionim odnosima.03. Sud prilikom odlučivanja o zahtevu za naknadu materijalne štete mora voditi računa o značaju povređenog dobra i cilju kome služi ta naknada. nisu od uticaja na zakonitost pobijane presude. dok preko ove visine tužbeni zahtev nije osnovan. br. koja se dosuđuje za ove vidove štete. Zakona o parničnom postupku.medicinsko veštačenje ili veštačenje druge odgovarajuće struke). a naročito jačina bolova i straha i njihovo trajanje to opravdava. Kod činjenice da je pravnosnažnom krivičnom presudom utvrđeno da je tuženi na opisani način udario tužilju. a oštećeni ne predlaže izvođenje drugih dokaza (sudsko . Ova okolnost bi predstavljala dovoljan osnov za odlučivanje samo u slučaju da ta dokumentacija ne postoji. godine u selu O. Protiv njega je pokrenut krivični postupak zbog osnovane sumnje da je ovakvim ponašanjem ostvario obeležja krivičnog dela nasilničko ponašanje iz čl. 344. 01. sud će ako nađe da okolnosti slučaja. Okružni sud nalazi da se za sada ovakvo pravno shvatanje prvostepenog suda ne može prihvatiti jer je usled pogrešne primene materijalnog prava.OBLIGACIONO PRAVO Ostala isticanja u reviziji tuženog o pogrešnoj primeni materijalnog prava. Pravična naknada kao oblik otklanjanja štetnih posledica sastoji se u isplati novčane naknade kao satisfakcije za pretrpljene duševne patnje. pa mu je pravnosnažnom presudom K. Imajući u vidu kriterijume u vreme donošenja prvostepene odluke. kao i u njenom odsustvu. stav 3. 39/07 od 28. Zakona o obligacionim odnosima ). u kafiću "S. st. dosuditi pravičnu novčanu naknadu. Rev. jer se isključivo odnose na ocenu dokaza i činjenično stanje. stav 2. 2007.novčana kazna. slobode ili prava ličnosti. na dan 07. časti. kao i o tome da se njome ne pogoduje težnjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i društvenom svrhom.00 dinara. 200. otvorenom šakom udario u predelu slepoočnice. 1. 641/07 od 04. 2007. " tuženi je vređao i zlostavljao tužilju. smrti bliskog lica. st.000. kao i za strah.

već da je to S. koji je priznao svoje očinstvo nad mldb. godine uvrđeno je da otac mldb.02. ZPP ukinuo i vratio istom sudu na ponovno suđenje. a roditeljsko pravo povereno je tuženoj Ć. rođen je mldb. N. B.313 - . N. za koji osnov po pravnom shvatanju Okružnog suda. i istom presudom između ostalog je regulisan i način održavanja ličnih kontakata tužioca i mldb. godine. godine) 751.08. ali i sam tužilac i njegova porodica imaju malo tamniju boju kože i kose.N. Odmah po rođenju deteta nije se ništa primećivalo. pa je Okružni sud shodno ovlašćenju iz čl. (Rešenje Okružnog suda u Nišu Gž. 1914/08 od 27. tužena je priznala da tužilac nije otac mldb.OBLIGACIONO PRAVO tužilja predlagala izvođenje dokaza medicinskim veštačenjem. 5. što je pored ostalih vidova. I. Tužena je ostala u drugom stanju početkom 2002. nije dovoljna za ocenu da materijalna šteta nije nastupila. Ć. N. Iz izloženog proizilazi da se odluka prvostepenog suda zasniva na pogrešno i nepotpuno utvrđenom činjeničnom stanju. stranke su zaključile brak 26. a njena trudnoća vođena je kao rizična. N. N. pa je tužilac insistirao da viđa dete. Iz obrazloženja: Prema utvrđenim činjenicama. nije tužilac Ć. Kada je za tužioca takvo stanje postalo neizdrživo on je rekao tuženoj da napusti stan u kom su zajedno živeli. godine. rastao. je imao neke promene u vidu fleka na koži zbog čega su stranke sa detetom išle kod više lekara .2002.veštačenje putem veštaka sudsko medicinske ili druge odgovarajuće struke. Samo u slučaju da medicinska dokumentacija ne postoji.06. okolnost da ne postoji medicinska dokumentacija iz perioda kada se odigravao šteni događaj o posledicama ovog slučaja. 2008.2000.D. Pre trudnoće tužena kod tužioca ničim nije izazvala podozrenje da ima vezu sa drugim čovekom. mogu biti duševni bolovi zbog povrede časti koji su posledica povrede moralne i zakonske obaveze poštovanja i uzajamnog poverenja supružnika. Tužilac je 02. N. Sam porođaj je dobro protekao i tužilac i njegova porodica su bili srećni zbog rođenja zdravog muškog deteta.2007. a oštećena ne predlaže izvođenje drugih dokaza . Presudom prvostepenog suda od 13. Nakon što su tamna koža i kosa upućivali na to da je dete tamnoputo. N. sve više se primećivala razlika u boji kože. podneo tužbu radi osporavanja njegovog očinstva u odnosu na mldb.09. jer sud nije dovoljno stručan za ovu vrstu ocene. godine protiv tužene i mldb.neonatologa. Osnov za dosuđenje novčane naknade. br. potom o poremećaju pigmentacije. kao vida nematerijalne štete. mldb. godine. Ovo tim pre. N. Ć. . U periodu od 6 do 12 meseci života deteta.2006.10. Ovakvim postupkom tužene tužilac se osećao poniženim i prevarenim. citiranom zakonskom odredbom predviđena i mogućnost naknade za pretrpljene duševne bolove usled povrede ugleda ili časti. na šta mu je tužena odgovorila da ne može da ga viđa jer dete nije njegovo. sumnje kod tužioca su bile sve izraženije. ali niko nije primetio da dete nije pripadnik iste rase kao stranke. Brak stranaka je razveden presudom prvostepenog suda od 22. je bio malo tamnije puti. nije potrebno postojanje medicinske dokumentacije. i rečeno im je da se radi o trombocitozi.. više puta je započinjao razgovor sa tuženom koji je ona odbijala i govorila da je time vređa i da će ga napustiti ako sa tim nastavi. st. N. iz A. dana 15. Tek tada tužena priznaje tužiocu da nije otac mldb. 2. U toku trajanja bračne zajednice. U toku trudnoće tužena je operisala slepo crevo i tužilac je u iščekivanju porođaja delio sa tuženom strahove i brigu oko ishoda trudnoće i porođaja. N. ova okolnost bi predstavljala dovoljan osnov u napred navedenom smislu. godine. 377. mldb. Kako je mldb.2005.

provokativni neposredni povod koji je prouzrokovao reaktivne anksiozno depresivne smetnje sa elementima sniženog raspoloženja i povišene anksioznosti sa osećanjem poniženosti. U takvim situacijama se kod ličnosti razvija intenzivan i iracionalan strah od sličnih ponovnih gubitaka. uznemirenom i nesigurnom i u dužem vremenskom periodu nesposobnom za ponovno ostvarivanje odgovorne i složene uloge roditelja. ZOO-a). kao i nerealno osećanje krivice. Po članu 70. tužena je tužiocu priznala da nije biološki otac deteta nakon razvoda njihovog braka. supružnici su dužni da vode zajednički život te da se uzajamno poštuju i pomažu. poverenju i uzajamnom poštovanju. egzistencijalnog besmisla. osećanja praznine i nepoverenja.OBLIGACIONO PRAVO Nakon rođenja mldb.. Bol i patnja u takvim situacijama su visokog intenziteta. Zato činjenica da tužilac u svom iskazu nije eksplicitno obrazložio u čemu se sastoji povreda njegove časti. Oduzimanje roditeljske uloge izaziva porazan i bolan osećaj gubitka. etičkog i nacionalnog identiteta svoje porodice i društva.. Tužena je na utvrđeni način povredila svoju moralnu i zakonsku obavezu. a na kom dokazu je sud. Kod tužioca postoje psihičke patnje u vidu duševnog bola koji je u prvih par meseci nakon definitivnog saznanja da nije otac deteta visokog intenziteta. s obzirom na njihov intenzitet i trajanje. N. Sama činjenica da se mldb. u najdelikatnijem i jednom od najznačajnijih perioda u životu jednog čoveka vezanih za rođenje deteta. te nalaz veštaka na okolnost postojanja. ograničavajući je i čineći je napetom. odnosno duševne bolove koji. razlikuje od ostale dece je kod tužiočevih roditelja. psihičko stanje tužioca nakon saznanja da nije biološki otac deteta rođenog u toku trajanja njegovog braka sa tuženom. nepoverenja i izbegavanja nepredviđenih i iole rizičnih situacija. osećaj vrednosti priznat od okoline u kojoj živi. moralna i zakonska obaveza poštovanja i uzajamnog poverenja supružnika. koje je kod tužioca izazvalo osećaj poniženosti i prevarenosti. roditelji imaju pravo i dužnost da sa detetom razvijaju odnos zasnovan na ljubavi. zasnovao činjenično stanje i odluku. poričući njegove sumnje. Mldb. odnosno ugleda. Verujući da je biološki otac. a potom se navikava na postojeće stanje i novonastalu situaciju i preduzima određene radnje da prevaziđe takvu situaciju. usled čega je tužilac trpeo duševne bolove.314 - . menja se slika o sebi. (član 67. Za tužioca saznanje da nije biološki otac mldb. ukoliko se imaju u vidu utvrđene činjenice.. član 68. U takvim slučajevima identitet ličnosti je poljuljan. sve okolnosti. tužilac je u svemu ispunjavao svoju roditeljsku dužnost prema mldb. nije od uticaja na njenu zakonitost. ponašanje se menja u smislu opreznosti.2008) . (Presuda Okružnog suda u Novom Sadu. intenziteta i trajanja duševnih bolova tužioca. kod tužioca se uspostavlja snažna emocionalna veza sa detetom koje je prihvatio kao svoje. rodbine i prijatelja izazvala određeno interesovanje. član 69. 4680/08 od 11. Porodičnog zakona). član 72. nesumnjivo se može prihvatiti da je takva životna situacija koju je svojim postupcima stvorila tužena kod tužioca povredila njegova osećanja. N. N. između ostalog. N. Porodičnog zakona. dakle tvrdeći ono što nije istina. član 70. uživaju pravnu zaštitu (član 200. N. čak i do razmera kliničke depresije.09. svesno ga držala u zabludi. Ovo je grubo nepoštovanje supružnika što je nesumnjivo izazvalo povredu njegove časti. Po članu 25. Kada se imaju u vidu sve utvrđene činjenice. a kako je utvrđeno. Posledice svega ovoga su dugotrajne i bolne i takvu osobu osujećuju u socijalnom i heteroseksualnom funkcionisanju. U toku narednih meseci afektivni naboj psihičkih patnji kod tužioca postaje slabiji. ali u dužem vremenskom periodu zaostaju određene smetnje u vidu straha. i snažne negativne emocije kao što su žalost i strah... u dužem vremenskom periodu. javljaju se osećanja praznine. te da dete usmeravaju ka usvajanju i poštovanju vrednosti emocionalnog. a takve dramatične promene zahtevaju dugo prilagođavanje. predstavlja afektivno . niti dovodi u sumnju postojanje osnova tužbenog zahteva. Gž. po kom osnovu traži ovu štetu. član 73. istog zakona. je rođen za vreme trajanja bračne zajednice stranaka.

Za to delo tuženi je osuđen krivičnom presudom. postoji. Veštačenjem veštaka medicinske struke utvrđeno je da su priroda i težina zadobijenih povreda glave i mozga. je na osnovu analize čitavog slučaja dao svoje mišljenje da su priroda i težina zadobijenih povreda glave i mozga takve da su same za sebe bile dovoljne za nastanak smrtnog ishoda. R biv. tako i u momentu otpusta sa bolničkog lečenja. KZRS i zbog krivičnog dela nepružanja pomoći licu povređenom u saobraćajnoj nezgodi iz čl. a obuhvata troškove sahrane i nadgrobnog spomenika. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju tuženi je pravnosnažnom presudom Opštinskog suda u Nišu K. KZ RS. 193. kako tokom bolničkog lečenja. godine.K. godine) . 07. prilikom odlučivanja u konkretnom slučaju. ZOO u obavezi da tužilji nadoknadi materijalnu štetu koju je pretrpela i isplati pravičnu novčanu naknadu za duševnu bol zbog smrti oca. U konkretnom slučaju tuženi je oglašen krivim za krivično delo ugrožavanje javnog saobraćaja kojom prilikom je došlo do povređivanja sada pok.OBLIGACIONO PRAVO 752. st. 198. je umro 09. 201 . 1. 201. Ovo stoga. U svom nalazu on objašnjava da je zdravstveno stanje sada pok. davanje podušja i izgradnje spomenika. 1246/04 od 8. Visinu materijalne štete utvrdio je veštak i ona iznosi 242. i u tom delu dao jasno mišljenje da uzročno posledična veza između nezgode i štetne radnje i smrti pok. S. godine. Veštak Dr R. st. 2004. snosila troškove sahrane. 195. koje se ogledalo u daljoj progresiji i povećanju površine mozga zahvaćene nagnječenjem i pratećim krvarenjem. troškove podušja i troškove crnine. godine. što govori da je u toku bolničkog lečenja evidentno došlo do pogoršanja zadobijene povrede mozga. jer je 16. 3. prvostepeni sud nalazi da je tužilac kriv za štetu koju tužilja trpi i da je prema čl. Takođe je dužan da isplati pravičnu novčanu naknadu za duševnu bol koju tužilja trpi zbog smrti oca jer je smrt nastupila kao posledica teške telesne povrede opasne po život do koje je došlo radnjom tuženog. na regionalnom putu Niš . st. i presudu krivičnog suda. što je veštak medicinske struke imao u vidu okolnosti čitavog slučaja. 5. i nastanka teške telesne povrede opasne po život. 200. 2004. Sada pok. i zbog njegove smrti pretrpela je duševnu bol. R. R. 1. pri otpustu iz bolnice bilo lošije bilo nego pri prijemu u bolnicu. R. R. 3. zadobio. oglašen krivim zbog krivičnog dela teškog dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz čl. Međutim. 2008.00 dinara. Parnični sud treba da primeni. 2006. st. Imajući u vidu takvo činjenično stanje. R. R. i staračku istrošenost njegovog organizma. koja u parničnom postupku dejstvuje kao pravna činjenica i predstavlja jedan od elemenata činjeničnog stanja materijalno pravne norme. 04. u vezi čl. 2116/08 od 3. čl. što je klinički i dalje bilo manifestovano poremećajem stanja svesti u stepenu duboke pospanosti. 1.315 - . 3. (Presuda Okružnog suda u Nišu Gž. u vezi st. bez obzira na odmaklu životnu dob pok. iz Berčinca. uvažavajući pri tom životnu dob i staračku istrošenost organizma pok. građansko pravna odgovornost je šira od krivične odgovornosti i u toku prvostepenog postupka sud je utvrdio jasnu uzročno posledičnu vezu između radnje povređivanja i smrti pok. kojom prilikom je on zadobio tešku telesnu povredu opasnu po život i osuđen na kaznu zatvora od 3 meseca. i čl. same po sebi bile takve da su dovoljne za nastanak smrtnog ishoda. R. Tužilja je kćer sada pok.800. Stoga je neosnovan žalbeni navod tuženog da prvostepeni sud nije utvrdio uzročno posledičnu vezu jer je tuženi oglašen krivim za krivično delo koje u svom opisu kao posledicu ima tešku telesnu povredu a ne smrt tog lica. R.Aleksinac ugrozio javni saobraćaj i doveo u opasnost život sada pok. koje je R.

te osnov pasivne legitimacije tuženog. kod ovog vida nematerijalne štete postoje dve žrtve: inicijalna žrtva (lice kod koga je nastupio naročito težak invaliditet) i posredna žrtva. Sud u izreci presude odlučuje o usvajanju ili odbijanju pojedinih zahteva koji se tiču glavne stvari i sporednih traženja. odnosno vanbračnog druga ili srodnika. a na osnovu kog odnosa ostali tužioci zahtevaju u ovom postupku od tuženog naknadu nematerijalne štete zbog duševnih bolova zbog naročito teškog invaliditeta prvotužioca. tako i prema ostalim tužiocima kao licima koja potražuju naknadu nematerijalne štete od tuženog na osnovu čl. ZOO). 3. treće. 201. To je faktičko pitanje koje se utvrđuje u svakom konkretnom slučaju i zavisi od svih okolnosti konkretnog slučaja. žaljenje i drugu negativnu reakciju zbog koje su srodnici u svakodnevnom životu izloženi tome da negu. već samo težak invaliditet ne utvrđuje činjenice u pogledu pravnog odnosa između prvotužioca i tuženog. Naime. odnosno da se radi o inicijalnoj žrtvi kod koje postoji naročito težak invaliditet. zgražavanje. što predstavlja osnov pasivne legitimacije tuženog. treće. te da li kod prvotužioca postoji invaliditet naročito teškog stepena (o ovome u pobijanoj presudi postoji samo konstatacija u prvom stavu obrazloženja da na strani prvotužioca ne postoji naročiti težak invaliditet). odnosno da se radi o inicijalnoj žrtvi kod koje postoji naročito težak invaliditet. ali u pobijanoj presudi nisu utvrđene relevantne činjenice koje su značajne za presuđenje u ovoj pravnoj stvari. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud. ali ni iz tog dela obrazloženja presude nije jasno kakav je odnos tužilaca i tuženog. propisao i kvalifikovani uslov. Visok stepen invalidnosti. Takođe.316 - . Iz same činjenice da je u zakonu upotrebljen termin "naročito težak invaliditet" proizilazi da ovaj pravni institut treba restriktivno tumačiti. st. kako drugo. Naime. a ni koji je to štetni događaj zbog koga se potražuje naknada nematerijalne štete u ovom postupku. ZOO). pored kruga lica koja imaju pravo na ovu naknadu (čl. Zakon je kod naknade štete zbog duševnih bolova zbog naročito teškog invaliditeta bračnog. ZPP je propisano da sud utvrđuje sve činjenice od kojih zavisi odluka o osnovanosti tužbenog zahteva. te zbog činjenice da relevantno činjenično stanje faktički i ne postoji u pobijanoj presudi. četvrto i petotužilac u ovom postupku potražuju naknadu nematerijalne štete zbog naročito teškog invaliditeta prvotužioca. 201. a po osnovu koga se u ovom postupku zahteva naknada nematerijalne štete.OBLIGACIONO PRAVO 753. 3. mada navodi u pobijanoj presudi da na strani prvotužioca ne postoji naročito težak invaliditet. st. a da li kod inicijalne žrtve postoji naročito težak invaliditet je faktičko pitanje koje se utvrđuje u svakom konkretnom slučaju i zavisi od svih okolnosti konkretnog slučaja. st. 201. Pored kruga lica koja imaju pravo na ovu naknadu (čl. pobijana presuda se nije ni mogla ispitati na valjan način. a u pobijanoj presudi nisu navedeni ni razlozi odbijanja tužbenog zahteva drugo. 2. Odredbom čl. i 4. posebno odnos prvotužioca i tuženog. kako prema tužiocu. 7. ZOO. dok u obrazloženju presude navodi razloge zašto je doneo takvu odluku. i 4. Saglasno navedenom. te ranije odluke koje su donete (prvostepena. osim napred navedenih činjenica potrebno je utvrditi i posledice koje su nastale kod prvotužioca nakon štetnog događaja. četvrto i petotužioca. kao ni odnos između prvotužioca i ostalih tužilaca. U pobijanoj presudi je u prvom stavu obrazloženja naveden hronološki prikaz toka ovog postupka. umanjenja životne aktivnosti i naruženosti kada kod inicijalne žrtve postoje takve promene na telu koje u okolini izazivaju strah. odnosno članovi porodice inicijalne žrtve. drugostepena i odluka po reviziji). zakon je propisao i kvalifikovani uslov. u prvostepenoj presudi nisu utvrđene činjenice u pogledu štetnog događaja i stanje prvotužioca nakon istog.

Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je pravilno primenio odredbu člana 200. kao i duševnih bolova koje je tužilac pretrpeo zbog estetske naruženosti i umanjenja životne aktivnosti. tako da tužilac ima pravo na naknadu i za ovaj vid štete. Gž. . takođe. 14/85. zatim da je u toku lečenja oko dva meseca nosio gips. opravdavaju dosuđivanje novčane naknade za navedene vidove nematerijalne štete. posebno leti na bazenu ili plaži i toku školskih aktivnosti. Iako se radi o naruženosti lakog stepena. a što kod njih stvara duševne patnje. (Iz presude Okružnog suda u Čačku.04.02. br. 74/87. sud je imao u vidu da se radi o maloletnoj osobi koja će biti u situaciji da. Kada je sud dosudio naknadu neimovinske štete zbog pretrpljenog straha lakog intenziteta. godine) Pravilan je zaključak nižestepenih sudova. ZOO-a. imajući u vidu objektivno subjektivne okolnosti konkretnog slučaja. o čemu. 541. 27/92 i 24/94). ili jakog intenziteta. treba voditi računa u ovom postupku. a visina štete je po oceni Vrhovnog suda u svemu pravilno odmerena u smislu člana 200. opravdavaju dosuđivanje novčane naknade za navedene vidove nematerijalne štete u iznosima kao u izreci pod I pobijane presude te da su. tada važećeg Zakona o krivičnom postupku (“Sl. list SRJ” br. br. (Rešenje Okružnog suda u Novom Sadu.317 - 756. Jačina i dužina trajanja fizičkih bolova i straha. 1142/05 od 01. godine) 755. Rev. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. 57/89 i 3/90 i “Sl. 3010/07 od 12. kao i duševnih bolova koje je tužilac pretrpeo zbog estetske naruženosti i umanjenja životne aktivnosti.2008) 754. godine) . Gž. povređeni deo tela sa ožiljcima bude uočljiv i za druga lica. te da mu nedostaju pojedini delovi tela što je vidljivo. da tužilac ima pravo na naknadu nematerijalne štete od tužene za pretrpljene duševne bolove zbog neosnovanog lišenja slobode po odredbama čl. 470/05 od 12. (Iz presude Okružnog suda u Valjevu. list SFRJ” br. a nije se izjasnio o intenzitetu straha. koji je usled zadobijenih povreda tako teško narušen da je lice sa takvim povredama nesposobno faktički da obavlja osnovne životne funkcije. Postojanje naročito teškog invaliditeta može biti odraz velikog stepena umanjenja životne aktivnosti nekog lica. 4/77. do 545. ZOO.06.09. Ovo posebno i stoga što je u momentu nanošenja povreda tužilac imao 14 godina. nasuprot navodima žalbe tuženika. tada je – imajući u vidu odredbu člana 200. materijalno pravo pogrešno primenjeno. već se naročito teškim invaliditetom smatra celokupni telesni izgled. Gž. Zakona o obligacionim odnosima. a nekada i ne mora biti u direktnoj proporcionalnoj vezi sa tim. 318/05 od 24. navedeni iznosi pravilno odmereni.2005. da ono vegetira.2005.2005. kada je našao da jačina i dužina trajanja fizičkih bolova i straha. Tužilac bi imao pravo na taj vid naknade štete samo u slučaju pretrpljenog straha srednjeg. što predstavlja nelagodnost u toku lečenja i ima značaja pri odmeravanju visine naknade za fizičke bolove.OBLIGACIONO PRAVO jući oštećenog neprestano učestvuju u njegovim patnjama zbog oštećenja njegovog telesnog integriteta. predstavljaju neke od kriterijuma za ocenu da li kod oštećenog postoji invaliditet koji se može okarakterisati da je naročito teškog stepena.

tužilac je trpeo strah srednjeg intenziteta u trajanju od mesec dana koji se kasnije transformisao u stanje opšte anksioznosti i razdražljivosti praćeno čestim promenama raspoloženja i nesanicom. ne može se prihvatiti kao pravilan zaključak drugostepenog suda da tužiocu ne pripada novčana naknada za ovaj vid nematerijalne štete. T