3.

GRAĐANSKO PRAVO
3.1. GRAĐANSKO MATERIJALNO PRAVO 3.1.1. OBLIGACIONO PRAVO

OBLIGACIONO PRAVO

OSNOVNA NAČELA (Čl. 1 – 25. Zakona o obligacionim odnosima)

1.
Po tužbi klijenta protiv advokata za utvrđenje ništavosti Ugovora o zastupanju i dodatnoj nagradi i po protivtužbi za ispunjenje ugovora u preostalom delu, za odlučivanje je neophodno utvrditi da li su se ugovarači pri zasnivanju obligacionog odnosa pridržavali načela savesnosti i poštenja. Potrebno je ceniti da li se neki ugovarač koristio stanjem nužde i nedovoljnog iskustva druge ugovorne strane i za sebe ugovorio korist u očiglednoj nesrazmeri sa onim na šta se obavezao da učini drugome. Iz obrazloženja: U okviru roka za žalbu, tužilja je protiv presude kojom je izgubila spor za svojinu porodične kuće, naznačene utvrđene vrednosti, angažovala punomoćnika advokata za sastav žalbe i zastupanje. Ponuđenim ugovorom, koji su ugovarači potpisali, ugovorena je nagrada i dodatna nagrada na vrednost spora od 105.000 evra i ugovoren iznos nagrade od 10% vrednosti spora. Posle pismenog opoziva punomoćja, punomoćnik je nastavio sa pisanjem podnesaka i neovlašćenog zastupanja klijenta, ispostavljajući mu račune za isplatu. Presudom je tužbeni zahtev odbijen, a protivtužbeni zahtev usvojen, a da prethodno nije utvrđivano ispunjenje zakonskih uslova iz pomenutih zakonskih odredbi, usled čega je presuda ukinuta radi upotpunjavanja činjeničnog stanja na okolnost da li su se ugovarači pri zasnivanju ugovornog odnosa pridržavali načela savesnosti i poštenja i da li se na ovakav način, označavanjem vrednosti spora u većem iznosu od vrednosti spora utvrđene presudom, neki ugovarač koristio stanjem nužde i nedovoljnog iskustva druge ugovorne strane. (Iz Rešenja Apelacionog suda u Nišu, Gž. 2652/11 od 10.01.2012. godine)

2.
Pouzdanje kupca u evidenciju nepokretnosti ne može otkloniti ništavost ugovora o kupoprodaji nepokretnosti. Iz obrazloženja: Prema žalbenim navodima tužene da prvostepeni sud je jedini osnov za svoju odluku našao u presudi Trgovinskog suda od 22.11.2007. godine a da je prilikom zaključenja ugovora, čija se ništavost traži, neposredno utvrdila da se radi o pravu korišćenja, upravljanja i raspolaganja od strane prodavca što proizilazi i iz rešenja Opštinskog suda u od 21.05.2003. godine (kojim se utvrđuje da je dozvoljena uknjižba prava vlasništva na kupljenom delu spornog prostora u njenu korist) i naznačenog popisnog lista od 21.09.2007. godine. Iz svega toga sledi da se ona u svemu ponašala u skladu sa članom 12. Zakona o obligacionim odnosima odn. poštovala je načelo savesnosti i poštenja, a iz svih tih razloga nisu ispunjeni uslovi za donošenje prvostepene odluke.
-2-

OBLIGACIONO PRAVO Žalbeni navodi tužene su neosnovani. Ovo i zbog toga što i iz pomenute presude Trgovinskog suda i iz pomenutog rešenja Skupštine opštine od 13.02.1992. godine, ispravljenog zaključk om od 26.02.1999. godine, proizilazi da su predmetni ugovor i aneks tog ugovora protivni prinudnim propisima - radi se o nepokretnosti koja je vlasništvo Republike Srbije, a koja je data na korišćenje bez naknade navedenom društvenom preduzeću, s tim da predmetni objekat ustupi bez naknade tužilji. Od tog dokaza je pošao i Trgovinski sud donoseći navedenu presudu. Zbog toga je pravilan zaključak prvostepenog suda da su predmetni ugovor i njegov aneks - ništavi. Neosnovani su i žalbeni navodi tužene, kojima se ukazuje da je ugovor o kupoprodaji zaključen u dobroj veri (jer je bilo upisano pravo korišćenja, upravljanja i raspolaganja na prodavca i po tom osnovu joj i preneto, te da ne može i ne sme trpeti posledice kao da te savesnosti nije bilo, budući da nakon uvida u javne knjige nije znala niti je mogla znati da prodavac nije nosilac prava korišćenja, upravljanja i raspolaganja). Ti navodi su neosnovani, jer se - u situaciji u kojoj je ugovor izvršen u celosti od strane ugovornih strana - može tražiti utvrđenje njegove ništavosti u slučaju ispunjenja uslova iz člana 103. Zakona o obligacionim odnosima, te su stoga neosnovani navodi tužene da tužilja nije mogla tužbom tražiti utvrđenje ništavosti ugovora i njegovog aneksa. (Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu, Gž. 6535/10 od 20.01.2011. godine)

3.
Ne postoji zakonski osnov da se zaključeni ugovor sudskom odlukom o određivanju privremene mere stavi van snage ili da se zabrani njegovo pravno dejstvo. Iz obrazloženja: U konkretnoj situaciji, privremena mera po svom dejstvu iscrpljuje tužbeni zahtev, s obzirom da se istom traži da se stavi van snage zaključeni Ugovor. Kako parnični postupak predstavlja skup procesnih pravila radi pružanja sudske pravne zaštite prilikom rešavanja građanskopravnih sporova, te kako je osnova građanskopravnih odnosa slobodna volja stranaka da urede svoje odnose u granicama prinudnih propisa, to ne postoji zakonski osnov da se zaključeni ugovor sudskom odlukom o određivanju privremene mere stavi van snage ili da se zabrani njegovo pravno dejstvo. Sud jedino ima zakonsko ovlašćenje da, nakon održane rasprave, utvrdi ništavost ili da poništi ugovor odn. da odluči o pravnim posledicama raskida ili ništavosti ugovora, ukoliko su ispunjeni zakonski uslovi, krećući se u granicama tužbenog zahteva i nakon ocene dokaza podnetih tokom glavne rasprave. Stoga, žalbeni navodi tužilaca ne utiču na pravilnost donete odluke povodom predložene privremene mere, ali svakako moraju biti razmatrani u postupku odlučivanja o osnovanosti tužbenog zahteva. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, Pž. 13805/10 od 24.11.2010. godine)

4.
Za usluge koje nisu u potpunosti iskorišćene, a za koje nije ugovorena pojedinačna cena, ne može se tražiti sniženje ugovorene jedinstvene cene u situaciji kada je davalac usluge zbog njihove prirode bio onemogućen da ih plasira nekom drugom licu.
-3-

OBLIGACIONO PRAVO Iz obrazloženja: Prema činjeničnom stanju koje je utvrđeno u prvostepenom postupku, parnične stranke su bile u poslovnom odnosu tako što je tužilac tuženom uputio ponudu čiji je predmet bilo iznajmljivanje platforme za parkiranje aviona, pozicija za sečenje, asistencije pri sečenju aviona. Pod opisom usluge u ponudi je navedeno: … iznajmljivanje platforme za parkiranje aviona od 06.11.2006. do početka sečenja, pružanje usluge prevlačenja aviona do pozicije za sečenje i iznajmljivanje potrebne opreme - dizalice, kredlovi, stepenice, kao i pružanje protiv-požarne zaštite tokom radova na sečenju i ispiranje gorivnih rezervoara pre sečenja … Ponudom je određena cena usluge u iznosu od 199.155,oo dinara + PDV. Tuženi je ponudu tužioca prihvatio i prihvatanjem ponude obavezao se da dostavi imena lica koja će raditi na sečenju, brojeve vozila koja će koristiti, da se pridržava pravila koja važe u tehnici, a po završetku radova opere I očisti radnu platformu i da je ostavi u ispravnom stanju, da osigura od rizika tokom radova svoje ljude i opremu. Plaćanje usluga je dogovoreno 50% avansno, a 50% po ponudi. Cena za iznajmljivanje predmetne platforme je data kao jedinstvena odn. u ponudi nije data cena pojedinačnih usluga koje je pružao tužilac, već jedinstvena cena usluge. Tuženi je cenu za pruženu uslugu platio 50%, i to u delu koji se odnosio na avansno plaćanje, dok preostalih 50% nije platio. Od postavljenog tužbenog zahteva branio se isticanjem činjenice da nije koristio sve usluge iz ponude i da stoga nije u obavezi da plati punu cenu. Prvostepeni sud je na utvrđeno činjenično stanje pravilno primenio materijalno pravo kada je zaključio da je tuženi u obavezi da tužiocu plati preostali deo cene za izvršene usluge, te da ga činjenica da nije koristio sve usluge iznajmljene platforme koje su obuhvaćene ponudom ne oslobađa obaveze na plaćanje ugovorene cene za pruženu uslugu, s obzirom da se radi o ugovorenoj jedinstvenoj ceni za sve pojedinačne usluge koje čine i koje ulaze u iznajmljivanje platforme, primenom člana 262. stav 1. i člana 148. u vezi sa članom 17. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima. Privredni apelacioni sud nalazi da je tužilac, kao davalac usluge, iznajmljivanjem platforme jednom licu - tuženom, onemogućen da za one usluge koje ovaj ne koristi iste pruži drugom licu, jer su one vezane za tehničko posedovanje same platforme, pa stoga činjenica da tuženi nije koristio sve usluge koje iznajmljivanje platforme pruža ne oslobađa istog obaveze da plati ugovorenu naknadu. U vezi sa tim, neosnovani su i žalbeni navodi kojima tuženi pobija pogrešnu primenu materijalnog prava i ističe da je prvostepeni sud pogrešno protumačio ponudu tužioca ispostavljenu tuženom, posebno imajući u vidu da je upravo obaveza tuženog bila da postupa sa povećanom pažnjom i pre prihvatanja ponude utvrdi da li cena iz ponude obuhvata jedinstvenu uslugu, da li je moguće koristiti samo neke usluge i kolika je njihova cena, te ostale pojedinosti vezane za to - ako je znao da mu sve usluge koje su navedene u ponudi nisu potrebne. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda, Pž. 3496/10 (2009) od 24.11.2010. godine)

5.
Neće ostati na snazi i neće proizvoditi pravno dejstvo pravna radnja koja je preduzeta suprotno opštem aktu pravnog lica ako je suprotna strana pri preduzimanju iste znala ili morala znati za ovu suprotnost.
-4-

OBLIGACIONO PRAVO Iz obrazloženja: Pravna lica u zasnivanju obligacionih odnosa postupaju u skladu sa svojim opštim aktima; ali i ugovor koji je zaključen ili druga pravna radnja koje je preduzeta suprotno tim aktima ostaje na snazi, osim ako je za to druga strana znala ili je morala znati ili ako je ovim zakonom drugačije određeno - član 22. Zakona o obligacionim odnosima. Sporne ugovore za tužioca u konkretnom slučaju potpisao je Sekretar, sa naznakom da tužioca zastupa u svojstvu direktora. Kako nije organizovan kao privredno društvo, a što je opštepoznato i lako proverljivo uvidom u odgovarajući Registar - javnu knjigu, pa time njegov zakonski zastupnik nije direktor već Sekretar predviđen Statutom - to je (već na osnovu same činjenice da u ugovoru navodi da isti potpisuje u svojstvu direktora tužioca, koji kod tužioca ne postoji), tuženi mogao i morao znati da se radi o licu koje nije ovlašćeno za zaključenje istog. To ga čini nesavesnim. Iz tih razloga nisu ispunjeni uslovi da sporni ugovori ostanu na snazi prema članu 22. Zakona o obligacionim odnosima na koji se tuženi u žalbi poziva. Dakle, s obzirom na naznaku da ugovor za tužioca potpisuje direktor, tuženi je morao znati da se radi o potpisu neovlašćenog lica, jer je ugovor potpisalo označeno lice u svojstvu organa koji ne postoji. Imajući sve to u vidu, a u smislu citiranih odredbi Zakona o obligacionim odnosima, ugovor koji je potpisao sekretar tužioca prekoračenjem statutarnih ovlašćenja ne proizvodi pravno dejstvo, što je prvostepeni sud pravilno utvrdio, regulišući i pravne posledice usvajanjem zahteva za vraćanje menica i meničnih ovlašćenja datih na osnovu navedenih ugovora o solidarnom jemstvu. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda, Pž. 8463/10 (2) od 06.05.2010. godine)

6.
Tužbeni zahtev tužioca za isplatu duga od tuženika zbog neispunjenja ugovorne obaveze osnovan je ako je ugovorom o otkupu stana predviđeno da ima mesta njegovom raskidu ako kupac-tuženik ne plati tri uzastopne mesečne rate. Iz obrazloženja: Tokom dokaznog postupka, prvostepeni sud je utvrdio da je između tužioca - kao prodavca i tuženog - kao kupca, zaključen ugovor o otkupu stana koji je i overen. Navedenim ugovorom tuženik se obavezao da otkupnu cenu stana isplati u 480 mesečnih rata i da svaku ratu plati do 10. u mesecu za prethodni mesec. Takođe je ugovoreno da se mesečna otplatna rata usklađuje za šestomesečne obračunske periode sa kretanjem cena na malo u Republici, pri čemu je na prodavcu obaveza da obavesti kupca o visini izmenjene rate. Utvrđeno je i da, ukoliko kupac ne plati svojom krivicom tri uzastopne rate, ceo neotplaćeni dug dospeva odmah za naplatu sa zateznom kamatom i drugim troškovima. Veštačenjem je prvostepeni sud utvrdio da je bilo propusta i na strani tužioca koji nije uvek blagovremeno obaveštavao tuženog kao kupca o promeni mesečne otplate, ali to nije bila izvinjavajuća okolnost zbog koje je tuženik mogao da ne plaća već prethodno utvrđene rate čija visina mu je bila poznata. Za pomenuti propust odgovara tuženik. S obzirom na sve okolnosti konkretnog slučaja i sadržinu preuzetih ugovornih obaveza, prvostepeni sud je sa sigurnošću utvrdio da je zbog neplaćanja više od tri uzastopne rate isplata neisplaćenog dela kupoprodajne cene dospela za naplatu odjednom.
-5-

OBLIGACIONO PRAVO Na tako utvrđeno činjenično stanje, prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo kada je na osnovu člana 124. u vezi člana 17. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, po osnovu ispunjenja neispunjene ugovorne obaveze iz ugovora o otkupu stana od 31.01.1997. godine, usvojio tužbeni zahtev tužioca u celosti. (Iz Presude Apelacionog suda u Kragujevcu, Gž. 1099/10 od 15.04.2010. godine)

7.
U zavisnosti od utvrđenja činjenice na čiji su račun i u kom iznosu uplaćena sredstva kupca na ime kupoprodajne cene vozila, te da li je taj novac uplaćen osnivaču oceniće se njegova odgovornost za izvršenje ugovora o prodaji vozila predajom vozila ili povraćajem njegove cene. Iz obrazloženja: Tužilja je u konkretnom slučaju bila u materijalno-pravnom odnosu sa navedenim preduzećem, u odnosu na koje je obustavljen postupak stečaja na osnovu rešenja Stečajnog veća nadležnog Trgovinskog suda. Odredbom člana 16. ugovora o osnivanju ovog Preduzeća propisano je da "osnivači ne odgovaraju za obaveze društva, osim u slučajevima izričito navedenim u zakonu, a snose rizik do visine uloga". Ovaj dokaz nižestepeni sudovi nisu cenili prilikom utvrđivanja obima odgovornosti tuženog u vezi sa ugovorom o poslovnoj saradnji, koji je zaključen sa drugonavedenim preduzećem i predstavlja odnos uvoznika i ovlašćenog dilera. Osim toga, prvostepeni sud nije utvrdio na čiji su račun i u kom iznosu uplaćena sredstva tužilje na ime kupoprodajne cene vozila, te da li je taj novac uplaćen tuženom osnivaču od strane dilera, a u vezi s tim nije ustanovljena ni obaveza tuženog osnivača da vozilo preda ili da novac vrati tužilji. (Iz Presude Vrhovnog kasacionog suda, Rev. 44/2010 od 11.05.2010. godine)

8.
Posledica nepostupanja trgovca po upustvu o prihvatanju kartica koje je sastavni deo Ugovora o prihvatanju platnih kartica je nemogućnost naplate izvršene transakcije usled odbijanja banke da izvrši plaćanje, a samim tim i gubljenje prava za naknadu štete koju trgovac usled takvog postupanja trpi. Iz obrazloženja: Žalbeni navodi kojima se pobija pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje i ističe da je tužilac postupao u skladu sa obavezom koju je preuzeo na osnovu zaključenog Ugovora o prihvatanju platnih kartica i obavezom prema uputstvu za prihvatioce platnih kartica, te da je prilikom prodaje robe preduzeo sve propisane radnje - neosnovani su. Naime, na takav zaključak ne upućuju izvedeni dokazi i stanje u spisima, posebno imajući u vidu da je 26.11.2004. godine - kada je tužilac prihvatio falsifikovane kreditne kartice i izvršio prodaju robe - na prodajnom mestu tužioca za 14 minuta i 13 sekundi pokušano 17 transakcija pomoću pet kartica inostranih banaka, a da su samo četiri transakcije prošle autorizaciju. Ta činjenica ne-6-

OBLIGACIONO PRAVO sumnjivo ukazuje da sa predmetnim karticama nešto nije u redu, čak i ako se postupa sa uobičajenom pažnjom. U toj situaciji tužilac je odn. njegov radnik, morao da reaguje i pozove tuženog da izvrši proveru da li su kreditne kartice validne tj. ako je u tom trenutku taj podatak bio nedostupan - da ga pita za savet. Međutim, tužilac u tom cilju nije preduzeo nikakvu radnju, na koji način je rizik od eventualne štete, kao i odgovornost, preuzeo na sebe. Prvostepeni sud je, na utvrđeno činjenično stanje, pravilno primenio materijalno pravo kada je zaključio da se tužilac prilikom prodaje robe ili vršenja usluga korisnicima kreditnih kartica nije ponašao u skladu sa Uputstvom za prihvatioce platnih kartica, da se nije pridržavao osnovne procedure i sigurnosnih mera u cilju sprečavanja zloupotrebe, te da je njegov zahtev za isplatu iznosa od 620.800,oo dinara neosnovan. Takođe, Privredni apelacioni sud nalazi da tužilac prilikom procesuiranja spornih transakcija nije postupao sa pažnjom koja se u pravnom prometu zahteva u odgovarajućoj vrsti obligacionih odnosa odn. da u izvršavanju svoje profesionalne delatnosti nije postupao sa povećanom pažnjom shodno članu 18. st. 1. i 2. Zakona o obligacionim odnosima, te da se, shodno stavu 3. istog člana, nije uzdržao od postupka koji je otežao izvršenje obaveze druge strane. Sama činjenica da je u kratkom vremenskom intervalu pokušan veći broj transakcija, a da su samo četiri uspele, morala je da kod tužioca izazove sumnju da sa kreditnim karticama nešto nije u redu. Ovo naročito zbog toga što je Uputstvom za prihvatljivost platnih kartica predviđeno da i u situaciji ako je stranka sumnjiva u bilo kom smislu, obaveza je prihvatioca kartice da ne zaključi transakciju, već da pozove autorizacioni centar tuženog i traži instrukcije. Tužilac je kod utvrđenog stanja stvari bio u obavezi da postupi u skladu sa navedenom odredbom uputstva i pozove tuženog, ali on to nije učinio. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda, Pž. 4596/2010 od 16.09.2010. godine)

9.
U ispunjenju novčane obaveze kašnjenje u isplati avansa ne predstavlja docnju za koju izvođač ima pravo na zateznu kamatu. On može ostvarivati druga prava koja se tiču produženja rokova za izvođenje radova, razlike u ceni, pa i eventualno - prava na raskid ugovora. Iz obrazloženja: Iznos novca koji jedna ugovorna strana daje drugoj unapred, kako bi joj omogućila izvršenje njene ugovorne obaveze - predstavlja avans (predujam). Uobičajeno je kod ugovora o građenju da se ugovara plaćanje avansa koji omogućava izvođaču radova da preduzme pripremne radnje za izvođenja radova kao svoje ugovorne obaveze. Smatra se da je izvođač primio deo cene koju je naručilac platio unapred radi nabavke građevinskog materijala. Ukoliko avans ne bude plaćen u roku koji su stranke svojim ugovorom predvidele, to ne znači da je naručilac posla u docnji sa ispunjenjem novčane obaveze, već da obavezu nije platio "dovoljno" unapred - onako kako je to ugovoreno. Izvođaču radova, međutim, to ne daje za pravo da na iznos avansa obračunava zateznu kamatu po isteku ugovorenog roka za uplatu avansa do dana kada je avans zaista uplaćen, ali mu daje neka druga prava koja se odnose na ovlašćenje da zahteva izmenu ugovorene cene zbog promene cene materijala do koje je zbog toga došlo, kao i mogućnost da traži odlaganje sa otpočinjanjem izvođenja radova zbog neblagovremene uplate avansa odn. mogućnost
-7-

OBLIGACIONO PRAVO da traži prekid radova ukoliko su već bili započeti. U svakom slučaju, ima pravo na produženje ugovorenog roka za izvođenje radova. Ukoliko su ispunjeni drugi uslovi, daje mu i pravo da raskine ugovor. Dakle, pravilan je zaključak prvostepenog suda da tuženi nema pravo na obračunatu kamatu na sredstva avansa koje je tužilac platio po proteku roka koji je za uplatu avansa predviđen međusobno zaključenim ugovorima. Zato je pravilno prvostepeni sud na osnovu nalaza veštaka utvrdio da potraživanje tuženog ne sadrži obračunatu zateznu kamatu na sredstva avansa koja su uplaćena od strane tužioca, ali po isteku roka koji je ugovoren, već da potraživanje tuženog na dan preseka sadrži potraživanje razlike u ceni, kamate na razliku u ceni i kamate koja je obračunata na iznose po ispostavljenim situacijama koji su plaćeni sa zadocnjenjem od strane tužioca, a što ukupno iznosi navedenu sumu. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda, Pž. 2125/10 od 12.02. 2010. godine)

10.
Načelo jednake vrednosti uzajamnih davanja ne važi kod ugovora o prodaji društvenog kapitala. Iz obrazloženja: Na sporni odnos primeniće se Zakon o privatizaciji, kao lex specialis u odnosu na Zakon o obligacionim odnosima. Ovaj zakon je izričito propisao (član 41a) da se, u situaciji kada kupac ne isplati bilo koju ratu kupoprodajne cene u ugovorenom roku, ima smatrati da je ugovor raskinut po samom zakonu. Nesumnjivo je utvrđeno da tuženi nije platio treću ratu kupoprodajne cene, pa se predmetni ugovor smatra raskinutim danom kada je tužilac uputio obaveštenje tuženom o raskidu ugovora. Nisu osnovani revizijski navodi tuženog o pogrešnom zaključku da tužilac nije izvršio svoje ugovorne obaveze, zbog čega ne može raskinuti predmetni ugovor u smislu odredaba čl. 121., 124. i 125. Zakona o obligacionim odnosima. Ovo stoga što je tužilac preneo tuženom 70% prodajnog društvenog kapitala u vidu akcija subjekta privatizacije TP "P..." iz S... bez ikakvog opterećenja, što i predstavlja predmet njegove obaveze. Po osnovu zaključenog ugovora tuženi je upisan kao vlasnik 70% kapitala subjekta privatizacije u registarskom ulošku Trgovinskog suda u S... Kod ugovora o prodaji društvenog kapitala ne primenjuje se načelo jednake vrednosti uzajamnih davanja. Tuženi nije kupio prodajni kapital prema njegovoj realno utvrđenoj vrednosti, već je početna cena na aukciji iznosila 20% od gornje granice raspona utvrđene vrednosti društvenog kapitala koji je predmet prodaje a u skladu sa čl. 2a i 2b Uredbe o prodaji kapitala i imovine javnom aukcijom. Tuženi je kapital kupio po tržišnoj ceni, a ne po realnoj niti po knjigovodstvenoj. Shodno tome, tuženi neosnovano ističe u reviziji da je isplatom dve rate kupoprodajne cene preplatio vrednost kapitala koji je kupio, time što u imovinu subjekta privatizacije koja se prodaje nije bila uneta jedna od nepokretnosti. Neosnovana je i revizijska tvrdnja da su potraživanja parničnih stranaka zbog toga kompenzabilna. Osim izričito navedenih izjava i garancija, prema ugovorenoj klauzuli da "Agencija ne daje bilo kakve druge izjave i garancije." - predaja bilo koje nepokretnosti navedene u programu privatizacije ne predstavlja obavezu tužioca. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije, Prev. 196/2006 od 7.09.2006. godine)
-8-

OBLIGACIONO PRAVO

11.
O jačem pravu na sticanje prava svojine na istu nepokretnost u slučaju kada je više lica zaključilo više posebnih pravnih poslova u tom cilju, sud odlučuje primenom načela savesnosti i poštenja i načela zabrane zloupotrebe prava. Ukoliko su svi kupci savesni, a ni jedan nema državinu nepokretnosti niti je ishodio upis prava svojine u zemljišnu tj. drugu javnu knjigu, raniji kupac ima jači pravni osnov. Ako su svi kupci savesni, kupac koji je ishodio upis u zemljišnu, tj. drugu javnu knjigu ima jači pravni osnov, a ako ni jedan to nije ishodio – jači je u pravu kupac kome je nepokretnost predata u državinu. Iz obrazloženja: Utvrđeno je sledeće činjenično stanje: tužioci K. M. i A. su sa PP “K...” zaključili kupoprodajni ugovor K-05 od 23.04.1996. godine, čiji je predmet stan br. 33, površine 53,22 m kv., u ul.________, u N... S... za ukupan iznos od 239.490,oo dinara i rokom isplate do 23.04.1996. godine. Rok izgradnje bio je april 1997. godine. Ugovoreno je da će se, ukoliko kupci ne plate cenu za 75 % površine do 23.04.1996. godine, ugovor smatrati nevažećim i prodavac imati pravo da isti stan proda drugom kupcu bez posebne najave o raskidu ugovora. Prema priznanicama, kupci su uplatili 50.000 DM. Isti stan je kupila i tužilja M.J., ugovorom o kupoprodaji br. K-34 od 23.03.1999. godine, za cenu od 401.811,oo dinara, koju je i isplatila 23.03.1999. godine kod Opštinskog suda u N... S... Ov. br. ____/99. U sporni stan se tužilja M.J. i uselila. Nižestepeni sudovi usvojili su njen tužbeni zahtev i utvrdili joj pravo vlasništva na spornom stanu, sa pravom da se isti izluči iz stečajne mase. Tužbeni zahtev tužilaca K.M. i A. nižestepeni sudovi su odbili. Ovi tužioci tražili su da se utvrdi da su oni vlasnici spornog stana i da im se on preda u posed. Obrazloženje nižestepenih sudova je bilo da je tužilja M. J. jača u pravu, s obzirom da je ugovor zaključila i overila u sudu, isplatila cenu, porez na promet i svoje pravo iz ugovora ostvarila preuzimanjem državine. Nasuprot tome, tužioci K.M. i A. nisu overili ugovor u sudu, platili su samo veći deo stana i nemaju državinu. Revizioni sud, međutim, nalazi da su osnovani navodi revizije tužilaca – glavnih umešača, te da je pobijana presuda doneta na osnovu pogrešne primene materijalnog prava jer ni činjenično stanje bitno za pravilnu odluku o tužbenom zahtevu nije potpuno utvrđeno. Sadržina kupoprodajnih ugovora ukazuje na to da tužioci od tuženog kupuju stan u izgradnji koji je – prema ugovoru K.M. i A. – morao biti izgrađen do aprila 1997. godine, a prema ugovoru M.J. – do marta 1999. godine. Dakle, u pitanju je ugovor o izgradnji stana tj. ugovor o građenju, na koji se shodno primenjuju odredbe ugovora o delu, a ne ugovora o prometu nepokretnosti. Zbog toga, za punovažnost tih ugovora, nije potrebno da potpisi ugovornih strana budu overeni kod suda (kao kada su u pitanju ugovori o prometu nepokretnosti). Na drugoj strani, o jačem pravu u slučaju da su dva lica zaključila posebne pravne poslove radi sticanja prava svojine na istu nepokretnost sud odlučuje primenom načela savesnosti i poštenja i načela zabrane zloupotrebe prava. Ako su oba sticaoca savesna, a nijedan nema državinu nepokretnosti, niti je ishodio upis prava svojine u javnoj knjizi – raniji sticalac ima jači pravni osnov. Ako su savesna oba sticaoca, jači pravni osnov ima sticalac koji je ishodio upis u javnu knjigu. Ako to ni jedan nije ishodio, jače pravo ima sticalac kome je nepokretnost predata u državinu. Raniji savesni sticalac ima
-9-

OBLIGACIONO PRAVO jači pravni osnov prema nesavesnom kasnijem sticaocu, pa i u slučaju kada je otuđilac nepokretnosti istu predao u državinu kasnijem nesavesnom sticaocu ili je nesavesni sticalac ishodio upis u javnu knjigu. Zbog toga će sud u ponovnom postupku, imajući u vidu izloženo, utvrditi da li je tužilja M. J. u momentu zaključenja ugovora mogla znati da je PP “K...” predmetni stan pre toga prodao drugom licu, zatim stepen dovršenosti zgrade, tj. spornog stana u trenutku zaključenja ugovora između tužilje i tuženog, kao i u momentu useljenja, a zatim i na koji način se tužilja uselila u stan. Sud će takođe utvrditi da li su tužioci K.M. i A. do ugovorenog roka isplatili cenu u celosti ili delimično i u kom procentu. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije, Rev. 491/2004 od 10.06.2005. godine)

12.
Tužbeni zahtev tužioca za neosnovano obogaćenje je neosnovan, jer se povodom istog duga a po pravnosnažnoj presudi vodi postupak izvršenja koji nije okončan. Iz obrazloženja: Presudom Opštinskog suda u A..., P. br. 655/02 od 29.01.2003. godine, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je traženo da tuženik po osnovu neosnovanog obogaćenja plati tužiocu navedeni novčani iznos u izreci presude. Protiv navedene presude žalbu je izjavio tužilac. Okružni sud u U... je svojom presudom Gž. br. 408/03 od 8.04.2003. godine odbio kao neosnovanu žalbu tužioca i potvrdio je presudu Opštinskog suda u A..., P. br. 655/02 od 29.01.2003. godine. U obrazloženju drugostepene presude je navedeno sledeće: U toku postupka je utvrđeno da navedeni novčani iznos tuženik duguje tužiocu po pravnosnažnoj presudi P. br. 532/92 od 4.12.1998. godine, i da je sada u toku postupak izvršenja u predmetu Opštinskog suda u A... I. br. 88/00. U takvoj situaciji prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo nalazeći da je tužbeni zahtev tužioca za neosnovano obogaćenje neosnovan, jer se povodom istog duga a po pravnosnažnoj presudi vodi postupak izvršenja koji nije okončan. (Iz presude Okružnog suda u Užicu, Gž. br. 408/03 od 8.04.2003. godine)

13.
Osnovno načelo građanskog prava o jednakoj vrednosti uzajamnih davanja ograničava dispozitivnost norme o ugovornoj kamati. Iz obrazloženja: Utvrđeno je sledeće činjenično stanje: Prvostepeni sud je u dokaznom postupku utvrdio da su tužilac - protivtuženi i tuženi - protivtužilac zaključili ugovor o nenamenskom oročenom depozitu, i to dana 26.09.1995. godine. Po ovom ugovoru se deponent - ovde tuženi - protivtužilac obavezao da kod banke - ovde tužioca - protivtuženog položi, a banka primi novčani iznos od 130.000,00 dinara. Ugovoren je rok vraćanja, sa kamatnom
- 10 -

OBLIGACIONO PRAVO stopom od 0,6 % dnevno. Uz osnovni ugovor zaključeni su prvi i drugi aneks ugovora, kojima su izmenjeni rokovi vraćanja novčanih sredstava (čl. 1035., 1038. tač. 1. i 1042. Zakona o obligacionim odnosima). Prema tome, ugovor o oročenom nenamenskom depozitu predstavlja pasivni bankarski posao, u kome je banka dužnik prema svojim deponentima, zaključujući ih radi obezbeđenja novčanih potencijala za obavljanje aktivnih bankarskih poslova. Prvostepenom presudom tužilac - protivtuženi je obavezan da tuženom - protivtužiocu isplati iznos od 104.003,34 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 25.03.1996. godine sve do isplate. Obrazloženje prvostepenog suda je da je u toku postupka utvrđeno da su tužilac - protivtuženi i tuženi - protivtužilac zaključili dana 26.09.1995. godine ugovor o nenamenskom depozitu sume od 130.000,00 dinara, sa kamatom od 0,6 % dnevno i rokom vraćanja 06.10.1995. godine. Dva aneksa ugovora izmenila su samo rok vraćanja deponovane sume, a svi ostali bitni elementi ugovora ostali su nepromenjeni. Tužilac - protivtuženi isplatio je tuženom - protivtužiocu, zaključno sa 25.03. 1996. godine, ukupno 148.269,00 dinara. Obaveza tužioca - protivtuženog prema tuženom - protivtužiocu iznosi 104.003,34 dinara. Viši sud nalazi da je prvostepena presuda doneta uz pogrešnu primenu materijalnog prava i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, te je valja ukinuti. Stanovište prvostepenog suda u konkretnom slučaju se ne može prihvatiti. Naime, tačno je da su stranke ugovorom o nenamenskom oročenom depozitu ugovorile kamatu od 0,6 % dnevno na iznos deponovanih sredstava (čl. 1042. Zakona o obligacionim odnosima). Međutim, dispozitivnost norme o ugovorenoj kamati ograničena je sukobom sa osnovnim načelom građanskog prava o jednakoj vrednosti uzajamnih davanja (čl. 15. Zakona o obligacionim odnosima), a o tome sud vodi računa po službenoj dužnosti. Zato je prvostepeni sud bio dužan da ispita da li ugovorna kamata od 0,6 % dnevno odnosno 18 % mesečno, za period za koji je obračunata, predstavlja realnu i uobičajenu kamatu za takvu vrstu posla. Samo takvoj kamatnoj stopi može se pružiti sudska zaštita. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda, Pž. 5408/2001 od 21.02.2002. godine)

14.
Predugovor je takav ugovor kojim se preuzima obaveza da se zaključi glavni ugovor. Ukoliko predugovorom obavezana strana neće da sklopi glavni ugovor, tada druga strana ne može tužbom tražiti ispunjenje ove činidbe, nego preko suda može tražiti da se naloži drugoj strani da u roku od šest meseci po isteku ugovorenog roka pristupi zaključenju glavnog ugovora. Iz obrazloženja: Prema odredbi člana 45. stav 1. ZOO, predugovor je takav ugovor kojim se preuzima obaveza da se docnije zaključi drugi, glavni ugovor. Prema odredbi člana 20. stav 1. Zakona o osnovnim svojinsko-pravnim odnosima, pored ostalih načina, pravo svojine se stiče i na osnovu pravnog posla. Na osnovu pravnog posla pravo svojine na nepokretnostima se prema odredbi čl. 33. navedenog Zakona o osnovnim svojinsko-pravnim odnosima, stiče upisom u javnu knjigu ili na drugi odgovarajući način određen zakonom. Po samom zakonu, pravo svojine se prema odredbi člana 21. navedenog Zakona, može steći i građenjem na tuđem zemljištu, pod uslovima i na načine predviđene odredbama čl. 24, 25. i 26. Zakona o osnovnim svojinsko-pravnim odnosima.
- 11 -

OBLIGACIONO PRAVO Dakle, glavni cilj sklapanja predugovora je međusobno obavezivanje pregovarajućih strana na zaključenje drugog glavnog ugovora. Iz predugovora ne nastaje obaveza na ispunjenje neke određene činidbe, odnosno ispunjenje neke ugovorne obaveze iz onog nameravanog i željenog glavnog ugovora, već jedino obaveza sklapanja određenog definitivnog obaveznog ugovora, a tek nakon što ovaj već bude sklopljen, nastaće ugovorena obaveza ispunjenje određene činidbe, koja je predmet te ugovorene obaveze. Ukoliko predugovorom obavezna strana neće da sklopi ovaj drugi glavni ugovor, tada druga strana ne može uspešno ustati sa tužbom radi ispunjenja one činidbe koja je predmet ugovorene obaveze nameravanog definitivnog, glavnog, ugovora, već jedino tužbom za ispunjenje konkretno sklopljenog predugovora, tužbom za sklapanje glavnog ugovora, kako to predviđa odredba čl. 45. st. 4. ZOO-a. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. 1968/02 od 3.07.2002. godine).

15.
Isplata zatezne kamate može se ostvariti samo kada je obaveza plaćanja kamate izričito ugovorena, ali sud mora imati u vidu, radi pravilnog presuđenja predmetne stvari i načelo jednake vrednosti uzajamnih davanja. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju u prvostepenom postupku tužilac je 2.09.1994. godine i 7.12.1994. godine uplatio tuženom ukupno 400.390,25 dinara. Uplata je izvršena u cilju avansnog plaćanja građevinskog materijala iz proizvodnog asortimana tuženog. Međutim, tužilac nije prilikom uplate avansa dostavio tuženom specifikaciju građevinskog materijala i rokove za isporuku istog. Stoga je tuženi vršio isporuku robe tužiocu sve do 11.9.1997. godine. Tako isporučena roba tužiocu fakturisana je po važećim cenama na dan isporuke. Na taj način tužiocu je isporučena roba u ukupnoj vrednosti koja nominalno pokriva uplaćeni iznos avansa. Na temelju tako utvrđenog činjeničnog stanja odbijen je zahtev tužioca da mu tuženi zbog docnje u isporuci robe isplati zateznu kamatu u ukupnom iznosu od 1.789.315,00 dinara. Odluka nižestepenih sudova zasnovana je na pogrešnoj primeni materijalnog prava. Naime, tačno je da tužilac u konkretnom slučaju ne može tražiti isplatu zatezne kamate, obzirom da takvo pravo može ostvariti samo kada je obaveza plaćanja kamate izričito ugovorena. Međutim, to samo po sebi ne znači i da je zahtev tužioca neosnovan. Ovo iz razloga, što pravni osnov naveden u tužbi sud ne obavezuje. To je izričito propisano odredbom člana 186. stav 3. ZPP. Iz tog razloga, a obzirom na činjenicu da je tužiocu isporučena roba fakturisana po cenama na dan isporuke, a ne po važećim cenama na dan uplate avansa, tužilac ima pravo na povraćaj eventualne razlike između vrednosti količine i vrste avansom pokrivene robe koja mu je isporučena. To pravo tužioca se temelji u načelu ekvalentnosti uzajamnih davanja ustanovljenom odredbom člana 15. Zakona o obligacionim odnosima. Međutim, zbog pogrešne primene materijalnog prava sud nije utvrdio odlučne činjenice za presuđenje ovog spora. To je razlog, zbog koga je na temelju odredbe člana 395. stav 2. ZPP odlučeno kao u izreci. U nastavku postupka otkloniće se propusti na koje je ukazano ovim rešenjem. To podrazumeva obavezu prvostepenog suda da u cilju pravilnog presuđenja ovog spora pouzdano utvrdi vrednost isporučenih roba tužiocu po važećim cenama na dan uplate avansa. Saglasno toj činjenici treba utvrditi i količinu robe koju je pokrivao avans po cenama na dan plaćanja. Tako utvrđenu količinu i vrstu
- 12 -

OBLIGACIONO PRAVO robe treba uporediti sa onom količinom robe koja je tužiocu isporučena. U slučaju da je ta količina manja od one koja je bila pokrivena avansom utvrdiće se vrednost razlike po cenama na dan presuđenja i saglasno tome doneti odgovarajuća odluka o tužbenom zahtevu. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Prev. 768/01 od 18.09.2002. godine)

16.
Članom 10. ZOO se utvrđuje da strane u obligacione odnose stupaju slobodne i svoje odnose uređuju isključivo po svojoj volji.

Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da sud obaveže tuženog da produži ugovor o zakupu poslovnog prostora do 15.10.2011. godine. Tužilac je žalbom pobijao prvostepenu presudu. Viši trgovinski sud je našao da je žalba neosnovana. Iz činjeničnog stanja utvrđenog u prvostepenom postupku proizilazi da je nesporno među strankama da su zaključile ugovor o zakupu poslovnog prostora, da je zaključen i aneks ugovora, kao i da su zaključile ugovor o zajedničkoj izgradnji u cilju ostvarivanja obostranih interesa, a radi zajedničkog ulaganja i izgradnje magacinskog prostora, kao i da je vreme zakupa navedenim ugovorom određen na period od 10 godina. Rok ugovora je određen ugovorom, a tužilac traži produženje ugovornog odnosa, pa je prvostepeni sud pravilno postupio što nije usvojio ovakav tužbeni zahtev tužioca, jer bi to bilo protivrečno jednom od osnovnih načela obligacionih odnosa. Članom 10. ZOO se utvrđuje da strane u obligacione odnose stupaju slobodne i svoje odnose uređuju isključivo po svojoj volji. Ne postoji zakonska obaveza za zahtevanje i zaključenje ovakvog ugovora. To što tužilac smatra da je u izgradnju objekta uložio znatno veća sredstva u odnosu na vreme korišćenja prostora, kao da je tako kratak rok korišćenja objekta rezultirao time da je u celom ovom odnosu sa tuženikom prevaren, nije od značaja za presuđenje ove pravne stvari. Tužiocu ostaju na raspolaganje druga pravna sredstva i on eventualno može tražiti naknadu štete, odnosno podneti tužbu za naknadu štete, ako smatra da je oštećen ili tužbu zbog neosnovanog bogaćenja ako smatra da se tuženi neosnovano obogatio. (Iz presude Višeg trgovinskog suda u Beogradu Pž. 5721/02 od 9.10.2002. godine)

Ništav je ugovor koga zaključi punomoćnik umrlog lica. (Iz presude Okružnog suda u Kraljevu, Gž. 143/02 od 26. 03. 2000. godine)

17. 18.

Kada je zbog visoke inflacije broj novčanih jedinica na koji obaveza glasi obezvređen, poveriocu pripada saglasno načelu jednakih vrednosti uzajamnih davanja, valorizovan iznos po stopi rasta cena na malo prema podacima nadležnog saveznog organa za poslove statistike, ako zakonom ili ugovorom nije drukčije predviđeno. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 2836/98 od 21.07.1999. godine)
- 13 -

tada čl.OBLIGACIONO PRAVO U slučaju dvostrukog prometa nepokretnosti.47/88 od 9.5319/95 od 17. godine) 19. ZOO.1999. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. Prev.22. Ako je obligacioni odnos regulisan drugim saveznim zakonom primenjuje se taj zakon kao leks specialis a odredbe Zakona o obligacionim odnosima samo u pitanjima koja nisu regulisana tim zakonom. godine) 24. (Iz odluke Vrhovnog suda Srbije Prev. . ZOO).2.23/88 od 29. ne isključuje mogućnost da poverilac potražuje od dužnika poravnanja valorizaciju po načelu jednakih vrednosti iz člana 15. 202/96 od 15.1998.11. (Savezni sud Gsz. 1996. da je samoupravno pravo autobuske stanice da u skladu sa opštim uslovima koje samostalno utvrđuje pruža usluge svim prevoziocima pod jednakim uslovima.06. 278. br.05. Ugovor zaključen van registrovane delatnosti tj.02. Rev. (Viši privredni sud. ZOO. s pozivom na načelo jednakih davanja. 3310/98 od 17. Zakona o prevozu u drumskom saobraćaju treba shvatiti tako. Prev.1988.1988. 256/97 od 17. godine) 20. Kod nedozvoljenih kretanja kamatnih stopa.prevoznika zaključila poseban ugovor sa autobuskom stanicom ili ne. Ne postoji nesrazmera ugovorenih davanja u pogledu visine ugovorene kamate na bankarski kredit. 2/74 i 17/90) to se odredbe ZOO u ovom slučaju isključuju. Beograd. (Vrhovni sud Srbije. Ako ne postoji propis koji obavezuje stranke (autobusku stanicu i transportnu organizaciju) na zaključenje ugovora o pružanju usluga na autobuskoj stanici (čl. ZOO i naknadu štete u smislu odredbe čl. 141. (Vrhovni sud Srbije. Pošto se na ugovoru o prevozu primenjuje Zakon o ugovorima o prevozu u železničkom saobraćaju ("Sl. ostaje na snazi osim ako je to druga strana znala ili morala znati.05. ZOO pod određenim uslovima. Beograd. 21. koja obuhvataju i pružanje usluga izdavanje prevoznih karata.05.1995. Pž.14 - 25. godine) Prinudno poravnanje između dužnika poravnanja i njegovih poverilaca. zaključen protivno opštim aktima društvenog pravnog lica. godine) 23. 18/98 od 14. list SFRJ" br. Beograd. 15. bez obzira da li je neka od organizacija udruženog rada . godine) . U zasnivanju dvostranih ugovora strane polaze od načela jednake vrednosti uzajamnih davanja. 20. Prev. s tim što je eventualna zloupotreba propisivanja zelenaških kamata sankcionisana i odredbom čl.1997. st. godine) 22. kada je visina određena prosečnom visinom kamatnih stopa na tržištu novca. kad su oba sticaoca savesni a nije usledila promena u javnim knjigama.03. (Vrhovni sud Srbije. sud bi mogao umeriti stopu ugovorene kamate u smislu čl. jače pravo ima sticalac kome je nepokretnost predata.

kao zakupodavac.da je došlo do zaključenja navedenog aneksa ugovora odn. 26 – 45. Iz obrazloženja: Tuženi u žalbenim navodima ukazuje na pogrešnu ocenu .OBLIGACIONO PRAVO Odredba čl. 246. SAGLASNOST VOLJA (Čl. 2/74) i iznosi jednu godinu. jer tužilac. 374. da navedeni zapisnik predstavlja Aneks koji je postao sastavni deo Ugovora a kojim je došlo do proširenja zakupljenog poslovnog prostora i to zato što ih je pečatom overio samo tuženi.364/82 od 15. Zakona o obligacionim odnosima) 29. 2509/84 od 05.1984. Zakona o menici u vezi čl. Novi Sad Rev. (čl.4279/85 od 16. jer je Zakonom o menici ovo pitanje drugačije regulisano. zastarni rok računa se prema odredbi člana 112.3. To navedeni zapisnik sadrži. ZOO svako je dužan da se uzdrži od postupka kojima se može drugom prouzrokovati šteta. (Viši privredni sud. Pž. Pž. zakonskih zastupnika stranaka. godine) Na osnovu čl.1985. nesporno prihvata navedeni sporazum i na osnovu njega fakturiše i traži naplatu zakupnine za površine koje su date u zakup. a ne prema čl. Beograd. a nije obavezno da on sadrži i pečat pravnog lica. ZOO-a da cedent odnosno indosant ne odgovara za neispunjenje obaveza od strane izdavaoca se ne primenjuje. U slučaju izvođenja građevinskih radova ako se ne može uzdržavati od takvih postupaka.1982. na obligacione odnose koji se uređuju drugim saveznim zakonom. i 47. Potpisi statutarnih tj. ZOO). ne primenjuju odredbe Zakona o obligacionim odnosima. list SFRJ" br. Ovi žalbeni navodi nisu osnovani. zbog krupnijeg ekonomskog interesa kao što je izgradnja silosa. 4738/10(1) od 02.46.12. godine) 26. godine) . pa usled toga oštećenom bude prouzrokovana šteta. zakonskih zastupnika stranaka dovoljni su za zaključenje ugovora.10. a ne postoji obaveza da on bude overen i pečatom pravnog lica. 27. Pž. Za validno zaključenje ugovora dovoljni su potpisi statutarnih odn. izvođač radova i investitor solidarno odgovaraju oštećenom za prouzrokovanu štetu.izostanak pečata tužioca nije od uticaja na validnost navedenog zapisnika. 23. (Viši privredni sud Beograd. 16.2010. st. Zakona o obligacionim odnosima (3 godine) jer se u smislu člana 23.11.07. godine) Za potraživanje na ime dangubnine do koje je došlo zbog neblagovremenog utovara robe iz ugovora o prevozu u drumskom saobraćaju. Zbog toga . (Vrhovni sud Vojvodine. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. 28.15 - . činjenica da je tužiočev pečat izostao ne može ni na koji način dovesti u pitanje validnost zaključenog sporazuma. Zakona o ugovorima o prevozu u drumskom saobraćaju ("Sl. Pored toga. Zakona o obligacionim odnosima.

godine) . ne smeju sadržati ugovorne klauzule o neopozivosti. Sasvim suprotno.OBLIGACIONO PRAVO 30.nisu osnovani. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. Kada bi se "ispunjenje obaveze" jedne strane bez zaključenog ugovora među strankama (a ugovor je zaključen kada se stranke saglase o bitnim sastojcima ugovora).2010. a koji se zaključuju po pristupu i to tako što predstavnici strane koja sačinjava tipski ugovor odlaze u poslovne prostorije drugih privrednih subjekata radi zaključenja ugovora ili u domove fizičkih lica ("ugovori zaključeni na vratima").da je ugovor u svakom slučaju zaključen na osnovu činjenice da je tužilac ispunio obavezu objavljivanjem podataka za tuženog . sačinjenih od jedne ugovorne strane u vezi sa obavljanjem njene registrovane privredne delatnosti. Iz obrazloženja: Žalbeni navodi tužioca . To bi bilo nedopušteno u odnosu na klijente kojima se ugovorni odnos nameće i akt nelojalne konkurencije u odnosu na subjekte koji na tržištu vrše istu vrstu usluga. da primi nešto što nije tražila i ispuni nešto na šta nije svojom voljom htela da se obaveže. Upravo suprotno. klijenti koji zaključe ugovor pod navedenim okolnostima imaju na raspolaganju određeni rok (najčešće dve nedelje) da odustanu od tako zaključenog ugovora. 14301/10 (3) od 23.odustanu od tako zaključenog ugovora. u tržišnoj utakmici za klijente. Pž. moglo smatrati zaključenjem ugovora. prema evropskim standardima. To bi bio i akt nelojalne konkurencije među onima koji vrše određenu uslugu. Ne može se smatrati zaključenjem ugovora "ispunjenje obaveze" prema neovlašćeno zastupanom.16 - . Iz obrazloženja: U pogledu tipskih ugovora. prema evropskim standardima.12. Pž. klijentima se kod ovih ugovora omogućava da u razumnom roku (najčešće dve nedelje) .12. Ovo bi bilo suprotno i načelu autonomije volje stranaka prilikom zaključenja ugovora i osnovnim tržišnim principima.2010. jer bi se on na taj način primoravao na ugovorni odnos u koji nije svojom voljom.iako to među strankama nije ugovoreno. jer je to suprotno slobodnoj volji stranaka. kao unapred pripremljeni tipski ugovori zaključeni po pristupu u poslovnim prostorijama pravnih lica ili domovima fizičkih lica. ali i akt nedopušten u odnosu na klijenta koji se na navedeni način primorava da ugovor zaključi i proglašava da je u obavezi prema onome ko mu bez ikakvog pravnog osnova vrši dostavu nekog predmeta ili vrši neku uslugu koju nije tražio. prema evropskim standardima kojima se i na domaćem tržištu i u domaćem pravnom sistemu mora težiti . 14301/10 (2) od 23. godine) 31. bez bilo kakve obaveze u odnosu na drugu ugovornu stranu. "Ugovori zaključeni na vratima". to bi onda značilo da je druga strana u stvari primorana da ugovor zaključi tj. dakle .nije dozvoljeno predvideti da su neopozivi.

Na prestanak poslovnog odnosa ugovornih strana u situaciji kada je jedna od ugovornih strana izjavu o raskidu ugovora dala na neki od zakonom propisanih načina iz člana 28. ponuda je sadržala jasno naznačenje namene buduće opreme . Shodno iznetom.02. svi razgovori koji su se među strankama odvijali između ponude i zaključenog ugovora. da su svi bitni elementi ugovora bili zasnovani na citiranoj ponudi. Prema tome.bez obzira na sva pregovaranja parničnih stranaka koja su se odvijala posle prijema ponude . Tužiočeva ponuda br.05. Zbog toga.03.03.2007.05. Zato je pravilno prvostepeni sud utvrdio da je sporni ugovor među strankama bio zaključen u skladu sa ponudom od 03. tražeći da mu dostavi ponudu za opremu (koja je inače i predmet ugovora).član 32.ugovor zaključen sa jasnim naznakama da je zasnovan na ponudi od 03. nisu od uticaja na same ugovorne obaveze.2010. pa se na osnovu te namene kao i zahteva s pozivom na ponudu u kome je označen minimalni kvalitet materijala. Relevantne odredbe: Ponuda. opreme prema karakteristikama iz ponude. da je ugovoreno da oprema mora ispunjavati tehničke mogućnosti korišćenja za mešavinu šećera i vode i soli i vode. došlo do pregovora o promeni bitnih elemenata ugovora u pogledu navedene namene opreme tj. godine uputio tužiocu zahtev za ponudu. izričito naglašeno da se isti zaključuje na osnovu ponude tužioca od 03. godine. predstavlja predlog za zaključenje ugovora ako sadrži sve bitne sastojke ugovora pa bi se njenim prihvatanjem mogao zaključiti ugovor . koji je osnov međusobnog poslovnog odnosa stranaka. nisu od značaja žalbeni navodi tuženog da je u fazi po prijemu ponude. 83/07 od 05. 36 od 15. godine. a pre zaključenja ugovora.17 - .2007. Zakona o obligacionim odnosima. Zako. a to znači da je oprema morala služiti za mešanje šećera i vode i da je ugovoreni minimalni kvalitet materijala. godine. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je utvrdio da je Tuženi je 19. Ukoliko je ugovor zaključen prema naznačenim uslovima iz date pisane ponude.2007.2007. godine sadržala je naznaku da oprema služi za mešanje šećera i vode. Time je saglasnost volja stranaka nedvosmisleno postignuta.2007. tuženi je tužioca pozvao na ponudu. 3445/10(1) od 16. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. stranke se ne mogu pozivati na to da su uslovi promenjeni pregovorima u periodu između davanja pisane ponude i zaključenja ugovora.05. godine odn. godine) 33.da ista može služiti za mešanje šećera i vode. jer je zaključenjem ugovora (prema njegovim sopstvenim izričitim odredbama) postignuta saglasnost volja u pogledu predmeta ugovora odn.OBLIGACIONO PRAVO 32. sačinjena ponuda koja je potom i bila osnov zaključenja ugovora među parničnim strankama. upravo u pogledu elemenata iz ponude tužioca. navodeći da oprema mora biti najmanje tačno određenog i navedenog kvaliteta. jer je .2007. poslata od strane tužioca.09. Ugovorom br. Pž. Iz tih razloga.

dok je stavom 2. godine) 34. povodom realizacije njegovog predmeta. Ukoliko ne ispuni ovaj uslov tuženi zadržava pravo promene termina emitovanja emisija serijala u skladu sa svojom programskom politikom. tuženi je zadržao pravo da odbije da emituje bilo koju emisiju iz serijala ukoliko smatra da ne zadovoljava standarde njegovih osnivača u tematskom. stepenište i sl.07.oo EUR odn.04. zajednička struja.2010. te protesta gostiju emisija koje su emitovane. ne poštujući odredbe o jednostranom raskidu Ugovora nakon proizvedenih osam emisija. Zbog toga je bio primoran da zastane i prestane sa emitovanjem predmetnog programa. 4205/10 od 25. bez vidnog razloga i bez pismenog obaveštenja. 4. imajući u vidu Uputstvo saveta Republičke radiodifuzne agencije o ponašanju emitera od 26.608. po njegovim navodima. kao i zbog samog koncepta emisije. a što je sve protivno zaključenom Ugovoru o poslovnoj saradnji. U konkretnom slučaju tužilac je iz usmene izjave tuženog da prestaje sa emitovanjem emisija nedvosmisleno zaključio da takva izjava tuženog u suštini predstavlja izjavu o raskidu zaključenog ugovora. Imajući u vidu da se ne radi o zajedničkim uređajima i delovima zgrade čije uspostavljanje i održavanje je neophodno i nužno za zgradu kao celinu (npr.06. s obzirom da se ugovor raskida onog momenta kada se izjava da na neki od zakonom predviđenih načina.). a koja je. počev od momenta stupanja na snagu osnovnog Ugovora pa do njegovog prestanka bez obzira na osnov prestanka.2007.2007. te Ugovoru o izmenama i dopunama istog ugovora. navodeći da Ugovor o poslovnoj saradnji i pravu na emitovanje nije raskinuo. moguć ukoliko jedna ugovorna strana grubo krši odredbe Ugovora. saglasile su da se Ugovor može raskinuti sporazumno u bilo koje doba pismenim putem. Ugovora o poslovnoj saradnji i pravu na emitovanje od 10. Skupština stanara zgrade nije ovlašćena da u ime i za račun vlasnika stana za.OBLIGACIONO PRAVO na o obligacionim odnosima bez uticaja je postojanje ugovorne odredbe kojom se predviđa da se ugovor može raskinuti pismenim putem. tuženi je dostavio dokaze.000. predviđeno da je jednostrani raskid Ugovora. Iz obrazloženja: Utvrđeno je sledeće činjenično stanje: Parnične stranke su dana 30. ugovorne strane saglasile da svaka emisija serijala mora da ostvari najmanje 6% udela u gledanosti u terminu emitovanja. Zakona o obligacionim odnosima. vizuelnom ili konceptualnom smislu.oo dinara tužilac potražuje na ime štete koja se ogleda u izmakloj dobiti.11. bez otkaznog roka. odn. U prilog svojim navodima. Iznos od 57. Dogovoreno je da izmene i dopune Ugovora o poslovnoj saradnji i pravu na emitovanje čine sastavni deo Ugovora koji će se primenjivati na ugovorni odnos ugovornih strana iz osnovnog Ugovora. propisanih članom 28. godine zaključile Ugovor o izmenama i dopunama Ugovora o poslovnoj saradnji i pravu na emitovanje (kojim se menja član 9. godine). a koji je usmeren na način prezentovanja emisije. Tuženi je zahtev tužioca osporio po osnovu i visini.zbog nedovoljne gledanosti . U stavu 1. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. dok su se stavom 4. nastupila usled jednostranog raskida ugovora od strane tuženog usmenim putem. Pž. Stavom 3.600. već da se koristio svojim pravom ustanovljenim Ugovorom i prestao da . kako je to Ugovor predviđao. krov. kao i pravo da prekine emitovanje serijala. lift. ne vrši svoje ugovorne obaveze.18 - . Bez uticaja je na prestanak poslovnog odnosa parničnih stranaka činjenica da izjava volje za raskid ugovora nije učinjena pismenim putem. sadržinskom. godine i zaštiti dostojanstva ličnosti.2007.emituje emisije tužioca.

ako je to tačno. o pravnom osnovu. Sva ostala sporna pitanja koja se pojavljuju između parničnih stranaka su stvar druge parnice. ova pitanja nisu od uticaja na posesornu parnicu. Tužioci su odbili da zaključe ugovor sa tuženim o korišćenju novog kablovskog sistema. čime je počinio smetanje državine tužilaca. a da sa njima o tome nije prethodno postignut dogovor. jer je u obavezi da vrati svih 16 kanala. te da zato potražuje iznos naknade koji tužioci treba da plate za korišćenje kablovskog sistema. (Iz Rešenja Okružnog suda u Novom Sadu. Vraćanjem samo pet kanala tuženi nije otklonio posledice smetanja koje je počinio. godine) . isključeno je pretresanje o pravu na državinu. Dana 31. i to za 16 kanala.2002. II i III reda su odbili da zaključe ugovor koji im je tuženi ponudio. 2927/05 od 30. Osim toga.ko je imao poslednju državinu i da li je i ko počinio smetanje državine. Skupština stambene zgrade nije ovlašćena da u ime i za račun vlasnika stana zaključi ugovor o korišćenju kablovskog distributivnog sistema protivno njegovoj volji. Naime. postavlja se pitanje zašto je tuženi.153 i 154. Ceneći utvrđene činjenice. ako sa njima u tom pogledu nije postignut dogovor i zaključen ugovor. savesnosti ili nesavesnosti državine ili o zahtevima za naknadu štete.prema tome . Međutim. nakon čega je tuženi tužiocima vratio signal koji su imali ranije. jer se oni ne odnose na posesornu parnicu.05. Tužioci I. koliko su tužioci imali pre njihovog ulaska u zgradu.OBLIGACIONO PRAVO ključi ugovor o korišćenju kablovskog distributivnog sistema protivno njegovoj volji jer je to njegovo pojedinačno pravo. već da su vlasništvo tuženog i da su tužioci platili kablovski sistem tuženog iako nisu zaključili ugovor. uveo novi kablovski sistem tužiocima. godine radnici tuženog su presekli kablove zajedničkog kablovskog antenskog sistema iznad ulaznih vrata stanova tužilaca br. Zakona o parničnom postupku: u parnici zbog smetanja državine.član 441. a ne ove za smetanje državine. 123.10. Zato ostaje nejasno zašto je tuženi instalirao novi kablovski sistem tužiocima sa 60 kanala. raspravljaju se i utvrđuju samo dve bitne činjenice . godine Skupština stanara zgrade je zaključila ugovor sa tuženim kao i aneks ugovora. a nije ni sporno. pravilno je prvostepeni sud doneo pobijano rešenje bez bitnih povreda odredaba parničnog postupka. Iz obrazloženja: Utvrđeno je sledeće činjenično stanje: Tužioci su imali zaključen ugovor sa navedenom Samostalnom zanatskom radnjom o priključenju na kablovski sistem. Tuženi u žalbi ističe da predmetni kablovi nisu kablovi zajedničkog kablovskog sistema. Ovde se radi o ugovoru koji se zaključuje slobodnom izjavom volja obe ugovorne strane.2004. pa . Dana 04. te oni tužbom osnovano zahtevaju državinsku zaštitu. a takođe je činjenica i da je tuženi presekao kablove ovog sistema tužiocima i da je na taj način njih onemogućio u mirnom korišćenju poslednjeg stanja poseda u pogledu kablovskog sistema. a ne nametanjem od strane jedne ugovorne strane drugoj. ali je vraćeno samo pet kanala. Žalbeni navodi tuženog se ne mogu prihvatiti.06. uz pravilnu primenu materijalnog prava .imaju pravo da i dalje koriste kablovski sistem od 16 kanala koji su imali pre. pošto se ne radi o onim zajedničkim uređajima i delovima zgrade čije uspostavljanje i održavanje je neophodno za zgradu kao celinu. da su tužioci bili u državini zajedničkog kablovskog sistema i da je tuženi presekao kablove iznad njihovih stanova. Gž.2005. s tim da je tuženi obećao da će sa svakim stanarom zgrade pojedinačno zaključiti ugovor. jer je to pravo svakog vlasnika stana (stanara) pojedinačno. činjenica je da su tužioci imali kablovski sistem sa 16 kanala na osnovu ugovora o korišćenju kablovskog sistema. U konkretnom slučaju nesumnjivo je utvrđeno.19 - . a ne 16 kanala.

neo. br. navedenog ugovora ugovoreno da zakupodavac poslovni prostor u B. je ključeve spornog prostora predao tuženom Lj. godine kada je privremeno prekinuo obavljanje ove delatnosti zbog bombardovanja. a tužilac ga je na osnovu toga koristio za obavljanje samostalne ugostiteljske delatnosti sve do 1999. Ugovorna strana iz ugovora o vršenju povremenih i privremenih poslova ne izjednačava se u pravu na zaradu sa zaposlenima koji obavljaju isti posao. tužena državna zajednica Srbija i Crna Gora . 361-1965/0-81 od 5. S druge strane. 59 daje zakupcu na privremeno korišćenje za stanovanje do prestanka ratnog stanja u SRJ. Zakona o obligacionim odnosima. koji bez pravnog osnova ovaj poslovni prostor koristi i danas za stanovanje.1982. Iz obrazloženja: Ugovorima o vršenju povremenih i privremenih poslova sačinjenim u pismenoj formi. predugovora o zakupu navedenih prostorija br. Rev.S. godine.S. U tom periodu. Navedeni poslovni prostor predat je tužiocu na osnovu ugovora o zajedničkom finansiranju poslovnog prostora. Članom 1. već se njeno pravo odnosi na naknadu za izvršeni ugovoreni posao.1. u smislu člana 26.2000. pravilna je ocena nižestepenih sudova da je predmetni predugovor obavezujući za ugovarače u smislu člana 45. godine sadrži sve elemente ugovora o zakupu. u konkretnom slučaju regulisana su međusobna prava i obaveze ugovornih strana. nakon čega je zakupac obavezan da ga u roku od osam dana oslobodi od lica i stvari i preda zakupodavcu u posed. na korišćenje a na osnovu ugovora o zakupu na određeno vreme br. da se sa svim licima i stvarima iz istog iseli i ispražnjen od lica i stvari preda ga tužiocu. da je tužilac koristio poslovni prostor za obavljanje ugostiteljske delatnosti kako je ugovoreno i da ni jedna ugovorna strana nije tražila raskid niti dala otkaz. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju. godine) 36. Predugovor o zakupu je obavezujući za ugovarače ukoliko sadrži sve elemente ugovora o zakupu. Postignuta je saglasnost o bitnim sastojcima ugovora između stranaka.2. 59.S. ovaj poslovni prostor koristi bez ikakvog pravnog osnova pa su nižestepeni sudovi pravilno primenili materijalno pravo kada su tužbeni zahtev tužioca usvojili i obavezali tuženog Lj. činjenice da predugovor o zakupu poslovnih prostorija od 26. tuženi Lj. koji iznos je tužilac kao izvršilac posla primio. br. 1058-2 od 3. u Ulici P. 153-2 od 26. Imajući u vidu da je tuženi ispunio ugovornu obavezu isplatom naknade za ugovoreni posao. Zakona o obligacionim odnosima. Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja. kako je i ugovoreno.20 - . sa sadržinom u pogledu posla koji se ima obaviti i naknade za rad koja se ima platiti. Izjave volja date su slobodno i ozbiljno.11.S. stav 3. 370/2007 od 21. godine.OBLIGACIONO PRAVO 35. a vrši se tako što zakupac koristi poslovni prostor za obavljanje ugostiteljske delatnosti. te da iz njega proističe pravo tužioca da kao zakupac predmetni poslovni prostor koristi. (Presuda Vrhovnog suda Srbije.1981.2.S.11.2007. tužena je ovaj prostor dodelila Z. godine i rešenja XVII-03 br. Po iseljenju Z.1981.Ministarstvo odbrane je vlasnik poslovnog prostora u Ulici P.

ako je propisana forma uslov punovažnosti ugovora.2003. prema članu 4. Sve ponude su ravnopravno razmatrane na sednici Upravnog odbora dana 24. zbog čega sam po sebi ne može proizvoditi pravno dejstvo.05.iz navedenih razloga .21 - . propisano je da je predugovor takav ugovor kojim se preuzima obaveza da se docnije zaključi drugi. čak i u situaciji da sadrži sve bitne elemente ugovora o kupoprodaji. Prema tački 2. 1415/2005 od 08. predugovor obavezuje ako sadrži bitne sastojke ugovora. Zakona o obligacionim odnosima. a prema tački 3. a kod ugovora o kupoprodaji je overa potpisa bitan uslov za punovažnost ugovora. propisi o formi glavnog ugovora važe i za predugovor. Zbog toga je pravilno pobijana presuda kojom je usvojen tužbeni zahtev. jer je tuženi obavezan da izvrši povraćaj datog pošto nije došlo do zaključenja glavnog ugovora – ugovora o kupoprodaji. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije.01. glavni ugovor. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. godine te je prvotuženi prihvatio ponudu drugotuženog kao najpovoljniju i o tome doneo odluku o prihvatu.OBLIGACIONO PRAVO snovano se u reviziji ističe da su nižestepeni sudovi zauzeli pogrešno stanovište u pogledu tumačenja stvarne volje ugovornih strana.prvostepeni sud pravilno odbio zahtev tužioca kao neosnovan.2005. Predugovor je takav ugovor kojim se preduzima obaveza da se kasnije zaključi glavni ugovor ali i taj predugovor mora biti zaključen u propisanoj formi da bi bio punovažan.2002. Iz obrazloženja: Utvrđeno je sledeće činjenično stanje: Prvotuženi je raspisao poziv za javno prikupljanje ponuda za izvođenje elektroinstalaterskih radova.u skladu sa odlukom Upravnog odbora .2005. Tužilac i drugotuženi su u ostavljenom roku dostavili svoje ponude. godine. 1289/05 od 26. Tužilac nije sudu pružio dokaze da su navedena odluka Upravnog odbora i ugovor zaključeni protivno zakonu u smislu člana 103.12. prvotuženi i drugotuženi su .zaključili ugovor o izvođenju elektroinstalaterskih radova. a zaključeni predugovor ne ispunjava formu za punovažnost. Iz obrazloženja: U konkretnom slučaju zaključen je predugovor o kupoprodaji. zbog čega ovaj predugovor ne može obavezivati strane ugovornice. Po donošenju ove odluke. Rev. Zakona o obligacionim odnosima. Članom 45. na kome potpisi nisu overeni od strane suda. tačka 1. odnosno da se tužilac u svemu izjednačava sa zaposlenima koji su obavljali iste poslove. . te je . Ponuda se može opozvati samo ako je ponuđeni primio opoziv pre prijema ponude ili istovremeno sa njom. U takvoj situaciji nije ispunjen uslov za punovažnost zaključenog predugovora.12. godine) 38. koje je prvotuženi otvorio 03. Rev. U konkretnom slučaju potpisi nisu overeni na zaključenom predugovoru između parničnih stranaka. Zakona o prometu nepokretnosti. godine) 37.

st.10.OBLIGACIONO PRAVO Tužilac u žalbi neosnovano ističe da je ponuda prvotuženog nevažeća od dana povlačenja tj. do 2002. godine. (Iz presude Višeg trgovinskog suda.07. koje izlaze jednom godišnje.2002. od strane tuženog. Momenat zaključenja ugovora je momenat kada su se ugovorne strane saglasile o njegovim bitnim sastojcima. Zakona o obligacionim odnosima). Nisu osnovani navodi žalbe tužioca da tuženi nikada nije vratio ni jedan primerak žiro-računa niti je vratio robu. 1047/2004 od 15. iako mu u opisu radnih zadataka nije i zaključivanje ugovora.05. godine. godine. godine. Pž.F. Pž. njegovo ćutanje . Ovaj ugovor je. Naime. Ugovor koji neko zaključi kao punomoćnik u ime drugoga bez overenog ovlašćenja obavezuje neovlašćeno zastupanog samo ako ga naknadno odobri. Tuženi je i izričito i konkludentno stavio tužiocu na znanje da ne želi dalje poslovne odnose sa njim. a opoziv je primljen 06. godine. dopisom od 09.05. Zbog toga ponuda drugotuženog proizvodi pravno dejstvo od trenutka kada je prispela ponuđenom te je prvotuženi u skladu sa citiranom odredbom Zakona o obligacionim odnosima razmatrao ponudu tužioca zajedno sa drugim ponudama. i da od tog dana tuženi više nije bio učesnik konkursa. ponuda je primljena i otvorena dana 03. direktor tuženog. prema odredbi člana 36. Ugovor među strankama je zaključen kada su se ugovorne strane saglasile o bitnim sastojcima ugovora (član 26. Tuženi je od tužioca poručio jedan primerak oglasa žiro-računa SRJ i istim ugovorom se obavezao na pretplatu i narednih deset izdanja CD-publikacija tužioca. a posebno imajući u vidu dopis od 09. Ugovor koji neko lice zaključi kao punomoćnik u ime drugoga bez njegovog ovlašćenja. (Iz presude Višeg trgovinskog suda..22 - . Zakona o obligacionim odnosima . godine) 39.2004. ponuda se može opozvati samo ako je ponuđeni primio opoziv pre prijema ponude ili istovremeno sa njom. Zakona o obligacionim odnosima.2002.1997. Čak i da nije vršio povraćaj publikacija isporučenih od strane tužioca. odustanka. i istom prilikom vratio isporučene pošiljke. 1. Ćutanje ponuđenog ne znači prihvatanje ponude za zaključenje ugovora.1997. godine) .u smislu člana 42.12. Zakona o obligacionim odnosima). obavezuje neovlašćeno zastupanog samo ako ugovor naknadno odobri (član 88. Tužilac je fakturisao tuženom iznose za dospele publikacije. za šta je jedino ovlašćeno lice L. 6828/2004 od 06. Zakona o obligacionim odnosima). U konkretnom slučaju..po tim navodima posao nije mogao poveriti na zakonit način.Ćutanje ponuđenog ne znači prihvatanje ponude (član 42. zbog čega se njemu .1996. Iz obrazloženja: Utvrđeno je sledeće činjenično stanje: stranke su zaključile ugovor 22.12. stav 2. godine. kao ni navodi da se samo na osnovu prezentacije pismene povratnice pošte ne može utvrditi da li su knjige vraćene. overio D.P. Ugovor koji je zaključen između stranaka kasnije nije konvalidiran. rukovodilac računovodstva i finansija kod tuženog. izjasnio da ne želi poslovni odnos sa tužiocem.ne bi značilo i prihvatanje ponude.2004. Ovo zbog toga što se tuženi. Zbog toga ne postoji pravni osnov po kome bi tužilac mogao tuženom da ispostavi fakture na naplatu na ime isporučenih publikacija od 1996.10. Tužilac se obavezao da će svake godine odštampati naručenu publikaciju na CD-nosaču a tuženi je preuzeo rizik njene dostave putem pošte.

Pravilno je prvostepeni sud postupio kada je usvojio zahtev tužioca i obavezao tuženog da mu isplati iznos od 111. pa izvođenjem dokaza putem veštačenja utvrđuje se da tuženi nije imao primedbi na računski deo nalaza. godine) 41.2002. Navodi žalbe da je prvostepeni sud pogrešio kada je zahtev tužioca usvojio u odnosu na isplaćenu potpunu cenu po trećoj privremenoj situaciji nisu osnovani. je neimenovani kvaziugovor o doživotnom izdržavanju čija se važnost procenjuje po odredbama Zakona o obligacionim odnosima. a u postupku nije bilo bitnih povreda parničnog postupka iz čl. nije reč o imenovanom ugovoru u smislu toga zakona.OBLIGACIONO PRAVO 40. Međutim. st. pa se ima samim tim i smatrati da je ugovor zaključen bez obzira što je ponuđeni vratio ponuđaču ugovor.086.05. Iz obrazloženja: Nižestepeni sudovi su ugovoru o doživotnom izdržavanju. a radnja koja se preduzima po ponudi prilikom realizacije ugovora predstavlja prihvat ponude. Prvostepeni sud pravilno primenjuje odredbu čl.10 dinara zajedno sa kamatom po Zakonu o visini stope zatezne kamate na precizirane iznose u izreci presude od dana dospelosti pa do isplate kao i troškove parničnog postupka u iznosu od 24. st. Ovo sa razloga što u odnosu na utvrđivanje cene za izvedene radove a nalazom veštaka je utvrđeno da je primenjena prosečna tržišna cena za izvođenje radova u spornom periodu.23 - .00 dinara. Zakona o obligacionim odnosima. koji je predmet ovog spora. 2. a radnja koja se preduzima po ponudi prilikom realizacije ugovora predstavlja prihvat ponude. koji predstavlja nastavak tradicije ugovora o doživotnom izdržavanju po pravnim . a kojom je predviđeno da ponuda treba da predstavlja bitne elemente za zaključenje ugovora. Zakona o obligacionim odnosima. prišli kao da je zaključen po propisima Zakona o nasleđivanju. prvostepenu presudu potvrdio. Stoga je ovaj sud iz ovih razloga žalbu tuženog odbio. 354. Ugovor o doživotnom izdržavanju koji nije zaključen po odredbama Zakona o nasleđivanju već po opštim pravilima ugovornog prava.10 dinara zajedno sa kamatom po Zakonu o visini stope zatezne kamate od dospelosti pa do isplate jer je u toku prvostepenog postupka izvršeno veštačenje. Ponuda treba da sadrži bitne elemente za zaključenje ugovora. broj 6567/01 od 14. pa se ima samim tim i smatrati da je ugovor zaključen bez obzira ukoliko je ponuđeni vratio ponuđaču ugovor. Iz obrazloženja: Prvostepenom presudom izrekom pod I usvojen je precizirani tužbeni zahtev tužioca pa je obavezan tuženi da plati tužiocu iznos od 11. istakao da su radovi izvedeni u količini i kvalitetu kako je to tužilac i uradio ali da je cena previsoka pa u odnosu na prvu i drugu privremenu situaciju tužiocu je isplaćena cena a po trećoj privremenoj situaciji je delimično isplaćena. (Iz presude Višeg trgovinskog suda u Beogradu. 2. kada su ti radovi izvođeni kao i vreme i lokacija a nakon ovoga tužilac i precizirao svoj tužbeni zahtev prema nalazu veštaka.728. već o neimenovanom ugovoru zaključenom u smislu člana 26. ZPP-a činjenično stanje je potpuno utvrđeno a na potpuno utvrđeno činjenično stanje pravilno je primenjeno materijalno pravo. Pž. 39.086.

Na zahtev zainteresovane strane sud će naložiti drugoj strani koja odbija da pristupi zaključenju glavnog ugovora da to uradi u roku koji će joj odrediti. (Iz odluke Vrhovnog suda Srbije Rev. Gž. (Iz presude Okružnog suda u Kraljevu. 4348/97 od 8. 04 1998.09. Pošto kvaziugovor o doživotnom izdržavanju nema oslonca u propisima o nasleđivanju. 43. Kako nižestepeni sudovi nisu primenili relevantne propise. Aleatornost je uslov važnosti tog ugovora. godine) Ništav je ugovor koga zaključi punomoćnik umrlog lica.258/98 od 15.2001.1998. u reviziji se osnovan ukazuje da su pobijane odluke produkt pogrešne primene materijalnog prava. To je i bio razlog što je ovaj sud. Rev.10. godine) . Zakona o obligacionim odnosima. u smislu člana 395. aleatoran teretni ugovor. kao što ne postoji ni propis po kome bi kvaziugovor o doživotnom izdržavanju bio rušljiv zbog odsustva aleatornosti. ukinuo obe nižestepene presude i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje. uobičajenim znacima ili drugim ponašanjem iz koga se sa sigurnošću može zaključiti o njenom postojanju. osnovanost tužbenog zahteva u odnosu na primaoca izdržavanja može se oceniti samo prema odredbama o ništavosti ugovora iz člana 103. 3401/01 od 21.04. glavni ugovor. godine) Stvarna volja kod dvostranih teretnih ugovora je bitan elemenat za njegovu punovažnost. Rev. Kvaziugovor o doživotnom izdržavanju je.2000. Zakona o obligacionim odnosima. Pravilna primena materijalnog prava iziskuje da se otklone nedostaci u primeni materijalnog prava. (Vrhovni sud Srbije. Volja za zaključenje ugovora može se izjaviti rečima. godine) 42.24 - 46. Osnovanost zahteva ima se oceniti prema opštim pravilima Zakona o obligacionim odnosima i ništavosti ugovora. 45. (Iz odluke Vrhovnog suda Srbije Rev. na koje je ovaj sud već ukazao. stav 2. godine) 44. 684/98) Ne može se tražiti utvrđivanje prava svojine na nepokretnosti na osnovu zaključenog predugovora. pa se njegova punovažnost ne može procenjivati po pravilima o rušljivim nego po pravilima o ništavim ugovorima. Propisi o formi ugovora važe i za predugovor. Rev. 1303/98 od 01. po svojoj pravnoj prirodi. ugovor je rušljiv kad ga je zaključila strana koja je ograničeno poslovno sposobna. kad je pri njegovom zaključenju bilo mana u pogledu volje strana i kad je to posebnim propisom određeno. Prema članu 111. irelevantno je da li se primenjuje raniji ili važeći Zakon o nasleđivanju. (Vrhovni sud Srbije. 143102 od 26.OBLIGACIONO PRAVO pravilima obligacionog prava sadržanim u austrijskom imovinskom zakonu koji je važio na teritoriji Vojvodine. mane volje ne postoje. ZPP. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije.03. Kako je aleatornost tog ugovora uslov njegove važnosti.1997. . U ovom slučaju. Predugovor je takav ugovor kojim se preuzima obaveza da se kasnije zaključi drugi.

Stranka koja je vodila pregovore bez namere da zaključi ugovor ili je pregovore vodila sa namerom da zaključi ugovor. 51.OBLIGACIONO PRAVO Propisi o formi glavnog ugovora važe i za predugovor. Rev. 1888/90 od 25.10. a čija ponuda nije prihvaćena. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. obavezna je da naknadi štetu koju je druga strana pretrpela vođenjem takvih pregovora. (Vrhovni sud Srbije.1990. odnosno predugovorom se ugovorne strane obavezuju da će u određenom roku zaključiti ugovor. Rev. godine) 53. 1970/93) Stranka koja se odazvala javnom oglasu.1992.06. Pž. Ponuda je predlog za zaključenje ugovora učinjen određenom licu. (Prema odluci VPS. godine) 52. Predugovor i ugovor ne mogu istovremeno egzistirati. (Vrhovni sud Srbije. 1996/93 od 9. Rev. .09. 48.1996.3805/92 od 20. Predugovor o prodaji nepokretnosti koji nije zaključen u pismenoj formi i na kome potpisi stranaka nisu overeni kod suda ne proizvodi pravno dejstvo. Ugovor o poklonu proizvodi pravno dejstvo iako je prihvat ponude učinjen posle smrti lica koje je dalo ponudu. jer se za ovaj predugovor zahteva forma koju predviđa Zakon o prometu nepokretnosti kao uslov za punovažnost ugovora o prodaji nepokretnosti.25 - . (Vrhovni sud Srbije Rev. godine) 47. ali je kasnije odustala bez osnova. godine) Oglas o javnom nadmetanju putem prikupljanja pismenih ponuda za prodaji poslovnog prostora ne predstavlja ponudu za zaključenje ugovora. već samo poziv da se pod objavljenim uslovima ponuda učini. 471/96 od 13.1994. (Vrhovni sud Srbije.godine) 49. (Vrhovni sud Srbije. Prev. ne može uspeti sa zahtevom za poništaj ugovora koji je pošiljalac oglasa zaključio sa trećim licem.1993. 54. koji sadrži sve bitne sastojke ugovora.02. 420/93) 50. 316/94 od 26. Presudom se ne može priznati pravno dejstvo predugovoru tako da isti zamenjuje konačan ugovor i predstavlja osnov za uknjižbu.10.

pošto je tužilac tužbenim zahtevom tražio da se utvrdi da su on i pravni prethodnik ispunili svoje obaveze po prethodnom kupoprodajnom ugovoru od 27. Konačni cilj koji je trebalo postići zaključenjem predugovora u ovoj pravnoj stvari je promet nepokretnosti. 45. tačka 12. a prvostepeni sud obrazlaže svoju odluku kao da je tužbenim zahtevom traženo utvrđenje prava svojine. mogućnost da prethodni kupoprodajni ugovor zameni konačni ugovor i mogućnost uknjižbe prava vlasništva na osnovu presude kakvu traži tužilac ne može predstavljati pogrešnu primenu materijalnog prava. ili istinitost odnosno neistinitost neke isprave. 3. s tim da ne sadrži ni odredbu da stranke preuzimaju obavezu da će docnije zaključiti glavni ugovor. shodno odredbi čl. odnosno nepostojanja nekog prava ili pravnog odnosa. Nadalje. ZOO-a. stav 7. 45. Zakona o obligacionim odnosima. st. te shodno tome da je isti i overen u sudu. 1. Tačno je da tužilac tužbenim zahtevom nije izričito tražio utvrđenje prava svojine. Zakona o prometu nepokretnosti. st. Činjenica da se prvostepeni sud u obrazloženju presude pozvao samo na odredbe čl. a kako prema odredbi čl. ali je bez obzira na to prvostepeni sud pravilno ustanovio da ne postoje zakonski uslovi za usvajanje tužbenog zahteva kakav je tužilac postavio. ZOO-a propisi o formi glavnog ugovora važe i za predugovor. Izuzetno. ZPP-a.11. jer i po nalaženju ovog suda ne postoji zakonski osnov za usvajanje tužbenog zahteva tužioca. 11. Na prethodnom ugovoru o kupoprodaji stana koji je zaključen dana 27. ukoliko je propisana forma uslov punovažnosti ugovora. 188. . što bi u konkretnom slučaju značilo da je izvršena isplata cene u celini ili pretežnim delom i da je došlo do predaje nepokretnosti prema odredbi čl. 454. godine potpisi ugovarača nisu overeni pred sudom. Međutim. 2. 361. a ne i na druge zakonske odredbe koje regulišu mogućnost podnošenja tužbe za utvrđenje. 4. zaključenjem predugovora stranke preuzimaju obavezu da zaključe kasnije drugi. Nadalje. st. zbog čega predugovor i glavni ugovor ne mogu istovremeno proizvoditi pravna dejstva jer u momentu zaključenja predugovora ne postoji glavni ugovor. odnosno zbog apsolutno bitne povrede odredaba parničnog postupka iz čl. to je za punovažnost predugovora bila neophodna pismena forma i da potpisi ugovarača budu overeni u sudu. sud može da prizna pravno dejstvo i predugovoru o prometu nepokretnosti koji je sačinjen u pisanom obliku ukoliko sadrži bitne elemente glavnog ugovora. a navedeni ugovor je samo označen kao predugovor. odnosno utvrđenje pravnih činjenica. kao i da nije povređeno pravo preče kupovine i da nije povređen prinudni propis. st. protivan je odredbi čl. niti se presudom može priznati pravno dejstvo predugovoru (prethodnom ugovoru) tako da isti zamenjuje konačan ugovor i predstavlja osnov za uknjižbu.OBLIGACIONO PRAVO Iz obrazloženja: Neosnovano se žalbom tužioca pobija prvostepena presuda i navodom da nema razloga o bitnim činjenicama. Zakona o prometu nepokretnosti. u konkretnom slučaju i sam tužilac u žalbi (strana 2. ali potpisi ugovarača nisu overeni od strane suda. st. zbog čega nije punovažan. 2. a kada se predugovor izvršenjem obaveze ugasi. pod uslovom da je ugovor ispunjen u celini ili pretežnim delom.26 - . 1. deo tužbenog zahteva kojim se traži utvrđenje da su tužilac i pravni prethodnik tuženog ispunili u celini svoje obaveze po prethodnom kupoprodajnom ugovoru.1997. u skladu sa odredbom čl. 1997. 4. nastaje glavni ugovor. Od ovoga treba razlikovati izuzetnu situaciju kada overeni ugovor sadrži sve bitne elemente ugovora o prodaji nepokretnosti. konvalidaciju ugovora. na osnovu njega ne bi bila moguća uknjižba prava vlasništva. godine i da se presudom prizna pravno dejstvo kupoprodajnog ugovora tako da presuda zameni konačni ugovor da bi se tužilac u zemljišnim knjigama mogao uknjižiti kao vlasnik te nepokretnosti jer prethodni ugovor nije sadržao ni klauzulu intabulandi niti rok za zaključenje glavnog ugovora. predugovor i glavni ugovor ne mogu istovremeno egzistirati. ZPP-a prema kojoj se tužbom za utvrđenje može tražiti samo utvrđenje postojanja.) navodi da prethodni kupoprodajni ugovor apsolutno ne sadrži sve bitne elemente glavnog kupoprodajnog ugovora. glavni ugovor. Pre svega.

(Presuda Okružnog suda u Novom Sadu posl. ZOO-a. U izreci takve presude morali bi biti navedeni bitni sastojci glavnog ugovora o prometu nepokretnosti. Zahteve za naknadu štete na ime porušenog stana su podneli i tužilja i tuženi.2007.27 - . na način i u rokovima određenim čl. ali zbog spornog vlasništva na stanu naknada nikom nije određena. 4. godine tokom NATO bombardovanja. isti ne bi mogao biti usvojen jer nisu ispunjeni uslovi za konvalidaciju predugovora zbog toga što isti nije ispunjen u celini ili pretežnim delom.06. činjenično stanje prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo kada je usvojio tužbeni zahtev. zaključili ugovor o kupoprodaji naznačenog stana. pa sve i da je tužilac postavio valjan tužbeni zahtev za konvalidaciju predmetnog predugovora. kako je u prvostepenom postupku na nesumnjiv način utvrđeno da je stan. Zakona o obligacionim odnosima) PRAVA STRANIH LICA(Član 82b. Među strankama nije sporno da je predmetni stan srušen u maju 1999. nisu predali predmetni stan tužiocu jer pravni prethodnik tuženog za života nije završio nadogradnju u zgradi gde se nalazi i predmetni stan. ali ni pravni prethodnik tuženog.) PREDMET (Čl. srušen tokom NATO bombarodavanja 1999. Nadležni organ je planirao dodelu drugog stana kao naknadu. overen pred Opštinskim sudom dana 27. pa tek ukoliko u tom roku ne dođe do zaključenja glavnog ugovora. Iz obrazloženja: U toku prvostepenog postupka je izvedenim dokazima utvrđeno da su tužilja. i 5. godine ništav u smislu odredbe člana 103. st. pa ga je zbog toga prvostepeni sud pravilno odbio. br. obavezivanje tužene strane da ugovor zaključi u određenom roku i konstatacija da će se nakon bezuspešnog proteka roka smatrati da je glavni ugovor valjano zaključen danom pravnosnažnosti presude i da presuda može biti osnov za uknjižbu prava svojine na nepokretnosti.07. Na stanu koji je posle zaključenja pravnog posla srušen.2002.OBLIGACIONO PRAVO Međutim. Zakona o obligacio.09.1996. 46 – 50. Tužbeni zahtev tužioca nije postavljen u skladu sa navedenim i nije u u skladu sa citiranim propisima. Gž. samo je tužilac u celosti ispunio svoje obaveze po predmetnom predugovoru. pravilno i u potpunosti utvrđeno. to je ovaj ugovor na dan podnošenja tužbe 05. kao kupac i imenovani . pravni osnov za priznanje prava svojine na nepokretnosti i uknjižbu koju je tužilac tražio. ili konvalidirani predugovor. ne predstavlja sam po sebi. godine. stav 1. predugovor zaključen u propisanoj formi.sada pokojni kao prodavac. 45. kao i da je pred nadležnim opštinskim organom vođen postupak u vezi sa naknadom ratne štete. 192/06 od 05. ne može se tražiti utvrđivanje postojanja jačeg pravnog osnova za sticanje svojine. godine. prema utvrđenim činjenicama u konkretnom slučaju. niti tuženi. presuda zamenjuje glavni ugovor o prometu nepokretnosti i predstavlja valjan osnov uknjižbe prava svojine. nego predugovoru verna strana može. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa) 55. Naime. od suda tražiti da drugoj strani naloži zaključenja glavnog ugovora u određenom roku. Nadalje. U žalbi tuženog se osnovano ističe da je na ovako. odnosno isplatio u celosti kupoprodajnu cenu i izvršio ugovorene radove. koji je predmet spornog ugovora.

i kako tuženi nije dostavio dokaz da su navedena sredstva uplaćena na ime navedene participacije preusmerena na drugi objekat. Prema odredbama člana 47. U konkretnom slučaju. Tako tužilja nije mogla. stav 1.u smislu člana 46. jer . a tuženi na izvršenje priključenja objekta. Zakona o obligacionim odnosima predmet ugovora mora biti moguć. (Iz presude Višeg trgovinskog suda Pž. kako je participacija za priključenje objekta od strane prvobitnog investitora bila tuženom plaćena daleko pre zaključenja ugovora sa tužiocem. bliže označe. Kada . kako to pravilno nalazi prvostepeni sud.11. godine) 56. tada se ona ne može upodobiti pismenom ugovoru o prodaji nepokretnosti.pravo svojine prestaje propašću stvari.nije osnovan. (Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu. tražiti utvrđenje da ona ima jači pravni osnov za sticanje svojine na nepostojećoj nepokretnosti. pa je stoga isti ugovor. Ukoliko je predmet ugovora nedopušten ugovor je apsolutno ništav. pa zahtev tužilje za utvrđenje osnova prava sticanja svojine na nepostojećem . pre svega ispituje važnost ugovora zaključenog između parničnih stranaka. dozvoljen i određen a ukoliko jedan od tih uslova nedostaje ugovor ne proizvodi dejstvo. javnom poretku i dobrim poslovnim običajima. odnosno protivan prinudnim propisima.ugovorna obaveza mora biti moguća. stav 2. Gž.2010. a time i nedugovane participacije. to je u trenutku zaključenja ugovora između tužioca i tuženog po kome se tužilac obavezao na plaćanje priključka participacije. apsolutno ništav. dok . Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa .OBLIGACIONO PRAVO nim odnosima. 4605/10 od 03.12. Iz obrazloženja: Pravilno prvostepeni sud.prema odredbi člana 47. Stoga je prvostepeni sud. dopuštena i određena odn. pa je prvostepena presuda preinačena i tužbeni zahtev kao neosnovan odbijen. Zakona o obligacionim odnosima . odrediva.2009. To ne isključuje pravo tužilje da u drugoj parnici postavi odgovarajući tužbeni zahtev. niti je mogla nakon rušenja stana tražiti da se u javnim knjigama upiše kao njegov vlasnik. u navedenoj situaciji radi utvrđivanja da li je bilo dvostrukog plaćanja po osnovu participacije za priključenja objekta. pogrešno primenio materijalno pravo.28 - . nakon što je predmetni stan srušen. predmet ugovora bio nedopušten jer je ugovoreno plaćanje već plaćene.predmet ugovora nije određen u potrebnoj meri. godine) 57.prema podacima iz pismene priznanice o isplati dela cene .srušenom stanu i upisa prava svojine u javnim knjigama na nepokretnosti koja ne postoji . 8812/09 od 23. Iz obrazloženja: Pobijanom presudom odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilaca (kao pravnih sledbenika i isključivih naslednika imenovanog pokojnog) protiv navedenog tuženog a kojim je traženo da se utvrdi da su tužioci suvlasnici sa idealnom 1/6 na delu naznačene katastarske parcele. a koji je i bio osnov tužiočeve uplate spornog iznosa tuženom. usvajajući tužbeni zahtev kao u izreci ožalbene presude.

na ime "isplate za prodato zemljište u zv. i 9. mestu Grad"). Pobijana presuda ne sadrži razloge o tome da li je moguće predmet ugovora identifikovati uviđajem na licu mesta preko naziva nepokretnosti uz sudelovanje veštaka geometra i eventualno ispitivanjem držaoca stana. tač. ZOO navodi da je predmet ugovora odrediv ukoliko se iz sadržine samog ugovora na osnovu elemenata može zaključiti o kom predmetu je reč.šuma u zvanom mestu "Ravna Gora" i druga . U navedenom slučaju. Pošto je postupio u smislu člana 372. koje je predmet prodaje.06. . jer predmet prodaje nije dovoljno određen . 363/08 od 31. dok se u čl.2. godine na novčani iznos od 500 dinara. Odgovor na žalbu nije izjavljen. o tome nikakve dokaze nisu pružili.od 6. predmet ugovora o deobi i poklonu bilo je zemljište koje je u ugovoru označeno nazivima parcela.1971. na koje Okružni sud pazi po službenoj dužnosti. Ako ugovor sadrži podatke pomoću kojih se može utvrditi predmet ugovorne obaveze. O svim bitnim.07.. niti su određene mere i granice. Iz obrazloženja: Sporno je bilo da li je predmet pobijanog ugovora o deobi i poklonu u smislu odredaba čl. ZOO predviđa da predmet ugovora mora biti precizno određen odnosno odrediv.. što bi tuženik bio dužan priznati i trpeti da se tužioci kao suvlasnici uknjiže u javnim knjigama na navedenom zemljištu. 2. Tužioci.2008. Gž. 1.OBLIGACIONO PRAVO nog u izreci pobijane presude. Član 46.29 - . godine.nije navedena površina zemljišta. kako je tuženi isticao u prvostepenom postupku i u žalbi. Protiv ove presude tužioci su blagovremeno izjavili žalbu. na ime "prodaje zemlje" . pa je pravilom o teretu dokazivanja. iako su tvrdili da je ipak bio zaključen ugovor o prodaji u propisanoj formi. godine) 58..oo dinara u roku od 15 dana.1977. i to po osnovu kupovine i održaja. prvostepeni sud pravilno zaključio da ugovor u propisanoj formi nije zaključen. Zakona o parničnom postupku. na koje upućuje i Okružni sud umesto suvišnog ponavljanja.000. Tužioci su obavezani da tuženiku na ime parničnih troškova plate 27. 5. Prvostepeni sud je pravilno i potpuno utvrdio sve činjenice bitne za donošenje odluke u ovoj pravnoj stvari. odnosno da li se prema stanju državine može kazati da među strankama u trenutku zaključenja ugovora nije bilo sporno šta je njegov predmet. iz svih zakonskih razloga.11. Dve priznanice bez broja (jedna: od 27. st. onda je predmet ugovorne obaveze odrediv. odnosno odrediv na osnovu ugovornih odredbi. stav 2.47. ne mogu se upodobiti pismenom ugovoru o prodaji nepokretnosti. Zakona o obligacionim odnosima precizno određen. tužioci ne mogu isticati pravo svojine na predmetnoj nepokretnosti po osnovu kupovine od strane njihovog pravnog prethodnika. U prvostepenom postupku nije bilo bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. Prema tome. Okružni sud je našao da je žalba neosnovana.7.50. na kojoj je konstatovan prijem novca 300 dinara. Zakona o parničnom postupku. (Iz Presude Okružnog suda u Valjevu. činjeničnim i pravnim pitanjima pobijana presuda sadrži potpune i jasne razloge.

K. jer preduzeće "N. Zakona o obligacionim odnosima) 60. to je bilo osnova da se isti ugovor poništi i po oceni Vrhovnog suda.." nad kojim je otvoren stečaj rešenjem prvostepenog suda St..2005. Polazeći od izloženog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su pravilno zaključili da ugovor o cesiji ne proizvodi pravno dejstvo. godine.. broj 1416/95 i zaključen. jer se ne može poništiti nešto što ne postoji...prenosioca potraživanja ." nije imalo potraživanja od tužioca... 51 – 53.K..Z.." DD iz K. privatno preduzeće "N. Pobojni (rušljivi.76 dinara sa kamatom od 27. kako bi po izvođenju svih relevantnih dokaza bio u mogućnosti da donese pravilnu i zakonitu odluku u ovoj pravnoj stvari.. OSNOV (Čl.. .. radi ocene o tome da li je predmet ugovora odrediv. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu Gž. Tužilac je tužbom tražio da se poništi ugovor o cesiji i obaveže "J. Ništav ugovor .09. relativno ništavi) ugovori proizvode pravno dejstvo kao i oni koji su valjani. Iz obrazloženja: U pravosnažno okončanom postupku utvrđeno je da je između PP "N." u momentu zaključenja ugovora o cesiji nije imalo potraživanja od tužioca. "J. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. .1995... godine) 59.01..30 - . Zakona o obligacionim odnosima.. ali se iz određenih zakonskih razloga mogu poništiti." iz K...po prirodi stvari ne može se poništiti... odnosno potraživanje nije određeno po vrsti i količini... godine kojim nije određeno potraživanje koje se prenosi ni po vrsti ni po količini. dakle. pa će potom izvršiti uviđaj na licu mesta sa veštakom geometrom.. 112/01 od 19.....09. Kako se obaveza tuženog ima ceniti pre svega prema ugovoru o cesiji. Zbog toga pravilno su privredni sudovi zaključili da tužilac ima pravo od tuženog da zahteva naknadu štete u iznosu koji je tuženi realizovao na osnovu izdatog akceptnog naloga. niti je u momentu zaključenja ugovora o cesiji tužilac imao obaveze prema preduzeću PP "N.K. godine)... čijim zaključenjem nije konkretizovano o kakvom se potraživanju radi..K. niti ima elemenata na osnovu kojih bi bilo odredivo.... GF "K." AD iz B.. i nema elemenata na osnovu kojih bi bilo odredivo. tada je ništav ugovor o cesiji.B. prijemnika odnosno cesionara i DD "C.. koji je iznos naplatila realizacijom akceptnog naloga izdatog po osnovu ugovora o cesiji. jer predmet ugovora nije određen ili odrediv u smislu člana 47." iz V.2001.1995. kao dužnika odnosno cesusa zaključen ugovor o cesiji 7." da nadoknadi štetu od 127.cedenta. Prev.222. i tako potraživanje tužilac nije mogao preneti na tuženog...06. 797/05 od 14...OBLIGACIONO PRAVO Drugostepeni sud je iz prednjeg ukinuo prvostepenu presudu i naložio prvostepenom sudu da saglasno primedbama stranaka najpre zatraži od stranaka da se izjasne da li im je poznato da nepokretnosti tužioca koje su bile predmet ugovora imaju nazive. Kada ne postoji potraživanje koje cedent prenosi na cesionara.

04. nege i pažnje. prestavši o njemu da brine. U konkretnom slučaju. tužena je počela zanemarivati tužioca. sud nije utvrđivao činjenice od kojih zavisi ocena o tome da li je pobijani ugovor rušljiv. jer je to nesposoban da čini sam. godine. Osnovne pobude i motiv za zaključenje ovog ugovora o poklonu kod tužioca bile su da mu tužena pruži više ljubavi. pobuda zbog koje je tužilac sa tuženom zaključio ugovor o poklonu je otpala. jer je kao slepo lice upućen na tuđu pomoć i negu.31 - . u smislu člana 52. ___. Zakona o obligacionim odnosima i pravnih pravila imovinskog prava kada je utvrđeno da je sporni ugovor o poklonu ništav jer pobuda za zaključenje ugovora o poklonu ulazi u osnov tog ugovora. Zakona o obligacionim odnosima . stav 1. Prema utvrđenim činjenicama. te da se stara o tužiocu. Tokom 2004. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije.1993. godine poklonio tuženoj. U osnov ugovora o poklonu kao dobročinog pravnog posla ulazi i pobuda (motiv). No. pažnju i negu i da se o njemu stara. često bez osnovnih namirnica.12. Revizija br.OBLIGACIONO PRAVO Iz obrazloženja: Poništaj ugovora o poklonu tužilja je tužbom tražila zbog toga što je razvodom braka stranaka otpao motiv za zaključenje ugovora (koji se sastojao u tome da je poklonom tužilja "htela da učvrsti bračnu zajednicu" i da se tuženi "ne bi osećao kao uljez"). Gž. već su to činila druga lica. To je prinudilo tužiočevu majku. Za razliku od ništavih ugovora. to se nije ostvarilo. poklon je ništav budući da pobuda za zaključenje ugovora o poklonu ulazi u osnov ugovora. to bi onda vodilo apsolutnoj ništavosti ugovora u smislu člana 52. br. godine. živele zajedno sa tužiočevom majkom u stanu na kome je ona bila nosilac stanarskog prava. a kada se pobuda zbog koje je ugovor o poklonu zaključen ne ostvari. relativno ništavi) ugovori proizvode pravno dejstvo kao i oni koji su valjani. kraće vreme po zaključenju naznačenog ugovora. godine) . Taj stan je tužilac ugovorom o poklonu Ov. 1329/08 od 04. Međutim. otpada i osnov tog ugovora. staru 80 godina. u početku braka. Prema utvrđenom činjeničnom stanju. a ne deklaratornom tužbom . ali se iz određenih zakonskih razloga mogu poništiti. ništav. pa je on. upoznavši se preko trećeg lica jer je tužilac slep. ne vodeći računa ni o njegovim osnovnim higijenskim potrebama. Iz obrazloženja: Tužena i tužilac su bili u braku od 1984. Ukoliko pobuda (motiv) zbog koje je poklon učinjen otpadne ili se ne ostvari ugovor gubi osnov. Ništav ugovor po prirodi stvari se ne može poništiti jer se ne može poništiti nešto što ne postoji. ostavljajući ga samog po ceo dan.2008. zbog čega je pravilno usvojen tužbeni zahtev. a koji je kasnije zamenjen za dva stana. godine brak je razveden pravosnažnom presudom. te je. jer tužena sa tužiocem nije ostala u braku niti se o njemu starala i brinula.ako je osnov otpao. kao takav. zadržavši za sebe pravo doživotnog uživanja. tužilja je konstitutivnom tužbom tražila da sud svojom odlukom ugovor poništi. Na ovako utvrđeno činjenično stanje pravilno je primenjeno materijalno pravo iz odredbe člana 51. pobojni (rušljivi. i otkupio od preduzeća koje je bilo nosilac prava raspolaganja. Parnične stranke su. godine dođe da živi u stanu sa parničnim strankama. (Iz Rešenja Okružnog suda u Valjevu. 1992. Zakona o obligacionim odnosima. U ovom slučaju. pa ga je. Na jednom od njih tužilac je postao nosilac stanarskog prava.93 od 16. ništav.sa zahtevom da sud utvrdi da je ugovor ništav. Ako bi to bilo tačno. godine) 61. tužiočev motiv za zaključenje ugovora o poklonu bio je da mu tužena pruži ljubav. 1147/05 iz decembra 2005. da tokom 1999.

jer ima nedopušten osnov . (Iz presude Okružnog suda u Čačku. Po oceni Vrhovnog suda prednji zaključak sudova se ne može prihvatiti za sada kao pravilan. Iz obrazloženja: Iz utvrđenih činjenica sudovi izvode zaključak da je stvarna volja ugovornih stranaka bila da se novcem tužilje kupi stan i na istom ubeleži pravo svojine u korist tužene. te da je tužena stekla svojinu na ovom stanu poklonom. Gž. Zbog nedopuštenosti osnova pravnog posla (izuzetno visoke kamate) sudsko poravnanje je delimično ništavo u delu odluke o kamati. kojim bi uredili svoja međusobna prava i obaveze u vezi postignutog sporazuma. Naprotiv. da stranke u ovom stanu dalje zajedno stanuju a da tužilju kao bolesnu osobu tužena neguje. Takav sporazum ne ukazuje da je tužilja učinila poklon tuženoj obezbeđujući joj novac za kupovinu stana od trećeg lica. Ako osnov ne postoji ili je nedopušten. što je međutim izostalo. sudovi utvrđuju da je volja stranaka bila da žive u ovom stanu u zajedničkom domaćinstvu i da se tužena brine o tužilji. . čuva iako među njima ne postoji formalno zaključen ugovor o doživotnom izdržavanju. br. Iz obrazloženja: Presudom prvostepenog suda se utvrđuje da je ništavo sudsko poravnanje u delu odluke o plaćanju kamate… Drugostepeni sud je odbio kao neosnovane žalbe stranaka i potvrđena je prvostepena presuda. već je trebalo da stranke zaključe pravno valjan ugovor o doživotnom izdržavanju.000 DM i kamate od 20% na mesečnom nivou. Volja stranaka da zajedno žive u stanu koji je kupljen isključivim sredstvima tužilje nalagala je da se taj sporazum pravno uobliči posle kupovine stana zaključenjem ugovora o doživotnom izdržavanju. godine) 63. Pravno je moguće da se pravo svojine na kupljenom stanu vodi na ime tužene.05. dakle da stranke u stanu zajedno stanuju i da se tužena o tužilji brine. 595/05 od 19. te tužbeni zahtev u traženoj visini odbijaju. ZOO i radi se o visini kamate koja je u očiglednoj nesrazmeri sa onim što je predmet zajma.OBLIGACIONO PRAVO 62. Iz spisa proizilazi da je zaključeno sudsko poravnanje između stranaka uz obavezu vraćanja zajma od 35. ugovor je ništav. Iz utvrđenih činjenica je vidljivo da je tužilja pri kupovini stana izjavila da joj je svejedno na koga će se pravo svojine na stanu voditi.član 52. Sud je pravilno primenio materijalno pravo. Iz ovih razloga sudovi nalaze da tužilja nema pravo da potražuje da joj tužena vrati novac upotrebljen za kupovinu stana. Za ostvarenje ovog sporazuma nije dovoljna samo njegova realizacija. ali je bilo potrebno da stranke takav sporazum i postignu.2005. Iz takvog utvrđenja suda ne može se izvesti zaključak da su stranke postigle izričit sporazum da se pravo svojine na stanu vodi na tuženom. nalazeći da je sudsko poravnanje delimično ništavo u delu odluke o kamati.32 - .

10. Kako je motiv izostao nepružanjem nege i pomoći. već je ugovor o poklonu zaključen samo da bi se njime poklonoprimac posle smrti poklonodavca legitimisao kao vlasnik kako ne bi platio porez na promet apsolutnih prava. ništav je ugovor o poklonu nepokretnosti ako je motiv zbog koga je poklon učinjen otpao ili se nije ostvario. 52. došlo je do poremećaja odnosa iz razloga što tuženi nije reagovao na tužiljine molbe da je on sa suprugom obilazi. i da osnovanost tužbenog zahteva ocene sa ovog aspekta. a ne u celini. pa je kao takav ništav u smislu člana 52. godine) 65.2002. 114/02 od 11. Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilja je predmetnu nepokretnost prenela na tuženog očekujući da će tuženi sa svojom suprugom pružati negu i pomoć s obzirom na njenu starost i bolest. imajući u vidu da je tuženi pre zaključenja ugovora obilazio tužilju i starao se o njoj. jer mu nedostaje osnov (kauza). površine 28 m2. . a važi ugovor o doživotnom izdržavanju. 1265/02 od 2. Iz obrazloženja: U postupku je utvrđeno da su stranke zaključile ugovor o poklonu dana 3. Kada ugovorom o poklonu nije prenovljen ugovor o doživotnom izdržavanju. II 47/97. Zakona o obligacionim odnosima. bio je njen motiv za zaključenje navedenog ugovora o prenosu nepokretnosti. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. godine) 64. koji bi morao platiti po ugovoru o doživotnom izdržavanju. Očekivano obećanje obezbeđenja nege i pomoć tužilji. ugovor o poklonu je ništav u smislu čl. odnosno namera da se poklonoprimcu učini poklon.33 - . (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. Naime. nisu osnovani. pa je kao stara i bolesna bila prepuštena sama sebi. ZOO. br. pa zato taj motiv ulazi u osnov ugovora. Ništav je ugovor o poklonu nepokretnosti jer je motiv tužilje (očekivano obećanje obezbeđenja nege i pomoći) izostao. nakon toga. Međutim.. i da je tužilja s obzirom na starost i zdravstveno stanje učinila poklon kako bi tuženi iz zahvalnosti i dalje pružao navedene usluge.OBLIGACIONO PRAVO Propustili su sudovi da ocene da li je u ovom slučaju pravni osnov postignutog sporazuma otpao budući da je pravno realizovan samo deo dogovora stranaka. imajući u vidu da je tuženi svojim sredstvima otkupio stan..09. Suprotno tome iz utvrđenog činjeničnog stanja nesumnjivo proizilazi da je motiv tužilje da učini poklon isključivo u obezbeđenju nege i pomoći. Ukazivanje u reviziji da se očigledno radi o isključivoj i bezuslovnoj volji tužilje kao poklonodavca da učini poklon. Dalje je utvrđeno da je u vreme zaključenja ugovora tužilja bila stara 76 godina i da je poklon učinila tuženom u očekivanju da će time obezbediti negu i pomoć od strane tuženog i njegove supruge koja je sestričina tužilje. godine koji je overen kod suda pod Ov. a predmet ugovora je tužiljin stan u U. kako je tuženi to i obećao.2002. decembra 1997. Rev. Ovaj stan je u ime i za račun tužilje otkupio tuženi svojim sredstvima. Rev. to je sporni ugovor ostao bez osnova. Na osnovu takvog činjeničnog utvrđenja nižestepeni sudovi su pravilno zaključili da je tužbeni zahtev tužilje osnovan.

da se tuženom P. kojim je zaključen između pok.. Gž. N. Naime. prenese u svojinu bez naknade. br. pod Ov. onda bi ugovor o poklonu bio punovažan.34 - . a važi ugovor o doživotnom izdržavanju. istu tu imovinu. radi izbegavanja plaćanja poreskih dažbina. ugovor o poklonu je ništav u smislu čl.OBLIGACIONO PRAVO Iz obrazloženja: Prvostepenom presudom je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužilaca kojim su tražili da se utvrdi da je ugovor o poklonu nepokretnosti overenim kod Opštinskog suda u L. ukoliko prenova nije bilo. do 250. ukoliko je došlo do prenova. N. kao poklonodavca. 348. povređeno pravo tužilaca na nužni deo nasleđa iza smrti pok. odnosno ukoliko su pok. koji bi morao platiti po ugovoru o doživotnom izdržavanju. niti o tome ima razloga u prvostepenoj presudi.2001.. odnosno namera da se poklonoprimcu učini poklon. januara 1987. a ugovorom o poklonu se obavezala pok. To onda znači da bi ugovor o poklonu nedostajao osnov (kauza) koji se kod dobročinih ugovora sastoji u nameri da se poklonoprimcu učini poklon i što bi bio uzrok ništavosti ugovora o poklonu u smislu čl. S druge strane. ZOO. S. 871/01 od 20. ZOO. ____/87. 51. br.. Kada ugovorom o poklonu nije prenovljen ugovor o doživotnom izdržavanju. koje bi inače morao platiti po ugovoru o doživotnom izdržavanju. onda u stvari i nije bilo namere na strani pok.S. ZOO. imao dva pravna osnova od kojih je birao onaj koji će za njega biti lakši što se tiče obaveza po osnovu plaćanja poreza. N. već je ugovor o poklonu zaključen samo da bi se poklonoprimac tim ugovorom posle smrti poklonodavca legitimisao kao vlasnik. uz obavezu tuženih da ovo priznaju. S. kao poklonoprimca. N. sa namerom darivanja. a u znatnoj meri i nedostaju. tvrdio tokom postupka. godine. N. Navedeni razlozi o ovim odlučujućim činjenicama nisu dovoljno jasni. N. godine) 66. Prvostepeni sud nalazi da ugovorom o poklonu nije anuliran ugovor o doživotnom izdržavanju jer je ugovor o doživotnom izdržavanju strogo formalni pravni posao te da se u slučaju raskida ovog ugovora mora ispoštovati odgovarajuća forma i da se to nije moglo učiniti samim zaključenjem ugovora o poklonu. već je ugovor o poklonu zaključen samo da bi se njime poklonoprimac posle smrti poklonodavca legitimisao kao vlasnik kako ne bi platio porez na promet apsolutnih prava. S. i da tužioci imaju pravo nasleđa sa udelima od po 1/2 na zaostavštini pok. da su obaveze iz ugovora o doživotnom izdržavanju izvršavane i najzad da je tuženi P. najpre zaključen ugovor o doživotnom izdržavanju a potom ugovor o poklonu i da je predmet oba ugovora ista imovina. te da se radi o ugovoru o poklonu sa teretom kod koga se institut povrede nužnog dela ne može primeniti. postigli saglasnost da obaveze iz ugovora o doživotnom izdržavanju prestaju. N. . da tuženom P. i tuženi P. kako je to inače tuženi P. učini poklon.07. kakva je bila prava volja i namera ugovornih strana prilikom zaključenja ugovora o poklonu i nije li prilikom zaključenja ugovora o poklonu došlo do prenova i prestanka obaveza iz ugovora o doživotnom izdržavanju pod uslovima iz čl. od 24. jer mu nedostaje osnov (kauza). i tuženog M. 52. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu. S. nije jasno. Naime. Prethodno pitanje u ovoj pravnoj stvari je pitanje punovažnosti ugovora o poklonu s obzirom na to da je između istih stranaka sada pok. i tuženog P.

kojim je zaključen između pok. povređeno pravo tužilaca na nužni deo nasleđa iza smrti pok. Naime.1998. 2656/98 od 15. kakva je bila prava volja i namera ugovornih strana prilikom zaključenja ugovora o poklonu i nije li prilikom zaključenja ugovora o poklonu došlo do prenova i prestanka obaveza iz ugovora o doživotnom izdržavanju pod uslovima iz čl.. postigli saglasnost da obaveze iz ugovora o doživotnom izdržavanju prestaju. (Iz presude Opštinskog suda u Lajkovcu P. već je ugovor o poklonu zaključen samo da bi se poklonoprimac tim ugovorom posle smrti poklonodavca legitimisao kao vlasnik. ukoliko je došlo do prenova. Naime. ZOO. ukoliko prenova nije bilo.06. N. ____/87. i tuženog P.. godine) . od 24.2000. Prvostepeni sud nalazi da ugovorom o poklonu nije anuliran ugovor o doživotnom izdržavanju jer je ugovor o doživotnom izdržavanju strogo formalni pravni posao te da se u slučaju raskida ovog ugovora mora ispoštovati odgovarajuća forma i da se to nije moglo učiniti samim zaključenjem ugovora o poklonu. Navedeni razlozi o ovim odlučujućim činjenicama nisu dovoljno jasni. da su obaveze iz ugovora o doživotnom izdržavanju izvršavane i najzad da je tuženi P. To onda znači da bi ugovor o poklonu nedostajao osnov (kauza) koji se kod dobročinih ugovora sastoji u nameri da se poklonoprimcu učini poklon i što bi bio uzrok ništavosti ugovora o poklonu u smislu čl. a ugovorom o poklonu se obavezala pok. koje bi inače morao platiti po ugovoru o doživotnom izdržavanju. kako je to inače tuženi P. onda bi ugovor o poklonu bio punovažan.OBLIGACIONO PRAVO Iz obrazloženja: Prvostepenom presudom je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužilaca kojim su tražili da se utvrdi da je ugovor o poklonu nepokretnosti overenim kod Opštinskog suda u L. kao poklonoprimca. i tuženog M. S druge strane. . N. br. te da se radi o ugovoru o poklonu sa teretom kod koga se institut povrede nužnog dela ne može primeniti. i da tužioci imaju pravo nasleđa sa udelima od po 1/2 na zaostavštini pok. istu tu imovinu. januara 1987. N. učini poklon. S. pod Ov.35 - 68. i tuženi P. prenese u svojinu bez naknade. onda u stvari i nije bilo namere na strani pok. do 250. odnosno ukoliko su pok. (Iz presude Saveznog suda Gzs. N. nije jasno.. onda je ugovor ništav ako otpadne motiv. S.2001. S. N. Rev. ZOO. niti o tome ima razloga u prvostepenoj presudi. a u znatnoj meri i nedostaju.09. br. Ako je kod ugovora o poklonu motiv bitan element ugovora. da tuženom P. 111/99 od 21. kao poklonodavca. godine) Kauza je neposredni razlog za zaključenje ugovora. S. godine. radi izbegavanja plaćanja poreskih dažbina. Prethodno pitanje u ovoj pravnoj stvari je pitanje punovažnosti ugovora o poklonu s obzirom na to da je između istih stranaka sada pok. 51. najpre zaključen ugovor o doživotnom izdržavanju a potom ugovor o poklonu i da je predmet oba ugovora ista imovina. 15/2000 od 29. (Vrhovni sud Srbije. sa namerom darivanja. N. 348.03. godine) 67. imao dva pravna osnova od kojih je birao onaj koji će za njega biti lakši što se tiče obaveza po osnovu plaćanja poreza. N. tvrdio tokom postupka. uz obavezu tuženih da ovo priznaju. da se tuženom P. a nema značaja da li se kauza vidi ili ne vidi iz zaključenog ugovora.

SPOSOBNOST (Čl. (Vrhovni sud Srbije. javnom poretku ili dobrim običajima (Vrhovni sud Srbije.36 - .potpisnik.1994. Kako je navedeni ugovor potpisao za tuženog direktor opšteg i pravnog sektora.1993. godine) 69. 2877 od 08.09. (Vrhovni sud Srbije. Ukoliko je tuženi po prijemu publikacije iskazao volju da osnaži zaključeni ugovor iako ga je potpisalo neovlašćeno lice za tuženog. niti je imalo ovlašćenje zakonskog zastupnika tuženog i nije izričito naknadno odobren od strane zakonskog zastupnika. isti ne proizvodi pravno dejstvo na osnovu člana 54. Iz obrazloženja: Prema stanju u spisima predmet tužiočevog potraživanja je neplaćena cena za izvršene usluge štampanja memoranduma i isporučene publikacije tuženom po ugovoru zaključenom između parničnih stranaka. 4685/98 od 22. 54 – 59. a on nije dopušten ako je protivan prinudnim propisima. 09. Tužilac je u toku postupka dostavljao dokaze da je u skladu sa ugovornim odredbama putem pošte slao publikaciju tuženom pa je smatrajući da je na navedeni način ispunio ugovornu obavezu sud obavezao i tuženog na plaćanje primeraka publikacije odbijajući zahtev za naknadu troškova štampanja memoranduma za koje sam tužilac nije dostavio dokaze. U toku postupka tuženi je sporio da je ovlašćeno lice potpisalo ugovor navodeći da tuženi nije ni odobrio zaključenje istog naknadnim ponašanjem.1998. Ništav je ugovor o poklonu nepokretnosti ako je motiv zbog koga je poklon učinjen otpao ili se nije ostvario.ZOO) i sledom toga njegove ništavosti (član 52. već je prema navodima tuženog on vraćao sve od strane tužioca upućene primerke poštanskog imenika. godine) 71. ZOO pa stoga stranke po osnovu takvog ugovora ne stupaju u među. Rev.03. ZOO). to je sporno da li je isti proizvodio pravno dejstvo jer navedeno lice . nije imalo ovlašćenja za potpisivanje ugovora te vrste. Zakona o obligacionim odnosima) 72. on je dužan ugovorenu cenu.OBLIGACIONO PRAVO Svaka ugovorna obaveza mora imati dopušteni osnov. 740/94 i Gzz. Rev. U situaciji u kojoj je ugovor potpisan od lica koje nije zakonski zastupnik tuženog. 16/94 od 16. Kupovina neuobičajeno velike količine robe (zlatnog nakita) po redovnom toku stvari upućuje na obavezu utvrđivanja dopuštenosti osnova tog ugovora (član 51. godine) 70. Rev.

Iz navedenih razloga neophodno je bilo u toku postupka utvrditi sve ove činjenice i na osnovu utvrđenog a uz davanje jasnih razloga doneti odluku o osnovanosti zahteva. i nema osnova za obavezivanje tuženog. Gž.2003.04. nazive stranaka koje zaključuju ugovor i kada su bitni elementi napisani sitnim slovima.OBLIGACIONO PRAVO sobne poslovne odnose. 2261/03 od 09. 3395/86 od 24. tač.raskid ugovora. Zakona o obligacionim odnosima) 74.12. a ne uobičajnim pozivima na članove) osnovano se može razmatrati da li je cilj tako koncipiranog ugovora dovođenje u zabludu druge ugovorne strane u pogledu prirode tj. godine) Za sklapanje punovažnog ugovora potrebno je da ugovarač ima poslovnu sposobnost koja se traži za zaključenje tog ugovora. ukoliko je tuženi po prijemu navedene publikacije iskazao volju da osnaži zaključeni ugovor iako ga je potpisalo neovlašćeno lice za tuženog. Za ocenu postojanja tuženikove obaveze u toj situaciji od značaja je njegovo ponašanje po prijemu publikacije. godine) 73. MANE VOLJE (Čl. Pri tome se prinudna naplata publikacija po pravosnažnom i izvršnim ispravama ne može tretirati kao volja tuženog za osnaženje ugovora. Zakona o parničnom postupku presuda se ukida i predmet vraća prvostepenom sudu na ponovni postupak. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. st. ne sadrži imena ugovornih strana odn. . Kako pobijana presuda ne sadrži razloge o odlučnim činjenicama.37 - . to je ista doneta uz apsolutno bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 354. Ukoliko forma ugovora nije sačinjena na uobičajan način (ne sadrži jasnu oznaku da se radi o ugovoru. predmeta ugovora. 60 – 66.1986. 14. (Viši sud u Novom Sadu. Predaja na poštu od strane tužioca može se smatrati samo kao ugovoreni način izvršenja obaveze pa je stoga za dokazivanje da je ista izvršena neophodno utvrditi da je tuženi primio navedene publikacije. Nije sporno da je tužilac slao publikacije tuženom smatrajući da time ispunjava svoje ugovorne obaveze ali je sporno da li je tuženi iste publikacije zadržao ili ih je tužiocu vraćao uz dopise u kojima nedvosmisleno iskazuje volju da se poslovni odnos po osnovu spornog ugovora ne uspostavi. kako sam tvrdi. Naime. U ponovnom postupku prvostepeni sud će otkloniti sve navedene nepravilnosti a potom doneti novu odluku po tužbenom zahtevu. on je dužan ugovorenu cenu a ukoliko to nije učinio već je iste vraćao uz zahtev za storniranje . Iz navedenih razloga shodno članu 369. 2. i ista se u ovoj fazi postupka ne može ispitati. on je jasno manifestovao svoju volju da do uspostavljanja poslovnog odnosa po manjkavom ugovoru ne dođe.

ni naziv stranaka koje zaključuju ugovor. Pž. godine. godine) vratio isporučene CDromove i na taj način nedvosmisleno iskazao svoju volju da ne želi da stupi u poslovni odnos sa tužiocem po osnovu isporučenih publikacija. 4170/10 (2009) od 08. sama forma u kojoj je sačinjen ugovor .00 dinara traži na ime ugovora . koncipirana je tako da može da dovede u zabludu lice koje je potpisuje. Zbog toga je takav sporazum ništav i ne proizvodi pravno dejstvo.otpremnice bio u zabludi u pogledu prirode . koji joj uopšte nije ličio na ugovor.11.06. tako da predmetni ugovor svojim izgledom i koncepcijom podseća više na narudžbenicu. objavljivanje prikupljenih podataka neće naplaćivati. Među parničnim strankama nije bilo sporno da je tuženi vratio tužiocu publikaciju na CD-romovima.2007.2007. a ne da će biti dužan da plaća za isporučene publikacije.06.11. To sve može uticati na stvaranje zablude o prirodi samog ugovora. da je na početku razgovora tuženom dao na poklon CD sa postojećim podacima.otpremnice od 07.38 - . koja je overena pečatom tužioca i tuženog i u kojoj je konstatovano da je tuženi primio "Registar tekućih računa" u količini od dva CD-roma. tuženi je prilikom zaključenja predmetnog ugovora . Iz iskaza imenovanog svedoka.11. godine na navedeni iznos.2007. zatim .2007.768.može se osnovano smatrati da je tuženi potpisivanjem otpremnice imao ubeđenje da daje saglasnost za besplatno objavljivanje podataka o svom preduzeću. koji je izdat 15. godine) 75. jer je dopisom od 08. godine (dakle.predmeta ugovora. Osim toga.imajući u vidu i druge okolnosti konkretnog slučaja i navode tužioca da se podaci o tuženom prikupljaju radi objavljivanja .2010. ali da će se naplaćivati publikacija tj.otpremnicu. Tuženi je tužbeni zahtev osporio u celosti navodima da je dopisom od 08.bitni elementi ugovora su napisani sitnim slovima a ne uobičajeno pozivanjem na određene članove u ugovoru.11. jer je prilikom potpisivanja na navedeni način doveden u zabludu. očigledno je da nije bio sposoban da izrazi svoju slobodnu volju i da zbog toga nisu bili ispunjeni uslovi za ovakav prestanak radnog odnosa. Kada tužilac potpiše sporazum o prestanku radnog odnosa jedan dan posle utvrđivanja telesnih povreda koje su mu nanete u istražnom pritvoru.prema činjeničnom stanju koje je utvrđeno u prvostepenom postupku . prvostepeni sud je utvrdio da su joj predstavnici tuženog kao svrhu posete naveli davanje podataka.otpremnice tuženi u stvari daje saglasnost za besplatno objavljivanje podataka o preduzeću.otpremnica od 07. zaposlene kod tuženog.OBLIGACIONO PRAVO Iz obrazloženja: Tužilac . godine obavestio tužioca da mu vraća predračun kao i dva primerka CD-roma i prema prijemnoj knjizi uputio tužiocu pošiljku koja se sastoji iz dva CD-roma preko pošte.2007. te . jer u sebi ne sadrži jasnu oznaku da je u pitanju ugovor.otpremnice.otpremnica proizvodi pravno dejstvo. U konkretnom slučaju. jer je bio u uverenju da potpisivanjem ugovora . Na to upućuje i njegovo ponašanje nakon potpisivanja ugovora . mediji gde će podaci biti objavljeni.2007. Tuženi je dopisom od 08. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. Takođe je utvrđeno da se zakonski zastupnik tužioca obratio tuženom kako bi prikupio podatke radi sastavljanja periodične baze podataka.2007.iznos od 42. da je on kao zakonski zastupnik i direktor tužioca potpisao otpremnicu i da je predstavnicima tuženog objasnio da se podaci odn. pre nego što je tužilac tuženom ispostavio račun za navedene publikacije. te da je tom prilikom potpisala predmetni ugovor . Po tom osnovu tužilac je tuženom ispostavio račun od 15. godine osporio i vratio predračun tužioca kao i CD-romove. .12. niti da ima nameru da sa tužiocem zaključi dvostrano teretni pravni posao. godine.11. ali je bilo sporno da li ugovor .

Prvostepeni sud je zaključio da navedene telesne povrede nisu nastale samopovređivanjem tužioca već fizičkom torturom u pritvoru i da prilikom sačinjavanja sporazuma o prestanku radnog odnosa 04. a takva je morala biti .12. Iz obrazloženja: Tokom prvostepenog postupka. zbog nanetih telesnih povreda utvrđenih i konstatovanih dana 03. To podrazumeva da je volja zaposlenog bila slobodna i da na nju nije bilo uticaja. na osnovu izvedenih dokaza.12.12. godine. Dakle.2005. U situaciji kada su stranke zaključile vansudsko poravnanje kojim su izmenile i utvrdile visinu mesečne rente i koje ima snagu izvršnog naslova. a koja je vansudskim poravnanjem između stranaka od 21.12.049.fizičke torture u pritvoru. I 1495/05 od 14. Zakona o obligacionim odnosima. godine . godine od strane Komisije lekara Instituta za sudsku medicinu Medicinskog fakulteta.2001. Zbog odsustva slobodne volje tužiocu je nezakonito prestao radni odnos. (Iz Presude Okružnog suda u Beogradu. godine.2005.537.1995. kojim su ugovorili korekciju rente dosuđene navedenom sudskom presudom u iznosu od 188.2006. pa je pravilno prvostepeni sud obavezao tuženu da tužioca vrati na rad i usvojio tužbeni zahtev tužioca i u tom delu. utvrđeno je da su tužilac i tuženi zaključili naznačeno vansudsko poravnanje od 15. te po tom poravnanju jedna od strana postupi i izvrši određenu isplatu.1995. strahovao za svoj integritet. stav 2. nanetih tupinom teškog i jako zamahnutog mehaničkog oruđa. Relevantne odredbe: Ako je ugovorna strana ili neko treći nedopustivom pretnjom izazvao opravdani strah kod druge strane tako da je ova zbog toga zaključila ugovor. godine) 76. Kako volja tužioca nije bila slobodna. Gž. U konkretnom slučaju. po sporazumu o prestanku radnog odnosa zaposlenom prestaje radni odnos na osnovu njegove pismene izjave upućene poslodavcu da želi da raskine radni odnos. sporazumni prestanak radnog odnosa pretpostavlja slobodno izraženu volju zaposlenog i poslodavca.94 dinara mesečno.2005. Članom 4. godine (jedan dan posle utvrđivanja telesnih povreda) tužilac nije bio sposoban da izrazi svoju volju. godine ugovorili su isplatu mesečne rente u iznosu do 4.02. onda druga strana ne može tražiti poništaj poravnanja pozivajući se na zabludu. pa je pravilno usvojen tužbeni zahtev tužioca.62 dinara. je predviđeno da će se tužiocu utvrđeni iznos rente isplaćivati počev od 01.OBLIGACIONO PRAVO Iz obrazloženja: Tužilac je. Zbog toga nisu bili ispunjeni uslovi za sporazumni prestanak radnog odnosa. stav 1. godine povećana na iznos od 3. nije bio sposoban da izrazi svoju slobodnu volju prilikom sačinjavanja sporazuma o prestanku radnog odnosa 04. Strah se smatra opravdanim ako se iz okolnosti vidi da je ozbiljnom opasnošću ugrožen život i telo ili drugo značajno dobro ugovorne strane ili trećeg lica .nezakonita. tužilac zbog posledica telesnih povreda nanetih tupinom teškog i jako zamahnutog mehaničkog oruđa .02. druga strana može tražiti da se ugovor poništi član 60. Pri tome.8.87 dinara.pravilan je zaključak prvostepenog suda da su osporena rešenja tužene . ako je druga strana spremna da izvrši ugovor kao da zablude nije bilo. Zakona o obligacionim odnosima.39 - . Sporazumom od 15.02.1995.član 60.

ZOO-a. kao da ni zaključeno poravnanje nije suprotno prinudnim propisima. godine.1992. taj drugi ugovor važi ako su ispunjeni uslovi za njegovu pravnu valjanost”. istog propisa: “ali. utvrđenje da je ugovor o poklonu prividan ugovor u smislu člana 66. ZOO-a. obično nedozvoljenom. da bi posle toga između istih lica 24. ne da bi prikrio neki drugi ugovor. godine. u razlozima ožalbene presude utvrđuje da je u članu 4. sa stanovišta primene pozitivnih propisa. Poravnanjem je dogovoreno da vansudsko poravnanje ima snagu izvršnog sudskog naslova. a zatim i pobijanje ugovora o prodaji koji je prethodno zaključen. pa stoga odbija zahtev za poništaj vansudskog poravnanja. ovog Zakona. kao i da snosi nastale sudske troškove. Najpre.40 - . stav 1. U ovoj parnici tužilac kao suvlasnik na predmetnim nepokretnostima pobija ugovor o prodaji zbog povrede prava preče kupovine.12.2006.9. prividan ugovor nema dejstva među ugovornim stranama i da prividan ugovor može. s tim što će mu se razlika između isplaćenog i sada utvrđenog iznosa rente za decembar 2005. bio zaključen i ugovor o poklonu gde je prvotuženi poklonodavac a drugotuženi poklonoprimac.06. godine isplatiti uz isplatu rente za januar 2006. pa je prvostepena presuda potvrđena. Zakona o obligacionim odnosima. u kome je predviđeno da "se strana koja je u zabludi ne može na nju pozivati ako je druga strana spremna da izvrši ugovor kao da zablude nije bilo". ali i ne mora. (Presuda Okružnog suda u Čačku. stav 1. prvostepeni sud pravilno zaključuje da se ne radi o zabludi tužioca. . takođe. ako prividan ugovor prikriva neki drugi ugovor.11. s obzirom da je u tom članu navedeno da se za decembar 2005. stav 4. Zbog toga su neosnovani navodi žalbe tužioca. vansudskog poravnanja došlo do greške u kucanju kada je navedeno da se povećani iznos rente utvrđuje počev od 01. Zakona o obligacionim odnosima.OBLIGACIONO PRAVO do dvadesetog u mesecu za prethodni mesec. već u nekom sasvim drugom cilju. da proizvodi pravno dejstvo kada ga potpišu obe strane i da tužilac prihvata da nakon zaključenja ovog poravnanja povuče naznačenu tužbu za utvrđivanje visine rente. valja ukazati prvostepenom sudu da prema odredbi člana 66. Pravilo o istovremenosti prividnog i prikrivenog ugovora postoji u slučaju kada prividan ugovor prikriva neki drugi ugovor ali je zaključen i u drugom cilju. javnom poretku i dobrim običajima u smislu člana 103. godine.2006. godine povećani iznos isplati uz rentu za januar 2006. to se tužilac ne može pozivati na zabludu saglasno članu 61. prikrivati neki drugi ugovor. Iz obrazloženja: Prema stanju u spisima prvotuženi je prodao drugotuženom nepokretnost bliže označene u pismenom i pred sudom overenom ugovoru o prodaji od 25. Prvostepeni sud. U praksi se najčešće dešava da prividan ugovor i zaista prikriva neki drugi ugovor. a između stranaka je ugovorena prodaja. na primer zaključen je ugovor o poklonu u pismenoj formi. a sadržina zahteva tužbe je najpre. da nema mana volje u smislu člana 111. Gž. 774/06 od 07. kao prejudicijelno. jer na ovakav zaključak upravo ukazuje sadržina odredbe stava 2.1994. godine. Imajući u vidu da se vansudsko poravnanje izvršava. obično nedozvoljenom. Tumačeći volju stranaka i nespornu činjenicu da se vansudsko poravnanje od strane tuženog izvršava i da je već isplaćen povećani iznos. ali se dešava i da je prividan ugovor zaključen. godine. godine) 77. zbog povrede prava preče kupovine. U konkretnom slučaju ugovor se već izvršava.

41 - . jer ugovor o prodaji mogao je da prikriva ugovor o poklonu samo ukoliko je u trenutku zaključenja ugovora 25. tim ugovorom prikriva ugovor o poklonu. o čemu se prvostepeni sud detaljnije izjasnio u prvostepenoj presudi. ovde važi pravilo o istovremenosti prividnog i prikrivenog ugovora.3. već samo u srazmerno manjem delu..04.000 DM sa rokom vraćanja od 5 meseci i 10% kamate) a da su napred navedeni ugovori kojima se prikriva pravi ugovor prividni i da nemaju dejstva među ugovornim stranama. Na osnovu nalaza i mišljenja veštaka finansijske struke utvrđena je obaveza tužene u vraćanju duga. prvo pismenim ugovorom na 16. br.500 DM a zatim i ugovorom gde je iznos zajma sa sve kamatom preračunat u dinare na 165. sa rokom vraćanja od pet meseci i 10% mesečne kamate. saglasno odredbi člana 141. koje prvostepeni sud nije imao u vidu..000 dinara. Prikriveni ugovor proizvodi pravno dejstvo među ugovornim stranama.1992. da je ovo pravi ugovor između stranaka koji je međutim prikriven. osim u pogledu kamate. prvostepeni sud je u suštini i pravilno zaključio da u konkretnom slučaju između stranaka važi pravi ugovor (zajam od 11. umeri stopu ugovorene kamate.11.9. prema onome što tvrdi tužilac. Kod ovakvog stanja stvari. u svemu kao u izreci pobijane presude pod I za koji iznos je prvostepeni sud naredio da će se izvršiti realizacijom hipoteke. 1992. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je utvrdio da su tužilja kao zajmodavac i tužena kao zajmoprimac zaključili ugovor o zajmu 11. ugovor o poklonu zaključen između tuženih je prividan pravni posao. kojim su utvrđeni načini i dinamika vraćanja zajma. ako je pravno valjan. godine. godine postojala saglasnost između ugovarača da se ugovor o prodaji zaključuje kao prividan ugovor i da se. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu. opredeljujući se u konkretnom slučaju za domicilnu kamatu. i 15. jer je i po nalaženju Okružnog suda ugovorena kamatna stopa nesrazmerno visoka u odnosu na okolnosti konkretnog posla i da je kao takva u suprotnosti sa načelom savesnosti i poštenja. istog Zakona kojim se zaštićuje načelo jednake vrednosti davanja kod dvostranih ugovora. 12. godine) 78. po nalaženju Okružnog suda pravilno. ZOO-a. i 2. a da je hipoteka upisana prema ugovoru na iznos od 165. zaključen sa ciljem da se izigra tužiočevo pravo preče kupovine. s obzirom da je tužena počela da kasni sa ispunjavanjem obaveza. Prvostepeni sud u razlozima svoje presude navodi da ugovor o prodaji od 25. st. da bi se prikrila kamata. godine nije u celini izvršen u pogledu plaćanja kupoprodajne cene. pa je prvostepeni sud bio dužan da.OBLIGACIONO PRAVO U konkretnom slučaju.1997. te načelom jednake vrednosti davanja iz čl. godine i da stoga ugovor o prodaji prikriva ugovor o poklonu. ____/96 I Opštinskog suda u B.). br.2005. da je posle toga zaključen aneks ugovora o zajmu od 17. Gž.000 dinara (Ov. Drugim rečima. što je potpuno nejasno. odnosno da primeni utvrđeno načelo ograničenosti stope ugovorene kamate ustanovljeno člana 399.000 DM. 1. . istovremeno. što je učinio.9. od strane drugotuženog kao kupca. ZOO-a.1994. s obzirom na odredbe člana 66. 508/05 od 01. te da je prvotuženi sada odlučio da drugotuženom pokloni predmetne nepokretnosti o čemu su postigli saglasnost koju su perfektuirali pismenim ugovorom o poklonu od 21. ZOO-a. Prividni ugovor nema dejstva među ugovornim stranama ali prikriveni ugovor proizvodi pravno dejstvo među ugovornim stranama.

Rev. 4160/03 od 29. kao ostatak kupoprodajne cene. odn. u smislu čl.496.1994. s tim što su tužioci taj iznos primili u tri dela. neosnovano je isticanje tužilaca da su dovedeni u zabludu u pogledu prave vrednosti predmeta ugovora. U ime tužilaca kao prodavaca ugovor je potpisao advokat na osnovu overenog punomoćja za zaključenje tog ugovora. Tvrdnje tužilaca iznete u postupku da “nisu gledali šta potpisuju” . stav 2. ne postoji očigledna nesrazmera. nemačkih maraka ( odnos nemačke marke i dinara bio je 1:1 ). godine) 79.2004. Veštačenjem je utvrđeno da je tržišna vrednost kuće u vreme kupoprodaje iznosila 63. zbog čega bi se u smislu člana 139.nakon overe ugovora .04.07. tuženi je isplatio nakon overe kupoprodajnog ugovora.000 nemačkih maraka (na ime avansa) isplaćen tužiocima 31. Zakona o obligacionim odnosima. Zakona o obligacionim odnosima. Na tako utvrđeno činjenično stanje nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su odbili tužbeni zahtev tužilaca za poništaj ugovora iz razloga apsolutne i relativne ništavosti. Osim toga. prilikom potpisivanja prethodnog (pripremnog) sporazuma o kupoprodaji kuće. 90. Zakona o obligacionim odnosima mogao tražiti poništaj ugovora.1994. godine. br. stav 3. Zbog bitne zablude se poništaj ugovora može tražiti samo ako je strana koja se poziva na zabludu postupala sa pažnjom.tuženi su stupili u posed nepokretnosti. 918/04 od 06.000 nemačkih maraka. Tužioci su potpisali priznanicu da im je kupoprodajna cena isplaćena u celosti.33 dinara. Zakona o parničnom postupku. godine ) . zbog čega se ne mogu pozivati na zabludu u smislu člana 61. Iz obrazloženja: Između parničnih stranaka (i to tužilaca kao prodavaca i tuženog kao kupca) – kako proizilazi iz utvrđenog činjeničnog stanja . ( Iz presude Vrhovnog suda Srbije. Za zaključenje ugovora pribavljena je saglasnost Ministarstva finansija Republike Srbije za promet nepokretnosti. kao predmeta obaveza ugovornih strana. Navodima revizije da su tužioci bili u zabludi prilikom potpisivanja prethodnog sporazuma i punomoćja advokatu za zaključenje ugovora kao i priznanice. osporava se utvrđeno činjenično stanje što je suprotno članu 385.09. i 91. (Iz presude Okružnog suda u Valjevu. sačinjen je u pismenom obliku i overen kod suda. za čije zaključenje je pribavljena saglasnost Ministarstva. godine ugovor o kupoprodaji kuće. radi se o samo jednom ugovornom odnosu iz koga su preostale obaveze za tuženu samo za iznos iz stava I pobijane presude. Prvo.2004.05. poništaj ugovora zbog bitne zablude može se tražiti samo ako je strana koja se poziva na zabludu postupala sa pažnjom koja se u prometu zahteva. a . kako se tužbom tražila realizacija hipoteke prema ugovorima koji su kao prividno ništavi i kako hipoteka u ovom smislu prati pravnu sudbinu ugovora to je prvostepeni sud pravilno primenio materijalno pravo kada je odlučio kao u stavu II pobijane presude. i drugo. a iznos od 27. Ugovor o kupoprodaji nepokretnosti. tako što je iznos od 40.000 nemačkih maraka. a advokat koji je u ime prodavaca zaključio ugovor imao je overeno pismeno punomoćje za njegovo zaključenje. Zbog čega u konkretnom slučaju ne postoje razlozi apsolutne ništavosti ugovora. Gž. overen pod navedenim brojem. Imajući u vidu da u odnosu između tržišne vrednosti kuće utvrđene veštačenjem i kupoprodajne cene.42 - . Predmetna nepokretnost prodata je za 67.ukazuju da nisu postupali sa potrebnom pažnjom.zaključen je 28.OBLIGACIONO PRAVO U skladu sa utvrđenim činjeničnim stanjem pravilna je odluka sadržana u izreci pobijane presude pod II.

66. ne zbog toga što je tuženi ispunio svoje obaveze kupca iz ugovora. a ne podmetnutih ugovorača. po pismenom ugovoru o prodaji od 5. pošto u stvarnosti ugovor o prodaji nije nikada zaključen između tužilja i tuženika. Iz obrazloženja: Pravilna primena materijalnog prava na činjenično stanje utvrđeno u prvostepenom postupku nalagala je odbijanje tužbenog zahteva. u celini ili delimično. stvarni ugovor koji kao prikriveni važi. što je kasnije kao svedok u svom iskazu potvrdio M. Đ. pri čemu se najverovatnije htelo – što inače i nije od posebnog značaja. ali ne iz razloga navedenih u pobijanoj presudi. što je u ovoj parnici bez značaja. Prema tome. u konkretnom slučaju. stav 1. 2004. (Iz presude Okružnog suda u Valjevu. kao vanknjižni vlasnik.43 - . II Ov. već iz razloga koji slede. Prividni ugovor nema dejstva među ugovornim stranama. Svakako da taj ugovor podleže sudskom raskidu zbog neizvršenja pod uslovima predviđenim zakonom i u postupku koji podrazumeva učešće stvarnih. kao prodavca i tuženog kao kupca (prikriveni ugovor). a ništav ugovor se ne može raskinuti zbog neizvršenja. koji je nepokretnost primio u državinu a cenu je platio kroz nenaplaćene honorare za advokatske usluge koje je pružio tužiljama u dužem vremenskom periodu. što dalje znači da je prividni ugovor apsolutno ništav. a nisu bile sporne ni u prvostepenom postupku. br. jeste ugovor između svedoka M.. kod pravilno utvrđenih odlučnih činjenica. tako da je tužbeni zahtev za raskid ugovora neosnovan iz ovih navedenih razloga. po usmenom ugovoru nepokretnost je prodao tuženom i od njega naplatio ugovorenu kupoprodajnu cenu. se sporazumeo sa tužiljama i tuženim da se tužilje samo forme radi prikažu kao prodavci u ugovoru koji zaključuju sa tuženim kao kupcem i overavaju pred Opštinskim sudom u V.. Đ. da su oni predmetnu suvlasničku nepokretnost prodale svedoku M. godine) . raskidu ugovora o prodaji nepokretnosti koji je tražen zbog neizvršenja od strane tuženog kao kupca. nije bilo mesta.01. Navedeno činjenično stanje upravo ukazuje da je ugovor zaključen između tužilja kao prodavca i tuženog kao kupca u stvari samo prividan ugovor. Đ. Ovo su odlučne činjenice u parnici i navodi žalbe kojim se osporavaju i pobijaju ostale činjenice. Pravilo o prividnosti pravnog posla primenjuje se i u slučaju kada se neko lice samo prividno pojavljuje u ugovoru kao ugovorena strana. Prividni ugovor prema članu 66.1993.OBLIGACIONO PRAVO 80. i da se tužilje samo prividno pojavljuju u ugovoru kao prodavci. Naime. ____/93 od 17. st. umesto pravog ugovorača u čijoj imovini treba da se ostvare dejstva ugovora (personalna simulacija). prema tome da li bi se moglo uzeti da su tužilje kao podmetnuta lica u stvari zastupale pravog ugovorača. i tuženog i verovatno plaćanje dva poreza na promet. Pravna važnost prikrivenog ugovora procenjuje se prema opštim uslovima (čl. nisu od značaja. Đ. godine.. br. Đ. i najzad da ugovor zaključen između tužilja i tuženika u stvari prikriva ugovor između svedoka M. a drugi između svedoka Đ. 228/04 od 27. godine. podmetnuto lice. Đ. a koje se u suštini žalbama i ne osporavaju. što dalje znači da je prividni ugovor apsolutno ništav. kao prodavca i tuženog kao kupca. a ništav ugovor se ne može raskinuti zbog neizvršenja. tzv. već je spornu nepokretnost tuženiku prodao svedok M.02. 2.. advokat iz V. odnosno M. Posle nekoliko godina svedok M.05. kako bi se nepokretnost prevela na tuženog kao poslednjeg kupca. Tužilje su još u tužbi navele. Pri tome advokat Đ. izbeći zaključenje i overa dva ugovora od kojih bi prvi bio između tužilja i svedoka Đ. ZOO-a) i. nema dejstva među ugovornim stranama. Đ. ma kakvo bilo stanje stvari u vezi tih činjenica. ZOO-a. Gž. do kojih je prvostepeni sud došao pravilnom ocenom izvedenih dokaza..1988.

Iz obrazloženja: Po shvatanju Vrhovnog suda. Okružni sud je u toku postupka ukazao prvostepenom sudu na značaj sporne činjenice. ____/04.2004. godine.08. to bi pravni osnov po osnovu kojeg tužilja ističe svoje potraživanje mogao proizaći samo iz prava na naknadu štete u smislu člana 510.OBLIGACIONO PRAVO 81. da li je prava volja ugovornih strana bila da predmet ugovora predstavlja i sporna nepokretnost i u odlukama Gž. Neosnovani su revizijski navodi tužilaca da se radi o prividnom ugovoru.44 - . (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. godine) 82. i to od zaključenja 1997. 1999. čime je u potpunosti ispunio svoju ugovornu obavezu.03. vodio ga u bolnicu na lečenje. Tuženi je svom ocu nabavljao sve što je bilo potrebno. donosio mu hranu. Iz obrazloženja: Prema sadržini pismenog ugovora. te pravilno ocenili da se ne radi o simuovanom pravnom poslu iz člana 66. osnov ili predmet obaveze. pa do smrti pok. 3680/03 od 25. a tuženi nije u mogućnosti da ispuni ugovor o tom delu onako kako po tekstu pismenog ugovora njegova obaveza glasi. Ovo stoga što su sudovi nesumnjivo utvrdili da je tuženi ugovor o izdržavanju u celosti izvršavao saglasno izraženoj volji primaoca izdržavanja. sporazuma o pružanju nege i pomoći od 3. obilazio ga svakog drugog dana. Ukoliko postoji nesporazum između prave volje ugovornih strana i izraza te volje kroz pismenu ispravu o ugovoru vezanu za prirodu ugovora. važi ono što su ugovorne strane zaista ugovorile. M. stav 3. pa je stoga pravilno odbijen tužbeni zahtev da se utvrdi ništavost ovog ugovora. br. Stoga nisu ispunjeni uslovi za raskid ugovora zbog neispunjenja iz člana 124. tužilja se obavezala da čuva tuženikovu majku i o njoj se brine. Ne radi se o simulovnom ugovoru o doživotnom izdržavanju kada se on od njegovog zaključenja do smrti primaoca izdržavanja izvršavao saglasno njihovoj volji. Neosnovan je i eventualni tužbeni zahtev za raskid ugovora o doživotnom izdržavanju. Rev. ZOO. pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da je volja ugovornih strana bila da se zaključi ugovor o doživotnom izdržavanju i da se prema svim okolnostima u konkretnom slučaju ne radi o ugovoru zaključenom u cilju lišavanja tužilaca naslednog prava na imovini koja je predmet ugovora. godine. kako je ugovorom bilo predviđeno. . odnosno da se radi o ništavom ugovoru u smislu člana 103. ___/03 i Gž.1989. a kao naknadu za ove usluge tuženik se obavezao da tužilji preda u svojinu tri manje parcele šume koje čine jednu celinu. dao odgovarajuće primedbe po kojima prvostepeni sud nije postupio. ZOO-a. br. Kako je deo jedne od parcela koje su bile predmet ugovora i u vreme zaključenja ugovora bio u svojini trećeg lica čije pravo potpuno isključuje tužiljino pravo. kupovao lekove. ZOO. snosio troškove sahrane i pomena. Zakona o obligacionim odnosima. jer iz utvrđenog činjeničnog stanja proizilazi da je ugovor bio izvršen u skladu sa njegovim odredbama. ali ovo samo ukoliko bi se ispostavilo da se tuženi i zaista obavezao da i spornu nepokretnost tužilji preda u svojinu i državinu. stav 1.

stav 1. i 637.OBLIGACIONO PRAVO Pravilo je da ako između prave volje ugovornih strana i izraza te volje. 1638/04 od 29. postoji nesaglasnost. Ovo stoga što je primena odredaba čl. član 635.2004. važi ono što je zaista ugovoreno. Opštih uslova ugovora iz člana 16. pismene isprave o ugovoru. Dosledno rečenom. godine) 83. kao i revalorizacija tako obračunatog duga. Zakona o obligacionim odnosima. Zakona o obligacionim odnosima. stav 1. ovakvo pravno shvatanje nižestepenih sudova nije utemeljeno u pravilnoj primeni materijalnog prava. Iz obrazloženja: Nižestepeni sudovi su stanovišta da tužilac ima prvo na obračun klizne skale za ceo iznos ugovorene cene po osnovnom ugovoru i aneksu ugovora. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu. po nahođenju nižestepenih sudova. saglasno odredbi člana 262. pa će stoga u ponovnom postupku prvostepeni sud na pouzdan način kao prethodno pitanje utvrditi sadržinu prave volje ugovornih strana u pogledu predmeta obaveze tuženog i da li postoji nesaglasnost između prave volje i izraza te volje koji je sadržan u tekstu pismenog ugovora kao i ima li možda nesporazuma o predmetu obaveze u smislu člana 63. Saglasno tim odredbama sudovi su našli da su parnične stranke ugovorile klizanje 75% cene. Iz tog su razloga nepotpuno utvrđene i odlučne činjenice za presuđenje ovog spora. obzirom na zapisnik o tehničkom pregledu objekta. To najpre podrazumeva obavezu prvostepenog suda da shodno odredbi člana 63. Stoga se. U ponovljenom postupku otkloniće se propusti na koje je ukazano ovim rešenjem. br. ali obzirom da su cene porasle preko 10%. iako je ugoveno da se cena radova neće menjati i to u slučaju da je cena elemenata toliko povećana da bi trebalo da cena radova bude veća za više od 10%.45 - . U tom cilju raspraviće se da li je tužilac ispoštovao ugovoreni rok gradnje.845. Zakona o parničnom postupku raspravi da li u konkretnom slučaju postoji apsolutna nadležnost suda za postupanje u ovom sporu. U konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za primenu navedenih zakonskih odredaba. te da istom pripada i revalorizovani iznos obračunate razlike u ceni zaključno sa 1. Zato je pogrešnom primenom materijalnog prava tužiocu priznata razlika u ceni i u odnosu na fiksni deo ugovorene cene od 25%. Zakona o obligacionim odnosima. kako bi bio u mogućnosti da u ovoj pravnoj stvari donese pravilnu i zakonitu odluku. 1.1998. godine. konstatovane primedbe i date naloge za njihovo otklanjanje. U skladu sa takvim pravnim shvatanjem prihvaćen je usaglašeni nalaz i mišljenje veštaka po ukupnom dugovanju tuženog i dosuđeno tužiocu 7.10. i člana 637. te odredbi člana 17. 636. u situaciji kada su parnične stranke ugovorom predvidele kliznu skalu i utvrdile metod njenog obračuna nema mesta primeni odredaba člana 637. Za slučaj da se utvrdi prekoračenje ugovorenog roka gradnje razlika u ce. jer su parnične stranke. Međutim.82 dinara.548. i 3. Kod ugovora o građenju ipak može doći do izmene cene radova. Zakona o obligacionim odnosima uslovljena odsustvom ugovorne klauzule o dopuštenosti izmene ugovorene cene gradnje. smatraju da tužiocu pripada i pravo na razliku u ceni i za preostalih 25% fiksno ugovorene cene. odnosno postojanju ugovorne odredbe o zabrani bilo kakve izmene ugovorom utvrđene cene. Gž. st. Zakona o obligacionim odnosima i pitanje razlike u ceni mora raspraviti na način i pod uslovima propisanim ugovorom parničnih stranaka. Ovakva odluka nižestepenih sudova utemeljena je u posebnim uslovima ugovora parničnih stranaka. ugovorile kliznu skalu i metod obračuna iste. Tek u slučaju da takav prigovor bude odbijen utvrdiće se da li i za koji iznos i period tužiocu pripada razlika u ceni. stav 2.11.

prikrili zaključenjem ugovora o kupoprodaji. utvrdiće se u kojem procentu su tako obračunati radovi ostali neisplaćeni. Pritom sam obračun razlike u ceni se mora sačiniti u svemu u skladu sa ugovorenom metodologijom propisanom odredbom čl. pri čemu će imati u vidu sadržinu spornog ugovora. u odgovoru na pitanje da li je tužilac mogao biti u izvinjavajućoj zabludi (čl. Iz obrazloženja: Ukoliko bi se u ponovnom postupku ispostavilo da su stranke htele i postigle saglasnost da zaključe pismeni ugovor upravo sa spornom sadržinom. drugim rečima. koja nesumnjivo ukazuje da se radi o ugovoru o kupoprodaji. a za slučaj da tako obračunatu cenu ne pokrivaju uplate tuženog.46 - . a ne po nazivu pravnog posla. ako bi bio tačan zaključak prvostepenog suda da je osnov obavezivanja kod tužioca u izdržavanju koje je on trebalo da dobija od tužene kroz odgovarajuće novčane mesečne naknade i stalnu brigu. i 30. obračun sadašnje vrednosti izvedenih radova izvršiće se po važećim jediničnim cenama u vreme presuđenja za sve količine izvedenih radova. Iz obrazloženja: Pravna priroda pravnog posla ceni se prema sadržini i cilju koji su stranke ugovorom želele postići. Zakona o obligacionim odnosima). godine) 84. 1. Važnost prividnog (simulovanog) i prikrivenog (disimulovanog) ugovora. Prividan ugovor nema dejstva među ugovornim stranama. ali ako prividan ugovor pokriva neki drugi ugovor. i 2.. Gž. 61. Utvrđeni procenat neplaćenih radova preračunaće se na sadašnju vrednost ukupno izvedenih radova i tako obračunata razlika dosuditi tužiocu. 29.12. (pismena forma i overa pred sudom. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu. onda bi ugovor o kupoprodaji bio prividan (simulovan) i kao takav nevažeći. U konkretnom slučaju par. da je došlo do predaje sporne nepokretnosti i da su obaveze izdržavanja navedene u pismenoj redakciji ugovora). ovu. ZOO) u pogledu pravne prirode ugovora. st. pravu volju. broj 199/03 od 25. br. Nakon toga. prvostepeni sud će. taj drugi važi ako su ispunjeni uslovi za njegovu pravnu valjanost (član 66. godine) 85. Sasvim je drugo pitanje da li je prava volja ugovornih strana bila da zaključe ugovor sa obavezama koje proističu iz kupoprodajnog odnosa. Prev. “nepravog” ugovora o doživotnom izdržavanju koji bi važio samo ako bi bili ispunjeni odgovarajući uslovi. ali bi se postavilo pitanje važnosti prikrivenog (disimulovani) ugovora o doživotnom izdržavanju tzv. Pri tom. Naime. poći pre svega od ličnih svojstava tužioca odnosno od toga da li je obzirom na svoje životno iskustvo i obrazovanje bio u mogućnosti da razlikuje ugovor o doživotnom izdržavanju od ugovora o kupoprodaji. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. a ne o ugovoru o doživotnom izdržavanju. no da su oni iz ko zna kojih razloga.OBLIGACIONO PRAVO ni obračunaće se samo do datuma kada su shodno ugovoru radovi morali biti završeni. posebno o njegovom zdravlju i obavezi tužene da tužioca posle smrti sahrani.2003. taj drugi važi ako su ispunjeni uslovi za njegovu pravnu valjanost. odnosno član 31. Ako prividan ugovor pokriva neki drugi ugovor. 129/03 iz 2003. posebnih uslova ugovora. ako je to bila prava volja ugovornih strana.

istakli su činjenicu da su bili u ugovornom odnosu po osnovu usmenog ugovora o predaji kamiona.01.2001. Prema članu 17. a tužba za poništaj takvog ugovora. Stoga ne stoje navodi revizije da je tužilac izmenio činjenični osnov tužbenog zahteva.1952. Kako taj prividan ugovor pokriva pravno valjan ugovor o prodaji kamiona. Iz navedenog proizilazi da pravni poredak priznaje samo one ugovore. stav 1. u kojima su se ugovorne strane saglasile o bitnim sastojcima. ugovor je zaključen kada su se ugovorne strane saglasile o bitnim sastojcima ugovora. Tuženi je tužiocu platio samo iznos od 1. stav 2.8. a ne po osnovu pismeno zaključenog ugovora o zajmu.10. stav 1. kod advokata. po kojem tuženi tužiocu nije u potpunosti isplatio cenu. ništav je ugovor o poklonu zemljišta koji je učinjen u korist društvenog pravnog lica u periodu sprovođenja mera otkupa od 10.2001. br. Neosnovani su navodi revizije da je tužilac na ročištu održanom 29. Zakona o parničnom postupku. zaključile prividan ugovor o zajmu.2002. a da tuženi o tome nije obavešten.OBLIGACIONO PRAVO nične stranke zaključile su usmeni ugovor o prodaji kamiona. Te činjenice su u konkretnom slučaju. Prema članu 60.pretnja. a to postoji samo onda ako kod pravnih subjekata postoji svest o značenju i posledicama onog što se pravnim poslom želi učiniti i namera da se to učini. druga strana može tražiti da se ugovor poništi. prema tužbi.. ZOO-a. Kada pravni subjekat pristupa i zaključuje ugovor iako i uprkos toga što zaključenje ugovora ne odgovara njegovoj pravoj volji. 262. godine. čl. br. ZOO-a. prema odredbi člana 26. podnosi se sudu opšte nadležnosti. i 277.500 DM. tako da je ova zbog toga zaključila ugovor. bitnim elementima konkretnog ugovora. Zakona o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanju zemljišta koje je prešlo u društvenu svojinu po osnovu poljoprivredno zemljišnog fonda i konfiskacijom zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda ("Sl. godine do 2. glasnik RS". Zakona o obligacionim odnosima obavezali tuženog da tužiocu isplati utuženi iznos.000 DM parnične stranke su 22. ali pristaje da to ipak učini zbog nedopušteno izazvanog straha. tuženi na pripremnom ročištu. ugovora o zajmu i nepoštovanje roka vraćanja zajma. po kojem između ostalog tužba treba da. 2621/02 od 30. godine u uslovima postojanja pritiska i prinude da se poklon učini. Rev. Međutim. 395.10. koja je relevantna mana volje. godine) 86. shodno članu 66.500 DM. to su nižestepeni sudovi pravilno. osim zahteva sadrži i činjenice na kojima tužilac zasniva zahtev. po kojem je tuženi na ime cene tužiocu trebalo da plati iznos 5. . Iz obrazloženja: Naime. čl.8. o čemu tuženi nije obavešten. te je sud na osnovu tog činjeničnog osnova tuženog obavezao da tužiocu isplati utuženi iznos. tako da je ova zbog toga zaključila ugovor. postoji svesni nesklad između volje i njene manifestacije . Vezanost suda za životni događaj proizilazi iz člana 186. godine izmenio činjenični osnov tužbenog zahteva. druga strana može tražiti da se ugovor poništi. ako je ugovorna strana ili neko treći nedopuštenom pretnjom izazvao opravdani strah kod druge strane. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije.1945. a tužilac na ročištu glavne rasprave. 18/91).47 - . Ako je ugovorna strana ili neko treći nedopuštenom pretnjom izazvao opravdani strah kod druge strane. a za ostatak duga u iznosu od 4.

.M. godine. godine tužioci su kao prodavci zaključili sa treće i četvrtotuženim.V. Rev. U toku postupka prvostepenim sudom utvrđeno je da su tužioci i treće i četvrtotuženi dana 17. jer tužioci nisu imali mogućnosti uvida u dokumentaciju o poslovanju društva. da je drugotužilac uložio 12. te da je prvotužilac kao strani ulagač uložio 1. koji iznos je uplaćen tužiocima. te zbog toga tužioci osnovano traže poništaj tog ugovora.. zaključe sporni ugovor o poklonu..U. godine zaključen je na osnovu dokumentacije koju su prezentirali tuženi. tuženi su kod tužioca izazvali zabludu u pogledu finansijskih rezultata zajedničkog društva.03..1991. upravo i jedino bio razlog što su poklonodavci pristupili zaključenju ugovora o poklonu iz 1949.4. godine) . Iz obrazloženja: Pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo kada je na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja u toku prvostepenog postupka potvrdio prvostepenu presudu u usvajajućem delu tužbenog zahteva..02. a u nameri da time navedu tužioce da zaključe ugovor od 7.. kao i da učestvuje u dobiti srazmerno ulozima i učešću u kapitalu društva.48 - . (Iz presude Vrhovnog suda Srbije.00 dinara.967. od strane tadašnjeg Gradskog narodnog odbora imalo je značenje neotklonjive opasnosti ugrožavanjem života poklonodavaca ukoliko ne zaključe ugovor o poklonu. ugovor o prodaji udela vlasništva društva sa određivanjem vrednosti udela u iznosu od 1. Na osnovu prednjih činjenica pravilan je pravni zaključak nižih sudova da tužioci osnovano traže poništaj sporazuma od 7. godine.761.OBLIGACIONO PRAVO Privođenje pravnih prethodnika tužilaca na razgovor i stavljanje u izgled određivanje zatvora i drugog zla poklonodavcima i članovima njihove porodice. ZOO. a nakon toga je došlo do potpunog prekida odnosa između stranaka.Đ. Ugovor o prodaji udela društva sa ograničenom odgovornošću je rušljiv.2002. trećetuženi vrši dužnost direktora. Ugovorom je predviđeno da ulagači upravljaju srazmerno svojim ulozima. te ne proizvodi pravno dejstvo. izazvan od strane pravnog prethodnika tužene." sa sedištem u B. u nameri da time navede drugog ugovarača da zaključi ugovor.761 dinar. u korist društvenog pravnog lica u periodu sprovođenja mera otkupa. ukoliko jedan od ugovarača dovede drugog u zabludu u pogledu finansijskih rezultata zajedničkog preduzeća. što je kod njih izazvalo opravdani strah i nateralo ih je da 18. s tim da R. Prev. Dana 7. i 1952. što čini 20% osnivačkog uloga i da je četvrtotuženi uložio 12. sve kako su to pravilno zaključili i niži sudovi..1949. Naime. godine zaključili ugovor o osnivanju društva sa ograničenom odgovornošću "T. godine. Svaka ugovorna strana imala je pravo uvida u dokumentaciju društva.1991. u periodu između 1945.000 funti. godine. broj 374/01 od 20.1991. Bitnih povreda Zakona o parničnom postupku koje mogu biti osnov za pobijanje drugostepene presude u revizijskom postupku.216 FF. godine. 61. jer je zaključen u uslovima postojanja pritiska i prinude da se poklon učini.1991. kao kupcima..00 tadašnjih dinara. što čini 20% osnivačkog uloga.01. a saglasno odredbi čl. što iznosi 30% osnivačkog uloga. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije.747. kojom prilikom je tuženi R. kao 20% osnivačkog uloga.01. Kako je opravdani strah poklonodavaca. ugovor je ništav. Između stranaka došlo je do sukoba u novembru mesecu 1990..01.1990. izbacio tužioce iz prostorija društva. nema..01. godine) 87.2002. da je trećetuženi uložio 9. i 65. 46/02 od 26. Sporazum od 7. godine.05.

Rev. (Iz odluke Vrhovnog suda Srbije Rev.04.09.05. . taj drugi važi ako su ispunjeni uslovi za njegovu pravnu valjanost. te stranka koja je u zabludi (koja inače ne bi zaključila takav ugovor) može tražiti poništaj ugovora zbog bitne zablude. (Vrhovni sud Srbije. 397/98 od 24. godine) 93. godine) 90. 1217/97 od 03.1998. 611/95 od 30.OBLIGACIONO PRAVO Prividan ugovor nema dejstva među ugovornim stranama. bez zajedničkog rizika.1998.49 - 95. (Vrhovni sud Srbije. u suštini ima drugi karakter.godine) 89. Ako jedna strana izazove zabludu kod druge strane ili je održava u zabludi u nameri da je time navede na zaključenje ugovora. Prividan ugovor nema dejstvo među ugovornim stranama.03 1998. Rev. Ugovor o zajedničkom poslovanju zaključen između stranaka u kome se unapred priznaje tužiocu kao vlasniku objekta "garantovana dobit". godine) 94. dok druga strana ne može koristiti sudsku zaštitu za potraživanja iz takvog ugovora.1997. 649/97 od 08. Ako prividan ugovor prikriva neki drugi ugovor taj drugi važi ako su ispunjeni uslovi za njegovu pravnu valjanost. Zabluda je bitna ako se odnosi na bitna svojstva predmeta.1995. osim ako pri zaključenju ugovora nije postupala sa pažnjom koja se u prometu zahteva. 734/98 od 13. 1291/97 od 03.1997. (Vrhovni sud Srbije. (Vrhovni sud Srbije. godine) . (Vrhovni sud Srbije. Simulovani ugovor o kupoprodaji stvari može se konverzijom preobraziti u ugovor o obezbeđenju potraživanja zalogom.01. Taj ugovor je ugovor o zakupu. Beograd Rev. druga strana može zahtevati poništaj ugovora i onda kad zabluda nije bitna. ali ako prividan ugovor prikriva neki drugi ugovor. ali ako prividan ugovor prikriva neki drugi ugovor. Rev. Rev. godine) 92. Beograd Prev.06.07. godine) 91. Strana koja je u zabludi može tražiti poništaj ugovora zbog bitne zablude. taj drugi važi ako su ispunjeni uslovi za njegovu pravnu valjanost.1997. (Vrhovni sud Srbije. Rev.06. U konkretnom slučaju radi se o prividnom ugovoru koji pokriva neki drugi ugovor. (Vrhovni sud Srbije. 3900/95 od 19.194/94 od 20.1994. godine) 88.

Iz obrazloženja: Ugovor o građenju je ugovor o delu kojim se izvođač obavezuje da u ugovorenom roku prema određenom projektu sagradi određenu građevinu na određenom zemljištu ili da na takvom zemljištu odn.30 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 13. smatra se punovažnim iako nije zaključen u toj formi.08. Zakona o obligacionim odnosima. prvostepeni sud je pravilno utvrdio da je tužilac izveo radove ugovorene pismenim ugovorom od 10.000. koje je tužilac izvodio na predmetnom objektu. fakturisane tuženom naznačenim računom po pozicijama. u svemu prema ponudi od 04. stav 1. zbog koga je forma propisana. te su saglasni i sa sadržajem pisanih dokaza. Prvostepeni sud je iz iskaza imenovanog svedoka utvrdio da je isti. Značaj pisanog naloga (saglasnosti) tj. U konkretnom slučaju. Zakona o obligacionim odnosima. očigledno proizlazi što drugo član 73. Zakona o obligacionim odnosima. ni u pogledu kvaliteta.30 dinara. nalazeći da su iskazi međusobno saglasni. ni u pogledu količine izvedenih radova. i člana 277.265. značaj pisanog naloga odn. kao rukovodilac radova kod tuženog. Zakona o obligacionim odnosima) 96.50 - .08.119. ako su ugovorne strane izvršile u celini ili u pretežnom delu obaveze koje iz njega nastaju. bile naručene od strane tuženog. u građevinski dnevnik (koji nije predočen sudu i veštacima od strane tuženog. i to iz izjašnjenja sudskog veštaka građevinske struke kao i iskaza tužioca kao parnične stranke. godine.08. koji ih prilikom izvođenja nije osporio.član 67.2005. od čega je tužilac avansno naplatio iznos od 1. iskaza imenovanih svedoka koje je sud u vezi sa spornom okolnošću u celosti prihvatio. Pravilan je zaključak prvostepenog suda da.OBLIGACIONO PRAVO FORMA UGOVORA (Čl. godine. Relevantne odredbe: Zahtev zakona da ugovor bude zaključen u određenoj formi važi za sve kasnije izmene i dopune tog ugovora .2006. Prvostepeni sud je pravilno utvrdio da su sve pozicije naknadnih radova.član 630. stav 1. kao ni od strane investitora) uneo naloge tužiocu za izvođenje spornih naknadnih radova . stav 2. stav 1. osim ako iz cilja. postojanje pisane saglasnosti za izvođenje naknadnih radova kod ugovora o građenju ima i upis istih od strane naručioca radova u građevinskom dnevniku. za čije se zaključenje zahteva pisana forma. postojanje pisane saglasnosti ima i upis istih od strane naručioca radova u građevinskom dnevniku. 67 – 73. Prvostepeni sud je pravilno utvrdio da je tužilac izveo i naknadne radove. na već postojećem objektu izvrši kakve druge građevinske radove.00 dinara. te po ovom osnovu tuženi duguje tužiocu plaćanje preostalog iznosa od 265. Zakona o obligacionim odnosima. Ugovor o građenju mora biti zaključen u pisanoj formi .član 630. a sve to na osnovu člana 262. a naručilac se obavezuje da mu za to isplati određenu cenu . da je sa vrstom i obimom istih bio upoznat i nadzorni organ. kod ugovora o građenju. stav 1.2005.119. Zakona o obligacionim odnosima. u vezi člana 630. u ukupnoj vrednosti od 1.0000. Ugovor. godine.

saglasnosti tuženog. ali je ispunjen u celini od strane jedne ugovorne strane. koji nije bio zaključen u pismenoj formi. međutim. u konkretnom slučaju .OBLIGACIONO PRAVO po zahtevu naloga ovlašćenog lica tuženog. Prvostepeni sud je pravilno zaključio da je. nesporno da je postojala usmena saglasnost stranaka u vezi sa izvođenjem naknadnih radova. na taj način. ugovor za čije se zaključenje zahteva pismena forma smatra se punovažnim iako nije zaključen u toj . na iste dao pismenu saglasnost. godine) 97. proizvodi pravno dejstvo kada su građevinski radovi u celini izvršeni.11. te je.51 - . 12981/11(2) od 09. Svrha je. Pž. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. Prvostepeni sud je pravilno odlučio kada je usvojio tužbeni zahtev.09. kao prethodne odn. U vezi sa cenom naknadnih radova. Pravilan je zaključak prvostepenog suda da činjenica da li je naknadno izvedene radove od strane tužioca tuženi naplatio od investitora nije pravno relevantna u konkretnom slučaju. i kada bi se smatralo da nije bilo pisanog naloga odn. Naime. iako ih u okončanim situacijama nije iskazao.2006. uz pravilnu primenu navedenih odredbi Zakona o obligacionim odnosima. s obzirom da je tuženi istu cenu prihvatio tako što je te cene (uvećane za određeni iznos) fakturisao investitoru od 14. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda.tužioca. što se utvrđuje iz iskaza svedoka kao i iz činjenice da je tuženi naknadne radove. Osim ako iz cilja zbog koga je forma propisana očigledno proizlazi što drugo. tako i po dopunskim ponudama i aneksima ugovora.2011. Svrha pismene forme ugovora o građenju (kao i drugih ugovora za koje je zakon propisao obaveznu formu) je da se naglasi njegova ozbiljnost i omogući lakše utvrđivanje sadržine. Suprotno stanovište bilo bi protivno načelu savesnosti i poštenja. Iz obrazloženja: Pravilan je zaključak prvostepenog suda da ugovor o građenju. svrha pismene forme ugovora o građenju je da se naglasi ozbiljnost ugovora i lakše utvrđivanje njegove sadržine. kao izvođača naknadnih radova. kako po osnovnoj ponudi i ugovoru. s obzirom da stranke nisu uslovile plaćanje radova od strane tužioca kao podizvođača njihovom prethodnom naplatom tuženog od investitora. ali je ispunjen u celini od jedne ugovorne strane. prvostepeni sud je pravilno utvrdio da je fakturisana cena od strane tužioca dogovorena između stranaka. kako je pravilno zaključio prvostepeni sud. pri čemu je kroz cenu svojih pozicija naplatio i radove koje je. Pž. godine. godine) 98. kao stručan i dokumentovan. Iz njega je utvrdio da je tuženi realizovao naplatu kompletno ugovorenog posla sa investitorom. što znači da je tuženi pismeno tražio od tužioca izvođenje spornih radova. postignuta i ako ugovor nije zaključen u pismenoj formi. izvedene od strane tužioca. naknadne za njegov račun izveo tužilac. fakturisao investitoru. Svrha je postignuta i onda ako ugovor nije zaključen u pismenoj formi. a ovaj u toku postupka nije osporio vrednost izvedenih radova od strane tužioca. 12981/11(1) od 09. Prvostepeni sud je prihvatio nalaz i mišljenje imenovanog veštaka.11.2011.

(Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda. jer je članom 687.OBLIGACIONO PRAVO formi ako su ugovorne strane izvršile. u celini ili u pretežnom delu.i društveni interes. Tako stranke materijalnim radnjama konvalidiraju jedan formalni nedostatak. godine) 99. 11516/10 od 13. Iz obrazloženja: Ugovor za čije se zaključenje zahteva pismena forma smatra se punovažnim iako nije zaključen u toj formi ako su ugovorne strane izvršile. na koji način štite lični.2011. Zakona o obligacionim odnosima. Teret dokazivanja činjenice da je blagovremeno reklamirao izvršene radove. i izjava o raskidu mora biti data u pisanoj formi i dostavljena protivnoj strani da bi proizvela pravna dejstva .02. predsednik navedene Opštine istakao da su radovi na parku izvedeni i da je posao izvršen. na koji način štite lični. obaveze koje iz njega nastaju.posledice raskida. Prvostepeni sud je pravilno imao u vidu i činjenicu da je. Stranke tako materijalnim radnjama konvalidiraju jedan formalni nedostatak. zakonski zahtev da ugovor bude zaključen u određenoj formi važi i za sve docnije izmene ili dopune ugovora. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda.2008. I izjava o raskidu je u suštini izjava o izmeni ugovora.2011.član 73. Zakona o obligacionim odnosima. u celini ili u pretežnom delu. godine) 100. a imajući u vidu i da je specifikacija svih radova. naknadno dao saglasnost za celokupno izvršen posao. statutarni zastupnik tuženog je svojim potpisom i overom pečatom navedene Opštine konvalidirao tj. godine. čiji sadržaj tuženi nije osporio. Pž. Ugovor o reprogramu ne prikriva ugovor o zajmu ukoliko ne postoji roba koja se daje u zajam. Zakona o obligacionim odnosima za ugovor o licenci zakonom propisana obavezna pisana forma. navedena u okončanoj situaciji od od 26. a u ovom slučaju . a u ovom slučaju . obaveze koje iz njega nastaju. koja mora biti dostavljena protivnoj strani da bi proizvela dejstvo. 829/11 od 10.08.52 - . prilikom davanja iskaza u svojstvu parnične stranke.01. pa i naknadnih radova. kao i naknadno izvršene radove. Pž. U pogledu ugovora za čije je zaključenje zakonom propisana obavezna pisana forma. je na tuženom kao naručiocu posla. Sledi da u konkretnoj stvari izjava o raskidu mora biti učinjena u pisanoj formi.i društveni interes. Iz obrazloženja: Prema članu 67. stav 2. Potpisivanjem zaključka i prihvatanjem svih finansijskih obaveza u vezi sa izgradnjom parka. osim ako iz cilja zbog koga je forma propisana očigledno ne proizlazi što drugo . . koja ima za posledicu da ugovor prestaje da proizvodi pravno dejstvo.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja. čiji je manjak konstatovan. Međutim. Iz obrazloženja: Tužena i njen brat (suprug tužilje) su zemljišnoknjižni suvlasnici sa po jednom polovinom idealnog dela kuće i zgrade upisanih kao zemljišnoknjižna tela II i III na katastarskoj parceli 107/1 površine 3. ugovorom o zajmu obavezuje se zajmodavac da preda u svojinu zajmoprimcu određenu količinu novca ili kojih drugih zamenljivih stvari. Rev. te bi shodno citiranoj zakonskoj odredbi tužilac imao pravo na isplatu ugovorene kamate.ukoliko prividan ugovor o reprogramu prikriva ugovor o zajmu . st..12. te tužilac po tom ugovoru nema pravo na kamatu zbog neispunjenja obaveze tuženog da tužiocu preda robu u rokovima određenim ugovorom. i 2. nije mogla biti predmet ugovora o zajmu. ugovor parničnih stranaka o reprogramu ne prikriva ugovor o zajmu. Dakle.onda važi ugovor o zajmu. po osnovu manjka robe. 430/2004 od 02. pravilno je primenjeno materijalno pravo kada je usvojen zahtev tužilje za utvrđenje prava svojine na jednoj polovini dela kuće i zgrada upisanih na nave.500 Eura. osporava se utvrđeno činjenično stanje. Odredbom člana 402. već novac iskazan kroz robu. Stoga disimulovan ugovor o reprogramu ne proizvodi pravno dejstvo. Zakona o parničnom postupku. te roba. a zbog čega se revizija shodno članu 385. Zakona o obligacionim odnosima.77 ari KO M. predmet ugovora o reprogramu je predaja stvari određenih po rodu. budući da nema predmeta ugovora (robe). 1. ako ispunjava uslove iz člana 557. sa zakonskom zateznom kamatom počev od navedenog datuma. Zakona o prometu nepokretnosti. stav 4. Tužena je naknadno odbila da potpiše i overi pismeni ugovor o kupoprodaji.2004. Tužilja je isplatila ugovorenu cenu što je potvrđeno sačinjavanjem priznanice koju su potpisale obe ugovorne strane. Navodima revizije da tužilac tuženom nije dao na zajam robu.53 - . Zakona o obligacionim odnosima. ako su ispunjeni uslovi za njegovu pravnu valjanost. koja se daje na zajam. Međutim. prema članu 66. Zakona o obligacionim odnosima. ako prividan ugovor pokriva neki drugi ugovor. Naime. jasno proizlazi da . ali samo u slučaju da je ovaj simulovan ugovor prikrivao pravno valjan ugovor o zajmu. Kada priznanica ima sve elemente pismenog ugovora o kupoprodaji (označenje ugovornih strana. ne može izjaviti. Tužena se potom iselila i predala prodatu nepokretnost u državinu tužilji. predmet prodaje i ugovorenu cenu) i nepokretnost je predata u posed kupcu koji je isplatio ugovorenu cenu.OBLIGACIONO PRAVO Iz obrazloženja: Pravilnom primenom materijalnog prava nižestepeni sudovi su odbili tužbeni zahtev za isplatu naznačenog iznosa na ime obračunate kamate. Zakona o obligacionim odnosima predviđeno je da odredbe ovog zakona o ugovornoj kamati shodno važe i za ostale obaveze koje imaju za predmet stvari određene po rodu. Ugovorom o reprogramu konstatovano je da tuženi ima obavezu prodaje robe tužiocu. U konkretnom slučaju. odnosno istu količinu stvari iste vrste i istog kvaliteta. prema članu 557. ispunjeni su uslovi za konvalidaciju pismenog neoverenog ugovora o prodaji u smislu člana 4. S tim u vezi. godine) 101. a zajmoprimac se obavezuje da mu vrati posle izvesnog vremena istu količinu novca. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. prividan ugovor nema dejstvo među ugovornim stranama.. on će važiti. što ovde nije slučaj. Tužilja i tužena su postigle sporazum o kupovini suvlasničkog udela tužene po ceni od 22.

02. u smislu člana 72. U međuvremenu. Kao zaostavština tužiljinog sina ostavinskim rešenjem tretiran je i stan u koji se uselio. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. 212/04 iz decembra 2004. stav 4.54 - . to su se stekli uslovi za konvalidaciju pismenog. Dakle. Bitni elementi ugovora o poklonu su predmet ugovora i namera da se poklon učini. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. dobio dvoje dece i potom umro bez testamenta. 2546/01 od 07. U konkretnom slučaju ugovor nije nastao. saglasnost poklonoprimca da primi poklon i postojanje namere da se poklon učini je minimum koji se mora ispuniti kod svakog ugovora o poklonu. kao i zahtev tužilje za uknjižbu ovog prava u zemljišnoj knjizi. tužilja ušla u posed kupljenih nepokretnosti i isplatila tuženoj ugovorenu cenu. Iza njegove smrti za naslednike su oglašeni tuženi na po 1/3. Zakona o prometu nepokretnosti. tužilje su. s obzirom da su u njoj označeni prodavac i kupac. Iz priznanice koju je tužilja kao kupac i tužena kao prodavac potpisala. jer nisu ni učestvovali u njegovom zaključenju. zbog čega su tužilje vlasnice stanova koji su predmet spora. a sudski neoverenog ugovora o prodaji. Zato se ne može govoriti o osnaženju ugovora kome nedostaje forma. U vanparničnom postupku određivanja naknade za eksproprisane nepokretnosti. jer nema saglasnosti volja stranaka za nastanak ugovora o poklonu.animus donandi. godine) . Revizija br. koja je eksproprijisana rešenjem Opštinskog sekretarijata za stambeno komunalne delatnosti i urbanizam. Tužilje nisu imale nameru da učine poklon. Tužilje su – kako proizilazi iz utvrđenog činjeničnog stanja . svakoj po dva. sa protivnikom predlagača . predmet prodaje i ugovorena cena. a pomenuto poravnanje nisu potpisali sin i kći jedne od tužilja. i 73. Drugostepeni sud je pravilno procenio da zaključenim poravnanjem između trećih lica nije nastao ugovor o poklonu između tužilja i sada pokojnog sina jedne od tužilja kao pravnog prethodnika prvo-. jer u konkretnom slučaju ugovor nije ni nastao. Ti stanovi dodeljeni su tužiljama kao suvlasnicama. U reviziji tuženih se neosnovano ističe da je bilo uslova za primenu odredbe člana 73 Zakona o obligacionim odnosima za konvalidaciju ugovora kome nedostaje forma.OBLIGACIONO PRAVO denoj katastarskoj parceli.bile suvlasnice na stambenoj zgradi sa pomoćnim objektima. Kako je ugovor između stranaka u celosti izvršen. tužilja je po osnovu valjanog pravnog posla stekla pravo svojine na nepokretnostima koje su bile predmet zaključenog ugovora o prodaji.2002. pa on neće nastati dok se ne postigne saglasnost o bitnim elementima. Na osnovu svih razloga. imajući u vidu da navedena priznanica ima sve elemente pismenog. uz utvrđenje prava vlasništva tužilja. sin tužilje se oženio. Rev.Opštinom i SIZ-om za stambeno komunalnu delatnost opštine. a sudski neoverenog ugovora o prodaji. zaključile poravnanje po kome je tužiljama kao naknada za eksproprisane nepokretnosti preneto vlasništvo četiri stana. proizilazi da je tužilja prodala tuženoj predmetnu idealnu polovinu. Zakona o obligacionim odnosima. u smislu člana 4. godine) 102. u svojstvu predlagača. Iz obrazloženja: U ovom sporu se zahtev tužilja odnosi na utvrđenje nepostojanja ugovora o poklonu nepokretnosti između kao poklonodavaca i tuženih kao poklonoprimaca.i treće-tuženih. drugo. niti namere da se poklon učini . U poravnanju je konstatovano da se korisnik eksproprijacije ne protivi da se stanovi koji su predmet ovog poravnanja raspodele tako što će ih koristiti sin i kći jedne od tužilja.

jeste minimum koji se mora ispuniti kod svakog ugovora o poklonu. kao zaostavština tužiljinog sina tretiran je i stan u koji se uselio. niti namere da se poklon učini . Bitni elementi ugovora o poklonu su predmet ugovora i namera da se poklon učini. U međuvremenu sin tužilje se oženio. 2546/01 od 07. Tužilje nisu imale nameru da učine poklon. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. saglasnost poklonoprimca da primi poklon i postojanje namere da se poklon učini. zaključile poravnanje po kome je tužiljama kao naknada za eksproprisane nepokretnosti preneto vlasništvo četiri stana. Rev. Iz obrazloženja: Zahtev tužilja u ovom sporu odnosi se na utvrđenje nepostojanja ugovora o poklonu nepokretnosti između tužilja sa jedne strane kao poklonodavaca i tuženih sa druge strane kao poklonoprimaca i utvrđenje prava vlasništva tužilja. Ostavinskim rešenjem. U vanparničnom postupku određivanje naknade za eksproprisane nepokretnosti tužilje su u svojstvu predlagača.OBLIGACIONO PRAVO 103. Ugovor o poklonu je dvostrani i jednostrano obavezan pravni posao kojim se saglasnošću volja vrši prenos određenog prava sa jednog lica na drugo bez naknade. Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilje su bile suvlasnice na stambenoj zgradi sa pomoćnim objektima koja je eksproprisana rešenjem Opštinskog sekretarijata za stambeno komunalne delatnosti i urbanizam. sa protivnikom predlagača . Zakona o obligacionim odnosima za konvalidaciju ugovora kome nedostaje forma. obaveze koje iz njega nastaju. zbog čega su tužilje vlasnice stanova koji su predmet spora. Pravilno je drugosteeni sud zaključio da zaključenim poravnanjem između trećih lica nije nastao ugovor o poklonu između tužilja i sada pokojnog sina jedne od tužilja kao pravnog prethodnika prvo.Opštinom i SIZ-om za stambeno komunalnu delatnost opštine. Ti stanovi dodeljeni su tužiljama kao suvlasnicima.animus donandi. Samim tim. . Neosnovano se u reviziji tuženih ističe da je bilo uslova za primenu odredbe člana 73. Ugovor neće nastati dok se ne postigne saglasnost o bitnim elementima. svakoj po dva. godine) Ugovor za čije se zaključivanje zahteva pismena forma sa overenim potpisima ugovarača smatra se punovažnim. Cilj zbog koga je članom 10.55 - 104. a pomenuto poravnanje nisu potpisali sin i kći jedne od tužilja. U konkretnom slučaju ugovor nije nastao. (Vrhovni sud Srbije Rev. Zakona o prometu nepokretnosti propisana forma ugovora je sigurnost pravnog prometa i ostvarivanje javnog interesa. jer nema saglasnosti volja stranaka za nastanak ugovora o poklonu. osim ako iz cilja zbog koga je forma propisana očigledno ne proizilazi što drugo. U poravnanju je konstatovano da se korisnik eksproprijacije ne protivi da se stanovi koji su predmet ovog poravnanja raspodele tako što će ih koristiti sin i kći jedne od tužilja. a potom umro bez testamenta. u celini ili u pretežnom delu. Stoga se ne može govoriti o osnaženju ugovora kome nedostaje forma. 4520/92) . jer u konkretnom slučaju ugovor nije nastao. Za naslednike iza njegove smrti oglašeni su tuženi na po 1/3. jer nisu ni učestvovali u njegovom zaključenju.2002. iako nije zaključen u toj formi. drugo i trećetuženih.02. ako su ugovorne strane izvršile. dobio dvoje dece.

(Vrhovni sud Srbije. Prema čl. 74 – 76. Viši trgovinski sud je ispitao pobijanu presudu u granicama žalbenih navoda i izvršio uvid u spis. ZOO. Iz obrazloženja: Prvostepenom presudom je odbijen tužbeni zahtev kojim je traženo da se utvrdi ništavost ugovora sklopljenog između stranaka. Svojim zahtevom tužilac traži da se utvrdi ništavost predmetnog ugovora navodeći da nije ispunjen odložni uslov u pogledu stupanja ugovora na snagu. Rev. 103. Istakao je postojanje bitne povrede odredaba postupka iz čl. Smatra da ima osnova za ništavost. 361. ZPP navodeći da je izreka presude nerazumljiva. 3608/96 od 13. Zaključivanje ugovora ne podleže nikakvoj formi. . u celini ili pretežnom većinom. Zakona o parničnom postupku (dalje: ZPP). ispunile svoje obaveze po tom ugovoru. 12. 2. 4. ukoliko su ugovorne strane. te je stoga isti ugovor ništav kao i iz razloga što je isti potpisao direktor tužioca bez saglasnosti osnivača pri čemu se pozvao na odredbu čl. U razlozima koje je istakao tužilac nema nijednog razloga koje ZOO poznaje kao razloge ništavosti. u kom smislu je nastupila funkcija ostvarenja uslova saglasno odredbi čl. godine) 106. Zakona o obligacionim odnosima ništav je ugovor koji je protivan prinudnim propisima. te postoji protivrečnost o bitnim činjenicama između stanja u spisu i navoda obrazloženja.56 - . 360. 74. U obrazloženju iste presude je navedeno da nema osnova za ništavost predmetnog ugovora s obzirom na to da je isti potpisalo ovlašćeno lice.1998. Žalba tužioca nije osnovana. Pravilno je prvostepeni sud našao da istaknuti razlozi ne prouzrokuju ništavost predmetnog ugovora. USLOV (Čl. iako nije zaključen u toj formi smatra se punovažnim. br. odnosno da je pogrešno utvrdio činjenice na kojima je zasnovao presudu kojom je odlučeno o zahtevu za utvrđenje ništavosti. st. Pismeni ugovor. javnom poretku ili dobrim običajima.1996. 55. tač.11. Rev. st. te da tužilac snosi krivicu za činjenicu da nije nastupio odložni uslov.04. (Vrhovni sud Srbije. godine) 105. javnom poretku ili dobrim običajima. Ukazao je na odredbe Zakona o javnim preduzećima. Ništav je ugovor koji je protivan prinudnim propisima. Zakona o obligacionim odnosima (dalje: ZOO). osim ako je zakonom drukčije određeno. jer je prvostepeni sud našao da za ništavost nema uslova. 1621/98 od 15. Zakona o obligacionim odnosima) 107. Tužilac je žalbu uložio iz svih razloga iz čl. protivrečna sama sebi i razlozima presude.OBLIGACIONO PRAVO Plodouživanje se može konstituisati i na osnovu usmene saglasnosti volja. Smatra da je prvostepeni sud nepotpuno utvrdio činjenično stanje. Prvostepeni sud nije našao nijedan razlog koji bi prouzrokovao ništavost predmetnog ugovora u kom smislu je odbio zahtev u tom delu. jer nije bilo saglasnosti osnivača na zaključeni ugovor u kom smislu tužilac smatra da je isti ništav.

niti ostao u profesionalnoj službi.12. a ožalbena presuda potvrđena. Iz obrazloženja: Tuženi je zaključenjem ugovora o školovanju u Vojnoj akademiji zasnovao svoju obavezu da školovanje završi u roku i da po njegovom završetku stupi na dužnost profesionalnog oficira vojske. to je i po stavu Apelacionog suda u obavezi da tužiocu nadoknadi troškove školovanja. Pž. Ovo jasno proizlazi iz formulacije koju je tužilac upotrebio s obzirom na to da je tražio da se utvrdi da je ugovor "ništav" tj. odbijen tužbeni zahtev kojim je traženo da se utvrdi ništavost predmetnog ugovora. Tužilac meša ništavost ugovora sa uslovom iz čl. pa se stoga ne može ni utvrditi ništavost. Odsustvo saglasnosti organa kao uslov za zaključenje ugovora u smislu čl.OBLIGACIONO PRAVO Odredbe ugovora sadržane u čl. Tužilac meša ova dva instituta. . ZOO u pogledu potrebne saglasnosti za potpisivanje ugovora odnosno sa nepostojanjem ugovora. Drugostepeni sud ukazuje da u pogledu ovakvog zahteva nije bilo potrebe preispitivati utvrđeno činjenično stanje s obzirom na to da navodi samog tužioca omogućavaju primenu prava s obzirom na skup činjenica kojima je tužilac obrazložio svoj zahtev. 3. 375.57 - . Ugovor je ništav jer nisu ispunjeni uslovi iz čl. ZOO. Nepostojeći ugovor ne može biti ništav. a na osnovu čl. za potpisivanje ugovora. Kako tuženi to nije učinio. godine) 109. Sa napred izloženog. 5471/10 od 19. ukazuju na postojanje odložnog uslova. jer nije sa uspehom završio školovanje na Vojnoj akademiji. 19. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. 5499/09 od 8. Iz petituma zahteva proizlazi da je tužilac tražio da se utvrdi da ugovor ne proizvodi dejstvo usled ništavosti. odlučeno je kao u izreci presude. Neispunjenje odložnog uslova ne podrazumeva ništavost ugovora. dospele Ugovorne obaveze moraju se ispuniti. (Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu. 55. te s obzirom na to da nijednim dokazom u toku postupka niti navodom tužilac nije ukazao na postojanje uzroka ništavosti u smislu kako Zakon o obligacionom odnosima poznaje i definiše taj institut.2009. 103. Stupanje ugovora na snagu u slučaju nastupanja odložnog uslova i ništavost ugovora su različiti pravni instituti i nemaju dodirnih tačaka. Gž. Stoga je prvostepena odluka pravilna i na zakonu zasnovana.2011. godine) 108. da neće proizvoditi pravno dejstvo. Obaveza naknade troškova školovanja postoji kada je dužnik tako ugovorio za slučaj da ga ne završi u roku i stupi na dužnost. Iz navedenih razloga žalba tužioca je odbijena kao neosnovana. Do nastupanja raskidnog uslova. i čl. Pravilno je. 55. a taj uslov bude i ostvaren.01. iz navedenih razloga. ZPP. ne prouzrokuje ništavost već takav ugovor nije ni nastao odnosno u takvoj situaciji nema ugovora jer nema ovlašćenog lica.

. Iz obrazloženja: Pobijanom prvostepenom presudom odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tuženi da tužiocu preda u posed poslovni prostor slobodan od lica i stvari koji se nalazi u B.06.06.. To znači da do tada strane ugovornice moraju svoje obaveze ispunjavati.. tj. broj 31. Zakonom o imovini SRJ određeno je na koji način se izdaju u zakup poslovni prostori sa kojima raspolaže Država SRJ. a prema odredbi člana 74. a nemoguć raskidni uslov smatra se nepostojećim. Sporazuma od 5. Saveznoj direkciji za imovinu SRJ na kom lokalu je zakupac bio tužilac.J..2001. a on je bio da tuženi sa Saveznom direkcijom za imovinu SRJ zaključi ugovor o zakupu poslovnog prostora u M..J. Odložni uslov je nemoguć i kao takav je ništav u . Prvostepeni sud je zauzeo pravni stav da tužilac nema pravo na predaju predmetnog poslovnog prostora sa razloga što nije ispunjen uslov iz člana 3..J. u B.J. Stranke su to želele da urade kroz vid zamene zakupca.. 30. Između stranaka je ugovoreno da ugovor prestaje onda kada tuženi kao osiguranik ne isplati tri uzastopne rate. broj 30. Zakona o obligacionim odnosima ugovor prestaje važiti kada se raskidni uslov ispuni... od strane Savezne direkcije za imovinu SRJ.. Stranke su ugovorile obavezu tuženog da se iz predmetnog poslovnog prostora iseli ukoliko mu Savezna direkcija za imovinu SRJ izda u zakup drugi lokal tj... čiji zakupac je tužilac. sporazuma određeno da se tuženi obavezuje da od momenta sklapanja ugovora sa Saveznom direkcijom za imovinu SRJ na zakup lokala u M. br. Tužilac je predmetni poslovni prostor pa i poslovni prostor koji je kao zakupac koristio tuženi do otkaza. koji trenutno koristi.. lokal u M.. odredile da su saglasne da po dobijanju saglasnosti Savezne direkcije za imovinu SRJ i Administrativne komisije SRJ o izmeni nosioca zakupa lokala u M..2011....J.J. 31 sa Muzeja automobila na tuženog izvrše zamenu lokala. stav 3.2001.31. broj 31.. Takvo raspolaganje strankama nije dozvoljeno.01. Nije sporno da Savezna direkcija za imovinu SRJ nije dozvolila promenu zakupca na lokalu u M. Ništav je ugovor u kome je postavljen odložni ili raskidni uslov protivan prinudnim propisima..06. određeno da zajedno podnesu zahtev za izmenu nosioca zakupa lokala u J. broj 31. 33/11 od 19.. Imperativnim propisom.. pa je ugovor zaključen pod nemogućim odložnim uslovom ništav. a to u roku od 15 dana... da je članom 3. javnom poretku ili dobrim običajima... Gž. u ulici M. Naknadno zaključeni sporazum od 5...OBLIGACIONO PRAVO Iz obrazloženja: Razlozi prvostepenog suda zbog kojih nalazi da ne postoji obaveza tuženog za isplatu dospelih rata pre nastupanja raskidnog uslova . broj 31.2001... broj 31. površine oko 17 m2 prostorija do ulice sa posebnim ulazom.58 - . dobio namenski na neodređeno vreme i bez naknade i nije imao ovlašćenje da njegovu predaju odlaže dobijanjem saglasnosti za davanje tuženom u zakup poslovnog prostora u M.J.. godine između tužioca i tuženog ne uživa sudsku zaštitu.nisu jasni... godine.J. isprazni od svih lica i stvari lokal u zgradi Muzeja automobila u M. na kome je zakupac tužilac. da je članom 2. godine zaključile sporazum kojim su članom 1.. godine) 110. na kom poslovnom prostoru je zakupac tužilac. (Iz Rešenja Višeg suda u Valjevu. Prvostepeni sud utvrđuje da su stranke 5.

Iz obrazloženja: Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja. pošto predugovor o kupoprodaji stana od 8. . od 09. nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su zaključili da je tužena u obavezi da tužiocu vrati novčani iznos primljen u momentu zaključenja predugovora o prometu nepokretnosti.2005. Neoveren ugovor ne proizvodi pravna dejstva pa isplaćeni iznos nema karakter kapare kao sredstvo obezbeđenja. stav 2. Zakona o parničnom postupku za uvažavanje žalbe i preinačenje ožalbene presude usvajanjem odbijenog tužbenog zahteva. međutim. ZOO primljeni iznos deviznog novca u momentu zaključenja predugovora vrati.1999.500 DM. ZOO zaključuje u pisanoj formi. Stranke su zaključile pismeni predugovor o kupoprodaji nepokretnosti – stana.2002. postoji obaveza tužene da saglasno odredbi člana 210.59 - . Pž. Ne uživa sudsku zaštitu u smislu člana 3. stav 3.04. ZOO kapara je iznos koji jedna ugovorna strana daje drugoj ugovornoj strani u trenutku zaključenja ugovora. 108/2005. Zakona o prometu nepokretnosti. prema odredbi člana 79. Ništava odredba ne proizvodi pravno dejstvo.OBLIGACIONO PRAVO smislu člana 75. ta odredba je opšti propis i ima slabiju pravnu snagu od posebnog propisa iz člana 4. broj 2246/02 od 29. Zakona o parničnom postupku. stav 1. 79 – 83. Zakona o obligacionim odnosima) 111. Ugovor o kupoprodaji se prema odredbi člana 454.02. nema karakter kapare kao sredstva obezbeđenja. tačka 2. Zakona o obligacionim odnosima. Naime. br. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. godine nije overen od nadležnog organa i ne može proizvoditi pravno dejstvo ugovora o prometu nepokretnosti. Ugovor mora biti i overen kod nadležnog organa.2. te ni primljeni devizni novac. godine) KAPARA I ODUSTANICA (Čl. kao znak da je ugovor nastao i kao sredstvo obezbeđenja izvršenja tog ugovora. ugovor o kupoprodaji stana nije zaključen i tužena primljeni novčani iznos nije vratila. Ugovor o kupoprodaji mora biti overen od nadležnog organa. Kapara se daje u trenutku zaključenja ugovora. Bez overe nema ugovora. a kad nema ugovora nema ni kapare koja nastaje u trenutku zaključenja ugovora. s obzirom da taj novčani iznos nema karakter kapare. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda u Beogradu. stav 2. godine) 112. Rev. U ovakvoj procesnoj situaciji stekli su se zakonski uslovi iz člana 373. stav 1. Kako je tužilac kao kupac u momentu zaključenja takvog predugovora tuženoj kao prodavcu na ime kapare dao 12.

Ako ugovor nije nastao.1997. onda se izvršena isplata ne može smatrati kaparom.OBLIGACIONO PRAVO Iz obrazloženja: U postupku pred prvostepenim sudom je utvrđeno (a to utvrđenje u svemu je prihvatio i drugostepeni sud) da je tužilac sa tuženim dana 1.02.04. (Iz odluke VSS. Opština H.06. Pozvao je tuženog na povraćaj datog iznosa. 1997.. (Vrhovni sud Srbije. To je izričito predviđeno odredbama člana 4.10. Rev. naselje J. dati iznos se ne smatra kaparom i vraća strani ugovornici koja ga je dala. sagrađenu na parceli broj 183... stav 2. obaveštavajući tuženog da odustaje od kupovine njegove kuće. godine) Ako ugovor o prometu nepokretnosti nije zaključen u pismenoj formi ni overen..1999.. Rev. zbog nesređenog zemljišno-knjižnog stanja. godine) 113. dogovor o isplati određenog iznosa na ime cene ne može se smatrati kaparom.11. 2657/97 od 05. i 3. godine) 115. a kako do ugovora nije došlo osnov za isplatu se nije ostvario. kao znak da je ugovor nastao i kao sredstvo obezbeđenja izvršenja tog ugovora. Pošto je nesporno da Ugovor o kupoprodaji nije zaključen u pismenoj formi i overen on nije ni nastao. o čemu su sačinili i pismenu priznanicu u kojoj je konstatovana a isplata navedenog iznosa na ime kapare s mogućnošću njenog povraćaja za slučaj nemogućnosti tužioca da uđe u posed te kuće ili iz nekih vanrednih razloga. koje je u međuvremenu tužilac uočio. a u roku od pet meseci od dana prijema. godine dogovorio kupovinu kuće tuženog u mestu K.60 - 116. Ako u trenutku zaključenja ugovora jedna strana da drugoj strani izvestan iznos novca ne može se pretpostaviti da taj iznos čini kaparu. 3166/97 od 14. ali je tuženi to odbio. u Crnoj Gori. 4347/02 od 13. pa je tuženi dužan da primljeni iznos vrati. (Iz odluke Vrhovnog suda Srbije. jer se kapara mora izričito ugovoriti.. budući da se ista i dalje vodila na ime prethodnih vlasnika sa kojima je tuženi svojevremeno razmenio svoj jednoiposoban stan u Novom Sadu.000 DEM na ime kapare. . Rev. zatim što je kuća bila manje površine od one koju je saopštio tuženi. (Iz odluke Vrhovnog suda Srbije. godine. godine) 114... Zakona o obligacionim odnosima kapara se daje u trenutku zaključenja ugovora. koje je vratio septembra meseca 1999. Otuda se izvršena isplata jedino može uzeti kao isplata budućeg avansa. (Vrhovni sud Srbije.1997. kao i određenih nedostataka građevinske prirode. Rev. ali ne u dvostrukom iznosu. Kada je prilikom zaključenja ugovora o kupoprodaji data kapara a ugovor o kupoprodaji ne važi. 2654/97 od 03. povodom čega mu je isplatio na ruke 20. Beograd.2002. 4388/97) . Rev. Ako je neizvršenje ugovora o kupoprodaji rezultat objektivnih tržišnih uslova onda strana koja je dala kaparu može tražiti vraćanje kapare. ukupne površine oko 100 m2. Tužilac je istom prilikom od tuženog dobio ključeve od navedene kuće. Prema odredbama člana 79. jer kapara je akcesorna i ne može postojati bez ugovora. Zakona o prometu nepokretnosti.

a tuženi tu robu proda drugom licu za veći iznos.OBLIGACIONO PRAVO Ugovor o kapari kao akcesoran ne može biti samostalan predmet pobijanja u smislu zahteva tužbe . godine) . ZOO. Prema navodima tužioca data kapara u iznosu od 500 dinara prelazi 1/3 glavne ugovorne obaveze u iznosu od 1. pa to treba uzeti i u obzir u ovom sporu. Rev.02. (Vrhovni sud Srbije. 5788/97) 119. te se prema tome radi o preterano velikoj kapari. Ugovor o kapari. Rev. godine) 121. st. faktičko je pitanje. 1489/95 od 26.ugovora kojeg obezbeđuje.godine) 117. 4. pa ovlašćeno lice prekorači ovlašćenje i kupi veću količinu robe. (Vrhovni sud Srbije Rev. kao sporedan. Iz obrazloženja: Prvostepenom presudom.61 - . Ovo zato. Prema odredbi člana 80.1995. 3114/97) 118. Ako ugovarači nisu zaključili pismeni ugovor o kupoprodaji nepokretnosti prodavac nema pravo da zadrži kaparu. P. (Iz presude Okružnog suda u Zrenjaninu Gž. Da li je ugovorena preterano velika kapara.400 dinara. 44/95 od 08. odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilaca da se obaveže tuženi da mu vrati na ime date ugovorne kapare iznos od 500 dinara. koja je potvrđena drugostepenom presudom. Očigledno je namera zakonodavaca bila da o tome odlučuje sud kao faktičkom pitanju u svakom konkretnom slučaju. (Vrhovni sud Srbije.Rev. Kada je tuženi izdao ograničeno ovlašćenje za kupovinu robe. precizno navedeno koja je to preterano velika kapara. Beograd. uzimajući u obzir u svakom konkretnom slučaju odnos visine date kapare i glavne ugovorne obaveze. onda proizilazi da je tuženi naknadno odobrio kupovinu veće količine robe.1991.raskida ugovora o kapari i predaje u posed stambene zgrade. deli sudbinu glavnog ugovora . a bez pobijanja kupoprodajnog ugovora kao glavnog ugovora. Po shvatanju Vrhovnog suda osnovano se u reviziji ističe da se zaključak sudova o neosnovanosti tužbenog zahteva u celini ne može za sada prihvatiti kao pouzdan. 120. 1054/91 od 14.1997.05. U navedenoj odredbi nije međutim. jer je utvrđeno da je tužilac odgovoran za neizvršenje ugovora o kupoprodaji traktora. (Vrhovni sud Srbije. sud može na zahtev zainteresovane stranke smanjiti preterano veliku kaparu.11. Beograd. o kome odlučuje sud na zahtev stranke za smanjenje kapare.

niti je dužna da vraća ono što joj druga strana dostavlja. 84 – 88. Zastupnik može zaključiti ugovor o prodaji sa bilo kojim licem ukoliko mu je izdato punomoćje za prodaju nepokretnosti koje ne sadrži ograničenje u pogledu ličnosti kupca. Tom prilikom. Zakona o obligacionim odnosima) 122. koji ugovor je overen pred Opštinskim sudom. Neovlašćeno zastupani može naknadno odobriti ugovor na zahtev druge strane da se o tome izjasni u primerenom roku. Za naknadno odobrenje potreban je izričit pristanak – član 88. jer odredbe o ovoj vrsti dokazivanja predviđene ugovorom nemaju pravnog dejstva. koji zbog zaključivanja od strane neovlašćenog lica ne može stvarati prava i obaveze za lica u pismenu označena kao ugovorne strane.OBLIGACIONO PRAVO O ZASTUPANJU UOPŠTE (Čl.po oceni Vrhovnog kasacionog suda pravilno odbijen. Pž. u njeno ime i za njen račun. Ona to u suštini i nisu. iako ne duguje. Utvrđeno je sledeće činjenično stanje: tužilja je bila vlasnik predmetne katastarske parcele i vlasnik objekta na njoj.2010. Iz obrazloženja: Strana koja je neovlašćeno zastupana nije dužna da drugoj strani izričito izjavi protivljenje zaključenju ugovora. Zaključila je predugovor sa imenovanim predugovaračem o prodaji i nepokretnosti mu predala u državinu.62 - . 14301/10 od 23. tužilja je overila i punomoćje pred Opštinskim sudom kojim je ovlastila imenovanog zastupnika da.00 dinara. zaključi ugovor o kupoprodaji sa predugovaračem ili trećim licem. Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja.12. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. Toga u konkretnom slučaju nije bilo. Iz obrazloženja: Tužbeni zahtev tužilje za poništaj spornog ugovora o prodaji naznačene katastarske parcele sa objektima koji se nalaze na njoj je nižestepenim presudama . a na osnovu kojeg ugovora će biti izvršen prenos vlasništva. zaključio ugovor o kupoprodaji sa tuženim za kupoprodajnu cenu od 120.000. stav 3. pravilan je zaključak nižestepenih sudova da je predmetna parcela prodata u skladu sa izdatim punomoćjem zastupniku. godine) 123. u kome nije stajalo ograničenje da tu nepokretnost ne može prodati tuženom. Zbog toga su irelevantne odredbe ugovora o tome da je tužilac izvršio ugovornu obavezu predajom pošiljke preporučeno preko pošte. u ime tužilje kao prodavca. Po navedenom punomoćju. kao ni ostale odredbe istog ugovora. jer ugovor nije ni zaključen. Zakona o obligacionim odnosima. imenovani zastupnik je. . Istim predugovorom tužilja se obavezala da zaključi ugovor o prodaji sa kupcem ili trećim licem koga on odredi.

Takođe se postavlja kao sporno da li su se stranke potpisivanjem ugovora. Zakona o obligacionim odnosima. Da je tužilac saglasno zaključenom ugovoru objavio i isporučio predmetne publikacije tuženom za 1996-2001. Zakona o obligacionim odnosima saglasile o njegovim bitnim elementima. Iz istih razloga tuženi je i osporio tužbeni zahtev tužioca. potpis izdejstvovali tako što su potpisnika doveli u zabludu da potpisuje drugu vrstu pismena. Sudovi zaključuju ovu činjenicu na osnovu fotokopije izvoda sa CD i potvrde PTT o prijemu paketa. Utvrđeno je i da zakonski zastupnik tuženog nije dao naknadno odobrenje zaključenjem spornog ugovora. godinu i u potpunosti ispunio svoju ugovornu obavezu. objavi njegov matični broj. Vrhovni sud nalazi da se osnovano revizijom tuženog i zahtevom za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca ukazuje da su odluke nižestepenih sudova zasnovane na pogrešnoj primeni materijalnog prava. a odbili protivtužbeni zahtev tuženog za poništaj tako zaključenog ugovora. a ne da zaključuje ugovor. nižestepeni sudovi nalaze da su stranke potpisale predmetni ugovor. godine) 124. Zakona o obligacionim odnosima. šifru delatnosti. nije ovlašćeno lice za zastupanje tuženog. kao i narednih deset izdanja ove publikacije. a tužilac da mu po izlasku isporuči pomenutu publikaciju na CD.član 91. radnik knjigovođa koji po priloženim normativnim aktima tuženog nije bilo ovlašćeno lice.J. U ponovljenom postupku otkloniće se propusti na koje je ukazano ovim rešenjem. usled čega su nižestepeni sudovi pravilnom primenom materijalnog prava odbili tužbeni zahtev za poništaj ugovora o prodaji predmetne nepokretnosti tuženom. a ne . te su shodno tome obavezali tuženog na plaćanje kupoprodajne cene za isporučene publikacije. u skladu sa članom 26. čime se dovodi u sumnju da je predmetni ugovor odobren. stav 1. Nesporna je činjenica da radnik tuženog J. Zaključenje ugovora od strane neovlašćenog lica obavezuje neovlašćeno zastupanog samo ako on ugovor naknadno odobri.05.63 - .OBLIGACIONO PRAVO Relevantne odredbe: Ugovor koji zaključi zastupnik u ime zastupanog lica i u granicama svojih ovlašćenja obavezuje neposredno zastupanog i drugu ugovornu stranu . to zaključeni ugovor obavezuje tužilju kao zastupano lice. Tuženi osporava da je primio publikacije. U toku postupka tuženi je isticao da je radnik tuženog doveden u zabludu da popunjava statističke podatke. stav 1. saglasile o njegovim bitnim elementima. tuženi – protivtužilac naručio od tužioca – protivtuženog da mu u registru žiro-računa SRJ 1996/97.2010. čime su se po članu 26.P. Sudovi su stanovišta da je tužena zadržavanjem isporučenih publikacija naknadno odobrio predmetni ugovor. tj. Imajući u vidu da je punomoćnik tužilje postupao u granicama svojih ovlašćenja. iako nije potpisan od ovlašćenog lica tuženog. da je navedeni ugovor punovažan. Na strani tuženog ugovor je potpisao i overio pečatom P.član 85. Stoga se dovodi u sumnju zaključak nižestepenih sudova da je tužbeni zahtev tužioca osnovan. Prvostepeni sud će utvrditi da li je sporni odnos rezultat nesporazuma s obzirom da su akviziteri tužioca. Punomoćnik može preduzimati samo one pravne poslove za čije je preduzimanje ovlašćen . zbog čega je činjenično stanje ostalo neutvrđeno. Usvajajući tužbeni zahtev tužioca. 729/2010 od 20. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je utvrdio da je po ugovoru broj 000162. kako je to navedeno u toku postupka od strane tuženog. (Iz Presude Vrhovnog kasacionog suda. Zakona o obligacionim odnosima. Rev.

protumačen i uredno potpisan ne može isto učiniti i ovlašćenim punomoćnikom tuženog. Vrhovni sud ne prihvata izneto pravno stanovište. R. 00960. Sem toga. broj 224/03 i Pzz. Zakona o obligacionim odnosima. 86. ugovor koji je u ime pravnog lica potpisan od strane neovlašćenog punomoćnika može proizvesti pravna dejstva samo ako ga isti naknadno odobri. Zakona o obligacionim odnosima oceniti da je odobren ugovor. Postojanje naknadnog odobrenja zastupanog pravnog lica je uslov koji je izričito propisan odredbom člana 88. st. Činjenica da je to lice potpisalo izjavu da je ugovor pročitan. Ukoliko je tuženi izričito odbio da po tom osnovu stupi u ugovorni odnos sa tužiocem. i čl. Zakona o obligacionim odnosima. Nižestepeni sudovi su tako odlučili jer nalaze da u zaključenju spornog ugovora nije postojala zabluda na strani lica koje je isti potpisalo u ime tuženog. godine. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju u prvostepenom postupku parnične stranke su 6.OBLIGACIONO PRAVO ugovor. stav 1. njegovo docnije ćutanje o naknadno izvršenoj isporuci registra žiro-računa ne može smatrati prihvatanje nove ponude. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. Stoga je na temelju ovakvog činjeničnog stanja usvojen tužbeni zahtev za isplatu ugovorene cene registra žiro računa. Ovaj ugovor je u ime i za račun tuženog kao kupca potpisao njegov komercijalista V. jer je isto zasnovano na pogrešnoj primeni materijalnog prava. Ovo stoga što naknadno slanje novih izdanja registra žiro-računa tuženom ne može voditi zasnivanju novog dužničko-poverilačkog odnosa u situaciji kada nema pravnog osnova za takvo ponašanje tužioca. dok je protivtužbeni zahtev za poništenje spornog ugovora odbijen. Prev. potpisan i protumačen od obe ugovorne strane. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima.1995. sudovi nisu na nesumnjiv način utvrdili da li je tuženom isporučena navedena publikacija. 1. jer je tuženi osporio priloženu fotokopiju prijema na pošto koju je priložio tužilac od 30. uredno popunjem. U protivnom. stav 2. što ugovor zaključen između pravnih lica može predstavljati pravno valjan posao samo u slučaju kada je isti potpisan od strane njihovih zakonskih zastupnika ili ovlašćenih punomoćnika. nema mesta zaključivanju nižestepenih sudova da je tuženi docnijim postupcima konvalidirao sporni pravni posao. Štaviše lice koje je takav ugovor potpisalo za tuženog nije postupalo sa pažnjom dobrog privrednika u smislu odredbe člana 61. kao ni konvalidacijom ranije pravnog posla. pa samim tim i da li su se stekli zakonom propisani uslovi za obavezivanje tuženog po osnovu ugovora zaključenog od strane neovlašćenog lica. Stoga se pitanje pravne valjanosti spornog ugovora ne može temeljiti na toj činjeni. Ukoliko je tuženi odbio da primi štampanu publikaciju za 1996.12. godine zaključile ugovor po otpremnici br.R.11.. 12/03 od 06. godine) 125. ili pak punomoćnika po zaposlenju. U konkretnom slučaju utvrđeno je da je sporni ugovor za tuženog potpisao njegov komercijalista V.Tuženi nije isplatio ispostavljene mu fakture.64 - .1996. Ugovor koji je u ime pravnog lica potpisan od strane neovlašćenog punomoćnika može proizvesti pravna dejstva samo ako ga isti naknadno odobri. Tom prilikom on je potpisao i potvrdu da je predmetnu otpremnicu ugovor potpisao i primio u originalu. stav 1. To proizilazi iz odredbe člana 42. To je izričito propisano odredbom člana 85. ali nije raspravljeno da li je on to učinio u svojstvu ovlašćenog punomoćnika.12. stav 1.2003. Ovo iz razloga. Tužilac je kao prodavac registra žiro računa preduzeća SRJ 1995/96 i za docnije godine uredno izmirio svoju ugovornu obavezu. U vezi s tim sud će saglasno odredbi člana 88. Zakona o obligacionim odnosima. godinu.

.OBLIGACIONO PRAVO ci. Zbog toga se postavlja pitanje da li je lice koje je takvo pismeno potpisalo u ime tuženog to učinilo u uverenju da potpisuje samo otpremnicu.1998. godine. takav ugovor ne obavezuje stranku i bez uticaja je na pravnu valjanost ugovora da je ugovor snabdeven pečatom te stranke. Međutim. na kome se zasniva potraživanje tužioca. Iz obrazloženja: Tužena S. Naime. što pismeno potpisano od strane predstavnika tuženog nosi naslov otpremnica br.000 DEM. pravilno je prvostepeni sud utvrdio da je sporni ugovor. To pismeno sadrži podatke otpremnice. kao i činjenica da su dostavljeni registri stavljeni na raspolaganje tužiocu. osnovu i predmetu obaveze tuženog. Takav ugovor ne obavezuje tuženog. Zakona o obligacionim odnosima smatra se da je ugovor zaključen. tu kuću proda. pa je stupila u pregovore sa tužiljom. ili pak ugovor. Pž. Zakona o obligacionim odnosima.. bez značaja je činjenica da li se registri nalaze kod tuženog. ali i sitno odštamapni tekst ugovornih odredbi.07. tim pre što je tuženi pozvao tužioca da preuzme registre sam ili da mu ih dostavi poštom. obavezuje neposredno zastupanog i drugu ugovornu stranu. Prev. a ne ugovor. Iv. a bez uticaja na pravnu valjanost ugovora je činjenica da je ugovor snabdeven pečatom tuženog.. Iz obrazloženja: Prvostepenom presudom odbijen je zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da mu isplati iznos od 2. a shodno odredbi člana 26.10. ako postoji nesporazum o predmetu ili pravnoj prirodi ugovora isti ne nastaje. 419/03 od 18. Pravilno je prvostepeni sud ocenio i dopis tuženog od 14.000 DEM i od nje primila deo te cene u iznosu od 10.1999. Ugovor koji je zaključio zastupnik u ime zastupanog lica u granicama svojih ovlašćenja. 1998. na koju tužilac ukazuje u žalbi. ili pak postoji nesporazum o njegovoj pravnoj prirodi. broj ____/99 od 9. godine) 126. godine iz koga nesumnjivo proizilazi da tuženi nije naknadno odobrio zaključenje spornog ugovora.2002.12.. bez obzira što je potpis o njegovom zaključenju dat od ovlašćenog lica. vlasnika kuće u V. U protivnom.70 dinara sa kamatom po zakonu počev od 11.000 DEM vrati. Kod izričite izjave tuženog da ne odobrava zaključeni ugovor. broj 6859/01 od 05. 00960. Ovo iz razloga.10.2003. Ukoliko je ugovor potpisalo neovlašćeno lice. je imala ovlašćenje da u ime i za račun svojih vlastodavaca. . godine) 127. Osim toga.813.04. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. sa kojom je ugovorila kupoprodajnu cenu od 100. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda u Beogradu. S.65 - . Samo u tom slučaju. To je izričito propisano odredbom člana 63. i u slučaju kada potpisnik ugovora ima ovlašćenje za njegovo zaključenje neophodno je da potpis istog predstavlja izraz saglasnosti volja o bitnim elementima ugovora. godine do isplate i ukinuto rešenje o izvršenju Privrednog suda u B. potpisalo neovlašćeno lice. U konkretnom slučaju je sporno da li su potpisnici ugovora saglasni o njegovim bitnim elementima. već na izričitom ili prećutnom ovlašćenju datom potpisniku ugovora da u ime i za račun tuženog može zaključiti takav pravni posao.. tužilja je odustala od kupoprodaje i zahteva od tužene da joj primljeni iznos od 10.

1. .01. st. na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja u toku prvostepenog postupka pravilan je pravni zaključak nižih sudova da navedeni ugovori ne proizvode pravno dejstvo jer nisu potpisani od strane ovlašćenog predstavnika tuženog. kao njihov zastupnik. Iz tih razloga tuženi je reagovao čim je saznao da su navedene ugovore potpisala lica koja za to nisu ovlašćena. godine) . Pod istim uslovima i ostali pravni poslovi zastupnikovi proizvode pravno dejstvo neposredno prema zastupanom licu.66 - 129.1997.09. Odmah po saznanju da su ti ugovori potpisani od strane neovlašćenog lica tuženog i po prijemu publikacija tuženi je obavestio o tome tužioca i uz dopis povratio mu publikacije koje je tužilac isporučio na osnovu navedenih ugovora. Iz navedenih razloga prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se tuženi obaveže da mu povrati navedene publikacije.2001. članom 85. koji je ovlastio tuženu za zastupanje u zaključenju ugovora. prijem dela kupoprodajne cene tužene od tužilje ima isto pravno dejstvo kao da ih je preuzeo prodavac. godine) 128. Tužena nije subjekt obaveze povodom koje je došlo do spora.cenu za isporučene publikacije. Sama po sebi činjenica što su ugovori na koje se poziva tužilac bili snabdeveni pečatom tuženog ne znače da su ti ugovori pravno valjani. jer je te ugovore od strane tuženog potpisalo neovlašćeno lice. kao i da mu plati protivvrednost tih publikacija. Prev. Na osnovu izvedenih dokaza u toku prvostepenog postupka niži sudovi su zaključili da ugovori na koje se poziva tužilac ne proizvode nikakvo pravno dejstvo jer su ti ugovori potpisani od strane tuženog od neovlašćenog lica i to prevarnom radnjom predstavnika tužioca. niti su ti ugovori kasnije odobreni od strane ovlašćenog predstavnika. 3100/02 od 04. Naime. a kada je tužilac fakturisao cenu za navedene publikacije i iste isporučio tuženom. zastupani je u obavezi samo ukoliko odobri prekoračenje. (Vrhovni sud Srbije. obavezuje neposredno zastupanog i drugu ugovornu stranu.2002. i 2. Naime. pa tužena nije pasivno legitimisana u ovom sporu. te je obavestio o tome tužioca. Rev. tuženi je uz dopis povratio odmah te publikacije tužiocu i račune navodeći da ne postoji pravno valjan ugovor između parničnih stranaka. Prema tome. Iz obrazloženja: Tuženi je tvrdio da navedeni ugovori nisu zaključeni. odnosno da su isti potpisani od strane ovlašćenog lica. 3299/96 od 28. a time i zaključen od strane ovlašćenog lica. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije.OBLIGACIONO PRAVO Nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su odbili tužbeni zahtev tužilje zbog nedostatka pasivne legitimacije tužene. jer je pregovore o kupoprodaji vršila u ime i za račun svojih vlastodavaca. godine) Kada zastupnik prekorači granice ovlašćenja. pa su zbog toga i navodi u reviziji tužioca u vezi s tim neosnovani. a drugostepeni sud je potvrdio prvostepenu presudu. Zakona o obligacionim odnosima je propisano da ugovor koji je zaključio zastupnik u ime zastupanog lica u granicama svojih ovlašćenja. Zbog toga tužilac neosnovano traži da mu tuženi plati protivvrednost .12. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. Revizijski sud u celosti prihvata pravni zaključak nižih sudova. Sama činjenica što je ugovor overen pečatom preduzeća ne znači da je ugovor i potpisan. Rev. 579/01 od 12.

3654/03 od 29.03. .67 - 132. Zakona o obligacionim odnosima. bez obzira koliko je vremena prošlo od zaključivanja do odobravanja ugovora. pravilan je zaključak prvostepenih sudova da tužilac ne može potraživati od tuženog naknadu troškova postupka u kojima je zastupao suprotnu stranu. Prema odredbi člana 89. Neosnovano je isticanje u reviziji tužioca da su nižestepeni sudovi pogrešno primenili materijalno pravo. 122 – 124. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. i 91.09. godine) Kupoprodajni ugovor o kupoprodaji nepokretnosti koji je u ime prodavca zaključilo lice koje nije imalo pismenu punomoć za zaključenje ugovora u smislu čl. Pošto je tužilac u predmetima za koje je ispostavio troškovnik tuženom radio u ime i za račun trećeg lica koje je bilo u sastavu Inicijativnog odbora. Rev. niti je prodavac naknadno odobrio zaključenje ugovora u smislu člana 88. stav 1.1030/96 od 12. Zakona o obligacionim odnosima. primena propisa o primerenom roku za izjašnjavanje o odbravanju ugovora je izlišna. pravnim poslom. u vezi sa čl. godine) . (Iz presude Okružnog suda u Zrenjaninu Gž.1997. 90. daje punomoćniku da ga može zastupati. 1023/95 od 17. Zakona o obligacionim odnosima proizvodio pravno dejstvo i da bi tužilac mogao da zahteva troškove spora na osnovu člana 89. Beograd Rev. U konkretnom slučaju ugovor o punomoćju među strankama nije zaključen da bi u smislu člana 148. Punomoćje je ovlašćenje koje vlastodavac.2004.OBLIGACIONO PRAVO Ako neovlašćeno zastupano lice naknadno odobri ugovor koji je u njegovo ime zaključio drugi. (Vrhovni sud Srbije.04. godine) 130. i odbili zahtev tužioca za naknadu troškova postupka koji je vodio protiv tuženog. PUNOMOĆJE (Čl. 89 – 94. punomoćje je ovlašćenje za zastupanje koje vlastodavac pravnim poslom daje punomoćniku. jer su celokupan njegov rad tretirali kao pravni posao u korist trećeg lica. Zakona o obligacionim odnosima. Zakona o obligacionim odnosima) 131. stav 1. Iz obrazloženja: Na utvrđeno činjenično stanje pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su usvojili prigovor nedostatka stvarne legitimacije. Zakona o obligacionim odnosima je ništav i stoga ne može obavezivati prodavca. ugovor važi.1996. Ako je pravna sigurnost nastupila naknadnim odobravanjem ugovora.

Gž. pri čemu je iz iskaza svedoka utvrđeno da pok. a nakon smrti prodavca. u skladu sa običajima sredine. Takođe.68 - . GG nije imao novca kod sebe. zaključen je i overen ugovor o kupoprodaji koji je za predmet imao prenos prava svojine na kući i prenos prava korišćenja dvorišta. 99 – 102. prvostepeni sud je ocenio da je zaključen prividan ugovor o kupoprodaji i da ne postoji dokaz da je cena i isplaćena. Svedok SS.OBLIGACIONO PRAVO TUMAČENJE UGOVORA (Čl. ima elemente ugovora o doživotnom izdržavanju. svedoci SS1 i SS2 su potvrdili da je pok. Ni ugovor o doživotnom izdržavanju. Zakona o obligacionim odnosima. te je primenom odredbe člana 66. i 101. Ugovorom je predviđeno je da se kupac može ubaštiniti na nepokretnostima posle smrti prodavca. te da je u suprotnom ugovor ništav. između GG. koji nosi naslov ugovor o kupoprodaji. što znači da je prava volja ugovornih strana bila da zaključe ugovor o doživotnom izdržavanju. Odlučujući o tužbenom zahtevu. godine) . kao i da će kupac o prodavcu lično brinuti i starati se nakon potpisa i overe ugovora i pomagati u njegovom izdržavanju. ali da su se zbog složene procedure odlučili za zaključenje ugovora o kupoprodaji a ne ugovora o doživotnom izdržavanju. U slučaju kada su ugovorne strane zaključenjem ugovora o kupoprodaji nepokretnosti imale nameru da prikriju zaključenje ugovora o doživotnom izdržavanju. 7649/10 od 1.06.ugovor o doživotnom izdržavanju. prvostepeni sud je pravilno zaključio da je prava volja pok. tuženog. ne može proizvoditi pravno dejstvo. GG za života govorio da ima zaključen ugovor o doživotnom izdržavanju sa tuženim VV. Zakona o nasleđivanju. koji je prikrivan ovim ugovorom o kupoprodaji. Zakona o obligacionim odnosima) 133. koji je dužan da pre overe pročita strankama ugovor i primaoca izdržavanja naročito upozori na to da imovina koja je predmet ugovora ne ulazi u njegovu zaostavštinu i da se njome ne mogu namiriti nužni naslednici. koji je sačinio predmetni ugovor. Po oceni Apelacionog suda. U ugovoru je konstatovano da je cena na dan zaključenja i overe ugovora isplaćena. prvostepeni sud je pošao od odredbe čl. Iako je u ugovoru navedeno da je kupoprodajna cena isplaćena. a da su samo zbog izbegavanja složene procedure koja je propisana za zaključenje ugovora o doživotnom izdržavanju zaključili ugovor o kupoprodaji. kojim je predviđeno da ugovor o doživotnom izdržavanju mora biti zaključen u pismenom obliku i overen od strane sudije. 99. pošto se prodavac brinuo o kupcu poslednjih deset godina. Zakona o obligacionim odnosima našao da je zaključeni ugovor o kupoprodaji simulovani pravni posao i kao takav nevažeći. s obzirom na to da nisu ispunjeni uslovi iz člana 195. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju.2011. pa je našao da predmetni ugovor. (Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu. potvrdio je da je pokojni GG želeo da zaključi ugovor o doživotnom izdržavanju sa tuženim VV. kao prodavca i VV. a prodavac je zadržao doživotno plodouživanje na nepokretnostima koje su predmet ugovora. ali će zbog nedostatka forme biti nevažeći i prikrivani ugovor . tako da je ovaj element ugovora unet samo radi simulovanja ugovora o kupoprodaji. a ne ugovor o kupoprodaji. kupac će ga sahraniti i snositi sve troškove oko i posle sahrane. GG bila da zaključi ugovor o doživotnom izdržavanju. ugovor o kupoprodaji biće nevažeći. kao kupca.

Da se radi o dva odvojena uzroka štete može se zaključiti i iz nalaza i mišljenja veštaka. Tužilac je penzionisan 30. relativno niska visina naknade utvrđena poravnanjem za tri vida štete (od oko 2. a ne i zbog zarobljavanja i njegovih eventualnih posledica. godine) 135. odnosno da li se radi o teretnom ili dobročinom ugovoru. godine. godine kao nosiocu stanarskog prava. Predmetni stan je dodeljen tužiocu kao vojnom licu. poravnanje je pripremljeno od strane Vojnog pravobranilaštva i nejasnoća u pogledu nezgode i nesrećnog slučaja ima se . što ukazuje da je zajednička namera strana bila priznanje naknade štete zbog ranjavanja. Iz obrazloženja: U tekstu poravnanja uopšte se ne pominje činjenica da je tužilac zarobljen i da mu se naknada nematerijalne štete priznaje i zbog zarobljavanja. Rev. Po stanovištu Vrhovnog suda. Pravnu prirodu ugovora. godine. Tužilac je stan otkupio na svoje ime po ugovoru o otkupu stana od 20. Oni posebno analiziraju prouzrokovanje štete zbog ranjavanja a posebno zbog samog zarobljavanja. 2795/2010 od 26.2010." u V. pravna priroda nekog pravnog posla ceni se prema sadržini prava i obaveza koji proizilaze iz postignute saglasne volje stranaka i prema posledicama koje pravni posao proizvodi. ali bez uplate otkupne cene stana. radi rešavanja stambenih potreba njegove porodice koju je tada činila i tužena kao njegova supruga. inače dominantnog i u odnosu na ukupnu štetu).oo DM) navodi na zaključak da su stranke prilikom obeštećenja imale u vidu samo činjenicu nanošenja teške telesne povrede i njene posledice u tom momentu i u budućnosti. Tužilac je rođen 1943. Pri tome.5. U tekstu poravnanja upotrebljen je termin "nesrećan slučaj". upotreba termina "nesrećan slučaj" ukazuje da je zajednička namera stranaka bila priznanje naknade štete zbog ranjavanja.OBLIGACIONO PRAVO 134.12.1988. Pri tome.1996. opredeljuje osnov (kauza) ugovora kao neposredni pravni cilj obavezivanja ugovornih strana. Zakona o obligacionim odnosima . godine a tužena 1950.000.tumačiti u korist oštećenog. pošto je do tada uplaćeni doprinos tužioca za stambenu izgradnju u celini pokrivao otkupnu cenu stana. . nejasnoće u pogledu tumačenja termina "nezgoda" i "nesrećan slučaj" imaju se tumačiti u korist oštećenog.69 - .05. Naime. koji je razveden 23. godine. dajući u pogledu nastupanja i težine posledice veći značaj ovom drugom. u situaciji kada je predlog poravnanja pripremio zastupnik. (Iz Presude Vrhovnog kasacionog suda. Iz obrazloženja: U prvostepenom postupku je utvrđeno da su tužilac i tužena zaključili brak 29. bez razmatranja eventualne štete i pogoršanja zdravstvenog stanja (što se kasnije dogodilo zbog zarobljavanja i umanjenja životne aktivnosti zbog tog štetnog događaja. godine. godine i oboje imaju po jedan brak iza sebe i decu iz ranijih brakova. a tužena je za vreme trajanja braka radila u preduzeću "U. Osim toga.1988.3. a ne i zbog zarobljavanja i njegovih eventualnih posledica.7. u novembru 1989.prema članu 100.1993.

prvostepeni sud je bio dužan da pođe najpre od sadržine pismene isprave o poravnanju iz koje proizlazi da stranke konstatuju da je stan isplaćen jednokratnom uplatom iz sredstava koja su zajednički stekli u toku trajanja braka. Prilikom ocene pravne prirode spornog poravnanja od 27. prvostepeni sud je zaključio da poravnanje ne prikriva ugovor o poklonu. uzimajući u obzir i sadržinu poravnanja. kao neposredni pravni cilj obavezivanja ugovornih strana.4. što su stranke i učinile zaključenjem sudskog poravnanja od 7.1996. te da je stoga namera stranaka bila da tužena kao druga tužiočeva supruga bude u ravnopravnom položaju sa prvom suprugom i da su sve to bili razlozi koji su opredelili stranke da zaključe ovo drugo poravnanje od 27. stranke su najpre stavile van snage poravnanje od 7. pravna priroda nekog pravnog posla ceni se prema sadržini prava i obaveza koji proizilaze iz saglasne volje stranaka i prema posledicama koje pravni posao proizvodi.8. godine stranke su zaključile sudsko poravnanje kojim su konstatovale da otkupljeni stan predstavlja bračnu tekovinu i da su oni po tom osnovu suvlasnici sa ½ prava na stanu.1993. s tim da tužilac zadrži pravo doživotnog uživanja na stanu.4.OBLIGACIONO PRAVO Na dan 7. da otkupna cena prilikom otkupa stana nije plaćena.8. s obzirom da je do tada uplaćeni doprinos tužioca za stambenu izgradnju za vreme trajanja radnog odnosa u celini pokrivao otkupnu cenu stana. pravnu prirodu ugovora. Drugim rečima. stav 1. stranke želele da i tužena kao tadašnja tužiočeva supruga posle tužiočeve smrti bude obezbeđena od eventualnih naslednih pretenzija na stan tužiočeve dece iz prvog braka. godine. godine i pravu volju ugovornih strana prilikom njegovog zaključenja.8. Međutim. prvostepeni sud nalazi da su.1993.4. godine (drugo poravnanje). godine. koje su stranke opredelile da zaključe poravnanje. br. s obzirom na objektivno utvrđene činjenice (stan nije ni bio plaćen . kao što svakako nije tačno. tražio da se utvrdi da poravnanje od 27. Na osnovu svega navedenog.1993. neposredno pre razvoda braka. Naime. Kod ovakvog stanja stvari. koja su zajednički stekli tokom trajanja braka i s obzirom na činjenicu da je doprinos tužene prilikom otkupa stana bio veći. posle zaključenja prvog poravnanja. ovakav zaključak prvostepenog suda ne može se prihvatiti kao pravilan. u smislu člana 327. 326/93 na dan 27.1993.8. stranke su bile ovlašćene da međusobnim sporazumom utvrde da otkupljeni stan predstavlja bračnu tekovinu i da sporazumom utvrde odnose povodom sticanja tog stana. Nije bilo sporno da je predmetni stan dodeljen tužiocu za vreme trajanja braka stranaka te da je tada tužena bila član tužiočevog porodičnog domaćinstva. o kojima je napred bilo reči. godine. odnosno da li se radi o teretnom ili dobročinom ugovoru. prikriva ugovor o poklonu i da se ugovor opozove zbog grube neblagodarnosti poklonoprimca. Po nalaženju Okružnog suda. i konačno da je tužbeni zahtev neosnovan u delu kojim je traženo da navedeno poravnanje predstavlja ugovor o poklonu stana a da je samim tim i neosnovan zahtev za opoziv poklona.70 - .1993.1993.8.4. zatim da su imali u vidu da je tužilac veći deo novca dobijenog prodajom svoje očevine dao sinovima iz prvog braka.1993. Poravnanjem zaključenim pred istim sudom pod R. i člana 330. godine.1993. godine. da bi zatim tužilac priznao tuženoj isključivo pravo svojine na navedenom stanu iz razloga što je stan isplaćen jednokratnom uplatom iz sredstava. tada važećeg Zakona o braku i porodičnim odnosima. prvostepeni sud pravnu prirodu spornog poravnanja utvrđuje uzimajući u obzir razloge i motive. već predstavlja ugovor o deobi predmetnog stana koji je njihova zajednička imovina stečena u toku trajanja braka. Tužilac je tužbom podnetom 22. po kom ugovoru su se stranke saglasile da stan pripadne tuženoj u isključivu svojinu. opredeljuje osnov ugovora (kauza). koju je i stambeno obezbedio tako što je bio saglasan da ona bude određena za nosioca stanarskog prava na stanu koji je dobio u toku prvog braka. godine (prvo poravnanje). Utvrđujući pravnu prirodu poravnanja od 27. što nije tačno. da je na ime izdržavanja bivše supruge plaćao 30% od svoje penzije. uz pravo uknjižbe u zemljišnim i drugim javnim knjigama.

kako se to u poravnanju navodi. godine. nejasne odredbe tumačiće se u korist druge strane. Gž. kako bi bio u mogućnosti da donese pravilnu i zakonitu odluku. 497/2007 od 22. U ovim ugovorima kao uslov za dobijanje kredita predviđen je sporazumni prestanak radnog odnosa tužilaca sa HK “K. tako da nije jasan zaključak prvostepenog suda da predmetno poravnanje stvarno predstavlja ugovor o deobi zajedničke imovine i ne prikriva ugovor o poklonu.06. br. Gž. Gž. pre svega imajući u vidu sadržinu poravnanja ali i nesporne činjenice u pogledu sticanja i otkupa spornog stana. godine. Ako je i prema sadržini isprave o ugovoru sporna pravna priroda ugovora. ZOO-a. . Svi ugovori o kreditu zaključeni su u vreme kada je od strane Vlade RS donet Operativni program mera za realizaciju ekonomsko-socijalnog programa zapošljavanja i obnove ratom oštećenih preduzeća. odnosno da li se zaista radi o besteretnom ugovoru. koji je donet 10. pa će u ponovnom postupku sud pozvati tužioca da precizno navede i opiše ona ponašanja zbog kojih smatra da ima mesta opozivu poklona i da navede njihov vremenski period kada su se ona dešavala. ukazuju upravo na prividnost poravnanja kao pravnog posla kojim se regulišu odnosi bračnih drugova povodom sticanja zajedničke bračne imovine. 137. sve da i nije zahtevao opoziv poklona.4. kao i želja da se isključivom svojinom na stanu tužena zaštiti od eventualnih budućih naslednih pretenzija tužiočevnih zakonskih naslednika i u vezi sa tim da se učvrsti bračna zajednica. 910/05 od 21. br.”.OBLIGACIONO PRAVO gotovim novcem). da je doprinos tužene prilikom otkupa stana bio veći.. tada se mora istraživati prava namera i volja ugovarača. saglasno navedenim primedbama.3. Tek pošto se na pouzdan način utvrdi da li sporno poravnanje eventualno prikriva ugovor o poklonu.2005.07. jer tužilac ima pravnog interesa da se utvrdi da predmetno poravnanje prikriva ugovor o poklonu. može se suditi i o eventualnom opozivu poklona. sve kada bi poravnanje i predstavljalo poklon. ponovno oceniti pravnu prirodu spornog poravnanja.2007. Ukoliko je ugovor zaključen prema unapred odštampanom sadržaju ili je pripremljen i predložen od jedne ugovorne strane. pod uslovom da se ne radi o prividnom ugovoru iz člana 66. kako to nalaže odredba člana 99. U ponovljenom postupku. prvostepeni sud će. nezavisno od toga što nalazi da ne bi bilo mesta opozivu poklona. prvostepeni sud upućuje i na razloge iz rešenja. kao što govori naslov (ugovor o poklonu). (Rešenje Okružnog suda u Valjevu. godine) Pravna priroda ugovora zaključenog u pismenoj formi.71 - . Iz obrazloženja: Od strane prvostepenog suda utvrđeno je da su tužioci sa tuženim Fondom za razvoj Republike Srbije zaključili ugovore o kreditu za organizovanje poljoprivredne proizvodnje. 588/05 od 7. godine) 136. davanje novca svojoj deci iz prvog braka od prodate očevine. ZOO-a. procenjuje se prema sadržini zajedničke volje ugovarača koja je po pravilu sadržana u ispravi o ugovoru..1999. (Iz presude Okružnog suda u Valjevu. Uz sve to i okolnosti koje prvostepeni sud uzima u obzir prilikom utvrđivanja pravne prirode spornog poravnanja koje se odnose na obaveze tužioca prema ranijoj supruzi. pa se u vezi sa tim.2005.

da bi se. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je u toku postupka utvrdio da su stranke 19.00 dianra.10. 02. a bitni elementi određuju vrstu ugovora. Tužioci su takoće istakli da su ove ugovore zaključili jer je tuženi HK “K. godine) 138. s obzirom da su tužioci bili upoznati da će se ona obračunavati. a potom i sporazume o prestanku radnog odnosa potpisali dobrovoljno i da ih na to niko nije primoravao.1999. a takođe je tužiocima otpisao sve kamate uz obavezu tužioca da vrate samo nominalni iznos kredita umanjen za 30. S druge strane. Pravilno tumačeći odredbe ''ugovora o zakupu'' zaključenog između stranaka 19. kada bi odredbe u pogledu obračunavanja kamate i bile nejasne.OBLIGACIONO PRAVO Na osnovu iskaza tužilaca saslušanih kao parnične stranke prvostepeni sud je utvrdio da su tužioci ugovore o kreditu. I br.000. tako da se iznos kredita umanjuje za iznos od 30. shodno odredbama Zakona o sredstvima solidarnosti. godine. i zahtev tužilaca za poništaj ugovora o kreditima i poništaj sporazuma o prestanku radnog odnosa odbio kao neosnovan.2004.00 dinara u rokovima predviđenim ugovorima o kreditu. što je bio jedan od razloga zbog kog su zaključili ugovore. godine zaključile ugovor o zakupu prostorije tužioca na neodređeno vreme. godine. u smislu člana 100. nejasne odredbe tumačile u korist druge strane.1999. Prvostepeni sud je dalje utvrdio da je tuženi Fond za razvoj Republike Srbije. a takođe je pravilno i stanovište prvostepenog suda da ugovori o kreditu nisu ništavi zbog načina obračuna kamate. ponudio tužiocima zaključenje aneksa ugovora o kreditu. posle stupanja na snagu Zakona o sredstvima solidarnosti za zaposlene koji su privremeno ostali bez posla usled ratnog dejstva. (Iz presude Okružnog suda u Valjevu.00 dinara što predstavlja bespovratna sredstva u vidu 24 lična dohodka. da su ove ugovore zaključili posle više održanih sastanaka na kojima im je objašnjeno o kakvim se kreditima radi i da je uslov za dobijanje kredita sporazumni prestanak radnog odnosa. Zakona o obligacionim odnosima – pošto su ugovori zaključeni prema napred odštampanom sadržaju. kojim se tuženi kao zakupac obavezao da tužiocu plaća naknadu za utrošenu električnu energiju i vodu. odnosno u korist tužilaca. dok zakupnina nije bila predviđena ugovorom. a to je drugotuženi Fond za razvoj RS i priznao otpisujući sve kamate na kredite. i stupio na snagu 17.07. 166/04 od 22. Iako su stranke zaključile ugovor o zakupu prostorije taj ugovor se ne može podvesti pod tu vrstu ugovora s obzirom da se stranke nisu saglasile oko bitnog elementa tog ugovora – zakupnine. i 65.72 - . U toku prvostepenog postupka tuženi Fond za razvoj Republike Srbije priznao je tužiocima kao bespovratan iznos od 30. 61. Gž. Zakona o obligacionim odnosima.. a koji je donet 15. prvostepeni sud je pravilno zaključio da iz. 2002.” za vreme rata bio bombardovan i da je bilo teško da im se obezbede radna mesta. 567 ZOO. 99 ZOO. u smislu čl.. 02. 2002. mada su ova isticanja u toku ovog postupka postala bespredmetna jer je tuženi Fond tužiocima otpisao sve kamate. Kod napred utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo. polazeći od zajedničke namere ugovornih strana kao i bitnih elemenata ugovora u zakupu propisanih čl.000. a shodno čl.07. drugostepeni sud pravilno nalazi.000. Pravilno prvostepeni sud utvrđuje da ne postoje uslovi za poništaj ugovora o kreditu.

godine i za vreme neprijateljske okupacije.11.. to bi tuženi mogao jedino da odgovara za pravne nedostatke stvari. (Iz presude Okružnog suda u Beogradu Gž. i u vreme zaključenja ugovora bila u svojini trećeg lica nije pravo u potpunosti isključuje tužiljino pravo i kako tuženi nije u mogućnosti da ispuni ugovor u tom delu onako kako po ugovoru glasi njegova obaveza. prema odredbi člana 99. ZOO-a. odredbe ugovora primenjuju se onako kako glase. Shodno paragrafu 585 SGZ kada vreme trajanja posluge nije određeno niti se ono može ustanoviti obzirom na svrhu upotrebe stvari. godine) .50 ha KO R. već samo prava besplatnog korišćenja određene nepotrošne stvari to poslugodavac ne mora biti i vlasnik stvari. poslugodavac ima pravo da traži stvar u svakom momentu. Prema slovu pismenog i kod suda overenog ugovora – sporazumu o pružanju nege i pomoći. 1029/1 u pov. Zbog toga je prvostepeni sud pravilno zaključio da je tužilac kao poslugodavac aktivno legitimisan da u svakom momentu zahteva od tuženog kao poslugoprimca. 6462/97 od 20.2003. (Iz odluke Vrhovnog suda Srbije Rev.03. bez obzira što tužilac nije istovremeno i vlasnik tih stvari.p. Naime. obaveza tuženog nema više predmeta i ona glasi samo na predaju nepokretnosti tužilji u svojinu i državinu. tužilja se obavezala da čuva tuženikovu majku i o njoj se brine a kao naknadu za ugovorene usluge. godine) 139. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu. ZOO-a.. godine) Odredbe ugovora primenjuju se onako kako glase. ali se pri tumačenju spornih odredaba ugovora ne treba držati doslovnog značenja upotrebljenih izraza.S. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud nije pravilno identifikovao pravni osnov tužbenog zahteva. Prema tome. već treba istraživati zajedničku nameru ugovorača i odredbu tako razumeti kako to odgovara načelima obligacionog prava utvrđenim ovim zakonom.01. od 05. br. jer ne postoji saglasnost stranaka o bitnom elementu ovog ugovora-zakupnini. br. povraćaj stvari datih na poslugu. Kako je jedna od tri parcele k. Kako je zajednička namera ugovornih strana bila da tužilac tuženom da na besplatno korišćenje predmetne prostorije.73 - 140. stav 3. . tuženik se obavezao da tužilji preda u svojinu tri manje parcele – šume koje čine jedan kompleks. Odredbe ugovora primenjuju se onako kako glase. a ne iz prava da se zahteva ispunjenje ugovora kako je to našao prvostepeni sud obavezujući tuženog da radi ispunjenja ugovora u spornom delu tužilji isplati novčanu protivvrednost onog dela nepokretnosti koji nije mogao da joj prenese u svojinu. 8400/03 od 12.1998. pravni osnov po osnovu kojeg tužilja ističe svoje novčano potraživanje mogao bi proizaći samo iz prava na naknadu štete u smislu člana 510. stav 1.2003.OBLIGACIONO PRAVO među stranaka nije zaključen ugovor o zakupu iako su ga stranke tako naslovile. aprila 1941.. jer ova vrsta ugovora nije regulisana odredbama Zakona o obligacionim odnosima. Gž. pravilan je zaključak prvostepenog suda da su stranke zaključile ugovor o posluzi shodno paragrafu 582 Srpskog građanskog zakonika koji se u konkretnom slučaju primenjuje kao pravno pravilo na osnovu Zakona o nevažnosti pravnih propisa donetih pre 6.. Pošto se ovim ugovorom ne vrši prenos prava svojine. i po oceni Okružnog suda. 317/03 od 07. drugim rečima prema utvrđenom činjeničnom stanju.

Sporna odredba nije ni potpun i jasan način regulisala obaveze ugovorača u slučaju gubitka blanko čekova pa će se. 333/93 od 05. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je doneo međupresudu da je tuženi u obavezi prema tužiocu po osnovu sticanja bez osnova. (Vrhovni sud Srbije. 103 – 110. U slučaju da je tuženi osporio i osnov tužbenog zahteva i iznos tužbenog zahteva. na navedenu odluku. Zakona o obligacionim odnosima (dalje: ZOO) i članu 210. doneo pravilnu odluku i za nju dao dovoljne razloge koje u svemu prihva. NIŠTAVI UGOVORI (Čl.OBLIGACIONO PRAVO Pri tumačenju spornih odredaba ne treba se držati doslovnog značenja upotrebljenih izraza. sud može iz razloga celishodnosti da donese presudu samo o osnovu tužbenog zahteva (međupresudu). već treba istraživati zajedničku nameru ugovarača i odredbu tako razumeti kako to odgovara načelima obligacionog prava utvrđenim ovim zakonom. br. Do pravnosnažnosti međupresude sud će zastati sa raspravljanjem o iznosu tužbenog zahteva. godine) 142. jer je našao da su za tu odluku ispunjeni uslovi iz člana 335. odnosno određene iznose po osnovu kojih se nije ostvario i da je tuženi u obavezi prema tužiocu po osnovu sticanja bez osnova. drugostepeni sud nalazi da je ona neosnovana i ističe: Prvostepeni sud je utvrdio da je predmetni ugovor ništav. a u pogledu osnova da je stvar sazrela za donošenje odluke. Sud je. 100 ZOO. 335. godine) 141. ZPP ponovo otvorio glavnu raspravu u pogledu visine tužbenog zahteva. ZPP zastao sa postupkom u pogledu raspravljanja o iznosu tužbenog zahteva do pravnosnažnosti donete međupresude. ZOO. Drugostepeni sud nalazi da je na izloženi način sud prvog stepena u potpunosti postupio u skladu sa citiranim zakonskim propisima. primenom čl.01. (Iz presude Okružnog suda u Valjevu. Zakona o parničnom postupku (dalje: ZPP). dalje.74 - . Zakona o parničnom postupku. Odlučujući o žalbi tuženog. pa da proizilazi da je saglasno članu 104.1998. Zakona o obligacionim odnosima) 143. kojom je odlučeno samo o osnovu tužbenog zahteva. jer je u tom pogledu stvar sazrela za donošenje odluke.1993. jer su za takvu odluku ispunjeni zakonski uslovi. primenom člana 306. stav 2. Gž. te je doneo međupresudu. a da je tužilac tuženom po tom ugovoru vršio isplate u različitim periodima. tuženi dužan da vrati tužiocu ono što je primio po osnovu ništavog ugovora. u skladu sa odredbama čl. 4642/97 od 20. iz razloga celishodnosti. radi dopune dokaznog postupka i na osnovu člana 395. Rev. stav 1. nejasne odredbe tumačiti u korist deponenta.04.

jer nije izvršio usluge a primio za to. Protiv ove odluke tuženi je izjavio blagovremenu žalbu. međutim.2011. Zakona o obligacionim odnosima. a ako ona nije bila ni uslov ugovora ni odlučujuća pobuda zbog koje je ugovor zaključen – kao što je to u konkretnom slučaju. Prvostepeni sud je po nalaženju drugostepenog suda pravilno doneo delimičnu presudu u smislu člana 334. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda Pž. bez osnova. Najzad.02. Iz navedene odredbe ZOO proizilazi da postojanje samog ugovora o zakupu zavisi od postojanja i mogućnosti upotrebe predmeta zakupa. Iz obrazloženja: Pobijanom delimičnom prvostepenom presudom utvrđeno je da je delimično ništav ugovor o zakupu poslovnog prostora i da isti delimično ne proizvodi pravno dejstvo u ništavom delu. ugovor u tom delu je delimično apsolutno ništav u smislu člana 47. Ovo u delu koji je predmet spora. ukoliko ugovor može opstati u ostalom delu u smislu člana 105. koji propisuje da kada je predmet obaveze nemoguć. već samo delimično i tačno u određenom obimu. Zakona o parničnom postupku. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda Pž. ovde tužilac – ni u trenutku zaključenja ugovora. ako ugovor može opstati bez ništave odredbe. Neosnovano se o u žalbi ukazuje da u konkretnom slučaju nije bilo osnova za donošenje međupresude. novčane iznose od tužioca.2011. neosnovano se žalbom tuženog ukazuje da je pobijana presuda doneta uz pogrešnu primenu materijalnog prava. Ovo i zbog toga što tuženi ponavlja navode koje je iznosio u toku postupka i koji su pravilno cenjeni od strane prvostepenog suda. neodređen ili neodrediv – ugovor je ništav. 5079/10 od 12. koja propisuje da ništavost neke odredbe ugovora ne povlači ništavost ugovora u celini. iznošenje novih činjenica tek u žalbi. S obzirom na izneto. S obzirom na to odnosno da je u momentu zaključenja predmetnog ugovora o zakupu propustom tuženog (zakupodavca) tužilac bio onemogućen delimično da koristi predmet zakupa u celosti. nedopušten. primenjujući odredbe članova 47. odnosno ugovora koji je ništav propustima tuženog. između ostalog istakao i sledeće: Članom 567. stav 1. nije mogao u celini da koristi predmet zakupa. Zakona o obligacionim odnosima (dalje: ZOO) propisano je da se ugovorom o zakupu obavezuje zakupodavac da preda određenu stvar zakupcu na upotrebu. Zakona o parničnom postupku. a ovaj se obavezuje da mu za to plaća određenu zakupninu. uz bitnu povredu odredaba Zakona o parničnom postupku i pogrešno utvrđeno činjenično stanje. da je ugovor delimično ništav tj. Kad je predmet obaveze iz ugovora nemoguć. jer je tužbeni zahtev u utvrđujućem delu sazreo za odluku i pri tome dao dovoljne razloge za svoju odluku. 9584/10 od 9. ZOO.75 - . da isti u određenom delu ne proizvodi pravno dejstvo. i 105. na nesumnjiv način utvrđeno da zakupac. ZOO. nedopušten. imajući u vidu odredbe člana 105. neodređen ili neodrediv – jeste ništav.OBLIGACIONO PRAVO ta i drugostepeni sud. Ništavost neke odredbe ugovora ne povlači ništavost ugovora u celini. ZOO. kao ni tokom trajanja istog.05. U toku prvostepenog postupka je. Stoga je prvostepeni sud pravilno odlučio kada je usvojio tužbeni zahtev u utvrđujućem delu tj. nije dozvoljeno u smislu odredbi člana 375. koju je odbio drugostepeni sud u razlozima svoje odluke. godine) 144. kada sam tuženi u žalbi ne osporava činjenicu da postoje izvodi iz kojih se da zaključiti da je tužilac vršio uplate na račun tuženog po osnovu ništavog ugovora. godine) .

Ništav je ugovor koji jedna ugovorna strana zaključila u zabludi u pogledu njegove pravne prirode. godine) 146. pa je pravilno doneo delimičnu presudu u smislu člana 334. Neosnovano se žalbom tuženog ukazuje da je pobijana presuda doneta uz pogrešnu primenu materijalnog prava. preminula je u toku ovog postupka. Zakona o parničnom postupku. ako ugovor može opstati bez ništave odredbe. Zakona o obligacionim odnosima (dalje: ZOO) propisano je da se ugovorom o zakupu obavezuje zakupodavac da preda određenu stvar zakupcu na upotrebu. Iz navedene odredbe ZOO proizlazi da postojanje samog ugovora o zakupu zavisi od postojanja i mogućnosti upotrebe predmeta zakupa. godine. pravni prethodnik tužilje.OBLIGACIONO PRAVO 145. nakon čega je on došao da je poseti u njenom stanu. ugovor u tom delu je delimično apsolutno ništav u smislu člana 47. Iz obrazloženja: Prvostepenom presudom utvrđeno je da je delimično ništav ugovor o zakupu poslovnog prostora i da isti delimično ne proizvodi pravno dejstvo u ništavom delu. 9584/10 od 9. tj. nije dozvoljeno u smislu odredbi člana 375. U stanu je živela sa sinom i kćerkom. Protiv ove odluke tuženi je izjavio blagovremenu žalbu.ni u trenutku zaključenja ugovora.J. da je ugovor delimično ništav. ovde tužiljom. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. Pokojna R. sada pokojna R. Ovo i zbog toga što tuženi ponavlja navode koje je iznosio u toku postupka i koji su pravilno cenjeni od strane prvostepenog suda.76 - . uz bitnu povredu odredaba Zakona o parničnom postupku i pogrešno utvrđeno činjenično stanje. stav 1. u koju ju je dovela druga ugovorna strana.2011. prvostepeni sud je pravilno odlučio kada je usvojio tužbeni zahtev u utvrđujućem delu. a ako ona nije bila ni uslov ugovora ni odlučujuća pobuda zbog koje je ugovor zaključen. Imajući u vidu odredbu člana 105. Kako je u momentu zaključenja predmetnog ugovora o zakupu propustom tuženog (zakupodavca) tužilac bio onemogućen da koristi predmet zakupa u celosti. kao ni tokom trajanja istog.J. Iznošenje novih činjenica tek u žalbi. Pž.16m2. bila je vlasnik stana površine 69. ukoliko ugovor može opstati u ostalom delu u smislu člana 105.. njena majka. već samo delimično i tačno u određenom obimu. ZOO. U toku prvostepenog postupka utvrđeno je da zakupac. ZOO. pa je na stanu za jedinog zakonskog naslednika oglašena tužilja. kao i njen sin. nije mogao u celini da koristi predmet zakupa. Zakona o parničnom postupku. Tužiljina majka je upoznala tuženog na pijaci. Ništavost neke odredbe ugovora ne povlači ništavost ugovora u celini. Zakona o obligacionim odnosima. koju je odbio drugostepeni sud. Članom 567. koja propisuje da ništavost neke odredbe ugovora ne povlači ništavost ugovora u celini. a ovaj se obavezuje da mu za to plaća određenu zakupninu. da isti u određenom delu ne proizvodi pravno dejstvo. 15.02. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju. ovde tužilac . a tom prilikom tužilja se posvađala sa sinom i odlučila da na nekoliko . tj. koja je nastavila da koristi stan posle smrti majke i brata i stupila u ovu parnicu. januara 2005.

prodajna cena isplaćena u pretežnom delu. marta 1999. a zapravo je zaključila ugovor o kupoprodaji. Stoga je pravilan zaključak nižestepenih sudova da se radi o ništavom ugovoru u smislu člana 103. godine. februara 1999. Prema shvatanju Vrhovnog kasacionog suda. a drugo lice je bio zet vlasnika agencije za promet nekretnina i prijatelj oca tuženog S.77 - . jer je pokojna R.00 dinara. Zakona o obligacionim odnosima. Sada pokojna R. Rev. ugovorom nije bilo povređeno pravo preče kupovine.000. Potpisi ugovorača nisu overeni u sudu.OBLIGACIONO PRAVO dana ode u stan kod tuženog. Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja. a zemljište . je pokrenula parnicu za poništaj toga ugovora. . Zakona o prometu nepokretnosti koji je važio u vreme zaključenja ugovora. pogrešno držeći da je zaključila ugovor o doživotnom izdržavanju.predmet kupoprodaje bilo je u prometu i stečeno u skladu sa tadašnjim zakonom.tužioca. i nepokretnost predata kupcu u državinu. godine zaključili pismeni ugovor o kupoprodaji nepokretnosti . Odmah nakon što je shvatila da je zaključila ugovor o kupoprodaji stana. držeći je u zabludi da je zaključila ugovor o doživotnom izdržavanju.S. i člana 65. pa su navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava neosnovani. u čijoj kancelariji je zaključen ugovor. U ovu zabludu je dovedena od strane tuženog u nameri da je navede na zaključenje ugovora o prenosu prava svojine na njegovo ime. godine) 147..J. sada pokojna R. bez namere plaćanja kupoprodajne cene. (Iz Presude Vrhovnog kasacionog suda. za kupoprodajnu cenu od 400. a tuženom isplatio na ime kupoprodajne cene 164. stav 4.tužilac je kupio od tuženog imanje sa fabrikom testenina za kupoprodajnu cenu od 240.1991. 952/10 od 20. niti povređen neki drugi društveni interes . koji je od zaključenja ugovora sve vreme koristio nepokretnost.J.2010. Tuženi joj nije isplatio kupoprodajnu cenu i nije mu predala stan u čijem se posedu i sada nalazi tužilja. Kako je ugovor o prodaji zaključen u pismenom obliku.pravilan je zaključak da su ispunjeni uslovi za sudsko osnaženje ugovora – konvalidaciju.000 DM. zaključivši da su ispunjeni uslovi za konvalidaciju ugovora o kupoprodaji. stav 1. Prilikom zaključenja ugovora. u smislu člana 4. Sudovi su pravilno zaključili da je tuženi iskoristio stanje nužde i tešku porodičnu i materijalnu situaciju sada pokojne majke tužilje s namerom da od nje pribavi stan. je bila u zabludi da zaključuje ugovor o doživotnom izdržavanju. je sa tuženim zaključila ugovor o kupoprodaji 1. bila prevarena dovođenjem u zabludu o prirodi ugovora koji je zaključila. Prodavac . koji su stranke zaključile. Iz obrazloženja: Tužilac i tuženi su 10. godine. pred sudom je overeno punomoćje kojim je majka tužilje ovlastila dva njoj nepoznata lica da u njeno ime i za njen račun mogu vršiti sve pravne poslove u vezi sa prodajom njenog stana.000 DM. na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su pravilno zaključili da je ugovor o kupoprodaji koji je zaključen između pokojne R.10.tuženi je uveo u posed kupca . Porez na promet nije plaćen. 23. Po propisima koji važe u vreme presuđenja ceni se ispunjenost uslova za konvalidaciju ugovora. što je dinarska protivvrednost 40.05. i tuženog ništav. pokojna R.418 DM i predao mu navedeni automobil na ime dve neisplaćene rate. koji je overen pred sudom. prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo i odbio tužbeni zahtev.P. Jedno od tih lica bio je zet advokata V. Sedam dana pre zaključenja ugovora.

78 - . Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je pravilno zaključio da je poravnanje.2010. zanemario je činjenicu da u konkretnom slučaju tužilac nije tužbom tražio utvrđenje ništavosti poravnanja kao ugovora zaključenog između stranaka. Ako je sudsko poravnanje zaključeno suprotno imperativnim propisima . a nije od značaja za ocenu ispunjenosti uslova za konvalidaciju. Međutim. sudsko poravnanje) i zaključen.000 DM. U tom smislu pravilno zaključuju nižestepeni sudovi.a to je momenat zaključenja glavne rasprave.kao takav . javnom poretku i pravilima morala. Zakona o obligacionim odnosima. punomoćniku koji nije advokat. po svojoj prirodi. kako je predviđeno članom 5. ali da se ispunjenost uslova za konvalidaciju ugovora ceni po propisima koji su važili u vreme konvalidacije .tada se ne radi o ništavosti običnog ugovora o poravnanju između stranaka ( na koji bi se odnosile opšte odredbe o ništavosti ugovora zaključenog van suda ).neosnovani su. Zakona o obligacionim odnosima traženog iznosa od 91. Zakona o parničnom postupku. u skladu sa pravilima po kojima je ugovor (tj. Poravnanje zaključeno pred sudom i stoga nema prirodu običnog poravnanja koji poznaje Zakon o obligacionim odnosima. Zakona o parničnom postupku. stekao snagu izvršne isprave naplative u prinudnom sudskom postupku. ne može ni pod kojim uslovima pred sudom zaključiti sudsko poravnanje jer je takvo postupanje su. Ovo poravnanje je ništavo ako je zaključeno u pogledu zahteva kojima stranke ne mogu raspolagati. već o utvrđenju ništavosti sudskog poravnanja tj. ugovora zaključenog u sudskom postupku. i vraćanja datog po osnovu sticanja bez osnova iz člana 210. istog Zakona. Revizijski navodi (da su nižestepeni sudovi pogrešno primenili materijalno pravo kada su cenili momenat ispunjenosti uslova za konvalidaciju ugovora) .OBLIGACIONO PRAVO Zbog toga nema uslova za utvrđenje ništavosti ugovora u smislu člana 103. a shodno članu 3. Pravilan je i zaključak da nije od uticaja okolnost što je tužilac tuženom plaćao 2. Rev. već utvrđenje ništavosti sudskog poravnanja odn. Prema članu 3. kako propisuje ista odredba u stavu 2. Ova odredba je imeprativnog karaktera. ugovora zaključenog u sudskom postupku koji je. (Iz Presude Vrhovnog kasacionog suda. koji nema izričito ovlašćenje stranke za zaključenje poravnanja. sudsko poravnanje se može pobijati samo tužbom. Prema članu 325. 568/10 od 20. Ugovora na ime zakupa. time što je zaključen pred sudom.10. istog Zakona. ugovor između stranaka koji se zaključuje saglasnošću volja i koji . Ovo znači da punomoćnik. Tada su uslovi za osnaženje ovog ugovora bili ispunjeni. stav 3. što se odnosi i na propis o obavezi plaćanja poreza na promet koji je prestao da važi.734 evra u dinarskoj protivvrednosti. Prema članu 90. već se može osporavati samo u sudskom postupku u skladu sa pravilima zakona po kome je zaključeno. Pravilan je stav drugostepenog suda da se punovažnost ugovora ceni prema momentu njegovog zaključenja. u kom smislu ima mesta primeni članu 103.ima određeno kostitutivno dejstvo. uvek je potrebno izričito ovlašćenje stranke za zaključenje poravnanja. godine) 148. sud neće dozvoliti raspolaganja stranka koja su suprotna prinudnim propisima. koje ima snagu izvršne sudske odluke i može se osporiti samo u sudskom postupku. a ovo zbog toga što je tuženi ovom odredbom imao za cilj obezbeđenje isplate svih rata na ime isplate ugovorene kupoprodajne cene. stav 3.

Zakona o obligacionim odnosima. Sud će samo u umerenom iznosu priznati kamatnu stopu ugovorenu kod ugovora o kreditu. Ukazuje i da je u takvoj situaciji prvostepeni sud. Postupanje punomoćnika suprotno navedenoj zakonskoj odredbi iz člana 90.OBLIGACIONO PRAVO protno navedenom imperativnom propisu tj. Drugostepeni sud posebno ukazuje na obavezu suda pred kojim se poravnanje zaključuje da po službenoj dužnosti pazi na ovlašćenja punomoćnika stranaka. 5514/07 od 07. radi se o nedozvoljenom raspolaganju i sud je dužan da o tome vodi računa po službenoj dužnosti. našao da isto postupanje valja prihvatiti pozivajući se na odredbe člana 103. pozivajući se da je ugovaranjem tako visoke stope kamate narušena međusobna ekvivalentnost davanja i da je iz tih razloga ista odredba i ništava. dakle. tuženi u toku postupka isticao da se radi o neprimereno visoko ugovorenoj kamatnoj stopi od 2.ništavo u smislu navedene odredbe člana 324. te da na navedeni način utvrdi da li se radi o apsolutno ništavoj odredbi u smislu člana 103. godine) 149. Ta odredba je apsolutno ništava za kamatnu stopu iznad uobičajene. to je prvostepeni sud u toku postupka morao proveriti ove navode tuženog utvrđujući da li je stopa od 2. jer sud u konkretnoj situaciji nije izvršio navedene provere i utvrđenja prosečne stope ugovarane kamate već je odbio da da razloge i . istog Zakona. ako je znatno veća od uobičajene za tu vrstu pravnog posla. pred kojim je predloženo poravnanje. Pž. i u pogledu toga su osnovani žalbeni navodi tuženog. kada je u pitanju sudsko poravnanje. da je prvostepeni sud pogrešno primenio pravo kada je.5% na mesečnom nivou. stav 2. Kako je. jer je postupanje pred sudom regulisano imperativnom odredbom posebnog zakona.2007. te je . što . te da je navedeni ugovor zaključen zloupotrebom monopolskog položaja tužioca i teške situacije tuženog.imajući u vidu izveštaj Udruženja banaka bila znatno veća od prosečne kamatne stope koja se ugovarala među bankama i klijentima za iste ili slične poslove . Zakona o obligacionim odnosima. (Presuda Višeg trgovinskog suda.5% mesečne kamate za kratkoročne kredite bila uobičajena stopa za navedenu vrstu bankarskih poslova u periodu korišćenja kredita ili je ista . međutim. bio dužan da ne dozvoli zaključenje takvog poravnanja u situaciji nedozvoljenog raspolaganja od strane punomoćnika tužioca. Iz obrazloženja: Pravilno je stanovište prvostepenog suda da tužilac ima i prava na kamatu obračunatu za period korišćenja kredita kao naknadu za korišćenje novčanih sredstava u označenom periodu te da je istu tuženi dužan da plati po ugovorenoj stopi. Jasno je. Zakona o parničnom postupku suprotno je prinudnom propisu.sve sa neplaćenim delom iznosa glavnog duga . u situaciji nepostojanja izričitog ovlašćenja punomoćnika tužioca za zaključenje sudskog poravnanja.kao takvo . Dakle. Zakona o obligacionim odnosima.79 - . što je u konkretnom slučaju prvostepeni sud pred kojim je poravnanje zaključeno propustio da učini. nema mesta primeni člana 103. stav 2.kredite.i predstavlja njegovo dugovanje u trenutku dospeća obaveze vraćanja kredita. što bi uslovilo utvrđenje ništavosti navedene odredbe i odbijanje tužbenog zahteva za obračunatu zateznu kamatu po stopama koje su ugovorene iznad uobičajeno ugovorenih stopa kamata za kratkoročne kredita u spornom periodu.11. Kako se radi o apsolutnoj ništavosti sud je o tome dužan da vodi računa po službenoj dužnosti.

Iz obrazloženja: Tužilac je podneo tužbu protiv tuženog. a ne naručioca. stav 1. a od momenta zaključenja ugovora primenjuju se pravila obligacionog prava. ustanova ili drugo pravno lice. Na to upućuje član 134. te da se tuženi obaveže da tužiocu nadoknadi troškove parničnog postupka. način zaštite prava ponuđača. ovo dalje znači da je o ništavosti ugovora jedino nadležan da odlučuje sud kada je tužilac ponuđač. Zakona o obligacionim odnosima. već se na valjanost ugovora primenjuju odredbe posebnog specijalnog propisa i to Zakona o javnim nabavkama. koji po ovoj odredbi zakona "zadržava dalje aktivnosti naručioca u postupku dodele ugovora o javnoj nabavci". Te dalje aktivnosti upravo se odnose na zabranu naručiocu. Iz navedenih razloga. koji određuje i organ i postupak za utvrđivanje zakonitosti postupka koji se okončava zaključenjem ugovora. marta 2004.. a zadatak komisije je da ocenjuje zakonitost sprovedene procedure (postupka) dodele Ugovora o javnoj nabavci. godine. zaključen između Gradskog sudije za prekršaje kao naručioca usluge a zaveden pod brojem 321/04 od 17. zakona koji govori o suspenzivnom dejstvu zahteva za zaštitu prava.. te da eventualno spreči zaključenje ugovora koji bi bio suprotan postupku koji zakon predviđa za dodelu ugovora. što propisuje citirani zakon. a u delu u kome je odlučeno o obračunatoj ugovorenoj kamati ukida i predmet vraća prvostepenom sudu na ponovni postupak. a pogotovu kada je tužilac naručilac. navedenog zakona. odvija se na zahtev lica koje u postupku javne nabavke ima svojstvo ponuđača. stav 2. Postupak koji se odvija pred komisijom. odnosno obavezu da . Zakon o javnim nabavkama. Iz sadržine odredaba iz čl. i člana 377. godine) 150.2006. Pošto Zakon o javnim nabavkama ne poznaje zaštitu prava naručioca.80 - . pravilnost primene materijalnog prava u pogledu dela odluke koja se odnosi na obračunata dugovanja tuženog po osnovu obračuna ugovorene kamate ne može se ispitati jer nisu utvrđene sve relevantne činjenice (kao što su prosečna stopa ugovorne kamate koja se ugovarala za slične poslove u navedenom periodu). godine i Omladinske zadruge "B. određuje način evidentiranja ugovora i drugih podataka. U obrazloženju pobijanog rešenja se dalje navodi da se u konkretnom slučaju ništavost pobijenog ugovora ne presuđuje po čl. 8526/06 od 16. 128." kao izvršioca usluge zaveden pod brojem 298 od 9.11. do 144. Zakon o javnim nabavkama. do 109. ima dejstvo samo do trenutka zaključenja ugovora. Zakona o parničnom postupku . marta 2004.usluga. kojom je tražio da se utvrdi da je ništav ugovor o javnoj nabavci male vrednosti . način i postupak nabavke dobara i usluga i ustupanja izvođenja radova u slučajevima kada je naručilac tih nabavki državni organ. Prvostepeni sud se oglasio apsolutno nenadležnim za suđenje u ovakvom sporu i odbacio tužbu. organizacija. zauzimajući stav da se u konkretnom slučaju shodno Zakonu o javnim nabavkama ugovorne strane za zaštitu svojih prava se mogu obratiti isključivo Komisiji. je poseban zakon kojim se uređuju uslovi.OBLIGACIONO PRAVO upušta se u raspravljanje u vezi tuženikovih navoda iz razloga što tuženi nije tražio poništaj ili raskid navedenog ugovora. Pž.na osnovu člana 375. U Glavi VIII ovaj zakon u svojim odredbama predviđa postupak zaštite ponuđača i javnog interesa.pobijana presuda u delu u kome je odlučeno o glavnom dugu po osnovu kredita potvrđuje. zaključuje se da je ovaj zakon predvideo formiranje Komisije za zaštitu prava koja se obrazuje pri Upravi za javne nabavke. (Presuda Višeg trgovinskog suda. pa se stoga . 103.

81 - . Ocenom savesnosti tuženog ne može se smatrati navod prvostepenog suda da je tuženi bio strana verna ugovoru koja je likvidirala štete jer se ista odnosi na postupanje tuženog u odnosu na onaj deo ugovora koji je punovažan. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. U ovom slučaju komisija. ili ako se priroda onoga što je ispunjeno protivi vraćanju. Takođe. te činjenicu da je tu. kao i o moralnim shvatanjima. stav 2. te u konkretnom slučaju nema nadležnosti drugog organa za odlučivanje o poništaju ugovora. godine) 151.05. s tim što će. Prema stanovištu ovog suda prilikom ocene savesnosti obe ugovorne strane.OBLIGACIONO PRAVO zastane sa zaključenjem ugovora dok se pred Komisijom ne okonča postupak po zahtevu za zaštitu prava ponuđača. Postupak utvrđivanja ništavosti ugovora. a ako to nije moguće. utvrdio da su Ugovori o osiguranju . da li je sproveo postupak po zakonu. U konkretnom slučaju. kako to sud navodi u obrazloženju pobijanog rešenja. Zakona o obligacionim odnosima. i treba je ceniti u odnosu na vrstu ugovora čija je ništavost utvrđena ( potpuno ili delimično ).2002. stav 2. ali je odbio zahtev tužioca za restituciju. Stavom 2. Dakle. tačka 2. a posebno tuženog kao osiguravača treba imati u vidu vrstu zaključenog ugovora čiji je deo ništav. istog člana predviđen je izuzetak od ovog pravila kojim je propisano da sud može odbiti. u celini ili delimično. istog Zakona. bez prethodne odluke komisije o zakonitosti sprovedenog postupka koji mu prethodi. utvrđuje da li je naručilac u postupku sprovođenja dodele javne nabavke učinio određene nepravilnosti. usluga ili izvođenja radova) zaključen po odredbama Zakona o obligacionim odnosima. ali nije cenio i savesnost tuženog. jedino može sprovesti sud u sudskom postupku. predlog nesavesne strane za vraćanje onog što je drugoj strani dala. jer do njegovog zaključenja i ne može doći. godine delimično ništavi u delu koji se odnosi na osiguranje jednog parnog kotla. septembra 2005. da je kod utvrđenja ništavosti ugovora svaka ugovorna strana dužna da vrati drugoj sve ono što je primila po osnovu takvog ugovora. prema kojima komisija rešenjem usvaja zahtev u celini ili delimično poništava postupak za dodelu ugovora o javnoj nabavci. prilikom odlučivanja voditi računa o savesnosti i jedne i druge ugovorne strane. te da Zakon o javnim nabavkama ne poznaje zaštitu prava naručioca. pa u odnosu na koji se ima ceniti i savesnost ugovornih strana. Savesnost ugovornih strana je odlučna činjenica za odlučivanje o zahtevu za povraćaj datog na osnovu ništavog ugovora. sama Komisija ne bavi se ništavošću ugovora. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je. prvostepeni sud je cenio savesnost tužioca. stav 1. a ne ponuđač. Pž. a ne u odnosu na deo ugovora za koji je utvrđeno da je ništav (u kom delu je odluka prvostepenog suda pravnosnažna) u odnosu na koji se zahtev za povraćaj datog odnosi. predviđeno je kao pravilo. shodno stavu 3. Na to upućuju odredbe člana 144. odnosno. kao posledica ništavosti jer je našao da je tužilac prilikom zaključenja Ugovora o osiguranju postupao nesavesno shodno članu 104. ne poništava ugovor. kao i u odnosu na pažnju ugovornih strana koja je potrebna kod zaključenja i izvršenja tog ugovora. koja je predviđena članom 104. 9164/05 od 21. prvostepeni sud nije cenio činjenicu da je tužilac u ovoj pravnoj stvari naručilac. Komisija ima zadatak da u posebnom postupku koji je propisan zakonom. istog člana. jer je ugovor o dodeli javne nabavke (dobara. o značaju ugroženog dobra ili interesa. ima se dati odgovarajuća naknada u novcu prema cenama u vreme donošenja sudske odluke. Odredbom člana 104.Polisa osiguranja broj 00475132 0 i 00475131 6 od 07. ceneći izvedene dokaze.

000 EUR-a u dinarskoj protivvrednosti po najpovoljnijem kursu važećem na dan isplate. u mestu isplate zajedno sa domicilnom kamatom na iznos od 2. znajući u koje svrhe ga daje.10. ako se radi o dugogodišnjim kockarima. ugovor o zajmu novca je apsolutno ništav. ali i obavezu da izvrši pregled stvari koja je predmet osiguranja. Pž. godine zajedno sa kamatom na iznos od 1. a imajući u vidu činjenicu da je za deo Ugovora utvrđena ništavost. a prema Zakonu i uslovima samog ugovora ima ovlašćenje. Okružni sud nalazi da je prvostepeni sud pravilno utvrdio da je tužilac prilikom davanja novca na zajam tuženom bio nesavestan jer je znao u koju svrhu novac daje. odbijen je prvostepenom presudom kao neosnovan. stav 1. Gž. potrebno je ceniti savesnost tuženog upravo u odnosu na taj deo Ugovora.u skladu sa članom 103. te da je ugovor koji je zaključen između stranaka ništav. Sud je utvrdio da je tuženi stalni kockar. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima.i kod tužioca u kafani i kući. kojim je tražio da se obaveže tuženi da mu na ime duga isplati 1. pa do 31. a naročito ako se na taj način mogu otkloniti štetne posledice ugovora.20 godina. Postoje uslovi da sud odbije zahtev za vraćanje zajma i odluči da zajmoprimac preda iznos pozajmljenog novca opštini. Odluka Okružnog suda iz stava II izreke presude doneta je u skladu sa članom 104.12. (Presuda Okružnog suda u Valjevu.000 DEM radi kocke.u stvari . opredeljeni kao stalni ili povremeni kockari u dužem vremenskom periodu u poslednjih 10 . i da je sporni iznos naveden u izreci pobijane presude tužilac pozajmio tuženom isključivo radi kocke. godine tužilac. Shodno tome. jer je po svojoj sadržini protivan prinudnim propisima.OBLIGACIONO PRAVO ženi lice koje poslove osiguranja obavlja kao redovnu delatnost. Ova imovinska sankcija oduzimanja predmeta ništavog ugovora. 909. da se u njegovoj kafani i kući često kockalo. Samim tim. da se tužilac kockao povremeno. jer je osigurani slučaj nastupio pre zaključenja Ugovora. između ostalog . te da je tužilac inače pozajmljivao novac radi kocke.1. 885/06 od 09. Prvostepeni sud je utvrdio da je 1996.000 DEM počev od 1.82 - . Iz obrazloženja: Tužbeni zahtev tužioca. neosnovani su navodi žalbe koji se . Ako je zajmoprimac znao da će pozajmljeni novac upotrebiti za kockanje.1997. za koju je specijalizovan i stručan.2006. Imajući u vidu takvo činjenično stanje. 1322/06 od 05. navedenog Zakona. ako je to potrebno radi suzbijanja masovnih društvenih negativnih pojava ( što je u konkretnom sporu slučaj obzirom na to da su i tužilac i tuženi. javnom poretku ili dobrim običajima . ( Rešenje Višeg trgovinskog suda. Zatim.1. da je znao da je tuženi kockar. i 911. i kao takav ne može proizvoditi pravno dejstvo. odnosno u koju svrhu će tuženi novac upotrebiti.08. te da su novac isključivo radi kocke pozajmljivali međusobno u dužem vremenskom periodu ). između ostalog i ovde tuženom i to više puta.2006. da se kockom bavi duži niz godina i da se kockao u mnogim kafanama. kao i saslušani svedoci koji imaju neposredna saznanja o samom sporu između tužioca i tuženog. a prema odredbama člana 908. godine pa do isplate u dinarskoj protivvrednosti. godine ) 152. Zakona o obligacionim odnosima. godine) . pozajmio tuženom iznos od 2.2002. utvrdi nedostatke i nakon toga odredi visinu premije. određuje se kad su za to ispunjeni zakonski uslovi. te je pravilna odluka prvostepenog suda kojom je tužbeni zahtev tužioca odbio kao neosnovan.svode samo na tvrdnje da je prvostepeni sud na utvrđeno činjenično stanje pogrešno primenio materijalno pravo.000 EUR-a u visini eskontne stope koju utvrđuje Centralna Evropska banka počev od 1.2001. preko imenovanog svedoka koji je dao novac tuženom u ime tužioca i sa obavezom tužioca da ovom svedoku vrati sporni iznos.

i na osnovu tog ugovora upisao pravo svojine na stanu u zemljišnim knjigama. Istovremeno kako je otpao osnov po kome tuženi koristi stan naloženo je njegovo iseljenje iz stana i predaja tužiocu kao vlasniku a u smislu člana 37. 10 u Ul. Naime.1994. pravilno je primenjeno materijalno pravo kada je usvojen tužbeni zahtev i utvrđeno da je ugovor o otkupu stana koji je zaključio tuženi sa pravnim prethodnikom tužioca ništav jer je protivan prinudnom propisu i to članu 16. godine zaključio ugovor o otkupu stana koji je u njegovo ime potpisao advokat B. godine i ovaj stan ugovorom o kupoprodaji od 27.4. nosilac stanarskog prava na spornom stanu bio je sada pokojni D. 13. ZOO i utvrđeno da tuženi nema pravo na vraćanje datog kao posledice ništavosti jer je tuženi bio nesavestan a u smislu člana 104. izgrađen na kat. pravilno je i po oceni Vrhovnog suda. odredbom člana 16. godine je sa Preduzećem za gazdovanje stambenim zgradama iz N. godine sa stambenim preduzećem zaključila ugovor o korišćenju ovoga stana čime je stanarsko pravo sa tuženog preneto na nju a ona je u ovome stanu živela neprekidno i u vreme dok se tuženi nalazio na privremenom radu u N. a koji je nasledio od svog oca koji je preminuo 1974.S.S.1988. Ugovor o korišćenju stana tuženi je zaključio sa Preduzećem za gazdovanje stambenim zgradama iz N. Majka tuženog je 12. Zakona o stanovanju prema tekstu važećem u vreme zaključenja ugovora o otkupu stana. upisane u ZKUL 6672/13 KO N. godine. Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa (dalje: Zakon).83 - .11.1966.S. par. ali je Komisija za stambene poslove Skupštine opštine N. Po penzionisanju počeo je da provodi u N.4.1990. godine ali je taj ugovor lično potpisao. dana 25. S.. ništav jer je protivan prinudnim propisima saglasno članu 103. Sud na ništavost pazi po službenoj dužnosti kada se radi o apsolutnoj ništavosti ugovora i na ništavost se može pozvati svako zainteresovano lice.1974. godine otuđio S.S. godine Upravi za imovinsko pravne poslove N.S.V.S.1990. čiji je član porodičnog domaćinstva bio tuženi koji je 1960. a ovaj ugovor je u ime tuženog kao nosioca stanarskog prava potpisala njegova majka Š. sa nus prostorijama. Stoga sud nije vezan postavljenim tužbenim zahtevom za poništaj ugovora iz razloga relativne ništavosti.11 m2 na III spratu zgrade br. dana 20. stav 2. Za odluke su dati i pravilni razlozi koje u svemu kao osnovane prihvata i Vrhovni sud. odnosno zakupac na neodređeno vreme sa tužiocem kao davaocem stana na korišćenje. površine 74. Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja. U toku 1968. a u N. tuženi je dana 16. otac tuženog. Posle smrti majke.S. tri do četiri meseca godišnje.OBLIGACIONO PRAVO 153. Zakona o stanovanju je propisano da je nosilac prava raspolaganja na stanu u društvenoj svojini i vlasnik . Tuženi je posle toga. stav 1. zaključkom odbila zahtev tuženog za prenos stanarskog prava na ovome stanu i tuženi je obavezan da se u roku od 30 dana iseli iz ovoga stana. dana 21. podneo zahtev za zaključenje ugovora o korišćenju stana kojim bi on bio određen za nosioca stanarskog prava na ovome stanu.K.11. Iz obrazloženja: "Prema utvrđenom činjeničnom stanju. Dopunskom presudom je naložena uspostava ranijeg zemljišnog knjižnog stanja u smislu člana 104. godine otišao na rad u N.S. primenjeno materijalno pravo kada je usvojen tužbeni zahtev i utvrđeno da je ugovor o otkupu stana koji je zaključio tuženi koji nije bio nosilac stanarskog prava.2. Tuženi je vlasnik i trosobnog stana br. Zakona o obligacionim odnosima (dalje: ZOO). ZOO. zaključio novi ugovor o korišćenju stana iste sadržine kao i ugovor iz 1966. 4671. dolazio nekoliko puta godišnje.4. godine za sporni stan.A. I po oceni Vrhovnog suda.

stav 2. Tuženi koristi stan bez pravnog osnova (prestao je da bude član porodičnog domaćinstva nosioca stanarskog prava) pa je pravilno usvojen zahtev tužioca kao vlasnika stana i naloženo tuženom iseljenje iz stana i predaja stana u smislu člana 37. godine) 154. Naime. prvostepeni sud pravilno zaključuje da ovakvo potraživanje ne može uživati pravnu zaštitu. (Presuda Vrhovnog suda Srbije. dužan da nosiocu stanarskog prava odnosno zakupcu koji je to svojstvo stekao do dana stupanja na snagu zakona. a to su nosilac stanarskog prava. Istovremeno.000 DEM.kao tadašnji suprug prvotužene . ZOO naložena je. Kako tuženi u vreme podnošenja zahteva za otkup stana nije bio nosilac stanarskog prava na ovome stanu odnosno zakupac na neodređeno vreme. jer se radi o ništavnom ugovoru . usvojena ili pastorčad koji zajedno sa nosiocem stanarskog prava stanuju u tom stanu.OBLIGACIONO PRAVO stana u državnoj svojini. Tužbeni zahtev tužioca za povraćaj novca datog u okviru nedozvoljenog raspolaganja stranaka i ništavog pravnog posla u kojem je tužilac nesavesna stranka – je neosnovan. zaključio sporni ugovor. . u pismenoj formi omogući otkup stana koji koristi pod uslovima propisanim zakonom. na njegov zahtev. stav 2.2007. i po oceni ovoga suda. niti se nude dokazi koji bi ga izmenili. dopunskom presudom. uspostava pređašnjeg zemljišno knjižnog stanja.S. Rev. po članu 104. pa sud nije bio vezan postavljenim tužbenim zahtevom. Zakona o stanovanju i ne proizvodi pravno dejstvo. zbog toga što sud na ništavost pazi po službenoj dužnosti i na nju se može pozvati svako zainteresovano lice u smislu člana 109. 251/2007 od 11. ali uz pismenu saglasnost nosioca stanarskog prava. posebno imajući u vidu da je tuženi na ime otkupne cene stana isplatio 1 dinar. Zakona o stanovanju to je tuženi ugovor o otkupu stana zaključio suprotno navedenom prinudnom propisu. iako je prethodno Komisija za stambene poslove Opštine N. odnosno primenio odredbu člana 103. a sud je utvrdio da je ugovor ništav. po ovoj odredbi otkup stana je ustanovljen zakonom i rezervisan za tačno određen krug lica.84 - . kako to pogrešno smatra tuženi. Razlozima žalbe ono se ne dovodi u pitanje.shodno odredbi člana 104. stav 1. kako bi ih ona dala postupajućem lekaru radi ostvarivanja prava na invalidsku penziju. ZOO. Zakona. U konkretnom slučaju. ZOO jer je nesavestan pošto.7. pravilna je ocena nižestepenih sudova da je ugovor koji je tuženi zaključio sa pravnim prethodnikom tužioca ništav jer je zaključen suprotno prinudnom propisu člana 16. Neosnovano je isticanje tuženog u reviziji da je zahtev tužioca glasio da se poništi ugovor što znači da se radilo o zahtevu za utvrđenje ništavosti ugovora iz razloga relativne ništavosti. odbila njegov zahtev za prenos stanarskog prava i istim zaključkom tuženi obavezan da se u roku od 30 dana iz stana iseli. S tim u vezi. a utvrđeno je i da tuženi nema pravo na vraćanje datog u smislu člana 104. Ovo. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je na pravilan i potpun način utvrdio činjenično stanje. Zakona o obligacionim odnosima. prvostepeni sud je izvedenim dokazima nesumnjivo utvrdio da je prvotužilac . stav 2. bračni drug nosioca stanarskog prava i deca rođena u braku i van braka.istoj dao 5. ZOO. Prema tome. nije živeo u stanu sa majkom koja je bila nosilac stanarskog prava niti mu je majka kao nosilac stanarskog prava dala pismenu saglasnost za otkup stana u smislu člana 16.

85 - . 4. IV i V i sudska poravnanja zaključena u predmetima R.ništavi. Sudsko poravnanje. zaključeni protivno označenim prinudnim propisima. 1133/05 od 04. Dakle. naznačeni aneksi tog ugovora i sudska poravnanja zaključeni protivno imperativnim propisima .uživati pravnu zaštitu. ovog Zakona . .1995. II.prema opštim pravilima . Ovo zbog toga što je prvostepeni sud odlučivao u granicama postavljenog tužbenog zahteva kojim je traženo utvrđenje ništavosti poravnanja. sudsko poravnanje je jedan civilni (privatnopravni) ugovor koji ima i procesnopravno dejstvo. Nesporno je utvrđeno da su predmetni ugovori sa aneksima i predmetna poravnanja. Ugovoru. Podnosilac žalbe neosnovano navodi da sud nije pružio pravnu zaštitu tužiocu.1995.12. Zakona o obligacionim odnosima .OBLIGACIONO PRAVO Tužilac je nesavesna strana. imajući u vidu i odredbu člana 109. br. a zatim . Apsolutna ništavost je sankcija koja ugovoru (sudskom poravnanju) oduzima pravna dejstva od momenta njegovog zaključenja a posle sudske intervencije koja apsolutnu ništavost utvrđuje izrekom presude. Gž.ništavi.u smislu čl. III. čijim članom 3. dakle. Zakona o parničnom postupku. Žalbeni navodi tuženog po kojima je tužbu trebalo odbaciti jer tužilac nije dokazao svoj pravni interes za podnošenje tužbe. te ne može dobiti pravnu zaštitu.zabranjeno plaćanje u devizama između domaćih pravnih lica. Navodima žalbe tužioca se ne ukazuje da se eventualno radi o drugom pravnom poslu. može se pobijati iz razloga apsolutne ništavosti.Zakonu o deviznom poslovanju. godine i aneksi zaključeni pod br.ako su obaveze iz takvog ugovora ispunjene . je predviđeno da se devize kupuju i prodaju na jedinstvenom deviznom tržištu. odnosno sudskom poravnanju apsolutna ništavost oduzima pravna dejstva. kao i da je . su neosnovani.10. koja . već iz same činjenice da je tužilac dao novac svojoj tadašnjoj supruzi . br. godine . isti ne može . Mora se imati u vidu da je sudsko poravnanje sporazum stranaka o spornom materijalnopravnom odnosu. i predstavlja sankciju od momenta njegovog zaključenja a posle intervencije suda koji apsolutnu ništavost utvrdi izrekom presude. i procesna radnja ali i pravni posao koji reguliše materijalnopravne odnose stranaka u odnosu na predmet spora. pa su . ali nije ni moralo biti traženo. 537/95 od 08. pa tužilac ne mora dokazivati poseban pravni interes za podnošenje tužbe kojom se traži utvrđenje ništavosti. jer okončava spor i predstavlja izvršni naslov.zbog ništavosti takvog pravnog posla iz navedenih razloga . Izricanje pravne posledice ništavosti tužbom nije traženo. Zakona o obligacionim odnosima.najpre znači da strane nisu dužne da ispune svoje obaveze iz takvog ugovora (poravnanja) i ne mogu biti ni sudskom odlukom obavezane da ih ispune. istovremeno. zbog ništavnog pravnog posla. Jer. To je. utvrdivši da su ugovor od 19. jer izrekom presude nije izrečena pravna posledica koja se tužbom zahteva. 486/95 od 17. godine i R. Ovo zbog toga što se radi o ugovorima zaključenim protivno prinudnim propisima i koji su ništavi.da stranke mogu tražiti povraćaj datog. a sve u vezi člana 3. bez obzira na činjenicu da je to zaista i učinio. Ovo zbog toga što su naznačeni ugovor o ustupanju prava na devizna sredstva u inostranstvu.01.u smislu člana 103. ( Iz presude Okružnog suda u Čačku. kao i ugovor.2005. da je zabranjena kupovina i prodaja deviza između domaćih pravnih lica.11.1995. godine ) 155. Iz obrazloženja: Pravilan je stav prvostepenog suda kada je usvojio tužbeni zahtev tužioca.ovde prvotuženoj radi uručenja nadležnom lekaru zbog ostvarivanja prava na invalidsku penziju.

OBLIGACIONO PRAVO kada sud izrekom utvrdi ništavost jednog materijalno-pravnog odnosa kao apsolutnu, time se tom materijalno-pravnom odnosu oduzimaju sva pravna dejstva i to od trenutka njegovog nastanka. Zbog toga su neosnovani žalbeni navodi tuženog po kojima poravnanja i dalje proizvode pravna dejstva, te da se na osnovu njih može nastaviti izvršni postupak. Na pravilnost pobijane odluke je bez uticaja i žalbeni navod tuženog da tužilac nije dokazao svoj pravni interes za podnošenje tužbe. Ovo zbog toga što na ništavost sud - u smislu člana 109. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima - pazi po službenoj dužnosti, i da se na nju može pozvati svako zainteresovano lice. Tužilac, dakle, nije morao dokazivati postojanje posebnog pravnog interesa za podnošenje tužbe za utvrđenje ništavosti. (Iz presude Višeg trgovinskog suda, Pž. 8692/2004 od 13.01.2005. godine)

156.
Sud može priznati pravno dejstvo pismenog ugovora o obliku i visini naknade za eksproprisane nepokretnosti, zaključenog van postupka propisanog zakonom između ranijeg vlasnika i korisnika eksproprijacije, posle donošenja rešenja o eksproprijaciji, pod uslovom da je ugovor izvršen u celini ili u pretežnom delu, ukoliko je cilj ugovora pravično obeštećenje ranijeg vlasnika i nije u suprotnosti sa pozitivnim propisima. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je utvrdio da su rešenjem Opštinskog Sekretarijata za upravu V... br. ______/086/02 od 5.1.1986. godine, u korist opštine V..., za potrebe bivšeg SIZ-a stanovanja, komunalnih delatnosti i građevinskog zemljišta eksproprisane sledeće tužiočeve nepokretnosti: deo k.p. br. 1675/2 KO V... u površini od 89 m2, bunar dubine 7 m, septička jama dubine 3 m od betonskih cevi, betonski trotoar i stepenište ukupne površine 11 m2 i garaža dimenzija 3,6 m x 3,5 m. Nije sporno da je posle pravosnažnosti rešenja o eksproprijaciji, 31.08.1988. godine, zaključen pismeni ugovor između ranijeg vlasnika i korisnika eksproprijacije, kojim se korisnik eksproprijacije obavezao da pre otpočinjanja građevinskih radova na zemljištu koje je eksproprisano snimi stambene objekte ranijeg vlasnika koji nisu eksproprisani i da sa eksproprisanog dela zemljišta izmesti garažu ranijeg vlasnika na ostatak njegovog zemljišta, da izradi potporni zid na liniji eksproprijacije i, kao što je napred rečeno, isplati naknadu za eksproprisano zemljište i objekte (izuzev potpornog zida) po proceni veštaka u nadležnom postupku, da je korisnik eksproprijacije započeo izgradnju nove garaže na predlagačevom zemljištu, da nova garaža nije dovršena a stara nije srušena i da nije izgrađen novi potporni zid. Imajući u vidu da su se navedenim ugovorom raniji vlasnik i korisnik eksproprijacije delimično sporazumeli o obliku i visini naknade, kao i da je ugovor zaključen posle pravosnažnosti rešenja, prvostepeni sud nalazi da je ugovor apsolutno ništav u smislu člana 103. ZOO-a, s obzirom na sadržinu odredbe člana 60. stav 5. Zakona o eksproprijaciji (“Sl. glasnik SRS” br. 40/84), koji je bio na snazi u vreme zaključenja ugovora i donošenja rešenja o eksproprijaciji, kojom je propisano da se po pravosnažnosti rešenja o eksproprijaciji stranke ne mogu sporazumevati o visini i oblicima naknade van postupka propisanog ovim zakonom. Gotovo istovetnu odredbu sadrži i sada važeći Zakon o eksproprijaciji, u članu 57. stav 4. koji propisuje da se po donošenju prvostepenog rešenja o eksproprijaciji stranke ne mogu sporazumevati o oblicima i visini naknade van postupka propisanog zakonom i otuda je bez pravnog dejstva ugovor o obliku i visini naknade za eksproprisane nepokretnosti koji je zaključen protivno navedenim zakonskim odredbama.
- 86 -

OBLIGACIONO PRAVO Međutim, po shvatanju Okružnog suda, sud može izuzetno priznati pravno dejstvo pismenog ugovora o obliku i visini naknade za eksproprisane nepokretnosti, zaključenog van postupka propisanog zakonom između ranijeg vlasnika i korisnika eksproprijacije posle pravnosnažnosti rešenja o eksproprijaciji, odnosno posle donošenja rešenja o eksproprijaciji, pod uslovom da je ugovor izvršen u celini ili u pretežnom delu, ukoliko je cilj ugovora pravično obeštećenje ranijeg vlasnika i nije u suprotnosti sa pozitivnim propisima. Iz ovoga sledi da raniji vlasnik može zahtevati pred parničnim sudom potpuno ispunjenje i ostatka obaveze koju je korisnik eksproprijacije preuzeo u pogledu oblika i visine naknade, ako je ta obaveza ispunjena u pretežnom delu. Prema činjeničnom stanju u spisima, postupajući po ugovoru iz avgusta 1988. godine, korisnik eksproprijacije je na zapadnom delu predlagačeve parcele uradio pokrivenu betonsku garažu, dimenzija 5 x 3 m i visine 3 m, ali da radovi nisu izvedeni do kraja. U kom obimu su radovi izvedeni i od kakvog je to značaja za odlučivanje u ovoj pravnoj stvari pobijano rešenje nema razloge. Osim toga, pobijano rešenje ne sadrži ni jasne razloge zbog čega se predlagaču u vanparničnom postupku dosuđuje naknada za rušenje stare garaže i za izradu novog potpornog zida, jer očigledno ovi troškovi nisu u neposrednoj vezi sa samom naknadom za eksproprisane nepokretnosti, već samo mogu imati karakter ili ugovorne obaveze, ili pak prava predlagača na naknadu štete koju trpi ostatak njegove nepokretnosti zbog privođenja nameni i izvođenja radova na eksproprisanom delu zemljišta. U ponovnom postupku, prvostepeni sud će, saglasno navedenim primedbama, otkloniti nedostatke u postupanju i na pouzdan način kao prethodno pitanje raspraviti: 1) da li je spornim ugovorom između ranijeg vlasnika i korisnika eksproprijacije postignut sporazum o naknadi za eksproprisani objekat – garažu, utoliko što bi umesto novčane naknade korisnik eksproprijacije izgradio novu garažu na ostatku zemljišta ranijeg vlasnika, a ako je sporazum sa takvom sadržinom postignut, u kojoj meri su radovi izvedeni, u odnosu na obim potrebnih radova, i konačno, da li je predlagač ovlašćen da pred parničnim sudom zahteva izvršenje ugovora u neispunjenom delu, u kom slučaju ne bi imalo mesta vođenju vanparničnog postupka za određivanje naknade za navedeni objekat, i 2) da li ugovor u jednom delu sadrži i obaveze korisnika eksproprijacije u vezi sa privođenjem nameni eksproprisanog dela zemljišta, što takođe ne bi moglo biti predmet ovog vanparničnog postupka. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu, Gž. br. 179/05 od 11.03.2005. godine)

157.
U slučaju ništavosti ugovora o kupoprodaji svaka ugovorna strana je dužna da drugoj vrati ono što je primila, tj. tuženik je dužan da vrati tužiocu iznos dat na ime kupoprodajne cene. Iz obrazloženja: Presudom prvostepenog suda utvrđeno je da je ništav pismeni predugovor o kupoprodaji nepokretnosti, a u stavu 2. izreke tuženik je dužan da vrati tužiocu 500 DEM u dinarskoj protivvrednosti. Drugostepeni sud je odbio kao neosnovanu žalbu tuženika i potvrdio je prvostepenu presudu. Dokazima je utvrđeno da pismeni predugovor o kupoprodaji nije overen shodno Zakonu o prometu nepokretnosti, pa je sud pravilno primenio materijalno pravo kada je utvrdio da je isti apsolutno ništav, shodno članu 104. ZOO, i odlučio o povraćaju novca datog na ime kupoprodajne cene. Pravilno je sud dao razloge da nema mesta primeni odredbe o kapari iz člana 80. ZOO, pa i o povraćaju dvostruke kapare, jer se radi o apsolutno ništavom ugovoru. (Iz presude Okružnog suda u Čačku, Gž. br. 890/04 od 26.08.2004. godine)
- 87 -

OBLIGACIONO PRAVO

158.
Ugovor je ništav ako je po svojoj sadržini ili cilju protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim običajima. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju, stranke su međusobno poslovale tokom 1992. i 1993. godine tako što je tužilac određenu robu nabavljao i davao tuženom, a ovaj je prodavao i dobijeni novac, uz određenu naknadu, predavao tužiocu. Iz takvog odnosa stranaka nastala je obaveza tuženog prema tužiocu za određenu količinu šećera, kukuruza, stočnog brašna i ulja, odnosno robe koja je tada uglavnom bila deficitarna na tržištu. Utvrđujući da ni jedna od stranaka nema ovlašćenje za ovakvu vrstu trgovine, nižestepeni sudovi su pravilnom primenom materijalnog prava, osnovano zaključili da trgovina kojom su se parnične stranke bavile radi dalje prodaje, ima elemenata krivičnog dela, odnosno da je takva vrsta trgovine zabranjena, zbog čega je ugovor koji je postojao među strankama ništav, da su obe stranke nesavesne, te da je tuženi navedenu količinu robe koju nije platio niti vratio tužiocu, kao predmet nedozvoljene trgovine, u obavezi da preda opštini na čijoj teritoriji ima prebivalište. Naime, ukoliko je ugovor ništav zbog toga što je po svojoj sadržini ili cilju protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim običajima, sud može odbiti, u celini ili delimično, zahtev nesavesne strane za vraćanje onog što je drugoj strani dala a može i odlučiti da druga strana ono što je primila po osnovu zabranjenog ugovora preda opštini na čijoj teritoriji ona ima sedište, odnosno prebivalište ili boravište (član 104. stav 2. ZOO). Tužilac nije proizvođač ove robe, koja je u spornom periodu bila deficitarna na tržištu i čiji je promet bio ograničen, niti je koja od parničnih stranaka imala registrovanu radnju za njenu prodaju, što ukazuje da su parnične stranke izvršavajući zaključen ugovor postupale protivno prinudnim propisima, odnosno nezakonito. Kako su obe ugovorne strane nesavesne, pravilna primena materijalnog prava, odnosno navedene zakonske odredbe zahtevala je da se zahtev tužioca odbije uz obavezu tuženog da predmet ugovorne obaveze iz ništavog pravnog posla preda opštini, kako je to pravilno utvrđeno i pobijanom presudom. Navodima revizije da sud nije pravilno utvrdio visinu obaveze tuženog iz pomenutog ugovornog odnosa stranaka u suštini se osporava utvrđeno činjenično stanje, suprotno odredbi člana 385. stav 3. ZPP, koja propisuje da se iz ovih razloga revizija ne može izjaviti. Na osnovu člana 393. ZPP, odlučeno je kao u izreci. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 1673/04 od 16.09.2004. godine)

159.
Restitucija kao posledica ništavosti ugovora znači uspostavljanje onog stanja u imovini stranaka koje je bilo pre zaključenja ništavog ugovora, a vrši se po pravilima istovremenog ispunjenja. Iz obrazloženja: Nižestepenim presudama a po tužbi opštine kao osnivača prvotuženog je utvrđeno prema tuženima da je ništav ugovor o zakupu zaključen 22.10.1998. godine, između pravnog prethodnika pr- 88 -

OBLIGACIONO PRAVO votuženog javnog preduzeća i drugotuženog preduzeća, te je obavezan drugotuženi da se iseli iz poslovnog prostora koji je predmet ugovora o zakupu i ispražnjen od lica i stvari preda prvotuženom javnom preduzeću. Utvrđeno činjenično stanje na kome su zasnovane nižestepene presude je, da su pravni prethodnik prvotuženog javnog preduzeća i drugotuženo preduzeće zaključili ugovor o zakupu 22.10. 1998. godine na određeno vreme u trajanju od četiri godine, počev od 01.10.1998. godine do 31.12.2002. godine. Predmet zakupa je poslovni prostor uz magacinski. Ugovor o zakupu zaključen je suprotno članu 8. stav 3. Zakona o sredstvima u svojini RS, budući da prilikom njegovog zaključenja nije dobijena saglasnost od Republičke direkcije za imovinu RS, a nisu ispoštovane ni odredbe člana 4. Zakona o posebnim uslovima prometa nepokretnosti kojima je predviđena obaveza nadležnog organa da odmah po saznanju o stupanju u posed nepokretnosti suprotno odredbama ovog zakona preduzme mere kojima će se to sprečiti. Pa kako je ugovor zaključen suprotno odredbi člana 8. stav 3. Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije isti je ništav, a zakonska posledica ništavosti ugovora jeste da je svaka strana dužna da vrati drugoj sve ono što je primila po osnovu takvoga ugovora, pa je drugotuženo preduzeće u obavezi da se iseli iz tog prostora i isti ispražnjen od lica i stvari preda prvotuženom javnom preduzeću. Republički javni tužilac nije prihvatio ovakvo stanovište sudova u delu koji se odnosi na obavezu drugotuženog da se iseli iz ovog prostora pri činjenici da je u toku ovog postupka vođen drugi parnični postupak pred nadležnim opštinskim sudom koji je okončan pravnosnažnom presudom od 21.05.2002. godine kojom je utvrđeno pravo vlasništva drugotuženog na predmetnom poslovnom prostoru koji je i predmet ugovora o zakupu, te da stoga nema osnova za iseljenjem drugotuženog iz navedenog prostora. S obzirom na sadržinu odredaba člana 104. i člana 122. Zakona o obligacionim odnosima, Republički javni tužilac nalazi da se u konkretnom slučaju cilj restitucije ne može ostvariti obzirom da je u međuvremenu došlo do promene pravne situacije u kojoj je drugotuženi postao perfektnim vlasnikom. Prema članu 104. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima u slučaju ništavosti ugovora svaka ugovorna strana dužna je da vrati drugoj sve ono što je primila po osnovu takvog ugovora. Restitucija kao posledica ništavosti ugovora znači uspostavljanje onog stanja u imovini stranaka koje je bilo pre zaključenja ništavog ugovora, a vrši se po pravilima istovremenog ispunjenja iz člana 122. ZOO, izuzev u slučajevima propisanim članom 104. st. 2. i 3. ZOO. Članom 104. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da sud može odbiti u celini ili delimično zahtev nesavesne strane za vraćanje onog što je drugoj strani dato a može i odlučiti da druga strana ono što je primila po osnovu zabranjenog ugovora preda opštini na čijoj teritoriji ona ima sedište odnosno prebivalište ili boravište. Stavom 3. istog člana propisano je da će sud prilikom odlučivanja voditi računa o savesnosti jedne, odnosno obeju strana, o značaju ugroženog dobra ili interesa, kao i moralnim shvatanjima. Osnovni princip ugovornog prava jeste načelo savesnosti i poštenja. Ta načela obavezuju strane ugovornice da se u međusobnim odnosima ponašaju savesno i pošteno. Prema utvrđenom činjeničnom stanju i navedenom materijalnom pravu, Vrhovni sud je u celini prihvatio kao osnovane navode iz zahteva za zaštitu zakonitosti. Naime, kako je do zaključenja glavne rasprave u ovoj parnici za utvrđenje apsolutne ništavosti ugovora o zakupu uz restituciju, a što je bilo dana 13.01.2003. godine, drugotuženo preduzeće po osnovu presude opštinskog suda od 21.05.2002. godine snabdevene klauzulom pravnosnažnosti od 21.06.2002. godine i klauzulom izvršnosti od 08.07.2002. godine steklo pravo svojine na spornom prostoru koji i koristi, to je ovakvim nastalim novim svojinsko-pravnim stanjem u odnosu na predmetni prostor otpao osnov obaveze drugotuženog preduzeća da se iz spornog prostora iseli jer ga sada koristi kao vlasnik po osnovu pomenute pravnosnažne i izvršne presude. Nižestepeni sudovi prilikom donošenja odluke pogre- 89 -

OBLIGACIONO PRAVO šnom primenom materijalnog prava sadržanog u odredbama člana 12. Zakona o obligacionim odnosima (načelo savesnosti i poštenja) ocenjuju ovu činjenicu irelevantnom za drugačije presuđenje, što po stanovištu Vrhovnog suda nije, ova činjenica upravo ima drugačiji značaj, ona je odlučna za ocenu osnovanosti zahteva tužioca za iseljenjem drugotuženog preduzeća iz predmetnog prostora. Pošto je drugotuženi pre zaključenja glavne rasprave u ovoj parnici stekao pravo svojine na spornom prostoru po osnovu pomenute pravnosnažne i izvršne sudske odluke, cilj restitucije se ne može ostvariti, pa drugotuženi i nije u obavezi da se iz predmetnog prostora iseli. Zato je Vrhovni sud preinačio nižestepene presude u delu koje se odnosi na iseljenje, tako što je odbio kao neosnovan zahtev tužilačke opštine da se drugotuženo preduzeće iseli iz predmetnog poslovnog prostora sa magacinom i ispražnjen od lica i stvari preda u posed prvotuženom javnom preduzeću primenom člana 408. u vezi člana 395. stav 1. ZPP. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Gzz. 44/04 od 05.05.2004. godine)

160.
Ugovor o zameni stanova zaključen između nosioca stanarskog prava je ništav iz razloga nedostatka saglasnosti davaoca stana na korišćenje. Iz obrazloženja: U prvostepenom postupku nije bilo sporno da je tužilac po osnovu ugovora o korišćenju stana br. 64 od 1.4.1980. godine, postao nosilac stanarskog prava na predmetnom stanu, zatim da su tužilac i tužena 2.8.1990. godine, zaključili ugovor o zameni stanova u svojstvu nosilaca stanarskog prava, tako što je tužilac po ovom ugovoru dao u zamenu sporni stan tuženoj, dok je tužena tužiocu u zamenu dala stan u I...B... u ul. R... br. 24/D u Sloveniji, da je tužilac obezbedio saglasnost davaoca stana na korišćenje za ovu zamenu, dok tužena takvu saglasnost od svog davaoca stana na korišćenje u Sloveniji nije obezbedila, jer je TO T.... iz I...B... odbio da da saglasnost za zamenu stanova, a predlog kojim je tužena tražila da se pravo na zamenu stana utvrdi u vanparničnom postupku odbačen je rešenjem Osnovnog suda u K... - Odeljenje u I...B... N. br. 307/90 od 14.7.1992. godine. Prvostepeni sud je dalje utvrdio da je pravosnažnim presudama, bliže označenim u obrazloženju pobijane presude utvrđeno je da su ništavi: ugovor o zameni stanova od 2.8.1990. godine, ugovor o korišćenju predmetnog stana po osnovu stanarskog prava br. 225 od 2.10.1990. godine, zaključen između tužene i JKP K.... iz Lj... i ugovor o otkupu navedenog stana zaključen 12.12.1992. godine između tužene i Opštine Lj... Na osnovu navedenih činjenica prvostepeni sud je pravilno zaključio da se tužena u državini predmetnog stana sada nalazi bez pravnog osnova i da je u smislu člana 104. stava 1. Zakona o obligacionim odnosima dužna da tužiocu vrati - preda u državinu stan u čijoj se državini nalazi po osnovu apsolutno ništavog ugovora o zameni stanova. Iz utvrđenog činjeničnog stanja ne proizlazi zaključak da je tužilac bio nesavesna strana, što bi moglo da uputi na primenu odredbe člana 104. stav 2. ZOO-a, naprotiv, tužilac je obezbedio saglasnost svog davaoca stana na korišćenje u zamenu, tako da na strani tužioca nije bilo krivice što nije došlo do pravno valjanog ostvarenja zamene stanova. Pored toga, presudom ovoga suda P. br. 44/02 od 2.9.2002. godine, donesenoj u ovoj pravnoj stvari, pravosnažno je odbijen tužbeni zahtev tužilje da joj tužilac preda stan u I...B..., pošto je utvrđeno da tužilac nije u državini tog stana jer je iseljen od strane nadležnog organa zbog toga što se u
- 90 -

OBLIGACIONO PRAVO stan nezakonito uselio jer vlasnik stana u I...B... nije dao dozvolu za zamenu stanova, tako da su neosnovani navodi iz žalbe da je u ovom smislu činjenično stanje nepotpuno utvrđeno. Imajući sve ovo u vidu kao i to da je tužilac po osnovu ugovora br. 64 od 1.4.1980. godine, stekao stanarsko pravo na spornom stanu i koje, prema pravilnom utvrđenju prvostepenog suda, na zakonom predviđen način nije prestalo do donošenja Zakona o stanovanju, pa kako je odredbom člana 31. stav 1. Zakona o stanovanju tužilac stekao svojstvo zakupca stana na neodređeno vreme, prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo kada je obavezao tuženu da stan preda tužiocu. (Iz presude Okružnog suda u Valjevu, Gž. br. 1258/04 od 27.09.2004. godine)

Ako ugovor o zajedničkoj gradnji prikriva ugovor o prenosu prava preče gradnje, prikriveni ugovor važi ako pribavilac spada u krug lica iz člana 30. Zakona o građevinskom zemljištu (“Sl. glasnik RS” broj 23/90 sa kasnijim izmenama i dopunama), koji je važio u vreme zaključenja ugovora, na koje je titular prava mogao preneti ovo pravo (bračni drug, potomak, usvojenik, roditelj i usvojilac). U suprotnom, kao protivan navedenom zakonskom propisu, i prikriveni ugovor je ništav, u smislu člana 103. Zakona o obligacionim odnosima. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu, Gž. br. 1350/04 od 27.10.2004. godine)

161.

162.
Ništav je ugovor kojim vlasnik stvari od trećeg lica uzima u zakup sopstvenu stvar. Iz obrazloženja: Pravilno je prvostepeni sud na osnovu nespornih činjenica i izvedenih pismenih dokaza utvrdio da je među strankama nesporno da je tužilac vlasnik stvari, kioska koji je kao tezga broj 80 smešten na N...B... na javnoj površini. Pravilno je prvostepeni sud utvrdio da je tuženo Javno preduzeće tužiocu smeštaj kioska na navedenom mestu uslovilo zaključenjem ugovora o zakupu po kojem tuženo Javno preduzeće daje tužiocu u zakup kiosk, koji je u parnici nesporno tužiočevo vlasništvo. Po pobijanim ugovorima tužilac za korišćenje, tj. zauzeće dela javne površine u cilju postavljanja kioska - tezge naknadu plaća Odeljenju za građevinsko i komunalno stambene poslove opštine N... B... Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je prvostepeni sud primenio materijalno pravo kada je presudio da je ništav ugovor kojim vlasnik stvari od trećeg lica uzima u zakup sopstvenu stvar, odnosno zakupodavac izdaje u zakup zakupcu stvar koja je svojina zakupca. Očigledno je da se ne radi o ugovoru o zakupu, bez obzira na upotrebljenu terminologiju u pobijanim ugovorima i tvrdnje da pobijane odredbe spornih ugovora ispunjavaju uslove za punovažnost nekog drugog ugovora, pa će u daljem toku postupka prvostepeni sud primeniti odredbu člana 106. Zakona o obligacionim odnosima, koji kaže da u situacijama kada ništav ugovor ispunjava uslove za punovažnost nekog drugog ugovora, tada među ugovoračima važi taj drugi ugovor, ako bi to bilo u saglasnosti sa ciljem koji su ugovorači imali u vidu kad su ugovor zaključili. U konkretnom slučaju očigledno je da je tuženo javno preduzeće prilikom zaključenja predmetnih ugovora sa tužiocem koristilo i svoja javno-pravna i obligacionopravna ovlašćenja i da je zato među strankama zaključen nemoguć ugovor po kom tužilac, vlasnik stvari, uzima u zakup sopstvenu stvar od tuženog javnog preduzeća. U daljem toku postupka, sud će imati u vidu odredbe člana 104. Zakona o obligacionim odnosima, koji predviđa da će sud prilikom
- 91 -

OBLIGACIONO PRAVO odlučivanja o vraćanju datog imati u vidu značaj ugroženog dobra ili interesa vodeći računa o savesnosti obeju strana i moralnim shvatanjima. Netačan je žalbeni navod da prvostepeni sud nije dao razloge o odlučnim činjenicama, jer je prvostepeni sud detaljno obrazložio zašto prihvata tvrdnju tužioca da su predmetni ugovori u određenim odredbama ništavi. Viši trgovinski sud prihvata žalbeni navod da su predmetni ugovori zaključeni među strankama zbog atraktivnosti lokacija i da je zato tužilac pristao da zaključi ugovor sa podnosiocem žalbe po kojem će plaćati korišćenje građevinskog zemljišta i zakup tezge. Međutim, za korišćenje građevinskog zemljišta tužilac po samoj sadržini ugovora, a i po prirodi ove obaveze, naknadu ne plaća tužilac po samoj sadržini ugovora, a i po prirodi ove obaveze, naknadu ne plaća tuženom javnom preduzeću, nego organu uprave, a kako je rečeno, nikako ne može uzeti u zakup sopstvenu tezgu. Iz gore navedenih razloga žalba tuženog javnog preduzeća se odbija kao neosnovana i pobijana prvostepena presuda u delu u kojem je presuđeno na teret ovog tuženog potvrđuje po članu 368. Zakona o parničnom postupku. (Iz presude Višeg trgovinskog suda, Pž. broj 6663/03 od 26.12.2003. godine)

163.
Suvlasnik poslužnog dobra može podići tužbu za utvrđenje ništavosti ugovora kojim je bez njegove saglasnosti zasnovana stvarna službenost ugovorom zaključenim između drugog suvlasnika poslužnog dobra i vlasnika povlasnog dobra, jer kao suvlasnik koji je povređen u svom pravu predstavlja zainteresovano lice u smislu člana 109. Zakona o obligacionim odnosima. Iz obrazloženja: Tužilja u ovoj parnici kao suvlasnik sporne parcele k. p. br. ____, traži da se utvrdi da je ništav ugovor koji je 23. novembra 1991. godine zaključen u formi zapisnika pred Mesnom zajednicom između tuženih, a kojim je ustanovljeno pravo službenosti prolaza preko sporne parcele broj ____ u korist parcele k.p. br. ____ vlasništvo tužene V. Sudovi su u provedenom postupku uvrdili da su tužilja i tuženi M. suvlasnici sporne parcele broj ____ i da tu parcelu koriste za prolaz do svoje druge parcele. Ova parcela se sa jedne strane graniči sa parcelom broj _____, vlasništvo drugog lica, s tim što se preko ove parcele prostire put koji tuženi P. i V. koriste za prolaz do svoje parcele broj ____ Tuženi M. je ugovorio sa tuženom V. i tuženim P. pravo službenosti prolaza i preko parcele broj ____, obavezujući se da će ukloniti ogradu koja se nalazi na granici parcele broj ___ i ____ i tako proširi put da tužena V. može nesmetano da dolazi na svoju parcelu. S druge strane, tužena V. se obavezala da će tuženom proširiti ulaz u njegovu parcelu, a od dela svoje parcele broj ____. Na osnovu tako utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su zaključili da tužilji ustanovljavanjem sporne službenosti nije ograničeno pravo korišćenja njenog suvlasničkog dela, nalazeći da usled toga tužbeni zahtev za utvrđenje ništavosti spornog ugovora nije osnovan. Pri tome je prvostepeni sud ocenio i da tužilja nema ni pravni interes u smislu člana 109. ZOO, s obzirom da nije učestvovala u zaključenju ugovora, te da njena prava nisu povređena. Osnovano se u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da su nižestepene odluke zasnovane na pogrešnoj primeni materijalnog prava. Odredbom člana 49. Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa je propisano da je stvarna službenost pravo vlasnika jedne nepokretnosti (povlasno dobro) da za potrebe te nepokretnosti vrši određene radnje na nepokretnosti drugog vlasnika (poslužno dobro), ili da zahteva od
- 92 -

OBLIGACIONO PRAVO vlasnika poslužnog dobra da se uzdržava od vršenja određenih radnji koje bi inače imao pravo vršiti ih na svojoj nepokretnosti. Najčešći način na koji stvarne službenosti nastaju jeste pravni posao, dok sam način tog sticanja predstavlja bilo upis u javnu knjigu, bilo drugi odgovarajući način određen zakonom. Pravni posao, kao osnov za zasnivanje stvarne službenosti može biti ugovor. Kad je u pitanju nastanak stvarne službenosti ugovorom, njega zaključuju vlasnici poslužnog i povlasnog dobra. Ako je poslužno dobro u suvlasništvu, onda službenost ne može ugovorom konstituisati jedan suvlasnik bez znanja, dozvole i odobrenja i prihvatanja ostalih suvlasnika. Ovo s obzirom na odredbu člana 15. stav 4. navedenog zakona, pošto je u pitanju pravni posao koji premašuje okvire redovnog upravljanja. Prema tome, ova odredba ne dozvoljava preduzimanje poslova koji prelaze okvire redovnog upravljanja, uključujući i zasnivanje stvarne službenosti, bez saglasnosti svih suvlasnika, što znači da se radi o kogentnoj odredbi i da je ugovor koji je protivan ovoj odredbi istovremeno i ništav u smislu člana 103. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima. Pri tome su bez značaja neke druge okolnosti konkretnog slučaja od kojih su pošli sudovi kao što je okolnost da sporna parcela nije dodatno a ni prekomerno opterećena zasnivanjem stvarne službenosti, jer odredba navedenog člana 15. stav 4. Zakona ne predviđa nikakve izuzetke u pogledu obavezne saglasnosti svih suvlasnika. Tužilja bi onda osnovano zahtevala utvrđenje ništavosti ugovora kojim je bez njene saglasnosti zasnovana stvarna službenost na spornoj parceli i kao suvlasnik koji je povređen u svom pravu predstavlja zainteresovano lice u smislu člana 109. Zakona o obligacionim odnosima. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije, Gzz. 161/02 od 12.02.2003. godine)

164.
Pravo da ističu ništavost ugovora pripada kako stranama ugovornicama tako i svakom zainteresovanom licu, s tim da je njihov obim različit. Iz obrazloženja: Drugostepeni sud najpre konstatuje da tužilac, kako osnovano u žalbi navodi, ne traži poništaj ugovora o razmeni nepokretnosti koji je zaključen između tuženih samo zbog toga što smatra da zaključci Vlade Republike Srbije nisu pravilni i zakoniti, već i iz drugih razloga, koji su u osnovi pozivanje na protivnost ugovora o razmeni imperativnim propisima. Uzroci koji dovode do nevažnosti ugovora različiti su, pa su različite i posledice koje je proizvode. Neki su uzroci ozbiljni i energični u toj meri da dovode do apsolutne ništavosti ugovora, a drugi, kojima se povređuju interesi ugovarača, daju za posledicu relativno ništavost ugovora. Prema odredbi člana 103. Zakona o obligacionim odnosima ugovor koji je protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim običajima ništav je ako cilj povređenog pravila ne upućuje na neku drugu sankciju ili ako zakon u određenom slučaju ne propisuje što drugo. Iz ove formulacije proizilazi da je ugovor koji je zaključen ništav, da egzistira u pravnom saobraćaju, pošto su pri njegovom nastanku ispunjeni svi formalno postavljeni uslovi u pogledu saglasnosti i volja stranaka, predmeta ugovora, osnova, a nepoštovan je i zahtev forme, ali su pri tom povređeni prinudni propisi, javni poredak i dobri običaji. Na apsolutnu ništavost ugovora sud pazi po službenoj dužnosti i na nju se može pozvati svako zainteresovano lice. Pravo da zahteva utvrđenje ništavosti ima i javni tužilac (član 109. Zakona obligacionim odnosima). Ugovarač apsolutno ništavog ugovora i treća zainteresovana lica, kao i javni tužilac, imaju pravo da zahtevaju da sud utvrdi ništavost ugovora, a ugovoračima stoji na raspolaganju i zahtev iz odredbe člana 104. Zakona o obli- 93 -

OBLIGACIONO PRAVO gacionim odnosima (zahtev za restituciju i zahtev za naknadu štete). Isticanje ništavosti pred sudom može da bude učinjeno tužbom, kojom može da se traži utvrđenje ništavosti, vraćanje onog što je u izvršenju ništavog ugovora dato i da se zahteva naknade štete povodom zaključenog ništavog ugovora. Tužena strana može istaći prigovor ništavosti prigovora povodom zahteva tužbe kojom se traži izvršenje ništavog ugovora ili ostvarenje nekih prava po osnovu takvog ugovora. Ako se izričito traži utvrđenje ništavosti ugovora, sud po takvoj tužbi postupa po pravilima koji važe za tužbu za utvrđenje i donosi presudu kojom konstatuje da je ugovor ništav, jer ništav ugovor po samom zakonu ne proizvodi pravno dejstvo, tako da presuda nema konstitutivni karakter. Za donošenje takve presude stanke imaju pravni interes, jer ništavi ugovori stvaraju privid punovažnog ugovora, pa on u pravnom saobraćaju nesumnjivo postoji, njegovo je pravno dejstvo i za stranke i za treća lica sporno i u interesu je pravne sigurnosti da se odlukom suda ta dilema otkloni isključenjem tog ugovora iz pravnog saobraćaja. Pravo isticanje ništavosti zakon priznaje svakom zainteresovanom licu, što znači da to mogu da budu i same strane ugovornice, kao i druga lica koja imaju pravni interes da se ništavost ugovora utvrdi. Međutim, obim ovlašćenja ugovorača i trećih lica – pravno zainteresovanih lica nije identičan. Treća lica zaista mogu da traže utvrđenje ništavosti ugovora, ali se isključivo između ugovornih strana raspravlja odnos nastalog povodom poništaja – izriču se pravne posledice ništavog ugovora. Dakle, aktivna legitimacija za utvrđenje ništavosti šira je od aktivne legitimacije za izricanje posledica ništavosti, koja pripada samougovoračima, i to u smislu da tu legitimaciju ima širi krug lica koja se unapred i ne znaju, jer ništavost pogađa ugovarače i njih se sudbina ugovora, ali i pravne posledice neposredno tiču. Naravno, na postojanje razloga apsolutne ništavosti sud pazi po službenoj dužnosti, ali pošto se parnica kreće u okvirima dispozicije stranaka koja podrazumeva tužbu i tužbeni zahtev, ovo ovlašćenje suda izvodi se iz već postojeće tužbe. Prema tome, očigledno je da tužbeni zahtev tužioca nije pravilno postavljen. Ukoliko se tužilac već poziva na razloge apsolutne ništavosti, on tužbom ne može tražiti poništaj takvog ugovora, već jedino može tražiti utvrđenje ništavosti ugovora, i to zato što ništav ugovor po samom zakonu ne proizvodi pravno dejstvo, tako da presuda nema konstitutivni karakter. U svakom slučaju, po nalaženju drugostepenog suda, prvostepeni sud treba da naloži tužiocu da postavi u smislu odredbe člana 186. Zakona o parničnom postupku određeni zahtev u pogledu glavne stvari. Ukoliko se tužilac već poziva na razloge apsolutne ništavosti, onda može tužbom tražiti samo utvrđenje ništavosti ugovora, a ne njegov poništaj, jer ništav ugovor po samom zakonu ne proizvodi pravno dejstvo, tako da presuda nema konstitutivni karakter. U svakom slučaju, da bi mogao da izriče posledicu ništavosti, sud mora da identifikuje da li je u pitanju relativno ili apsolutno ništav ugovor, da li su lica koja traže poništaj ovlašćena na zahtev, od čega zavisi i koje će pravne posledice izreći. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda, Pž. br. 5514/03)

Sud u bilo kojoj parnici ne može pružiti pravnu zaštitu parničnoj stranci koja svoj zahtev temelji na ništavom pravnom poslu. (Iz presude Višeg trgovinskog suda, Pž. br. 8229/03 od 25.12.2003. godine)

165.

Pravo na isticanje ništavosti ne gasi se. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 1333/98 od 24.06.1998. godine)
- 94 -

166.

OBLIGACIONO PRAVO

U slučaju ništavosti ugovora svaka ugovorna strana dužna je da vrati drugoj sve što je primila po osnovu takvog ugovora, a ako to nije moguće, ili ako se priroda onog što je ispunjeno protivi vraćanju, ima se dati odgovarajuća naknada u novcu prema cenama u vreme donošenja sudske odluke, ukoliko zakon što drugo ne određuje. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 7018/97 od 20.05.1998. godine)

167.

Preuzimanjem duga preuzimalac stupa na mesto pređašnjeg dužnika, a ovaj se oslobađa obaveze, pod uslovom da je poverilac pristao na preuzimanje duga. (Iz presude Višeg privrednog suda u Beogradu, Pž. 74/98 od 10.02.1998. godine)

168.

Ništav je ugovor koji je zaključilo lice koje nije bilo sposobno za rasuđivanje u vreme zaključenja ugovora, bez obzira što mu poslovna sposobnost nije bila oduzeta sudskom odlukom, u smislu člana 103. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, jer je za zaključenje punovažnog ugovora odlučujuća stvarna nesposobnost, a ne pravna konstatacija te nesposobnosti. (Iz presude Okružnog suda u Zrenjaninu Gž. 234/96 od 25.02.1998. godine)

169.

Ako je ugovor ništav, zato što je protivan prinudnim propisima, sud može odbiti zahtev nesavesne strane za vraćanje datog, ali može i odlučiti da se predmet ništavog ugovora preda opštini, bez obzira što takav zahtev u parnici nije postavljen. (Iz presude Vrhovnog suda u Beogradu, Rev. 5935/98 od 10.11.1998. godine)

170.

Ne može se tražiti ispunjenje ugovora, ako on nije zaključen u pismenoj formi koja je uslov njegove važnosti. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije, Rev.br.466/97 od 15.10.1997. godine)

171.

Ništav je ugovor o prometu nepokretnosti zaključen pod uslovima postojanja pritisaka i nasilja, odnosno u uslovima i okolnostima u kojima je bila ugrožena ili nije bila obezbeđena: sigurnost ljudi i imovine, ostvarivanje zaštite sloboda, prava i dužnosti čoveka i građanina ili zakonitost i ravnopravnost naroda i narodnosti. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 1415/97 od 11.06.1997. godine)

172.

Radnik koji nije tražio prinudno izvršenje prvanosnažne presude o vraćanju na rad, ima pravo na naknadu štete za izostalu zaradu do isteka roka od šest meseci u kome je mogao tražiti to izvršenje. (Iz presude Vrhovog suda Srbije, Rev. 863/97 od 12.03.1997. godine)
- 95 -

173.

OBLIGACIONO PRAVO

Republičko javno tužilaštvo može biti stranka u sporu kada se traži utvrđivanje ništavosti ugovora po osnovu odredbe iz člana 109. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Gzz. 111/97 od 05.11.1997. godine)

174.

U slučaju ništavosti ugovora svaka ugovorna strana je dužna da vrati drugoj sve ono što je primila po osnovu takvog ugovora, a ako se priroda onoga što je ispunjeno protivi vraćanju ima se dati odgovarajuća naknada u novcu prema cenama u vreme donošenja sudske odluke ukoliko zakon što drugo ne određuje. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 733/97)

175.

U slučaju ništavosti ugovora svaka ugovorna strana dužna je da vrati drugoj sve ono što je primila po osnovu takvog ugovora, a ako to nije moguće, ili ako se priroda onog što je ispunjeno protivi vraćanju, ima se dati odgovarajuća naknada u novcu, prema cenama u vreme donošenja sudske odluke, ukoliko zakon što drugo ne određuje. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 1615/96 od 15.05.1996. godine)

176.

Inflatorna šteta se otklanja potpunom naknadom u smislu člana 109. Zakona o obligacionim odnosima. Ostvarivanju potpune naknade zbog inflatorne štete ne smeta pravosnažna presuda donesena u osnovnom sporu. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 4804/95) Presuda o poništavanju ugovora deluje unazad, pa je pribavilac dužan da vrati sve što je primio po osnovu tog ugovora, odnosno da vlasniku naknadi vrednost postignutih koristi. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 396/95 od 14.02.1995. godine)

177.

178.

Kada je utvrđeno da pismeni neovereni ugovor o kupoprodaji nepokretnosti od 4.12.1987. godine ne proizvodi pravno dejstvo to tužilac koji je po tom ugovoru kao kupac isplatio prodavcu, a sada tuženom kupoprodajnu cenu u celosti ima pravo da od tuženog zahteva povraćaj primljene kupoprodajne cene, a prema cenama u vreme donošenja sudske odluke. (Okružni sud u Beogradu, Gž. 9872/94 od 23.05.1995. godine)

179.

Budući da jedna pravila važe za ništave, a druga za rušljive ugovore sud je dužan u parnici za poništaj ugovora razgraničiti da li se radi o ugovoru zaključenom pod pritiskom radi iseljenja koji bi bio protivanprinudnim propisima, pa samim tim i apsolutno ništav, ili pak o ugovoru zaključenom sa manom u volji prodavca (relativno ništavom ugovoru). (Savezni sud Gzs 14/95 od 29.06.1995. godine)
- 96 -

180.

OBLIGACIONO PRAVO

Konverzija ugovora sprečava restituciju zbog ništavosti ugovora. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 1613/94 od 20.04.1994. godine)

181. 182.

U slučaju restitucije zbog ništavosti ugovora o prodaji prodavac je dužan da kupcu vrati iznos tržišne cene u vreme donošenja sudske odluke, osim ako razlozi pravičnosti što drugo ne nalažu, sa zateznom kamatom od donošenja sudske odluke do isplate. (Vrhovni sud Srbije Rev. 1663/92 od 12.05.1992. godine)

Polazeći od odredbi člana 104. Zakona o obligacionim odnosima sud u svakom konkretnom slučaju odlučuje koju će od propisanih sankcija primeniti. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 1555/90 od 12.02.1991. godine)

183.

184.
Pored lica koja su učestvovala u postupku javne nabavke kao ponuđači, pravni interes za oglašavanje ništavim ugovora o javnim nabavkama imaju i lica kojima nije ni omogućeno da učestvuju u postupku u slučaju kada je ugovor zaključen sa pogađanjem bez prethodnog objavljivanja. Iz obrazloženja: U slučaju ništavosti ugovora o javnim nabavkama pravni interes za oglašavanje ništavim takvog ugovora imaju pored lica koja su učestvovala u postupku javne nabavke kao ponuđači, i lica kojima nije ni omogućeno da učestvuju u postupku u slučaju kada je ugovor zaključen sa pogađanjem bez prethodnog objavljivanja. Poništaj ugovora proizvodi pravno dejstvo od njegovog poništaja. Ništav ugovor je od samog početka bez pravnog dejstva i ništavost nastupa po samom zakonu, a na ništavost se mogu pozivati ne samo ugovorne strane, odnosno lica koja su učestvovala u postupku javne nabavke kao ponuđači, nego i svako drugo zainteresovano lice. Kako se radi o zaštiti opšteg interesa na ništavost ugovora sud pazi po službenoj dužnosti. Ništav ugovor se ne može osnažiti, a pravo na isticanje ništavosti, shodno članu 110. Zakona o obligacionim odnosima ne može zastareti, niti je vezano za rok, a što nije slučaj sa zahtevom za poništaj ugovora o javnoj nabavci, budući da je Zakonom o javnim nabavkama propisano da posle donošenja odluke o dodeli ugovora o javnoj nabavci, rok za podnošenje zahteva za zaštitu prava iznosi osam dana od dana prijema obaveštenja o dodeli ugovora o javnoj nabavci. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije, Prev. 269/04 od 16. februara 2005. godine)

185.
O ništavosti ugovora o javnim nabavkama odlučuje sud u parničnom postupku, po tužbi lica kome nije omogućeno da učestvuje u postupku javne nabavke time što je ugovor dodeljen
- 97 -

OBLIGACIONO PRAVO u postupku sa pogađanjem bez prethodnog objavljivanja, jer spor o ništavosti ugovora nije stavljen u nadležnost drugog državnog organa - Komisije za zaštitu prava ponuđača. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju, prvotuženi i drugotuženi su 6. avgusta 2003. godine zaključili ugovor o javnoj nabavci kupovine, isporuke, ugradnje i održavanja opreme za rekonstrukciju javne rasvete u K.., kojim se drugotuženi obavezao da nabavi materijal i izvede radove, a prvotuženi mu za te radove izvrši isplatu. Ovaj ugovor zaključen je sa pogađanjem bez prethodnog objavljivanja, s tim što je prvotuženi dana 18. aprila 2003. godine Upravi za javne nabavke podneo zahtev za davanje saglasnosti za dodelu ugovora u postupku sa pogađanjem bez prethodnog objavljivanja. Dana 24. aprila 2003. godine Uprava za javne nabavke dopisom je obavestila prvotuženog da je mišljenja da se navedeni radovi mogu sprovesti u postupku sa pogađanjem bez prethodnog objavljivanja. Ovo mišljenje zasnovano je isključivo na navodima iz dopisa zahteva prvotuženog, a posebno je naglašeno da je svaki naručilac odgovoran za svoje postupanje u skladu a zakonom. Ugovor između prvotuženog i drugotuženog izvršen je u pretežnom delu, odnosno radovi koji su predmet ugovora izvršeni su 92,63%. Dana 13. avgusta 2003. godine tužilac je povodom zaključenja predmetnog ugovora Upravi za javne nabavke podneo zahtev za zaštitu prava ponuđača, koji bi se rešavao pred Komisijom za zaštitu prava ponuđača, a dana 3. decembra 2003. godine dostavio je izjavu kojom povlači navedeni zahtev za zaštitu prava ponuđača, iz razloga što predmetna Komisija nije počela da postupa po istom, a svoja prava će da ostvari u postupku pred redovnim sudovima. Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je zaključio da je predmetni ugovor ništav, a sa obrazloženjem da je zaključen suprotno odredbi čl. 20. i 23. Zakona o javnim nabavkama, koji propisuju da se ugovor dodeljuje u otvorenom postupku, a samo izuzetno sa pogađanjem bez prethodnog objavljivanja, ocenjujući da u konkretnom slučaju nije bilo osnova za dodelu ugovora sa pogađanjem bez prethodnog objavljivanja. Stoga je prvostepenom presudom utvrđeno da je predmetni ugovor ništav. Drugostepeni sud je zaključio da o ništavosti postupka javne nabavke koji se okončava dodelom ugovora između naručioca i ponuđača, odlučuje Komisija iz člana 128. Zakona o javnim nabavkama, na osnovu zahteva ponuđača za zaštitu prava, a da o zahtevu za naknadu štete podnosioca zahteva za zaštitu prava - ponuđača, odlučuje nadležni sud. Stoga je primenom odredbe člana 369. stav 2. Zakona o parničnom postupku, ukinuo prvostepenu presudu i tužbu odbacio, a sa obrazloženjem da je prvostepeni sud učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 354. stav 2. tačka 3. Zakona o parničnom postupku, jer je odlučio o zahtevu u sporu koji ne spada u sudsku nadležnost. Revizijom se osnovano ukazuje da je pobijano rešenje zasnovano na bitnoj povredi odredaba parničnog postupka iz člana 354. stav 1. u vezi sa članom 369. stav 2. Zakona o parničnom postupku. Naime, odlučivanje po tužbenom zahtevu u ovoj parnici spada u sudsku nadležnost, te je odbacivanjem tužbe drugostepeni sud nepravilno primenio odredbu člana 369. stav 2. Zakona o parničnom postupku i time učinio bitnu povredu odredaba Zakona o parničnom postupku iz člana 354. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Zaštita prava ponuđača regulisana je u poglavlju VIII Zakona o javnim nabavkama ("Službeni glasnik RS", br. 39/02), koji je bio na snazi u spornom periodu. Odredbom člana 128. ovog zakona propisano je da zaštitu prava ponuđača, u svim stadijumima postupka javne nabavke, obezbeđuje Uprava preko Komisije za zaštitu prava ponuđača, koja se obrazuje pri Upravi. Članom 132. Zakona o javnim nabavkama određena je aktivna legitimacija u postupku pred Komisijom. Ovom zakonskom odredbom u stavu 1. propisano je da zahtev za zaštitu prava može da podnese svako lice koje
- 98 -

a pravo na isticanje ništavosti. Ništavost ugovora o javnoj nabavci. nego i svako drugo zainteresovano lice. a na ništavost se mogu pozivati ne samo ugovorne strane. rok za podnošenje zahteva za zaštitu prava iznosi osam dana od dana prijema obaveštenja o dodeli ugovora o javnoj nabavci. Ovom zakonskom odredbom propisano je da Komisija može u celini ili delimično da poništi postupak javne nabavke ili da odbije zahtev kao neosnovan. Međutim. Ništav ugovor je od samog početka bez pravnog dejstva i ništavost nastupa po samom zakonu. Poništaj ugovora proizvodi pravno dejstvo od njegovog poništaja. niti je vezano za rok. ovim zakonom nije isključeno pravo pokretanja postupka pred sudom radi oglašavanja ništavim ugovora o javnim nabavkama. godine) . regulisana je u posebnom poglavlju Zakona o javnim nabavkama i to u poglavlju IX. Istom zakonskom odredbom propisano je da se protiv odluke Komisije ne može izjaviti žalba niti voditi upravni spor. već je propisano da može samo da poništi postupak za dodelu ugovora o javnoj nabavci. U slučaju ništavosti ugovora o javnim nabavkama. ne bi se mogla zaštiti prava ponuđača niti javni interes. ove zakonske odredbe propisano da posle donošenja odluke o dodeli ugovora o javnoj nabavci. nije regulisan u navedenom poglavlju. Odredbom člana 144. a prema Zakonu o javnim nabavkama zahtev za zaštitu prava može da podnese svako lice koje je učestvovalo u postupku javne nabavke kao ponuđač. Zakona o obligacionim odnosima ne može zastareti. Ovom zakonskom odredbom samo su propisani slučajevi kada je ništav ugovor o javnoj nabavci. rok za podnošenje zahteva za zaštitu prava iznosi 8 dana od dana prijema obaveštenja o dodeli ugovora o javnoj nabavci. Međutim. Takođe ni krug lica koja su ovlašćena da traže poništaj ugovora i krug lica koji mogu tražiti oglašavanje ugovora ništavim. a da je u posebnom poglavlju regulisano pitanje ništavosti tog ugovora i to tako što su samo propisani slučajevi kada je ugovor ništav. Zakona o javnim nabavkama propisani su rokovi za podnošenje zahteva za zaštitu prava s tim što je u stavu 3. budući da je Zakonom o javnim nabavkama propisano da posle donošenja odluke o dodeli ugovora o javnoj nabavci. a kod činjenice da Komisija nije zakonom ovlašćena da takav ugovor oglasi ništavim.OBLIGACIONO PRAVO je učestvovalo u postupku javne nabavke kao ponuđač. a što nije slučaj sa zahtevom za poništaj ugovora o javnoj nabavci. Ništav ugovor se ne može osnažiti. u slučaju ništavosti ugovora o javnim nabavkama. Ovo iz razloga što članom 144. Kako se radi o zaštiti opšteg interesa na ništavost ugovora sud pazi po službenoj dužnosti. Zakona propisano je koje odluke može da donese Komisija u postupku odlučivanja po zahtevu za zaštitu prava. regulisan u poglavlju VIII Zakona o javnim nabavkama.99 - . a koje smatra da su mu povređena prava u postupku javne nabavke. u kojem Komisija može doneti odluke propisane članom 144. i lica kojima nije ni omogućeno da učestvuju u postupku u slučaju kada je ugovor zaključen sa pogađanjem bez prethodnog objavljivanja. ukoliko sud ne bi bio ovlašćen da odlučuje o ništavosti ugovora.Prev. Kod činjenice da je postupak zaštite prava ponuđača. članom 145. te je sud ovlašćen da odlučuje o ništavosti takvih ugovora. shodno članu 110. ovaj sud je stanovišta da je o ništavosti ugovora o javnim nabavkama ovlašćen da odlučuje sud u parničnom postupku. nije isti. odnosno lica koja su učestvovala u postupku javne nabavke kao ponuđači. rokovi za poništaj ugovora razlikuju se od rokova za oglašavanje ugovora ništavim. Osim toga. Postupak zaštite prava ponuđača i zaštite javnog interesa. februara 2005. 269/04 od 16. Poništaj ugovora prema Zakonu o obligacionim odnosima može tražiti stranka iz ugovornog odnosa. u slučaju ništavosti ugovora o javnim nabavkama pravni interes za oglašavanje ništavim takvog ugovora imaju pored lica koja su učestvovala u postupku javne nabavke kao ponuđači. a i pravne posledice poništaja ugovora i pravne posledice oglašavanja ugovora ništavim nisu iste. Zakon o javnim nabavkama isključuje pravo na žalbu protiv odluke Komisije kao i pravo na pokretanje upravnog spora. Članom 134. Zakona o javnim nabavkama nije propisano da Komisija može da oglasi ništavim ugovor o javnoj nabavci. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije.

Gž. Relevantne odredbe: Da bi postojala mana volje potrebno je postojanje namere jednog ugovornika za dovođenjem u zabludu drugog ugovornika navođenjem na zaključenje ugovora (u konkretnom slučaju potpisivanjem zapisnika o sravnjenju) – član 65. 111 – 117. tačka 1. Iz obrazloženja: Tužilac je bio radnik tuženog.08. kojim se obavezuje tužilac da u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja naknadi tuženom štetu u navedenom iznosu sa zakonskom zateznom kamatom od 31. i člana 112. raskid ugovora može se tražiti zbog neispunjenja. Dana 25.2010. s obzirom da ne postoje uslovi iz člana 111. 381/10 od 19. godine u navedenom iznosu. U konkretnom slučaju takva namera nije postojala. Zbog toga je neosnovan zahtev tužioca kojim nalazi da je bio doveden u zabludu od strane tuženika i da je to bila njegova namera. prvostepeni sud nalazi da je neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se raskine zapisnik o sravnjenju popisa od 25. a koju je svojom krivicom počinio obavljajući poslove računopolagača. pod brojem 283. Zbog postojanja mana volje ne može se tražiti raskid rušljivih ugovora. a ne u slučaju rušljivih ugovora usled postojanja mana volje.2005. godine. godine do isplate. Zakona o obligacionim odnosima) 186. godine. pa isti uslov nije ispunjen. promenjenih okolnosti.02. već je razgovor vođen oko regulisanja međusobnih odnosa prilikom odlaska iz firme tužioca.to ne postoje ni uslovi da se predmetni zapisnik o sravnjenju kao rušljiv poništi. te isti zapisnik i potpisao. Prvostepeni sud nalazi da je neosnovan tužbeni zahtev tužioca. kao ni drugog uslovljavanja ili prinude. Naime. sačinjen je zapisnik o sravnjenju popisa i konstatovano da je uvidom u poslovne knjige tuženog utvrđeno da nije uplatio manjak iskazan do 31.2004.08. Zakona o obligacionim odnosima. Dakle. (Iz Presude Apelacionog suda u Kragujevcu. To je ukupan iznos manjka za uplatu. pre preuzimanja radne knjižice tužilac je obavio razgovor sa tadašnjim direktorom tuženog. kao i da je predaja radne knjižice bila uslovljena potpisivanjem zapisnika.08. bilo je reči da.2006. Tuženi je doneo rešenje 07. kada se napušta firma. a nije bilo reči o tome da tužilac neće dobiti radnu knjižicu ako ne potpiše zapisnik. kao i u drugim slučajevima predviđenim u istom Zakonu. Naime.kao računopolagač . godine) .se pri tome saglasio sa sravnjenim stanjem i prihvatio ga u potpunosti. Tužilac .100 - .OBLIGACIONO PRAVO RUŠLJIVI UGOVORI (Čl.2005.09.2004. Zakona o obligacionim odnosima (jer pri potpisivanju zapisnika o sravnjenju nije bilo mana u pogledu volje stranaka) . te da ga direktor tuženika nije prevario dovođenjem u zabludu da neće morati da nadoknadi štetu ako potpiše zapisnik.08. da je tuženi u obavezi da naknadi tužiocu neisplaćenu zaradu i da je ona bila u visini kao i obaveza tužioca prema tuženom. godine. Osim toga. sve mora da se razduži. pa je tužbeni zahtev odbijen kao neosnovan.

a drugi. Tužilja nikada nije pregovarala sa tuženim oko prodaje stana niti je njena namera bila da ovaj stan proda. N. br. Još za života N. pa su različite i posledice koje je proizvode. godine pored tužilje ovaj stan su u udelima od po 1/8 nasledili i bratanci pok V. R. prinudnim propisima ili dobrim običajima ukoliko ove povrede prava ne upućuju na neku drugu sankciju ili ako Zakon u određenom slučaju ne propisuje šta drugo. da prodaja nije izvršena po Zakonu jer ostali suvlasnici stana nisu njoj ponudili prodaju svojih suvlasničkih udela. 2004. M. ovaj stan je kao zakupac a od 1992 godine. Tužbom se može tražiti samo poništaj ugovora o kupoprodaji. Ugovor o kupoprodaji je potpisala u svojoj kući u Kraljevu ne shvatajući šta potpisuje i ne znajući da se radi o ugovoru o kupoprodaji. 2004. 74 mkv. B iz Sombora. Iz svega proizilazi da prvostepeni sud u obrazloženju presude navodi različite razloge za rušljivost odnosno ništavost ugovora. prvostepeni sud utvrđuje da je kupoprodajna cena koja je navedena u ugovoru ispod tržišne cene po kojoj se takvi stanovi prodaju te da je zbog toga tužilja pretrpela štetu. Međutim. a koji stan je u ovom udelu nasledila od svog sada pok. M.-117. godine. inače zet tuženog P. R. ZOO prema kojima je ugovor ništav ako je protivan javnom poretku. M a ne P. M i njegova supruga Marina i on se kod njih nalazi na čuvanju. da ona nije htela da proda stan. Međutim. 6 površine 65. iz Aleksinca. Takođe.OBLIGACIONO PRAVO 187. koristio R. a ne i utvrđenje da je taj ugovor ništav. Razlozi apsolutne ništavosti predviđeni su odredbama čl. 12. M. 00 dinara. a kupljena površina je 49. 20 mkv. Ugovor o kupoprodaji su potpisali tužilja i tuženi i to: tužilja kao prodavac a tuženi kao kupac. a predmet kupoprodaje su bili njihovi udeli od po 1/8 ovog stana ili površine od po 8. 000. N iz Sombora i S. a da pri tom nije jasno da li se ugovor poništava ili utvrđuje da je on ništav i sa kog razloga. 2004. u slučaju kada se tužilac u tužbi i tokom postupka poziva na razloge relativne ništavosti ugovora. Kupoprodajnu cenu nikada nije primila. a da ona stan nije htela da proda ni R. supruga V. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilja je bila vlasnik 6/8 stana u Aleksincu u ul. a novac za kupoprodaju stana nije ni predat tužilji već su isti zadržali R. Dana 8. i da je pravi kupac stana u stvari R. B. P. a pored toga ni ta kupoprodajna cena nije isplaćena. 103. Pri tom prvostepeni sud utvrđuje da je ništav ugovor o kupoprodaji usled zablude tužilje. N. Dana 10. kojima se povređuju interesi ugovarača daju za posledicu relativnu ništavost ugovora i to su rušljivi ugovori. i V. uzroci koji dovode do nevažnosti ugovora su različiti. Zakon o obligacionim odnosima u odredbama čl. i V. Neki su uzroci ozbiljni u toj meri da dovode do apsolutne ništavosti ugovora. pred Opštinskim sudom u Aleksincu overen je i ugovor o kupoprodaji dela stana između S. 30 mkv. reguliše nevažnost ugovora. 103. N.101 - . Relativno ništavi . godine pred Opštinskim sudom u Aleksincu overen je ugovor o kupoprodaji ovog stana po kome je tužilja svoj udeo od 6/8 ovog stana prodala tuženom za kupoprodajnu cenu od 560. 199/04 od 6. Tuženog kao kupca u toj kupoprodaji je zastupao njegov zet R.rušljivi ugovor je ugovor koji je zaključila strana ograničene poslovne sposobno. Rešenjem Opštinskog suda u Aleksincu O. 10. kao prodavaca s jedne strane i tuženog kao kupca s druge strane. 12. M. a čime je povređeno njeno pravo preče kupovine. u obrazloženju navedene presude prvostepeni sud daje razloge da nije isplaćena kupoprodajna cena. Kod takvog činjeničnog stanja prvostepeni sud zaključuje da je tuženi tužilju doveo u zabludu.

3. dakle zbog postojanja mane volje. Odredbama čl. ugovor rušljiv jer je zaključen sa manama volje on se poništava. godine) 188. Naime. što je izričito propisano odredbama čl. pa tako čl. 65. a navoditi razlozi za rušljivost ugovora. utvrđuje se njegova ništavost. Naime. tužilja traži poništaj ugovora zbog zablude. st. a poništenje ugovora iz razloga relativne ništavosti može se izvršiti samo po zahtevu stranaka. ako se radi o apsolutno ništavom ugovoru. . a poništavanje ugovora sa razloga relativne ništavosti . a prvostepeni sud u obrazloženju presude daje razloge i za rušljivost i za apsolutnu ništavost ugovora s tim što kao razlog za rušljivost navodi čl. Ukoliko se tužilac poziva na razloge relativne ništavosti onda se tužbom ne može tražiti utvrđenje da je ugovor o kupoprodaji ništav.102 - . Kod takvih sporova sud je ovlašćen da utvrdi i činjenice koje stranke nisu iznele i izvede dokaze koje stranke nisu predložile ako iz rezultata raspravljanja i dokazivanja proizilazi da stranke raspolažu zahtevima kojima ne mogu raspolagati (čl. pa se. ništav ugovor po samom Zakonu ne proizvodi pravno dejstvo. 1112/08 od 16. 65. 61. Pored toga prvostepeni sud utvrđuje da je ugovor o kupoprodaji ništav kakvo utvrđenje bi moglo da se utvrdi samo kada je u pitanju apsolutna ništavost i takva presuda ima deklarativni karakter jer ugovor ukoliko je apsolutno ništav on je to od samog početka. O apsolutnoj ništavosti ugovora sud vodi računa po službenoj dužnosti. Naime. Stoga. Da bi sud mogao da izriče posledicu ništavosti mora da identifikuje da li je u pitanju relativno ili apsolutno ništav ugovor. ZOO koji reguliše prevaru. kao i kada je to Zakonom o obligacionim odnosima ili posebnim propisima određeno (čl. ugovor je rušljiv kad ga je zaključi. reguliše zabludu a čl. Zakona o obligacionim odnosima regulisane su mane volje. ( Rešenje Okružnog suda u Nišu Gž.3. Stoga. a da pri tom nije utvrđivao činjenice koje su od značaja za ocenu da li je ugovor rušljiv ili apsolutno ništav. u obrazloženju presude prvostepeni sud se poziva na različite razloge ništavosti ugovora pri čemu neki od tih razloga dovode do apsolutne ništavosti a neki do relativne ništavosti ugovora.rušljivosti ima konstitutivni karakter. ukoliko se traži poništaj zbog razloga za rušljivost ne može se tražiti utvrđenje da je ugovor ništav. smatra da ugovor nije ni zaključen. ZOO. 3 .OBLIGACIONO PRAVO sti ili kada je pri njegovom zaključenju bilo mana u pogledu volje strana. Nema mesta zahtevu za poništaj nepostojećeg ugovora u slučaju kad je ugovor zaključilo neovlašćeno lice i taj ugovor nije konvalidiran na način kako je propisano zakonom. Stoga se osnovano žalbom tuženog ukazuje da je prvostepena presuda kontradiktorna i nejasna i da ima nedostatke zbog kojih se ne može ispitati. iz tog razloga. U konkretnom slučaju tužilja kao razloge za utvrđenje ništavosti navodi razloge rušljivosti ugovora. 112. U konkretnom slučaju radi se o sporu za poništaj ugovora jer tužilja tvrdi da je bilo mana volje pri njegovom zaključenju jer je isti zaključila u zabludi. Kod takvog tužbenog traženja tužilja je dužna da dokaže da su navedene mane volje postojale. 60. Ako je međutim.65.2008. ona može dovesti do poništaja tog ugovora. po nalaženju Okružnog suda prvostepeni sud treba da naloži tužiocu da jasno postavi tužbeni zahtev u pogledu glavne stvari. Naime. Sud pri tom mora imati u vidu da se mana volje mora odnositi na bitne elemente zaključenog ugovora jer samo ukoliko se zabluda kao mana volje odnosi na bitne elemente ugovora. već se može tražiti samo njegov poništaj. Radnja zadržavanja robe i računa ne može se tretirati kao odobrenje konkludentnom radnjom. Međutim. ZOO) . 111. prevaru.) ili kad je to posebnim propisima predviđeno. U konkretnom slučaju tužilja traži poništaj ugovora zbog zablude.

bitna je pretpostavka da je ugovor zaključen. Za osnovanost zahteva za poništaj ugovora.103 - .2007.12. sud je pogrešno primenio materijalno pravo jer nije vodio računa o primeni člana 117. godine. ( Iz rešenja Okružnog suda u Čačku. Iz napred navedenih razloga na osnovu člana 375. Dokazima je utvrđeno da je zaključen i overen ugovor o kupoprodaji u toku 1985. Međutim. stav 2.OBLIGACIONO PRAVO la strana ograničeno poslovno sposobna. a da volja ugovorača nije slobodno izražena. ZPP. Pravo da se zahteva poništenje rušljivog ugovora prestaje istekom roka od jedne godine od saznanja za razlog rušljivosti (subjektivni). Gž. Iz obrazloženja: Presudom prvostepenog suda usvojen je tužbeni zahtev tužioca pa je poništen ugovor o kupoprodaji iz 1985. tj. te se smatra da ugovor nije ni zaključen. U konkretnom slučaju ugovor je za tuženog zaključilo neovlašćeno lice. kad je pri njegovom zaključenju bilo mana u pogledu volje. ZOO. kao i kad je to Zakonom o obligacionim odnosima ili posebnim propisom određeno.10. (Presuda Višeg trgovinskog suda. Iz obrazloženja: Neosnovana je žalba tuženog u delu kojom pobija prvostepenu presudu u delu odluke o protivtužbenom zahtevu u stavu III izreke. kad je pri njegovom zaključenju bilo mana u pogledu volje. jer se radnja zadržavanja robe i računa ne može tretirati kao odobrenje konkludentnom radnjom. Drugostepeni sud je odluku o pritivtužbenom zahtevu potvrdio iz sledećih razloga: Odredbom člana 111. kao i kad je to ovim zakonom ili posebnim propisom određeno. ZOO. što je imalo odraza na ukidanje prvostepene presude. Zakona o obligacionim odnosima je propisano da je ugovor rušljiv kad ga je zaključila strana ograničeno poslovno sposobna. godine) 189.2004. da postoji bitna zabluda kao razlog rušljivog ugovora shodno članu 61. 8766/2006 od 13. odlučeno je kao u izreci drugostepene odluke pod II. bitna je pretpostavka da je ugovor zaključen. odnosno 3 godine od dana zaključenja ugovora (objektivni rok). br. a da volja ugovorača nije slobodno izražena. 1062/04 od 12. Za osnovanost zahteva za poništaj ugovora. Zakona o parničnom postupku (dalje: ZPP) na koje drugostepeni sud pazi po službenoj dužnosti. Iz tog razloga nema mesta zahtevu za poništaj nepostojećeg ugovora. drugostepeni sud je prvostepenu presudu ukinuo i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje. o rokovima za isticanje ništavosti ugovora i to kako subjektivnog – od jedne godine tako i objektivnog roka od tri godine. Pravilno je odlučio prvostepeni sud kada je odbio protivtužbeni zahtev. Pobijana presuda je doneta bez bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. Povodom žalbe tuženika. ugovor nije konvalidiran na način kako je propisano zakonom. godine. godine) . Pri takvom činjeničnom stanju prvostepeni sud je utvrdio ništavost toga pravnog osnova. Pž.

obzirom da nije dat na ime obezbeđenja plaćanja po osnovu ugovora o poslovnoj saradnji. Zakona o obligacionim odnosima. pa je pobijano rešenje doneto uz bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz čl. Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem prvostepeni sud se oglasio apsolutno nenadležnim za suđenje u ovoj pravnoj stvari. ili na iznos koji mu tužilac uopšte ne duguje. ZPP. iako tužilac to tuženom ne duguje. Zato je za suđenje u ovom sporu nadležan sud. kao budućeg događaja. Dakle aleatornost se manifestuje kroz neizvesnost o vremenu smrti primaoca izdržavanja.757. Zahtev za poništaj predmetnih akceptnih naloga tužilac ne zasniva na greškama u pogledu naziva izdavaoca.211.100. Prema navodima tužbe tužilac je tuženom predao dva blanko akceptna naloga. pa tuženi akceptni nalog popuni na veći iznos. odnosno da shodno odredbama Zakona o platnom prometu i Pravilnika o načinu i postupku izvršenja platnog prometa. Drugi akceptni nalog je tuženi takođe zloupotrebio popunjavajući ga na iznos od 338.000.2002. o čemu odlučuje upravni organ. već nekog budućeg posla.91 dinara. Iz obrazloženja: Kod ugovora o doživotnom izdržavanju aleatornost se odražava u neizvesnosti koliko dugo će trajati obaveza davaoca izdržavanja. Zbog toga je tražio da sud donese presudu da se ponište akceptni nalozi tužioca broj 041580575 popunjen na iznos od 151.00 dinara.91 dinara. brojeva žiro računa i svrhe plaćanja. dakle zahteva se neizvesnost . bude za ugovorne strane neizvestan. U konkretnom slučaju radi se o zahtevu za utvrđenje ništavosti akceptnog naloga zbog mane u pogledu volje stranaka. te obavezao tužioca da tuženom naknadi troškove spora u iznosu od 3. Ovaj sud nalazi da prvostepeni sud pogrešno smatra da se radi o apsolutnoj nenadležnosti. Aleatornost se odražava u neizvesnosti koliko dugo će trajati obaveza davaoca izdržavanja.221. 354. Kada je tužilac tuženom predao blanko akceptne naloge radi plaćanja određene obaveze.00 dinara. u smislu odredaba čl.OBLIGACIONO PRAVO 190.12 dinara. i ako tužilac tuženom duguje samo iznos od 18. osnovni uslov za postojanje aleatornosti kod ove vrste ugovora je da budući događaj – smrt primaoca izdržavanja. ukinuo sprovedene radnje i tužbu odbacio. na koju se u žalbi ukazuje. 1. Pri tome. naziva korisnika. 111. U situaciji kada je tužilac tuženom predao blanko akceptne naloge radi plaćanja određene obaveze. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda u Beogradu.104 - . Pž. broj 6288/01 od 23.187. o zahtevu tužioca za poništaj spornih akceptnih naloga odlučuje organ uprave. radi se o rušljivom pravnom poslu. koje je tužilac zloupotrebio tako što je jedan popunio na iznos od 151. pa tuženi akceptni nalog popuni na veći iznos. Zato je za suđenje u ovom sporu nadležan sud.64 dinara i broj 01580583 popunjen na iznos od 338.01. ili na iznos koji mu tužilac uopšte ne duguje. a ne sud. odnosno koliko dugo će primalac izdržavanja primati ugovoreno izdržavanje. st. odnosno koliko dugo će primalac izdržavanja primati ugovoreno izdržavanje. radi se o rušljivom pravnom poslu. godine) 191.

tužilac platio porez na promet i registrovao automobil na svoje ime. ODGOVORNOST ZA MATERIJALNE I PRAVNE NEDOSTATKE ISPUNJENJA (Član 121. neistinito je prikazana godina proizvodnje vozila. odnosno od prestanka prinude. br. Zakona o obligacionim odnosima i tada ima mesta raskidu ugovora o kupoprodaji i povraćaju novca datog na ime kupoprodajne cene. u subjektivnom smislu. pa mu kasnije vozilo od SUP-a bude oduzeto jer broj šasije nije odgovarao originalu. neizvestan događaj za obe ugovorne strane. U svojoj presudi revizijski sud navodi da na nedostatak aleatornosti ukazuje saznanje tužene o bliskoj smrti njene majke ne navodeći činjenice iz kojih je tužena takvo saznanje mogla izvesno da ima.1998. Zakona o obligacionim odnosima) Kada je tuženik prodao motorno putničko vozilo tužiocu. u momentu zaključivanja predmetnog ugovora. (Iz presude Okružnog suda u Čačku. Gž. (Savezni sud. a to pravo u svakom slučaju prestaje istekom roka od tri godine od dana zaključenja ugovora. 791/04 od 05. 193.07. nije osnovan zaključak revizijskog suda da je kod zaključenog ugovora izostao element aleatornosti. kupoprodajna cena isplaćena. . jer je ona bila svesna svojih postupaka i posledica svojih postupaka. godine) Poništaj ugovora u slučaju rušljivosti mogu tražiti i naslednici lica koje je zaključilo rušljiv ugovor. 6074/97 od 28. D. Kako je u konkretnom slučaju u sprovedenom postupku utvrđeno da je pok.07.105 - 195. Rev.1995. 4394/95 od 25.06.1998. godine) . 3566/98 od 02. školjka je sastavljena iz dva dela – tada se radi o materijalnim i pravnim nedostacima predviđenim članom 121. godine) Pravo zahtevati poništenje rušljivog ugovora prestaje istekom roka od jedne godine od saznanja za razlog rušljivog.1999. koja je kao takva. (Vrhovni sud Srbije. (Vrhovni sud Srbije. kao i da je po izlasku iz bolnice nastavila da živi sa tuženom u istom domaćinstvu do svoje smrti. godine) 192.OBLIGACIONO PRAVO u subjektivnom. Rev. Rev. u kom smislu je tužbeni zahtev tužilaca i bio postavljen. iz bolnice bila otpuštena kući sa saniranim zdravstvenim stanjem. a u svakom slučaju prestaje istekom roka od tri godine od zaključenja ugovora. Pravo zahtevati poništenje rušljivog ugovora prestaje istekom roka od jedne godine od saznanja za razlog rušljivosti. (Iz odluke Vrhovnog suda Srbije.09. godine) 194. a ne isključivo u objektivnom smislu. odnosno prestanka prinude. U sprovedenom postupku takođe je utvrđeno da nije bilo mana volje kod pok. br. Gzs. Ovde se upravo radi o neizvesnosti smrti primaoca izdržavanja. D.2004.12. Beograd. 19/99 od 24.

ispunjenje obaveze preuzete zaključenjem ugovora nije bezuslovno. prema stanju u spisima. nedelja snimanja bila isključivo po nalogu tuženog. Zakona o obligacionim odnosima) 196.10.000. 122 i 123.10. Svoje mišljenje veštak finansijske struke o visini tužiočevog potraživanja dao je isključivo na osnovu spornog Aneksa ugovora od 22. Pre svega. Shodno članu 122. bile u poslovnom odnosu po osnovu Ugovora o nalogu. godine. Parnične stranke su. a po osnovu realizovane šeste nedelje snimanja. ovde tužilac.2001. kao i iznos na ime obračunate kamate. planu snimanja. opremu članova ekipe i obavlja snimanje prema uobičajenim profesionalnim srednjoevropskim standardima. a čije je. Iz obrazloženja: Prvim stavom naznačene prvostepene presude delimično je usvojen zahtev tužioca.10.05 EUR-a.2001. čiji je predmet bio izvršenje naloga tuženog. kao producent. ovde tuženog.2001. a ne na osnovu materijalne dokumentacije koja je jedini adekvatan dokaz za potraživanje koje je predmet tužbenog zahteva. koji je zaključen 22. te da je obaveza nastala 26. nije utvrđena bitna činjenica koja predstavlja prethodno pitanje za odluku o tužbenom zahtevu. godine. već se ono može uskratiti ukoliko druga strana nije ispunila svoju obavezu ili nije spremna da to učini. u kome se navodi da je 6. Za izvršenje ugovorenog naloga tužilac je od tuženog dobio paušalni honorar u iznosu od 645.00 DEM bruto. kao i da prema scenariju.692. Nalog je trebalo da se sprovede na teritoriji Srbije i Crne Gore. Imajući u vidu da je članom 13. od strane tužioca kao posloprimca.2001.106 - . to je sporno i pitanje visine tužbenog zahteva. osnovnog ugovora predviđeno da će posloprimac. kao posloprimac. posebno ako se ima u vidu nalaz veštaka finansijske struke. prateći izjave parničnih stranaka i saslušanih svedoka. obezbedi dogovorene lokacije. te da veštak svoj nalaz daje iz posredno izvedenih dokaza. jer je tuženi u startu znao da snimanje mora da traje 6 nedelja i zato je i krenuo sa planom snimanja za 6 nedelja. glumce.2001. Imajući u vidu izneto. a koji se sastojao u obezbeđenju i savesnom obavljanju (a to znači sa kvalitetom uobičajenim za tu vrstu delatnosti i u rokovima utvrđenim ugovorom) neophodnih priprema za snimanje.000. troškove tuženi prihvatio potpisivanjem Aneksa ugovora od 17. ne može se prihvatiti zaključak prvostepenog suda da je zahtev tužioca osnovan. 14 dana pre početka snimanja predao plan snimanja. godine. te da prekoračenja nema. pa je tuženi obavezan da mu na ime glavnog duga plati navedeni iznos sa kamatom koju propisuje Centralna evropska banka za EUR-o počev od 27. prema navodima tužbe.08. godine pa do isplate. kao producenta i nalogodavca. a to je da li je Aneks spornog ugovora potpisan od strane imenovanog saugovara. sve prema prosečno procenjenim troškovima. koji je tuženom i isplaćen.61 EUR-a. godine u iznosu od 76.08. Zakona o obligacionim odnosima. samom snimanju i obavljanju transportnih formalnosti za austrijski tim ( troškove snosi producent). dobiti 645. pošto mu je tuženi.OBLIGACIONO PRAVO PRIGOVOR NEISPUNJENJA UGOVORA (Čl. kalkulacijama i nalozima produkcije i režije tužilac. na ime izvršenja ugovorenog naloga od producenta.034.00 DEM. koja nije bila obuhvaćena osnovnim ugovorom. Tužilac tužbom traži isplatu iznosa od 77.

pretenduju na utvrđenje takve činjenice koja ide upravo njima u prilog. kao i na visinu samog zahteva. parceli 4/3 koja nije bila predmet ugovora. u smislu člana 122. Privredni apelacioni sud nalazi da je tuženi u obavezi da izvrši predaju navedenih delova novosagrađenog objekta tužiocu. Osim toga. došlo krivicom tuženog kao producenta. kao i činjenicu da se novosagrađeni objekat nalazi ne samo na kat.primenom člana 630. 6383/11(2) od 07. a ne samo iskaze svedoka koji su predloženi od strane tužioca. obavezujući tuženog . već i na kat. Zakona o obligacionim odnosima. U tom slučaju teret dokazivanja činjenica da su troškovi zaista i nastali. Zakona o obligacionim odnosima. i da li je (i da je potpisan) isti bio ovlašćen za potpis Aneksa ugovora. ne može se prihvatiti argumentacija prvostepenog suda da je punovažanost predmetnog spornog aneksa prvostepeni sud cenio u skladu sa iskazima datih svedoka. koji su u prvostepenom postupku tvrdili da je pomenuti potpisao sporni Aneks ugovora. kao i činjenicu da svedoci. svoju obavezu u pretežnom delu ispunila.1994.da tužiocu preda u državinu deo novoizgrađenog objekta. što je sporio vlasnik tuženog. proizilazi da pravni prethodnik tuženog (iako je dozvola za gradnju. U tom . tužilac nije pružio materijalne dokaze za svoje potraživanje. njihove visine i prava da se naknada istih zahteva od tuženog je na tužiocu. S tim u vezi. parceli 4/4. niti je dokazao da je do prekoračenja roka snimanja. kao i upotrebna dozvola.12.2011. shodno članu 124. godine preneto takođe tužiocu). Pravni prethodnik tužioca je imao mogućnost da. posebno imajući u vidu načelo savesnosti i poštenja.OBLIGACIONO PRAVO ča. Ukoliko je druga strana. koji je to u toku postupka sporio. imajući u vidu oprečnost iskaza saslušanih svedoka u toku prvostepenog postupka. izdata na naznačeno Javno preduzeće) ne bi mogao da otpočne sa gradnjom. već on u svakom slučaju ima pravo da prigovori ispunjenju obaveze tužioca. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je na pravilno utvrđeno činjenično stanje pravilno primenio materijalno pravo. ispunjenje ugovorne obaveze. ugovor raskine.objekte ustupila pravnom prethodniku tuženog. ( Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda. ako je uopšte do istog došlo. imajući u vidu odredbe osnovnog ugovora. pod uslovom da dostavi dokaze o osnovu i visini. niti da uđe u posed parcele na kojoj su se nalazili objekti da ista nije u pretežnom delu ispunila svoju ugovornu obavezu i svoj ulog . Zakona o obligacionim odnosima. godine ) 197. opisan u stavu prvom izreke prvostepene presude. koja je bila predmet ugovora. a na kojoj se takođe nalazio objekat (na kome je pravo korišćenja Odlukom Vlade Republike Srbije od 03. te da prvostepeni sud mora oceniti i iskaze drugih svedoka koji su saslušani u toku prvostepenog postupka. ako je smatrao da saugovarač nije ispunio svoju ugovornu obavezu. Naime. istog Zakona . Zbog svega toga. stav 1. Pž.03. u kom slučaju bi postojalo pravo tužioca na naknadu tih troškova. Ovo posebno zbog toga što u situaciji ako bi se utvrdila ta bitna činjenica da je Aneks ugovora potpisan od strane ovlašćenog lica tuženog to dalje ne znači da je tuženi bezuslovno obavezan na isplatu tog iznosa. ne može se odbiti.107 - . a što je bio u obavezi. imajući u vidu prirodu posla i ono što je ugovoreno. u vezi sa članom 148.

5457/11 od 23. Zakona o obligacionim odnosima ne isključuje primenu odredbe člana 2. što dovodi do jasnog zaključka zbog čega ugovor nije ni raskinuo.tužilac je obavezan da tuženiku preda u državinu označenu katastarsku parcelu sa postojećom kućom navedenih gabarita i građevinske strukture.2004. pa bi tada tuženi bio dužan da. istog Zakona. Pž. ne može se odlučivati o pravu protivne strane. i to u roku od 15 dana (stav I). stav 1. ako ona nije istakla protivtužbeni zahtev ili prigovor prebijanja. Međutim odredba člana 122. Iako tuženi prvostepenu presudu ne pobija u izreci pod I. ovog Zakona. Utoliko je preinačena pobijana presuda.odlučeno je da svaka strana snosi svoje troškove spora. 199. tj. ali samo u pogledu vremena ispunjenja obaveza koje su strankama naložene pobijanom presudom. propisane članom 132.2011. uključujući i uzajamnu restituciju iz člana 104. stav 2.delimično je usvojen protivtužbeni zahtev i obavezan je tužilac da na ime povraćaja primljene kupoprodajene cene za ugovorenu kupoprodajnu nepokretnost iz prethodnog stava plati navedenu dinarsku protivvrednost od 17.09. obe strane su dužne da istovremeno ispune svoje obaveze po pravilu o istovremenom ispunjenju iz člana 122. Iz obrazloženja: Pobijanom presudom: . ta okolnost uzima se u obzir pri utvrđivanju roka za ispunjenje obaveze po tužbenom zahtevu u smislu člana 122.1981. kao i odredbe o sticanju bez osnova (čl. u slučajevima kada se vraća ono što je primljeno po osnovu ugovora o prodaji nepokretnosti. shodno članu 132. godine) Pravilo iz člana 122. 1188/04 od 29. Međutim. dok druga strana ne ispuni prema njoj svoju obavezu. navedenog zakona. Zakona o obligacionim odnosima.-219. u tom slučaju tuženi ne bi mogao da otpočne sa gradnjom. Međutim. . Zakona o obligacionim odnosima primenjuje se u svim slučajevima kad postoje uzajamne obaveze po istom osnovu. (Presuda Okružnog suda u Valjevu.10. ZPP.108 - .odbijen je protivtužbeni zahtev za višak dosuđenog do traženog iznosa od 18.) 198. . Gž.). ovaj sud smatra da je tuženi svoju ugovornu obavezu dužan ispuniti u celosti. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. Iz tih razloga. koji nije zaključen u odgovorajućoj formi i zbog toga je ništav. Zakona o obligacionim odnosima. stav 2. . iz razloga žalbe jasno je da on prvostepenu presudu pobija i u stavu I i u stavu II.320 DM po kursu navedene valute preračunato preko EUR-a u roku od 15 dana (stav II). po osnovu ništavog ugovora o prodaji nepokretnosti. Ukoliko je ona istakla samo prigovor da nije dužna da ispuni svoju obavezu. naložene pobijanom presudom.10.obe strane su dužne da istovremeno ispune svoje obaveze po pravilu o istovremenom ispunjenju.OBLIGACIONO PRAVO slučaju bi nastupile posledice raskida ugovora. (Pravno shvatanje Građanskog odeljenja Vrhovnog suda Srbije od 12. vraća ono što je primljeno . 210. godine) . vrati tužiocu u posed predmetne objekte. te je odlučeno da su obe strane dužne da u roku od 15 dana istovremeno ispune svoje obaveze.220 DM (stav III). U situaciji kada se.

Kada se vraća ono što je primljeno po osnovu ugovora o prodaji nepokretnosti. (Presuda Okružnog suda u Valjevu. .p. preračunato preko EUR-a. br.OBLIGACIONO PRAVO 200.ako je tužilac tu obavezu imao . III) i odlučeno je da svaka strana snosi svoje troškove spora.ispitaće da li ima mesta primeni odredbe člana 122. II). jer je platio samo jednu ratu od 500 EUR-a. Kada nije osporio da je tužiocu ostao dužan deo cene po ugovoru o prodaji vozila a pri tom je naveo i da tužilac nije ispunio svoju obavezu u pogledu predaje saobraćajne dozvole za prodato vozilo .. ističe da ni tužilac nije ispunio svoju obavezu.109 - .prvostepeni sud nije imao u vidu. izuzev ako je što drugo ugovoreno ili zakonom određeno ili ako što drugo proističe iz prirode posla) ni stava 2.).220 DM (st. 1929/05 od 07. Iz obrazloženja: Pobijanom presudom obavezan je tužilac da tuženiku preda u državinu k. sa postojećom kućom 10 x 8 m. plati dinarsku protivvrednost od 17. Iz obrazloženja: Tužilac je – kako je utvrđeno u prvostepenom postupku . koja se sastojala u tome da pored automobila tužiocu preda i odgovarajuća dokumenta koja prate vozila (saobraćajne dozvole) tako da je u stvari time tuženi istakao prigovor istovremenog ispunjenja. o čemu pobijana presuda ne sadrži potpune i jasne razloge. upotpuniti činjenično stanje: utvrdiće sadržinu ugovora između stranaka a posebno . sud će joj naložiti da ispuni svoju obavezu kad i druga strana ispuni svoju) . stav 1. koja se sastoji od jedne kuhinje. Delimično je usvojen protivtužbeni zahtev i obavezan je tužilac da na ime povraćaja primljene kupoprodajne cene za ugovorenu kupoprodajnu nepokretnost iz prethodnog stava. jedne sobe.kućicu za ukupnu cenu od 5.500 EUR-a.da li je tužilac bio u obavezi da za prodata vozila tužiocu preda i odgovarajuću dokumentaciju (saobraćajne dozvole i dr. U ponovnom postupku prvostepeni sud će. Tuženi nije ispunio svoju obavezu u pogledu plaćanja cene. (ako na sudu jedna strana istakne da nije dužna ispuniti svoju obavezu dok i druga strana ne ispuni svoju. obe strane su dužne da istovremeno ispune svoje obaveze po pravilu o istovremenom ispunjenju. ali i u žalbi. godine) 201..12. te . ____KO B. saglasno navedenim primedbama. Tuženi u prvostepenom postupku.2005.prodao tuženom pet automobila i jednu kiosk . koji nije zaključen u odgovarajućoj formi i zbog toga je ništav.smatraće se da je tuženi istakao prigovor istovremenog ispunjenja. jednog kupatila sa WC-om. To je posledica toga što u vezi sa navedenim prvostepeni sud nije utvrdio sve bitne činjenice. Gž.320 DM po kursu navedene valute. u kom roku je tužilac bio dužan da ispuni tu obavezu ako je ona bila ugovorena. Zakona o obligacionim odnosima (pravilo istovremenog ispunjenja). I). u roku od 15 dana (st. Zakona o obligacionim odnosima (u dvostranim ugovorima nijedna strana nije dužna ispuniti svoju obavezu ako druga strana ne ispuni ili nije spremna da istovremeno ispuni svoju obavezu. i jedne zatvorene terase – sve u roku od 15 dana (st. te je ostao dužan tužiocu 5.000 EUR-a. Odredbu člana 122. a odbijen je protivtužbeni zahtev za višak dosuđenog do traženog iznosa od 18.

br. . može biti i povraćaj datog. 2330 već na kp. ali samo u pogledu vremena ispunjenja obaveza koje su strankama naložene pobijanom presudom. Ranijom presudom poništen je zaključen ugovor o prodaji i naređena je obostrana restitucija. Restitucija u smislu člana 122. ZOO-a. Potpisi ugovarača overeni su kod Sreskog suda u N..110 - 203.S.. utoliko što je odlučeno da su obe strane dužne da u roku od 15 dana i istovremeno ispune svoje obaveze koje su im naložene pobijanom presudom. 1633 KO N. pa je preinačena pobijana presuda. Uknjižba prava svojine izvršena je u zemljišnoj knjizi. 2330 njiva od 229 kv. iz razloga žalbe u stvari vidi se da se prvostepena presuda pobija od strane tuženog i u st. Rev. godine) . godine zaključen je ugovor o kupoprodaji između pravnih prethodnika tužioca (kupca) i pravnih prethodnika tuženog (prodavca) po kome je prodavac prodao k.. Zakona o obligacionim odnosima. br. u slučajevima kada se vraća ono što je primljeno po osnovu ugovora o prodaji nepokretnosti. – Futog za ugovorenu cenu koja je isplaćena. U slučaju dvostranih ugovora taj povraćaj treba da bude obostran.. obe strane su dužne da istovremeno ispune svoje obaveze po pravilu o istovremenom ispunjenju iz člana 122.2002. godine) Ako je izvršenje obaveze dužnika uslovljeno predhodnim ispunjenjem određene radnje poverioca onda se u toj situaciji obaveza dužnika može izvršiti samo uz primenu pravila o istovremenom ispunjenju. ZOO-a. Kod takvog činjeničnog stanja pravilno je primenjeno materijalno pravo kada je tužbeni zahtev radi povraćaja cene odbijen kao neosnovan iz razloga koji su bliže navedeni u drugostepenoj presudi i koje kao pravilne prihvata u svemu i Vrhovni sud. br..2004..hv. a da predmet kupoprodaje iz ugovora predstavlja u stvarnosti društvenu svojinu. tada upisano u zk.03..1999.. (Iz presude Okružnog suda u Valjevu.ul. 110/99 od 28. a prodavac cenu.p.07. U ovom slučaju tužilac zahteva povraćaj pravične – tržišne cene ali zadržava parcelu nepokazujući nameru da svoju obavezu u pogledu povraćaja ispuni. uz prethodnu isplatu poreza na promet. Posledice ništavosti dvostranih ugovora (ugovor o kupoprodaji) su kako povraćaj cene tako i povraćaj nepokretnosti. koja se supsidijarno primenjuje i u materiji posledica ništavosti ugovora treba da bude istovremena.1958. koji nije zaključen u odgovarajućoj formi i zbog toga je ništav. 669/02 od 17. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju dana 21. Jedna od posledica ništavosti u smislu člana 104. Prilikom novog premera i komasacije utvrđeno je da tužilac nije sagradio kuću na kupljenoj k. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. Gž. U konkretnom slučaju kod ugovora o prodaji to znači da kupac treba da vrati stvar. br. Zato su pravilno nižestepeni sudovi zaključili da nisu ispunjeni uslovi za restituciju. Iako tuženi prvostepenu presudu ne pobija u izreci pod I.10. godine) 202. 1188/04 od 29. Prev. 2332. To znači da kada se traži povraćaj cene kao posledice ništavosti istovremeno treba da se drugoj ugovornoj strani izvrši povraćaj nepokretnosti.S.p.10. I i II..OBLIGACIONO PRAVO Međutim. Kupac je dobio dozvolu za gradnju kuće i na zemljištu je podignut stambeni objekat.

Zakona o obligacionim odnosima) 205. 6053/98) 204. opštinski sud je propustio da raspravi da li se utuženi iznos od tuženog potražuje od strane tužioca po osnovu prouzrokovanja štete ili po prigovoru neispunjenja obaveze (čl. godine. 2009.111 - . 124 – 132. (Gž. svaka strana se javlja istovremeno i kao poverilac i kao dužnik. br.53 dinara sa kamatom i troškovima postupka. a naročito nalaza veštaka. ali da tuženi nije isporučio robu u vrednosti uplaćenog iznosa. to je tuženi dužan da tužiocu vrati ono što je po ugovoru primio. Izvedenim dokazima je utvrđeno da je tužilac izvršio plaćanje i da mu nije isporučena sva roba koju je platio. U vezi s tim. Prouzrokovanjem štete. 5.36 dinara tokom proleća i leta. utvrdio da je manje isporučeno robe u vrednosti od 257. Žalba nije osnovana. 6.053.023.030. a što sve čini iznos avansa koji nije pokriven isporukom robe i koji je stoga tuženi dužan da vrati. U obrazloženju iste presude je navedeno da je tužilac tuženom na ime naručene robe . Zakona o obligacionim odnosima). 1361/03 – P. koliko vrednost robe koja je plaćena posle poskupljenja tj. 2009.12 dinara. Kako je 1. isto je uzeto u obzir prilikom obračuna i prvostepeni sud je utvrdio da iznos od 257. . U prvostepenom postupku utvrđeno je da su stranke zaključile ugovor o prodaji udžbenika i nastavnih sredstava u pretplati i da su istim ugovorom stranke ugovorile plaćanje naručene robe u tri rate zaključno sa 9.033.OBLIGACIONO PRAVO Kada se radi o dvostranim ugovorima – teretnim ugovorima.41 dinara nije pokriven isporukom robe. S obzirom na to da je ugovor raskinut voljom stranaka. Izvedenim dokazima utvrđena je i količina robe.123. Zakona o obligacionim odnosima. izvor obligacije je i prouzrokovanje štete.41 dinara i da je tužilac imao pravo na rabat u iznosu od 32. Utvrđeno je takođe da je deo dugovanog iznosa tužilac platio do tog roka. godine došlo do poskupljenja udžbenika i nastavnih sredstava kod dobavljača tuženog. nastaje obaveza na naknadu štete a pod tačno zakonom propisanim uslovima.030. U prvostepenom postupku pravilno je primenjeno materijalno pravo. RASKIDANJE UGOVORA ZBOG NEISPUNJENJA (Čl. Iz obrazloženja: Prvostepenom presudom obavezan je tuženi da tužiocu plati 289. Prvostepeni sud se pozvao na član 262. br. Prvostepeni sud je naveo da je na osnovu izvedenih dokaza. 122 . a deo po proteku istog roka. Viši trgovinski sud je ispitao pobijanu odluku u granicama žalbenih razloga i izvršio uvid u spis. koja je isporučena po ukupno dve otpremnice. Pored ugovora. to je nalazom veštaka utvrđeno koliko iznosi vrednost robe koja je plaćena do poskupljenja.školskih udžbenika i pribora uplatio iznos od 679. te da se stoga nadalje neće ispunjavati u pogledu potpunog ispunjenja obaveze tuženog. odnosno da je izgubio svoju svrhu jer je svrha ugovora bila isporuka udžbenika za određenu školsku godinu.

iz izvedenih dokaza tj. . ako je jedna strana izvršila ugovor potpuno ili delimično. U tom smislu ni ovaj navod nije osnovan.ispunjenje ugovora već da u smislu čl. Ovaj rabat je bio ugovoren između stranaka. Nema dokaza da je dobavljač tuženog korigovao retroaktivno cene u pravcu navoda tuženog odnosno da je tuženom prilikom fakturisanja obračunao više cene u pogledu robe koja je plaćena pre poskupljenja. a navedeni dokaz ukazuje na suprotno. Zakona o obligacionim odnosima (dalje: ZOO) jedino ima pravo na zahtev za povraćaj robe koju je tužilac isporučio. Navodi tuženog u pogledu prava tužioca na rabat takođe nisu osnovani. Kako tuženi nije dostavio dokaz da je roba.112 - . Prema tome. godine) 206. dopisa dobavljača tuženog utvrđuje se da je prihvaćena uplata tuženog dobavljaču do poskupljenja. to prvostepeni sud nalazi da tužilac nema pravo da traži plaćanje robe . 132. te s obzirom na to da je u pitanju novac. Iz obrazloženja: Prvostepenom presudom odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da mu tuženi plati 246. Iz nalaza veštaka utvrđuje se da je veštak obračunao ugovoreni rabat samo na robu koja je plaćena pre poskupljenja. to je tuženi dužan da tužiocu vrati ono što je po ugovoru primio. a sam tuženi u toku spora nije pružio nijedan dokaz iz koga bi se moglo utvrditi da je tuženom roba od dobavljača isporučena bez obračuna rabata za robu koja je plaćena pre poskupljenja. S obzirom na to da je iz spisa predmeta jasno da je ugovor raskinut voljom stranaka odnosno da je izgubio svoju svrhu jer je svrha ugovora bila isporuka udžbenika za određenu školsku godinu. Prvostepeni sud je utvrdio tačan iznos koji je tuženi dužan da vrati.12. Međutim. koja je uplaćena do poskupljenja.219. te kako nema dokaza da je tuženi obavestio tužioca da će se nove cene primenjivati retroaktivno. ima pravo da joj se vrati ono što je dala. tuženom od dobavljača fakturisana po većim cenama. iako tuženi navodi suprotno. pa je isti iz navedenih razloga odbijen. te da se stoga nadalje neće ispunjavati u pogledu potpunog ispunjenja obaveze tuženog. to je pravilan zaključak prvostepenog suda da je tuženi dužan da tužiocu vrati primljeni novac koji nije opravdan isporukom robe. koja je savesno ispunila svoje obaveze. odnosno odgovarajuće plaćanje po osnovu njenih izvršenih ugovornih obaveza. kako su stranke nesporno raskinule ugovor. ZOO koji propisuje vraćanje datog po izvršenom raskidu ugovora. Činjenica da je ugovor raskinut ne znači isključenje prava stranke da traži plaćanje iznosa koji je ekvivalentan vrednosti isporučene robe u vreme kada je ugovor bio na snazi. Ova odredba ima za cilj da omogući stranci. Međutim. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. sledi i obaveza plaćanja kamate u smislu navedene zakonske odredbe. da bira da li će tražiti plaćanje ili uspostavljanje stanja koje je postojalo pre zaključenog ugovora. Ugovor zaključen između stranaka nema klauzulu u tom pravcu. 5582/11 od 14. Drugostepeni sud nalazi da je prvostepeni sud pravilno primenio član 132.OBLIGACIONO PRAVO Ovakav zaključak prvostepenog suda je pravilan. U obrazloženju presude je navedeno da su stranke bile u poslovnim odnosima po osnovu kojih je tužilac tuženom isporučio robu koja nije plaćena. Pž. Naime. ova odredba Zakona o obligacionim odnosima ne isključuje pravo stranke da traži ispunjenje ugovora u delu koji odgovara njenom ispunjenju ugovornih obaveza.81 evra sa kamatom. Navod tuženog da važe pretplatne cene samo u slučaju potpunog poštovanja ugovora u pogledu rokova plaćanja u konkretnom slučaju nema uticaja.2011. U slučaju raskida ugovora. Prvostepeni sud stoga nalazi da tužbeni zahtev nije osnovan. nema osnova za zaključak da tuženi ima pravo naplate viših cena tužiocu za robu koja je plaćena pre poskupljenja.

Istakao je da je presuda protivrečna sama sebi i iznetim razlozima. Nova odluka biće pravilna i neće imati nedostataka zbog kojih se ne može ispitati. Ova odredba ima za cilj da omogući stranci. 361. 360. 376. 2. dokazima i primenom pravila o teretu dokazivanja. činjenica da je ugovor raskinut ne znači isključenje prava stranke da traži plaćanje iznosa ekvivalentne vrednosti isporučene robe u vreme kada je ugovor bio na snazi. tač. 12. da bira da li će tražiti plaćanje ili uspostavljanje stanja koje je postojalo pre zaključenja ugovora.113 - . a na osnovu čl. ZPP. ima pravo da joj se vrati ono što je dala.2009. Zakona o parničnom postupku (dalje: ZPP). Sa napred izloženog. Izostanak razloga o navedenoj odlučnoj činjenici prouzrokuje postojanje nedostatka iste presude i čini je nerazumljivom. a što je i nesporno. ali nije dao razloge u vezi relevantne činjenice postignutog dogovora stranaka o vraćanju robe. ali da je pri tome ostao neplaćeni dug u visini utuženog iznosa. i 9. 2. Ukazao je da su stranke sporazumno raskinule poslovni odnos. U konkretnom slučaju prvostepeni sud je utvrdio da su stranke sporazumno raskinule ugovor.OBLIGACIONO PRAVO Blagovremenom žalbom tužilac je osporio donetu presudu iz svih razloga iz čl. jer sporazumni raskid ugovora nema retroaktivno dejstvo u smislu da deluje od momenta kada je postignut. Smatra da je prvostepeni sud pogrešno primenio odredbu čl. utvrditi potpunu sadržinu sporazuma stranaka o raskidu ugovora. prvostepeni sud je utvrdio da su se stranke sporazumele o raskidu ugovora i da je tom prilikom dogovoreno da tuženi tužiocu vrati neprodatu robu koju je zaprimio. U prvostepenom postupku nisu počinjene bitne povrede odredaba postupka iz čl. 9746/09 od 9. Žalba je osnovana. tač. U ponovljenom postupku prvostepeni sud će. ako je jedna strana izvršila ugovor potpuno ili delimično. 1. u slučaju raskida ugovora. odredba čl. pa se stoga ne može ispitati ni pravilnost primene materijalnog prava. ova odredba ne isključuje pravo stranke da traži ispunjenje ugovora u delu koji odgovara njenom ispunjenju ugovornih obaveza. ZOO propisuje da. Naime. st. Na utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud će primeniti materijalno pravo polazeći od napred iznetog stava drugostepenog suda u vezi primene čl. odlučeno je kao u dispozitivu. Predložio je da se pobijana presuda preinači ili ukine. Iz navedenog razloga. 361. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. presudu je trebalo ukinuti. 132. Naime. Ovakav sporazum stranaka proizvodi pravno dejstvo i nema razloga zbog kojih prvostepeni sud nije cenio ovu činjenicu koja je svakako relevantna za presuđenje ove pravne stvari. ZOO. pa se stoga ista ne može u potpunosti ispitati. Međutim. 2. Ukazao je da tuženi nije mogao da vrati robu jer je istu otuđio i da je stoga dužan da ispuni ugovor u delu u kome je isti izvršen od strane tužioca. st. s obzirom na to da nema razloga o odlučnim činjenicama koje su relevantne za pravilno presuđenje ove pravne stvari. 132. odnosno odgovarajuće plaćanje po osnovu njenih izvršenih ugovornih obaveza. godine) . ZPP na koju je ukazano žalbom. da se ima izvršiti ono što je kao obaveza nastalo do raskida. koja je savesno ispunila svoje obaveze. Viši trgovinski sud je ispitao pobijanu odluku u granicama žalbenih navoda i razloga i izvršio uvid u spis. 5. Prvostepeni sud će utvrditi da li je i u kojoj količini tuženi tužiocu vratio deo robe i koja je njena vrednost. 7. ZPP na koje drugostepeni sud pazi po službenoj dužnosti. 132. Prvostepena presuda je zahvaćena bitnom povredom odredaba postupka iz čl. te će utvrditi da li je tuženi pre otpočinjanja ovog spora primljenu robu stavio na raspolaganje tužiocu u ugovorenom ili razumnom roku na jasan i nedvosmislen način. ZOO.12. Dakle. st. 2.

zahtevati ispunjenje obaveza ili . prema stanju u spisima.član 124. već se ugovor raskida izjavom volje stranaka. ako nije što drugo određeno. istog Zakona regulisana je garancija za ispravno funkcionisanje prodate stvari.2011. te da tuženi nije ispunio svoju obavezu da će najkasnije do 31. 501 . godine) . ne može se smatrati da je roba predata tužiocu kao kupcu. koje nisu puštene u rad i nalaze se u nedovršenoj fazi.2005. jer nisu puštene u rad i nalaze se u nedovršenoj fazi. 8524/10 od 02. ovog Zakona.507. odgovornost prodavca i proizvođača. Pored toga. ako raskid ugovora ne nastupa po samom zakonu.OBLIGACIONO PRAVO 207. kojom se podstiče zaštita nekog preobražajnog prava. Zakona o obligacionim odnosima.s obzirom na utvrđeno činjenično stanje i navedene zakonske odredbe . To u konkretnoj situaciji nije slučaj.114 - . stav 1. Zakona o obligacionim odnosima. a prvostepeni sud je utvrdio da se ugovor raskida.pravilno raskinuo ugovor između stranaka. godine izvršiti puštanje u rad svih isporučenih mašina datih na zapisniku o primopredaji od 21. a u svakom slučaju ima pravo na naknadu štete . Tužilac je. i 523. Iz obrazloženja: Ukoliko ne nastupa po samom zakonu u slučajevima iz člana 125. zakonom predviđenim situacijama tj. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda.03. 416/10 od 18. 125 . za regulisanje njegovih posledica. Prostom izjavom volje poverioca upućenom dužniku ostvaruje se raskid ugovora zbog neispunjenja. sud je morao odbaciti tužbu za raskid ugovora. Naime. Prvostepeni sud je .132.pod uslovima predviđenim u čl. Pž. kako je u prvostepenom postupku na nesumnjiv način utvrđeno da primopredaja spornih mašina nije izvršena. U dvostranim ugovorima.član 124. Zakona o obligacionim odnosima. preobražajna tužba. sa obaveštenjem da se ugovor raskida . a sudskom odlukom se može samo utvrditi da je ugovor raskinut.2010. po svojoj pravnoj prirodi. Ukoliko prodavac do ugovorenog roka nije izvršio primopredaju spornih mašina.raskinuti ugovor prostom izjavom. (Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu. godine.2005.02. odredbama čl. druga strana može. Stoga. to su ispunjeni uslovi iz čl. u kojima zakon predviđa da sud raskida ugovor (a što nije raskid zbog neispunjenja). raskid ugovora zbog neispunjenja ostvaruje se prostom izjavom volje poverioca upućenom dužniku. osim ako se radi o raskidu ugovora u posebnim. Zakona o obligacionim odnosima .05. tako da se ne može smatrati da je roba predata tužiocu kao kupcu. obavezujući tuženog na povraćaj kupoprodajne cene. tražio da sud raskine ugovor. Gž. kad jedna strana ne ispuni svoju obavezu. Zakona o obligacionim odnosima. a u članu 501. 124. Iz obrazloženja: Raskid ugovora zbog nedostatka stvari proizvodi ista dejstva kao i raskid dvostranih ugovora član 497. Tužba za raskid ugovora je. godine) 208. Pitanje da li je ugovor po izjavi jedne od ugovornih strana raskinut i da li je bilo osnova za njegov raskid rešiće kao prejudiciono pitanje za rešavanje pravnih posledica raskida ugovora odn.05.

poslovnom odnosu u kojim je bio sa tuženim. Svoj zahtev tužilac zasniva na usmenom ugovoru . jer je tužilac. Ipak. da bi se u bilo kom slučaju odlučilo o zahtevu tužioca. da svaka stvar. a koje su predate tuženom radi realizacije usmeno dogovorenog posla. kao naručilac. da li po realizaciji celokupnog posla ili sukcesivno nakon dela ispunjenja ugovorne obaveze. a sve po osnovu usmenog ugovora.u situaciji ako nema dokaza da je pravni posao raskinut . čije se vraćanje traži. prvostepeni sud je obavezao tuženog na vraćanje primljenih ilustracija. da je stav suda da je tuženi imao mogućnost da dostavi dokaz u slučaju da ih poseduje iz kojih bi se videlo koji je broj ilustracija primio od tužioca i da je eventualno primio manji broj od onoga koji tužilac tužbom traži. Iz obrazloženja: U konkretnom slučaju. zahtevao od tuženog da mu odštampa određeni broj knjiga sa ilustracijama uz obavezu da mu za izvršeni posao plati naknadu. Ovakav zaključak prvostepenog suda se ne može prihvatiti. Jer. ako prvostepeni sud utvrdi da tužilac svoje potraživanje zahteva po osnovu ispunjenja ugovorne obaveze. u kojoj količini i u kom broju i za koje od tih stvari je postojala obaveza vraćanja i kada. kao naručiocu posla. materijala za štampu kao pripreme. pause. a koji je imao za predmet štampanje 11 ugovorenih naslova i da se posle svakog odštampanog naslova vrati tužiocu. Kod takvog stanja stvari. potrebno je . neophodno je pre svega utvrditi bitnu činjenicu šta je to tužilac predao tuženom prilikom zaključenja predmetnog ugovora. ali što se njihovog broja tiče. Međutim. godine u realizaciji poslovnog odnosa sa tuženim predao radi štampanja 11 naslova knjiga. koje su suprotnoj strani predate po osnovu realizacije određenog pravnog posla. a što podrazumeva i filmove za kolorne i crno bele ilustracije i fotografije.2004. kao i sve ostalo što je tužilac predao štampariji za svaki konkretan naslov. Za odluku o zahtevu koji se odnosi na vraćanje individualno određenih stvari. koje je tužilac u svom zahtevu taksativno nabrojao. bude individualno određena. da li tužilac povraćaj navedenih stvari traži na ime ispunjenja ugovorne obaveze ili kao posledicu raskida ugovora. to dalje znači da je zaključeni pravni posao i dalje na snazi.115 - . obrazlažući svoju odluku navodima da je dopisom tuženog od 10. kao i kompletnu spornu pripremu za pet navedenih naslova i filmove kolor i crno belih ilustracija i fotografija bliže navedenih u izreci prvostepene presude. godine potvrđeno da je tuženi od tužioca primio predmetne ilustracije.utvrditi po kom osnovu se iste traže: da li po osnovu ispunjenja ugovorene obaveze ili kao posledica raskida ugovora. kompletna sporna priprema za štampu kao i filmovi kolor i crno . potrebno je. s obzirom da i sam u toku postupka nije sporio da je deo naknade za izvršeni deo posla ostao neplaćen i da je to plaćanje uslovio vraćanjem navedenih stvari. kompletna priprema za štampu. tužilac tužbom traži vraćanje predatog materijala. predmet konačno opredeljenog tužbenog zahteva je vraćanje crno belih i kolor ilustracija i predatog materijala za štampu kao pripreme.09. a potom . a koji je po svojoj suštini predstavljao ugovor o delu. Ovo stoga što je u konkretnom slučaju predmet tužbenog zahteva vraćanje određenog broja individualno odredivih stvari. pre svega. a koje je tužilac 2003. te da obaveza vraćanja preuzetih .pre svega .OBLIGACIONO PRAVO 209.utvrditi sledeće bitne činjenice: da li je ugovoreni pravni posao još uvek na snazi ili je raskinut odn. da bi se o njegovom zahtevu odlučilo. Kako do realizacije ugovorenog posla nije došlo u potpunosti.belih ilustracija i fotografije.

propisano da stranka koja tvrdi da ima neko pravo. Takvim postupanjem jasno je manifestovana volja obe stranke da se ugovor održi na snazi. godine za isporučenu robu u navedenom iznosu. snosi teret dokazivanja činjenica koje su bitne za nastanak ili ostvarivanje prava ako zakonom nije drugačije određeno. onda on ima pravo da zahteva vraćanje svega onoga što je predao tuženom. istog Zakona . i 2. jer se odlukom suda stranke mogu obavezati na ispunjenje samo nespornih obaveza. Iz obrazloženja: Pravo na raskid ugovora ima ona strana koja je ispunila svoju obavezu . Međutim. Nema pravo na raskid ugovora zbog neispunjenja obaveze tuženog i na naknadu štete prouzrokovane raskidom tužilac koji sam nije ispunio svoju ugovorenu obavezu. pravilan je zaključak prvostepenog suda. st. tada druga ugovorna strana ima pravo na povraćaj datog i na naknadu štete . kako tuženi može da vrati kompletnu pripremu koja je sporna.OBLIGACIONO PRAVO stvari zavisi od dinamike realizovanih obaveza od strane tuženog kao poslenika.član 124. Zakona o obligacionim odnosima. Prema utvrđenom činjeničnom stanju. rok za ispunjenje obaveze plaćanja naknade za ustupljeno potraživanje je bitni element ugovora.06.2011. Osim toga. a po njegovom proteku dužnik plaća a poverilac prima uplate. Zbog toga je . godine) 210. U slučaju kada je krivicom jedne ugovorne strane raskinut ugovor. ako se utvrdi da tužilac vraćanje stvari zahteva kao posledicu raskida ugovora. i član 262. s tim što pre svega toga . navedenog ugovora. 10697/05 (1) od 19.tuženi taj koji bi imao pravo na raskid ugovora.član 132. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda. jer je ostao dug tužioca iz 2002. (Presuda Višeg trgovinskog suda. tužilac nije ispunio svoju obavezu prema tuženom. nejasna i suprotna stanju u spisima. Zakona o obligacionim odnosima. te da shodno navedenoj zakonskoj odredbi tužilac. Privredni apelacioni sud ukazuje prvostepenom sudu da je . jer on sam nije ispunjavao svoje obaveze. godine) 211. naime. S tim u vezi.u smislu člana 124. stav 2.116 - .odredbom člana 223. ugovor ne prestaje po samom zakonu. Pž. da individualno odredi svaku stvar kako bi eventualno mogao i obavezati tuženog na vraćanje. pa bi se u tom slučaju trebalo ispitati u kojoj meri je tuženi izvršio svoju ugovornu obavezu i za koje stvari je dospela obaveza vraćanja primljenog materijala. 7597/10 od 02. je naveo da je tuženi obavezan da tužiocu vrati kompletnu spornu pripremu za navedene naslove). Pitanje je. .12. Privredni apelacioni sud posebno ukazuje da je izreka prvostepene presude pod tačkom 3.2005. Zakona o parničnom postupku . a tužilac ( koji nije izvršio svoju ugovornu obavezu ) nema ni pravo raskida ugovora ni pravo na naknadu štete. Ako je rok plaćanja ugovoren kao bitni element ugovora. da u tom delu prvostepeni sud apsolutno ne daje nikakve razloge (pod tačkom 3. kao stranka koja tvrdi da ima pravo na vraćanje taksativno navedenih stvari u svom zahtevu. snosi i teret dokazivanja činjenica da je te stvari predao tuženom i da ih osnovano potražuje nazad. 1.prvostepeni sud mora jasno i nedvosmisleno da utvrdi šta je to tužilac predao tuženom odn. Pž. Iz obrazloženja: Shodno članu 4.

12. Pž. pa tužba sa zahtevom da se utvrdi raskid ugovora zamenjuje odnosno predstavlja pismeni raskid. Stoga.07.11. Zakona o obligacionim odnosima. u konkretnom slučaju ispunjeni su uslovi za raskid ugovora u smislu člana 124.2005.2005. kako je među strankama nesporno da je tuženi ( dopisom od 12. ( Iz presude Višeg trgovinskog suda. koju prvostepeni sud primenjuje na utvrđeno činjenično stanje.07. pravilno je utvrđeno da ugovor nije raskinut po sili zakona samim protekom roka koji je bio predviđen za ispunjenje prve rate. sam ugovor se smatra raskinutim po sili zakona . U konkretnom slučaju.lizing mašinu. imajući u vidu da se međusobna prava i obaveze parničnih stranaka ustanovljena ugovorom o lizingu ne mogu ceniti kao poseban obligacioni odnos nezavisan od odnosa tužioca i tuženog po osnovu isporuke robe tužiocu. Naime. da tuženi nije isplatio tužiocu dospele rate. nakon isteka roka za plaćanje prve rate. Kada korisnik lizinga ne isplati koju dospelu ratu. godine ) izjavio da ugovor raskida. godine) . Prvostepeni sud je pravilno zaključio da tužilac ima pravo na raskid spornog ugovora. (Iz presude Višeg trgovinskog suda. to je pravilna odluka prvostepenog suda kojim je u prvom stavu odluke tužbeni zahtev usvojio te utvrdio da je raskinut ugovor o ustupanju potraživanja ( kao i aneks istog ugovora ) i to saglasnom izjavom volja ugovornih strana. godine ).01. Tuženi je istakao protivtužbeni zahtev za plaćanje opredeljenog iznosa na ime naknade prouzrokovane štete po osnovu krivice tužioca. godine ) dao na realizaciju jednu menicu radi naplate potraživanja prema tužiocu. ispunjeni su ugovorni uslovi za jednostrani raskid. Sud je imao u vidu da je ugovornim odredbama predviđeno da se ugovor mora raskinuti pismeno. vršio uplate naknade tuženom. Dakle. Zakona o obligacionim odnosima. a tuženi je navedene naknade primao.2005. 59/2005 od 13. davalac stvari u lizing ima pravo na raskid ugovora o lizingu. međutim. 7994/06 od 07.117 - .OBLIGACIONO PRAVO U situaciji da se do isteka takvog roka ( kao bitnog elementa ugovora ) ne ispuni ugovorena obaveza. godine) 212. Ipak. U smislu odredbe člana 125.2006.12.2005. kao i da nije to ranije učinjeno. a da je ugovorom predviđena mogućnost raskida ugovora u slučaju neisplate lizing naknade.2005. ovog člana. navedenim ponašanjem tuženi je konkludentnim radnjama jasno manifestovao volju da se ugovor održi na snazi.u smislu člana 125. Pž. jer tuženi nije izvršavao svoje ugovorne obaveze.korišćenje mašine određen iznos po vremenski ugovorenim ratama. tužilac je ( 21. godine do 10. a tužilac je svojim dopisom navedeni raskid prihvatio. Iz obrazloženja: Predmetni tužbeni zahtev za raskid ugovora o lizingu se zasniva na činjenici da tuženi (kao njegov korisnik) nije isplatio na ime naknade za lizing . pa je pravilna i odluka prvostepenog suda kojom se tužbeni zahtev usvaja. predviđeno je da poverilac može održati ugovor na snazi ako ( po isteku roka koji predstavlja bitni element ugovora ) bez odlaganja obavesti dužnika da zahteva ispunjenje ugovora. Prema odredbama stava 2. Pri tome je nesporno i sam tuženi ( nakon 18. Zakona o obligacionim odnosima. jer iz spisa predmeta proizlazi da je tuženi preuzeo od tužioca u zakup .

. saglasno odredbi člana 125. Gž. pravilno je prvostepeni sud primenio materijalno pravo našavši da. (Iz presude Okružnog suda u Valjevu. oni su ih prihvatanjem ispunjenja obaveze tuženog nakon isteka ugovorenog roka. u konkretnom slučaju ne postoji sticanje bez osnova na strani tužene.. Imajući u vidu ovo činjenično stanje. Iz obrazloženja: Pobijanom presudom odbijeni su kao neosnovani tužbeni zahtevi tužilaca. tako da iz tog razloga u konkretnom slučaju ne može biti reči o sticanju bez osnova. tužioci su iznose od po 5. tužioci bi bili ovlašćeni da u smislu člana 262. godine. br. predmetni ugovori predstavljaju osnov za prelaz imovine tužilaca (novčani iznosi plaćeni za uvođenje telefona) u imovinu tuženika. Naime. Kako u pogledu navedenih činjenica tužioci nisu pružali nikakve dokaze niti u prvostepenom postupku. Zakona o obligacionim odnosima. U konkretnom slučaju. stav 2. kada je podneta tužba za raskid ugovora i povraćaj novca. nakon podnošenja tužbe tužena je u toku 2004. godine zaključili ugovore o udruživanju sredstava za izgradnju PTT kapaciteta. Poverilac može održati ugovor na snazi ako po isteku roka za ispunjenje. izvršila ugovorenu obavezu i uvela telefone u domaćinstva svih tužilaca. radi prevremenog obezbeđenja telefonskih priključaka na području opštine Lj. do 29..04.” iz V. kojima je traženo da se obaveže tužena opština da im na ime sticanja bez osnova isplati novčane iznose u visini zakonske zatezne kamate na novčane iznose navedene u izreci prvostepene presude. Pri tome su tužioci morali da dokažu vrstu i visinu štete koja je za njih nastupila kao posledica neblagovremenog ispunjenja od strane tužene.03. Zakona o obligacionim odnosima zahtevaju naknadu štete zbog neblagovremenog ispunjenja.. godine preko “T. pri čemu se šteta ne bi mogla utvrditi u visini zakonske zatezne kamate na novčane iznose koje su tužioci uplatili tuženoj opštini prilikom ispunjenja svoje ugovorne obaveze. stav 2. niti u podnetim žalbama. bez odlaganja. ipak održali na snazi. sporazumni raskid ugovora više nije moguć. Međutim. godine) 214. Ako je ugovor izvršen u celini od strane svih ugovarača.. to je i iz navedenog razloga njihov tužbeni zahtev neosnovan. Ugovoreni iznos cene od po 5. I pored toga što se tužena obavezala da ugovorenu obavezu ispuni u roku od 12 meseci od dana zaključenja ugovora. Ovako činjenično stanje nije bilo sporno među strankama. pa su time neosnovani navodi žalbi kojima se osporava pravilna primena materijalnog prava.OBLIGACIONO PRAVO 213.2005.000 dinara uplatili na ime svoje ugovorne obaveze radi uvođenja telefonskih priključaka.2004. Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužioci su sa tuženom opštinom u toku 1996. jer u konkretnom slučaju nema pravnog posla koji je otpao ili se nije ostvario. .118 - .. i to jedino naknadu stvarne štete koja je nastupila u njihovoj imovini kao posledica neblagovremenog ispunjenja ugovorne obaveze od strane tuženika. pa iako su od tužioca tražili raskid predmetnih ugovora zbog zadocnjenja u ispunjenu. nije ispunila ugovorene obaveze. 470/05 od 14.000 dinara tužioci su blagovremeno uplatili tuženoj u skladu sa ugovorenom dinamikom. Samim tim. obavesti dužnika da zahteva ispunjenje ugovora.

raskidanje ugovora moguće je zbog neispunjenja (čl. saglasnost ugovorača o raskidu ugovora sada predstavlja sasvim novi ugovor. I u tom slučaju raskid je moguć samo ukoliko je druga strana ispunila svoju obavezu. kao što to proizilazi iz stanja u spisima. kao i navode tuženih o motivima kojim su se rukovodili da poravnanje zaključe. On to ne može učiniti ni na osnovu odredbe člana 125. saglasno navedenim primedbama. ZOO-a). U ponovnom postupku prvostepeni sud će. 124. Naime. Tužilac nije u potpunosti izmirio obavezu iz osnovnog ugovora. Ovakav zaključak prvostepenog suda je posledica pogrešnog shvatanja. Iz obrazloženja: Pravo na raskid ugovora pripada samo onoj ugovornoj strani koja je svoju obavezu u celosti ispunila. ZOO-a). Osim toga. Ukoliko se ispostavi da je ugovor u celini izvršen.. na pouzdan način najpre utvrditi da li je ugovor koji se pobija zbog povrede prava preče kupovine poljoprivrednog zemljišta u celini izvršen. Iz tih razloga nema mesta ni raskidu spornog ugovora po sili zakona. on je po aneksu ugovora preuzeo obavezu da pored ugovorene cene plati još 3000 DM.2004. jer ako je ugovor izvršen od strane svih ugovorača. Kod takvog stanja stvari tužilac nije mogao pozivom na odredbu člana 124. zbog promenjenih okolnosti (čl.5.11. godine) 215.2001. Prema tome. Na to upućuje jezičko načenje odredbe člana 124. Zakona o obligacionim odnosima. i 138. prvostepeni sud će imati u vidu rečene primedbe. ZOO-a) i u slučaju nemogućnosti ispunjenja (čl. ukoliko bi bilo tačno da je ugovor o prodaji u celini izvršen. Po shvatanju Okružnog suda. br. a potom će biti dužan da utvrdi sve relevantne činjenice od kojih zavisi odluka o zahtevu za povredu prava preče kupovine. Zakona o obligacionim odnosima izvršiti raskid spornog ugovora. te stoga poravnanje nije prividni već stvarno zaključeni pravni posao i nije zaključeno u cilju da se izigra tužiočevo pravo preče kupovine. raskid ugovora saglasnom voljom ugovorača moguć je samo ako ugovor nije u potpunosti izvršen. ukoliko je ranije zaključeni ugovor izvršen u potpunosti. kojim tuženi kao raniji prodavac i kupac raskidaju ugovor o prodaji nepokretnosti koji tužilac pobija zbog povrede prava preče kupovine poljoprivrednog zemljišta pošto: poravnanje sadrži međusobne obaveze tuženih u pogledu vraćanja zemljišta u državinu prodavcu po ranijem ugovoru i u pogledu vraćanja cene. Pravo na raskid ugovora pripada samo onoj ugovornoj strani koja je svoju obavezu u celosti ispunila. Taj uslov nije ispunjen. godine ugovoren fiksni rok za predaju stambenog objekta. stav 1. stav 1. u pogledu pravnog dejstva spornog poravnanja. Navedeni zaključak proizlazi i iz odgovarajućih odredbi Zakona o obligacionim odnosima. bez obzira što je aneksom ugovora od 29.OBLIGACIONO PRAVO Iz obrazloženja: Prvostepeni sud nalazi da je valjano sudsko poravnanje zaključeno posle pokretanja ovoga spora između tuženih. Zakona o obligacionim odnosima. da se ugovor koji je u celini izvršen može raskinuti saglasnošću volja ugovarača. U suprotnom. U konkretnom slučaju je utvrđeno da je tužilac u pretežnom delu.. stav 1. 133-136. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu Gž. 1409/04 od 02. . zaključenje poravnanja o raskidu pobijanog ugovora ne bi bilo od značaja za odlučivanje o zahtevu za povredu prava preče kupovine. ali sa docnjom isplatio ugovoreni iznos učešća u gradnji stambenog objekta iz ovog spora. do 132. obligacija je ugašena i sporazumni raskid više nije moguć. 137.119 - .

zbog pogrešne primene materijalnog prava nisu utvrđene odlučne činjenice od čijeg postojanja zavisi osnovanost tužbenog zahteva po tom osnovu. Međutim. ili nemogućnosti ispunjenja. niti kasnije do podnošenja tužbe. koja nije izdata do roka u ugovoru. s tim da je preko dosuđenog iznosa materijalne štete do traženog iznosa tužilac odbijen zbog neosnovanosti tako visoko postavljenog zahteva.03. iako je tužilac ponudio kompromisnu varijantu da lično finansira troškove utrošenog papira za deo tiraža. sve sa pripadajućom zateznom kamatom. ili se zbog njih ne može ostvariti svrha ugovora zbog čega bi po opštem mišljenju bilo nepravično održati ga na snazi. predavši mu kompletan rukopis. Zakona o obligacionim odnosima. Saglasno tako dopunjenom činjeničnom stanju utvrdiće se koja je ugovorna strana odgovorna za neispunjenje ugovora. to ne znači da se sporni ugovor parničnih stranaka ne može raskinuti zbog promenjenih okolnosti. pa je raskinut ugovor o pravu izdavanja autorskog dela tužioca. a izdavač se obavezao da će delo izdati u tiražu koji je ugovoren.2004. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije.OBLIGACIONO PRAVO Prema tome.120 - . iako je ugovor u ime tuženog potpisao glavni i odgovorni urednik. Tuženi je sporio pravo tužioca da na osnovu izdavačkog ugovora koji nije potpisalo ovlašćeno lice za zastupanje tuženog. Prev. Pored toga za sve plaćene dinarske iznose u docnji potrebno je obračunati dospelu zateznu kamatu do tog datuma i saglasno pravilima o uračunavanju propisanim odredbom člana 313. zbog neizvršenja ugovora od strane tuženog koji je takođe obavezan da tužiocu plati iznos materijalne štete zbog neizvršenja ugovornih obaveza. Tako dopunjenom činjeničnom stanju doneće se i odgovarajuća odluka o tužbenom zahtevu. Ugovor je potpisan od strane tužioca kao autora i od strane izdavača za koga je ugovor potpisao glavni urednik. To podrazumeva obavezu prvostepenog suda da najpre utvrdi tačan iznos plaćenog glavnog duga tuženom od strane tužioca. potražuje autorski honorar. a ne odgovorno lice iz registra Privrednog tj. U tom cilju izvršiće se preračun uplaćenih dinarskih iznosa po tržišnom kursu DM na dan plaćanja. što nije moglo biti učinjeno bez sa. Trgovinskog suda. Međutim. Između tužioca kao autora i tuženog kao izdavača zaključen je izdavački ugovor kojim je tužilac kao autor preneo na izdavača isključivo pravo objavljivanja svog autorskog dela. 1/04 od 25. Na taj način treba obračunati sve uplate i utvrditi stvarni iznos glavnog duga koji je podmiren uplatama tuženog. odnosno da li su posle zaključenja ugovora nastupile okolnosti koje otežavaju ispunjenje obaveze tužioca. nije bilo mesta primeni ni odredbe člana 132. To znači da do datuma svake uplate treba utvrditi koliko iznosi dug tužioca uvećan za dospelu zateznu kamatu. U ponovljenom postupku otkloniće se propusti na koje je ukazano ovim rešenjem. ugovor je zaveden u delovodnoj knjizi tuženog. Međutim. čiji je potpis overen okruglim pečatom tuženog. Tužilac je izvršio svoju ugovornu obavezu odnosno predao kompletan materijal za navedenu knjigu. Potom od uplaćenog iznosa treba odbiti iznos dospele kamate i za preostalu razliku umanjiti glavni dug. godine) 216. Zbog toga su ukinute nižestepene presude. Zakona o obligacionim odnosima utvrditi koji iznos glavnog duga je tim uplatama podmiren. Autorski ugovor se raskida zbog neizvršenja i obavezuje se tuženi (izdavač) da izvrši povraćaj onoga što je po ugovoru primio i isplati naknadu štete tuženom (autoru) s obzirom da se autorski ugovor zaključen i potpisan od strane glavnog urednika proizvodi pravno dejstvo. Iz obrazloženja: Presudom Okružnog suda delimično je usvojen preciziran tužbeni zahtev.

jer tužiocu nije obezbedio izložbeni prostor na Međunarodnom sajmu prehrambenih proizvoda u M. zahtevati ispunjenje obaveze ili pod uslovima predviđenim u ovom zakonu raskinuti ugovor. Prvostepeni sud je utvrdio da je tužilac tuženom isplatio avans za organizovanje sajma prehrambenih proizvoda u M.000. koji je tužilac isplatio tuženom na ime obezbeđenja izložbenog prostora na Međunarodnom sajmu prehrambenih proizvoda u M. ugovor stranaka je raskinut zbog neizvršenja saglasno odredbi čl.00 dinara dana 21.00 dinara osnovan sa kamatom na iznose uplaćenog avansa od dana same uplate tih iznosa do isplate.. Iz obrazloženja: Predmet ove parnice je tužbeni zahtev tužioca kojim traži od tuženog da mu isplati odnosno da mu vrati iznos od 90.OBLIGACIONO PRAVO glasnosti ovlašćenog lica.. nižestepeni sudovi su pravilnom primenom materijalnog prava odbili zahtev tužioca za raskid zaključenog ugovora jer se radi o ugovoru koji je u celini izvršen.2000. Zakona o obligacionim odnosima za raskid zaključenog ugovora. kao autorskih dela.2000. nisu ispunjeni uslovi iz člana 124. kad jedna strana ne ispuni svoju obavezu druga strana može.03. po predračunu broj ________ i to: iznos od 50. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije 71/02 od 27. jer tuženi nije bio nesavestan u konkretnom slučaju. a sastojao se i od rukopisa i od fotografija. jer je ugovor prestao njegovim ispunjenjem.00 dinara dana 19.. Tuženi svoju ugovornu obavezu nije izvršio.00 dinara. Ugovor koji je u celini izvršen ne može se raskinuti.000.2003. Na glavnoj raspravi tuženi je učinio nespornim da je tužilac uplatio tuženom iznos od 90.000.0. Osim toga tužiocu nije vraćen materijal koji je dao za štampanje knjige. godine) 218. iznos od 20.. (Vrhovni sud Srbije. Zakona o obligacionim odnosima.2003. u dvostranim ugovorima. Podnošenjem predloga za izvršenje na osnovu verodostojne isprave .121 - . godine) 217. Kod takvog stanja stvari Viši trgovinski sud smatra da je prvostepeni sud pravilno primenio materijalno pravo kada je našao da je precizirani tužbeni zahtev tužioca na iznos od 90. godine i iznos od drugih 20. ako nije što drugo određeno.05. budući da je ovaj materijal u međuvremenu uništen. Kako su u konkretnom slučaju obe ugovorne strane u potpunisti ispunile svoje ugovorne obaveze.000. 1463/03 od 14. . Prema odredbi člana 124. Budući da tuženi nije izvršio svoju ugovornu obavezu.000..00 dinara kao i to da tužiocu na ovaj iznos pripada kamata od dana podnošenja tužbe.9. 124 Zakona o obligacionim odnosima zbog čega je tuženi pored obaveza da izvrši povraćaj onoga što je po ugovoru primio bio dužan tužiocu da isplati naknadu štete koju je sud utvrdio preko veštaka i koja predstavlja protivvrednost materijala koji je tužilac predao na štampanje.sada tužbe. godine.000.2000. Iz obrazloženja: Na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja.. tužilac faktički prostom izjavom volje raskida ugovor sa tuženim. Rev.00 dinara dana 14.9. godine.

i člana 266. Tuženi je po tom osnovu uplatio tužiocu avans u ukupnom iznosu od 124.01. Zakona o parničnom postupku traži i dobije povraćaj avansa.sada tužbe. Ugovorom nije propisan način na koji će se opredeliti konkretna obaveza tužioca.096. Tužilac je strana verna ugovoru tako da u smislu člana 124. Predmet tog ugovora su bile robe određene po rodu cement. Prema tome. stavovi 2. godine) 219. tužilac je faktički prostom izjavom volje raskinuo ugovor sa tuženim u vezi obezbeđivanja izložbenog prostora na Međunarodnom sajmu prehrambenih proizvoda u M. stav 1. Sledom rečenog. tuženi ima pravo na naknadu obične štete i izmakle koristi koje je tužilac. Tužilac je primio avansnu uplatu. kao onoga što je dao u cilju ispunjenja ugovora. blokovi za zidanje ili jestivo ulje. stav 2.333.2003. Saglasno tim zakonskim odredbama.526. ali svoju ugovornu obavezu nije izvršio.00 dinara.285. Postojanje ili nepostojanje tog prava tuženog mora se ceniti u skladu sa odredbama člana 262. Nesporno je i da je u trenutku prijema avansa tužilac mogao preračunati količine ugovorenih vrsta roba prema tada važećim tržišnim cenama. a sa razloga što tuženi svoju ugovornu obavezu nije izvršio. sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana uplate pojedinačnih iznosa avansa do njihove isplate.33 kilograma cementa ili 130.. Osnovano se revizijom ukazuje da je ovakva odluka zasnovana na pogrešnoj primeni materijalnog prava. Zakona o obligacionim odnosima ima pravo da raskine predmetni ugovor i da kao posledicu raskida u smislu člana 132. Zakona o obligacionim odnosima.033.851. i 5.31 kilograma betonskog gvožđa ili 354. obzirom da odgovarajuće količine predmetnih roba koje će voditi ispunjenju ugovorne obaveze nisu utvrđene.85 litara jestivog ulja. Preko koje će se od tih roba utvrditi visina pričinjene štete .122 - .351. Zakona o obligacionim odnosima. Stoga je tuženi izvršio povraćaj datog realizacijom akceptnog naloga tužioca u iznosu od 357. Stoga je usvojen tužbeni zahtev i obavezan tuženi da taj iznos plati tužiocu.000. s obzirom na činjenice koje su mu tada bile poznate ili morale biti poznate. Kada dođe do raskida ugovora krivicom jedne ugovorne strane. dok je protiv-tužbeni zahtev za isplatu 18. To pravo tuženog se temelji u odredbi člana 132. u vreme zaključenja ugovora morao predvideti kao moguće posledice povrede ugovora. 1. i 2. utvrđene u visini prema tržišnim cenama bilo koje od ugovorenih vrsta roba. Za uplaćeni iznos tuženi je. a na osnovu nalaza i mišljenja veštaka tuženi je neosnovano naplatio 365. Kod nesporne činjenice da je ugovor raskinut krivicom tužioca tuženi ima pravo na povraćaj uplaćenog iznosa kupoprodajne cene i naknadu pričinjene mu štete.15 dinara.40 dinara odbijen. Sporno je samo da li i u kojem obimu tuženi ima pravo na naknadu štete. (Iz presude Višeg trgovinskog suda Pž. druga strana ima pravo na povraćaj uplaćenog i naknadu pričinjene štete. betonsko gvožđe. kao dužnik. prema nalazu veštaka. Nesporna je činjenica da su tužiocu u vreme zaključenja ugovora bile poznate vrste roba čijom je isporukom on mogao ispuniti ugovornu obavezu. st. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju krivicom tužioca nije izvršen ugovor parničnih stranaka. tuženi ima pravo na naknadu štete. 8435/02 od 24.OBLIGACIONO PRAVO Podnošenjem predloga za izvršenje na osnovu verodostojne isprave . To ukazuje da je tužilac u vreme zaključenja ugovora mogao predvideti da će u slučaju neizvršenja svoje obaveze pričiniti tuženom štetu u visini razlike između uplaćenog avansa i važeće tržišne cene bilo koje od ugovorenih vrsta roba na dan povraćaja primljenog novca.71 komada blokova za zidanje ili 91..126.00 dinara.. mogao preuzeti 1.

2003. 2366/02 od 30. pravilna primena materijalnog prava podrazumeva prethodno utvrđene količine svih vrsta ugovorenih roba koje je tuženi mogao dobiti za uplaćeni avans po važećim tržišnim cenama na dan prispeća novca na žiro račun tužioca.OBLIGACIONO PRAVO tuženom.10. Iz obrazloženja: Presudom Opštinskog suda u A. 119/98 od 9. br. Rev. Kako je pre isteka roka plaćanja ostatka kupoprodajne cene svedok M. je svojom presudom Gž. godine i isplatio je deo kupoprodajne cene. br.2003. 2366/02 od 30. P. može se pouzdano raspraviti da li je i u kojem iznosu osnovan tužbeni. stvar je njegovog izbora. godine odbio kao neosnovanu žalbu i potvrdio je presudu Opštinskog suda u A. obračunata po važećim tržišnim cenama na dan realizacije akceptnog naloga tužioca.00 dinara. Neosnovani su žalbeni navodi da se radi o zahtevu za naknadu štete jer je predmet spora zahtev da se naknadi stečena korist po osnovu raskida ugovora koju izričito predviđa navedena pravna norma nezavisno od prava na naknadu štete.11. U toku postupka tuženi je podneo protivtužbu.10. br. ugovor o kupoprodaji je raskinut pa je delimičnom presudom P.. Protiv navedene presude žalbu je izjavio protivtuženik. potrebno je utvrditi da li je novčana protivvrednost tih roba. Predmet tog ugovora su bile robe određene po rodu cement. Prema tome. Raskidom ugovora obe strane su oslobođene svojih obaveza sem naknade eventualne štete u visini tržišne cene robe koja je bila predmet obaveze dužnika.. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju krivicom tužioca nije izvršen ugovor parničnih stranaka. odnosno protiv-tužbeni zahtev. Imajući u vidu utvrđeno činjenično stanje.01. adekvatna tako naplaćenom iznosu. po nalogu tuženika oduzeo kamion od tužioca i oterao.252.00 dinara sa pripadajućom zateznom kamatom. godine. broj 37/03 od 19. ZOO obavezao protivtuženika da dosuđeni iznos plati protivtužiocu.. Gž. (Iz presude Okružnog suda u Užicu. godine) 221. godine) 220.02. koji je tužilac preuzeo od tuženika u junu mesecu 1996. Tek potom. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. godine. 119/98 od 20.. prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo kada je prema odredbi člana 132. U obrazloženju drugostepene presude navedeno je sledeće: Prvostepeni sud je pravilno utvrdio da je između stranaka bio zaključen ugovor o kupoprodaji kamiona.123 - . a na ime koristi koju je tužilac – protivtuženik imao od korišćenja kamiona dok se nalazio kod njega. Dokazima je utvrđeno da je protivtuženik prevozio maline i krompir sa predmetnim kamionom i utvrđena je visina koristi koju je imao u visini od 3. P. P. Nakon toga. odnosno naknaditi. Okružni sud u U. V.2002.. blokovi za zi. obavezan je protivtuženik da protivtužiocu po osnovu raskida ugovora o kupoprodaji naknadi iznos od 3. Raskidom ugovora svaka strana duguje drugoj naknadu za koristi koje je u međuvremenu imala od onoga što je dužna vratiti. br.252.2002. br. godine tuženi obavezan da vrati isplaćeni iznos na ime kupoprodajne cene.2000. 119/98 od 9..01. stav 4.2003.. betonsko gvožđe..

285. Postojanje ili nepostojanje tog prava tuženog mora se ceniti u skladu sa odredbama člana 262. st.15 dinara. Saglasno tim zakonskim odredbama. Zakona o obligacionim odnosima. može se pouzdano raspraviti da li je i u kojem iznosu osnovan tužbeni. stvar je njegovog izbora. Za uplaćeni iznos tuženi je.000. stav 1.40 dinara odbijen.333. Nesporno je i da je u trenutku prijema avansa tužilac mogao preračunati količine ugovorenih vrsta roba prema tada važećim tržišnim cenama. mogao preuzeti 1. Sporno je samo da li i u kojem obimu tuženi ima pravo na naknadu štete. . Osnovano se revizijom ukazuje da je ovakva odluka zasnovana na pogrešnoj primeni materijalnog prava. Tužilac je primio avansnu uplatu.126. Sledom rečenog. Ugovorom nije propisan način na koji će se opredeliti konkretna obaveza tužioca.OBLIGACIONO PRAVO danje ili jestivo ulje.00 dinara.Tuženi je po tom osnovu uplatio tužiocu avans u ukupnom iznosu od 124. kao dužnik. Kod nesporne činjenice da je ugovor raskinut krivicom tužioca tuženi ima pravo na povraćaj uplaćenog iznosa kupoprodajne cene i naknadu pričinjene mu štete. ali svoju ugovornu obavezu nije izvršio. Tek potom. P. dok je protivtužbeni zahtev za isplatu 18.31 kilograma betonskog gvožđa ili 354. Nesporna je činjenica da su tužiocu u vreme zaključenja ugovora bile poznate vrste roba čijom je isporukom on mogao ispuniti ugovornu obavezu. s obzirom na činjenice koje su mu tada bile poznate ili morale biti poznate. odnosno protivtužbeni zahtev. Nakon toga. adekvatna tako naplaćenom iznosu. tuženi ima pravo na naknadu obične štete i izmakle koristi koje je tužilac. u vreme zaključenja ugovora morao predvideti kao moguće posledice povrede ugovora. 37/03 od 19.85 litara jestivog ulja. Vrhovni sud Srbije je našao da revizija tuženog nije osnovana. pravilna primena materijalnog prava podrazumeva prethodno utvrđene količine svih vrsta ugovorenih roba koje je tuženi mogao dobiti za uplaćeni avans po važećim tržišnim cenama na dan prispeća novca na žiro račun tužioca. Stoga je usvojen tužbeni zahtev i obavezan tuženi da taj iznos plati tužiocu. Odluka o raskidu ugovora sadržana je u odluci o posledicama raskida.33 kilograma cementa ili 130. a na osnovu nalaza i mišljenja veštaka tuženi je neosnovano naplatio 365. Stoga je tuženi izvršio povraćaj datog realizacijom akceptnog naloga tužioca u iznosu od 357. Prema tome.02. stav 2.2003. potrebno je utvrditi da li je novčana protivvrednost tih roba.033.851. Zakona o obligacionom odnosima. To pravo tuženog se temelji u odredbi člana 132.124 - . (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije.526. utvrđene u visini prema tržišnim cenama bilo koje od ugovorenih vrsta roba. To ukazuje da je tužilac u vreme zaključenja ugovora mogao predvideti da će u slučaju neizvršenja svoje obaveze pričiniti tuženom štetu u visini razlike između uplaćenog avansa i važeće tržišne cene bilo koje od ugovorenih vrsta roba na dan povraćaja primljenog novca.351. Zakona o parničnom postupku. i 2. tuženi ima pravo na naknadu štete. Preko koje će se od tih roba utvrditi visina pričinjene štete tuženom. Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 386. 1. obračunata po važećim tržišnim cenama na dan realizacije akceptnog naloga tužioca. Iz obrazloženja: Protiv drugostepene presude tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava. godine) 222. i člana 266.096. obzirom da odgovarajuće količine predmetnih roba koje će voditi ispunjenju ugovorne obaveze nisu utvrđene. Prema tome. br.00 dinara.71 komada blokova za zidanje ili 91.Rev. prema nalazu veštaka.

godine) 224.00 dinara na dan 1. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda u Beogradu.OBLIGACIONO PRAVO U postupku pred prvostepenim sudom nema bitne povrede iz člana 354. jer je prvostepeni sud odlučio o svim zahtevima koje je tužba sadržala.125 - . godine) 223. 2001.1.500. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije.2002. 132.11.000 din.1. pa nije bilo potrebno da prvostepeni sud utvrdi koju količinu nafte je tuženi isporučio trećim licima po nalogu tužioca.500. tačka 11. Sud je raspravljao o posledicama raskida ugovora o kupoprodaji jer je ugovor između parničnih stranaka raskinut po sili zakona. 132. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je utvrdio da je tuženi u izvodu otvorenih stavki na dan 1. da je tužilac isplatio tuženom iznos od 2.000 din. te da tuženi nije izvršio isporuku. Pž. Iz obrazloženja: Među strankama je nesporno da je tužilac određenog dana uplatio na račun tuženog 100. st. Zakona o obligacionim odnosima. godine. (Iz presude Višeg trgovinskog suda u Beogradu. godine za robu.3. jer je ugovor između stranaka raskinut.2002. 5.00 dinara 10.12.500. da je tuženi u zahtevu za usaglašavanje i regulisanje duga od 8. Nesporno je da je tuženi na zahtev tužioca pristao da tužiocu vrati iznos od 100. pa odluka o posledicama raskida sadrži u sebi i odluku o zahtevu za raskid ugovora.000 din. prihvatio i izjavu tužioca za raskid ugovora. ZOO kao strana koja vraća novac dužna platiti zateznu kamatu od dana kada je isplatu primila.6. 4372/2002 od 23.2001.2002. godine) . Obaveza tuženog da tužiocu vrati uplaćeni iznos sa kamatom od dana uplate pa do isplate zasnovana je na odredbi čl. stranka koja vraća novac dužna je da plati zateznu kamatu od dana kada je isplatu primila. koju je tuženi po nalogu tužioca trebalo da isporuči trećem licu.05. godine konstatovao da prema svojoj knjigovodstvenoj evidenciji ima dug prema tužiocu u iznosu od 2.03. Pž. st. Zakona o parničnom postupku na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti. Rev.2000. godine konstatovao da tužiocu duguje novčane iznose od 2. Kod ovakvog činjeničnog stanja pravilno je prvostepeni sud postupio kada je obavezao tuženog da vrati primljeni iznos sa kamatom po zakonu jer je ugovor raskinut.2000. Tuženi je pristajući da tužiocu vrati uplaćenu cenu u iznosu od 100. na ime cene za kupovinu nafte. stav 2. Raskidom ugovora nastaje obaveza vraćanja datog s tim da onaj ko vraća novac plaća i kamatu od dana uplate novca pa do dana kada će novac biti vraćen.00 dinara sa stanjem na dan 31. da tuženi robu nije isporučio niti je uplaćenu cenu robe vratio. broj 2091/02 od 26. Shodno članu 132. Neosnovani su navodi žalbe da je prvostepeni sud propustio da utvrdi količinu nafte isporučene trećem licu. 58/2002 od 13. Nema ni bitne povrede na koju se u reviziji ukazuje. ZOO. što je bilo od uticaja za ispunjenje uslova za raskid ugovora. 5. godine.2001. pa je tuženi shodno čl.

mora ostaviti dužniku primeran naknadni rok za ispunjenje. 2. marta 2000. ZOO). a poverilac da zahteva njeno ispunjenje. Nižestepeni sudovi su u vanparničnom postupku propisanom Zakonom o vanparničnom postupku za određivanje naknade za eksproprisane nepokretnosti utvrdili da tržišna vrednost eksproprisa.2002. Ako dužnik ne ispuni obavezu u naknadnom roku. godine. Prema odredbama člana 126.03. stav 2. st. dvostrano teretni. i 5. dužnik zadržava pravo da i posle isteka roka ispuni svoju obavezu. Raskidom ugovora strana koja je izvršila ugovor potpuno ili delimično. Prema odredbama člana 124.OBLIGACIONO PRAVO 225. shodno odredbama člana 132. a tužba za povraćaj datog novca je podneta 8. ako raskid ugovora ne nastupa po samom zakonu. godine.126 - . kad jedna strana ne ispuni svoju obavezu. Prema odredbama člana 130. ZOO u dvostranim ugovorima. Ali. Rev. druga strana može. tuženi bez punovažnog pravnog osnova drži novac koji je od tužioca dobio na ime isplate cene kosačice. Naime. ako nije što drugo određeno. ZOO kad ispunjenje obaveze u određenom roku nije bitni sastojak ugovora. propustio je prvostepeni sud da utvrdi kada je predmetni. ZOO. ZOO. jer je usmeni ugovor o prodaji zaključen avgusta 1989. zahtevati ispunjenje obaveze ili. ugovor raskinut zbog neispunjenja i da potom sudi o dejstvu raskida. 2663/01 od 06. Iz obrazloženja: Predmet ove vanparnične stvari je zahtev predlagača da mu protivnik predlagača vrati naknadu koju je primila za eksproprisane nepokretnosti jer su joj u upravnom postupku ove nepokretnosti vraćene u svojinu. sudovi nižeg stepena su izveli preuranjeno pravni zaključak da je potraživanje tužioca zastarelo prema odredbama člana 371. br. Sporni imovinsko-pravni odnosi ranijeg vlasnika i korisnika eksproprijacije nastali posle poništaja pravnosnažnog rešenja o eksproprijaciji (deeksproprijacija) rešavaju se u parničnom postupku primenom odredbi Zakona o obligacionim odnosima koji regulišu pravne posledice raskida ugovora. Raskidom ugovora strana koja je izvršila ugovor potpuno ili delimično. ako poverilac želi raskinuti ugovor. ZOO poverilac koji zbog neispunjenja dužnikove obaveze raskida ugovor. raskinuti ugovor prostom izjavom. dužan je to saopštiti dužniku bez odlaganja. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. ima pravo da joj se vrati ono što je dala. nastupaju iste posledice kao i u slučaju kad je rok bitni sastojak ugovora. godine) 226. pod uslovima predviđenim u idućim članovima. Međutim. a u svakom slučaju ima pravo na naknadu štete. ima pravo da joj se vrati ono što je dala (član 132. pa je otpao osnov po kome drži isplaćenu naknadu. Budući očekivani cilj nije postignut i tuženi drži bez osnova novac dobijen od tužioca po osnovu izvršenja ugovora od strane tužioca i zato za tuženog nastaje obaveza vraćanja. Iz obrazloženja: Na osnovu tih činjenica. Zastarelost potraživanja tužioca po navedenom pravnom osnovu počinje da teče od momenta raskida predmetnog ugovora.

po nalaženju Vrhovnog suda za rešenje ovih spornih odnosa merodavne su odredbe ZOO koje regulišu pravne posledice raskida ugovora. 475/01 od 16. (Vrhovni sud Srbije.03. Naime.05. imovinsko-pravne odnose korisnika eksproprijacije i sopstvenika nepokretnosti u slučaju spora rešava redovni sud. prvostepeni sud nije mogao da u vanparničnom postupku odlučuje u sporu o vraćanju naknade za eksproprisane nepokretnosti jer se ove odredbe Zakona o vanparničnom postupku shodno primenjuju samo kada se ranijem sopstveniku po zakonu priznaje pravo na naknadu za nepokretnost na kojoj je izgubio pravo svojine (član 140. Zakona o vanparničnom postupku). u kom obliku i obimu. (Vrhovni sud Srbije. . stav 1. Zakona o eksproprijaciji. uzajamna vraćanja vrše se po pravilima za izvršenje dvostranih ugovora. godine. prema odredbi člana 36. Naime. godine) . ima pravo da joj se vrati ono što je dala. ima pravo da joj se vrati ono što je dala. ZOO.06.1998. u slučaju poništaja pravnosnažnog rešenja o eksproprijaciji. koju drugostepeni sud odlučujući o žalbi nije sankcionisao. Osim toga. Pravnosnažnim rešenjem Sekretarijata za urbanizam. ako je jedna strana izvršila ugovor potpuno ili delimično. avgusta 1992. stambene i komunalne delatnosti od 14. stav 7. pa je i odluka drugostepenog suda zahvaćena istom bitnom povredom odredaba parničnog postupka. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. Kad ispunjenje obaveze u određenom roku nije bitni sastojak ugovora dužnik zadržava pravo da i posle isteka roka ispuni svoju obavezu. 751/98 od 24. odluke su zasnovane i na pogrešnoj primeni materijalnog prava.2001. u vezi sa članom 1.OBLIGACIONO PRAVO nih nepokretnosti iznosi 193. 5023/97 od 21. kojim je poništeno pravnosnažno rešenje o eksproprijaciji. ZPP. (Vrhovni sud Srbije.94 dinara i protivnika predlagača V. stav 2.M. Prema članu 132. s obzirom da je eksproprijacija izvršena pre više od 20 godina.1998. pa predlagač osnovano zahteva povraćaj onoga što je na ime naknade za eksproprisane nepokretnosti dao. Rev. obavezali da predlagaču isplati ovaj iznos.) 228. nužno je pre svega utvrditi da li je protivniku predlagača naknada isplaćena.265. Kako Zakon o eksproprijaciji bliže ne uređuje imovinsko-pravne odnose stranaka u vezi deeksproprijacije.833/98 od 25. da bi se o ovom zahtevu moglo valjano odlučivati. a prema stavu drugog istog člana. Međutim. Rev. I 1998. ako obe strane imaju pravo zahtevati vraćanje datog. protivniku predlagača vraćene su u svojinu eksproprisane nepokretnosti sa pravom korišćenja zemljišta. godine) 227. Vrhovni sud nalazi da su pobijane odluke zahvaćene bitnom povredom odredaba parničnog postupka. Rev. a poverilac da zahteva njeno ispunjenje. Time je prvostepeni sud učinio bitnu povredu iz člana 354.127 - 229. a onda primenom principa pravičnosti utvrditi obim vraćanja. godine) Ako je jedna strana izvršila ugovor potpuno ili delimično. Ali ako poverilac želi raskinuti ugovor. Rev. mora ostaviti dužniku primeren naknadni rok za ispunjenje. Ugovor se ne može raskinuti zbog neispunjenja neznatnog dela obaveze.

godine) 235. U dvostranim ugovorima kad jedna strana ne ispuni svoju obavezu. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije.1997. između ostalog. Ukoliko banka kao akcionarsko društvo ne isplaćuje osnivaču dividendu.1998. Rev. ako nije što drugo određeno. Rev. osnivač ne može tražiti raskid ugovora o kupovini akcija niti povraćaj iznosa uplaćenog na ime akcija. već to može biti predmet posebnog spora. . usled čega tužilac ne može osnovano zahtevati raskid predugovora.1998.11. (Vrhovni sud Srbije.OBLIGACIONO PRAVO Poverilac može raskinuti ugovor bez ostavljanja dužniku naknadnog roka za ispunjenje ako iz dužnikovog držanja proizilazi da on svoju obavezu neće izvršiti ni u naknadnom roku. 5216/97 od 24. Kupac nije u docnji sa ispunjenjem obaveze iz predugovora o kupoprodaji i to obaveze isplate ostatka kupoprodajne cene kada ta obaveza dospeva nakon što prodavac ispuni svoju obavezu sređivanja zemljišno-knjižnog stanja. kad jedna strana ne ispuni svoju obavezu. jer se radi o statusnom odnosu. 690/98 od 13. zahtevati ispunjenje obaveze ili. 1645/98 od 8. godine) . Rev.10. (Vrhovni sud Srbije. godine) 233. godine) 231. (Vrhovni sud Srbije. 648/97 od 20. raskinuti ugovor prostom izjavom. 234. 4560/97 od 21. (Iz presude Okružnog suda u Zrenjaninu.04.05. 469/98 od 20. Uslov za raskid ugovora zbog neispunjenja je da druga strana ispuni svoju obavezu. Rev. Gž. Rev. druga strana može. Prodavac može jednostranom izjavom volje raskinuti ugovor o kupoprodaji stana ako kupac (kako je to ugovoreno) izostane sa uplatom tri mesečne rate kupoprodajne cene. raskinuti ugovor prostom izjavom. pod uslovima predviđenim u idućim članovima. Prev. niti može zahtevati naknadu štete od tuženih kao kupaca. druga strana ima pravo tražiti raskid ugovora. (Vrhovni sud Srbije.1998.1997. 42/98) U dvostranim ugovorima. godine) 236. a u svakom slučaju ima pravo na naknadu štete. (Vrhovni sud Srbije.1998.05.128 - 237. Rev.1998. Kad jedna ugovorna strana ne ispuni svoju obavezu druga strana može.1024/95 od 26.02. ako raskid ugovora ne nastupi po samom zakonu. godine) 230. (Vrhovni sud Srbije.09. godine) 232.

127/94 od 25. Pž. traži raskid ugovora i povraćaj isporučene robe.03. (Vrhovni sud Srbije. Tuženi je isporučio i ugradio tužiocu klima uređaj tipa ASY 12 USBCW/AOY 12 UGBC i na ime navedene isporuke fakturisao mu je iznos od 32. prvostepeni sud nije dužan da utvrđuje krivicu za raskid jer je pravo tužioca po članu 124.11. ZOO. Navedeni iznos tužilac je isplatio tuženom na račun a što među parničnim strankama nije sporno. 5747/96 od 04.03. onda poverilac.1994. mora ostaviti dužniku primeren naknadni rok za ispunjenje. 124. 3470/96 od 29. Prev. do 132.02. prodavac ima pravo da pod uslovima iz čl. . 58/95 od 08. (Vrhovni sud Srbije.isporuku robe. ZOO ili ispunjenje ugovora .OBLIGACIONO PRAVO Ugovor se ne može raskinuti zbog neispunjenja neznatnog dela obaveze. 244. P.1995. Beograd.Rev.1996. 239. Rev.1997.500. Kad ispunjenje obaveze u određenom roku nije bitni sastojak ugovora. (Vrhovni sud Srbije. (Viši privredni sud. godine) 241. zbog poverilačke docnje ili drugih razloga.129 - . godine) 240. Ako se kupac saglasno članu 124.10. Iz obrazloženja: Tužilac i tuženi su bili u poslovnom odnosu. ZOO da bira da li će tražiti raskid ugovora i povraćaj robe po članu 132. godine) Ukoliko kupac robe nije platio cenu u ugovorenom roku. ako želi raskinuti ugovor. Zbog nedostataka robe koja je predmet kupoprodajnog ugovora. Kada se traži raskid ugovora zbog neisplate kupoprodajne cene za isporučenu robu. tada ne može umesto isporuke robe zahtevati njenu protivvrednost po tržišnoj ceni za deo neisporučene količine robe.00 dinara. Rev. kao i da raskine ugovor jer povraćaj cene nije izvršen u razumnom roku. Dužnik nema pravo na raskid ugovora po kome mu je isplaćena cena za robu koju nije isporučio poveriocu. (Iz odluke Vrhovnog suda Srbije Rev. (Vrhovni sud Srbije. 7523/95) 242. P.1995. godine) 243. 44/95 od 8. ZOO opredelio za izvršenje kupoprodajnog ugovora . godine) 238.isplatom kupoprodajne cene. kupac ima pravo da sudskim putem zahteva povraćaj kupoprodajne cene.

njene visine. koji povraćaj tuženi u razumnom roku nije ispunio. stav 2.00 dinara na ime kupoprodajne cene iz razloga što je tužilac klimu pribavio s obzirom na svojstva koja su navedena u ponudi.2005. pa su u tom smislu. postoje drugi mehanizmi da bi se obezbedila ravnoteža međusobnih davanja. pa kako je od tuženog zahtevao povraćaj kupoprodajne cene. ukoliko se kao promenjena okolnost ističe samo narušavanje principa ekvivalencije prestacija.500. ugovorne strane u ugovoru o zakupu (i to u članu 4. na koji način je voljom stranaka a bez formalnog zaključenja aneksa ugovora. ne ispunjava navedena svojstva. menjana ugovorna odredba koja se tiče obaveze plaćanja zakupnine odn. i člana 501. Međutim. narušena je jednakost davanja između predmeta zakupa i cene zakupa.. 490. ali tuženi klimu nije popravio niti je istu vratio. s obzirom na činjenicu da je tužilac blagovremeno obavestio tuženog o nedostacima koja roba ima. pa kako klima ima skrivene nedostatke odn.130 - .2007. 133 – 136. tj.02. . 3016/06 od 15. godine) RASKIDANJE ILI IZMENA UGOVORA ZBOG PROMENJENIH OKOLNOSTI (Čl.OBLIGACIONO PRAVO Tužilac je dana 10.03. da ista greje i na temperaturi od -15 stepeni. godine klimu odneo na popravku. Pravilno je prvostepeni sud primenio i odredbu člana 132. Zakona o obligacionim odnosima) 245. pa je na taj način narušena ekvivalentnost međusobnih davanja između ugovornih strana. to tuženi istu ne koristi. Iz obrazloženja: Kao promenjena okolnost zbog koje je zahtevan raskid ugovora u konkretnom slučaju je cena zakupa za koju tužilac ističe da je u potpunosti obezvređena. bilo bi nepravično dalje održati predmetni ugovor na snazi. što zbog nedostataka što zbog toga što je dana 05. 489.2005.02. sporna visina zakupnine ne može biti razlog za raskid ugovora zbog promenjenih okolnosti. Dakle. koja će se vršiti zaključenjem aneksa ugovora. Prvostepeni sud je pravilno utvrdio da je tužilac za svaki mesec posebno vršio obračun zakupnine i ispostavljao tuženom račune a tuženi je tako obračunate zakupnine plaćao tužiocu.) predvidele izmenu zakupnine. Iz tog razloga. po mišljenju tužioca. Na ovako utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud je pravilno primenio odredbe Zakona o obligacionim odnosima i to čl. (Presuda Višeg trgovinskog suda. godine tražio od tuženog da mu izvrši povraćaj iznosa od 32.00 dinara. to nije razlog zbog koga bi se ugovor raskinuo. U slučaju povrede principa ekvivalencije prestacija. Relevantne okolnosti za raskid ili izmenu ugovora zbog promenjenih okolnosti su samo one koje dovode do teškoća u ispunjavanju obaveza. pomenutog Zakona o obligacionim odnosima koja reguliše dejstva raskida ugovora i obavezao tuženog na isplatu kupoprodajne cene u iznosu od 32. 488.. a ne i one koje dovode do propuštanja koristi koja bi mogla biti ostvarena.500. Pž. stav 2. ispunjeni su uslovi za raskid ugovora.

nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su zaključili da je tužbeni zahtev za raskid ugovora i povraćaj uplaćenih sredstava osnovan.12. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju.2010. bila dovedena u pitanje mogućnost obavljanja delatnosti odn. 2005. propisano je da... a očigledno je da ugovor više ne odgovara očekivanjima ugovornih strana i da bi. ako bi zbog povećanja zakupnine tj. isplati tuženom određeni iznos na ime naknade. Međutim.2674/05 od 07. bilo nepravično održati ga na snazi takvog kakav je. parnične stranke su zaključile ugovor o ustupanju uz naknadu dela tavanskog prostora zgrade radi pretvaranja u stambeni prostor. tužilac se takođe obavezao da u određenom roku podnese zahtev za izdavanje odobrenja za izvođenje radova na pretvaranju tavanskog prostora. te tužilac ima pravo da od tuženog potražuje uplaćeni iznos po zaključenom ugovoru koji je raskinut. dovedena u opasnost njegova delatnost. parcela na kojoj se nalazi prostor predviđen za pretvaranje predviđena je delom za saobraćajnicu. godine) . strana kojoj je otežano ispunjenje obaveze. Ako posle zaključenja ugovora nastupe okolnosti koje otežavaju ispunjenje obaveze jedne strane. nižestepeni sudovi su pravilno zaključili da je tužbeni zahtev za raskid ugovora između parničnih stranaka osnovan. Prema tome. Ugovorom je tužiocu ustupljen deo tavanskog prostora na trajno korišćenje radi pretvaranja u stambeni prostor. godine) 246. Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja. a u jednom i u drugom slučaju u toj meri da je očigledno da ugovor više ne odgovara očekivanjima ugovornih strana i da bi po opštem mišljenju bilo nepravično održati ga na snazi takav kakav je.br. za raskid ugovora nisu od značaja okolnosti čije nastupanje dovodi do toga da jedan od ugovarača gubi potencijalnu dobit koju bi ostvario da okolnosti nisu nastupile. Uzimaju se u obzir samo okolnosti koje dovode do teškoća u ispunjavanju obaveza a ne i one koje dovode do propuštanja koristi (dobiti). Međutim.131 - . pravilan je zaključak prvostepenog suda da nema mesta raskidu predmetnog ugovora. Naime. Tužilac je u nekoliko rata isplatio ugovoreni iznos i o roku podneo zahtev Sekretarijatu za urbanizam grada B. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije.05. strana kojoj je otežano izvršenje obaveze može zahtevati da se ugovor raskine. naplate manje cene zakupnine. tužilac u toku postupka nije predložio dokaze da je zbog zakupnine koju ostvaruje odnosno ne ostvaruje po osnovu predmetnog ugovora. Imajući u vidu utvrđeno činjenično stanje iz kojeg proizilazi da nije dozvoljeno izvođenje radova na pretvaranju tavanskog u stambeni prostor zbog čega je očigledno da ugovor ne odgovara očekivanjima ugovornih strana i da bi bilo nepravično održati ga na snazi. ako posle zaključenja ugovora. Prema obaveštenju navedenog Sekretarijata. nastupe okolnosti koje otežavaju ispunjenje obaveze jedne ugovorne strane ili ako se zbog njih ne može ostvariti svrha ugovora. odnosno strana koja zbog promenjenih okolnosti ne može ostvariti svrhu ugovora.tek u tom slučaju ove okolnosti mogu biti razlog na osnovu koga se može raskinuti ugovor. Rev. Pž. 1616/10 od 06. po opštem mišljenju. može zahtevati da se ugovor raskine. koja bi mogla biti ostvarena.OBLIGACIONO PRAVO Na drugoj strani. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda.-Odeljenju za sprovođenje urbanističkih planova. a istim ugovorom se tužilac obavezao da. Istim ugovorom. pre zaključenja ugovora. Zakona o obligacionim odnosima. a delom za parking i zelenu površinu. ako bi postojala opasnost za tužioca da zbog toga prestane sa obavljanjem delatnosti . ili ako se zbog njih ne može ostvariti svrha ugovora. odredbom člana 133.

godine) 248. Naravno. uz saglasnost tužioca. ukoliko ponudi da umesto novčane obaveze svoju obavezu izmiri na drugi način.2000. Zakona o obligacionim odnosima. Zakona o obligacionim odnosima. Žalbeni navodi ne utiču na pravilnost i zakonitost prvostepene odluke.ima pravo da joj se vrati ono što je dala. tj. 5. Shodno svojoj obavezi iz čl.OBLIGACIONO PRAVO 247.055. 354. Pomenute ukupne radove trebalo je da izvrši u roku od 30 dana od dana isplate avansa. i to sa kamatom .00 dinara. jer ta zakonska odredba uređuje odnose stranaka za slučaj da jedna strana izvršava obaveze. pa tužilac ima pravo da mu se ono što je dao za neizvršeen radove vrati. a druga nije i neće izvršiti ugovorenu obavezu. što ne odgovara u tužbi iznetim činjenicama. Navodi tuženog mogu biti od uticaja u izvršnom postupku. pri tome. Tako tuženi taj iznos (odnosno . ima pravo da joj se vrati ono što je dala.25 dinara) drži bez osnova. 1.02. Iz obrazloženja: Utvrđeno je sledeće činjenično stanje: Tuženi svoju obavezu u pogledu količine radova koji su bili predviđeni ugovorom o reparaciji frontova ormana i ploča stolova nije u potpunosti izvršio. Zakona o parničnom postupku.iznos od 1.01. drugostepeni sud konstatuje da u postupku nema bitnih povreda postupka. Tuženi navodi da je njegova obaveza bila naturalna. Stranka koja vraća novac dužna je. da plati i zateznu kamatu od dana kada je isplatu primila. U konkretnom slučaju tužilac je tužbom zahtevao da se raskine ugovor zaključen između parničnih stranaka zbog promenjenih okolnosti. godine. Strana koja je izvršila ugovor potpuno ili delimično. stav 2.prema članu 132.2004. st. odnosno vrednost delimično izvršenih radova iznosi 1. 2. Raskid ugovora zbog promenjenih okolnosti može se ostvariti samo sudskim putem. shodno čl. Zakona o parničnom postupku. Ako je jedna stranka potpuno ili delimično izvršila ugovor . 132. tačka 14.132 - . Strana koja vraća novac dužna je da isplati zateznu kamatu od dana prijema uplate. st. 6993/2003 od 22. uslužno izvođenje radova do određene visine a ne obaveza novčane prirode. st. te i donosi iznetu odluku shodno članu 368.051. U prvostepenom postupku učinjena je bitna povreda iz člana 354. To je bez uticaja na drugačiju odluku u ovoj pravnoj stvari. pa se smatra da je ugovor delimično raskinut po samom zakonu u odnosu na obavezu tužioca da plati drugi deo ugovorenog iznosa u vrednosti od 1. Raskid zbog promenjenih okolnosti posle zaključenja . 132.shodno čl. Na pravilno utvrđeno činjenično stanje u prvom stepenu je pravilno primenjeno i materijalno pravo . 125. (Iz presude Višeg trgovinskog suda.120. Pogrešno se prvostepeni sud poziva na odredbu člana 124. Zakona o obligacionim odnosima . radi čega je i prvostepena odluka morala biti ukinuta. Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem odbačena je kao nedozvoljena tužba tužioca od 24.ugovor se raskida po samom zakonu.00 dinara. Zakona o parničnom postupku. st. koji predviđa da kad ispunjenje obaveze u određenom roku predstavlja bitan sastojak ugovora a dužnik ne ispuni obavezu u tom roku . 2. Zakona o obligacionim odnosima.474.816. Pž. st.055. ovog Zakona. 5.čl.

do 136. godine) 252. . Ako posle zaključenja ugovora nastupe okolnosti koje otežavaju ispunjenje obaveze jedne strane. godine) Ako posle zaključenja ugovora nastupe okolnosti zbog kojih strana ugovornica ne može ostvariti svrhu ugovora može zahtevati da se ugovor raskine ako je očigledno da ugovor više ne odgovara očekivanjima ugovornih strana i da bi po opštem mišljenju bilo nepravilno održati ga na snazi takav kakav je.01. Rev. Rev.133 - 254. godine) 250. a u jednom i drugom slučaju u toj meri da je očigledno da ugovor više ne odgovara očekivanjima ugovornih strana i da bi bilo nepravično održati ga na snazi takav kakav je. godine) 253.07. odnosno strana koja zbog promenjenih okolnosti ne može ostvariti svrhu ugovora. Zakona o obligacionim odnosima. 4250/97 od 03.1997. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. a ne može zahtevati raskid ako je bila dužna da u vreme zaključenja ugovora uzme u obzir promenjene okolnosti na koje se poziva ili ih je mogla izbeći ili savladati. 5077/2003 od 31. 4070/97 od 6. Mogućnost pobijanja ugovora zbog promenjenih okolnosti predviđena je samo kod dvostrano teretnih ugovora. (Iz odluke Vrhovnog suda Srbije. (Iz odluke Vrhovnog suda Srbije. U ponovljenom postupku prvostepeni sud će ceniti da li su posle zaključenja ugovora između parničnih stranaka nastupile okolnosti koje otklanjaju ostvarenje svrhe ugovora u meri da ugovor više ne odgovara o očekivanju tužioca tako da bi po opštem mišljenju bilo nepravično održati ga na snazi takav kakav je. Kada tužilac traži raskid ugovora zbog promenjenih okolnosti. . a o pravu na raskid odlučuje se presudom a ne rešenjem jer se radi o spornom materijalnom pravu. 5083/96 od 29. 1810/98) 249. (Vrhovni sud Srbije. (Iz odluke Vrhovnog suda Srbije. prvostepeni sud je u smislu člana 133.1997. 1998. godine) 251. može zahtevati da se ugovor raskine. koja se poziva na promenjene okolnosti. a pre podnošenja tužbe je pozvao tuženog na izmenu ugovora. Rev. bila dužna da u vreme zaključenja ugovora uzme u obzir te okolnosti ili ih je mogla izbeći i savladati.2003.OBLIGACIONO PRAVO ugovora regulišu odredbe člana 133. Rev. strana kojoj je otežano ispunjenje obaveze. 623/97 od 10. Rev.1997.09. rasi ostavrenja svrhe ugovora. ili ako se zbog njih ne može ostvariti svrha ugovora. Kada ekonomski jača ugovorna strana (prodavac) pripremi tekst ugovora nema uslova za raskid zbog promenjenih okolnosti (inflacija i disparitet između zvaničnog i tržišnog kursa dinara) jer su se te pojave mogle predvideti i kroz ugovaranje indeksne klauzule savladati. Raskid ugovora zbog promenjenih okolnosti ne može se tražiti ako je stranka.12. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije.

" da cenu te sirovine plati isporukom 500.1995.Zakona o obligacionim odnosima.000 litara suncokretovog jestivog rafinisanog ulja (u vrednosti od 350. ZOO dužan da ispita mogućnost.OBLIGACIONO PRAVO stav 4.. Polazeći od tih činjenica prvostepeni sud je obavezao tuženog da tužiocu isporuči ovu količinu ulja a drugostepeni sud je takvu odluku potvrdio. nemogućnost izvoza. neobezbeđuje ostvarivanje svrhe ugovora. Međutim.02. Rev.000 USA dolara). Prev.03.. (Vrhovni sud Srbije. kada zakupnina. bez obzira na eventualne objektivne i subjektivne smetnje na koje ukazuje.03. koja ne može da podmiri troškove održavanja. 9-138 od 24. Neosnovano se u reviziji tvrdi da je drugostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo kada nije primenio odredbu člana 138.2002. Pzz. ugovor se neće raskinuti. (Prema Rešenju Vrhovnog suda Srbije. a ako je ova nešto ispunila od svoje obaveze. Među parničnim strankama nije sporna činjenica da je tuženi u obavezi prema tužiocu još za isporuku 139. a tuženi IY "D.134 - .5. NEMOGUĆNOST ISPUNJENJA (Čl. 959/94 od 23. Tom zakonskom odredbom je propisano kada je ispunjenje obaveze jedne strane u dvostranom ugovoru postalo nemoguće zbog događaja za koji nije odgovorna ni jedna ni druga strana.000 litara ulja. Iz obrazloženja: U postupku pred prvostepenim sudom je utvrđeno da su parnične stranke bile u poslovnom i pravnom odnosu po osnovu Ugovora o kompenzacionom poslu br. 17/02 od 27. Tuženi se ne može osloboditi obaveze s pozivom na odredbu člana 137.1995.1994.50/95 od 08. godine) . Tačno je da tuženi nije ispunio obavezu zbog naknadno nastalih pravnih smetnji.000 litara ulja. Tužilac je bio u obavezi da isporuči tuženom sirovinu za proizvodnju plastične ambalaže (PVC prah . (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. godine) Postoje razlozi za raskid ugovora zbog promenjenih okolnosti.kompaund) u vrednosti od 350. pa čak i sam da ponudi pravičnu izmenu odgovarajućih uslova ugovora kojom bi se ostvarila svrha ugovora. 2/95 i Prev. kako je reč o ispunjenju obaveze koja za predmet ima zamenljive stvari za čiju nabavku je postojala mogućnost van teritorije SRJ. onda nije nastupila nemogućnost ispunjenja i dužnik se ne može osloboditi obaveze. godine) 255. Zakona o obligacionim odnosima) 256. može zahtevati vraćanje po pravilima o vraćanju stečenog bez osnova. Zakona o obligacionim odnosima. Nema nemogućnosti izlučenja ako je predmet obaveze zamenljiva stvar. gasi se i obaveza druge strane. niti očekivanja zakupodavca da od zaključenog ugovora ostvari određenu ekonomsku korist. godine čiji predmet je međusobna razmena robe. 137 i 138. Ukoliko na pravično izmenjene ulove druga strana pristane. Među parničnim strankama nije sporna činjenica da tuženi duguje tužiocu još 139.000 USA dolara.

875. 111. javnom poretku ili dobrim običajima ništav ako cilj povređenog pravila ne upućuje na neku drugu sankciju ili ako zakon u određenom slučaju ne propisuje šta drugo. Na ime kupoprodaje spornog stana tuženi je tužiocu isplatio iznos od 22.06.612. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da je ugovor koji je protivan prinudnim propisima.306 EUR.00 dinara. njegovog teškog materijalnog stanja..zbog zablude tužioca kao prodavca u pogledu predmeta ugovora i okolnosti koje su bile odlučujuće prilikom zaključenja ugovora.. lakomislenosti i postojanja očigledne nesrazmere uzajamnih davanja tj.000 EUR ali da ga je prodao za 22.00 dinara). onda se u docnji ne može pozivati na nemogućnost izvršenja obaveze zbog više sile usled sankcija. stav 1. Kao kupoprodajna cena u ugovoru naveden je iznos od 672.000.30 EUR (1. Zakona o obligacionim odnosima.1992. a sadašnja 23. Odredbom člana 103.135 - . da radove izvede znatno pre uvođenja sankcija OUN 31. i 141. godine) 257. Iz obrazloženja: U pravnosnažno okončanom postupku utvrđeno je sledeće činjenično stanje: Tužilac (kao prodavac) i tuženi (kao kupac) zaključili su ugovor o prodaji nepokretnosti. prodavac ne može zahtevati poništaj ugovora o kupoprodaji zbog očigledne nesrazmere uzajamnih davanja. kad je pri njegovom zaključenju bilo mana u pogledu volje strana. . kao i kad je to ovim zakonom ili posebnim propisom određeno. Veštačenjem u toku postupka utvrđeno je da je tržišna cena spornog stana u vreme kupoprodaje iznosila 26. 106/94 od 22. Nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo jer nisu ispunjeni uslovi za poništaj navedenog ugovora u smislu čl. 103. PREKOMERNO OŠTEĆENJE (Član 139.godine.000 EUR.5. kojim je tužilac (prodavac) tuženiku (kupcu) prodao naznačeni stan. (Iz odluka Vrhovnog suda Srbije Prev.520. Na ovako utvrđeno činjenično stanje. zbog korišćenja stanja nužde. Zakona o obligacionim odnosima) 258.1994. prekomernog oštećenja u vreme zaključenja ugovora.OBLIGACIONO PRAVO Kada tuženi nije izvršio svoju obavezu.000 EUR. Odredbom člana 111. Ukoliko mu je pre zaključenja ugovora bila poznata prava vrednost nepokretnosti. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da je ugovor rušljiv kad ga je zaključila strana ograničeno poslovno sposobna. 139. nedovoljnog iskustva. odbivši kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se poništi navedeni ugovor i da se utvrdi da je bez pravne važnosti zbog postojanja mana u pogledu volje . Ustanovljeno je da je tužilac nudio sporni stan na prodaju (i drugima a ne samo tuženiku) za cenu od 25.

Odredbom člana 141.00 dinara što prema ondašnjem zvaničnom kursu iznosi 26.OBLIGACIONO PRAVO Odredbom člana 139. Rev. (Vrhovni sud Srbije. te da nije bilo prekomernog oštećenja odnosno nije postojala očigledna nesrazmera prilikom zaključenja ugovora jer je tužilac pre zaključenja ugovora znao za pravu vrednost stana. godine) 259.1995.1995.520.05.2006. (Vrhovni sud Srbije. Za poništaj zbog prekomernog oštećenja potrebno je da je tužilac u vreme zaključenja ugovora znao. Rev. njegovim nedovoljnim iskustvom. a da tužilac ničim nije dokazao da je bio u zabludi prilikom zaključenja ugovora. da je veštak građevinske struke utvrdio da je tržišna vrednost ovog stana 1. godine) 261. niti je bio zavistan od kupca.036 EUR. ako između obaveza ugovornih strana u dvostranom ugovoru.612. 398/2006 od 01. a imajući u vidu da je u postupku utvrđeno da na strani tužioca nije bilo zablude u pogledu predmeta ugovora.875.03. Pravo da se zahteva poništenje ugovora prestaje istekom jedne godine od njegovog zaključenja. Rev. oštećena strana može zahtevati poništenje ugovora ako za pravu vrednost tada nije znala niti je morala znati. ili se obavezao dati ili učiniti. 2133/98 od 17. odnosno mogao znati za eventualnu nesrazmeru u vrednosti davanja. što sve dokazuje da tužilac nije bio lakomislen. 655/97 od 14. postoji u vreme zaključenja ugovora očigledna nesrazmera. kao ni u pogledu okolnosti koje su bile odlučujuće prilikom zaključenja ugovora. oštećena strana može zahtevati poništenje ugovora ako za pravu vrednost tada nije znala niti je morala znati.10. (Vrhovni sud Srbije. propisano je da. Ako je između obaveza ugovornih strana u dvostranom ugovoru postojala u vreme zaključenja ugovora očigledna nesrazmera. stav 1. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije.1998. s tim što pravo da zahteva poništenje ovakvog ugovora prestaje istekom jedne godine od njegovog zaključenja. 3797/95 od 18. lakomislenošću ili zavisnošću. godine) 260. jer je utvrđeno da je tužilac hteo da proda stan. da mu je ugovor pročitan kao i priznanica.136 - 262. godine) . (Vrhovni sud Srbije Rev. 130/95 od 05. Prev.1997. .30 EUR odnosno sadašnjem 23. propisano je da je ništav ugovor kojim neko. godine) Ugovor na osnovu koga društveno pravno lice otuđuje nepokretnost iz društvene svojine može se poništiti ako je ugovorena cena u očiglednoj nesrazmeri sa prometnom vrednošću nepokretnosti u vreme zaključenja ugovora. Otuda je pobijana odluka u svemu pravilna i zakonita. ugovori za sebe ili nekog trećeg korist koja je u očiglednoj nesrazmeri sa onim što je on drugom dao ili učinio.04. S obzirom na citirane zakonske odredbe. koristeći se stanjem nužde i teškim materijalnim stanjem drugog.09. Tužba za poništaj ugovora po ovom osnovu može se podneti u roku od jedne godine od zaključenja ugovora.

lakomislenost ili zavisnost i da je iz toga proistekla očigledna nesrazmera između uzajamnih davanja. Zakona o obligacionim odnosima umeri stopu ugovorene kamate. Pored navedenog. a u slučaju da se poslovne banke nisu bavile. 399. koja predviđa mogućnost smanjenja obaveze dužnika. prvostepeni sud će izvideti koliko iznose kamatne stope na oročenu deviznu štednju građana. sud je dužan da saglasno odredbi čl. Ovo prema odredbi stava 3. Iz obrazloženja: Ako je ugovorena kamatna stopa nesrazmerno visoka u odnosu na okolnost konkretnog posla i kao takva u suprotnosti sa načelom savesnosti i poštenja. U cilju utvrđivanja da li je ugovorena kamatna stopa nesrazmerno visoka. nedovoljno iskustvo. poštenja i jednake vrednosti davanja sud može umeriti stopu te kamate.137 - . te načelom jednake vrednosti davanja. Upoređivanjem podataka o visini kamatne stope koje bude dobio . Ukoliko je ugovorena kamatna stopa nesrazmerno visoka i u suprotnosti sa načelom savesnosti. jer se navedena zakonska odredba ne može da primeni bez njegovog zahteva. Iz obrazloženja: Da bi postojao zelenaški ugovor (čl. Zakona o obligacionim odnosima) potrebno je da su ispunjeni određeni uslovi i to: da između davanja ugovornih strana u vreme zaključenja ugovora postoji očigledna nesrazmera. u vreme zaključenja ugovora o zajmu odobravale fizičkim licima devizne zajmove ili devizne kredite sa različitom namenom i pod kojim uslovima. prvostepeni sud će u ponovnom postupku. sud može da smanji ugovornu obavezu dužnika. Zakona o obligacionim odnosima) 263. proveriti da li su poslovne banke. sa rokovima kao što je bio rok vraćanja zajma u konkretnom slučaju. 141. njeno stanje nužde ili teško materijalno stanje. (Iz presude Višeg trgovinskog suda Pž. člana 141.OBLIGACIONO PRAVO ZELENAŠKI UGOVOR (Član 141. godine) 264. da je jedna ugovorna strana iskoristila nepovoljni položaj u kome se našla druga strana. Sud može da smanji obavezu dužnika u slučaju postojanja zelenaškog ugovora (povrede načela jednake vrednosti uzajamnih davanja) samo u slučaju stavljanja zahteva u parnici u kojoj poverilac traži izvršenje takvog ugovora. kao i da je strana koja koristi stanje nužde znala odnosno morala znati da se druga strana u takvoj situaciji nalazi. kada je reč o kamati. ako kao oštećeni to zahteva.12. niti se sada bave ovom vrstom poslova. ako tokom sudskog postupka dužnik istakne zahtev za smanjenje njegove obaveze. i čl.2009. Zakona o obligacionim odnosima. pribavljanjem izveštaja od poslovnih banaka ili saslušanjem finansijskog stručnjaka. 141. 4824/09 od 2.

njegovo stanje nužde ili teško materijalno stanje. njeno stanje nužde ili teško materijalno stanje.04. sa ugovorenom kamatom između parničnih stranaka. to u konkretnom slučaju nije bilo osnova za primenu odredbe člana 141. naveo da su cene iz predmetnog ugovora nerealne kao i u prethodna tri ugovora koje je zaključio sa tužiocem.4. Zakona o obligacionim odnosima.000 DEM. po osnovu zajma iz 1998.2004. Da bi postojao zelenaški ugovor. Zakona o obligacionim odnosima moguća je samo ako smanjenje obaveze zahteva oštećeni.2004. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu. 438/04 od 05. kao i da je strana koja koristi stanje nužde znala odnosno mogla znati da se druga strana nalazi u takvoj situaciji. Tuženi u ovoj parnici nije dokazao da su ispunjeni uslovi propisani članom 141. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. tokom postupka nije stavio zahtev za smanjenje njegove obaveze. Osim toga. člana 141. nedovoljno iskustvo. u dinarskoj protivvrednosti. odnosno da je predmetni ugovor zelenaški. a na koji se pozivao u reviziji. u slučaju nevraćanja pozajmlje.OBLIGACIONO PRAVO na navedeni način. Iz obrazloženja: Neosnovani su navodi revizije kojima se ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava. prvostepeni sud će biti u mogućnosti da pravilno odgovori na navedeno sporno pitanje. Zakona o obligacionim odnosima zbog povrede načela jednake vrednosti uzajamnog davanja. potrebno je da su ispunjeni sledeći uslovi: da između davanja ugovornih strana u vreme zaključenja ugovora postoji očigledna nesrazmera. godine. Taj zajam je bio "osiguran" sporazumom stranaka da će. br. Iz obrazloženja: Tuženi je obavezan da tužiocu isplati 4. 386/03 od 30. Bez njegovog zahteva pomenuta odredba se ne može primeniti. Tuženi je samo u podnesku od 15. Ako iz činjeničnog osnova tužbenog zahteva proizilazi da određeni ugovor opterećuju zelenaška svojstva. S obzirom da tužilac kao ugovorna strana nije iskoristio nepovoljan položaj u kojem se našao tuženi.01. Zakona o obligacionim odnosi-ma. Gž. lakomislenost ili zavisnost. nedovoljno iskustvo.138 - . Primena odredbe stava 3. i po kojima je tužiocu izvršio isplatu. da je jedna ugovorna strana iskoristila nepovoljan položaj u kome se našla druga strana. te da je u konkretnom slučaju morala biti primenjena odredba člana 141. Sud može da smanji ugovornu obavezu dužnika kod postojanja zelenaškog ugovora samo u slučaju stavljanja zahteva u parnici u kojoj poverilac traži izvršenje takvog ugovora. tuženi tokom postupka nije isticao nikakve činjenice niti je pružio dokaze da je predmetni ugovor zaključen pod uslovima iz člana 141. godine. kako je definisan napred navedenom zakonskom odredbom.2002. Prev. Međutim. lakomislenost ili zavisnost i da je iz toga proistekla očigledna nesrazmera između uzajamnih davanja. od čijeg rešavanja zavisi odluka o tome da li je i u kojoj meri tuženi ispunio svoje obaveze u pogledu vraćanja duga. a iz toga nije proistekla ni očigledna nesrazmera između uzajamnih davanja. godine) 265. sud je dužan da ga oceni i sa stanovišta razloga ništavosti. godine) 266. stav 1.

U obrazloženju presude po toj tužbi navedeno je da je vrednost duga bila 2. ZPP. smatrajući da su ovo razlozi rušljivosti ugovora koji se mogu. 48/2000. Ignorisao je navode tužene strane da mu je veća obaveza nametnuta prinudom i pretnjom. Sud može. Takođe se iz sadržine spisa ne vidi da je sud izvodio dokaze kojim bi se utvrdile činjenice vezane za eventualno vraćanje dela duga tuženog preduzeća nakon zaključenja ugovora.2002. od 01. To je i bio razlog što je ovaj sud u smislu člana 395. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije.700 maraka a da je ukupan dug od 4.01. Zelenaški ugovor spada u ništave pravne poslove. i čl.1998. Zakona o obligacionim odnosima. ukinuo obe nižestepene presude i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje. Iz obrazloženja: Sud u postupku nije izvodio dokaze radi utvrđenja činjenica na osnovu kojih bi se mogla oceniti pravna valjanost onih odredaba ugovora koje se odnose na visinu stope ugovorene kamate. primenom načela jednake vrednosti davanja. stav 1. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. pa njegovo pobijanje nije oročeno članom 117. odbio njegov zahtev da mu tuženi preda pomenute pokretne stvari u svojinu i državinu. sud je dužan da saglasno odredbi člana 141.000 DEM u dinarskoj protivvrednosti. 15. kod dvostranih ugovora da umeri stopu ugovorene kamate ukoliko je ona nesrazmerno visoka. da se mane zaključenog ugovora mogu ticati i njegovih zelenaških svojstava. stav 1. godine) . te načelom jednake vrednosti davanja iz čl. jer se zalogom ne stiče svojina već obezbeđuje namirenje potraživanja. Pošto to nije ocenjeno.12. zavisno od toga. godine) 267. i da. Ako je ugovorena kamatna stopa nesrazmerno visoka u odnosu na okolnost konkretnog posla i kao takva u suprotnosti sa načelom savesnosti i poštenja. u reviziji se osnovano ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.2001. odnosno da primeni utvrđeno načelo ograničenosti stope ugovorene kamate ustanovljeno članom 399.OBLIGACIONO PRAVO nog iznosa. Zakona o obligacionim odnosima. Gzs.03. stav 1. koristiti u roku od jedne godine od prestanka razloga. br. Iz činjeničnog osnova tužbenog zahteva proizlazi. Rev. . 5019/02 od 11. Ne osvrćući se na svoju raniju presudu. imajući u vidu činjenicu da svaka ugovorena kamata ne podleže sudskoj zaštiti. Zakona o obligacionim odnosima. Opštinski sud je u ovoj parnici usvojio zahtev tužioca i obavezao tuženog da vrati 4. Pravilna primena materijalnog prava iziskuje da prvostepeni sud ispita da li zaključeni ugovor o zajmu ima zelenaške elemente iz člana 141.12. Opštinski sud je po prethodnoj tužbi istog tužioca.000 maraka nametnut zelenaškom kamatom. ali sud veštaku nije dao nalog za postupanje u tom smislu. 6928/97 od 28. Zakona o obligacionim odnosima. o čemu je tuženi priložio određene dokaze. Zakona o obligacionim odnosima kojom se zaštićuje načelo jednake vrednosti davanja kod dvostranih ugovora da umeri stopu ugovorene kamate. Zakona o obligacionim odnosima. (Iz odluke Saveznog suda. međutim. uzimajući u obzir svoju raniju presudu. godine) Do smanjivanja obaveze iz zelenaškog ugovora može doći samo na zahtev oštećenog. na šta ukazuje i raniji predmet istih stranaka.139 - 268. ponovo odluči o zahtevima tužioca. abrihtera i mašine za propilisanje drveta). po članu 117. Rev. tužilac postati vlasnik određenih pokretnih stvari (mašine za finalnu obradu drveta.

njegovim nedovoljnim iskustvom. godine.1996. ugovori za sebe ili za nekog trećeg korist koja je očiglednoj nesrazmeri sa onim što je on drugom dao ili učinio. Ništav je ugovor kojim neko.OBLIGACIONO PRAVO Ništav je ugovor kojim neka koristeći se stanjem nužde ili teškim materijalnim stanjem drugog. nedovoljno iskustvo i lakomislenost . godine) 271. U toku 1993.1993. USLOVI USTUPANJA UGOVORA (Član 145. koristeći se stanjem nužde ili teškim materijalnim stanjem drugog. (Vrhovni sud Srbije. ugovori za sebe ili za nekog trećeg korist koja je u očiglednoj nesrazmeri sa onim što je on drugom dao ili učinio. koristeći se stanjem nužde ili teškim materijalnim stanjem drugog. Zakona o obligacionim odnosima) 273.. Ništav je ugovor kojim neko. ili se obavezao dati ili učiniti. ugovori za sebe ili nekog trećeg korist koja je u očiglednoj nesrazmeri sa onim što je on drugom dao ili učinio.01.Šumarskog fakulteta B.. Za pravilnu kvalifikaciju zelenaškog ugovora potrebno je da je tuženi ugovorom o kreditu koristio stanje nužde tužioca. godine) 269.Nastavne baze G. 1965/96 od 22.140 - . a naročito ne u okolnostima kada je oštećeni bio u mogućnosti da spreči njen nastanak.11.06. Ako zaposleni nije bio ovlašćen na preduzimanje određene radnje.10. godine) 270. . Rev.1997. njegova radnja mora biti adekvatan uzrok za njen nastanak.535/95 od 10. (Vrhovni sud Srbije. protiv njega je pokrenut disciplinski postupak. teško materijalno stanje. . njegovim nedovoljnim iskustvom. Beograd Prev. (Vrhovni sud Srbije..1998. lakomislenošću ili zavisnošću. ili se obavezao dati ili učiniti. ( Vrhovni sud Srbije. Dana 09. godine izvršavao je poslove poslovođe ekonomije. Rev. 3112/98 od 24. njegovo nečinjenje se ne može smatrati uzrokom nastale štete.pa je za sebe ugovorio korist koja je u očiglednoj nesrazmeri sa onim što je on dao.1996. godine) 272. lakomislenošću ili zavisnošću. zbog uginuća kobile i ždrebeta. njegovim nedovoljnim iskustvom. ili se obavezao dati ili učiniti. Da bi lice kao štetnik bilo odgovorno za nastanak štete. lakomislenošću ili zavisnošću. tada nije u pitanju zelenaški ugovor. Iz obrazloženja: Utvrđeno je sledeće činjenično stanje u prvostepenom postupku: Tužilac je radnik tuženog . 2426/97 od 12. Kada je ugovor o kreditu zaključen pod uslovom da se glavnica valorizuje sa porastom cena na malo i obezbedi od inflatornih kretanja. Rev.08..

međutim. upravnika Nastavne baze. Zbog uginuća životinja tužiocu je izrečena mera prestanka radnog odnosa na dan 23. Zakona o obligacionim odnosima) 274. Može se zaključiti da tuženi nije ni bio ovlašćen da tužiocu obezbedi traženo vozilo kao i da je tužilac bio u mogućnosti da kontaktira sa upravnikom Š. To nije učinio.M. Ističe da je svaki radnik bio u mogućnosti da ga pozove na fakultet u B. (Iz presude Okružnog suda u Kraljevu.M. to nije ni u obavezi da je naknadi jer ne postoji uzročno-posledična veza u smislu čl 154. bio je Š. Zakona o obligacionim odnosima.. to odobrenje davao je isključivo upravnik Nastavne baze Š..08. Gž. obrazloživši da goriva za ovu namenu nema. u vezi obezbeđenja prevoza. upravnik na G.. _____ od 23..1993. Relevantne odredbe: .2004. tužilac se usmenim zahtevom obratio tuženom kao poslovođi mehanizacije i transporta da mu omogući korišćenje službenog vozila i odobri izdavanje neophodne količine goriva za vozilo iz magacina a radi odlaska do K..1993. Prvostepeni sud je našao da je tužbeni zahtev tužioca neosnovan s obzirom da tuženi nije tužiocu izdao trebovanje za gorivo za vozilo kojim bi tužilac dovezao veterinara. godine i odluka Saveta fakulteta br.1993. br. a koje se .u stvari odnose na štetu zbog povrede časti i ugleda. potpuno i pravilno utvrdio činjenično stanje kada je odbio tužbeni zahtev tužioca. ___/97.09. godine.. Izjavio je i da je dana 09. Prvostepeni sud je. našao da je tužilac imao mogućnosti da se neposredno obrati odgovornom licu za pomoć bez obzira da li mu je tuženi broj telefona Šumarskog fakulteta u B.. po veterinara. Pravnosnažnom presudom od 20..01. jer za to nije imao ovlašćenja. pa je isključivi krivac za nastalu štetu tuženi. rekao ili ne.141 - .1993. kako bi bolesnim životinjama bila ukazana neophodna pomoć. godine kao nezakonite. u vezi s čim je on vodio spor kod istog suda u predmetu P. te da je neophodno odobrenje višeg rukovodioca.OBLIGACIONO PRAVO Pre tog događaja. osim toga. godine su poništene odluke disciplinske komisije Šumarskog fakulteta u B. Pošto ne postoji odgovornost tuženog za nastalu štetu.09. Tuženi je obavezan da tužioca vrati na radno mesto koje je obavljao pre donošenja osporenih odluka. Tuženi je.. Tokom postupka on je saslušan i izjasnio se da nije nikoga ovlastio da raspolaže kolima u njegovom odsustvu. Prvostepeni sud je. stav 1. Prema licu koje nije ugovorna strana sud ne može izreći raskid ugovora.M.1999. i da ga niko nije obavestio da su životinje bolesne. Zbog istih razloga su neprihvatljivi i žalbeni navodi tužioca da se radi o krajnjem nemaru tuženog i radnjama koje su direktno uticale na nastupanje štete. godine boravio u B. 724/2003 od 16. po nalazu drugostepenog suda. godine) STVARANJE OBAVEZA ZA UGOVARAČE (Član 148. U spornom periodu. S obzirom da tuženi nije prouzrokovao štetu tužiocu. iznevši razloge koje u svemu prihvata i ovaj sud. neosnovan je i zahtev tužioca da mu tuženi naknadi štetu za pretrpljeni strah i štetu za duševne patnje u naznačenim iznosima. odbio predlog tužioca.07. kada su uginule životinje o kojima se starao tužilac. Iz obrazloženja: Žalbom drugotuženog osnovano se ukazuje da je drugostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo kada je i prema njemu usvojio zahtev za raskid predmetnog ugovora o prodaji.M.11. Naime. a te poslove je u kritično vreme obavljao Š..______ od 03.

koji nije ispunio svoju ugovornu obavezu predaje kupljene nepokretnosti kupcu i obezbeđenja nesmetane uknjižbe. Iz njegog sadržaja proizilazi da će troškove iznajmljivanja snositi "BC R.08. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da ugovor stvara prava i obaveze za ugovorne strane. Međutim . a ima dejstvo i na univerzalne pravne sledbenike ugovornih strana . Ugovornici su ona lica čijom je saglasnošću volja ugovor nastao.do zaključenja glavne rasprave . Zakona o parničnom postupku. i člana 125.2011. a vozilo. Ovaj klub je "e-mail-om" od 14. i 2. međutim. godine ) 275. godine. 14575/10 od 07. koji . Prvostepeni sud je imao u vidu iskaz imenovanog svedoka.kao kupca.ne i prema drugotuženom ( Centru za socijalni rad ) koji nije ugovorna strana ni univerzalni pravni sledbenik prodavca.07. te da se ugovorom može ustanoviti pravo u korist trećih lica.2008. Ugovor u principu proizvodi pravna dejstva koja se odnose samo na ugovornike. za čije iznajmljivanje je ispostavljena faktura. zbog čega tužiocu ne duguje ništa.10.da je tuženog osnovao klub. i 223. ali do zaključenja glavne rasprave takav dokaz tužilac nije dostavio iako je teret dokazivanja te činjenice bio na tužiocu.u ovom slučaju postoje prema prvotuženoj ( Republici Srbiji ) kao univerzalnom pravnom sledbeniku prodavca. Poverilac može samo od dužnika zahtevati ispunjenje obligacije onako kako ona glasi. O spornoj činjenici da li je ovde u tuženi u obavezi da plati utuženi iznos po osnovu naknade za najam vozila. godine prihvatio ponudu tužioca u pogledu iznajmljivanja vozila.2001. osporio da je koristio bilo kakvu uslugu tužioca. S. ( Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu. Ovaj ugovor se može raskinuti iz razloga propisanih odredbama člana 124. Tuženi je." . jer tužilac .2008. Gž. godine do 31. Budući da je predmetni Ugovor o prodaji od 21. 1.2008. prvostepeni sud je zaključio uz pravilnu primenu pravila o teretu dokazivanja iz čl.OBLIGACIONO PRAVO Ugovor stvara prava i obaveze za ugovorne strane.ovde tuženi. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je u konkretnom slučaju utvrdio da je tužilac poslao ponudu za zaključenje ugovora o najmu vozila naznačenom Košarkaškom klubu.10. G.10. korišćeno od strane imenovanog košarkaša u periodu od 14. Zakona o obligacionim odnosima. stav 3. u vreme spornog odnosa zaposlenog na mestu generalnog direktora kluba . Zakona o obligacionim odnosima. To proizlazi iz "e-maila-a" od 14. koja je prihvaćena elektronskim putem od strane njegove zaposlene a po nalogu generalnog menadžera.godine zaključen između tužioca . a samo isplata kupoprodajne cene između kupca i prodavca u korist drugotuženog. godine. Prvostepeni sud je iz iskaza imenovanih saslušanih svedoka utvrdio da je tužilac bio u poslovnom odnosu sa naznačenim Košarkaškim klubom u vezi iznajmljivanja vozila za potrebe njegovih igrača.10.član 148. i pravnog prethodnika prvotužene . Dejstva ugovora ne prostiru se na ona lica koja nisu ugovor.142 - . osim ako se suprotno dokaže.2008.nije dostavio dokaz da je bio u poslovnom odnosu sa tuženim u pogledu iznajmljivanja vozila na koje se odnosi utužena faktura. Dejstva ugovora ne prostiru se na ona lica koja nisu ugovornici. 220. te da postoji ugovor kojim je predviđeno da će to preduzeće plaćati njegove obaveze. Odredbom člana 148. st.kao prodavca. niti dokaz da je tuženi preuzeo obavezu plaćanja vozila koje je iznajmio klub.

godine. Istovremeno. već je navedeno da su to " … i drugi pravni poslovi u interesu primaoca usluga … " S tim u vezi. U ugovoru o pružanju advokatskih usluga moguće je predvideti da se isplata naknade vrši paušalno. na šta je poverilac pristao. 13433/10 od 28. stav 2. Tuženi je sudske predmete u kojima je parnična stranka predao tužiocu. Jer . godine. uz pravilnu primenu materijalnog prava.na taj način se davalac usluge legitimiše da je u odgovarajućem periodu izvršavao advokatske usluge za koje mu pripada naknada. ali to u konkretnoj situaciji nije slučaj. iz Ugovora proizlazi da će se primaocu usluge isplaćivati naknada tek po ispostavljenim fakturama za izvršene usluge tj. Takav ugovor do zaključenja glavne rasprave tužilac nije dostavio. ali isto se. zaključenog Ugovora. da je ispostavljanje faktura preduslov za plaćanje naknade.07. Ugovorom se može ustanoviti pravo u korist trećeg (član 149. Prema stavu prvostepenog suda. a nakon toga ne dajući mu dalje instrukcije za postupanje po predmetnima. godine ) 276. Tužilac je. Pž. koji je primalac usluga dužan da plaća davaocu usluge nezavisno od toga da li će u određenim periodima realizacije ta vrednost biti viša ili manja od vrednosti konkretno izvršenih advokatskih usluga i nezavisno od obima i vrste pružene usluge. radnju u interesu primaoca usluga. Ugovorom nije predviđena vrsta advokatskih usluga koju davalac usluge treba da izvrši da bi stekao uslov da naplati naknadu. sa početkom primene od 01. ovog Zakona. prema članu 446.isplata trebalo izvršiti samo za pružanje usluga. tako što će predvideti fiksni iznos mesečne naknade koji je primalac usluga dužan da plaća davaocu usluge i to nezavisno od toga da li će u određenim periodima realizacije Ugovora ta vrednost biti viša ili manja od vrednosti konkretno izvršenih advokatskih usluga i nezavisno od njihovog obima i vrste. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda.2011. Ugovora . a što proizlazi iz sadržine člana 4. nakon razmatranja spisa predmeta. prema Advokatskoj tarifi. Iz obrazloženja: Osnov poslovnog odnosa parničnih stranaka bio je Ugovor o pružanju advokatskih usluga od 26. .12. tako što će predvideti fiksni iznos mesečne naknade. te je iz tog razloga odbijen tužbeni zahtev kao neosnovan. zaključen na period od godinu dana.2003.09. Zakona o obligacionim odnosima).12. Smisao zaključenja Ugovora ovakve sadržine je da obe ugovorne strane preuzmu na sebe određeni rizik u pogledu srazmere uzajamnih davanja. Smisao Ugovora ovakve sadržine je da obe ugovorne strane preuzmu na sebe određeni rizik u pogledu srazmere uzajamnih davanja.godine. Moguće je preuzimanje duga.143 - .na osnovu člana 4.2003. Prvostepeni sud je pravilno odlučio da je osnovan prigovor nedostatka pasivne legitimacije koji je istakao tuženi. a ne prema obimu i vrsti izvršenih usluga odn. osim ako se suprotno dokaže. Zbog toga su neosnovani žalbeni navodi tuženog da se . vrši ugovorom između dužnika i preuzimaoca.OBLIGACIONO PRAVO nici. prvostepeni sud pravilno zaključuje da je protivno načelu savesnosti i poštenja da se advokatska naknada isplaćuje i u slučaju kad advokat ne izvrši apsolutno nijednu uslugu odn. stvarna volja ugovornih strana bila je da se isplata naknade vrši paušalno. prema Advokatskoj tarifi.2004. a ne prema obimu i vrsti izvršenih usluga tj. stav 1. iste vratio tuženom dana 26.

a u konkretnom slučaju je nesporno utvrđeno da je tužilac izvršio određene pravne poslove u interesu tuženog . Tužilac je tuženom ispostavio račune za četiri meseca u ukupnom iznosu od 120. Zakona o obligacionim odnosima . pa je prvostepeni sud delimično usvojio tužbeni zahtev za navedeni iznos. Tužilac u žalbi neosnovano navodi da je prvostepeni sud prilikom odlučivanja pogrešno primenio materijalno pravo. s obzirom da tužilac do zaključenja glavne rasprave nije dostavio dokaze da je u tom iznosu fakturisao tuženom mesečne usluge odn. ako smatra da ugovor za njega nije povoljan. te predaji osam primeraka iste naručiocu ( kako predviđa član 10. Upravo suprotno. zavise od toga da li se radi o obavezi koja uopšte nije ispunjena. i 223.OBLIGACIONO PRAVO Zbog toga su neosnovani žalbeni navodi tužioca kojima osporava odluku kojom je odbijen tužbeni zahtev za isplatu naznačenog novčanog iznosa. te se iz tog razloga ne može osloboditi ugovorne obaveze. ugovora između stranaka ). (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. O spornoj činjenici (da li tužilac osnovano potražuje predmetni iznos) prvostepeni sud je pravilno zaključio primenom pravila o teretu dokazivanja. Zakona o parničnom postupku.144 - . godine. To tuženi nije učinio. Zakona o advokaturi propisano je da se advokatske usluge ogledaju u obavljanju svakog posla pravne pomoći u ime i za račun tužioca.000. Pravilan je zaključak prvostepenog suda da je tuženi imao mogućnost da.05. ali ne na ugovoreni način. činjenica da tužilac nije dostavljao mesečne izveštaje o radu mogla je biti samo razlog za raskid ugovora od strane tuženog.00 dinara. . godine) 277. Visinu utuženog potraživanja prvostepeni sud je utvrdio iz računa u spisima predmeta. u odnosu na prigovor neispunjenja potrebno je razlikovati situaciju kada obaveza uopšte nije ispunjena i kada je ispunjena.07. 1919/10 od 25. jer . na osnovu čl. Prava poverioca nenovčane obaveze koja se sastoji u izradi tehničke dokumentacije. ili je ispunjena u celini.prema članu 148. isti raskine. 220. Iz obrazloženja: Pošto je obaveza tužioca nenovčana i sastoji se u izradi tehničke dokumentacije. a ne i okolnost koja bi tuženog oslobodila obaveze plaćanja ugovorene naknade u situaciji kada je tužilac izvršio advokatske usluge za tuženog. Po tom osnovu tužilac je tuženom tuženom ispostavio četiri fakture.proučavanje predmeta u kojima je stranka tuženi.2010. Naime. Pž.ugovor stvara prava i obaveze za ugovorne strane. Mesečna naknada odn. Odredbom člana 2. prvostepeni sud je pravilno zaključio da su parnične stranke ugovorile da će se primaocu usluge isplaćivati naknada tek po ispostavljenim fakturama za izvršene usluge. i to po njegovim instrukcijama. da mu je ispostavio fakture. te da je tužilac predmete proučio i tuženom vratio na njegov zahtev dana 26. Zbog toga su neosnovani žalbeni navodi tuženog da je prvostepeni sud prilikom odlučivanja pogrešno primenio materijalno pravo. ugovoreni mesečni paušal za advokatske usluge u navedenom iznosu nije bila sporna.2004. Takođe. iz spisa predmeta proizlazi da su tužiocu predati određeni sudski predmeti radi proučavanja i pripreme za ročišta. ili je ispunjena delimično. što predstavlja ispunjenje obaveze sa nedostacima. ali ne na ugovoreni način.

godine ) 278. Da bi došlo do raskida ugovora o poklonu moraju se ispuniti valjani zakonski razlozi. Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja pravilno je primenjeno materijalno pravo kada je odbijen tužbeni zahtev radi raskida (opoziva) ugovora o poklonu zbog grube neblagodarnosti i osiromašenja. Pž. godine) . iniciranje prekršajnih postupaka ili postupka pred mirovnim većem radi pokušaja mirenja ne znači postojanje grube neblagodarnosti pogotovu ako se ima u vidu da su ti postupci bili (po predlagača) neuspešni.OBLIGACIONO PRAVO Naime. Tužilac je uživalac redovne penzije i od svoje dece nije tražio izdržavanje. nanoseći uvredu njegovom životu. Zato su neosnovani revizijski navodi kojima se ističe da samo obraćanje nadležnim organima ukazuje na tešku poremećenost odnosa ugovornika i ispunjenje uslova za raskid (opoziv) ugovora o poklonu. kao i o kakvim se nedostacima radi. Poveriočeva prava zavise od toga da li je o nedostacima obavestio drugu stranu.3. prava poverioca različita su u svakoj od ovih situacija. pa poremećaj odnosa između tuženog i maćehe (sudovi su utvrdili da je ona uzročnik sukoba) ne predstavljaju valjan zakonski razlog za opoziv ugovora o poklonu. (Iz presude Višeg trgovinskog suda. 10113/06 od 30. Sukobi između ugovornih strana potiču zbog ponašanja supruge tužioca prema tuženom. te eventualno i prava na naknadu štete. izjavo da on i tuženi “nisu imali problema” i da je “nastalo zlo” kada je u kuću došla njegova druga žena. Neizvršenje obaveze u celini poveriocu uvek daje pravo raskida ugovora. Takođe su neosnovani revizijski navodi u kojima se ističe da zbog loših odnosa između tuženog i maćehe (supruge tužioca) postoje razlozi za raskid ugovora. Rev. Naime. i b) ako obdareni veliku neblagodarnost spram darodavca pokaže. 537/05 od 07. samo pod određenim uslovima. a time i oslobođenja sopstvene obaveze. Stranke žive u zajednici.2005. zato što je uživalac penzije. Delimično izvršenje obaveze. Tuženi (obdareni) nije nanosio tužiocu ni verbalne ni realne uvrede niti je na drugi način kažnjivim delima pokazao grubu neblagodarnost u odnosu na telesni integritet. Tuženi nije fizički napadao niti maltretirao svoga oca (poklonodavca) niti ga verbalno vređao niti na bilo koji način svojim činjenjem ili nečinjenjem pokazao grubu neblagodarnost prema njemu. Međutim. ovlašćuje poverioca na raskid. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije.2007. Srpskograđanskog zakonika u slučaju da: darodavac docnije tako osiromaši da ni živeti ne može. godine. u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za opoziv poklona iz paragrafa 567. slobodu ili imovinu tužioca.2.1981. časti i narušavajući njegovu slobodu i imanje. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju između stranaka je zaključen ugovor o poklonu Ov. Podnošenje krivične prijave.145 - . telu.______ od 4. kada je obaveza ispunjena.07. ali ne na ugovoreni način ili prema standardima iz određene oblasti. Darodavac nije toliko osiromašio da je ugrožena njegova egzistencija. Sam tužilac je prilikom saslušanja parničnih stranaka na zapisniku od 4. zato što je supruga tužioca u odnosu na ugovor treće lice i prema njoj ugovor u smislu člana 148.1999. godine po kome se tužilac obavezao da tuženom (svom sinu) pokloni nepokretnost bliže opisanu u ugovoru. ZOO ne proizvodi dejstva. onda se radi o izvršenju sa nedostacima.08.

.1997. pomoćni teren. Predmet ugovora o gradnji i finansiranju . Ugovora jer nije predao tuženom građevinsku dozvolu a to je imalo za posledicu prekoračenje ugovorenog roka građenja od 16 meseci.50 DM po komercijalnom kursu tuženi ispunio ugovorom preuzetu obavezu prema tužiocu.907.1992.00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 26. godine prvotužilac i tuženi su zaključili dva ugovora o generalnom sponzorstvu.OBLIGACIONO PRAVO 279. u dinarskoj protivvrednosti od 30. Prema članu 13.1997. osnovnog ugovora tuženi se obavezao da sve ugovorene radove izvede u roku od 16 meseci od dana uvođenja u posao. Drugotužilac nije ugovorna strana već je samo dao saglasnost za zaključenje ugovora.146 - . godine) . Tužioci u ovom sporu traže da se obaveže tuženi da ispuni obavezu preuzetu odredbom člana 26.445. godine a potom i 1993.00 dinara.00 dinara za period od 23. Prvotužilac jeste ugovorna strana ali nije ispunio svoju obavezu iz člana 13. do 5-tog u mesecu. svakog 1. godine do 31.685. Smatra se da je izvođač uveden u posao kad naručilac zapisnički preda investiciono-tehničku dokumentaciju za izgradnju objekta i građevinsku dozvolu. godine pa ubuduće do završetka gradnje sportske dvorane.sportska hala.000. Zbog toga je dolazilo i do prekida u izvođenju radova a na osnovu odluka nadležnih organa. godine. Odluke nižestepenih sudova su pravilne.139.000 DM. U smislu odredbe člana 148. Stranke su zaključile i Aneks broj 1 navedenog ugovora od 22. Stoga su nižestepeni sudovi pravilno odlučili kada su tužbeni zahtev drugotužioca odbili kao neosnovan.1. Sudovi su stanovišta da je prvotužilac odgovoran za docnju u izvođenju radova i prekoračenje ugovorenog roka od 16 meseci. godine a nakon tog perioda od 31. ZOO ugovor stvara prava i obaveze za ugovorne strane. godine odnosno 18.. poslovni prostor i drugo) uplaćuje nadoknadu naručiocu za vreme građenja u redovnim mesečnim ratama od 1. godine.435. Predmetni ugovor o građenju i finansiranju izgradnje navedenog obje-kta zaključili su prvotužilac i tuženi. u pretežnom delu je dovršena bez pribavljene građevinske dozvole i u toku je postupak legalizacije. Nižestepeni sudovi su odbili zahtev drugotužilaca s obrazloženjem da drugotužilac nije potpisnik ugovora.1997. Prev.5. Prema utvrđenom čijeničnom stanju u prvostepenom postupku. osnovnog ugovora izvođač se obavezao da za ustupljeni prostor za gradnju (teren.12. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije.10 DM po zvaničnom kursu odnosno 302. Drugotužilac nije ugovorna strana a saglasnost koju je dao prvotužiocu da zaključi predmetni ugovor o građenju ne daje mu i stranačku legitimaciju u ovom sporu.00 dinara mesečno počev od 31.12.2000.1.1992. u delu odluke kojom je odbijen tužbeni zahtev tužilaca da im tuženi plati po 40.10. Tuženi je obavezu naknade za period od 16 meseci građenja ispunio. Prema članu 26.. Iz obrazloženja: Presudom Višeg trgovinskog suda potvrđena je presuda Trgovinskog suda u B. Ugovora i na ime mesečne naknade za vreme građenja objekta plati svakom po 41.367. Lice koje je dalo saglasnot investitoru za zaključenje ugovora o gradnji objekta nije ugovorna strana i nema aktivnu legitimaciju da od izvođača radova zahteva izvršenje ugovorne obaveze. godine do završetka gradnje iznose po 900.12.1992.000. 435/03 od 04.6. prvotužilac u svojstvu naručioca i tuženi u svojstvu izvođača radova zaključili su Ugovor o gradnji i finansiranju sportske dvorane dana 23.2004. Takav zaključak sudovi su doneli na osnovu činjenice utvrđene na osnovu nalaza i mišljenja veštaka da je uplatom u iznosu od 890.03. te prema tome ni ugovorna strana zbog čega je njegov zahtev za isplatu utuženog iznosa neosnovan. U toku 1992.1992. godine do isplate i po 900. do 5-og u mesecu.

1. 5470/94 od 16. Iz obrazloženja: Nižestepeni sudovi su stanovišta da tužilac nije otkazao postojanje obligacionog odnosa sa tuženim po osnovu naknade za isporučene mu lekove.11. Zakona o obligacionim odnosima. tužena Apotekarska ustanova tako primljenu robu nije nikada vratila tužiocu. 3. Ona je uredno potpisala sve otpremnice koje su joj po tom osnovu ispostavljene.. Po tom osnovu tuženoj Apotekarskoj ustanovi su isporučeni i lekovi sa pozitivne liste koja je u njeno ime i za njen račun platio Republički zavod za zdravstveno osiguranje. Osim toga. svi lekovi sa pozitivne liste neposredno su isporučeni tuženoj Apotekarskoj ustanovi "Z. u vezi čl. Rev. 296. Ta obaveza tužene Apotekarske ustanove ne može se isključiti ni činjenicom da je glavni dug . Ovo iz razloga. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. Stoga je odbijen tužbeni zahtev za naknadu dospele zatezne kamate nastale u plaćanju glavnog duga koji je u ime tužene izmirio Republički zavod za zdravstveno osiguranje.2003. Na taj način. st. odredbom stava 2. 26.02. Prev. st. Predmet ovog spora je zahtev za isplatu zatezne kamate zbog docnje u plaćanju cene za lekove sa pozitivne liste. To plaćanje je izvršeno od strane Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje. Nesporna je činjenica da su tužilac i tuženi Apotekarska ustanova u stalnim poslovnim odnosima kupovine i prodaje lekova iz proizvodnog asortimana tužioca... 3. Iz tog razloga nižestepeni sudovi su zauzeli stanovište da na strani tužene Apotekarske ustanove nema pasivne legitimacije u ovom sporu. 42. čak i kada se dužnik protivi tom ispunjenju. 148. Stoga je saglasno odredbi čl. smatra se da je tužena preuzimanjem lekova sa pozitivne liste prihvatila i ponudu tužioca za zaključenje kupoprodajnog ugovora po tom osnovu.1994. Zakona o obligacionim odnosima tužena Apotekarska ustanova obveznik plaćanja kupoprodajne cene za već joj isporučene lekove sa pozitivne liste. Vrhovni sud nalazi da je ovakvo stanovište nižestepenih sudova zasnovano na pogrešnoj primeni materijalnog prava. godine) Ugovorni odnos između dva lica ne proteže se na ugovorni odnos jednog od njih i trećeg lica. Zakona o obligacionim odnosima. a shodno odredbi čl. Šta više. Prema tome. U slučaju kada dužnikovu obavezu u visini glavnog duga ispuni treće lice. (Vrhovni sud Srbije. a ne tužene Apotekarske ustanove "Z. preuzimanjem isporučenih lekova sa pozitivne liste tužena Apotekarska ustanova je saglasno odredbi čl.dospelu kupoprodajnu cenu umesto nje platio Republički zavod za zdravstveno osiguranje. 568/02 od 05. Beograd. Stoga je Apotekarska ustanova "Z" obveznik i dospele zatezne kamate za plaćenu kupoprodajnu cenu za isporučene joj lekove sa pozitivne liste bez obzira što je taj dug tužiocu izmiren od strane trećeg lica .OBLIGACIONO PRAVO 280. Međutim.. st. tada je obveznik za isplatu zakonske zatezne kamate dužnik a ne to treće lice. što je saglasno odredbi čl.147 - 281. sve lekove primljene po tom osnovu ista je preuzela bez primedbi i potom stavila u promet. Prema tome. istog člana je propisano da je poverilac dužan primiti ispunjenje od svakog lica koje ima pravni interes da obaveza bude ispunjena. Naprotiv. 1. 43. Zakona o obligacionim odnosima dopušteno da obavezu umesto dužnika ispuni i treće lice.Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje. st.". Naime. po tom osnovu zasnovala kupoprodajni odnos sa tužiocem. obligacioni odnos za isporučene lekove sa pozitivne liste Apotekarskoj ustanovi je zasnovan između tužioca i tog pravnog lica.". godine) . .

88 dinara. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju. Zakona o obligacionim odnosima) 284. trećeg ne obavezuje.468.. 6310/97 od 28. godine) 282.12. podneo žalbu koju nije potpisao. U postupku pred Trgovinskim sudom doneta je presuda kojom tužilac u ovom sporu nije bio zadovoljan. Činjenica da je advokat propustio da podnese urednu žalbu. zbog čega je presuda protiv njegovog klijenta postala pravnosnažna i izvršna.386. OPŠTA NAČELA – PROUZROKOVANJE ŠTETE (Čl. 154 – 157. u kom postupku je tužbu podnelo preduzeće "BB" protiv tuženog "AA".04. Obećanje učinjeno drugom da će treći nešto učiniti ili propustiti. (Vrhovni sud Srbije. Rev. tuženi je nakon izvršenih radnji vršio fakturisanje usluga. radi naplate duga. Zakona o obligacionim odnosima) Kad neko ugovori u svoje ime potraživanje u korist trećeg. treći stiče sopstveno pravo prema dužniku. godine) 283. tuženi u ovom sporu je. imajući u vidu da je tuženi zastupao tužioca u različitim predmetima. parnične stranke su imale dugogodišnju saradnju. ako nije šta drugo ugovoreno ili ne proizilazi iz okolnosti posla. Rev. Posle donošenja presude Trgovinskog suda u B..OBLIGACIONO PRAVO UGOVOR U KORIST TREĆEG LICA (Čl. zakonski zastupnik tu. tužilac je ukupno isplatio tuženom 100. a obećavalac odgovara za štetu koju bi drugi pretrpeo zbog toga što treći neće da se obaveže ili da izvrši ili propusti određenu radnju. U toku postupka pred Trgovinskim sudom. Protiv ove presude. 149 – 153. a tužilac je usluge uredno plaćao sve do donošenja presude. Nije sporno ni da je tuženi advokat zastupao tužioca pred Trgovinskim sudom u B.148 - .125. 6935/98 od 15. (Vrhovni sud Srbije.1998. tužioca u ovom sporu. Na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Trgovinskog suda sprovedeno je izvršenje na sredstvima preduzeća "AA" u ukupnom iznosu od 4. ne stvara sama po sebi pravo klijenta na naknadu štete u vidu iznosa koji je isplatio zbog izgubljene parnice i iznosa koji je platio advokatu na ime zastupanja.1999.00 dinara. pa je Trgovinski sud žalbu odbacio kao nepotpunu zbog toga što žalba ne sadrži ni potpis niti pečat žalioca. kao punomoćnik "AA". Za izvršene usluge zastupanja u predmetima Trgovinskog suda u B.

Po shvatanju ovog suda. u iznosu od 100. prema navodima zakonskog zastupnika tužioca. a činjenica da zbog propusta tuženog tužiocu nije omogućeno da viši sud raspravlja o njegovoj žalbi ne znači da bi tužilac u žalbenom postupku i uspeo. tužiocu pričinio štetu u visini troškova koje je tužilac isplatio tuženom.00 dinara sa kamatom. tužilac je s tim radnjama bio saglasan i nakon fakturisanja je za njihovo preduzimanje isplatio tuženog. Taj uslov proizlazi iz odredbe člana 154. žalba je osnovana. U takvoj situaciji tužilac nije dokazao da je radnja tuženog bila tipična za nastanak štete u konkretnom slučaju. odnosno da li je žalba osnovana. Iz rečenog sledi zaključak da tuženi nije u obavezi da tužiocu isplati iznose za koje tužilac tvrdi da predstavljaju štetu zbog nepostupanja tuženog.149 - .00 dinara. a navedeni iznos je isplaćen tuženom za preduzete pravne radnje. na koje tužilac nije imao primedbe. (Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu. Tuženi je preduzeo pravne radnje. tužilac nije dokazao postojanje uzročne veze između radnje tuženog i štete za koju je tvrdio da je pretrpeo. dok je u preostalom delu odluka pravilna. s obzirom na to da tužilac nije dokazao postojanje uzročne veze između radnje tuženog i eventualne štete. Tuženi nije u obavezi da tužiocu isplati ni iznos od 100. celokupan odnos između parničnih stranaka treba posmatrati i u svetlu činjenice da je tužilac isplaćivao tuženom troškove za zastupanje po preduzetim radnjama u postupku pred Trgovinskim sudom. u konkretnom slučaju postoji niz povezanih zbivanja. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata i nesumnjivo ne može biti reči o iznosu na koji bi tužilac imao pravo.125. a dva ne. Ove činjenice ukazuju na to da tužilac nije dokazao da je radnja tuženog bila opredeljujuća i tipična za nastanak štete. kako je to pravilno odlučio prvostepeni sud u stavu drugom i trećem izreke pobijane odluke.125. i dalje nalazi kod tužioca. Prvostepeni sud je delimično usvojio tužbeni zahtev. odluka u delu u kome je usvojen tužbeni zahtev za iznos od 100. preduzeće "BB" je pred Trgovinskim sudom podnelo tužbu protiv tužioca radi isplate iznosa za robu koja se. Naime.00 dinara zasnovana je na pogrešnoj primeni materijalnog prava. ukazuje na to da i u situaciji da je postojala šteta postoji više uslova i uzroka za nastanak eventualne štete. a teret dokazivanja leži na strani koja tvrdi da je oštećena.2011. shodno članu 7. Tuženi je žalbu predao u četiri primerka.125. Stoga uzročnost mora biti predmet dokazivanja. Upravo postojanje poslovnog odnosa tužioca i trećeg lica. Međutim. odbivši tužbeni zahtev preko navedenog iznosa uz obrazloženje da prvostepeni sud opšte nadležnosti ne može odlučivati o tome da li je presuda Trgovinskog suda valjana. Na tužiocu je zato i ležala obaveza dokazivanja postojanja uzročne veze između štete i postupanja tuženog. godine) . U konkretnom slučaju tužilac je tvrdio da je štetu u utuženom iznosu pretrpeo propuštanjem tuženog da podnese žalbu sa propisanom obaveznom sadržinom. po osnovu kog je tužilac obvezan na isplatu određenog iznosa.06. Po oceni Apelacionog suda. s tim što su dva bila potpisana i overena pečatom.OBLIGACIONO PRAVO žioca i tuženi su se dogovorili da se na presudu uloži žalba. i 8. Pre svega. koja se ogleda u propustu tuženog da podnese potpisanu i overenu žalbu. Osnovni uslov deliktne odgovornosti jeste postojanje uzročnosti. Protiv takve presude tuženi je izjavio žalbu. ZOO. Pored toga. Po navedenoj tužbi doneta je presuda i tužilac u ovom sporu je obvezan na isplatu iznosa koji je bio i predmet izvršenja. zaključivši da je tuženi u svojstvu punomoćnika očiglednom nepažnjom. Tužilac u predmetnom sporu zahteva naknadu štete koja je nastala usled propusta tuženog da preda urednu žalbu. što upravo ukazuje na jedan adekvatan odnos zastupanja tuženog. Gž 5378/10 od 16. iz čega sledi zaključak o nepostojanju obaveze tuženog na povraćaj naknade isplaćene po osnovu zastupanja.

OBLIGACIONO PRAVO 285. jer je sam odgovoran za njen eventualni nastanak. godine.12. Od toga zavisi i odluka o kamati. 7431/11 od 16. prema članu 155. te će od tužioca zatražiti dokaze na okolnost isplate računa trećim licima. U ponovljenom postupku prvostepeni sud će postupiti po primedbama iz ove odluke.150 - . a eventualno i ekonomski iskorišćavati davanjem stvari drugome na korišćenje uz naknadu. a koji se tiču troškova dorade i analize predmetne robe. činjenično stanje nije potpuno utvrđeno.00 dinara sa kamatom i troškovima postupka. koju je uvažio drugostepeni sud i za tu odluku istakao sledeće razloge: Zbog nepravilne primene materijalnog prava. Iz obrazloženja: Presudom prvostepenog suda obavezan je tuženi da tužiocu na ime naknade štete plati 869. Iz obrazloženja: Ugovor koji je zaključen od neovlašćenog lica. Zakona o obligacionim odnosima šteta je definisana kao umanjenje nečije imovine (ako je reč o običnoj šteti koju tužilac potražuje). Pravo vlasnika stvari da traži predaju stvari od lica koje je drži i koristi bez pravnog osnova ne zastareva. Šteta je definisana kao umanjenje nečije imovine. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda Pž. kao što se ne gasi ni pravo na isticanje ništavosti. godine. pod uslovom da je to umanjenje na pouzdan i stvaran način utvrđeno. . Lice koje svoje pravo godinama ne vrši. u kom smislu je nepravilno primenjeno materijalno pravo. Tek od momenta plaćanja istih troškova možemo govoriti o umanjenju imovine i šteti koju je tužilac pretrpeo. Međutim. U prvostepenom postupku nije na pouzdan i siguran način utvrđena činjenica nastanka umanjenja tužiočeve imovine po tom osnovu odnosno nema dokaza da je i kada tužilac troškove stvorene krivicom tuženog platio trećem licu.11.2003. samo je odgovorno što u tom periodu nije bilo u posedu sopstvene stvari.2011. godine) 286. Tuženi je blagovremeno izjavio žalbu. niko ne može ostvariti korist iz nevršenja svog prava. Nesumnjivo je priloženim i izvedenim dokazima utvrđeno da su za tužioca nastali troškovi koje potražuje tim delom zahteva. Tužba za iseljenje i tužba za naknadu štete podnete su 2006. što je nije moglo koristiti. pa vlasniku stvari koji je duži vremenski period propuštao da traži predaju svoje stvari ne pripada naknada štete u vidu naknade za korišćenje. godine i nadalje. U prvostepenom postupku nije na pouzdan način utvrđeno kada je ista šteta nastupila niti je to učinjeno nespornim takođe na siguran i pouzdan način.360. pa je odluku u tom delu valjalo ukinuti. kao što je zabranjeno i vršenje prava protivno cilju zbog koga je ono zakonom ustanovljeno ili priznato. Iz nevršenja sopstvenog prava se ne može ostvariti korist. zaključen je 1992. Naknada se traži za period od 1. Ali.

Na taj način tuženi je svojim protivpravnim ponašanjem tužiocu uzrokovao štetu u visini vrednosti založenih stvari . iako je znao da ova roba korisnika kredita nije uskladištena. i 158. u datim okolnostima. Zato. a izmakla dobit u sprečavanju povećanja nečije imovine . da postoji štetna radnja. izdao skladišnicu sa založnicom. a dokaz su brojni slični sporovi pred sudovima Republike Srbije.OBLIGACIONO PRAVO U konkretnom slučaju.2011. Pojam krivice za štetu nastalu u međusobnom privrednom odnosu ne vezuje se samo za postojanje svesti i volje štetnika da svojom radnjom prouzrokuje štetu oštećenom. Pored toga. niti u momentu dospelosti kredita. neophodno je postojanje opštih uslova za naknadu štete tj. kao uzroka i štete kao posledice štetne radnje član 154. Međutim.03. Stvarna šteta ogleda se u umanjenju nečije imovine. već se postojanje krivice procenjuje u odnosu na stepen pažnje koji se očekuje od dobrog privrednika u datim okolnostima. niti u trenutku izdavanja skladišnice. 795/11(1) od 09.151 - .500. sam tužilac bi sprečio da za njega nastane šteta zbog nekorišćenja prostora.član 155. pored oštećenog i štetnika. kao skladištar. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. potrebno je da je šteta nastala.00 tona merkantilne pšenice koja je bila predmet zaloge. ako je dobit izostala. već se postojanje krivice procenjuje u odnosu na stepen pažnje razumnog i pažljivog čoveka. poseban uslov za odgovornost po osnovu naknade štete je postojanje krivice. Prvostepeni sud je u konkretnoj situaciji pravilno zaključio da postoji kako opšti. u datim okolnostima. 6634/10 (1) od 03. Pž. U građansko-pravnom smislu. koji je protivpravan i koji je štetu prouzrokovao. Pod štetnom radnjom podrazumeva se činjenje (ili nečinjenje – propust). Zakona o obligacionim odnosima. godine) 287. pa i za period za koji se naknada traži. Iz obrazloženja: Da bi postojala odgovornost za naknadu štete po osnovu krivice. nakon nevraćanja kredita o dospelosti od strane korisnika kredita realizuje založno pravo na predmetnoj robi. Zakona o obligacionim odnosima. pojam krivice ne vezuje se samo za postojanje svesti i volje štetnika da svojom radnjom prouzrokuje štetu oštećenom.02. s obzirom da se ista založena merkantilna pšenica nije nalazila kod tuženog kao skladištara. ona bi bila posledica tužiočevog nečinjenja. takvi uslovi su se stekli. nakon postizanja sporazuma u Dejtonu.9. tužilac ima sedište na teritoriji Bosne i Hercegovine i može se prihvatiti da mu određen vremenski period nisu bili dostupni sudovi Republike Srbije radi ostvarivanja prava sudskim putem. a u privrednim odnosima u odnosu na stepen pažnje koji se očekuje od dobrog privrednika. tako i poseban uslov za zasnivanje odgovornosti tuženog za štetu koju tužilac trpi. godine) . kao i uzročna veza između štete i štetne radnje. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. kao potvrdu da je korisnik kredita u njegovom skladištu lagerovao 9. godine. s obzirom da je zbog ponašanja tuženog bio sprečen da.2011. Šteta tužioca ogleda se u umanjenju njegove imovine za vrednost založenih stvari. Protivpravno ponašanje tuženog sastoji se u tome da je.000 kg merkantilne pšenice roda 2002. dok je uzročna veza odnos između štetne radnje. Blagovremenim vršenjem prava.500. Pž.

već je potrebno dostaviti i druge dokaze (tj. kao i opredeljeni iznos po osnovu naruženosti. da je osnovano njegovo potraživanje na ime naknade materijalne štete zbog oštećenja vozila. Imenovana tužilja trećeg reda nije pristupila medicinskom i neuropsihijatrijskom veštačenju radi utvrđenja bitne činjenice . zaposleni koji je odbio da radi kod poslodavca kod koga je u radnom odnosu da bi radio "na crno" nema pravo na naknadu štete zbog izgubljene zarade i drugih primanja. u odsustvu drugih dokaza (izvoda o prometu na tekućem računu treće tužilje.visina njenog ličnog dohotka u mesecu u kome je bila sprečena za rad zbog posledica povređivanja u predmetnoj saobraćajnog nezgodi. u kom iznosu je potraživanje.152 - . čije je utvrđenje tražio. . godine) 289. prema nalazu i mišljenju veštaka saobraćajne struke. Tužilac drugog reda tužbom je tražio da se utvrdi kao osnovano njegovo potraživanje na ime naknade nematerijalne štete zbog pretrpljenih fizičkih bolova u naznačenom iznosu i zbog pretrpljenog straha u drugoopredeljenom iznosu. Na utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo i izveo pravilan zaključak da nisu osnovana potraživanja tužioca prvog reda na ime materijalne štete i potraživanje tužilje terćeg reda na ime izgubljene zarade. 269/11 od 19. s obzirom da isti nisu dokazali bitnu činjenicu da je u visini koju su tražili materijalna šteta zaista i nastupila za svakog pojedinačno. i utvrđeno.2011.05. dok je tužilja trećeg reda tražila da se utvrdi njeno potraživanje prema tuženom na ime naknade nematerijalne štete zbog pretrpljenih fizičkih bolova u navedenom iznosu i zbog pretrpljenog straha u iznosu od 50. po tom osnovu ostao određeni dug prema tužiocu prvog reda. Tužilja trećeg reda nije u toku postupka dostavila adekvatne dokaze iz kojih bi se sa sigurnošću utvrdila bitna činjenica .OBLIGACIONO PRAVO 288. izveštaja lekara o trajanju bolovanja.2006.intenziteta i trajanja pretrpljenog bola i straha. Da bi se ustanovila bitna činjenica . nije dovoljan dokaz za utvrđenje činjenice da je šteta koju potražuje zaista u tom iznosu i nastupila.nastupanje materijalne štete po osnovu izgubljene dobiti usled privremene sprečenosti za rad zbog povređivanja . Iz obrazloženja: Tužilac prvog reda tužbom traži na ime naknade nematerijalne štete navedeni iznos po osnovu umanjenja životne aktivnosti.00 dinara.500. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda.). sa zateznom kamatom od dana presuđenja pa do isplate. Naime. Na ime naknade materijalne štete na vozilu tužilac prvog reda traži i navedeni iznos sa kamatom od 18. izdata od strane poslodavca. listu bolovanja i izveštaj o prometu po tekućem računu preko koga se vrši isplata zarade). trećenavedeni iznos po osnovu pretrpljenog straha. Potrvda o visini primanja.01. godine pa do isplate.000. Bez obzira što mu je radni odnos nezakonito prestao iz formalnih razloga. Pž. a shodno nalazu i mišljenju veštaka saobraćajne struke. drugonaznačeni iznos po osnovu pretrpljenih fizičkih bolova.00 dinara po osnovu naknade materijalne štete zbog izgubljene zarade.nije dovoljan dokaz samo potvrda poslodavca o visini primanja. u konkretnom slučaju tužilac prvog reda nije dokazao. kao i iznos od 22. itd. imajući u vidu da mu je tuženi u pretežnom delu isplatio štetu koja je nastupila na vozilu i da je.

stav 1. Imajući u vidu da je rešenjem Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika od 27. na bazi nalaza i mišljenja sudskog veštaka. stav 1.2002.2002.2010. na osnovu svoje odluke. on je sopstvenom krivicom prouzrokovao svoje stanje nerada kod poslodavca pa i nezavisno od toga što je poništeno njegovo rešenje o prestanku radnog odnosa.2010. godine) 290. Gž. stav 2. u vezi člana 154.09. Pravo na rentu ima zaposleni koji je zbog povrede na radu potpuno izgubio radnu sposobnost i zato ostvario pravo na invalidasku penziju. Međutim. i to ne samo na taj način što je neopravdano odsustvovao sa posla do donošenja rešenja (pa tako i provocirao njegovo donošenje koje je poništeno zbog formalnih nedostataka). ukoliko ne dokaže da je šteta nastala bez njegove krivice . da bi ostvario veću zaradu po osnovu rada "na crno". godine) .04.04. odgovorno lice dužno je plaćati povređenom određenu novčanu rentu. koja nesposobnost je nastala kao posledica povrede za vreme vršenja vojne službe. već je njegova volja bila i da ne radi kod tuženog poslodavca. 1 2156/10 od 30. pa i u pogledu odluke o kamati koja deli sudbinu glavnog potraživanja.153 - .2002. godine tužilac oglašen trajno nesposobnim za službu u Vojsci Jugoslavije. dok za to postoje zakonski uslovi. te da je iz ocene i mišljenja lekarske komisije od 18. U toj situaciji tužilac nije ostvario zaradu. drugih primanja i neuplaćenih doprinosa. što bi govorilo o materijalnoj odgovornosti tuženog poslodavca primenom odredbe člana 172. Zakona o obligacionim odnosima. Ako povređeni zbog potpune ili delimične nesposobnosti za rad gubi zaradu ili su mu se potrebe trajno povećane ili su mogućnosti njegovog daljeg razvijanja i napredovanja uništene ili smanjene. stav 1. našao da je tužena u obavezi da isplati preostalu razliku između plate koju bi tužilac ostvario da nije došlo do povređivanja tužioca i njegovog penzionisanja po redovnom toku stvari i invalidske penzije koju je ostvario. niti su mu uplaćeni doprinosi kod tuženog poslodavca njegovom krivicom. zbog male plate. Zakona o obligacionim odnosima. radi kod drugog poslodavca odn. pa je njegovo potraživanje u celosti neosnovano. (Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu. godine tužiocu priznato pravo na invalidsku penziju počev od 19.OBLIGACIONO PRAVO Iz obrazloženja: Kada zaposleni.12. Iz obrazloženja: Šteta je umanjenje nečije imovine i sprečavanje njenog povećanja – član 155. kao naknadu za tu štetu član 195.09. Gž. taj kauzalni neksus prekinuo je sam tužilac svojim ponašanjem. kao i budući mesečni iznos na ime rente. rešenje o prestanku radnog odnosa je poništeno. godine. Zakona o obligacionim odnosima. Zakona o obligacionim odnosima. 1 961/10 od 08. kod koga je u radnom odnosu. Ko drugome prouzrokuje štetu dužan je da mu je naknadi. tada nema pravo na naknadu štete po osnovu izgubljene zarade. Naime.član 154. to je pravilno prvostepeni sud. (Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu. poslodavaca "na crno" ostvaruju ći zaradu i istovremeno odbije poziv za rad od poslodavca kod koga je u radnom odnosu.

Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je pravilno. Tuženik je. godine bila otežana komunikacija sa Slovenijom. na osnovu nespornih navoda stranaka i ocene izvedenih dokaza. Kožice od viška mužjaka i krzna od nekih ženki koje nisu bile za priplod prodavali su preko istog Udruženja i to u Nemačkoj i Italiji.154 - . godine. Nisu nastavili sa uzgajanjem činčila posle pomora jer je još od 1990. nije u posedu stvari dužnika . godine.03. godine ali u toku iste nisu dokazali da su taj vid štete pretrpeli. Presuda je postala pravnosnažna 18. Na teritoriji tadašnje Jugoslavije pre 1991.1996. Žalba tužilaca nije osnovana. kao proizvođač hrane od koje su činčile uginule.septembra meseca 1996.zbog agensa koji potiče iz nje . uzeo za utvrđeno da su tužioci na svojim farmama uzgajali južnoameričke činčile. To je i utvrđeno Presudom nadležnog Opštinskog suda od 13. Cilj im je bio da te farme uvećaju radi ostvarivanja dobiti. godine (u vezi sa čim tuženi tvrdi da se radi o pravu zadržavanja).06. kako proizilazi iz spisa. nužna pretpostavka je da je on već bio u njenom posedu. Da bi poverilac dospelog novčanog potraživanja realizovao svoje pravo zadržavanja dužnikove stvari. (Iz Presude Apelacionog suda u Kragujevcu. pravnosnažnom delimičnom presudom ovog suda od 30. godine) 292. godine odbijanjem žalbe tuženog .zakupca. Zakupodavac poslovnog prostora.ovde tužioca. zaista je među strankama bio u toku spor za utvrđenje da je ugovor o zakupu raskinut. pa na osnovu istog pravilno nalazi da je zahtev tužilaca za naknadu izmakle koristi u celosti neosnovan. 341/10 od 23.2010. godine. Ti iznosi predstavljaju naknadu stvarne materijalne štete koju su tužioci pretrpeli. a one su pre pomora postojale samo u Sloveniji. kao poverilac obaveze plaćanja zakupnine. U vreme kada tužilac navodi da su stvari nestale . a na ime uginulih činčila. obavezan da im materijalnu štetu isplati.1996. po prirodi stvari. Tom presudom je utvrđena obična šteta koja se ogleda u gubitku njihovog konkretno određenog broja. Ovako utvrđeno činjenično stanje nesumnjivo proizilazi iz dokaza u spisima predmeta na koje se prvostepeni sud poziva. nije dokazao.2006. . Pre pomora o tome nisu imali zaključene ugovore sa trgovcima krzna niti su pružili dokaz o njihovoj realizaciji.01.10.uginule.02. tužilac je mora i dokazati u vidu sprečavanja povećanja iste. da su hranu nabavljali kod tuženika kao i da im je tuženi u dva navedena navrata isporučio hranu od koje su . Tužioci su ih nabavljali preko Udruženja iz Slovenije i u prvo vreme od njih dobijali i hranu. postojalo je tržište činčila. radi dobijanja kvalitetnog krzna. Iz obrazloženja: Tuženi svoju tvrdnju o vršenju prava zadržavanja. a ne da je samovoljno oduzeo. Za ostvarenje naknade štete u vidu izmakle koristi. Gž.2003.OBLIGACIONO PRAVO 291. Tužioci su tužbeni zahtev na ime izmakle dobiti preinačili u toku parnice podneskom od 10.

i to po polisi koja je važila u vreme nastanka saobraćajne nezgode. tužilac je pretrpeo strah. Ako tuženi nije držao prostor. sud će voditi računa o značaju povređenog dobra i cilju kome služi ta naknada.nema njegove odgovornosti za pričinjenu stvarnu štetu tužiocu.155 - . godine) 293.na osnovu pravnosnažne presude sproveden postupak prinudnog izvršenja radi primopredaje poslovnog prostora koji je bio predmet zakupa. a tuženi nije dokazao da u smislu člana 154. prvostepeni sud je utvrdio da je za saobraćajnu nezgodu. pa nije ni dokazao da je imao ovlašćenje da ih zadrži sve dok mu to potraživanje ne bude isplaćeno. uz prethodno obaveštavanje dužnika o nameri da izvrši prodaju kako je to predviđeno članom 289. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. Imenovani.09. pa i njegovog pravnosnažnog okončanja.OBLIGACIONO PRAVO Na osnovu činjenice da se u vreme nestanka robe među strankama vodio spor o raskidu ugovora i zahtevu za iseljenje tužioca. koji je izazvao saobraćajnu nezgodu. Zaključak prvostepenog suda da.2010.nije ih ni mogao zadržati pozivajući se na svoje zakonsko pravo. a imajući u vidu i zaključak da bi se eventualni propust vozača mogao odnositi na prekoračenje brzine od 1. pa kako on iste nije dokazao (istovremno. ne može se prihvatiti navod tuženog da tužilac nije koristio predmetni poslovni prostor. u smislu člana 155. ovo pravo bi ga samo ovlastilo da stvar proda radi naplate svog potraživanja iz njene vrednosti. u konkretnom slučaju. a ako već stvari nije držao . Tuženi nije dostavio dokaze da je držao stvari tužioca. a tuženi je preuzimanje tih stvari učinio nespornim) proizilazi da je prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo kada je odbio zahtev tužioca da se utvrdi njegovo potraživanje u odnosu na stečajnu masu. Zakona o obligacionim odnosima. ali i o tome da se njome ne pogoduje težnjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i društvenom svrhom. ali da bi u tom slučaju jedino samo oštećenje na vozilu bilo neznatno manje. koju je izazvao osiguranik tuženog. nije bilo osnova za usvajanje prigovora o podeljenoj odgovornosti i umanjenje visine tužbenog zahteva po tom osnovu je pravilan. kao i o visini njene naknade.prema utvrđenju prvostepenog suda . jer je . Naime. u kojoj je tužilac zadobio telesne povrede. Pri tome. . a ne i da stvari samovoljno preuzme i zadrži za sebe slobodno sa njima raspolažući. Na osnovu nalaza i mišljenja sudskih veštaka ortopedske i neuropsihijatrijske struke. Iz naznačenog Zapisnika o uviđaju i Nalaza i mišljenja veštaka saobraćajno-mašinske struke. bio je osiguranik ovde tuženog. kao svog dužnika po osnovu zakupnine. prvostepeni sud je zaključio da tužiocu pripada novčana naknada nematerijalne štete za pretprljene fizičke bolove i duševne bolove. fizičke i duševne bolove. kriv imenovani osiguranik tuženog. Iz obrazloženja: Nakon zadobijene povrede u saobraćajnoj nesreći. Neosnovani su žalbeni navodi tuženog da prvostepeni sud nije dao razloge zbog kojih nije prihvatio prigovor podeljene odgovornosti. kao i za strah u smislu člana 200. onda nije ni mogao biti u državini stvari koje su se u njemu nalazile. Osim toga.25 km/h u odnosu na opšte ograničenu brzinu kretanja u gradskim uslovima od 60 km/h. teret dokazivanja ovih činjenica bio je na strani tuženog. Tužilac je očigledno bio u posedu prostora u vreme spora. istog Zakona . u postupku veštačenja je utvrđena vrednost nedostajućih stvari. Prilikom odlučivanja o zahtevu za naknadu nematerijalne štete. Pž. jer nije dokazao da je u vezi sa tim stvarima vršio pravo koje mu po Zakonu pripada. 3890/2010 od 02. Zakona o obligacionim odnosima. Zakona o obligacionim odnosima imovina tužioca umanjila se za vrednost nedostajućih stvari čija visina je utvrđena u postupku veštačenja.

povrede ugleda. zbog čega je snabdevanje vodom nejednako. u smislu člana 156.član 200. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. dosuditi pravičnu novčanu naknadu. sud će voditi računa o značaju povređenog dobra i cilju kome služi ta naknada. Istim nalazom je utvrđeno i da su ti radovi provedeni i obavljeni bez validnih projekata i bez odgovarajuće dozvole nadležnog organa. čime su poboljšali svoj položaj i dobili bolje snabdevanje vodom. u kom svojstvu izvodi određene radove na vodovodnoj mreži u cilju boljeg i ravnomernijeg snabdevanja korisnika. a naročito jačina bolova i straha i njihovo trajanje to opravdava. iz koga je – prihvativši ga kao stručnog i dokumentovanog . Zakona o obligacionim odnosima. časti. . Ustanovljeno je da postoji više zona tj. 3955/2010 od 15. ali da je osnovni motiv i namera prvotuženog da se time izvrši ujednačavanje snabdevanja vodom korisnika.član 155. tako su prethodno i izvođeni radovi na rekonstrukciji vodovodne mreže. kao i u njenom odsustvu . Zakona o obligacionim odnosima. mora postojati protivpravnost u radnjama tuženog Javnog komunalnog preduzeća koji gazduje javnim vodovodom: mora se ustanoviti da tuženi zlonamerno svojim aktivnostima. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je izvedenim dokazima utvrdio da je ovde prvotuženi . Pž. kao i nanošenje drugome fizičkog ili psihičkog bola ili straha (nematerijalna šteta) . Za pretrpljene fizičke bolove. godine) 294. Stavom 2. više visinskih kota. istog člana propisano je da će.156 - .član 200. pa i rekonstrukcijom vodovodne mreže. na koju su se prenavezali ovde tužioci. što po oceni ovog suda jeste jedna od uloga prvotuženoga ili pravo svih korisnika javnog vodovoda.07. ako nađe da okolnosti slučaja. Zakona o obligacionim odnosima. za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti. i to ne samo kada vode ima dovoljno na nivou grada. Zakona o obligacionim odnosima. smrti bliskog lica. naruženosti. nezavisno od naknade materijalne štete.2010. slobode ili prava ličnosti.član 178. sud će. Iz tog razloga je prvotuženo Komunalno preduzeće izvodilo radove na rekonstrukciji vodovodne mreže. Krivica postoji kada je štetnik prouzrokovao štetu namerno ili nepažnjom .OBLIGACIONO PRAVO Na spornu okolnost utvrđenja visine nematerijalne štete prvostepeni sud je izveo dokaz medicinskim veštačenjem. Zakona o obligacionim odnosima. stav 2.član 158. kao i za strah. kao i o visini njene naknade. U slučaju udesa izazvanog motornim vozilom u pokretu. Po nalazu veštaka. Prilikom odlučivanja o zahtevu za naknadu nematerijalne štete. već i u letnjim mesecima. Posebno je imao u vidu da istom stranke nisu konkretno prigovorile. ali i o tome da se njome ne pogoduje težnjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i društvenom svrhom . Zakona o obligacionim odnosima.utvrdio visinu nematerijalne štete. stav 1. primenjuju se pravila o odgovornosti po osnovu krivice . koji je prouzrokovan isključivom krivicom jednog imaoca. Relevantne odredbe: Šteta je umanjenje nečije imovine (obična šteta). Za postojanje štete. sprečavanje njenog povećanja (izmakla korist).komunalno preduzeće ovlašćeno da gazduje javnim vodovodom. želi da omogući nezakonito ostvarenje privilegovanog položaja samo jednoj grupi korisnika vodovoda na račun ostalih.

gube iz vida činjenicu da su sve aktivnosti prvotuženoga.da bi se tuženi obavezao na naknadu štete tužiocu neophodno je utvrditi da je došlo do umanjenja njegove imovine ukoliko traži naknadu obične štete ili sprečavanje njenog povećanja.OBLIGACIONO PRAVO Relevantne odredbe: Stavom 1. a u stavu 4. s obzirom na odredbu stava 1. iste odredbe propisano je da se.157 - .01. kao i nanošenje drugima fizičkog ili psihičkog bola ili straha (nematerijalna šteta) . je navedeno da se i u tom slučaju može zahtevati produženje društveno opravdanih mera za sprečavanje nastupanja štete ili za njeno smanjenje. Zakona o obligacionim odnosima . Zbog toga. Stavom 3. postojala jedino ukoliko bi prvotuženi svojim aktivnostima zlonamerno. šteta se reflektuje ne samo po tužioce već i po ostale korisnike javnog vodovoda kojim gazduje prvotuženi. Gž. Relevantne odredbe: Šteta je umanjenje nečije imovine (obična šteta) ili sprečavanje njenog povećanja (izmakla korist). Istovremeno. ako šteta nastane u obavljanju opšte korisne delatnosti za koje je dobijena dozvola nadležnog organa. su to učinili na isti način na koji žele da spreče tužene. u vreme van turističke sezone. u vreme turističke sezone zbog nestašica se i onako pristupa restrikcijama. člana 156. . Zakona o obligacionim odnosima. Iz obrazloženja: Odgovornost tuženog za štetu prouzrokovanu tužiocu opisanim skrivljenim neblagovremenim izvršenjem ugovornih obaveza.na ovu odredbu se može pozvati onaj kome preti znatnija šteta. Bez obzira na odgovornost tuženog po osnovu krivice. nalazom veštaka hidro-struke ustanovljeno je da po tužioce nema značajnijeg ugrožavanja zbog priključenja tuženih na način koji se želi sprečiti. može zahtevati samo naknada štete koja prelazi normalne granice. i sami tužioci koji su se priključili na javni vodovod po rekonstrukciji koju je vršio prvotuženi. (Iz Presude Apelacionog suda u Kragujevcu. u smislu navedene odredbe. ne znači automatski i obavezu tuženog da naknadi svaki iznos koji ovaj navede kao svoju štetu nastalu u označenom periodu.2010. Sa druge strane.sa jedne strane. ukoliko traži naknadu u vidu izmakle dobiti). pa i na rekonstrukciji vodovodne mreže.član 155. te bi ona. U konkretnom slučaju. Pri tome. Zbog toga u aktivnostima prvotuženoga i drugotuženoga nema protivpravnosti koja u konkretnom slučaju stvara osnov za primenu odredbe člana 156. kao i da se uzdrži od delatnosti od kojih proizilazi uznemiravanje ili opasnost štete ako se nastavak uznemiravanja ili štete ne može sprečiti odgovarajućim merama.II 113/2010(2) od 21. oštećeni mora dokazati nastanak i visinu štete u toku postupka i zahtevati njenu naknadu. . hteo da ostvari privilegovan položaj samo jedne grupe korisnika. ni sa tog stanovišta nisu ispunjeni uslovi za primenu člana 156. usmerene na omogućavanje približno jednakog snabdevanja korisnika vodovoda uz približno podjednaku solidarnost svih korisnika prilikom nestašica. Zakona o obligacionim odnosima određeno je da svako može zahtevati od drugog da ukloni izvor opasnosti od koga preti znatnija šteta njemu ili neodređenom broju lica. a posebno u periodu leta odnosno turističke sezone. U tom pravcu u konkretnom slučaju nema dokaza. godine) 295. Sa druge strane. Zakona o obligacionim odnosima (imajući u vidu ove odredbe .

a do čijeg kvarenja je došlo usled isključenja ovog osnivača sa mreže za snabdevanje električnom energijom. lagerovao opredeljene količine jagnjećeg mesa. u ovom slučaju . tužilac. Pž. bez obzira na nesporno zakašnjenje tuženog u izvršenju ugovorne obaveze izgradnje i predaje poslovnog prostora. tužiocu bi se mogla dosuditi naknada samo one stvarne štete koja je za njega zaista nastala odn. stav 2.OBLIGACIONO PRAVO Odgovorno lice dužno je da uspostavi stanje koje je bilo pre nego što je šteta nastala . 8816/09 (1) od 11. kao lice koje je štetu pretrpelo. držalac. kao i na njegovu odgovornost za navedeno zakašnjenje. to je aktivno legitimisano za podnošenje navedenog zahteva lice koje je štetu pretrpelo odn. za štetu koju pričini pas odgovara njegov vlasnik odn. Kako je predmet tužbe zahtev za naknadu štete. aktivno legitimisan da traži njenu naknadu od lica čijim je radnjama ona i prouzrokovana tj. Dva psa . (Iz Rešenja Višeg trgovinskog suda.tuženog. Zakona o obligacionim odnosima. stav 3. s obzirom na utvrđeno činjenično stanje. Stoga. Ovaj drugi je prišao neposredno uz tužilju i počeo je "njušiti" a na to je . Svako lice koje je oštećeno krivicom trećeg lica aktivno je legitimisano da u parnici traži od njega naknadu štete. 6863/09 (2) od 17.2009. Iz obrazloženja: Utvrđeno je sledeće činjenično stanje: Kritičnog dana tužilja je došla do kuće tužene.jedan rase "nemački ovčar" i drugi rase "rotvajler" – slobodno su trčkarala oko njih.član 189.09.2009.11. Po principu objektivne odgovornosti. (Iz Presude Višeg trgovinskog suda. godine) 297. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je pravilno ocenio istaknuti prigovor nedostatka aktivne legitimacije na strani tužioca. u magacinu svog osnivača. godine) 296. u sporu za naknadu štete tužilac je. Zakona o obligacionim odnosima.158 - . izvršenog od strane tuženika kao javnog preduzeća koje se bavi snabdevanjem električnom energijom. Imajući sve to u vidu. Zakona o obligacionim odnosima. pozvonila i u dvorište ušla zajedno su ćerkom tužene koja joj je otvorila vrata. iako tužilac i tuženi nisu bili u neposrednom ugovornom odnosu radi snabdevanja električnom energijom. a čije ostvarenje je sprečeno štetnikovom radnjom ili propuštanjem . To je. Pž. On je. Pri oceni visine izmakle koristi sud uzima u obzir dobitak koji bi se mogao osnovano očekivati prema redovnom toku stvari ili prema posebnim okolnostima. one koja je utvrđena kao umanjenje njegove imovine.član 185.član 189. lice čija je imovina umanjena ili sprečeno njeno uvećanje. Visinu naknade štete utvrđuje sud prema cenama u vreme donošenja sudske odluke kad je u pitanju stvarna šteta .

dok su brigu oko "rotvajlera" vodile tužena i njena ćerka. Do kraja prvog dana po povređivanju bio je šest stepeni. do dolaska hitne medicinske pomoći. Potom je strah bio intenziteta od osam stepeni i trajao je 15-20 minuta. Iza toga. u periodu od dva dana. Muž tužene je drškom od metle udarao psa dok je tužilja rukama pokušavala da čeljusti psa odvoji od svoje noge. Nakon hirurške intervencije bolovi su prva dva postoperativna dana dostizali intenzitet od pet do šest stepeni. prilikom sprovođenja fizikalne terapije. kojom prilikom je zadobila i povrede na kažiprstu desne ruke. iznenada čeljustima uhvatio tužiljinu desnu potkolenicu i počeo da je grize. kada su bolovi nestali u dvočasovnom periodu. a zatim je sledio lokalni tretman ožiljaka koji je trajao šest meseci. istrčala je iz dvorišta. Oba psa na poklon je dobio sin tužene. Kada je uspela da oslobodi nogu. bolovi su šest stepeni. ona je pala na zemlju i na par sekundi izgubila svest da bi se nakon toga suočila sa razjarenim psom koji joj grize desnu nogu. majku (tuženu) i oca. Na kapiji i vratima porodične kuće tužene je stajalo upozorenje "Čuvaj se psa". Ćerka tužilje je pokušala da psa odvoji od tužilje. Infekcije su sanirane u trećoj nedelji po povređivanju.do skidanja zavoja. posebno u večernjim satima i tokom noći. Rane su sanirane nakon više od mesec dana od povređivanja i tada počinje rehabilitacioni tretman u kućnim uslovima a koji je trajao dva meseca. Osećaj bola u potkolenici i stopalu javlja se i sada prilikom jačeg fizičkog napora i na promenu vremena i ovi bolovi su trajne prirode. došlo je do infekcije rane. Od trećeg dana do završetka previjanja bolovi su jačine četiri stepena.159 - . antitetanusne i antibarične zaštita od strane infektologa. javljaju se snovi sa zastrašujućim sadržajima te tužilja trpi duševne patnje i trajno će ih imati. U naredna dva meseca. U septembru mesecu iste godine imala je korektivnu plastično-hiruršku intervenciju na ožiljcima i trpela sekundarni strah od osam stepeni u periodu od 12 dana sve do skidanja konaca. a u narednih pola godine trpela je strah intenziteta od pet stepeni. . međutim. Konci su skinuti nakon 12 dana. Tužilja zatim počinje da trpi sekundarni strah intenziteta devet stepeni u periodu od prve tri nedelje lečenja do saniranja inficirane rane. koji se brinuo oko “nemačkog ovčara”. da bi ovaj strah bio osam stepeni u naredne tri nedelje koliko je trajala parenteralna terapija . koje povrede predstavljaju tešku telesnu povredu koja ne ugrožava život. I pored primarne hirurške obrade i ordinirane antibiotske. su Vlasnici su često puštali pse da slobodno trče dvorištem. fizički bol je i dalje prisutan i to jačine tri stepena u tročasovnom periodu. a zatim su bili jačine četiri stepena sve do završetka previjanja i skidanja konaca. Kao posledica ovog događaja kod tužilje je došlo do gubitka pozitivnog emotivnog odnosa sa tuženom. U vreme napada psa tužilja je trpela primarni strah najvećeg intenziteta od 10 stepeni. pozvala je u pomoć i svoje roditelje.OBLIGACIONO PRAVO ćerka tužene upozorila tužilju da se pazi da ujeda. u trajanju od dva do tri minuta do gubitka svesti. U momentu povređivanja tužilja je trpela fizičke bolove intenziteta od osam do devet stepeni do dolaska u bolnicu i dobijanja lokalne anestezije. Pas je. kidajući delove odeće i mekog tkiva uz već obilato krvarenje. U septembru mesecu iste godine obavljena je hirurška intervencija od strane plastičnog hirurga pod lokalnom anestezijom. Tužilja se lečila od višestruke ujedne rane sa zadnje i prednje strane desne potkolenice kao i desnog kažiprsta. redovnih kontrola i previjanja. praćene otokom i crvenilom potkolenice. U narednom periodu od oko mesec i po dana strah je bio jačine sedam stepeni da bi u naredna dva meseca za vreme kućnog lečenja bio pet stepeni. razvijen je strah od pasa. što se ovoj učinilo nebitnim jer je pse poznavala iz ranijih poseta.

tužena a na osnovu člana 154. motorna snaga potkolenice odn. Neosnovani su i navodi tužene u žalbi da je do ujeda došlo krivicom tužilje. Tužilja nije radila u periodu na koji se odnosi njeno potraživanje. a imajući u vidu da nije od značaja vlasništvo već državina psa. Nema materijalne odgovornosti poslodavca ako prestanak rada zaposlenog nema osnova u njegovim radnjama. godine do opštepoznatih događaja na teritoriji Kosova i Metohija juna meseca 1999. Međutim. stav 3. Prvostepeni sud je pravilno i potpuno utvrdio sve izložene činjenice. Oni za posledicu imaju da je izgled tužilje naružen u srednjem stepenu. Zbog toga nema ni obaveze poslodavca na naknadu štete u vidu izgubljene zarade zaposlenom. pa i u vidu izgubljenog zbog neostvarene zarade.pas nije bio propisno smešten. Dakle. (Iz Presude Okružnog suda u Novom Sadu. Za prestanak rada tužilje nema osnova u radnjama tuženog poslodavca. i člana 174. kada je obavezao tuženu da tužilji na ime pretrpljenih fizičkih bolova i na ime duševnih bolova zbog naruženosti isplati iznose navedene u izreci prvostepene presude . Koža okoline ožiljaka je izmenjenog senzibiliteta i delom sa osećajem utrnutosti. godine) 298.medicinska sestra na Urološkom odeljenju od 1978. nesumnjivo je u toku postupka utvrđeno da je pas bio u državini kao jednoj od držalaca psa. Iz obrazloženja: Utvrđeno je sledeće činjenično stanje: Tužilja je bila u radnom odnosu na neodređeno vreme kod tuženog .pravilno ocenivši i dokaze izvedene u toku postupka.posledična veza između radnje poslodavca ili lica za koga on odgovara i štete kao umanjenja imovine na strani zaposlenog kao oštećenika. i 5. Smanjena je gruba.160 - . skočnog zgloba u lakom stepenu što za posledicu ima trajno umanjenje životne aktivnosti od 5%. 3545/05 od 17. Međutim. pri čemu se ima u vidu da je tužilja mlada ženska osoba.498. izgubljene dobiti. stav 2. potrebno je da postoji uzročno . odn.11. stav 1. godine. već su one nastale potpuno nezavisno od toga. . za konstituisanje materijalne odgovornosti tuženog poslodavca za štetu koju zaposleni trpi na radu ili u vezi sa radom. Dakle. jer je utvrđeno da u smislu člana 12.nije pravilno primenio materijalno pravo Neosnovani su žalbeni navodi kojima se ukazuje da pas pripada imenovanoj ćerki tužene. jer je zbog opštepoznatih događaja bila izbeglo lice. za štetu odgovara držalac psa odn.90 dinara. stav 1. prema navodima tužbe tužilja nije radila u periodu na koji se odnosi njeno potraživanje naknade štete po osnovu izgubljene zarade kod tuženog.2005. Zakona o obligacionim odnosima. Jer. Normativni osnov za ovaj zaključak sadržan je u odredbi člana 172. bitne za presuđenje u ovoj pravnoj stvari. jer se radi o šteti od opasne stvari za koju odgovara njen imalac. Tužilja je za ukupne pružene medicinske usluge po priloženoj listi platila iznos od 21. godine nije bila radno aktivna. koja je to i priznala. Zakona o obligacionim odnosima. pri tome . osetljivi na sunčevu svetlost kao i na hemijsku i mehaničku iritaciju. pa time nije ostvarila standardni učinak ni puno radno vreme kao osnov za isplatu zarade. Odluke o uslovima za držanje i zaštitu domaćih životinja na teritoriji grada . Tada je izbegla na teritoriju uže Srbije i do 2003.OBLIGACIONO PRAVO Na desnoj nozi kod tužilje i kažiprstu postoje ožiljci. Gž. u vezi člana 154.

vlasništvo tužioca.10. prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo dajući za svoju odluku razloge koje prihvata i drugostepeni sud kao u postupku žalbene kontrole. glasnik RS". (Iz Presude Okružnog suda u Beogradu. Pravilno je utvrđena činjenica da su tuženi u svojstvu izdavača odn. i člana 200. 43/2003) . koji je tim vozilom i upravljao. 17. . br. I 1921/09 od 11.161 - .. Iz obrazloženja: Posle donošenja Zakona o prestanku važenja Zakona o javnom informisanjua a pre stupanja na snagu Zakona o javnom informisanju objavljena je sporna informacija tj. 170. Imajući sve to u vidu. stav 1. a (eventualno) uključeni pokazivač pravca na traktoru nije se mogao na vreme uočiti zbog prikolice. Zakona o obligacionim odnosima u vezi sa članom 206. Na prikolici nije bilo svetlosnog signalnog uređaja.za štetu nastalu objavljivanjem netačne informacije se odgovornost urednika i izdavača ceni po opštim pravilima o naknadi štete.2001. Vozač traktora započeo je radnju skretanja u levo na putu M-22 prema svom imanju. (Iz Presude Okružnog suda u Beogradu. kojim je upravljao tuženi i teretni kombi marke "Mercedes" navedenih registarskih oznaka . Ukoliko je sporna informacija objavljena nakon stupanja na snagu Zakona o prestanku važenja Zakona o javnom informisanju ("Sl. pa je on i obavezan na naknadu materijalne štete tužiocu.04. Zato je pravilan zaključak iz ožalbene presude da je potraživanje tužilje po osnovu izgubljene zarade i njen zahtev za uplatu doprinosa nadležnom fondu kao vidovi naknade nematerijalne štete u celosti neosnovan. 11/2001) a pre stupanja na snagu Zakona o javnom informisanju ("Sl. godine) 300. uzrok za to nisu radnje tuženog poslodavca. Dakle.2003. glasnik RS".OBLIGACIONO PRAVO Međutim. Gž. Gž. na taj način nije ustupio pravo prvenstva vozilu "Mercedes" koji je bio u fazi njegovog preticanja i koje se nalazilo u levoj saobraćajnoj traci. istog Zakona. godine. Dakle. 3612/05 od 06.11. vidljivost dobra. već događaji koji su nezavisni od njih. odgovornost tuženih za štetu nastalu objavljivanjem sporne informacije ceni se prema opštim pravilima o naknadi štete: solidarna odgovornost za štetu se zasniva na odredbama člana 154. br. u konkretnom slučaju. Šteta je prouzrokovana vozilom koje je vlasništvo tuženog i isključivo njegovom krivicom. Vremenski uslovi za saobraćaj – kolovoz suv.04. glavnog i odgovornog urednika omogućili objavljivanje spornih podataka i time prouzrokovali povredu ugleda tužioca. dnevna. godine učestvovali su traktor IMT navedenih registarskih oznaka sa prikolicom.2008. Iz obrazloženja: Utvrđeno je sledeće činjenično stanje: U saobraćajnoj nezgodi dana 18. a da se prethodno nije uverio da time neće ugroziti vozila koja se kreću po kolovozu iza njega.2005. godine) 299.

Zakona o obligacionim odnosima.162 - . prvi put je mogao uočiti eventualni levi pokazivač pravca na traktoru u trenutku kada je do sudara preostalo 2.2007. sa tehničke tačke gledišta. 2669/06 od 14.ne bi se mogao zaustaviti ispred prepreke. Za štetu koju je oštećeni pretrpeo ugrizom psa lutalice postoji solidarna odgovornost grada i gradskog javnog komunalnog preduzeća. Čak i da je za radnju izbegavanja sudara izabrao forsirano kočenje do zaustavljanja . Taj stav prihvata i žalbeni sud. Grad Beograd uređuje i obezbeđuje uslove obavljanja komunalnih delatnosti i njihov razvoj …) i člana 39. odlučujući o naknadi nematerijalne štete. stav 2. Iz obrazloženja: Utvrđeno je sledeće činjenično stanje: Zajedno sa svojim navedenim prijateljem. gde je konstatovana laka telesna povreda. Pregledan je na Odeljenju za Urgentnu hirurgiju Instituta za hirurgiju a sledeći dan i u Zavodu.11. prvotuženi jeste svojom odlukom posao uklanjanja pasa lutalica poverio drugotuženom. Gž. ona izvorno predstavlja obavezu prvotuženog. Na osnovu u svemu pravilno i potpuno utvrđenog činjeničnog stanja. Gž. tužilac je taksijem otišao u Urgentni centar radi ukazivanja prve pomoći. poveravajući obavljanje određene komunalne delatnosti javnom preduzeću koje je u tu svrhu i osnovalo. ne oslobađa ove odgovornosti.kao i druge komunalne delatnosti i ostale od opšteg interesa saglasno Zakonu u njegovoj nadležnosti tj. jer samo poveravanje obavljanja ove komunalne delatnosti ne može za prvotuženog biti osnov oslobađanja od odgovornosti. Naime. prvostepeni sud je zauzeo pravilan stav o odgovornosti prvotuženog. 2345/05 od 24. Za navedenu saobraćajnu nezgodu tuženi je proglašen u prekršajnom postupku krivim i kažnjen novčanom kaznom.02. Imajući u vidu utvrđeno činjenično stanje. (Iz Presude Okružnog suda u Novom Sadu. ovde drugotuženi). (Iz Presude Okružnog suda u Novom Sadu. kao osnivač. grad odn. i člana 184. Ovo zbog toga što se grad. Sudar je pravilno pokušao da izbegne levim izmicanjem za koju radnju vozač traktora zbog kretanja skupa ulevo nije ostavio dovoljno prostora. Odluke o uslovima za držanje i zaštitu domaćih životinja na teritoriji grada Novog Sada (… poslove hvatanja i prevoza napuštenih životinja i sakupljanja vrši JKP "Čistoća" … tj.2005. Zbog toga prvostepeni sud pravilno zaključuje da u predmetnoj pravnoj stvari postoji solidarna odgovornost. godine) 301. U neposrednoj blizini ulaza zgrade u kojoj stanuje.2005.03. Primetivši da su mu pantalone na mestu ujeda pocepane i da noga krvari.OBLIGACIONO PRAVO U situaciji kada se vozilo tužioca nalazi u fazi preticanja u levoj saobraćajnoj traci. odredbe člana 2. godine) . godine oko 23 sata i 45 minuta vraćao kući. tužilac se dana 02. napala su ih tri psa lutalice od kojih ga je najveći sa leđa ugrizao za levu nogu. ali je ova obaveza . s obzirom da iz utvrđenih činjenica nesumnjivo proizilazi da je šteta prouzrokovana vozilom koje je vlasništvo tuženog a njegovom isključivom krivicom.1 sekund. Zakona o komunalnim delatnostima (… opština. pravilnom primenom odredaba člana 154. Žalbeni navodi prvotuženog u pogledu njegove pasivne legitimacije i u vezi s tim njegove odgovornosti su neosnovani.suprotno žalbenim navodima stranaka . prvostepeni sud je .pravilno primenio materijalno pravo kada je obavezao tuženog na naknadu materijalne štete tužiocu.

da li je tuženi. Dejstvo sile upotrebljene od strane tužioca nije moglo uzrokovati pad kapije. stvar koja je delovala s povećanim rizikom opasnosti nastanka šte. neposredno pre upućivanja tužioca na radni zadatak. te je izletela iz vođice i pala udarivši tužioca. u situaciji kada je dao radni nalog za rad u ratnim uslovima znajući da je bilo izvesno bombardovanje te da postoji opasnost za život i zdravlje . po oceni drugostepenog suda. na šta se osnovano ukazuje i u žalbi. Graničnik koji se nalazio na stubu ograde više puta je varen zbog pucanja do koga je dolazilo u trenutku dodira sa graničnikom kapije stavljene u pokret. 3178/06 od 19. Težina ove metalne kapije je prema podacima iz prijave o povredi na radu iznosila je 600 kg.OBLIGACIONO PRAVO 302. Za pravilnu primenu odredbe člana 154. Poslodavac. te da je dana 28. pribavio obaveštenje od centra za uzbunjivanje da je u kritično ili blisko vreme nagoveštena (ili) i ostvarena vazdušna opasnost i bombardovanje. zbog čega se on ne može ni delimično osloboditi ove odgovornosti. Zakona o obligacionim odnosima nužno je razjašnjenje ovih okolnosti. da li se to moglo realno očekivati prema redovnom toku stvari s obzirom na učestalost bombardovanja ove lokacije i da li je zadatak na bombardovanoj lokaciji po svojoj prirodi bio neodložan.2007. način na koji je kapija funkcionisala ukazuje da je ista predstavljala opasnu stvar u trenutku stavljanja u pokret. a prema izjašnjenju veštaka oko 320 kg. u slučaju kada je ponašanje oštećenog predvidivo. pa time i opasnost za život i zdravlje.4. Naime. i to onog dela koji je bio zavaren za stub. Gž. Postoji potpuna objektivna odgovornost imaoca opasne stvari u vezi koje je šteta nastala. Naime. Iz obrazloženja: U postupku donošenja ožalbene presude prvostepeni sud je propustio da utvrdi: da li je tužilac i grupa radnika koja je sa njim putovala imala uredno izdat nalog da baš tada obavlja radni zadatak na terenu.snosi rizik obavljanja te opasne delatnosti i odgovaran je za naknadu štete. u situaciji kada je poslodavac dao radni nalog za rad u ratnim uslovima kada je bilo izvesno bombardovanje. (Rešenje Okružnog suda u Beogradu. a uzrok štete otklonjiv.2005. godine došlo do njegovog povređivanja na taj način što je prilikom zatvaranja glomazne metalne pokretne kapije od strane tužioca došlo do pucanja jednog dela graničnika.163 - . pobijana presuda je morala biti ukinuta. dakle. Tužilac je bio odgovoran radnik i u toku radnog vremena nije koristio alkohol. godine) 303.tada on snosi rizik obavljanja te opasne delatnosti i odgovaran je za naknadu štete. Metalna kapija je funkcionisala na taj način da je stalno dolazilo do njenog udara u graničnik. zbog čega je kapija nastavila sama da se kreće. Iz obrazloženja: Pred prvostepenim sudom je utvrđeno da je tužilac bio u radnom odnosu kod tuženog na poslovima portira. tuženi je izvršio zamenu istog zavarivanjem dosta masivnijeg graničnika. Pošto je prvostepeni sud propustio da razjasni navedene okolnosti. Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja. pravilno je zaključio prvostepeni sud da je tuženi odgovoran za štetu koju je prilikom povređivanja pretrpeo tužilac. iz čega proizilazi da do ovoga ne bi dolazilo samo uz veoma veliku pažnju pri njenom rukovanju. a on to znao . Nakon ovog pucanja graničnika.04.

Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je u konkretnom slučaju u ožalbenoj presudi pogrešno zaključio da se radi o naknadi štete. ne plaća zakupninu.2007. u vezi čl. 2.OBLIGACIONO PRAVO te. dakle. na osnovu zaključenog ugovora sa drugotuženim. Zbog pogrešne primene prava ne može se zaključiti da je državni organ nezakonito postupao.2000.br. neprimene citiranih zakonskih normi.2007. 3. međutim. Pri tome se tuženi ne može ni delimično osloboditi ove odgovornosti na osnovu odredbe čl. Ono vlasniku nepokretnosti odgovara po osnovu odgovornosti za prouzrokovanu štetu. Takvo postupanje tužene se. pa je tuženi nezavisno od krivice.1. st. za šta u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi. a pogrešna primena prava ne vodi zaključku da je organ nezakonito postupao. 154. godine. odnosno da je bilo predvidivo da upotreba kapije sa uobičajenom pažnjom stvara izvesnost realizacije rizika njenog pada. zbog čega je konkretnom prilikom došlo do realizacije ovog rizika povećane opasnosti. dakle. pored toga. koji rizik se pri datim okolnostima mogao otkloniti od strane tuženog adekvatnom popravkom kapije. kao u konkretnom slučaju . Iz obrazloženja: Prema utvrđenim činjenicama tužilac je vlasnik nepokretnosti opisanih u prvostepenoj presudi. Na drugoj strani. Objektivna odgovornost imaoca opasne stvari se pak može potpuno ili delimično isključiti samo faktorom više sile. Dana 4. dakle nepredvidivim. Gž.i zakonit rad organa tužene može dovesti do povrede prava neispunjenjem obligacije zbog pogrešne primene odn. pa bilo to i ponašanje tužioca kao rukovaoca kapijom u navedenom smislu. a uzrok štete otklonjiv. Lice koje koristi tuđu nepokretnost bez zaključenog ugovora o zakupu i koje. (Presuda Okružnog suda u Beogradu. imajući u vidu da je tužiočevo ponašanje bilo predvidivo. godine. u smislu čl. postupa protivpravno. st. Drugog je domašaja pitanje da li u je konkurenciji između akata različite pravne snage tužena strana trebala da primeni akt jače pravne snage – što je nesumnjivo domen primene prava. ZOO. Zakona o obligacionim odnosima. godine) 305. Upravo znanje ove okolnosti potvrđuje predvidivost ponašanja rukovaoca kapijom.164 - . godine) 304. a ne po osnovu sticanja bez osnova.1921/07 od 21. Prema ugovoru o zakupu tužena kao zakupac . tuženi su zaključili ugovor o zakupu na neodređeno vreme. 1624/07 od 11. ZOO. 177. Naime. pa da zbog toga postoji osnov za naknadu štete. (Presuda Okružnog suda u Kraljevu Gž. Ne predstavlja kršenje (već primenu) prava postupanje u skladu sa pozitivnim podzakonskim aktima. dana 6. nezakonito postupanje državnih organa može se iskazati samo kroz kršenje a ne i kroz primenu prava. u vezi člana 172. 174.11. objektivno odgovoran za nastalu štetu. odnosno predvidivost mogućnosti da ista svakog momenta može izleteti iz vođice zbog nešto jačeg pokretanja.05. zbog čega se tuženi ne može pozivati da bi posebna pažnja rukovanja kapijom isključila ovaj rizik. neizbežnim i neotklonjivim uzrokom štete.1.1995. ne može kvalifikovati kao deliktna radnja koja ima za posledicu naknadu štete primenom pravila iz odredbe člana 154.

korelacija i da za isto ne postoji pravni osnov.1999.6.2004. može odgovarati i po osnovu opštih pravila o naknadi štete iz Zakona o obligacionim odnosima.8. stav 1.u smislu članova 154. ZOO naknadu za korišćenje nepokretnosti koje su vlasništvo tužioca. uslovi su da postoji osiromašenje. godine) 306. 185. (Rešenje Vrhovnog suda Srbije. jer je u posedu nepokretnosti bila tužena. tužena je postupala protivpravno i na taj način tužiocu prouzrokovala štetu u smislu odredbe čl. 2807/2007 od 1. i 189.165 - . Zakona o obligacionim odnosima (dalje: ZOO) kao nesavesni držalac na osnovu odredbe člana 214. i 158.256.2007.00 dinara sa kamatom od 1.11. godine isplati iznos od 1.080.2004. ZOO.2004. godine sa zakupninom u iznosu od 7.1999. a ne po osnovu sticanja bez osnova kako to pogrešno zaključuju nižestepeni sudovi. godine pa do konačne isplate.6.OBLIGACIONO PRAVO uzela je na korišćenje magacinski prostor površine 720 m2 počev od 1. odnosno umanjenje imovine jednog lica. a nije plaćala ni zakupninu.2004.2004. Organ tužene je bio u posedu nepokretnosti koje su predmet spora od 20. odnosno uvećanje imovine na strani drugog lica. a na osnovu zaključenog ugovora o zakupu na neodređeno vreme. za period od 20. st. 155. tužena odgovara po osnovu odgovornosti za prouzrokovanu štetu. godine.2004. Tužena je za korišćenje jednog dela nepokretnosti u vlasništvu tužioca plaćala zakupninu bivšem vlasniku te nepokretnosti. Tužena je o pravu vlasništva na spornim nepokretnostima saznala u vreme pregovaranja oko zaključenja ugovora o zakupu sa drugotuženim. odnosno sticanja bez osnova u smislu člana 210.9.9.1999. Tužena je obavezana da za korišćenje fabričke hale i dvorišnog prostora plati tužiocu za period od 20. Pored navedenog magacinskog prostora organ tužene je koristio i ostale nepokretnosti u vlasništvu tužioca i za korišćenje tih nepokretnosti nije plaćao naknadu. godine pa do 1. Tužena je obavezana da tužiocu za korišćenje 1/2 fabričke hale u površini od 360 m2. kao i da između tog osiromašenja i obogaćenja postoji međusobna uslovljenost. ZOO. Iz obrazloženja: Na utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo našavši da .. Za postojanje neosnovanog obogaćenja. a od tužioca je saznala u toku 2001.1999.962. ZOO tužilac bi imao pravo na naknadu štete u vidu izgubljene koristi u visini zakupnine na tržištu u vreme donošenja odluke o tužbenom zahtevu tužioca. kao i člana 106. Na osnovu tako utvrđenih činjenica nižestepeni sudovi su zaključili da je tužena u obavezi da tužiocu isplati na osnovu odredbe člana 210.9. odnosno da postoji obogaćenje. i 3.9.00 dinara sa kamatom od 1.00 dinara mesečno. U reviziji tužene osnovano se ističe da su nižestepeni sudovi pogrešno primenili materijalno pravo kada su zaključili da tuženi odgovara tužiocu za korišćenje njegove nepokretnosti po osnovu sticanja bez osnova.6. Za nadoknadu materijalne i nematerijalne štete kao posledica te povrede. Rev. Kako je protivpravnom radnjom tužene tužiocu prouzrokovana šteta. Za drugi deo nepokretnosti tužena nije imala zaključen ugovor o zakupu. 2. godine do 1. Na osnovu odredbe člana 189.7.1999. godine pa do isplate. godine. godine. godine pa do 30. Povreda zadobijena pri dolasku na posao smatra se povredom na radu.9. poslodavac. godine pa do 1. osim po osnovu Zakona o radnim odnosima.640.6.200. Zakona o obligacionim odnosima. godine iznos od 2. Korišćenjem nepokretnosti tužioca na opisani način. Tužilac svoju nepokretnost nije koristio u periodu od 20. .. 154.

godine operisana zbog urođene paralize desnog očnog živca. što je jedna od mogućih ali izuzetno retkih komplikacija koja se ne može predvideti a ni sprečiti i pored najbrižljivije urađene operacije. Stoga osnov tuženikove odgovornosti za nadoknadu štete tužilji proizlazi . Tužilji je lekar pre operacije objasnio zašto ide na operaciju.04.01. odnosno poslova sa preciznim radom na blizinu. što ne zavisi samo od operativnog već i od postoperativnog toka. Tužilji je rečeno da se može dogoditi da ne bude potpuno zadovoljna rezultatom operacije ukoliko se ne postigne potpuno zatvaranje oka. tužilja je 21. Pž. Sve to je uočljivo na prvi pogled i ne može se pokriti šminkom. Operacija je tehnički izvedena na način kako to zahteva savremena operativna tehnika iz oblasti plastične hirurgije koja se radi kod paralize facijalisa. a posle operacije je nastupilo unakaženje koje se ispoljava kako pri mimici lica tako i kad je lice u stanju mirovanja. a koju je tužilja kao zaposleni radnik pretrpela prilikom dolaska na posao.iz opštih odredaba o odgovornosti za naknadu štete po osnovu krivice. Naime. Tom prilikom tužilja nije bila upozorena na posledicu koja je nastupila jer se pokretljivost očne jabučice kao posledica ovakve plastične operacije jednostavno ne događa. preko svojih zaposlenih. Navedenom operacijom je mogao biti postignut povoljan ishod. Zbog toga se ona ponaša kao osoba sa jednim okom i njena vidna sposobnost je umanjena za 20% što je dovelo i do umanjenja opšte životne aktivnosti od 50% koje se ogleda u stalnom viđenju duplih slika i nemogućnošću obavljanja poslova za koje je potreban vid na oba oka. zbog čega je ista i preduzeta.pre svega . nije obezbedio da se ulaz u banku adekvatno očisti. Navodi žalbe kojima se pobija pravilnost primene materijalnog prava odn. što se može okarakterisati kao nepažnja tuženog.su neosnovani. Osnov odgovornosti tuženog je i u činjenici da se u konkretnom slučaju radi o povredi koja je nastala u vezi sa radom. utvrđenog osnova odgovornosti tuženog. Zbog toga postoji odgovornost poslodavca da ovakvu štetu nadoknadi.2007. Pre operacije.1987. Zakona o radnim odnosima . a što se u konkretnom slučaju nije dogodilo jer su ožiljci koji su se razvili na mestu operativne intervencije izazvali pojavu razrokosti koja je kod tužilje trajno stanje.okliznula se prilikom dolaska na posao u 7. 5772/06 od 30. godine) 307. pa su neosnovani navodi o eventualnom doprinosu tužilje nastaloj šteti.postoji obaveza tuženog da u konkretnom slučaju tužiocu nadoknadi pričinjenu kako materijalnu tako i nematerijalnu štetu. te da se tužilja okliznula na metalnoj rešetki koja se nalazi ispred samog ulaza u banku i to u okviru vremena koje se računa u radno vreme . Operacija je kod tužilje bila medicinski opravdana i indikovana. pouzdano je utvrđeno u prvostepenom postupku da ispred zgrade tužene banke nije bio u potpunosti očišćen sneg i led. Kao posledica izvršene operacije kod tužilje je zaostao konvergentni strabizam – razrokost sa pojavom viđenja duplih slika. tj kojima se ukazuje na navodni doprinos tužilje nastaloj šteti .OBLIGACIONO PRAVO stav 5. a koja bi proizlazila iz činjenice da tuženi. pre operacije ne upozna sa svim mogućim posledicama operativnog zahvata zdravstvena ustanova odgovara za sve eventualne štetne posledice tog pacijenta. krivljenje usta kod tužilje je bilo izraženo samo pri pokretima usana.20 časova ujutru. . ( Iz presude Višeg trgovinskog suda. da je tuženi pasivno legitimisan u pogledu nadoknade potraživanja čije se utvrđenje traži.166 - . Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju. šta će istom dobiti i predočio joj je moguće komplikacije. zbog urođene paralize facijalisa. Ukoliko se pacijent. odn.

stav 1. a drugostepeni sud je istu odbio kao neosnovanu i potvrdio prvostepenu presudu. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. godine) . ZOO. dokazima je utvrđeno da je tuženik kao vozač teretnog vozila novčano kažnjen rešenjem sudije za prekršaje u G. Rev.. član 170. usvojen je tužbeni zahtev tužioca – “Muzej R. a pravilno je primenjeno i materijalno pravo iz članova 154. 46/04 od 19. Međutim. M.OBLIGACIONO PRAVO Na osnovu navedenih činjenica.. ZOO. odnosno ukoliko je u situaciji da uzme u obzir razloge i za i protiv i da donese razumnu odluku koja se tiče njegovog lečenja.. značaj i domašaj onoga sa čime se saglašava. obaveštenje o mogućim komplikacijama podrazumeva ukazivanje i na izuzetno retke komplikacije. 1821/05 od 19.2004. jer je ušao sa vozilom u “memorijalni kompleks” uprkos postojanju saobraćajnog znaka “zabrana saobraćaja za teretna vozila i autobuse” i time je oštetio ulaznu zidanu kapiju... Naknada materijalne štete i odgovornost po osnovu krivice primenom odredbe člana 154.” u G. Zakona o obligacionim odnosima. Veštačenjem od strane veštaka građevinske struke je utvrđena visina štete. Činjenica je da se kod tužilje radi o svesnom.05. postoji i dužnost obaveštavanja pacijenta radi njegove lične sigurnosti i samoodređenja u odnosu na sopstveno telo. Iz obrazloženja: Prvostepenom presudom u stavu 1 ..2003. Nisu osnovani navodi u reviziji kojima se osporava utvrđenje suda da je tužilja odlaskom na operaciju u potpunosti preuzela rizik nastupelih posledica. br. dobrovoljnom i ni sa čim uslovljenom određenom hirurškom zahtevu koji spada u estetsku hirurgiju. odnosno prognoza o stanju zdravlja posle intervencije. a i nastupelu komplikaciju kod tužilje. i član 200. Naime. (Iz presude Okružnog suda u Čačku. 5393/02 od 24.167 - .k. tuženik je pasivno legitimisan u ovoj parnici i isti odgovara za nastalu materijalnu štetu po principu krivice što je predviđeno članom 154. Protiv navedene presude žalbu je izjavio tuženik. Up. obaveštenje je trebalo da bude detaljnije. Neosnovano je isticanje tuženika da nije pasivno legitimisan u ovoj parnici i da time nema njegove odgovornosti. godine) 308. Pristanak pacijenta na određenu intervenciju je punovažan samo ako pacijent zna suštinu. M..03. br.. Gž. Dakle.. Obaveštenje pacijenta treba da bude pogodno da pacijent stekne osnovna saznanja o onome šta će se sa njim dogoditi ako na intervenciju ne pristane. S obzirom da zahvat nije bio hitan kod tužilje.2005. pravilan je pravni zaključak sudova nižeg stepena da postoji odgovornost tužene za predmetnu štetu i nastupele štetne posledice. a u stavu 2. i obavezan je tuženik da plati na ime naknade materijalne štete navedeni iznos sa kamatom iz presude. izreke je odbijen prigovor nedostatka pasivne legitimacije na strani tuženika kao neosnovan. Isto tako je činjenica da je operacija tehnički urađena na način kako to zahteva savremena operativna tehnika iz plastične hirurgije. godine.. stav 1.. Pored ostalih obaveza zdravstvenih radnika koja im nalaže pravilo medicinske nauke.. kao i da mu bude razjašnjena delotvornost predloženog zahvata.01. To pre svega podrazumeva ukazivanje na mogući neuspeh zahvata i kada se isti obavi onako kako treba..

godine. pravilno je prvostepeni sud odlučio kada je tužiocu dosudio naknadu materijalne štete a na ime izostale zarade u spornom periodu sa zakonskom zateznom kamatom. imajući u vidu da su pravosnažnom i izvršnom presudom istog suda poništene kao nezakonite navedene disciplinske odluke tužene. S obzirom na utvrđeno činjenično stanje i navedene zakonske propise.1998. onda ono ne bi moglo biti odgovorno za štetu koju je tužilac zbog prestanka radnog odnosa pretrpeo. Iz obrazloženja: Tužbeni zahtev zasniva se na činjenici da je tužiocu radni odnos kod tuženog prestao po osnovu nezakonitih disciplinskih presuda te da je tužilac bio van rada zbog nezakonitog prestanka radnog odnosa počev od 25. godine. stav 1. Odredbama člana 154. Imajući u vidu utvrđeno činjenično stanje. tužilac predmetnom tužbom između ostalog traži naknadu štete u vidu izgubljene zarade povodom poništenog sporazuma o prestanku radnog odnosa.11. pa sve do aprila 2001. Predložio je da sud usvoji tužbeni zahtev. Zakona o obligacionim odnosima je propisano da ko drugome prouzrokuje štetu dužan je da je nadoknadi ukoliko ne dokaže da je šteta nastala bez njegove krivice. kada je zasnovao radni odnos u Javnom komunalnom preduzeću "K. godine) 310. sve sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana dospelosti svakog pojedinačnog mesečnog iznosa. poslodavac je dužan da mu štetu nadoknadi u skladu sa Zakonom i opštim aktom. da stoga tužiocu pripada naknada materijalne štete na ime izostale zarade u spornom periodu sa zakonskom zateznom kamatom. tada važećeg Zakona o osnovnim pravima iz radnog odnosa preduzeće je dužno da radniku naknadi štetu koju je pretrpeo .. Prema članu 73. I najzad odredbama člana 96..2004. (Iz presude Okružnog suda u Beogradu. a da tuženu obaveže da mu naknadi materijalnu štetu na ime neisplaćenih zarada koje bi ostvario da je radio kod tuženog počev od dana udaljenja pa sve do dana kada je radni odnos zasnovao u preduzeću "K.. sud je zaključio da je tužena odgovorna za štetu koju je tužilac pretrpeo po osnovu izostalih zarada u periodu počev od dana udaljenja pa sve do februara 2002. te da stoga ima pravo na naknadu štete za izostale zarade u ovom periodu. da je zbog svega izloženog prvostepeni sud pravilno odlučio kao u stavu jedan izreke presude.168 - . br.OBLIGACIONO PRAVO 309. Ako zaposleni pretrpi štetu u vezi sa radom. razliku između zarada koje je ostvarivao kod drugog poslodavca i zarada koje bi primao da je bio u radnom odnosu kod tuženog. godine.." pa do kraja februara 2002..".. Zakona o radu je propisano. poslodavac je dužan da mu štetu naknadi.12. Iz obrazloženja: Naime." . do kog datuma je tužilac opredelio tužbeni zahtev po ovom osnovu imajući u vidu da je tužilac radnik kome je nezakonito prestao radni odnos kod tuženog. da ako zaposleni pretrpi povredu ili štetu na radu ili u vezi sa radom. Ako preduzeće nije znalo niti moglo znati za bolest tužioca.a od dana kada je zasnovao radni odnos u preduzeću "K. Gž. 2454/04 od 01.

Okružni sud u Užicu je svojom presudom. Gž. Prema članu 154. Tuženik je dužan da naknadi štetu tužiocu u visini tržišne vrednosti zakupnine za parcele tužioca koje je. koji je poništen zato što tužilac zbog svog zdravstvenog stanja nije bio u mogućnosti da shvati značaj svojih postupaka niti da upravlja svojim radnjama..2003.. ako preduzeće nije znalo niti moglo znati za bolest tužioca. i to za sve godine bespravnog korišćenja parcela.09.2002. br.2002. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. istog Zakona. Nižestepeni sudovi su utvrdili da tuženi nije znao da je tužilac u spornom periodu bolovao od paranoidne psihoze. bez pravnog osnova. _____ od 13. onda ono ne bi moglo biti odgovorno za štetu koju je tužilac zbog prestanka radnog odnosa pretrpeo. br.00 dinara sa pripadajućom kamatom. godine odbio kao neosnovanu žalbu tuženika i potvrdio je presudu Opštinskog suda u Č. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. te nije dužan da istu nadoknadi u vidu izgubljene zarade.. br. proizilazi pravilnost zaključka nižestepenih sudova da je tužilja pretrpela nematerijalnu štetu zbog nanetog joj psihičkog bola u smislu člana 155. stav 1. Rev.OBLIGACIONO PRAVO na radu ili u vezi sa radom po načelima odgovornosti za štetu. Iz obrazloženja: Pravilnost primene materijalnog prava proizilazi iz zaključka da objavljeni tekstovi po svom strukturnom i smisaonom značenju predstavljaju neistinitu i uvredljivu informaciju kojom se vređa dostojanstvo i ugled tužilje. godine obavezan je tuženik da plati tužiocu na ime naknade štete iznos od 5. U konkretnom slučaju pretpostavka krivice zasniva se na nezakonitosti postignutog sporazuma o prestanku radnog odnosa tužiocu. 504/03 od 17.2003. Rev. br. Kako tuženo preduzeće nije znalo za navedenu bolest tužioca.______ od 20.169 - . P.2003. godine) 311. pravilan je zaključak nižestepenih sudova da tuženi nije odgovoran za štetu koju je tužilac pretrpeo zbog prestanka radnog odnosa.489. usled čega njegova odluka da zaključi sporazum nije mogla biti pravno validna. Po oceni Vrhovnog suda. Iz obrazloženja: Presudom Opštinskog suda u Č. . godine. Protiv navedene presude tuženik je blagovremeno izjavio žalbu. Iz pravilne ocene da neistinita informacija objavljena u listu tuženog svojim sadržajem i načinom na koji je izložena predstavlja nanošenje psihičkog bola tužilji. _____ od 20. P. a tuženi nije u postupku dokazao da se radi o istinitoj informaciji što bi isključivalo odgovornost tuženog da tužilji naknadi prouzrokovanu štetu.03. pošto preduzeće može dokazivati da je šteta nastala bez njegove krivice. Zakona o obligacinim odnosima. koristio za ispašu svoje stoke. godine) 312. što opravdava dosuđivanje pravične naknade na osnovu člana 200.12..11.12. Neistinita informacija koja se objavi u listu je osnov za utvrđivanje naknade nematerijalne štete zbog nanetog psihičkog bola izazvanog povredom ugleda i dostojanstva istog.. ZOO to je krivica preduzeća koja se pretpostavlja. 1218/03 od 12. Pretpostavka je oboriva.

90/02 od 13.tuženog odnosno odgovornost po osnovu krivice u smislu člana 154. godine obavezani su tuženici M. suprotan navodima iz žalbe tuženika. U obrazloženju drugostepene odluke je navedeno sledeće: Tužilac je vlasnik vozila koje je oštećeno vozilom prvotuženika. P.OBLIGACIONO PRAVO U obrazloženju drugostepene presude je navedeno sledeće: Tuženik je napasao svoju stoku na parcelama tužioca u zadnjih pet godina bez odobrenja tužioca. (Iz presude Okružnog suda u Užicu. . Iz obrazloženja: Presudom Opštinskog suda u A.. Gž. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud pravilno utvrđuje da se povreda koju je zadobila tužilja smatra povredom na radu odnosno povredom u vezi sa radom. K. br.. Okružni sud u U. godine) 313.01. br. br. Pravilno je prvostepeni sud primenio materijalno pravo kada je obavezao vlasnika vozila i Garantni fond da solidarno plate na ime naknade štete tužiocu.01.11. Međutim.2003. ZOO a drugotuženik primenom odredbe člana 99. P. Tužilac je izvršio popravku vozila. stav 2.11.2002. tačka 1. Zakona o osiguranju imovine i lica jer je naknada štete prouzrokovana upotrebom motornog vozila za koji nije bio zaključen ugovor o obaveznom osiguranju.03. 154. 101/03 od 21. br. poslodavac će odgovarati samo u slučaju ako je povreda izazvana krivicom poslodavca ili opasnom stvari (delatnošću) poslodavca. Zakona o obligacionim odnosima. jer je ovu povredu zadobila prilikom dolaska na posao. prvostepeni sud pravilno nalazi da odgovornost tuženog za nastalu štetu ne postoji. Gž. Ukoliko se zaposleni povredi na putu od kuće do posla. jer nema uzročne veze između nastale povrede i procesa rada poslodavca. Tuženik je sa vozilom prešao na suprotnu kolovoznu traku i isto je bilo neregistrovano. 90/02 od 13. i Udruženje osiguravajućih organizacija Jugoslavije – Garantni fond da solidarno plate tužiocu na ime nakade imovinske štete iznos naveden u izreci.. Tužilac je takođe opominjao tuženika da prestane sa takvim radnjama. (Iz presude Okružnog suda u Užicu... Protiv navedene presude prvotuženik je blagovremeno izjavio žalbu. 227/03 od 13. godine.2003. je svojom presudom Gž. 101/03 od 21... Solidarna odgovornost vlasnika vozila i Garantnog fonda za štetu koju prouzrokuje neregistrovano vozilo vlasnika tužiočevom vozilu. pa je tuženik obavezan da plati tužiocu na ime naknade štete dosuđeni iznos koji predstavlja tržišnu vrednost zakupnine za parcele tužioca u zadnjih pet godina.. U konkretnom slučaju ne postoji subjektivna odgovornost poslodavca . U takvoj situaciji pravilna je odluka prvostepenog suda uz pravilnu primenu materijalnog prava. i 178. Prvotuženik odgovara kao vlasnik i imalac vozila primenom odredbe čl. br.2003.2002.170 - . godine odbio kao neosnovanu žalbu tuženika. a potvrdio presudu Opštinskog suda u A. godine) 314.

već je predmetna šteta nastala propustima radnika tužene pri izdavanju vozila licu bez punovažne kartice. Gž. br. (Gž. A. 255/03 od 15. što se osnovano ističe u reviziji. u ovom slučaju se ne radi o neadekvatnom čuvanju vozila tužioca. propisano je da svako može zahtevati od drugoga da ukloni izvor opasnosti od koga preti znatnija šteta njemu ili neodređenom broju lica. Svako može zahtevati od drugoga da ukloni izvor opasnosti od koga preti znatnija šteta njemu ili neodređenom broju lica. Ovaj sud nalazi. kou je nepravilno ocenio kao nečitljivu. U konkretnom slučaju tužbeni zahtev se ne odnosi na uklanjanje ili izmeštanje elektroenergetskog objekta.10. br. nadležan sud opšte nadležnosti. original kartice predatog spornog vozila je ostao kod tužioca a radnik tuženog je vozilo izdao na osnovu druge kartice. 6211/03) 315. zbog čega činjenično stanje nije pravilno i potpuno utvrđeno.2003. to nije moglo regularno da učini. stav 1. u konkretnom slučaju nižestepeni sudovi nisu raspravljali i utvrđivali koje su to potrebne odgovarajuće mere za . Međutim. usled čega je u svakom slučaju morao da primeni standarde uobičajena pažnje za provere vozila i uvidom u saobraćajnu dozvolu vozila i ličnu kartu lica koje vozilo preuzima. Sud će na zahtev zainteresovanog lica narediti da se preduzmu odgovarajuće mere za sprečavanje nastanka štete ili uznemiravanja. proveri ima li uslova da se dozvoli izlazak vozila iz javne garaže. Stoga je prvostepeni sud pravilno primenio materijalno pravo i to odredbe člana 154. nema ni objektivne odgovornosti tuženog za nastalu štetu u smislu odredbe iz člana 174. Iz obrazloženja: Vrhovni sud nalazi da je drugostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo. br. jer sama povreda tužilje nije u uzročnoj vezi sa procesom rada tuženog kao poslodavca tužilje. Odluke Skupštine grada Beograda o javnim parkiralištima odlučujući da usvoji tužbeni zahtev i obaveže tuženog da tužiocu isplati naknadu štete. pre svega. Tužbeni zahtev se odnosi na obustavu dalje igradnje dalekovoda visokog napona preko parcele i stambenog objekta tužioca radi otklanjanja izvora opasnosti ili naknadne štete. ako se nastanak uznemiravanja ili štete ne može sprečiti odgovarajućim merama. Zakona o obligacionim odnosima kao i odredbu člana 3. i 170. tako da ova njena povreda nije rezultat propusta tuženog u obezbeđivanju uobičajnih uslova rada. stav 1. prilikom pada sa mopeda zbog klizavog kolovoza. Prema stanju iz spisa. Tužilja je povredu zadobila prilikom dolaska na posao. da je po zahtevu da se ukloni opasnost štete u smislu navedene odredbe. godine) Neosnovano se žalbom osporava ožalbena odluka isticanjem da tuženi nije imao obavezu čuvanja vozila na parkingu i da je radnik tuženog propisno postupao saglasno praksi i pravilima tuženog.OBLIGACIONO PRAVO Takođe.171 - . ili da otkloni izvor opasnosti. Naime. (Iz presude Okružnog suda u Valjevu. kao i da se suzdrži od delatnosti od koje proizilazi uznemiravanje ili opasnost od štete. 3436/04 – P. na trošak držaoca izvora opasnosti. ako ovaj sam to ne učini. 316. Zakona o obligacionim odnosima. Odredbom člana 156. kao i da se suzdrži od delatnosti od koje proizilazi uznemiravanje ili opasnost štete. kada sa postojećom karticom lice koje se predstavilo kao R. Zakona o obligacionim odnosima. 1.

a činjenica da je tužilac pretrpeo štetu na prvoj liniji fronta bez uticaja je na odgovornost tužene jer ukoliko je tužilac pretrpeo štetu na ratištu. Rev.normalnu štetu zbog izvođenja građevinskih radova i radova na uređenju ulice tuženi nije dužan da nadoknadi tužiocu. za vreme izvođenja radova na uređenju ulice.2002. 318. (Gž. Kada je u pitanju opšte korisna delatnost za koju je dobijena dozvola od nadležnog organa. odnosno da ona bude manja. te je tako knjižara u aprilu. tu štetu će mu nadoknaditi odgovorno lice koje je štetu prouzrokovalo saglasno odredbama čl. 4. st. KZ Republike Srbije kojim je propisano da ako protivpravno lišenje slobode učini službeno lice. kazniće se zatvorom od tri meseca do pet godina. i 1997. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije.” je dobila dozvolu nadležnog organa za izvođenje radova na postavljanju dalekovoda visokog napona. godini u odnosu na razliku u ceni za vreme kada je knjižara radila sa smanjenim kapacitetom. godini. Zakona o obligacionim odnosima.. u konkretnom slučaju bi eventualno moglo doći do primene odredbe člana 63. ZOO). 485/02 od 18. odnosno kada uopšte nije radila. u ulici P. Visina izgubljene dobiti utvrđena je na osnovu nalaza i mišljenja veštaka i to upoređivanjem ostvarene razlike u ceni u 1994. a zatim i radova na uređenju ulice P. Iz obrazloženja: Prema utvrđivanju prvostepenog suda tuženi je bio izvođač građevinskih radova koji su otpočeli 3. tj. godine. br. 1. 3352/02) 317.. i u tom slučaju može se zahtevati preduzimanje društveno opravdanih mera za sprečavanje nastupanja štete ili za njeno smanjenje (čl. 156. već samo onu štetu koja prelazi normalne granice a koja je nastala ukoliko tuženi pri izvođenju radova nije preduzeo odgovarajuće potrebne mere da do štete ne dođe. 154. U konkretnom slučaju tužena JP “E. Kako nižestepeni sudovi nisu imali uvid u napred navedene činjenice od kojih zavisi pravilna primena materijalnog prava. i u tom slučaju potraživanje tužioca za naknadu štete je zastarelo. . a u ostalom periodu bila je delimično onemogućena da radi. Za vreme izvođenja tih radova tužilac je bio delimično i potpuno onemogućen da koristi knjižaru br. elektro i PTT mrežom. bila potpuno onemogućena da normalno radi. i 101. treća faza. br. Pri tom. sa vodovodom..OBLIGACIONO PRAVO sprečavanje nastanka štete ili uznemiravanja. to su odluke morale biti ukinute. iz samih navoda tužbe i žalbe sledi da su radnici tužene tužioca odmah predali organima druge države. Međutim. 2319/03 – P.. Uobičajenu . odnosno radila je i ostvarivala manji promet... Međutim. onda se može zahtevati samo naknada štete koja prelazi normalne granice (stav 3. 38.04. godine. godine i završili se novembra meseca 1995.763. ili da se otkloni izvor opasnosti. zloupotrebom svog položaja ili ovlašćenja.1994.12. junu i julu mesecu 1997. kanalizacijom. maju.99 dinara.172 - . koji radovi su izvođeni u 1996. stav 3. Na osnovu prednjih činjenica pogrešno su niži sudovi primenili materijalno pravo kada su zaključili da je tuženi dužan da tužiocu plati dosuđeni iznos na ime štete u vidu izgubljene dobiti. čak i da su osnovani navodi iz tužbe. br. godine) Ne upuštajući se u ocenu da li je u radnjama organa tužene bilo elemenata krivičnog dela. navedene odredbe zakona). Na osnovu nalaza i mišljenja veštaka prvostepeni sud je utvrdio da je tužilac zbog toga izgubio dobit koja iznosi 311.

ali i u tom slučaju se može zahtevati preduzimanje društveno opravdanih mera za sprečavanje nastupanja štete ili za njeno smanjenje. Prema tome. Zakona o žigu. može se zahtevati samo naknada štete koja prelazi normalne granice. Pravno lice nema pravo na naknadu nematerijalne štete. a posebno izvođenje radova na uređenju ulice sa izgradnjom vodovoda. Zakona o obligacionim odnosima šteta je umanjenje nečije imovine (obična šteta) i sprečavanje njenog povećanja (izmakla korist) kao i nanošenje drugome fizičkog ili psihičkog bola ili straha (nematerijalna šteta). Iz obrazloženja: Predmet ove parnice je tužbeni zahtev tužioca definitivno opredeljen podneskom od 4. Uobičajenu . broj 434/01 od 06. a ako nisu.173 - .2002. Prev. godine) 319. Pretrpljenu nematerijalnu štetu tužilac vidi u povredi registrovanog žiga od strane tuženog i aktu nelojalne konkurencije tuženog. Nematerijalna šteta se manifestuje u tome što je tužiocu umanjen ugled u poslovnom svetu. Obrazloženje za takav rezon prvostepeni sud pronalazi u tome da pravno lice ne može trpeti fizički i psihički bol i strah i da lice koje povredi žig odgovara za štetu prema opštim pravilima o naknadi štete koji su navedeni u Zakonu o obligacionim odnosima.00 dinara. a tuženi te mere nije preduzeo. . godine. uzdrman položaj na tržištu i stvoreno nepoverenje u očima klijenata. Iz ove definicije štete proizlazi da je neimovinska šteta nanošenje drugom fizičkog ili psihičkog bola ili straha.normalnu štetu zbog izvođenja građevinskih gradova i radova na uređenju ulice tuženi nije dužan da nadoknadi tužiocu. da li su te mere preduzete.500. ako šteta nastane u obavljanju opšte korisne delatnosti za koju je dobijena dozvola nadležnog organa. Iz navedenih razloga. Zakona o obligacionim odnosima i 49. već samo onu štetu koja prelazi normalne granice a koja je nastala ukoliko tuženi pri izvođenju radova nije preduzeo odgovarajuće potrebne mere da do štete ne dođe. Objektivno preinačenim tužbenim zahtevom tužilac je tražio da se obaveže tuženi da mu naknadi nematerijalnu štetu u visini od 1.000. odnosno da ona bude manja. ZPP. Zakon daje pravo na naknadu nematerijalne štete isključivo fizičkom licu. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. elektro i PTT mreže predstavljaju opšte korisne delatnosti.2002. što je nakon završetka radova lokacija na kojoj se nalazi knjižara tuženog bila atraktivnija i mogla je ostvarivati veći promet. stav 3.3. kanalizacije. odnosno strah. odnosno ukoliko je tužilac zahtevao od tuženog preduzimanje određenih mera za sprečavanje nastupanja štete ili njenog smanjenja.02. Izvođenje građevinskih radova na izgradnji lokala u 1995. sve kako je to pravilno izneo veštak u svom nalazu i mišljenju. koliko je taj propust tuženog uticao na promet u knjižari i ostvarivanje razlike u ceni za vreme izvođenja radova. Ovo tim pre. Zakon ne predviđa da nematerijalnu štetu predstavlja povreda poslovnog ugleda pravnog lica.OBLIGACIONO PRAVO Prema odredbi člana 156. jer po logici stvari samo ona može pretrpeti fizički ili psihički bol. Prema članu 155. Prvostepeni sud je stao na pravno stanovište da pravno lice nema pravo na naknadu nematerijalne štete. tužilac bi imao pravo na naknadu štete samo ukoliko šteta prelazi normalne granice. a za izvođenje tih radova tuženi je imao uredno odobrenje za građenje. prvostepeni sud će u ponovljenom postupku sprovesti dokazivanje radi utvrđivanja koje je sve mere tuženi trebalo da preduzme u cilju sprečavanja smanjenja prometa u knjižari tužioca. godini. Ovako izraženo pravno stanovište prvostepeni sud pravno utemeljuje u odredbama članova 155.

ne obavezuje ovo veće Višeg trgovinskog suda. to je tužbeni zahtev tužioca za njenu naknadu neosnovan. Nakon izvođenja dokaza. godine) 320. što u pravnom sistemu SRJ nije slučaj.10. sledeće: Ugovorne odredbe ugovora zaključenog između stranaka su jasne.174 - .2002. ono ima čast. 17. 7022/02 od 30. već o volji i nameri zakonodavca da ne zaštiti poslovni ugled pravnog lica i da ne da pravnom licu pravo na naknadu nematerijalne štete.950. Za priznavanje prava pravnom licu za naknadu nematerijalne štete neophodno je da je ovo pravo zasnovano na zakonu. Ovakvo tumačenje nije restriktivno. Dokazima je utvrđeno da je obaveza tuženika postala nemoguća usled više sile. 220/2001.70 dinara. Pravo na naknadu neimovinske štete ne sadrži i pravo na deo naknade imovinske štete.040 kg. s tim da ako ovu obavezu ne ispuni u određenom roku. kako to smatra žalilac. To što je u citiranim odlukama Višeg privrednog suda. tako da je 100% uništen zasad krompira..70 dinara. regulisana je obaveza tužioca da izvrši osiguranje ugovorene proizvodnje krompira.06.823. godine. sa zakonskom zateznom kamatom. te da usled njihove povrede grupa trpi štetu". godine preinačio prvostepenu presudu. ona mu se povećava za 50%. već jedino pravno moguće. s obzirom da je područje tuženika bilo zahvaćeno obilnim gradom.OBLIGACIONO PRAVO Pošto Zakon o obligacionim odnosima nije ustanovio pravo pravnom licu na naknadu nematerijalne štete. Tuženik nije ispostavio zahtev tužiocu . jelovnog merkatilnog krompira. Iz obrazloženja: U dokaznom postupku pred Opštinskim sudom G.. je svojom presudom Gž. od 20. a ne na osnovu sudskih odluka. tasko da je obavezan tuženik da plati tužiocu na ime naknade štete 60. Tuženiku je rod uništen usled više sile. Ko drugome prouzrokuje štetu. između ostalog. Pošto u zakonu ne postoji pravna norma da pravno lice ima pravo na naknadu nematerijalne štete. U konkretnom slučaju se ne radi o pravnoj praznini. Vrhovnog suda Srbije i Saveznog suda izražen stav da pravno lice ima pravo na naknadu materijalne štete. 634/2002. od 17.2002. Dalje. No.. pa je ispunjenje ugovora postalo nemoguće.950. Tačno je da "ako pravno lice nema srca.. ova konstatacija sama po sebi nije dovoljna. U obrazloženju drugostepene presude je navedeno.. tužilac je isporučio tuženiku semenski krompir (tužilac je Zemljoradnička zadruga) a tuženik se obavezao da mu na ime toga isporuči 26. Sud sudi na osnovu Zakona. je utvrđeno sledeće činjenično stanje: Tužilac je sa tuženikom zaključio ugovor o proizvodnji i preuzimanju jelovnog krompira. Opštinski sud u G. a na zahtev tužioca. godine usvojio tužbeni zahtev tužioca i obavezao tuženika da plati tužiocu na ime naknade štete iznos od 89. Tužilac je postavio tužbeni zahtev prema tuženiku za naknadu štete u visini koja bi bila realizovana kod Osiguravajuće organizacije. marta 1997. Protiv navedene presude tuženik je blagovremeno izjavio žalbu. a odbija se tužbeni zahtev do traženog iznosa od 89. Okružni sud u Č. Tuženik nije tužiocu ispostavio zahtev za osiguranje useva. br. uvažavanje. je svojom presudom P. a Zakon o žigu upućuje na shodnu primenu Zakona o obligacionim odnosima.2002. Viši trgovinski sud je našao da ovo pravo ne pripada tužiocu i da zbog toga ne uživa sudsku zaštitu.00 dinara sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom. dužan je naknaditi je.04. Po slovu ugovora. (Iz presude Višeg trgovinskog suda Pž..

(Vrhovni sud Srbije.10. Raniji vlasnik ne može ostvarivati pravo na naknadu štete zbog neisplaćivanja naknade za eksproprisanu nepokretnost. u smislu člana 154. Time se u celosti ima prihvatiti pravni stav iznet u obrazloženju drugostepene presude. Samim tim. kao drugostepeni. (Vrhovni sud Srbije. Gubitak tog prava se vezuje za pravnosnažno rešenje o eksproprijaciji a ne za isplatu naknade za eksproprisanu nepokretnost.2000. od 20.04. br. 6151/99 od 01. Rev. Gž. 4161/01 od 18. godine) .1999. Samim tim. Zato i ne može biti deliktno odgovoran. po osnovu ugovorene proizvodnje krompira.11.2001. nije ni imao pravo da tu nepokretnost koristi. pa je time preuzeo rizik štete zbog svog nečinjenja. pa je Okružni sud. godine) Preduzeće "P. ne može tražiti ni naknadu štete zbog nekorišćenja nepokretnosti. Rev. ili po osnovu odgovornosti bez obzira na krivicu. 2. 4037/98 od 9. . Vozač bicikla (biciklista) kao učesnik u saobraćaju mora da poštuje saobraćajne znake. 93/00 od 12. st. u smislu člana 154. je dužno da naknadi štetu vlasniku vozila koja nastane od momenta uklanjanja nepravilno parkiranog vozila do predaje istog vlasniku ukoliko ne dokaže da je šteta nastala bez njegove krivice.06. u protivnom preuzima rizik od odgovornosti za eventualnu štetu koju bi pretrpeo. U ovom slučaju ne postoji ni jedan od mogućih osnova odgovornosti. godine) 323.. Zakona o obligacionim odnosima. a pošto je reč o sudskom postupku. neosnovano se u reviziji tužioca navodi da su nižestepeni sudovi pogrešili što su zahtev za naknadu štete odbili. godine) 321. (Vrhovni sud Srbije. Iz obrazloženja: Pravo na naknadu štete se ostvaruje ili po osnovu pretpostavljene krivice. Zaposleni je odgovoran za štetu koju je na radu ili u vezi sa radom prouzrokovao poslodavcu namerno ili krajnjom nepažnjom.175 - 324. Prvostepeni sud je jedino računskom operacijom pogrešno izračunao visinu štete. Shodno tome je dužan da tužiocu nadoknadi štetu koja bi bila realizovana kod Osiguravajuće organizacije. na njegovo trajanje tuženi nije mogao da utiče.. Zakona o obligacionim odnosima. i 3. nije bio vlasnik eksproprisane nepokretnosti. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije.OBLIGACIONO PRAVO za osiguranje zasada. Rev.2002.03.s. 634/2002. Eksproprijacijom raniji vlasnik gubi pravo svojine. od korisnika eksproprijacije. godine) 322. preinačio prvostepenu presudu i odlučeno kao u izreci..2000. Kako tužilac u periodu za koji traži naknadu štete. O većini naknade za eksproprisanu nepokretnost vođen je vanparnični postupak.. (Iz presude Okružnog suda u Čačku. stav 1. a povodom žalbe. Rev.

može se zahtevati samo naknada štete koja prelazi normalne granice.1998. Šteta je umanjenje nečije imovine (obična šteta) i sprečavanje njenog povećanja (izmakla korist).12. godine) Na zahtev zainteresovanog lica sud će narediti da se preduzmu odgovarajuće mere za sprečavanje nastanka štete ili uznemiravanja.12. godine) 325.1999. njihovo provođenje i izlivanje mogu biti izvor opasnosti po okolinu. godine) 328.12. 5958/98 od 6.176 - 333. (Vrhovni sud Srbije. . (Vrhovni sud Srbije. 329.12. 330. na trošak držaoca izvora opasnosti. 326.04. godine) Odgovornost države SRJ za naknadu štete bliskim srodnicima poginulog u oružanim sukobima na teritoriji bivše Republike Srpske Krajine. (Vrhovni sud Srbije. (Vrhovni sud Srbije. 559/98 od 30. (Vrhovni sud Srbije. ili da se otkloni izvor opasnosti. 5109/98 od 29. ako ovaj sam to ne učini.1999.1. (Vrhovni sud Srbije.1999.OBLIGACIONO PRAVO Kada je delatnost poslodavca takve prirode da njeno obavljanje pretpostavlja duži i neposredni uticaj na ljudski organizam smatra se opasnom delatnošću pa poslodavac odgovara za naknadu štete po principu objektivne odgovornosti.1999. (Vrhovni sud Srbije. Ko drugome prouzrokuje štetu dužan je naknaditi je ukoliko ne dokaže da je šteta nastala bez njegove krivice. 382/98 od 29. Rev. 1215/99 od 01. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu. Rev. Izmakla korist je ona korist koju je oštećenik objektivno mogao realizovati da nije bilo štetne radnje.09. godine) Otpadne vode same po sebi. godine) Ako šteta nastane u obavljanju opštekorisne delatnosti za koju je dobijena dozvola nadležnog organa.1998.09. 7101/98 od 09. 1377/99 od 22. Rev. Naknada štete prouzrokovane profesionalnom bolešću ostvaruje se po članu 154. godine) 332. 327. 7101/98 od 09. Gž. (Vrhovni sud Srbije. Rev. Rev.09. Rev. godine) 331. Rev.1999. 76/98 od 02.1999. Zakona o obligacionim odnosima koji predviđa uslove objektivne odgovornosti. Rev. godine) .1998.

02. (Iz odluke Vrhovnog suda Srbije. 5322/96 od 05. Preduzeće odgovara za štetu koju radnik pretrpi na radu ili u vezi sa radom po opštim načelima odgovornosti za štetu a one se zasnivaju na oborivoj pretpostavci krivice štetnika.1996. Rev. 496/96 od 02. godine) 340.1997. Primenjuju se opšta pravila o odgovornosti. Gzz. godine) 338. (Viši privredni sud. Rev. Rev. godine) 339. (Vrhovni sud Srbije. godine) 334. 1350/96 od 26.02. ako PTT organizaciji ne podnese pismenu reklamaciju u roku od tri meseca od predaje takve pošiljke. godine) 337. onda nema ni pravo na naknadu štete zbog nemogućnosti daljeg navodnjavanja zemljišta zbog izgradnje seoskog vodovoda. Gž. Ako pošiljalac ili drugo ovlašćeno lice smatra da mu je pošiljka uručena sa zakašnjenjem gubi pravo na naknadu štete. Ako je štetna radnja izvršena na teritoriji Jugoslavije a i šteta nastala na teritoriji Jugoslavije. (Vrhovni sud Srbije. 5039/97 od 10. U slučaju raskida ugovora o zakupu zakupac nema pravo na naknadu materijalne štete u visini vrednosti inventara i opreme ukoliko te stvari nisu oštećene ili uništene. Rev. (Iz presude Okružnog suda u Sremskoj Mitrovici.02. tj. Pretpostavka krivice tiče se obične nepažnje. Rev.06.OBLIGACIONO PRAVO Ko drugome prouzrokuje štetu dužan je da je naknadi ukoliko ne dokaže da je šteta nastala bez njegove krivice. prava strane države sedišta tužioca.177 - 341. nema uslova za primenu inostranog prava.11. Gž. 37/95 od 20.1997. Banka odgovara za štetu nastalu zbog naplaćenih čekova od strane nevlasnika koji su realizovani nakon obaveštenja vlasnika čekova da su isti ukradeni. 2592/95) .1998. godine) 336. . Ako vlasnik zemljišta na kojem se nalazi izvor nije imao pravo da menja pravac toka izvorske vode u cilju navodnjavanja zemljišta. (Vrhovni sud Srbije. godine) 335.1996. 4823/97 od 08. pa se ima ceniti ponašanje ove stranke posle donošenja presude kojom je poništena kao nezakonita odluka o prestanku radnog odnosa. (Iz odluke Vrhovnog suda Srbije. (Vrhovni sud Srbije.03.1995.1997. 3829/96 od 19.

Ko izvrši otkop zemlje tako da njegova parcela postane znatno niža od parcele (odnosno dvorišta) suseda što predstavlja izvor opasnosti od koga preti znatnija šteta usled mogućeg odrona zemlje i rušenja zgrada suseda.04. godine) 344. (Vrhovni sud Srbije. 1015/90) 347.OBLIGACIONO PRAVO Neobjavljivanjem čitulje o sahrani propustom radnika tuženog lista supruga i sin pokojnika pretrpeli su nematerijalnu štetu.03. Kada je tuženi od strane kontrolora tužioca uhvaćen u pokušaju besplatnog prevoza u autobusu gradskog saobraćaja. koji je propustio da preduzme sve mere obezbeđenja prema pravilniku kluba.03. odgovara fudbalskom sudiji za štetu koju su prouzrokovali navijači na njegovom automobilu parkiranom ispred svlačionice. dok štetnik odgovara za naknadu celokupne štete. ako pacijentu nije predočila sve moguće posledice operativnog zahvata na koji je. godine) 345.1991. radi čega tužilac ima pravo da se opredeli u pogledu mesne nadležnosti suda pozivom na odredbu člana 52. R.1993. Rev. (Vrhovni sud Vojvodine. Beograd. . 73/91 od 26. Rev. (Vrhovni sud Srbije. Mitrovici. 2707/91) Fudbalski klub . pristao. pošto se ugovor o prevozu lica smatra zaključenim tek kupovinom vozne karte. Rev. 346. Rev. (Vrhovni sud Srbije. 4326/92. Rev. 1063/88) . Elektroprivredna organizacija je odgovorna naknaditi štetu po osnovu objektivne odgovornosti kada ispod kablova dalekovoda pogine lice radeći i bez odobrenja nadležnog organa te organizacije. Vlasnik susedne parcele ima pravo da traži od suseda da ukloni objekat koji se nalazi na međi i koji je sklon padu i predstavlja izvor opasnosti od koga preti znatnija šteta.1993.domaćin. Gž. (Vrhovni sud Srbije. 348. ZPP-a. onda je osnov njegove obaveze u naknadi štete a ne u dugu. 5987/94) 342. inače.178 - 349. (Okružni sud u Beogradu. Zdravstvena ustanova odgovara za štetne posledice operativnog lečenja. (Vrhovni sud Srbije. Rev. 13/92) Osiguravač po osnovu osiguranja od odgovornosti za štete pričinjene trećim licima upotrebom motornog vozila u saobraćaju odgovara ograničeno (limitirano) najviše do visine ugovorenog iznosa osiguranja. (Okružni sud u S. od 04. dužan je da taj izvor opasnosti otkloni izgradnjom potrebnog potpornog zida na svom zemljištu i o svom trošku. godine) 343. 2714/92 od 08.

154. stav 3. da vrati isti iznos deviza ili isplati njihovu protivvrednost u dinarima po kursu važećem na dan isplate sa pripadajućom zateznom kamatom na devizna sredstva. prisvajanje ili nanošenje štete vojnoj ili drugoj imovini. a prethodno nije obavestila pčelare na tom području da će vršiti prskanje. odgovorna je za naknadu štete koju su pretrpeli pčelari. Tužilac ima pravo na naknadu štete u smislu člana 156. 491/87) Organizacija koja je izvršila prskanje pšenice preparatima otrovnim za pčele. u skladu sa čl. Zakona o parničnom postupku. kako bi ovi preduzeli zeštitne mere. kome je obrađivanje zemlje i prodaja poljoprivrednih kultura jedini izvor prihoda. povlači disciplinsku odgovornost. zbog nemogućnosti korišćenja poplavljene parcele ispuštanjem otpadne vode od strane tuženika. ima smatrati povredom pravila vojne službe. pripada pravo na naknadu štete u obimu pretrpljene štete. Zakona o obligacionim odnosima koju je pretrpeo ili trpi na usevima na svom poljoprivrednom zemljištu usled hlada od susedne šume tuženog. Visina ove štete utvrđuje se veštačenjem u postupku pred sudom. Stoga se i radnja prisvajanja. (Vrhovni sud Srbije. (Vrhovni sud Srbije. 12. Pri tome nema uticaja činjenica da je tužiočevo zemljište dobilo nižu klasu i da zbog toga plaća manji porez. st. Gzs. 352. pa je stoga osuđeni. 356. Rev.179 - 351.OBLIGACIONO PRAVO Ko protivpravno oduzme i prisvoji tuđe devize dužan je. pa se nastupila štete takvom radnjom ima smatrati kao šteta nastala u vršenju vojne službe. Rev. 453/85) Tuženi. osuđujuća krivična presuda predstavlja apsolutan dokaz o građansko-pravnoj odgovornosti osuđenog lica. . Kao povreda vojne discipline i pravila službe smatra se naročito nemaran odnos prema poverenoj imovini. 854/87) Tužiocu kao zemljoradniku. (Vrhovni sud Srbije. na zahtev oštećenog. 1730/88) 350. 10/86) Shodno čl. (Vrhovni sud Srbije. Rev. 3. 259/86) Obaveza je vojnika da se u tačno utvrđeno vreme javi na zanimanje. dužan da naknadi štetu pričinjenu izvršenim krivičnim delom. kao lice koje samostalno obavlja delatnost ličnim radom. Rev. odgovara za štetu koju njegov radnik prouzrokuje trećim licima u radu ili u vezi sa radom osim ako se dokaže da je radnik u datim okolnostima postupio onako kako je trebalo. (Vrhovni sud Vojvodine. Zakona o obligacionim odnosima. a ne u obimu naknade koju bi dobio za ustupanje zemljišta u zakup. što podrazumeva da vojnik mora biti propisno obučen. 353. 355. 617/83) . (Vrhovni sud Vojvodine. jer zakašnjenje kao i neuredan i nepropisan izgled. Rev. (Savezni sud. odnosno nasilnog uzimanja vojne opreme od strane vojnog lica. 354. za koje je osuđen. Rev.

1882/82) Ne može se uzeti da je član lovačkog društva pretrpeo štetu u vidu izgubljene dobiti zbog zabrane lova odlukom disciplinskog suda istog društva. svako može zahtevati od drugoga da ukloni izvor opasnosti od koga preti značajnija štete. prouzrokovane na skijalištu. dakle. 108/82) U skladu sa Zakonom o obligacionim odnosima. što se utvrđuje na osnovu stvarne namere oštećenika da stiče korist svojim radom.OBLIGACIONO PRAVO Štetnik početne štete odgovara i za potonju štetu ako je ona nastala kao posledica zbivanja koje je. glasnik SRS". ne može se uzeti da je tužilac pretrpeo štetu da bi se moglo govoriti o naknadi iste.180 - . što znači da svrha članstva u lovačkom društvu i nije u pribavljanju materijalne koristi. Zakona o lovstvu SR Srbije ("Sl. br. Iz obrazloženja: Prvostepni sud je utvrdio: Tužilac je povređen na skijanju dana 22. Zakona o obligacionim odnosima) 361. a takva dobit je krajnje neizvesna zbog čega nema ni mesta naknadi. višom silom. 98/81) 357. 158 – 163. Tada je pretrpeo tešku telesnu povredu. godine oko 13 časova. na ski-stazi (vlasništvo i posedništvo prvotuženog) prilikom rekreativnog skijanja. (Vrhovni sud Srbije. ne obuhvata one štete koje su rezultat uobičajenih opasnosti i rizika ove aktivnosti. Time što je onemogućeno tužiocu da lovi divljač.2009. Pravo na naknadu štete. Radi se u stvari. ako se nastanak štete ne može sprečiti odgovarajućim merama. šteta se može pojaviti i u obliku izmakle koristi. Izmakla korist se manifestuje u nemogućnosti povećanja imovine oštećenika. (Vrhovni sud Srbije. O takvom zahtevu odlučuje sud u redovnom postupku. 360. 88/81) Kad postoji umanjenje radne sposobnosti. (Vrhovni sud Srbije. Gzz. Rev. ali takav zahtev tužioca bi bio neosnovan jer se postavlja zahtev o izgubljenoj dobiti iz lovstva. Prema odredbi člana 1. sledilo prvobitnu štetu. o izgubljenoj dobiti. verovatni nastanak koristi s obzirom na redovan tok stvari. Rev. a tek potom lovljenje i korišćenje divljači. zaštita. To je. 24/73) pod lovstvom se podrazumeva gajenje. pod uslovom da ono nije izazvano svojstvima oštećenog. slučajem ili radnjom trećeg lica. Rev. 359. po redovnom toku. ustvari. 358. korist koju je oštećenik objektivno mogao realizovati da nije bilo štetne radnje. . ali s obzirom na posebne okolnosti. ODGOVORNOST PO OSNOVU KRIVICE (Čl. (Vrhovni sud Srbije.03.

zavisi sa kojom pažnjom će se kretati i da li će poštovati pravila skijanja. odskijao do ambulante. Iz obrazloženja: Parnične stranke su u konkretnom slučaju bile u ugovornom odnosu po osnovu Ugovora o korišćenju poslovno-skladišnog prostora i pružanju drugih usluga od 15. pa je tužilac od njegovog udara pao na stazu glavom i osetio jak bol u predelu desnog ramena. nije pridržavao pravila. prvostepeni sud je pravilno zaključio da je povređivanje tužioca rezultat uobičajnih opasnosti i rizika skijanja. rizik. (Iz Presude Apelacionog suda u Kragujevcu. ne obuhvata odgovornost tuženog za naknadu štete prouzrokovane na skijalištu. ali je on to odbio i sam se. Tužilac je . Istog Zakona. Odredbom člana 6. istog Zakona je propisano da se na odgovornost za štetu prouzrokovanu na skijalištu primenjuju opšta pravila o odgovornosti za štetu. koji prosečan skijaš pri potrebnoj pažnji mora ili može predvideti da će postojati na mestu staze koju koristi. u smislu člana 158. Zakona o javnim skijalištima.okolnosti pod kojima je tuženi povređen ne mogu se podvesti pod neuobičajenu ili neočekivanu opasnost pri skijanju. da nije preduzeo iznenadno skretanje na stazi i da je. Imajući u vidu ovako utvrđeno činjenično stanje. godine) 362. udario od pozadi u telo. s obzirom na okolnosti u kojima se obavlja skijanje. a uobičajena opasnost i rizik skijanja. Takođe nema krivice prvotuženog za nastalu štetu. docenta na katedri teorije i metodike skijanja Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja. to doprinosi stvaranju uslova za pojavu rizika sa negativnim ishodom. jer sudari čine deo rizika na skijanju i spadaju u uobičajne rizike. kao i troškove koji iz toga nastanu. shodno članu 6. Iz nalaza navedenog veštaka.2007. Zakona o obligacionim odnosima . Zaključak prvostepenog suda da navedeni ugovor ima pravnu prirodu ugovora o zakupu je pravilan. pod uslovom da je poštovao pravila utvrđena ovim zakonom i propise donete na osnovu ovog zakona. st. Sud je utvrdio da se tužilac kao skijaš pravilno ponašao na stazi. a od udarca u leđa je izgubio disanje. koja je nudila pomoć tužiocu da mu imobiliše rame. Odmah je pozvana Gorska služba spašavanja. na šta tuženi nije mogao da utiče. od čijeg udarca je tužilac povređen. godine. na zakonom propisan način. a tuženi je prihvatio obavezu da plaća naknadu za njegovo korišćenje.svedok.181 - . 1. Zakona o javnim skijalištima. a skijanje i inače spada u kategoriju aktivnosti sa povećanim rizikom. gde mu je ukazana pomoć. pa ne stoji odgovornost ni prvotuženog ni drugotuženog. u smislu člana 173. jer su njime predviđeni svi bitni elementi ugovora o zakupu propisani članom 567.03. po svim pravilima. kojima je propisano da je uobičajena opasnost i rizik skijanja opasnost tj. jer samo od drugog skijaša. tačka 11. Neizvršavanje usluge od strane javnih komunalnih preduzeća zakupac blagovremeno mora da reklamira direktno javnom komunalnom preduzeću kao korisnik prostora ili preko zakupodavca. 441/11(1) od 15. koji je naleteo na tužioca. odredbe člana 3.OBLIGACIONO PRAVO tako što ga je drugi imenovani skijaš . utvrđeno je da se skijaš.08. kod koga je prvotuženi osigurao delatnost za štetu koju je tužilac pretrpeo. zbog čega nisu ispunjeni uslovi za naknadu štete po osnovu objektivne odgovornosti. a pravom na naknadu štete prouzrokovane na skijalištu ne obuhvataju se one štete koje su rezultat uobičajne opasnosti i rizika skijanja. Međutim. u pratnji ćerke. Prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo. Zakona o obligacionim odnosima.2011. onaj ko se skija iza skijaša dužan da vodi računa o skijašu ispred sebe. Gž. skijama. Tužilac je predao tuženom u posed prostor koji je predmet Ugovora.

Tužilac je bio registrovan kao igrač mlađih kategorija kod tuženog. Pravno ceneći utvrđeno činjenično stanje. Prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev i obavezao tuženog na isplatu utuženog iznosa i to uz pravilnu primenu materijalnog prava i to odredbi čl. a nije dokazao da je to učinio. nezgodno je stao i obnovio raniju povredu noge. blagovremeno mogao da reklamira. odnosno trening se odvijao po pravilima sporta i nije bilo grubog kršenja pravila sportske igre. 1. bez kontakta sa drugim igračima. a ne ovde tužioca. a da nije zaključen pismeni ugovor između tužioca kao igrača i tuženog kao kluba u smislu člana 7. Veštačenjem po veštaku medicinske struke utvrđeno je da se tužilac povredio prilikom treninga trčeći za loptom bez ikakvog kontakta sa drugim igračima. 277. Sportska igra. niti je imao zaključen ugovor sa tuženim. Pravilnika o statusu igrača. direktno ili preko tužioca. prvostepeni sud je pravilno zaključio uz primenu pravila o teretu dokazivanja na osnovu čl. prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo kada je tužbeni zahtev tužioca odbio.182 - . st. st. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. st. Zakona o obligacionim odnosima zaključivši da postoji pristanak tužioca..2010. i člana 278. 5412/10 (2) od 09. U konkretnom slučaju je ugovoreno da tuženi pored troškova za korišćenje prostora (zakupnine) snosi i troškove koji nastanu korišćenjem prostora. 324. i 223. godine) 363.registrovani igrač amater i član sportskog kluba bez svojstva profesionalnog sportiste . Zakona o obligacionim odnosima. Trening se odvijao u svemu u skladu sa pravilima igre.koji pretrpi telesnu povredu na treningu na igralištu tuženika. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je izvedenim dokazima utvrdio da je tužilac kod tuženog registrovan. Oštećeni . Žalbeni navodi tuženog (da je prvostepeni sud pogrešno odlučio o zahtevu za isplatu zatezne kamate) su neosnovani. tako da je tužilac imao svojstvo igrača-amatera. a tužiocu kao sportisti je bilo poznato da kao učesnik igre i treninga stvara opasnost za svoj fizički integritet. 2. nije bio u radnom odnosu kod tuženog.. st. Zbog toga je prvostepeni sud pravilno primenio odredbu člana 163. Pž. Tuženi je neizvršavanje usluge od strane javnih komunalnih preduzeća. kao oštećenog na mogući rizik štetne posledice. 2. Zakona o obligacionim odnosima.OBLIGACIONO PRAVO fakturisao zakupninu i troškove zakupa i iste fakture dostavio. 567. pristao je na rizik štetne posledice pa je njegov tužbeni zahtev za naknadu štete neosnovan. st.. Tuženi do zaključenja glavne rasprave nije dostavio dokaz da je dug izmirio. 1. st. Međutim. st. kada je dosudio tužiocu kamatu od podnošenja zahteva. i 278. Prvostepeni sud je odluku o zahtevu za isplatu zatezne kamate doneo uz pravilnu primenu člana 324. niti namere drugih igrača da se tužilac povredi. bio je član tuženog. 1. Zakona o parničnom postupku.. O spornoj činjenici da li je tuženi platio dug po osnovu zakupa i troškova zakupa. ali nije imao svojstvo profesionalnog fudbalera. na šta je on pristao i preuzeo rizik štetnih posledica baveći se sportskim aktivnostima. . 220.12. s obzirom da tuženi do zaključenja glavne rasprave nije dostavio dokaz da je dug platio niti da je obaveza prestala na neki drugi Zakonom propisan način. 1. Takože su neosnovani žalbeni navodi tuženog da tužilac nije izvršio uslugu isporuke struje i vode. 277. nalazeći da tuženi nije odgovoran za štetu koju je tužilac pretrpeo zbog povređivanja. 262. 1. obaveza isporuke struje i vode je obaveza javnih komunalnih preduzeća.

Ali. kao njegov roditelj solidarno naknade tužiocu štetu koja je navedenom prilikom nastala. (Iz Presude Okružnog suda u Užicu. da se tužilac povredio na fudbalskom terenu tuženog i da je bio igrač tuženog i da je neosnovan zaključak prvostepenog suda da nije postojao nikakav dogovor u vezi naknade štete i da nisu postojale nikakve obaveze između tuženog i tužioca. prihvata rizik eventualne štete.020. u uzročnoj vezi sa propuštanjem dužnog vaspitanja od strane P. stajala odgovornost tuženih za naknadu štete. tj. Iz obrazloženja: Tuženi P. bio sposoban za rasuđivanje pošto je znao da potežući se kamenicama na maloletnog S. što je utvrđeno veštačenjem. godine) 364. može tom prilikom. 4. jer je maloletni S. Z. to je po pravilnoj primeni materijalnog prava i to odredbi član 160. čija je visina prvostepenom postupku pravilno utvrđena.00 dinara zbog uginuća pilića. u vreme nastanka štete star 10 godina. uprkos upozorenju poslenika. koliko je obavezan da plati pravnosnažnom presudom u ovoj parnici. i 166.580.183 - . godine) 365. pa su žalbeni navodi tužioca u tom pogledu neosnovani. naneti materijalnu štetu drugome. ZOO-a odgovornost tuženih za naknadu štete solidarna. ali zajedno sa maloletnim S. Prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo kada je odlučio da tuženi maloletni S. Z. pa bi i nezavisno od utvrđenja prvostepenog suda. Gž. Prouzrokovanje štete od strane maloletnog lica povlači solidarnu odgovornost tog lica i roditelja.2004. Iz obrazloženja: Tuženi je od tužioca naručio određenu količinu koncentrata za piliće. Tuženi osporava obavezu. jer se članstvom u klubu stvaraju uzajamna prava i obaveze kluba i igrača). insistira da se smeša koncentrata pripremi drugačije od uobičajene srazmere komponenata. st. pa od proizvođača ne može ostvariti naknadu. (Iz presude Okružnog suda u Valjevu. propusta u vaspitanju postoji uzročna veza. usled čega je pretrpeo štetu od 29. kao štetnik i tuženi P. br. Oni su uginuli zbog većeg učešća kukuruza u koncentratu.2008.07. 165. stav 2. i onako kako je izneo tuženi P. Ostao je dužan još 12. uprkos tome. navodeći da koncentrat nije imao odgovarajući kvalitet. 869/04 od 29. koji je inače pravilno.06. pa Okružni sud nalazi da su neosnovani i da se navodima u žalbi ne dovodi u sumnju pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja. da se ona upodobljava sa povredama radnika u radnom odnosu. pravilan je i zaključak prvostepenog suda da nema odgovornosti tuženog ni po principu objektivne odgovornosti. a kako je ponašanje maloletnog S. U žalbi se ponavljaju navodi izneti u toku prvostepenog postupka (da se u konkretnom slučaju radi o sportskoj povredi. ukoliko između tog dela i dužnog vaspitanja. Gž. 1393/08 od 18. tužilac nije odgovoran za nastalu šte. Koncentrat mu je isporučen a on je cenu delimično isplatio. je u odgovoru na tužbu na ročištu za glavnu raspravu priznao da je i njegov maloletni sin s kamenicom pogodio prednji vetrobran na tužiočevom vozilu.OBLIGACIONO PRAVO Cenjeni su navodi iz žalbe tužioca. Osim toga. Ako naručilac. kao roditelja.00 dinara.

614. pa ne može ostvariti naknadu. M. Rev. godine. a bio je svestan da usled takvog ponašanja može nastati šteta. u smislu člana 163. U obaveznom osiguranju kod odgovornosti za štete prouzrokovane upotrebom motornih vozila osiguravač koji je naknadio štetu oštećenom licu u smislu odredbe člana 87. Iz obrazloženja: U provedenom postupku je utvrđeno da je tuženi dana 10.” i bilo je osigurano kod tužioca.1997. prihvatio je rizik štete. . zahteva isplatu iznosa isplaćene naknade.184 - .2003. kamatu i troškove. jer je takav koncentrat pripremio na izričit zahtev tuženog. Vozilo kojim je upravljao tuženi bilo je vlasništvo RO “D. pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su tužbeni zahtev tužioca usvojili. Srodnici pokojnog K. godine) 366. na koga je naleteo usled zadobijene telesne povrede preminuo. Pošto je tužilac. Otuda ni tuženi koji je zahtevao pripremanje koncentrata sa većim učešćem kukuruza. Zakona o obligacionim odnosima. list SRJ”. uprkos upozorenju tuženog. stav 1.30 promila alkohola u krvi. može se zaključiti da je tuženi prihvatio rizik štete. Na tako utvrđeno činjenično stanje. stupa u njegovo pravo prema licu odgovornom za štetu za iznos isplaćene naknade. na moguće posledice. Stoga su bez značaja navodi revidenta kojima se osporava autentičnost upozorenja u vezi sa učešćem kukuruza u pripremanju koncentrata.00 dinara. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. koji je prouzrokovao štetu upravljajući motornim vozilom pod dejstvom alkohola. Eventualna namera ima isto dejstvo kao i direktna namera. Zakona o osiguranju imovine i lica (“Sl. u smislu navedenih zakonskih odredbi proizilazi da isplatom naknade iz osiguranja svom osiguraniku. Po toj odredbi. ne može od tužioca zahtevati naknadu štete zbog uginuća pilića koji su takvim koncentratom hranjeni. godine u krugu RO “D.12. još i upozorio. revizija se ne može izjaviti zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja. Isplatom naknade iz osiguranja svom osiguraniku. stav 2. Tužilac je kao osiguravač oštećenima isplatio iznos od 77. ne može od njega zahtevati naknadu štete prouzrokovane tom radnjom. osiguravač stiče pravo da od štetnika zahteva isplatu iznosa isplaćene naknade. insistirao da se smeša koncentrata pripremi drugačije od uobičajene srazmere komponenata. Prema uslovima osiguranja motornih vozila i odgovornosti tužioca.1987. osiguravač ima pravo regresa prema vozaču motornog vozila osiguranog od odgovornosti prema trećim licima.11. stav 2. stav 3. s obzirom da je K.. osiguravač stiče pravo da od štetnika koji je građansko-pravno odgovoran u smislu člana 159. 20%. su protiv tužioca kao osiguravača vodili parnični postupak radi naknade štete i u tom postupku je utvrđeno da je tuženi doprineo nastanku štetnog događaja sa 80% a sada pokojni K. broj 30/96). Po oceni Vrhovnog suda. napomenom na računu. M. Na osnovu iznetog. ko na svoju štetu dozvoli drugome preduzimanje neke radnje. pa je pristao da ona nastupi. ZOO. Ovo je i u slučaju kada je štetnik u trenutku prouzrokovanja štete bio radnik osiguranika i postupao namerno (eventualna namera)..01... dana 26. Prema članu 385. Zakona o parničnom postupku. M. ako je nastupila njena obaveza prema uslovima ugovora o osiguranju od auto odgovornosti. 5310/02 od 16. pri čemu je. Tuženi je oglašen krivim za krivično – delo teško delo protiv bezbednosti ljudi i imovine u saobraćaju i osuđen na kaznu zatvora.” prouzrokovao štetni događaj vozeći teretno vozilo pod dejstvom alkohola sa 1.OBLIGACIONO PRAVO tu. time što je sebe doveo u alkoholisano stanje i zbog takvog stanja prouzrokovao štetu.

br.2002.09. godine) 368.09.10. _____od 16. Naneta verbalna uvreda od strane tužioca ima se ceniti kao doprinos tužioca nastanku štetnog događaja i nastanku štete. Iz obrazloženja: Presudom Opštinskog suda u I.. U obrazloženju drugostepene presude je navedeno da je prvostepeni sud pravilno utvrdio činjenično stanje._______ od 11. br. je svojom presudom Gž. ZOO. a žalba tuženog je odbijena kao neosnovana. tužilac doprineo nastanku štetnog događaja sa 20%. ZOO. neosnovano je isticanje u reviziji tuženog da za štetu koja se dogodila u krugu preduzeća ne odgovara on kao radnik lično. bio je privremeno nesposoban za rad na poljoprivrednom imanju i time je trpeo štetu. U obrazloženju presude je navedeno da je dokazima utvrđeno da nakon što mu je tužilac prethodno naneo verbalnu uvredu. br. Prethodno naneta verbalna uvreda ne može se smatrati protiv pravnim napadom tuženika. a ne kao protiv pravni napad na tuženog. godine potvrdio presudu Opštinskog suda u I. usled čega nema postupanja od strane tuženika u nužnoj odbrani u smislu člana 161.10. Protiv navedene presude žalbu je izjavio blagovremeno tuženik. P. ______ od 11.2003. Naprotiv. tuženik je pesnicom udario tužioca u predeo lica. a ne kao protiv pravni napad na tuženog.12. to u smislu navedenih zakonskih odredbi tužilac ima pravo regresa prema tuženom do visine isplaćene štete. u konkretnom slučaju.2002. ZOO. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije u Beogradu. usled čega ima i pravo na srazmeran deo naknade štete u smislu člana 192. . (Iz presude Okružnog suda u Užicu. 2142/2002.. bez obzira da li je takva vožnja u uzročnoj vezi sa nastalom posledicom. 3685/03 od 24. na ime materijalne štete zbog izgubljene zarade. Zbog zadobijenih povreda i preduzetog lečenja. Posebno je pravilna odluka prvostepenog suda da se..OBLIGACIONO PRAVO Tuženi je u alkoholisanom stanju prouzrokovao štetu. Okružni sud u U. naneta verbalna uvreda od strane tužioca u konkretnom događaju ima se ceniti kao doprinos tužioca nastanku štetnog događaja i nastanku štete.2001. P. Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja. stav 1. a pošto je tužilac kao osiguravač trećem oštećenom licu isplatio štetu iz štetnog događaja. na ime troškova vađenja lekarskog uverenja novčane iznose bliže opredeljene u izreci kao i parnične troškove. od 16. usled čega je tužilac pao na putu i time zadobio lake telesne povrede. Rev. Usled zadobijenih povreda tužilac je trpeo fizičke bolove. Gž. Iz navedenih razloga. ne može primeniti i Institut nužne odbrane primenom člana 161. pravilno primenio materijalno pravo. godine) 367.. već njegovo preduzeće.. Nužna odbrana isključuje odgovornost za štetu. te da nije utvrđena uzročna veza alkohola nastanku štetnog događaja. godine.2001.185 - . sud je pravilno našao da je zbog prethodno nanete verbalne uvrede tuženiku.. a sve navedene razloge date u obrazloženju prvostepene presude prihvata i drugostepeni sud. godine obavezan je tuženik da plati tužiocu na ime naknade nematerijalne štete usled pretrpljenih fizičkih bolova.

stav 1.. koji ga je udario u predelu lica. godine) 369. 1736/2002 od 17. godine tuženik oglašen krivim da je izvršio krivično delo prevare iz člana 171. Rev.00 dinara sa zateznom kamatom od 6. braneći se od istovremenog protivpravnog napada tužioca.OBLIGACIONO PRAVO Iz obrazloženja: Nižestepeni sudovi su nesumnjivo utvrdili da je tuženi prouzrokovao štetu u nužnoj odbrani. KZ Srbije. stvar je ambijenta koga tuženi.05. 4710/99 od 27. pa je time pribavio protiv pravnu imovinsku korist za sebe u prethodno pomenutom iznosu. (Vrhovni sud Srbije.2002. usvojen je tužbeni zahtev tužioca i obavezan je tuženik da plati tužiocu na ime duga 4. godine) Krivica za prouzrokovanu štetu postoji kada je štetnik prouzrokovao štetu namerno ili krajnjom nepažnjom.07. 1797/02 od 09.1996.10. pa kako je sud u parnici vezan u smislu člana 12.10. nije birao.05. P. Ukoliko se postupak protiv tuženika završi osuđujućom krivičnom presudom on je dužan nadoknaditi prourokovanu štetu u visini koja je utvrđena presudom. Protiv navedene presude tuženik je blagovremeno izjavio žalbu... ZOO tužbeni zahtev i usvojen sa pripadajućom zateznom kamatom. to je saglasno članu 158.07.10. Gž. kao i troškove parničnog postupka. ______ od 2. P. . na isto pravilno primenio materijalno pravo. Osnov odgovornosti tuženog za štetu pričinjenu tužiocu je u navedenoj pravnosnažnoj osuđujućoj krivičnoj presudi iz koje proizilazi visina štete.05. 3584/98 od 14.tužioca robu u vrednosti 4. U obrazloženju drugostepene presude je navedeno da je prvostepeni sud pravilno utvrdio činjenično stanje... je svojom presudom Gž.2002.530. godine) 370. godine. ______od 17.2002. budući da je tužioca samo odgurnuo.krivično delo i krivična odgovornost okrivljenog. Iz obrazloženja: Presudom Opštinskog suda u I. jer je uzvraćanje bilo adekvatno. Maloletnik sa navršenih četrnaest godina odgovara prema opštim pravilima o odgovornosti za štetu. (Iz presude Okružnog suda u Užicu.2002.6. U obrazloženju presude je navedeno da je pravnosnažnom presudom Opštinskog suda u I. Rev.2001. ______ od 28. a okolnost da je on pritom pao na žičanu ogradu i zadobio lake telesne povrede. _______od 28. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije.. K. godine a žalba tuženika je odbijena kao neosnovana. kao napadnuti.530.1999.186 - 371. a na štetu tužioca. (Vrhovni sud Srbije. godine pa do isplate. Okružni sud u U.2002. godine) . Isti je lažnim prikazivanjem činjenica da će isporučenu robu uredno platiti poručio telefonskim putem od oštećenog . Rev. pa se u svemu prihvataju razlozi dati u obrazloženju prvostepene presude. godine potvrdio presudu Opštinskog suda u I. U njegovoj radnji nema prekoračenja.00 dinara i dostavio poruxbenicu sa izjavom da je poručena roba za dalju prodaju i time naveo oštećenog da na štetu svoje imovine isporuči robu koja nije plaćena..1999. ZPP za utvrđenja krivičnog suda ..

295/89) Vlasnik hemijske čistionice koji je nestručnim čišćenjem znatno oštetio kaput tako da se ne može vratiti u prvobitno stanje. 1281/85) Oslobođenje od optužbe za krivično delo ne oslobađa štetnika od građevinsko-pravne odgovornosti za naknadu štete u smislu člana 158.OBLIGACIONO PRAVO Otac maloletnog deteta je sa majkom deteta građansko-pravno solidarno odgovoran za štetu koje dete prouzrokuje za vreme dok je bilo pod nadzorom majke. odgovornost sportskog kluba (organizatora sportske igre) za štetu pričinjenu takmičaru procenjuje se po principu krivice. Rev. (Vrhovni sud Srbije. već se odgovarajućim dokazima u parničnom postupku mogu utvrđivati okolnosti pod kojima je šteta nastala i stepen krivice štetnika. Rev.187 - 373. uprkos upozorenju od strane poslanika da ovakav način popravke nosi rizik od požara. dužan je na zahtev vlasnika da naknadi štetu u visini cene novog kaputa uz odbitak amortizacije. a ne po principu objektivne odgovornosti. 1043/90) Advokat. Rev. 375. 376. Od ove odgovornosti po osnovu pretpostavljene krivice se može osloboditi samo ako dokaže da je šteta nastala neotklonjivim dejstvom više sile. Rev. 379. Zakona o obligacionim odnosima. dužan je da stranci naknadi svu štetu koja je iz takvog ugovora za stranku proistekla. 940/87) Postoji odgovornost za štetu vlasnika nekretnine ako nastali požar na njegovoj nekretnini prouzrokuje štetu vlasniku susedne nekretnine. (Vrhovni sud Vojvodine. Gž. 2099/85) . (Vrhovni sud Vojvodine. (Vrhovni sud Vojvodine. 5637/94) 372.823/87) Kada je učesniku sportske igre-takmičaru pričinjena šteta u sportskom takmičenju ili u vezi sa tim takmičenjem. Rev. (Vrhovni sud Srbije. čijim posredstvom je stranka zaključila nedozvoljeni pravni posao. 377. trećeg lica ili oštećenog. 653/90) Lice koje ispod ili u neposrednoj blizini elektroenergetskih objekata zasadi drveće nema pravo na naknadu štete u slučaju njihovog uklanjanja. (Okružni sud u Beogradu. Poslenik ne odgovara za štetu nastalu usled požara prilikom popravke vozila. ako se štetni postupci deteta mogu pripisati opštem zanemarivanju opšteg nadzora i staranja roditelja o detetu. Rev. na način kako je to izričito zahtevao vlasnik. Gž. 374. uz zadržavanje oštećenog kaputa. 378. . (Vrhovni sud Srbije. (Vrhovni sud u Subotici.

263/84) 381. Stoga su bez značaja navodi revidenta kojima se osporava autentičnost upozorenja u vezi sa učešćem kukuruza u pripremanju koncentrata. uprkos tome. napomenom na računu. revizija se ne može izjaviti zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja. 2123/84) 380. Zakona o obligacionim odnosima. Ako naručilac. Ako vozilo koje se nalazilo na popravci bude uništeno usled požara u radionici.188 - . (Vrhovni sud Srbije. Ostao je dužan još 12. nije dužan štetu da naknadi.00 dinara. ne može od tužioca zahtevati naknadu štete zbog uginuća pilića koji su takvim koncentratom hranjeni. izvođač radova iz ugovora o delu dužan je da naknadi svu nastalu štetu vlasniku motornog vozila. Po toj odredbi. u smislu člana 163. Zakona o parničnom postupku.020. što je utvrđeno veštačenjem.580.01. pa od proizvođača ne može ostvariti naknadu. Koncentrat mu je isporučen a on je cenu delimično isplatio. koliko je obavezan da plati pravnosnažnom presudom u ovoj parnici.2003. Iz obrazloženja: Tuženi je od tužioca naručio određenu količinu koncentrata za piliće. Rev. Zakona o obligacionim odnosima) 382. ko na svoju štetu dozvoli drugome preduzimanje neke radnje. stav 1. Na osnovu iznetog. Rev. insistirao da se smeša koncentrata pripremi drugačije od uobičajene srazmere komponenata. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. Ali. ne može od njega zahtevati naknadu štete prouzrokovane tom radnjom. još i upozorio. pa ne može ostvariti naknadu.OBLIGACIONO PRAVO Ko u slučaju dozvoljene samopomoći prouzrokuje štetu licu koje je izazvalo potrebnu samopomoć. Prema članu 385.00 dinara zbog uginuća pilića. pri čemu je. godine) . navodeći da koncentrat nije imao odgovarajući kvalitet. na moguće posledice. 5310/02 od 16. Pošto je tužilac. ako nije postupao po pravilima struke i ako nije preduzeo sve potrebne mere obezbeđenja da ne dođe do požara i uništenja vozila. PRISTANAK OŠTEĆENIKA (Član 163. Oni su uginuli zbog većeg učešća kukuruza u koncentratu. prihvata rizik eventualne štete. Otuda ni tuženi koji je zahtevao pripremanje koncentrata sa većim učešćem kukuruza. tužilac nije odgovoran za nastalu štetu. insistira da se smeša koncentrata pripremi drugačije od uobičajene srazmere komponenata. usled čega je pretrpeo štetu od 29. Tuženi osporava obavezu. uprkos upozorenju poslenika. (Vrhovni sud Srbije. stav 3. prihvatio je rizik štete. uprkos upozorenju tuženog. može se zaključiti da je tuženi prihvatio rizik štete. Rev. jer je takav koncentrat pripremio na izričit zahtev tuženog.

koji nije uspeo. ODGOVORNOST ZA DRUGOG (Čl. je 30. sin tuženih M.D. ne može ostvariti pravo na naknadu štete za izostalu kamatu koju bi ostvario kod druge banke da je novac poverio njoj.D. Od dana kada je tužilac imao pravo da zahteva ispunjenje obaveze istekao je i poslednji dan zakonom određenog vremena od tri godine . J.P. Došlo je do oštećenja tužiočevih pomoćnih objekata a izgorelo je 500 bala slame i 50-60 snopova kukuruzovine. i A.podneo tužbu 14.. Tužilac je nakon izbijanja požara 30.. izazavao požar neopaženo došavši u dvorište tuženog P.189 - . Tako je došlo do paljenja lako zapaljivog materijala. U odnosu na njih se ne primenjuje vreme određeno za zastarelost krivičnog gonjenja.01. Iz ovih okolnosti nižestepeni sudovi su pravilno odlučili pri istaknutom prigovoru zastarelosti potraživanja da je potraživanje naknade prouzrokovane štete zastarelo u smislu čl. Za štetu koju drugom prouzrokuje maloletno dete do navršene sedme godine života odgovaraju roditelji po osnovu građanskopravne odgovornosti za drugog.2001. Tužilac je tada pokrenuo vanparnični postupak radi poravnanja. u dvorištu tuženog P.01.05.do dana 29.1994. kada istekne vreme određeno za zastarelost krivičnog gonjenja. a zatim i slame i deteline koja se nalazila iznad šupe i štale tuženog K. kojoj je novac poverio na štednju. godine.1997. Zakona o obligacionim odnosima.09. Zakona o obligacionim odnosima.. 376.09. godine) 383.1997. a zastarelost je počela teći prvog dana posle dana kada je poverilac imao pravo da zahteva ispunjenje obaveze (ako zakonom za pojedine slučajeve nije drugačije propisano).nakon toga .04. 1531/94 od 20. pa je nastupom zastarelosti prestalo pravo na zahtev za ispunjenje obaveze. Šteta je nastala radnjama maloletnog deteta. godine. godine. Ovo zbog toga što samo zahtev za naknadu štete prema odgovornom licu zastareva u smislu navedene odredbe tj.OBLIGACIONO PRAVO Deponent koji nije tražio povlačenje novčanog iznosa iz depozita banke. Tužilac je saznanje za štetu i učinioca imao 30. starog četiri i po godine. a tužbu kojom zahteva naknadu podneo je 14. prvog komšije tuženog K. Potom se vatra proširila i u dvorište tužioca. Rev. 164 – 169. Iz obrazloženja: Na sledećem činjeničnom stanju zasnovana je odluka o tužbenom zahtevu: maloletni J.09. godine. Na tavanici iznad šupe se igrao tako što je palio šibice i iste bacao u susedno dvorište. star četiri i po godine. godine imao saznanja i za štetu i za lice koje je štetu učinilo.P. vlasništvo S. Zakona o obligacionim odnosima) 384.1997.2002. ovog člana propisano je da potraživanje naknade prouzrokovane štete zastareva za tri godine od saznanja oštećenika za štetu i za lice koje je štetu učinilo. Drugostepeni sud je pravilno zaključio da se na tužiočevo potraživanje naknade prouzrokovane štete ne može primeniti vreme određeno za zastarelost krivičnog gonjenja iz odredbe čl. prema kome se ne . da bi . Stavom 1. godine. 377. (Vrhovni sud Srbije.2002.K.K.

190 - . i to isključivo prema odredbama Zakona o obligacionim odnosima a u smislu građanskopravne odgovornosti za drugog. koji je u vreme nastanka štet bio maloletan (imao je punih 17 godina). njihova je odgovornost solidarna. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije.D.12. Prema stavu 4. njegov maloletni sin u vreme nastanka štete prouzrokovao tužiocima. u pravnosnažno okončanom postupku nije ispitivano. na ulici gde je bilo više lica.OBLIGACIONO PRAVO mogu primeniti krivične sankcije. jer pobijana presuda zbog toga ima nedostatke zbog kojih se ne može ispitati. Član 166. Prvotuženi je. i A. i da li je znao da se to oružje nalazi u putničkom vozilu. Rev. sudovi su zbog pogrešne primene materijalnog prava propustili da utvrde bitne činjenice za donošenje pravilne odluke. Za učinjenu štetu tužiocu odgovorni su roditelji ovog deteta. Pretpostavlja se krivica roditelja za svu štetu koju prouzrokuje njihovo maloletno dete osim u slučaju ako roditelji dokažu da je šteta nastala bez njihove krivice. tačka 14. Naime. ako se štetni postupci drugotuženog mogu pripisati opštem zanemarivanju dužnog nadzora i staranje koji obuhvata i pristup vatrenom oružju. usled čega je prouzrokovana smrt sada pokojnog srodnika tužilaca. da li je prvotuženi znao da njegov sin – drugotuženi ima pristup vatrenom oružju i da zna da istim rukuje. pa je na taj način učinjena i bitna povreda odredbe člana 354.02. istog člana roditelji odgovaraju za štetu koju prouzrokuje drugom njihovo maloletno dete koje je navršilo sedam godina. br. Imajući u vidu prigovor zastarelosti potraživanja koji su istakli ovi tuženi i datim razlozima i utvrđenim činjenicama. Stav 2. osim ako dokažu da je šteta nastala bez njihove krivice.2005. 2244/2005 od 15. 1652/01 od 13. da li je preduzeo sve što je trebalo da spreči mogućnost da njegov maloletni sin dođe u posed oružja. i ako jeste. Iz prethodnih odredbi proizilazi da su roditelji maloletnog deteta uzrasta preko sedam godina odgovorni za štetu koju njihovo maloletno dete prouzrokuje drugima. kome je to oružje pripadalo. Međutim. kao i da se ova krivica roditelja pretpostavlja. a samim tim nije utvrđeno da li se šteta može pripisati opštem zanemarivanju dužnog nadzora i staranja od strane prvotuženog. sudovi u konkretnom slučaju nisu ispitivali kako se vatreno oružje kojim je pucao drugotuženi našlo ispod sedišta putničkog vozila u kome se i on nalazio. i stav 4. Rev. roditelje maloletnog J. stav 1. Međutim. istog člana propisuje da se oni oslobađaju odgovornosti ako postoje razlozi za isključenje odgovornosti prema pravilima o odgovornosti bez obzira na krivicu. po shvatanju ovoga suda u smislu odredbi člana 165. prema članu 165. Takođe. kao i rukovanje i upotrebu tog oružja od strane drugotuženog. ZOO predvića da ako pored roditelja odgovara za štetu i dete. tuženi M. kao opšte opasnog sredstva.2002. samo ako bi dokazali da je šteta nastala bez njihove krivice. (ranije tačka 13) ZPP. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. neosnovan je tužbeni zahtev i u odnosu na tužene. ZOO roditelji odgovaraju za štetu koju prouzrokuje drugom njihovo dete do navršene sedme godine. godine) . ZOO građansko pravno solidarno odgovoran za štetu koju je drugotuženi. D. bez obzira na svoju krivicu. a bili bi oslobođeni odgovornosti. stav 1. stav 2. kao oca u odnosu na drugotuženog. godine) 385. u odnosu na prvotuženog.. prouzrokovao ispaljivanjem jednog projektila iz prethodno repetiranog vatrenog oružja. Iz obrazloženja: Prema odlukama nižestepenih sudova i prvotuženi je solidarno odgovoran sa drugotuženim za naknadu nematerijalne štete pričinjene tužiocima koju je u vreme nastanka štete njegov tada maloletni sin (drugotuženi).

Rev. Za štetu koju prouzrokuje lice koje usled duševne bolesti ili zaostalog umnog razvoja ili kojih drugih razloga nije sposobno za rasuđivanje. Gž. Gzs.472/98 od 19.2000. ako se štetni postupci deteta mogu pripisati opštem zanemarivanju dužnog nadzora i staranja roditelja o detetu. godine) 386. . Za odgovornost roditelja da po osnovu pravičnosti naknade štetu koju je prouzrokovalo njihovo maloletno dete sposobno za rasuđivanje.1999. dužan da vodi nadzor nad tim licem. odgovara onoj koji je na osnovu zakona. Gž. (Vrhovni sud Srbije. stav 4. stav 4. (Savezni sud.12. 5637/94 od 21. 661/00 od 16.05. Roditelji odgovaraju za štetu koju prouzrokuje drugom njihovo maloletno dete koje je navršilo sedam godina. Zakona o obligacionim odnosima. što znači da se te odgovornosti mogu osloboditi samo ako dokažu da je šteta nastala bez njihove krivice .1998. osim ako dokažu da je šteta nastala bez njihove krivice. ili ugovora. godine) 388.1994. stav 2.06. Kada razlozi pravičnosti to nalažu sud može obavezati roditelja maloletnog štetnika da oštećeniku naknadi štetu u skladu sa odredbom člana 169. Zakona o obligacionim odnosima i ako nema osnova u odredbi člana 165. br. koje je navršilo sedam godina. uvek je odlučno i materijalno stanje roditelja i oštećenika. istog Zakona za odgovornost roditelja za naknadu štete koju je prouzrokovalo njihovo maloletno dete.05. pored drugih okolnosti koje upućuju na pravičnost takvog zahteva oštećenika.01.OBLIGACIONO PRAVO Roditelji odgovaraju za štetu koju prouzrokuje drugom njihovo maloletno dete. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu. godine) 387. 3/85) . Rev. Materijalno stanje maloletnog štetnika i njegovi uslovi da sam naknadi štetu otklanja odgovornost roditelja samo ako je on u stanju da štetu naknadi u razumnom roku. godine) 391. godine) 389.172/96 od 21.član 165. 593/99 od 25. Gž. osim ako dokažu da je šteta nastala bez njihove krivice. godine) 390. Otac maloletnog deteta je sa majkom deteta građansko pravno solidarno odgovoran za štetu koju dete prouzrokuje za vreme dok je bilo pod nadzorom majke. Roditelji odgovaraju za štetu koju je pričinilo njihovo malodobno dete sa navršenih 14 godina života po principu pretpostavljene krivice. ili odluke nadležnog organa.1998.1998. (Iz presude Okružnog suda u Zrenjaninu. (Vrhovni sud Srbije. (Iz presude Okružnog suda u Zrenjaninu. Rev.11.1402/96 od 20. (Vrhovni sud Srbije.191 - 392.

tužilja je bila u radnom odnosu na neodređeno vreme kod tuženog. obavezala se da vodi nadzor o njegovom ponašanju kao i brigu o njegovom zdravlju. 170 – 172. marta 2006. odgovaraju za štetu koju maloletno lice prouzrokuje drugima.192 - . Krivica roditelja se pretpostavlja i oni su solidarno odgovorni za naknadu štete ako maloletnik sa njima živi. oktobra 2009. a tuženi je obvezan da tužilju vrati na rad. novembra 2009. na pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo u pogledu odluke sadržane u potvrđujućem delu izreke ožalbene presude. postoji materijalnopravna odgovornost tužene za štetu koju je tužilja pretrpela zbog nezakonitog prestanka radnog odnosa. Rev. tužioca od roditelja radi letovanja na moru. Pravnosnažnom presudom od 19. Rev. 394. godine isplati novčane iznose u vrednosti i sa zakonskom zateznom kamatom od datuma do isplate. jula 2005. 442/82) 393. godine. (Vrhovni sud Srbije. (Vrhovni sud Srbije.februar 2006. koje je navršilo 7 godina života. 301/82) Roditelji maloletnog lica. godine . novembra 2008. godine do 18. godine. Naime. ODGOVORNOST PREDUZEĆA I DRUGIH PRAVNIH LICA PREMA TREĆEM (Čl. jeste naknada štete u vidu izgubljene zarade tužilje za period od 1. Istom presudom usvojen je i tužbeni zahtev tužilje da se obveže tuženi da tužilji na ime naknade štete zbog izgubljene zarade za period avgust 2005. juna 2009. godine otkazao ugovor o radu zbog prestanka potrebe za njenim radom. septembra 2009. Ta odgovornost proizlazi iz odredbe . godine) usvojen je tužbeni zahtev tužilje i poništeno rešenje kojim joj je tuženi otkazao ugovor o radu. Zastarelost potraživanja naknade štete u vidu izgubljene zarade usled nezakonitog prestanka radnog odnosa počinje teći od dana pravnosnažnosti presude kojom je poništeno rešenje o prestanku radnog odnosa. po tužbi koja je podneta 12. a bili bi oslobođeni odgovornosti samo ako bi dokazali da je šteta nastala bez njihove krivice. Po oceni Apelacionog suda.30. Predmet tužbenog zahteva u ovom sporu. godine (ova presuda je postala pravnosnažna 18. dok je u odnosu na odluku sadržanu u preinačenom delu izreke pobijana presuda zasnovana na pogrešnoj primeni materijalnog prava. a tuženi joj je rešenjem od 8. pa je odgovorna za štetu do koje je došlo u toku trajanja smene u kojoj se nalazio mal. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju. suprotno navodima žalbe. tužilac star 8 godina. a izvršna . Zakona o obligacionim odnosima) 395. usled njegovog pada kroz prozor sobe i teškog telesnog povređivanja. godine.OBLIGACIONO PRAVO Tužena Uprava dečjih letovališta i odmarališta preuzimanjem mal.

od dana pravnosnažnosti naznačene sudske odluke kojom je poništeno rešenje o otkazu ugovora o radu. prvostepeni sud je utvrdio da tužena nije odgovorna za štetu koju su tužioci pretrpeli usled nekorišćenja poljoprivrednog zemljišta u trajanju od sedam godina. da je bombardovanje SRJ 1999. juna 2009. 172. Tužioci su ratnu štetu prijavili nadležnim organima dana 24. u smislu odredbe člana 361. U ovoj pravnoj situaciji tužba je podneta u okviru i objektivnog i subjektivnog roka zastarelosti potraživanja naknade štete. septembra 1999. . ovde je zastarelost počela teći. novembra iste godine. ZOO. Zbog toga su tužioci bili onemogućeni da koriste parcele. Takav zaključak zasniva se na pravnosnažnoj presudi kojom je poništeno rešenje o otkazu tužiljinog ugovora o radu. Naime. Takav zaključak proizlazi iz činjenice da je presuda kojom je poništeno rešenje o otkazu tužiljinog ugovora o radu postala pravnosnažna 18. Pravna posledica toga jeste i restitucija u pravima tužilje po osnovu izgubljene zarade.193 - . Ovo sa razloga što je do tog dana rešenje o otkazu egzistiralo kao pravno vredan akt u pravnom saobraćaju. odnosno sprečiti. njive i šume. Tužioci nisu onemogućeni da koriste svoje poljoprivredno zemljište usled vršenja opasne delatnosti od strane tužene. Od nadležnih organa tužioci su obavešteni o preduzetim radnjama i teškoćama. godine. decembra 1974. godine. godine. pošto je reč o šteti koja je nastala usled više sile. ZOO. stav 1.OBLIGACIONO PRAVO člana 172. marta do 26. (Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu.10. za vreme agresije NATO alijanse u periodu od 24. i 2. zbog čega tužilja i nije mogla ranije potraživati naknadu štete. pa tužena nije odgovorna za nastalu štetu. bez odluke Saveta bezbednosti. Prvostepeni sud je pravilno zaključio da u konkretnom slučaju ne postoji uzročno-posledična veza između radnje tužene i nastale štete. pa se ne može smatrati da je do konkretne štete došlo usled opasne delatnosti od strane tužene i da su tadašnji organi vlasti štetu tada mogli predvideti. po odredbama čl. Zakona o obligacionim odnosima. godine) 396. ZOO. Za štetu nastalu isključivo usled NATO agresije na SRJ ne postoji materijalna odgovornost Republike Srbije. a ne usled vršenja opasne delatnosti od strane tužene Republike Srbije. godine predstavljalo protivpravni čin – agresiju oružane sile od strane grupe država – protivno Povelji Ujedinjenih nacija i Rezoluciji Generalne Skupštine Ujedinjenih nacija od 14. primenom pravila iz odredbe člana 185. a pre svega o nedostatku finansijskih sredstava za čišćenja spornog područja od kasetne municije. Pri tome je prvostepeni sud pravilno ocenio da intervencija zemalja članica NATO alijanse predstavlja višu silu koja nije mogla da se spreči. 173. i 174. Iz obrazloženja: Prema obrazloženju prvostepene presude i stanju u spisima predmeta. stav 1. 1. a da je tužba u ovoj parničnoj stvari podneta 12. st. ZOO. Šteta je nastala kao posledica vojne intervencije zemalja članica NATO alijanse. juna 1999. već usled posledica vojne intervencije članica NATO alijanse na našu državu. bačene kasetne bombe koje nisu eksplodirale. Gž1 3819/11 od 5. u smislu člana 376. Centar za razminiranje je posle sedam godina očistio parcele tužilaca od kasetnih bombi. u vezi sa članom 154. stav 1. tužioci su suvlasnici na katastarskim parcelama koje su po kulturi livade. Neosnovan je navod žalbe da je nastupila zastarelost potraživanja naknade štete.2011. sa zahtevom da se parcele očiste od kasetnih bombi i da im se naknadi šteta. Na osnovu ovih činjenica. godine. Na te parcele su.

Rešenje po žalbi na prvostepenu odluku mora se doneti i dostaviti stranci što pre. o čemu je u obrazloženju dao razloge koje kao pravilne prihvata i Apelacioni sud.OBLIGACIONO PRAVO Prvostepeni sud je takođe utvrdio da se šteta koju su tužioci pretrpeli isključivo od NATO alijanse nije mogla otkloniti zbog finansijskih i tehničkih problema. niti postoje drugi razlozi zbog kojih se ne može doneti rešenje bez odlaganja. S druge strane.09. GŽ-1063/11 od 10.2010.05. Zakona o obiligacionim odnosima i čl. člana 189. Ceneći dinamiku postupanja prvostepenog i drugostepenog organa. Tuženi je odgovoran za štetu koju je njegov organ prouzrokovao tužiocu u vršenju i u vezi sa vršenjem svojih funkcija. rešavaju o pravima. kao i kad obavljaju druge poslove utvrđene tim zakonom. na osnovu člana 16. neposredno primenjujući propise. člana 172. ako je to u interesu stranke. ako je to u interesu stranke. a najdocnije u roku od dva meseca od dana predaje žalbe. s obzirom da se ponašao s krajnjom nepažnjom u situaciji koja je iziskivala poštovanje najkraćih mogućih rokova. (Iz Presude Apelacionog suda u Kragujevcu. Konačnim rešenjem dat je nalog za uništenje mesa zbog isteka roka za upotrebu. Rev. Ponašao se savesno. Zakona o obligacionim odnosima). Kad se postupak pokreće po službenoj dužnosti.rokovi nisu poštovani. koju je tuženi obavezan da isplati sa pripadajućom kamatom.odgovara Republika Srbija.2011. Za naknadu štete koju su nezakonitim postupanjem prouzrokovali njeni upravni organi propuštanjem da odluke donose u zakonom propisanim rokovima . niti su utvrdili osnovanost sumnje na neispravnost mesa do isteka roka važnosti za njegovu upotrebu. ako posebnim zakonom nije određen kraći rok (član 237. ako posebnim zakonom nije određen kraći rok ( član 208. Zakona o opštem upravnom postupku. u dva puta ponovljenom postupku (jer je Vrhovni sud Srbije ukidao drugostepena rešenja) . Iz obrazloženja: Državni organi dužni da postupaju po Zakonu o opštem upravnom postupku kad u upravnim stvarima. godine) 397. Zakona o opštem upravnom postupku). organi tuženog nisu postupali u zakonom propisanim rokovima. što je dovelo do isteka roka upotrebe uvezenog mesa. Zakona o opštem upravnom postupku). posebno jer je rok za upotrebu proizvoda (goveđeg mesa) vremenski ograničen. a najdocnije u roku od jednog meseca od dana predaje urednog zahteva odn. (Iz Presude Vrhovnog kasacionog suda. U ostalim slučajevima. U radu tužioca nije bilo povrede propisa niti iz oblasti spoljnotrgovinskog i deviznog poslovanja. organ je dužan da donese rešenje i dostavi ga stranci najdocnije u roku od dva meseca. dana pokretanja postupka po službenoj dužnosti. Vremenski periodi u kojima je postupao organ tuženog su daleko duži od zakonom propisanih rokova. ni iz oblasti zdravstvene zaštite ispravnosti životnih namirnica. i 237. Nastala šteta na strani tužioca je posledica rada tuženog koji je nezakonitim postupanjem (propuštanjem da odluke donosi u zakonom propisanim rokovima) kršio načelo da je svako dužan da se uzdrži od postupka (činjenja ili nečinjenja) kojim se može drugom prouzrokovati šteta (član 16. a da nadležni organi nisu nikada utvrdili da li se radilo o neispravnom mesu. ako posebnim zakonom nije određen kraći rok.. organ je dužan da donese rešenje i dostavi ga stranci što pre. Tako je tužilac pretrpeo štetu u neosporenoj visini. godine) . 591/10 od 22. a pre donošenja rešenja nije potrebno sprovoditi poseban ispitni postupak... 190. pravnog lica ili druge stranke. 208. njegovi organi nisu poštovali zakonom propisane rokove.194 - . i 277. Tuženi tj. stav 1. obavezava ili pravnim interesima fizičkog lica.

02. (Iz Presude Vrhovnog kasacionog suda. 364/10 od 23. i 189. . Žalbom tuženog se neosnovano ukazuje da presuda ima nedostataka zbog kojih se ne može ispitati. koje su bile predmet ocene i za koje su dati valjani razlozi koje prihvata i ovaj sud. njihovo trajanje. godine i rešenjima Komisije za izbor. prema kome je tužiocu obračunavana i isplaćivana zarada. izvršena prema rešenju nadležnog organa. izvršena prema rešenju nadležnog organa koje nije osporeno. koje je cenio u smislu člana 8. godine i 12. a primenjujući pravila o teretu dokazivanja. Zakona o parničnom postupku. Zakona o obligacionim odnosima utvrđena je visina materijalne štete na vozilu tužioca. ne predstavlja nepravilan i nezakonit rad državnog organa. po članu 172. u kojoj je oštećeno vozilo tužioca i u kojoj je tužilac zadobio telesne povrede zbog kojih je trpeo fizičke bolove i strah. Ne predstavlja nepravilan i nezakonit rad državnog organa isplata zarade. istog Zakona utvrđena je visina nematerijalne štete za pretrpljene fizičke bolove.2006. Zbog toga ne stoje žalbeni navodi da je činjenično stanje pogrešno ili nepotpuno utvrđeno. Tužilac je materijalnu i nematerijalnu štetu pretrpeo od opasne stvari odn. utvrđen je rešenjem nadležnog Opštinskog veća od 01. Zbog toga. imenovanje i administrativna pitanja od 22. Navedeni razlozi u presudi su jasni. intenzitet i kriterijume sudske prakse za određivanje visine naknade nematerijalne štete.02. opasne delatnosti. Iz obrazloženja: Predmet ovog spora je zahtev tužioca za naknadu nematerijalne i materijalne štete koja je nastala u saobraćajnoj nezgodi. ne protivureče sami sebi. lice koje se bavi opasnom delatnošću. Pravilnom primenom odredbe čl. utvrdio bitne činjenice od značaja za donošenje odluke. kao i zahtev tužiocu za naknadu parničnih troškova. Pravilnom primenom odredbe člana 200. niti izvedenim dokazima. a zarada mu je u spornom periodu isplaćivana primenom koeficijenata utvrđenih tim rešenjima.195 - . nema odgovornosti tužene za naknadu štete tužiocu.2005. Zakona o obligacionim odnosima. kao i vodeći računa o značaju povređenog dobra i cilju kome služi ta naknada.02. koje nije osporeno ni u pogledu organa koji ga je doneo ni u pogledu utvrđene visine koeficijenta. i prolaskom kroz crveno svetlo prouzrokovao štetu tužiocu. 185. za pretrpljeni strah imajući u vidu vrstu bolova i straha.OBLIGACIONO PRAVO 398. Navodima žalbe ponavljaju se činjenice iznete pred prvostepenim sudom. godine. Iz obrazloženja: Koeficijent. Prvostepeni sud je izvedenim dokazima. Tužiocu su navedena rešenja dostavljena. pa je revizijski sud preinačio nižestepene presude i odbio tužbeni zahtev.05. za koju odgovara imalac stvari odn. Isplata zarade. Pravilnom primenom materijalnog prava na utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud je ocenio da je do štete koju je tužilac pretrpeo došlo isključivom radnjom radnika tuženika koji se nije pridržavao odredbi Zakona o osnovama bezbednosti saobraćaja na putevima. godine) 399.2011. Rev2. niti izreci presude koja se žalbom pobija.2005. koje on nije pobijao ni u pogledu visine ni u pogledu organa koji ih je doneo. nasuprot stavu nižestepenih sudova.

drugom propisu ili opštem aktu.2010. koji se vodio kod tog suda. (vreme za koje se određuje privremena mera) i u čl. odredio privremenu meru i istovremeno odredio da privremena mera traje do pravnosnažno okončanog postupka. 2.03. 449/10 od 11. Sud će. opasne delatnosti za koju odgovara imalac stvari tj. tač. Prema odredbama tog Zakona. Nepravilan rad službenog lica ili organa je činjenje ili nečinjenje protivno uobičajenom i propisanom načinu obavljanja delatnosti koja šteti pravu ili interesima trećeg lica. 253. Iz obrazloženja: Pravno lice odgovara za štetu koju njegov organ prouzrokuje trećem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem svojih funkcija – član 172.1. a ako je mera određena pre podnošenja tužbe ili pokretanja drugog postupka .član 170. osim ako dokaže da je zaposleni u datim okolnostima postupao onako kako je trebalo .196 - . u konkretnom slučaju . a naročito zabrana dužniku da otuđi ili optereti svoje nepokretnosti ili stvarna prava koja su na nepokretnosti upisana u javnu knjigu u njegovu korist. produžiti vreme trajanja privremene mere. dana 11. predlog za pokretanje drugog postupka radi opravdanja mere. 291.glasnik RS". Zakona o obligacionim odnosima. u čl. Zbog toga što je opštinski sud izvršio brisanje mere obezbeđenja i opterećenja nepokretnosti nakon isteka vremena na koju je određena. 1. Prema odredbi čl. Republika Srbija ne odgovara za štetu jer tužilac u izvršnom postupku nije tražio produženje mere otuđenja i opterećenja na nepokretnosti dužnika.i rok u kome poverilac mora podneti tužbu odn. st. (kada se može odrediti privremena mera). ovog člana može se podneti samo pre nego što istekne vreme za koje je privremena mera određena (član 259). uz upis te zabrane u javnu knjigu (čl.stupio na snagu 23. U rešenju kojim se određuje privremena mera odrediće se vreme trajanja te mere. Iste odredbe sadržane su i u Zakonu o izvršnom postupku ("Sl.1. 2.OBLIGACIONO PRAVO Osnov odgovornosti tuženog je u članu 170.list SRJ" br. godine određena privremena mera obezbeđenja.tuženi. po predlogu tužioca a radi obezbeđenja novčanog potraživanja.02. lice koje se bavi opasnom delatnošću. 173. U vreme kada je u naznačenom predmetu. kao i propuštanje da se zakon.03. saglasno odredbi čl. jer je tužilac materijalnu i nematerijalnu štetu pretrpeo od opasne stvari odn. 296. 2. Predlog iz st.06. sud je rešenjem od 11. i 174. Relevantne odredbe: Za štetu koju zaposleni u radu ili u vezi sa radom prouzrokuje trećem licu odgovara preduzeće u kome je zaposleni radio u trenutku prouzrokovanja štete. kojom je zabranjeno otuđenje i opterećenje predmetnih nepokretnosti primenjivale su se odredbe Zakona o izvršnom postupku ("Sl. Radi obezbeđenja novčanog potraživanja.). istog Zakona. privremena mera može se odrediti pre pokretanja i u toku sudskog ili upravnog postupka. 259. Pravno shvatanje ovog suda je da se nezakonitim radom službenog lica ili organa smatra postupanje suprotno zakonu. godine) 400.2005.1998. godine. na predlog poverioca.125/2004 . st. 300. st.28/2000). drugi propis ili opšti akt primeni. (vrste privremenih mera radi obezbeđenja novčanog potraživanja . 249. sve dok izvršenje ne bude sprovedeno (čl.). tada važećeg Zakona o izvršnom postupku. Gž. godine). u čl. može se odrediti svaka mera kojom se postiže svrha takvog obezbeđenja. (Iz Presude Apelacionog suda u Kragujevcu. Zakona o obligacionim odnosima. tač. Kako je taj postupak pravnosnažno . kao i po okončanju tih postupaka. Tuženi snosi odgovornost. br.1998. Zakona o obligacionim odnosima. pod uslovom da se nisu promenile okolnosti pod kojima je ta mera određena.

važećeg Zakona o izvršnom postupku .197 - . Protiv tog rešenja tužilac je podneo prigovor koji je odbijen i prvostepeno rešenje potvrđeno.09. a tužilac . te založnog poverioca. Ovo tim pre.12.1999. što je tužiocu bilo omogućeno da učestvuje u postupku u predmetu izvršnog poverioca. prema stavu ovog suda.2010. propuštanje da se zakon ili drugi opšti akt primeni ili radnja protivna običajima ili pravilima morala. drugom propisu ili opštem aktu. protiv izvršnog dužnika. (Iz Presude Apelacionog suda u Novom Sadu.2010.u smislu odredbe čl. Između nezakonitog i nepravilnog rada organa pravnog lica i nastale štete mora postojati uzročno-posledična veza. Nepravilan rad postoji kada organ svoju delatnost nije obavio na način kako se to od istog u datoj situaciji i datim okolnostima očekivalo. Gž. 259.02. godine brisao meru otuđenja i opterećenja upisanu na predmetnim nepokretnostima. Pri oceni eventualne odgovornosti štetnika za štetu zbog privremeno oduzetih pa vraćenih deviza mora se naročito ceniti postupanje organa štetnika nakon pravnosnažnosti rešenja o obustavi krivičnog postupka povodom više pismenih zahteva oštećenog ovom organu i sudu pred kojim je vođen krivični postupak radi vraćanja. godine) 401. mora se ceniti da li je postupanje organa tužene sa novcem koji je privremeno oduzet od tužioca kao predmet izvršenja krivičnog dela koje mu je stavljeno na teret bilo zakonito (čl. Pri tome se naročito mora ceniti postupanje organa tužene nakon pravnosnažnosti rešenja o obustavi krivičnog postupka a povodom više pismenih zahteva tužioca upućenih organu koji mu je izdao potvrdu o privremeno oduzetim predmetima i sudu pred kojim je vođen krivični postupak radi vraćanja novca. Radi pravilne primene navedene zakonske odredbe. tadašnjeg i odredbe čl. Zakona o obligacionim odnosima . do 215. može se zaključiti da u postupanju ovog Opštinskog suda nije bilo nepravilnog i nezakonitog rada. (Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu. 211. stav 1. 1 840/10 od 24. Gž. Bez ocene i ovih okolnosti se ne može izvesti pravni zaključak da tužena nije odgovorna za eventualno prouzrokovanu štetu koju tužilac traži postavljenim tužbenim zahtevom. 172. godine) . Nezakonit rad je postupanje protivno zakonu. 296.nije tražio produženje vremena trajanja privremene mere. Postupanje organa pravnog lica mora biti nezakonito i nepravilno. istog zakona) i pravilno . zbog kojeg bi tužena Republika bila dužna da tužiocu naknadi eventualno nastalu štetu. pravilno je nadležni Opštinski sud rešenjem iz 2005. jer njen organ nije postupao nezakonito odn. u kom postupku je određeno brisanje tereta upisanih na nepokretnostima.od kada su tužiocu privremeno oduzeta devizna sredstva pa do dana kada su mu ista vraćena.OBLIGACIONO PRAVO okončan 09. 3328/10 od 30.u smislu odredbe čl. važećeg u vreme oduzimanja deviza i vođenja krivičnog postupka u vezi sa članom 286.član 172. godine. Apelacioni sud je cenio ostale navode u žalbi tužioca pa je našao da su bez uticaja na pravilnu odluku prvostepenog suda da . Zakona o obligacionim odnosima. Iz obrazloženja: Pravno lice odgovara za šteru koju njegov organ pruzrokuje trećem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem svojih funkcija .ne postoji odgovornost tužene za naknadu štete. u vršenju svoje funkcije nije prouzrokovao tužiocu štetu. U skladu sa navedenim. Zakonika o krivičnom postupku.

Nezakonitim radom službenog lica ili organa smatra se postupanje suprotno zakonu. kao i propuštanje da se zakon. vređanje i omalovažavanje zbog invalidnosti putnika od strane vozača autobusa predstavlja osnov za naknadu nematerijalne štete. Prema shvatanju Okružnog suda. koja je bacila tužiljinu torbu na pod i sela pored nje. Nepravilan rad službenog lica ili organa je činjenje ili nečinjenje protivno uobičajenom ili propisanom načinu obavljanja delatnosti koje šteti pravu ili interesima nekog lica.2010. izgubio bih ceo dan!" Pošto mu je tužilja pružila knjižicu. Članom 29. Ignorisao je njeno objašnjenje i rekao: "Ma što ne plaćaš kartu kao svi. Na osnovu takvog zaključka.04. 403/2010 od 08. . postupanje organa za čiji rad odgovara država i pravilnost njihovog rada ocenjuje se prema odredbama člana 172. drugi propis ili opšti akt primeni. sada mi treba 20 minuta da ti napišem kartu. Uznemiravanje. koje šteti pravu ili interesima nekog lica. a ona je od vozača zatražila da joj napiše kartu i obavestila ga da ima invalidsku knjižicu za povlašćenu vožnju invalidnih lica. kontroloru se obratio rečima: "E. sve se vozite sa nama! Kad bih imao dvojicu kao ti. bre.OBLIGACIONO PRAVO 402. idite. drugom propisu ili opštem aktu. Zbog navedenog ponašanja vozača. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju. u socijalno. tužilja se obratila sudu. presuda prvostepenog suda je pravilna i na zakonu zasnovana. Rev. ima jedna invalid. koji si ti invalid?". Tada je tužilju pitao: "Ti li si neškolovana. zbog čega su joj povređeni čast i ugled. drugom propisu ili opštem aktu. vozač je prokomentarisao u vezi sa tužiljom: "Ma pusti. Vozač joj se obratio rečima: "Gde si našla da uđeš u ovaj autobus. Nezakonitim radom službenog lica ili organa smatra se postupanje suprotno zakonu. što predstavlja teži oblik diskriminacije osoba sa invaliditetom. Vozač se tužilji obraćao povišenim tonom pa je ona sve vreme bila izložena pažnji ostalih putnika u autobusu. Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom predviđeno je da posebno težak oblik diskriminacije zbog invalidnosti predstavlja uznemiravanje. bre. Zakona o obligacionim odnosima. ona je invalid!". Prvostepeni sud je zaključio da je postupanje vozača autobusa tuženog prema tužilji bilo nehumano i ponižavajuće. tužilja je invalidno lice (distrofičar) i kritičnog dana se prevozila autobusom tuženog. Nepravilan rad službenog lica ili organa predstavlja činjenje ili nečinjenje protivno uobičajenom ili propisanom načinu obavljanja delatnosti. dosudio je tužilji naknadu nematerijalne štete. (Iz Presude Vrhovnog kasacionog suda. izdata ova knjižica?!". U autobus ju je uneo momak i ostavio torbu pored nje.198 - . koji si ti invalid!?" Prilikom ulaska kontrole. od strane posade prevoznog sredstva. prema propisanim pravilima postupka za rad organa i okolnostima konkretnog slučaja. godine) 403. nastavio je: "Gde ti je. drugi propis ili opšti akt primeni Iz obrazloženja: Prema stanovištu Vrhovnog kasacionog suda." Kada se pojavila vozaču poznata osoba. a imala si dvojicu ispred. kao i propuštanje da se zakon. a na objašnjenje da sve piše u knjižici – isto je ponovio još dva puta. vređanje i omalovažavanje zbog invalidnosti putnika sa invaliditetom u toku putovanja.

Zbog pretrpljenih povreda i posle nastalih komplikacija. uporno negodovanje vozača autobusa prilikom izdavanja karte. Gž.1999. tj. prema objektivnim merilima.dana 27. Prvostepeni sud je na jasan i pouzdan način utvrdio da je vozač autobusa omalovažavao tužilju i to kako tokom izdavanja karte tako i tokom putovanja. koje posledice su trajnog karaktera i predstavljaju umanjenje životne aktivnosti od 5%. (Iz Presude Okružnog suda u Nišu. Međutim. prema priznatom društvenom shvatanju časti i njene nepovredivosti. tj. nakon što su se vrata otvorila. godine. ponovo je došlo do pogoršanja stanja na levoj šaci. u ovom slučaju se mora poštovati. svaki put je ponovo povrešujući.2009.usled naglog kočenja vozača tuženog perduzeća .06. na taj način što je . gips je ponovo postavljen.zajedno sa još 5-6 putnika. čije se psihičko stanje i karakteristike moraju uvažavati.05. Zakona o obligacionim odnosima. Nakon pružanja stručne pomoći.1998. upućena je na kućno lečenje. putnici su počeli da izlaze i tom prilikom su gurnuli tužilju koja je ispala iz autobusa. stav 1.lake telesne povrede. Iz obrazloženja: Utvrđenо je sledeće činjenično stanje: Tužilja je dva puta povređena u autobusu tuženog. shodno članu 170. . Zbog jakih bolova i otoka leve šake. udar levog ramena i udar leve šake . vozač je zaustavio autobus a tužilja je odvedena u bolnicu. godine. vređanje i uznemiravanje tužilje zbog njene invalidnosti. Izjave i postupci tuženog. pored objektivnog. Nakon toga. 1857/09 od 28. Kada je stao na stanici. Prvi put . predstavljaju uvredljivo postupanje prema tužilji zbog njene invalidnosti. kako su se tegobe na levoj šaci nastavile. u autobusu tuženog koji je vozio na prigradskoj liniji. ton kojim joj se obraćao i potom komentarisanje stanja tužilje sa ostalim učesnicima u vožnji. i subjektivni kriterijum. Drugi put – dana 09. Pored toga. pala. Tužilja prevežena u bolnicu. ograničenje pokreta od drugog do petog prsta leve šake u svim zglobovima u srednjem stepenu. vozač je pokušao da je oslobodi otvarajući i zatvarajući vrata autobusa.OBLIGACIONO PRAVO U konkretnom slučaju.09. zaostala je i naruženost lakog stepena koja se ogleda u manjoj deformaciji prstiju leve šake i lakšoj istanjenosti leve podlaktice. Ovo iz razloga jer je u pitanju invalidna osoba. Prilikom prvog povređivanja. način na koji je tužilja doživela izjave i postupke vozača tuženog.199 - . reči koje je tom prilikom uputio tužilji. Na fizikalnoj terapiji utvrđeno je postojanje komplikacija u vidu bolnog otoka i razređenja kostiju leve šake. U autobusu je bila velika gužva. Takođe. predstavljaju nesumnjivo omalovažavajuće postupanje. smanjenje mišićne snage leve podlaktice i šake u srednjem stepenu. Vrata autobusa su blokirala tužiljino rame. godine) 404. tužilja je zadobila sledeće povrede: udar grudnog koša sa leve strane. nakon čega je ponovo bila upućena na fizikalnu terapiju. Za ovu štetu odgovorno je tuženo preduzeće po principu pretpostavljene krivice. zbog čega joj je i po treći put bio postavljen gips koji je nosila narednih nedelju dana. u autobusu broj 7. a pojam ponižavajućeg i uvredljivog ponašanja nije određen trajanjem takvog postupanja. kod tužilje su zaostale sledeće posledice: stanje posle udara i nagnječenja leve šake sa kasnijom komplikacijom u vidu bolnog otoka i razređenja kostiju. Ove promene su vidljive i utiču na estetski izgled. ograničena mogućnost hvatanja u srednjem stepenu. postavljen joj je gips na levu ruku koji je skinut nakon nedelju dana. Naknada za nematerijalnu štetu iz dva štetna događaja se mora posebno individualizirati i dosuditi za svaki vid nematerijalne štete. U toku maja meseca 1999. godine.

a dalje je trpela strah intenziteta i dužine trajanja kako je to utvrđeno u obrazloženju prvostepene presude.član 154. iako je tužilac pravilno postavio tužbeni zahtev tako da odvojeno potražuje štetu iz oba događaja.bez bitne povrede odredaba parničnog postupka . a posle druge povrede u trajanju od mesec dana (u obimu od 40%).lake telesne povrede. stav 1. nakon čega je trpela strah srednjeg intenziteta koji je trajao do završenih pregleda u bolnici. za sve posredne i neposredne posledice svoje radnje . žalbom se osnovano ističe da je prvostepeni sud dosudio ukupan iznos novčane naknade na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene fizičke bolove i pretrpljen strah.OBLIGACIONO PRAVO Tužilja je prilikom prvog povređivanja zbog zadobijenih povreda i kasnije nastalih komplikacija trpela bolove u periodu od osam meseci. budući da se naknada za nematerijalnu štetu dosuđuje za svaki vid nematerijalne štete posebno čak i kada je šteta proistekla iz istog životnog događaja. .6. i to dva puta . pa je na osnovu nalaza i mišljenja imenovanih veštaka.200 - .1999.76 dinara. tužilja je nakon ukazane pomoći puštena kući. prvostepeni sud je .143. zbog čega je bila hospitalizovana u periodu od 14. Iz utvrđenih činjenica nesumnjivo proizilazi da su povrede tužilje u uzročno-posledičnoj vezi sa štetnim događajima. već se mora vršiti individualizacija u zavisnosti od svakog konkretnog slučaja. Zakona o obligacionim odnosima. Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete mora se voditi računa o značaju povređenog dobra i cilju kome ta naknada služi.novčana naknada za pojedine vidove nematerijalne štete se ne može generalizovati. pa kako je – dakle . Zakona o obligacionim odnosima.član 200. Takođe je tom prilikom trpela i strah. Žalbeni navodi tuženog da je prvostepeni sud propustio da na pouzdan način utvrdi tačno vreme prvog i drugog štetnog događaja. Zakona o obligacionim odnosima. a tim pre ako je proistekla iz dva različita životna događaja. Prvostepeni sud je imao u vidu da se u konkretnom slučaju radi o dva štetna događaja. te da se njome ne pogoduje težnjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i društvenom svrhom . U periodu lečenja. utvrdio vrstu. koje je tužilja pretrpela u oba štetna događaja. intenziteta i jačine trajanja kako je to detaljno utvrđeno u obrazloženju prvostepene presude. Relevantne odredbe: Štetnik odgovara za štetu koja se može dovesti u vezu sa njegovom radnjom. koji je prilikom pada u autobusu bio jakog intenziteta u trajanju od par sekundi.tužilja tokom prvostepenog postupka. karakter i posledice povreda koje je tužilja pretrpela posebno za oba slučaja. Tom prilikom konstatovane su povrede: stanje posle udara glave od pre pet dana kao i vegetativne smetnje . koja za ove periode i u ovom obimu iznosi 3. nisu od značaja za donošenje odluke u ovoj pravnoj stvari. pretrpljene fizičke bolove i strah. tužilji je bila potrebna tuđa nega i pomoć i to posle prve povrede u periodu od osam meseci (prva četiri meseca u obimu od 60% a druga četiri meseca u obimu od 40%). do 17. Jer . Zbog zadobijenih povreda. dokazala činjenicu da je pretrpela povrede u autobusu tuženog. tj. Međutim. godine. koji za istu odgovara shodno odredbi člana 170. stav 1. Prilikom drugog povređivanja u autobusu tuženog.pravilno zaključio da je tuženi dužan tužilji naknaditi materijalnu i nematerijalnu štetu prouzrokovanu u autobusu koji je njegovo vlasništvo. međutim stanje joj se pogoršalo. Takođe. tužilja je trpela bolove i strah intenziteta i dužine trajanja kako je to detaljno utvrđeno u obrazloženju pobijane presude.6. Na tako utvrđeno činjenično stanje. Time je prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo. osnovano se žalbom tužilje ističe da je prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo prilikom odlučivanja o visini novčane naknade nematerijalne štete za duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti.suprotni žalbeni navodi nisu osnovani. jer su štetne posledice nastupile usled postupaka njegovog radnika.

samim tim. 214 KO R. Iz obrazloženja: Iz utvrđenog činjeničnog stanja proizilazi da je Četvrti opštinski sud u B.5.4. Takođe. godine) . Rev. dovedena u zabludu u pogledu nepostojanja tereta.M. tužilja ne može da izrazi kao štetu i potražuje celokupan iznos kupoprodajne cene uplaćene nakon sprovedene javne dražbe. zaključak o prodaji nepokretnosti doneo 9.000. a koje činjenice se žalbom tužilje i ne osporavaju. imajući u vidu stepen umanjenja životne aktivnosti tužilje odnosno duševne bolove koje tužilja zbog toga trpi kao i intezitet i trajanje pretrpljenog straha i fizičkih bolova. 214 od 8. Dn.00 dinara za duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti. godine utvrđeno je da je kao vlasnik parcele 1268 upisan M.OBLIGACIONO PRAVO Visinu pravične novčane naknade nematerijalne štete sud određuje primenom člana 223. a prvostepena presuda preinačena shodno odredbi člana 373. koja je bila u postupku prinudne prodaje. Rešenjem Zemljišno-knjižnog odeljenja Drugog opštinskog suda u B.10. a po osnovu zaključka o prodaji nepokretnosti od 9.000. godine) 405. sa 3/4. pravična novčana naknada za ove vidove nematerijalne štete iznosi 70. koji u suštini predstavlja kupoprodajnu cenu za sve parcele koje je tužilja kupila po sprovedenoj javnoj dražbi. 80.201 - .2005. ili drugih nedostataka na stvari. Zakona o parničnom postupku. Zakona o obligacionim odnosima za odgovornost tužene za prouzrokovanu štetu. ul.2000. Nema osnova za zaključak da je radnjom suda kupac nepokretnosti na javnoj dražbi doveden u zabludu u pogledu nepostojanja tereta ili drugih nedostataka na stvari ukoliko je u vreme donošenja zaključka o prodaji te nepokretnosti u zemljišnim knjigama upisan izvršni dužnik. Zbog toga je žalba tužilje usvojena. a. koji je tužilja pretrpela prilikom drugog povređivanja. 4988/2000 od 10. prilikom prvog povređivanja pravična novčana naknada za ove vidove štete iznosi 35.. (Presuda Vrhovnog suda Srbije.00 dinara.715. (Iz Presude Okružnog suda u Novom Sadu.000. Gž.1997. odnosno u državnoj svojini. Prema stavu ovog suda.zemljišno-knjižnog uloška br.00 dinara za pretrpljene fizičke bolove i 70. Iz izvoda iz zemljišne knjige . tačka 4. 1319/2006 od 25. 1939/04 od 30. Na preostalim parcelama tužilja se uknjižila kao vlasnik. dok je samo za spornu parcelu njen zahtev odbijen. tužilja traži na ime naknade štete isplatu iznosa od 748.5. stav 1. Pri tome je samo deo sporne parcele br. Stoga je pravilan zaključak nižestepenih sudova da nisu ispunjeni uslovi iz člana 172.koliko je tužilja postavljenim tužbenim zahtevom i tražila. godine. godine izvršen je otpis katastarske parcele 1268 iz zk.000. zbog čega ne stoji revizijski navod da je radnjom tužene tužilja. čak i pod pretpostavkom da postoji osnov za naknadu štete.5. 1268.2007. Osim toga.00 dinara za pretrpljen strah . ni odgovornosti tužene. godine.2001. Revizijsko isticanje da je tužilja ograničena u pogledu isključivog prava svojine na spornoj nepokretnosti ne može se pripisati propustima tužene prilikom sprovođenja zaključka Četvrtog opštinskog suda u B.2000.000.D.00 dinara za pretrpljene fizičke bolove i 60.04. i njen upis u novi zk. određen kao gradsko građevinsko zemljište. U takvoj situaciji. ul. stav 1. pa stoga suprotno revizijskim navodima nema propusta u radu Četvrtog opštinskog suda u B. Zakona o obligacionim odnosima. Ovo zbog toga što je navedena promena u zemljišnim knjigama izvršena aprila meseca 2001. u vreme donošenja zaključka o prodaji nepokretnosti u zemljišnim knjigama je kao vlasnik sporne nepokretnosti upisan D. godine. Dakle.00 dinara za pretrpljen strah. imajući u vidu utvrđen intezitet i trajanje fizičkog bola i straha. br. 2408 KO R.

koji je 22. usvojen tužbeni zahtev tužioca i tuženik na osnovu člana 149. stav 1. U tom postupku izvršenje je sprovedeno na jednom traktoru "IMT 539" registracije br. 186. Prema odredbi člana 8. odgovara tužena Republika Srbija. Gž. obavezan na naknadu parničnih troškova. protiv dužnika M... da bi tek rešenjem Ipv. našao u državini dužnika koji mu je zet. u to vreme važećeg Ustava Republike Srbije i član 58.2. Republika Srbija odgovara za naknadu štete zbog nepravilnog rada suda kao državnog organa. Zakona o obligacionim odnosima (dalje: ZOO). pravilnom primenom materijalnog prava.12. tužilac.R. izvršni sud odbacio prigovor tužioca kao nedozvoljen. godine poverioca S. ZOO. jer se u prigovoru ne navode razlozi koji sprečavaju izvršenje.1. U slučaju kada je na stvari trećeg lica sprovedeno izvršenje radi naplate novčanog potraživanja. koji se.OBLIGACIONO PRAVO 406. pravilan je zaključak prvostepenog suda da je na taj način tužiocu pričinjena šteta (čija je visina pravilno utvrđena) za koju. iz T.2006. što se žalbom ne dovodi u sumnju. u daljem toku postupka. Prema odredbi člana 31. sa stanovišta ustavnih i zakonskih propisa. ali se onda postavlja pitanje odgovornosti za naknadu štete trećem licu kao vlasniku stvari u smislu člana 172.2003. u smislu člana 51. Zakona o izvršnom postupku (dalje: ZIP). Iz obrazloženja: Prema činjeničnom stanju utvrđenom u prvostepenom postupku. godine) . ZIP koja propisuje da se popisati mogu stvari koje se nalaze u državini dužnika. (Presuda Okružnog suda u Valjevu. godine prodat na javnoj prodaji.2001. stav 1. dok prema odredbi člana 45. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa pravo svojine se može oduzeti ili ograničiti u skladu sa zakonom. a koje je u izvršnom postupku istaklo prigovor da je vlasnik stvari. je uputio izvršnom sudu prigovor u tom smislu. U konkretnom slučaju. a pravo svojine je ustavom zajemčeno pravo . 30. br. 6/01 po predlogu od 16. godine. da raspravi činjenicu da li su pokretne stvari koje su predmet izvršenja radi naplate novčanog potraživanja zaista vlasništvo dužnika ili trećeg lica. .9. pravo na imovinu zaštićeno je Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.člana 34. pa je i na osnovu čl.2005. ZOO. i 189. stav 1.1. 1/06 od 13. na osnovu kojeg je izvršenje sprovedeno i s obzirom na odredbu člana 68.O. godine oduzet od dužnika i potom. 1458/2007 od 27. pred istim sudom vođen je postupak izvršenja u predmetu I. pa je izvršni sud bio dužan. kao treće lice i vlasnik pokretne stvari na kojoj se sprovodilo izvršenje radi naplate novčanog potraživanja. Naime. sada važećeg Ustava Republike Srbije. Zakona o parničnom postupku. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa pravo svojine koje određeno lice ima na stvari prestaje kad drugo lice stekne pravo svojine na tu stvar. U. br. radi naplate novčanog potraživanja. te da je izvršni sud traktor prodao na javnoj prodaji radi naplate novčanog potraživanja poverioca. S. Kod utvrđenog činjeničnog stanja da je tužilac bio vlasnik predmetnog traktora. sticajem okolnosti. u smislu člana 172. iz T. kao i njegove stvari koje se nalaze u državini poverioca.2007. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa savesno lice može steći pravo svojine na pokretnoj stvari koju je pribavilo na javnoj prodaji u postupku sudskog izvršenja. pogrešno smatrajući da se izvršenje može sprovesti i na pokretnoj stvari trećeg lica ukoliko se ona nalazi u državini izvršnog dužnika.R. nijednom odredbom nije omogućio shvatanje da se izvršenje može sprovesti i na pokretnoj stvari trećeg lica. ZIP.202 - . na osnovu kojeg je izvršenje sprovedeno. Tužilac je u izvršnom postupku podnosio prigovore tvrdeći da je on vlasnik traktora.. ukoliko se ona nalazi u državini izvršnog dužnika.

5. a što znači da pravno lice odgovara za štetu koju pričini njen organ trećim licima.2002. a posle njihove smrti je nastavio da koristi stan.154.172. jer su ugled i čast tužioca bili zaštićeni ovom pretpostavkom. VSS je našao da je i revizija neosnovana. dok se ne donese osuđujuća presuda. godine a teča 1976.B. Iz obrazloženja: Opštinsko javno tužilaštvo je protiv tužioca podnelo optužni predlog zbog krivičnog dela iz čl. godine) 408. st. nema pravo na naknadu nematerijalne štete za pretrpljene bolove zbog povrede časti i ugleda. a kako ova nije doneta. Zakona o obligacionim odnosima. Ako je šteta pričinjena nezakonitim radom (neprimenjivanjem ili pogrešnom primenom propisa) odgovara pravno lice za rad svog organa. a kako ova nikada nije ni doneta. tužena Opština je vlasnik spornog stana na kome su sunosioci stanarskog prava bili M. Zakona o obligacionim odnosima. Lice protiv koga je vođen i obustavljen krivični postupak. i Z. Naime.200. KZ RS. dana 15. ovaj pravni odnos je trebalo raspravljati u smislu odredaba čl. Ovo rešenje je potvrđeno od strane drugostepenog organa uprave protiv kojeg je tužilac pokrenuo upravni spor. st. (Iz presude VSS Rev. te je istu odbio. Imajući u vidu osnovno načelo krivičnog postupka o pretpostavci nevinosti do donošenja pravnosnažne osuđujuće presude.2004. to faktička šteta nije nastupila.1996. godine i živeo sa tetkom i tečom. Utvrđenje da li su u toku krivičnog postupka državni organi u svemu postupali u skladu sa zakonom.OBLIGACIONO PRAVO 407. Zakona o obligacionim odnosima. s obzirom da faktički nije ni nastupila povreda njegove časti i ugleda. ne može biti element za odgovornost tužene.200. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju. Tužilac je podneo parničnu tužbu protiv Republike Srbije zbog naknade štete zbog uvrede časti pričinjene neosnovanim vođenjem krivičnog postupka od strane Opštinskog javnog tužioca. a po osnovu pretpostavljene odgovornosti. već da su državni organi preduzimali mere koje su u skladu sa zakonom. Presudom donetom u upravnom sporu poništeno je drugostepeno rešenje zbog pogrešne ocene nena.4356/03 od 21. to se tužilac ne može koristiti ovlašćenjima iz čl. godine tužiocu je naloženo da se iz ovog stana iseli i preda ga tuženoj ispražnjenog od lica i stvari u roku od 3 dana.12.92. Republika Srbija odgovara ukoliko je šteta pričinjena trećim licima u smislu odredaba čl. Zakona o obligacionim odnosima.01. tetka i teča tužioca koji su preminuli – tetka 1968.1 u vezi čl. godine tužilac odustao od daljeg krivičnog gonjenja. st. godine. i 200.01. morale bi biti dovedene u pitanje njegove ukupne moralne vrednosti koje uživa kao član određene društvene sredine. prezumcija nevinosti.1 u vezi sa st. Nižestepeni sudovi su našli da tužiocu ne pripada pravo na naknadu štete s obzirom da isti nije bio u pritvoru. Tužilac se u ovaj stan uselio 1965. a nije bilo u pritvoru. Da bi postojala šteta na osnovu duševnih bolova zbog povrede časti i ugleda u smislu odredaba čl.203 - . Rešenjem Opštine od 12. te je nakon toga.1.101. zato što je jedno od osnovnih načela krivičnog postupka pretpostavka tj. osim ako je reč o pogrešnom tumačenju zakona.

osim ako je reče o pogrešnom tumačenju zakona. koji reguliše odgovornost pravnog lica za štetu koju njegov organ prouzrokuje trećem licu u vršenju. Prvostepeni upravni organ je u ponovnom postupku odbacio predlog za iseljenje tužioca zbog apsolutne nenadležnosti. Zakona o obligacionim odnosima.06. 2004. Tužilac je pokrenuo parnicu da se utvrdi da ima pravo zakupa na spornom stanu i pravo da nastavi sa korišćenjem stana posle smrti ranijih nosilaca stanarskog prava koji je okončan pravosnažnim rešenjem o povlačenju tužbe. Da bi ostvario pravo na naknadu štete od pravnog lica. tužilac koji inače ne spada u krug lica kojima pripada pravo da nastave sa korišćenjem predmetnog stana. predat je organima Republike Srpske Krajine. oštećeni treba da dokaže pored opŠtih uslova za građansko-pravnu odgovornost (uzročna veza i šteta). ili u vezi sa vršenjem svojih funkcija. U postupku je utvrđeno i da je tužiočev otac zakupac stana površne 56 m2 i da je tužilac unet u očev ugovor o zakupu stana kao član njegovog porodičnog domaćinstva. kada prognano lice koje se zateklo na njenoj teritoriji predaju organima Republike Srpske Krajine. nižestepeni sudovi su zaključili da je zahtev tužioca za naknadu štete neosnovan. stav 1. da je štetu pričinio organ prvnog lica nezakonitim radom u vršenju svojih funkcija. Zakona o obligacionim odnosima po kojoj pravno lice odgovara za štetu koju njegov organ prouzrokuje trećem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem svojih funkcija. Tužbeni zahtev tužioca je zasnovan na odredbi člana 172. Iz obrazloženja: Nižestepeni sudovi pravilno zaključuju da je tužena odgovorna za štetu prema članu 172. U konkretnom slučaju do iseljenja tužioca iz spornog stana došlo je zbog pogrešnog tumačenja propisa o stvarnoj nadležnosti jer je odluku o iseljenju doneo organ uprave umesto suda opšte nadležnosti. Za odluku o odbijanju tužbenog zahteva nižestepeni sudovi su dali jasne i pravilne razloge koje u svemu kao osnovane prihvata i Vrhovni sud. a u ponovljenom postupku drugostepeni upravni organ je svojim rešenjem poništio prvostepeno rešenje. odbijena je tužiočeva tužba za reizvršenje zbog faktičke nemogućnosti.10. po pravilima o odgovornosti za drugog. Rev. U postupku reizvršenja. godine) . nema pravo na naknadu štete od tužene Opštine. 1035/04 od 21. Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja. U ovom slučaju. 50/04 od 24.2004. Tužilac je iz ovoga stana iseljen a tužena je u međuvremenu istim raspolagala tako što ga je dodelila trećem licu sa kojim je zaključila ugovor o zakupu. Rev. Odgovornost pravnog lica uslovljena je neprimenjivanjem ili pogrešnim primenjivanjem određenih propisa. zbog čega nije osnovano isticanje tužioca u reviziji o pogrešnoj primeni materijalnog prava. Postojanje odgovornosti pravnog lica nije uslovljeno namerom ili grubom nepažnjom jer je postojanje namere ili grube nepažnje pravno relevantno samo u regresnoj parnici. Zbog toga i po oceni Vrhovnog suda.OBLIGACIONO PRAVO dležnosti. godine) 409. Postoji odgovornost Republike zbog nezakonitog rada njenih organa. nezakonitim radom organa tužene. sin tužioca – koji je bio prognano lice sa teritorije Hrvatske. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije.204 - . (Iz presude Vrhovnog suda Srbije.

03. osnovan aktom tuženika.2004. Rok zastarelosti potraživanja naknade štete teče prema državi. odnosno objektivni rok od pet godina od dana nastanka štete. od momenta nastanka štete do podnošenja zahteva za njenu naknadu. ZOO. godine. Iz obrazloženja: Presudom prvostepenog suda tuženik Republika Srbija je obavezana tužiocu da plati na ime naknade štete navedeni iznos u izreci presude. ima pravo na naknadu utvrđene sadašnje vrednosti novčane sume iz perioda prve uplate. a prema rokovima propisanim odredbom člana 376. 381/04 od 31. jer je prva novčana suma obezvređena neradom Medicinskog fakulteta.OBLIGACIONO PRAVO 410. Iz ovih razloga potraživanje naknade štete po osnovu odgovornosti države za štetu koju prouzrokuje njen organ. jer je organ tuženika – Medicinski fakultet. protekli su subjektivni rok od tri godine od saznanja za štetu. po odredbama iz člana 172. godine) 411. godine kada je tužilac po navodu suda uplatio novu novčanu sumu. do 1992. ZOO. godine) . godine ondašnjih 20 miliona dinara. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. Gž. Ukoliko je organ pravnog lica svojim ponašanjem (nečinjenjem) doveo do toga da se suma uplaćena za veštačenje obezvredi i tužilac bude prinuđen da uplati novu novčanu sumu za veštačenje. U konkretnom slučaju ima mesta primeni člana 172.205 - . po odredbama iz člana 172.. ZOO teče samo prema učiniocu krivičnog dela kojim je šteta uzrokovana. ZOO. 3163/04 od 10. svojim odugovlačenjem doprineo da se obezvredi uplaćeni novac od 1989. Dokazima je utvrđeno da je tužilac učestvovao u parničnom postupku i u istoj je određeno veštačenje od strane sudsko-medicinskog odbora Medicinskog fakulteta u B. To je ustanova koju je osnovala Republika Srbija. godine. pa je po nalogu suda tužilac uplatio u toku 1989. Iz obrazloženja: U konkretnom slučaju. Stoga su neosnovani navodi revizije tužioca. jer rok zastarelosti potraživanja naknade štete iz člana 377. Neosnovano je isticanje u žalbi da je prvostepeni sud materijalno pravo pogrešno primenio. Drugostepeni sud je odbio žalbu tuženika i potvrdio je prvostepenu presudu.11. Rev.2004. odnosno pravnom licu koje za štetu odgovara umesto tog fizičkog lica. zastareva u rokovima propisanim odredbama iz člana 376. a veštačenje nije obavljeno do 1992.. a tužilac ima pravo na naknadu štete u vidu utvrđene sadašnje vrednosti novčane sume iz 1989. (Iz presude Okružnog suda u Čačku.. ZOO. Time tužilac smatra da je pretrpeo štetu. Takođe je utvrđeno da sud nije doprineo odugovlačenju postupka. br. ZOO. a ne i prema državi odnosno pravnom licu koje za štetu odgovara umesto tog fizičkog lica.

Pored toga. aprila 1982. oštećenom pripada građansko pravna zaštita u vidu zahteva za naknadu materijalne štete za koju odgovara Republika Srbija prema članu 172. s obzirom na činjenicu da obavlja delatnost u Nemačkoj i da se radi o putnoj ispravi koja mu je izdata kao državljaninu Nemačke. neažurnost i dugo trajanje postupka) nije opravdalo ovlašćenje iz člana 85. Odlukom krivičnog suda. sudovi su delimično usvojili tužbeni zahtev za utvrđeni iznos izgubljene zarade sa pripadajućom kamatom.206 - .01. u kojoj je tužilac učestvovao. ocenjuje se prema propisanim pravilima postupka za rad tog organa i okolnostima slučaja. tužiocu u ovom sporu pripada građansko-pravna zaštita u vidu zahteva za naknadu materijalne štete koja je prouzrokovana nepravilnim radom državnog organa. godine. njegov branilac je u toku krivičnog postupka više puta podnescima ukazivao na dugo trajanje postupka i predlagao vraćanje putne isprave tužiocu. ne samo zbog ishoda krivičnog postupka u kome nije dokazano da je tužilac izvršio krivično delo. a da je vlasnik gostionice u nemačkom gradu Heslingenu. zakonitost i pravilnost rada tog organa. godine. stav 2. a na osnovu zahteva oštećenih kao tužilaca protiv njega je pokrenut krivični postupak. godine. jer je dolazilo do sniženja čiste dobiti. od strane organa unutrašnjih poslova od tužioca oduzeta putna isprava. Izloženo stanovište nižestepenih sudova u pogledu propisa relevantnih za ocenu osnovanosti zahteva tužioca je po oceni Vrhovnog suda pravilno. koji je neopravdano dugo trajao. Postupanje organa za čiji rad odgovara država. Na osnovu iznetih razloga. ZOO. septembra 1984. maja 1986. Budući da je tužilac imao i nemačko državljanstvo i da mu je oduzeta strana putna isprava. godine) . Prema razlozima sudova mera privremenog oduzimanja putne isprave od tužioca koja je trajala skoro dve i po godine. Za sve vreme neopravdano dugog trajanja postupka vraćanje putne isprave tužilac je trpeo štetu u vidu izgubljene zarade u vršenju ugostiteljske delatnosti. Na osnovu toga. tužiocu je vraćena isprava 21. predlažući da se razmotri pitanje vraćanja putne isprave na osnovu ponuđenog jemstva. a krivični postupak je pravnosnačno okončan donošenjem oslobađajuće krivične presude od 20. kako ne bi trpeo štetu u obavljanju svoje ugostiteljske delatnosti. U obrazloženju pobijane presude navedeni su jasni i pravilni razlozi. Zakona o obligacionim odnosima. imajući u vidu sve okolnosti konkretnog slučaja. već i zbog dugog trajanja postupka i činjenice da je tužilac ukazivao na mogućnost blaže mere (polaganje jemstva) kojom se moglo postići obezbeđenje njegovog prisustva u krivičnom postupku. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije Rev. Iz obrazloženja: U postupku je utvrđeno da je povodom saobraćajne nezgode koja se dogodila 27. koje prihvata i Vrhovni sud. ZKP.OBLIGACIONO PRAVO 412. Nižestepeni sudovi nalaze da je tužena Republika Srbija odgovorna za materijalnu štetu u smislu člana 172. u toku krivičnog postupka nijedna okolnost nije ukazivala na to da se krivični postupak nije mogao uspešno provesti i bez privremenog oduzimanja putne isprave. 11-2374/03 od 29. S obzirom da je u pogledu preduzete mere i ostvarenja njenog legitimnog cilja narušen princip proporcionalnosti. Kada je u pogledu primenjene mere oduzimanja putne isprave u krivičnom postupku i ostvarenja njenog legitimnog cilja narušen princip proporcionalnosti. Iz činjeničnog utvrđenja proizlazi da u krivičnom postupku zakoniti cilj mere privremenog oduzimanja putne isprave nije opravdan. zbog propusta organa u vođenju krivičnog postupka (odlaganje pretresa.2004. ZPP. Vrhovni sud je na osnovu člana 393. odlučio kao u izreci".

očigledno je da nije posvetio dovoljnu pažnju tako rizičnoj vožnji. usled čega je tužilac izgubio ravnotežu i pao s papučice viljuškara na kojoj je stajao. Zakona o obligacionim odnosima (pravilo podeljene odgovornosti). . a kad je to nemoguće utvrditi. i člana 174. sud dosuđuje naknadu vodeći računa o okolnostima slučaja. u smislu člana 395. Naime. ZPP. i da je time delimično doprineo da šteta nastane u vidu teške telesne povrede koja je prouzrokovala trajne posledice za tužioca. a da se pri tome uopšte ne uzima u obzir njegov subjektivni odnos prema tom svom vlastitom ponašanju. da bi se prevezao na mesto rada. ostvaruje se tužbom podnetom protiv države. pokrenuo volan u levu stranu. ili nije. faktički učestvovao u prouzrokovanju određenog dela njegove vlastite štete. Stoga je Vrhovni sud u tom delu preinačio nižestepene presude. godine) 414. usled klizavog kolovoza i delom usled praznog hoda volana. Rev. Vodeći računa o okolnostima slučaja. te je ovaj manevar pojačao nestabilnost viljuškara i ljuljanje. Naknada štete koju prouzrokuje sud. Dakle. standardnog ponašanja drugih osoba u dotičnoj situaciji. za štetu koju sudska vlast prouzrokuje građanima ne može odgovarati opština kao jedinica lokalne samouprave. što svakako jeste viljuškar u pokretu. i ocene doprinos oštećenog u nastaloj šteti. i u kojoj meri konkretno svojom radnjom ili propuštanjem. Iz obrazloženja: Prema činjeničnom utvrđenju nižestepenih sudova prilikom pokretanja viljuškara. Iz obrazloženja: Iz spisa predmeta nesumljivo se vidi da je predmetna šteta nastala u vršenju sudijske dužnosti. Zakona o obligacionim odnosima. u konkretnom slučaju trebalo je oceniti da li je tužilac oštećeni. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. kada oštećeni doprinese da šteta uopšte nastane ili da bude veća nego što bi inače bila. dolazi do podeljene odgovornosti i srazmernog smanjenja naknade.2003. te nemogućnosti preciznog upravljanja.207 - . pa je vozač u nameri da stabilizuje viljuškar i da izbegne otvoreni šaht na putu. vlasništvo tuženog. stav 1. ukoliko je moguće utvrditi koji deo štete potiče od oštećenikove štetne radnje i propuštanja. kojim se istovremeno smanjuje dužnost štetnikove naknade potpune integralne štete. dolazi do podeljene odgovornosti i srazmernog smanjenja naknade. Kritičnom prilikom tužilac je zadobio teške telesne povrede. Kada oštećeni doprinese da šteta uopšte nastane ili da bude veća nego što bi inače bila.OBLIGACIONO PRAVO 413. Imajući u vidu utvrđenja da je tužilac nepropisno stao na papučicu viljuškara. koji uz to nije bio ispravan. autoviljuškar je krenuo u desnu stranu. već se jedino ocenjuje da je dotično njegovo ponašanje bilo drukčije od redovnog uobičajenog. a pri tome nisu obezbeđeni odgovarajući uslovi rada u skladu sa odgovarajućim Zakonom o zaštiti na radu. i da je bio svestan da viljuškarem upravlja radnik koji nije obučen. Vrhovni sud nalazi da je ukupnu pravičnu naknadu valjalo smanjiti za 20% i to za svaki pojedinačni vid nematerijalne štete. Na osnovu takvog činjeničnog utvrđenja nižestepeni sudovi su zaključili da je drugotuženi odgovoran za nastalu štetu po principu objektivne odgovornosti kao i imalac opasne stvari u smislu člana 173. Kako su sudovi organi države. već samo Republika Srbija kao država. Osnovano se u reviziji ukazuje da su sudovi propustili da primene odredbu člana 192.07. II 507/03 od 03.

208 - . prouzrokuju trećim licima. zahtev prema njoj je neosnovan.2002. U momentu oduzimanja robe. a pošto nju organizuje vojna komanda. Pošto je u ovom slučaju tužba za naknadu štete podneta protiv opštine. u reviziji se neosnovano navodi da su nižestepeni sudovi pogrešili što su obavezali tuženu Državu da prouzrokovanu štetu naknadi. Zakona o obligacionim odnosima. Zakona o obligacionim odnosima. Rev. a pošto za štetu od takve stvari. 344/02 od 07.OBLIGACIONO PRAVO Prema članu 172. bez kontrole. godine) 416. Prema ovoj odredbi.2002. Vojna vozila stoje u krugu kasarne i bez kontrole pri izlasku ne mogu biti uključena u javni saobraćaj. ne obezbeđujući ga na odgovarajući način od mogućnosti samopokretanja. Iz obrazloženja: Odredbom člana 38. dakle organi lokalne samouprave. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. obavlja Ministarstvo trgovine preko tržišnih inspektora. Iz obrazloženja: Prema članu 172. po članu 174. ako imalac za to nije odgovoran. Zakona o obligacionim odnosima. (Vrhovni sud Srbije. kao pravno lice. Zakona o obligacionim odnosima. ako je imaocu oduzeta opasna stvar na protivpravan način. U reviziji se neosnovano ističe da postoji razlog za isključenje odgovornosti iz člana 175. br. pa dođe do njene neovlašćene upotrebe. jer opština ne može odgovarati za štetu koju građanima prouzrokuju organi države. stav 1. 6203/2002 od 10. 7/91) i Uredbi o načinu i vršenju poslova Ministarstva i posebnih . Na ovaj način vozilo tuženog je. tržišni inspektori. Zakona o uslovima za obavljanje prometa robe propisano je da nadzor nad primenom Zakona i drugih propisa kojima se uređuje promet robe. ali za to je odgovoran i imalac vozila. i što se ono. Imalac opasne stvari ne oslobađa se objektivne odgovornosti ako učini propust u kontroli nad tom stvari. samopokrenulo i naletelo na vozilo tužioca parkirano ispred njega. shodno Zakonu o ministarstvima ("Sl. pravno lice odgovara za štetu koju njegov organ prouzrokuje trećem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem svoje funkcije. jer nije preduzeo sve što je bilo potrebno da spreči neovlašćenu upotrebu vozila. imalac snosi odgovornost za neovlašćenu upotrebu vozila koje je prouzrokovalo štetu tužiocu. svojim svojstvima i položajem. godine) 415. Čim se vozilo tuženog našlo na ulici. glasnik RS". Tužiocu je štetu na vozilu prouzrokovalo lice na službi u Vojsci Jugoslavije. za štetu koju organ države prouzrokuje trećem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem svoje funkcije odgovara država.02. delovalo kao opasna stvar. Tačno je da je vozilo tuženog bez znanja vojne komande upotrebilo mobilisano lice na službi u JNA. Ona ima svoje organe i može odgovarati samo za štetu koju oni. za štetu koja od nje potiče ne odgovara on nego onaj koji mu je oduzeo opasnu stvar. jasno je da je zatajila kontrola. Rev. Republika Srbija je odgovorna za štetu koju njen organ prouzrokuje trećem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem svojih funkcija. odgovara imalac.11. stav 1. time što je vozilo tuženog ostavio na strmoj ulici.

Stoga je revizija prvotužene Republike Srbije delimično usvojena i drugostepena i prvostepena presuda preinačene tako što je. Kako je roba oduzeta od pravnog lica. tužbeni zahtev tužioca odbijen zbog nedostatka aktivne legitimacije. navedeno vozilo je vraćeno na osnovu člana 100. st." Eksport-import.” reg. Na osnovu tako utvrđenog činjeničnog stanja. kada su odbili tužbeni zahtev za naknadu štete u visini utuženog iznosa od 45. stav 1. 1..94 dinara sa traženom kamatom od podnošenja tužbe do isplate." Eksport-import. to samo ovo Preduzeće može biti stranka u ovom postupku. van sedišta ministarstava.. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da pravno lice odgovara za štetu koju njegov organ prouzrokuje trećem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem svojih funkcija.. Zakona o prekršajima. Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju. maja 1995.. br. a ne vlasnik i direktor tog preduzeća kao fizičko lice. to je prvotužena u obavezi da naknadi štetu prvotužiocu. Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju.. ZOO. Rev. godine na osnovu akta carine preuzeo ovo vozilo. carinski organ može oduzeti robu i staviti je pod nadzor do okončanja prekršajnog postupka. kao i da se u tom slučaju – oduzimanja robe ista stavlja pod carinski nadzor do okončanja prekršajnog postupka. čiji je organ Ministarstvo trgovine. postupali su kao radnici Ministarstva trgovine i turizma. i st. u smislu napred navedene zakonske odredbe odgovorna za naknadu štete nastalu nezakonitim oduzimanjem robe.član 100. 3/92). Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju dana 22. stav 1.. Zakona o spoljnotrgovin. prema kojim odredbama se roba može oduzeti ako je u pitanju prekršaj iz člana 99. 1120/92 od 20. S obzirom da je Republika Srbija u smislu člana 172.00 dinara. a prvo tužilac je pretrpeo štetu zbog nezakonitog oduzimanja robe od strane radnika Ministarstva trgovine. Međutim.2002. i isto je stavljeno pod carinski nadzor do okončanja prekršajnog postupka. 6. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije.. 99. nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo – odredbu člana 172. glasnik RS".702. Kako je predmetno vozilo oduzeto i vraćeno u skladu sa navedenim propisima. vlasništvo tužioca.. to je isključivo prvotužena Republika Srbija. tog zakona. godine) 417. a u postupku je tužilac proglašen odgovornim za učinjeni prekršaj iz člana 99.209 - . Stoga je revizija drugotužene opštine Vranje usvojena i drugostepena i prvostepena presuda preinačene tako što je tužbeni zahtev u odnosu na tuženu opštinu odbijen. istog Zakona. odnosno od Preduzeća za unutrašnju i spoljnu trgovinu "M. Odredbom člana 172.OBLIGACIONO PRAVO organizacija van njihovog sedišta ("Sl. kao i u smislu odredbe člana 118. je oduzeo putničko vozilo “M. _____. Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju i zbog toga je kažnjen kaznom od 500. godine ovlašćeni radnik Carinarnice Z. te je isti njegov zakonski zastupnik.11. stav 1. Kako je u konkretnom slučaju roba oduzeta od strane tržišnih inspektora kao radnika Ministarstva trgovine. kao i iznos od 1. U prekršajnom postupku tuženi je oglašen odgovornim za prekršaj iz člana 99. Ukoliko se napravi prekršaj iz čl. Zakona o obligacionim odnosima odgovorna za štetu koju njen organ prouzrokuje trećem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem svojih funkcija. februara 1997. tačka 2. br. Tužilac je 19.450 USA dolara u dinarskoj protivvrednosti na dan isplate. tačka 2. Ovako su nižestepeni sudovi odlučili pošto su utvrdili da su organi tužene postupali u skladu sa propisima . Tužilac je vlasnik Preduzeća za unutrašnju i spoljnu trgovinu "M. stav 1. stav 1.

Rev. prognan ili ekstradiran (član 47. Zakona o izbeglicama . Ova odgovornost može biti i solidarna.Rev. odnosno Savezne Republike Jugoslavije. st. gde je živeo. iz R. da li je u vreme nastanka štete imao svojstvo državljanina Republike Srbije. Ustava SR Jugoslavije). 4497/01 od 11. građanin Republike Srbije. Pravilna primena materijalnog prava iziskuje da se razjasni status tužioca tj.tužilac traži da mu tužena naknadi štetu. U drugom slučaju. u smislu člana 206.2002. stav 3."Sl. u smislu člana 395. izbeglicama se obezbeđuje unutrašnja i međunarodna pravna zaštita na način koji je utvrđen za građane Republike Srbije (član 4..OBLIGACIONO PRAVO skom poslovanju i kažnjen novčanom kaznom od 500.protiv njegove volje . kao građanin Rijeke. i 2.. Građanin Republike Srbije ima državljanstvo Republike i ne može ga biti lišen. vratio u B. ne može biti lišen državljanstva.06. broj 18/92). Zakona o obligacionim odnosima . koji su ga ..00 dinara. stav 1. stav 2.. stav 2. 6258/99 od 14. Odbivši zahtev tužioca za naknadu štete. pa se šteta može reparirati i od drugog pravnog lica (uključujući i drugu državu). stav 3. prvostepeni sud će ceniti i to da li je tužilac. ZOO-a odgovorna za nastalu štetu. Ustava Republike Srbije). u vreme nastanka štete. Ustava SR Jugoslavije). ukinuo pobijane presude i predmet vratio na ponovno suđenje. 1. Zakona o obligacionim odnosima. U prvom slučaju.izložili rizicima rata u Hrvatskoj i poniženjima koje je doživeo zato što se. imala pravni. (Rešenje Vrhovnog suda Srbije. Naravno.pravni subjektivitet. i kakav je ona. gde je rođen . Iz obrazloženja: Zbog toga što su ga pripadnici policije lišili slobode i predali organima vlasti Kninske Krajine.210 - . U oba slučaja dolazi se do člana 172. nižestepeni sudovi nisu imali u vidu ove propise. prognan ili ekstradiran (član 47. Ovde je reč o šteti koja je nastala povredom Ustavom zajemčenih i priznatih prava i sloboda građana. Ustava Srbije odnosno član 17. na šta se u reviziji osnovano ukazuje a zbog čega je došlo do pogrešne primene materijalnog prava. odnosno Savezne Republike Jugoslavije ili svojstvo izbeglice. Zakona o parničnom postupku. godine) 418. kao i pravo da napuste Republiku Srbiju i u nju se vrate (član 17.svako pravno lice (pa i država) odgovara za štetu koju njegov organ prouzrokuje trećem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem svojih funkcija. Ustava i član 17. Stvar je oštećenog da izabere koga će od više solidarnih dužnika tužiti. Građanima je zajemčena sloboda kretanja i nastanjivanja.. pravilno su nižestepeni sudovi ocenili da su u ovoj pravnoj stvari organi tužene postupali u skladu sa citiranim odredbama Zakona o spoljno trgovinskom poslovanju i Zakona o prekršajima. glasnik RS".07. Zakona o izbeglicama).2001. godine) . odnosno međunarodno. Izbeglicama je obezbeđena pravna zaštita koju uživaju i građani Republike Srbije (član 4. po otpočinjanju rata. Zato je ovaj sud. bio u kakvoj obavezi prema organima Kninske Krajine. pa stoga tužena nije u smislu odredbi člana 172. Država je odgovorna za štetu koju njeni organi prouzrokuju licima prognanim radi prisilne mobilizacije. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije.

br. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. ne može predstavljati valjan pravni osnov za sticanje svojine tužioca ni derivativnim načinom u smislu člana 34. Rev. 3532/98 od 17. godine) 419.08. Organizacija koja gazduje lovištem dužna je da preduzima propisane mere za sprečavanje štete koju divljač može pričiniti imovini ili ljudima na zemljištu i vodi na kojima se lovište nalazi i na okolnim zemljištima. te kasnije zaključenje ugovora o komisionoj prodaji koji zbog načina na koje je vozilo izašlo iz državine vlasnika. 6126/98 od 05. (Vrhovni sud Srbije. ni originarnim. Rev. čiji su organi vršeći službenu dužnost. godine) 422. tj. Ako štetu pričini lovostajem zaštićena divljač onda je orgnaizacija dužna da naknadi štetu pod uslovom da je oštećeni preduzeo propisane mere za sprečavanje štete od divljači. istog Zakona. imajući u vidu osobenosti slučaja.1999. U ovakvoj situaciji.211 - 423. Rev. otkrili falsifikovanje brojnih oznaka vozila i činjenicu da je vozilo protivpravno oduzeto od njegovog stvarnog vlasnika.1999. br. što su krivična dela. Zakona o ugovorima o prevozu u železničkom saobraćaju prevozilac se potpuno ili delimično oslobađa odgovornosti za štetu ako je udes ili nezgoda nastala krivicom trećeg lica. kupio to vozilo po ugovoru o komisionoj prodaji kojom je prethodila predaja vozila komisionaru preko punomoćnika navodnog vlasnika. 421. 4470/02 – P. a prevozilac i pored nastojanja. 6497/98 od 03. Ako je štetu prouzrokovalo neko od dva ili više lica. . 6076/98 od 11. Pravno lice odgovara za štetu koju njen organ prouzrokuje trećem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem svoje funkcije. (Vrhovni sud Srbije. nema značaja za odlučivanje o traženoj naknadi štete u odnosu na pitanje postojanja odgovornosti Republike Srbije. nije mogao da izbegne niti da otkloni njegove posledice.04. Zbog toga je pravilan zaključak prvostepenog suda da nema osnova za odgovornost tužene Republike za naknadu štete prouzrokovane tužiocu koji bi bio zasnovan na odredbi člana 172.11. 1851/00) Prema članu 17. koja su na neki način međusobno povezana. godine) . Okolnost što je tužilac ne sumnjajući u poreklo vozila i vlasništvo označenog prethodnika na koje je vozilo bilo registrovano. tačka 3. te mu ga vratila. Rev. falsifikovanja brojnih oznaka vozila. (Vrhovni sud Srbije. ta lica odgovaraju solidarno. sprovedenih u skladu sa njihovim službenim ovlašćenjima. (Vrhovni sud Srbije. (Gž. šteta nastala za tužioca nije posledica radnji organa tužene.OBLIGACIONO PRAVO Pravno lice odgovara za štetu koju njegov organ prouzrokuje trećem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem svojih funkcija.1999. po osnovu sticanja od nevlasnika u smislu člana 31.11. godine) 420. već posledica prethodnog protivpravnog oduzimanja vozila od njegovog stvarnog vlasnika i izmene. Zakona o obligacionim odnosima. a ne može se utvrditi koje je od njih štetu prouzrokovalo.2000.

godine) 428.1992. 5334/96 od 15. ( Iz rešenja Okružnog suda u Kraljevu Gž. godine) 424. odnosno uobičajene mere bezbednosti. godine) 426.1995. Zakona o obligacionim odnosima primenjuje se u slučaju kad je trećem licu štetu prouzrokovalo. (Vrhovni sud Srbije. potrebno je da postoji uzročna veza između greške njenog organa i prouzrokovane štete. odgovara pravno lice. 1192/97 od 24. Rev. odnosno poslodavac kod koga je radnik radio u trenutku prouzrokovanja štete.OBLIGACIONO PRAVO Opština nije odgovorna za štetu zbog rušenja bespravno podignutog objekta ako graditelj bespravno podignutog objekta ne postupa po konačnom rešenju upravnog organa kojim se nalaže rušenje objekta i sam ne poruši bespravno podignuti objekat. Rev. može odgovarati za štetu usled opasne stvari i kao njen imalac. 20/98 od 29. lice u radnom odnosu. godine) 427.Lice u građansko-pravnom odnosu sa preduzećem.1998. 130/99 od 07. Oštećenik ima pravo zahtevati naknadu štete i neposredno od radnika ako je štetu prouzrokovao namerno. Odredba člana 170. (Vrhovni sud Srbije. godine) 429. Rev. godine) 425.1998. . od 27. Neblagovremeno dostavljanje rešenja o izvršenju organu nadležnom za sprovođenje izvršenja može biti razlog za naknadu štete usled zadocnjenja ali ne i razlog za naknadu štete usled neizvršenja pravnosnažne presude.04. Rev. (Vrhovni sud Srbije. odnosno poslodavca.1996.1999.10. 4620/95 od 24.04. godine) .11.1999. Oštećeni ima pravo na naknadu štete koju mu nezakonitim ili nepravilnim radom pričini službeno lice ili državni organ ili organizacija koja vrši javna ovlašćenja u skladu sa zakonom. Ako je do ubistva ili povrede došlo u vezi sa radom ili ako je pravno lice.10. odnosno poslodavac propustio da preduzme propisane. 751/99 od 10.212 - 430. (Zaključak savetovanja u Saveznom sudu. Za štetu prouzrokovanu ubistvom ili telesnom povredom radnika na radnom mestu od strane lica koje nije radnik kod istog pravnog lica. (Vrhovni sud Srbije.12. na radu ili u vezi sa radom. Za postojanje odgovornosti pravnog lica za štetu koju njegov organ prouzrokuje trećem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem funkcije.09. Rev. (Vrhovni sud Srbije.

Država SFRJ je odgovorna za štetu koju pretrpi vojnik u krugu kasarne u toku vojnog roka.1986. Pž.OBLIGACIONO PRAVO Za naknadu štete nastale posle hirurške intervencije od značaja je ceniti i obavezu zdravstvenih radnika da obaveštavaju pacijenta o mogućim posledicama i riziku koji se preuzima pristankom na operativni zahvat. (Vrhovni sud Vojvodine. Objektivna odgovornost države SFRJ sastoji se u odgovornosti za druga lica. tj. Rev. (Viši privredni sud.213 - 438. Rev. (Vrhovni sud Srbije. (Vrhovni sud Srbije. Rev. koji je za vreme boravka van kasarne. Gž. Rev. 432. 4436/88) 436. SIZ zdravstvene zaštite nema pravo da od organizacije kod koje je radnik zaposlen naplati na ime regresne štete troškove lečenja njenog radnika koji je povređen u krugu fabrike ako do povrede i nastalih troškova lečenja nije došlo u vezi sa radom jer je radnik tuženika povređen na taj način što je drugi radnik pokušao da ga ubije za koje krivično delo je i kažnjen u krivičnom postupku. .09. (Vrhovni sud Srbije. odgovorna je organizacija udruženog rada . 656/87) 437. tako što je usled naglog kočenja autobusa putnica pala u autobusu i povredila nogu. Za štetu koja nastane usled nestručne vožnje vozača gradskog saobraćaja. godine) .vozač zaposlen. 2714/92) 431. po osnovu dozvoljenog izlaska iz kasarne. 442/90) 433. Rev. 3556/86 od 02.javnog prevoza u kojoj je radnik . inače. 2714/92) Zdravstvena ustanova odgovara za štetne posledice operativnog lečenja. Pž. (Okružni sud u Kraljevu. Opština odgovara za štetu pričinjenu nepravilnim radom njenih organa prilikom rušenja objekta u postupku prinudnog izvršenja. prouzrokovao štetu trećem licu. 101/90) 434. za vojna lica koja su u vezi sa vršenjem službe učinila štetu trećim licima. (Vrhovni sud Vojvodine. (Viši privredni sud Srbije. 651/90) 435. pristao. ako pacijentu nije predočila sve moguće posledice operativnog zahvata na koji je. prouzrokovanu aktivnošću drugog vojnika. Ne postoji odgovornost federacije za štetu koju je prouzrokovao vojnik na odsluženju vojnog roka.

502/85) 442.214 - 444. 246/86) 439. te je usled toga došlo do oštećenja vozila. nema pravo na povraćaj oduzetih sredstava koja tužena država SFRJ drži po osnovu rušenja. (Vrhovni sud Srbije. (Vrhovni sud Vojvodine. Rev.posle pravosnažnosti rešenja o obustavi prekršajnog postupka zbog zastarelosti. (Vrhovni sud Srbije. Rev. pa zbog neodgovarajućeg čuvanja na otvorenom prostoru nastalo oštećenje na vozilu. onda društveno-politička zajednica nije odgovorna za štetu zbog rušenja objekta. Rev. Rev. za koji je izdata privremena lokacija na građevinskom zemljištu do njegovog privođenja nameni prema urbanističkom planu. društveno-politička zajednica odgovara za štetu koju njen radnik u vezi sa vršenjem službene dužnosti prouzrokuje drugome. Oba ova uslova moraju biti ispunjena kumulativno. 156. (Okružni sud u Beogradu. Međutim. a ne i valorizaciju ovih troškova na dan presuđenja. Vlasnik vozila koji je popravio vozilo i isplatio troškove popravke može tražiti naknadu isplaćenih troškova popravke. Kada je konačnim rešenjem upravnog organa naloženo uklanjanje objekta i materijala nakon rušenja objekta. kad to rušenje nije učinio vlasnik. . društveno-politička zajednica oslobađa se takve odgovornosti ako dokaže da je njen radnik u datim okolnostima postupao onako kako je trebalo raditi. ako takvim rušenjem nije došlo do veće štete nego da je sam vlasnik rušio objekat. 505/85) 441. Gž. koje je vraćeno vlasniku odgovarajuća društveno-politička zajednica odgovorna je za naknadu štete. Rev. Slično čl. (Vrhovni sud Vojvodine. Lice kome su na ograničenom prelazu oduzeta devizna sredstva zbog neposedovanja potvrde ovlašćene banke a po rešenju Saveznog deviznog inspektorata u korist buxeta federacije .OBLIGACIONO PRAVO Kada je po naredbi suda oduzeto putničko vozilo. Zakona o upravi. Za odgovornost države SFRJ potrebno je da su ispunjena dva uslova: da je štetu izvršilo vojno lice i da je šteta pričinjena u vezi sa vršenjem službe nezakonitim ili nepravilnim radom. 3566/85) . 253/85) 443. 514/85) 440. Za štetu koju pričini vojnik za vreme odsustva ne odgovara država SFRJ. (Vrhovni sud Vojvodine. jer šteta nije pričinjena u vezi sa vršenjem vojničke službe. Država SFRJ odgovara za štetu koju pričini carinarnica time što nije preduzela nikakve mere zaštite putničkog vozila stavljenog pod carinski nadzor.

1776/84) 446. Rev. Kad su organi tužene opštine bez postojanja pravnog osnova izvršili rušenje objekta. 1832/85) 445. pa iz takvog ponašanja proistekne šteta. već na odsluženju redovnog vojnog roka. (Vrhovni sud Srbije. koje je za vreme odsluženja vojnog roka u JNA bilo povređeno i lečeno. pa stoga nije ni moglo ostvariti zaradu.215 - 449. ne pripada pravo na naknadu štete zbog izgubljene zarade za vrenme lečenja i bolovanja. (Vrhovni sud Srbije. Rev. 676/82) Zdravstvena ustanova. (Vrhovni sud Srbije. Rev. 1659/84) 447. 222/84) Oštećenom licu. (Vrhovni sud Srbije. može odgovarati samo za one posledice intervencije. 2066/80) . koji je bio u građanskoj svojini i imao status trajnog karaktera. Odgovornost zdravstvene organizacije je subjektivne. 451. (Vrhovni sud Srbije. . koja vrši medicinsku intervenciju.OBLIGACIONO PRAVO Kad je utvrđeno da je hirurška intervencija bila nužna i da je izvedena po svim pravilima medicinske nauke. koju je pretrpeo kao posledicu ove intervencije. (Vrhovni sud Srbije. 450. kad štetni događaj nije bio u vezi sa obavljanjem njihove službe. (Vrhovni sud Srbije. koje nastanu usled nestručnog. kako bi sprečila stvaranje leda na putu i na taj način put učinila bezbednim za saobraćaj. Rev. nepažljivog i nepropisnog rada njenih radnika. Građansko-pravna odgovornost zdravstvene organizacije postoji samo ako se dokaže datim okolnostima lekara i zdravsteno osoblje medicinske ustanove nisu postupali ovako kako je trebalo. i ona odgovara za štetu prouzrokovanu pacijentu ako njeni lekari i drugo medicinsko osoblje nisu postupali u skladu sa pravilima medicinske nauke i sa odgovarajućom pažnjom. jer nije bilo u radnom odnosu. onda postoji pravni osnov za obavezivanje tužene opštine na naknadu štete koju su sopstvenici pretrpeli protivpravnom radnjom organa tužene. Rev. Federacija ne odgovara za štetu koju su prouzrokovali pripadnici JNA. nije u obavezi da oštećenom isplati naknadu štete. Radna organizacija za održavanje puteva odgovorna je za štetu oštećenom u slučaju kad je do štete došlo usled propusta radne organizacije da put pospe solju ili nekim drugim sredstvima. 39/84) 448. onda zdravstvena organizacija. Rev. a ne objektivne prirode. za posledice koje se ne mogu pripisati u krivicu lekarima i drugom medicinskom osoblju zbog postupanja koje nije bilo u skladu sa pravilima medicinske struke. Gzz. u kojoj je izvršena hirurška intervencija. dakle.

Zbog nastupanja . stav 1.184.12. godine do 28.2004. Iz obrazloženja: Nalazeći da je boravak tužioca u zatvoru nakon nastupanja apsolutne zastarelosti izvršenja krivične sankcije posledica pogrešnog tumačenja propisa a ne nepravilnog ni nezakonitog rada organa te da tužena nije odgovorna za naknadu štete u smislu čl. Dakle.09. Međutim. list SRJ".2007. 3. četiri meseca i dvadeset dana. (Rešenje Vrhovnog suda Srbije. pravo na naknadu štete zavisi od konačnog ishoda krivičnog postupka. tač. godine tj. Odgovornost za naknadu nematerijalne štete zbog neosnovanog zadržavanja u ustanovi za izdržavanje kazne nakon nastupanja apsolutne zastarelosti izvršenja krivične sankcije postoji ne samo kada je zadržavanje posledica nepravilnog ili nezakonitog rada organa. 172. pritvorenom licu pripada pravo na naknadu štete ako on ne bude opravdan pravnosnažnom osuđujućom presudom. Nižestepeni sudovi pravilno zaključuju da je neopravdan boravak tužioca u kazneno-popravnom domu posledica pogrešnog tumačenja propisa. godine) 453. . ovim propisom regulisan je najširi obim odgovornosti za štetu prouzrokovanu neosnovanim držanjem lica u pritvoru ili na izdržavanju krivične sankcije.nižestepeni sudovi su odbili tužbeni zahtev za naknadu štete zbog neosnovanog boravka na izdržavanju kazne od 13. godine. Iz toga upravo i proizilazi odgovornost tuženog za naknadu prouzrokovane štete tužiocu. Zakona o obligacionim odnosima . KZ RS i u pritvoru je proveo od 08. Odredbama čl.03.04.1992. br. Pogrešnu pravnu ocenu prvostepenog krivičnog suda otklonio je viši sud u postupku po pravnom leku u zakonom propisanoj proceduri. Zakonika o krivičnom postupku ("Sl. nego i kada je uslovljena greškom u tumačenju propisa. U konkretnom slučaju nije sporno da je tužilac pogrešno zadržan u Kazneno popravnom domu nakon dana nastupanja apsolutne zastrelosti izvršenja kazne zatvora i da zakonski osnov za lišenje slobode u navedenom periodu nije postojao. nižestepeni sudovi su propustili da ocene postojanje odgovornosti tužene za naknadu štete po krivičnim propisima.1993. Iz obrazloženja: Utvrđeno je sledeće činjenično stanje: Ovde tužilac optužen je za krivično delo prikrivanja iz čl. 475/06 od 01. Dakle. 560.216 - . za šta je odgovoran organ koji postupa u okviru zakonskih ovlašćenja.važeći u vreme prouzrokovanja štete) bilo je propisano da pravo na naknadu štete pripada i licu koje je usled greške ili nezakonitog rada organa neosnovano lišeno slobode ili je zadržano duže u pritvoru ili u ustanovi za izdržavanje kazne ili mere. Bez obzira što je pritvor bio određen iz zakonom priznatih razloga. koji regulišu pravila o naknadi štete licima neosnovano lišenim slobode. bez obzira da li je prouzrokovana nezakonitim postupanjem ili samo greškom nekog organa. stav 1. stav 1.OBLIGACIONO PRAVO 452. 70/01 sa izmenama i dopunama . Rev.04. Na pogrešnu primenu materijalnog prava se osnovano ukazuje revizijom.21.

Zakonika o krivičnom postupku ("Sl. i 545. Drugostepeni sud je odbio žalbu tužene i potvrdio prvostepenu presudu. Ako pritvor ne bude opravdan pravnosnažnom osuđujućom presudom. što je u skladu i sa članom 5. 545. .02.07. Prema nalazu i mišljenju sudskog veštaka. važećeg u vreme lišenja slobode tužioca. 70/01 sa izmenama i dopunama .50% od cene novog vozila. godine. a u trenutku vraćanja amortizacija vozila iznosi 79%. godine.588.02. Vozilo mu je vraćeno u toku postupka. ZKP.00 dinara. 57/89 i 3/90 i "Sl. 1. kao i u smislu odredbe čl. 560. stav 5. važeći u vreme lišenja slobode tužioca (identičan čl. tač. Član 545. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. nakon čega je tužilac preinačio tužbu tako što je tražio naknadu štete u iznosu od 771. list SRJ". stav 1.važećeg u vreme donošenja rešenja o obustavljanju krivičnog postupka i u vreme donošenja prvostepene presude ).2007. Međutim.470.vlasnik ima pravo na naknadu štete po tom osnovu. ne propisuje mogućnost da se okrivljenom uskrati pravo na naknadu štete ako je zloupotrebom procesnih prava doveo do zastarelosti krivičnog gonjenja. što predstavlja iznos od 617. 74/87. 14/85. uostalom. 560. u smislu čl. Tužbeni zahtev je prvostepenom presudom usvojen i tužiocu je dosuđen navedeni iznos koji obuhvata troškove popravke vozila. Rev. list SFRJ".50%. Nije osnovano pozivanje tužene u reviziji da je došlo do pogrešne primene odredaba čl.02. br. Cena novog vozila iste marke i tipa na dan datog nalaza i mišljenja iznosi 2. pritvorenom licu pripada pravo na naknadu štete nezavisno od činjenice što je pritvor bio određen iz zakonom priznatih razloga. (Presuda Vrhovnog suda Srbije. 2898/06 od 01. Pravo na naknadu štete zavisi od konačnog ishoda krivičnog postupka. br. što je ovde slučaj i propisuje mogućnost da se takvom licu uskrati pravo na naknadu štete ako je svojim nedozvoljenim postupcima prouzrokovalo lišenje slobode. list SRJ".2004.2000.749.00 dinara. iznosi 19.00 dinara. postupak prema njemu je obustavljen pravnosnažnim rešenjem od 18. važećeg u vreme presuđenja) uređuje postupak naknade štete zbog neosnovanog lišenja slobode. 27/92 i 24/94 . 556. kao što to tvrdi revizija (i što revident.217 - . vozilo je u trenutku oduzimanja bilo staro pet godina i jedan mesec i za taj period je bilo amortizovano 59. u periodu dok je bilo oduzeto od tužioca. “šlepovanje” vozila i naknadu na ime umanjene vrednosti po osnovu amortizacije u periodu dok je vozilo bilo oduzeto od tužioca. a umanjena vrednost vozila po osnovu amortizacije. troškove delova koji nedostaju. Samo ako je veći procenat amortizacije posledica neodgovarajućeg čuvanja vozila dok se ono nalazilo kod tužene . godine) 454. tač. tokom postupka nije ni dokazao) niti propisuje obavezu suda da ceni zakonitost i opravdanost određivanja pritvora. 541. godine Iz takvog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su pravilno zaključili da tužilac ima status lica neosnovano lišenog slobode. 541. ZKP (identične sadržine kao čl. stav 1.129.OBLIGACIONO PRAVO apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja. 1. U reviziji tužena osnovano ukazuje da je o tužbenom zahtevu odlučeno pogrešnom primenom materijalnog prava i da je zbog toga činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno. Nema mesta primeni čl. br.2005. Zakona o krivičnom postupku. 4/77.. Zakona o krivičnom postupku ("Sl. ZKP važećeg u vreme presuđenja) zato što ovaj član uređuje postupak naknade štete u slučaju neopravdane osude. 23. Iz obrazloženja: U ovoj pravnoj stvari tužilac je tražio predaju vozila koje je tužena oduzela 20.važećeg u vreme lišenja slobode tužioca).

05. Odlukom SO S. Tužena je zaključkom od 01. Odlukom tužene od 28. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je u toku postupka utvrdio da je tužilac na lokalnim izborima za odbornike u Opštini S. a da mu je zbog prestanka članstva u političkoj partiji DSVM prestao mandat odbornika na osnovu odluke SO S.03. utvrđeno je da odredbe člana 152. tačka 9. ukoliko su nakon odluke Ustavnog suda od 25.05. u izbornoj jedinici tužioca popunjena drugim odbornicima. godine. vraćanje mandata ranijem odborniku objektivno nije moguće. Zakona o lokalnoj samoupravi i člana 45.2002. od 28. dobijao naknadu.983.2004. Zakona o lokalnim izborima nisu u saglasnosti sa Ustavom. stav 1.10.05.530. Tužilac je za obavljanje funkcije potpredsednika SO S. da bi ga rešenjem od 30.2000. od 28. Kako bi vozilo koje je oduzeto tužiocu. tužilac bi ostvario ukupno naknadu od 443. (Rešenje Vrhovnog suda Srbije.05.04. godine bio na funkciji potpredsednika Opštine S.00 dinara u neto iznosu.2002. godine. Da je ostao na funkciji potpredsednika Opštine do isteka mandata odnosno u periodu od 29.09.2004.05. godine u jedinicama lokalne samouprave sprovedeni dopunski izbori i izabrani novi odbornici. Zakona o lokalnim izborima. Odlukom Ustavnog suda Srbije od 25.. 100/03 od 14.2002. budući da mu je prestao status člana političke partije na čijoj listi je izabran za odbornika. po redovnom toku stvari bilo amortizovano. tačka 1. Prvostepeni sud je na osnovu utvrđenih činjenica pravilno zaključio da je tuženi svojom odlukom kojom je tužiocu konstatovao prestanak odborničkog mandata na osnovu odredbe člana 152. Odborniku pripada naknada materijalne štete u visini pripadajućih naknada samo za period od donošenja rešenja o prestanku mandata do verifikacije mandata novom odborniku. godine tužilac je razrešen funkcije potpredsednika SO S. godine do 29. na period od 4 godine i da je u periodu od oktobra 2000. Rev.2004.12.06. godine. U navedenom zaključku tužena se poziva na mišljenje Ministarstva za upravu i lokalnu samoupravu od 02. 237/07 od 31.2003 godine.05. održanim dana 24. koja odredba je kasnije Odlukom Ustavnog suda Srbije proglašena neustavnom.218 - .2002. godine. .00 dinara.2002. povredio odbornička prava tužioca i naneo mu materijalnu štetu. izabran za odbornika u SO S.2003. na dan 29.2004. pa se tužilac dana 26. a kao predsednik Komisije za žalbe i predstavke naknadu od ukupno 1. godine obratio tuženoj sa zahtevom za vraćanje odborničkog manadata i za naknadu materijalne štete u vidu izgubljene zarade. Zakona o lokalnoj samoupravi. stav 1. 2002.2002. i predsednika Komisije za predstavke i žalbe Opštine S.OBLIGACIONO PRAVO Neosnovanim oduzimanjem vozila koje je tužiocu vraćeno.09. koja je objavljena u "Službenom glasniku RS" br.2003. godine do 31.09.01.453.10. kao član Demokratske stranke vojvođanskih Mađara. izabranog u istoj izbornoj jedinici. godine u kojem je izneto da. tužena je u obavezi da naknadi štetu koja je u uzročnoj vezi sa njenom radnjom oduzimanja vozila.2007. godine je konstatovan prestanak odborničkog mandata tužiocu saglasno odredbi člana 152. što ukupno iznosi 444. godine tuženi razrešio i funkcije predsednika Komisije za žalbe i predstavke.00 dinara. i da se nalazilo kod njega. godine odbila zahteve tužioca iz razloga što su na ponovnim izborima odbornička mesta u SO S. to bi tužena bila u obavezi da nadoknadi samo štetu nastalu usled većeg procenta amortizacije zbog neodgovarajućeg čuvanja vozila dok se kod nje nalazilo. godine. i 10. godine) 455.

maja 2003.05. kao i u slučaju prestanka odborničkih mandata u drugim opštinama. nastavila da koristi taj stan do 15. ta parnica je bez daljeg raspravljanja okončana pravnosnažnom presudom na osnovu odricanja. posledice primene neustavnog propisa i kod tužioca treba otkloniti naknadom štete. Zahtev je usmerila prema tuženoj Republici Srbiji po osnovu odgovornosti za rad njenih organa. godine. Državni organ nije odgovoran u vršenju funkcije kojim postupa u okviru datog ovlašćenja za štetu koja nastane u odgovarajućem postupku usled pogrešne primene propisa.S. Kako povraćaj u pređašnje stanje nije moguć. potvrđena presudom Okružnog suda u N.2004. Izvršnu ispravu je predstavljala pravnosnažna i izvršna presuda Opštinskog suda u N. (Rešenje Vrhovnog suda Srbije poslovni broj Rev. Stoga tužiocu pripada naknada materijalne štete u visini pripadajućih naknada samo za period od donošenja rešenja o prestanku mandata do verifikacije mandata novom odborniku. kada bi tužiocu redovno prestao četvorogodišnji odbornički mandat. od 10. Pošto je po iseljenju tužilje stan prodat i predat novom vlasniku. 786/2007 od 22. Od momenta iseljenja tužilja stanuje u kući roditelja svog supruga i za stanovanje ne plaća zakupninu. . Kod ovakvog stanja stvari.S. septembar 2005. izabranog u istoj izbornoj jedinici. godine) zbog nekorišćenja stana iz kog je iseljena ukinutom sudskom presudom. od 28. Posle sprovedenog izvršenja. ZOO.OBLIGACIONO PRAVO Predmet tužbenog zahteva u ovoj parnici je zahtev za otklanjanje posledica nastalih neusaglašenošću navedenih propisa sa Ustavom. novembra 2002. godine. navedene presude su ukinute u postupku po tužiljinoj reviziji rešenjem Vrhovnog suda Srbije Rev. Zakona o postupku pred Ustavnim sudom i pravnom dejstvu njegovih odluka i njegov zahtev je odbijen. u pogledu visine tužbenog zahteva pogrešno je nižestepenim odlukama tužiocu dosuđena naknada štete za period od prestanka odborničkog mandata do 31. pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo i to odredbe člana 172. koja je glasila na iseljenje tužilje i predaju stana tadašnjim vlasnicima. . septembra 2001. godine.10. tužilja je posle smrti svoje babe kao nosioca stanarskog prava na trosobnom stanu u privatnoj svojini.2008. Međutim.219 - . godine) 456. Povraćaj u pređašnje stanje nije moguć usled obavljanja dopunskih izbora kod tuženog i izbora novog odbornika. ocenom da je zahtev tužioca za naknadu materijalne štete osnovan. U ovom sporu tužilja potražuje naknadu materijalne štete u visini tržišne zakupnine trosobnog stana u utuženom periodu (01. 172. Prestankom odborničkog mandata tužiocu je izostala pripadajuća naknada. s tim što je parnični predmet vraćen na ponovno suđenje. u smislu čl. koji izbornom voljom građana nije ponovo dobio odbornički mandat. sprovođenjem dopunskih izbora kod tuženog i izborom drugog odbornika. godine. prestala je obaveza tuženog za isplatu pripadajućih naknada tužiocu.01. kao posledice pogrešnog tumačenja propisa. godine. kada je na zahtev tadašnjeg vlasnika iz njega iseljena u sudskom izvršnom postupku. koju je ostvarivao kao potpredsednik opštine i predsednik komisije za predstavke i žalbe. Tužilac je u zakonskom roku podneo zahtev u smislu člana 57. decembar 2002. Po oceni Vrhovnog suda. Zakona o obligacionim odnosima. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju. od 10 aprila 2002. čime je tužiocu prouzrokovana materijalna šteta.

ne predstavlja takvu povredu dužnosti koja sama po sebi može biti kvalifikovana kao nezakonit ili nepravilan rad. (Presuda Vrhovnog suda Srbije. Samo na osnovu činjenice da su presude prvostepenog i drugostepenog suda u pravnosnažnoj okončanoj parnici ukinute u revizijskom postupku. Na ovaku ocenu ne utiče činjenica što je zbog pogrešnog pravnog shvatanja zauzetog u prvostepenoj i drugostepenoj presudi kojom je pravnosnažno okončana parnica u sporu za iseljenje tužilje. već i domaćim propisima. opterećenog stanarskim pravom njene babe do njene smrti. saglasno pravilima sadržanim u odredbama čl. ZPP-a.. bez obzira da li je ono potvrđeno u instancionom postupku ili su odluke zasnovane na njemu ukinute. a predmet vraćen na ponovno suđenje radi nastavka dokaznog postupka. nije osnov odgovornosti za štetu. Za postojanje te odgovornosti potrebno je da je tužilja pretrpela štetu za koju traži naknadu i da je ta šteta nastala kao posledica svesnog ili krajnje nepažljivog ili nesavesnog postupanja suda u vršenju zakonskih ovlašćenja ili zloupotrebe ili prekoračenja tih ovlašćenja. Ukidanjem ranijih presuda o njenom iseljenju. Zakona o obligacionim odnosima) . bez utvrđenja prouzrokovanja štete tužilji namerom ili krajnjom nepažnjom suda kao organa tužene. postoji ako je šteta nastala kao posledica takvog rada njenog organa koji se može smatrati prekoračenjem. 172. Izraženo pravno mišljenje u tumačenju prava i donošenju odluke suda kao državnog organa. u Beogradu. Kod nepostojanja osnovnih elemenata odgovornosti za štetu iz čl.09.. Primena neodgovarajuće zakonske norme. ZOO. Teret dokazivanja svih bitnih činjenica u lancu uzročnosti je na tužilji. zloupotrebom ili pogrešnom primenom datih ovlašćenja. Njena tvrdnja da je ogovornošću tužene i njenih organa lišena krova nad glavom je paušalna. besplatnim stanovanjem u kući roditelja svog supruga.OBLIGACIONO PRAVO Odgovornost države kao pravnog lica za štetu koju prouzrokuje njen organ u smislu čl.-223. 154. tužilji je data mogućnost da u ponovnom istom ili drugom sudskom postupku dokaže svoje eventualno stanarsko pravo i osnovu korišćenja tuđeg vlasničkog stana. kao ni pogrešno zauzet pravni stav u odluci donetoj u vršenju funkcije državnog organa. godine) ODGOVORNOST ZA ŠTETU OD OPASNE STVARI ILI OPASNE DELATNOSTI (OPŠTE ODREDBE) (Čl. 173 – 177. nedokazana i bez ikakvog pravnog uporišta. Tužilja u ovom sporu potražuje materijalnu štetu zbog nekorišćenja stana u visini zakupnine. 172.. kada iz spisa proizilazi da nije tražila reizvršenje i ponovno useljenje u stan posle ukidanja presude na osnovu kojih je iseljena i donošenja presude na osnovu odricanja u istom sporu. koju inače nije plaćala. 935/07 od 18. Pri tome su neosnovani i bez uticaja revizijski navodi da je greškom sudova u presuđenju spora za njeno iseljenje ostala bez krova nad glavom. koji nije sproveden. Organ koji postupa u okviru svog zakonskog ovlašćenja nije odgovoran za pogrešno tumačenje zakonske norme. 220. 155.220 - . ne vodi odgovornosti tužene za traženu naknadu štete. već je okončan presudom na osnovu odricanja zbog promene vlasnika i gubitka pravnog interesa ranijeg tužioca za parnicu. koji nije inače meritorno presuđen. na koje ona očito pledira navodima svoje revizije. Rev. 1 Zakona o obligacionim odnosima. došlo do ukidanja tih sudskih odluka i ponavljanja celog parničnog postupka.2008. konkuriše pravo svojine vlasnika stana. st. drukčijem presuđenju ne pomaže i ne vodi pozivanjem revidenta na standarde evropske konvencije i šire tumačenje odgovornosti države. Njeno pravo. 158. pa se samo u toj korelaciji mogu ostvarivati oba ova prava zaštićena ne samo Evropskom konvencijom o ljudskim pravima i osnovnim slobodama.

2006. a zatim . U nepovoljnim vremenskim uslovima (vetar i kiša) preduzeo je navedene radnje u cilju spašavanja života ljudi i broda. rad na radnim platformama i slično. Iz obrazloženja: Nesporno je utvrđeno da se tužilac povredio prilikom obavljanja vojne profesionalne dužnosti. Materijalno-pravna odgovornost tuženog proizilazi iz obavljanja opasne delatnosti. koja nesporno proizilazi iz utvrđene odgovornosti tuženog.pričvršćena. a da je bila pričvršćena bar na jednom mestu – nalegla bi ali se ne bi i srušila).2000.2006. i 174. (Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu. Nesporno je i to da u odnosu na povredu tužioca od 01.03.dana 01. Naime.2010. gde postoji i rizik povređivanja.07. Gž.lica zaduženog za bezbednost i zdravlje na radu (naveo je da je skela trebalo da bude pričvršćena na više mesta. a posebno u vanrednim okolnostima kada su ugroženi životi ljudi. Navedeno i proizilazi iz iskaza tužioca u delu "u ovakvoj situaciji nisam mogao da razmišljam o sebi već o spašavanju ljudi i broda".11. Zakona o obligacionim odnosima (rizik povređivanja od pada sa visine). montažu i demontažu oplata. 1 5097/10 od 03. Relevantne odredbe: Ukoliko zaposleni pretrpi povredu na radu ili u vezi sa radom. što sledi i iz iskaza imenovanog svedoka . godine skela nije bila u građevinskom smislu stručno ankerisana . Profesionalna vojna služba sama po sebi sadrži povećan rizik od povređivanja. 173. otklanjajući havariju na brodu. . Jasno je da obavljanje profesionalne vojne dužnosti predstavlja opasnu delatnost. a posebno u situaciji kada su u pitanju vanredne okolnosti. poslodavac je dužan da mu naknadi štetu u skladu sa zakonom i opštim aktom . Nesporno je da se tužilac povredio na radu dana 26. godine.221 - .2006.član 164. Iz obrazloženja: Pravilno je prvostepeni sud zaključio da tužilac ima pravo na naknadu štete. godine . kakav je i konkretan slučaj. okliznuo i pao. u smislu odredbe čl. godine. za naknadu štete zbog povrede zaposlenog na radu odgovara poslodavac.08. tužilac je povređen tako što se. prilikom demontaže oplate. Ako je šteta nastala usled toga što nisu ostvareni bezbedni uslova rada. i 174. kada je prilikom izrade oplate za međuspratnu konstrukciju pao sa visine od tri metra i povredio grudni koš. Pravilno je prvostepeni sud i zaključio da je ovde tužena materijalno-pravno odgovorna po osnovu obavljanja opasne delatnosti u smislu odredbe čl. Tužilac je u oba slučaja obavljao rad na visini. pao u iskop zajedno sa konstrukcijom na kojoj je stajao. 173. odnosno poslove tesara koji obuhvataju montažu i demontažu skele i radnih platformi. Zakona o obligacionim odnosima.OBLIGACIONO PRAVO 457.radeći na skeli na visini od oko 4 metra.08. važećeg Zakona o radu. godine) 458. Radnja spašavanja ljudi i broda pod nepovoljnim vremenskim uslovima (vetar i kiša zbog čega se oštećeni okliznuo i pao) predstavlja opasnu delatnost. a posebno pod okolnostima u konkretnom slučaju. dana 15.

Zakona o obligacionim odnosima. odgovornost tuženog je upravo u tome što nije ostvario bezbedne uslove rada. 154. po principu objektivne odgovornosti. jer je.to ne može biti ni pasivno legitimisana u predmetnoj pravnoj stvari. 200. nije odgovorna ni shodno članu 180. Tužena.povređen dana 10. Zakona o obligacionim odnosima. Zakona o obligacionim odnosima.2010. (Iz Rešenja Apelacionog suda u Beogradu. Dakle.1999.potpuno i pravilno utvrdio činjenično stanje ali je pogrešno primenio materijalno pravo. Ovo posebno što iz iskaza navedenog svedoka proizilazi da skela nije imala zaštitnu mrežu.02. Tužena država – prema stavu prvostepenog suda . jer država odgovara za bezbednost i imovinsku sigurnost svih građana a u okolnostima proglašenja ratnog stanja zbog oružanih dejstava nastao je visok stepen rizika za građane s obzirom da ratna dejstva predstavljaju povećanu opasnost za nastanak štete. jer je šteta nastala dejstvom oružanih snaga NATO . Zbog toga je odluka prvostepenog suda preinačena. i 174. godine tokom NATO bombardovanja. godine) .s obzirom da tužena nije pričinila štetu shodno čl. jer nisu ispunjeni uslovi za odgovornost za štetu od opasne stvari ili opasne delatnosti kada je tužilac kao civilno lice povređen prilikom NATO bombardovanja u toku 1999. Iz obrazloženja: Tužilac je – kako je utvrđeno u prvostepenom postupku . 1.1 4018/10 od 24. 458/10 od 16.03.2010. i iz iskaza drugoimenovanog svedoka . proizilazi da je skela bila nesigurna. S obzirom da šteta nije nastala u ovim navedenim slučajevima. to je prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo kada je obavezao tuženu da plati nematerijalnu štetu tužiocu shodno čl. Prvostepeni sud je – prema stavu drugostepenog suda . st. godine. i 155. Ne postoji odgovornost za naknadu štete tuženika na strani Republike Srbije.član 173. te . tužena nije odgovorna za nastalu štetu po ovom osnovu. (Iz Presude Apelacionog suda u Kragujevcu.05. telesnom povredom ili oštećenjem odnosno uništenjem imovine fizičkog lica usled akata nasilja ili terora. kao i prilikom javne demonstracije i manifestacije odgovara država čiji su organi po važećim propisima bili dužni da spreče takvu štetu … "). Tužilac je pretrpeo štetu kao civilno lice prilikom bombardovanja NATO snaga. a da iskop van objekta takođe nije bio zaštićen.odgovorna je za nastalu štetu i ta je odgovornost objektivna. Relevantne odredbe: Za štetu od opasne stvari odgovara njen imalac a za štetu od opasne delatnosti odgovara lice koje se njome bavi . osim toga. Međutim.222 - . st. Gž.OBLIGACIONO PRAVO Osim toga. Zakona o obligacionim odnosima (" … za štetu nastalu smrću. 1. na šta je i upozoravao radnike.stručnjaka kod izvođača radova. u obavezi da štetu naknadi samo pripadnicima oružanih snaga zbog bavljenja opasnom delatnošću. Gž. godine) 459.

Iz obrazloženja: U sporu tužioca (akcionarskog društva za osiguranje) protiv tuženih prvog i drugog reda. Zakona o obligacionim odnosima. Za štetu od oglasne stvari odgovara njen vlasnik. nije odjavio vozilo nakon prodaje. 818/09 od 3.OBLIGACIONO PRAVO 460. pa je prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno . (Iz Presude Okružnog suda u Čačku.722. po mišljenju žalioca pasivno legitimisan. Zbog toga u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za oslobađanje tuženog od odgovornosti. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju.223 - . tužilja je bila na lečenju u tuženom lečilištu. a kojim je upravljao prvotuženi u alkoholisanom stanju.00 dinara prvostepenom presudom u stavu I konstatovano je da je tužba u odnosu na tuženog prvog reda povučena u celosti. naime. Prema shvatanju Okružnog suda. pri čemu se dobila teške telesne povrede. U slučaju da je vlasnik prodao stvar (automobil) pre nastanka štete i propustio da o tome obavesti nadležan organ MUP-a tj. jer nije bio vlasnik vozila tj. pa se okliznula i pala u bazen.06. bio vlasnik vozila kojim je nezgoda prouzrokovana. Kako je nesumnjivo da je drugotuženi vlasnik predmetnog vozila u trenutku nezgode kao takav je. to ne može biti osnov za njegovu odgovornost za tu kasnije nastalu štetu. on nije pasivno legitimisan u sporu po tužbi osiguravača – već novi vlasnik. Gž. te da postoji objektivna odgovornost drugotuženog za pričinjenu štetu. izbeći ili otkloniti. Za štetu koju je pretrpela pacijentkinja u bazenu lečilišta odgovara lečilište i to po pravilima o objektivnoj odgovornosti. zaključivši da postoji objektivna odgovornost tuženog. pobijajući istu u stavu Iizreke i to zbog pogrešne primene materijalnog prava. U konkretnom slučaju. vrednost spora 827. Kritičnog dana tužilja se povredila tako što je pokušala da uđe u bazen s lekovitom vodom. prvostepeni sud je na tako utvrđeno činjenično stanje pravilno primenio materijalno pravo i usvojio tužbeni zahtev za naknadu nematerijalne štete. Smatra da je u trenutku saobraćajne nezgode drugotuženi. pa time ni osnov za njegovo obavezivanje da regresira iznos isplaćen na ime te štete.2009. šteta je nastala od opasne stvari pošto bazen napunjen vodom predstavlja stvar koja stvara povećanu opasnost za kupače a naročito za lica sa zdravstvenim problemima. pošto se ne može smatrati da je do povređivanja došlo isključivo tužiljinom radnjom koja se nije mogla predvideti. po evidenciji MUP-a. U stavu II odbijen je tužbeni zahtev tužioca da mu tuženi drugog reda na ime regresa plati utuženi iznos sa zakonskom zateznom kamatom i troškovima spora. po osnovu vlasništva nad opasnom stvari. u određenim terminima. godine) 461. shodno članu 177. Protiv navedene presude blagovremeno je žalbu izjavio tužilac. stav 2. radi regresa. pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i bitne povrede odredaba Zakona o parničnom postupku. Kao jednu od prepisanih terapija tužilja je primenjivala i kupanje u bazenu tuženog.

vozilom iz ovog spora kojim je pričinjena materijalna šteta koju je tužilac isplatio oštećenom i čiji regres potražuje od tuženog drugog reda. kao neosnovan uz obrazloženje da tuženi drugog reda nije bio ni u posrednoj ni u neposrednoj državini spomenutog vozila. ne može biti odgovoran za nastalu materijalnu štetu. 2. Odgovor na žalbu nije podnet. predajom vozila imenovanom u državinu. Iz napred navedenih razloga potvrđena j presuda prvostepenog suda. time što nije odjavio vozilo koje je prodao. to je svoj zahtev usmerio prema tuženom drugog reda. Kako je u trenutku nastanka štete tuženi drugog reda bio vlasnik vozila po evidenciji MUP-a. Usled objektivne nemogućnosti da se tuženom prvog reda uruči tužba. zaključio ugovor o prodaji predmetnog vozila..A. istog zakona – po kome za štetu od opasne stvari odgovara njen imalac. svojom izjavom potvrdio da je dva meseca pre nastanka saobraćajne nezgode od tuženog drugog reda kupio predmetno motorno vozilo. te je isti bio voljan da stupi na mesto tuženog drugog reda. Pravilan je zaključak prvostepenog suda da tuženi drugog reda. Žalba je neosnovana. pošto drugotuženik nije pasivno legitimisan u ovoj pravnoj stvari.A. Iz obrazloženja: Utvrđeno je sledeće činjenično stanje: Tužilac je kod tuženog bio u radnom odnosu do 30. istog zakona.2000. te da je upravljao P. kada mu je prestao radni odnos zbog odlaska u invalidsku penziju. Zakona o obligacionim odnosima. i 177. 1. st. jer tuženi drugog reda nije obavezan da regresira iznos koji je tužilac kao osiguravač isplatio svome osiguraniku.A. ne može biti osnov za odgovornost tuženog drugog reda za nastalu štetu. (Iz presude Višeg trgovinskog suda Pž. a ovo sa razloga što je prvostepeni sud pravilnom ocenom izvedenih dokaza utvrdio da je u posrednoj državini navedenog vozila u trenutku nastanka saobraćajne nezgode bio P. kao i odredbu čl.A. a što je i P. tužilac je u odnosu na tuženog prvog reda povukao tužbu. 176. To što tužilac drugog reda nije odjavio vozilo nakon prodaje istog. jer je isti dva meseca pre nastanka saobraćajne nezgode sa P. ukoliko tužilac izvrši subjektivno preinačenje zahteva.A. .06. Zakona o obligacionim odnosima (dalje: ZOO) a ne na čl. 7184/09 od 5. pozivajući se na čl. Primenom pravila objektivne odgovornosti.OBLIGACIONO PRAVO pravo. u trenutku nastanka saobraćajne nezgode. Pravilno je odlučio prvostepeni sud kada je odbio tužbeni zahtev tužioca u odnosu na tuženog drugog reda kao neosnovan. pri tome je pravilno primenio odredbu člana 177. Republika Srbija odgovara za naknadu štete koju je pretrpeo tužilac kao pripadnik policije koji se nalazio na radnom mestu dežurnog policajca u službenom objektu za vreme NATO bombardovanja.11. Predložio je da se pobijana presuda preinači ili da se ista ukine u pobijanom delu il predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak. 176. vlasnik.2009. obzirom da je pravo svojine nad vozilom po osnovu ugovora o prodaji vozila stekao P. Prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev tužioca da mu tuženi drugog reda na ime regresa plati utuženi iznos sa zakonskom zateznom kamatom. 174. st. pa time ni osnov za obavezivanje da tužiocu regresira iznos isplaćene štete. dao na poslugu tuženom prvog reda. godine. jer isti u trenutku nastanka saobraćajne nezgode nije bio vlasnik vozila. godine) 462.224 - .

Nesporna je činjenica da se tužilac dana 24.1999.2004. sve prema nalazima veštaka. Zakona o obligacionim odnosima: za štetu se odgovara bez obzira na krivicu.01. i 174. vanrednog događaja. godine (tada važećeg materijalnog propisa) . utvrđeno je da je tužiocu. dana 02. kolektivnog osiguranja koju je zaključio tuženi sa Kompanijom za osiguranje. vlažnom kolovozu i gustini saobraćaja. Prema odredbi člana 106. godine) 463. godine. godine. pa je izazvao saobraćajnu nezgodu na taj način što je prednjim delom svog vozila naleteo na zadnju stranu putničkog vozila tužilje.tuženog preduzeća) upravljao je teretnim kombi vozilom navedenih registarskih oznaka. povrede slušnog aparata kao i levog oka. Tuženi za nastalu štetu odgovara i primenom pravila objektivne odgovornosti iz odredbe čl.1999. Iz obrazloženja: Utvrđeno je sledeće činjenično stanje: Dana 26. uz obrazloženje da su za vreme ratnog stanja i NATO agresije pripadnici policije bili u sastavu Vojske Jugoslavije. (Iz Presude Okružnog suda u Novom Sadu. bombardovanje objekta .OBLIGACIONO PRAVO Dana 24.09. Stoga je pravilna ocena prvostepenog suda da ne prihvati prigovor nedostatka pasivne legitimacije tuženog. Takođe. od čega je tužilac pretrpeo teške telesne povrede: eksplozivne i ubodne povrede lica. kao radnik tuženog. naruženosti lakog stepena a tužilac je trpeo fizičke bolove i strah.800. kada je započelo NATO bombardovanje. Povrede su ostavile trajne posledice i dovele do umanjenja životne aktivnosti za 16%.kojom prilikom je zadobio teške telesne povrede.225 - . nalazio na radnom mestu dežurnog policajca u objektu MUP Republike Srbije kada se desio štetni događaj. Lečenje je trajalo od povređivanja do penzionisanja. poslodavac je dužan da tu štetu nadoknadi.00 dinara na ime trajnog invaliditeta. zaustavljenog u krajnjoj levoj saobraćajnoj traci i koje se od udara odbilo te naletelo prednjim de.04. jer je u tom smislu prisutan kriterijum predvidljivosti koji ne oslobađa tuženog objektivne odgovornosti. Bombe su pale u dvorište objekta. pod okolnostima proglašenog ratnog stanja i očekivanih napada NATO snaga. Pri tome. budući da je do povređivanja tužioca došlo prilikom vršenja dužnosti na njegovom radnom mestu. tuženi se ove odgovornosti ne može osloboditi pozivanjem na višu silu kao nepredviđenog.03. stav 5. koja je bila u nadležnosti Savezne Republike Jugoslavije i Vrhovne Komande. povećanog rizika u vršenju delatnosti. godine nalazio se na svom radnom mestu dežurnog policajca u objektu tuženog. tuženi I reda (imenovani radnik II. Gž. po polisi tzv.03. vrata. U situaciji da se u vreme štetnog događaja i nastale štete vlasnikova opasna stvar (teretno kombi vozilo) nalazi u pravno relevantnoj državini (ugovor o zakupu) – za štetu koju je prouzrokovao radnik držaoca stvari ne odgovara njen vlasnik nego držalac (zakupac). godine isplaćeno 9.ako zaposleni pretrpi povredu ili štetu na radu ili u vezi sa radom. Žalbom tuženog osporava se pasivna legitimacija Republike Srbije. 173. obavljanjem opasne delatnosti gde šteta nastaje u okolnostima povećane opasnosti.1999. poglavine. Ovo se ne može prihvatiti. kao što je u konkretnom slučaju bila delatnost tužioca kao dežurnog policajca u objektu MUP. kojom prilikom Brzinu kretanja vozila nije prilagodio uslovima puta i saobraćaja. 1700/03 od 22.2004. Zakona o radnim odnosima iz 1996. prednje strane trupa i desne noge.

Gž. pre saobraćajne nezgode otuđilo putničko vozilo kojim je pričinjena šteta trećem licu. . da za nastalu štetu sud treba obavezati osiguravača a ne njega. u konkretnom slučaju. S obzirom na obim i stepen oštećenja. Prvostepeni sud je na ovako utvrđeno činjenično stanje pogrešno primenio materijalno pravo usvojivši tužbeni zahtev u odnosu na tuženog II reda. tužilja je pretrpela lake telesne povrede u vidu udarca u glavu. tačka 4. bilo od svih njih solidarno. koji je upravljao vozilom i zbog čije je isključive krivice na vozilu tužilje nastala šteta. posudioca i sl. U ovom udesu oštećeno je vozilo tužilje.02.N. (Iz Presude Okružnog suda u Novom Sadu. Oštećeno lice (ovde tužilja) može tražiti naknadu štete bilo od vlasnikakorisnika ili osiguravača pojedinačno.OBLIGACIONO PRAVO lom na zadnju stranu drugonavedenog putničkog vozila.226 - . a ne lice koje je samo formalno navedeno u saobraćajnoj dozvoli kao vlasnik. U slučaju da je lice koje je označeno kao vlasnik u saobraćajnoj dozvoli. Protiv imenovanog vozača povodom ovog saobraćajnog udesa vođen je prekršajni postupak i on je oglašen odgovornim.2000. tada za naknadu štete odgovara stvarni vlasnik (imalac) vozila. Takođe. jer se vlasnikova opasna stvar u vreme štetnog događaja i nastale štete nalazi u posedu pravno ovlašćenog posednika (zakupca. stav 1. Relevantne odredbe: Za štetu od opasne stvari odgovara njen imalac. odgovaraju oštećenom licu.ovde tuženi II reda. koje se kretalo istim pravcem i smerom ispred vozila tužilje. tako što je tužbeni zahtev odbijen. a prvostepena presuda u odnosu na njega preinačena. udarac u predelu vrata sa zadnje strane. Dakle. Zbog toga i nisu osnovani žalbeni navodi tuženog I reda.04. 4789/03 od 22. zaključili su dana 14. a za štetu od opasne delatnosti odgovara lice koje se njome bavi .o. primenom člana 373. godine) 464. a solidarno sa njima i osiguravač.S. Na dan nastanka predmetne saobraćajne nesreće predmetno teretno kombi vozilo oznake bilo je osigurano kod navedene osiguravajuće kuće. prvostepeni sud je pravilnom primenom materijalnog prava tužbeni zahtev tužilje u odnosu na tuženog I reda usvojio jer vlasnik i korisnik motornog vozila. Iz tih razloga je u navedenom delu žalba tuženog I reda odbijena a prvostepena presuda u odnosu na ovog tuženog potvrđena primenom člana 368. pa bi u konkretnom slučaju solidarno odgovorno moglo biti jedino to preduzeće. Zakona o parničnom postupku.). u vreme štetnog događaja i nastale štete.N.2004. Trpela je fizičke bolove i strah intenziteta i dužine trajanja kako je to bliže naznačeno u obrazloženju prvostepene presude. nalazila u posedu pravno ovlašćenog posednika. Zakona o obligacionim odnosima. krvni podliv u predelu desnog oka. šteta je ekonomski totalna. Stoga je žalba tuženog II reda usvojena. To znači da tuženi II reda nije odgovoran pošto se njegova opasna stvar. i preduzeće "10 A" . Zbog toga je odgovoran taj posednik a ne vlasnik opasne stvari. ne odgovara vlasnik stvari . starost i opšte stanje vozila.preduzeće "BK" d.S. Tuženi II reda . S druge strane.o.član 174. Zakona o parničnom postupku. Razloge za takav stav ovaj sud ne prihvata. godine ugovor o korišćenju motornih vozila na osnovu kog ugovora je tuženi II reda ustupio na korišćenje predmetno teretno kombi vozilo preduzeću "10 A" .

1991. Gž.09. Ovo vozilo se sudarilo sa vozilom u svojini tužioca. te produžavati registraciju. tako što mu je u celosti isplatio kupoprodajnu cenu a tuženi je njemu predao vozilo.227 - . svog oca tuženog M. je uzeo ključeve.08. godine.1999. Činjenice ovako utvrđene u prvostepenoj presudi nisu osporene žalbom. upravljajući putničkim vozilom koje je oko tri meseca ranije kupio od imenovanog tuženog. .09. godine u svojoj kući priredio ispraćaj u vojsku svom sinu. a kome je poslednja registracija istekla 04. koji je konzumirao alkohol.OBLIGACIONO PRAVO Iz obrazloženja: U postupku je utvrđeno sledeće činjenično stanje: Kritičnog dana se na naznačenom putu dogodila saobraćajna nezgoda koju je isključivom krivicom prouzrokovao imenovani vozač. pa je tužbeni zahtev valjalo odbiti. bez znanja i odobrenja. On osnovano nalazi da se u konkretnom slučaju imaocem opasne stvari-automobila ima smatrati lice koje je vozilo nabavilo za sebe. Zakona o obligacionim odnosima. Sin je ujutru iz očeve kuće. dok je tuženi bio u vreme odigravanja saobraćajne nezgode samo formalni vlasnik vozila. Iz utvrđenog činjeničnog stanja proizilazi da je sin vlasnika vozila uzeo ključeve automobila kojim je pričinjena šteta. a tuženi vlasnik vozila spori svoju odgovornost za naknadu štete. Prisutan je bio i navedeni drugotuženi. saobraćajnu dozvolu i overenu punomoć kojom ga je ovlastio da može u njegovo ime raspolagati. iz pravnog posla koji je zaključen predajom ključeva automobila. Neosnovano se tužilac u žalbi poziva na odredbe člana 175. Ključevi su mu bili dostupni pa se ne može smatrati da je vozilo oduzeto na protivpravan način te da zbog toga vlasnik vozila ne odgovara za pričinjenu štetu. Za štetu od opasne stvari odgovara njen vlasnik . Na oko pola puta upravljanje vozilom je preuzeo drugotuženi. Naime. (Iz Presude Okružnog suda u Novom Sadu. da mu produžava registraciju kao i da ga može otuđiti jasno . parkiranog u komšijskom dvorištu. otuđiti i voziti. Ne mogu se uzeti kao osnovani navodi iz žalbe tužioca po kojima je pismena forma obavezna za zaključenje ugovora o kupoprodaji vozila. 2308/04 od 04. uzeo ključeve njegovog naznačenog vozila. Zakona o obligacionim odnosima. godine) 465.član 174. V. Iz obrazloženja: Utvrđeno je sledeće činjenično stanje: Imenovani tuženi je u noći 28. pravilno je prvostepeni sud. bez bitne povrede odredaba parničnog postupka. Utvrđeno je koliko iznosi pričinjena ukupna materijalna šteta na dan presuđenja. Kupoprodajni ugovor nije nikad sačinjen niti je vozilo prevedeno. zbog propusta oba vozača u jednakom delu. saobraćajne dozvole kao i punomoći koje ga ovlašćuje da vozilom upravlja. primenio materijalno pravo. Na ovako pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje. ključeve od vozila.proizilazi činjenica da je u stvari ovo lice pravi vlasnik vozila u vreme predmetne saobraćajne nezgode. Vlasnik vozila kojim je tužiocu naneta šteta krivicom vozača tog vozila (u srazmeri od oko 50%) je prvotuženi – otac.2004. i krenuo da pomenutog drugotuženog i još dvojicu odveze njihovim kućama.

Zato oštećeni koji je doprineo da šteta nastane ili da bude veća nego što bi inače bila. Prema članu 106. 173. a u manjem obimu i tužilac i zaključio da postoje razlozi za isključenje odgovornosti tuženog preduzeća iz člana 177. stav 2. u vezi sa čl.1996. Doprinos trećeg lica u pretežnom delu i u manjem delu doprinos tužioca nastanku štete nije razlog za isključenje odgovornosti tuženog.OBLIGACIONO PRAVO Ključeve vozila je iz kuće uzeo tuženikov sin i ne može se smatrati da je na taj način vozilo oduzeto na protivpravan način. zbog toga. ima pravo na naknadu štete u srazmerno smanjenom obimu. 2273/05 od 23. ZOO. ZOO. Poslodavac za ovu štetu odgovara po pravilima o odgovornosti za štetu iz člana 154. Međutim. koja utiče na obim naknade u smislu člana 192. ZOO. pa tako postoji odgovornost prevozničke organizacije za štetu koju pretrpi njen zaposleni u saobraćajnoj nezgodi. Ove odgovornosti poslodavac se može osloboditi pod uslovima iz člana 177. pa se zato ne može prihvatiti stav prvostepenog suda da ne postoje uslovi za isključenje odgovornosti tuženog za naknadu štete koju je tužilac pretrpeo na radu. osnovano se u žalbi tužioca ukazuje da. ZOO. godine) 466. zbog čega je odbio tužbeni zahtev tužioca za naknadu štete prema tuženom poslodavcu. zbog pogrešne primene materijalnog prava. koju on nije mogao predvideti i čije posledice nije mogao izbeći ili otkloniti. I 22/2007 od 27. koja predstavlja opasnu delatnost. Tuženi. ako zaposleni pretrpi povredu ili štetu na radu ili u vezi sa radom. za ovu štetu odgovara po pravilima o objektivnoj odgovornosti iz čl. Zakona o radnim odnosima. bez obzira što je saobraćajna nezgoda izazvana delimičnom krivicom zaposlenog. ZOO. zbog čega je prvostepena presuda morala biti ukinuta.11. 173. činjenično stanje nije potpuno utvrđeno. Tužilac je kao radnik tuženog povređen dok je upravljao teretnim vozilom tuženog za vreme službenog puta. Tuženi se bavi prevozničkom delatnošću. a u vezi sa članom 205. ako dokaže da je šteta nastala isključivo radnjom oštećenika ili trećeg lica. (Rešenje Okružnog suda u Užicu. stav 2.-P. ali može biti razlog podele odgovornosti između. godine) . zadobio tešku telesnu povredu u saobraćajnoj nesreći. a u kom bi jedino slučaju za štetu odgovaralo lice koje je oduzelo stvar .član 175. Pošto su ključevi motornog vozila kojim je naneta šteta bili dostupni sinu vlasnika vozila. jer se obavlja na putevima pa se saobraćajne nezgode mogu predvideti. Iz obrazloženja: Ocenjujući izvedene dokaze.Gž. koju je najvećim delom izazvalo treće lice. Po osnovu rizika od opasne delatnosti odgovara se bez obzira na krivicu u smislu člana 154.član 177. stav 2.2006. štetnika. i 174. prvostepeni sud je našao da je tužilac kao radnik tuženog na radnom mestu vozača teretnih vozila. a pretežnom krivicom trećeg lica.2. godine na magistralnom putu U. Zakona o obligacionim odnosima. i 174. poslodavac je dužan da mu naknadi štetu. Gž. stav 5. upravljajući teretnim motornim vozilom tuženog dana 5. Zakona o obligacionim odnosima. (Iz Presude Okružnog suda u Novom Sadu. Delatnost koju obavlja prevoznička organizacija predstavlja opasnu delatnost u smislu Zakona o obligacionim odnosima. 2007. Zakona o obligacionim odnosima (dalje: ZOO). oštećenog i tuženog preduzeća kao poslodavca. ne može se reći da je u konkretnom slučaju vozilo upotrebljeno bez dozvole vlasnika i da je on zato oslobođen odgovornosti . 9.228 - .

2005. godine obavezan je tuženik – JKP da tužiocu plati na ime naknade materijalne štete iznos naveden u izreci presude. Iz spisa proizilazi da je kritičnog dana došlo do saobraćajne nezgode. pa i po tom osnovu postoji odgovornost tuženika. Iz obrazloženja: Presudom Opštinskog suda u T. pomerilo i udarilo u reklamnu svetleću firmu – vlasništvo tužioca. ZOO i da se tuženik ima osloboditi od odgovornosti jer se u konkretnom slučaju radi o parkiranom vozilu koje je i opasna stvar. ZOO.. 32/05 od 19.2003. što je dozvolio da stoka ode na pašnjake bez nadzora. jer se u konkretnom slučaju radi o smetlištu. tako što je vozilo koje je bilo osigurano kod tuženika naletelo na parkirano vozilo kome je motor bio ugašen i koje se pomerilo.2005. Vrhovni sud Srbije je presudom Rev. br. godine) . P. a o čijoj čistoći i održavanju je brinuo tuženik. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije.2005. Iz obrazloženja: Presudom prvostepenog suda obavezan je tuženik da plati tužiocu na ime naknade štete iznos od _ . 940-941. Veštačenjem je utvrđena visina štete. deponiji smeća koja je opasna stvar i bila leglo zaraze. Pravilno je prvostepeni sud primenio materijalno pravo nalazeći da ima mesta primeni čl. godine odbio kao neosnovanu reviziju tuženika. godine. 940-941. 25-8/02 od 31.229 - . br.6. Neosnovano je isticanje u žalbi da ima mesta primeni člana 177.2002.OBLIGACIONO PRAVO 467. pa je revizija tuženika neosnovana. Pravilno su oba suda primenila materijalno pravo.01. Tuženik – JKP odgovora za štetu nastalu od opasne stvari – deponije smeća koju nije održavao u skladu sa opštinskom odlukom tj. ZOO i nema mesta primeni člana 177. br. a to znači da deponija mora biti ograđena i da mora da je dezinfikuje jednom nedeljno. 174/05 od 08. gde su dolazili psi lutalice i odvlačili hranu i uginule životinje. Presudom Okružnog suda u N. nije je ogradio i dezinfikovao jednom nedeljno. 22/03 od 10.01.P. Drugostepeni sud je odbio kao neosnovanu žalbu tuženika i potvrdio je prvostepenu presudu....10. Pravilno je utvrđena i visina materijalne štete kao i doprinos tužiocu u delu od 30%. Gž. kao posledica kontakta.02. Rev. br. godine) 468. Veštačenjem je utvrđeno da su krave vlasništvo tužioca uginule usled zaraze klicom ehinokokusa koju su sa leševa životinja i odbačene hrane prenosili glodari i psi lutalice na pašnjake na kojima su se napasale krave tužioca.. odbijena je kao neosnovana žalba tuženika i potvrđena je prvostepena presuda. Kada je u saobraćajnoj nezgodi vozilo osigurano kod tuženika naletelo na parkirano putničko motorno vozilo koje se kao posledica kontakta. (Iz presude Okružnog suda u Čačku. tada se radi o šteti nastaloj u saobraćajnoj nezgodi i šteta se ima isplatiti na osnovu odredaba čl. 32/05 od 19. Tužilac je napasao stoku u blizini deponije. i naletelo na svetleću reklamu firme vlasništvo tužioca. ZOO i da se radi o šteti nastaloj u saobraćajnoj nezgodi. Gž. Iz spisa proizilazi da je tuženik odgovoran za odnošenje smeća na deponiju i da je dužan da je održava u skladu sa opštinskom odlukom..

S.. Ovce su naišle. U konkretnom slučaju električna energija je opasna stvar. devet ovaca je ležalo na žici od struje. U prvostepenom postupku nije dokazano da šteta potiče od nekog drugog uzroka koji se nalazi van stvari. a čije dejstvo se nije moglo predvideti. Supruga i njegove dve ćerke su zbog toga i podnele tužbu parničnom sudu za naknadu štete. Za prevoz je angažovano GP „K. koji je prevoz elemenata poverio svom vozaču sada pok.. godine.. po principu objektivne odgovornosti zbog obavljanja opasne delatnosti a u smislu odredaba čl. opasnom delatnošću potiče od te stvari tj.“ kao proizvođač betonsko-armiranih elementa je bio dužan da te elemente preveze od S. a koji propisuje da naručilac i izvođač radova solidarno odgovaraju za štetu nastalu trećem licu a u vezi sa izvođenjem građevinskih rado.230 - . Dana 10.173.. Uviđaj je izvršen iste večeri na licu mesta. zakačile se za provodnike i tako nastradale. Prilikom istovara betonsko-armiranih elemenata jedna betonska ploča se prevrnula i pala pored kamiona. kada je otišao da potera svoje ovce kući. V.2004. Iz obrazloženja: Iz utvrđenog činjeničnog stanja proizilazi da je tuženi bio naručilac i investitor radova na objektu u Ž.03. Po stanovištu revizijskog suda nižestepeni sudovi su pravilno zaključili da su tuženi solidarno odgovorni za nastalu štetu shodno odredbama čl... i 174. Za štetu od opasne stvari odgovara njen imalac. istražni sudija je konstatovao da je kritičnog dana neko pokidao anker.12.“ iz B..00 časova.2003. i radnik JP "E... oko 18. osim ako se dokaže da one nisu bile uzrok štete. Istog dana. Iz obrazloženja: Činjenično stanje: Tužilac je dana 09. godine na lice mesta su izašli tehničar OUP B. ZOO. solidarno sa naručiocem i izvođačem radova. Zbog toga se ne može primeniti odredba člana 177. Gž.. te je zbog propusta odgovoran za nastalu štetu. jer je električna energija opasna stvar.".. godine) 470.207. Zakona o obligacinim odnosima ima se smatrati da šteta nastala u vezi sa opasnom stvari tj.. Za štetu koju pričini trećim licima proizvođač odgovara u vezi sa izvođenjem radova na izgradnji objekta.00 časova. gde je stajao sada pok. 927/2004 od 24. delatnosti. zbog čega se bandera iskrivila prema reci a provodnici su se olabavili. a tuženik je dužan da održava elektro mrežu.. jer je treće lice prouzrokovalo štetu. našavši se blizu zemlje. ZOO. Propust na održavanju elektro mreže stvara odgovornost za naknadu nastale štete. (Iz presude Okružnog suda u Prokuplju. Zakona o obligacionim odnosima).. Prema odredbi člana 173.. a za štetu od opasne delatnosti odgovara lice koje se tom delatnošću bavi (čl. Pet je stradalo a četiri povređene je tužilac nakon toga lečio kod veterinara.OBLIGACIONO PRAVO 469.. vozač.. Sve to čini neosnovanim navod tuženika u žalbi da bi ga trebalo osloboditi od odgovornosti. 174.. pustio petnaest svojih ovaca da pasu po polju u G. Zakona o obligacionim odnosima. do gradilišta u Ž. oko 11..2003.03.. a tuženi GP „T. U zapisniku o uviđaju. G. izbeći ili otkloniti.

dok su tužilje treća lica koja su u konkretnom slučaju pretrpela štetu.10. kao osiguravača na odredbi člana 941. a ne o nastupeloj šteti usled opasne delatnosti shodno čl. ZPP-a. Dokazima je utvrđeno da je tužilac fudbalski igrač i da je kritičnog dana bio igrač na utakmici. pa je VSS kao revizijski sud. imajući u vidu okolnosti pod kojima je V. kao igrač na toj utakmici povredio. Tuženi. Tuženi su odgovorni za nastalu štetu po principu objektivne odgovrnosti zbog opasne delatnosti u smislu odredbi čl. a tuženi GP „Trudbenik“ je kao lice koje je bilo u obavezi da izvrši određeni prevoz u vezi tih radova. st. a odgovornost tužene osiguravajuće organizacije. bio podizvođač radova. Rev. Zakona o obligacionim odnosima. i oštećenik ima pravo da naknadu zahteva od oba dužnika.2004. pa je u toku igre zadobio prelom noge.4329/03 od 04. ZOO. (Iz presude Okružnog suda u Čačku.OBLIGACIONO PRAVO va. ZOO u vezi sa čl.12. i 174 ZOO. i 201. kao organizator sportske manifestacije preduzme sve neophodne mere da se ta manifestacija održi u redu i miru.S. Pri takvom stanju stvari pravilno je prvostepeni sud primenio materijalno pravo nalazeći da nema objektivne odgovornosti tuženika i da se radi o sportskoj manifestaciji. pa se tužbeni zahtev tužioca ima odbiti kao neosnovan. godine) 471. list SRJ” br. Drugostepeni sud je odbio kao neosnovanu žalbu tužioca i potvrdio je prvostepenu presudu. ovlašćen je da naknadu zahteva od oba dužnika. 1333/04 od 07. br. 24/94). Ukoliko tuženik. (Iz presude VSS Rev. reviziju odbio kao neosnovanu. a tužilac kome pravo na naknadu štete zbog smrti brata pripada na osnovu člana 201. Odgovornost imaoca vozila i osiguravača za naknadu štete iz istog štetnog događaja je solidarna.03. godine) 472. Takođe je utvrđeno da je tuženik bio organizator utakmice. koji je važio u vreme štetnog događaja. Odgovornost tuženih je solidarna. Zakona o obligacionim odnosima i odgovarajućim odredbama Zakona o osnovama sistema osiguranja imovine i lica (“Sl. 173-177. Iz obrazloženja: Presudom prvostepenog suda odbijen je tužbeni zahtev tužioca za naknadu štete kao neosnovan.2004. nema objektivne odgovornosti tuženika bez obzira što se tužilac. 31/93.2004. sve mere je preduzeo da do bilo kakvog nereda ne dođe. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. sve je ostvareno u sportskom duhu i druženju. godine) .173. list SFRJ”. Visina materijalne štete je pravilno odmerena shodno odredbama čl. 1410/04 od 28. ZOO. Iz obrazloženja: Pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kad su obavezali tužene da solidarno naknade štetu tužiocu.200. poginuo. 24/76 i “Sl. Odgovornost Republike Srbije kao imaoca motornog vozila zasniva se na odredbi člana 174.1. br. fizičko lice je u konkretnom slučaju naručilac radova.223. stav 1. Gž.231 - .

. Iz činjeničnog stanja nesumnjivo proizlazi da je do povređivanja tužioca došlo u situaciji oružanog napada neprijateljskih snaga u ranim jutarnjim satima..2003. Protiv navedene presude žalbu je izjavio tuženik.” A. Okružni sud u Č. godine) 474. br. Gž. Rev.. Stoga je neosnovana žalba tuženika kada navodi da nije obavezan da plati na ime naknade štete koja je nastala tužiocu u konkretnom slučaju. Takođe je pravilno primenjeno materijalno pravo primenom odredbe člana 174.04...04. ZOO i obavezan je tuženik kao vlasnik i imalac opasne stvari da plati tužiocu na ime naknade štete iznos iz prvostepene presude. Č.04.. jer su radnje tužioca rezultat instinktivnog reagovanja pod uticajem straha zbog opasne situacije u koju je bio doveden usled svojstva stvari i bez svoje krivice. Iz obrazloženja: Presudom Opštinskog suda u G. 3034/01 od 24. st..05.2003.. 494/02 od 15. stav 2.060.2002. u koju je bio doveden usled svojstva te stvari i bez svoje krivice. godine potvrdio. te se prilikom prebacivanja na vatreni položaj u noćnim uslovima spotakao o kamenu prepreku i tom prilikom je došlo do samoopaljenja automatske puške koju je tužilac držao u ruci. Zakona o obligacionim odnosima da se tužena kao imalac opasne stvari (oružje) u celosti ili delimično oslobodi odgovornosti za štetu nastalu upotrebom te stvari.. 522/03 od 29. 494/02 od 15. Tuženik kao vlasnik i imalac opasne stvari dužan je da plati na ime naknade štete tužiocu iznos koji je ovaj pretrpeo od te opasne stvari.2003. da plati tužiocu na ime naknade štete iznos od 11... nisu ispunjeni uslovi iz člana 177.2003. 522/03 od 29. 2. Tužena se kao imalac opasne stvari (oružje) ne može osloboditi odgovornosti za štetu nastalu nepravilnom upotrebom te stvari. godine obavezan je tuženik – Preduzeće za telekomunikacije “T. Zakona o obligacionim odnosima da je tužena po principu uzročnosti (objektivna odgovornost) odgovorna za štetu koju je tužilac pretrpeo. godine) .OBLIGACIONO PRAVO 473. br. jer se radi o obučenom pripadniku vojne jedinice. i 3. D. Iz obrazloženja: Neosnovana su ukazivanja u reviziji da je šteta nastala kao posledica samoranjavanja krivicom tužioca.232 - . koji se očigledno nije ponašao u skladu sa pravilima rukovanja oružjem..00 dinara sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom. S obzirom na rečeno. a što tuženu oslobađa odgovornosti u smislu člana 177. kad su radnje tužioca rezultat instinktivnog reagovanja pod uticajem straha zbog opasne situacije. pa je pravilno primenjen propis iz člana 174. (Iz presude Okružnog suda u Čačku. P. U obrazloženju drugostepene presude je navedeno sledeće: U konkretnom slučaju pravilno je prvostepeni sud primenio materijalno pravo i našao da je opasna stvar telefonska bandera. br. Zakona o obligacionim odnosima. P.S. godine odbio kao neosnovanu žalbu tuženika a presudu Opštinskog suda u G. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. pa je tužilac kao komandir voda bio obavezan na preduzimanje radnji u pravcu odbijanja napada. a ista je pala na vozilo tužioca i pričinila mu štetu. br. je svojom presudom Gž.05.

usled vršenja odbrambenih aktivnosti. ukoliko ne dokaže da je šteta nastala bez njegove krivice. Nakon smrti majke tužene. Naime. odgovara se bez obzira na krivicu. Ukupno je bilo 10 kaveza u kojima su ptice uništene a na posebno odvojenom mestu gde su bile ptice za priplod. 594/03 – P-1 br. odgovornost tužene sledi po osnovu obavljanja opasne delatnosti i to kao organizatora i vršioca odbrambene aktivnosti. (Gž. 441/02 od 25. izmrcvaren i zatrpan ostacima hrane. 173. a po pravilima objektivne odgovornosti za opasnu delatnost kao vrstu građanskopravne odgovornosti koja postoji bez obzira na krivicu odgovornog lica. i boravili u dvorištu tužioca. jazavičar je sa svojim mladunčetom ostao da živi u toj kući. Veštačenjem je utvrđena visina štete i to kako materijalne štete tako i izmakle dobiti u ukupnom iznosu od 30. Iz odredaba čl. Psi su povremeno izlazili i na ulicu. odgovara bez obzira na krivicu.00 dinara.2002. Prema odredbi člana 154. ranjavanjem od strane albanskih terorista i to u okolnostima s povećanim rizikom.09. Za štetu od stvari ili delatnosti od kojih potiče povećana opasnost štete za okolinu. U kavezima je bilo perja a dlake od pasa na žici od provlačenja životinja u kaveze. 1 br. godine) . 174. te postoji uzročno-posledična veza između vršenja delatnosti sa povećanim rizikom koja se smatra uzrokom štete i nastale telesne povrede kao posledica. Rev. u kojoj je živela njena sada pokojna majka i koja je do svoje smrti držala psa jazavičara. Oba psa su bila bez stalnog nadzora. u konkretnom slučaju tužena kao imalac – vlasnik pasa odgovara za štetu koju su oni naneli tužiocu.OBLIGACIONO PRAVO Neosnovano tužena u žalbi ističe da Republika Srbija nije pasivno legitimisana za naknadu štete. i čl. Tužena je vlasnik kuće u susedstvu. Povremeno ih je obilazila i hranila tužena. Stoga se neosnovano u reviziji tužene ističe da je pogrešno primenjeno materijalno pravo. ZOO regulisana je odgovornost za štetu od opasne stvari.11. a čije se dejstvo nije moglo predvideti i izbeći niti otkloniti.050. Tragovi pasa pronađeni su u blizini ograde između dvorišta tužioca i tužene. Najveći broj tragova je u neposrednoj blizini kaveza i u samim kavezima. 476. Tragovi šapa vodili su prema kući tužene. i 174. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužiocu je dana 25. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. s tim da se za štetu od stvari ili delatnosti od kojih potiče povećana opasnost štete za okolinu. Zakona o obligacionim odnosima ko drugome prouzroke štetu dužan je nakanditi je. Znači.1991.233 - . tako što je na žicu kojom su bili ograđeni kavezi napravljena rupa u promeru od 5 x 20 cm i veći broj ptica zadavljen. te je u tom slučaju odgovorna za štetu nastalu usled vršenja tih aktivnosti. takođe je bilo udavljenih ptica. Takođe nije dokazala da su ispunjeni i drugi uslovi iz citirane odredbe Zakona o obligacionim odnosima niti da se odgovornost može podeliti. 2430/02) 475. u konkretnom slučaju šteta je nastala telesnom povredom oštećenog kao pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije. 173. Zakona o obligacionim odnosima. godine naneta šteta na kavezima za ukrasne ptice – papagaje raznih vrsta. Odredbama čl. jer nije dokazala da šteta potiče od uzroka koji se nalazio van stvari – životinja za koje ona odgovara.

godine) 482. Ne radi se o nesreći na poslu niti prouzrokovanju štete koja je nastala na radu ili u vezi sa radom. 6875/98 od 06. Rev.1999.03. Univerzalni strug na kojem je tužilac kao metalostrugar radio predstavlja opasnu stvar pa za štetu nastalu od takve stvari odgovara njen imalac . godine) 477.vibracione bolesti po principu objektivne odgovornosti. Rev.tuženo preduzeće. (Vrhovni sud Srbije. Ako je ispaljivanje rakete izvršeno u naseljenom mestu onda stoji i odgovornost radnika za štetu koja je u vezi sa radom prouzrokovana trećem licu. pa ne postoji odgovornost tuženog preduzeća.7.06. Mešalica na električni pogon predstavlja opasnu stvar pa za štetu nastalu od takve mešalice odgovara njen imalac. (Vrhovni sud Srbije.OBLIGACIONO PRAVO Izvođenje građevinskih radova predstavlja opasnu delatnost od koje preti povećana opasnost štete. . (Vrhovni sud Srbije.1999) 481. 5430/99 od 01.1999. Država Savezna Republika Jugoslavija duguje naknadu štete oštećenom pripadniku bivše Jugoslovenske narodne armije koju je pretrpeo posle zarobljavanja od strane paravojnih formacija Hrvatske odnosno BiH.234 - 483. (Pravno shvatanje utvrđeno na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog suda Srbije od 27.1999. 733/99 od 11.1999. godine) 478. a električna dizalica opasnu stvar koja svojim postojanjem i svojstvima predstavlja povećanu opasnost za okolinu.1999. Rev. jer je tužilac (neovlašćeno) koristio traktor kao prevozno sredstvo van prostora za koju namenu je traktor bio predviđen. Rev. (Vrhovni sud Srbije. Rev. godine) 479.2000. 1447/99 od 15.12. Preduzeće je dužno da naknadi štetu radniku za pretrpljene duševne bolove zbog umanjene životne aktivnosti nastale zbog profesionalnog oboljenja . 5189/98 od 02.12. godine) . (Vrhovni sud Srbije.07. godine) 480. (Vrhovni sud Srbije. Ispaljivanje protivgradne rakete se može smatrati opasnom delatnošću. Rev. 4136/98 od 14.11.

a čije se dejstvo nije moglo predvideti.235 - 491. Greda za fizičke vežbe u školi je opasna stvar pa za štetu koju pretrpi učenik zbog pada sa grede na času fizičkog vaspitanja odgovara njen imalac . godine) . godine) 484. Rev. 3394/98.škola.05. godine) 489. ni izbeći ili otkloniti. godine) 488. od 22. 4525/97.04.1998. 5697/97. Rev. godine) 486. Imalac se oslobađa odgovornosti ako dokaže da šteta potiče od nekog uzroka koji se nalazio van stvari. od 22. za koga je propisana trajna zabrana lova. (Vrhovni sud Srbije.1998. 2226/98. može se osloboditi te odgovornosti pod istim uslovima pod kojima se odgovornosti može osloboditi vlasnik vozila. Rev. Rev. jer bi to bilo protivno logici objektivne odgovornosti a i dobrim običajima.10.OBLIGACIONO PRAVO Ako postoji obostrana krivica. Rev. .1997. ne može snositi štetne posledice.1998. (Vrhovni sud Srbije. od 19. (Vrhovni sud Srbije. odgovara Republika Srbija. 2127/98.07.1998. (Vrhovni sud Srbije. Za štetu koju pričini medved. Rev. godine) 490. čiji je organ propisao trajnu zabranu lova pod uslovom da je oštećeni preduzeo propisane mere za sprečavanje štete od divljači. Rev. Onaj ko u savesnom postupanju pretrpi štetu na radu ili u vezi sa radom. (Iz odluke Vrhovnog suda Srbije. ako je oštećenik delimično doprineo nastanku štete. 2407/98 od 20.05.1998. (Vrhovni sud Srbije. (Vrhovni sud Srbije. koju on nije mogao predvideti i čije posledice nije mogao izbeći ili otkloniti. od 13. Rev. Imalac stvari oslobađa se od odgovornosti i ako dokaže da je šteta nastala isključivo radnjom oštećenika ili trećeg lica. 1516/98) 485.10. godine) 487. od 26. svaki imalac odgovara za ukupnu štetu koju su oni pretrpeli srazmerno stepenu svoje krivice. 2357/97 od 10. Imalac stvari oslobađa se odgovornosti delimično. Osiguravač kod koga je osigurano motorno vozilo od odgovornosti za štete pričinjene trećim licima.05. (Vrhovni sud Srbije.1998.

173. (Vrhovni sud Srbije. odnosno njihovi naslednici.08. (Iz presude Okružnog suda u Zrenjaninu. godine) 493.03. odgovorna je tužena kao vlasnik zgrade i dimnjaka . 2250/97. Zakona o obligacionim odnosima.09. od 26.09. bez obzira na njihovo sadašnje državljanstvo. (Iz odluke Vrhovnog suda Srbije.236 - 499.godine) 496. 1048/98 od 18.02.1997. od 23. Rev.1997. i 174. Rev. 494.OBLIGACIONO PRAVO Zaštitu usled smrti pacijentkinje nad kojom je uz njen pristanak lekar odgovarajuće specijalnosti izvršio abortus. a koji dimnjak nije sagrađen po pravilima struke. pa nema uslova za podelu odgovornosti. 2205/97. 1607/95. odgovara isključivo štetnik. od 09. Rev.1997. Pravo na naknadu štete od SRJ mogu ostvariti svi pripadnici teritorijalne odbrane koji su obavljali vojnu službu u uslovima neposredne ratne opasnosti.05. (Vrhovni sud Srbije. od 20.1997. Za štetu nastalu usled požara izazvanog varnicom koja je izletela iz dimnjaka pomoćne stambene zgrade tužene. a za štetu od opasne delatnosti odgovara lice koje se njom bavi.11. 49/97. 2655/97. Rev. ni izbeći ili otkloniti. godine) 498.godine) 497.1997. a čije se dejstvo nije moglo predvideti. od 06.godine) 495.1997. godine) Objektivna odgovornost obavezuje na naknadu štete onoga koji štetu prouzrokuje bez obzira da li mu se ona može pripisati u krivicu pod uslovom da ima poreklo u stvarima ili delatnostima od kojih potiče povećana opasnost za okolinu. Rev. Vlasnik šahta na trotoaru odgovara za štetu od opasne stvari. štiteći teritorijalnu celokupnost SFRJ. 6254/96. Okolnost da je tužilac pretrpeo štetu kao radnik tuženog preduzeća u izvršenju radnog naloga (prevoz radnika na određeno gradilište) sama po sebi nije dovoljna za zasnivanje tuženikove odgo. Rev. . (Vrhovni sud Srbije. godine) 492.1997. Gž. od 09. (Vrhovni sud Srbije.imalac opasne stvari u smislu čl. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. Za štetu od opasne stvari odgovara njen imalac. Imalac se oslobađa odgovornosti ako dokaže da šteta potiče od nekog uzroka koji se nalazio van stvari.

godine) 505.1995. 581/96 od 30. Ali imalac opasne stvari i vršilac opasne delatnosti se mogu osloboditi odgovornosti.1994. godine) Za štetu od rezervnog točka. Brana i akumulaciono jezero predstavljaju opasnu stvar a obavljanje delatnosti na ovim objektima. Njiva nije opasna stvar pa za štetu od vatre na njivi ne odgovara imalac njive po pravilima objektivne odgovornosti. godine) 503. ako je šteta nastala isključivo radnjom trećeg lica što predstavlja razlog za oslobođenje tuženog od odgovornosti u smislu člana 177. Šteta nastala usled ujeda psa. (Vrhovni sud Srbije.237 - 506. od 12.10. Rev.07. Ako radnik pretrpi štetu na radu ili u vezi sa radom usled radnje za koju odgovara preduzeće i treće lice. . već lice koje je vatru zapalilo. predstavljaju opasne delatnosti. Zakona o radnim odnosima. Rev. Rev. Zakona o obligacionim odnosima. Pž. (Vrhovni sud Srbije.10. koji nije bio propisno postavljen. godine) . izbeći ni otkloniti. 1190/96 od 20.06. godine) 501. godine) 502.09. Rev. (Okružni sud u Požarevcu.09. (Vrhovni sud Srbije. pa se odgovornost za štetu ima ceniti po principu objektivne odgovornosti. 2915/97 od 25. Gž. 2040/94 od 10. 2978/95. 1302/94. (Vrhovni sud Srbije.1995.1997. 3849/95) 504. već lice koje je vatru zapalilo. Zakupac (a ne samo vlasnik) stambene zgrade koja nadvisuje susednu zgradu odgovara za štetu susedu i po osnovu objektivne odgovornosti ukoliko je viša zgrada uzrok štete.OBLIGACIONO PRAVO vornosti u smislu člana 85. prouzrokovanu štetu su dužni da solidarno naknade oba štetnika. Rev. stav 2. (Viši privredni sud u Beogradu. (Iz rešenja Okružnog suda u Zrenjaninu.1994. godine) 500. ako dokažu da šteta potiče od nekog uzroka koji se nalazi van stvari i čije se dejstvo nije moglo predvideti. Gž. Za štetu od paljevine ne odgovara imalac zapaljene stvari. od 20.03. odgovara vlasnik autobusa.1997. 3849/95 od 13.1996. tretira se kao šteta od opasne stvari i za nju odgovara njen imalac. (Vrhovni sud Srbije.

2325/93) Za štetu koju pričini divljač. 1992.238 - 514. godine) . već društveno-politička zajednica čiji organ je propisao trajnu zabranu lova. 1479/94) Za štetu zbog smrti lica koje je.1992. ne odgovara preduzeće koje gazduje šumom iz koje je divljač došla.OBLIGACIONO PRAVO Kad je šteta nastala od opasne stvari. po principu objektivne odgovornosti za opasnu stvar. Rev. pod uslovom da je i oštećeni preduzeo propisane mere za sprečavanje štete od divljači. odnosno opasne delatnosti. 163/92) Za štetu nastalu isključivo zbog iznenadnog naletanja divlje životinje (srne) na motorno vozilo u pokretu odgovara lovačko društvo koje upravlja lovištem u rejonu javnog puta na kome je došlo do štete. odgovara SRJ. (Vrhovni sud Srbije. pod uslovom da je oštećeni preduzeo propisane mere za sprečavanje štete od divljači. (Vrhovni sud Srbije.1992. 2312/92 od 06. (Vrhovni sud Srbije. godine. 509. 508. ne odgovara preduzeće koje gazduje šumom iz koje je divljač došla. 4206/94) Ako je šteta nastala usled delovanja više uslova. 510. učestvovao u oružanim akcijama posle 17. 512. godine) 511.02. (Vrhovni sud Srbije. za koju je propisana trajna zabrana lova. 513. . Rev. zato što brzinu kretanja vozila nije prilagodio uslovima puta i saobraćaja. već društveno-politička zajednica čiji organ je propisao trajnu zabranu lova. Lovačko društvo nije dužno da naknadi štetu nastalu naletanjem srne na motorno vozilo u pokretu na putu ako se utvrdi da je do nastanka štete došlo isključivom krivicom vozača motornog vozila. zato što brzinu kretanja vozila nije prilagodio uslovima puta i saobraćaja. ali se ta pretpostavka može obarati protivdokazima. Rev. Rev. (Vrhovni sud Srbije. (Vrhovni sud Srbije. 3393/92) Za štetu koju pričini divljač. 163/92 od 26. (Vrhovni sud Srbije. (Vrhovni sud Srbije. Rev. avgusta 1990. uzročnost se pretpostavlja. Rev.10.10. uzročan je onaj uslov koji je tipičan za nastanak štete. Lovačko društvo nije dužno da naknadi štetu nastalu naletanjem srne na motorno vozilo u pokretu na putu ako se utvrdi da je do nastanka štete došlo isključivom krivicom vozača motornog vozila. Rev. 2312/92 od 06. kao pripadnik teritorijalne odbrane. godine) 507. Rev. za koju je propisana trajna zabrana lova.

odgovara organizacija koja gazduje lovištem u kome je šteta pričinjena. 4326/92) 515. ako je obučila radnika za rad na poslovima na kojima je povređen. Autobuska stanica s ugroženim neočišćenim snegom i zaleđenom površinom je opasna stvar i za štetu koja je nastala od takve stvari odgovara gradsko prometno preduzeće. 945/90) 517. (Vrhovni sud Srbije. godine) . Pž. (Iz presude Višeg privrednog sud Srbije. osim ako se dokaže da je šteta nastala krivicom oštećenog ili trećeg lica. Rev. stalno živi na drugom području. Organizacija koja gazduje lovištem odgovorna je i za štetu koju pričini divljač na javnom putu u blizini lovišta.1437/88) Dok drvo raste u zemlji nepokretna je stvar. (Viši sud u Subotici. zavisno od mesta i položaja. a ne u tom lovištu. odgovara proizvođač koji je bocu stavio u promet. 653/87 od 5. Gzz. 79/87 od 28. Rev.1987. (Vrhovni sud Vojvodine.1987. godine) 520. a do štete je došlo usled neopreznosti samog radnika u radu na mašini za kojom je radio. (Vrhovni sud Srbije. 2248/88) 519. Ograda od bodljikave žice koja je postavljena neposredno pored zida kuće. Za štetu.04. kao imalac stvari.3.239 - 522. 521. ali odvajanjem od zemlje postalo je pokretna stvar i ako prilikom odvajanja prouzrokuje štetu trećem licu onda za tu štetu odgovara njegov vlasnik. 667/89) 518.OBLIGACIONO PRAVO Elektroprivredna organizacija je odgovorna naknaditi štetu po osnovu objektivne odgovornosti kada ispod kablova dalekovoda pogine lice radeći i bez odobrenja nadležnog organa te organizacije. koja je štetu pričinila. predstavlja opasnost za nastanak štete i ima mesta njenom otklanjanju na osnovu odluke. Za štetu koja nastane od eksplozije boce napunjene pivom. Rev. 303/91) 516. . kao vlasnik opasne stvari. (Vrhovni sud Srbije. Rev. (Vrhovni sud Srbije. Organizacija udruženog rada ne odgovara za štetu kao imalac opasne stvari (mašine u pogonu) ako je preduzela sve mere zaštite na radu. zasada i useva) preduzeo sve propisane mere za sprečavanje štete. (Vrhovni sud Srbije. osim ako dokaže da divljač. do koje je došlo zbog nekog nedostatka koji predstavlja opasnost od štete za lica i stvari za koji proizvođač nije znao. Rev. Gž. koju pričini lovostajem zaštićena divljač i pored toga što je oštećeni (vlasnik zemljišta.

Rev. odgovornost se ne zasniva na krivici već na stvorenom riziku. ne može se u potpunosti osloboditi odgovornosti za štetu prouzrokovanu upotrebom opasne stvari. 1579/86) Popravka i održavanje puta uz pomoć bagera predstavlja opasnu delatnost i radna organizacija koja obavlja takvu delatnost je odgovorna za štetu koja je nastala od ove delatnosti bez obzira na krivicu i u slučaju ako je imalac bagera treće lice koje je vršilo popravku puta po nalogu iste radne organizacije. 1708/85) . 525. (Viši privredni sud Srbije. kao opasnom stvari.OBLIGACIONO PRAVO Toplotna postrojenja i instalacije u stambenoj zgradi. 158. odgovorna su društveno-pravna lica koja su nosioci prava korišćenja. za vreme obavezne fizičke obuke za vojna lica. 524. 528. (Viši sud u Subotici. upravljanja i raspolaganja stanovima u društvenoj svojini. (Vrhovni sud Vojvodine. Rev. ne može se prihvatiti da je sportska igra okolnost sa povećanom opasnošću ukoliko su u toku igre preduzete odgovarajuće mere da se igra odvija u sportskom duhu i u skladu sa pravilima. u vezi čl. ako nije proverio da li su se prisutna lica udaljila na bezbedno rastojanje na osnovu njegovog upozorenja da će vunovlačaru pustiti u rad. 3842/86) 523. pa je i on odgovoran za štetu u smislu čl. Rev. i oštećenog. kad je opasnu stvar držao i koristio na prostoru pristupačnom licima kojima je vršio usluge. Pž. 215/87) Kada odlukom skupštine opštine nisu propisane mere koje je oštećeni dužan da preduzme radi sprečavanja štete od zaštićene divljači. 829/86) Za štetu prouzrokovanu neispravnim liftom. kao opasne stvari. Ukoliko je u toku igre. kao imaoca opasne stvari. (Vrhovni sud Srbije. u kojoj jedno lice učesnik igre pretrpi povredu.viljuškara u pokretu). a oštećeni nije preduzeo nikakve mere u tom cilju. 1065/85) Imalac vunovlačare. 3. (Vrhovni sud Srbije. odnosno organizacija na koju su društveno-pravna lica prenela ta prava i etažni vlasnici. 527. 529. (Vrhovni sud Srbije. pa stoga u slučaju nastanka štete u vezi sa tim postrojenjima oštećenom odgovara SIZ stanovanja koji gazduje odnosno upravlja zgradom u kojoj se nalaze ove instalacije. Gž. Zakona o obligacionim odnosima. . (Šteta je naneta na taj način što je povređen radnik u krugu fabrike od opasne stvari . kada su uključene na daljinski ili blokovski sistem grejanja smatraju se opasnim stvarima. Rev. 177. primenjuju se opšta pravila o naknadi štete pa i pravila o podeljenoj odgovornosti za naknadu štete prouzrokovane od zaštićene divljači na poljoprivrednim proizvodima. zbog čega ima mesta primeni pravila o podeljenoj odgovornosti štetnika.240 - 526. koje služe za zagrevanje zgrada i stanova. Rev. st. (Vrhovni sud Srbije. Stoga da bi oštećeni ostvario pravo na naknadu štete dovoljno je da dokaže da je pretrpeo štetu i da ona potiče od opasne stvari ili opasne delatnosti. 812/86) Za štetu izazvanu opasnom stvari odnosno opasnom delatnošću.

tako da se te vežbe odvijaju pod okolnostima sa rizikom od opasnosti nastupanja eventualne štete. 461/85) Država SFRJ. koji je u smislu čl. bez obzira da li je šteta pričinjena kada nije bio lovostaj. 536. pod uslovom da je oštećeni preduzeo sve mere sprečavanja štete od divljači. krivicom trećeg lica ili isključivom krivicom oštećenog. Rev. (Vrhovni sud Srbije. Gzs. koju čini niz mera zaštite i spasavanja od ratnih razaranja. (Savezni sud. st. železnička transportna organizacija je oslobođena odgovornosti za štetu koju je tužilja u ovakvom slučaju pretrpela ispadanje iz šinobusa. kao putnik u šinobusu. 47. (Vrhovni sud Srbije. (Vrhovni sud Srbije. (Vrhovni sud Srbije.241 - 531. 145/82) Dobavljač plinskih boca odgovara za štetu koju korisnik pretrpi usled upotrebe plina. u skladu sa planom odbrane te zajednice. čiji je štab civilne zaštite. organizovao vežbe civilne zaštite i njima rukovodio. 279/80) . Rev. koja se organizuje kao jedinstveni sistem u opštini odnosno gradu. 14/82) Vlasnik opasne stvari odgovara po pravilima o objektivnoj odgovornosti. (Vrhovni sud Srbije. 3. 532. 534. Gzz. . odgovorna je za naknadu štete prouzrokovane upotrebom aviona i padobrana. ako nije snabdeo korisnika posebnim uputstvima za rukovanje odnosnim bocama i nije ga na odgovarajući način obučio da se njima koristi. kao imalac opasne stvari. 535. Rev. odgovara kao organizator društveno-politička zajednica. van železničke stanice otvorila vrata šinobusa i izgubivši ravnotežu ispala iz vagona. koje je po osnovu zakona prema vrsti divljači i drugim okolnostima bio dužan preduzeti. ali je njegova odgovornost za štetu prouzrokovanu opasnom stvari isključena ako je šteta nastala dejstvom više sile. Zakona o opštenarodnoj odbrani obavezan da učestvuje u izvođenju organizovanih vežbi civilne zaštite. Zakona o putevima. Kad je tužilja. jer je šteta prouzrokovana u vezi sa vršenjem opasne delatnosti. 401/85) 530. odgovorna je oštećenom licu u smislu čl. 961/80) Za štetu koju pričini zaštićena divljač odgovara organizacija koja gazduje lovištem na kome ta divljač živi. 150. Rev. elementarnih i drugih nesreća i drugih opasnosti. 110/83) Radna organizacija za održavanje puteva zadužena je za neposredan nadzor o stanju na putu i dužna je da o nepodobnosti puta . (Vrhovni sud Srbije. i to po osnovu objektivne odgovornosti. Rev. Ako usled neispravnosti puta odnosno ulice nastane šteta. 533. ne obraćajući pažnju na činjenicu da je šinobus u pokretu.ulice obavesti nadležni SIZ za puteve.OBLIGACIONO PRAVO Za štetu prouzrokovanu učesniku civilne zaštite.

U vezi sa ovim događajem. vlasništvom imenovanog tuženog.prešao vozilom na levu stranu kolovoza i tako izazvao sudar sa putničkim vozilom vlasništvo tužioca. Iz obrazloženja: U prvostepenom postupku je na pouzdan način utvrđeno da je imenovani tuženi 17. upravljalo drugo lice. ali ne objašnjava potpuno osnov odgovornosti za štetu tuženog.OBLIGACIONO PRAVO 537. palo preko vozila i tom prilikom ga oštetilo.23 promila alkohola u krvi .1998.vlasnika vozila za štetu. izbeći i otkloniti. činjenično stanje od kojeg zavisi pravilna primena materijalnog prava u pogledu osnova odgovornosti za štetu oba tuženika je potpuno utvrđeno. pozivajući se na odredbu člana 176. Kod utvrđenog činjeničnog stanja tuženi . protiv tuženog vođen je krivični postupak zbog krivičnog dela iz člana 201. koje zbog alkoholisanosti nije bilo u stanju da bezbedno upravlja motornim vozilom. po njegovom nalogu. u smislu člana 174. a to je bilo poznato vlasniku vozila . u vezi sa članom 195.vlasnik vozila se ne može. Krivičnog zakona Republike Srbije. koji je vozilo poverio na upotrebu u javnom saobraćaju licu koje zbog alkoholisanosti nije bilo u stanju da bezbedno upravlja vozilom. stav 1. godine) 538.. Zakona o obligacionim odnosima. koji je okončan pravosnažnom osuđujućom presudom istog suda od 16. onaj ko je zadužen da se o njoj brine po osnovu objektivne odgovornosti ali se te odgovornosti može osloboditi ako dokaže da je šteta nastala od uzroka koji se nalazi van stvari. na taj način što je . godine na putu prouzrokovao saobraćajnu nezgodu upravljajući putničkim motornim vozilom. istog Zakona. . a koje se izvalilo. stav 1.zbog alkoholisanosti od 2. (Presuda okružnog suda u Valjevu. Drvo je izvaljeno iz korena. Vlasnik putničkog vozila.vlasnik vozila se ne može osloboditi odgovornosti za štetu od opasne stvari. u smislu člana 154. 185. 1149/06 od 31.u situaciji kada se sopstvenik automobila nalazio u vozilu kojim je u trenutku nastanka štete.6. jer .1997. Zakona o obligacionim odnosima ( predaja opasne stvari trećem licu ). koje se kretalo iz suprotnog pravca i kojim je upravljao tužilac.2006. 189. godine. prvostepeni sud se u razlozima svoje presude poziva na odredbe člana 176. i 200. Iz obrazloženja: Tuženo javno preduzeće upravlja drvoredom u kome se nalazi drvo ispod koga je tužilja parkirala svoje putničko motorno vozilo.10. 195. a čije se dejstvo nije moglo predvideti. Zakona o obligacionim odnosima. Zakona o obligacionim odnosima osloboditi odgovornosti za štetu nastalu u saobraćajnoj nezgodi koju prouzrokuje vozač isključivo svojim propustom.242 - . Nesumnjivo je da na strani tuženog postoji odgovornost za naknadu štete tužiocima po osnovu krivice. koju su dužni da nadoknade tužiocima na osnovu čl. vozač putničkog vozila i vlasnik vozila odgovaraju solidarno za materijalnu i nematerijalnu štetu. Gž..07. ne može se osloboditi od odgovornosti za štetu koju pretrpi drugi učesnik u saobraćajnoj nezgodi. Kada je reč o odgovornosti tuženog . pa za štetu koju opasna stvar pričini nekom licu odgovara vlasnik te stvari odn. Međutim. stav 1. tako da. kao što je ovde slučaj.

što je ipak učinio po poravnanju zaključenom pred istim sudom u predmetu P. odvajanjem od zemlje ono postaje pokretna stvar i ukoliko tom prilikom prouzrokuje štetu nekom licu . godine. za osiguranje “D.00 dinara neparničaru N.. nema pravo da štetu naplati i od svog kasko osiguravača po osnovu kasko osiguranja. kako je već navedeno.1993.. tuženi je upravljajući putničkim motornim vozilom u alkoholisanom stanju i isključivo svojom krivicom.D. ali ne i da dokazuje da je tuženi odgovoran za štetu.nije potpuno utvrdio činjenično stanje. (Rešenje Okružnog suda u Kraljevu. Ta se odgovornost. što je i učinio 11. To znači da je osnovni teret dokazivanja u ovakvoj parnici na strani tuženog. On je se može osloboditi .02. kada je šteta iz saobraćajne nezgode već pokrivena.03. koje je bilo osigurano po polisi kasko osiguranja kod D. J. kao o opasnoj stvari.”.zbog pogrešne primene materijalnog prava .. na dan 24.. Zakona o obligacionim odnosima) 539. Zakona o obligacionim odnosima . . 1885/08 od 05. Iz obrazloženja: Prema činjeničnom stanju utvrđenom u prvostepenom postupku.” nije bio u obavezi da istu naknadi i po drugi put. na dan 15.2008.02. bez obzira na ugovor o kasko osiguranju. godine) ODGOVORNOST U SLUČAJU UDESA IZAZVANOG MOTORNIM VOZILIMA U POKRETU (Član 178.OBLIGACIONO PRAVO Tuženo preduzeće nije tužilji naknadilo štetu van spora.”. izbeći i otkloniti. Samim tim ni tuženi nije imao obavezu na plaćanje regresa navedene štete prema D.07. prouzrokovao saobraćajnu nezgodu kojom prilikom je oštetio vozilo neparničara N. Ova odgovornost je u sistemu objektivne odgovornosti. Prvostepena presuda je ukinuta jer prvostepeni sud ..D. pa se podrazumeva odgovornost imaoca odn. pretpostavlja i na tuženoj strani je teret dokazivanja postojanja okolnosti koje isključuju tu odgovornost.drvo je nepokretna stvar. Našavši da tužilja u postupku nije dokazala da je šteta nastala krivicom tužene strane.1992.11.za nju odgovara njegov vlasnik odn.shodno odredbi čl. Prvostepeni sud takav zaključak nije zasnovao na zakonu. U ovakvoj situaciji. tužilac je štetu koja je proistekla iz saobraćajne nezgode isplatio neparničaru N. za osiguranje “D. Tužilačka strana je u postupku dužna da dokaže da je pretrpela štetu od drveta koje se izvalilo. 1. D.776. za osiguranje “D. Dok raste u zemlji .243 - . vlasnika. Gž. godine u V. godine. onaj ko je zadužen da se o drvetu brine. Kao osiguravač tuženika po ugovoru o obaveznom osiguranju. prvostepeni sud je tužbeni zahtev odbio kao neosnovan.. što u konkretnom slučaju nije sporno. godine). u trenutku kada je već bio pokrenut postupak u ovoj pravnoj stvari (tužba je podneta 18. 1958/54 na dan 6. Ako je štetu iz saobraćajne nezgode oštećeni već jednom naplatio od štetnikovog osiguravača po obaveznom osiguranju.1996.D. J... godine isplatom novčanog iznosa od 8. st. J.1992.1995. br. pa je ona to tražila tužbom.09.samo ako dokaže da je šteta nastala od uzroka koji se nalazi van stvari i čije se dejstvo nije moglo predvideti. Međutim. 177.

u srednjem i slabijem stepenu. ili se pak radi o strahu zbog posledica povređivanja (sekundarni strah). br. obaveza tuženog prema tužiocu je obaveza koja proističe iz ugovora o obaveznom osiguranju i u konkretnoj situaciji za obavezu tuženog prema tužiocu nema značaja to što je tuženi ukupnu štetu ili njen deo po osnovu regresa isplatio D. U ponovnom postupku. br. Gž. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu.05. ovakav strah isključuje zbog toga što je kritičnom prilikom zbog posledice povrede tužilac izgubio svest. J. bez značaja je za odgovornost tuženog za naknadu štete tužiocu.”. pobijana presuda ne sadrži dovoljno jasne razloge da li bolovi koje je tužilac trpeo po svojoj jačini i trajanju opravdavaju primenu navedenog zakonskog propisa. prvostepeni sud će na pouzdan način utvrditi sve odlučne činjenice u ovoj pravnoj stvari. ZOO-a. navedenog zakonskog propisa za štetu koju pretrpe treća lica imaoci motornih vozila odgovaraju solidarno.D. koji govori o odgovornosti za naknadu štete u slučaju udesa izazvanog motornim vozilom u pokretu. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu.OBLIGACIONO PRAVO Prema tome. zbog čega je bio zadržan na lečenju u bolnici od 20. ukazuje se prvostepenom sudu da putnik u jednom od dva motorna vozila koja su učestvovala u saobraćajnoj nezgodi ima status trećeg lica u smislu člana 178.10.10. stav 3. što će učiniti u ponovnom postupku.244 - . Iz pobijane presude takođe nije jasno o kakvom se tačno strahu radi koji je tužilac trpeo u trajanju oko dve nedelje. godine. a posebno kakve su bile međusobne obaveze stranaka iz ugovora o osiguranju i visinu obaveze tuženog prema tužiocu. stav 1. povređen u saobraćajnoj nezgodi u kojoj je učestvovao i tuženi kao vozač drugog putničkog vozila. Lice koje je kao putnik u putničkom vozilu pretrpelo štetu u saobraćajnoj nezgodi u kojoj je učestvovalo i drugo putničko vozilo ima status trećeg lica u smislu člana 178. 1348/04 od 18. stav 3. Pored navedenog. godine) . ZOO-a. da li i u kojoj meri ima doprinosa saobraćajnoj nezgodi vozača putničkog vozila u kojem se kritičnom prilikom nalazio tužilac. da li se radi o strahu za život (primarni strah) koji je tužilac mogao trpeti u toku samog kritičnog događaja i neposredno posle toga ili se moguće.11. godine) 540.2003. Tom prilikom tužilac je zadobio laku telesnu povredu u vidu potresa mozga. Kod ovakvog stanja stvari. kako bi bio u mogućnosti da donese pravilnu i zakonitu odluku u ovoj pravnoj stvari. koju činjenicu sud nije utvrdio zbog pogrešne primene materijalnog prava. Gž. Zakona o obligacionim odnosima. za osiguranje “D. do 23. što je sve prvostepeni sud bio dužan da razjasni detaljnijim saslušanjem veštaka neuropsihijatra.2004..2005. kao putnik u vozilu neparničara G. Kako prema stavu 4. 599/05 od 07. imajući u vidu odredbu člana 200. za koje vreme je trpeo bolove srednjeg i slabijeg intenziteta koji su mogli biti ublažavani lekovima protiv bolova. Iz obrazloženja: Prema činjeničnom stanju utvrđenom u prvostepenom postupku tužilac je kritičnom prilikom..

Zakona o osiguranju imovine i lica. (Iz presude Okružnog suda u Beogradu.. vozačem.04. stav 4. N. vozila sa N. a prema utvrđenom činjeničnom stanju u spisima. godine kada je kao pešak prelazila pešački prelaz u ul. U slučaju udesa izazvanog motornim vozilom u pokretu.245 - 542. gde je pregledalo neko lice za koje je tužilja zaključila da je fizioterapeut. dakle nije kritičnom prilikom počinio krivično delo.2003. nije prouzrokovao predmetnu štetu i nije za istu odgovoran. ali prilikom ocene prigovora zastarelosti potraživanja tužioca koji je isticao tuženi. dužinu i trajanje bolova tužilje i strah koji je pretrpela. osnovanost istaknutog prigovora zastarelosti potraživanja tužioca treba ceniti računajući zastarni rok iz člana 377. Na osnovu ovako pravilno utvrđenog činjeničnog stanja. tačka 2.2001. godine od strane N. Žena koja je upravljala automobilom stavila je tužilju u automobil i odvezla do pomoćne zgrade na Zvezdinom stadionu. kao i netačan broj mobilnog telefona. a osiguravač odgovara u obimu odgovornosti njegovog osiguranika. N. Zakona o obligacionim odnosima. prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo kada je našao da je tužena odgovorna za naknadu štete tužilji nastalu iz ove saobraćajne nezgode. imajući u vidu da je tužilja povređena u saobraćajnom udesu 9. oko 12 časova. te je stoga tuženi dužan da naknadi tužilji štetu koju je pretrpela. 5697/03 od 11.. Prilikom pada tužilja je zadobila teške telesne povrede.4. u smislu odredbi člana 99.. Uputili su je u Urgentni centar gde je – nakon što je saopštila kako je zadobila povrede. udarilo je vozilo kojim je upravljala nepoznata ženska osoba. u B. . stav 2. primenjuju se pravila o odgovornosti po osnovu krivice bez obzira što je tužilja povređena u saobraćajnom udesu od strane N. Zakona o obligacionim odnosima. godine) Pogrešno je pravno stanovište prvostepenog suda da. usled čega je udario tužilju koja se već nalazila na pešačkom prelazu odnosno započela prelaženje ulice i to u momentu kada je bilo upaljeno zeleno svetlo za pešake. usled čega je tužilja pala na pločnik i za momenat izgubila svest. N. Rekao joj je da nema ozbiljnije povrede. Osnova odgovornosti tuženog nalazi se u činjenici da je tuženi bio osiguravač vozila – autobusa i to osiguravač za štetu od odgovornosti pričinjenu trećim licima.OBLIGACIONO PRAVO 541. kao što je pravilno utvrdio prvostepeni sud. s obzirom na okolnost da je u konkretnom slučaju šteta prouzrokovana krivičnim delom. Naime.. sutradan je otišla u Klinički centar Srbije. s obzirom da osiguranik tuženog nije štetu . Od tih povreda se lečila tako što je nosila gips pet nedelja.06. U momentu kada je već prošla polovinu kolovoza i zastala da propusti dva automobila koja su skretala. br. Pošto je tužilja imala bolove cele te noći. Ovo iz razloga što je tuženi osiguravač autobusa čiji vozač. vozačem. a nakon skidanja gipsa upućena na rehabilitaciju. Zakona o osnovama bezbednosti saobraćaja na putevima. N. tako što je slomljen desni ručni zglob. vozila sa N.2001.. Sud je na osnovu nalaza i mišljenja sudskog veštaka utvrdio procenat umanjenja opšte životne aktivnosti. pa kako osiguranik tuženog nije lice kome može da se računa zastarni rok po posebnim pravima o zastarelosti iz člana 388. da se tužilac u trenutku udesa u tom autobusu nalazio kao treće lice. Zakona o obligacionim odnosima. G. vozač se ponašao protivno odredbi člana 110.. ima pravo da naknadu štete potražuje od bilo kog učesnika u udesu. nakon čega je odvezao kući i dao netačne podatke o imenu i adresi žene koja je vozila automobil. N. izašla uviđajna ekipa MUP-a i sačinila dnevni izveštaj o ovom slučaju. Gž. da tužilac shodno članu 178. N. Iz obrazloženja: Iz utvrđenog činjeničnog stanja proizilazi da je tužilja povređena dana 9. M.

04. Rev. 3730/01 od 14. rok zastarevanja računa se prema rokovima iz člana 376. br. je solidarna činjenica eventualne podeljene odgovornosti učesnika u saobraćaju bez značaja za njihovu graćansko-pravnu odgovornost. godine) Ko stavi u promet stvar koju je proizveo. imaoci motornih vozila odgovaraju solidarno na osnovu člana 178. 5145/99 od 20. (Gž. Naknada za podizanje nadgrobnog spomenika može se dosuditi i kada tužilac učini verovatnim da će spomenik podići. ali u tom ponašanju nema elemenata krivičnog dela već samo građanskog delikta. (Vrhovni sud Srbije. Rev. . Rev. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije.OBLIGACIONO PRAVO prouzrokovao odnosno istoj nije doprineo počinivši krivično delo. 787/99. a koja zbog nedostatka za koje on nije znao predstavlja opasnost štete za lica i stvari. Kada treća lica (kao u ovom slučaju tužilac) pretrpe štetu u saobraćajnom udesu odgovornost imalaca vozila u smislu člana 178.03. ZOO. dakle prema opštem propisu. (Vrhovni sud Srbije. ZOO. Zakona o obligacionim odnosima. 1660/00 od 10. od 24.03. Zato za štetu koju je tužilac kao treće lice pretrpeo. Ovo važi čak i u situaciji ako je osiguranik tuženom. jer je suprotno članu 38. imaoci motornih vozila odgovaraju solidarno. 945/03) 543. stav 1. Samo šteta naneta od traktora koji mora biti registrovan svake godine može biti nadoknađena od osiguravajuće organizacije. (Vrhovni sud Srbije. stav 4.2000. a da se prethodno nije uverio da ovu radnju bezbedno može izvesti po ostale učesnike u saobraćaju.38 promila alkohola) nije u uzročnoj vezi sa nastalom štetnom posledicom pa su zato neosnovani revizijski navodi u kojima se ističe da je tužilac kao putnik koga je vozač teretnog vozila primio radi besplatnog prevoza morao znati za alkoholisanost vozača i da je time pristao na štetnu posledicu. 11955/03 – P. kao treće lice pretrpeo.04. Zakona o osnovama bezbednosti saobraćaja na putevima započeo skretanje na kolovozu radi promene pravca kretanja.2000. a prvotuženi vozač traktora odgovara i po osnovu krivice na osnovu člana 154. odgovara za štetu koja nastane zbog tog nedostatka. svojim ponašanjem. čak i u situaciji da takav traktor koji je morao biti registrovan. nije bio registrovan. Rev. Iz obrazloženja: Tužilac se nalazio u teretnom motornom vozilu i on u odnosu na imaoce tih vozila predstavlja treće lice. i 158. jer šteta prouzrokovana građanskim deliktom zastareva u svakom slučaju za pet godina od dana nastanka štete. Na taj način on je izazvao saobraćajni udes pa je isključivo kriv za štetnu posledicu. doprineo nastanku štete. Za štetu koju je tužilac. godine) 544. U toku postupka pouzdano je utvrđeno da relativno mala alkoholisanost vozača teretnog vozila (0. godine) 545. br.2002. godine) . stav 4.1999.246 - 546.

od 16.1998.11. 1356/96 od 17. godine) 554. od 13.06.06.1998. Proizvođač odgovara za opasna svojstva ako nije preuzeo sve što je potrebno da štetu spreči. 548.07.12.1998. godine) 551. 2623/98. od 03. (Vrhovni sud Srbije. (Vrhovni sud Srbije. godine) 553. primenjuju se pravila o odgovornosti po osnovu krivice. (Vrhovni sud Srbije. 1999. 757/98. Rev. godine) 550.1998. Rev. Ako postoji obostrana krivica. 5634/97 od 17. (Vrhovni sud Srbije. 552.1998. koji je prouzrokovan isključivom krivicom jednog imaoca. godine) Ako postoji obostrana krivica. Gž. godine) 547. 3230/98.09.03. (Vrhovni sud Srbije. Rev. Rev. (Vrhovni sud Srbije. svaki imalac odgovara za ukupnu štetu koju su oni pretrpeli srazmerno stepenu svoje krivice. Štetnik je obavezan da oštećenom naknadi štetu. svaki imalac odgovara za ukupnu štetu koju su oni pretrpeli srazmerno stepenu svoje krivice. Parnični sud je ovlašćen da utvrdi pod kojim uslovima se dogodila nezgoda i čijom krivicom po tužbi oštećenog u toj nezgodi nezavisno da li je protiv štetnika kao učesnika u saobraćajnoj nezgodi sproveden prekršajni ili krivični postupak. (Vrhovni sud Srbije.06. (Iz presude Okružnog suda u Zrenjaninu. Za štetu koju pretrpe treća lica imaoci motornih vozila odgovaraju solidarno.1998. od 03. Rev. Rev. Rev.247 - 555. Rev. od 01. godine) Ako postoji obostrana krivica svaki imalac motornog vozila u pokretu odgovara za ukupnu štetu koju su oni pretrpeli srazmerno stepenu svoje krivice. U slučaju udesa izazvanog motornim vozilom u pokretu. 4886/98. 3973/97 od 30. 1174/99 od 11.OBLIGACIONO PRAVO Ako je i tužilac doprineo nastanku štete ima pravo samo na srazmerno smanjenu štetu. . godine) 549.1998.05.1997. godine) . (Vrhovni sud Srbije. čijem je nastanku doprineo svojom krivicom. 3422/97.

Rev.11. Rev.1991. (Vrhovni sud Srbije. godine) 559. 36/95. 945/90 od 15. koji je ranu previo i dao joj antitetanusnu zaštitu.1997. Za regresni zahtev naknade štete nastale upotrebom motornog vozila inostrane registracije i osiguranog kod inostranog osiguravača ne odgovara domaća zajednica osiguranja na čijem području je šteta nastupila. Rev. 2313/90. već obično suparničarstvo u smislu člana 200. od 11. . od kojih ju je jedan ujeo za desnu potkolenicu.248 - .06. (Vrhovni sud Srbije. od 11. Obratila se lekaru. ZPP. 180 – 184. do koje je došlo zbog nekog nedostatka koji predstavlja opasnost od štete za lica i stvari za koji proizvođač nije znao. Iz obrazloženja: Utvrđeno je sledeće činjenično stanje: Navedenog dana je tužilju napao čopor pasa lutalica. Na teritoriji gradske zajednice.OBLIGACIONO PRAVO U slučaju udesa izazvanog motornim vozilom u pokretu koji je prouzrokovan isključivom krivicom jednog imaoca. 10/91. POSEBNI SLUČAJEVI ODGOVORNOSTI (Čl. godine) 556. Ne postoji jedinstveno suparničarstvo u smislu člana 201. godine) 557. Zakona o obligacionim odnosima) 561. odgovara proizvođač koji je bocu stavio u promet.02. Lica koja su sudarom svojih vozila prouzrokovala štetni događaj odgovaraju prema trećim licima solidarno. godine) 558. Rev.01. Prev.05. (Vrhovni sud Srbije. po osnovu odgovornosti za štetu prouzrokovanu od nepoznatog ili neosiguranog lica. Za štetu koja nastane od eksplozije boce napunjene pivom. (Vrhovni sud Srbije. za štetu koju pričine psi lutalice odgovara Grad po osnovu odgovornosti u vezi sa vršenjem poslova od opšteg interesa. godine) 560.1995. (Vrhovni sud Vojvodine. od 07. 6264/97. od 23. primenjuju se pravila o odgovornosti po osnovu krivice.1991. ZPP imaoca motornog vozila i osiguravajuće organizacije kada su oni zajedno tužene po osnovu odgovornosti iz obaveznog osiguranja u saobraćaju. bez obzira koliko je i da li je svako to lice odgovorno za prouzrokovanje štetnog događaja.1991.

članom 2. bez obzira na prirodu svoje profesionalne dužnosti. a prvostepenu presudu je potvrdio. dođe do smrti učesnika. kada su urađene probe na besnilo. tužilac je obavljajući svoju dužnost pretrpeo teške telesne povrede. . 1687/01 od 31. čija je obaveza da svakom učesniku obezbedi uslove potpune zaštite života i zdravlja. pri dužem stajanju. Kada je tužilac kao policajac . S obzirom da psi nisu bili uklonjeni i da su napali i povredili tužilju.Republika Srbija je obavezana da plati tužiocu na ime naknade štete za pretrpljeni strah novčane iznose navedene u izreci. Trpela je bol srednjeg stepena u toku 15 dana i bol slabog stepena u narednih 15 dana.10. a postoji i naruženost lakog stepena u vidu ožiljaka koji su uočljivi sa 3 do 4 m. i član 200. strah se smanjuje i do kraja lečenja je slabog intenziteta.član 184.03. Na ovakvo. tuženi . Žalbu tuženika drugostepeni sud je odbio kao neosnovanu. Grad je svojom odlukom poverio posao uklanjanja pasa lutalica JKP "Čistoća". godine) 563. opada na strah srednjeg stepena kada joj je ukazana stručna pomoć u Domu zdravlja. Zakona o komunalnim delatnostima . on ima pravo na naknadu štete zbog pretrpljenog straha. i 8. ali još uvek je jakog intenziteta. 341/03 od 31. organizator sportske manifestacije je dužan da njegovim srodnicima naknadi štetu. 7. činjenično stanje (u smislu čl. Međutim. Isticanje u žalbi da tuženi nije odgovoran za nastalu štetu na ime pretrpljenog straha. i 223. (Presuda Okružnog suda u Čačku. njeno lečenje je trajalo mesec dana. jer kao policajac mora profesionalno da trpi strah . hodanju i sl. koji traje do dolaska kući. godine) 562. Naime. 2001. zbog čega je prvostepeni sud pravilno primenio materijalno pravo.pravilan je. Neosnovanost žalbe tuženog proističe iz činjenice da je Grad obavezan . (Iz Presude Okružnog suda u Novom Sadu.OBLIGACIONO PRAVO Stara je 45 godina. čak i panika kada vidi pse u blizini. a po tom osnovu ima pravo na naknadu nematerijalne štete zbog pretrpljenog straha. Gž. Kada zbog propusta organizatora. Gž. zaključak tuženika u žalbi da tužilac kao policajac treba da trpi strah u obavljanju svoje profesionalne dužnosti . Zakona o obligacionim odnosima . Trpela je strah visokog stepena. Bol prolaznog karaktera oseća se i sada na promenu vremena. I sada se javlja strah. prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo . Iz obrazloženja: Prema presudi prvostepenog suda.radnik MUP-a Republike Srbije na poslovima bezbednosti pretrpeo teške telesne povrede. Tek narednog dana. Zakona o parničnom postupku).te obavezao tuženog da tužilji isplati iznose utvrđene izrekom. prvostepeni sud je pravilno postupio kada je obavezao tuženog da snosi odgovornost. pravilno i potpuno utvrđeno.2003. pretrpela je lake telesne povrede.neosnovano je. potom se on smanjuje.249 - .da uređuje i obezbeđuje uslove obavljanja komunalnih delatnosti i njihov razvoj.

pa je ona pravilno obavezana da tužiocima naknadi nematerijalnu štetu u smislu člana 201. Rev. Visina naknade štete se određuje prema cenama u vreme donošenja sudske odluke. U postupku po tužiočevoj žalbi. Stoga nije osnovano isticanje tužene u reviziji o tome da ona nije organizator akcije "Postigni pogodak" jer upravo iz rešenja o obrazovanju i imenovanju organizacionog odbora sportske manifestacije "Postigni pogodak" br. kao organizatora navedene sportske manifestacije se ne traži krivica. godine) 564. godine) .2998. godine.09. Kako je utvrđeno da je tužena Opština Š. sa zakonskom zateznom kamatom od dana oduzimanja vozila. odnosno brat tužilaca u bazenu. 25.00 dinara.2005. Zakona o obligacionim odnosima. kao i radi utvrđivanja da li je protiv tužioca ili trećeg lica pokrenut krivični postupak.2001. Zakona o obligacionim odnosima jer je kao organizator okupljanja većeg broja ljudi sportske manifestacije "Postigni pogodak" odgovorna za štetu koju su tužioci pretrpeli kada se utopio maloletni sin. godine utvrđena je vrednost vozila u iznosu od 680. (Vrhovni sud Srbije. od dana 28.01. i 193. Rev. Zakona o obligacionim odnosima. godine) Preduzeća koja vrše komunalnu ili drugu sličnu delatnost od opšteg interesa odgovaraju za štetu ako bez opravdanog razloga obustave ili neredovno vrše svoju uslugu.1999. Nižestepeni sudovi su usvojili tužbeni zahtev i obavezali tuženu da taj iznos isplati tužiocu na ime naknade štete.4. br. godini kada je došlo do štetnog događaja odgovara za štetu koju su tužioci pretrpeli u smislu člana 181. U međuvremenu je SUP Šabac vozilo predao osiguravajućem društvu u Beču.09. 186.11. br.2005.02. organizator sportske manifestacije na tom osnovu se i zasniva njena odgovornost. a čija je visina pravilno odmerena u smislu člana 200. Iz obrazloženja: Tužiocu je 25.000. 427/08 od 10.OBLIGACIONO PRAVO Iz obrazloženja: "Pravilan je zaključak nižestepenih sudova da tužena Opština Š. godine oduzeto putničko vozilo. proizilazi da je tužena Opština Š.1998. Za tuženu Opštinu Š. od strane predsednika Opštine Š. organizator navedene sportske manifestacije. a kako u radnjama pravnog prethodnika tužilaca – oštećenih nije bilo propusta.. zasnovana je na odredbi člana 181. Na osnovu nalaza i mišljenja veštaka od 28. godine do isplate. 3618/04 od 26. nema mesta ni primeni odredaba o eventualnoj podeljenoj odgovornosti. .. 2008. Odgovornost tužene Opštine Š.9. 189. Rev. godine je doneto rešenje kojim se obnavlja postupak registracije i saobraćajna dozvola poništava. Statuta opštine Š.11. 3186/99 od 1. Vreme donošenja sudske odluke podrazumeva i kraći vremenski period od dana utvrđivanja štete (veštačenja) do dana donošenja prvostepene presude. Zakona o obligacionim odnosima i materijalnu štetu na osnovu člana 185. ( Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. drugostepeni organ je ovu odluku poništio kako bi se u ponovnom postupku izvršilo novo veštačenje broja motora i šasije.1999. kao organizator akcije "Postigni pogodak" u 2005." (Iz presude Vrhovnog suda Srbije u Beogradu.250 - 565. 110-40/2005-13 a koje je doneto na osnovu člana 44. a 16.

1998. . 106/86) 571. 437/83) . do dana donošenja prvostepene presude. samo u slučaju ako je to nasilje bilo usmereno protiv državnog uređenja. 6348/98 od 24. Visina štete u smislu čl.1998.251 - 573. Zakona o obligacionim odnosima. telesna povreda) koju neko pretrpi usled izvanrednih okolnosti . Ne smatra se povredom na radu kada radnik pretrpi povredu na službenom putu od strane učesnika u demonstracijama. prouzrokovanu pre stupanja na snagu Zakona o obligacionim odnosima. Vreme donošenja sudske odluke podrazumeva kraći vremenski period od dana utvrđivanja štete (veštačenja). godine) 568. usled akta nasilja. Rev. (Vrhovni sud Srbije. jer takva njena odgovornost nije zakonom propisana. Društveno-politička zajednica nije odgovorna za štetu nastalu smrću ili telesnom povredom prilikom javnih manifestacija. Gž. Rev.08.gibanje publike i opšteg nereda. 1014/92 od 24. godine) 569. Država Savezna Republika Jugoslavija nije građansko pravno odgovorna za štetu prouzrokovanu eksplozijom granate ispaljene od strane nepoznatog lica sa teritorije druge države. 2. Rev. 1142/84) 572. (Vrhovni sud Srbije. (Okružni sud u Kragujevcu. Rev. Za štetu prouzrokovanu aktom nasilja odgovaraju sve zajedno ili posebno svaka društveno-politička zajednica na čijoj teritoriji je štata nastala. 1220/87) 570. pripada povređenom licu u smislu člana 180.1992. 3761/98 od 09. Gž.03. (Vrhovni sud Srbije. Prev. 182. Pravo na naknadu štete. 4556/98 od 10. (Vrhovni sud Srbije. (Okružni sud u Kragujevcu. (Vrhovni sud Srbije. st. Organizator okupljanja većeg broja ljudi u zatvorenom ili otvorenom prostoru odgovara za štetu (smrt. Zakona o obligacionim odnosima određuje se prema cenama u vreme donošenja sudske odluke. (Vrhovni sud Srbije. godine) 566. Rev.OBLIGACIONO PRAVO Preduzeća i druga pravna lica koja vrše komunalnu ili drugu sličnu delatnost od opšteg interesa odgovaraju za štetu ako bez opravdanog razloga obustave ili neredovno vrše svoju uslugu. godine) 567.06. I.1999.09.

46.oo dinara. Odredbom čl. da su okolnosti nanošenja tih povreda veoma bitne. stepen trajnog umanjenja životne aktivnosti.1. opkolio i napao čopor pasa lutalica. zbog čega trpi duševne bolove.oo dinara i za pretrpljeni strah iznos od 150. a pre svega novčana sredstva. a za poslove smeštaja. obuhvata i poslove hvatanja i zbrinjavanja napuštenih životinja u prihvatilištu za životinje. Napred navedeni iznosi predstavljaju pravičnu naknadu za trpljenja kojima je tužilja bila izložena. koja između ostalog. čiji su intenziteti i trajanje utvrđeni na osnovu nalaza i mišljenja veštaka. da je tom prilikom doživela primaran strah da su povrede teške telesne prirode. Za vreme napada. uz neophodno mirovanje u trajanju od mesec dana. čl. Povrede koje je zadobila su u vidu ujeda psa u predelu zadnjih loža obe potkolenice i po svojoj prirodi predstavljaju tešku telesnu povredu čija je posledica umanjenje životne aktivnosti od 30%. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju. a posebno i za slučaj ako to lice te poslove ne obavlja adekvatno. Pregledom kod vaskularnog hirurga utvrđeno je postojanje tromboze. Drugostepeni sud je obavezao tuženu da tužilji za pretrpljene fizičke bolove plati iznos od 200.000. Zakonska je obaveza opštine da uredi i obezbedi uslove obavljanja zoohigijenske službe i njen razvoj.oo dinara. nesumnjivo dokazuje da se ovi poslovi ne vrše adekvatno. čuvanju i uništavanju pasa i mačaka lutalica i uklanjanju životinjskih leševa Opštine Kraljevo. dok je komunalno preduzeće odgovorno zbog činjenice da poverene poslove ne obavlja na adekvatan na čin.oo dinara. koja pored ostalog. jer postojanje napuštenih pasa na ulici koji se kreću i povređuju. 3. Posebno treba imati u vidu da je tužilju napao čopor pasa lutalica. Odluke dužna da obezbedi uslove za obavljanje ove komunalne delatnosti.000.000. kao i adekvatno vozilo. 2. Odluke o humanom hvatanju. prateću opremu. poslovi ove vrste povereni JKP "Čistoća”. za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti. a nesumnji. uz saglasnost osnivača. Otuda su opština i preduzeće kome su povereni poslovi zoohigijenske službe solidarno odgovorni za sve vidove štete koja nastane ujedom psa – lutalice.252 - . tužilju je 19. kao i naruženost teškog stepena. Međutim.000. iznos od 150. obuhvata poslove hvatanja i zbrinjavanja napuštenih životinja u prihvatilištu za životinje. st. Zakona o veterinarstvu predviđeno je da je lokalna samouprava dužna da na svojoj teritoriji organizuje zoohigijensku službu. Zadobijene povrede izazvale su estetsko naruženje tužilje teškog stepena. to što je Opština ove poslove poverila JKP "Čistoća” ne znači da je ona samim tim mogla sebe osloboditi zakonske obaveze koja joj je napred utvrđena. zatim za pretrpljene duševne bolove zbog naruženosti iznos od 120. Tužilja je trpela fizičke bolove i strah. koji je trajao desetak minuta. 15. Činjenica je da su. Pravilno je prvostepeni sud utvrdio osnove odgovornosti tužene za predmetnu štetu koju je tužilja pretrpela zbog ujeda psa lutalice. Opština odgovara uvek i za izbor lica kome je vršenje takvih poslova poverila. zbog čega je određena nova terapija. tužena Opština je shodno čl. primila je injekciju protiv tetanusa i određena joj je terapija.. tužilja je zadobila povrede obe potkolenice.2006. Pored toga. a posebno imajući u vidu intenzitet i trajanje fizičkog bola i straha.OBLIGACIONO PRAVO 574. smeštaju. kao što je u konkretnom slučaju prisutno. čuvanja pasa i mačaka lutalica i humanog uništavanja. koji su utvrđeni veštačenjem od strane veštaka medicinske struke odgovarajuće specijalnosti. JKP "Čistoća” sklopiće pojedinačne ugovore sa ustanovama ili organizacijama ovlašćenim za bavljenje. godine u parku u gradu K.

ZOO. pa je Opština odgovorna shodno čl. 185 – 188. delatnosti od opšteg interesa kojim se obezbeđuje zadovoljavanje potreba korisnika komunalnih proizvoda i komunalnih usluga na određenom području. odlučio kao u izreci ove presude. uklonila pse lutalice sa ulica. uz njega moraju biti dostavljeni i dokazi o visini štete koja se traži da bi se ovo pravo ostvarilo od dana njegovog podnošenja. sud je vodio računa o značaju povređenog dobra i cilju kome služi ta naknada. . to je i odgovorna za obavljanje tih delatnosti bez obzira na odgovornost samog JK Preduzeća ili drugog preduzeća kome je povereno obavljanje te delatnosti. (Presuda Vrhovnog suda Srbije Rev. ali to je odnos ugovornih strana i ne tiče se tužioca koji je pretrpeo štetu. shodno čl. U tom smislu eventualni propusti koji postoje na strani tuženih prilikom obavljanja ove komunalne delatnosti mogu biti od uticaja prilikom odlučivanja o regresnom zahtevu ukoliko takav zahtev bude istaknut između tuženih. 154. ali i tome da se njome ne pogoduje cilju i težnjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i društvenom svrhom. i 155. Zahtev za kamatu za potraživanja na ime naknade materijalne štete mora biti kompletan tj.253 - .4. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da preduzeće i druga pravna lica koja vrše komunalnu ili drugu sličnu delatnost od opšteg interesa odgovaraju za štetu ako bez opravdanog razloga obustave ili neredovno vrše svoju uslugu. da su komunalne delatnosti. odnosno Veterinarske stanice u skladu sa zaključenim ugovorom. Članom 184. jer je propust tužene što nije preko Opštinske uprave za inspekcijski nadzor.br. pa je primenom čl. Međutim. Kako Opština prema Zakonu o komunalnim delatnostima uređuje i obezbeđuje uslove za obavljanje komunalnih delatnosti i za obavljanje tih delatnosti osniva javna preduzeća ili njihovo obavljanje poverava drugom preduzeću. ovog Zakona. što je obaveza tužene na osnovu čl. Prilikom odlučivanja o zahtevu za naknadu nematerijalne štete. sudu nisu pruženi dokazi da pravno lice koje obavlja komunalnu delatnost iz opravdanih razloga bilo sprečeno da obavlja ove poverene poslove. Članom 2. a zbog zakonom utvrđene odgovornosti i obaveze da na svojoj teritoriji organizuje obavljanje zoohigijeničarske službe i da organizuje uslove i sredstva za obavljanje ove delatnosti od strane preduzeća kojima su ti poslovi povereni. Shodno navedenoj zakonskoj odredbi proizilazi da Opština snosi odgovornost za naknadu štete koju je pričinio pas lutalica. 2. Zakona o komunalnim delatnostima. a članom 3. u vezi sa čl. evidentno je da te mere nisu bile dovoljne i takve da se otkloni opasnost od nastanka štete za tužilju. 200. Bez obzira na preduzete mere od strane Opštine. Zakona o obligacionim odnosima) 575. Pored toga. pa je za ovu štetu isključivo odgovorna tužena. kao i o visini njene naknade.OBLIGACIONO PRAVO vo za tužilju dramatične.677/08 od 23. Zakona o komunalnim delatnostima predviđeno je da Opština u skladu sa ovim Zakonom uređuje i obezbeđuje uslove obavljanja komunalne delatnosti i njihov razvoj. 8. tužilja svojim radnjama i svojim postupcima nije doprinela nastanku štete. 205.2008. godine) NAKNADA MATERIJALNE ŠTETE (Čl.

jer je šteta prouzrokovana plaćanjem zakupnine za garažu. 10188/06 (1) od 07.815. Tom prilikom navedeni osiguranik tužioca je zadobio teške telesne povrede i prevezen je u Urgentni centar. Takav zahtev. kao ni osnov tužiočevog potraživanja.2010. zaključivši da je u preostalom delu zahtev za isplatu zatezne kamate na iznos glavnog duga neosnovan. aktivnu legitimaciju ima lice koje je bilo nosilac prava korišćenja vozila u spornom periodu. niti je iste dostavio uz tužbu.03.15 dinara. da bi stekao aktivnu legitimaciju da traži naknadu označene zakupnine. na ime kojih zahteva naknadu štete od tuženog. već je to tek učinio po nalogu suda.OBLIGACIONO PRAVO Iz obrazloženja: U prvostepenom postupku utvrđeno je sledeće činjenično stanje: dana 27. ( Iz presude Višeg trgovinskog suda. koji je svojim radnjama (odbijanjem davanja ovlašćenja za korišćenje vozila ili sl.okončanjem parnice u kojoj je utvrđeno njegovo vlasništvo . koji je tom prilikom upravljao vozilom osiguranim kod tuženog. Tužilac je na ime troškova lečenja bolničkoj ustanovi VMA isplatio ukupan iznos od 305. Tuženi nije sporio da je takav zahtev tužioca primio. kao i da je za to kriv odnosno odgovoran upravo tuženi.tužiocu prouzrokovao navedenu štetu. godine. u smislu napred navedenih razloga. godine odn. za koji je odgovoran imenovani vozač.2008. 13630/10 od 19. To lice nije istovremeno moralo biti i vlasnik vozila.254 - .2007. godine ) .) . ispostavljen tuženom. Tačan je navod tužioca da kamata na potraživanje po osnovu naknade materijalne štete počinje da teče od dana podnošenja zahteva. ali je morao u toku postupka dokazati da je garažiranje bilo neophodno. već samo visinu i pravo na zateznu kamatu od dana dostavljanja zahteva za naknadu štete. jer tužilac nije dostavio dokaz o tome da je troškove lečenja. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda.03. kako je aktivno legitimisano po ovom osnovu lice koje ima pravo korišćenja.06.zahtev koji je tuženi primio nije bio kompletan u smislu da bi se po istom moglo postupiti. Po zahtevu za naknadu štete prouzrokovane nemogućnošću korišćenja vozila i neophodnošću njegovog garažiranja. s tim što podneti zahtev mora biti kompletan. Iz obrazloženja: Prema nalaženju ovoga suda za deo tužbenog zahteva na ime naknade štete za naknadu plaćene zakupnine za garažu u kojoj je bilo vozilo za period od kada ga je preuzeo od tuženog do trenutka kada mu je . upravo posledica nemogućnosti korišćenja vozila. ne može se smatrati kompletnim. i to bez obzira da li je bio vlasnik vozila. aktivno je legitimisano lice koje je imalo pravo njegovog korišćenja.omogućeno da isto registruje i koristi.2011. Pž. U vezi sa tim. to sud nije ni mogao dosuditi kamatu od dana kada je isti podnesen. Uz zahtev nije dostavio račune po kojima je vršio plaćanje. a potom upućen na VMA. zaista i platio. godine) 576. Pž. a tuženom se sa zahtevom za naknadu štete obratio 30. godine na mestu i na bliže opisani način dogodio se saobraćajni udes. to nije bilo neophodno da tužilac sačeka ishod spora kojim je utvrđeno njegovo pravo vlasništvo na navedenom vozilu. Naime.01. bez uticaja je na drugačiju odluku žalbeni navod tužioca da tuženi nije sporio da je primio odštetni zahtev i da mu se tužilac obratio u vansudskom postupku . gde je lečen.2010. Na utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo kada je obavezao tuženog na isplatu glavnog duga sa zateznom kamatom počev od dana podnošenja tužbe 21. a kako zahtev tužioca to nije bio. tokom postupka je utvrđeno da tužilac uz zahtev za naknadu štete tuženom nije dostavio račune po kojima je vršio plaćanje.10. Stoga.

Zbog izgubljenog izdržavanja od poginulog lica. saglasno članu 186. a tuženi su i roditelji izvršioca ovog krivičnog dela sa kojima su živeli u porodičnoj zajednici. kako je to predviđeno članom 166. istog Zakona. a osnov njihove odgovornosti je propust u vaspitanju i nadzoru nad decom. U konkretnom slučaju.2007. odgovornost roditelja i dece je solidarna. Osuđeni su na kazne zatvora. su bez uticaja. ima pravo na naknadu štete koju trpi gubitkom izdržavanja odn. Zakona o obligacionim odnosima . tada starog 48 godina.OBLIGACIONO PRAVO 577.prema članu 186. S obzirom da za štetu . ovi tuženi su u kritično vreme umišljajno lišili života imenovanog vozača taksi vozila. .po navodima revizije . te se odgovornost za štetu i pasivna legitimacija tuženog u parnici za naknadu štete utvrđuju prema okolnostima i činjenicama koje su postojale u vreme njenog nastanka. Kako je ustanovljeno. Sigurno je da takav propust postoji ako dete izvrši krivično delo razbojništva.255 - . (Presuda Vrhovnog suda Srbije. pravilno je utvrđena odgovornost tuženih. Usvajajući tužbeni zahtev nižestepeni sudovi su pravilno primenili odredbe materijalnog prava.njegovi roditelji nisu pasivno legitimisani u ovoj parnici. zbog čega .smatra se dospelom od trenutka nastanka štete. U vreme izvršenja krivičnog dela i nastanka štetnog događaja. pomaganja. Navodi revizije da je imenovani tuženi u međuvremenu. Prema članu 194.saglasno članu 160. Iz obrazloženja: Neosnovano se u reviziji ističe da je obaveza tuženih na plaćanje naknade štete utvrđena tek donošenjem prvostepene presude. Naime. posle podnošenja tužbe. tj. Zakona o obligacionim odnosima predviđena je i odgovornost roditelja za štetu koju pričine njihova maloletna deca. stav 4. istog Zakona. Iz obrazloženja: Utvrđeno je sledeće činjenično stanje: imenovani tuženi su. stav 1. pravnosnažnom presudom u krivičnom postupku oglašeni krivim za krivična dela – teški slučajevi razbojništva i neovlašćenog nabavljanja i nošenja vatrenog oružja. lice koje je poginuli izdržavao ili redovno pomagao. 1869/07 od 24.odgovara i dete. oba tužena su bili maloletni. Obaveza naknade štete dospeva u trenutku nastanka. Zakona o obligacion im odnosima . stav 3. Zakona o obligacionim odnosima. a ne od dana dospelosti svakog pojedinačnog mesečnog iznosa. postao punoletan i stekao punu poslovnu sposobnost. Rev. izdržavano lice stiče pravo na naknadu štete pa stoga može ostvariti i zateznu kamatu od dospelosti pojedinačnih iznosa novčane rente za sve dospele obroke posle datuma njihovog utuženja. obaveza naknade štete smatra se dospelom od trenutka nastanka štete. pa se ona i utvrđuje prema okolnostima i činjenicama koje su postojale u vreme nastanka štete. Tužioci su supruga ubijenog i njegove kćerke. pa da zbog toga tužioci mogu imati pravo na zakonsku zateznu kamatu na utvrđene mesečne iznose tek od dana presuđenja. Članom 165.10. Obaveza naknade štete . kao saizvršioci. godine) 578. kao i ono koje je po zakonu imalo pravo zahtevati izdržavanje od poginulog.

pri čemu zastupnik tužilaca nije imao primedbi niti novih predloga za veštačenje. Iz obrazloženja: U prvostepenom postupku. ova vrsta štete naknađuje se plaćanjem novčane rente. pa do isplate. B. Zakona o obligacionim odnosima.1999. (Presuda Vrhovnog suda Srbije. (Iz presude Okružnog suda u Valjevu. Iz obrazloženja: Po nalaženju Okružnog suda tužiocu na utvrđeni iznos naknade za troškove sahrane zakonska zatezna kamata pripada od dana presuđenja. Rev. Pored toga.256 - . Oštećenom pripada zakonska zatezna kamata na iznos materijalne štete utvrđene prema cenama u vreme presuđenja. utvrđeno je . stav 2.2005. da se ne radi o kapitaliziranoj renti iz člana 188.1996. 508/04 od 22. Zakona o obligacionim odnosima. Novčana renta dosuđena na ime naknade štete plaća se mesečno unapred. br. Tužbu za naknadu štete podneli su 01. godine) 580. saslušan na poslednjoj raspravi izjavio da ostaje pri nalazu i mišljenju.05.07. Otuda proizilazi da tužioci imaju pravo na zakonsku zateznu kamatu od dana dospelosti svakog pojedinog mesečnog iznosa novčane rente. kako je Okružni sud uzeo da su navedeni troškovi utvrđeni po cenama u vreme presuđenja. Prema tome. Za štetu nastalu telesnom povredom usled akata terora odgovara država čiji su organi bili dužni da spreče takvu štetu.07. međutim.OBLIGACIONO PRAVO Dakle. Kritičnom prilikom tužilac je zadobio teške telesne povrede koje se ogledaju u traumatskoj amputaciji drugog i trećeg prsta desne šake i trećeg i četvrtog prsta leve šake. 867/05 od 07. godine) 579. kako su pravilno našli i nižestepeni sudovi. počev od donošenja prvostepene presude. ZPP-a je utvrđeno: dana 26. Prema članu 194. a ne za protekli period. sa više rana i hronično aksiozno depresivnim sindromom. godine i počev od tada im je dosuđena naknada štete za izgubljeno izdržavanje . tužioci su momentom pogibije svoga oca stekli pravo da od tuženog traže naknadu štete za izgubljeno izdržavanje. godine tužilac je povređen od strane šiptarskih terorista u selu Klinčina – Opština Peć. ocenom izvedenih dokaza u smislu člana 8. jer je visina sporne naknade u stvari utvrđena u vreme presuđenja. U konkretnom slučaju. ovog Zakona ).03. Na osnovu usaglašenih nalaza i mišljenja sudskih veštaka utvrđeno je da je umanjena opšta životna aktivnost tužioca za 50% trajno i definitivno. to može biti prvi dan u narednom mesecu za prethodni mesec. počev od donošenja prvostepene presude. stav 2.za ubuduće. pa do isplate. Gž. stav 4.2004. što proizilazi iz okolnosti da je veštak O. tako po pravilnoj primeni materijalnog prava oštećenom pripada zakonska zatezna kamata na iznos materijalne štete utvrđene prema cenama u vreme presuđenja. ako sud ne odredi što drugo ( član 188. kada bi dužnik bio dužan da plati zakonsku zateznu kamatu tek od izvršene kapitalizacije. Jasno je.

Tužena je na osnovu odredbe člana 180. a za višak odbio kao neosnovan tužbeni zahtev kao u stavu drugom pobijane presude.2002. ________od 16. 553/91 od 20. P.9. pa su organi tužene dužni da takve akte spreče.00 dinara. juna 1995. godine) 581.257 - . stav 2.2003. godine. jer se izreka presude ne može ispitivati u pogledu pravilne primene materijalnog prava. je svojim rešenjem Gž. naruženosti i umanjenja opšte životne aktivnosti pravična naknada za tražene vidove štete. . Naime.2003. (Iz presude Okružnog suda u Beogradu.00 dinara. kojom su tuženici obavezani da tužiocu solidarno na ime mesečne rente zbog izgubljene dobiti isplaćuju iznos od 54. straha. nalazeći da je visina dosuđene naknade neimovinske štete na ime umanjenja opšte životne aktivnosti adekvatna pretrpljenoj šteti. br. ________od 17. kao u stavu prvom izreke pobijane presude na ime pretrpljenih fizičkih bolova. U obrazloženju drugostepenog rešenja je navedeno sledeće: Predmet raspravljanja je izmena ranije dosuđene rente tužiocu po pravosnažnoj presudi istog suda P. br. prihvata i ovaj sud.. marta 2001. Prema utvrđenom činjeničnom stanju proizilazi.6. godine i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje. obavezani su tuženici da tužiocu na ime naknade štete u vidu rente solidarno plaćaju mesečni iznos od po 1. i po nalaženju Okružnog suda štetu nastalu usled akta terora u obavezi je tužiocu da naknadi tužena u smislu člana 180. P. ________od 16. Zbog navedenog.. u mesecu za tekući mesec. da tužilac po osnovu smanjenja radne sposobnosti od 20% na godišnjem nivou trpi štetu zbog izgubljene dobiti 12.064. br.00 dinara. pa i u vidu rente određeni novčani iznos. Razloge koje je u pobijanju presude dao prvostepeni sud u svemu kao pravilne.1. godine. godine. trpeo strah i fizičke bolove – intenziteta i trajanja bliže opisanih u obrazloženju pobijane presude. ZOO.064. Iz obrazloženja: Presudom Opštinskog suda u I. ZPP. Ovo zbog toga što su organi tužene bili dužni da spreče ovaj akt nasilja... tačka 14. a o čemu prvostepeni sud daje iscrpne razloge.9. prvostepeni sud je izveo zaključak da su isnosi dosuđeni. ili prosečno mesečno u iznosu od 1. pa ubuduće i to do 10. radi čega je delimično usvojio tužbeni zahtev i odlučio kao u stavu prvom izreke. Kada se presudom obavežu tuženici da solidarno plate tužiocu naknadu štete.Mesna zajednica. počev od 1..765. 10586/03 od 14.OBLIGACIONO PRAVO daje tužilac. Gž. ________od 20.00 dinara mesečno. koja se stara i o bezbednosti zemlje i građana. U takvom slučaju učinjena je bitna povreda odredaba parničnog postupka iz čl.1995. br. kao društvene političke zajednice. onda se ne može odrediti da datu novčanu sumu plati svako od tuženika pojedinačno.. s tim što bi dospele rate bili dužni isplatiti odjednom sa dosuđenom zateznom kamatom. ZOO u obavezi da tužiocu tu štetu nadoknadi. godine ukinuo presudu Opštinskog suda u I. stav 1. te da kod tužioca postoji naruženost jakog stepena. i utoliko je izmenjena presuda istog suda P.2002. bez obzira da li su oni krivi što je do takvih akata došlo. 354. s obzirom na ustavne i zakonske odredbe o položaju i ulozi čoveka u društvu i o pravima i dužnostima tužene. Okružni sud u U. jer su akti terora u prvom redu upereni protiv državnog i društvenog uređenja. Protiv navedene presude žalbu je izjavio jedan od tuženika .11.

tako oštećenim vozilom otputovao u A. 186. umesto da mu solidarno plaćaju utvrđeni iznos od 1.258 - ... (Iz rešenja Okružnog suda Užice. Osim toga. Za taj iznos ugrađen je materijal i u taj iznos uračunata je i vrednost pružene usluge za opravku tužiočevog vozila u A. godine došlo do saobraćajne nezgode u kojoj je oštećeno tužiočevo vozilo marke "M. Stoga šteta koju tužilac traži ne bi predstavljala ekvivalent onoj šteti prouzrokovanoj na dan štetnog događaja..064.11.360. a zbog saobraćajne nezgode koju je doživeo u Jugoslaviji krivicom osiguravačevog osiguranika (štetnika). br. a s obzirom na činjenicu da je šteta prouzrokovana na tlu naše zemlje krivicom jugoslovenskog državljanina i što je tužilac.01. i 189.". ATC sa pripadajućom kamatom. Nižestepeni sudovi su stali na stanovište da se pitanje naknade štete u predmetnom slučaju rešava primenom odredaba Zakona o obligacionim odnosima. Da bi se pravilno utvrdila visina štete bitno je utvrditi koja su oštećenja nastala u momentu saobraćajnog udesa i prema tim oštećenjima ceniti koji je to iznos koji tuženi treba da plati. čime je.00 dinara kao mesečni iznos rente u čemu se ogleda i apsolutna bitna povreda postupka. Domaćem državljaninu na privremenom radu u inostranstvu vlasnik putničkog automobila koje je kupio i registrovao u inostranstvu za stranu valutu..11..2003. 201. kako je sam naveo nakon boravka u Jugoslaviji. Takođe je utvrđeno da je na tužiočevom vozilu nastala šteta koja u dinarima iznosi 31.. a polazeći od osnovnih pravila o naknadi materijalne štete iz člana 155.1997. No.. S obzirom da su tuženici jedinstveni suparničari iz čl.. pripada naknada štete u stranoj valuti. stav 2. Kao dokaz tužilac je podneo račune koji potiču iz marta 2000. nižestepeni sudovi stoje na stanovištu da je dosuđivanjem iznosa od 31. reg. i sam doprineo da se šteta poveća.647. doprineo povećanju prouzrokovane štete. Stoga..00 dinara. Iz obrazloženja: Iz spisa predmeta proizilazi da je 21. Ovakav zaključak nižestepenih sudova se za sada ne može prihvatiti.. te čl. godine. s obzirom na značajnu vremensku distancu između dana kada se saobraćajna nezgoda dogodila i kada su izdati računi kao dokaz o izvršenoj opravci vozila. oznake ______.064. 62/2003 od 17. prema mišljenju nižestepenih sudova. Gž. reg. ali su našli da su ti dokazi bez značaja. jer je oštećenim vozilom otputovao u A. Za nezgodu je kriv vozač koji je upravljao vozilom marke "Jugo 45". Zakona o obligacionim odnosima.OBLIGACIONO PRAVO Međutim.. To je iznos štete koja je za tužioca nastala u saobraćajnoj nezgodi na dan 21. Pri utvrđivanju visine te štete mora se imati u vidu činjenica da je tužiočevo vozilo registrovano i osigurano u A. br. godine. Iz tih razloga odbijen je zahtev tužioca za isplatu traženog iznosa od 37.360 austrijskih šilinga.00 dinara tužilac u potpunosti namiren u svome traženju. nižestepeni sudovi stoje na stanovištu da je tužilac postupio suprotno osnovnom načelu zabrane prouzrokovanja štete. Nije sporno da tuženi treba da nadoknadi štetu tužiocu.00 dinara.1997. Nižestepeni sudovi su ove dokaze cenili. Zakona o obligacionim odnosima. ______. Tužilac je tužbom tražio da se utvrdi njegovo potraživanje u iznosu od 37. donoseći po žalbenoj presudi prvostepeni sud obavezuje tuženike da tužiocu solidarno plaćaju mesečno iznos od po 1. Vrhovni sud stoji na stanovištu da tužiocu treba nadoknaditi onu štetu koju je on stvarno i pretrpeo. kako je sporno da li ta nadoknada treba da se vrši i domaćoj ili stranoj valuti. Ovo vozilo bilo je osigurano kod tuženog. da je vreme kada je šteta . godine) 582. ZPP to je ožalbena presuda ukinuta u odnosu na oba tuženika.647..

.. te dokaz da je upravo tužilac izvršio isplatu tih računa.“ održavanje i čišćenje javnih površina u zimskim uslovima. Zakona o obligacionim odnosima). stav 2.. Zakona o obligacionim odnosima. Utvrđeno je da je tužena preduzeća osnovala Opština U. budući da po nalazu veštaka i iskazima svedoka on nije bio u alkoholisanom stanju. što je prouzrokovalo unutar lobanjsko krvarenje i nagnječenje mozga. kojim je tužena Direkcija kao investitor poverila tuženom JP “B. a da na strani pokojnog oca tužioca nije bilo doporinosa nastanku štete. odgovaraju za štetu ako bez opravdanog razloga obustave ili neredovno vrše svoju uslugu. Prema odredbi člana 184. te kako su odlučne činjenice zbog toga ostale neutvrđene. . godine.. operisan je 26. u momentu kada je za njega nastala šteta. U ponovnom postupku prvostepeni sud će postupiti po primedbama iz ovog rešenja. godine a preminuo je 31. udario je glavom u tvrdu podlogu. pa će potom doneti novu odluku u ovoj parnici. Prev.12. odnosno koliko bi iznosila vrednost za popravku vozila i to kako za materijal.. dati tužiocu mogućnost da dostavi dokaze o tome koliko je platio troškove opravke vozila u A.1998. godine. odnosno to obeštećenje treba da bude devizno obeštećenje. Utvrđeno je da je do nastanka štete došlo zbog neuklanjanja snega i leda sa mosta što predstavlja propust u radu tuženih. Ukoliko tužilac takve dokaze ne bi pružio. a stoga obeštećenje tužioca treba da bude takvo da će mu omogućiti da uspostavi stanje koje je bilo pre nego što je šteta nastala (član 185.. a da su tuženi između sebe zaključili ugovor o obavljanju komunalne delatnosti u 1998. i to prema cenama koje važe na prostoru A. sada pokojni otac tužioca prelazio je most i okliznuo se zbog leda koji se celom površinom nalazio na mostu. sud bi svakako bio dužan da prema stepenu oštećenja vozila utvrdi vrednost nastale štete. godine) 583... odnosno utvrdiće visinu nastale štete prema cenama na dan presuđenja... pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su obavezali tuženog JKP “B. Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja. naknadi tužiocu nastalu nematerijalnu štetu. ukoliko bi nastala šteta bila veća od već dosuđene... tužilac bi imao pravo na razliku između pravnosnažno dosuđene štete i štete koja bi se odredila u deviznom iznosu. tako i za učinjenu uslugu..1998. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju. Zakona o obligacionim odnosima. Istog dana prebačen je u Urgentni centar u B.12. Nakon utvrđivanja ovih činjenica. godini...12. revizija tužioca je usvojena i nižestepene odluke ukinute su u pobijajućem delu. polazeći od stepena oštećenja vozila. dana 25. u momentu presuđenja.2003.1998.259 - . stav 1.12... Kako na navedeni način nižestepeni sudovi nisu postupali prilikom utvrđenja visine stvarne štete koju je tužilac pretrpeo na svom putničkom vozilu u predmetnoj nezgodi.OBLIGACIONO PRAVO nastala tužilac živeo i radio u A. U vreme povređenja oca tužioca bila je temperatura vazduha u tom području minus 8 stepeni.. s tim što bi se cene odredile prema cenama u A. To dalje znači da će u ponovnom postupku prvostepeni sud. most je bio pokriven ledom.. preduzeća i druga pravna lica koja vrše komunalnu ili drugu sličnu delatnost od opšteg interesa. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. Ovo zbog toga što je tužilac živeo i radio u A.. da li se troškovi odnose na oštećenja koja su nastala u saobraćajnom udesu... broj 187/03 od 04.“ da solidarno sa JP Direkcija za izgradnju U... saglasno članu 189.... i kako je zbog toga pogrešno primenjeno materijalno pravo.

koji je činilo pet odeljenja. Prema utvrđenom činjeničnom stanju kros je bio obavezan za učesnike tužene od V do VIII razreda.2002. jer odgovornost tužene kao organizatora kroza nije uslovljena njenom krivicom. a tužilja je trčala sa učenicima V razreda. Iz obrazloženja: Predmet spora je zahtev tužilje za naknadu nematerijalne štete zbog povrede na krosu 7. Ovo iz razloga što se odredbama člana 17. nije osnovano. i 18. odgovorna za štetu koju je tužilja pretrpela.. Zakona o obligacionim odnosima koji predviđa da preduzeće i druga pravna lica koja vrše komunalnu ili drugu sličnu delatnost od opšteg interesa odgovaraju za štetu ako bez opravdanog razloga obustave ili neredovno vrše svoju uslugu. Rev. tužilja je pala i zadobila prelom gležnja leve nadlaktice. 210/92 od 28. Krosu su prisustvovali nastavnici fizičkog vaspitanja i razredne starešine odeljenja. što drugostepeni sud nije prihvatio. 244/01 od 10.260 - 585. Škola kao organizator krosa odgovara po principu objektivne odgovornosti za štetu koju pretrpi učesnik krosa.11.OBLIGACIONO PRAVO Naime. pobijanom presudom je preinačena prvostepena presuda tako što je odbijen tužbeni zahtev tužilje za naknadu štete. pa kako nije utvrđena njena krivica. i 18.07. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. oktobra 1988. godine. Stanovište drugostepenog suda da tužena nije obavezana da naknadi tužilji štetu koju je pretrpela je pogrešno. . čine sastavni deo oružanih snaga odbrane zemlje. Zakona o odbrani. Kako prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilja nije doprinela da šteta nastane. Objektivna odgovornost tužene zasniva se na članu 181. koji je organizovala tužena osnovna škola u T.. Na startu trke. u smislu člana 184. Uzrok nekontrolisanog kretanja učesnika krosa nema uticaja na oslobađanje odgovornosti tužene kao organizatora. niti da bude veća nego što bi bila. Tužilja je zadobila telesnu povredu usled okolnosti koje su nastale tokom trke gužve koju su izazvali učesnici krosa radi zauzimanja što boljih pozicija. nisu ispunjeni uslovi za smanjenje odgovornosti tužene po principu podeljene odgovornosti u smislu člana 192. Zakona o obligacionim odnosima. jer je kao organizator okupljanja većeg broja lica (organizator krosa). godine) Isticanje u žalbi tužene da pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u ratnim uslovima saglasno članu 17. Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je zaključio da je tužena odgovorna za štetu koju je tužilja pretrpela po principu objektivne odgovornosti za opasnu delatnost.2002. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. u gužvi koja je nastala. Zakona o obligacionim odnosima. u postupku je utvrđeno da su za štetu nastalu na strani tužioca odgovorni tuženi kao javna preduzeća koja su bila odgovorna za održavanje i čišćenje javnih površina. te da ne postoji odgovornost Republike za pogibiju pripadnika MUP-a kao i da vojna služba u uslovima ratnog stanja isključuje odgovornost države. Stoga se neosnovano revizijom tuženog ističe nedostatak pasivne legitimacije u ovom sporu i navodi da je radna organizacija u kojoj je otac tužioca bio zaposlen dužna da naknadi nastalu štetu. br. Rev. Prema stanovištu drugostepenog suda tužena odgovara po principu krivice. Zakona o . godine) 584.

"totalne štete". stav 1. u obavezi je da tužiocu naknadi tužena Republika Srbija – Ministarstvo unutrašnjih poslova RS. 66/03 – P. Osnovni principi kod naknade materijalne štete. ZOO). Zakona o obligacionim odnosima. i 3. uz odbitak vrednosti spašenog ostatka. jer su akti terora u prvom redu upereni protiv državnog i društvenog uređenja. u smislu člana 180. pa je shodno tome.261 - . br. polazni osnov za utvrđivanje visine štete na bazi tzv. u konkretnom slučaju prvostepeni sud bio dužan da obaveže tuženika na plaćanje onog novčanog iznosa koji je potreban da tužilac njime na tržištu polovnih automobila pribavi automobil. Prema tome. "totalne štete" obaveže odgovorno lice na plaćanje onog novčanog iznosa koji je potreban da oštećeni njime na tržištu polovnih automobila pribavi automobil najsličniji oštećenom. Agresija NATO nije bila neočekivani i neizvesni događaj. 10586/03 – P. nalaže sudu da. Zakona o obligacionim odnosima radi o solidarnoj odgovornosti više lica. s obzirom na ustavne i zakonske odredbe o položaju i ulozi čoveka u društvu i o pravima i dužnostima tužene kao društveno-političke zajednice. stav 1. Ovo zbog toga što su organi tužene bili dužni da spreče ovaj akt nasilja bez obzira da li su oni krivi što je do takvih akata došlo. 9069/01) I po nalaženju Okružnog suda. pa su organi tužene dužni da takve akte spreče. (Gž. odgovorna da oštećenima naknadi štetu. "totalne štete" treba da bude tržišna vrednost – cena oštećenog vozila u vreme donošenja sudske odluke. br. uz odbitak vrednosti spašenog ostatka. prilikom odlučivanja o naknadi štete na putničkom vozilu na bazi tzv. Zakona o obligacionim odnosima. štetu nastalu usled akata terora. (Gž. koja se stara i o bezbednosti zemlje i građana. . obaveza odgovornog lica da uspostavi stanje koje je bilo pre nego što je šteta nastala (član 185. Iz obrazloženja: U ovoj parnici sporna je visina štete koju je tužilac pretrpo povodom oštećenja putničkog vozila nastalog u saobraćajnoj nezgodi. 4048/01) 586. onda se u smislu odredbe člana 206.OBLIGACIONO PRAVO odbrani. stav 2. Osnovni princip kod naknade materijalne štete je obaveza odgovornog lica da uspostavi stanje koje je bilo pre nego što je šteta nastala – član 185. stav 1. br. a prema stanju vozila na dan štetnog događaja. br. ZOO. 587. predviđa da u slučaju ratnog stanja jedinice organa unutrašnjih poslova mogu biti upotrebljene za izvršenje borbenih zadataka i da se te jedinice izvršavanjem borbenih zadataka potčinjavaju starešini Vojske Jugoslavije koji komanduje borbenim dejstvima. bez obzira da li je ova šteta prouzrokovana u vreme proglašenja ratnog stanja. pa se ne može smatrati višom silom shodno odredbi člana 177. Zakona o obligacionim odnosima koja bi isključivala odgovornost tužene. I za slučaj da je jedinica u kojoj je povređen tužilac u vreme njegovog ranjavanja stavljena pod komandu Vojske Jugoslavije i to ne bi isključivalo obavezu tužene da naknadi štetu pripadniku svog organa zbog vršenja delatnosti sa visokim stepenom rizika. pri čemu su se stranke saglasile da se visina štete ima utvrditi po principu tzv. Ukoliko osim odgovornosti tužene ima odgovornosti i Savezna država za prouzrokovanu štetu. najsličniji oštećenom vozilu. U mnogim slučajevima ubistva pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova izvršena su od strane terorističke organizacije OVK pa je tužena saglasno odredbi člana 180.

(Vrhovni sud Srbije.10. stav 2.kablova . godine) 589. br. prilikom odlučivanja o naknadi štete na putničkom vozilu na bazi tzv.262 - . Prev. godine. (Iz presude Opštinskog suda u Ljigu P. 1. br. godine) 591.2000. godine) . Zakona o obligacionim odnosima štetnik je dužan da uspostavi stanje u imovini oštećenog onako kakvo je bilo pre nastanka štete. (Iz presude Okružnog suda u Zrenjaninu. "totalne štete" obaveže odgovorno lice na plaćanje onog novčanog iznosa koji je potreban da oštećeni njime na tržištu polovnih automobila pribavi automobil najsličniji oštećenom. uz odbitak vrednosti spašenog ostatka. Prilikom utvrđivanja tržišne vrednosti odnosno cene nekog dobra.OBLIGACIONO PRAVO Vrednost tužiočevog vozila prema stanju vozila na dan nastanka štete. Uspostavljanje stanja koje je bilo pre nego što je šteta nastala u smislu člana 185. godine) Osnovni principi kod naknade materijalne štete. 64/00 od 25. 1014/96 od 15. stav 1. godine) 590. u ovom slučaju polovnog putničkog vozila.04.04. 797/00 od 11. čime je učinio bitnu povredu parničnog postupka iz člana 354. (Vrhovni sud Srbije. a u vreme izvršenog veštačenja od 14. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu Gž. septembra 1999. Gž. 1998. 592.2000. Međutim. 7136/98 od 16. odnosno vrednost tužiočevog automobila na tržištu polovnih vozila iz nalaza i mišljenja navedenog veštaka kao i iz prvostepene presude nije jasno. tačka 14. ZPP.620. niti se o tome prvostepeni sud izjašnjavao. st. mora se poći od stvarnih uslova na tržištu i kretanja cena. Rev. ZOO).04.02. Povraćajem robe . da li je ovo istovremeno tržišna cena. godine) 588. koje u suštini zavise od ponude i potražnje. Zakona o obligacionim odnosima izvršiće se isplatom novčane naknade od strane tuženog za troškove opravke tužiljinog vozila sa zateznom kamatom.tuženi organ je uspostavio stanje koje je bilo pre nego što je šteta nastala i tužilac je uspostavljanjem pređašnjeg stanja otklonio običnu ili stvarnu štetu i nema pravo na veći iznos obične štete (Vrhovni sud Srbije.1998. 12. pri čemu je očuvanost vozila samo jedan od uslova koji utiče da cena bude manja ili veća.00 dinara. prvostepeni sud je utvrdio u iznosu od 84. počev od dana kada je tužilja te troškove isplatila. stav 2. prihvatajući u celini nalaz i mišljenje veštaka mašinske struke. Tržišna cena je realna kategorija i do nje se mora doći ispitivanjem tržišta. u konkretnom slučaju utvrđivanjem cene pri nabavljanju automobila istog ili sličnog tužiočevom na tržištu polovnih automobila.2000. 6504/97 od 29. Prema odredbi člana 185. obaveza odgovornog lica da uspostavi stanje koje je bilo pre nego što je šteta nastala (član 185. Obaveza naknade štete smatra se dospelom od trenutka nastanka štete.1998. Rev. nalaže sudu da. 486/98 od 16.

a ukoliko to nije moguće sud će odrediti da ono isplati oštećeniku odgovarajuću svotu novca na ime naknade štete.263 - 594. odnosno kada iznos novčane naknade štete nije određen. 3593/96 od 02. Gž. obavi u što kraćem roku vodeći računa o vremenu koje najviše odgovara potrošačima. 989/97 od 12. 599. (Vrhovni sud Srbije. a sud ne može usvojiti tužbeni zahtev koji nije tako formulisan.10. Rev. godine) Prskanje voćnjaka otrovnim pesticidima može se vršiti ako su o tome obavešteni držaoci pčela i to najmanje 48 časova pre prskanja.1996. 714/97) Pravno lice ne može biti odgovorno za štetu prouzrokovanu davanjem netačnog obaveštenja o činjenicama o kojima se vodi zvanična evidencija u državnom organu kada je obaveštenje pribavljeno nezvanično od penzionisanog radnika tog organa.03. Izuzetno u slučaju kvara ili više sile. godine) . (Vrhovni sud Srbije. isporuka električne energije može biti privremeno obustavljena ili ograničena. 596. koji je posledica više sile.06.1998. i isporučilac je dužan da radove na otklanjanju kvara. Pž. niti odrediv po datim elementima. od 16. 597. 25/97 od 12. 2544/97) Zahtev radi novčane naknade pretrpljene štete mora biti izražen "odgovarajućom svotom novca". .03.OBLIGACIONO PRAVO Odgovorno lice je dužno da uspostavi stanje koje je bilo pre nego što je šteta nastala. a u protivnom odgovara za štetu koju potrošači električne energije pretrpe. godine) Ako radnik pretrpi štetu na radu ili u vezi sa radom usled radnje za koju odgovara preduzeće i treće lice. 4700/97 od 21. (Iz rešenja Okružnog suda u Zrenjaninu. 3119/95.01. Jugoslovenski državljanin na privremenom radu u inostranstvu ima pravo na isplatu sume osiguranja u devizama.1996. 595. 1190/96 od 20. odnosno državu.1997.1997.1995. 600. Rev. 598. Rev. godine) 593. (Iz odluke Vrhovnog Srbije Rev. prouzrokovanu štetu su dužni da solidarno naknade oba štetnika.05. Rev. (Viši privredni sud. ako štetu nastalu u zemlji otkloni u inostranstvu. (Vrhovni sud Srbije. godine) Isporučilac je dužan da potrošaču obezbedi kontinuirano snabdevanje električnom energijom. godine) Propusti u sudskom postupku ne mogu biti razlog da se inflatorna šteta prevali na sud. (Iz presude Saveznog suda Gzs. (Vrhovni sud Srbije.

gde je bilo smešteno. 604. Prev. (Vrhovni sud Srbije. 24/77).12. 1985. pa vlasnik ne može tražiti da mu se na ime naknade štete plati vrednost izvađenog i odnetog šljunka. (Savezni sud. 168. Gzs. primili u svoj stan. stav 1. Šljunak je opšte dobro a ne imovina vlasnika.OBLIGACIONO PRAVO Ako je ugovorom o osiguranju imovine i lica koji je zaključen na osnovu Zakona o osiguranju imovine i lica ("Sl. Pri tome je bez značaja ko je neispravnu gumu proizveo. 2652/94 od 22. Pž. Zakona o obligacionim odnosima postupci maloletnog deteta imaju smatrati kao posledica njegovog lošeg vaspitanja. 606. (Vrhovni sud Srbije. list SAP Vojvodine". Zakona o obligacionim odnosima već se ima uzeti u obzir i odredba člana 179. solidarno su odgovorni za štetu koju njihovo maloletno dete pričini krađom zlatnog nakita. tada obim štete koji plaća osiguravajuća organizacija nije ograničen pa shodno primeni člana 188. st. Pri tome. Gzs. 185.264 - 603.11. Rev. (Iz presude Višeg privrednog suda u Beogradu.09. ova suma nije ograničena visinom ugovorene osigurane sume.1990. a takvo vaspitanje može se osnovano pripisati u krivicu njegovih roditelja. Beograd. U svetlu navedenih propisa ima se ceniti da li se uspostavljanje stanja koje je bilo pre nego što je šteta nastala (čl. i 4.09. odnosno opravke stvari sa kamatom na priznati novčani iznos štete od dana kupovine nove stvari odnosno opravke oštećene stvari. uzrasta preko 7 godina. godine) Lice koje primi nenaručenu robu odgovara pošiljaocu za štetu koja nastane time što je robu otuđio drugom u svoje ime i za svoj račun. kad je proizvođač vozila tu gumu ugradio u vozilo i vozilo stavio u promet. 605. 849/84) . godine) 601. 120/90 od 04. (Savezni sud. ne može se osnovanost tužbenog zahteva oceniti samo primenom člana 501. koje su posle bekstva iz prihvatilišta. stav 1.1990. . 44/85 od 05. (Vrhovni sud Srbije. br. poverilac ima pravo da zahteva da mu se umesto rente isplati jedna ukupna svota čija se visina utvrđuje prema visini rente i verovatnom trajanju poveriočevog života uz odbitak odgovarajuće kamate. ZOO. godine) Roditelji maloletnog deteta. utoliko pre što su znali za nedozvoljeno ponašanje svog vaspitno zapuštenog deteta. 124/90 od 11.12. 92/91 od 21. jer se u skladu sa čl. ZOO) može postići opravkom oštećenog vozila ili je to moguće postići samo zamenom celog vozila. godine) Kad tužilac traži da mu proizvođač zameni vozilo oštećeno u saobraćajnoj nezgodi do koje je došlo usled fabričke greške na unutrašnjoj gumi.1991. godine) Kada oštećeni umesto uništene odnosno oštećene stvari kupi novu ili sam opravi oštećenu stvar ima pravo na naknadu štete u visini troškova koje je imao za kupovinu odnosno opravku stvari u momentu kupovine. 602. Zakona o obligacionim odnosima prema kojoj proizvođač po osnovu objektivne odgovornosti odgovara za štetu nastalu zbog nedostatka stvari koja predstavlja opasnost štete za lica i stvari. 1. Rev.1994.

prema kojoj je štetnik obavezan da uspostavi pređašnje stanje. zbog nepravilne primene materijalnog prava činjenično stanje takođe nije potpuno utvrđeno. teče od dana presuđenja. osim ako zakonom nije drugačije određeno. Iz obrazloženja: Članom 189. a ne od dana nastanka štete. OBIM NAKNADE MATERIJALNE ŠTETE (Čl. kao da nije bilo štetne posledice. 8256/11 od 14. (Iz presude Privrednog apelacionog suda Pž. stav 1. došlo bi do dvostruke revalorizacije novčanog potraživanja. Zakona o obligacionim odnosima od dana presuđenja. Zakona o obligacionim odnosima. Zatezna kamata na iznos naknade štete prouzrokovane neizvršenjem novčane obaveze. (Vrhovni sud Srbije. što je suprotno odredbi člana 190. s obzirom na to da se u tom trenutku naturalna obligacija pretvara u novčanu. 189 – 192. izuzev slučaja kad zakon naređuje što drugo. Izmakla korist je sprečavanje povećanja nečije imovine. čijem je nastanku doprineo svojom krivicom.218. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da se visina naknade štete određuje prema cenama u vreme donošenja sudske odluke. Iz obrazloženja: U odluci kojom je tužiocu dosuđena izmakla korist u iznosu od 1. Rev.2012) 609. što znači da namiri manjak koji nastaje u imovini oštećenog.308. shodno članu 277. te bi na taj način tužilac dobio veću vrednost nego što predstavlja manjak u njegovoj imovini. Kada bi se tuženi kao štetnik obavezao da plati zateznu kamatu od nastanka štete na novčani iznos utvrđen po cenama dugovane robe u vreme presuđenja. 1202/81) 607.OBLIGACIONO PRAVO Štetnik je obavezan da oštećenom naknadi štetu.265 - . U tom momentu se naturalna obligacija pretvara u novčanu obavezu. Saglasno ovoj zakonskoj odredbi tužilac ima pravo na naknadu štete zbog neisporučene robe prema cenama iste u vreme donošenja sudske odluke. Visina naknade se određuje prema cenama u vreme donošenja presude. . a čije je ostvarenje sprečeno štetnikovom radnjom ili propuštanjem. Zakona o obligacionim odnosima) 608. stav 2.03. Pri oceni visine izmakle koristi uzima se u obzir dobitak koji se mogao osnovano očekivati prema redovnom toku stvari ili prema posebnim okolnostima. te stoga tužilac ima i pravo na zateznu kamatu. Materijalna šteta se naknađuje uspostavljanjem pređašnjeg stanja ili isplatom novčane naknade radi otklanjanja štetnih posledica.94 dinara sa kamatom.

a koju nije ostvario jer posao sa tuženim nije realizovan. godine tužilja tereti zato što je "razdužila" centralni magacin bolnice za naznačenu robu bez trebovanja. prodajom predmetne robe trećem licu. Kada je rešenje o otkazu ugovora o radu poništeno zbog zastarelosti procedure otkaza.da li je on svojim ponašanjem . a da se roba iz magacina izdaje na osnovu trebovanja od strane ugostiteljskog objekta i da tužilja "nije imala nikakvo zaduženje niti za potpisivanje otpremnice. a čije je ostvarenje sprečeno štetnikovom radnjom ili propuštanjem. Prvostepeni sud nije imao u vidu ove okolnosti prilikom presuđenja niti je pravilno u tom delu primenio navedenu zakonsku odredbu. U konkretnom slučaju prvostepeni sud je izmaklu korist tužioca utvrdio na bazi razlike između cene koju je tužilac mogao postići od t uženog za predmetnu robu i cene koju je tužilac realizovao prodajom iste robe trećem licu. Ovakav način utvrđenja izmakle koristi nije pravilan niti je na zakonu zasnovan. tada kod odgovora na pitanje da li postoji doprinos zaposlenog sopstvenoj šteti – potrebno je utvrditi i da li je on izvršio radnje koje čine sadržaj poništenog rešenja o otkazu. Prema članu 189. 2986/11 od 25.2011. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda Pž. od odgovora na to pitanje zavisi i da li postoji ili ne njegov doprinos sopstvenoj šteti . Iz obrazloženja: Ne vodeći računa o primeni pravila iz odredbe člana 192. koja se takođe izražava u vidu razlike između nabavnih troškova robe i cene po kojoj je tužilac robu prodao trećem licu. godine) 610. treba utvrditi i da li je on izvršio radnje koje čine sadržaj poništenog rešenja o otkazu. prilikom formiranja cene tužilac je u istu uračunao sve troškove koje je imao prilikom pribavljanja predmetne robe i iste je uvećao za svoju zaradu. Kada to tvrdi. Zakona o obligacionim odnosima (dalje: ZOO) izmakla korist je sprečavanje povećanja nečije imovine. prvostepeni sud zanemaruje iskaz tužilje da je ona po nalogu finansijskog direktora bila zadužena da de facto vrši evidenciju ulaza i izlaza robe iz magacina. S druge strane. ZOO pri oceni visine izmakle koristi uzima se u obzir dobitak koji se mogao osnovano očekivati prema redovnom toku stvari ili prema posebnim okolnostima. kao i to da se po naznačenom rešenju od 22.OBLIGACIONO PRAVO Prema članu 155. niti za usaglašavanje evidencije". tada. tužilac je na istoj robi ostvario takođe određenu dobit. Dakle. prvostepeni sud ne meri doprinos tužilje aktiviranju procedure otkaza. Sa napred izloženog. Od odgovora na to pitanje zavisi i da li postoji ili ne njegov doprinos sopstvenoj šteti.05. u kom smislu je i došlo do pogrešne primene materijalnog prava zbog čega nisu utvrđene sve činjenice relevantne za presuđenje ove pravne stvari u tom delu. prvostepena presuda je ukinuta a predmet se vraća prvostepenom sudu na ponovni postupak. Cena robe se formira na bazi troškova i očekivane dobiti. U tom pogledu. kod odgovora na pitanje da li postoji doprinos zaposlenog sopstvenoj šteti.266 - . Naime.11. Ta zarada predstavlja dobit koju je mogao očekivati. pogrešan je stav prvostepenog suda da je od značaja da li je ona sačinila spornu otpremnicu koja nije potpisana.2008. Zakona o obligacionim odnosima. Kada je rešenje o otkazu ugovora o radu poništeno zbog zastarelosti procedure otkaza.

s obzirom na njenu dužnost da unosi podatke o izlazu odn. Kako nije dao saglasnost. Da je tužilac dao tuženom ili investitoru netačne podatke o lokaciji kablova. pre izvođenja radova u blizini telekomunikacionih kablova. Prema odredbi člana 88. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. Zakona o telekomunikacijama.09. bilo je nužno razjasniti: da li je tužilja bila dužna da pre unošenja podataka o izlazu robe iz magacina proveri formalnu ispravnost dokumentacije ( da li postoji trebovanje. Doprinos nastanku štete od strane telekomunikacionog operatera ne postoji ukoliko od njega nije tražena prethodna saglasnost za izvođenje radova u blizini telekomunikacionih kablova. nema njegovog doprinosa nastanku štete. ožalbena presuda je morala biti ukinuta u pogledu odluke sadržane u stavu dva i četiri svoje izreke. Pri tome je bilo nužno razjasniti i da li je u praksi tužilja bila dužna da vodi računa o tim elementima. godine vozilom koje u vreme saobraćajne nezgode bilo osigurano od autoodgovornosti kod tuženog. da li postoji osnov da se meri njegov doprinos sopstvenoj šteti i. stav 2.2011. Kada je nemoguće utvrditi koji deo štete potiče od oštećenikove radnje. Imajući to sve u vidu.1995. moglo bi se govoriti o njegovoj odgovornosti ili doprinosu nastanku štete.01.član 192. važećoj u vreme izvođenja radova i nastanka štete. ulazu robe (ovde je reč o izlazu robe) iz centralnog magacina. da li je otpremnica sačinjena sa svim formalnim elementima koje mora da sadrži ).2011. Cilj je upravo sprečavanje nastanka štete.OBLIGACIONO PRAVO doprineo vođenju procedure otkaza ili ne i. Iz obrazloženja: U konkretnom slučaju se ne može smatrati da je tužilac doprineo nastanku štete. (Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu. jer nije tražena od njega pre početka izvođenja radova. da li je prisutna otpremnica. stav 1. godine) 611. Zakona o obligacionim odnosima. bilo je potrebno pribaviti saglasnost tužioca. sud će dosuditi naknadu vodeći računa o okolnostima slučaja .267 - . Oštećenik koji je doprineo da šteta nastane ili da bude veća nego što bi inače bila ima pravo samo na srazmerno smanjenu naknadu . Zakona o obligacionim odnosima. . Iz obrazloženja: Tužilac tužbom u konkretnom slučaju potražuje naknadu materijalne i nematerijalne štete.03. Od odgovora na to pitanje zavisi i odgovor na pitanje da li postoji doprinos tužilje sopstvenoj šteti sa stanovišta pravilne primene navedene odredbe. Pž. s tim u vezi. nezavisno od toga što je osporeno rešenje poništeno. Zakona o obligacionim odnosima. Zbog toga. prouzrokovane saobraćajnom nezgodom od 08. zavisno od toga. za pravilnu primenu odredbe člana 192.član 192. godine) 612. njeno srazmerno sniženje. 5981/10 od 26. 3767/11(3) od 28. Oštećenik koji je doprineo da šteta nastane ili da bude veća nego što bi inače bila ima pravo samo na srazmerno smanjenu naknadu. Gž1. da li je trebovanje sačinjeno sa svim potrebnim elementima.

2003. ovde tužilac. ukoliko je moguće utvrditi koji deo štete potiče od oštećenikove radnje ili propuštanja. Levo stopalo je. Zadobila je povrede u vidu nagnječenja levog stopala. na udaljenosti od oko 70 cm u odnosu na pešački deo trotoara.10. Tužilja hramlje na levu nogu.OBLIGACIONO PRAVO Iz spisa predmeta proizlazi da je nadležni Okružni sud presudom od 03. Pž.04.07. Kada je to nemoguće utvrditi. Na ovako utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo kada je tužilji na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti .2010. pa . Tužilja.268 - . godine. a osim toga tužilac je prihvatio odgovornost u procentu od 20%.1971. dolazi do podeljene odgovornosti i srazmernog umanjenja naknade. koji zateže okolnu kožu.1996. lako otečeno. preloma čunaste kosti levog stopala. zajedno sa ostalim putnicima i čekala dolazak autobusa.01. 2363/2010 od 20. Iz obrazloženja: Utvrđeno je sledeće činjenično stanje: Dana 18.kada je stigao na stajalište . U konkretnom slučaju utvrđeno je da je oštećeni. svojim radnjama doprineo nastanku saobraćajne nezgode. Naznačena je atrofija leve potkolenice.1996. koji je utvrdio prvostepeni Opštinski sud u presudi od 02. kada oštećeni ili treće lice doprinese da šteta uopšte nastane ili da bude veća nego što bi inače bila. razderotina u tabanskom predelu na levom stopalu. u navedenoj nezgodi je trpela fizičke bolove i strah intenziteta i dužine trajanja kako je to bliže naznačeno u obrazloženju prvostepene presude. Doprinos oštećenog nastanku nezgode ne postoji ako je oštećeni stajao na peronu i čekao dolazak autobusa. Veštak saobraćajne struke ocenio je da doprinos oštećenog u predmetnoj saobraćajnoj nezgodi iznosi 20%. sud dosuđuje naknadu vodeći računa o okolnostima slučaja. kao i predeo levog skočnog zgloba.tužilja je poneta masom ljudi pala pod autobus koji joj je prešao preko stopala leve noge. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda.prednjim desnim točkom autobusa nagazio je stopalo leve noge tužilje. Prvostepeni sud je pravilno utvrdio da je ocena doprinosa nastanka štete značajna iz razloga što. pa je autobus nagazio na stopalo oštećenog i prouzrokovao mu štetu nanoseći tešku telesnu povredu. S unutrašnje strane levog stopala koža je delimično ožiljno izmenjena na površini veličine dlana a na prelazu prema tabanu nalazi se uzdužno postavljen grebenasto izdignut ožiljak dužine 8 cm. pa se u jednom trenutku našao na kolovozu pod pritiskom mase ljudi koja se kretala da uđe u autobus. godine) 613. Povodom predmetne saobraćajne nezgode izvršen je uviđaj. rođena je 23. godine na označenoj lokaciji dogodila se saobraćajna nezgoda tako što je imenovani vozač upravljao autobusom krećući se prilaznim putem za perone prigradske autobuske stanice. godine. Trotoar pored stajališta je uzdignut i odvojen bankinom u odnosu na mesto gde je autobus stao. koja je stajala na trotoaru pored perona.kada su putnici nekontrolisano počeli da ulaze u autobus . godine prihvatio postojanje doprinosa imenovanog oštećenog u nastanku saobraćajne nezgode.11. Navedene povrede su teške telesne povrede i predstavljaju umanjenje životne aktivnosti od 15%. Opisane promene predstavljaju naruženost lakog stepena. pa . Tuženi kao osiguravajuća organizacija odgovara oštećenom licu srazmemo doprinosima vlasnika odnosno korisnika motornog vozila nastanku štetnih posledica i nije dužan da naknadi deo štete čijem je nastanku doprinelo oštećeno lice svojom krivicom.

stepen umanjenja životne aktivnosti i naruženosti. 50. s obzirom na intenzitet i trajanje fizičkog bola i straha. pravilan je zaključak prvostepenog suda da je postojala podeljena odgovornost u nastanku štete na strani tužioca. godine) 614.00 dinara.2005. analizirajući okolnosti udesa i propuste učesnika.i da je tužilja stajala na kolovozu (kako se to ističe žalbom) . jer to opravdavaju okolnosti konkretnog slučaja a posebno životna dob tužilje. Naime.00 dinara za pretrpljene fizičke bolove i 55.000. (Iz Presude Okružnog suda u Novom Sadu. Zakona o obligacionim odnosima.000. Gž. Zakona o obligacionim odnosima. JP Elektrodistribucija je isključivo nadležna da izvrši sva priključenja elektro-energetskih objekata potrošača. V Pž. da se stara o tehničkoj ispravnosti priključaka.000.000. ima pravo na srazmerno smanjenu naknadu. u situaciji kada je oštećenik doprineo da šteta nastane ili da bude veća nego što bi inače bila.ne postoji njen doprinos nastanku nezgode zbog toga što se ona na kolovozu našla prinuđena kretanjem mase ljudi. Tuženi je obavezan da naknadi pun iznos naknade štete koju je tužilac pretrpeo s obzirom da je utvrđeno da od strane tužioca nije bilo neovlašćene radnje ili sredstva koji bi bio uzrok štete.OBLIGACIONO PRAVO i naruženosti dosudio iznose bliže označene u izreci prvostepene presude. Iz obrazloženja: Predmet tužbenog zahteva je tužiočevo potraživanje na ime naknade nematerijalne štete u ukupnom iznosu od 175. primenom člana 368.00 dinara za pretrpljene duševne bolove. Dakle. godine) 615. Oštećeni koji je doprineo nastanku štete ima pravo na srazmerno smanjenu naknadu. Pri tome.269 - . prvostepeni sud je pravilno izveo zaključak u pogledu utvrđene srazmere odgovornosti učesnika. prvostepeni sud je pogrešno primenio materijalno pravo kada je tužilji na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene fizičke bolove dosudio iznos od 160.000. Zakona o parničnom postupku. Shodno članu 192. pravičnu novčanu naknadu tužilji za pretrpljene fizičke bolove predstavlja iznos od 100.01.00 dinara a za pretrpljeni strah iznos od 90. Zbog toga i nisu osnovani žalbeni navodi tuženog da postoji doprinos tužilje nastanku nezgode. jer . (Iz presude Višeg trgovinskog suda.00 dinara.05. 3250/2006(1) od 10. nema krivice na strani tužilje pa je u navedenom delu žalba tuženog odbijena a prvostepena presuda potvrđena.000 dinara zbog pretrpljenog straha. i to 70. Sa druge strane. zato što nisu postavili adekvatne strujne osigurače koji bi sprečili izbijanje požara. prema stavu ovog suda. S obzirom da se prema utvrđenom činjeničnom stanju ni tužilac ni osiguranik tuženog nisu pridržavali odredaba Zakona o osnovama bezbednosti saobraćaja na putevima.000. jer je do požara došlo zbog propusta radnika tuženog.2006.000.00 dinara. sprovede mere i zaštiti kompletnu instalaciju . Iz obrazloženja: Pravilan je zaključak nižestepenih sudova da je tuženi odgovoran za štetu koju je tužilac pretrpeo u smislu člana 185. nalazeći da je do predmetnog udesa došlo isključivom krivicom vozača autobusa tuženog.00 dinara a za pretrpljeni strah iznos od 105. 98/05 od 20.

Stoga je pravilna ocena nižestepenih sudova da u konkretnom slučaju nema mesta primeni člana 192. Nema osnova za srazmerno sniženje naknade štete nezavi-sno od toga što se oštećenik nije prijavio na evidenciju nezaposlenih lica. godine primenom uredbe o organizovanju i izvršavanju materijalne obaveze. godine odbijena je žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda od 26. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. Ispitujući pobijanu drugostepenu presudu u smislu člana 386. Blagovremenom i dozvoljenom revizijom tužena pobija drugostepenu presudu zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i zbog pogrešne primene materijalnog prava. 299/05 od 02. a prema izveštaju Zavoda za tržište rada tužilac nije mogao dobiti zaposlenje u svom zanimanju i da se prijavio na evidenciju nezaposlenih. . a zakonska zatezna kamata na naknadu štete dosuđene prema cenama u vreme presuđenja teče od dana donošenja prvostepene presude. pa je samim tim odgovorna za sve tehničke neispravnosti i odsustvo mera zaštite u smislu Pravilnika o tehničkim normativima za zaštitu niskonaponskih mreža i pripadajućih transformatorskih stanica (“Sl. list SFRJ” broj 13/78). 2723/04 od 19. jula 2004. Zakona o parničnom postupku. kada je utvrđeno da ne bi mogao dobiti zaposlenje u svom zanimanju i da se prijavio na evidenciju nezaposlenih. 192.922.288. Prema utvrđenom činjeničnom stanju motorno vozilo je tužiocu oduzeto 26.2005.03. pa ukazivanje tužene na okolnost da se tužilac nije prijavio Zavodu za tržište rada nije od uticaja na drugačiju odluku u ovoj pravnoj stvari. a nakon prestanka ratnog stanja nije vraćeno tužiocu povodom njegovog traženja. Stoga navodi revizije u pogledu pogrešne primene materijalnog prava nisu osnovani. godine) 616. odnosno podeljenoj odgovornosti. ZOO). Rev.04. decembra 2003. jer je u postupku utvrđeno da u konkretnom slučaju nije bilo neovlašćene radnje ili sredstva tužioca koji bi bio uzrok štete.00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 26. godine. kratkih spojeva i prenapona.2005. Visina naknade materijalne štete se određuje prema cenama u vreme donošenja sudske odluke.270 - .OBLIGACIONO PRAVO KP od preopterećenja.3. a nije vraćeno ni nakon podnošenja tužbe. Rev. revizijski sud je našao da je revizija tužene osnovana. godine do isplate.1999. godine) 617. Nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su odbili prigovor podeljene odgovornosti (čl. Iz obrazloženja: Pravnosnažnom drugostepenom presudom od 15. Iz obrazloženja: Tužilac u spornom periodu nije ostvarivao nikakvu zaradu. i tuženog obavezali na pun obim naknade štete koju je tužilac pretrpeo. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. Od oduzimanja motorno vozilo tužioca je korišćeno i nalazi se kod određene vojne jedinice. kojom je tužena obavezana da tužiocu na ime materijalne štete za oduzeto motorno vozilo isplati iznos od 2. marta 1999. ZOO.

a da vrednost autobusa na dan oduzimanja 26.2005.288. Zakona o parničnom postupku. Zakona o obligacionim odnosima. tačka 14. jer zakonska zatezna kamata na naknadu materijalne štete dosuđene prema cenama u vreme presuđenja teče od dana donošenja prvostepene presude kojom je visina naknade određena. godine. kao dana prve registracije. godine do isplate. godine iznosi 12. postoji njegova odgovornost za štetu koja je nastala povređivanjem zaposlenog u procesu rada iako do povrede ne bi došlo da je zaposleni koristio zaštitnu opremu koja mu je bila dostupna. kao dana oduzimanja vozila. godine. godine) 618.07. na dan povređivanja novembra 1998.00 dinara.OBLIGACIONO PRAVO Imajući u vidu navedene činjenice pravilno je stanovište nižestepenih sudova da tužilac zbog odbijanja tužene da mu vrati oduzeto motorno vozilo i zbog njegovog korišćenja u dugom vremenskom periodu ima pravo na naknadu štete. jula 2002. stav 2. revizija tužene je usvojena i nižestepene presude ukinute. Za pravilnu primenu navedene zakonske odredbe trebalo je utvrditi vrednost predmetnog vozila u vreme donošenja sudske odluke. 3551/04 od 06. marta 1991. aprila 1999. stav 1. Utvrđenje vrednosti oduzetog vozila prema cenama u vreme donošenja sudske odluke je od značaja i za odluku o zahtevu za isplatu zakonske zatezne kamate. Prilikom odlaga. koja amortizacija iznosi 9. a prema stanju vozila u vreme njegovog oduzimanja i nastale amortizacije do tada. godine. Ako je poslodavac tolerisao rad bez zaštitne opreme. aprila 1999. visina naknade materijalne štete određuje se prema cenama u vreme donošenja sudske odluke. Na osnovu navedenog. Iz obrazloženja: U prvostepenom postupku utvrđeno je sledeće činjenično stanje: Tužilja. stav 2. godine je utvrđeno da novonabavna vrednost predmetnog autobusa na dan veštačenja 2. do 26. marta 1999. U nalazu i mišljenju veštaka od 2.912.271 - . radnik tuženog. godine iznosi 2. osnovano se u reviziji tužene ističe da visina materijalne štete koja je dosuđena tužiocu nije pravilno utvrđena.00 dinara.252. jula 2002. koji iznos je dobijen kao razlika između novonabavne vrednosti autobusa u vreme veštačenja i vremenske amortizacije od 26.992. godine. primenom člana 394. radila je na radnom mestu kontrole higijenske ispravnosti flaša – “ekran”. Zakona o obligacionim odnosima. a u skladu sa tim i vrednost amortizacije nastale do oduzimanja vozila.176. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. u vezi sa članom 354. te primenom člana 395. a predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje. Rev. marta 1999. Prema odredbama člana 189. Iz navedenih razloga osnovano se u reviziji tužene ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava kada je tužiocu dosuđena zakonska zatezna kamata od dana oduzimanja vozila 26. Međutim. što je u skladu sa odredbama člana 185. Ovo iz razlog što je odluka o usvajanju tužbenog zahteva zasnovana na nalazu i mišljenju veštaka koji je nepotpun i nejasan.00 dinara. stav 2. Iz tog razloga nisu osnovani navodi revizije tužene da tužilac ima pravo samo da zahteva povraćaj stvari koja se nalazi kod tužene. kada prema tom datumu nije utvrđena novonabavna vrednost vozila. iako inače obavlja druge poslove.200. Nije jasno kako je veštak na osnovu navedene razlike utvrdio kolika je bila vrednost motornog vozila na dan oduzimanja 26.

godine) . tužilja je imala i prelom okrajka leve potkolenice koji je uzrokovao i uzrokovaće fizičke bolove i utiče na umanjenje njene životne aktivnosti. iako joj je bila poznato da zaštitnu opremu mora da koristi. Ukoliko je oštećeni odbio da se podvrgne medicinskim zahvatima. Ustanovljeno je da je od strane tuženog tolerisan rad radnika bez zaštitne opreme. godine od osiguravajuće kuće "K.272 - . (Iz presude Okružnog suda u Valjevu.da li se radi o primarnom strahu (strah za život) ili o sekundarnom strahu (strah od posledica povređivanja) ili pak o jednom i drugom strahu i koliko je strah trajao. pravilan je zaključak prvostepenog suda da postoji podeljena odgovornost tužilje i tuženog za nastanak štete. u konkretnom slučaju zaštitne maske za lice. Stoga će prvostepeni sud u ponovnom postupku otkloniti nedostatke u postupanju i upotpuniti činjenično stanje dopunskim veštačenjem. S obzirom da je veštak u svom nalazu i mišljenju naveo da ovaj prelom nije zarastao i da je mogućnost zarastanja bez naknadne hirurške intervencije samo teoretska.2005.2005. kako je dalje utvrdio prvostepeni sud. Takođe je utvrđeno da je tužilja bila osposobljena za bezbedan rad na poslovima na kojima je radila. Gž. a sve kako bi mogla da se donese pravilna ocena o značaju ove povrede za umanjenje životne aktivnosti kod tužilje i trpljenju fizičkih bolova te da li eventualno ima mesta primeni odredbi člana 192. na ime polise kolektivnog osiguranja čiju premiju je platio tuženi. kao i da li je ostavio kakve posledice na psihički život tužilje. pri čemu će se saslušani veštaci medicinske struke. Kod ovakvog činjeničnog stanja.OBLIGACIONO PRAVO nja neispravne flaše došlo je do pucanja stakla od koga je u potpunosti izgubila vid na levo oko. izjasniti: da li je u procesu lečenja povrede preloma gornjeg okrajka leve potkolenice bila nužna hirurška intervencija radi saniranja ove povrede. Gž.11. da joj je bila data zaštitna oprema (štitnik za oči). nije jasno u prvostepenoj presudi da li je lečenje ove povrede u stvari završeno i da li je završetak lečenja moguć bez hirurške intervencije. Za pretrpljenu tešku telesnu povredu. potrebno je imati u vidu stanovište sudske prakse da je oštećeni u obavezi da se podvrgne određenim medicinskim zahvatima radi sprečavanja povećanja štete. Iz obrazloženja: U saobraćajnoj nezgodi koju je prouzrokovao tuženi. svako u svom domenu. tužilja je 2001.. da li postoje kakve medicinske kontraindikacije za ovu intervenciju. koju – međutim .00 dinara. ako je bila nužna. kao ni zbog čega hirurška intervencija nije obavljena.Ukoliko je tužilja (ne)opravdano odbila hiruršku intervenciju. Zakona o obligacionim odnosima. da li je eventualno tužilja odbila da se podvrgne hirurškoj intervenciji i da li je. ukoliko se radi o lečenju koje po redovnom toku stvari podrazumeva odsustvo rizika od štetnih posledica samog lečenja. time je doprineo visini štete. koji po redovnom toku stvari ne podrazumevaju opasnosti od štetnih posledica. godine) 619. jer ona zavisi od odluke o glavnoj stvari u celini. nije obavljena.tužilja nije koristila kritičnom prilikom.000. I odluka o parničnim troškovima je morala biti ukinuta. zbog čega hirurška intervencija." . 1799/2005 od 21. I 394/2005 od 07. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu. odbijanje bilo opravdano sa stanovišta medicinske struke. kakav je tačno strah tužilja trpela u procesu lečenja . u slučaju da je tako bilo. primila iznos od 12..12.

. od 12..000 kg neto.1998. biće doneto drugo rešenje o oduzimanju robe radi izlaganja javnoj prodaji.. a sve iz razloga što je reč o robi sa kojom se postupa u skladu sa članom 101. odnosno doprinosa poginulih nastanku štete. rešenjem Saveznog veća za prekršaje od 8. Kada putnik zna da je vozač u alkoholisanom stanju i pristane na vožnju.. stav 1. Tužilac se u ostavljenom roku obraćao Carinarnici P. Međutim.060 kg. pod carinskim nadzorom predmetnu robu (rafinisani šećer u količini od 40. godine) 621. godine. postupajući po službenoj dužnosti. Putnik je prihvatanjem vožnje svesno preuzeo rizik mogućeg nastanka štetnih posledica.000 DM). a isti organ ga je dopisom od 23.1998.273 - . a putnik zna da je vozač u alkoholisanom stanju i pristane na vožnju. Imajući to u vidu.47 promila alkohola u krvi).2004. odlučeno je da se roba koja je predmet prekršaja vraća vlasniku. tužiocu izrečena zaštitna mera oduzimanja šećera težine 40. ovde tužiocu. Gž. onda u slučaju nastanka štete do koje je došlo krivicom alkoholisanog lica postoji podeljena odgovornost vozača i oštećenog putnika. godine. a ukoliko to ne učini ili robu ne preda carinarnici na slobodno raspolaganje. Carinarnica P.. naplati carine i ostalih uvoznih dažbina kojima ta roba podleže. 280/2004.02. godine. Naturalnom restitucijom se obezbeđuje puno obeštećenje. od 5.6. (Rešenje Okružnog suda u Valjevu. 800 vreća u vrednosti od 24.1996. I broj ____od 13. ne pridržavajući se saobraćajnih propisa. kao predmet prekršaja. radi stavljanja robe na raspolaganje i vraćanje u inostranstvo. tuženi je oglašen krivim i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od šest godina. Presudom Okružnog suda u V.10. Iz obrazloženja: Utvrđeno je sledeće činjenično stanje: Upravljajući svojim neregistrovanim putničkim vozilom marke ''BMV 320'' u alkoholisanom stanju (sa 1.10.. između ostalog. upotpuniti činjenično stanje i odlučiti o navedenom prigovoru tuženih..1995. tuženi je izazvao saobraćajnu nesreću u kojoj su poginuli sinovi tužilaca.1998.10. u roku od 48 časova od dana pravnosnažnosti rešenja. Prihvatanjem vožnje oštećeni je svesno preuzeo rizik mogućeg nastanka štetnih posledica. onda postoji podeljena odgovornost vozača i oštećenog putnika. Carinskog zakona čiji je uvoz regulisan posebnim propisima a uvoznik ne ispunjava propisane uslove. Iz obrazloženja: U dosadašnjem postupku je utvrđeno da je rešenjem Komisije za carinske prekršaje Carinarnice P. godine obavestio da .. ali ukoliko ona nije moguća oštećeni ima pravo na naknadu štete u novčanom iznosu i to prema cenama u momentu presuđenja. U daljem postupku. prvostepeni sud će.10. u podnetoj žalbi oba tužena ističu prigovor podeljene odgovornosti. nakon presude Saveznog suda od 30. u vezi sa stavom 5. Prvostepeni sud je našao da na strani oba tužena postoji odgovornost u konkretnom slučaju. U slučaju nastanka štete do koje je došlo krivicom alkoholisanog lica. rešenjem Up. godine naložila tužiocu da vrati u inostranstvo.OBLIGACIONO PRAVO 620. je. u ponovnom postupku...

.OBLIGACIONO PRAVO je predmetna roba. ukinute su obe nižestepene presude. Iz obrazloženja: Presudom prvostepenog suda tuženik je obavezan da plati maloletnom tužiocu na ime svih vidova naknade nematerijalne štete. Zakona o obligacionim odnosima. Podnetom tužbom tužilac je tražio da mu tuženi isplati 720. stav 2.10. odnosno devizni iznos. oštećeni. ali prema cenama u momentu presuđenja. organi tuženog su tužiocu pričinili štetu koju su dužni nadoknaditi u svemu prema pravilima iz člana 189. radi pravilne primene navedenih zakonskih odredbi i zakonite odluke u ovoj parnici. tada isti procenat doprinosa treba da se uzme u obzir i kod dosuđivanja materijalne štete za oca maloletnog tužioca. Zakona o obligacionim odnosima. ZOO. Roba. radi vraćanja u inostranstvo. nižestepeni sudovi su polazeći od sadržine odredbi člana 2l1. ZPP. usvojili tužbeni zahtev tuženog.1998. kao protivvrednost nekadašnjih 24.000.274 - . koji iznos je organ tuženog. Naturalnom restitucijom obezbeđuje se u najvećoj mogućoj meri puno obeštećenje.1998. i člana 214. u vezi čega od tuženog nije dobio odgovor. Neizvršenjem te svoje obaveze. kada se ostvaruje oštetni zahtev. nisu novčana sredstva stranog porekla. a tužiocu – ocu maloletnika je dosuđena naknada materijalne štete u vidu gubitka zarada za novčane iznose navedene u presudi. čime se otklanja mogućnost neadekvatnog obeštećenja lica. ZOO). odlučeno je kao u izreci. Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja.11. odnosno tužilac u ovoj parnici ima pravo na naknadu štete u novčanom iznosu. sa zahtevom da mu se roba stavi na raspolaganje. koji određuje da se visina naknade štete određuje prema cenama u vreme donošenja sudske odluke. Iz navedenih razloga. morao vratiti u inostranstvo.000 DM. ZOO uz utvrđenje doprinosa tužioca od 40%. Organi tuženog su prema napred pomenutom rešenju bili u obavezi da tužiocu stave na raspolaganje oduzetu količinu šećera. ali i mogućnost obogaćenja oštećenog lica na teret odgovornog lica. trebalo je utvrditi vrednot robe koja nije vraćena tužiocu prema cenama u vreme donošenja sudske odluke. Navedeni zaključak sudova se zasniva na pogrešnoj primeni materijalnog prava. rafinisanog šećera. (Vrhovni sud Srbije.. godine. utvrđujući da tuženi nije vratio robu tužiocu.. Na osnovu člana 395. . koju je tuženi zbog nedostatka određene dokumentacije (poreklo robe). a prvostepeni sud će u skladu sa datim primedbama utvrditi činjenice na koje je napred ukazano. koju su organi tuženog oduzeli tužiocu.11. 2621/04 od 04. stav 2. Kada je sud dosudio naknadu nematerijalne štete maloletnom tužiocu shodno članu 200. Carinarnica P. predata Sabirnom centru Savezne uprave carina.2004. Rev. shodno članu 192. izuzev slučaja kad zakon određuje šta drugo. čime bi se na najadekvatniji način uspostavilo stanje stvari kako je postojalo pre nastanka štete (član 185.000 kg. međutim ukoliko ona nije moguća. u rešenju od 13. Drugostepeni sud je uvažio žalbu tuženika i ukinuo je prvostepenu presudu i vratio prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje. godine. utvrdio kao vrednost 40. godine) 622. već određena količina šećera. Radi pravilne primene navedene zakonske odredbe i zakonite odluke o zahtevu tužioca. Tužilac se obratio i saveznoj upravi carina 5.00 dinara.

Tužioci su se prema navedenim okolnostima vozili na neosvetljenoj zaprezi. godine) 623. upotpuniti činjenično stanje i odlučujući o zahtevu tužioca doneti zakonitu i pravilnu odluku. Pravilno je sud dokazima utvrdio doprinos maloletnog tužioca u visini od 40%. Oštećeni koji je doprineo da šteta nastane ili da bude veća nego što bi inače bila ima pravo samo na srazmerno smanjenu naknadu. Kako se drugostepeni sud o ovim okolnostima iz člana 192. (Iz rešenja Okružnog suda u Čačku. isti doprinos – isti procenat. .2004. U ponovnom postupku prvostepeni sud će otkloniti rečene nedostatke u izloženom smislu. kada postoji doprinos maloletnog tužioca u nastanku štete. Prema članu 192. br. ZOO o doprinosu maloletnog tužioca. uz primenu člana 192. Iz obrazloženja: Presudom prvostepenog suda tuženici su obavezani da plate tužiocu na ime naknade materijalne i nematerijalne štete novčane iznose navedene u izreci presude.275 - . Isti je tražio na ime naknade nematerijalne štete novčane iznose navedene u tužbi. odlučio kao u izreci. pogrešno je primenjeno materijalno pravo jer nije uračunat doprinos maloletnog tužioca nastaloj šteti u delu od 40%. ZOO. a takođe u ulozi tužioca je i otac maloletnika koji je tužbenim zahtevom tražio materijalnu štetu na ime izgubljene zarade. ne izjašnjava. u smislu člana 192. pa je za svaki dosuđeni vid naknade nematerijalne štete novčani iznos umanjen za 40%. ZPP. mora postojati i mora se uračunati i za štetu koju potražuje i njegov otac. u vezi člana 166.06. pa je bilo nužno utvrditi da li su za ovaj nedostatak znali ili ne. godine) 624.2004.OBLIGACIONO PRAVO Na osnovu izvedenih dokaza sud je pravilno utvrdio kako je došlo do saobraćajne nezgode u kojoj je povređen maloletni tužilac. U konkretnoj pravnoj stvari materijalno pravo je pravilno primenjeno. 914/04 od 31. stav 2. a prvostepeni sud ih nije ni utvrdio ni cenio. Naknada štete se može smanjiti zbog materijalnog stanja odgovornog lica ako šteta nije nastala namerom ili grubom nepažnjom. 1848/04 od 17. Kž. ZPP. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. stav 2. U slučaju tužioca – zakonskog zastupnika maloletnog tužioca a prilikom odlučivanja o naknadi materijalne štete. Iz obrazloženja: Revizijom tuženih se osnovano ukazuje da je drugostepeni sud odlučujući o obimu i visini štete koju su tužioci pretrpeli pogrešno primenio materijalno pravo kada je zaključio da tužiocima pripada potpuna naknada štete. jer se radi o istom činjeničnom osnovu.08. Vrhovni sud je na osnovu člana 395. Rev. jer od ovih okolnosti zavisi zaključak o njihovom doprinosu nastanku štete. ZOO. Zakona o obligacionim odnosima oštećeni koji je doprineo da šteta nastane ili da bude veća nego što bi inače bila ima pravo samo na srazmerno smanjenu naknadu. budući da bi imali pravo na srazmerno smanjenu naknadu ako su ovo znali i pristali da se neosvetljeno zaprežno vozilo uključi u saobraćaj. To znači.

a to će biti onda ako je učinjena šteta otklonjena u prirodi. Naknada štete dosuđuje se u iznosu koji je potreban da se materijalna situacija oštećenog dovede u ono stanje u kojem bi se nalazila da nije bilo štetne radnje ili propuštanja.11. Zakona o obligacionim odnosima. jer je tom prilikom tužilac kao oštećeni pretrpeo telesne povrede.2000. smatra se dospelom od trenutka nastanka štete. broj 102/03 od 06.928.2.1.2000.276 - . Gž. Iz krivičnih spisa proizilazi da je tuženik izvršio krivično delo sa direktnim umišljajem. godine. Obaveza naknade štete u smislu člana 186. Prev. ZOO može se naknada štete smanjiti zbog materijalnog stanja odgovornog lica. KZS u vezi člana 19. Tuženi je dana 23. tj.63 dinara.2003. Zakona o obligacionim odnosima naknada štete dosuđuje se u iznosu koji je potreban da se materijalna situacija oštećenog dovede u ono stanje u kojem bi se nalazila da nije bilo štetne radnje ili propuštanja. godine tužiocu isplatio iznos od 2. Stoga tužilac od dana saznanja za štetu ima pravo na isplatu zakonske zatezne kamate na iznos glavnog duga.669. te je tužilac tog dana saznao za štetu. materijalna situacija tužioca se dovodi u ono stanje u kojem bi se nalazila da tužilac dugovani iznos nije isplatio u docnji. te su nižestepene presude preinačene u delu kojim je odlučeno o isplati zakonske zatezne kamate. Neosnovano je isticanje u žalbi da je sud trebao da primeni član 191. Imajući u vidu navedenu zakonsku odredbu i načelo jednake vrednosti uzajamnih davanja ustanovljeno odredbom člana 15.2000.2. po paritetu dinara i nemačke marke 1:6. godine. drugostepeni sud je prvostepenu presudu potvrdio i žalbu odbio kao neosnovanu. stav 2. godine i tržišnog kursa po kojem je tužilac mogao da za isplaćene dinare kupi devize. a to je da se naknada smanji zbog njegovog materijalnog stanja. a u toj situaciji nema mesta primeni člana 191. godine i tržišnog kursa po kojem je tužilac mogao da za isplaćene dinare kupi devize.OBLIGACIONO PRAVO Povodom žalbe jednog od tuženika. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. U konkretnom slučaju delo je izvršeno pa je nastala šteta direktnim umišljajem. (Iz presude Okružnog suda u Čačku. kada je kurs nemačke marke na dan isplate bio 21. jer tužilac nema pravo na isplatu zakonske zatezne kamate od 23.2000. To znači da oštećeni treba da bude u potpunosti obeštećen.04.70 dinara.2004. godine) 625. tako što je tužbeni zahtev odbijen za isplatu zakonske zatezne kamate na iznos glavnog duga za period od 23. tužiocu je u konkretnom slučaju dosuđena naknada koja odgovara razlici dinarskog iznosa po zvaničnom kursu deviznog duga koji je tuženi isplatio 23. KZJ. godine) .2. Iz spisa proizilazi da su tuženici kao optuženi oglašeni krivim zbog krivičnog dela – teški slučajevi razbojništva iz člana 169. br. odnosno pomoću kojeg može pribaviti sve ono što je potrebno da se takvo stanje uspostavi.2000.1.2. Iz obrazloženja: Prema odredbi člana 190. ZOO. ZOO. godine do 22. 485/04 od 29. Revizijom se osnovano ukazuje da se pobijana presuda zasniva na pogrešnoj primeni materijalnog prava u delu kojim je odlučeno o isplati zakonske zatezne kamate.2000. jer je tuženi bio dužan da tužiocu vrati dinarski iznos za koji je tužilac mogao da kupi isti iznos deviza na koji je tuženi obavezan pravnosnažnom sudskom odlukom da tužiocu isplati u dinarskoj protivvrednosti. ako je uspostavljeno ono stanje koje je postojalo pre nastanka štetne radnje (naturalna restitucija) ili ako mu se za nastalu materijalnu štetu dosudi novčani ekvivalent kojim će uspostaviti pređašnje stanje. ako šteta nije nastala namerom ili krajnjom nepažnjom. Samo isplatom razlike između dinarskog iznosa po zvaničnom kursu deviznog duga koji je tuženi isplatio 23. Prema članu 191. Zakona o obligacionim odnosima.

utvrdi u kom periodu je i gde radio te kolika je primanja ostvario. br.OBLIGACIONO PRAVO 626. ZOO. mrežom ulovili i veće primerke deverike. Naime. nego što bi inače bila u smislu člana 192. ili da je u spornom periodu tužilac kao oštećeni smanjio štetu radom kod drugog poslodavca ili na drugi način.. a tuženi za ovu vrstu ribolova nisu imali dozvolu jer se za to područje takva dozvola i ne izdaje. gde je lov na ribe mrežom nedozvoljen. sud je dužan da utvrdi da li je oštećeni doprineo da šteta bude veća. godine. M. Zakona o obligacionim odnosima.. septembra 1999.. Sva fizička i pravna lica koja u ribljem fondu bilo na koji način pričine štetu dužna su da je nadoknade u punom iznosu. Pri utvrđivanju visine naknade štete zbog gubitka zarade. . Iz obrazloženja: Prema stanju u spisima tuženi su 23.1994. U konkretnom slučaju sudovi su propustili da utvrde da li je tužilac u spornom periodu pokušao da smanji štetu radom kod drugog poslodavca ili na drugi način. i to bilo propuštanjem da se prema odredbama Zakona o zapošljavanju i ostvarivanju prava nezaposlenih lica prijavi nadležnom Zavodu za zapošljavanje kao nezaposleni radnik. tužilac koji je u svom iskazu saslušan u svojstvu parnične stranke naveo jeda je povremeno radio. stav 5.2002. II 849/02 od 18. Zakona o ribarstvu (“Sl. 35/94. br.09. ZOO. a potom i visine štete na dan presuđenja. kako je prvostepeni sud utvrdio. zadruzi ili drugom pravnom licu. ali da nije ostvarivao stalna primanja. Veštačenjem je sud prvog stepena utvrdio vrednost ulovljene ribe. te samim tim propuštanjem da li je doprineo da šteta bude veća nego što bi inače bila u smislu člana 192. glasnik RS”. poslodavac je dužan da mu štetu nadoknadi. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije Rev. odnosno udruženju ili organizaciji sportskih ribolovaca (u daljem tekstu: korisnik). "kako je znao i umeo". pa je sud u tom smislu bio dužan da proveri njegove navode.. soma. a visina naknade štete u vidu izgubljene zarade utvrđuje se prema visini zarade koju bi oštećeni ostvario u svakom mesecu spornog perioda. 55/96). polazeći od odštetnog cenovnika za ribarsko područje Čačak. Zakona o radnim odnosima ("Sl. s tim da na tako utvrđene iznose naknade njemu pripada i zatezna kamata. Iz obrazloženja: Prema odredbi člana 106. ribarsko područje ili deo ribarskog područja može se ustupiti na korišćenje preduzeću. karaša i drugih vrsta riba. Tuženi su. Taj deo njegovog iskaza ukazuje na eventualno smanjenu štetu.277 - . ali i 8-10 matica. sa većim brojem oplođenih jaja riblje mlađi. ako zaposleni pretrpi štetu na radu ili u vezi sa radom. glasnik RS". godine) 627. Preduzeće odgovara za štetu koju je zaposleni pretrpeo po načelima odgovornosti za štetu. bez obzira što se ne radi o stalnim primanjima. sud je dužan da utvrdi da li je oštećeni doprineo da šteta bude veća nego što bi inače bila u smislu člana 192. godine obavljali privredni ribolov uz pomoć mreže “zamrsača” na ribolovnom području reke Z. Prema odredbama člana 5. Pri utvrđivanju visine naknade štete zbog gubitka zarade. 38/94) koji je stupio na snagu 7.. Iz ovog proizilazi i aktivna legitimacija tužioca.06.

10 dinara (iznos nepokrivenog avansa) počev od 1. i 3. 2. godine) 628. a radi se o Zakonu o ribarstvu iz 1976. Iz obrazloženja: Prema stanju u spisima parnične stranke su bile u poslovnom odnosu po osnovu ugovora broj 91 od 6. Stoga je pravilnom primenom materijalnog prava obavezao tuženog da tužiocu isplati ovaj iznos sa zakonskom zateznom kamatom od 1.000 kg kupine i istu količinu isplatio. 4782/01 od 06. Tužilac je svojim zahtevom tražio da se tuženi obaveže da mu isplati 320.2002.11. i član 190. a valorizujući visinu naknade štete do dana presuđenja u smislu člana 189. te da je inopartneru isporučio 160.972. godini od raznih dobavljača i pod raznim uslovima otkupio 237. U članu 1.972.643 kg kupina. 1. tog cenovnika propisano je da sva fizička i pravna lica koja u ribljem fondu ribarskog područja Č. novog zakona o ribarstvu do donošenja propisa na osnovu ovog zakona primenjivaće se propisi doneti na osnovu zakona iz člana 51. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da se pri oceni visine izmakle koristi uzima u obzir dobitak koji se mogao osnovano očekivati prema redovnom toku stvari ili prema posebnim okolnostima.1998. Zakona o obligacionim odnosima. Tužilac je shodno čl.11. stav 2.278 - .06.. Odredbom člana 189. a čije je ostvarenje sprečeno štetnikovom radnjom ili propuštanjem.OBLIGACIONO PRAVO U članu 61. godine donela odštetni cenovnik za ribarsko područje Saveza Č.3.700. 3. Rev. Prvostepeni sud je. Primenjujući odredbe toga odštetnog cenovnika. Pri oceni visine izmakle koristi uzima se u obzir dobitak koji se mogao osnovano očekivati prema redovnom toku stvari ili prema posebnim okolnostima. Ugovora izvršio avansne uplate.62 dinara.200 kg kupine sa ciljem da ispuni svoju ugovornu obavezu prema inopartneru u Holandiji.1996.. prilikom donošenja pobijane presude prvostepeni sud nije cenio da je tuženi u 1996. glasnik SRS” broj 8/76) bilo je propisano da se naknada štete koja se pričini ribljem fondu obračunava po cenovniku koji donosi skupština opštine na predlog korisnika ribarskog područja ili druge ribolovne vode.357 kg kupina i zakonsku zateznu kamatu na deo glavnog duga u iznosu od 84. Zakona o obligacionim odnosima obavezao tuženog da tužiocu na ime izmakle dobiti isplati ovaj iznos. Na osnovu te odredbe. Osnovano se žalbom ukazuje da se pobijana presuda u delu kojim je tuženi obavezan da tužiocu isplati iznos od 320. Prema članu 52.20 dinara na ime izmakle dobiti zasniva na pogrešno i nepotpuno utvrđenom činjeničnom stanju i pogrešnoj primeni materijalnog prava.10 dinara.000.66 dinara i konstatovao da je tužilac za ovu količinu kupina mogao imati dobit u iznosu od 320.. je 18. Međutim. nižestepeni sudovi su i po nahođenju Vrhovnog suda pravilno našli da su tuženi dužni da naknade tužiocu štetu u iznosu određenom presudom prvostepenog suda. a za svoj pravni stav dao je razloge koje prihvata i ovaj sud.727. ovu količinu pomnožio sa 1. st. godine do isplate. godine. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. Skupština opštine Č. a čije je ostvarenje sprečeno štetnikovom radnjom ili propuštanjem.1998. 4. bilo na koji način pričine štetu dužna su da je nadoknade u punom iznosu a prema tom cenovniku. godine do isplate.357 kg kupina. ..972. godine.00 dinara.. Pravilnom ocenom izvedenih dokaza prvostepeni sud je utvrdio da tuženi na ime nepokrivenog avansa duguje tužiocu iznos od 84. st.1994. Zakona o ribarstvu (“Sl. a tuženi je od ugovorene količine isporučio tužiocu samo 6. tog zakona.20 dinara na ime izgubljene dobiti zbog neisporučenih 193.. kojim se tuženi obavezao da tužiocu isporuči 200 tona kupina prve klase u ukupnoj vrednosti od 460. te je primenom člana 189. polazeći od činjenice da tuženi tužiocu nije isporučio 193.8.

Ne mogu se prihvatiti ni navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava. Naime. godine) 629. prvotuženi odgovara po pravilima o odgovornosti po osnovu krivice u smislu člana 154. ZOO.2001. 6832/99 od 02. a drugotužena Republika Srbija po pravilima o odgovornosti pravnog lica prema trećem u smislu člana 172. te je zbog izvršenog krivičnog dela teške telesne povrede pravnosnažnom krivičnom presudom osuđen. Na osnovu takvog činjeničnog utvrđenja nižestepeni sudovi su pravilno zaključili o odgovornosti tuženih za nastalu štetu.11.02. ZOO. 2302/01 od 28.02. Rev. a čije je ostvarenje sprečeno štetnikovom radnjom ili propuštanjem. Iz obrazloženja: U postupku je utvrđeno da je tuženi M. Stoga je neosnovano ukazivanje u reviziji o podeljenoj odgovornosti (član 192. Pž. kao radnik pogranične policije u carinarnici V. ZOO. godine) Pri oceni visine izmakle koristi uzima se u obzir dobitak koji se mogao osnovano očekivati prema redovnom toku stvari ili prema posebnim okolnostima. odnosno krajnja ili gruba nepažnja štetnika isključuje primenu odredbi člana 191. ZOO). odnosno krajnja ili gruba nepažnja štetnika isključuje primenu navedenog propisa. koji se odnosi na sniženje naknade.2000. septembra 1994. jer iz činjeničnog stanja nesumnjivo proizilazi da je prvotuženi isključivo kriv za prouzrokovanu štetu. . Dakle. Po shvatanju ovog suda u konkretnom slučaju nema mesta primeni ovog propisa.279 - 630. godine) . (Iz presude Višeg trgovinskog suda u Beogradu. broj 6598/01 od 14. nejasno je kako je prvostepeni sud zaključio da je tužilac pretrpeo štetu u vidu izmakle koristi. nanevši mu pri tome teške telesne povrede u vidu potpunog preloma donje vilice s leve strane. Prema članu 191.. ako je svoju ugovornu obavezu prema inopartneru u pogledu isporuke kupina ispunio i to naplatio. (Vrhovni sud Srbije. nanevši mu tešku telesnu povredu čime je izvršio umišljeno krivično delo teške telesne povrede što je utvrđeno pravnosnažnom krivičnom presudom. u vezi člana 158. ZOO o sniženju naknade štete. ako ona nije prouzrokovana ni namerno ni krajnjom nepažnjom. namera.OBLIGACIONO PRAVO Imajući u vidu ovu zakonsku odredbu.. trpeo je fizičke bolove is trah i nastala je naruženost u vidu uočljivog deformiteta donje vilice. jer je bez razloga i povoda udario tužioca više puta bridom šake u predelu vilice. sud može vodeći računa o materijalnom stanju oštećenog. Namera.2002. D. dana 1. Iz utvrđenog činjeničnog stanja nesumnjivo proizilazi da je prvotuženi štetu prouzrokovao namerno. osuditi odgovorno lice da plati manju naknadu nego što iznosi šteta. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. Stoga će u ponovnom postupku prvostepeni sud utvrditi da li je i kakvu štetu u vidu izgubljene dobiti pretrpeo tužilac zbog delimičnog ispunjenja ugovora od strane tuženog. godine oko 03. bez razloga i povoda udario ga više puta bridom šake u predelu lica.00 časova u zgradi carinarnice gde je priveo tužioca radi provere isprava. a zatim doneti odgovarajuću odluku o glavnoj stvari i troškovima postupka. da sudovi nisu vodili računa o sniženju naknade. Kao trajna posledica povređivanja kod tužioca je nastalo umanjenje životne aktivnosti u visini od 10%. a odgovorno lice je slabog imućnog stanja. stav 1. Rev. te bi ga isplata potpune naknade dovela u oskudicu.

(Vrhovni sud Srbije. (Vrhovni sud Srbije. 1815/99 od 09. godine) 631. 5284/98 od 25.1999. godine) 633.1999.280 - 637. Rev.1998. 915/98 od 02. potpuno ili delimično.06. . Rev. Lovačko društvo je odgovorno za štetu koju lovostajem zaštićena divljač pričini. 636.12.09. 563/99 od 22. 340/98 od 01. kad to pravilnost zahteva. U slučaju štete koju je prouzrokovalo lice koje za nju nije odgovorno.godine) 632. ima pravo samo na srazmerno smanjenu naknadu. godine) . Rev.07.06. (Vrhovni sud Srbije. zakoni ne podrazumevaju samo načelne odredbe ZOO već podrazumevaju konkretne odredbe ZOO kojima je regulisan institut naknade štete kao izvora obligacija. (Vrhovni sud Srbije. ne odgovara za štetu koju drugome prouzrokuje. (Vrhovni sud Srbije.2000.1999. Po oceni izmakle koristi uzima se u obzir dobitak koji se osnovano mogao očekivati prema redovnom toku stvari ili prema posebnim okolnostima.OBLIGACIONO PRAVO Sniženje naknade u smislu člana 191.1999. osuditi štetnika da naknadi štetu. sud može. godine) 635. Utvrđivanje srazmere namirenja oštećenog vrši se tako što se iznos isplaćene mu naknade štete pre pokretanja spora stavlja u odnos prema iznosu naknade štete koji mu je pripadao u vreme delimične naknade. Rev. 4179/99 od 16. godine) Lice koje usled duševne bolesti ili zaostalog umnog razvoja ili kojih drugih razloga nije sposobno za rasuđivanje. Oštećenik koji je doprineo da šteta nastane ili da bude veća nego što bi inače bila. a čije je ostvarenje sprečeno štetnikovom radnjom ili propuštanjem. Zakona o obligacionim odnosima može se primeniti samo kod naknade štete gde se osnov odgovornosti zasniva na krivici (da šteta nije prouzrokovana ni namerno ni krajnjom nepažnjom) a ne i u slučaju da se odgovornost zasniva na objektivnoj odgovornosti. a naročito s obzirom na materijalno stanje štetnika i oštećenika. Rev. Pod načelima odgovornosti za štetu. a naknada se ne može dobiti od lica koje je bilo dužno da vodi nadzor nad njim. (Pravno shvatanje utvrđeno na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog suda Srbije od 08. (Vrhovni sud Srbije.1998.03. godine) 634. Rev.02.

ima pravo samo na srazmerno smanjenu naknadu. Rev. (Vrhovni sud Srbije. (Vrhovni sud Srbije. 2877/97 od 21. godine) 640.OBLIGACIONO PRAVO Podeljena odgovornost poslodavca i zaposlenog u naknadi štete. godine) 642.06. Prev.1998.281 - 645. 4816/97 od 04. . (Vrhovni sud Srbije. godine) 639. (Vrhovni sud Srbije. 5126/97 od 04. Rev. Pri oceni visine izmakle koristi. 7167/97 od 01. Proizvođač ne mora biti odgovoran po odredbi člana 189. Sud će.1997.01.12.1997. Oštećeni koji je doprineo da šteta nastane ili da bude veća nego što bi inače bila.04.10. (Vrhovni sud Srbije. Oštećeni koji je doprineo da šteta nastane ili da bude veća nego što bi inače bila. godine) 644. Prev. godine) .183/97 i Pzz.1998. vodeći računa o brižljivosti koju štetnik pokazuje u sopstvenim poslovima.12/97 od 27. uzima se u obzir dobitak koji se mogao osnovano očekivati prema redovnom toku stvari ili prema posebnim okolnostima čije je ostvarenje sprečeno štetnikovom radnjom ili propuštanjem.11. godine) 641. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. 1852/98 od 24. ZOO (koja podrazumeva objektivnu odgovornost) ali može biti za istu štetu odgovoran po članu 154. (Vrhovni sud Srbije.1998. ima pravo samo na srazmerno smanjenu naknadu.1998. Rev. ne pripada izgubljena dobit u visini bankarskih kamata jer to nije prihod koji bi po redovnom toku stvari mogao očekivati. (Vrhovni sud Srbije. 368/96 od 29.1997. Preduzeću. godine) 643. godine) 638. Rev. Rev.1997. Rev. niti je dužnik iz zaključenog posla kao posledicu docnje u neizvršenju ugovora mogao da predvidi štetu u vidu plaćanja bankarskih kamata. 4107/97 od 24.02. uzimajući u obzir i okolnosti koje su nastupile posle prouzrokovanja štete dosuditi naknadu u iznosu koji je potreban da se oštećenikova materijalna situacija dovede u ono stanje u kome bi se nalazilo da nije bilo štetne radnje ili propuštanja. Sud može odrediti manju naknadu ako je štetnik prouzrokovao štetu radeći nešto radi koristi oštećenika. moguća je i kod štete prouzrokovane nezakonitim prestankom radnog odnosa. ZOO (po deliktnoj odgovornosti) ako je šteta proizašla iz njegovih propusta.08.

(Viši privredni sud. (Vrhovni sud Srbije. Rev.282 - 652. pa poverilac novom tužbom zahteva štetu zbog neblagovremene isplate ovog potraživanja u vidu razlike u ceni robe od vremena dospeća obaveze do dana plaćanja. Stoga.08. .10. 5318/96 od 05. Rev. (Viši privredni sud. i vršilac intelektualnih usluga ima pravo ukoliko mu usluga o roku nije plaćena a ugovoreni iznos je obezvređen inflacijom zahtevati od naručioca isplatu usluga o novim cenama tj. godine) 649.1997. Izostanak krivičnog gonjenja za krivično delo šumske krađe ne znači da nema građansko-pravne odgovornosti za štetu pričinjenu sečom stabala. Naime.1996. ima pravo samo na srazmerno smanjenu naknadu. godine) 648.12. Za novčano potraživanje obezvređeno inflacijom poverilac može tražiti valorizaciju potraživanja primenom indeksa rasta cena na malo ali može zahtevati umesto valorizacije naknade štete koja se sastoji u gubitku vrednosti određene stvari koju nije mogao kupiti usled docnje dužnika ali ovu štetu koja se dosuđuje prema cenama robe u vreme presuđenja mora i dokazati. Prigovor o podeljenoj odgovornosti za štetu tužioca i tuženog može se istaći bez obzira što je tuženi prouzrokovao štetu tužiocu umišljajem i bio zbog toga i krivično osuđen. Oštećeni ima pravo na naknadu štete u onom iznosu koji ga vraća u materijalni položaj pre nastupanja štetne radnje. na koju se pobijana (Vrhovni sud Srbije. Ne radi se o presuđenoj stvari ako je u postupku prinudnog poravnanja poveriocu priznato potraživanje ali ono nije isplaćeno u roku predviđenom u prinudnom poravnanju. godine) 646.1995. Zakona o preduzećima.1997.1997. (Vrhovni sud Srbije. 3191/97 od 26. 6137/97 od 17. godine) 651. Oštećeni koji je doprineo da šteta nastane ili da bude veća nego što bi inače bila.09. Beograd. godine) 650.1996. (Iz odluke Vrhovnog suda Srbije. (Viši privredni sud. Rev. godine) .OBLIGACIONO PRAVO Preduzeća nastala podelom solidarno odgovaraju za obaveze preduzeća koja su prestala da postoje. cenama u vreme presuđenja spornog pravnog odnosa. godine) 647. Pž. Pž.09. prema odredbi člana 187. 3561/97 od 28.09. 3159/97 od 14. 4605/95 od 31. Pž.1997. 3546/96 od 09.

108/94 od 5. (Viši privredni sud u Beogradu. tada se ne može govoriti o isključivoj krivici tužioca za eventualno nastalu štetu. njemu pripada i razlika do pune naknade štete.05.283 - 658. Pravnu osnovanost tužbenog zahteva za isplatu kamate na iznos cene za kupljeni automobil. 769/94 od 24. Stoga sud nije mogao utvrditi isključivu krivicu tužioca za nastalu štetu. Gž. (Savezni sud.05. tada se ima primeniti princip podeljene odgovornosti za štetu. Beograd Gzs-51/91 od 30. 417/91) . Ako je do saobraćajnog udesa došlo krivicom oba osigurana vozila. koju je kupac unapred uplatio u vreme zaključenja ugovora uz garanciju prodavca da se cena neće menjati treba ceniti po načelu ekvivalentnosti (čl.godine) Ako šteta nastane u obavljanju opštekorisne delatnosti za koju je dobijena dozvola nadležnog organa može se zahtevati samo naknada štete koja prelazi normalne granice što znači da se isključuje svaka naknada štete ukoliko ne pređe normalnu granicu.01. (Vrhovni sud Srbije. ZOO). Pž.10. Pž. (Vrhovni sud Srbije. shodno se primenjuju i u sporovima o naknadi ugovorne štete. Rev. godine) 653. jer su obe strane doprinele da do štete dođe.1994.1994. 6415/94 od 11.03. . Ako je tužilac greškom prilikom ispunjavanja virmanskog naloga naveo pogrešan broj računa tuženog a o istoj grešci obavestio tuženog i zahtevao povraćaj pogrešno uplaćenog iznosa.1991. (Viši privredni sud. godine) 656. 1996/95) Odredbe o podeljenoj odgovornosti pri reparaciji vanugovorne štete. godine) 655. ako je on u vreme nastanka štetnog događaja program održavanja spornog puta realizovala u većem obimu nego što je to bilo predviđeno pa i na mestu samog udesa. 659. (Okružni sud u Kragujevcu. Pri tome se deo naknade ove štete ne može sa uspehom zahtevati od organizacije nadležne za održavanje puta na kome se šteta dogodila. zavisno od toga da li je kupac kroz razliku između cene važeće u vreme zaključenja ugovora i cene važeće na dan ugovorene isporuke kompenziran za iznos kamate ili je oštećen. Beograd. Pravosnažno okončan postupak u sporu radi novčanog potraživanja. Gž. 15. već je bio dužan ceniti stepen podeljene odgovornosti obe strane i sa time u vezi utvrditi i osnovanost dela visine utuženog potraživanja opredeljenog kao naknada štete.1994.1995. godine) 657. ZOO) i potpunosti naknade materijalne štete (čl. nije smetnja da se u novom postupku ostvari zahtev za naknadu štete usled obezvređivanja dosuđenog iznosa. 654. 190.OBLIGACIONO PRAVO Ako dosuđeni nominalni iznos naknade zajedno sa kamatom ne dostiže štetu koju oštećeni trpi. (Vrhovni sud Srbije. Rev. 3335/93 od 26.

(Zaključak savetovanja u Saveznom sudu od 16. br. 964/86) Propuštajući da smanji brzinu kretanja i da zvučnim signalima upozori na opasnost tuženog. mogu imati takvo dejstvo da se na zahtev oštećenog ili štetnika za ubuduće dosuđena renta poveća. 192. smanji ili ukine. To mogu biti različite isplate iz fonda solidarnosti. te se visina te naknade određuje prema cenama u vreme donošenja sudske odluke. tužilac je doprineo nastanku štete. Rev. ima se okvalifikovati kao krajnja nepažnja. (Vrhovni sud Srbije.1986. Beograd 900/90 od 21. 662. Ova primanja se zato uračunavaju u naknadu za odgovarajući oblik štete (materijalne ili nematerijalne). ali situacije mogu biti različite. (Vrhovni sud Vojvodine. pa stoga postoje uslovi za primenu čl. Rev. organizacija za osiguranje dužna je da potpuno naknadi štetu. treba je odbiti od naknade.1990. Zakona o obligacionim odnosima o podeljenoj odgovornosti. prema vremenu štetnog događaja. ne prelazi iznos osigurane sume. prema vremenu štetnog događaja. ne prelazi iznos osigurane sume. Da li se te isplate uračunavaju u naknadu zavisi od njihove svrhe. godine) Izmakla korist predstavlja poseban vid materijalne štete. 705/90 od 08. primanja socijalnog osiguranja (invalidskog. Pž. koja isključuje mogućnost sniženja naknade. (Vrhovni sud Srbije. zdravstvenog i sl.OBLIGACIONO PRAVO Ako utvrđeni iznos štete. jer je mogao predvideti da će tuženi tako postupiti.08. Visina štete na vozilu utvrđuje se tako. socijalne pomoći. Prev.1990. (Vrhovni sud Srbije. 489/85) . 666. 226/85) 663. 665.10. koji je uprkos svetlosnom upozorenju na nailazak voza započeo prelazak preko pruge te prouzrokovao štetu. god.11.284 - 667.1990. Rev. godine) Znatnije promenjene okolnosti na kojima su zasnovane ranije odluke suda o dosuđenju naknade štete oštećenom u vidu rente.08.) Ako utvrđeni iznos štete. što je morao učiniti. Rev. (Vrhovni sud Srbije. . Radnja štetnika. 664. Ako iz svrhe proizilazi da je isplatom smanjena šteta. 622/89) Načelo odštetnog prava da naknada ne može biti veća od iznosa šteta nalaže da se sve isplate u vezi sa štetnim događajem uračunaju u naknadu.godine) 660. što se od visine cene novog vozila odbije amortizacija i vrednost ostalih delova koji su upotrebljivi.). 661. koji je zaprežnim kolima izašao na magistralni put. penzionog. 100/90 od 21. (Vrhovni sud Vojvodine. organizacija za osiguranje dužna je da potpuno naknadi štetu. (Iz presude Vrhovnog suda Vojvodine.

1982. 464/85) 668.OBLIGACIONO PRAVO Lice koje je izvršenjem krivičnog dela nedozvoljenog prekida trudnoće prouzrokovalo smrt bremenite žene. nezavisno od promene vrednosti novca. 2083/81) 673. stav 3. Rev. Rev. odgovara za štetu članovima njene uže porodice. 442/82) Imovinsko stanje štetnika nema značaja za odluku o visini obaveze za naknadu štete. presuda Pž. Organizacija udruženog rada koja usled svoje privredne aktivnosti zagadi rečno korito a otpadnim materijalom zatrpa vodenični jaz te usled toga nastupi šteta na poljoprivrednom dobru u vidu umanjenja prinosa i zbog neaktivnosti vodenice u vidu umanjenja dohotka dužna je da štetu koja prelazi granice razumne štete naknadi vlasniku poljoprivrednog zemljišta i vodenice. Rev. Nema podeljene odgovornosti u slučaju kad vozač mopeda povredi lice koje se kreće trotoarom. (Vrhovni sud Srbije. ako je šteta prouzrokovana krivičnim delom sa umišljajem.09. Rev. ako je bremenita žena pristala da se nad njom izvrši nedozvoljeni prekid trudnoće. Međutim. (Vrhovni sud Srbije. (Vrhovni sud Srbije. onda ono može potraživati naknadu štete od odgovornog lica samo u visini izdataka koje je imalo za popravku. 280/81) . Autotransportna organizacija čije je vozilo oštećeno u saobraćaju krivicom drugog učesnika saobraćaja. Gž. Visina naknade materijalne štete u vidu izgubljene zarade pretrpljene usled neopravdanog zadržavanja u pritvoru. onda ima mesta primeni pravila o podeljenoj odgovornosti. utvrđuje se primenom člana 189. (Vrhovni sud Srbije.285 - 674. . 2252/82 od 02. (Vrhovni sud Kosova. 336/81) 671. (Vrhovni sud Srbije. Zakona o obligacionim odnosima. prema iznosu koji bi oštećeni po redovnom toku stvari ostvario da je radio u vremenu lišenja slobode. kao i da otkloni uzročnike nastanka štete. a ne u visini koja bi bila utvrđena prema momentu presuđenja. godine) 670. (Viši privredni sud Srbije. Gzz. jer je trotoar ulice namenjen isključivo za kretanje pešaka a ne i motornih vozila. 672. ima pravo na naknadu kako stvarne štete tako i izgubljene dobiti koju je mogla osnovano očekivati od eksploatacije vozila da ono nije bilo oštećeno. Ako je neko lice pretrpelo materijalnu štetu u visini učinjenih izdataka za popravku oštećene stvari. 217/84) 669.

Tužilja je. zatvorio vrata i krenuo unazad nekoliko metara i stao. bez otvaranja vrata krenuo unapred i zakačio deo tužiljine garderobe. utvrđujući odgovornost za nastanak štetnog događaja. Zbog toga se u konkretnom slučaju imaju primeniti odredbe Zakona o obligacionim odnosima o podeljenoj odgovornosti. onda je odgovorno lice dužno da naknadi celokupnu štetu. Primeni pravila o podeljenoj odgovornosti ima mesta samo ako je i oštećeni svojim ponašanjem doprineo nastanku štete. odnosno njegovoj krivici. 1577/80) 676. (Vrhovni sud Srbije. pokušavajući da mu skrene pažnju na sebe kako bi joj otvorio vrata da naknadno uđe u autobus. Zakona o obligacionim odnosima propisano . ometajući ga pri manevrisanju. U konkretnom slučaju postoji doprinos tužilje od 20% nastanku štete. stav 1. te ga tako omete u započetoj radnji isparkiravanja Iz obrazloženja: U dokaznom postupku prvostepeni sud je utvrdio sledeće: dana 19. zbog čega pri odlučivanju o naknadi nastale štete ima mesta primeni pravila o podeljenoj odgovornosti. Prvostepeni sud je. nameravajući da uđe u autobus koji je. pre nego što je ona stigla do njega. Ako oštećenik ovog doprinosa u nastavku štete nema. Rev. već samo deo štete koji se može pripisati njegovoj nedozvoljenoj radnji. koji je zatvorio vrata i krenuo sa svog stajališta-polazišta. Odredbom člana 192. Vozač je. misleći da je autobus stao da bi njoj otvorio vrata da uđe. lupala na vrata vozaču. Pogrešan je ovaj stav prvostepenog suda. 677.03.godine došlo je do saobraćajne nezgode tako što je tužilja. pokušala nepropisno da uđe u autobus van mesta određenog za prijem putnika. 678.286 - . nakon prijema putnika i polaska autobusa. međutim. Zbog toga je ona pala i povredila se.OBLIGACIONO PRAVO Za pravilnu primenu materijalnog prava u sporu radi naknade štete od značaja je ponašanje oštećenog. 81/80) Neprilagođena vožnja motornog vozila i neobazrivo kretanje pešaka na kolovozu predstavljaju propuste oba učesnika u saobraćaju. Putnik doprinosi nastanku štete svojim pokušajem da naknadno uđe u autobus. Rev. (Vrhovni sud Srbije. Rev. (Vrhovni sud Srbije. jer u prisustvu doprinosa oštećenog u nastanku štetnih posledica. 336/81) 675.2004. ustanovio da u tom smislu u konkretnom slučaju nema doprinosa tužilje. štetnik ne bi bio dužan da naknadi celokupnu štetu. radi eventualne primene pravila o podeljenoj odgovornosti. tako što je dotrčala do autobusa koji je započeo radnju isparkiravanja i. dotrčala do prednjih zatvorenih vrata i na ista lupala vozaču. a on se ogleda u činjenici da je ona.

ne može biti isključena zbog veće brzine kretanja putničkog vozila tužioca. Iz obrazloženja: Sud može na zahtev oštećenika za ubuduće povećati rentu. Rev.287 - . ima pravo samo na srazmerno smanjenu naknadu. Zakona o obligacionim odnosima. Iz tih razloga je prvostepenu presudu valjalo preinačiti.06. godine) POSEBNO O NAKNADI MATERIJALNE ŠTETE U SLUČAJU SMRTI. time se zanemaruje smisao povrede izričite norme iz člana 50.01. čija je krivica relevantna u smislu prouzrokovanja saobraćajne nezgode. čime se samo smanjuje istovremena obaveza štetnikove naknade potpuno integralne štete čija je krivica relevantna u smislu prouzrokovanja saobraćajne nezgode. (Presuda Okružnog suda u Novom Sadu.2006. koji je vozio prekomernom brzinom. Iz obrazloženja: Nije osnovan navod revizije da je do saobraćajne nezgode došlo isključivom krivicom vozača putničkog vozila. Gž. U tom smislu. Jer. srazmerno doprinosu oštećenog u odnosu na ukupan obim štete utvrđene na dan veštačenja. bilo da bude veća nego što bi inače bila).OBLIGACIONO PRAVO je da oštećenik koji je doprineo da šteta nastane ili da bude veća nego što bi inače bila. Prekoračenje brzine kretanja vozača putničkog vozila može se smatrati samo njegovim učešćem u vlastitoj šteti (bilo njegovim doprinosom da šteta uopšte nastane. obavezujući tuženog da tužilji naknadi srazmeran deo štete imajući u vidu njen doprinos nastanku štetnog događaja.član 196. a može je i na zahtev štetnika smanjiti ili ukinuti.2006. TELESNE POVREDE I OŠTEĆENJA ZDRAVLJA (Čl. Oštećeni. čija je krivica relevantna u smislu prouzrokovanja saobraćajne nezgode. godine) 679. 5201/05 od 07. Odgovornost tuženog. . Zakona o osnovama bezbednosti saobraćaja na putevima . može tražiti povećanje rente samo od dana podnošenja tužbe. Odgovornost tuženog. kome je vansudskim poravnanjem dosuđena renta zbog telesne povrede i izgubljene radne sposobnosti. potrebno je preinačiti obe presude nižestepenih sudova u pogledu visine dosuđene naknade štete.vozač je dužan da propusti sva vozila koja se kreću putem sa prvenstvom prolaza na koji se uključuje. stav 4. Zakona o obligacionim odnosima) 680. 193 – 197. (Presuda Vrhovnog suda Srbije. ako se znatnije promene okolnosti koje je sud imao u vidu prilikom donošenja ranije odluke . 2129/04 od 26. ne može isključiti činjenica da se putničko vozilo tužioca kretalo brzinom većom od propisane.

1997.1995. i to kao jedinstvena suma. godine ). može se.11.1993.08.2001.2004. jer se radi o izmeni pravnosnažne sudske odluke odn.prema utvrđenom činjeničnom stanju .07.08. te se obavezao da će od 01. tužilac kome je vansudskim poravnanjem dosuđena renta zbog telesne povrede i izgubljene radne sposobnosti može da traži povećanje rente samo od dana podnošenja tužbe.12. ali ukupan obim štete za to proteklo vreme je poznat i dospeo. počev od 01. 2144/11 od 01. Do donošenja prvostepene presude postoji samo izgubljena zarada.2004.06. godine tužiocu je dosuđena naknada štete u vidu razlike između ličnog dohotka koji bi ostvarivao na svom ranijem radnom mestu vozača i ličnog dohotka koji tada ostvaruje na radnom mestu servisera za period od 01. Za vreme donošenja presude naknada štete nema oblik rente. godine do 03. povisiti samo od dana podnošenja tužbe. već jednokratnog iznosa ( jedinstvene sume ).00 dinara. godine jedinstvenu sumu. Ukoliko je reč o naknadi štete po osnovu izgubljene zarade. godine. godine.05.07. godine.09. a pravilno dosudio rentu počev od podnošenja tužbe. kojom je uređen odnos između oštećenog lica i štetnika. Iz tih razloga pravilno je prvostepeni sud odbio deo eventualnog tužbenog zahteva tužioca za isplatu rente za period pre podnošenja tužbe ( od 16.11.1996. 16. odgovorno lice dužno je da mu plaća određenu novčanu rentu kao naknadu za tu štetu . koja može biti različita u različitim vremenskim periodima.2011. Renta je naknada u novčanom obliku. godine u jedinstvenom iznosu.07. godine) 681. dok za to postoje zakonski uslovi. tužiocu isplaćivati mesečnu rentu.07. u konkretnom slučaju vansudskog poravnanja.1995. kako je to već navedeno.05. te je određeno da. u unapred utvrđenim iznosima. godine u iznosima i sa zakonskom zateznom kamatom kako je to naznačeno u prvostepenoj presudi.1997.2005. Poravnanjem od 09.1993.1995. stav 2.54 dinara. zbog promenjenih prilika. godine pa do 31. godine do 03. godine pa nadalje.07. Od tada tuženi je tužiocu na ime rente isplaćivao mesečno iznos od 733.1993.2005. godine tuženi se obavezao da tužiocu isplati na ime razlike ličnog dohotka za period od 12. (Iz Presude Apelacionog suda u Novom Sadu. . Presudom na osnovu priznanja od 09.OBLIGACIONO PRAVO Ako povređeni zbog potpune ili delimične nesposobnosti za rad gubi zaradu.1994.07.član 195.01. čiji ukupan iznos nije poznat u vreme odlučivanja o tužbenom zahtevu. Pravilno je prvostepeni sud primenio materijalno pravo kada je delimično usvojio eventualni tužbeni zahtev tužioca i tužiocu dosudio na ime povećanja rente iznose kako je to navedeno u izreci prvostepene presude ili ukupan iznos za period od 16.1997. Naknada štete u vidu novčane rente može se dosuditi samo za štetu koja postoji u momentu donošenja sudske odluke pa u buduće. godine do 15.741. mesečna renta pravnosnažno dosuđena oštećenom. Pravilno je prvostepeni sud utvrdio visinu rente za dosuđeni period od 16. a ne i za ranije pretrpljenu štetu koja se dosuđuje u jednokratnom iznosu. tuženi plaća tužiocu rentu u mesečnom iznosu. dok za to postoje zakonski uslovi.288 - . kao naknada štete zbog izgubljenog gubitka zarade. godine tužiocu je dosuđena razlika ličnog dohotka za period od 01.05.2004. Zakona o obligacionim odnosima. Gž. Tužilac je . Naime. a koja se plaća periodično.2004. godine od 73. godine do 01. Pravnosnažnom presudom od 07. godine pa ubuduće.09. a kako to pravilno zaključuje prvostepeni sud.povređen u saobraćajnoj nezgodi 1981. godine do 31.08. Prema tome. prilikom odlučivanja nužno je obaviti odgovarajuće veštačenje.

07. a pri tom ceneći i zanimanje tužioca. između ostalog. Na osnovu procenta umanjenja opšteživotne aktivnosti. godine) 682. kojim se ovaj veštak izjasnio da je umanjenje opšte radne sposobnosti tužioca iznosilo 35%. zatim.2006. mora oduzeti zbir svih primanja koja su tužioci dobijali zbog smrti dužnika izdržavanja (porodična invalidnina kao i porodična penzija.2009. koje je u momentu udesa bilo osigurano kod tuženog i isti je osuđen na kaznu zatvora pravnosnažnom presudom nadležnog Opštinskog suda. Gž. (Iz Rešenja Apelacionog suda u Kragujevcu.2010. Nezgodu je izazvalo imenovano lice teretnim vozilom. dosudio pravičnu novčanu naknadu za sporni vremenski period od 01.289 - . I prema stavu ovog suda. kao putnik u autobusu u kome se nalazio u svojstvu klupskog lekara fudbalskog kluba. ukoliko je tužiocima isplaćivana u spornom vremenskom periodu). pitanje radne sposobnosti spada u domen specijaliste medicine rada. Od ovih činjenica zavisi osnovanost tužbenog zahteva.1997. Iz obrazloženja: Šteta zbog izgubljenog izdržavanja odmerava se s obzirom na sve okolnosti konkretnog slučaja a iznos naknade štete ne može biti veći od onog što bi oštećeni dobijao od poginulog da je ostao u životu . koju je prvostepeni sud utvrdio preko veštaka medicinske i finansijske struke. odnosno veštaka ortopeda od 16.08. Ako je izdržavanje izgubljeno zbog smrti davaoca izdržavanja. godine do 31. kao vidova materijalne štete. 2436/06 od 01. Zakona o obligacionim odnosima. prvostepeni sud je utvrđivao pravo tužioca na dosuđenje rente.da bi prvostepeni sud meritumom pravilno odlučio odn.11.2004. kao i visina tužbenog zahteva u odnosu na dosuđenje rente. mora poći od izdržavanja koje bi tužioci ostvarivali da štetnog događaja nije bilo. da je ocenu radne sposobnosti tužioca u prvostepenom postupku. koja je nužna radi utvrđivanja prava na rentu. Od tog iznosa. Gž. mogao da izvrši isključivo veštak specijalista medicine rada.1998. (Iz Rešenja Okružnog suda u Novom Sadu. Iz prvostepene presude uočava se da je sud kod odlučivanja o dosuđenju izgubljene zarade i rente. godine. Žalbom tuženog se osnovano ističe.11. šteta od tog gubitka ne može biti veća od onoga što bi oštećeni dobijao od poginulog da je on živ. 1435/10 od 04. kao i da li svoj dosadašnji posao uopšte može da obavlja. U svakom drugačijem slučaju.03.03. obavio veštačenje sa veštakom ortopedom i preko ovog veštaka i veštaka psihijatra utvrdio da je umanjenje opšteživotne aktivnosti kod tužioca 35%.OBLIGACIONO PRAVO Iz obrazloženja: Iz utvrđenog činjeničnog stanja proizilazi da Tužilac je povređen u saobraćajnoj nezgodi. a da je ovu činjenicu utvrđivao veštak ortoped. a postoji u spisima dopunsko veštačenje obavljeno preko istog veštaka. Radi se. Znači . o posebnom vidu materijalne štete koja svoj osnov ima u činjenici smrti dužnika izdržavanja. godine) . Zbog zadobijenih povreda tužilac je pretrpeo nematerijalnu i materijalnu štetu. koja se dogodila 19.član 194. dakle. za koje poslove. godine. dosuđeni iznosi suprotstavljaju se društvenom cilju koji se ovom vrstom novčane naknade želi postići. koji prema pravilima svoje struke utvrđuje da li radna nesposobnost postoji i u kom stepenu. a iste nisu utvrđene u prvostepenom postupku. godine. odnosno čime se on bavi. stav 2.

M. jer predstavlja razliku u zaradi.8. godine. niti utvrđuje da li je i na koji način došlo do promenjenih okolnosti. Sud otuda nalazi da tužilac ima pravo na rentu zbog smanjene radne sposobnosti.11. obavezan DD za osiguranje "D. Istom presudom izmenjena je presuda Opštinskog suda u G. Uobičajeni troškovi sahrane su troškovi ukopa. Glavna Filijala Č. (Rešenje Okružnog suda u Čačku.11. kao i troškovi podizanja nadgrobnog spomenika i pomena . za ubuduće povećati rentu. Ona se izražava kao razlika u zaradi koja nastaje zbog umanjenja radne sposobnosti oštećenog. a na šta se i žalbom tuženog osnovano ukazuje.. niti se može obračunavati revalorizacijom. Gž." B.6. niti se može obračunavati revalorizacijom tog iznosa.2007. ali samo ako se znatno promene okolnosti koje je sud imao u vidu prilikom donošenja ranije odluke. Ovakav zaključak prvostepenog suda ne može se prihvatiti.200. odredbom člana 196. br.2. koje bi dale za pravo sudu da primeni odredbe člana 196. godine. godine. i konstatuje da je. (Rešenje Okružnog suda u Beogradu Gž. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud u obrazloženju osporene presude konstatuje da je presudom istog suda P. Stoga sud utvrđuje samo visinu rente i to na osnovu izveštaja uprave prihoda od 11. a počev od 21.1992. tužbeni zahtev osnovan. odnosno iz koje potiče njegova porodica koja snosi te troškove. koja nastaje zbog umanjenja radne sposobnosti oštećenika. 497/91 od 26. a na šta mu je i u toku postupka od strane tuženog ukazivano.290 - .2004. br. ZOO predviđeno je da sud može. Zakona o obligacionim odnosima. Naime. godine pa ubuduće. da se određuje prema visini izgubljene zarade i da se mora dokazati i to putem veštačenja. da tužiocu na ime rente zbog smanjene radne sposobnosti plaća mesečno iznos od 29. na osnovu utvrđenog. godine.1992.01.1994. nakon što je izvršena revalorizacija iznosa od 1. podizanja nadgrobnog spomenika i pomena – ali samo u razumnoj meri. ZOO i rentu promeni.OBLIGACIONO PRAVO 683. ili je može na zahtev štetnika smanjiti ili ukinuti.00 dinara. 96/94 od 31.10. br. U konkretnom slučaju prvostepeni sud ne utvrđuje koje su okolnosti postojale u vreme donošenja ranije odluke. 1293/2007 od 10. Renta se određuje se prema visini izgubljene zarade i mora se dokazati putem veštačenja jer predstavlja naknadu materijalne štete zbog smanjene radne sposobnosti oštećenog. a nije. 96/94 od 31. 497/91 od 26.1994.80 dinara. pa nije. godine) . Iz obrazloženja: Uobičajene troškove sahrane čine samo oni troškovi koji su neophodni za ukop pokojnika u skladu sa merilima i shvatanjima sredine iz koje pokojnik potiče. koju je stekao presudom istog suda P. P.2007. 549/06 od 25. Osnovano stoga tuženi u žalbi ukazuje da je renta materijalna šteta. br.2007. godine. i odlučuje kao u izreci presude pod jedan. a koja je izmenjena presudom P.8. a shodno članu 196..ali samo u razumnoj meri. na zahtev oštećenika. jer nema nijednog razloga o odlučnim činjenicama. godine) 684.

nije bila priznata pismenim sporazumom stranaka ni pravosnažnom sudskom odlukom. 686. Gž. određene inekcije. po računima. Kod ovakvog stanja stvari pravilnom primenom materijalnog prava Okružni sud nalazi da je neosnovan tužbeni zahtev tužilja po navedenom osnovu jer se u smislu čl. br. 568/03 od 30. 846/05 od 30. ZOO-a. ali u docnji. a tuženi kao kupac platio cenu po računima. Pravo na naknadu štete u vidu novčane rente za izdatke povodom tuđe nege i pomoći pripada samo oštećenom ako je on u životu i ne prelazi na njegove naslednike. a kod uračunavanja ispunjenja nije izvršeno uračunavanje dospele kamate. pri čemu nije bilo sporno da navedena šteta pok. (Iz presude Okružnog suda u Čačku. Tuženi je račune platio delimično bilateralnom. ZOO-a određuje u obliku novčane rente iz navedenih zakonskih propisa proizilazi zaključak o neprenosivosti prava na naknadu štete za izdatke povodom tuđe nege i pomoći zakonskim naslednicima oštećenih. pravo na naknadu štete u vidu novčane rente usled smrti bliskog lica i usled povreda i oštećenja zdravlja ne može preneti drugom licu pri čemu se po odredbi stava 2.13 dinara. i 337. 336. S. godine) 685. . radi naknade materijalne i nematerijalne štete zbog povreda zadobijenih u saobraćajnoj nezgodi. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je pravilno i potpuno utvrdio sve odlučne činjenice za donošenje odluke u ovoj parnici koja se vodila po tužbi sada pok. B.845. Kamata na neblagovremeno plaćene račune iznosi 338.01. shodno članu 193.291 - . Gž. tada da bi od tuženika osiguravajuće organizacije imala pravo na taj vid materijalne štete. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju parnične stranke su bile u poslovnom odnosu u kojem je tužilac kao prodavac isporučio robu tuženom. br. B.. jer samo ako iznosi po računima nisu refundirani i ti troškovi su bili neophodni.06. godine) 687. Kako se ovde radi o naknadi štete iz člana 195. istog propisa dospeli iznosi naknada mogu preneti drugome ako je iznos naknade određen pismenim sporazumom strana ili pravnosnažnom sudskom odlukom. Odredbe člana 295.2005. sud mora da utvrdi da li je te troškove u vidu refundacije tražila od fonda zdravstvenog osiguranja. koja se u smislu čl. a delimično multilateralnom kompenzacijom i virmanskim uplatama. ZOO-a. ZOO.2003. Zakona o obligacionim odnosima ne isključuju pravo poverioca na isplatu kamate zbog duga isplaćenog od strane dužnika u docnji i to kompenzacijom. (Iz presude Okružnog suda u Valjevu. 198. ima pravo na taj vid materijalne štete od tuženika.OBLIGACIONO PRAVO Kada je tužilja kao posledicu pretrpljenih telesnih povreda trpela i materijalnu štetu jer je kupovala. stav 1. 313. Utvrđeno je da je tužilac umro u toku vođenja parnice te da su tužilje kao njegove zakonske naslednice posle toga preuzimajući parnicu zahtevale naknadu materijalne štete za izdatke povodom tuđe nege i pomoći. 197.

Ova druga sporedna prava mogu biti npr. ZOO. ne gasi se pravo na zateznu kamatu ako je nastala i ista se može obračunati i utvrditi kao samostalno potraživanje. ZOO. verovatnom trajanju života oštećenog i uz odbitak odgovarajućih kamata. Zbog toga oštećeni ima pravo da zahteva potrebno obezbeđenje za isplatu rente. zaloga i druga sporedna prava. Prev.12. određivanjem rente u mesečnim iznosima ne bi bili zaštićeni interesi oštećenog. tj. dok se oštećenim novcem štetnika koristi pre dospelosti obaveze. Zatezna kamata u slučaju prestanka glavne obaveze prestaje samo teći. (Vrhovni sud Srbije. stav 3. ugovorna kazna. U određenim slučajevima. zarada od prekovremenog rada. zbog čega Zakon o obligacionim odnosima dopušta mogućnost da se umesto rente isplati jedna ukupna svota – kapitalizirana renta. .2003. ali ona koja je nastala ne može se ugasiti. Oštećeni je ovlašćen da zahteva određivanje kapitalizirane rente ako dužnik ne pruži obezbeđenje koje sud odredi ili iz određenih uzroka (član 188.OBLIGACIONO PRAVO Predmet tužbenog zahteva je isplata kamate na neblagovremeno plaćene račune za isporučenu robu tuženom. Ravnomernost u isplatama rente štiti interes oštećenog jer mu omogućava da svoje potrebe svakodnevno namiruje. Pod zaradom se podrazumeva svaka imovinska korist koja se postiže radom. jer bez potraživanja glavnog duga nema ni kamate. pa stoga izračunavanje visine štete u ovakvom slučaju treba poveriti veštaku aktuaru. kao sporednog potraživanja. Kapitalizirana renta se dobija tako što se mesečna renta množi brojem meseci verovatnog trajanja života oštećenika i od tog iznosa odbiju diskontne kamate. Član 188. kapara. koji zbog potpune ili delimične nesposobnosti za rad. kod zatezne kamate. kaucija. Verovatno trajanje života oštećenog utvrđuje se zavisno od pola. ZOO). te u slučaju da novčana obaveza prestane ispunjenjem. Međutim. 138/03 od 04. stav 2. Naknada štete zbog smanjene radne sposobnosti se po pravilu dosuđuje u vidu mesečne rente.292 - . Iz obrazloženja: Odredbom člana 195. rezultata popisa stanovištva o prosečnom životnom veku stanovništva itd. i 5. dok se ne plati glavni dug. Naime. osim ako to prema okolnostima slučaja ne bi bilo opravdano (član 188. karakteristično je da ista nastaje kada dužnik padne u docnju sa ispunjenjem novčane obaveze i praktično se uvećava do ispunjenja obaveze. stav 4. odnosno odgovorno lice unapred plaća naknadu štete i ne može se koristiti tim novcem. Kapitalizirana renta je naknada buduće štete koja se. već postaje samostalno potraživanje i može se posebno utuživati. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da se prestankom glavne obaveze gase jemstvo. stanja zdravlja. 4.godine) 688. zarada od radne delatnosti koja mu je donosila izvesne prihode. životnog veka njegovih predaka. odustanica. Da bi se utvrdila visina kapitalizirane rente potrebno je stručno znanje kojim sud ne raspolaže. štetnik. propisano je da je odgovorno lice dužno povređenom. st. gasi se za ubuduće. Odredbom člana 195. u zakonom određenim slučajevima plaća u ukupnom iznosu i čiju visinu izračunava veštak aktuar. je propisao da se visina ukupne svote (kapitalizirana renta) utvrđuje prema visini rente. Iz navedenog propisa ne proizlazi da se prestankom glavne obaveze gasi i kamata. Kamata jeste po načinu nastanka sporedno potraživanje. Pravo na kamatu ne može prestati ni samo zbog toga što je glavni dug plaćen i ugašen prebijanjem. plaćati određenu novčanu rentu kao naknadu za ovu štetu. Kamata se uopšte ne pominje. stav 2. redovna zarada iz radnog odnosa. Kapitalizirana renta je naknada buduće štete koja se u zakonom određenim slučajevima plaća u ukupnom iznosu. ZOO). gubi zaradu.

Iz obrazloženja: Osnovano se u reviziji ističe da je u postupku učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 354.) ZPP jer u pogledu odlučnih činjenica nižestepene presude ne sadrže jasne razloge zbog kojih se njihova pravilnost ne može sa sigurnošću ispitati. Rev. u vezi člana 186. godine pa ubuduće. prvostepeni sud je tužiocu na ime izgubljene zarade za vreme sprečenosti za rad (to vreme se ne precizira u izreci) dosudio 1. (Vrhovni sud Srbije. godine) 689. ZOO. U konkretnom slučaju sudovi nisu utvrdili vreme lečenja tužioca niti precizno utvrdili izgubljenu zaradu u tom periodu.10. Rev. odgovorno lice dužno je plaćati povređenom određenu novčanu rentu kao naknadu za tu štetu. visina kapitalizirane rente je morala biti utvrđena veštačenjem putem veštaka aktuara. tačka 13. pa je preuranio sa zaključkom da tužilac ima pravo na kapitalizirani iznos rente. godine) . Naime.2002. U ponovnom postupku tužilac će urediti tužbu na osnovu člana 109. Takođe. ZPP i izvršiti razgraničenje između izgubljene zarade za protekli period do momenta presuđenja i buduće izgubljene zarade (rente). 195. stav 2. ili su mu mogućnosti njegovog daljeg razvijanja ili napredovanja uništene ili smanjene. II 1017/02 od 09.2000. Po članu 195. Kako se vreme nesposobnosti za rad ne navodi ni u izreci a ni u obrazloženju to proizilazi da je i izgubljena zarada u fiksnom iznosu.04.293 - . ZOO. (sada tačka 14.1993. stav 1. stav 4. Takođe sud je tužiocu na ime rente dosudio 100 dinara počev od 20. dužan je da naknadi troškove oko lečenja i druge potrebne troškove u vezi sa tim. S obzirom da je tužilac zadobio tešku telesnu povredu 20. a ne i za ranije pretrpljenu štetu koja se dosuđuje u jednokratnom iznosu. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije u Beogradu. Iz navedene odredbe proizilazi da se naknada štete u vidu novčane rente može dosuditi samo za štetu koja postoji u momentu donošenja sudske odluke pa ubuduće. a ne i za ranije pretrpljenu štetu koja se dosuđuje u jednokratnom iznosu.3. stav 2. po čl. godine). i 5. Naknada štete u vidu novčane rente može se dosuditi samo za štetu koja postoji u momentu donošenja sudske odluke pa ubuduće. ZOO ako povređeni zbog potpune ili delimične nesposobnosti za rad gubi zaradu ili su mu potrebe trajno povećane. sud je propustio da utvrdi okolnosti iz člana 188. Naime. kao i zaradu izgubljenu zbog nesposobnosti za rad za vreme lečenja.300 dinara. a i renta dosuđena za isti vremenski period pa su obe naknade kumulirane što je suprotno članu 195. ZOO ko drugome nanese telesnu povredu ili mu naruši zdravlje. avgusta 1993. 2003/99 od 06. godine nejasno je zbog čega se materijalna šteta (renta) zbog nesposobnosti za rad dosuđuje za raniji period (počev od 20. Međutim. Prvostepeni sud je suprotno postupio jer je i štetu pre presuđenja dosudio u vidu mesečne rente a ne u jednokratnom iznosu.OBLIGACIONO PRAVO Prvostepeni sud je utvrdio da tužilac u kući ima stolarsku radionicu i da je do povređivanja obavljao van radnog vremena stolarske radove i ostvarivao zaradu i pravilno zaključio da tužilac ima pravo na naknadu izgubljene zarade zbog nesposobnosti za poslove KV stolara na obavljanju dopunske delatnosti. marta 1993.

(Iz rešenja Okružnog suda u Požarevcu. Ko drugom nanese telesnu povredu dužan je naknaditi mu zaradu izgubljenu zbog nesposobnosti za rad za vreme lečenja.09. (Pravno shvatanje sa sednice Građanskog odeljenja Vrhovnog suda Srbije od 16.1994. (Vrhovni sud Srbije. godine) 694. 6781/97 od 06. Oštećeni ima pravo da povećanje rente traži u celini od bilo kog solidarnog dužnika. ako se znatnije promene okolnosti koje je sud imao u vidu prilikom donošenja ranije odluke. godine) 695.02. Troškovi podušja uzimaju se u obzir pri određivanju naknade štete zbog smrti bliskog srodnika.2.02. . godine) . 695/96 od 10. (Pravno shvatanje sa sednice Građanskog odeljenja Vrhovnog suda Srbije od 16. godine) 690.01. godine) Nužne troškove sahrane sačinjavaju i troškovi pogrebnog ceremonijala. troškovi održavanja groba koji se u skladu sa propisima plaćaju prilikom obezbeđenja grobnog mesta i troškovi podizanja nadgrobnog spomenika. godine) 691.294 - 696.1998. 693.1998. ali ne u kapitaliziranom iznosu i prostim oduzimanjem od pripadajućeg iznosa pravične novčane naknade. kao što je odeća žalosti za pokojnikovog bračnog druga i najbliže srodnike. (Vrhovni sud Srbije. Gž. (Vrhovni sud Srbije. Rev. godine) 692. 230/94 od 17. s tim što se visina naknade određuje prema mesnim običajima.1998. . Pri utvrđivanju visine naknade sporne štete na izloženi način ima se raspraviti i da li je oštećeni smanjio štetu radom kod drugog poslodavca ili na drugi način (pravilna primena materijalnog prava u vezi člana 192. (Vrhovni sud Srbije.1. 3578/98 od 02. Rev.09. 567/98 od 17.1996. . uključujući i druge uobičajene troškove vezane za sahranu. Sud može na zahtev oštećenika za ubuduće povećati rentu a može je na zahtev štetnika smanjiti ili ukinuti. Visina naknade štete izgubljene zarade ima se utvrditi prema visini zarade koju bi oštećeni ostvario u svakom mesecu spornog perioda i to u valorizovanom iznosu do dana veštačenja. Na tako utvrđen iznos naknade oštećenom pripada i tražena zatezna kamata od dana veštačenja do isplate.02. troškovi uređenja groba neposredno posle sahranjivanja. Rev.05.1998.1998. ZOO).OBLIGACIONO PRAVO Pri utvrđivanju visine pravične novčane naknade za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti uzima se u obzir (cena zajedno sa drugim okolnostima) i naknada (invalidnina) za telesno oštećenje koju oštećeni prima po propisima o invalidskom osiguranju.

ako bi se s obzirom na pokazani rezultat uspeha u školi pre povređivanja.1989. ZOO.05. godine) 697. (Načelni stav zauzet u Saveznom sudu. 499/88) . 113/92 od 13. godine) 698. pored ostalog. (Iz presude Vrhovnog suda Vojvodine. 2984/90) 699. 195. te da li je visina tih troškova u granicama prosečnih troškova sahrane u mestu sahranjivanja.295 - 701. 24. 1915/93 od 29. kao i troškove uređenja groba neposredno posle sahranjivanja.12. (Vrhovni sud Vojvodine. Oštećeni nema pravo na troškove rehabilitacije ako se rehabilitacijom njegovo zdravstveno stanja ne bi poboljšalo.02. Naknada za nadgrobni spomenik može se dosuditi i kada tužilac učini verovatnim da će spomenik podići. prinudnim propisima ili moralu socijalističkog samourpavnog društva ili da je učinjen u drugom cilju. ZOO. sačinjavaju i troškove pogrebnog ceremonijala uključujući i druge uobičajene troškove vezane za sahranu. (Okružni sud u Subotici.1991. . Prilikom odlučivanja o zahtevu za naknadu troškova sahrane sud će voditi računa da li su učinjeni troškovi u skladu sa mesnim običajima i dužnim pijetetom prema umrlom. troškovi održavanja groblja koji se u skladu sa propisima plaćaju prilikom obezbeđivanja grobnog mesta i troškovi podizanja nadgrobnog spomenika. Zato se naknađuju kao troškovi sahrane oni koji su vezani za učešće sveštenika u pogrebnoj cermoniji i druga verska obeležja isto kao i troškovi vezani za uobičajenu ateističku ceremoniju. 1074/88) Kao uobičajeni troškovi sahrane umrlog u smislu člana 193. (Vrhovni sud Vojvodinee. Uobičajene troškove sahrane usmrćenog lica u smislu člana 193. a koja su takođe doprinela da on zbog smanjene radne sposobnosti bude preveden u invalidsku penziju. godine) 700. Rev. Prilikom odlučivanja o zahtevu za naknadu uobičajenih troškova sahrane. 702. i izdaci za jelo i piće koje se služi na dan sahrane prisutnim za groblje i kući umrlog u skladu sa mesnim običajima. Gž. st. Rev. pod uslovom da ti izdaci budu u razumnoj meri. u smislu člana 193. Rev. Zakona o obligacionim odnosima.1994. pored nužnih troškova. Oboljenja oštećenog koja nisu prouzrokovana njegovim povređivanjem u saobraćajnoj nezgodi. ne uzimaju se u obzir kod određivanja visine naknade štete. odeće žalosti i za njegovog bračnog druga i najbliže srodnike. 2. Zakona o obligacionim odnosima smatraju se. a ne radi ispoljavanja dužnog pijeteta prema umrlom. br. (Vrhovni sud Srbije. stav 1. Neće se dosuditi naknada troškova za onaj vid ceremonijala za koji se oceni da je protivan Ustavom uređenim načelima društvenog uređenja. sa sigurnošću moglo očekivati da bi sa uspehom završila likovnu akademiju i to od vremena kada bi se to i ostvarilo.OBLIGACIONO PRAVO Oštećena ima pravo na naknadu štete (izgubljene zarade) po odredbama čl. Rev. nije relevantno da li je pokojnik sahranjen po verskom ili ateističkom ceremonijalu.

kao i pravno pravilo građanskog prava koje je primenjeno u vreme nastanka štetnog događaja. stav 2. 1799/85) 706. a ne prema stvarno učinjenim troškovima. pa stoga porodica ima pravo na naknadu tih troškova u skladu sa čl. Gž. roditeljima pripada pravo na naknadu štete zbog izgubljenog pomaganja neovisno o tome da li bi i inače po Zakonu o braku i porodičnim odnosima imali pravo tražiti izdržavanje. Zakona o obligacionim odnosima odgovorno lice dužno je da naknadi štetu licu kome je zbog telesne povrede i narušenja zdravlja radna sposobnost potpuno ili delimično smanjena. ZOO spadaju i troškovi daće. a koji ne može biti veći od onoga što bi oštećeni dobijao od poginulog da je ovaj ostao u životu. (Vrhovni sud Vojvodine. ZOO. (Vrhovni sud Srbije. (Vrhovni sud Srbije. (Vrhovni sud Srbije. U skladu sa čl. koja su povređenom pružala negu i pomoć. venca u razumnim granicama. crnine. 152/86) 704. naknada se određuje prema troškovima podizanja nadgrobnog spomenika uobičajenih u sredini gde je pokojnik sahranjen. Rev. 784/85) 707. kao i troškovi podizanja nadgrobnog spomenika uobičajenog u sredini pokojnika. stav 1. da osnov za ostvarenje prava na naknadu ovog oblika materijalne štete postoji samo ako se utvrdi da povređeni usled pretrpljenih povreda i narušenja zdravlja ne može da ostvaruje zaradu koju je ostvarivao do povrede. već je dovoljno da se prikaže predračun troškova za podizanje nadgrobnog spomenika. čiji se iznos odmerava s obzirom na sve okolnosti slučaja. Rev. Ovu zakonsku odredbu. 1293/85) .OBLIGACIONO PRAVO Kad je utvrđeno da je poginuli sin redovno pomagao roditelje. . 195. 940/87) 703. Rev.296 - 708. Rev. Uobičajene troškove sahrane po članu 193. 818/85) 705. (Vrhovni sud Vojvodine. a ne i trećim licima. treba tumačiti tako. 194. (Okružni sud u Kragujevcu. ako je on u životu. odnosno zaradu koju bi ostvarivao da je zdrav i da mu nije smanjena radna sposobnost. Rev. Visina izgubljenog izdržavanja se prema članu 194. Pri određivanju visine troškova nadgrobnog spomenika nije od presudnog značaja da li je nadgrobni spomenik već podignut. Polaganje porodičnog venca poginulom predstavlja izraz pijeteta njegove porodice. Pravo na naknadu štete za izdatke povodom tuđe nege i pomoći pripada samo oštećenom. Zakona o braku i porodičnim odnosima naknađuje plaćanjem novčane rente. Za pravo na ostvarivanje naknade štete po ovom osnovu nema značaja činjenica što su trošovi života uvećani. a ne s obzirom na utvrđeni stepen smanjene radne sposobnosti. ako povređeni zbog toga trpi štetu u vidu izgubljene ili smanjene zarade.

kojima bi pokrivao potrebe lica koja je izdržavao. da je u životu. vrstu poljoprivrednih poslova kojima se bavi i način na koji te poslove obavlja. (Vrhovni sud Srbije. Pri utvrđivanju naknade štete koju neko trpi zbog izgubljenog izdržavanja. bio deljen na jednake delove između poginulog lica i lica koja je on bio dužan da izdržava. kao i način trošenja tih prihoda na članove domaćinstva i samog poginulog. zatim sastav njegovog domaćinstva. posle smrti svog supruga ostvarila porodičnu penziju u većem iznosu od novčanog iznosa koji bi joj poginuli suprug davao na ime izdržavanja da je u životu. U takvom slučaju uvek se mora utvrditi šta bi poginuli. 1047/85) 709. . (Vrhovni sud Srbije. u vidu razlike između ostvarene porodične penzije i novčanog iznosa koji bi poginuli. Visina šteta zbog izgubljene zarade za vreme lečenja i bolovanja utvrđuje se prema stvarnom gubitku u zaradi oštećenog lica. Rev. U postupku pred sudom može se utvrđivati i da li je poginuli za života ostvarivao. koji je poginuli ostvario. Rev. I individualnom poljoprivrednom proizvođaču pripada pravo na naknadu štete zbog smanjene radne sposobnosti. (Vrhovni sud Srbije. može se izvesti zaključak da li i u kojoj visini izdražvanja lica trpe štetu zbog izgubljenog izdržavanja. sa ostvarenom porodičnom penzijom lica koja je on izdržavao. odnosno da je ostao u životu. (Vrhovni sud Srbije. može se dosuditi naknada štete zbog umanjene radne sposobnosti tek kada dostigne uzrast potreban za zasnivanje radnog odnosa. bio dužan i mogao da obezbedi na ime izdržavanja tih lica u skladu sa odredbama Zakona o braku i porodičnim odnosima. U takvom slučaju treba utvrditi veličinu i strukturu poseda oštećenika. koje je u vreme nastanka štete bilo maloletno. odnosno za privređivanje. Rev. koji bi odgovarali stvarnim mogućnostima poginulog. Povređenom licu. a ne prema visini zarade u vreme presuđenja. Tek upoređujući te iznose. U slučaju postavljenog zahteva za naknadu šete. sem prihoda iz radnog odnosa. Rev. ne može se poći od zaključka da bi celokupan dohodak.297 - 713. bio u mogućnosti i bio dužan da im daje. imaju pravo na naknadu štete u skladu sa čl. koji se razlikuje od uslova privređivanja u poljoprivredi društvenog sektora. 1952/84) 712. Zakona o obligacionim odnosima. Kad je supruga. nužno je utvrditi uslove privređivanja poljoprivrednika na njegovom imanju. odnosno u kom obimu je takva šteta pokrivena ostvarenom porodičnom penzijom. 194. 722/85) 710. onda su troškovi njenog izdržavanja pokriveni i ona nema pravo da od odgovornog lica potražuje naknadu štete po osnovu izgubljenog izdržavanja. odnosno koja je bio dužan da izdržava. 1255/84) 711. . da je u životu.OBLIGACIONO PRAVO Lica koja su izgubila izdražvanje zbog smrti lica koje ih je izdražavalo. da li bi mogao ostvarivati i druge prihode. kao izdržavano lice.

i tu naknadu štete zbog izgubljenog izdržavanja odgovorno lice je dužno da plaća. da je ostao u životu. Kriterijum za takav zaključak bile bi i odredbe porodičnog zakonodavstva. veštačenjem treba utvrditi da li ona može da obavlja poslove domaćinstva. 194. kao oblika materijalne štete. Zakona o obligacionim odnosima. Rev. 739/84) 715. mogao da ostvari radom i šta bi od ostvarenih prihoda bio u mogućnosti i bio dužan da izdvoji za potrebe izdržavanja lica koja traže naknadu štete po ovom osnovu. . 717. U takvom slučaju sud mora utvrditi iznose izdržavanja koje bi poginuli bio dužan i mogao obezbediti izdržavanom licu u skladu sa odredbama porodičnog zakonodavstva. (Vrhovni sud Srbije. (Vrhovni sud Srbije.OBLIGACIONO PRAVO kao i da li je oštećeni poljoprivrednik u mogućnosti da korišćenjem poljoprivrednih mašina istovremenom organizacijom rada u potpunosti ili delimično otkloni posledice umanjenja radne sposobnosti. makar i uz povećane napore. ima pravo da od odgovornog lica traži naknadu štete koju trpi gubitkom izdržavanja. Rev. (Vrhovni sud Srbije. u postupku koji raspravlja o zahtevu za naknadu štete zbog izgubljenog izdržavanja mora se u prvom redu utvrditi šta bi poginuli. 236/83) 716. Rev. a da bi drugu polovinu davao trećim licima prema kojima ima obavezu izdržavanja. prema tim naslednicima nema pravo na naknadu podnetih troškova za podizanje spomenika. U slučaju potraživanja naknade štete u skladu sa čl. 938/83) Lice koje je poginuli izdržavao. 1752/84) 714. (Vrhovni sud Srbije. po kom osnovu ona ostvaruje pravo na naknkadu štete. Pri tome se ni u kom slučaju ne bi moglo poći od zaključka da bi poginuli samo jednu polovinu svog ličnog dohotka mogao da izdrži za sopstveno izdražvanje. (Vrhovni sud Srbije. Rev. koje propisuju obavezu izdržavanja roditelja i neobezbeđene braće i sestara. nezavisno od činjenice da li je angažovala tuđu radnu snagu. Rev. može se tražiti izmena odluke o dosuđenoj renti. Lice van kruga naslednika. 727/82) . da je u životu. pošto bi povećanja rente za proteklo vreme bilo protivno prirodi ovog oblika naknade štete. bez obzira što lično nije sposoban za obavljanje teških poslova u poljoprivredi. ali samo za ubuduće. ili je na štetu svog zdravlja sama obavljala poslove domaćinstva. ali bez ugrožavanja svog zdravlja. odnosno lice koje je imalo pravo na izdržavanje od poginulog. U takvom slučaju pripadalo bi joj pravo na naknadu štete zbog smanjene radne sposobnosti u visini troškova koje je imala za plaćanje angažovane radne snage. 2099/84) Ako je došlo do znatnijih promena okolnosti pod kojima je dosuđena novčana renta zbog smanjene radne sposobnosti. (Vrhovni sud Srbije. koje je bez saglasnosti pojedinih naslednika podigao spomenik njihovom ostaviocu. Rev.298 - 718. Kada je radna sposobnost domaćice umanjena.

oštećenom pripada pravo na satisfakciju. Rev. koju bi. (Vrhovni sud Srbije. inače. (Vrhovni sud Srbije. ima pravo na naknadu štete od odgovornog lica. po redovnom toku stvari mogao radom da ostvari. kao i licima koja su po zakonu imala pravo zahtevati izražavanje od poginulog u smislu čl. ili mu je radna sposobnost trajno umanjena usled čega ne može da ostvaruje dohodak odnosno imovinsku korist. 93/82) 719. (Vrhovni sud Srbije. Rev. 302. prema cenama u vreme kada su ovi troškovi učinjeni. Zakona o braku i porodičnim odnosima. koja se može sastojati u zahtevu oštećenog za objavljivanje presude na trošak štetnika. njegovoj ukupnoj ličnosti i ponašanju. Umanjenje profesionalne radne sposobnosti od 10%. 288/82) 721. kao i u zahtevu oštećenog da mu štetnik isplati pravičnu novčanu naknadu. (Vrhovni sud Srbije. Rev. ne pripada mu i pravo na naknadu štete zbog smanjene radne sposobnosti. . da nije povređen. pa pošto povređeni dobija naknadu za povećane napore kroz umanjenje životne aktivnosti. Rev. ako usled ovih posledica trpi štetu. Pravo na naknadu štete zbog izgubljenog izdržavanja pripada licima koje je poginuli izdržavao ili redovno pomagao. nema za posledicu gubitak prihoda povređenog radnika. Troškove nastale povodom lečenja umrlog dužno je da naknadi odgovorno lice. 287. 1234/82) 722. 2613/81) . jer se kroz pojačane napore mogu postići isti rezultati rada. ili su mu mogućnosti daljeg razvijanja u struci i napredovanja uništene ili smanjene. Oštećeni ima pravo na naknadu štete zbog smanjene radne sposobnosti ako je usled zadobijenih povreda postao stalno nesposoban za rad. 1143/81) 723. u pravilu.OBLIGACIONO PRAVO U slučaju povrede ljudskog dostojanstva. Rev. kad je presudom utvrđena krivica lica koje je povredilo tuđu ličnost. zatim u zahtevu za ispravku u štampi i u naredbi štetniku da povuče izjavu kojom je povreda učinjena. časti i ugleda. posledicama koje su usled toga nastale kao i o proteku vremena od kada je povreda učinjena. načinu i sredstvu kojim je to učinjeno. (Vrhovni sud Srbije. 1403/82) 720. (Vrhovni sud Srbije. sud će voditi računa o intenzitetu napada na povređeno dobro. Rev. Pri odlučivanju o takvom zahtevu. nezavisno od toga da li je ošgtećeni pretrpeo i materijalnu štetu.299 - 724. Lice čija je profesionalna radna sposobnost umanjena. kao da uopšte nije ni došlo do ovako lakog stepena umanjenja radne sposobnosti. sredini u kojoj oštećeni živi. i čl.

Izgubljena zarada od momentu donošenja sudske odluke pa ubuduće. (Vrhovni sud Srbije. zarada koju bi oštećeni ostvario u momentu donošenja sudske odluke i očekivani gubitak ove zarade u budućnosti – je renta. ali za ubuduće odn. 1093/81) 726. Kada se renta dosuđuje zbog umanjenja obima poslova tj. odn. to je ona zarada koju bi oštećeni ostvarivao u momentu donošenja sudske odluke a koju nije u mogućnosti da ostvaruje. Isplata naknade za štetu koja je već nastupila tj. ako se utvrdi da je bračnom drugu utvrđena porodična penzija kojom je u potpunosti pokrivena šteta koju je trpeo gubitkom izdržavanja od svog bračnog druga. 1730/81) 725. U toj situaciji. Rev. postoji samo ako se utvrdi da povređeni (tužilac) usled pretrpljenih povreda i narušenja zdravlja ne može da ostvaruje prihod koji je ostvarivao do povređivanja tj. u periodu od njenog nastanka do donošenja sudske odluke.OBLIGACIONO PRAVO Armijski dodatak. Rev. Renta je. (Vrhovni sud Srbije. Zakona o obligacionim odnosima treba tumačiti tako da osnov za ostvarenje prava na naknadu štete odn. Presudom kojom je štetnik obavezan da na ime naknade štete plaća rentu bračnom drugu poginulog lica može biti izmenjena i dosuđena naknada ukinuta. koji pripada aktivnom vojnom licu za posebne uslove pod kojima se vrši vojna služba. ako se znatnije promene okolnosti koje su postojale u vreme dosuđenja naknade. Visina dosuđene naknade za tuđu pomoć može se izmeniti na zahtev oštećenika samo za ubuduće. tj. . nasuprot tome. a ne s obzirom na utvrđeni stepen smanjene radne sposobnosti. i 188. (Vrhovni sud Srbije. Iz obrazloženja: Renta i materijalna šteta zbog izgubljene zarade su različite kategorije. predstavlja vid izgubljenog ličnog dohotka i ulazi u pojam štete. izgubljena zarada u momentu donošenja sudske odluke. nema karakter rente već naknade dospele štete zbog izgubljene zarade usled nesposobnosti ili delimične nesposobnosti za rad oštećenog. prihod koji bi ostvarivao da je zdrav i da mu nije umanjena radna sposobnost. Isplata za štetu koja je već nastupila u vreme donošenja sudske odluke nema karakter rente već naknade štete zbog izgubljene zarade od završetka lečenja do donošenja sudske odluke. rente kao oblika materijalne štete. 727. 1500/80) 728. čije je ulaganje neophodno da bi se ostvario prihod koji je ostvarivan pre nastanka štetnog događaja. tada takav izostanak rada ima za rezultat gubitak prihoda u naturalnom obliku. odn. izostanka poslova u poljoprivredi. Imajući to u vidu. Rev. gubitak očekivane zarade ubuduće.300 - . odredbe člana 195. visina rente se utvrđuje prema vrednosti rada trećeg lica.

731. (Vrhovni sud Vojvodine. Licu koje ima pravo na naknadu materijalne štete zbog izgubljene zarade. Okrivljeni koji je pravosnažnom krivičnom presudom oslobođen od optužbe nema pravo na naknadu štete od opštine samo zbog toga što je protiv njega vođen krivični postupak. (Okružni sud u Kragujevcu. Rev. ukoliko renta nije dosuđena u kapitaliziranom iznosu. pod uslovima iz odredbe člana 196. godine) POSEBNO O NAKNADI MATERIJALNE ŠTETE U SLUČAJU POVREDE ČASTI I ŠIRENJA NEISTINITIH NAVODA (Član 198. (Vrhovni sud Srbije. važi pravilo mogućnosti izmene dosuđene naknade. Gzs.OBLIGACIONO PRAVO Utvrđeni stepen smanjene radne sposobnosti ima uticaja na umanjenje životne aktivnosti. 732. (Rešenje Vrhovnog suda Srbije. a radi se o jedinstvenom vidu štete vezane za ličnost oštećenog. 1056/88) .301 - 734. Rev.1989. Pri tome je razumljivo da. Gzz. Rev. bez obzira na eventualne uštede. 65/88 od 27. pripada naknada u punom iznosu koju bi to lice ostvarilo u inostranstvu da nije bilo neosnovano lišeno slobode. ako je nastalo trajnije stanje od radnje kojom se pravo ličnosti povređuje. ličnog i porodičnog života i drugih prava njegove ličnosti. nastale usled prestanka privremenog rada u inostranstvu zbog neosnovanog lišenja slobode. kao što su životni troškovi koje bi oštećeni imao u inostranstvu za to vreme. Rev. 2312/06 od 07.04. (Savezni sud. (Vrhovni sud Srbije. godine) 733. . 3/91) Naknada nematerijalne štete zbog pretrpljenih duševnih bolova zbog vođenja krivičnog postupka i određivanje pritvora pripada samo neposredno oštećenom licu a ne i članovima njegove uže porodice. 1512/90) 729. Zakona o obligacionim odnosima.2007.03. 1742/91) Tuženiku se može naložiti da prestane sa radnjom kojom se povređuje integritet ljudske ličnosti. Zakona o obligacionim odnosima) Pravo na naknadu štete pripada i licu koje je zadržano u pritvoru a krivičnom presudom izrečena mu je kazna uslovne osude u određenom trajanju. 730. 2834/90) Krivično pravna zaštita zbog povrede ugleda ne isključuje i građansko pravnu zaštitu u smislu zahteva za neimovinskom štetom zbog povrede ugleda. te svoj odraz nalazi kroz naknadu nematerijalne štete. (Savezni sud. Gž.

za koju je povredu tužiocu dosuđena pravična naknada. niti su u tekstu date netačne ili neproverene informacije. Rev. Licima koja su pod punim imenom i prezimenom pomenuta u novinskom tekstu kao primer nesavesnih podstanara ne pripada pravo na naknadu nematerijalne štete zbog povrede ugleda ako tekst nije pisan u nameri omalovažavanja. niti da ih isele već godinu dana. upravo iz razloga što se više ljudi javilo sa tim problemima. Rev. (Vrhovni sud Srbije. u dnevnom listu "ĐĐ" od _. Namera objavljivanja spornog teksta bila je da se ljudi na ovaj način upoznaju sa tim šta može da im se desi prilikom izdavanja stana. Zakona o krivičnom postupku obuhvata pored ostalih vidova i štetu zbog umanjenog ugleda pod uslovom da se dokaže ili iz okolnosti slučaja učini verovatnim da je oštećeni zaista takvu štetu pretrpio.20__._. Gž. Neosnovanim lišenjem slobode tužiocu je nanet duševni bol zbog povrede slobode kretanja. 145/81) 736. tačka 1.302 - . 2794/81) NAKNADA NEMATERIJALNE ŠTETE (Čl. Naknada štete licima oslobođenim od optužbe pravosnažnom presudom suda donetom u krivičnom postupku propisana članom 12. (Vrhovni sud Kosova. 738. ne dosuđuje se posebna novčana naknada za pretrpljeni strah. Pri tome se kod dosuđivanja pravične novčane naknade ima uzeti u obzir da je tužilac propustio da u krivičnom postupku traži javno objavljivanje da je neosnovano lišen slobode. 1. i 545. 1730/85) 735. jer je ova povreda nematerijalnih dobara sadržana u povredi ugleda. nego u nameri upozoravanja stanodavaca na neprijatnosti koje mogu da im se dese. Zakona o obligacionim odnosima) 737. 199 – 205. te da namera nije bila da se omalovaže tužioci. godine objavljen je tekst koji govori o nezaštićenosti stanodavaca od podstanara i u kome se navodi da su penzioneri EE i EE1 izdali stan na Dedinju "ozbiljnoj" porodici.OBLIGACIONO PRAVO U slučaju neopravdane osude i lišenja slobode. st. a javnim objavljivanjem toga događaja nanet mu je duševi bol zbog povrede ugleda. Objavljivanjem u sredstvima javnog informisanja o pokretanju krivičnog postupka protiv tužioca za beščasteće krivično delo narušen je ugled tužioca kao radnog čoveka i došlo je do povrede njegove časti. (Vrhovni sud Srbije. koja pretpostavlja trpljenje jakih duševnih bolova u dužem vremenskom trajanju. ali da ne uspevaju da naplate stanarinu. Autorka teksta prenela je na. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju. časti i slobode ličnosti prouzrokovanoj neopravdanom osudom.

U konkretnom slučaju. na osnovu pravilno i potpuno utvrđenog činjeničnog stanja. ističući da novinarka tuženog nije proverila informaciju sa dužnom pažnjom. jer je iste kontaktirala putem telefona.01. Po oceni Apelacionog suda. koja je izdala stan tužiocima. u skladu sa novinarskom pažnjom primerenom datim okolnostima. tužbeni zahtev tužilaca kojim su tražili da se tuženi obveže da tužiocima na ime naknade nematerijalne štete zbog povrede ugleda isplati iznos od 600. Zakona o javnom informisanju. i 81. 80. a da preostali deo teksta ne sadrži netačne. proverom koja je primerena datim okolnostima. istinitost i potpunost. Zakona o javnom informisanju.00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od utuženja do isplate. jer je objavljen novinski članak poznatog autora sa proverenim informacijama. tužilja u ovoj parnici. (Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu.OBLIGACIONO PRAVO vode EE o postupku iseljenja tužilaca iz njenog stana. Prvostepeni sud je odbio njihov tužbeni zahtev. odnosno da je autorka teksta postupala sa dužnom novinarskom pažnjom. kao neosnovan. Zakona o obligacionim odnosima. standard novinarske pažnje iskazan je kroz odredbu člana 3. a da deo koji je uokviren i koji govori o najčešćim tipovima beogradskih podstanara predstavlja uopšteni deo koji se ne odnosi na tužioce.303 - . Sloboda javnog informisanja. a što je dovelo do pogrešne primene materijalnog prava. Naime.000. ni nedopuštene informacije. te da se izdvojeni deo teksta koji govori o najčešćim tipovima beogradskih podstanara ne može odvojiti od glavnog dela teksta sa kojim čini jednu celinu i kao takav stvara utisak o licima koji su predmet glavnog dela teksta. a samo neistinita i nepotpuna informacija može da povredi pravo na identitet i da predstavlja klevetu kao povredu prava na čast i ugled. a povodom objavljivanja ovog teksta razgovarala je i sa portparolom Drugog opštinskog suda u Beogradu i sa tužiocima AA i BB. pa kako tužioci nisu dokazali krivicu novinara i javnog glasila. obvezana da se sa svim licima i stvarima iseli iz spornog stana i da taj stan ispražnjen od lica i stvari preda EE u posed i na dalje korišćenje. jer je sporni tekst zasnovala isključivo na izjavi EE. u vezi sa članom 200. prema kojoj su novinar i odgovorni urednik javnog glasila dužni da pre objavljivanja informacija koje sadrže podatke o određenom događaju. iz iskaza tužilaca AA i BB sledi zaključak da su navodi koji se odnose na njih u tekstu istiniti. Neosnovani su navodi žalbe tužilaca kojima ukazuju da je prvostepeni sud nepotpuno utvrdio činjenično stanje.2011. nisu se stekli uslovi za naknadu nematerijalne štete zbog povrede ugleda tužilaca. tako da nije povređen član 3. Prilikom izrade novinarskog teksta novinarka je poštovala i princip druge strane. uz prisustvo obavezne novinarske pažnje. pobijanom presudom pravilno odbio. prvostepeni sud je. pojavi ili ličnosti s pažnjom primerenom okolnostima provere njeno poreklo. Zbog objavljivanja spornog teksta tužioci su zahtevali naknadu nematerijalne štete zbog povrede ugleda. ostvarena je u skladu sa odredbama Zakona o javnom informisanju. novinar je dužan da pre objavljivanja informacije prethodno proveri da li je ona istinita. U medijskom pravu. Ovo stoga što je izvedenim dokazima pouzdano utvrđeno suprotno. Gž. nije prekršen standard obavezne novinarske pažnje. godine) . Takođe je utvrđeno da je pravnosnažnom presudom AA. Izvedenim dokazima utvrđeno je da se u spornom tekstu ne nalaze neistiniti navodi. da nije pokazala volju da razgovara sa tužiocima na isti način kao i sa EE. a tužioci su protiv takve presude izjavili žalbu. Naime. novinarka tuženog je pre objavljivanja članka koji sadrži podatke o određenim pojavama i ličnostima (tužiocima) proverila poreklo informacija. 3. U konkretnom slučaju. te u potpunosti postupila sa dužnom pažnjom. Zakona o javnom informisanju. Pored toga. 64/11 od 19. s obzirom na to da su u spornom tekstu samo preneti navodi EE i njenog supruga. u konkretnom slučaju nisu se stekli uslovi za naknadu nematerijalne štete iz čl.

Tuženi je dužan da tužiocu nadoknadi na ime nematerijalne štete iznos od 550. na ime pretrpljenih fizičkih bolova iznos od 300. član 277. kada je tužiocu dosudio i kamatu na ovaj iznos.06. Neosnovani su žalbeni navodi tuženog da je iznos na ime naknade nematerijalne štete previsoko opredeljen. počev od dana presuđenja do isplate. povreda radnika (ovde tužioca) . stav 1. te ni njegovog doprinosa u nastanku povrede . tužilac odgovara po osnovu dva pravna osnova: kao imalac opasne stvari.naruženja. Iznos na ime naknade nematerijalne štete utvrđuje se po slobodnoj oceni suda a najviše sudske instance.naruženja 400.2010.09.000. godine do isplate. i pored adekvatnog lečenja kod tužioca su ostale trajne i definitivne posledice pretrpljene povrede. stacionarno.00 dinara.000.OBLIGACIONO PRAVO 739.00 dinara sve sa zateznom kamatom po stopi propisanoj Zakonom o visini stope zatezne kamate. ambulantno. Zakona o obligacionim odnosima.000.00 dinara. Pravilno je utvrđeno da propusta u držanju tužioca nema. Tuženi nije preduzeo odgovarajuće mere zaštite zdravlja i bezbednosti radnika propisane Zakonom o zaštiti na radu. Pravilan je zaključak prvostepenog suda da. nije dato uputstvo za rad sa odgovarajućim merama zaštite na radu za postupak rada na kome postoji povećana mogućnost povređivanja. te mu je umanjena opšta životna aktivnost u obimu koji su utvrdili angažovani veštaci u postupku izvođenja dokaza medicinskim veštačenjem. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je pravilno zaključio da se. prvostepeni sud je pravilno zaključio da je tužilac. na ime pretrpljenog straha i na ime umanjenja estetskog izgleda . Isto tako.2005. i kao poslodavac za štetu zbog povrede koju je tužilac pretrpeo na radu kod tuženog. na ime pretrpljenog straha iznos od 300.00 dinara. više od godinu dana. Zakona o obligacionim odnosima. i član 324. Prvostepeni sud je takođe utvrdio da je tužilac zbog zadobijenih povreda na radu lečen bolnički. usvojivši tužbeni zahtev i našavši da tužiocu pripada novčana naknada nematerijalne štete na ime umanjenja opšte životne aktivnosti. te da su navedeni iznosi u suprotnosti sa kriterijumima za dosuđivanje pravič. stav 2. dogodila zbog više propusta tuženog. Prvostepeni sud je pravilno primenio i član 200. trpeo strah. prilikom provere pravilnosti i zakonitosti odluka po tužbama čiji je to predmet. na ime umanjenja estetskog izgleda .zaposlenog kod tuženog. tužiocu nisu data na korišćenje i upotrebu propisana zaštitna sredstva . u konkretnom slučaju. na ime umanjenja opšte životne aktivnosti iznos od 400.tužilac je bio sprečen da se pomeri sa donje poluforme alata jer se obuća koju je imao na nogama zalepila zbog zagrejanosti ovog alata. Pravilno je primenio i materijalno pravo. za štetu koju je pretrpeo tužilac zbog povrede na radu. vodeći pre svega računa o tome da tako određena naknada treba da pruži satisfakciju licu zbog pretrpljenih duševnih patnji i bolova u svakom pojedinačnom slučaju. čime je objektivno bio sprečen da skloni nogu sa opasnog mesta do momenta kada je klip sišao u kritičan položaj. na osnovu člana 174. na ime pretrpljenih fizičkih bolova.000. počev od 03. pridržavaju se aktuelne sudske prakse u vezi sa limitom i okvirima naknade.000.zaštitne cipele. Zakona o obligacionim odnosima. zbog zadobijenih povreda na radnom mestu. rehabilitaciono i kućno.00 dinara.304 - . godine. duševne bolove i fizičke bolove. To je sve prvostepeni sud utvrdio iz Zapisnika o izvršenom uviđaju Odeljenja inspekcije rada od 22. sve to u smislu člana 200.

U konkretnom slučaju se radi o učešću u tuči. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. Pž. 14175/10 od 05.OBLIGACIONO PRAVO ne naknade.2010. prvostepeni sud pravilno polazi od činjenice da su pravnosnažnom odlukom prvostepenog suda od 06.06.neosnovani su.na nesumnjiv način utvrdio činjenično stanje koje se razlozima žalbe ne dovodi u sumnju niti nude dokazi koji bi ga izmenili. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je . Ovi navodi su bili predmet (pravilne) ocene od strane prvostepenog suda koji je zaključio da je (iako je tužilac službeno lice i ima dužnost da poslove bezbednosti obavlja i kada mu je u obavljanju tih poslova ugrožena sigurnost) u konkretnom slučaju kod tužioca došlo do povrede na radu zbog koje je trpeo bolove i strah i zbog čega je tužena u obavezi da mu naknadi štetu. godine učestvovali u tuči u kojoj je tužiocu naneta teška telesna povreda (prelom kostiju lobanje sa utisnućem delova kostiju čeone regije). Iz obrazloženja: Žalbeni navodi tužene kojima se osporava osnov postavljenog tužbenog zahteva (jer je tužilac za svaku eventualnu štetu koju na radu i u vezi sa radom pretrpi delimično obezbeđen beneficijama . godine) 741. opasnosti i strah koja činjenica je tužiocu bila poznata prilikom stupanja na dužnost) . Kada već to nije učinjeno u krivičnom postupku. Dakle. u kome se nije moglo utvrditi lice koje je direktno nanelo tešku telesnu povredu kao što je slu. te da tužiočev posao podrazumeva određene rizike. naknada nematerijalne štete ima za cilj pružanje satisfakcije licu zbog pretrpljenih duševnih patnji i bolova.305 - .1. Gž 1. te da je prvostepeni sud vezan navedenom pravnosnažnom krivičnom presudom u pogledu krivice. sama pravna priroda učešća u tuči. I pored toga što mu je dužnost da obavlja poslove bezbednosti iako mu je u obavljanju tih poslova ugrožena sigurnost. Naime. 4413/10 od 16. Sva lica koja su učestvovala u jednom događaju u kome se nije moglo utvrditi lice koje je direktno nanelo tešku telesnu povredu istovremeno u građansko-pravnom odnosu podjednako solidarno odgovorna za naknadu štete u punom iznosu oštećenom. radnik Ministarstva unutrašnjih poslova ima pravo na naknadu nematerijalne štete za strah usled povrede na radu.2003. kod koje je naknada ekvivalentna i ima za cilj uspostavljanje stanja pre nastanka štete. podrazumeva da su sva lica koja su učestvovala u jednom događaju.po oceni Okružnog suda .2005. godine) 740. (Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu. šteti po tuženika a samim tim i u odnosu na prvotuženoga. prvostepeni sud nije trebalo da utvrđuje da li je i ko od tuženih više ili manje doprineo nastanku predmetnoga događaja odn. Za razliku od materijalne štete.uvećanim stažom osiguranje koji kao radnik MUP-a ima.06.2011.10. pa se stoga visina naknade utvrđuje po slobodnoj oceni suda. godine tuženi oglašeni krivim zato što su noću između 04 i 05.

02. 1 596/10 od 11.12. tuče i samim tim i nastanku štete. Zakona o radu kada je obavezao tuženog kao poslodavca da tužiocima kao naslednicima sada pokojnog isplati naknadu štete u visini izgubljene zarade i drugih primanja po osnovu rada i da na ime tužioca uplati doprinose nadležnim fondovima. već da stoji sumnja da je to učinilo drugo lice.2007. godine i rešenjem ostavinskog suda od 29. Takođe. prebijanja i prinudnog izvršenja . odredbom propisano je da Potraživanje naknade nematerijalne štete prelazi na naslednike samo ako je priznato pravnosnažnom odlukom ili pismenim sporazumom i pod istim uslovima to potraživanje može biti predmet ustupanja. godine za naslednika na njegovoj zaostavštini oglašeni su tužioci na celokupnoj imovini navedenoj u istom rešenju. Takođe je utvrđeno da u spornom periodu tuženik za tužioca nije uplatio doprinose nadležnim fondovima. Žalbenim navodima ovako utvrđeno činjenično stanje uopšte nije dovedeno u sumnju. ona se nasleđuje bez obzira što nije utvrđena pravnosnažnom odlukom.2008. Gž. godine. 1916/07 od 26. Gž.12. Relevantne odredbe: Naime.2005. U toku postupka prvostepeni sud je na nesumnjiv način utvrdio da sada pokojni u spornom periodu nije nigde radio niti je ostvarivao prihode jer nije bio zaposlen niti je bio osnivač kao ni vlasnik nekog preduzeća ili radnje. istovremeno u građansko pravnom odnosu podjednako solidarni za naknadu štete u punom iznosu oštećenom.306 - .2010. u celini su se pokazali neosnovanim navodi žalbe da tužioci nisu aktivno legimisani za vođenje ovog spora iz razloga što je pravo na zaradu lične prirode i vezano je za ličnost zaposlenog tako da je naknadu mogao ostvariti samo lično radnik koji je trpeo štetu zbog nezakonitog otkaza ugovora o radu i da to pravo nije prenosivo na treća lica. godine kada je potvrđena presudom Okružnog suda od 06. Pravni prethodnik tužilaca – imenovani sada pokojni umro je dana 27. Stoga se svi razlozi žalbe prvotuženog u pogledu toga da on nije bio taj koji je naneo predmetnu povredu tužiocu. Navedenom Presudom prvostepenog suda poništeno je ovo rešenje tuženika i tuženik je obavezan da tužioca vrati u radni odnos i rasporedi na radno mesto na koje je bio zaposlen ili drugo radno mesto koje odgovara njegovoj stručnoj spremi. Po stanovištu Apelacionog suda.2006. Navedena presuda je postala pravosnažna dana 06. (Iz Presude Okružnog suda u Čačku. Kada je u pitanju naknada materijalne štete u vidu izgubljene zarade pokojnog . Zato ih je i valjalo odbiti. (Iz Presude Apelacionog suda u Kragujevcu. godine) 742.član 204.09.2007.2009. Prvostepeni sud je pravilno primenio odredbu člana 191.12. i da je u događaju učestvovao u manjem obimu nego drugi saučesnici u tuči. u kom pravcu je dao jasne i ubedljive razloge koji se navodima žalbe ne dovode u sumnju. Iz obrazloženja: Na nesumnjiv način je prvostepeni sud utvrdio da je imenovani .pravnog prethodnika tužioca. Zakona o obligacionim odnosima. Iz ovoga nesumnjivo proizilazi da pravo na naknadu materijalne štete prelazi na naslednike u svakom slučaju bez obzira da li je isto priznato pravosnažnom odlukom ili pismenim sporazumom. godine otkazao ugovor o radu.OBLIGACIONO PRAVO čaj ovde.12. godine) .01.2005. ovaj sud nalazi da je prvostepeni sud pravilno ocenio doprinos tužioca nastanku predmetnog događaja odn. kada mu je tuženik naznačenim rešenjem od 26. nisu osnovani.12. godine.sada pokojni bio u radnom odnosu kod tuženika kao poslodavca na poslovima portira sve do 28.

a koje zbog njenog objavljivanja odnosno neobjavljivanja trpi štetu.2010. solidarno odgovaraju za materijalnu i nematerijalnu štetu nanetu objavljivanjem informacije. Zakona o javnom informisanju: svako lice na koje se odnosi netačna. U konkretnom slučaju tuženi je osnivač revije u kojoj je o tužiocu objavljena neistinita informacija. prvostepeni sud je pravilno primenio napred navedenu odredbu materijalnog prava utvrđujući da visinu ove štete predstavlja iznos od 200. Gž. tužilac nikada nije bio njen pripadnik. Međutim. imajući u vidu značaj povređenog dobra i cilj kome služi ta naknada. koji su pre objavljivanja sa pažnjom primerenom okolnostima mogli utvrditi neistinitost ili nepotpunost informacije. U obzir se. stav 1. prilikom odlučivanja o zahtevu za naknadu nematerijalne štete kao i o visini njene naknade. kao i lice kome nije objavljena ispravka.04.OBLIGACIONO PRAVO 743.000. pa iz te činjenice i proističe njegova obaveza da tužiocu naknadi nematerijalnu štetu. Do povrede ugleda tužioca u sredini u kojoj živi došlo je tako što je u nedeljnoj reviji objavljena fotografija na kojoj je tužilac označen kao pripadnik paravojne jedinice.član 200. nepotpuna ili druga informacija. Zakona o obligacionim odnosima.00 dinara. starost tužioca. Osnivač revije dužan je da tužiocu naknadi nematerijalnu štetu. shodno članu 200. prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo. a na spornoj fotografiji se nalazi kao pripadnik policijske brigade koja je obezbeđivala lice mesta radi obavljanja uviđaja na naznačenoj lokaciji krajem jeseni 1998. u konkretnom slučaju došlo je do povrede ugleda tužioca u sredini u kojoj živi. iako se on na spornoj fotografiji nalazio kao pripadnik policijske brigade na dužnosti. Naime. voditi računa o značaju povređenog dobra i cilju kome služi ta naknada. Iz obrazloženja: Utvrdivši činjenično stanje. odgovorni urednik i pravno lice koje je osnivač javnog glasila. kod odmeravanja naknade po osnovima nematerijalne štete. . uzimaju sve okolnosti konkretnog slučaja. Iz obrazloženja: Sud će. godine) 744. 658/10 od 22. Prema stavu Višeg suda. ima pravo na naknadu materijalne i nematerijalne štete. Članom 80.307 - . stav 2. nalazeći da je tužbeni zahtev tužioca osnovan i da stoji obaveza tuženog da tužiocu plati naknadu štete zbog pretrpljenih duševnih bolova zbog povrede ugleda. u skladu sa ovim zakonom. Tuženi je objavljivio fotografiju na kojoj je tužilac označen kao pripadnik navedene paravojne jedinice. (Iz Presude Višeg suda u Valjevu. godine. istog Zakona predviđeno je: novinar. odgovor ili druga informacija čije objavljivanje ima pravo da traži od javnog glasila. intenzitet i dužina trajanja pretrpljenih fizičkih bolova i pretrpljenog straha. Obaveza tuženog za naknadu štete proizilazi iz odredbe člana 79. stepen naruženja i stepen umanjenja opšte životne aktivnosti. Zakona o obligacionim odnosima. ali i o tome da se njome ne pogoduje težnjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i društvenom svrhom . čije je objavljivanje u skladu sa ovim zakonom zabranjeno.

uvreda je učinjena pred malim brojem lica. da iste imaju uvredljiv karakter i sa subjektivnog i sa stanovišta opšteg shvatanja .zadovoljenje oštećenikove ličnosti usmereno na što potpunije uspostavljanje psihičke i emotivne ravnoteža.nasuprot tome . niti van spora isplaćen od strane tužene neki novčani iznos) dosudio pravičnu novčanu naknadu te da mu navedeni iznosi naknade nematerijalne štete predstavljaju odgovarajuću satisfakciju i da će mu omogućiti da pribavljanjem određenih materijalnih i drugih dobara olakša sebi svakodnevni život. S obzirom na navedeno. dok primeni člana 199. U tom smislu.nalazi da je prvostepeni sud pravilno utvrdio. Gž. imajući u vidu reči koje je tuženi uputio tužiocu (“ … Gde si. Žalbeni navodi tužene kojima se ponovo osporavaju nalazi veštaka (jer u upravnom postupku nije utvrđen procenat invaliditeta tužioca) su već bili predmet pravilne ocene od strane prvostepenog suda.u pitanju spor male vrednosti. godine) 745. Isto tako. ovog Zakona nema mesta neosnovani su žalbeni navodi tuženog da bi tužilac trebalo da bude zadovoljen sudskom opomenom koja je tuženom izrečena u krivičnom postupku.u smislu člana 467. Prvostepeni sud je. koja nakon toga nije predložila veštačenje preko komisije veštaka. stepen naruženja i stepen umanjenja opšte životne aktivnosti. istog Zakona . tužilac se zadovoljio sudskom opomenom.time se omalovažava čast privatnog tužioca. žalbeni sud nalazi da je prvostepeni sud pravilno primenio odredbu člana 200. prilikom odmeravanja naknade pravilno uzeo u obzir sve okolnosti konkretnog slučaja. Zakona o obligacionim odnosima. Najzad. lopove! …”). 2717/10 od 28. da nema mesta primeni člana 199. stav 2. starost tužioca.OBLIGACIONO PRAVO Prilikom odlučivanja o visini naknade za sve vidove nematerijalne štete.saglasno odredbi člana 458. pa mu ne pripada i novčana naknada po tom osnovu. Neosnovani su žalbeni navodi tužene o tome da su dosuđeni iznosi previsoko odmereni. Veštaci su dali nalaze u skladu sa pravilima struke i odgovorili na sve primedbe tužene. Žalbeni sud . Apelacioni sud smatra da je prvostepeni sud pravilno primenio i član 224. Stoga su ovakvi žalbeni navodi bez uticaja na drugačiju odluku suda. Zakona o parničnom postupku . Iz obrazloženja: Žalbeni navodi tuženog: prvostepeni sud nije dobro utvrdio da se radi o uvredi. Kako se . činjenica da li je istom događaju prisustvovao veći ili manji broj lica nije od uticaja na doživljaj tužioca.2010. jer to predstavlja satisfakciju za njegovu ličnost. Zakona o parničnom postupku i da je tužiocu (kome nije priznato svojstvo RVI. Dovoljnu satisfakciju oštećenom ne mora u svakom slučaju predstavljati izrečena sudska opomena zbog povrede časti i ugleda u krivičnom postupku. kao i žalbeni navodi tužioca da mu pripada tražena naknada u celosti. u konkretnom slučaju je .01. (Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu. Oštećeni ima pravo na pravičnu novčanu naknadu nematerijalne štete. osudom tužioca efikasno je uspostavljena ravnoteža u psihi tužioca što čini pogrešnim stav suda da tužiocu pripada pravo na nematerijalnu naknadu tj.308 - . Na taj način je prvostepeni sud pravilno zaključio da tužiocu pored izvinjenja tuženog (učinjenog u krivičnom postupku) pripada i pravo na novčanu naknadu jer to predstavlja satisfakciju . Zakona o obligacionim odnosima. a to je tuženi i hteo. prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo sadržano u navedenoj odredbi.odluka u sporu . intenzitet i dužinu trajanja pretrpljenih fizičkih bolova i pretrpljenog straha.

zbog čega je tužbeni zahtev tužitelja za naknadu nematerijalne štete zbog pretrpljenog straha kao neosnovan odbijen. pri čijem odmeravanju sud uzima u obzir sve okolnosti konkretnog slučaja. Iz obrazloženja: Utvrđeno je sledeće činjenično stanje: Na način opisan u obrazloženju prvostepene presude. imajući u vidu sve okolnosti slučaja a naročito gubitak ugleda u radnoj i životnoj sredini te intenzitet duševnih bolova koje tužitelj trpi. kao i jačinu utvrđenih bolova koje je tužilac trpeo i dužinu njihovog trajanja) . Gž. koja obuhvata sve štetne posledice nematerijalne štete vezane za ličnost oštećenog proistekle iz neopravdane osude odn. prvostepeni sud je pogrešnom primenom materijalnog prava tužitelju na ime naknade štete zbog povrede časti. neosnovanog lišenja slobode. Jedan. Sa tužiocem su obavljali informativne razgovore.OBLIGACIONO PRAVO male vrednosti može pobijati samo zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 354. Za ovaj vid štete dosuđuje se jedan iznos naknade. Žalbeni sud nalazi.pogrešno primenivši materijalno pravo tj. celoviti vid nematerijalne štete za koju se dosuđuje jedna pravična novčana naknada predstavljaju duševni bolovi zbog povrede časti i ugleda i slobode i prava ličnosti prouzrokovani neosnovanim lišenjem slobode. godine) 746. a ovaj je zbog toga trpeo strah i duševne bolove zbog povrede časti i ugleda svoje ličnosti.309 - . 4082/04 (1) od 02.2005. to su navodi žalbe (usmereni na pogrešno utvrđeno činjenično stanje kojim osporava činjenicu da tužilac uživa ugled vrednog i uzornog radnika.nedozvoljeni.00 dinara. fotografisali ga i to u više navrata. godine) 747.u obavezi naknade nematerijalne štete . izdavača dnevnog lista sa odgovornošću autora tekstova u novinama i odgovornošću glavnog i odgovornog urednika lista nije identična i zato je . slobode i prava ličnosti predstavljaju jedan vid nematerijalne štete za koju se dosuđuje jedna naknada.01. Po težini. odgovornost osnivača odn. (Iz Presude Okružnog suda u Novom Sadu. odredbu člana 200. Zakona o obligacionim odnosima.000. Isto tako. stav je ovoga suda da duševne patnje zbog povrede časti.2005. Naime.00 dinara.u manjem iznosu od ovih lica. Prvostepeni sud je – na osnovu takvog činjeničnog stanja . tužiocu na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljeni strah dosudio iznos od 90.000. (Iz Presude Okružnog suda u Novom Sadu. uzimali mu otiske prstiju. ugleda. 738/04 od 20. . i zbog pogrešne primene materijalnog prava. da je opravdano dosuditi tužiocu pravičnu novčanu naknadu za ovaj vid nematerijalne štete u visini od 50. Ova naknada obuhvata sve štetne posledice nematerijalne štete u vezi sa ličnošću oštećenog. stav 2. ugleda. Gž. nadležni policijski službenici su u više navrata lišavali slobode tužioca kao člana političke stranke a zbog njegovih partijskih aktivnosti. slobode i prava ličnosti dosudio iznos od 30.00 dinara.02.000.

Gž. jer ovaj vid nematerijalne štete zakon ne poznaje.00 din. Zakon o obligacionim odnosima.310 - .00 din. zato što njegova odgovornost po težini nije identična sa odgovornošću ostalih tuženih.000. Odlukom o reviziji tuženog osnivača odn. povrede ugleda. tako da su tužioci mogli da ističu činjenicu da su za njih od posebnog značaja oštećene umetničke slike i skulpture samo u postupku za naknadu materijalne štete. stav 4. tako da naknada štete za duševne bolove zbog uništenih ili oštećenih određenih predmeta koje imaju posebnu vrednost za oštećenog.OBLIGACIONO PRAVO Iz obrazloženja: Tužilac je zahtevao naknadu nematerijalne štete zbog povrede ugleda i časti. u konkretnom slučaju. kao što su umetničke slike. pobijana presuda je preinačena odbijanjem tužbenog zahteva preko iznosa od 200. što se inače posebno i ne osporava žalbom tužilaca. ( Presuda Okružnog suda u Valjevu. koja govori o naknadi materijalne štete. 1119/05 od 21. Pri tome je nesumnjivo da se u konkretnom slučaju ne radi ni o kakvoj povredi prava ličnosti. knjiga i skulptura. Iz spisa je vidljivo da su u ovom delu tužioci tužbu povukli.2005.05. 200 Zakona o obligacionim odnosima.000. privatne fotografije i drugi predmeti. zbog pogrešne primene čl. s obzirom da su uništene odnosno oštećene stvari imale posebnu vrednost za tužioca. 404/06 od 11.. slobode i prava ličnosti i smrti bliskog lica. nanete objavljenim neistinitim informacijama u dnevnom listu. Takođe. Svi tuženi su pravnosnažnom presudom solidarno obavezani da tužiocu naknade štetu isplatom glavnice od 300.07. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo kada je odbio tužbeni zahtev tužilaca za naknadu nematerijalne štete zbog povrede prava ličnosti odnosno pretrpljenih duševnih bolova zbog požarom uništenih umetničkih slika. u odnosu na revidenta. Neosnovano je insistiranje u žalbi tužilaca na široj primeni odredbe člana 189. (Presude Vrhovnog suda Srbije. Zakona o obligacionim odnosima. jer žalba nema u vidu da odredba člana 189. U ovom delu prvostepeni sud je pravilno i potpuno utvrdio činjenično stanje. pre svega osnov za štetu i doprinos tužilaca. godine) 748. nije predviđena zakonom kao poseban vid nematerijalne štete. da se tužiocima može dosuditi predmetna šteta i ako do štete nije došlo izvršenjem krivičnog dela. Činjenica da su oštećene ili uništene stvari imale poseban značaj za oštećenog može biti relevantna samo kod utvrđivanja obima materijalne štete pod uslovima iz člana 189. Naime. Rev. definiše pravo na naknadu štete za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti. godine) . glavnog i odgovornog urednika i autora teksta. u odredbi člana 200. Zakona o obligacionim odnosima. odn. Oštećeni nema pravo na naknadu nematerijalne štete za duševne bolove zbog oštećenih ili uništenih stvari koje su za njega imale poseban značaj. izdavača dnevnog lista.2006. kako to pravilno nalazi i prvostepeni sud. stav 4. od tuženih osnivača i izdavača dnevnog lista. naruženosti. časti. stav 1. žalbe stranaka nisu osnovane ni u pogledu odluke o naknadi za izmaklu korist.

Navodi u reviziji da zaključeno poravnanje stranaka podrazumeva da su stranke zadovoljne njime. grupna fotografija tužioca i drugih zaposlenih koju je na panou sačinila kadrovska služba tuženog i koja je dospela u sredstva javnih informisanja. Zakona o obligacionim odnosima. stav 1. vodiće se računa o značaju povređenog dobra. ovog Zakona). cilju kome služi ta naknada. niti se iz sadržine teksta o tome može zaključiti. u takvom slučaju. Kako je . godine. koje prihvata i Vrhovni sud.OBLIGACIONO PRAVO 749. navedeno poravnanje ne sadrži nijednu odredbu o odricanju tužioca od prava na naknadu nematerijalne štete.prema članu 155. čast ili prava ličnosti garantovana pravnim poretkom. već mu može naneti i psihički bol. ovog Zakona. Dakle. Prilikom odlučivanja o visini pravične naknade za nematerijalnu štetu i otklanjanju posledica nastalih takvom štetom. ovog Zakona . u konkretnom slučaju predstavlja osnov za dosuđenje naknade nematerijalne štete kao satisfakcije za pretrpljene duševne bolove u smislu člana 200. Međutim. građansko-pravna odgovornost poslodavca za povredu ili štetu koju pretrpi zaposleni na radu ili u vezi sa radom je zakonom ( član 62. nezakonitom odlukom i radnjama koje prate takvu odluku poslodavac može zaposlenom prouzrokovati ne samo materijalnu štetu. predstavlja povredu ugleda i časti i. ukoliko mu time povredi ugled. Umanjenje životne aktivnosti kod tužioca nastale kao posledica psihičke bolesti uzrokovana traumom od nezakonitog otkaza na poslu i preduzetih radnji tim povodom. iz 1996. stav 5. odnosno da jedna prema drugoj nemaju nikakvih potraživanja je neosnovano. Za štetu zbog nezakonite odluke o prestanku radnog odnosa poslodavac odgovara po osnovu pretpostavljene krivice ukoliko je šteta uzrokovana namerno ili nepažnjom (član 158. za uslov građansko-pravne odgovornosti poslodavaca .da je postojanje štete posledica povrede prava zaposlenog. kao i nanošenje drugome fizičkog ili psihičkog bola (nematerijalna šteta) zaposleni koji pretrpi povredu ili štetu na radu ili u vezi sa radom ima pravo na naknadu svih vidova štete u obimu u kome je štetu pretrpeo. Čak i kad je krivica sankcionisana. Iz obrazloženja: Izraženo pravno stanovište sudova u pogledu ocene odgovornosti tuženog za naknadu nematerijalne štete po osnovu pretrpljenih duševnih bolova zbog povrede časti i ugleda i umanjenja životne aktivnosti pravilno je. koji se u konkretnom slučaju primenjuje ) priznati izvor obligacionih odnosa i poslodavac za nju odgovara po opštim pravilima o odgovornosti za štetu iz člana 154. Nesumnjivo da je stražarno sprovođenje tužioca na sednicu upravnog odbora radi saslušanja o prigovoru na rešenje o prestanku radnog odnosa. satisfakciji za pretrpljene duševne patnje kao i težnjama saglasno prirodi nematerijalne štete i njenoj društvenoj svrsi. Navedenim poravnanjem je rešen samo radno-pravni status tuženog vraćanjem na posao i pitanje naknade materijalne štete. pravo na naknadu ove štete je pravo iz radnog odnosa koje se ostvaruje po pravilima odgovornosti za štetu iz člana 154.šteta umanjenje nečije imovine ( obična šteta ) i sprečavanje njenog povećanja ( izmakla korist ). povreda ugleda može biti tako teška da izaziva duševni bol koji opravdava isplatu pravične naknade kao satisfakcije u smislu člana 200. Zakona o osnovama radnih odnosa. tužilac ima pravo na novčanu naknadu nematerijalne štete po tom osnovu. U obrazloženju pobijane presude navedeni su jasni i pravilni razlozi. Zakona. Suprotno navodima revizije. .311 - . zabrana ulaska u zgradu. Naime. i kad je neosnovanost potpuno dokazana. Zakona o obligacionim odnosima.

tako što ju je u prisustvu drugih posetilaca ovog kafića. jer je značajnije ugrozio spokojstvo građana i teže remetio javni red i mir. godine u selu O. Sud prilikom odlučivanja o zahtevu za naknadu materijalne štete mora voditi računa o značaju povređenog dobra i cilju kome služi ta naknada. otvorenom šakom udario u predelu slepoočnice. Pravična naknada kao oblik otklanjanja štetnih posledica sastoji se u isplati novčane naknade kao satisfakcije za pretrpljene duševne patnje. povrede ugleda. činjenično stanje ostalo neutvrđeno. kao i da su utvrđene i razjašnjene okolnosti ovog događaja. što nije revizijski razlog u smislu člana 385. Okružni sud nalazi da se za sada ovakvo pravno shvatanje prvostepenog suda ne može prihvatiti jer je usled pogrešne primene materijalnog prava. i da ovi iznosi odgovaraju okolnostima i svrsi pravične naknade. kao i za strah. stav 3. 641/07 od 04. u kafiću "S. i tužbeni zahtev odbio. KZ. Zakona o obligacionim odnosima ). sud će ako nađe da okolnosti slučaja. br.2007. Imajući u vidu kriterijume u vreme donošenja prvostepene odluke. smrti bliskog lica. Vrhovni sud nalazi da je za pretrpljene duševne bolove zbog povrede časti i ugleda trebalo tužiocu dosuditi 200. godine ) 750. nižestepeni sudovi su pogrešno primenili materijalno pravo kod dosuđenja visine naknade nematerijalne štete.312 - . propisano je da za pretrpljene fizičke bolove.OBLIGACIONO PRAVO Ostala isticanja u reviziji tuženog o pogrešnoj primeni materijalnog prava. Rev.000. Međutim. Zakona o obligacionim odnosima.00 dinara. kao i kod činjenice da je . nisu od uticaja na zakonitost pobijane presude. Kod činjenice da je pravnosnažnom krivičnom presudom utvrđeno da je tuženi na opisani način udario tužilju. st. Dalje je utvrđeno da se oštećena nakon ovog događaja nije obraćala lekaru. da nema medicinske dokumentacije o posledicama udarca. 39/07 od 28. ( Presuda Vrhovnog suda Srbije. koja se dosuđuje za ove vidove štete. nezavisno od naknade materijalne štete. Za ocenu da nematerijalna šteta nije nastupila nije dovoljna činjenica da ne postoji medicinska dokumentacija o posledicama po oštećenog. pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti. jer se isključivo odnose na ocenu dokaza i činjenično stanje. Protiv njega je pokrenut krivični postupak zbog osnovane sumnje da je ovakvim ponašanjem ostvario obeležja krivičnog dela nasilničko ponašanje iz čl. 1. na dan 07. časti.medicinsko veštačenje ili veštačenje druge odgovarajuće struke). a oštećeni ne predlaže izvođenje drugih dokaza (sudsko . st. da bi se kod oštećenog uspostavila narušena psihička ravnoteža ( član 200. 01. a naročito jačina bolova i straha i njihovo trajanje to opravdava. kao i u njenom odsustvu. 07. pa mu je pravnosnažnom presudom K. naruženosti. dok preko ove visine tužbeni zahtev nije osnovan. pa je opštinski sud konstatovao da ne postoje dokazi da je pretrpela nematerijalnu štetu po označenim vidovima. 2007. kao i o tome da se njome ne pogoduje težnjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i društvenom svrhom.novčana kazna. 344. Odredbom čl. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju tokom prvostepenog postupka.03. Zakona o parničnom postupku. iz perioda kada se odigrao štetni događaj. a isto toliki iznos i za umanjenje životne aktivnosti. " tuženi je vređao i zlostavljao tužilju. 1. 200. 2007. dosuditi pravičnu novčanu naknadu. godine izrečena kazna . slobode ili prava ličnosti. stav 2. Ova okolnost bi predstavljala dovoljan osnov za odlučivanje samo u slučaju da ta dokumentacija ne postoji.

N.2005. sve više se primećivala razlika u boji kože. stranke su zaključile brak 26. dana 15.OBLIGACIONO PRAVO tužilja predlagala izvođenje dokaza medicinskim veštačenjem.02. nije dovoljna za ocenu da materijalna šteta nije nastupila. Ć. 2008. godine protiv tužene i mldb. koji je priznao svoje očinstvo nad mldb.N..08. pa je tužilac insistirao da viđa dete.06. okolnost da ne postoji medicinska dokumentacija iz perioda kada se odigravao šteni događaj o posledicama ovog slučaja. Odmah po rođenju deteta nije se ništa primećivalo. N. ali i sam tužilac i njegova porodica imaju malo tamniju boju kože i kose. 1914/08 od 27.10. ova okolnost bi predstavljala dovoljan osnov u napred navedenom smislu. Ovo tim pre. N. N. Brak stranaka je razveden presudom prvostepenog suda od 22. jer sud nije dovoljno stručan za ovu vrstu ocene. ZPP ukinuo i vratio istom sudu na ponovno suđenje. Sam porođaj je dobro protekao i tužilac i njegova porodica su bili srećni zbog rođenja zdravog muškog deteta. U toku trudnoće tužena je operisala slepo crevo i tužilac je u iščekivanju porođaja delio sa tuženom strahove i brigu oko ishoda trudnoće i porođaja. mldb. Presudom prvostepenog suda od 13. Iz izloženog proizilazi da se odluka prvostepenog suda zasniva na pogrešno i nepotpuno utvrđenom činjeničnom stanju. rastao. podneo tužbu radi osporavanja njegovog očinstva u odnosu na mldb. već da je to S. Kada je za tužioca takvo stanje postalo neizdrživo on je rekao tuženoj da napusti stan u kom su zajedno živeli. ali niko nije primetio da dete nije pripadnik iste rase kao stranke. Tek tada tužena priznaje tužiocu da nije otac mldb. Ć. tužena je priznala da tužilac nije otac mldb. Osnov za dosuđenje novčane naknade. potom o poremećaju pigmentacije. Ovakvim postupkom tužene tužilac se osećao poniženim i prevarenim. Iz obrazloženja: Prema utvrđenim činjenicama.veštačenje putem veštaka sudsko medicinske ili druge odgovarajuće struke. je bio malo tamnije puti. nije potrebno postojanje medicinske dokumentacije. i istom presudom između ostalog je regulisan i način održavanja ličnih kontakata tužioca i mldb. Kako je mldb. N. . a oštećena ne predlaže izvođenje drugih dokaza . Tužena je ostala u drugom stanju početkom 2002.neonatologa. godine) 751. na šta mu je tužena odgovorila da ne može da ga viđa jer dete nije njegovo. sumnje kod tužioca su bile sve izraženije. mldb. rođen je mldb. za koji osnov po pravnom shvatanju Okružnog suda. st. (Rešenje Okružnog suda u Nišu Gž. U periodu od 6 do 12 meseci života deteta. U toku trajanja bračne zajednice. nije tužilac Ć. kao vida nematerijalne štete. što je pored ostalih vidova. citiranom zakonskom odredbom predviđena i mogućnost naknade za pretrpljene duševne bolove usled povrede ugleda ili časti. N. 5. godine. iz A. godine.2006.313 - . N. i rečeno im je da se radi o trombocitozi. pa je Okružni sud shodno ovlašćenju iz čl. N. je imao neke promene u vidu fleka na koži zbog čega su stranke sa detetom išle kod više lekara .2007.D. Tužilac je 02. I. više puta je započinjao razgovor sa tuženom koji je ona odbijala i govorila da je time vređa i da će ga napustiti ako sa tim nastavi. godine. br.2002. B. 377. a roditeljsko pravo povereno je tuženoj Ć.09. godine uvrđeno je da otac mldb. N. Nakon što su tamna koža i kosa upućivali na to da je dete tamnoputo. mogu biti duševni bolovi zbog povrede časti koji su posledica povrede moralne i zakonske obaveze poštovanja i uzajamnog poverenja supružnika. 2. a njena trudnoća vođena je kao rizična. Samo u slučaju da medicinska dokumentacija ne postoji. N.2000. godine. Pre trudnoće tužena kod tužioca ničim nije izazvala podozrenje da ima vezu sa drugim čovekom.

tužilac je u svemu ispunjavao svoju roditeljsku dužnost prema mldb.2008) . Mldb.09. Porodičnog zakona). predstavlja afektivno . i snažne negativne emocije kao što su žalost i strah. te da dete usmeravaju ka usvajanju i poštovanju vrednosti emocionalnog. ZOO-a). odnosno duševne bolove koji. Po članu 70. svesno ga držala u zabludi. poričući njegove sumnje. u najdelikatnijem i jednom od najznačajnijih perioda u životu jednog čoveka vezanih za rođenje deteta. (član 67. s obzirom na njihov intenzitet i trajanje. menja se slika o sebi. uživaju pravnu zaštitu (član 200. zasnovao činjenično stanje i odluku. po kom osnovu traži ovu štetu. Za tužioca saznanje da nije biološki otac mldb. Po članu 25. 4680/08 od 11. Sama činjenica da se mldb. N. osećaj vrednosti priznat od okoline u kojoj živi. sve okolnosti. supružnici su dužni da vode zajednički život te da se uzajamno poštuju i pomažu. a potom se navikava na postojeće stanje i novonastalu situaciju i preduzima određene radnje da prevaziđe takvu situaciju. ukoliko se imaju u vidu utvrđene činjenice. kod tužioca se uspostavlja snažna emocionalna veza sa detetom koje je prihvatio kao svoje.. rodbine i prijatelja izazvala određeno interesovanje. član 68. egzistencijalnog besmisla.provokativni neposredni povod koji je prouzrokovao reaktivne anksiozno depresivne smetnje sa elementima sniženog raspoloženja i povišene anksioznosti sa osećanjem poniženosti. nije od uticaja na njenu zakonitost. čak i do razmera kliničke depresije.. ponašanje se menja u smislu opreznosti. U toku narednih meseci afektivni naboj psihičkih patnji kod tužioca postaje slabiji. moralna i zakonska obaveza poštovanja i uzajamnog poverenja supružnika. je rođen za vreme trajanja bračne zajednice stranaka. osećanja praznine i nepoverenja. Gž. Ovo je grubo nepoštovanje supružnika što je nesumnjivo izazvalo povredu njegove časti. odnosno ugleda. nesumnjivo se može prihvatiti da je takva životna situacija koju je svojim postupcima stvorila tužena kod tužioca povredila njegova osećanja. istog zakona. član 72. (Presuda Okružnog suda u Novom Sadu. Verujući da je biološki otac.. Porodičnog zakona. intenziteta i trajanja duševnih bolova tužioca. U takvim slučajevima identitet ličnosti je poljuljan. Kod tužioca postoje psihičke patnje u vidu duševnog bola koji je u prvih par meseci nakon definitivnog saznanja da nije otac deteta visokog intenziteta. usled čega je tužilac trpeo duševne bolove. Oduzimanje roditeljske uloge izaziva porazan i bolan osećaj gubitka. a takve dramatične promene zahtevaju dugo prilagođavanje. etičkog i nacionalnog identiteta svoje porodice i društva.. N. te nalaz veštaka na okolnost postojanja. ograničavajući je i čineći je napetom. N. kao i nerealno osećanje krivice. roditelji imaju pravo i dužnost da sa detetom razvijaju odnos zasnovan na ljubavi. član 73. u dužem vremenskom periodu. a na kom dokazu je sud. dakle tvrdeći ono što nije istina.. psihičko stanje tužioca nakon saznanja da nije biološki otac deteta rođenog u toku trajanja njegovog braka sa tuženom. ali u dužem vremenskom periodu zaostaju određene smetnje u vidu straha. Bol i patnja u takvim situacijama su visokog intenziteta. U takvim situacijama se kod ličnosti razvija intenzivan i iracionalan strah od sličnih ponovnih gubitaka.314 - . koje je kod tužioca izazvalo osećaj poniženosti i prevarenosti. razlikuje od ostale dece je kod tužiočevih roditelja. član 70.OBLIGACIONO PRAVO Nakon rođenja mldb. Tužena je na utvrđeni način povredila svoju moralnu i zakonsku obavezu. N. član 69. javljaju se osećanja praznine. tužena je tužiocu priznala da nije biološki otac deteta nakon razvoda njihovog braka. Kada se imaju u vidu sve utvrđene činjenice. a kako je utvrđeno. N. nepoverenja i izbegavanja nepredviđenih i iole rizičnih situacija. niti dovodi u sumnju postojanje osnova tužbenog zahteva. uznemirenom i nesigurnom i u dužem vremenskom periodu nesposobnom za ponovno ostvarivanje odgovorne i složene uloge roditelja. između ostalog. Posledice svega ovoga su dugotrajne i bolne i takvu osobu osujećuju u socijalnom i heteroseksualnom funkcionisanju. poverenju i uzajamnom poštovanju. Zato činjenica da tužilac u svom iskazu nije eksplicitno obrazložio u čemu se sastoji povreda njegove časti.

2008. 1. Stoga je neosnovan žalbeni navod tuženog da prvostepeni sud nije utvrdio uzročno posledičnu vezu jer je tuženi oglašen krivim za krivično delo koje u svom opisu kao posledicu ima tešku telesnu povredu a ne smrt tog lica. snosila troškove sahrane. godine. 1. pri otpustu iz bolnice bilo lošije bilo nego pri prijemu u bolnicu. iz Berčinca. Međutim. uvažavajući pri tom životnu dob i staračku istrošenost organizma pok. postoji. R.800. tako i u momentu otpusta sa bolničkog lečenja. je umro 09. 3. R. Takođe je dužan da isplati pravičnu novčanu naknadu za duševnu bol koju tužilja trpi zbog smrti oca jer je smrt nastupila kao posledica teške telesne povrede opasne po život do koje je došlo radnjom tuženog. Imajući u vidu takvo činjenično stanje. KZRS i zbog krivičnog dela nepružanja pomoći licu povređenom u saobraćajnoj nezgodi iz čl. koja u parničnom postupku dejstvuje kao pravna činjenica i predstavlja jedan od elemenata činjeničnog stanja materijalno pravne norme. R. i nastanka teške telesne povrede opasne po život. i staračku istrošenost njegovog organizma. što je klinički i dalje bilo manifestovano poremećajem stanja svesti u stepenu duboke pospanosti. st. i čl. čl. godine. R. ZOO u obavezi da tužilji nadoknadi materijalnu štetu koju je pretrpela i isplati pravičnu novčanu naknadu za duševnu bol zbog smrti oca. 2004. koje se ogledalo u daljoj progresiji i povećanju površine mozga zahvaćene nagnječenjem i pratećim krvarenjem. KZ RS. je na osnovu analize čitavog slučaja dao svoje mišljenje da su priroda i težina zadobijenih povreda glave i mozga takve da su same za sebe bile dovoljne za nastanak smrtnog ishoda. na regionalnom putu Niš . Tužilja je kćer sada pok. Sada pok. 07. kako tokom bolničkog lečenja. 2004. U svom nalazu on objašnjava da je zdravstveno stanje sada pok. i u tom delu dao jasno mišljenje da uzročno posledična veza između nezgode i štetne radnje i smrti pok. st. bez obzira na odmaklu životnu dob pok. godine. Veštak Dr R. R. Parnični sud treba da primeni. 195.Aleksinac ugrozio javni saobraćaj i doveo u opasnost život sada pok. kojom prilikom je on zadobio tešku telesnu povredu opasnu po život i osuđen na kaznu zatvora od 3 meseca. U konkretnom slučaju tuženi je oglašen krivim za krivično delo ugrožavanje javnog saobraćaja kojom prilikom je došlo do povređivanja sada pok. 201 . 2006. Ovo stoga. 193. u vezi čl. 3. koje je R. troškove podušja i troškove crnine. i zbog njegove smrti pretrpela je duševnu bol. Visinu materijalne štete utvrdio je veštak i ona iznosi 242.OBLIGACIONO PRAVO 752. prilikom odlučivanja u konkretnom slučaju. 1. st. Veštačenjem veštaka medicinske struke utvrđeno je da su priroda i težina zadobijenih povreda glave i mozga.K. Za to delo tuženi je osuđen krivičnom presudom. a obuhvata troškove sahrane i nadgrobnog spomenika. što je veštak medicinske struke imao u vidu okolnosti čitavog slučaja. jer je 16.315 - . 3. što govori da je u toku bolničkog lečenja evidentno došlo do pogoršanja zadobijene povrede mozga. u vezi st. 1246/04 od 8. godine) . 2116/08 od 3. R. građansko pravna odgovornost je šira od krivične odgovornosti i u toku prvostepenog postupka sud je utvrdio jasnu uzročno posledičnu vezu između radnje povređivanja i smrti pok. same po sebi bile takve da su dovoljne za nastanak smrtnog ishoda. (Presuda Okružnog suda u Nišu Gž. 201. 5. 198. st. 200. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju tuženi je pravnosnažnom presudom Opštinskog suda u Nišu K. R. S. prvostepeni sud nalazi da je tužilac kriv za štetu koju tužilja trpi i da je prema čl. i presudu krivičnog suda. oglašen krivim zbog krivičnog dela teškog dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz čl.00 dinara. davanje podušja i izgradnje spomenika. zadobio. R biv. R. 04.

drugostepena i odluka po reviziji). a da li kod inicijalne žrtve postoji naročito težak invaliditet je faktičko pitanje koje se utvrđuje u svakom konkretnom slučaju i zavisi od svih okolnosti konkretnog slučaja. st. zgražavanje. što predstavlja osnov pasivne legitimacije tuženog. Iz same činjenice da je u zakonu upotrebljen termin "naročito težak invaliditet" proizilazi da ovaj pravni institut treba restriktivno tumačiti. ZPP je propisano da sud utvrđuje sve činjenice od kojih zavisi odluka o osnovanosti tužbenog zahteva. pobijana presuda se nije ni mogla ispitati na valjan način. Odredbom čl. 201. Visok stepen invalidnosti. osim napred navedenih činjenica potrebno je utvrditi i posledice koje su nastale kod prvotužioca nakon štetnog događaja. st. kako prema tužiocu. četvrto i petotužioca. Naime. U pobijanoj presudi je u prvom stavu obrazloženja naveden hronološki prikaz toka ovog postupka. te zbog činjenice da relevantno činjenično stanje faktički i ne postoji u pobijanoj presudi. st. zakon je propisao i kvalifikovani uslov. 201. te ranije odluke koje su donete (prvostepena. odnosno članovi porodice inicijalne žrtve. umanjenja životne aktivnosti i naruženosti kada kod inicijalne žrtve postoje takve promene na telu koje u okolini izazivaju strah. 3. ali ni iz tog dela obrazloženja presude nije jasno kakav je odnos tužilaca i tuženog. dok u obrazloženju presude navodi razloge zašto je doneo takvu odluku. kako drugo. ZOO). Zakon je kod naknade štete zbog duševnih bolova zbog naročito teškog invaliditeta bračnog. 7. 201. Sud u izreci presude odlučuje o usvajanju ili odbijanju pojedinih zahteva koji se tiču glavne stvari i sporednih traženja. ali u pobijanoj presudi nisu utvrđene relevantne činjenice koje su značajne za presuđenje u ovoj pravnoj stvari. Pored kruga lica koja imaju pravo na ovu naknadu (čl. propisao i kvalifikovani uslov. ZOO). Naime.316 - . kod ovog vida nematerijalne štete postoje dve žrtve: inicijalna žrtva (lice kod koga je nastupio naročito težak invaliditet) i posredna žrtva. odnosno da se radi o inicijalnoj žrtvi kod koje postoji naročito težak invaliditet. treće. mada navodi u pobijanoj presudi da na strani prvotužioca ne postoji naročito težak invaliditet. žaljenje i drugu negativnu reakciju zbog koje su srodnici u svakodnevnom životu izloženi tome da negu. u prvostepenoj presudi nisu utvrđene činjenice u pogledu štetnog događaja i stanje prvotužioca nakon istog. kao ni odnos između prvotužioca i ostalih tužilaca. a na osnovu kog odnosa ostali tužioci zahtevaju u ovom postupku od tuženog naknadu nematerijalne štete zbog duševnih bolova zbog naročito teškog invaliditeta prvotužioca.OBLIGACIONO PRAVO 753. a u pobijanoj presudi nisu navedeni ni razlozi odbijanja tužbenog zahteva drugo. Saglasno navedenom. i 4. odnosno da se radi o inicijalnoj žrtvi kod koje postoji naročito težak invaliditet. odnosno vanbračnog druga ili srodnika. pored kruga lica koja imaju pravo na ovu naknadu (čl. 3. ZOO. treće. To je faktičko pitanje koje se utvrđuje u svakom konkretnom slučaju i zavisi od svih okolnosti konkretnog slučaja. Takođe. i 4. posebno odnos prvotužioca i tuženog. 2. a po osnovu koga se u ovom postupku zahteva naknada nematerijalne štete. tako i prema ostalim tužiocima kao licima koja potražuju naknadu nematerijalne štete od tuženog na osnovu čl. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud. te osnov pasivne legitimacije tuženog. već samo težak invaliditet ne utvrđuje činjenice u pogledu pravnog odnosa između prvotužioca i tuženog. četvrto i petotužilac u ovom postupku potražuju naknadu nematerijalne štete zbog naročito teškog invaliditeta prvotužioca. te da li kod prvotužioca postoji invaliditet naročito teškog stepena (o ovome u pobijanoj presudi postoji samo konstatacija u prvom stavu obrazloženja da na strani prvotužioca ne postoji naročiti težak invaliditet). a ni koji je to štetni događaj zbog koga se potražuje naknada nematerijalne štete u ovom postupku.

2005. Zakona o obligacionim odnosima. nasuprot navodima žalbe tuženika. (Rešenje Okružnog suda u Novom Sadu. tada je – imajući u vidu odredbu člana 200. 14/85. da ono vegetira. opravdavaju dosuđivanje novčane naknade za navedene vidove nematerijalne štete u iznosima kao u izreci pod I pobijane presude te da su.02. (Iz presude Okružnog suda u Valjevu. godine) Pravilan je zaključak nižestepenih sudova. imajući u vidu objektivno subjektivne okolnosti konkretnog slučaja. Tužilac bi imao pravo na taj vid naknade štete samo u slučaju pretrpljenog straha srednjeg.06. do 545. o čemu. takođe. 4/77. predstavljaju neke od kriterijuma za ocenu da li kod oštećenog postoji invaliditet koji se može okarakterisati da je naročito teškog stepena. posebno leti na bazenu ili plaži i toku školskih aktivnosti. 3010/07 od 12. ZOO-a. a što kod njih stvara duševne patnje.09. 27/92 i 24/94). već se naročito teškim invaliditetom smatra celokupni telesni izgled. godine) 755. (Iz presude Okružnog suda u Čačku. Kada je sud dosudio naknadu neimovinske štete zbog pretrpljenog straha lakog intenziteta. što predstavlja nelagodnost u toku lečenja i ima značaja pri odmeravanju visine naknade za fizičke bolove. br. Jačina i dužina trajanja fizičkih bolova i straha. Ovo posebno i stoga što je u momentu nanošenja povreda tužilac imao 14 godina. povređeni deo tela sa ožiljcima bude uočljiv i za druga lica. 74/87. Gž.2005. a visina štete je po oceni Vrhovnog suda u svemu pravilno odmerena u smislu člana 200. . Iako se radi o naruženosti lakog stepena. list SRJ” br. 470/05 od 12. Gž. Gž. kao i duševnih bolova koje je tužilac pretrpeo zbog estetske naruženosti i umanjenja životne aktivnosti. kada je našao da jačina i dužina trajanja fizičkih bolova i straha. 318/05 od 24. tako da tužilac ima pravo na naknadu i za ovaj vid štete. 1142/05 od 01. da tužilac ima pravo na naknadu nematerijalne štete od tužene za pretrpljene duševne bolove zbog neosnovanog lišenja slobode po odredbama čl. Rev. Postojanje naročito teškog invaliditeta može biti odraz velikog stepena umanjenja životne aktivnosti nekog lica.04. a nekada i ne mora biti u direktnoj proporcionalnoj vezi sa tim.2008) 754. godine) . br. materijalno pravo pogrešno primenjeno. treba voditi računa u ovom postupku. ili jakog intenziteta. a nije se izjasnio o intenzitetu straha. ZOO. te da mu nedostaju pojedini delovi tela što je vidljivo. 541. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je pravilno primenio odredbu člana 200. zatim da je u toku lečenja oko dva meseca nosio gips.2005. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. list SFRJ” br. sud je imao u vidu da se radi o maloletnoj osobi koja će biti u situaciji da. koji je usled zadobijenih povreda tako teško narušen da je lice sa takvim povredama nesposobno faktički da obavlja osnovne životne funkcije. navedeni iznosi pravilno odmereni. opravdavaju dosuđivanje novčane naknade za navedene vidove nematerijalne štete.317 - 756.OBLIGACIONO PRAVO jući oštećenog neprestano učestvuju u njegovim patnjama zbog oštećenja njegovog telesnog integriteta. 57/89 i 3/90 i “Sl. tada važećeg Zakona o krivičnom postupku (“Sl. kao i duševnih bolova koje je tužilac pretrpeo zbog estetske naruženosti i umanjenja životne aktivnosti.

Nasuprot takvom zaključku prvostepenog suda. Posebno je nalazom veštaka neuropsihijatra utvrđeno da je tužilac trpeo primarni strah najvišeg intenziteta koji je trajao od momenta kada mu je saopšteno da je bolest urgentna i da se mora hitno izvršiti operativni zahvat. zbog neblagovremenog lečenja došlo je do određenih komplikacija.2005.1996. Međutim. tužilac je trpeo strah srednjeg intenziteta u trajanju od mesec dana koji se kasnije transformisao u stanje opšte anksioznosti i razdražljivosti praćeno čestim promenama raspoloženja i nesanicom.1. shodno članu 395. Posmatrano sa medicinskog aspekta. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju.1996. pa do ulaska u operativnu salu i davanja anestezije. Nakon toga. traumatske šokove ili trajni psihički poremećaj sa mogućnošću prouzrokovanja i težih posledica. dakle vid nematerijalne štete za koji u smislu člana 200. umanjenje životne aktivnosti predstavlja poseban osnov za naknadu štete zbog duševnih bolova koji se ispoljavaju usled ograničenja u životnim aktivnostima oštećenog koje je ostvarivao ili bi ih po redovnom toku stvari u budućnosti izvesno ostvarivao.OBLIGACIONO PRAVO 757.318 - . Takvo stanje je sa povremenim oscilacijama trajalo sve do poslednje operacije kile i ugrađivanja plastične mrežice u januaru 2001.Veštačenjem od strane veštaka – hirurga utvrđen je intenzitet i dužina pretrpljenih fizičkih bolova i stepen naruženosti tužioca. tužilac je bio na vojnoj vežbi od 29. prvostepeni sud je pravilno postupio kada je zaključio da tužiocu pripada pravo na novčanu naknadu nematerijalne štete za pretrpljeni strah. ne može se prihvatiti kao pravilan zaključak drugostepenog suda da tužiocu ne pripada novčana naknada za ovaj vid nematerijalne štete. Strah predstavlja psihički poremećaj ličnosti oštećenog pa u zavisnosti od intenziteta i vremena trajanja straha oštećeni ima pravo na naknadu štete. zbog čega je tužilac više puta operisan. To može pre svega biti strah za život koji nastaje u trenucima kad se neko lice nađe suočeno sa smrću. strah predstavlja psihički poremećaj ličnosti čoveka koji može imati lakši ili teži oblik. godine) . a saglasnim nalazom veštaka hirurga i veštaka neuropsihijatra utvrđeno je da je kod tužioca nastupilo trajno umanjenje opšte životne aktivnosti od 15%.1996. Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja. Zakona o obligacionim odnosima oštećenom pripada pravo na naknadu čija visina zavisi od intenziteta i vremena trajanja straha. Takav strah predstavlja povredu zdravstvenog i telesnog integriteta čoveka. ZPP-a. godine. Pritom se pod ograničenjem podrazumeva i vršenje aktivnosti uz povećane napore ili pod posebnim uslovima. nakon čega je došlo do sepse i akutne upale slepog creva a zbog čega je tužilac sutradan i operisan. godine osetio je bolove u predelu trbuha ali mu pretpostavljeni nisu dozvolili da se obrati lekaru. Dana 11.10. usvojena revizija tužioca i preinačena drugostepena presuda tako što je odbijena žalba tuženog i potvrđena presuda prvostepenog suda. s obzirom da su posledice straha uticale na umanjenje opšte životne aktivnosti tužioca za koji vid štete mu je dosuđena posebna naknada. Iz tih razloga je. S druge strane. ali strah može prouzrokovati i depresije. godine. stav 1.5. do pojave kile i recidiva kile. 2296/05 od 05. godine do 8.2. neurotična stanja. Rev. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije.

. imajući u vidu posebna lična svojstva oštećenog. godine kada mu je uručno rešenje o ukidanju zadržavanja. nekog uživanja. uvažavanja ličnosti. težinu i trajanje duševnih bolova. Odredbom člana 200. Tužilac je priveden u prostorije organa unutrašnjih poslova i više puta privođen u prostorije za saslušanje a potom odveden u zatvor gde je ostao punih mesec dana. godine) 759. vreme trajanja lišenja slobode a povezano sa svim drugim okolnostima koje mogu uticati na prirodu. ne daje osnov za naknadu nematerijalne štete osim ako se dokaže da je on pokrenut i vođen šikanozno i zlonamerno. časti.1962. kao što su ugled koji je oštećeni ranije uživao u svojoj sredini. slobode. Zakona o obligacionim odnosima. 2143/05 od 20. Na utvrđeno činjenično stanje pravilno je primenjeno materijalno pravo i to odredbe člana 543. povrede časti.10. Zakon o obligacionim odnosima sadrži odredbe koje se odnose na nenovčanu i novčanu naknadu nematerijalne štete u slučaju povrede prava ličnosti. Zakona o krivičnom postupku kao i člana 200. sud uzima u obzir i niz objektivnih i subjektivnih okolnosti. koji je proglašen nezakonitim.2003. godine) je uhapšen u svom stanu 15. Ugled je mišljenje koje ima uža ili šira sredina o jednoj ličnosti i predstavlja objektivnu kategoriju. Pri tome se uvek mora voditi računa o principu individualizacije nematerijalne štete kao dodatnom korektivnom kriterijumu. stavljene lisice na ruke a nkon toga je izvršen pretres stana i nađen revolver sa nevažećim oružanim listom.319 - . privatne i intimne sfere i drugih ličnih dobara). S toga su takva stanja osnov dosude naknade radi pribavljanja prijatnosti. u okviru članka je objavljeno tužiočevo ime kao člana kriminalne grupe. Kod ocene postojanja duševnog bola kao prvog uslova za dosuđivanje nematerijalne štete. polazi se od vrednosti povređenog dobra i načina na koji je povreda učinjena. godine. Kod ovog vida nematerijalne štete. zdravlja. zbog čega su tužilac i njegova porodica naišli na osudu okoline u kojoj žive. Zakona o obliga