P. 1
3.1.1. Obligaciono Pravo

3.1.1. Obligaciono Pravo

|Views: 229|Likes:
Published by Dusko011_77

More info:

Published by: Dusko011_77 on Jun 25, 2013
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

01/08/2016

pdf

text

original

3.

GRAĐANSKO PRAVO
3.1. GRAĐANSKO MATERIJALNO PRAVO 3.1.1. OBLIGACIONO PRAVO

OBLIGACIONO PRAVO

OSNOVNA NAČELA (Čl. 1 – 25. Zakona o obligacionim odnosima)

1.
Po tužbi klijenta protiv advokata za utvrđenje ništavosti Ugovora o zastupanju i dodatnoj nagradi i po protivtužbi za ispunjenje ugovora u preostalom delu, za odlučivanje je neophodno utvrditi da li su se ugovarači pri zasnivanju obligacionog odnosa pridržavali načela savesnosti i poštenja. Potrebno je ceniti da li se neki ugovarač koristio stanjem nužde i nedovoljnog iskustva druge ugovorne strane i za sebe ugovorio korist u očiglednoj nesrazmeri sa onim na šta se obavezao da učini drugome. Iz obrazloženja: U okviru roka za žalbu, tužilja je protiv presude kojom je izgubila spor za svojinu porodične kuće, naznačene utvrđene vrednosti, angažovala punomoćnika advokata za sastav žalbe i zastupanje. Ponuđenim ugovorom, koji su ugovarači potpisali, ugovorena je nagrada i dodatna nagrada na vrednost spora od 105.000 evra i ugovoren iznos nagrade od 10% vrednosti spora. Posle pismenog opoziva punomoćja, punomoćnik je nastavio sa pisanjem podnesaka i neovlašćenog zastupanja klijenta, ispostavljajući mu račune za isplatu. Presudom je tužbeni zahtev odbijen, a protivtužbeni zahtev usvojen, a da prethodno nije utvrđivano ispunjenje zakonskih uslova iz pomenutih zakonskih odredbi, usled čega je presuda ukinuta radi upotpunjavanja činjeničnog stanja na okolnost da li su se ugovarači pri zasnivanju ugovornog odnosa pridržavali načela savesnosti i poštenja i da li se na ovakav način, označavanjem vrednosti spora u većem iznosu od vrednosti spora utvrđene presudom, neki ugovarač koristio stanjem nužde i nedovoljnog iskustva druge ugovorne strane. (Iz Rešenja Apelacionog suda u Nišu, Gž. 2652/11 od 10.01.2012. godine)

2.
Pouzdanje kupca u evidenciju nepokretnosti ne može otkloniti ništavost ugovora o kupoprodaji nepokretnosti. Iz obrazloženja: Prema žalbenim navodima tužene da prvostepeni sud je jedini osnov za svoju odluku našao u presudi Trgovinskog suda od 22.11.2007. godine a da je prilikom zaključenja ugovora, čija se ništavost traži, neposredno utvrdila da se radi o pravu korišćenja, upravljanja i raspolaganja od strane prodavca što proizilazi i iz rešenja Opštinskog suda u od 21.05.2003. godine (kojim se utvrđuje da je dozvoljena uknjižba prava vlasništva na kupljenom delu spornog prostora u njenu korist) i naznačenog popisnog lista od 21.09.2007. godine. Iz svega toga sledi da se ona u svemu ponašala u skladu sa članom 12. Zakona o obligacionim odnosima odn. poštovala je načelo savesnosti i poštenja, a iz svih tih razloga nisu ispunjeni uslovi za donošenje prvostepene odluke.
-2-

OBLIGACIONO PRAVO Žalbeni navodi tužene su neosnovani. Ovo i zbog toga što i iz pomenute presude Trgovinskog suda i iz pomenutog rešenja Skupštine opštine od 13.02.1992. godine, ispravljenog zaključk om od 26.02.1999. godine, proizilazi da su predmetni ugovor i aneks tog ugovora protivni prinudnim propisima - radi se o nepokretnosti koja je vlasništvo Republike Srbije, a koja je data na korišćenje bez naknade navedenom društvenom preduzeću, s tim da predmetni objekat ustupi bez naknade tužilji. Od tog dokaza je pošao i Trgovinski sud donoseći navedenu presudu. Zbog toga je pravilan zaključak prvostepenog suda da su predmetni ugovor i njegov aneks - ništavi. Neosnovani su i žalbeni navodi tužene, kojima se ukazuje da je ugovor o kupoprodaji zaključen u dobroj veri (jer je bilo upisano pravo korišćenja, upravljanja i raspolaganja na prodavca i po tom osnovu joj i preneto, te da ne može i ne sme trpeti posledice kao da te savesnosti nije bilo, budući da nakon uvida u javne knjige nije znala niti je mogla znati da prodavac nije nosilac prava korišćenja, upravljanja i raspolaganja). Ti navodi su neosnovani, jer se - u situaciji u kojoj je ugovor izvršen u celosti od strane ugovornih strana - može tražiti utvrđenje njegove ništavosti u slučaju ispunjenja uslova iz člana 103. Zakona o obligacionim odnosima, te su stoga neosnovani navodi tužene da tužilja nije mogla tužbom tražiti utvrđenje ništavosti ugovora i njegovog aneksa. (Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu, Gž. 6535/10 od 20.01.2011. godine)

3.
Ne postoji zakonski osnov da se zaključeni ugovor sudskom odlukom o određivanju privremene mere stavi van snage ili da se zabrani njegovo pravno dejstvo. Iz obrazloženja: U konkretnoj situaciji, privremena mera po svom dejstvu iscrpljuje tužbeni zahtev, s obzirom da se istom traži da se stavi van snage zaključeni Ugovor. Kako parnični postupak predstavlja skup procesnih pravila radi pružanja sudske pravne zaštite prilikom rešavanja građanskopravnih sporova, te kako je osnova građanskopravnih odnosa slobodna volja stranaka da urede svoje odnose u granicama prinudnih propisa, to ne postoji zakonski osnov da se zaključeni ugovor sudskom odlukom o određivanju privremene mere stavi van snage ili da se zabrani njegovo pravno dejstvo. Sud jedino ima zakonsko ovlašćenje da, nakon održane rasprave, utvrdi ništavost ili da poništi ugovor odn. da odluči o pravnim posledicama raskida ili ništavosti ugovora, ukoliko su ispunjeni zakonski uslovi, krećući se u granicama tužbenog zahteva i nakon ocene dokaza podnetih tokom glavne rasprave. Stoga, žalbeni navodi tužilaca ne utiču na pravilnost donete odluke povodom predložene privremene mere, ali svakako moraju biti razmatrani u postupku odlučivanja o osnovanosti tužbenog zahteva. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, Pž. 13805/10 od 24.11.2010. godine)

4.
Za usluge koje nisu u potpunosti iskorišćene, a za koje nije ugovorena pojedinačna cena, ne može se tražiti sniženje ugovorene jedinstvene cene u situaciji kada je davalac usluge zbog njihove prirode bio onemogućen da ih plasira nekom drugom licu.
-3-

OBLIGACIONO PRAVO Iz obrazloženja: Prema činjeničnom stanju koje je utvrđeno u prvostepenom postupku, parnične stranke su bile u poslovnom odnosu tako što je tužilac tuženom uputio ponudu čiji je predmet bilo iznajmljivanje platforme za parkiranje aviona, pozicija za sečenje, asistencije pri sečenju aviona. Pod opisom usluge u ponudi je navedeno: … iznajmljivanje platforme za parkiranje aviona od 06.11.2006. do početka sečenja, pružanje usluge prevlačenja aviona do pozicije za sečenje i iznajmljivanje potrebne opreme - dizalice, kredlovi, stepenice, kao i pružanje protiv-požarne zaštite tokom radova na sečenju i ispiranje gorivnih rezervoara pre sečenja … Ponudom je određena cena usluge u iznosu od 199.155,oo dinara + PDV. Tuženi je ponudu tužioca prihvatio i prihvatanjem ponude obavezao se da dostavi imena lica koja će raditi na sečenju, brojeve vozila koja će koristiti, da se pridržava pravila koja važe u tehnici, a po završetku radova opere I očisti radnu platformu i da je ostavi u ispravnom stanju, da osigura od rizika tokom radova svoje ljude i opremu. Plaćanje usluga je dogovoreno 50% avansno, a 50% po ponudi. Cena za iznajmljivanje predmetne platforme je data kao jedinstvena odn. u ponudi nije data cena pojedinačnih usluga koje je pružao tužilac, već jedinstvena cena usluge. Tuženi je cenu za pruženu uslugu platio 50%, i to u delu koji se odnosio na avansno plaćanje, dok preostalih 50% nije platio. Od postavljenog tužbenog zahteva branio se isticanjem činjenice da nije koristio sve usluge iz ponude i da stoga nije u obavezi da plati punu cenu. Prvostepeni sud je na utvrđeno činjenično stanje pravilno primenio materijalno pravo kada je zaključio da je tuženi u obavezi da tužiocu plati preostali deo cene za izvršene usluge, te da ga činjenica da nije koristio sve usluge iznajmljene platforme koje su obuhvaćene ponudom ne oslobađa obaveze na plaćanje ugovorene cene za pruženu uslugu, s obzirom da se radi o ugovorenoj jedinstvenoj ceni za sve pojedinačne usluge koje čine i koje ulaze u iznajmljivanje platforme, primenom člana 262. stav 1. i člana 148. u vezi sa članom 17. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima. Privredni apelacioni sud nalazi da je tužilac, kao davalac usluge, iznajmljivanjem platforme jednom licu - tuženom, onemogućen da za one usluge koje ovaj ne koristi iste pruži drugom licu, jer su one vezane za tehničko posedovanje same platforme, pa stoga činjenica da tuženi nije koristio sve usluge koje iznajmljivanje platforme pruža ne oslobađa istog obaveze da plati ugovorenu naknadu. U vezi sa tim, neosnovani su i žalbeni navodi kojima tuženi pobija pogrešnu primenu materijalnog prava i ističe da je prvostepeni sud pogrešno protumačio ponudu tužioca ispostavljenu tuženom, posebno imajući u vidu da je upravo obaveza tuženog bila da postupa sa povećanom pažnjom i pre prihvatanja ponude utvrdi da li cena iz ponude obuhvata jedinstvenu uslugu, da li je moguće koristiti samo neke usluge i kolika je njihova cena, te ostale pojedinosti vezane za to - ako je znao da mu sve usluge koje su navedene u ponudi nisu potrebne. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda, Pž. 3496/10 (2009) od 24.11.2010. godine)

5.
Neće ostati na snazi i neće proizvoditi pravno dejstvo pravna radnja koja je preduzeta suprotno opštem aktu pravnog lica ako je suprotna strana pri preduzimanju iste znala ili morala znati za ovu suprotnost.
-4-

OBLIGACIONO PRAVO Iz obrazloženja: Pravna lica u zasnivanju obligacionih odnosa postupaju u skladu sa svojim opštim aktima; ali i ugovor koji je zaključen ili druga pravna radnja koje je preduzeta suprotno tim aktima ostaje na snazi, osim ako je za to druga strana znala ili je morala znati ili ako je ovim zakonom drugačije određeno - član 22. Zakona o obligacionim odnosima. Sporne ugovore za tužioca u konkretnom slučaju potpisao je Sekretar, sa naznakom da tužioca zastupa u svojstvu direktora. Kako nije organizovan kao privredno društvo, a što je opštepoznato i lako proverljivo uvidom u odgovarajući Registar - javnu knjigu, pa time njegov zakonski zastupnik nije direktor već Sekretar predviđen Statutom - to je (već na osnovu same činjenice da u ugovoru navodi da isti potpisuje u svojstvu direktora tužioca, koji kod tužioca ne postoji), tuženi mogao i morao znati da se radi o licu koje nije ovlašćeno za zaključenje istog. To ga čini nesavesnim. Iz tih razloga nisu ispunjeni uslovi da sporni ugovori ostanu na snazi prema članu 22. Zakona o obligacionim odnosima na koji se tuženi u žalbi poziva. Dakle, s obzirom na naznaku da ugovor za tužioca potpisuje direktor, tuženi je morao znati da se radi o potpisu neovlašćenog lica, jer je ugovor potpisalo označeno lice u svojstvu organa koji ne postoji. Imajući sve to u vidu, a u smislu citiranih odredbi Zakona o obligacionim odnosima, ugovor koji je potpisao sekretar tužioca prekoračenjem statutarnih ovlašćenja ne proizvodi pravno dejstvo, što je prvostepeni sud pravilno utvrdio, regulišući i pravne posledice usvajanjem zahteva za vraćanje menica i meničnih ovlašćenja datih na osnovu navedenih ugovora o solidarnom jemstvu. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda, Pž. 8463/10 (2) od 06.05.2010. godine)

6.
Tužbeni zahtev tužioca za isplatu duga od tuženika zbog neispunjenja ugovorne obaveze osnovan je ako je ugovorom o otkupu stana predviđeno da ima mesta njegovom raskidu ako kupac-tuženik ne plati tri uzastopne mesečne rate. Iz obrazloženja: Tokom dokaznog postupka, prvostepeni sud je utvrdio da je između tužioca - kao prodavca i tuženog - kao kupca, zaključen ugovor o otkupu stana koji je i overen. Navedenim ugovorom tuženik se obavezao da otkupnu cenu stana isplati u 480 mesečnih rata i da svaku ratu plati do 10. u mesecu za prethodni mesec. Takođe je ugovoreno da se mesečna otplatna rata usklađuje za šestomesečne obračunske periode sa kretanjem cena na malo u Republici, pri čemu je na prodavcu obaveza da obavesti kupca o visini izmenjene rate. Utvrđeno je i da, ukoliko kupac ne plati svojom krivicom tri uzastopne rate, ceo neotplaćeni dug dospeva odmah za naplatu sa zateznom kamatom i drugim troškovima. Veštačenjem je prvostepeni sud utvrdio da je bilo propusta i na strani tužioca koji nije uvek blagovremeno obaveštavao tuženog kao kupca o promeni mesečne otplate, ali to nije bila izvinjavajuća okolnost zbog koje je tuženik mogao da ne plaća već prethodno utvrđene rate čija visina mu je bila poznata. Za pomenuti propust odgovara tuženik. S obzirom na sve okolnosti konkretnog slučaja i sadržinu preuzetih ugovornih obaveza, prvostepeni sud je sa sigurnošću utvrdio da je zbog neplaćanja više od tri uzastopne rate isplata neisplaćenog dela kupoprodajne cene dospela za naplatu odjednom.
-5-

OBLIGACIONO PRAVO Na tako utvrđeno činjenično stanje, prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo kada je na osnovu člana 124. u vezi člana 17. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, po osnovu ispunjenja neispunjene ugovorne obaveze iz ugovora o otkupu stana od 31.01.1997. godine, usvojio tužbeni zahtev tužioca u celosti. (Iz Presude Apelacionog suda u Kragujevcu, Gž. 1099/10 od 15.04.2010. godine)

7.
U zavisnosti od utvrđenja činjenice na čiji su račun i u kom iznosu uplaćena sredstva kupca na ime kupoprodajne cene vozila, te da li je taj novac uplaćen osnivaču oceniće se njegova odgovornost za izvršenje ugovora o prodaji vozila predajom vozila ili povraćajem njegove cene. Iz obrazloženja: Tužilja je u konkretnom slučaju bila u materijalno-pravnom odnosu sa navedenim preduzećem, u odnosu na koje je obustavljen postupak stečaja na osnovu rešenja Stečajnog veća nadležnog Trgovinskog suda. Odredbom člana 16. ugovora o osnivanju ovog Preduzeća propisano je da "osnivači ne odgovaraju za obaveze društva, osim u slučajevima izričito navedenim u zakonu, a snose rizik do visine uloga". Ovaj dokaz nižestepeni sudovi nisu cenili prilikom utvrđivanja obima odgovornosti tuženog u vezi sa ugovorom o poslovnoj saradnji, koji je zaključen sa drugonavedenim preduzećem i predstavlja odnos uvoznika i ovlašćenog dilera. Osim toga, prvostepeni sud nije utvrdio na čiji su račun i u kom iznosu uplaćena sredstva tužilje na ime kupoprodajne cene vozila, te da li je taj novac uplaćen tuženom osnivaču od strane dilera, a u vezi s tim nije ustanovljena ni obaveza tuženog osnivača da vozilo preda ili da novac vrati tužilji. (Iz Presude Vrhovnog kasacionog suda, Rev. 44/2010 od 11.05.2010. godine)

8.
Posledica nepostupanja trgovca po upustvu o prihvatanju kartica koje je sastavni deo Ugovora o prihvatanju platnih kartica je nemogućnost naplate izvršene transakcije usled odbijanja banke da izvrši plaćanje, a samim tim i gubljenje prava za naknadu štete koju trgovac usled takvog postupanja trpi. Iz obrazloženja: Žalbeni navodi kojima se pobija pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje i ističe da je tužilac postupao u skladu sa obavezom koju je preuzeo na osnovu zaključenog Ugovora o prihvatanju platnih kartica i obavezom prema uputstvu za prihvatioce platnih kartica, te da je prilikom prodaje robe preduzeo sve propisane radnje - neosnovani su. Naime, na takav zaključak ne upućuju izvedeni dokazi i stanje u spisima, posebno imajući u vidu da je 26.11.2004. godine - kada je tužilac prihvatio falsifikovane kreditne kartice i izvršio prodaju robe - na prodajnom mestu tužioca za 14 minuta i 13 sekundi pokušano 17 transakcija pomoću pet kartica inostranih banaka, a da su samo četiri transakcije prošle autorizaciju. Ta činjenica ne-6-

OBLIGACIONO PRAVO sumnjivo ukazuje da sa predmetnim karticama nešto nije u redu, čak i ako se postupa sa uobičajenom pažnjom. U toj situaciji tužilac je odn. njegov radnik, morao da reaguje i pozove tuženog da izvrši proveru da li su kreditne kartice validne tj. ako je u tom trenutku taj podatak bio nedostupan - da ga pita za savet. Međutim, tužilac u tom cilju nije preduzeo nikakvu radnju, na koji način je rizik od eventualne štete, kao i odgovornost, preuzeo na sebe. Prvostepeni sud je, na utvrđeno činjenično stanje, pravilno primenio materijalno pravo kada je zaključio da se tužilac prilikom prodaje robe ili vršenja usluga korisnicima kreditnih kartica nije ponašao u skladu sa Uputstvom za prihvatioce platnih kartica, da se nije pridržavao osnovne procedure i sigurnosnih mera u cilju sprečavanja zloupotrebe, te da je njegov zahtev za isplatu iznosa od 620.800,oo dinara neosnovan. Takođe, Privredni apelacioni sud nalazi da tužilac prilikom procesuiranja spornih transakcija nije postupao sa pažnjom koja se u pravnom prometu zahteva u odgovarajućoj vrsti obligacionih odnosa odn. da u izvršavanju svoje profesionalne delatnosti nije postupao sa povećanom pažnjom shodno članu 18. st. 1. i 2. Zakona o obligacionim odnosima, te da se, shodno stavu 3. istog člana, nije uzdržao od postupka koji je otežao izvršenje obaveze druge strane. Sama činjenica da je u kratkom vremenskom intervalu pokušan veći broj transakcija, a da su samo četiri uspele, morala je da kod tužioca izazove sumnju da sa kreditnim karticama nešto nije u redu. Ovo naročito zbog toga što je Uputstvom za prihvatljivost platnih kartica predviđeno da i u situaciji ako je stranka sumnjiva u bilo kom smislu, obaveza je prihvatioca kartice da ne zaključi transakciju, već da pozove autorizacioni centar tuženog i traži instrukcije. Tužilac je kod utvrđenog stanja stvari bio u obavezi da postupi u skladu sa navedenom odredbom uputstva i pozove tuženog, ali on to nije učinio. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda, Pž. 4596/2010 od 16.09.2010. godine)

9.
U ispunjenju novčane obaveze kašnjenje u isplati avansa ne predstavlja docnju za koju izvođač ima pravo na zateznu kamatu. On može ostvarivati druga prava koja se tiču produženja rokova za izvođenje radova, razlike u ceni, pa i eventualno - prava na raskid ugovora. Iz obrazloženja: Iznos novca koji jedna ugovorna strana daje drugoj unapred, kako bi joj omogućila izvršenje njene ugovorne obaveze - predstavlja avans (predujam). Uobičajeno je kod ugovora o građenju da se ugovara plaćanje avansa koji omogućava izvođaču radova da preduzme pripremne radnje za izvođenja radova kao svoje ugovorne obaveze. Smatra se da je izvođač primio deo cene koju je naručilac platio unapred radi nabavke građevinskog materijala. Ukoliko avans ne bude plaćen u roku koji su stranke svojim ugovorom predvidele, to ne znači da je naručilac posla u docnji sa ispunjenjem novčane obaveze, već da obavezu nije platio "dovoljno" unapred - onako kako je to ugovoreno. Izvođaču radova, međutim, to ne daje za pravo da na iznos avansa obračunava zateznu kamatu po isteku ugovorenog roka za uplatu avansa do dana kada je avans zaista uplaćen, ali mu daje neka druga prava koja se odnose na ovlašćenje da zahteva izmenu ugovorene cene zbog promene cene materijala do koje je zbog toga došlo, kao i mogućnost da traži odlaganje sa otpočinjanjem izvođenja radova zbog neblagovremene uplate avansa odn. mogućnost
-7-

OBLIGACIONO PRAVO da traži prekid radova ukoliko su već bili započeti. U svakom slučaju, ima pravo na produženje ugovorenog roka za izvođenje radova. Ukoliko su ispunjeni drugi uslovi, daje mu i pravo da raskine ugovor. Dakle, pravilan je zaključak prvostepenog suda da tuženi nema pravo na obračunatu kamatu na sredstva avansa koje je tužilac platio po proteku roka koji je za uplatu avansa predviđen međusobno zaključenim ugovorima. Zato je pravilno prvostepeni sud na osnovu nalaza veštaka utvrdio da potraživanje tuženog ne sadrži obračunatu zateznu kamatu na sredstva avansa koja su uplaćena od strane tužioca, ali po isteku roka koji je ugovoren, već da potraživanje tuženog na dan preseka sadrži potraživanje razlike u ceni, kamate na razliku u ceni i kamate koja je obračunata na iznose po ispostavljenim situacijama koji su plaćeni sa zadocnjenjem od strane tužioca, a što ukupno iznosi navedenu sumu. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda, Pž. 2125/10 od 12.02. 2010. godine)

10.
Načelo jednake vrednosti uzajamnih davanja ne važi kod ugovora o prodaji društvenog kapitala. Iz obrazloženja: Na sporni odnos primeniće se Zakon o privatizaciji, kao lex specialis u odnosu na Zakon o obligacionim odnosima. Ovaj zakon je izričito propisao (član 41a) da se, u situaciji kada kupac ne isplati bilo koju ratu kupoprodajne cene u ugovorenom roku, ima smatrati da je ugovor raskinut po samom zakonu. Nesumnjivo je utvrđeno da tuženi nije platio treću ratu kupoprodajne cene, pa se predmetni ugovor smatra raskinutim danom kada je tužilac uputio obaveštenje tuženom o raskidu ugovora. Nisu osnovani revizijski navodi tuženog o pogrešnom zaključku da tužilac nije izvršio svoje ugovorne obaveze, zbog čega ne može raskinuti predmetni ugovor u smislu odredaba čl. 121., 124. i 125. Zakona o obligacionim odnosima. Ovo stoga što je tužilac preneo tuženom 70% prodajnog društvenog kapitala u vidu akcija subjekta privatizacije TP "P..." iz S... bez ikakvog opterećenja, što i predstavlja predmet njegove obaveze. Po osnovu zaključenog ugovora tuženi je upisan kao vlasnik 70% kapitala subjekta privatizacije u registarskom ulošku Trgovinskog suda u S... Kod ugovora o prodaji društvenog kapitala ne primenjuje se načelo jednake vrednosti uzajamnih davanja. Tuženi nije kupio prodajni kapital prema njegovoj realno utvrđenoj vrednosti, već je početna cena na aukciji iznosila 20% od gornje granice raspona utvrđene vrednosti društvenog kapitala koji je predmet prodaje a u skladu sa čl. 2a i 2b Uredbe o prodaji kapitala i imovine javnom aukcijom. Tuženi je kapital kupio po tržišnoj ceni, a ne po realnoj niti po knjigovodstvenoj. Shodno tome, tuženi neosnovano ističe u reviziji da je isplatom dve rate kupoprodajne cene preplatio vrednost kapitala koji je kupio, time što u imovinu subjekta privatizacije koja se prodaje nije bila uneta jedna od nepokretnosti. Neosnovana je i revizijska tvrdnja da su potraživanja parničnih stranaka zbog toga kompenzabilna. Osim izričito navedenih izjava i garancija, prema ugovorenoj klauzuli da "Agencija ne daje bilo kakve druge izjave i garancije." - predaja bilo koje nepokretnosti navedene u programu privatizacije ne predstavlja obavezu tužioca. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije, Prev. 196/2006 od 7.09.2006. godine)
-8-

OBLIGACIONO PRAVO

11.
O jačem pravu na sticanje prava svojine na istu nepokretnost u slučaju kada je više lica zaključilo više posebnih pravnih poslova u tom cilju, sud odlučuje primenom načela savesnosti i poštenja i načela zabrane zloupotrebe prava. Ukoliko su svi kupci savesni, a ni jedan nema državinu nepokretnosti niti je ishodio upis prava svojine u zemljišnu tj. drugu javnu knjigu, raniji kupac ima jači pravni osnov. Ako su svi kupci savesni, kupac koji je ishodio upis u zemljišnu, tj. drugu javnu knjigu ima jači pravni osnov, a ako ni jedan to nije ishodio – jači je u pravu kupac kome je nepokretnost predata u državinu. Iz obrazloženja: Utvrđeno je sledeće činjenično stanje: tužioci K. M. i A. su sa PP “K...” zaključili kupoprodajni ugovor K-05 od 23.04.1996. godine, čiji je predmet stan br. 33, površine 53,22 m kv., u ul.________, u N... S... za ukupan iznos od 239.490,oo dinara i rokom isplate do 23.04.1996. godine. Rok izgradnje bio je april 1997. godine. Ugovoreno je da će se, ukoliko kupci ne plate cenu za 75 % površine do 23.04.1996. godine, ugovor smatrati nevažećim i prodavac imati pravo da isti stan proda drugom kupcu bez posebne najave o raskidu ugovora. Prema priznanicama, kupci su uplatili 50.000 DM. Isti stan je kupila i tužilja M.J., ugovorom o kupoprodaji br. K-34 od 23.03.1999. godine, za cenu od 401.811,oo dinara, koju je i isplatila 23.03.1999. godine kod Opštinskog suda u N... S... Ov. br. ____/99. U sporni stan se tužilja M.J. i uselila. Nižestepeni sudovi usvojili su njen tužbeni zahtev i utvrdili joj pravo vlasništva na spornom stanu, sa pravom da se isti izluči iz stečajne mase. Tužbeni zahtev tužilaca K.M. i A. nižestepeni sudovi su odbili. Ovi tužioci tražili su da se utvrdi da su oni vlasnici spornog stana i da im se on preda u posed. Obrazloženje nižestepenih sudova je bilo da je tužilja M. J. jača u pravu, s obzirom da je ugovor zaključila i overila u sudu, isplatila cenu, porez na promet i svoje pravo iz ugovora ostvarila preuzimanjem državine. Nasuprot tome, tužioci K.M. i A. nisu overili ugovor u sudu, platili su samo veći deo stana i nemaju državinu. Revizioni sud, međutim, nalazi da su osnovani navodi revizije tužilaca – glavnih umešača, te da je pobijana presuda doneta na osnovu pogrešne primene materijalnog prava jer ni činjenično stanje bitno za pravilnu odluku o tužbenom zahtevu nije potpuno utvrđeno. Sadržina kupoprodajnih ugovora ukazuje na to da tužioci od tuženog kupuju stan u izgradnji koji je – prema ugovoru K.M. i A. – morao biti izgrađen do aprila 1997. godine, a prema ugovoru M.J. – do marta 1999. godine. Dakle, u pitanju je ugovor o izgradnji stana tj. ugovor o građenju, na koji se shodno primenjuju odredbe ugovora o delu, a ne ugovora o prometu nepokretnosti. Zbog toga, za punovažnost tih ugovora, nije potrebno da potpisi ugovornih strana budu overeni kod suda (kao kada su u pitanju ugovori o prometu nepokretnosti). Na drugoj strani, o jačem pravu u slučaju da su dva lica zaključila posebne pravne poslove radi sticanja prava svojine na istu nepokretnost sud odlučuje primenom načela savesnosti i poštenja i načela zabrane zloupotrebe prava. Ako su oba sticaoca savesna, a nijedan nema državinu nepokretnosti, niti je ishodio upis prava svojine u javnoj knjizi – raniji sticalac ima jači pravni osnov. Ako su savesna oba sticaoca, jači pravni osnov ima sticalac koji je ishodio upis u javnu knjigu. Ako to ni jedan nije ishodio, jače pravo ima sticalac kome je nepokretnost predata u državinu. Raniji savesni sticalac ima
-9-

OBLIGACIONO PRAVO jači pravni osnov prema nesavesnom kasnijem sticaocu, pa i u slučaju kada je otuđilac nepokretnosti istu predao u državinu kasnijem nesavesnom sticaocu ili je nesavesni sticalac ishodio upis u javnu knjigu. Zbog toga će sud u ponovnom postupku, imajući u vidu izloženo, utvrditi da li je tužilja M. J. u momentu zaključenja ugovora mogla znati da je PP “K...” predmetni stan pre toga prodao drugom licu, zatim stepen dovršenosti zgrade, tj. spornog stana u trenutku zaključenja ugovora između tužilje i tuženog, kao i u momentu useljenja, a zatim i na koji način se tužilja uselila u stan. Sud će takođe utvrditi da li su tužioci K.M. i A. do ugovorenog roka isplatili cenu u celosti ili delimično i u kom procentu. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije, Rev. 491/2004 od 10.06.2005. godine)

12.
Tužbeni zahtev tužioca za neosnovano obogaćenje je neosnovan, jer se povodom istog duga a po pravnosnažnoj presudi vodi postupak izvršenja koji nije okončan. Iz obrazloženja: Presudom Opštinskog suda u A..., P. br. 655/02 od 29.01.2003. godine, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je traženo da tuženik po osnovu neosnovanog obogaćenja plati tužiocu navedeni novčani iznos u izreci presude. Protiv navedene presude žalbu je izjavio tužilac. Okružni sud u U... je svojom presudom Gž. br. 408/03 od 8.04.2003. godine odbio kao neosnovanu žalbu tužioca i potvrdio je presudu Opštinskog suda u A..., P. br. 655/02 od 29.01.2003. godine. U obrazloženju drugostepene presude je navedeno sledeće: U toku postupka je utvrđeno da navedeni novčani iznos tuženik duguje tužiocu po pravnosnažnoj presudi P. br. 532/92 od 4.12.1998. godine, i da je sada u toku postupak izvršenja u predmetu Opštinskog suda u A... I. br. 88/00. U takvoj situaciji prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo nalazeći da je tužbeni zahtev tužioca za neosnovano obogaćenje neosnovan, jer se povodom istog duga a po pravnosnažnoj presudi vodi postupak izvršenja koji nije okončan. (Iz presude Okružnog suda u Užicu, Gž. br. 408/03 od 8.04.2003. godine)

13.
Osnovno načelo građanskog prava o jednakoj vrednosti uzajamnih davanja ograničava dispozitivnost norme o ugovornoj kamati. Iz obrazloženja: Utvrđeno je sledeće činjenično stanje: Prvostepeni sud je u dokaznom postupku utvrdio da su tužilac - protivtuženi i tuženi - protivtužilac zaključili ugovor o nenamenskom oročenom depozitu, i to dana 26.09.1995. godine. Po ovom ugovoru se deponent - ovde tuženi - protivtužilac obavezao da kod banke - ovde tužioca - protivtuženog položi, a banka primi novčani iznos od 130.000,00 dinara. Ugovoren je rok vraćanja, sa kamatnom
- 10 -

OBLIGACIONO PRAVO stopom od 0,6 % dnevno. Uz osnovni ugovor zaključeni su prvi i drugi aneks ugovora, kojima su izmenjeni rokovi vraćanja novčanih sredstava (čl. 1035., 1038. tač. 1. i 1042. Zakona o obligacionim odnosima). Prema tome, ugovor o oročenom nenamenskom depozitu predstavlja pasivni bankarski posao, u kome je banka dužnik prema svojim deponentima, zaključujući ih radi obezbeđenja novčanih potencijala za obavljanje aktivnih bankarskih poslova. Prvostepenom presudom tužilac - protivtuženi je obavezan da tuženom - protivtužiocu isplati iznos od 104.003,34 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 25.03.1996. godine sve do isplate. Obrazloženje prvostepenog suda je da je u toku postupka utvrđeno da su tužilac - protivtuženi i tuženi - protivtužilac zaključili dana 26.09.1995. godine ugovor o nenamenskom depozitu sume od 130.000,00 dinara, sa kamatom od 0,6 % dnevno i rokom vraćanja 06.10.1995. godine. Dva aneksa ugovora izmenila su samo rok vraćanja deponovane sume, a svi ostali bitni elementi ugovora ostali su nepromenjeni. Tužilac - protivtuženi isplatio je tuženom - protivtužiocu, zaključno sa 25.03. 1996. godine, ukupno 148.269,00 dinara. Obaveza tužioca - protivtuženog prema tuženom - protivtužiocu iznosi 104.003,34 dinara. Viši sud nalazi da je prvostepena presuda doneta uz pogrešnu primenu materijalnog prava i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, te je valja ukinuti. Stanovište prvostepenog suda u konkretnom slučaju se ne može prihvatiti. Naime, tačno je da su stranke ugovorom o nenamenskom oročenom depozitu ugovorile kamatu od 0,6 % dnevno na iznos deponovanih sredstava (čl. 1042. Zakona o obligacionim odnosima). Međutim, dispozitivnost norme o ugovorenoj kamati ograničena je sukobom sa osnovnim načelom građanskog prava o jednakoj vrednosti uzajamnih davanja (čl. 15. Zakona o obligacionim odnosima), a o tome sud vodi računa po službenoj dužnosti. Zato je prvostepeni sud bio dužan da ispita da li ugovorna kamata od 0,6 % dnevno odnosno 18 % mesečno, za period za koji je obračunata, predstavlja realnu i uobičajenu kamatu za takvu vrstu posla. Samo takvoj kamatnoj stopi može se pružiti sudska zaštita. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda, Pž. 5408/2001 od 21.02.2002. godine)

14.
Predugovor je takav ugovor kojim se preuzima obaveza da se zaključi glavni ugovor. Ukoliko predugovorom obavezana strana neće da sklopi glavni ugovor, tada druga strana ne može tužbom tražiti ispunjenje ove činidbe, nego preko suda može tražiti da se naloži drugoj strani da u roku od šest meseci po isteku ugovorenog roka pristupi zaključenju glavnog ugovora. Iz obrazloženja: Prema odredbi člana 45. stav 1. ZOO, predugovor je takav ugovor kojim se preuzima obaveza da se docnije zaključi drugi, glavni ugovor. Prema odredbi člana 20. stav 1. Zakona o osnovnim svojinsko-pravnim odnosima, pored ostalih načina, pravo svojine se stiče i na osnovu pravnog posla. Na osnovu pravnog posla pravo svojine na nepokretnostima se prema odredbi čl. 33. navedenog Zakona o osnovnim svojinsko-pravnim odnosima, stiče upisom u javnu knjigu ili na drugi odgovarajući način određen zakonom. Po samom zakonu, pravo svojine se prema odredbi člana 21. navedenog Zakona, može steći i građenjem na tuđem zemljištu, pod uslovima i na načine predviđene odredbama čl. 24, 25. i 26. Zakona o osnovnim svojinsko-pravnim odnosima.
- 11 -

OBLIGACIONO PRAVO Dakle, glavni cilj sklapanja predugovora je međusobno obavezivanje pregovarajućih strana na zaključenje drugog glavnog ugovora. Iz predugovora ne nastaje obaveza na ispunjenje neke određene činidbe, odnosno ispunjenje neke ugovorne obaveze iz onog nameravanog i željenog glavnog ugovora, već jedino obaveza sklapanja određenog definitivnog obaveznog ugovora, a tek nakon što ovaj već bude sklopljen, nastaće ugovorena obaveza ispunjenje određene činidbe, koja je predmet te ugovorene obaveze. Ukoliko predugovorom obavezna strana neće da sklopi ovaj drugi glavni ugovor, tada druga strana ne može uspešno ustati sa tužbom radi ispunjenja one činidbe koja je predmet ugovorene obaveze nameravanog definitivnog, glavnog, ugovora, već jedino tužbom za ispunjenje konkretno sklopljenog predugovora, tužbom za sklapanje glavnog ugovora, kako to predviđa odredba čl. 45. st. 4. ZOO-a. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. 1968/02 od 3.07.2002. godine).

15.
Isplata zatezne kamate može se ostvariti samo kada je obaveza plaćanja kamate izričito ugovorena, ali sud mora imati u vidu, radi pravilnog presuđenja predmetne stvari i načelo jednake vrednosti uzajamnih davanja. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju u prvostepenom postupku tužilac je 2.09.1994. godine i 7.12.1994. godine uplatio tuženom ukupno 400.390,25 dinara. Uplata je izvršena u cilju avansnog plaćanja građevinskog materijala iz proizvodnog asortimana tuženog. Međutim, tužilac nije prilikom uplate avansa dostavio tuženom specifikaciju građevinskog materijala i rokove za isporuku istog. Stoga je tuženi vršio isporuku robe tužiocu sve do 11.9.1997. godine. Tako isporučena roba tužiocu fakturisana je po važećim cenama na dan isporuke. Na taj način tužiocu je isporučena roba u ukupnoj vrednosti koja nominalno pokriva uplaćeni iznos avansa. Na temelju tako utvrđenog činjeničnog stanja odbijen je zahtev tužioca da mu tuženi zbog docnje u isporuci robe isplati zateznu kamatu u ukupnom iznosu od 1.789.315,00 dinara. Odluka nižestepenih sudova zasnovana je na pogrešnoj primeni materijalnog prava. Naime, tačno je da tužilac u konkretnom slučaju ne može tražiti isplatu zatezne kamate, obzirom da takvo pravo može ostvariti samo kada je obaveza plaćanja kamate izričito ugovorena. Međutim, to samo po sebi ne znači i da je zahtev tužioca neosnovan. Ovo iz razloga, što pravni osnov naveden u tužbi sud ne obavezuje. To je izričito propisano odredbom člana 186. stav 3. ZPP. Iz tog razloga, a obzirom na činjenicu da je tužiocu isporučena roba fakturisana po cenama na dan isporuke, a ne po važećim cenama na dan uplate avansa, tužilac ima pravo na povraćaj eventualne razlike između vrednosti količine i vrste avansom pokrivene robe koja mu je isporučena. To pravo tužioca se temelji u načelu ekvalentnosti uzajamnih davanja ustanovljenom odredbom člana 15. Zakona o obligacionim odnosima. Međutim, zbog pogrešne primene materijalnog prava sud nije utvrdio odlučne činjenice za presuđenje ovog spora. To je razlog, zbog koga je na temelju odredbe člana 395. stav 2. ZPP odlučeno kao u izreci. U nastavku postupka otkloniće se propusti na koje je ukazano ovim rešenjem. To podrazumeva obavezu prvostepenog suda da u cilju pravilnog presuđenja ovog spora pouzdano utvrdi vrednost isporučenih roba tužiocu po važećim cenama na dan uplate avansa. Saglasno toj činjenici treba utvrditi i količinu robe koju je pokrivao avans po cenama na dan plaćanja. Tako utvrđenu količinu i vrstu
- 12 -

OBLIGACIONO PRAVO robe treba uporediti sa onom količinom robe koja je tužiocu isporučena. U slučaju da je ta količina manja od one koja je bila pokrivena avansom utvrdiće se vrednost razlike po cenama na dan presuđenja i saglasno tome doneti odgovarajuća odluka o tužbenom zahtevu. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Prev. 768/01 od 18.09.2002. godine)

16.
Članom 10. ZOO se utvrđuje da strane u obligacione odnose stupaju slobodne i svoje odnose uređuju isključivo po svojoj volji.

Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da sud obaveže tuženog da produži ugovor o zakupu poslovnog prostora do 15.10.2011. godine. Tužilac je žalbom pobijao prvostepenu presudu. Viši trgovinski sud je našao da je žalba neosnovana. Iz činjeničnog stanja utvrđenog u prvostepenom postupku proizilazi da je nesporno među strankama da su zaključile ugovor o zakupu poslovnog prostora, da je zaključen i aneks ugovora, kao i da su zaključile ugovor o zajedničkoj izgradnji u cilju ostvarivanja obostranih interesa, a radi zajedničkog ulaganja i izgradnje magacinskog prostora, kao i da je vreme zakupa navedenim ugovorom određen na period od 10 godina. Rok ugovora je određen ugovorom, a tužilac traži produženje ugovornog odnosa, pa je prvostepeni sud pravilno postupio što nije usvojio ovakav tužbeni zahtev tužioca, jer bi to bilo protivrečno jednom od osnovnih načela obligacionih odnosa. Članom 10. ZOO se utvrđuje da strane u obligacione odnose stupaju slobodne i svoje odnose uređuju isključivo po svojoj volji. Ne postoji zakonska obaveza za zahtevanje i zaključenje ovakvog ugovora. To što tužilac smatra da je u izgradnju objekta uložio znatno veća sredstva u odnosu na vreme korišćenja prostora, kao da je tako kratak rok korišćenja objekta rezultirao time da je u celom ovom odnosu sa tuženikom prevaren, nije od značaja za presuđenje ove pravne stvari. Tužiocu ostaju na raspolaganje druga pravna sredstva i on eventualno može tražiti naknadu štete, odnosno podneti tužbu za naknadu štete, ako smatra da je oštećen ili tužbu zbog neosnovanog bogaćenja ako smatra da se tuženi neosnovano obogatio. (Iz presude Višeg trgovinskog suda u Beogradu Pž. 5721/02 od 9.10.2002. godine)

Ništav je ugovor koga zaključi punomoćnik umrlog lica. (Iz presude Okružnog suda u Kraljevu, Gž. 143/02 od 26. 03. 2000. godine)

17. 18.

Kada je zbog visoke inflacije broj novčanih jedinica na koji obaveza glasi obezvređen, poveriocu pripada saglasno načelu jednakih vrednosti uzajamnih davanja, valorizovan iznos po stopi rasta cena na malo prema podacima nadležnog saveznog organa za poslove statistike, ako zakonom ili ugovorom nije drukčije predviđeno. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 2836/98 od 21.07.1999. godine)
- 13 -

Ugovor zaključen van registrovane delatnosti tj. 3310/98 od 17. godine) 23. 20.1998.22. zaključen protivno opštim aktima društvenog pravnog lica. godine) 20. 21. ZOO).06. ZOO. sud bi mogao umeriti stopu ugovorene kamate u smislu čl. st. br. godine) .1997.1999. Rev. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. ZOO pod određenim uslovima. s tim što je eventualna zloupotreba propisivanja zelenaških kamata sankcionisana i odredbom čl.1988. ostaje na snazi osim ako je to druga strana znala ili morala znati. Pž. (Vrhovni sud Srbije.2.1988. U zasnivanju dvostranih ugovora strane polaze od načela jednake vrednosti uzajamnih davanja. godine) Prinudno poravnanje između dužnika poravnanja i njegovih poverilaca. (Savezni sud Gsz.14 - 25. Beograd. godine) 19. koja obuhvataju i pružanje usluga izdavanje prevoznih karata. (Vrhovni sud Srbije. da je samoupravno pravo autobuske stanice da u skladu sa opštim uslovima koje samostalno utvrđuje pruža usluge svim prevoziocima pod jednakim uslovima. 1996. ZOO.47/88 od 9. (Viši privredni sud.05. Ako ne postoji propis koji obavezuje stranke (autobusku stanicu i transportnu organizaciju) na zaključenje ugovora o pružanju usluga na autobuskoj stanici (čl.5319/95 od 17.02. Kod nedozvoljenih kretanja kamatnih stopa. 256/97 od 17. kada je visina određena prosečnom visinom kamatnih stopa na tržištu novca. Beograd. godine) 22.05.03.prevoznika zaključila poseban ugovor sa autobuskom stanicom ili ne. .11.OBLIGACIONO PRAVO U slučaju dvostrukog prometa nepokretnosti.1995. kad su oba sticaoca savesni a nije usledila promena u javnim knjigama. 15.23/88 od 29. Zakona o prevozu u drumskom saobraćaju treba shvatiti tako. Beograd. Prev. 18/98 od 14. Pošto se na ugovoru o prevozu primenjuje Zakon o ugovorima o prevozu u železničkom saobraćaju ("Sl. Ne postoji nesrazmera ugovorenih davanja u pogledu visine ugovorene kamate na bankarski kredit. 141. ZOO i naknadu štete u smislu odredbe čl. Prev. Prev. list SFRJ" br. ne isključuje mogućnost da poverilac potražuje od dužnika poravnanja valorizaciju po načelu jednakih vrednosti iz člana 15. (Iz odluke Vrhovnog suda Srbije Prev. bez obzira da li je neka od organizacija udruženog rada . godine) 24.05. tada čl. jače pravo ima sticalac kome je nepokretnost predata. 278. s pozivom na načelo jednakih davanja. (Vrhovni sud Srbije. Ako je obligacioni odnos regulisan drugim saveznim zakonom primenjuje se taj zakon kao leks specialis a odredbe Zakona o obligacionim odnosima samo u pitanjima koja nisu regulisana tim zakonom. 2/74 i 17/90) to se odredbe ZOO u ovom slučaju isključuju. 202/96 od 15.

2/74) i iznosi jednu godinu.3.15 - . godine) Na osnovu čl. a nije obavezno da on sadrži i pečat pravnog lica. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda.OBLIGACIONO PRAVO Odredba čl. To navedeni zapisnik sadrži. činjenica da je tužiočev pečat izostao ne može ni na koji način dovesti u pitanje validnost zaključenog sporazuma. izvođač radova i investitor solidarno odgovaraju oštećenom za prouzrokovanu štetu. Pž. zakonskih zastupnika stranaka dovoljni su za zaključenje ugovora. ZOO svako je dužan da se uzdrži od postupka kojima se može drugom prouzrokovati šteta. na obligacione odnose koji se uređuju drugim saveznim zakonom. Pž. a ne postoji obaveza da on bude overen i pečatom pravnog lica. (Vrhovni sud Vojvodine. st. godine) 26. pa usled toga oštećenom bude prouzrokovana šteta.10. Zbog toga . 23. 28. Ovi žalbeni navodi nisu osnovani. Zakona o ugovorima o prevozu u drumskom saobraćaju ("Sl. zakonskih zastupnika stranaka. da navedeni zapisnik predstavlja Aneks koji je postao sastavni deo Ugovora a kojim je došlo do proširenja zakupljenog poslovnog prostora i to zato što ih je pečatom overio samo tuženi. Zakona o obligacionim odnosima. godine) Za potraživanje na ime dangubnine do koje je došlo zbog neblagovremenog utovara robe iz ugovora o prevozu u drumskom saobraćaju. Zakona o obligacionim odnosima (3 godine) jer se u smislu člana 23. Iz obrazloženja: Tuženi u žalbenim navodima ukazuje na pogrešnu ocenu . ne primenjuju odredbe Zakona o obligacionim odnosima. nesporno prihvata navedeni sporazum i na osnovu njega fakturiše i traži naplatu zakupnine za površine koje su date u zakup. jer tužilac. 16. i 47.2010. U slučaju izvođenja građevinskih radova ako se ne može uzdržavati od takvih postupaka. (Viši privredni sud. ZOO). Beograd.izostanak pečata tužioca nije od uticaja na validnost navedenog zapisnika.1982. 27. Zakona o menici u vezi čl.da je došlo do zaključenja navedenog aneksa ugovora odn. 4738/10(1) od 02.1985.07.46. Potpisi statutarnih tj. 26 – 45. 246.4279/85 od 16.364/82 od 15. 2509/84 od 05. SAGLASNOST VOLJA (Čl. 374. kao zakupodavac. a ne prema čl. Pored toga. list SFRJ" br. Novi Sad Rev. Zakona o obligacionim odnosima) 29.11. (Viši privredni sud Beograd. (čl. Pž. zastarni rok računa se prema odredbi člana 112. godine) .1984. zbog krupnijeg ekonomskog interesa kao što je izgradnja silosa. Za validno zaključenje ugovora dovoljni su potpisi statutarnih odn. jer je Zakonom o menici ovo pitanje drugačije regulisano. ZOO-a da cedent odnosno indosant ne odgovara za neispunjenje obaveza od strane izdavaoca se ne primenjuje.12.

To bi bilo nedopušteno u odnosu na klijente kojima se ugovorni odnos nameće i akt nelojalne konkurencije u odnosu na subjekte koji na tržištu vrše istu vrstu usluga. dakle . Pž. "Ugovori zaključeni na vratima". da primi nešto što nije tražila i ispuni nešto na šta nije svojom voljom htela da se obaveže.2010. klijentima se kod ovih ugovora omogućava da u razumnom roku (najčešće dve nedelje) . ali i akt nedopušten u odnosu na klijenta koji se na navedeni način primorava da ugovor zaključi i proglašava da je u obavezi prema onome ko mu bez ikakvog pravnog osnova vrši dostavu nekog predmeta ili vrši neku uslugu koju nije tražio. godine) . Ne može se smatrati zaključenjem ugovora "ispunjenje obaveze" prema neovlašćeno zastupanom. Kada bi se "ispunjenje obaveze" jedne strane bez zaključenog ugovora među strankama (a ugovor je zaključen kada se stranke saglase o bitnim sastojcima ugovora). jer bi se on na taj način primoravao na ugovorni odnos u koji nije svojom voljom. Sasvim suprotno. jer je to suprotno slobodnoj volji stranaka. Pž.16 - .OBLIGACIONO PRAVO 30. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. klijenti koji zaključe ugovor pod navedenim okolnostima imaju na raspolaganju određeni rok (najčešće dve nedelje) da odustanu od tako zaključenog ugovora. 14301/10 (3) od 23. prema evropskim standardima.da je ugovor u svakom slučaju zaključen na osnovu činjenice da je tužilac ispunio obavezu objavljivanjem podataka za tuženog . moglo smatrati zaključenjem ugovora. Iz obrazloženja: U pogledu tipskih ugovora. Ovo bi bilo suprotno i načelu autonomije volje stranaka prilikom zaključenja ugovora i osnovnim tržišnim principima.2010. Iz obrazloženja: Žalbeni navodi tužioca . ne smeju sadržati ugovorne klauzule o neopozivosti.nisu osnovani. Upravo suprotno. a koji se zaključuju po pristupu i to tako što predstavnici strane koja sačinjava tipski ugovor odlaze u poslovne prostorije drugih privrednih subjekata radi zaključenja ugovora ili u domove fizičkih lica ("ugovori zaključeni na vratima"). To bi bio i akt nelojalne konkurencije među onima koji vrše određenu uslugu. bez bilo kakve obaveze u odnosu na drugu ugovornu stranu.12. sačinjenih od jedne ugovorne strane u vezi sa obavljanjem njene registrovane privredne delatnosti. godine) 31. u tržišnoj utakmici za klijente.12. prema evropskim standardima. prema evropskim standardima kojima se i na domaćem tržištu i u domaćem pravnom sistemu mora težiti . 14301/10 (2) od 23. to bi onda značilo da je druga strana u stvari primorana da ugovor zaključi tj. kao unapred pripremljeni tipski ugovori zaključeni po pristupu u poslovnim prostorijama pravnih lica ili domovima fizičkih lica.odustanu od tako zaključenog ugovora.iako to među strankama nije ugovoreno. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda.nije dozvoljeno predvideti da su neopozivi.

jer je zaključenjem ugovora (prema njegovim sopstvenim izričitim odredbama) postignuta saglasnost volja u pogledu predmeta ugovora odn. Shodno iznetom.ugovor zaključen sa jasnim naznakama da je zasnovan na ponudi od 03.2007. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. Zato je pravilno prvostepeni sud utvrdio da je sporni ugovor među strankama bio zaključen u skladu sa ponudom od 03. a to znači da je oprema morala služiti za mešanje šećera i vode i da je ugovoreni minimalni kvalitet materijala.03.09. ponuda je sadržala jasno naznačenje namene buduće opreme .03. jer je . izričito naglašeno da se isti zaključuje na osnovu ponude tužioca od 03. Pž. Zakona o obligacionim odnosima. pa se na osnovu te namene kao i zahteva s pozivom na ponudu u kome je označen minimalni kvalitet materijala. Iz tih razloga. da su svi bitni elementi ugovora bili zasnovani na citiranoj ponudi. Tužiočeva ponuda br. sačinjena ponuda koja je potom i bila osnov zaključenja ugovora među parničnim strankama.05. godine. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je utvrdio da je Tuženi je 19.bez obzira na sva pregovaranja parničnih stranaka koja su se odvijala posle prijema ponude .OBLIGACIONO PRAVO 32. 3445/10(1) od 16. navodeći da oprema mora biti najmanje tačno određenog i navedenog kvaliteta.2007.02.2007. Ukoliko je ugovor zaključen prema naznačenim uslovima iz date pisane ponude. godine odn. Time je saglasnost volja stranaka nedvosmisleno postignuta. nisu od uticaja na same ugovorne obaveze.05. Na prestanak poslovnog odnosa ugovornih strana u situaciji kada je jedna od ugovornih strana izjavu o raskidu ugovora dala na neki od zakonom propisanih načina iz člana 28. Zbog toga.da ista može služiti za mešanje šećera i vode.2007. Zako.član 32. godine) 33. Relevantne odredbe: Ponuda. koji je osnov međusobnog poslovnog odnosa stranaka. stranke se ne mogu pozivati na to da su uslovi promenjeni pregovorima u periodu između davanja pisane ponude i zaključenja ugovora. nisu od značaja žalbeni navodi tuženog da je u fazi po prijemu ponude. svi razgovori koji su se među strankama odvijali između ponude i zaključenog ugovora. a pre zaključenja ugovora. da je ugovoreno da oprema mora ispunjavati tehničke mogućnosti korišćenja za mešavinu šećera i vode i soli i vode. opreme prema karakteristikama iz ponude. godine. 83/07 od 05.17 - . upravo u pogledu elemenata iz ponude tužioca.2007. 36 od 15. Ugovorom br. tražeći da mu dostavi ponudu za opremu (koja je inače i predmet ugovora). Prema tome.2007. godine. godine sadržala je naznaku da oprema služi za mešanje šećera i vode.05. došlo do pregovora o promeni bitnih elemenata ugovora u pogledu navedene namene opreme tj. godine uputio tužiocu zahtev za ponudu. poslata od strane tužioca. predstavlja predlog za zaključenje ugovora ako sadrži sve bitne sastojke ugovora pa bi se njenim prihvatanjem mogao zaključiti ugovor .2010. tuženi je tužioca pozvao na ponudu.

Skupština stanara zgrade nije ovlašćena da u ime i za račun vlasnika stana za. 4205/10 od 25. dok su se stavom 4. U konkretnom slučaju tužilac je iz usmene izjave tuženog da prestaje sa emitovanjem emisija nedvosmisleno zaključio da takva izjava tuženog u suštini predstavlja izjavu o raskidu zaključenog ugovora.06.2007. bez otkaznog roka. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. godine). imajući u vidu Uputstvo saveta Republičke radiodifuzne agencije o ponašanju emitera od 26.oo dinara tužilac potražuje na ime štete koja se ogleda u izmakloj dobiti. kao i zbog samog koncepta emisije. a što je sve protivno zaključenom Ugovoru o poslovnoj saradnji. godine) 34. te protesta gostiju emisija koje su emitovane. zajednička struja. saglasile su da se Ugovor može raskinuti sporazumno u bilo koje doba pismenim putem. s obzirom da se ugovor raskida onog momenta kada se izjava da na neki od zakonom predviđenih načina.11. kako je to Ugovor predviđao. te Ugovoru o izmenama i dopunama istog ugovora.OBLIGACIONO PRAVO na o obligacionim odnosima bez uticaja je postojanje ugovorne odredbe kojom se predviđa da se ugovor može raskinuti pismenim putem. nastupila usled jednostranog raskida ugovora od strane tuženog usmenim putem. Ukoliko ne ispuni ovaj uslov tuženi zadržava pravo promene termina emitovanja emisija serijala u skladu sa svojom programskom politikom. dok je stavom 2. lift. Bez uticaja je na prestanak poslovnog odnosa parničnih stranaka činjenica da izjava volje za raskid ugovora nije učinjena pismenim putem. ne poštujući odredbe o jednostranom raskidu Ugovora nakon proizvedenih osam emisija.2007. moguć ukoliko jedna ugovorna strana grubo krši odredbe Ugovora. Tuženi je zahtev tužioca osporio po osnovu i visini. Iznos od 57. Pž. počev od momenta stupanja na snagu osnovnog Ugovora pa do njegovog prestanka bez obzira na osnov prestanka. Ugovora o poslovnoj saradnji i pravu na emitovanje od 10. kao i pravo da prekine emitovanje serijala. ugovorne strane saglasile da svaka emisija serijala mora da ostvari najmanje 6% udela u gledanosti u terminu emitovanja. tuženi je dostavio dokaze. povodom realizacije njegovog predmeta. U stavu 1. navodeći da Ugovor o poslovnoj saradnji i pravu na emitovanje nije raskinuo.04. ne vrši svoje ugovorne obaveze.000.zbog nedovoljne gledanosti .07.2007. Zakona o obligacionim odnosima. Zbog toga je bio primoran da zastane i prestane sa emitovanjem predmetnog programa. tuženi je zadržao pravo da odbije da emituje bilo koju emisiju iz serijala ukoliko smatra da ne zadovoljava standarde njegovih osnivača u tematskom.608. stepenište i sl. već da se koristio svojim pravom ustanovljenim Ugovorom i prestao da . predviđeno da je jednostrani raskid Ugovora. godine zaključile Ugovor o izmenama i dopunama Ugovora o poslovnoj saradnji i pravu na emitovanje (kojim se menja član 9. U prilog svojim navodima. vizuelnom ili konceptualnom smislu. godine i zaštiti dostojanstva ličnosti. a koja je. Stavom 3.18 - . Imajući u vidu da se ne radi o zajedničkim uređajima i delovima zgrade čije uspostavljanje i održavanje je neophodno i nužno za zgradu kao celinu (npr. po njegovim navodima. Iz obrazloženja: Utvrđeno je sledeće činjenično stanje: Parnične stranke su dana 30. Dogovoreno je da izmene i dopune Ugovora o poslovnoj saradnji i pravu na emitovanje čine sastavni deo Ugovora koji će se primenjivati na ugovorni odnos ugovornih strana iz osnovnog Ugovora.emituje emisije tužioca. 4. sadržinskom. krov.600. a koji je usmeren na način prezentovanja emisije.).2010. bez vidnog razloga i bez pismenog obaveštenja.oo EUR odn. odn. propisanih članom 28.

raspravljaju se i utvrđuju samo dve bitne činjenice .2004. uz pravilnu primenu materijalnog prava . Naime.06. jer je to pravo svakog vlasnika stana (stanara) pojedinačno. Međutim. 2927/05 od 30.2002. pravilno je prvostepeni sud doneo pobijano rešenje bez bitnih povreda odredaba parničnog postupka.prema tome .10. jer je u obavezi da vrati svih 16 kanala. ako je to tačno. a ne ove za smetanje državine.OBLIGACIONO PRAVO ključi ugovor o korišćenju kablovskog distributivnog sistema protivno njegovoj volji jer je to njegovo pojedinačno pravo. Osim toga. činjenica je da su tužioci imali kablovski sistem sa 16 kanala na osnovu ugovora o korišćenju kablovskog sistema. II i III reda su odbili da zaključe ugovor koji im je tuženi ponudio. Dana 04. te oni tužbom osnovano zahtevaju državinsku zaštitu. (Iz Rešenja Okružnog suda u Novom Sadu.imaju pravo da i dalje koriste kablovski sistem od 16 kanala koji su imali pre. da su tužioci bili u državini zajedničkog kablovskog sistema i da je tuženi presekao kablove iznad njihovih stanova. Sva ostala sporna pitanja koja se pojavljuju između parničnih stranaka su stvar druge parnice. i to za 16 kanala. uveo novi kablovski sistem tužiocima. nakon čega je tuženi tužiocima vratio signal koji su imali ranije. Iz obrazloženja: Utvrđeno je sledeće činjenično stanje: Tužioci su imali zaključen ugovor sa navedenom Samostalnom zanatskom radnjom o priključenju na kablovski sistem. s tim da je tuženi obećao da će sa svakim stanarom zgrade pojedinačno zaključiti ugovor.član 441. pošto se ne radi o onim zajedničkim uređajima i delovima zgrade čije uspostavljanje i održavanje je neophodno za zgradu kao celinu.19 - .ko je imao poslednju državinu i da li je i ko počinio smetanje državine. Žalbeni navodi tuženog se ne mogu prihvatiti. 123. ova pitanja nisu od uticaja na posesornu parnicu. a takođe je činjenica i da je tuženi presekao kablove ovog sistema tužiocima i da je na taj način njih onemogućio u mirnom korišćenju poslednjeg stanja poseda u pogledu kablovskog sistema. ako sa njima u tom pogledu nije postignut dogovor i zaključen ugovor.2005. godine) . Gž. Skupština stambene zgrade nije ovlašćena da u ime i za račun vlasnika stana zaključi ugovor o korišćenju kablovskog distributivnog sistema protivno njegovoj volji. postavlja se pitanje zašto je tuženi. a nije ni sporno.153 i 154. godine radnici tuženog su presekli kablove zajedničkog kablovskog antenskog sistema iznad ulaznih vrata stanova tužilaca br. Ceneći utvrđene činjenice. savesnosti ili nesavesnosti državine ili o zahtevima za naknadu štete. Dana 31. a ne 16 kanala. pa . koliko su tužioci imali pre njihovog ulaska u zgradu. ali je vraćeno samo pet kanala. Tuženi u žalbi ističe da predmetni kablovi nisu kablovi zajedničkog kablovskog sistema. o pravnom osnovu.05. Zakona o parničnom postupku: u parnici zbog smetanja državine. a ne nametanjem od strane jedne ugovorne strane drugoj. čime je počinio smetanje državine tužilaca. Tužioci I. U konkretnom slučaju nesumnjivo je utvrđeno. te da zato potražuje iznos naknade koji tužioci treba da plate za korišćenje kablovskog sistema. godine Skupština stanara zgrade je zaključila ugovor sa tuženim kao i aneks ugovora. a da sa njima o tome nije prethodno postignut dogovor. Tužioci su odbili da zaključe ugovor sa tuženim o korišćenju novog kablovskog sistema. već da su vlasništvo tuženog i da su tužioci platili kablovski sistem tuženog iako nisu zaključili ugovor. Vraćanjem samo pet kanala tuženi nije otklonio posledice smetanja koje je počinio. jer se oni ne odnose na posesornu parnicu. Zato ostaje nejasno zašto je tuženi instalirao novi kablovski sistem tužiocima sa 60 kanala. Ovde se radi o ugovoru koji se zaključuje slobodnom izjavom volja obe ugovorne strane. isključeno je pretresanje o pravu na državinu.

Članom 1. tužena državna zajednica Srbija i Crna Gora . Postignuta je saglasnost o bitnim sastojcima ugovora između stranaka. S druge strane.S. a tužilac ga je na osnovu toga koristio za obavljanje samostalne ugostiteljske delatnosti sve do 1999. Predugovor o zakupu je obavezujući za ugovarače ukoliko sadrži sve elemente ugovora o zakupu. Zakona o obligacionim odnosima. 153-2 od 26. godine. kako je i ugovoreno. u smislu člana 26. stav 3. godine i rešenja XVII-03 br. tužena je ovaj prostor dodelila Z. činjenice da predugovor o zakupu poslovnih prostorija od 26. nakon čega je zakupac obavezan da ga u roku od osam dana oslobodi od lica i stvari i preda zakupodavcu u posed.OBLIGACIONO PRAVO 35.2. ovaj poslovni prostor koristi bez ikakvog pravnog osnova pa su nižestepeni sudovi pravilno primenili materijalno pravo kada su tužbeni zahtev tužioca usvojili i obavezali tuženog Lj.2007. br. godine) 36.S. Zakona o obligacionim odnosima. 1058-2 od 3. da je tužilac koristio poslovni prostor za obavljanje ugostiteljske delatnosti kako je ugovoreno i da ni jedna ugovorna strana nije tražila raskid niti dala otkaz. godine sadrži sve elemente ugovora o zakupu. te da iz njega proističe pravo tužioca da kao zakupac predmetni poslovni prostor koristi. 361-1965/0-81 od 5. Iz obrazloženja: Ugovorima o vršenju povremenih i privremenih poslova sačinjenim u pismenoj formi. sa sadržinom u pogledu posla koji se ima obaviti i naknade za rad koja se ima platiti. Imajući u vidu da je tuženi ispunio ugovornu obavezu isplatom naknade za ugovoreni posao.S. navedenog ugovora ugovoreno da zakupodavac poslovni prostor u B. Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja. da se sa svim licima i stvarima iz istog iseli i ispražnjen od lica i stvari preda ga tužiocu.1982. godine kada je privremeno prekinuo obavljanje ove delatnosti zbog bombardovanja. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju.1981.1. u Ulici P. a vrši se tako što zakupac koristi poslovni prostor za obavljanje ugostiteljske delatnosti. Rev. (Presuda Vrhovnog suda Srbije.2.11. br. u konkretnom slučaju regulisana su međusobna prava i obaveze ugovornih strana. U tom periodu. neo.S.S. Po iseljenju Z. godine. Izjave volja date su slobodno i ozbiljno. koji iznos je tužilac kao izvršilac posla primio. Navedeni poslovni prostor predat je tužiocu na osnovu ugovora o zajedničkom finansiranju poslovnog prostora.Ministarstvo odbrane je vlasnik poslovnog prostora u Ulici P. 370/2007 od 21. na korišćenje a na osnovu ugovora o zakupu na određeno vreme br. tuženi Lj. 59 daje zakupcu na privremeno korišćenje za stanovanje do prestanka ratnog stanja u SRJ.20 - . predugovora o zakupu navedenih prostorija br. Ugovorna strana iz ugovora o vršenju povremenih i privremenih poslova ne izjednačava se u pravu na zaradu sa zaposlenima koji obavljaju isti posao.2000. već se njeno pravo odnosi na naknadu za izvršeni ugovoreni posao.11. 59. je ključeve spornog prostora predao tuženom Lj. pravilna je ocena nižestepenih sudova da je predmetni predugovor obavezujući za ugovarače u smislu člana 45.1981. koji bez pravnog osnova ovaj poslovni prostor koristi i danas za stanovanje.

Prema tački 2. Iz obrazloženja: Utvrđeno je sledeće činjenično stanje: Prvotuženi je raspisao poziv za javno prikupljanje ponuda za izvođenje elektroinstalaterskih radova.OBLIGACIONO PRAVO snovano se u reviziji ističe da su nižestepeni sudovi zauzeli pogrešno stanovište u pogledu tumačenja stvarne volje ugovornih strana.01. 1415/2005 od 08. Predugovor je takav ugovor kojim se preduzima obaveza da se kasnije zaključi glavni ugovor ali i taj predugovor mora biti zaključen u propisanoj formi da bi bio punovažan. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. te je . U takvoj situaciji nije ispunjen uslov za punovažnost zaključenog predugovora.12. glavni ugovor.zaključili ugovor o izvođenju elektroinstalaterskih radova. Zakona o obligacionim odnosima. godine te je prvotuženi prihvatio ponudu drugotuženog kao najpovoljniju i o tome doneo odluku o prihvatu. a prema tački 3. prvotuženi i drugotuženi su . godine) 37. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. na kome potpisi nisu overeni od strane suda. zbog čega ovaj predugovor ne može obavezivati strane ugovornice. propisano je da je predugovor takav ugovor kojim se preuzima obaveza da se docnije zaključi drugi.2003.iz navedenih razloga . Tužilac i drugotuženi su u ostavljenom roku dostavili svoje ponude. propisi o formi glavnog ugovora važe i za predugovor. godine. odnosno da se tužilac u svemu izjednačava sa zaposlenima koji su obavljali iste poslove. U konkretnom slučaju potpisi nisu overeni na zaključenom predugovoru između parničnih stranaka. prema članu 4. Iz obrazloženja: U konkretnom slučaju zaključen je predugovor o kupoprodaji. a zaključeni predugovor ne ispunjava formu za punovažnost.2002. Tužilac nije sudu pružio dokaze da su navedena odluka Upravnog odbora i ugovor zaključeni protivno zakonu u smislu člana 103.05. koje je prvotuženi otvorio 03. ako je propisana forma uslov punovažnosti ugovora. Zakona o obligacionim odnosima. 1289/05 od 26. zbog čega sam po sebi ne može proizvoditi pravno dejstvo. a kod ugovora o kupoprodaji je overa potpisa bitan uslov za punovažnost ugovora. Sve ponude su ravnopravno razmatrane na sednici Upravnog odbora dana 24. Zbog toga je pravilno pobijana presuda kojom je usvojen tužbeni zahtev. čak i u situaciji da sadrži sve bitne elemente ugovora o kupoprodaji. Članom 45.12. Rev. . tačka 1. predugovor obavezuje ako sadrži bitne sastojke ugovora. godine) 38.2005. Po donošenju ove odluke.21 - . Zakona o prometu nepokretnosti. Ponuda se može opozvati samo ako je ponuđeni primio opoziv pre prijema ponude ili istovremeno sa njom.prvostepeni sud pravilno odbio zahtev tužioca kao neosnovan.2005. jer je tuženi obavezan da izvrši povraćaj datog pošto nije došlo do zaključenja glavnog ugovora – ugovora o kupoprodaji. Rev.u skladu sa odlukom Upravnog odbora .

12. 1047/2004 od 15.2002. kao ni navodi da se samo na osnovu prezentacije pismene povratnice pošte ne može utvrditi da li su knjige vraćene. Zakona o obligacionim odnosima .ne bi značilo i prihvatanje ponude. a opoziv je primljen 06. do 2002. Ugovor koji neko lice zaključi kao punomoćnik u ime drugoga bez njegovog ovlašćenja. zbog čega se njemu . obavezuje neovlašćeno zastupanog samo ako ugovor naknadno odobri (član 88. U konkretnom slučaju.2004. Ugovor koji neko zaključi kao punomoćnik u ime drugoga bez overenog ovlašćenja obavezuje neovlašćeno zastupanog samo ako ga naknadno odobri.07. overio D. Zbog toga ne postoji pravni osnov po kome bi tužilac mogao tuženom da ispostavi fakture na naplatu na ime isporučenih publikacija od 1996.22 - . za šta je jedino ovlašćeno lice L.u smislu člana 42. Ovo zbog toga što se tuženi. stav 2. i istom prilikom vratio isporučene pošiljke. Ćutanje ponuđenog ne znači prihvatanje ponude za zaključenje ugovora.OBLIGACIONO PRAVO Tužilac u žalbi neosnovano ističe da je ponuda prvotuženog nevažeća od dana povlačenja tj..P. godine. godine) 39. Tužilac je fakturisao tuženom iznose za dospele publikacije. Ovaj ugovor je. dopisom od 09. Zbog toga ponuda drugotuženog proizvodi pravno dejstvo od trenutka kada je prispela ponuđenom te je prvotuženi u skladu sa citiranom odredbom Zakona o obligacionim odnosima razmatrao ponudu tužioca zajedno sa drugim ponudama. Zakona o obligacionim odnosima). Čak i da nije vršio povraćaj publikacija isporučenih od strane tužioca. prema odredbi člana 36. Zakona o obligacionim odnosima). direktor tuženog. godine.2002. rukovodilac računovodstva i finansija kod tuženog. njegovo ćutanje . Pž. i da od tog dana tuženi više nije bio učesnik konkursa. Ugovor među strankama je zaključen kada su se ugovorne strane saglasile o bitnim sastojcima ugovora (član 26. od strane tuženog. 6828/2004 od 06. (Iz presude Višeg trgovinskog suda.Ćutanje ponuđenog ne znači prihvatanje ponude (član 42. Tuženi je od tužioca poručio jedan primerak oglasa žiro-računa SRJ i istim ugovorom se obavezao na pretplatu i narednih deset izdanja CD-publikacija tužioca.05. Momenat zaključenja ugovora je momenat kada su se ugovorne strane saglasile o njegovim bitnim sastojcima. Zakona o obligacionim odnosima. Ugovor koji je zaključen između stranaka kasnije nije konvalidiran.F. Pž. Naime. 1.. Iz obrazloženja: Utvrđeno je sledeće činjenično stanje: stranke su zaključile ugovor 22. godine) .2004. Nisu osnovani navodi žalbe tužioca da tuženi nikada nije vratio ni jedan primerak žiro-računa niti je vratio robu. izjasnio da ne želi poslovni odnos sa tužiocem. godine. godine.1997. odustanka. godine. iako mu u opisu radnih zadataka nije i zaključivanje ugovora.po tim navodima posao nije mogao poveriti na zakonit način. koje izlaze jednom godišnje. Tužilac se obavezao da će svake godine odštampati naručenu publikaciju na CD-nosaču a tuženi je preuzeo rizik njene dostave putem pošte.05.10. (Iz presude Višeg trgovinskog suda. st.10.12. ponuda se može opozvati samo ako je ponuđeni primio opoziv pre prijema ponude ili istovremeno sa njom. Tuženi je i izričito i konkludentno stavio tužiocu na znanje da ne želi dalje poslovne odnose sa njim. a posebno imajući u vidu dopis od 09. godine.1996. ponuda je primljena i otvorena dana 03.1997. Zakona o obligacionim odnosima).

23 - . Pž. koji predstavlja nastavak tradicije ugovora o doživotnom izdržavanju po pravnim . godine) 41. prišli kao da je zaključen po propisima Zakona o nasleđivanju. kada su ti radovi izvođeni kao i vreme i lokacija a nakon ovoga tužilac i precizirao svoj tužbeni zahtev prema nalazu veštaka.10 dinara zajedno sa kamatom po Zakonu o visini stope zatezne kamate na precizirane iznose u izreci presude od dana dospelosti pa do isplate kao i troškove parničnog postupka u iznosu od 24. Navodi žalbe da je prvostepeni sud pogrešio kada je zahtev tužioca usvojio u odnosu na isplaćenu potpunu cenu po trećoj privremenoj situaciji nisu osnovani.728. Ugovor o doživotnom izdržavanju koji nije zaključen po odredbama Zakona o nasleđivanju već po opštim pravilima ugovornog prava. a radnja koja se preduzima po ponudi prilikom realizacije ugovora predstavlja prihvat ponude. 354.05. a u postupku nije bilo bitnih povreda parničnog postupka iz čl.OBLIGACIONO PRAVO 40. je neimenovani kvaziugovor o doživotnom izdržavanju čija se važnost procenjuje po odredbama Zakona o obligacionim odnosima. 2. već o neimenovanom ugovoru zaključenom u smislu člana 26. st. pa izvođenjem dokaza putem veštačenja utvrđuje se da tuženi nije imao primedbi na računski deo nalaza. Prvostepeni sud pravilno primenjuje odredbu čl. Iz obrazloženja: Prvostepenom presudom izrekom pod I usvojen je precizirani tužbeni zahtev tužioca pa je obavezan tuženi da plati tužiocu iznos od 11. Stoga je ovaj sud iz ovih razloga žalbu tuženog odbio. st.086. pa se ima samim tim i smatrati da je ugovor zaključen bez obzira ukoliko je ponuđeni vratio ponuđaču ugovor. istakao da su radovi izvedeni u količini i kvalitetu kako je to tužilac i uradio ali da je cena previsoka pa u odnosu na prvu i drugu privremenu situaciju tužiocu je isplaćena cena a po trećoj privremenoj situaciji je delimično isplaćena.086. (Iz presude Višeg trgovinskog suda u Beogradu.10 dinara zajedno sa kamatom po Zakonu o visini stope zatezne kamate od dospelosti pa do isplate jer je u toku prvostepenog postupka izvršeno veštačenje. Ovo sa razloga što u odnosu na utvrđivanje cene za izvedene radove a nalazom veštaka je utvrđeno da je primenjena prosečna tržišna cena za izvođenje radova u spornom periodu. Međutim. Ponuda treba da sadrži bitne elemente za zaključenje ugovora. a radnja koja se preduzima po ponudi prilikom realizacije ugovora predstavlja prihvat ponude. pa se ima samim tim i smatrati da je ugovor zaključen bez obzira što je ponuđeni vratio ponuđaču ugovor. broj 6567/01 od 14. 39. ZPP-a činjenično stanje je potpuno utvrđeno a na potpuno utvrđeno činjenično stanje pravilno je primenjeno materijalno pravo. a kojom je predviđeno da ponuda treba da predstavlja bitne elemente za zaključenje ugovora. Zakona o obligacionim odnosima. nije reč o imenovanom ugovoru u smislu toga zakona.00 dinara. Zakona o obligacionim odnosima. Pravilno je prvostepeni sud postupio kada je usvojio zahtev tužioca i obavezao tuženog da mu isplati iznos od 111. koji je predmet ovog spora.2002. Iz obrazloženja: Nižestepeni sudovi su ugovoru o doživotnom izdržavanju. 2. prvostepenu presudu potvrdio.

(Iz presude Okružnog suda u Kraljevu. Predugovor je takav ugovor kojim se preuzima obaveza da se kasnije zaključi drugi. godine) 42. kad je pri njegovom zaključenju bilo mana u pogledu volje strana i kad je to posebnim propisom određeno. glavni ugovor. (Vrhovni sud Srbije. ukinuo obe nižestepene presude i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje. Aleatornost je uslov važnosti tog ugovora. Pravilna primena materijalnog prava iziskuje da se otklone nedostaci u primeni materijalnog prava. Pošto kvaziugovor o doživotnom izdržavanju nema oslonca u propisima o nasleđivanju. Osnovanost zahteva ima se oceniti prema opštim pravilima Zakona o obligacionim odnosima i ništavosti ugovora. irelevantno je da li se primenjuje raniji ili važeći Zakon o nasleđivanju. 4348/97 od 8.04. Zakona o obligacionim odnosima. Rev. 684/98) Ne može se tražiti utvrđivanje prava svojine na nepokretnosti na osnovu zaključenog predugovora.OBLIGACIONO PRAVO pravilima obligacionog prava sadržanim u austrijskom imovinskom zakonu koji je važio na teritoriji Vojvodine.1998. ZPP. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. 04 1998.2001. 43.10. To je i bio razlog što je ovaj sud. u reviziji se osnovan ukazuje da su pobijane odluke produkt pogrešne primene materijalnog prava. mane volje ne postoje. godine) 44. na koje je ovaj sud već ukazao. godine) . pa se njegova punovažnost ne može procenjivati po pravilima o rušljivim nego po pravilima o ništavim ugovorima. U ovom slučaju. Gž. godine) Ništav je ugovor koga zaključi punomoćnik umrlog lica. Kako je aleatornost tog ugovora uslov njegove važnosti. 143102 od 26.2000. stav 2. . ugovor je rušljiv kad ga je zaključila strana koja je ograničeno poslovno sposobna. po svojoj pravnoj prirodi. u smislu člana 395. Prema članu 111. 45. 1303/98 od 01. (Vrhovni sud Srbije. Propisi o formi ugovora važe i za predugovor.03. (Iz odluke Vrhovnog suda Srbije Rev.24 - 46. godine) Stvarna volja kod dvostranih teretnih ugovora je bitan elemenat za njegovu punovažnost. Kvaziugovor o doživotnom izdržavanju je. Rev. 3401/01 od 21. kao što ne postoji ni propis po kome bi kvaziugovor o doživotnom izdržavanju bio rušljiv zbog odsustva aleatornosti. uobičajenim znacima ili drugim ponašanjem iz koga se sa sigurnošću može zaključiti o njenom postojanju. Zakona o obligacionim odnosima. Kako nižestepeni sudovi nisu primenili relevantne propise.09.258/98 od 15. Volja za zaključenje ugovora može se izjaviti rečima. (Iz odluke Vrhovnog suda Srbije Rev. osnovanost tužbenog zahteva u odnosu na primaoca izdržavanja može se oceniti samo prema odredbama o ništavosti ugovora iz člana 103. Na zahtev zainteresovane strane sud će naložiti drugoj strani koja odbija da pristupi zaključenju glavnog ugovora da to uradi u roku koji će joj odrediti. Rev. aleatoran teretni ugovor.1997.

1990. Prev.1993. godine) 52. 48. Predugovor i ugovor ne mogu istovremeno egzistirati. (Prema odluci VPS. Ponuda je predlog za zaključenje ugovora učinjen određenom licu.1994. Rev. koji sadrži sve bitne sastojke ugovora. 420/93) 50. 316/94 od 26. .10. godine) 47. već samo poziv da se pod objavljenim uslovima ponuda učini.1992.godine) 49. 54. 471/96 od 13. jer se za ovaj predugovor zahteva forma koju predviđa Zakon o prometu nepokretnosti kao uslov za punovažnost ugovora o prodaji nepokretnosti.1996. ali je kasnije odustala bez osnova.06. (Vrhovni sud Srbije. Rev.09. 1970/93) Stranka koja se odazvala javnom oglasu. godine) 53. Predugovor o prodaji nepokretnosti koji nije zaključen u pismenoj formi i na kome potpisi stranaka nisu overeni kod suda ne proizvodi pravno dejstvo. Stranka koja je vodila pregovore bez namere da zaključi ugovor ili je pregovore vodila sa namerom da zaključi ugovor.OBLIGACIONO PRAVO Propisi o formi glavnog ugovora važe i za predugovor.10. Presudom se ne može priznati pravno dejstvo predugovoru tako da isti zamenjuje konačan ugovor i predstavlja osnov za uknjižbu. 51. a čija ponuda nije prihvaćena. (Vrhovni sud Srbije.25 - . (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. (Vrhovni sud Srbije Rev. ne može uspeti sa zahtevom za poništaj ugovora koji je pošiljalac oglasa zaključio sa trećim licem. 1888/90 od 25. Ugovor o poklonu proizvodi pravno dejstvo iako je prihvat ponude učinjen posle smrti lica koje je dalo ponudu. (Vrhovni sud Srbije. Rev. obavezna je da naknadi štetu koju je druga strana pretrpela vođenjem takvih pregovora. Pž. (Vrhovni sud Srbije.02. godine) Oglas o javnom nadmetanju putem prikupljanja pismenih ponuda za prodaji poslovnog prostora ne predstavlja ponudu za zaključenje ugovora.3805/92 od 20. 1996/93 od 9. odnosno predugovorom se ugovorne strane obavezuju da će u određenom roku zaključiti ugovor.

Nadalje. to je za punovažnost predugovora bila neophodna pismena forma i da potpisi ugovarača budu overeni u sudu.1997. što bi u konkretnom slučaju značilo da je izvršena isplata cene u celini ili pretežnim delom i da je došlo do predaje nepokretnosti prema odredbi čl. Pre svega. pošto je tužilac tužbenim zahtevom tražio da se utvrdi da su on i pravni prethodnik ispunili svoje obaveze po prethodnom kupoprodajnom ugovoru od 27. Na prethodnom ugovoru o kupoprodaji stana koji je zaključen dana 27.11. kao i da nije povređeno pravo preče kupovine i da nije povređen prinudni propis. nastaje glavni ugovor. 361. protivan je odredbi čl. na osnovu njega ne bi bila moguća uknjižba prava vlasništva. a kada se predugovor izvršenjem obaveze ugasi. Zakona o prometu nepokretnosti. 2. stav 7. u konkretnom slučaju i sam tužilac u žalbi (strana 2. niti se presudom može priznati pravno dejstvo predugovoru (prethodnom ugovoru) tako da isti zamenjuje konačan ugovor i predstavlja osnov za uknjižbu. glavni ugovor. ZOO-a. 4. godine i da se presudom prizna pravno dejstvo kupoprodajnog ugovora tako da presuda zameni konačni ugovor da bi se tužilac u zemljišnim knjigama mogao uknjižiti kao vlasnik te nepokretnosti jer prethodni ugovor nije sadržao ni klauzulu intabulandi niti rok za zaključenje glavnog ugovora. 45. te shodno tome da je isti i overen u sudu. ali je bez obzira na to prvostepeni sud pravilno ustanovio da ne postoje zakonski uslovi za usvajanje tužbenog zahteva kakav je tužilac postavio. 4. 1. ZPP-a. Činjenica da se prvostepeni sud u obrazloženju presude pozvao samo na odredbe čl. shodno odredbi čl. 11. sud može da prizna pravno dejstvo i predugovoru o prometu nepokretnosti koji je sačinjen u pisanom obliku ukoliko sadrži bitne elemente glavnog ugovora. zbog čega predugovor i glavni ugovor ne mogu istovremeno proizvoditi pravna dejstva jer u momentu zaključenja predugovora ne postoji glavni ugovor. Nadalje. st. a ne i na druge zakonske odredbe koje regulišu mogućnost podnošenja tužbe za utvrđenje. 3. 1. Zakona o obligacionim odnosima. st. Izuzetno. zbog čega nije punovažan. odnosno utvrđenje pravnih činjenica. ZPP-a prema kojoj se tužbom za utvrđenje može tražiti samo utvrđenje postojanja.) navodi da prethodni kupoprodajni ugovor apsolutno ne sadrži sve bitne elemente glavnog kupoprodajnog ugovora. st. a prvostepeni sud obrazlaže svoju odluku kao da je tužbenim zahtevom traženo utvrđenje prava svojine. a navedeni ugovor je samo označen kao predugovor. s tim da ne sadrži ni odredbu da stranke preuzimaju obavezu da će docnije zaključiti glavni ugovor. Tačno je da tužilac tužbenim zahtevom nije izričito tražio utvrđenje prava svojine. 45. ali potpisi ugovarača nisu overeni od strane suda. 2. zaključenjem predugovora stranke preuzimaju obavezu da zaključe kasnije drugi. Međutim.26 - . konvalidaciju ugovora. deo tužbenog zahteva kojim se traži utvrđenje da su tužilac i pravni prethodnik tuženog ispunili u celini svoje obaveze po prethodnom kupoprodajnom ugovoru. predugovor i glavni ugovor ne mogu istovremeno egzistirati. a kako prema odredbi čl. 1997. 454. ili istinitost odnosno neistinitost neke isprave. ukoliko je propisana forma uslov punovažnosti ugovora. Konačni cilj koji je trebalo postići zaključenjem predugovora u ovoj pravnoj stvari je promet nepokretnosti. 188. odnosno zbog apsolutno bitne povrede odredaba parničnog postupka iz čl. jer i po nalaženju ovog suda ne postoji zakonski osnov za usvajanje tužbenog zahteva tužioca. pod uslovom da je ugovor ispunjen u celini ili pretežnim delom. ZOO-a propisi o formi glavnog ugovora važe i za predugovor. u skladu sa odredbom čl. Od ovoga treba razlikovati izuzetnu situaciju kada overeni ugovor sadrži sve bitne elemente ugovora o prodaji nepokretnosti. odnosno nepostojanja nekog prava ili pravnog odnosa. st.OBLIGACIONO PRAVO Iz obrazloženja: Neosnovano se žalbom tužioca pobija prvostepena presuda i navodom da nema razloga o bitnim činjenicama. mogućnost da prethodni kupoprodajni ugovor zameni konačni ugovor i mogućnost uknjižbe prava vlasništva na osnovu presude kakvu traži tužilac ne može predstavljati pogrešnu primenu materijalnog prava. st. . Zakona o prometu nepokretnosti. godine potpisi ugovarača nisu overeni pred sudom. tačka 12.

koji je predmet spornog ugovora. nego predugovoru verna strana može. kako je u prvostepenom postupku na nesumnjiv način utvrđeno da je stan. kao i da je pred nadležnim opštinskim organom vođen postupak u vezi sa naknadom ratne štete. Zakona o obligacionim odnosima) PRAVA STRANIH LICA(Član 82b. 4. ne može se tražiti utvrđivanje postojanja jačeg pravnog osnova za sticanje svojine. zaključili ugovor o kupoprodaji naznačenog stana. Gž. nisu predali predmetni stan tužiocu jer pravni prethodnik tuženog za života nije završio nadogradnju u zgradi gde se nalazi i predmetni stan. godine ništav u smislu odredbe člana 103. ne predstavlja sam po sebi. Iz obrazloženja: U toku prvostepenog postupka je izvedenim dokazima utvrđeno da su tužilja.2007. srušen tokom NATO bombarodavanja 1999. 192/06 od 05. godine. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa) 55. pravilno i u potpunosti utvrđeno. br. Nadležni organ je planirao dodelu drugog stana kao naknadu. niti tuženi. Zahteve za naknadu štete na ime porušenog stana su podneli i tužilja i tuženi.2002. predugovor zaključen u propisanoj formi.1996. Na stanu koji je posle zaključenja pravnog posla srušen. Tužbeni zahtev tužioca nije postavljen u skladu sa navedenim i nije u u skladu sa citiranim propisima. prema utvrđenim činjenicama u konkretnom slučaju. U žalbi tuženog se osnovano ističe da je na ovako. pravni osnov za priznanje prava svojine na nepokretnosti i uknjižbu koju je tužilac tražio. Među strankama nije sporno da je predmetni stan srušen u maju 1999. Zakona o obligacio.06.09. samo je tužilac u celosti ispunio svoje obaveze po predmetnom predugovoru. ili konvalidirani predugovor. pa ga je zbog toga prvostepeni sud pravilno odbio. pa tek ukoliko u tom roku ne dođe do zaključenja glavnog ugovora. pa sve i da je tužilac postavio valjan tužbeni zahtev za konvalidaciju predmetnog predugovora. 46 – 50. godine tokom NATO bombardovanja. od suda tražiti da drugoj strani naloži zaključenja glavnog ugovora u određenom roku. ali ni pravni prethodnik tuženog. 45. obavezivanje tužene strane da ugovor zaključi u određenom roku i konstatacija da će se nakon bezuspešnog proteka roka smatrati da je glavni ugovor valjano zaključen danom pravnosnažnosti presude i da presuda može biti osnov za uknjižbu prava svojine na nepokretnosti. na način i u rokovima određenim čl.OBLIGACIONO PRAVO Međutim. isti ne bi mogao biti usvojen jer nisu ispunjeni uslovi za konvalidaciju predugovora zbog toga što isti nije ispunjen u celini ili pretežnim delom. overen pred Opštinskim sudom dana 27. godine. to je ovaj ugovor na dan podnošenja tužbe 05. st. (Presuda Okružnog suda u Novom Sadu posl. i 5. činjenično stanje prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo kada je usvojio tužbeni zahtev.07. U izreci takve presude morali bi biti navedeni bitni sastojci glavnog ugovora o prometu nepokretnosti. odnosno isplatio u celosti kupoprodajnu cenu i izvršio ugovorene radove. kao kupac i imenovani .) PREDMET (Čl.sada pokojni kao prodavac.27 - . ZOO-a. Nadalje. presuda zamenjuje glavni ugovor o prometu nepokretnosti i predstavlja valjan osnov uknjižbe prava svojine. Naime. ali zbog spornog vlasništva na stanu naknada nikom nije određena.

To ne isključuje pravo tužilje da u drugoj parnici postavi odgovarajući tužbeni zahtev. nakon što je predmetni stan srušen. pa je stoga isti ugovor. pre svega ispituje važnost ugovora zaključenog između parničnih stranaka. (Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu. pogrešno primenio materijalno pravo. pa zahtev tužilje za utvrđenje osnova prava sticanja svojine na nepostojećem . a tuženi na izvršenje priključenja objekta.2009.12. dozvoljen i određen a ukoliko jedan od tih uslova nedostaje ugovor ne proizvodi dejstvo. kako to pravilno nalazi prvostepeni sud. pa je prvostepena presuda preinačena i tužbeni zahtev kao neosnovan odbijen. (Iz presude Višeg trgovinskog suda Pž. odrediva. Kada . Tako tužilja nije mogla. u navedenoj situaciji radi utvrđivanja da li je bilo dvostrukog plaćanja po osnovu participacije za priključenja objekta. Iz obrazloženja: Pravilno prvostepeni sud. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa .pravo svojine prestaje propašću stvari.nije osnovan. godine) 57.srušenom stanu i upisa prava svojine u javnim knjigama na nepokretnosti koja ne postoji . bliže označe. a koji je i bio osnov tužiočeve uplate spornog iznosa tuženom.28 - . Gž. kako je participacija za priključenje objekta od strane prvobitnog investitora bila tuženom plaćena daleko pre zaključenja ugovora sa tužiocem. Iz obrazloženja: Pobijanom presudom odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilaca (kao pravnih sledbenika i isključivih naslednika imenovanog pokojnog) protiv navedenog tuženog a kojim je traženo da se utvrdi da su tužioci suvlasnici sa idealnom 1/6 na delu naznačene katastarske parcele. U konkretnom slučaju.OBLIGACIONO PRAVO nim odnosima. usvajajući tužbeni zahtev kao u izreci ožalbene presude.2010. a time i nedugovane participacije. predmet ugovora bio nedopušten jer je ugovoreno plaćanje već plaćene.prema podacima iz pismene priznanice o isplati dela cene .predmet ugovora nije određen u potrebnoj meri. i kako tuženi nije dostavio dokaz da su navedena sredstva uplaćena na ime navedene participacije preusmerena na drugi objekat. 4605/10 od 03. Ukoliko je predmet ugovora nedopušten ugovor je apsolutno ništav.11. stav 2. niti je mogla nakon rušenja stana tražiti da se u javnim knjigama upiše kao njegov vlasnik. Zakona o obligacionim odnosima .prema odredbi člana 47. javnom poretku i dobrim poslovnim običajima. apsolutno ništav.ugovorna obaveza mora biti moguća. dok . tada se ona ne može upodobiti pismenom ugovoru o prodaji nepokretnosti. godine) 56. Zakona o obligacionim odnosima predmet ugovora mora biti moguć. to je u trenutku zaključenja ugovora između tužioca i tuženog po kome se tužilac obavezao na plaćanje priključka participacije. 8812/09 od 23. dopuštena i određena odn. tražiti utvrđenje da ona ima jači pravni osnov za sticanje svojine na nepostojećoj nepokretnosti.u smislu člana 46. jer . stav 1. odnosno protivan prinudnim propisima. Stoga je prvostepeni sud. Prema odredbama člana 47.

50. o tome nikakve dokaze nisu pružili. Zakona o parničnom postupku. godine. odnosno da li se prema stanju državine može kazati da među strankama u trenutku zaključenja ugovora nije bilo sporno šta je njegov predmet. Pošto je postupio u smislu člana 372. na kojoj je konstatovan prijem novca 300 dinara. tač. mestu Grad").od 6. kako je tuženi isticao u prvostepenom postupku i u žalbi. na koje upućuje i Okružni sud umesto suvišnog ponavljanja.2008. .000. 363/08 od 31. koje je predmet prodaje. Iz obrazloženja: Sporno je bilo da li je predmet pobijanog ugovora o deobi i poklonu u smislu odredaba čl.47.1977. Odgovor na žalbu nije izjavljen.11. iako su tvrdili da je ipak bio zaključen ugovor o prodaji u propisanoj formi. i 9. tužioci ne mogu isticati pravo svojine na predmetnoj nepokretnosti po osnovu kupovine od strane njihovog pravnog prethodnika.1971. onda je predmet ugovorne obaveze odrediv. dok se u čl. Prema tome.OBLIGACIONO PRAVO nog u izreci pobijane presude. Tužioci. Zakona o parničnom postupku. na ime "isplate za prodato zemljište u zv. stav 2.7. Pobijana presuda ne sadrži razloge o tome da li je moguće predmet ugovora identifikovati uviđajem na licu mesta preko naziva nepokretnosti uz sudelovanje veštaka geometra i eventualno ispitivanjem držaoca stana. Prvostepeni sud je pravilno i potpuno utvrdio sve činjenice bitne za donošenje odluke u ovoj pravnoj stvari. O svim bitnim. iz svih zakonskih razloga.2. i to po osnovu kupovine i održaja. što bi tuženik bio dužan priznati i trpeti da se tužioci kao suvlasnici uknjiže u javnim knjigama na navedenom zemljištu. na ime "prodaje zemlje" . jer predmet prodaje nije dovoljno određen .šuma u zvanom mestu "Ravna Gora" i druga . Tužioci su obavezani da tuženiku na ime parničnih troškova plate 27. godine na novčani iznos od 500 dinara. činjeničnim i pravnim pitanjima pobijana presuda sadrži potpune i jasne razloge.. na koje Okružni sud pazi po službenoj dužnosti. (Iz Presude Okružnog suda u Valjevu. ZOO predviđa da predmet ugovora mora biti precizno određen odnosno odrediv. predmet ugovora o deobi i poklonu bilo je zemljište koje je u ugovoru označeno nazivima parcela. Ako ugovor sadrži podatke pomoću kojih se može utvrditi predmet ugovorne obaveze.oo dinara u roku od 15 dana. Okružni sud je našao da je žalba neosnovana. 5.nije navedena površina zemljišta.06. ZOO navodi da je predmet ugovora odrediv ukoliko se iz sadržine samog ugovora na osnovu elemenata može zaključiti o kom predmetu je reč.07. Zakona o obligacionim odnosima precizno određen. prvostepeni sud pravilno zaključio da ugovor u propisanoj formi nije zaključen.29 - . U navedenom slučaju.. st. niti su određene mere i granice. 1. Gž. Protiv ove presude tužioci su blagovremeno izjavili žalbu. pa je pravilom o teretu dokazivanja. 2. Dve priznanice bez broja (jedna: od 27. ne mogu se upodobiti pismenom ugovoru o prodaji nepokretnosti. godine) 58. Član 46. U prvostepenom postupku nije bilo bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. odnosno odrediv na osnovu ugovornih odredbi..

K.1995. godine).. to je bilo osnova da se isti ugovor poništi i po oceni Vrhovnog suda. pa će potom izvršiti uviđaj na licu mesta sa veštakom geometrom... Kako se obaveza tuženog ima ceniti pre svega prema ugovoru o cesiji.OBLIGACIONO PRAVO Drugostepeni sud je iz prednjeg ukinuo prvostepenu presudu i naložio prvostepenom sudu da saglasno primedbama stranaka najpre zatraži od stranaka da se izjasne da li im je poznato da nepokretnosti tužioca koje su bile predmet ugovora imaju nazive...B.76 dinara sa kamatom od 27.. niti ima elemenata na osnovu kojih bi bilo odredivo." da nadoknadi štetu od 127. kao dužnika odnosno cesusa zaključen ugovor o cesiji 7. dakle. i nema elemenata na osnovu kojih bi bilo odredivo...30 - . 797/05 od 14..01. kako bi po izvođenju svih relevantnih dokaza bio u mogućnosti da donese pravilnu i zakonitu odluku u ovoj pravnoj stvari. Pobojni (rušljivi.. prijemnika odnosno cesionara i DD "C. niti je u momentu zaključenja ugovora o cesiji tužilac imao obaveze prema preduzeću PP "N... . (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu Gž." DD iz K..06. čijim zaključenjem nije konkretizovano o kakvom se potraživanju radi.. Kada ne postoji potraživanje koje cedent prenosi na cesionara... koji je iznos naplatila realizacijom akceptnog naloga izdatog po osnovu ugovora o cesiji.. Zakona o obligacionim odnosima) 60.. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. .." iz K..2001.09..K.. 51 – 53... Polazeći od izloženog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su pravilno zaključili da ugovor o cesiji ne proizvodi pravno dejstvo.222. "J..K. Prev. Tužilac je tužbom tražio da se poništi ugovor o cesiji i obaveže "J." u momentu zaključenja ugovora o cesiji nije imalo potraživanja od tužioca. ali se iz određenih zakonskih razloga mogu poništiti.prenosioca potraživanja . jer se ne može poništiti nešto što ne postoji. odnosno potraživanje nije određeno po vrsti i količini. relativno ništavi) ugovori proizvode pravno dejstvo kao i oni koji su valjani.K.. 112/01 od 19.Z.09.2005. i tako potraživanje tužilac nije mogao preneti na tuženog.1995..cedenta. Ništav ugovor . godine. OSNOV (Čl....." AD iz B.. jer preduzeće "N.. tada je ništav ugovor o cesiji. Zbog toga pravilno su privredni sudovi zaključili da tužilac ima pravo od tuženog da zahteva naknadu štete u iznosu koji je tuženi realizovao na osnovu izdatog akceptnog naloga. godine) 59." nije imalo potraživanja od tužioca. jer predmet ugovora nije određen ili odrediv u smislu člana 47. privatno preduzeće "N. godine kojim nije određeno potraživanje koje se prenosi ni po vrsti ni po količini.. radi ocene o tome da li je predmet ugovora odrediv." nad kojim je otvoren stečaj rešenjem prvostepenog suda St.." iz V... broj 1416/95 i zaključen.. GF "K. Iz obrazloženja: U pravosnažno okončanom postupku utvrđeno je da je između PP "N.po prirodi stvari ne može se poništiti.. Zakona o obligacionim odnosima.

to se nije ostvarilo.OBLIGACIONO PRAVO Iz obrazloženja: Poništaj ugovora o poklonu tužilja je tužbom tražila zbog toga što je razvodom braka stranaka otpao motiv za zaključenje ugovora (koji se sastojao u tome da je poklonom tužilja "htela da učvrsti bračnu zajednicu" i da se tuženi "ne bi osećao kao uljez"). 1329/08 od 04. da tokom 1999. 1147/05 iz decembra 2005. (Iz Rešenja Okružnog suda u Valjevu. ostavljajući ga samog po ceo dan. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. godine dođe da živi u stanu sa parničnim strankama. i otkupio od preduzeća koje je bilo nosilac prava raspolaganja.1993. nege i pažnje. ništav. pa ga je. jer je kao slepo lice upućen na tuđu pomoć i negu. Na jednom od njih tužilac je postao nosilac stanarskog prava.sa zahtevom da sud utvrdi da je ugovor ništav. Zakona o obligacionim odnosima . Prema utvrđenom činjeničnom stanju. u početku braka. zadržavši za sebe pravo doživotnog uživanja. jer je to nesposoban da čini sam. ali se iz određenih zakonskih razloga mogu poništiti.04. u smislu člana 52.12. Revizija br. relativno ništavi) ugovori proizvode pravno dejstvo kao i oni koji su valjani. ništav. prestavši o njemu da brine. Ništav ugovor po prirodi stvari se ne može poništiti jer se ne može poništiti nešto što ne postoji. pobuda zbog koje je tužilac sa tuženom zaključio ugovor o poklonu je otpala. Ukoliko pobuda (motiv) zbog koje je poklon učinjen otpadne ili se ne ostvari ugovor gubi osnov. ___.93 od 16. stav 1.2008. Međutim. jer tužena sa tužiocem nije ostala u braku niti se o njemu starala i brinula. tužena je počela zanemarivati tužioca. kraće vreme po zaključenju naznačenog ugovora. sud nije utvrđivao činjenice od kojih zavisi ocena o tome da li je pobijani ugovor rušljiv. godine. a koji je kasnije zamenjen za dva stana. tužilja je konstitutivnom tužbom tražila da sud svojom odlukom ugovor poništi. to bi onda vodilo apsolutnoj ništavosti ugovora u smislu člana 52. br. Za razliku od ništavih ugovora. upoznavši se preko trećeg lica jer je tužilac slep. Prema utvrđenim činjenicama.ako je osnov otpao. Iz obrazloženja: Tužena i tužilac su bili u braku od 1984. a kada se pobuda zbog koje je ugovor o poklonu zaključen ne ostvari. često bez osnovnih namirnica. pažnju i negu i da se o njemu stara. otpada i osnov tog ugovora. 1992. a ne deklaratornom tužbom . već su to činila druga lica. Na ovako utvrđeno činjenično stanje pravilno je primenjeno materijalno pravo iz odredbe člana 51. godine) 61. poklon je ništav budući da pobuda za zaključenje ugovora o poklonu ulazi u osnov ugovora. ne vodeći računa ni o njegovim osnovnim higijenskim potrebama. To je prinudilo tužiočevu majku. zbog čega je pravilno usvojen tužbeni zahtev. te je. Osnovne pobude i motiv za zaključenje ovog ugovora o poklonu kod tužioca bile su da mu tužena pruži više ljubavi. Gž. Zakona o obligacionim odnosima. Tokom 2004. U konkretnom slučaju. U ovom slučaju. godine brak je razveden pravosnažnom presudom. Taj stan je tužilac ugovorom o poklonu Ov. tužiočev motiv za zaključenje ugovora o poklonu bio je da mu tužena pruži ljubav. Ako bi to bilo tačno. Zakona o obligacionim odnosima i pravnih pravila imovinskog prava kada je utvrđeno da je sporni ugovor o poklonu ništav jer pobuda za zaključenje ugovora o poklonu ulazi u osnov tog ugovora. te da se stara o tužiocu. godine poklonio tuženoj. No. staru 80 godina. godine. živele zajedno sa tužiočevom majkom u stanu na kome je ona bila nosilac stanarskog prava.31 - . pa je on. godine) . U osnov ugovora o poklonu kao dobročinog pravnog posla ulazi i pobuda (motiv). Parnične stranke su. kao takav. pobojni (rušljivi.

. Po oceni Vrhovnog suda prednji zaključak sudova se ne može prihvatiti za sada kao pravilan. jer ima nedopušten osnov . br. Takav sporazum ne ukazuje da je tužilja učinila poklon tuženoj obezbeđujući joj novac za kupovinu stana od trećeg lica.2005. Iz ovih razloga sudovi nalaze da tužilja nema pravo da potražuje da joj tužena vrati novac upotrebljen za kupovinu stana. Zbog nedopuštenosti osnova pravnog posla (izuzetno visoke kamate) sudsko poravnanje je delimično ništavo u delu odluke o kamati. Iz obrazloženja: Iz utvrđenih činjenica sudovi izvode zaključak da je stvarna volja ugovornih stranaka bila da se novcem tužilje kupi stan i na istom ubeleži pravo svojine u korist tužene. Naprotiv. Iz spisa proizilazi da je zaključeno sudsko poravnanje između stranaka uz obavezu vraćanja zajma od 35. već je trebalo da stranke zaključe pravno valjan ugovor o doživotnom izdržavanju. što je međutim izostalo.OBLIGACIONO PRAVO 62. Sud je pravilno primenio materijalno pravo. Pravno je moguće da se pravo svojine na kupljenom stanu vodi na ime tužene.član 52. da stranke u ovom stanu dalje zajedno stanuju a da tužilju kao bolesnu osobu tužena neguje. čuva iako među njima ne postoji formalno zaključen ugovor o doživotnom izdržavanju. dakle da stranke u stanu zajedno stanuju i da se tužena o tužilji brine. nalazeći da je sudsko poravnanje delimično ništavo u delu odluke o kamati.000 DM i kamate od 20% na mesečnom nivou. Volja stranaka da zajedno žive u stanu koji je kupljen isključivim sredstvima tužilje nalagala je da se taj sporazum pravno uobliči posle kupovine stana zaključenjem ugovora o doživotnom izdržavanju. (Iz presude Okružnog suda u Čačku. kojim bi uredili svoja međusobna prava i obaveze u vezi postignutog sporazuma.05. 595/05 od 19. ZOO i radi se o visini kamate koja je u očiglednoj nesrazmeri sa onim što je predmet zajma. Iz takvog utvrđenja suda ne može se izvesti zaključak da su stranke postigle izričit sporazum da se pravo svojine na stanu vodi na tuženom. te tužbeni zahtev u traženoj visini odbijaju. sudovi utvrđuju da je volja stranaka bila da žive u ovom stanu u zajedničkom domaćinstvu i da se tužena brine o tužilji. Za ostvarenje ovog sporazuma nije dovoljna samo njegova realizacija. Iz utvrđenih činjenica je vidljivo da je tužilja pri kupovini stana izjavila da joj je svejedno na koga će se pravo svojine na stanu voditi. Iz obrazloženja: Presudom prvostepenog suda se utvrđuje da je ništavo sudsko poravnanje u delu odluke o plaćanju kamate… Drugostepeni sud je odbio kao neosnovane žalbe stranaka i potvrđena je prvostepena presuda. Gž. Ako osnov ne postoji ili je nedopušten. ali je bilo potrebno da stranke takav sporazum i postignu. godine) 63. te da je tužena stekla svojinu na ovom stanu poklonom.32 - . ugovor je ništav.

i da je tužilja s obzirom na starost i zdravstveno stanje učinila poklon kako bi tuženi iz zahvalnosti i dalje pružao navedene usluge.09. ništav je ugovor o poklonu nepokretnosti ako je motiv zbog koga je poklon učinjen otpao ili se nije ostvario. površine 28 m2.. Dalje je utvrđeno da je u vreme zaključenja ugovora tužilja bila stara 76 godina i da je poklon učinila tuženom u očekivanju da će time obezbediti negu i pomoć od strane tuženog i njegove supruge koja je sestričina tužilje.2002. 1265/02 od 2.10. već je ugovor o poklonu zaključen samo da bi se njime poklonoprimac posle smrti poklonodavca legitimisao kao vlasnik kako ne bi platio porez na promet apsolutnih prava. decembra 1997. Ovaj stan je u ime i za račun tužilje otkupio tuženi svojim sredstvima. Iz obrazloženja: U postupku je utvrđeno da su stranke zaključile ugovor o poklonu dana 3. Ukazivanje u reviziji da se očigledno radi o isključivoj i bezuslovnoj volji tužilje kao poklonodavca da učini poklon. imajući u vidu da je tuženi svojim sredstvima otkupio stan. pa je kao takav ništav u smislu člana 52. bio je njen motiv za zaključenje navedenog ugovora o prenosu nepokretnosti. Ništav je ugovor o poklonu nepokretnosti jer je motiv tužilje (očekivano obećanje obezbeđenja nege i pomoći) izostao. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. došlo je do poremećaja odnosa iz razloga što tuženi nije reagovao na tužiljine molbe da je on sa suprugom obilazi. pa je kao stara i bolesna bila prepuštena sama sebi.. Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilja je predmetnu nepokretnost prenela na tuženog očekujući da će tuženi sa svojom suprugom pružati negu i pomoć s obzirom na njenu starost i bolest. 114/02 od 11.OBLIGACIONO PRAVO Propustili su sudovi da ocene da li je u ovom slučaju pravni osnov postignutog sporazuma otpao budući da je pravno realizovan samo deo dogovora stranaka. Rev. jer mu nedostaje osnov (kauza). (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. Međutim. Kako je motiv izostao nepružanjem nege i pomoći. Na osnovu takvog činjeničnog utvrđenja nižestepeni sudovi su pravilno zaključili da je tužbeni zahtev tužilje osnovan.33 - . Zakona o obligacionim odnosima. nisu osnovani. pa zato taj motiv ulazi u osnov ugovora. a predmet ugovora je tužiljin stan u U. kako je tuženi to i obećao.2002. i da osnovanost tužbenog zahteva ocene sa ovog aspekta. odnosno namera da se poklonoprimcu učini poklon. Rev. II 47/97. koji bi morao platiti po ugovoru o doživotnom izdržavanju. godine koji je overen kod suda pod Ov. ZOO. a važi ugovor o doživotnom izdržavanju. ugovor o poklonu je ništav u smislu čl. Kada ugovorom o poklonu nije prenovljen ugovor o doživotnom izdržavanju. Očekivano obećanje obezbeđenja nege i pomoć tužilji. godine) 65. godine) 64. br. 52. to je sporni ugovor ostao bez osnova. nakon toga. Suprotno tome iz utvrđenog činjeničnog stanja nesumnjivo proizilazi da je motiv tužilje da učini poklon isključivo u obezbeđenju nege i pomoći. a ne u celini. . imajući u vidu da je tuženi pre zaključenja ugovora obilazio tužilju i starao se o njoj. Naime.

____/87. postigli saglasnost da obaveze iz ugovora o doživotnom izdržavanju prestaju. br. ZOO. sa namerom darivanja. godine. i tuženi P. ugovor o poklonu je ništav u smislu čl. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu. jer mu nedostaje osnov (kauza). N. . učini poklon. do 250. odnosno ukoliko su pok. N. već je ugovor o poklonu zaključen samo da bi se njime poklonoprimac posle smrti poklonodavca legitimisao kao vlasnik kako ne bi platio porez na promet apsolutnih prava. N. radi izbegavanja plaćanja poreskih dažbina.07. Gž.OBLIGACIONO PRAVO Iz obrazloženja: Prvostepenom presudom je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužilaca kojim su tražili da se utvrdi da je ugovor o poklonu nepokretnosti overenim kod Opštinskog suda u L.S. 348. od 24. N. ZOO. prenese u svojinu bez naknade. Navedeni razlozi o ovim odlučujućim činjenicama nisu dovoljno jasni. Prvostepeni sud nalazi da ugovorom o poklonu nije anuliran ugovor o doživotnom izdržavanju jer je ugovor o doživotnom izdržavanju strogo formalni pravni posao te da se u slučaju raskida ovog ugovora mora ispoštovati odgovarajuća forma i da se to nije moglo učiniti samim zaključenjem ugovora o poklonu. i tuženog P. imao dva pravna osnova od kojih je birao onaj koji će za njega biti lakši što se tiče obaveza po osnovu plaćanja poreza. S. kakva je bila prava volja i namera ugovornih strana prilikom zaključenja ugovora o poklonu i nije li prilikom zaključenja ugovora o poklonu došlo do prenova i prestanka obaveza iz ugovora o doživotnom izdržavanju pod uslovima iz čl. odnosno namera da se poklonoprimcu učini poklon. onda u stvari i nije bilo namere na strani pok. godine) 66. 51. a u znatnoj meri i nedostaju. Naime. N. onda bi ugovor o poklonu bio punovažan.. S. S druge strane. To onda znači da bi ugovor o poklonu nedostajao osnov (kauza) koji se kod dobročinih ugovora sastoji u nameri da se poklonoprimcu učini poklon i što bi bio uzrok ništavosti ugovora o poklonu u smislu čl. Naime.2001. ukoliko je došlo do prenova. tvrdio tokom postupka. N. niti o tome ima razloga u prvostepenoj presudi. nije jasno. kojim je zaključen između pok. uz obavezu tuženih da ovo priznaju. istu tu imovinu. kao poklonodavca. i tuženog M. da su obaveze iz ugovora o doživotnom izdržavanju izvršavane i najzad da je tuženi P. januara 1987. a važi ugovor o doživotnom izdržavanju..34 - . koji bi morao platiti po ugovoru o doživotnom izdržavanju.. br. da se tuženom P. Prethodno pitanje u ovoj pravnoj stvari je pitanje punovažnosti ugovora o poklonu s obzirom na to da je između istih stranaka sada pok. koje bi inače morao platiti po ugovoru o doživotnom izdržavanju. 871/01 od 20. ukoliko prenova nije bilo. ZOO. kao poklonoprimca. i da tužioci imaju pravo nasleđa sa udelima od po 1/2 na zaostavštini pok. da tuženom P. pod Ov. kako je to inače tuženi P. povređeno pravo tužilaca na nužni deo nasleđa iza smrti pok. S. već je ugovor o poklonu zaključen samo da bi se poklonoprimac tim ugovorom posle smrti poklonodavca legitimisao kao vlasnik. N. Kada ugovorom o poklonu nije prenovljen ugovor o doživotnom izdržavanju. te da se radi o ugovoru o poklonu sa teretom kod koga se institut povrede nužnog dela ne može primeniti. S. najpre zaključen ugovor o doživotnom izdržavanju a potom ugovor o poklonu i da je predmet oba ugovora ista imovina. a ugovorom o poklonu se obavezala pok. 52.

Naime. S. da se tuženom P. kao poklonoprimca. i tuženog M. i tuženog P. pod Ov. do 250. januara 1987. uz obavezu tuženih da ovo priznaju. već je ugovor o poklonu zaključen samo da bi se poklonoprimac tim ugovorom posle smrti poklonodavca legitimisao kao vlasnik. najpre zaključen ugovor o doživotnom izdržavanju a potom ugovor o poklonu i da je predmet oba ugovora ista imovina. a nema značaja da li se kauza vidi ili ne vidi iz zaključenog ugovora. ZOO. postigli saglasnost da obaveze iz ugovora o doživotnom izdržavanju prestaju. kakva je bila prava volja i namera ugovornih strana prilikom zaključenja ugovora o poklonu i nije li prilikom zaključenja ugovora o poklonu došlo do prenova i prestanka obaveza iz ugovora o doživotnom izdržavanju pod uslovima iz čl. kako je to inače tuženi P. ZOO. 348. imao dva pravna osnova od kojih je birao onaj koji će za njega biti lakši što se tiče obaveza po osnovu plaćanja poreza. Prvostepeni sud nalazi da ugovorom o poklonu nije anuliran ugovor o doživotnom izdržavanju jer je ugovor o doživotnom izdržavanju strogo formalni pravni posao te da se u slučaju raskida ovog ugovora mora ispoštovati odgovarajuća forma i da se to nije moglo učiniti samim zaključenjem ugovora o poklonu. 2656/98 od 15. godine.OBLIGACIONO PRAVO Iz obrazloženja: Prvostepenom presudom je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužilaca kojim su tražili da se utvrdi da je ugovor o poklonu nepokretnosti overenim kod Opštinskog suda u L. da tuženom P. niti o tome ima razloga u prvostepenoj presudi. godine) Kauza je neposredni razlog za zaključenje ugovora. Rev. S druge strane. od 24.. Prethodno pitanje u ovoj pravnoj stvari je pitanje punovažnosti ugovora o poklonu s obzirom na to da je između istih stranaka sada pok. tvrdio tokom postupka. kao poklonodavca. S. istu tu imovinu. onda je ugovor ništav ako otpadne motiv.2001.2000. radi izbegavanja plaćanja poreskih dažbina. (Iz presude Opštinskog suda u Lajkovcu P. a u znatnoj meri i nedostaju. i tuženi P. To onda znači da bi ugovor o poklonu nedostajao osnov (kauza) koji se kod dobročinih ugovora sastoji u nameri da se poklonoprimcu učini poklon i što bi bio uzrok ništavosti ugovora o poklonu u smislu čl. N. S.35 - 68. godine) 67. nije jasno.09. N. 111/99 od 21. sa namerom darivanja. Navedeni razlozi o ovim odlučujućim činjenicama nisu dovoljno jasni. (Vrhovni sud Srbije..1998. Naime. prenese u svojinu bez naknade. povređeno pravo tužilaca na nužni deo nasleđa iza smrti pok. odnosno ukoliko su pok. br.. ____/87. 51. N. N. da su obaveze iz ugovora o doživotnom izdržavanju izvršavane i najzad da je tuženi P. onda bi ugovor o poklonu bio punovažan. br. 15/2000 od 29. godine) .03. te da se radi o ugovoru o poklonu sa teretom kod koga se institut povrede nužnog dela ne može primeniti. koje bi inače morao platiti po ugovoru o doživotnom izdržavanju.06. . N. a ugovorom o poklonu se obavezala pok. N. S. ukoliko je došlo do prenova. (Iz presude Saveznog suda Gzs. N. učini poklon. onda u stvari i nije bilo namere na strani pok. ukoliko prenova nije bilo. Ako je kod ugovora o poklonu motiv bitan element ugovora. kojim je zaključen između pok. i da tužioci imaju pravo nasleđa sa udelima od po 1/2 na zaostavštini pok.

Rev.1998. 2877 od 08. javnom poretku ili dobrim običajima (Vrhovni sud Srbije. godine) 69.36 - . Ukoliko je tuženi po prijemu publikacije iskazao volju da osnaži zaključeni ugovor iako ga je potpisalo neovlašćeno lice za tuženog. Rev. to je sporno da li je isti proizvodio pravno dejstvo jer navedeno lice .OBLIGACIONO PRAVO Svaka ugovorna obaveza mora imati dopušteni osnov. (Vrhovni sud Srbije. Tužilac je u toku postupka dostavljao dokaze da je u skladu sa ugovornim odredbama putem pošte slao publikaciju tuženom pa je smatrajući da je na navedeni način ispunio ugovornu obavezu sud obavezao i tuženog na plaćanje primeraka publikacije odbijajući zahtev za naknadu troškova štampanja memoranduma za koje sam tužilac nije dostavio dokaze. SPOSOBNOST (Čl. 09. (Vrhovni sud Srbije.1993. Zakona o obligacionim odnosima) 72.1994. U situaciji u kojoj je ugovor potpisan od lica koje nije zakonski zastupnik tuženog. ZOO). 4685/98 od 22. niti je imalo ovlašćenje zakonskog zastupnika tuženog i nije izričito naknadno odobren od strane zakonskog zastupnika.potpisnik. 16/94 od 16. godine) 70.03. isti ne proizvodi pravno dejstvo na osnovu člana 54. Kupovina neuobičajeno velike količine robe (zlatnog nakita) po redovnom toku stvari upućuje na obavezu utvrđivanja dopuštenosti osnova tog ugovora (član 51. U toku postupka tuženi je sporio da je ovlašćeno lice potpisalo ugovor navodeći da tuženi nije ni odobrio zaključenje istog naknadnim ponašanjem. on je dužan ugovorenu cenu. godine) 71. Kako je navedeni ugovor potpisao za tuženog direktor opšteg i pravnog sektora. a on nije dopušten ako je protivan prinudnim propisima. nije imalo ovlašćenja za potpisivanje ugovora te vrste. Ništav je ugovor o poklonu nepokretnosti ako je motiv zbog koga je poklon učinjen otpao ili se nije ostvario. već je prema navodima tuženog on vraćao sve od strane tužioca upućene primerke poštanskog imenika. Rev.09. Iz obrazloženja: Prema stanju u spisima predmet tužiočevog potraživanja je neplaćena cena za izvršene usluge štampanja memoranduma i isporučene publikacije tuženom po ugovoru zaključenom između parničnih stranaka. 54 – 59. 740/94 i Gzz.ZOO) i sledom toga njegove ništavosti (član 52. ZOO pa stoga stranke po osnovu takvog ugovora ne stupaju u među.

godine) 73. 14. i nema osnova za obavezivanje tuženog. on je jasno manifestovao svoju volju da do uspostavljanja poslovnog odnosa po manjkavom ugovoru ne dođe. on je dužan ugovorenu cenu a ukoliko to nije učinio već je iste vraćao uz zahtev za storniranje . U ponovnom postupku prvostepeni sud će otkloniti sve navedene nepravilnosti a potom doneti novu odluku po tužbenom zahtevu. Iz navedenih razloga neophodno je bilo u toku postupka utvrditi sve ove činjenice i na osnovu utvrđenog a uz davanje jasnih razloga doneti odluku o osnovanosti zahteva. 2261/03 od 09. Za ocenu postojanja tuženikove obaveze u toj situaciji od značaja je njegovo ponašanje po prijemu publikacije. 3395/86 od 24. (Viši sud u Novom Sadu. Ukoliko forma ugovora nije sačinjena na uobičajan način (ne sadrži jasnu oznaku da se radi o ugovoru. a ne uobičajnim pozivima na članove) osnovano se može razmatrati da li je cilj tako koncipiranog ugovora dovođenje u zabludu druge ugovorne strane u pogledu prirode tj. ne sadrži imena ugovornih strana odn. MANE VOLJE (Čl.12.37 - . to je ista doneta uz apsolutno bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 354. . kako sam tvrdi. Nije sporno da je tužilac slao publikacije tuženom smatrajući da time ispunjava svoje ugovorne obaveze ali je sporno da li je tuženi iste publikacije zadržao ili ih je tužiocu vraćao uz dopise u kojima nedvosmisleno iskazuje volju da se poslovni odnos po osnovu spornog ugovora ne uspostavi. tač. Gž.raskid ugovora. Pri tome se prinudna naplata publikacija po pravosnažnom i izvršnim ispravama ne može tretirati kao volja tuženog za osnaženje ugovora. Kako pobijana presuda ne sadrži razloge o odlučnim činjenicama.2003. Predaja na poštu od strane tužioca može se smatrati samo kao ugovoreni način izvršenja obaveze pa je stoga za dokazivanje da je ista izvršena neophodno utvrditi da je tuženi primio navedene publikacije. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. ukoliko je tuženi po prijemu navedene publikacije iskazao volju da osnaži zaključeni ugovor iako ga je potpisalo neovlašćeno lice za tuženog.OBLIGACIONO PRAVO sobne poslovne odnose. godine) Za sklapanje punovažnog ugovora potrebno je da ugovarač ima poslovnu sposobnost koja se traži za zaključenje tog ugovora. st. i ista se u ovoj fazi postupka ne može ispitati. Naime. Iz navedenih razloga shodno članu 369.1986. Zakona o parničnom postupku presuda se ukida i predmet vraća prvostepenom sudu na ponovni postupak. 2. nazive stranaka koje zaključuju ugovor i kada su bitni elementi napisani sitnim slovima. predmeta ugovora. 60 – 66.04. Zakona o obligacionim odnosima) 74.

godine) 75.otpremnicu. sama forma u kojoj je sačinjen ugovor . koja je overena pečatom tužioca i tuženog i u kojoj je konstatovano da je tuženi primio "Registar tekućih računa" u količini od dva CD-roma.38 - . .iznos od 42. 4170/10 (2009) od 08. a ne da će biti dužan da plaća za isporučene publikacije. niti da ima nameru da sa tužiocem zaključi dvostrano teretni pravni posao. Takođe je utvrđeno da se zakonski zastupnik tužioca obratio tuženom kako bi prikupio podatke radi sastavljanja periodične baze podataka.12. koji joj uopšte nije ličio na ugovor. koji je izdat 15.prema činjeničnom stanju koje je utvrđeno u prvostepenom postupku . tuženi je prilikom zaključenja predmetnog ugovora . jer je bio u uverenju da potpisivanjem ugovora . To sve može uticati na stvaranje zablude o prirodi samog ugovora. Tuženi je tužbeni zahtev osporio u celosti navodima da je dopisom od 08.11. Zbog toga je takav sporazum ništav i ne proizvodi pravno dejstvo.imajući u vidu i druge okolnosti konkretnog slučaja i navode tužioca da se podaci o tuženom prikupljaju radi objavljivanja .00 dinara traži na ime ugovora . jer je prilikom potpisivanja na navedeni način doveden u zabludu.bitni elementi ugovora su napisani sitnim slovima a ne uobičajeno pozivanjem na određene članove u ugovoru.2010. koncipirana je tako da može da dovede u zabludu lice koje je potpisuje. da je na početku razgovora tuženom dao na poklon CD sa postojećim podacima. Tuženi je dopisom od 08. ni naziv stranaka koje zaključuju ugovor.2007.2007. jer u sebi ne sadrži jasnu oznaku da je u pitanju ugovor. zatim . godine osporio i vratio predračun tužioca kao i CD-romove. zaposlene kod tuženog. pre nego što je tužilac tuženom ispostavio račun za navedene publikacije.768. Kada tužilac potpiše sporazum o prestanku radnog odnosa jedan dan posle utvrđivanja telesnih povreda koje su mu nanete u istražnom pritvoru. Među parničnim strankama nije bilo sporno da je tuženi vratio tužiocu publikaciju na CD-romovima. jer je dopisom od 08.otpremnica od 07.2007. godine (dakle.otpremnice bio u zabludi u pogledu prirode . te da je tom prilikom potpisala predmetni ugovor .11.OBLIGACIONO PRAVO Iz obrazloženja: Tužilac . Pž. Osim toga. Po tom osnovu tužilac je tuženom ispostavio račun od 15.otpremnice tuženi u stvari daje saglasnost za besplatno objavljivanje podataka o preduzeću. da je on kao zakonski zastupnik i direktor tužioca potpisao otpremnicu i da je predstavnicima tuženog objasnio da se podaci odn.2007. ali da će se naplaćivati publikacija tj.predmeta ugovora.11. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. očigledno je da nije bio sposoban da izrazi svoju slobodnu volju i da zbog toga nisu bili ispunjeni uslovi za ovakav prestanak radnog odnosa.2007.otpremnica proizvodi pravno dejstvo. Na to upućuje i njegovo ponašanje nakon potpisivanja ugovora . mediji gde će podaci biti objavljeni. U konkretnom slučaju.2007. godine obavestio tužioca da mu vraća predračun kao i dva primerka CD-roma i prema prijemnoj knjizi uputio tužiocu pošiljku koja se sastoji iz dva CD-roma preko pošte.06. te . prvostepeni sud je utvrdio da su joj predstavnici tuženog kao svrhu posete naveli davanje podataka. Iz iskaza imenovanog svedoka. ali je bilo sporno da li ugovor .06. godine) vratio isporučene CDromove i na taj način nedvosmisleno iskazao svoju volju da ne želi da stupi u poslovni odnos sa tužiocem po osnovu isporučenih publikacija.otpremnice. tako da predmetni ugovor svojim izgledom i koncepcijom podseća više na narudžbenicu. godine. objavljivanje prikupljenih podataka neće naplaćivati.može se osnovano smatrati da je tuženi potpisivanjem otpremnice imao ubeđenje da daje saglasnost za besplatno objavljivanje podataka o svom preduzeću.otpremnice od 07. godine na navedeni iznos.11.11.2007. godine.

Dakle. Zbog odsustva slobodne volje tužiocu je nezakonito prestao radni odnos. Iz obrazloženja: Tokom prvostepenog postupka.02.1995.02.39 - . druga strana može tražiti da se ugovor poništi član 60. Zakona o obligacionim odnosima. Gž. U situaciji kada su stranke zaključile vansudsko poravnanje kojim su izmenile i utvrdile visinu mesečne rente i koje ima snagu izvršnog naslova.94 dinara mesečno.2005. stav 2. strahovao za svoj integritet. godine od strane Komisije lekara Instituta za sudsku medicinu Medicinskog fakulteta. po sporazumu o prestanku radnog odnosa zaposlenom prestaje radni odnos na osnovu njegove pismene izjave upućene poslodavcu da želi da raskine radni odnos. zbog nanetih telesnih povreda utvrđenih i konstatovanih dana 03.2001. U konkretnom slučaju. Pri tome. pa je pravilno prvostepeni sud obavezao tuženu da tužioca vrati na rad i usvojio tužbeni zahtev tužioca i u tom delu. Strah se smatra opravdanim ako se iz okolnosti vidi da je ozbiljnom opasnošću ugrožen život i telo ili drugo značajno dobro ugovorne strane ili trećeg lica . nanetih tupinom teškog i jako zamahnutog mehaničkog oruđa.049. godine povećana na iznos od 3.2005. I 1495/05 od 14. Kako volja tužioca nije bila slobodna. Zbog toga nisu bili ispunjeni uslovi za sporazumni prestanak radnog odnosa. godine) 76. a koja je vansudskim poravnanjem između stranaka od 21.1995. godine. pa je pravilno usvojen tužbeni zahtev tužioca.1995. ako je druga strana spremna da izvrši ugovor kao da zablude nije bilo.62 dinara.12. To podrazumeva da je volja zaposlenog bila slobodna i da na nju nije bilo uticaja. te po tom poravnanju jedna od strana postupi i izvrši određenu isplatu.2006.12.pravilan je zaključak prvostepenog suda da su osporena rešenja tužene . godine . Prvostepeni sud je zaključio da navedene telesne povrede nisu nastale samopovređivanjem tužioca već fizičkom torturom u pritvoru i da prilikom sačinjavanja sporazuma o prestanku radnog odnosa 04. a takva je morala biti . Sporazumom od 15. Zakona o obligacionim odnosima.12. Članom 4. utvrđeno je da su tužilac i tuženi zaključili naznačeno vansudsko poravnanje od 15. godine ugovorili su isplatu mesečne rente u iznosu do 4.02. godine. godine (jedan dan posle utvrđivanja telesnih povreda) tužilac nije bio sposoban da izrazi svoju volju. na osnovu izvedenih dokaza.537. sporazumni prestanak radnog odnosa pretpostavlja slobodno izraženu volju zaposlenog i poslodavca. Relevantne odredbe: Ako je ugovorna strana ili neko treći nedopustivom pretnjom izazvao opravdani strah kod druge strane tako da je ova zbog toga zaključila ugovor. (Iz Presude Okružnog suda u Beogradu. nije bio sposoban da izrazi svoju slobodnu volju prilikom sačinjavanja sporazuma o prestanku radnog odnosa 04. kojim su ugovorili korekciju rente dosuđene navedenom sudskom presudom u iznosu od 188. tužilac zbog posledica telesnih povreda nanetih tupinom teškog i jako zamahnutog mehaničkog oruđa .fizičke torture u pritvoru.12.član 60. stav 1.87 dinara.nezakonita.OBLIGACIONO PRAVO Iz obrazloženja: Tužilac je.8. onda druga strana ne može tražiti poništaj poravnanja pozivajući se na zabludu. je predviđeno da će se tužiocu utvrđeni iznos rente isplaćivati počev od 01.2005.

u razlozima ožalbene presude utvrđuje da je u članu 4. .OBLIGACIONO PRAVO do dvadesetog u mesecu za prethodni mesec. godine. prvostepeni sud pravilno zaključuje da se ne radi o zabludi tužioca. na primer zaključen je ugovor o poklonu u pismenoj formi. a zatim i pobijanje ugovora o prodaji koji je prethodno zaključen. Imajući u vidu da se vansudsko poravnanje izvršava. godine. godine) 77.2006. 774/06 od 07. Gž. ovog Zakona. stav 4. godine isplatiti uz isplatu rente za januar 2006.06. u kome je predviđeno da "se strana koja je u zabludi ne može na nju pozivati ako je druga strana spremna da izvrši ugovor kao da zablude nije bilo". ako prividan ugovor prikriva neki drugi ugovor. U konkretnom slučaju ugovor se već izvršava. ali se dešava i da je prividan ugovor zaključen. kao da ni zaključeno poravnanje nije suprotno prinudnim propisima. prikrivati neki drugi ugovor. vansudskog poravnanja došlo do greške u kucanju kada je navedeno da se povećani iznos rente utvrđuje počev od 01. taj drugi ugovor važi ako su ispunjeni uslovi za njegovu pravnu valjanost”. sa stanovišta primene pozitivnih propisa. s obzirom da je u tom članu navedeno da se za decembar 2005. Zakona o obligacionim odnosima. valja ukazati prvostepenom sudu da prema odredbi člana 66. Prvostepeni sud. Zakona o obligacionim odnosima. da proizvodi pravno dejstvo kada ga potpišu obe strane i da tužilac prihvata da nakon zaključenja ovog poravnanja povuče naznačenu tužbu za utvrđivanje visine rente. prividan ugovor nema dejstva među ugovornim stranama i da prividan ugovor može. (Presuda Okružnog suda u Čačku. već u nekom sasvim drugom cilju. takođe. pa je prvostepena presuda potvrđena. Najpre.9. Iz obrazloženja: Prema stanju u spisima prvotuženi je prodao drugotuženom nepokretnost bliže označene u pismenom i pred sudom overenom ugovoru o prodaji od 25. Pravilo o istovremenosti prividnog i prikrivenog ugovora postoji u slučaju kada prividan ugovor prikriva neki drugi ugovor ali je zaključen i u drugom cilju. U praksi se najčešće dešava da prividan ugovor i zaista prikriva neki drugi ugovor. godine.40 - . pa stoga odbija zahtev za poništaj vansudskog poravnanja. a sadržina zahteva tužbe je najpre. javnom poretku i dobrim običajima u smislu člana 103.1994. godine. Poravnanjem je dogovoreno da vansudsko poravnanje ima snagu izvršnog sudskog naslova. kao prejudicijelno.12. s tim što će mu se razlika između isplaćenog i sada utvrđenog iznosa rente za decembar 2005. stav 1. obično nedozvoljenom. jer na ovakav zaključak upravo ukazuje sadržina odredbe stava 2.2006. Zbog toga su neosnovani navodi žalbe tužioca. godine. godine povećani iznos isplati uz rentu za januar 2006. ZOO-a.1992. a između stranaka je ugovorena prodaja. da bi posle toga između istih lica 24. to se tužilac ne može pozivati na zabludu saglasno članu 61. ZOO-a. utvrđenje da je ugovor o poklonu prividan ugovor u smislu člana 66. bio zaključen i ugovor o poklonu gde je prvotuženi poklonodavac a drugotuženi poklonoprimac. istog propisa: “ali. zbog povrede prava preče kupovine. kao i da snosi nastale sudske troškove. da nema mana volje u smislu člana 111. Tumačeći volju stranaka i nespornu činjenicu da se vansudsko poravnanje od strane tuženog izvršava i da je već isplaćen povećani iznos. stav 1. U ovoj parnici tužilac kao suvlasnik na predmetnim nepokretnostima pobija ugovor o prodaji zbog povrede prava preče kupovine.11. ali i ne mora. obično nedozvoljenom. ne da bi prikrio neki drugi ugovor.

jer je i po nalaženju Okružnog suda ugovorena kamatna stopa nesrazmerno visoka u odnosu na okolnosti konkretnog posla i da je kao takva u suprotnosti sa načelom savesnosti i poštenja. već samo u srazmerno manjem delu. prvo pismenim ugovorom na 16. što je potpuno nejasno. s obzirom na odredbe člana 66. Drugim rečima. Na osnovu nalaza i mišljenja veštaka finansijske struke utvrđena je obaveza tužene u vraćanju duga. 508/05 od 01. 12.3. pa je prvostepeni sud bio dužan da. tim ugovorom prikriva ugovor o poklonu. te da je prvotuženi sada odlučio da drugotuženom pokloni predmetne nepokretnosti o čemu su postigli saglasnost koju su perfektuirali pismenim ugovorom o poklonu od 21. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je utvrdio da su tužilja kao zajmodavac i tužena kao zajmoprimac zaključili ugovor o zajmu 11.000 dinara. istog Zakona kojim se zaštićuje načelo jednake vrednosti davanja kod dvostranih ugovora. i 2.1997. i 15.OBLIGACIONO PRAVO U konkretnom slučaju. saglasno odredbi člana 141.04. osim u pogledu kamate.1994. umeri stopu ugovorene kamate. Prvostepeni sud u razlozima svoje presude navodi da ugovor o prodaji od 25. godine) 78. kojim su utvrđeni načini i dinamika vraćanja zajma. br. s obzirom da je tužena počela da kasni sa ispunjavanjem obaveza. Kod ovakvog stanja stvari. ovde važi pravilo o istovremenosti prividnog i prikrivenog ugovora. .41 - . ____/96 I Opštinskog suda u B. od strane drugotuženog kao kupca. da je posle toga zaključen aneks ugovora o zajmu od 17. Gž..000 dinara (Ov.. ZOO-a. što je učinio. ZOO-a. po nalaženju Okružnog suda pravilno.9.2005. u svemu kao u izreci pobijane presude pod I za koji iznos je prvostepeni sud naredio da će se izvršiti realizacijom hipoteke.000 DM sa rokom vraćanja od 5 meseci i 10% kamate) a da su napred navedeni ugovori kojima se prikriva pravi ugovor prividni i da nemaju dejstva među ugovornim stranama. st. koje prvostepeni sud nije imao u vidu. istovremeno. 1. 1992. ZOO-a. Prikriveni ugovor proizvodi pravno dejstvo među ugovornim stranama. godine i da stoga ugovor o prodaji prikriva ugovor o poklonu. godine postojala saglasnost između ugovarača da se ugovor o prodaji zaključuje kao prividan ugovor i da se. jer ugovor o prodaji mogao je da prikriva ugovor o poklonu samo ukoliko je u trenutku zaključenja ugovora 25. te načelom jednake vrednosti davanja iz čl. zaključen sa ciljem da se izigra tužiočevo pravo preče kupovine. godine. ugovor o poklonu zaključen između tuženih je prividan pravni posao. Prividni ugovor nema dejstva među ugovornim stranama ali prikriveni ugovor proizvodi pravno dejstvo među ugovornim stranama. o čemu se prvostepeni sud detaljnije izjasnio u prvostepenoj presudi. da bi se prikrila kamata. da je ovo pravi ugovor između stranaka koji je međutim prikriven.000 DM. godine nije u celini izvršen u pogledu plaćanja kupoprodajne cene.9. a da je hipoteka upisana prema ugovoru na iznos od 165.11. prema onome što tvrdi tužilac. br.1992. sa rokom vraćanja od pet meseci i 10% mesečne kamate. ako je pravno valjan.). odnosno da primeni utvrđeno načelo ograničenosti stope ugovorene kamate ustanovljeno člana 399.500 DM a zatim i ugovorom gde je iznos zajma sa sve kamatom preračunat u dinare na 165. opredeljujući se u konkretnom slučaju za domicilnu kamatu. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu. prvostepeni sud je u suštini i pravilno zaključio da u konkretnom slučaju između stranaka važi pravi ugovor (zajam od 11.

za čije zaključenje je pribavljena saglasnost Ministarstva. Zbog bitne zablude se poništaj ugovora može tražiti samo ako je strana koja se poziva na zabludu postupala sa pažnjom. Na tako utvrđeno činjenično stanje nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su odbili tužbeni zahtev tužilaca za poništaj ugovora iz razloga apsolutne i relativne ništavosti.1994. Iz obrazloženja: Između parničnih stranaka (i to tužilaca kao prodavaca i tuženog kao kupca) – kako proizilazi iz utvrđenog činjeničnog stanja . Zakona o obligacionim odnosima. 4160/03 od 29.ukazuju da nisu postupali sa potrebnom pažnjom. a iznos od 27. a advokat koji je u ime prodavaca zaključio ugovor imao je overeno pismeno punomoćje za njegovo zaključenje. 90.000 nemačkih maraka. zbog čega se ne mogu pozivati na zabludu u smislu člana 61. poništaj ugovora zbog bitne zablude može se tražiti samo ako je strana koja se poziva na zabludu postupala sa pažnjom koja se u prometu zahteva. ne postoji očigledna nesrazmera. Ugovor o kupoprodaji nepokretnosti.04. 918/04 od 06. neosnovano je isticanje tužilaca da su dovedeni u zabludu u pogledu prave vrednosti predmeta ugovora. sačinjen je u pismenom obliku i overen kod suda. Rev.05.42 - .07. ( Iz presude Vrhovnog suda Srbije. Zakona o parničnom postupku. s tim što su tužioci taj iznos primili u tri dela. Veštačenjem je utvrđeno da je tržišna vrednost kuće u vreme kupoprodaje iznosila 63. odn. Prvo. Tužioci su potpisali priznanicu da im je kupoprodajna cena isplaćena u celosti. stav 2.OBLIGACIONO PRAVO U skladu sa utvrđenim činjeničnim stanjem pravilna je odluka sadržana u izreci pobijane presude pod II. overen pod navedenim brojem.1994.zaključen je 28. Zakona o obligacionim odnosima mogao tražiti poništaj ugovora. stav 3. prilikom potpisivanja prethodnog (pripremnog) sporazuma o kupoprodaji kuće. Zbog čega u konkretnom slučaju ne postoje razlozi apsolutne ništavosti ugovora.nakon overe ugovora . a . u smislu čl. br. i drugo. Predmetna nepokretnost prodata je za 67. nemačkih maraka ( odnos nemačke marke i dinara bio je 1:1 ).000 nemačkih maraka (na ime avansa) isplaćen tužiocima 31. Tvrdnje tužilaca iznete u postupku da “nisu gledali šta potpisuju” . Navodima revizije da su tužioci bili u zabludi prilikom potpisivanja prethodnog sporazuma i punomoćja advokatu za zaključenje ugovora kao i priznanice. i 91. Zakona o obligacionim odnosima.496.2004. tuženi je isplatio nakon overe kupoprodajnog ugovora.000 nemačkih maraka. godine ) . U ime tužilaca kao prodavaca ugovor je potpisao advokat na osnovu overenog punomoćja za zaključenje tog ugovora. kao ostatak kupoprodajne cene.2004.09. Za zaključenje ugovora pribavljena je saglasnost Ministarstva finansija Republike Srbije za promet nepokretnosti. godine. Osim toga. (Iz presude Okružnog suda u Valjevu. Gž. kako se tužbom tražila realizacija hipoteke prema ugovorima koji su kao prividno ništavi i kako hipoteka u ovom smislu prati pravnu sudbinu ugovora to je prvostepeni sud pravilno primenio materijalno pravo kada je odlučio kao u stavu II pobijane presude. kao predmeta obaveza ugovornih strana. zbog čega bi se u smislu člana 139.33 dinara.tuženi su stupili u posed nepokretnosti. godine ugovor o kupoprodaji kuće. tako što je iznos od 40. godine) 79. Imajući u vidu da u odnosu između tržišne vrednosti kuće utvrđene veštačenjem i kupoprodajne cene. radi se o samo jednom ugovornom odnosu iz koga su preostale obaveze za tuženu samo za iznos iz stava I pobijane presude. osporava se utvrđeno činjenično stanje što je suprotno članu 385.

nije bilo mesta.. 2. po usmenom ugovoru nepokretnost je prodao tuženom i od njega naplatio ugovorenu kupoprodajnu cenu. odnosno M.. kao prodavca i tuženog kao kupca (prikriveni ugovor). Pri tome advokat Đ. se sporazumeo sa tužiljama i tuženim da se tužilje samo forme radi prikažu kao prodavci u ugovoru koji zaključuju sa tuženim kao kupcem i overavaju pred Opštinskim sudom u V. Posle nekoliko godina svedok M. podmetnuto lice. a nisu bile sporne ni u prvostepenom postupku. advokat iz V. ma kakvo bilo stanje stvari u vezi tih činjenica. i da se tužilje samo prividno pojavljuju u ugovoru kao prodavci. kako bi se nepokretnost prevela na tuženog kao poslednjeg kupca. nema dejstva među ugovornim stranama. u celini ili delimično.02. kod pravilno utvrđenih odlučnih činjenica.OBLIGACIONO PRAVO 80. ____/93 od 17. godine) . nisu od značaja. jeste ugovor između svedoka M. Đ. Đ. Navedeno činjenično stanje upravo ukazuje da je ugovor zaključen između tužilja kao prodavca i tuženog kao kupca u stvari samo prividan ugovor. Đ. br. Đ. koji je nepokretnost primio u državinu a cenu je platio kroz nenaplaćene honorare za advokatske usluge koje je pružio tužiljama u dužem vremenskom periodu. tzv. do kojih je prvostepeni sud došao pravilnom ocenom izvedenih dokaza. Pravilo o prividnosti pravnog posla primenjuje se i u slučaju kada se neko lice samo prividno pojavljuje u ugovoru kao ugovorena strana. ne zbog toga što je tuženi ispunio svoje obaveze kupca iz ugovora. ZOO-a. pri čemu se najverovatnije htelo – što inače i nije od posebnog značaja. Đ. godine.05. Tužilje su još u tužbi navele.01.. br. Svakako da taj ugovor podleže sudskom raskidu zbog neizvršenja pod uslovima predviđenim zakonom i u postupku koji podrazumeva učešće stvarnih. već iz razloga koji slede. Naime.. raskidu ugovora o prodaji nepokretnosti koji je tražen zbog neizvršenja od strane tuženog kao kupca. prema tome da li bi se moglo uzeti da su tužilje kao podmetnuta lica u stvari zastupale pravog ugovorača. Prividni ugovor prema članu 66. stav 1. godine. po pismenom ugovoru o prodaji od 5. izbeći zaključenje i overa dva ugovora od kojih bi prvi bio između tužilja i svedoka Đ. umesto pravog ugovorača u čijoj imovini treba da se ostvare dejstva ugovora (personalna simulacija). a koje se u suštini žalbama i ne osporavaju. Đ. pošto u stvarnosti ugovor o prodaji nije nikada zaključen između tužilja i tuženika. kao vanknjižni vlasnik. Prividni ugovor nema dejstva među ugovornim stranama.. Prema tome. što je kasnije kao svedok u svom iskazu potvrdio M. tako da je tužbeni zahtev za raskid ugovora neosnovan iz ovih navedenih razloga. Ovo su odlučne činjenice u parnici i navodi žalbe kojim se osporavaju i pobijaju ostale činjenice. st. što je u ovoj parnici bez značaja. a drugi između svedoka Đ. ZOO-a) i. Gž. i najzad da ugovor zaključen između tužilja i tuženika u stvari prikriva ugovor između svedoka M. ali ne iz razloga navedenih u pobijanoj presudi. II Ov. 2004. Pravna važnost prikrivenog ugovora procenjuje se prema opštim uslovima (čl. (Iz presude Okružnog suda u Valjevu. kao prodavca i tuženog kao kupca. Iz obrazloženja: Pravilna primena materijalnog prava na činjenično stanje utvrđeno u prvostepenom postupku nalagala je odbijanje tužbenog zahteva. i tuženog i verovatno plaćanje dva poreza na promet. stvarni ugovor koji kao prikriveni važi. Đ.43 - . a ništav ugovor se ne može raskinuti zbog neizvršenja. što dalje znači da je prividni ugovor apsolutno ništav. 66. u konkretnom slučaju. 228/04 od 27. već je spornu nepokretnost tuženiku prodao svedok M.1988. što dalje znači da je prividni ugovor apsolutno ništav. a ne podmetnutih ugovorača. a ništav ugovor se ne može raskinuti zbog neizvršenja.1993. da su oni predmetnu suvlasničku nepokretnost prodale svedoku M.

44 - . pa je stoga pravilno odbijen tužbeni zahtev da se utvrdi ništavost ovog ugovora. godine. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. Tuženi je svom ocu nabavljao sve što je bilo potrebno. Kako je deo jedne od parcela koje su bile predmet ugovora i u vreme zaključenja ugovora bio u svojini trećeg lica čije pravo potpuno isključuje tužiljino pravo. da li je prava volja ugovornih strana bila da predmet ugovora predstavlja i sporna nepokretnost i u odlukama Gž. obilazio ga svakog drugog dana. Ukoliko postoji nesporazum između prave volje ugovornih strana i izraza te volje kroz pismenu ispravu o ugovoru vezanu za prirodu ugovora. . br. br. Iz obrazloženja: Po shvatanju Vrhovnog suda. te pravilno ocenili da se ne radi o simuovanom pravnom poslu iz člana 66. ___/03 i Gž. godine) 82. vodio ga u bolnicu na lečenje.08.03. godine. ____/04. Okružni sud je u toku postupka ukazao prvostepenom sudu na značaj sporne činjenice. M. a tuženi nije u mogućnosti da ispuni ugovor o tom delu onako kako po tekstu pismenog ugovora njegova obaveza glasi. Rev. pa do smrti pok. ali ovo samo ukoliko bi se ispostavilo da se tuženi i zaista obavezao da i spornu nepokretnost tužilji preda u svojinu i državinu.OBLIGACIONO PRAVO 81. stav 1. stav 3. ZOO. kupovao lekove. donosio mu hranu. Ne radi se o simulovnom ugovoru o doživotnom izdržavanju kada se on od njegovog zaključenja do smrti primaoca izdržavanja izvršavao saglasno njihovoj volji. Ovo stoga što su sudovi nesumnjivo utvrdili da je tuženi ugovor o izdržavanju u celosti izvršavao saglasno izraženoj volji primaoca izdržavanja. Stoga nisu ispunjeni uslovi za raskid ugovora zbog neispunjenja iz člana 124. snosio troškove sahrane i pomena. osnov ili predmet obaveze. a kao naknadu za ove usluge tuženik se obavezao da tužilji preda u svojinu tri manje parcele šume koje čine jednu celinu. jer iz utvrđenog činjeničnog stanja proizilazi da je ugovor bio izvršen u skladu sa njegovim odredbama. Neosnovan je i eventualni tužbeni zahtev za raskid ugovora o doživotnom izdržavanju. ZOO. 1999. Zakona o obligacionim odnosima. i to od zaključenja 1997. Iz obrazloženja: Prema sadržini pismenog ugovora. kako je ugovorom bilo predviđeno. ZOO-a. pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da je volja ugovornih strana bila da se zaključi ugovor o doživotnom izdržavanju i da se prema svim okolnostima u konkretnom slučaju ne radi o ugovoru zaključenom u cilju lišavanja tužilaca naslednog prava na imovini koja je predmet ugovora. dao odgovarajuće primedbe po kojima prvostepeni sud nije postupio. tužilja se obavezala da čuva tuženikovu majku i o njoj se brine. čime je u potpunosti ispunio svoju ugovornu obavezu. 3680/03 od 25. Neosnovani su revizijski navodi tužilaca da se radi o prividnom ugovoru. važi ono što su ugovorne strane zaista ugovorile. sporazuma o pružanju nege i pomoći od 3. odnosno da se radi o ništavom ugovoru u smislu člana 103.1989.2004. to bi pravni osnov po osnovu kojeg tužilja ističe svoje potraživanje mogao proizaći samo iz prava na naknadu štete u smislu člana 510.

godine) 83. 1. U ponovljenom postupku otkloniće se propusti na koje je ukazano ovim rešenjem. Dosledno rečenom. ugovorile kliznu skalu i metod obračuna iste. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu. te da istom pripada i revalorizovani iznos obračunate razlike u ceni zaključno sa 1. Zakona o obligacionim odnosima.845.OBLIGACIONO PRAVO Pravilo je da ako između prave volje ugovornih strana i izraza te volje. U konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za primenu navedenih zakonskih odredaba. obzirom na zapisnik o tehničkom pregledu objekta.45 - . Međutim. ali obzirom da su cene porasle preko 10%. br. ovakvo pravno shvatanje nižestepenih sudova nije utemeljeno u pravilnoj primeni materijalnog prava. stav 1. važi ono što je zaista ugovoreno. kako bi bio u mogućnosti da u ovoj pravnoj stvari donese pravilnu i zakonitu odluku.2004. i člana 637. U skladu sa takvim pravnim shvatanjem prihvaćen je usaglašeni nalaz i mišljenje veštaka po ukupnom dugovanju tuženog i dosuđeno tužiocu 7. Zakona o obligacionim odnosima. Saglasno tim odredbama sudovi su našli da su parnične stranke ugovorile klizanje 75% cene. Zato je pogrešnom primenom materijalnog prava tužiocu priznata razlika u ceni i u odnosu na fiksni deo ugovorene cene od 25%. Iz tog su razloga nepotpuno utvrđene i odlučne činjenice za presuđenje ovog spora. kao i revalorizacija tako obračunatog duga. stav 1. 1638/04 od 29. U tom cilju raspraviće se da li je tužilac ispoštovao ugovoreni rok gradnje. u situaciji kada su parnične stranke ugovorom predvidele kliznu skalu i utvrdile metod njenog obračuna nema mesta primeni odredaba člana 637. Opštih uslova ugovora iz člana 16. godine. te odredbi člana 17. Za slučaj da se utvrdi prekoračenje ugovorenog roka gradnje razlika u ce. Ovakva odluka nižestepenih sudova utemeljena je u posebnim uslovima ugovora parničnih stranaka. Zakona o parničnom postupku raspravi da li u konkretnom slučaju postoji apsolutna nadležnost suda za postupanje u ovom sporu. stav 2. postoji nesaglasnost. 636.82 dinara. Tek u slučaju da takav prigovor bude odbijen utvrdiće se da li i za koji iznos i period tužiocu pripada razlika u ceni. i 3. Zakona o obligacionim odnosima i pitanje razlike u ceni mora raspraviti na način i pod uslovima propisanim ugovorom parničnih stranaka. član 635. pa će stoga u ponovnom postupku prvostepeni sud na pouzdan način kao prethodno pitanje utvrditi sadržinu prave volje ugovornih strana u pogledu predmeta obaveze tuženog i da li postoji nesaglasnost između prave volje i izraza te volje koji je sadržan u tekstu pismenog ugovora kao i ima li možda nesporazuma o predmetu obaveze u smislu člana 63.10. Ovo stoga što je primena odredaba čl.11. Zakona o obligacionim odnosima uslovljena odsustvom ugovorne klauzule o dopuštenosti izmene ugovorene cene gradnje. Gž.1998. st. konstatovane primedbe i date naloge za njihovo otklanjanje. Kod ugovora o građenju ipak može doći do izmene cene radova. smatraju da tužiocu pripada i pravo na razliku u ceni i za preostalih 25% fiksno ugovorene cene. Stoga se.548. To najpre podrazumeva obavezu prvostepenog suda da shodno odredbi člana 63. i 637. odnosno postojanju ugovorne odredbe o zabrani bilo kakve izmene ugovorom utvrđene cene. jer su parnične stranke. saglasno odredbi člana 262. Iz obrazloženja: Nižestepeni sudovi su stanovišta da tužilac ima prvo na obračun klizne skale za ceo iznos ugovorene cene po osnovnom ugovoru i aneksu ugovora. iako je ugoveno da se cena radova neće menjati i to u slučaju da je cena elemenata toliko povećana da bi trebalo da cena radova bude veća za više od 10%. Zakona o obligacionim odnosima. po nahođenju nižestepenih sudova. pismene isprave o ugovoru.

posebnih uslova ugovora. Iz obrazloženja: Pravna priroda pravnog posla ceni se prema sadržini i cilju koji su stranke ugovorom želele postići. ali bi se postavilo pitanje važnosti prikrivenog (disimulovani) ugovora o doživotnom izdržavanju tzv. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu. 129/03 iz 2003. Iz obrazloženja: Ukoliko bi se u ponovnom postupku ispostavilo da su stranke htele i postigle saglasnost da zaključe pismeni ugovor upravo sa spornom sadržinom. posebno o njegovom zdravlju i obavezi tužene da tužioca posle smrti sahrani.46 - . ako je to bila prava volja ugovornih strana. Prev. Važnost prividnog (simulovanog) i prikrivenog (disimulovanog) ugovora. (pismena forma i overa pred sudom. prikrili zaključenjem ugovora o kupoprodaji. u odgovoru na pitanje da li je tužilac mogao biti u izvinjavajućoj zabludi (čl. Gž. Prividan ugovor nema dejstva među ugovornim stranama.OBLIGACIONO PRAVO ni obračunaće se samo do datuma kada su shodno ugovoru radovi morali biti završeni. Pritom sam obračun razlike u ceni se mora sačiniti u svemu u skladu sa ugovorenom metodologijom propisanom odredbom čl. 61.12. U konkretnom slučaju par. da je došlo do predaje sporne nepokretnosti i da su obaveze izdržavanja navedene u pismenoj redakciji ugovora). drugim rečima. Zakona o obligacionim odnosima). ali ako prividan ugovor pokriva neki drugi ugovor.. i 30. ovu. pravu volju. broj 199/03 od 25. a ne o ugovoru o doživotnom izdržavanju. a ne po nazivu pravnog posla. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. utvrdiće se u kojem procentu su tako obračunati radovi ostali neisplaćeni. poći pre svega od ličnih svojstava tužioca odnosno od toga da li je obzirom na svoje životno iskustvo i obrazovanje bio u mogućnosti da razlikuje ugovor o doživotnom izdržavanju od ugovora o kupoprodaji. br. taj drugi važi ako su ispunjeni uslovi za njegovu pravnu valjanost. i 2.2003. obračun sadašnje vrednosti izvedenih radova izvršiće se po važećim jediničnim cenama u vreme presuđenja za sve količine izvedenih radova. Sasvim je drugo pitanje da li je prava volja ugovornih strana bila da zaključe ugovor sa obavezama koje proističu iz kupoprodajnog odnosa. prvostepeni sud će. 29. onda bi ugovor o kupoprodaji bio prividan (simulovan) i kao takav nevažeći. pri čemu će imati u vidu sadržinu spornog ugovora. no da su oni iz ko zna kojih razloga. ZOO) u pogledu pravne prirode ugovora. Ako prividan ugovor pokriva neki drugi ugovor. Pri tom. koja nesumnjivo ukazuje da se radi o ugovoru o kupoprodaji. ako bi bio tačan zaključak prvostepenog suda da je osnov obavezivanja kod tužioca u izdržavanju koje je on trebalo da dobija od tužene kroz odgovarajuće novčane mesečne naknade i stalnu brigu. Utvrđeni procenat neplaćenih radova preračunaće se na sadašnju vrednost ukupno izvedenih radova i tako obračunata razlika dosuditi tužiocu. 1. a za slučaj da tako obračunatu cenu ne pokrivaju uplate tuženog. odnosno član 31. Naime. taj drugi važi ako su ispunjeni uslovi za njegovu pravnu valjanost (član 66. godine) 85. godine) 84. “nepravog” ugovora o doživotnom izdržavanju koji bi važio samo ako bi bili ispunjeni odgovarajući uslovi. Nakon toga. st.

a tužilac na ročištu glavne rasprave. godine. istakli su činjenicu da su bili u ugovornom odnosu po osnovu usmenog ugovora o predaji kamiona. o čemu tuženi nije obavešten. stav 1. po kojem tuženi tužiocu nije u potpunosti isplatio cenu. prema tužbi.1952. br.10. kod advokata. glasnik RS". Neosnovani su navodi revizije da je tužilac na ročištu održanom 29.000 DM parnične stranke su 22.2002. osim zahteva sadrži i činjenice na kojima tužilac zasniva zahtev. a za ostatak duga u iznosu od 4. tako da je ova zbog toga zaključila ugovor. Međutim. Ako je ugovorna strana ili neko treći nedopuštenom pretnjom izazvao opravdani strah kod druge strane. Iz navedenog proizilazi da pravni poredak priznaje samo one ugovore. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. a to postoji samo onda ako kod pravnih subjekata postoji svest o značenju i posledicama onog što se pravnim poslom želi učiniti i namera da se to učini. godine) 86. ZOO-a. bitnim elementima konkretnog ugovora. Prema članu 17.2001. 395. Zakona o obligacionim odnosima obavezali tuženog da tužiocu isplati utuženi iznos. Kada pravni subjekat pristupa i zaključuje ugovor iako i uprkos toga što zaključenje ugovora ne odgovara njegovoj pravoj volji.10. 18/91). ZOO-a. ugovora o zajmu i nepoštovanje roka vraćanja zajma. Rev. postoji svesni nesklad između volje i njene manifestacije . ugovor je zaključen kada su se ugovorne strane saglasile o bitnim sastojcima ugovora.01. ako je ugovorna strana ili neko treći nedopuštenom pretnjom izazvao opravdani strah kod druge strane. godine u uslovima postojanja pritiska i prinude da se poklon učini. . 2621/02 od 30. Vezanost suda za životni događaj proizilazi iz člana 186. čl.OBLIGACIONO PRAVO nične stranke zaključile su usmeni ugovor o prodaji kamiona.8. druga strana može tražiti da se ugovor poništi.pretnja. ali pristaje da to ipak učini zbog nedopušteno izazvanog straha. prema odredbi člana 26. godine izmenio činjenični osnov tužbenog zahteva. po kojem između ostalog tužba treba da.47 - .1945. br. čl. zaključile prividan ugovor o zajmu. po kojem je tuženi na ime cene tužiocu trebalo da plati iznos 5. shodno članu 66. godine do 2. Iz obrazloženja: Naime. Zakona o parničnom postupku. ništav je ugovor o poklonu zemljišta koji je učinjen u korist društvenog pravnog lica u periodu sprovođenja mera otkupa od 10. i 277. 262. koja je relevantna mana volje. druga strana može tražiti da se ugovor poništi. stav 1.. tako da je ova zbog toga zaključila ugovor. Prema članu 60. u kojima su se ugovorne strane saglasile o bitnim sastojcima. a tužba za poništaj takvog ugovora.500 DM. a ne po osnovu pismeno zaključenog ugovora o zajmu. Zakona o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanju zemljišta koje je prešlo u društvenu svojinu po osnovu poljoprivredno zemljišnog fonda i konfiskacijom zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda ("Sl. Kako taj prividan ugovor pokriva pravno valjan ugovor o prodaji kamiona. Tuženi je tužiocu platio samo iznos od 1. Te činjenice su u konkretnom slučaju. te je sud na osnovu tog činjeničnog osnova tuženog obavezao da tužiocu isplati utuženi iznos. to su nižestepeni sudovi pravilno. tuženi na pripremnom ročištu. a da tuženi o tome nije obavešten. stav 2. podnosi se sudu opšte nadležnosti. Stoga ne stoje navodi revizije da je tužilac izmenio činjenični osnov tužbenog zahteva.2001.8.500 DM.

Naime.M. upravo i jedino bio razlog što su poklonodavci pristupili zaključenju ugovora o poklonu iz 1949.. jer tužioci nisu imali mogućnosti uvida u dokumentaciju o poslovanju društva.761 dinar.48 - . da je drugotužilac uložio 12. te da je prvotužilac kao strani ulagač uložio 1. broj 374/01 od 20. godine zaključili ugovor o osnivanju društva sa ograničenom odgovornošću "T.. godine.. godine tužioci su kao prodavci zaključili sa treće i četvrtotuženim. u korist društvenog pravnog lica u periodu sprovođenja mera otkupa. trećetuženi vrši dužnost direktora.. U toku postupka prvostepenim sudom utvrđeno je da su tužioci i treće i četvrtotuženi dana 17. te zbog toga tužioci osnovano traže poništaj tog ugovora. Na osnovu prednjih činjenica pravilan je pravni zaključak nižih sudova da tužioci osnovano traže poništaj sporazuma od 7.. izbacio tužioce iz prostorija društva.02.1991. da je trećetuženi uložio 9. zaključe sporni ugovor o poklonu. godine. godine. kojom prilikom je tuženi R. Ugovor o prodaji udela društva sa ograničenom odgovornošću je rušljiv. što iznosi 30% osnivačkog uloga. što čini 20% osnivačkog uloga.. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. Rev.. godine.01.747.OBLIGACIONO PRAVO Privođenje pravnih prethodnika tužilaca na razgovor i stavljanje u izgled određivanje zatvora i drugog zla poklonodavcima i članovima njihove porodice.. što čini 20% osnivačkog uloga i da je četvrtotuženi uložio 12. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije.4. u nameri da time navede drugog ugovarača da zaključi ugovor.216 FF. ukoliko jedan od ugovarača dovede drugog u zabludu u pogledu finansijskih rezultata zajedničkog preduzeća.01. kao kupcima.V. nema.00 dinara.Đ. ZOO. Svaka ugovorna strana imala je pravo uvida u dokumentaciju društva. Sporazum od 7. i 1952.1990. a saglasno odredbi čl. Dana 7. 61. sve kako su to pravilno zaključili i niži sudovi. Kako je opravdani strah poklonodavaca. s tim da R. Između stranaka došlo je do sukoba u novembru mesecu 1990. godine) 87..761. kao 20% osnivačkog uloga.2002. Ugovorom je predviđeno da ulagači upravljaju srazmerno svojim ulozima.1991. u periodu između 1945. 46/02 od 26. kao i da učestvuje u dobiti srazmerno ulozima i učešću u kapitalu društva.00 tadašnjih dinara.1949.1991. izazvan od strane pravnog prethodnika tužene. od strane tadašnjeg Gradskog narodnog odbora imalo je značenje neotklonjive opasnosti ugrožavanjem života poklonodavaca ukoliko ne zaključe ugovor o poklonu. Bitnih povreda Zakona o parničnom postupku koje mogu biti osnov za pobijanje drugostepene presude u revizijskom postupku. i 65. a u nameri da time navedu tužioce da zaključe ugovor od 7." sa sedištem u B.000 funti.01.01. što je kod njih izazvalo opravdani strah i nateralo ih je da 18.03. jer je zaključen u uslovima postojanja pritiska i prinude da se poklon učini.. te ne proizvodi pravno dejstvo. ugovor o prodaji udela vlasništva društva sa određivanjem vrednosti udela u iznosu od 1. godine.967. godine) . Prev. a nakon toga je došlo do potpunog prekida odnosa između stranaka.1991. Iz obrazloženja: Pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo kada je na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja u toku prvostepenog postupka potvrdio prvostepenu presudu u usvajajućem delu tužbenog zahteva.2002.U. ugovor je ništav.05. koji iznos je uplaćen tužiocima. tuženi su kod tužioca izazvali zabludu u pogledu finansijskih rezultata zajedničkog društva. godine. godine zaključen je na osnovu dokumentacije koju su prezentirali tuženi.

te stranka koja je u zabludi (koja inače ne bi zaključila takav ugovor) može tražiti poništaj ugovora zbog bitne zablude. Rev.06. (Vrhovni sud Srbije. Ugovor o zajedničkom poslovanju zaključen između stranaka u kome se unapred priznaje tužiocu kao vlasniku objekta "garantovana dobit". taj drugi važi ako su ispunjeni uslovi za njegovu pravnu valjanost. Ako jedna strana izazove zabludu kod druge strane ili je održava u zabludi u nameri da je time navede na zaključenje ugovora.04.godine) 89. godine) .1997. (Vrhovni sud Srbije. Prividan ugovor nema dejstvo među ugovornim stranama. godine) 91.1995. Rev.OBLIGACIONO PRAVO Prividan ugovor nema dejstva među ugovornim stranama. godine) 88.05. 1217/97 od 03. (Vrhovni sud Srbije. (Iz odluke Vrhovnog suda Srbije Rev. Zabluda je bitna ako se odnosi na bitna svojstva predmeta. 649/97 od 08. Taj ugovor je ugovor o zakupu. bez zajedničkog rizika.1997. Rev.194/94 od 20. Beograd Rev. osim ako pri zaključenju ugovora nije postupala sa pažnjom koja se u prometu zahteva. 397/98 od 24. Rev. (Vrhovni sud Srbije.1998.06. (Vrhovni sud Srbije. godine) 93. Simulovani ugovor o kupoprodaji stvari može se konverzijom preobraziti u ugovor o obezbeđenju potraživanja zalogom.09.1994. u suštini ima drugi karakter. godine) 92.01. Strana koja je u zabludi može tražiti poništaj ugovora zbog bitne zablude. godine) 94.03 1998. 734/98 od 13. 1291/97 od 03. 611/95 od 30. taj drugi važi ako su ispunjeni uslovi za njegovu pravnu valjanost.07. druga strana može zahtevati poništaj ugovora i onda kad zabluda nije bitna.49 - 95. dok druga strana ne može koristiti sudsku zaštitu za potraživanja iz takvog ugovora. ali ako prividan ugovor prikriva neki drugi ugovor. (Vrhovni sud Srbije. . Rev. (Vrhovni sud Srbije. U konkretnom slučaju radi se o prividnom ugovoru koji pokriva neki drugi ugovor. ali ako prividan ugovor prikriva neki drugi ugovor.1998. 3900/95 od 19. godine) 90. Ako prividan ugovor prikriva neki drugi ugovor taj drugi važi ako su ispunjeni uslovi za njegovu pravnu valjanost.1997. Beograd Prev.

i člana 277. ni u pogledu kvaliteta.00 dinara. Zakona o obligacionim odnosima.000. koje je tužilac izvodio na predmetnom objektu. godine. nalazeći da su iskazi međusobno saglasni. Zakona o obligacionim odnosima. bile naručene od strane tuženog. kao ni od strane investitora) uneo naloge tužiocu za izvođenje spornih naknadnih radova .08. da je sa vrstom i obimom istih bio upoznat i nadzorni organ. Ugovor o građenju mora biti zaključen u pisanoj formi . u vezi člana 630. U konkretnom slučaju. očigledno proizlazi što drugo član 73. prvostepeni sud je pravilno utvrdio da je tužilac izveo radove ugovorene pismenim ugovorom od 10. Ugovor. Prvostepeni sud je pravilno utvrdio da je tužilac izveo i naknadne radove. te su saglasni i sa sadržajem pisanih dokaza. stav 2. godine. 67 – 73. Relevantne odredbe: Zahtev zakona da ugovor bude zaključen u određenoj formi važi za sve kasnije izmene i dopune tog ugovora . Iz obrazloženja: Ugovor o građenju je ugovor o delu kojim se izvođač obavezuje da u ugovorenom roku prema određenom projektu sagradi određenu građevinu na određenom zemljištu ili da na takvom zemljištu odn. u ukupnoj vrednosti od 1. stav 1. Pravilan je zaključak prvostepenog suda da.30 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 13. a naručilac se obavezuje da mu za to isplati određenu cenu . značaj pisanog naloga odn.član 630. ni u pogledu količine izvedenih radova.0000. Prvostepeni sud je iz iskaza imenovanog svedoka utvrdio da je isti. u svemu prema ponudi od 04.08.2005. Zakona o obligacionim odnosima.50 - . smatra se punovažnim iako nije zaključen u toj formi.2005.član 630.265.2006. koji ih prilikom izvođenja nije osporio.119.član 67. osim ako iz cilja. stav 1.OBLIGACIONO PRAVO FORMA UGOVORA (Čl. a sve to na osnovu člana 262. ako su ugovorne strane izvršile u celini ili u pretežnom delu obaveze koje iz njega nastaju. Značaj pisanog naloga (saglasnosti) tj.30 dinara. na već postojećem objektu izvrši kakve druge građevinske radove. od čega je tužilac avansno naplatio iznos od 1. stav 1. stav 1. zbog koga je forma propisana. Zakona o obligacionim odnosima) 96.08. postojanje pisane saglasnosti za izvođenje naknadnih radova kod ugovora o građenju ima i upis istih od strane naručioca radova u građevinskom dnevniku. u građevinski dnevnik (koji nije predočen sudu i veštacima od strane tuženog. za čije se zaključenje zahteva pisana forma. godine. fakturisane tuženom naznačenim računom po pozicijama. Zakona o obligacionim odnosima.119. postojanje pisane saglasnosti ima i upis istih od strane naručioca radova u građevinskom dnevniku. Zakona o obligacionim odnosima. kao rukovodilac radova kod tuženog. kod ugovora o građenju. Prvostepeni sud je pravilno utvrdio da su sve pozicije naknadnih radova. i to iz izjašnjenja sudskog veštaka građevinske struke kao i iskaza tužioca kao parnične stranke. te po ovom osnovu tuženi duguje tužiocu plaćanje preostalog iznosa od 265. iskaza imenovanih svedoka koje je sud u vezi sa spornom okolnošću u celosti prihvatio.

Svrha pismene forme ugovora o građenju (kao i drugih ugovora za koje je zakon propisao obaveznu formu) je da se naglasi njegova ozbiljnost i omogući lakše utvrđivanje sadržine. međutim. Naime. naknadne za njegov račun izveo tužilac. koji nije bio zaključen u pismenoj formi. na taj način. što se utvrđuje iz iskaza svedoka kao i iz činjenice da je tuženi naknadne radove. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. Svrha je postignuta i onda ako ugovor nije zaključen u pismenoj formi. kao stručan i dokumentovan. Osim ako iz cilja zbog koga je forma propisana očigledno proizlazi što drugo. fakturisao investitoru. na iste dao pismenu saglasnost. Pž.11. te je. u konkretnom slučaju . kako je pravilno zaključio prvostepeni sud. kao prethodne odn. Svrha je. ali je ispunjen u celini od strane jedne ugovorne strane. kao izvođača naknadnih radova. godine) 98. Prvostepeni sud je pravilno zaključio da je.09.2011. ugovor za čije se zaključenje zahteva pismena forma smatra se punovažnim iako nije zaključen u toj . saglasnosti tuženog. a ovaj u toku postupka nije osporio vrednost izvedenih radova od strane tužioca. prvostepeni sud je pravilno utvrdio da je fakturisana cena od strane tužioca dogovorena između stranaka. s obzirom da je tuženi istu cenu prihvatio tako što je te cene (uvećane za određeni iznos) fakturisao investitoru od 14. pri čemu je kroz cenu svojih pozicija naplatio i radove koje je. Suprotno stanovište bilo bi protivno načelu savesnosti i poštenja. Prvostepeni sud je pravilno odlučio kada je usvojio tužbeni zahtev. godine.tužioca. kako po osnovnoj ponudi i ugovoru. uz pravilnu primenu navedenih odredbi Zakona o obligacionim odnosima. Iz njega je utvrdio da je tuženi realizovao naplatu kompletno ugovorenog posla sa investitorom. U vezi sa cenom naknadnih radova. s obzirom da stranke nisu uslovile plaćanje radova od strane tužioca kao podizvođača njihovom prethodnom naplatom tuženog od investitora. svrha pismene forme ugovora o građenju je da se naglasi ozbiljnost ugovora i lakše utvrđivanje njegove sadržine.2006. tako i po dopunskim ponudama i aneksima ugovora.11.OBLIGACIONO PRAVO po zahtevu naloga ovlašćenog lica tuženog. 12981/11(2) od 09.2011. nesporno da je postojala usmena saglasnost stranaka u vezi sa izvođenjem naknadnih radova. ali je ispunjen u celini od jedne ugovorne strane. 12981/11(1) od 09. Pravilan je zaključak prvostepenog suda da činjenica da li je naknadno izvedene radove od strane tužioca tuženi naplatio od investitora nije pravno relevantna u konkretnom slučaju. što znači da je tuženi pismeno tražio od tužioca izvođenje spornih radova. iako ih u okončanim situacijama nije iskazao. Prvostepeni sud je prihvatio nalaz i mišljenje imenovanog veštaka. postignuta i ako ugovor nije zaključen u pismenoj formi. godine) 97. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. izvedene od strane tužioca. proizvodi pravno dejstvo kada su građevinski radovi u celini izvršeni. Iz obrazloženja: Pravilan je zaključak prvostepenog suda da ugovor o građenju. Pž.51 - . i kada bi se smatralo da nije bilo pisanog naloga odn.

Zakona o obligacionim odnosima. 11516/10 od 13. godine. a imajući u vidu i da je specifikacija svih radova. Teret dokazivanja činjenice da je blagovremeno reklamirao izvršene radove. obaveze koje iz njega nastaju.2011. Pž.52 - . predsednik navedene Opštine istakao da su radovi na parku izvedeni i da je posao izvršen.02. koja ima za posledicu da ugovor prestaje da proizvodi pravno dejstvo. prilikom davanja iskaza u svojstvu parnične stranke. osim ako iz cilja zbog koga je forma propisana očigledno ne proizlazi što drugo . koja mora biti dostavljena protivnoj strani da bi proizvela dejstvo.2011. a u ovom slučaju . U pogledu ugovora za čije je zaključenje zakonom propisana obavezna pisana forma.posledice raskida. pa i naknadnih radova. na koji način štite lični. Ugovor o reprogramu ne prikriva ugovor o zajmu ukoliko ne postoji roba koja se daje u zajam.08. jer je članom 687. a u ovom slučaju . zakonski zahtev da ugovor bude zaključen u određenoj formi važi i za sve docnije izmene ili dopune ugovora. i izjava o raskidu mora biti data u pisanoj formi i dostavljena protivnoj strani da bi proizvela pravna dejstva . Potpisivanjem zaključka i prihvatanjem svih finansijskih obaveza u vezi sa izgradnjom parka. Pž. obaveze koje iz njega nastaju.član 73. Stranke tako materijalnim radnjama konvalidiraju jedan formalni nedostatak. Zakona o obligacionim odnosima. navedena u okončanoj situaciji od od 26.i društveni interes. godine) 99. . Prvostepeni sud je pravilno imao u vidu i činjenicu da je. je na tuženom kao naručiocu posla. Iz obrazloženja: Prema članu 67. u celini ili u pretežnom delu. u celini ili u pretežnom delu.OBLIGACIONO PRAVO formi ako su ugovorne strane izvršile. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. statutarni zastupnik tuženog je svojim potpisom i overom pečatom navedene Opštine konvalidirao tj.01. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda. kao i naknadno izvršene radove.i društveni interes. I izjava o raskidu je u suštini izjava o izmeni ugovora. Sledi da u konkretnoj stvari izjava o raskidu mora biti učinjena u pisanoj formi.2008. na koji način štite lični. 829/11 od 10. čiji sadržaj tuženi nije osporio. Zakona o obligacionim odnosima za ugovor o licenci zakonom propisana obavezna pisana forma. naknadno dao saglasnost za celokupno izvršen posao. Tako stranke materijalnim radnjama konvalidiraju jedan formalni nedostatak. stav 2. godine) 100. Iz obrazloženja: Ugovor za čije se zaključenje zahteva pismena forma smatra se punovažnim iako nije zaključen u toj formi ako su ugovorne strane izvršile.

Iz obrazloženja: Tužena i njen brat (suprug tužilje) su zemljišnoknjižni suvlasnici sa po jednom polovinom idealnog dela kuće i zgrade upisanih kao zemljišnoknjižna tela II i III na katastarskoj parceli 107/1 površine 3. st. prema članu 557. Naime. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. prividan ugovor nema dejstvo među ugovornim stranama. te tužilac po tom ugovoru nema pravo na kamatu zbog neispunjenja obaveze tuženog da tužiocu preda robu u rokovima određenim ugovorom. Stoga disimulovan ugovor o reprogramu ne proizvodi pravno dejstvo. čiji je manjak konstatovan. on će važiti.12. ugovorom o zajmu obavezuje se zajmodavac da preda u svojinu zajmoprimcu određenu količinu novca ili kojih drugih zamenljivih stvari.2004. koja se daje na zajam. ako su ispunjeni uslovi za njegovu pravnu valjanost. sa zakonskom zateznom kamatom počev od navedenog datuma. godine) 101. Zakona o obligacionim odnosima.77 ari KO M. Navodima revizije da tužilac tuženom nije dao na zajam robu.500 Eura. Dakle. Zakona o parničnom postupku.53 - . Tužena je naknadno odbila da potpiše i overi pismeni ugovor o kupoprodaji.ukoliko prividan ugovor o reprogramu prikriva ugovor o zajmu . stav 4. predmet ugovora o reprogramu je predaja stvari određenih po rodu. Međutim. odnosno istu količinu stvari iste vrste i istog kvaliteta. prema članu 66. 1. a zajmoprimac se obavezuje da mu vrati posle izvesnog vremena istu količinu novca. Tužilja je isplatila ugovorenu cenu što je potvrđeno sačinjavanjem priznanice koju su potpisale obe ugovorne strane. a zbog čega se revizija shodno članu 385. predmet prodaje i ugovorenu cenu) i nepokretnost je predata u posed kupcu koji je isplatio ugovorenu cenu. ugovor parničnih stranaka o reprogramu ne prikriva ugovor o zajmu. te roba. već novac iskazan kroz robu. Tužena se potom iselila i predala prodatu nepokretnost u državinu tužilji. što ovde nije slučaj. po osnovu manjka robe. Rev. budući da nema predmeta ugovora (robe). jasno proizlazi da . te bi shodno citiranoj zakonskoj odredbi tužilac imao pravo na isplatu ugovorene kamate. pravilno je primenjeno materijalno pravo kada je usvojen zahtev tužilje za utvrđenje prava svojine na jednoj polovini dela kuće i zgrada upisanih na nave. Tužilja i tužena su postigle sporazum o kupovini suvlasničkog udela tužene po ceni od 22. Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja. osporava se utvrđeno činjenično stanje.. ako ispunjava uslove iz člana 557. Ugovorom o reprogramu konstatovano je da tuženi ima obavezu prodaje robe tužiocu.. Zakona o obligacionim odnosima. Kada priznanica ima sve elemente pismenog ugovora o kupoprodaji (označenje ugovornih strana. 430/2004 od 02. ali samo u slučaju da je ovaj simulovan ugovor prikrivao pravno valjan ugovor o zajmu. S tim u vezi. Odredbom člana 402. Zakona o obligacionim odnosima.onda važi ugovor o zajmu. nije mogla biti predmet ugovora o zajmu. ispunjeni su uslovi za konvalidaciju pismenog neoverenog ugovora o prodaji u smislu člana 4. Zakona o prometu nepokretnosti. U konkretnom slučaju. Međutim.OBLIGACIONO PRAVO Iz obrazloženja: Pravilnom primenom materijalnog prava nižestepeni sudovi su odbili tužbeni zahtev za isplatu naznačenog iznosa na ime obračunate kamate. ako prividan ugovor pokriva neki drugi ugovor. ne može izjaviti. i 2. Zakona o obligacionim odnosima predviđeno je da odredbe ovog zakona o ugovornoj kamati shodno važe i za ostale obaveze koje imaju za predmet stvari određene po rodu.

U međuvremenu. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. i 73.54 - . a pomenuto poravnanje nisu potpisali sin i kći jedne od tužilja. sa protivnikom predlagača . U reviziji tuženih se neosnovano ističe da je bilo uslova za primenu odredbe člana 73 Zakona o obligacionim odnosima za konvalidaciju ugovora kome nedostaje forma. tužilje su. pa on neće nastati dok se ne postigne saglasnost o bitnim elementima. Iz obrazloženja: U ovom sporu se zahtev tužilja odnosi na utvrđenje nepostojanja ugovora o poklonu nepokretnosti između kao poklonodavaca i tuženih kao poklonoprimaca. drugo.bile suvlasnice na stambenoj zgradi sa pomoćnim objektima. svakoj po dva. Kako je ugovor između stranaka u celosti izvršen. sin tužilje se oženio. Zakona o prometu nepokretnosti. jer nema saglasnosti volja stranaka za nastanak ugovora o poklonu. Kao zaostavština tužiljinog sina ostavinskim rešenjem tretiran je i stan u koji se uselio. U konkretnom slučaju ugovor nije nastao. Revizija br. godine) 102.animus donandi. proizilazi da je tužilja prodala tuženoj predmetnu idealnu polovinu. dobio dvoje dece i potom umro bez testamenta.02. U poravnanju je konstatovano da se korisnik eksproprijacije ne protivi da se stanovi koji su predmet ovog poravnanja raspodele tako što će ih koristiti sin i kći jedne od tužilja. Zato se ne može govoriti o osnaženju ugovora kome nedostaje forma. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. uz utvrđenje prava vlasništva tužilja. godine) . 2546/01 od 07.2002. stav 4.i treće-tuženih. zbog čega su tužilje vlasnice stanova koji su predmet spora. Tužilje su – kako proizilazi iz utvrđenog činjeničnog stanja . U vanparničnom postupku određivanja naknade za eksproprisane nepokretnosti. Dakle.Opštinom i SIZ-om za stambeno komunalnu delatnost opštine. u svojstvu predlagača. Bitni elementi ugovora o poklonu su predmet ugovora i namera da se poklon učini. Iza njegove smrti za naslednike su oglašeni tuženi na po 1/3. u smislu člana 4. tužilja je po osnovu valjanog pravnog posla stekla pravo svojine na nepokretnostima koje su bile predmet zaključenog ugovora o prodaji. to su se stekli uslovi za konvalidaciju pismenog. Tužilje nisu imale nameru da učine poklon. Ti stanovi dodeljeni su tužiljama kao suvlasnicama. koja je eksproprijisana rešenjem Opštinskog sekretarijata za stambeno komunalne delatnosti i urbanizam. Rev. niti namere da se poklon učini . a sudski neoverenog ugovora o prodaji. 212/04 iz decembra 2004. s obzirom da su u njoj označeni prodavac i kupac. Na osnovu svih razloga. a sudski neoverenog ugovora o prodaji. predmet prodaje i ugovorena cena. Drugostepeni sud je pravilno procenio da zaključenim poravnanjem između trećih lica nije nastao ugovor o poklonu između tužilja i sada pokojnog sina jedne od tužilja kao pravnog prethodnika prvo-. saglasnost poklonoprimca da primi poklon i postojanje namere da se poklon učini je minimum koji se mora ispuniti kod svakog ugovora o poklonu. jer nisu ni učestvovali u njegovom zaključenju. zaključile poravnanje po kome je tužiljama kao naknada za eksproprisane nepokretnosti preneto vlasništvo četiri stana. u smislu člana 72. jer u konkretnom slučaju ugovor nije ni nastao. tužilja ušla u posed kupljenih nepokretnosti i isplatila tuženoj ugovorenu cenu. Zakona o obligacionim odnosima.OBLIGACIONO PRAVO denoj katastarskoj parceli. kao i zahtev tužilje za uknjižbu ovog prava u zemljišnoj knjizi. Iz priznanice koju je tužilja kao kupac i tužena kao prodavac potpisala. imajući u vidu da navedena priznanica ima sve elemente pismenog.

Rev. Ti stanovi dodeljeni su tužiljama kao suvlasnicima. Iz obrazloženja: Zahtev tužilja u ovom sporu odnosi se na utvrđenje nepostojanja ugovora o poklonu nepokretnosti između tužilja sa jedne strane kao poklonodavaca i tuženih sa druge strane kao poklonoprimaca i utvrđenje prava vlasništva tužilja. U konkretnom slučaju ugovor nije nastao. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. svakoj po dva. Bitni elementi ugovora o poklonu su predmet ugovora i namera da se poklon učini. Neosnovano se u reviziji tuženih ističe da je bilo uslova za primenu odredbe člana 73. Stoga se ne može govoriti o osnaženju ugovora kome nedostaje forma. (Vrhovni sud Srbije Rev. iako nije zaključen u toj formi. jer nisu ni učestvovali u njegovom zaključenju. Pravilno je drugosteeni sud zaključio da zaključenim poravnanjem između trećih lica nije nastao ugovor o poklonu između tužilja i sada pokojnog sina jedne od tužilja kao pravnog prethodnika prvo. Zakona o prometu nepokretnosti propisana forma ugovora je sigurnost pravnog prometa i ostvarivanje javnog interesa.OBLIGACIONO PRAVO 103. a potom umro bez testamenta. Za naslednike iza njegove smrti oglašeni su tuženi na po 1/3. U međuvremenu sin tužilje se oženio. kao zaostavština tužiljinog sina tretiran je i stan u koji se uselio. jeste minimum koji se mora ispuniti kod svakog ugovora o poklonu. u celini ili u pretežnom delu. a pomenuto poravnanje nisu potpisali sin i kći jedne od tužilja. Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilje su bile suvlasnice na stambenoj zgradi sa pomoćnim objektima koja je eksproprisana rešenjem Opštinskog sekretarijata za stambeno komunalne delatnosti i urbanizam. drugo i trećetuženih. . niti namere da se poklon učini . U poravnanju je konstatovano da se korisnik eksproprijacije ne protivi da se stanovi koji su predmet ovog poravnanja raspodele tako što će ih koristiti sin i kći jedne od tužilja. 4520/92) .2002. Cilj zbog koga je članom 10. Zakona o obligacionim odnosima za konvalidaciju ugovora kome nedostaje forma. jer nema saglasnosti volja stranaka za nastanak ugovora o poklonu. 2546/01 od 07. Ugovor neće nastati dok se ne postigne saglasnost o bitnim elementima.02. obaveze koje iz njega nastaju. osim ako iz cilja zbog koga je forma propisana očigledno ne proizilazi što drugo. jer u konkretnom slučaju ugovor nije nastao.Opštinom i SIZ-om za stambeno komunalnu delatnost opštine. dobio dvoje dece. sa protivnikom predlagača .55 - 104. ako su ugovorne strane izvršile. Ostavinskim rešenjem. Tužilje nisu imale nameru da učine poklon. saglasnost poklonoprimca da primi poklon i postojanje namere da se poklon učini. godine) Ugovor za čije se zaključivanje zahteva pismena forma sa overenim potpisima ugovarača smatra se punovažnim. zaključile poravnanje po kome je tužiljama kao naknada za eksproprisane nepokretnosti preneto vlasništvo četiri stana. zbog čega su tužilje vlasnice stanova koji su predmet spora.animus donandi. U vanparničnom postupku određivanje naknade za eksproprisane nepokretnosti tužilje su u svojstvu predlagača. Samim tim. Ugovor o poklonu je dvostrani i jednostrano obavezan pravni posao kojim se saglasnošću volja vrši prenos određenog prava sa jednog lica na drugo bez naknade.

360. u kom smislu je nastupila funkcija ostvarenja uslova saglasno odredbi čl. 1621/98 od 15. Rev. Zakona o obligacionim odnosima) 107. 361. Tužilac je žalbu uložio iz svih razloga iz čl. ZOO. Zakona o parničnom postupku (dalje: ZPP). ispunile svoje obaveze po tom ugovoru. (Vrhovni sud Srbije. Rev. te da tužilac snosi krivicu za činjenicu da nije nastupio odložni uslov. Zakona o obligacionim odnosima ništav je ugovor koji je protivan prinudnim propisima. Istakao je postojanje bitne povrede odredaba postupka iz čl. U obrazloženju iste presude je navedeno da nema osnova za ništavost predmetnog ugovora s obzirom na to da je isti potpisalo ovlašćeno lice. Smatra da je prvostepeni sud nepotpuno utvrdio činjenično stanje. Žalba tužioca nije osnovana. Prvostepeni sud nije našao nijedan razlog koji bi prouzrokovao ništavost predmetnog ugovora u kom smislu je odbio zahtev u tom delu.04. u celini ili pretežnom većinom. 74. 4. USLOV (Čl. Svojim zahtevom tužilac traži da se utvrdi ništavost predmetnog ugovora navodeći da nije ispunjen odložni uslov u pogledu stupanja ugovora na snagu. jer je prvostepeni sud našao da za ništavost nema uslova. 2. U razlozima koje je istakao tužilac nema nijednog razloga koje ZOO poznaje kao razloge ništavosti. Smatra da ima osnova za ništavost.1998. tač. 74 – 76. br. Iz obrazloženja: Prvostepenom presudom je odbijen tužbeni zahtev kojim je traženo da se utvrdi ništavost ugovora sklopljenog između stranaka. 12. st.56 - . 55. 103. Zakona o obligacionim odnosima (dalje: ZOO). Pravilno je prvostepeni sud našao da istaknuti razlozi ne prouzrokuju ništavost predmetnog ugovora. Pismeni ugovor. te je stoga isti ugovor ništav kao i iz razloga što je isti potpisao direktor tužioca bez saglasnosti osnivača pri čemu se pozvao na odredbu čl. . st. (Vrhovni sud Srbije. 3608/96 od 13. odnosno da je pogrešno utvrdio činjenice na kojima je zasnovao presudu kojom je odlučeno o zahtevu za utvrđenje ništavosti. ZPP navodeći da je izreka presude nerazumljiva. Ništav je ugovor koji je protivan prinudnim propisima. te postoji protivrečnost o bitnim činjenicama između stanja u spisu i navoda obrazloženja. Ukazao je na odredbe Zakona o javnim preduzećima. javnom poretku ili dobrim običajima. Viši trgovinski sud je ispitao pobijanu presudu u granicama žalbenih navoda i izvršio uvid u spis. Prema čl. osim ako je zakonom drukčije određeno.11. javnom poretku ili dobrim običajima.OBLIGACIONO PRAVO Plodouživanje se može konstituisati i na osnovu usmene saglasnosti volja. iako nije zaključen u toj formi smatra se punovažnim. Zaključivanje ugovora ne podleže nikakvoj formi. godine) 106.1996. ukoliko su ugovorne strane. jer nije bilo saglasnosti osnivača na zaključeni ugovor u kom smislu tužilac smatra da je isti ništav. godine) 105. protivrečna sama sebi i razlozima presude.

12. iz navedenih razloga. i čl. Stupanje ugovora na snagu u slučaju nastupanja odložnog uslova i ništavost ugovora su različiti pravni instituti i nemaju dodirnih tačaka. 55. ZPP. Kako tuženi to nije učinio. to je i po stavu Apelacionog suda u obavezi da tužiocu nadoknadi troškove školovanja. dospele Ugovorne obaveze moraju se ispuniti. Neispunjenje odložnog uslova ne podrazumeva ništavost ugovora.2009. da neće proizvoditi pravno dejstvo. a taj uslov bude i ostvaren. ukazuju na postojanje odložnog uslova. Tužilac meša ova dva instituta. Ugovor je ništav jer nisu ispunjeni uslovi iz čl. ZOO. 19. a ožalbena presuda potvrđena. Pravilno je. Nepostojeći ugovor ne može biti ništav. niti ostao u profesionalnoj službi. 375. godine) 108. Gž. ZOO u pogledu potrebne saglasnosti za potpisivanje ugovora odnosno sa nepostojanjem ugovora.57 - . Sa napred izloženog. . odlučeno je kao u izreci presude. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. 103. Odsustvo saglasnosti organa kao uslov za zaključenje ugovora u smislu čl. Ovo jasno proizlazi iz formulacije koju je tužilac upotrebio s obzirom na to da je tražio da se utvrdi da je ugovor "ništav" tj.2011. (Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu. 3. ne prouzrokuje ništavost već takav ugovor nije ni nastao odnosno u takvoj situaciji nema ugovora jer nema ovlašćenog lica. 5471/10 od 19. a na osnovu čl. pa se stoga ne može ni utvrditi ništavost.01. Iz navedenih razloga žalba tužioca je odbijena kao neosnovana. Pž. Stoga je prvostepena odluka pravilna i na zakonu zasnovana. Iz obrazloženja: Tuženi je zaključenjem ugovora o školovanju u Vojnoj akademiji zasnovao svoju obavezu da školovanje završi u roku i da po njegovom završetku stupi na dužnost profesionalnog oficira vojske. jer nije sa uspehom završio školovanje na Vojnoj akademiji. odbijen tužbeni zahtev kojim je traženo da se utvrdi ništavost predmetnog ugovora. Do nastupanja raskidnog uslova. 55. Obaveza naknade troškova školovanja postoji kada je dužnik tako ugovorio za slučaj da ga ne završi u roku i stupi na dužnost. godine) 109. Drugostepeni sud ukazuje da u pogledu ovakvog zahteva nije bilo potrebe preispitivati utvrđeno činjenično stanje s obzirom na to da navodi samog tužioca omogućavaju primenu prava s obzirom na skup činjenica kojima je tužilac obrazložio svoj zahtev. 5499/09 od 8. Iz petituma zahteva proizlazi da je tužilac tražio da se utvrdi da ugovor ne proizvodi dejstvo usled ništavosti. za potpisivanje ugovora.OBLIGACIONO PRAVO Odredbe ugovora sadržane u čl. Tužilac meša ništavost ugovora sa uslovom iz čl. te s obzirom na to da nijednim dokazom u toku postupka niti navodom tužilac nije ukazao na postojanje uzroka ništavosti u smislu kako Zakon o obligacionom odnosima poznaje i definiše taj institut.

Imperativnim propisom. broj 30.2001. a on je bio da tuženi sa Saveznom direkcijom za imovinu SRJ zaključi ugovor o zakupu poslovnog prostora u M. broj 31. Ništav je ugovor u kome je postavljen odložni ili raskidni uslov protivan prinudnim propisima.. 33/11 od 19.J. čiji zakupac je tužilac. površine oko 17 m2 prostorija do ulice sa posebnim ulazom. godine) 110.06. Tužilac je predmetni poslovni prostor pa i poslovni prostor koji je kao zakupac koristio tuženi do otkaza. u ulici M. da je članom 2... 30.58 - ..J..06.J. a prema odredbi člana 74.. broj 31. koji trenutno koristi..J. isprazni od svih lica i stvari lokal u zgradi Muzeja automobila u M.. (Iz Rešenja Višeg suda u Valjevu. Između stranaka je ugovoreno da ugovor prestaje onda kada tuženi kao osiguranik ne isplati tri uzastopne rate. stav 3.. od strane Savezne direkcije za imovinu SRJ. u B. pa je ugovor zaključen pod nemogućim odložnim uslovom ništav... a nemoguć raskidni uslov smatra se nepostojećim. Prvostepeni sud je zauzeo pravni stav da tužilac nema pravo na predaju predmetnog poslovnog prostora sa razloga što nije ispunjen uslov iz člana 3. tj.31.. javnom poretku ili dobrim običajima... godine zaključile sporazum kojim su članom 1. sporazuma određeno da se tuženi obavezuje da od momenta sklapanja ugovora sa Saveznom direkcijom za imovinu SRJ na zakup lokala u M. Zakonom o imovini SRJ određeno je na koji način se izdaju u zakup poslovni prostori sa kojima raspolaže Država SRJ..OBLIGACIONO PRAVO Iz obrazloženja: Razlozi prvostepenog suda zbog kojih nalazi da ne postoji obaveza tuženog za isplatu dospelih rata pre nastupanja raskidnog uslova . 31 sa Muzeja automobila na tuženog izvrše zamenu lokala. Iz obrazloženja: Pobijanom prvostepenom presudom odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tuženi da tužiocu preda u posed poslovni prostor slobodan od lica i stvari koji se nalazi u B.. na kom poslovnom prostoru je zakupac tužilac. Sporazuma od 5...06....01. Gž..2001. odredile da su saglasne da po dobijanju saglasnosti Savezne direkcije za imovinu SRJ i Administrativne komisije SRJ o izmeni nosioca zakupa lokala u M. Takvo raspolaganje strankama nije dozvoljeno. br.... na kome je zakupac tužilac..J. To znači da do tada strane ugovornice moraju svoje obaveze ispunjavati.J.. dobio namenski na neodređeno vreme i bez naknade i nije imao ovlašćenje da njegovu predaju odlaže dobijanjem saglasnosti za davanje tuženom u zakup poslovnog prostora u M. broj 31..J. Zakona o obligacionim odnosima ugovor prestaje važiti kada se raskidni uslov ispuni.2001. određeno da zajedno podnesu zahtev za izmenu nosioca zakupa lokala u J.2011. lokal u M. Saveznoj direkciji za imovinu SRJ na kom lokalu je zakupac bio tužilac. a to u roku od 15 dana. godine između tužioca i tuženog ne uživa sudsku zaštitu. broj 31. Prvostepeni sud utvrđuje da su stranke 5. Stranke su ugovorile obavezu tuženog da se iz predmetnog poslovnog prostora iseli ukoliko mu Savezna direkcija za imovinu SRJ izda u zakup drugi lokal tj. godine..J. Naknadno zaključeni sporazum od 5. broj 31. Nije sporno da Savezna direkcija za imovinu SRJ nije dozvolila promenu zakupca na lokalu u M..nisu jasni. Stranke su to želele da urade kroz vid zamene zakupca.... Odložni uslov je nemoguć i kao takav je ništav u . da je članom 3..

108/2005. Ništava odredba ne proizvodi pravno dejstvo. te ni primljeni devizni novac. Stranke su zaključile pismeni predugovor o kupoprodaji nepokretnosti – stana. s obzirom da taj novčani iznos nema karakter kapare. ta odredba je opšti propis i ima slabiju pravnu snagu od posebnog propisa iz člana 4. stav 2. godine) KAPARA I ODUSTANICA (Čl. Ugovor mora biti i overen kod nadležnog organa.59 - . Ugovor o kupoprodaji mora biti overen od nadležnog organa. Zakona o obligacionim odnosima. Neoveren ugovor ne proizvodi pravna dejstva pa isplaćeni iznos nema karakter kapare kao sredstvo obezbeđenja. Iz obrazloženja: Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja. od 09. Kapara se daje u trenutku zaključenja ugovora. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda u Beogradu. godine nije overen od nadležnog organa i ne može proizvoditi pravno dejstvo ugovora o prometu nepokretnosti. Kako je tužilac kao kupac u momentu zaključenja takvog predugovora tuženoj kao prodavcu na ime kapare dao 12.500 DM. Ne uživa sudsku zaštitu u smislu člana 3. Zakona o parničnom postupku za uvažavanje žalbe i preinačenje ožalbene presude usvajanjem odbijenog tužbenog zahteva. nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su zaključili da je tužena u obavezi da tužiocu vrati novčani iznos primljen u momentu zaključenja predugovora o prometu nepokretnosti.2. .04. stav 2. nema karakter kapare kao sredstva obezbeđenja. međutim. Rev. br. Pž. postoji obaveza tužene da saglasno odredbi člana 210.2005. Zakona o parničnom postupku.OBLIGACIONO PRAVO smislu člana 75. ZOO primljeni iznos deviznog novca u momentu zaključenja predugovora vrati. broj 2246/02 od 29. stav 1.1999. Zakona o obligacionim odnosima) 111. stav 1. Ugovor o kupoprodaji se prema odredbi člana 454. tačka 2. 79 – 83. Bez overe nema ugovora. stav 3. kao znak da je ugovor nastao i kao sredstvo obezbeđenja izvršenja tog ugovora. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. a kad nema ugovora nema ni kapare koja nastaje u trenutku zaključenja ugovora. prema odredbi člana 79. godine) 112. Zakona o prometu nepokretnosti.2002.02. pošto predugovor o kupoprodaji stana od 8. U ovakvoj procesnoj situaciji stekli su se zakonski uslovi iz člana 373. ZOO kapara je iznos koji jedna ugovorna strana daje drugoj ugovornoj strani u trenutku zaključenja ugovora. ugovor o kupoprodaji stana nije zaključen i tužena primljeni novčani iznos nije vratila. Naime. ZOO zaključuje u pisanoj formi.

ali ne u dvostrukom iznosu. godine) 115. stav 2. budući da se ista i dalje vodila na ime prethodnih vlasnika sa kojima je tuženi svojevremeno razmenio svoj jednoiposoban stan u Novom Sadu. (Vrhovni sud Srbije.. Rev. a u roku od pet meseci od dana prijema. jer kapara je akcesorna i ne može postojati bez ugovora. (Iz odluke VSS. .. u Crnoj Gori. godine) 114.1997.. i 3.OBLIGACIONO PRAVO Iz obrazloženja: U postupku pred prvostepenim sudom je utvrđeno (a to utvrđenje u svemu je prihvatio i drugostepeni sud) da je tužilac sa tuženim dana 1. Rev.60 - 116. a kako do ugovora nije došlo osnov za isplatu se nije ostvario. godine) 113. kao i određenih nedostataka građevinske prirode. Ako ugovor nije nastao..1999. Rev. Zakona o obligacionim odnosima kapara se daje u trenutku zaključenja ugovora.10. zbog nesređenog zemljišno-knjižnog stanja. Opština H. Tužilac je istom prilikom od tuženog dobio ključeve od navedene kuće.2002. 3166/97 od 14. 1997. 2657/97 od 05. (Iz odluke Vrhovnog suda Srbije.. dati iznos se ne smatra kaparom i vraća strani ugovornici koja ga je dala. naselje J. Prema odredbama člana 79. Zakona o prometu nepokretnosti. Rev. o čemu su sačinili i pismenu priznanicu u kojoj je konstatovana a isplata navedenog iznosa na ime kapare s mogućnošću njenog povraćaja za slučaj nemogućnosti tužioca da uđe u posed te kuće ili iz nekih vanrednih razloga.. godine) Ako ugovor o prometu nepokretnosti nije zaključen u pismenoj formi ni overen. zatim što je kuća bila manje površine od one koju je saopštio tuženi. Kada je prilikom zaključenja ugovora o kupoprodaji data kapara a ugovor o kupoprodaji ne važi. Rev. (Vrhovni sud Srbije.02. ukupne površine oko 100 m2. pa je tuženi dužan da primljeni iznos vrati.. kao znak da je ugovor nastao i kao sredstvo obezbeđenja izvršenja tog ugovora. 4347/02 od 13. Ako je neizvršenje ugovora o kupoprodaji rezultat objektivnih tržišnih uslova onda strana koja je dala kaparu može tražiti vraćanje kapare. godine dogovorio kupovinu kuće tuženog u mestu K. Otuda se izvršena isplata jedino može uzeti kao isplata budućeg avansa. To je izričito predviđeno odredbama člana 4. 2654/97 od 03. godine. (Iz odluke Vrhovnog suda Srbije.11. obaveštavajući tuženog da odustaje od kupovine njegove kuće. onda se izvršena isplata ne može smatrati kaparom. koje je u međuvremenu tužilac uočio. 4388/97) . sagrađenu na parceli broj 183. Ako u trenutku zaključenja ugovora jedna strana da drugoj strani izvestan iznos novca ne može se pretpostaviti da taj iznos čini kaparu. Pozvao je tuženog na povraćaj datog iznosa.. koje je vratio septembra meseca 1999.04. jer se kapara mora izričito ugovoriti.06.000 DEM na ime kapare. Beograd. ali je tuženi to odbio.1997. Pošto je nesporno da Ugovor o kupoprodaji nije zaključen u pismenoj formi i overen on nije ni nastao. dogovor o isplati određenog iznosa na ime cene ne može se smatrati kaparom. povodom čega mu je isplatio na ruke 20.

precizno navedeno koja je to preterano velika kapara. 5788/97) 119. (Vrhovni sud Srbije. a tuženi tu robu proda drugom licu za veći iznos. (Vrhovni sud Srbije.11. faktičko je pitanje. Prema navodima tužioca data kapara u iznosu od 500 dinara prelazi 1/3 glavne ugovorne obaveze u iznosu od 1. (Vrhovni sud Srbije. (Iz presude Okružnog suda u Zrenjaninu Gž. o kome odlučuje sud na zahtev stranke za smanjenje kapare. Očigledno je namera zakonodavaca bila da o tome odlučuje sud kao faktičkom pitanju u svakom konkretnom slučaju.OBLIGACIONO PRAVO Ugovor o kapari kao akcesoran ne može biti samostalan predmet pobijanja u smislu zahteva tužbe . Ovo zato.1991. Ugovor o kapari. uzimajući u obzir u svakom konkretnom slučaju odnos visine date kapare i glavne ugovorne obaveze. pa ovlašćeno lice prekorači ovlašćenje i kupi veću količinu robe. odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilaca da se obaveže tuženi da mu vrati na ime date ugovorne kapare iznos od 500 dinara. koja je potvrđena drugostepenom presudom. Iz obrazloženja: Prvostepenom presudom.1995. (Vrhovni sud Srbije Rev. 4. godine) 121. a bez pobijanja kupoprodajnog ugovora kao glavnog ugovora. onda proizilazi da je tuženi naknadno odobrio kupovinu veće količine robe.Rev. sud može na zahtev zainteresovane stranke smanjiti preterano veliku kaparu. Da li je ugovorena preterano velika kapara. pa to treba uzeti i u obzir u ovom sporu. 120. Po shvatanju Vrhovnog suda osnovano se u reviziji ističe da se zaključak sudova o neosnovanosti tužbenog zahteva u celini ne može za sada prihvatiti kao pouzdan. deli sudbinu glavnog ugovora . 3114/97) 118. jer je utvrđeno da je tužilac odgovoran za neizvršenje ugovora o kupoprodaji traktora. st. Beograd. 1489/95 od 26. Rev.raskida ugovora o kapari i predaje u posed stambene zgrade. Beograd.ugovora kojeg obezbeđuje. Rev.05. ZOO. godine) . U navedenoj odredbi nije međutim.61 - .400 dinara. Ako ugovarači nisu zaključili pismeni ugovor o kupoprodaji nepokretnosti prodavac nema pravo da zadrži kaparu. P. 1054/91 od 14. 44/95 od 08. kao sporedan. te se prema tome radi o preterano velikoj kapari. Kada je tuženi izdao ograničeno ovlašćenje za kupovinu robe. Prema odredbi člana 80.02.godine) 117.1997.

Zbog toga su irelevantne odredbe ugovora o tome da je tužilac izvršio ugovornu obavezu predajom pošiljke preporučeno preko pošte. Pž. Zastupnik može zaključiti ugovor o prodaji sa bilo kojim licem ukoliko mu je izdato punomoćje za prodaju nepokretnosti koje ne sadrži ograničenje u pogledu ličnosti kupca. Tom prilikom. koji ugovor je overen pred Opštinskim sudom. Zakona o obligacionim odnosima) 122. Istim predugovorom tužilja se obavezala da zaključi ugovor o prodaji sa kupcem ili trećim licem koga on odredi. stav 3. jer odredbe o ovoj vrsti dokazivanja predviđene ugovorom nemaju pravnog dejstva.62 - . Toga u konkretnom slučaju nije bilo.2010. Za naknadno odobrenje potreban je izričit pristanak – član 88. imenovani zastupnik je. a na osnovu kojeg ugovora će biti izvršen prenos vlasništva. kao ni ostale odredbe istog ugovora. iako ne duguje. u ime tužilje kao prodavca. zaključi ugovor o kupoprodaji sa predugovaračem ili trećim licem. .00 dinara. Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja. zaključio ugovor o kupoprodaji sa tuženim za kupoprodajnu cenu od 120. u njeno ime i za njen račun. 14301/10 od 23. Zakona o obligacionim odnosima. Iz obrazloženja: Tužbeni zahtev tužilje za poništaj spornog ugovora o prodaji naznačene katastarske parcele sa objektima koji se nalaze na njoj je nižestepenim presudama .OBLIGACIONO PRAVO O ZASTUPANJU UOPŠTE (Čl. niti je dužna da vraća ono što joj druga strana dostavlja. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. u kome nije stajalo ograničenje da tu nepokretnost ne može prodati tuženom. 84 – 88. koji zbog zaključivanja od strane neovlašćenog lica ne može stvarati prava i obaveze za lica u pismenu označena kao ugovorne strane. Po navedenom punomoćju.000. jer ugovor nije ni zaključen. Iz obrazloženja: Strana koja je neovlašćeno zastupana nije dužna da drugoj strani izričito izjavi protivljenje zaključenju ugovora. tužilja je overila i punomoćje pred Opštinskim sudom kojim je ovlastila imenovanog zastupnika da. Utvrđeno je sledeće činjenično stanje: tužilja je bila vlasnik predmetne katastarske parcele i vlasnik objekta na njoj.12. Ona to u suštini i nisu. pravilan je zaključak nižestepenih sudova da je predmetna parcela prodata u skladu sa izdatim punomoćjem zastupniku. Zaključila je predugovor sa imenovanim predugovaračem o prodaji i nepokretnosti mu predala u državinu. Neovlašćeno zastupani može naknadno odobriti ugovor na zahtev druge strane da se o tome izjasni u primerenom roku.po oceni Vrhovnog kasacionog suda pravilno odbijen. godine) 123.

zbog čega je činjenično stanje ostalo neutvrđeno. te su shodno tome obavezali tuženog na plaćanje kupoprodajne cene za isporučene publikacije. čime se dovodi u sumnju da je predmetni ugovor odobren.član 85. a ne da zaključuje ugovor. Iz istih razloga tuženi je i osporio tužbeni zahtev tužioca. Punomoćnik može preduzimati samo one pravne poslove za čije je preduzimanje ovlašćen . čime su se po članu 26. stav 1. to zaključeni ugovor obavezuje tužilju kao zastupano lice. usled čega su nižestepeni sudovi pravilnom primenom materijalnog prava odbili tužbeni zahtev za poništaj ugovora o prodaji predmetne nepokretnosti tuženom. Imajući u vidu da je punomoćnik tužilje postupao u granicama svojih ovlašćenja. u skladu sa članom 26.P. a tužilac da mu po izlasku isporuči pomenutu publikaciju na CD. a odbili protivtužbeni zahtev tuženog za poništaj tako zaključenog ugovora. Usvajajući tužbeni zahtev tužioca. kako je to navedeno u toku postupka od strane tuženog. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je utvrdio da je po ugovoru broj 000162.J. U ponovljenom postupku otkloniće se propusti na koje je ukazano ovim rešenjem. Stoga se dovodi u sumnju zaključak nižestepenih sudova da je tužbeni zahtev tužioca osnovan. Prvostepeni sud će utvrditi da li je sporni odnos rezultat nesporazuma s obzirom da su akviziteri tužioca. Vrhovni sud nalazi da se osnovano revizijom tuženog i zahtevom za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca ukazuje da su odluke nižestepenih sudova zasnovane na pogrešnoj primeni materijalnog prava. Takođe se postavlja kao sporno da li su se stranke potpisivanjem ugovora. tuženi – protivtužilac naručio od tužioca – protivtuženog da mu u registru žiro-računa SRJ 1996/97. objavi njegov matični broj. Na strani tuženog ugovor je potpisao i overio pečatom P. Rev. 729/2010 od 20. Zakona o obligacionim odnosima. kao i narednih deset izdanja ove publikacije. Zakona o obligacionim odnosima saglasile o njegovim bitnim elementima. Nesporna je činjenica da radnik tuženog J. Sudovi zaključuju ovu činjenicu na osnovu fotokopije izvoda sa CD i potvrde PTT o prijemu paketa. šifru delatnosti. Zakona o obligacionim odnosima. Sudovi su stanovišta da je tužena zadržavanjem isporučenih publikacija naknadno odobrio predmetni ugovor. da je navedeni ugovor punovažan.05. Zakona o obligacionim odnosima. tj. saglasile o njegovim bitnim elementima. Utvrđeno je i da zakonski zastupnik tuženog nije dao naknadno odobrenje zaključenjem spornog ugovora. potpis izdejstvovali tako što su potpisnika doveli u zabludu da potpisuje drugu vrstu pismena. godinu i u potpunosti ispunio svoju ugovornu obavezu. (Iz Presude Vrhovnog kasacionog suda. iako nije potpisan od ovlašćenog lica tuženog. nižestepeni sudovi nalaze da su stranke potpisale predmetni ugovor.2010.OBLIGACIONO PRAVO Relevantne odredbe: Ugovor koji zaključi zastupnik u ime zastupanog lica i u granicama svojih ovlašćenja obavezuje neposredno zastupanog i drugu ugovornu stranu . radnik knjigovođa koji po priloženim normativnim aktima tuženog nije bilo ovlašćeno lice. U toku postupka tuženi je isticao da je radnik tuženog doveden u zabludu da popunjava statističke podatke. Zaključenje ugovora od strane neovlašćenog lica obavezuje neovlašćeno zastupanog samo ako on ugovor naknadno odobri. Tuženi osporava da je primio publikacije. Da je tužilac saglasno zaključenom ugovoru objavio i isporučio predmetne publikacije tuženom za 1996-2001. godine) 124. nije ovlašćeno lice za zastupanje tuženog. stav 1.63 - .član 91. a ne .

uredno popunjem. 12/03 od 06. 00960. Ukoliko je tuženi odbio da primi štampanu publikaciju za 1996.64 - .11.Tuženi nije isplatio ispostavljene mu fakture. njegovo docnije ćutanje o naknadno izvršenoj isporuci registra žiro-računa ne može smatrati prihvatanje nove ponude. jer je isto zasnovano na pogrešnoj primeni materijalnog prava.. Tužilac je kao prodavac registra žiro računa preduzeća SRJ 1995/96 i za docnije godine uredno izmirio svoju ugovornu obavezu. 86. U vezi s tim sud će saglasno odredbi člana 88. Stoga je na temelju ovakvog činjeničnog stanja usvojen tužbeni zahtev za isplatu ugovorene cene registra žiro računa. ugovor koji je u ime pravnog lica potpisan od strane neovlašćenog punomoćnika može proizvesti pravna dejstva samo ako ga isti naknadno odobri. kao ni konvalidacijom ranije pravnog posla. R. st. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije.OBLIGACIONO PRAVO ugovor. Ugovor koji je u ime pravnog lica potpisan od strane neovlašćenog punomoćnika može proizvesti pravna dejstva samo ako ga isti naknadno odobri. Zakona o obligacionim odnosima.12. Postojanje naknadnog odobrenja zastupanog pravnog lica je uslov koji je izričito propisan odredbom člana 88. pa samim tim i da li su se stekli zakonom propisani uslovi za obavezivanje tuženog po osnovu ugovora zaključenog od strane neovlašćenog lica. To proizilazi iz odredbe člana 42. što ugovor zaključen između pravnih lica može predstavljati pravno valjan posao samo u slučaju kada je isti potpisan od strane njihovih zakonskih zastupnika ili ovlašćenih punomoćnika. Ovaj ugovor je u ime i za račun tuženog kao kupca potpisao njegov komercijalista V.R. broj 224/03 i Pzz. Sem toga. sudovi nisu na nesumnjiv način utvrdili da li je tuženom isporučena navedena publikacija. 1. Tom prilikom on je potpisao i potvrdu da je predmetnu otpremnicu ugovor potpisao i primio u originalu. Prev. Zakona o obligacionim odnosima. Štaviše lice koje je takav ugovor potpisalo za tuženog nije postupalo sa pažnjom dobrog privrednika u smislu odredbe člana 61. ali nije raspravljeno da li je on to učinio u svojstvu ovlašćenog punomoćnika.1995. dok je protivtužbeni zahtev za poništenje spornog ugovora odbijen. godine) 125. Nižestepeni sudovi su tako odlučili jer nalaze da u zaključenju spornog ugovora nije postojala zabluda na strani lica koje je isti potpisalo u ime tuženog. Stoga se pitanje pravne valjanosti spornog ugovora ne može temeljiti na toj činjeni. godinu. U konkretnom slučaju utvrđeno je da je sporni ugovor za tuženog potpisao njegov komercijalista V. U protivnom. godine zaključile ugovor po otpremnici br. Zakona o obligacionim odnosima. Ovo iz razloga. Ukoliko je tuženi izričito odbio da po tom osnovu stupi u ugovorni odnos sa tužiocem. stav 1. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju u prvostepenom postupku parnične stranke su 6. stav 1. stav 1. i čl.1996. ili pak punomoćnika po zaposlenju.2003. godine. stav 2. To je izričito propisano odredbom člana 85. nema mesta zaključivanju nižestepenih sudova da je tuženi docnijim postupcima konvalidirao sporni pravni posao. protumačen i uredno potpisan ne može isto učiniti i ovlašćenim punomoćnikom tuženog. stav 1. Vrhovni sud ne prihvata izneto pravno stanovište. potpisan i protumačen od obe ugovorne strane. Ovo stoga što naknadno slanje novih izdanja registra žiro-računa tuženom ne može voditi zasnivanju novog dužničko-poverilačkog odnosa u situaciji kada nema pravnog osnova za takvo ponašanje tužioca. Činjenica da je to lice potpisalo izjavu da je ugovor pročitan.12. jer je tuženi osporio priloženu fotokopiju prijema na pošto koju je priložio tužilac od 30. Zakona o obligacionim odnosima oceniti da je odobren ugovor. Zakona o obligacionim odnosima.

Zakona o obligacionim odnosima smatra se da je ugovor zaključen. ako postoji nesporazum o predmetu ili pravnoj prirodi ugovora isti ne nastaje.1998.000 DEM i od nje primila deo te cene u iznosu od 10. a bez uticaja na pravnu valjanost ugovora je činjenica da je ugovor snabdeven pečatom tuženog. S. ali i sitno odštamapni tekst ugovornih odredbi.. Zbog toga se postavlja pitanje da li je lice koje je takvo pismeno potpisalo u ime tuženog to učinilo u uverenju da potpisuje samo otpremnicu.12. Takav ugovor ne obavezuje tuženog. vlasnika kuće u V. To pismeno sadrži podatke otpremnice. Iv. osnovu i predmetu obaveze tuženog. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda u Beogradu. broj 6859/01 od 05. bez obzira što je potpis o njegovom zaključenju dat od ovlašćenog lica. na koju tužilac ukazuje u žalbi. godine. 1998. Međutim. Iz obrazloženja: Tužena S..000 DEM. U konkretnom slučaju je sporno da li su potpisnici ugovora saglasni o njegovim bitnim elementima.65 - . To je izričito propisano odredbom člana 63.OBLIGACIONO PRAVO ci.1999. U protivnom. potpisalo neovlašćeno lice. broj ____/99 od 9. Ukoliko je ugovor potpisalo neovlašćeno lice.10. tužilja je odustala od kupoprodaje i zahteva od tužene da joj primljeni iznos od 10. bez značaja je činjenica da li se registri nalaze kod tuženog. Kod izričite izjave tuženog da ne odobrava zaključeni ugovor. Iz obrazloženja: Prvostepenom presudom odbijen je zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da mu isplati iznos od 2. i u slučaju kada potpisnik ugovora ima ovlašćenje za njegovo zaključenje neophodno je da potpis istog predstavlja izraz saglasnosti volja o bitnim elementima ugovora. godine) 127.813. takav ugovor ne obavezuje stranku i bez uticaja je na pravnu valjanost ugovora da je ugovor snabdeven pečatom te stranke. ili pak postoji nesporazum o njegovoj pravnoj prirodi.2002. godine iz koga nesumnjivo proizilazi da tuženi nije naknadno odobrio zaključenje spornog ugovora. ili pak ugovor. a shodno odredbi člana 26. godine do isplate i ukinuto rešenje o izvršenju Privrednog suda u B. Prev. na kome se zasniva potraživanje tužioca. 00960. 419/03 od 18. Pravilno je prvostepeni sud ocenio i dopis tuženog od 14. sa kojom je ugovorila kupoprodajnu cenu od 100. obavezuje neposredno zastupanog i drugu ugovornu stranu.70 dinara sa kamatom po zakonu počev od 11. pravilno je prvostepeni sud utvrdio da je sporni ugovor.000 DEM vrati. a ne ugovor.. Samo u tom slučaju. ..07.10.2003. Osim toga. kao i činjenica da su dostavljeni registri stavljeni na raspolaganje tužiocu. već na izričitom ili prećutnom ovlašćenju datom potpisniku ugovora da u ime i za račun tuženog može zaključiti takav pravni posao. pa je stupila u pregovore sa tužiljom. tu kuću proda. godine) 126.. Ugovor koji je zaključio zastupnik u ime zastupanog lica u granicama svojih ovlašćenja. Ovo iz razloga. Zakona o obligacionim odnosima. tim pre što je tuženi pozvao tužioca da preuzme registre sam ili da mu ih dostavi poštom. je imala ovlašćenje da u ime i za račun svojih vlastodavaca. Pž. Naime. što pismeno potpisano od strane predstavnika tuženog nosi naslov otpremnica br.04. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije.

cenu za isporučene publikacije. Naime. niti su ti ugovori kasnije odobreni od strane ovlašćenog predstavnika. godine) . 579/01 od 12. Rev. te je obavestio o tome tužioca. a time i zaključen od strane ovlašćenog lica.66 - 129. Pod istim uslovima i ostali pravni poslovi zastupnikovi proizvode pravno dejstvo neposredno prema zastupanom licu. Prema tome. 3100/02 od 04.2001. jer je pregovore o kupoprodaji vršila u ime i za račun svojih vlastodavaca. Iz navedenih razloga prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se tuženi obaveže da mu povrati navedene publikacije. Naime. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. a kada je tužilac fakturisao cenu za navedene publikacije i iste isporučio tuženom.1997. koji je ovlastio tuženu za zastupanje u zaključenju ugovora. kao i da mu plati protivvrednost tih publikacija. pa su zbog toga i navodi u reviziji tužioca u vezi s tim neosnovani. Odmah po saznanju da su ti ugovori potpisani od strane neovlašćenog lica tuženog i po prijemu publikacija tuženi je obavestio o tome tužioca i uz dopis povratio mu publikacije koje je tužilac isporučio na osnovu navedenih ugovora. Rev. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. jer je te ugovore od strane tuženog potpisalo neovlašćeno lice. 3299/96 od 28. a drugostepeni sud je potvrdio prvostepenu presudu. 1. st. godine) 128. Revizijski sud u celosti prihvata pravni zaključak nižih sudova. Iz tih razloga tuženi je reagovao čim je saznao da su navedene ugovore potpisala lica koja za to nisu ovlašćena. Sama po sebi činjenica što su ugovori na koje se poziva tužilac bili snabdeveni pečatom tuženog ne znače da su ti ugovori pravno valjani.2002. tuženi je uz dopis povratio odmah te publikacije tužiocu i račune navodeći da ne postoji pravno valjan ugovor između parničnih stranaka. Prev.12. obavezuje neposredno zastupanog i drugu ugovornu stranu.OBLIGACIONO PRAVO Nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su odbili tužbeni zahtev tužilje zbog nedostatka pasivne legitimacije tužene. pa tužena nije pasivno legitimisana u ovom sporu. članom 85. (Vrhovni sud Srbije. Zbog toga tužilac neosnovano traži da mu tuženi plati protivvrednost . prijem dela kupoprodajne cene tužene od tužilje ima isto pravno dejstvo kao da ih je preuzeo prodavac. Sama činjenica što je ugovor overen pečatom preduzeća ne znači da je ugovor i potpisan. i 2. na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja u toku prvostepenog postupka pravilan je pravni zaključak nižih sudova da navedeni ugovori ne proizvode pravno dejstvo jer nisu potpisani od strane ovlašćenog predstavnika tuženog. Na osnovu izvedenih dokaza u toku prvostepenog postupka niži sudovi su zaključili da ugovori na koje se poziva tužilac ne proizvode nikakvo pravno dejstvo jer su ti ugovori potpisani od strane tuženog od neovlašćenog lica i to prevarnom radnjom predstavnika tužioca. godine) Kada zastupnik prekorači granice ovlašćenja. Tužena nije subjekt obaveze povodom koje je došlo do spora.01. kao njihov zastupnik. .09. Zakona o obligacionim odnosima je propisano da ugovor koji je zaključio zastupnik u ime zastupanog lica u granicama svojih ovlašćenja. zastupani je u obavezi samo ukoliko odobri prekoračenje. odnosno da su isti potpisani od strane ovlašćenog lica. Iz obrazloženja: Tuženi je tvrdio da navedeni ugovori nisu zaključeni.

Rev. Zakona o obligacionim odnosima. 89 – 94. 1023/95 od 17. (Iz presude Okružnog suda u Zrenjaninu Gž. 90. ugovor važi. daje punomoćniku da ga može zastupati. Iz obrazloženja: Na utvrđeno činjenično stanje pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su usvojili prigovor nedostatka stvarne legitimacije. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. godine) 130. i odbili zahtev tužioca za naknadu troškova postupka koji je vodio protiv tuženog.04. Neosnovano je isticanje u reviziji tužioca da su nižestepeni sudovi pogrešno primenili materijalno pravo. PUNOMOĆJE (Čl. punomoćje je ovlašćenje za zastupanje koje vlastodavac pravnim poslom daje punomoćniku. godine) .1997. U konkretnom slučaju ugovor o punomoćju među strankama nije zaključen da bi u smislu člana 148. bez obzira koliko je vremena prošlo od zaključivanja do odobravanja ugovora.1996. pravnim poslom. Ako je pravna sigurnost nastupila naknadnim odobravanjem ugovora. u vezi sa čl.OBLIGACIONO PRAVO Ako neovlašćeno zastupano lice naknadno odobri ugovor koji je u njegovo ime zaključio drugi. (Vrhovni sud Srbije.2004. Punomoćje je ovlašćenje koje vlastodavac. Zakona o obligacionim odnosima. i 91. 3654/03 od 29. Zakona o obligacionim odnosima proizvodio pravno dejstvo i da bi tužilac mogao da zahteva troškove spora na osnovu člana 89.67 - 132. niti je prodavac naknadno odobrio zaključenje ugovora u smislu člana 88. 122 – 124.09. jer su celokupan njegov rad tretirali kao pravni posao u korist trećeg lica. Pošto je tužilac u predmetima za koje je ispostavio troškovnik tuženom radio u ime i za račun trećeg lica koje je bilo u sastavu Inicijativnog odbora. Zakona o obligacionim odnosima.1030/96 od 12. primena propisa o primerenom roku za izjašnjavanje o odbravanju ugovora je izlišna. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima) 131. pravilan je zaključak prvostepenih sudova da tužilac ne može potraživati od tuženog naknadu troškova postupka u kojima je zastupao suprotnu stranu.03. godine) Kupoprodajni ugovor o kupoprodaji nepokretnosti koji je u ime prodavca zaključilo lice koje nije imalo pismenu punomoć za zaključenje ugovora u smislu čl. stav 1. . Zakona o obligacionim odnosima je ništav i stoga ne može obavezivati prodavca. Prema odredbi člana 89. Beograd Rev.

Zakona o obligacionim odnosima) 133. ali će zbog nedostatka forme biti nevažeći i prikrivani ugovor . ugovor o kupoprodaji biće nevažeći. ali da su se zbog složene procedure odlučili za zaključenje ugovora o kupoprodaji a ne ugovora o doživotnom izdržavanju. prvostepeni sud je ocenio da je zaključen prividan ugovor o kupoprodaji i da ne postoji dokaz da je cena i isplaćena.OBLIGACIONO PRAVO TUMAČENJE UGOVORA (Čl. kojim je predviđeno da ugovor o doživotnom izdržavanju mora biti zaključen u pismenom obliku i overen od strane sudije. kao i da će kupac o prodavcu lično brinuti i starati se nakon potpisa i overe ugovora i pomagati u njegovom izdržavanju. i 101. U ugovoru je konstatovano da je cena na dan zaključenja i overe ugovora isplaćena. 7649/10 od 1. Takođe. Zakona o nasleđivanju. 99. Po oceni Apelacionog suda. prvostepeni sud je pravilno zaključio da je prava volja pok. Zakona o obligacionim odnosima. godine) . kao prodavca i VV. koji je dužan da pre overe pročita strankama ugovor i primaoca izdržavanja naročito upozori na to da imovina koja je predmet ugovora ne ulazi u njegovu zaostavštinu i da se njome ne mogu namiriti nužni naslednici. koji nosi naslov ugovor o kupoprodaji. U slučaju kada su ugovorne strane zaključenjem ugovora o kupoprodaji nepokretnosti imale nameru da prikriju zaključenje ugovora o doživotnom izdržavanju. koji je sačinio predmetni ugovor. potvrdio je da je pokojni GG želeo da zaključi ugovor o doživotnom izdržavanju sa tuženim VV. GG nije imao novca kod sebe. pošto se prodavac brinuo o kupcu poslednjih deset godina. Gž. pa je našao da predmetni ugovor. te da je u suprotnom ugovor ništav. Odlučujući o tužbenom zahtevu. GG bila da zaključi ugovor o doživotnom izdržavanju. tuženog. Ugovorom je predviđeno je da se kupac može ubaštiniti na nepokretnostima posle smrti prodavca. između GG. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju.06. prvostepeni sud je pošao od odredbe čl. te je primenom odredbe člana 66.68 - . kao kupca. Iako je u ugovoru navedeno da je kupoprodajna cena isplaćena. a nakon smrti prodavca. s obzirom na to da nisu ispunjeni uslovi iz člana 195. a prodavac je zadržao doživotno plodouživanje na nepokretnostima koje su predmet ugovora. (Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu. ima elemente ugovora o doživotnom izdržavanju. zaključen je i overen ugovor o kupoprodaji koji je za predmet imao prenos prava svojine na kući i prenos prava korišćenja dvorišta. GG za života govorio da ima zaključen ugovor o doživotnom izdržavanju sa tuženim VV. koji je prikrivan ovim ugovorom o kupoprodaji. pri čemu je iz iskaza svedoka utvrđeno da pok. kupac će ga sahraniti i snositi sve troškove oko i posle sahrane.ugovor o doživotnom izdržavanju. Ni ugovor o doživotnom izdržavanju. tako da je ovaj element ugovora unet samo radi simulovanja ugovora o kupoprodaji. što znači da je prava volja ugovornih strana bila da zaključe ugovor o doživotnom izdržavanju. Zakona o obligacionim odnosima našao da je zaključeni ugovor o kupoprodaji simulovani pravni posao i kao takav nevažeći. svedoci SS1 i SS2 su potvrdili da je pok. 99 – 102. a da su samo zbog izbegavanja složene procedure koja je propisana za zaključenje ugovora o doživotnom izdržavanju zaključili ugovor o kupoprodaji.2011. Svedok SS. a ne ugovor o kupoprodaji. u skladu sa običajima sredine. ne može proizvoditi pravno dejstvo.

Iz obrazloženja: U tekstu poravnanja uopšte se ne pominje činjenica da je tužilac zarobljen i da mu se naknada nematerijalne štete priznaje i zbog zarobljavanja. u novembru 1989.3. godine kao nosiocu stanarskog prava. Pri tome. godine) 135.05." u V. (Iz Presude Vrhovnog kasacionog suda. upotreba termina "nesrećan slučaj" ukazuje da je zajednička namera stranaka bila priznanje naknade štete zbog ranjavanja. godine. Naime. koji je razveden 23. a ne i zbog zarobljavanja i njegovih eventualnih posledica.5. Iz obrazloženja: U prvostepenom postupku je utvrđeno da su tužilac i tužena zaključili brak 29. Pri tome. Predmetni stan je dodeljen tužiocu kao vojnom licu. Po stanovištu Vrhovnog suda. Tužilac je stan otkupio na svoje ime po ugovoru o otkupu stana od 20. bez razmatranja eventualne štete i pogoršanja zdravstvenog stanja (što se kasnije dogodilo zbog zarobljavanja i umanjenja životne aktivnosti zbog tog štetnog događaja. Zakona o obligacionim odnosima . pravna priroda nekog pravnog posla ceni se prema sadržini prava i obaveza koji proizilaze iz postignute saglasne volje stranaka i prema posledicama koje pravni posao proizvodi. u situaciji kada je predlog poravnanja pripremio zastupnik.oo DM) navodi na zaključak da su stranke prilikom obeštećenja imale u vidu samo činjenicu nanošenja teške telesne povrede i njene posledice u tom momentu i u budućnosti. Tužilac je penzionisan 30. što ukazuje da je zajednička namera strana bila priznanje naknade štete zbog ranjavanja.7. U tekstu poravnanja upotrebljen je termin "nesrećan slučaj". Osim toga. Oni posebno analiziraju prouzrokovanje štete zbog ranjavanja a posebno zbog samog zarobljavanja. pošto je do tada uplaćeni doprinos tužioca za stambenu izgradnju u celini pokrivao otkupnu cenu stana. godine.1988.prema članu 100.69 - . inače dominantnog i u odnosu na ukupnu štetu). ali bez uplate otkupne cene stana.1988. godine. . opredeljuje osnov (kauza) ugovora kao neposredni pravni cilj obavezivanja ugovornih strana. odnosno da li se radi o teretnom ili dobročinom ugovoru.000. dajući u pogledu nastupanja i težine posledice veći značaj ovom drugom. relativno niska visina naknade utvrđena poravnanjem za tri vida štete (od oko 2.tumačiti u korist oštećenog.1996. Rev. godine i oboje imaju po jedan brak iza sebe i decu iz ranijih brakova. Tužilac je rođen 1943. godine a tužena 1950. a ne i zbog zarobljavanja i njegovih eventualnih posledica.1993. 2795/2010 od 26. Da se radi o dva odvojena uzroka štete može se zaključiti i iz nalaza i mišljenja veštaka.12. godine. radi rešavanja stambenih potreba njegove porodice koju je tada činila i tužena kao njegova supruga. Pravnu prirodu ugovora.OBLIGACIONO PRAVO 134. nejasnoće u pogledu tumačenja termina "nezgoda" i "nesrećan slučaj" imaju se tumačiti u korist oštećenog.2010. a tužena je za vreme trajanja braka radila u preduzeću "U. poravnanje je pripremljeno od strane Vojnog pravobranilaštva i nejasnoća u pogledu nezgode i nesrećnog slučaja ima se .

8. Prilikom ocene pravne prirode spornog poravnanja od 27. Kod ovakvog stanja stvari. koju je i stambeno obezbedio tako što je bio saglasan da ona bude određena za nosioca stanarskog prava na stanu koji je dobio u toku prvog braka. stranke želele da i tužena kao tadašnja tužiočeva supruga posle tužiočeve smrti bude obezbeđena od eventualnih naslednih pretenzija na stan tužiočeve dece iz prvog braka. godine (drugo poravnanje). godine.OBLIGACIONO PRAVO Na dan 7. i člana 330.4.1993. pravnu prirodu ugovora.1996. tada važećeg Zakona o braku i porodičnim odnosima. Utvrđujući pravnu prirodu poravnanja od 27.1993. uz pravo uknjižbe u zemljišnim i drugim javnim knjigama. da je na ime izdržavanja bivše supruge plaćao 30% od svoje penzije. s obzirom na objektivno utvrđene činjenice (stan nije ni bio plaćen . uzimajući u obzir i sadržinu poravnanja. Poravnanjem zaključenim pred istim sudom pod R. br. Po nalaženju Okružnog suda. da bi zatim tužilac priznao tuženoj isključivo pravo svojine na navedenom stanu iz razloga što je stan isplaćen jednokratnom uplatom iz sredstava. godine i pravu volju ugovornih strana prilikom njegovog zaključenja.8.1993. s tim da tužilac zadrži pravo doživotnog uživanja na stanu.8. tražio da se utvrdi da poravnanje od 27. odnosno da li se radi o teretnom ili dobročinom ugovoru. kao neposredni pravni cilj obavezivanja ugovornih strana. stranke su bile ovlašćene da međusobnim sporazumom utvrde da otkupljeni stan predstavlja bračnu tekovinu i da sporazumom utvrde odnose povodom sticanja tog stana. posle zaključenja prvog poravnanja. opredeljuje osnov ugovora (kauza).4.1993. neposredno pre razvoda braka. Tužilac je tužbom podnetom 22. godine. prvostepeni sud je zaključio da poravnanje ne prikriva ugovor o poklonu. prvostepeni sud nalazi da su. i konačno da je tužbeni zahtev neosnovan u delu kojim je traženo da navedeno poravnanje predstavlja ugovor o poklonu stana a da je samim tim i neosnovan zahtev za opoziv poklona. kao što svakako nije tačno. koje su stranke opredelile da zaključe poravnanje. godine (prvo poravnanje). stranke su najpre stavile van snage poravnanje od 7.1993. godine.70 - . da otkupna cena prilikom otkupa stana nije plaćena. prikriva ugovor o poklonu i da se ugovor opozove zbog grube neblagodarnosti poklonoprimca.1993. ovakav zaključak prvostepenog suda ne može se prihvatiti kao pravilan.4. godine. te da je stoga namera stranaka bila da tužena kao druga tužiočeva supruga bude u ravnopravnom položaju sa prvom suprugom i da su sve to bili razlozi koji su opredelili stranke da zaključe ovo drugo poravnanje od 27. stav 1.8. što nije tačno. Drugim rečima. koja su zajednički stekli tokom trajanja braka i s obzirom na činjenicu da je doprinos tužene prilikom otkupa stana bio veći. u smislu člana 327. 326/93 na dan 27.1993.4. godine. pravna priroda nekog pravnog posla ceni se prema sadržini prava i obaveza koji proizilaze iz saglasne volje stranaka i prema posledicama koje pravni posao proizvodi. prvostepeni sud pravnu prirodu spornog poravnanja utvrđuje uzimajući u obzir razloge i motive. o kojima je napred bilo reči. zatim da su imali u vidu da je tužilac veći deo novca dobijenog prodajom svoje očevine dao sinovima iz prvog braka. po kom ugovoru su se stranke saglasile da stan pripadne tuženoj u isključivu svojinu.1993. godine stranke su zaključile sudsko poravnanje kojim su konstatovale da otkupljeni stan predstavlja bračnu tekovinu i da su oni po tom osnovu suvlasnici sa ½ prava na stanu. Naime. već predstavlja ugovor o deobi predmetnog stana koji je njihova zajednička imovina stečena u toku trajanja braka. Na osnovu svega navedenog. Nije bilo sporno da je predmetni stan dodeljen tužiocu za vreme trajanja braka stranaka te da je tada tužena bila član tužiočevog porodičnog domaćinstva. Međutim. što su stranke i učinile zaključenjem sudskog poravnanja od 7.8. s obzirom da je do tada uplaćeni doprinos tužioca za stambenu izgradnju za vreme trajanja radnog odnosa u celini pokrivao otkupnu cenu stana. prvostepeni sud je bio dužan da pođe najpre od sadržine pismene isprave o poravnanju iz koje proizlazi da stranke konstatuju da je stan isplaćen jednokratnom uplatom iz sredstava koja su zajednički stekli u toku trajanja braka.

910/05 od 21. Gž. Gž.4.1999. br. sve da i nije zahtevao opoziv poklona. 497/2007 od 22. pa se u vezi sa tim. prvostepeni sud će. pre svega imajući u vidu sadržinu poravnanja ali i nesporne činjenice u pogledu sticanja i otkupa spornog stana. pa će u ponovnom postupku sud pozvati tužioca da precizno navede i opiše ona ponašanja zbog kojih smatra da ima mesta opozivu poklona i da navede njihov vremenski period kada su se ona dešavala. 137. koji je donet 10. U ovim ugovorima kao uslov za dobijanje kredita predviđen je sporazumni prestanak radnog odnosa tužilaca sa HK “K. br. Ako je i prema sadržini isprave o ugovoru sporna pravna priroda ugovora. da je doprinos tužene prilikom otkupa stana bio veći.3. procenjuje se prema sadržini zajedničke volje ugovarača koja je po pravilu sadržana u ispravi o ugovoru. ZOO-a. saglasno navedenim primedbama. U ponovljenom postupku. godine) Pravna priroda ugovora zaključenog u pismenoj formi.07. godine. . Tek pošto se na pouzdan način utvrdi da li sporno poravnanje eventualno prikriva ugovor o poklonu. tada se mora istraživati prava namera i volja ugovarača. pod uslovom da se ne radi o prividnom ugovoru iz člana 66. odnosno da li se zaista radi o besteretnom ugovoru. jer tužilac ima pravnog interesa da se utvrdi da predmetno poravnanje prikriva ugovor o poklonu.2005.”. ukazuju upravo na prividnost poravnanja kao pravnog posla kojim se regulišu odnosi bračnih drugova povodom sticanja zajedničke bračne imovine. kako bi bio u mogućnosti da donese pravilnu i zakonitu odluku.71 - . kako se to u poravnanju navodi. kao što govori naslov (ugovor o poklonu).06.2007. Svi ugovori o kreditu zaključeni su u vreme kada je od strane Vlade RS donet Operativni program mera za realizaciju ekonomsko-socijalnog programa zapošljavanja i obnove ratom oštećenih preduzeća. tako da nije jasan zaključak prvostepenog suda da predmetno poravnanje stvarno predstavlja ugovor o deobi zajedničke imovine i ne prikriva ugovor o poklonu. Iz obrazloženja: Od strane prvostepenog suda utvrđeno je da su tužioci sa tuženim Fondom za razvoj Republike Srbije zaključili ugovore o kreditu za organizovanje poljoprivredne proizvodnje. Gž. nejasne odredbe tumačiće se u korist druge strane. kako to nalaže odredba člana 99. godine) 136. Ukoliko je ugovor zaključen prema unapred odštampanom sadržaju ili je pripremljen i predložen od jedne ugovorne strane. godine. Uz sve to i okolnosti koje prvostepeni sud uzima u obzir prilikom utvrđivanja pravne prirode spornog poravnanja koje se odnose na obaveze tužioca prema ranijoj supruzi.2005. ZOO-a. ponovno oceniti pravnu prirodu spornog poravnanja. 588/05 od 7. nezavisno od toga što nalazi da ne bi bilo mesta opozivu poklona. može se suditi i o eventualnom opozivu poklona. (Rešenje Okružnog suda u Valjevu. davanje novca svojoj deci iz prvog braka od prodate očevine. kao i želja da se isključivom svojinom na stanu tužena zaštiti od eventualnih budućih naslednih pretenzija tužiočevnih zakonskih naslednika i u vezi sa tim da se učvrsti bračna zajednica. prvostepeni sud upućuje i na razloge iz rešenja. (Iz presude Okružnog suda u Valjevu.. sve kada bi poravnanje i predstavljalo poklon.OBLIGACIONO PRAVO gotovim novcem)..

Tužioci su takoće istakli da su ove ugovore zaključili jer je tuženi HK “K. a shodno čl. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je u toku postupka utvrdio da su stranke 19. ponudio tužiocima zaključenje aneksa ugovora o kreditu. S druge strane. a to je drugotuženi Fond za razvoj RS i priznao otpisujući sve kamate na kredite. U toku prvostepenog postupka tuženi Fond za razvoj Republike Srbije priznao je tužiocima kao bespovratan iznos od 30.00 dinara što predstavlja bespovratna sredstva u vidu 24 lična dohodka. godine zaključile ugovor o zakupu prostorije tužioca na neodređeno vreme.000. u smislu čl. 02. tako da se iznos kredita umanjuje za iznos od 30. Iako su stranke zaključile ugovor o zakupu prostorije taj ugovor se ne može podvesti pod tu vrstu ugovora s obzirom da se stranke nisu saglasile oko bitnog elementa tog ugovora – zakupnine. Zakona o obligacionim odnosima – pošto su ugovori zaključeni prema napred odštampanom sadržaju. i 65..000. 2002.10. 567 ZOO.OBLIGACIONO PRAVO Na osnovu iskaza tužilaca saslušanih kao parnične stranke prvostepeni sud je utvrdio da su tužioci ugovore o kreditu.000. drugostepeni sud pravilno nalazi. u smislu člana 100.” za vreme rata bio bombardovan i da je bilo teško da im se obezbede radna mesta. Zakona o obligacionim odnosima. s obzirom da su tužioci bili upoznati da će se ona obračunavati. i stupio na snagu 17. godine.00 dianra. i zahtev tužilaca za poništaj ugovora o kreditima i poništaj sporazuma o prestanku radnog odnosa odbio kao neosnovan. Kod napred utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo. odnosno u korist tužilaca.1999.. kada bi odredbe u pogledu obračunavanja kamate i bile nejasne. Pravilno prvostepeni sud utvrđuje da ne postoje uslovi za poništaj ugovora o kreditu.00 dinara u rokovima predviđenim ugovorima o kreditu. Pravilno tumačeći odredbe ''ugovora o zakupu'' zaključenog između stranaka 19.2004. da su ove ugovore zaključili posle više održanih sastanaka na kojima im je objašnjeno o kakvim se kreditima radi i da je uslov za dobijanje kredita sporazumni prestanak radnog odnosa.07. kojim se tuženi kao zakupac obavezao da tužiocu plaća naknadu za utrošenu električnu energiju i vodu. polazeći od zajedničke namere ugovornih strana kao i bitnih elemenata ugovora u zakupu propisanih čl. dok zakupnina nije bila predviđena ugovorom. (Iz presude Okružnog suda u Valjevu. shodno odredbama Zakona o sredstvima solidarnosti. posle stupanja na snagu Zakona o sredstvima solidarnosti za zaposlene koji su privremeno ostali bez posla usled ratnog dejstva. što je bio jedan od razloga zbog kog su zaključili ugovore. prvostepeni sud je pravilno zaključio da iz.72 - . a koji je donet 15. Prvostepeni sud je dalje utvrdio da je tuženi Fond za razvoj Republike Srbije. 166/04 od 22. 02. 99 ZOO. da bi se. godine. godine) 138. nejasne odredbe tumačile u korist druge strane.1999. Gž. 2002. a takođe je pravilno i stanovište prvostepenog suda da ugovori o kreditu nisu ništavi zbog načina obračuna kamate. I br. mada su ova isticanja u toku ovog postupka postala bespredmetna jer je tuženi Fond tužiocima otpisao sve kamate. a takođe je tužiocima otpisao sve kamate uz obavezu tužioca da vrate samo nominalni iznos kredita umanjen za 30. a bitni elementi određuju vrstu ugovora.07. 61. a potom i sporazume o prestanku radnog odnosa potpisali dobrovoljno i da ih na to niko nije primoravao.

već treba istraživati zajedničku nameru ugovorača i odredbu tako razumeti kako to odgovara načelima obligacionog prava utvrđenim ovim zakonom. a ne iz prava da se zahteva ispunjenje ugovora kako je to našao prvostepeni sud obavezujući tuženog da radi ispunjenja ugovora u spornom delu tužilji isplati novčanu protivvrednost onog dela nepokretnosti koji nije mogao da joj prenese u svojinu. tuženik se obavezao da tužilji preda u svojinu tri manje parcele – šume koje čine jedan kompleks.S. godine) Odredbe ugovora primenjuju se onako kako glase. jer ne postoji saglasnost stranaka o bitnom elementu ovog ugovora-zakupnini. 8400/03 od 12. aprila 1941. od 05.01. stav 3.. br.. pravni osnov po osnovu kojeg tužilja ističe svoje novčano potraživanje mogao bi proizaći samo iz prava na naknadu štete u smislu člana 510.03. bez obzira što tužilac nije istovremeno i vlasnik tih stvari. Gž. 317/03 od 07. 6462/97 od 20. i po oceni Okružnog suda.50 ha KO R. godine) . Kako je zajednička namera ugovornih strana bila da tužilac tuženom da na besplatno korišćenje predmetne prostorije.2003.11. obaveza tuženog nema više predmeta i ona glasi samo na predaju nepokretnosti tužilji u svojinu i državinu. ZOO-a. jer ova vrsta ugovora nije regulisana odredbama Zakona o obligacionim odnosima.OBLIGACIONO PRAVO među stranaka nije zaključen ugovor o zakupu iako su ga stranke tako naslovile. poslugodavac ima pravo da traži stvar u svakom momentu. ZOO-a. Prema tome. (Iz odluke Vrhovnog suda Srbije Rev. Shodno paragrafu 585 SGZ kada vreme trajanja posluge nije određeno niti se ono može ustanoviti obzirom na svrhu upotrebe stvari. prema odredbi člana 99.73 - 140. . Kako je jedna od tri parcele k. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu. i u vreme zaključenja ugovora bila u svojini trećeg lica nije pravo u potpunosti isključuje tužiljino pravo i kako tuženi nije u mogućnosti da ispuni ugovor u tom delu onako kako po ugovoru glasi njegova obaveza. stav 1. već samo prava besplatnog korišćenja određene nepotrošne stvari to poslugodavac ne mora biti i vlasnik stvari. 1029/1 u pov. tužilja se obavezala da čuva tuženikovu majku i o njoj se brine a kao naknadu za ugovorene usluge. ali se pri tumačenju spornih odredaba ugovora ne treba držati doslovnog značenja upotrebljenih izraza. odredbe ugovora primenjuju se onako kako glase.1998. drugim rečima prema utvrđenom činjeničnom stanju. (Iz presude Okružnog suda u Beogradu Gž.p. Naime. br. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud nije pravilno identifikovao pravni osnov tužbenog zahteva. povraćaj stvari datih na poslugu. pravilan je zaključak prvostepenog suda da su stranke zaključile ugovor o posluzi shodno paragrafu 582 Srpskog građanskog zakonika koji se u konkretnom slučaju primenjuje kao pravno pravilo na osnovu Zakona o nevažnosti pravnih propisa donetih pre 6.. Pošto se ovim ugovorom ne vrši prenos prava svojine.2003. Prema slovu pismenog i kod suda overenog ugovora – sporazumu o pružanju nege i pomoći. to bi tuženi mogao jedino da odgovara za pravne nedostatke stvari. Zbog toga je prvostepeni sud pravilno zaključio da je tužilac kao poslugodavac aktivno legitimisan da u svakom momentu zahteva od tuženog kao poslugoprimca. Odredbe ugovora primenjuju se onako kako glase.. godine) 139. godine i za vreme neprijateljske okupacije.

u skladu sa odredbama čl. 335. br. (Vrhovni sud Srbije.OBLIGACIONO PRAVO Pri tumačenju spornih odredaba ne treba se držati doslovnog značenja upotrebljenih izraza. a da je tužilac tuženom po tom ugovoru vršio isplate u različitim periodima. tuženi dužan da vrati tužiocu ono što je primio po osnovu ništavog ugovora. jer je u tom pogledu stvar sazrela za donošenje odluke. ZPP ponovo otvorio glavnu raspravu u pogledu visine tužbenog zahteva. Zakona o parničnom postupku. ZOO. te je doneo međupresudu. stav 1. sud može iz razloga celishodnosti da donese presudu samo o osnovu tužbenog zahteva (međupresudu). U slučaju da je tuženi osporio i osnov tužbenog zahteva i iznos tužbenog zahteva. 333/93 od 05. Odlučujući o žalbi tuženog. radi dopune dokaznog postupka i na osnovu člana 395. (Iz presude Okružnog suda u Valjevu. dalje. stav 2. već treba istraživati zajedničku nameru ugovarača i odredbu tako razumeti kako to odgovara načelima obligacionog prava utvrđenim ovim zakonom. godine) 142. kojom je odlučeno samo o osnovu tužbenog zahteva.1998. 100 ZOO. odnosno određene iznose po osnovu kojih se nije ostvario i da je tuženi u obavezi prema tužiocu po osnovu sticanja bez osnova. Zakona o obligacionim odnosima) 143.1993. godine) 141. jer su za takvu odluku ispunjeni zakonski uslovi.74 - . na navedenu odluku. 4642/97 od 20. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je doneo međupresudu da je tuženi u obavezi prema tužiocu po osnovu sticanja bez osnova. Zakona o parničnom postupku (dalje: ZPP). 103 – 110. primenom člana 306. Sporna odredba nije ni potpun i jasan način regulisala obaveze ugovorača u slučaju gubitka blanko čekova pa će se. doneo pravilnu odluku i za nju dao dovoljne razloge koje u svemu prihva. NIŠTAVI UGOVORI (Čl. Rev.04. ZPP zastao sa postupkom u pogledu raspravljanja o iznosu tužbenog zahteva do pravnosnažnosti donete međupresude. Drugostepeni sud nalazi da je na izloženi način sud prvog stepena u potpunosti postupio u skladu sa citiranim zakonskim propisima. Sud je. primenom čl. a u pogledu osnova da je stvar sazrela za donošenje odluke. iz razloga celishodnosti.01. drugostepeni sud nalazi da je ona neosnovana i ističe: Prvostepeni sud je utvrdio da je predmetni ugovor ništav. Zakona o obligacionim odnosima (dalje: ZOO) i članu 210. Gž. pa da proizilazi da je saglasno članu 104. jer je našao da su za tu odluku ispunjeni uslovi iz člana 335. Do pravnosnažnosti međupresude sud će zastati sa raspravljanjem o iznosu tužbenog zahteva. nejasne odredbe tumačiti u korist deponenta.

Ovo i zbog toga što tuženi ponavlja navode koje je iznosio u toku postupka i koji su pravilno cenjeni od strane prvostepenog suda. Najzad. ugovor u tom delu je delimično apsolutno ništav u smislu člana 47. imajući u vidu odredbe člana 105. kada sam tuženi u žalbi ne osporava činjenicu da postoje izvodi iz kojih se da zaključiti da je tužilac vršio uplate na račun tuženog po osnovu ništavog ugovora. koja propisuje da ništavost neke odredbe ugovora ne povlači ništavost ugovora u celini. U toku prvostepenog postupka je. ZOO. ZOO. nedopušten. Prvostepeni sud je po nalaženju drugostepenog suda pravilno doneo delimičnu presudu u smislu člana 334. godine) . stav 1. 5079/10 od 12.2011.02. Zakona o parničnom postupku. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda Pž. Iz navedene odredbe ZOO proizilazi da postojanje samog ugovora o zakupu zavisi od postojanja i mogućnosti upotrebe predmeta zakupa.75 - . odnosno ugovora koji je ništav propustima tuženog. nije dozvoljeno u smislu odredbi člana 375. ZOO. iznošenje novih činjenica tek u žalbi. Zakona o obligacionim odnosima (dalje: ZOO) propisano je da se ugovorom o zakupu obavezuje zakupodavac da preda određenu stvar zakupcu na upotrebu. jer je tužbeni zahtev u utvrđujućem delu sazreo za odluku i pri tome dao dovoljne razloge za svoju odluku. već samo delimično i tačno u određenom obimu. S obzirom na izneto. S obzirom na to odnosno da je u momentu zaključenja predmetnog ugovora o zakupu propustom tuženog (zakupodavca) tužilac bio onemogućen delimično da koristi predmet zakupa u celosti. međutim. koji propisuje da kada je predmet obaveze nemoguć. ako ugovor može opstati bez ništave odredbe. koju je odbio drugostepeni sud u razlozima svoje odluke. kao ni tokom trajanja istog. da isti u određenom delu ne proizvodi pravno dejstvo. i 105. Zakona o obligacionim odnosima. Zakona o parničnom postupku. uz bitnu povredu odredaba Zakona o parničnom postupku i pogrešno utvrđeno činjenično stanje. neosnovano se žalbom tuženog ukazuje da je pobijana presuda doneta uz pogrešnu primenu materijalnog prava. a ako ona nije bila ni uslov ugovora ni odlučujuća pobuda zbog koje je ugovor zaključen – kao što je to u konkretnom slučaju. Neosnovano se o u žalbi ukazuje da u konkretnom slučaju nije bilo osnova za donošenje međupresude. ovde tužilac – ni u trenutku zaključenja ugovora. Iz obrazloženja: Pobijanom delimičnom prvostepenom presudom utvrđeno je da je delimično ništav ugovor o zakupu poslovnog prostora i da isti delimično ne proizvodi pravno dejstvo u ništavom delu. Stoga je prvostepeni sud pravilno odlučio kada je usvojio tužbeni zahtev u utvrđujućem delu tj. između ostalog istakao i sledeće: Članom 567. novčane iznose od tužioca. ukoliko ugovor može opstati u ostalom delu u smislu člana 105. neodređen ili neodrediv – ugovor je ništav. a ovaj se obavezuje da mu za to plaća određenu zakupninu. nije mogao u celini da koristi predmet zakupa.05. jer nije izvršio usluge a primio za to. nedopušten. 9584/10 od 9.2011. na nesumnjiv način utvrđeno da zakupac.OBLIGACIONO PRAVO ta i drugostepeni sud. Protiv ove odluke tuženi je izjavio blagovremenu žalbu. godine) 144. primenjujući odredbe članova 47. Ovo u delu koji je predmet spora. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda Pž. Kad je predmet obaveze iz ugovora nemoguć. neodređen ili neodrediv – jeste ništav. Ništavost neke odredbe ugovora ne povlači ništavost ugovora u celini. bez osnova. da je ugovor delimično ništav tj.

Tužiljina majka je upoznala tuženog na pijaci. 15.ni u trenutku zaključenja ugovora. nije mogao u celini da koristi predmet zakupa. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. ugovor u tom delu je delimično apsolutno ništav u smislu člana 47. stav 1. ZOO. pa je pravilno doneo delimičnu presudu u smislu člana 334. Ovo i zbog toga što tuženi ponavlja navode koje je iznosio u toku postupka i koji su pravilno cenjeni od strane prvostepenog suda. Ništavost neke odredbe ugovora ne povlači ništavost ugovora u celini. godine) 146. ovde tužiljom. a tom prilikom tužilja se posvađala sa sinom i odlučila da na nekoliko .. Iznošenje novih činjenica tek u žalbi. Iz navedene odredbe ZOO proizlazi da postojanje samog ugovora o zakupu zavisi od postojanja i mogućnosti upotrebe predmeta zakupa.2011. da je ugovor delimično ništav. da isti u određenom delu ne proizvodi pravno dejstvo. Imajući u vidu odredbu člana 105. sada pokojna R. a ovaj se obavezuje da mu za to plaća određenu zakupninu. tj. Zakona o parničnom postupku. njena majka. ZOO. Kako je u momentu zaključenja predmetnog ugovora o zakupu propustom tuženog (zakupodavca) tužilac bio onemogućen da koristi predmet zakupa u celosti. preminula je u toku ovog postupka. U stanu je živela sa sinom i kćerkom. pravni prethodnik tužilje. 9584/10 od 9. koju je odbio drugostepeni sud.J. koja propisuje da ništavost neke odredbe ugovora ne povlači ništavost ugovora u celini.76 - . Zakona o parničnom postupku. već samo delimično i tačno u određenom obimu.J. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju. januara 2005. koja je nastavila da koristi stan posle smrti majke i brata i stupila u ovu parnicu. ako ugovor može opstati bez ništave odredbe. Protiv ove odluke tuženi je izjavio blagovremenu žalbu. a ako ona nije bila ni uslov ugovora ni odlučujuća pobuda zbog koje je ugovor zaključen. nije dozvoljeno u smislu odredbi člana 375.02. Pokojna R. nakon čega je on došao da je poseti u njenom stanu. Zakona o obligacionim odnosima. ovde tužilac . kao ni tokom trajanja istog. prvostepeni sud je pravilno odlučio kada je usvojio tužbeni zahtev u utvrđujućem delu. uz bitnu povredu odredaba Zakona o parničnom postupku i pogrešno utvrđeno činjenično stanje. U toku prvostepenog postupka utvrđeno je da zakupac. ukoliko ugovor može opstati u ostalom delu u smislu člana 105. Članom 567. tj. godine. bila je vlasnik stana površine 69. Iz obrazloženja: Prvostepenom presudom utvrđeno je da je delimično ništav ugovor o zakupu poslovnog prostora i da isti delimično ne proizvodi pravno dejstvo u ništavom delu. u koju ju je dovela druga ugovorna strana.OBLIGACIONO PRAVO 145. Pž. pa je na stanu za jedinog zakonskog naslednika oglašena tužilja. kao i njen sin. Zakona o obligacionim odnosima (dalje: ZOO) propisano je da se ugovorom o zakupu obavezuje zakupodavac da preda određenu stvar zakupcu na upotrebu. Neosnovano se žalbom tuženog ukazuje da je pobijana presuda doneta uz pogrešnu primenu materijalnog prava.16m2. Ništav je ugovor koji jedna ugovorna strana zaključila u zabludi u pogledu njegove pravne prirode.

u čijoj kancelariji je zaključen ugovor.tuženi je uveo u posed kupca . i nepokretnost predata kupcu u državinu.2010.predmet kupoprodaje bilo je u prometu i stečeno u skladu sa tadašnjim zakonom. godine) 147. bez namere plaćanja kupoprodajne cene.P. pokojna R. je pokrenula parnicu za poništaj toga ugovora.OBLIGACIONO PRAVO dana ode u stan kod tuženog. 952/10 od 20.tužilac je kupio od tuženog imanje sa fabrikom testenina za kupoprodajnu cenu od 240. pa su navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava neosnovani. Sedam dana pre zaključenja ugovora. Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja. Zakona o prometu nepokretnosti koji je važio u vreme zaključenja ugovora. u smislu člana 4.000. godine. koji je overen pred sudom. Prema shvatanju Vrhovnog kasacionog suda. koji je od zaključenja ugovora sve vreme koristio nepokretnost. a zemljište .pravilan je zaključak da su ispunjeni uslovi za sudsko osnaženje ugovora – konvalidaciju.S. jer je pokojna R. pred sudom je overeno punomoćje kojim je majka tužilje ovlastila dva njoj nepoznata lica da u njeno ime i za njen račun mogu vršiti sve pravne poslove u vezi sa prodajom njenog stana. Prodavac . Kako je ugovor o prodaji zaključen u pismenom obliku.77 - .00 dinara. a drugo lice je bio zet vlasnika agencije za promet nekretnina i prijatelj oca tuženog S. U ovu zabludu je dovedena od strane tuženog u nameri da je navede na zaključenje ugovora o prenosu prava svojine na njegovo ime. stav 4.418 DM i predao mu navedeni automobil na ime dve neisplaćene rate. i člana 65. Prilikom zaključenja ugovora.. prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo i odbio tužbeni zahtev. Porez na promet nije plaćen. Sada pokojna R. stav 1.000 DM. Jedno od tih lica bio je zet advokata V. zaključivši da su ispunjeni uslovi za konvalidaciju ugovora o kupoprodaji. niti povređen neki drugi društveni interes . što je dinarska protivvrednost 40. ugovorom nije bilo povređeno pravo preče kupovine. marta 1999. Potpisi ugovorača nisu overeni u sudu. pogrešno držeći da je zaključila ugovor o doživotnom izdržavanju.000 DM. godine. na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su pravilno zaključili da je ugovor o kupoprodaji koji je zaključen između pokojne R. i tuženog ništav. Rev. a zapravo je zaključila ugovor o kupoprodaji. Sudovi su pravilno zaključili da je tuženi iskoristio stanje nužde i tešku porodičnu i materijalnu situaciju sada pokojne majke tužilje s namerom da od nje pribavi stan. koji su stranke zaključile. godine zaključili pismeni ugovor o kupoprodaji nepokretnosti .05. držeći je u zabludi da je zaključila ugovor o doživotnom izdržavanju.1991. . Tuženi joj nije isplatio kupoprodajnu cenu i nije mu predala stan u čijem se posedu i sada nalazi tužilja. 23. a tuženom isplatio na ime kupoprodajne cene 164. Odmah nakon što je shvatila da je zaključila ugovor o kupoprodaji stana. Iz obrazloženja: Tužilac i tuženi su 10.tužioca. februara 1999. za kupoprodajnu cenu od 400. Stoga je pravilan zaključak nižestepenih sudova da se radi o ništavom ugovoru u smislu člana 103.J. prodajna cena isplaćena u pretežnom delu. Zakona o obligacionim odnosima. sada pokojna R. Po propisima koji važe u vreme presuđenja ceni se ispunjenost uslova za konvalidaciju ugovora.J. (Iz Presude Vrhovnog kasacionog suda. je sa tuženim zaključila ugovor o kupoprodaji 1. je bila u zabludi da zaključuje ugovor o doživotnom izdržavanju. bila prevarena dovođenjem u zabludu o prirodi ugovora koji je zaključila.10.

Međutim.a to je momenat zaključenja glavne rasprave.tada se ne radi o ništavosti običnog ugovora o poravnanju između stranaka ( na koji bi se odnosile opšte odredbe o ništavosti ugovora zaključenog van suda ). ugovora zaključenog u sudskom postupku koji je. kako propisuje ista odredba u stavu 2. a ovo zbog toga što je tuženi ovom odredbom imao za cilj obezbeđenje isplate svih rata na ime isplate ugovorene kupoprodajne cene. Tada su uslovi za osnaženje ovog ugovora bili ispunjeni. Zakona o obligacionim odnosima traženog iznosa od 91. 568/10 od 20. koje ima snagu izvršne sudske odluke i može se osporiti samo u sudskom postupku. ali da se ispunjenost uslova za konvalidaciju ugovora ceni po propisima koji su važili u vreme konvalidacije . sudsko poravnanje) i zaključen. po svojoj prirodi. što se odnosi i na propis o obavezi plaćanja poreza na promet koji je prestao da važi. i vraćanja datog po osnovu sticanja bez osnova iz člana 210.000 DM. Revizijski navodi (da su nižestepeni sudovi pogrešno primenili materijalno pravo kada su cenili momenat ispunjenosti uslova za konvalidaciju ugovora) . stekao snagu izvršne isprave naplative u prinudnom sudskom postupku. koji nema izričito ovlašćenje stranke za zaključenje poravnanja. a shodno članu 3. Ako je sudsko poravnanje zaključeno suprotno imperativnim propisima . Prema članu 3. ugovora zaključenog u sudskom postupku. ne može ni pod kojim uslovima pred sudom zaključiti sudsko poravnanje jer je takvo postupanje su.2010. već se može osporavati samo u sudskom postupku u skladu sa pravilima zakona po kome je zaključeno. Prema članu 90. istog Zakona. stav 3.10. time što je zaključen pred sudom.OBLIGACIONO PRAVO Zbog toga nema uslova za utvrđenje ništavosti ugovora u smislu člana 103. Prema članu 325.kao takav . već utvrđenje ništavosti sudskog poravnanja odn. u kom smislu ima mesta primeni članu 103. Zakona o parničnom postupku. U tom smislu pravilno zaključuju nižestepeni sudovi. Ugovora na ime zakupa. Rev. Ovo znači da punomoćnik. zanemario je činjenicu da u konkretnom slučaju tužilac nije tužbom tražio utvrđenje ništavosti poravnanja kao ugovora zaključenog između stranaka. Ovo poravnanje je ništavo ako je zaključeno u pogledu zahteva kojima stranke ne mogu raspolagati. Pravilan je i zaključak da nije od uticaja okolnost što je tužilac tuženom plaćao 2. stav 3. ugovor između stranaka koji se zaključuje saglasnošću volja i koji . Zakona o obligacionim odnosima. u skladu sa pravilima po kojima je ugovor (tj.neosnovani su. već o utvrđenju ništavosti sudskog poravnanja tj.ima određeno kostitutivno dejstvo. godine) 148. a nije od značaja za ocenu ispunjenosti uslova za konvalidaciju. sudsko poravnanje se može pobijati samo tužbom. javnom poretku i pravilima morala. sud neće dozvoliti raspolaganja stranka koja su suprotna prinudnim propisima. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je pravilno zaključio da je poravnanje. kako je predviđeno članom 5. Ova odredba je imeprativnog karaktera. istog Zakona. punomoćniku koji nije advokat. uvek je potrebno izričito ovlašćenje stranke za zaključenje poravnanja. Zakona o parničnom postupku. (Iz Presude Vrhovnog kasacionog suda.78 - . Poravnanje zaključeno pred sudom i stoga nema prirodu običnog poravnanja koji poznaje Zakon o obligacionim odnosima.734 evra u dinarskoj protivvrednosti. Pravilan je stav drugostepenog suda da se punovažnost ugovora ceni prema momentu njegovog zaključenja.

jer je postupanje pred sudom regulisano imperativnom odredbom posebnog zakona. jer sud u konkretnoj situaciji nije izvršio navedene provere i utvrđenja prosečne stope ugovarane kamate već je odbio da da razloge i . istog Zakona. stav 2. što je u konkretnom slučaju prvostepeni sud pred kojim je poravnanje zaključeno propustio da učini.kao takvo . našao da isto postupanje valja prihvatiti pozivajući se na odredbe člana 103. ako je znatno veća od uobičajene za tu vrstu pravnog posla. Zakona o parničnom postupku suprotno je prinudnom propisu.79 - . dakle. Pž. Zakona o obligacionim odnosima.sve sa neplaćenim delom iznosa glavnog duga .5% na mesečnom nivou. da je prvostepeni sud pogrešno primenio pravo kada je. tuženi u toku postupka isticao da se radi o neprimereno visoko ugovorenoj kamatnoj stopi od 2.imajući u vidu izveštaj Udruženja banaka bila znatno veća od prosečne kamatne stope koja se ugovarala među bankama i klijentima za iste ili slične poslove . međutim. što .11.2007. to je prvostepeni sud u toku postupka morao proveriti ove navode tuženog utvrđujući da li je stopa od 2. te da je navedeni ugovor zaključen zloupotrebom monopolskog položaja tužioca i teške situacije tuženog.OBLIGACIONO PRAVO protno navedenom imperativnom propisu tj. te da na navedeni način utvrdi da li se radi o apsolutno ništavoj odredbi u smislu člana 103. u situaciji nepostojanja izričitog ovlašćenja punomoćnika tužioca za zaključenje sudskog poravnanja. stav 2. Postupanje punomoćnika suprotno navedenoj zakonskoj odredbi iz člana 90.ništavo u smislu navedene odredbe člana 324. godine) 149.5% mesečne kamate za kratkoročne kredite bila uobičajena stopa za navedenu vrstu bankarskih poslova u periodu korišćenja kredita ili je ista .kredite. te je . pred kojim je predloženo poravnanje. Drugostepeni sud posebno ukazuje na obavezu suda pred kojim se poravnanje zaključuje da po službenoj dužnosti pazi na ovlašćenja punomoćnika stranaka. Sud će samo u umerenom iznosu priznati kamatnu stopu ugovorenu kod ugovora o kreditu. 5514/07 od 07. (Presuda Višeg trgovinskog suda.i predstavlja njegovo dugovanje u trenutku dospeća obaveze vraćanja kredita. Jasno je. bio dužan da ne dozvoli zaključenje takvog poravnanja u situaciji nedozvoljenog raspolaganja od strane punomoćnika tužioca. nema mesta primeni člana 103. Iz obrazloženja: Pravilno je stanovište prvostepenog suda da tužilac ima i prava na kamatu obračunatu za period korišćenja kredita kao naknadu za korišćenje novčanih sredstava u označenom periodu te da je istu tuženi dužan da plati po ugovorenoj stopi. što bi uslovilo utvrđenje ništavosti navedene odredbe i odbijanje tužbenog zahteva za obračunatu zateznu kamatu po stopama koje su ugovorene iznad uobičajeno ugovorenih stopa kamata za kratkoročne kredita u spornom periodu. Ukazuje i da je u takvoj situaciji prvostepeni sud. Zakona o obligacionim odnosima. Kako se radi o apsolutnoj ništavosti sud je o tome dužan da vodi računa po službenoj dužnosti. Dakle. kada je u pitanju sudsko poravnanje. Kako je. Zakona o obligacionim odnosima. radi se o nedozvoljenom raspolaganju i sud je dužan da o tome vodi računa po službenoj dužnosti. i u pogledu toga su osnovani žalbeni navodi tuženog. Ta odredba je apsolutno ništava za kamatnu stopu iznad uobičajene. pozivajući se da je ugovaranjem tako visoke stope kamate narušena međusobna ekvivalentnost davanja i da je iz tih razloga ista odredba i ništava.

Zakon o javnim nabavkama. odnosno obavezu da .2006. Prvostepeni sud se oglasio apsolutno nenadležnim za suđenje u ovakvom sporu i odbacio tužbu. ustanova ili drugo pravno lice. što propisuje citirani zakon.. U Glavi VIII ovaj zakon u svojim odredbama predviđa postupak zaštite ponuđača i javnog interesa. odvija se na zahtev lica koje u postupku javne nabavke ima svojstvo ponuđača. organizacija. a u delu u kome je odlučeno o obračunatoj ugovorenoj kamati ukida i predmet vraća prvostepenom sudu na ponovni postupak. godine) 150. zaključuje se da je ovaj zakon predvideo formiranje Komisije za zaštitu prava koja se obrazuje pri Upravi za javne nabavke.80 - . koji određuje i organ i postupak za utvrđivanje zakonitosti postupka koji se okončava zaključenjem ugovora. 128. te da se tuženi obaveže da tužiocu nadoknadi troškove parničnog postupka. zauzimajući stav da se u konkretnom slučaju shodno Zakonu o javnim nabavkama ugovorne strane za zaštitu svojih prava se mogu obratiti isključivo Komisiji. godine i Omladinske zadruge "B. Pž. a pogotovu kada je tužilac naručilac. je poseban zakon kojim se uređuju uslovi. način i postupak nabavke dobara i usluga i ustupanja izvođenja radova u slučajevima kada je naručilac tih nabavki državni organ. Zakon o javnim nabavkama. marta 2004. 8526/06 od 16. kojom je tražio da se utvrdi da je ništav ugovor o javnoj nabavci male vrednosti . 103. ima dejstvo samo do trenutka zaključenja ugovora.11. pravilnost primene materijalnog prava u pogledu dela odluke koja se odnosi na obračunata dugovanja tuženog po osnovu obračuna ugovorene kamate ne može se ispitati jer nisu utvrđene sve relevantne činjenice (kao što su prosečna stopa ugovorne kamate koja se ugovarala za slične poslove u navedenom periodu). Zakona o obligacionim odnosima. (Presuda Višeg trgovinskog suda. stav 1. Te dalje aktivnosti upravo se odnose na zabranu naručiocu.. Pošto Zakon o javnim nabavkama ne poznaje zaštitu prava naručioca. a od momenta zaključenja ugovora primenjuju se pravila obligacionog prava. godine. Iz sadržine odredaba iz čl. Na to upućuje član 134. Iz navedenih razloga.pobijana presuda u delu u kome je odlučeno o glavnom dugu po osnovu kredita potvrđuje. marta 2004. do 109. te da eventualno spreči zaključenje ugovora koji bi bio suprotan postupku koji zakon predviđa za dodelu ugovora. a zadatak komisije je da ocenjuje zakonitost sprovedene procedure (postupka) dodele Ugovora o javnoj nabavci. Zakona o parničnom postupku . do 144. pa se stoga . stav 2. zaključen između Gradskog sudije za prekršaje kao naručioca usluge a zaveden pod brojem 321/04 od 17.na osnovu člana 375. U obrazloženju pobijanog rešenja se dalje navodi da se u konkretnom slučaju ništavost pobijenog ugovora ne presuđuje po čl. već se na valjanost ugovora primenjuju odredbe posebnog specijalnog propisa i to Zakona o javnim nabavkama.OBLIGACIONO PRAVO upušta se u raspravljanje u vezi tuženikovih navoda iz razloga što tuženi nije tražio poništaj ili raskid navedenog ugovora." kao izvršioca usluge zaveden pod brojem 298 od 9. Postupak koji se odvija pred komisijom. i člana 377. Iz obrazloženja: Tužilac je podneo tužbu protiv tuženog. određuje način evidentiranja ugovora i drugih podataka. način zaštite prava ponuđača.usluga. zakona koji govori o suspenzivnom dejstvu zahteva za zaštitu prava. navedenog zakona. a ne naručioca. ovo dalje znači da je o ništavosti ugovora jedino nadležan da odlučuje sud kada je tužilac ponuđač. koji po ovoj odredbi zakona "zadržava dalje aktivnosti naručioca u postupku dodele ugovora o javnoj nabavci".

da li je sproveo postupak po zakonu. utvrđuje da li je naručilac u postupku sprovođenja dodele javne nabavke učinio određene nepravilnosti. odnosno. Stavom 2. utvrdio da su Ugovori o osiguranju . te činjenicu da je tu. Na to upućuju odredbe člana 144. sama Komisija ne bavi se ništavošću ugovora. te u konkretnom slučaju nema nadležnosti drugog organa za odlučivanje o poništaju ugovora. a posebno tuženog kao osiguravača treba imati u vidu vrstu zaključenog ugovora čiji je deo ništav. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima. godine) 151. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. Komisija ima zadatak da u posebnom postupku koji je propisan zakonom. stav 2. Ocenom savesnosti tuženog ne može se smatrati navod prvostepenog suda da je tuženi bio strana verna ugovoru koja je likvidirala štete jer se ista odnosi na postupanje tuženog u odnosu na onaj deo ugovora koji je punovažan. Zakona o obligacionim odnosima. Savesnost ugovornih strana je odlučna činjenica za odlučivanje o zahtevu za povraćaj datog na osnovu ništavog ugovora. koja je predviđena članom 104. 9164/05 od 21. ima se dati odgovarajuća naknada u novcu prema cenama u vreme donošenja sudske odluke.OBLIGACIONO PRAVO zastane sa zaključenjem ugovora dok se pred Komisijom ne okonča postupak po zahtevu za zaštitu prava ponuđača. Takođe. predlog nesavesne strane za vraćanje onog što je drugoj strani dala. jer je ugovor o dodeli javne nabavke (dobara. tačka 2. ali nije cenio i savesnost tuženog. da je kod utvrđenja ništavosti ugovora svaka ugovorna strana dužna da vrati drugoj sve ono što je primila po osnovu takvog ugovora. te da Zakon o javnim nabavkama ne poznaje zaštitu prava naručioca. pa u odnosu na koji se ima ceniti i savesnost ugovornih strana. a ne u odnosu na deo ugovora za koji je utvrđeno da je ništav (u kom delu je odluka prvostepenog suda pravnosnažna) u odnosu na koji se zahtev za povraćaj datog odnosi. ili ako se priroda onoga što je ispunjeno protivi vraćanju. Odredbom člana 104. Pž. stav 1. ceneći izvedene dokaze.05. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je. shodno stavu 3. istog člana predviđen je izuzetak od ovog pravila kojim je propisano da sud može odbiti. Prema stanovištu ovog suda prilikom ocene savesnosti obe ugovorne strane. kao posledica ništavosti jer je našao da je tužilac prilikom zaključenja Ugovora o osiguranju postupao nesavesno shodno članu 104. stav 2. ali je odbio zahtev tužioca za restituciju. o značaju ugroženog dobra ili interesa. ne poništava ugovor. prvostepeni sud nije cenio činjenicu da je tužilac u ovoj pravnoj stvari naručilac.Polisa osiguranja broj 00475132 0 i 00475131 6 od 07. prilikom odlučivanja voditi računa o savesnosti i jedne i druge ugovorne strane. jer do njegovog zaključenja i ne može doći. godine delimično ništavi u delu koji se odnosi na osiguranje jednog parnog kotla. prvostepeni sud je cenio savesnost tužioca. Dakle. U konkretnom slučaju. U ovom slučaju komisija. kako to sud navodi u obrazloženju pobijanog rešenja. prema kojima komisija rešenjem usvaja zahtev u celini ili delimično poništava postupak za dodelu ugovora o javnoj nabavci. a ne ponuđač. kao i u odnosu na pažnju ugovornih strana koja je potrebna kod zaključenja i izvršenja tog ugovora. usluga ili izvođenja radova) zaključen po odredbama Zakona o obligacionim odnosima. Postupak utvrđivanja ništavosti ugovora. a ako to nije moguće. jedino može sprovesti sud u sudskom postupku. predviđeno je kao pravilo. istog člana. istog Zakona.81 - .2002. kao i o moralnim shvatanjima. s tim što će. bez prethodne odluke komisije o zakonitosti sprovedenog postupka koji mu prethodi. i treba je ceniti u odnosu na vrstu ugovora čija je ništavost utvrđena ( potpuno ili delimično ). septembra 2005. u celini ili delimično.

Ako je zajmoprimac znao da će pozajmljeni novac upotrebiti za kockanje.1.20 godina.OBLIGACIONO PRAVO ženi lice koje poslove osiguranja obavlja kao redovnu delatnost. opredeljeni kao stalni ili povremeni kockari u dužem vremenskom periodu u poslednjih 10 .000 DEM počev od 1. Pž.2006. stav 2. te da su novac isključivo radi kocke pozajmljivali međusobno u dužem vremenskom periodu ). Imajući u vidu takvo činjenično stanje.08. Zatim.2006. u mestu isplate zajedno sa domicilnom kamatom na iznos od 2. i da je sporni iznos naveden u izreci pobijane presude tužilac pozajmio tuženom isključivo radi kocke. javnom poretku ili dobrim običajima .u skladu sa članom 103. znajući u koje svrhe ga daje.1. kojim je tražio da se obaveže tuženi da mu na ime duga isplati 1. Samim tim. ako se radi o dugogodišnjim kockarima. između ostalog i ovde tuženom i to više puta.10.000 DEM radi kocke.82 - . neosnovani su navodi žalbe koji se . kao i saslušani svedoci koji imaju neposredna saznanja o samom sporu između tužioca i tuženog. potrebno je ceniti savesnost tuženog upravo u odnosu na taj deo Ugovora.2002. ako je to potrebno radi suzbijanja masovnih društvenih negativnih pojava ( što je u konkretnom sporu slučaj obzirom na to da su i tužilac i tuženi. a prema odredbama člana 908. 909. da se tužilac kockao povremeno. godine tužilac. Ova imovinska sankcija oduzimanja predmeta ništavog ugovora.12. utvrdi nedostatke i nakon toga odredi visinu premije. da je znao da je tuženi kockar. godine zajedno sa kamatom na iznos od 1. a imajući u vidu činjenicu da je za deo Ugovora utvrđena ništavost. da se kockom bavi duži niz godina i da se kockao u mnogim kafanama. pa do 31. Okružni sud nalazi da je prvostepeni sud pravilno utvrdio da je tužilac prilikom davanja novca na zajam tuženom bio nesavestan jer je znao u koju svrhu novac daje. (Presuda Okružnog suda u Valjevu.u stvari . godine) . jer je po svojoj sadržini protivan prinudnim propisima. i kao takav ne može proizvoditi pravno dejstvo. a prema Zakonu i uslovima samog ugovora ima ovlašćenje. navedenog Zakona. te da je tužilac inače pozajmljivao novac radi kocke.2001. da se u njegovoj kafani i kući često kockalo. te da je ugovor koji je zaključen između stranaka ništav. Prvostepeni sud je utvrdio da je 1996. Zakona o obligacionim odnosima. jer je osigurani slučaj nastupio pre zaključenja Ugovora. između ostalog .000 EUR-a u visini eskontne stope koju utvrđuje Centralna Evropska banka počev od 1. godine ) 152. za koju je specijalizovan i stručan. te je pravilna odluka prvostepenog suda kojom je tužbeni zahtev tužioca odbio kao neosnovan. Sud je utvrdio da je tuženi stalni kockar. ( Rešenje Višeg trgovinskog suda. određuje se kad su za to ispunjeni zakonski uslovi. odnosno u koju svrhu će tuženi novac upotrebiti. preko imenovanog svedoka koji je dao novac tuženom u ime tužioca i sa obavezom tužioca da ovom svedoku vrati sporni iznos. stav 1. odbijen je prvostepenom presudom kao neosnovan. a naročito ako se na taj način mogu otkloniti štetne posledice ugovora. Odluka Okružnog suda iz stava II izreke presude doneta je u skladu sa članom 104.svode samo na tvrdnje da je prvostepeni sud na utvrđeno činjenično stanje pogrešno primenio materijalno pravo. pozajmio tuženom iznos od 2. godine pa do isplate u dinarskoj protivvrednosti. Zakona o obligacionim odnosima. i 911. Postoje uslovi da sud odbije zahtev za vraćanje zajma i odluči da zajmoprimac preda iznos pozajmljenog novca opštini. ali i obavezu da izvrši pregled stvari koja je predmet osiguranja. 1322/06 od 05. Shodno tome. 885/06 od 09. Gž. ugovor o zajmu novca je apsolutno ništav.i kod tužioca u kafani i kući. Iz obrazloženja: Tužbeni zahtev tužioca.1997.000 EUR-a u dinarskoj protivvrednosti po najpovoljnijem kursu važećem na dan isplate.

odnosno zakupac na neodređeno vreme sa tužiocem kao davaocem stana na korišćenje. S. ništav jer je protivan prinudnim propisima saglasno članu 103.4. zaključkom odbila zahtev tuženog za prenos stanarskog prava na ovome stanu i tuženi je obavezan da se u roku od 30 dana iseli iz ovoga stana. godine zaključio ugovor o otkupu stana koji je u njegovo ime potpisao advokat B.11.1974. U toku 1968.1988. upisane u ZKUL 6672/13 KO N.S. godine Upravi za imovinsko pravne poslove N.S. dolazio nekoliko puta godišnje. Po penzionisanju počeo je da provodi u N. a u N. Za odluke su dati i pravilni razlozi koje u svemu kao osnovane prihvata i Vrhovni sud.83 - . stav 1. godine ali je taj ugovor lično potpisao.1990.2. 10 u Ul.. godine sa stambenim preduzećem zaključila ugovor o korišćenju ovoga stana čime je stanarsko pravo sa tuženog preneto na nju a ona je u ovome stanu živela neprekidno i u vreme dok se tuženi nalazio na privremenom radu u N. 13. pravilno je primenjeno materijalno pravo kada je usvojen tužbeni zahtev i utvrđeno da je ugovor o otkupu stana koji je zaključio tuženi sa pravnim prethodnikom tužioca ništav jer je protivan prinudnom propisu i to članu 16.OBLIGACIONO PRAVO 153. 4671. a ovaj ugovor je u ime tuženog kao nosioca stanarskog prava potpisala njegova majka Š. primenjeno materijalno pravo kada je usvojen tužbeni zahtev i utvrđeno da je ugovor o otkupu stana koji je zaključio tuženi koji nije bio nosilac stanarskog prava.4.S.S. tri do četiri meseca godišnje. podneo zahtev za zaključenje ugovora o korišćenju stana kojim bi on bio određen za nosioca stanarskog prava na ovome stanu.4.1994.S. pravilno je i po oceni Vrhovnog suda. dana 20.11.S. ali je Komisija za stambene poslove Skupštine opštine N. čiji je član porodičnog domaćinstva bio tuženi koji je 1960. godine je sa Preduzećem za gazdovanje stambenim zgradama iz N. godine i ovaj stan ugovorom o kupoprodaji od 27. Posle smrti majke.K. I po oceni Vrhovnog suda. Naime.1966. a koji je nasledio od svog oca koji je preminuo 1974. Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja. Iz obrazloženja: "Prema utvrđenom činjeničnom stanju. Sud na ništavost pazi po službenoj dužnosti kada se radi o apsolutnoj ništavosti ugovora i na ništavost se može pozvati svako zainteresovano lice. godine otuđio S. površine 74.11 m2 na III spratu zgrade br. izgrađen na kat.1990. Tuženi je vlasnik i trosobnog stana br. nosilac stanarskog prava na spornom stanu bio je sada pokojni D. Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa (dalje: Zakon). Zakona o stanovanju je propisano da je nosilac prava raspolaganja na stanu u društvenoj svojini i vlasnik . tuženi je dana 16. par. ZOO i utvrđeno da tuženi nema pravo na vraćanje datog kao posledice ništavosti jer je tuženi bio nesavestan a u smislu člana 104. dana 21. Majka tuženog je 12. Dopunskom presudom je naložena uspostava ranijeg zemljišnog knjižnog stanja u smislu člana 104. godine otišao na rad u N. Stoga sud nije vezan postavljenim tužbenim zahtevom za poništaj ugovora iz razloga relativne ništavosti.S. Istovremeno kako je otpao osnov po kome tuženi koristi stan naloženo je njegovo iseljenje iz stana i predaja tužiocu kao vlasniku a u smislu člana 37. Ugovor o korišćenju stana tuženi je zaključio sa Preduzećem za gazdovanje stambenim zgradama iz N. ZOO. dana 25. sa nus prostorijama.S.A. Tuženi je posle toga. i na osnovu tog ugovora upisao pravo svojine na stanu u zemljišnim knjigama.V. otac tuženog. Zakona o stanovanju prema tekstu važećem u vreme zaključenja ugovora o otkupu stana. godine. zaključio novi ugovor o korišćenju stana iste sadržine kao i ugovor iz 1966. godine za sporni stan. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima (dalje: ZOO). odredbom člana 16.

Naime. (Presuda Vrhovnog suda Srbije. Zakona. jer se radi o ništavnom ugovoru . godine) 154. bračni drug nosioca stanarskog prava i deca rođena u braku i van braka.84 - . Kako tuženi u vreme podnošenja zahteva za otkup stana nije bio nosilac stanarskog prava na ovome stanu odnosno zakupac na neodređeno vreme. stav 2. pravilna je ocena nižestepenih sudova da je ugovor koji je tuženi zaključio sa pravnim prethodnikom tužioca ništav jer je zaključen suprotno prinudnom propisu člana 16. ZOO. dopunskom presudom. po ovoj odredbi otkup stana je ustanovljen zakonom i rezervisan za tačno određen krug lica. odnosno primenio odredbu člana 103.000 DEM. Rev. Zakona o obligacionim odnosima. dužan da nosiocu stanarskog prava odnosno zakupcu koji je to svojstvo stekao do dana stupanja na snagu zakona. po članu 104. Razlozima žalbe ono se ne dovodi u pitanje. a utvrđeno je i da tuženi nema pravo na vraćanje datog u smislu člana 104. Tužbeni zahtev tužioca za povraćaj novca datog u okviru nedozvoljenog raspolaganja stranaka i ništavog pravnog posla u kojem je tužilac nesavesna stranka – je neosnovan. Prema tome. iako je prethodno Komisija za stambene poslove Opštine N.kao tadašnji suprug prvotužene .2007. Neosnovano je isticanje tuženog u reviziji da je zahtev tužioca glasio da se poništi ugovor što znači da se radilo o zahtevu za utvrđenje ništavosti ugovora iz razloga relativne ništavosti. na njegov zahtev. posebno imajući u vidu da je tuženi na ime otkupne cene stana isplatio 1 dinar. i po oceni ovoga suda. zaključio sporni ugovor. 251/2007 od 11. nije živeo u stanu sa majkom koja je bila nosilac stanarskog prava niti mu je majka kao nosilac stanarskog prava dala pismenu saglasnost za otkup stana u smislu člana 16. niti se nude dokazi koji bi ga izmenili. Istovremeno. . pa sud nije bio vezan postavljenim tužbenim zahtevom. Zakona o stanovanju to je tuženi ugovor o otkupu stana zaključio suprotno navedenom prinudnom propisu. a sud je utvrdio da je ugovor ništav. a to su nosilac stanarskog prava. Ovo. ZOO. zbog toga što sud na ništavost pazi po službenoj dužnosti i na nju se može pozvati svako zainteresovano lice u smislu člana 109. uspostava pređašnjeg zemljišno knjižnog stanja. odbila njegov zahtev za prenos stanarskog prava i istim zaključkom tuženi obavezan da se u roku od 30 dana iz stana iseli. kako to pogrešno smatra tuženi. U konkretnom slučaju.istoj dao 5.shodno odredbi člana 104. Tuženi koristi stan bez pravnog osnova (prestao je da bude član porodičnog domaćinstva nosioca stanarskog prava) pa je pravilno usvojen zahtev tužioca kao vlasnika stana i naloženo tuženom iseljenje iz stana i predaja stana u smislu člana 37. kako bi ih ona dala postupajućem lekaru radi ostvarivanja prava na invalidsku penziju. ZOO jer je nesavestan pošto. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je na pravilan i potpun način utvrdio činjenično stanje. stav 1. prvostepeni sud je izvedenim dokazima nesumnjivo utvrdio da je prvotužilac . u pismenoj formi omogući otkup stana koji koristi pod uslovima propisanim zakonom. S tim u vezi. Zakona o stanovanju i ne proizvodi pravno dejstvo. ali uz pismenu saglasnost nosioca stanarskog prava. usvojena ili pastorčad koji zajedno sa nosiocem stanarskog prava stanuju u tom stanu. ZOO naložena je.OBLIGACIONO PRAVO stana u državnoj svojini. prvostepeni sud pravilno zaključuje da ovakvo potraživanje ne može uživati pravnu zaštitu. stav 2.7. stav 2.S.

zbog ništavnog pravnog posla.OBLIGACIONO PRAVO Tužilac je nesavesna strana. 1133/05 od 04.12. Nesporno je utvrđeno da su predmetni ugovori sa aneksima i predmetna poravnanja. Zakona o obligacionim odnosima .uživati pravnu zaštitu. jer izrekom presude nije izrečena pravna posledica koja se tužbom zahteva. isti ne može . a sve u vezi člana 3. odnosno sudskom poravnanju apsolutna ništavost oduzima pravna dejstva. .11. te ne može dobiti pravnu zaštitu. ( Iz presude Okružnog suda u Čačku. br. godine i R. Ovo zbog toga što je prvostepeni sud odlučivao u granicama postavljenog tužbenog zahteva kojim je traženo utvrđenje ništavosti poravnanja.ovde prvotuženoj radi uručenja nadležnom lekaru zbog ostvarivanja prava na invalidsku penziju. može se pobijati iz razloga apsolutne ništavosti. Iz obrazloženja: Pravilan je stav prvostepenog suda kada je usvojio tužbeni zahtev tužioca. zaključeni protivno označenim prinudnim propisima. Navodima žalbe tužioca se ne ukazuje da se eventualno radi o drugom pravnom poslu.01. III. 486/95 od 17. i procesna radnja ali i pravni posao koji reguliše materijalnopravne odnose stranaka u odnosu na predmet spora.zabranjeno plaćanje u devizama između domaćih pravnih lica. i predstavlja sankciju od momenta njegovog zaključenja a posle intervencije suda koji apsolutnu ništavost utvrdi izrekom presude. čijim članom 3. 4.da stranke mogu tražiti povraćaj datog. Podnosilac žalbe neosnovano navodi da sud nije pružio pravnu zaštitu tužiocu. IV i V i sudska poravnanja zaključena u predmetima R. Žalbeni navodi tuženog po kojima je tužbu trebalo odbaciti jer tužilac nije dokazao svoj pravni interes za podnošenje tužbe. Izricanje pravne posledice ništavosti tužbom nije traženo.2005. da je zabranjena kupovina i prodaja deviza između domaćih pravnih lica.Zakonu o deviznom poslovanju. Zakona o parničnom postupku. naznačeni aneksi tog ugovora i sudska poravnanja zaključeni protivno imperativnim propisima . su neosnovani. br. Ovo zbog toga što se radi o ugovorima zaključenim protivno prinudnim propisima i koji su ništavi. bez obzira na činjenicu da je to zaista i učinio. dakle. Apsolutna ništavost je sankcija koja ugovoru (sudskom poravnanju) oduzima pravna dejstva od momenta njegovog zaključenja a posle sudske intervencije koja apsolutnu ništavost utvrđuje izrekom presude. kao i ugovor. ovog Zakona . 537/95 od 08.1995. istovremeno. pa tužilac ne mora dokazivati poseban pravni interes za podnošenje tužbe kojom se traži utvrđenje ništavosti. Ugovoru.ništavi. utvrdivši da su ugovor od 19. je predviđeno da se devize kupuju i prodaju na jedinstvenom deviznom tržištu.1995. II. Zakona o obligacionim odnosima.u smislu člana 103.ništavi.10.85 - .zbog ništavosti takvog pravnog posla iz navedenih razloga . godine .ako su obaveze iz takvog ugovora ispunjene . sudsko poravnanje je jedan civilni (privatnopravni) ugovor koji ima i procesnopravno dejstvo. Jer. jer okončava spor i predstavlja izvršni naslov. pa su . a zatim . Ovo zbog toga što su naznačeni ugovor o ustupanju prava na devizna sredstva u inostranstvu. To je. godine i aneksi zaključeni pod br. Mora se imati u vidu da je sudsko poravnanje sporazum stranaka o spornom materijalnopravnom odnosu. Sudsko poravnanje. već iz same činjenice da je tužilac dao novac svojoj tadašnjoj supruzi .najpre znači da strane nisu dužne da ispune svoje obaveze iz takvog ugovora (poravnanja) i ne mogu biti ni sudskom odlukom obavezane da ih ispune. koja . ali nije ni moralo biti traženo. godine ) 155. Gž.1995.prema opštim pravilima .u smislu čl. kao i da je . imajući u vidu i odredbu člana 109. Dakle.

OBLIGACIONO PRAVO kada sud izrekom utvrdi ništavost jednog materijalno-pravnog odnosa kao apsolutnu, time se tom materijalno-pravnom odnosu oduzimaju sva pravna dejstva i to od trenutka njegovog nastanka. Zbog toga su neosnovani žalbeni navodi tuženog po kojima poravnanja i dalje proizvode pravna dejstva, te da se na osnovu njih može nastaviti izvršni postupak. Na pravilnost pobijane odluke je bez uticaja i žalbeni navod tuženog da tužilac nije dokazao svoj pravni interes za podnošenje tužbe. Ovo zbog toga što na ništavost sud - u smislu člana 109. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima - pazi po službenoj dužnosti, i da se na nju može pozvati svako zainteresovano lice. Tužilac, dakle, nije morao dokazivati postojanje posebnog pravnog interesa za podnošenje tužbe za utvrđenje ništavosti. (Iz presude Višeg trgovinskog suda, Pž. 8692/2004 od 13.01.2005. godine)

156.
Sud može priznati pravno dejstvo pismenog ugovora o obliku i visini naknade za eksproprisane nepokretnosti, zaključenog van postupka propisanog zakonom između ranijeg vlasnika i korisnika eksproprijacije, posle donošenja rešenja o eksproprijaciji, pod uslovom da je ugovor izvršen u celini ili u pretežnom delu, ukoliko je cilj ugovora pravično obeštećenje ranijeg vlasnika i nije u suprotnosti sa pozitivnim propisima. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je utvrdio da su rešenjem Opštinskog Sekretarijata za upravu V... br. ______/086/02 od 5.1.1986. godine, u korist opštine V..., za potrebe bivšeg SIZ-a stanovanja, komunalnih delatnosti i građevinskog zemljišta eksproprisane sledeće tužiočeve nepokretnosti: deo k.p. br. 1675/2 KO V... u površini od 89 m2, bunar dubine 7 m, septička jama dubine 3 m od betonskih cevi, betonski trotoar i stepenište ukupne površine 11 m2 i garaža dimenzija 3,6 m x 3,5 m. Nije sporno da je posle pravosnažnosti rešenja o eksproprijaciji, 31.08.1988. godine, zaključen pismeni ugovor između ranijeg vlasnika i korisnika eksproprijacije, kojim se korisnik eksproprijacije obavezao da pre otpočinjanja građevinskih radova na zemljištu koje je eksproprisano snimi stambene objekte ranijeg vlasnika koji nisu eksproprisani i da sa eksproprisanog dela zemljišta izmesti garažu ranijeg vlasnika na ostatak njegovog zemljišta, da izradi potporni zid na liniji eksproprijacije i, kao što je napred rečeno, isplati naknadu za eksproprisano zemljište i objekte (izuzev potpornog zida) po proceni veštaka u nadležnom postupku, da je korisnik eksproprijacije započeo izgradnju nove garaže na predlagačevom zemljištu, da nova garaža nije dovršena a stara nije srušena i da nije izgrađen novi potporni zid. Imajući u vidu da su se navedenim ugovorom raniji vlasnik i korisnik eksproprijacije delimično sporazumeli o obliku i visini naknade, kao i da je ugovor zaključen posle pravosnažnosti rešenja, prvostepeni sud nalazi da je ugovor apsolutno ništav u smislu člana 103. ZOO-a, s obzirom na sadržinu odredbe člana 60. stav 5. Zakona o eksproprijaciji (“Sl. glasnik SRS” br. 40/84), koji je bio na snazi u vreme zaključenja ugovora i donošenja rešenja o eksproprijaciji, kojom je propisano da se po pravosnažnosti rešenja o eksproprijaciji stranke ne mogu sporazumevati o visini i oblicima naknade van postupka propisanog ovim zakonom. Gotovo istovetnu odredbu sadrži i sada važeći Zakon o eksproprijaciji, u članu 57. stav 4. koji propisuje da se po donošenju prvostepenog rešenja o eksproprijaciji stranke ne mogu sporazumevati o oblicima i visini naknade van postupka propisanog zakonom i otuda je bez pravnog dejstva ugovor o obliku i visini naknade za eksproprisane nepokretnosti koji je zaključen protivno navedenim zakonskim odredbama.
- 86 -

OBLIGACIONO PRAVO Međutim, po shvatanju Okružnog suda, sud može izuzetno priznati pravno dejstvo pismenog ugovora o obliku i visini naknade za eksproprisane nepokretnosti, zaključenog van postupka propisanog zakonom između ranijeg vlasnika i korisnika eksproprijacije posle pravnosnažnosti rešenja o eksproprijaciji, odnosno posle donošenja rešenja o eksproprijaciji, pod uslovom da je ugovor izvršen u celini ili u pretežnom delu, ukoliko je cilj ugovora pravično obeštećenje ranijeg vlasnika i nije u suprotnosti sa pozitivnim propisima. Iz ovoga sledi da raniji vlasnik može zahtevati pred parničnim sudom potpuno ispunjenje i ostatka obaveze koju je korisnik eksproprijacije preuzeo u pogledu oblika i visine naknade, ako je ta obaveza ispunjena u pretežnom delu. Prema činjeničnom stanju u spisima, postupajući po ugovoru iz avgusta 1988. godine, korisnik eksproprijacije je na zapadnom delu predlagačeve parcele uradio pokrivenu betonsku garažu, dimenzija 5 x 3 m i visine 3 m, ali da radovi nisu izvedeni do kraja. U kom obimu su radovi izvedeni i od kakvog je to značaja za odlučivanje u ovoj pravnoj stvari pobijano rešenje nema razloge. Osim toga, pobijano rešenje ne sadrži ni jasne razloge zbog čega se predlagaču u vanparničnom postupku dosuđuje naknada za rušenje stare garaže i za izradu novog potpornog zida, jer očigledno ovi troškovi nisu u neposrednoj vezi sa samom naknadom za eksproprisane nepokretnosti, već samo mogu imati karakter ili ugovorne obaveze, ili pak prava predlagača na naknadu štete koju trpi ostatak njegove nepokretnosti zbog privođenja nameni i izvođenja radova na eksproprisanom delu zemljišta. U ponovnom postupku, prvostepeni sud će, saglasno navedenim primedbama, otkloniti nedostatke u postupanju i na pouzdan način kao prethodno pitanje raspraviti: 1) da li je spornim ugovorom između ranijeg vlasnika i korisnika eksproprijacije postignut sporazum o naknadi za eksproprisani objekat – garažu, utoliko što bi umesto novčane naknade korisnik eksproprijacije izgradio novu garažu na ostatku zemljišta ranijeg vlasnika, a ako je sporazum sa takvom sadržinom postignut, u kojoj meri su radovi izvedeni, u odnosu na obim potrebnih radova, i konačno, da li je predlagač ovlašćen da pred parničnim sudom zahteva izvršenje ugovora u neispunjenom delu, u kom slučaju ne bi imalo mesta vođenju vanparničnog postupka za određivanje naknade za navedeni objekat, i 2) da li ugovor u jednom delu sadrži i obaveze korisnika eksproprijacije u vezi sa privođenjem nameni eksproprisanog dela zemljišta, što takođe ne bi moglo biti predmet ovog vanparničnog postupka. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu, Gž. br. 179/05 od 11.03.2005. godine)

157.
U slučaju ništavosti ugovora o kupoprodaji svaka ugovorna strana je dužna da drugoj vrati ono što je primila, tj. tuženik je dužan da vrati tužiocu iznos dat na ime kupoprodajne cene. Iz obrazloženja: Presudom prvostepenog suda utvrđeno je da je ništav pismeni predugovor o kupoprodaji nepokretnosti, a u stavu 2. izreke tuženik je dužan da vrati tužiocu 500 DEM u dinarskoj protivvrednosti. Drugostepeni sud je odbio kao neosnovanu žalbu tuženika i potvrdio je prvostepenu presudu. Dokazima je utvrđeno da pismeni predugovor o kupoprodaji nije overen shodno Zakonu o prometu nepokretnosti, pa je sud pravilno primenio materijalno pravo kada je utvrdio da je isti apsolutno ništav, shodno članu 104. ZOO, i odlučio o povraćaju novca datog na ime kupoprodajne cene. Pravilno je sud dao razloge da nema mesta primeni odredbe o kapari iz člana 80. ZOO, pa i o povraćaju dvostruke kapare, jer se radi o apsolutno ništavom ugovoru. (Iz presude Okružnog suda u Čačku, Gž. br. 890/04 od 26.08.2004. godine)
- 87 -

OBLIGACIONO PRAVO

158.
Ugovor je ništav ako je po svojoj sadržini ili cilju protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim običajima. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju, stranke su međusobno poslovale tokom 1992. i 1993. godine tako što je tužilac određenu robu nabavljao i davao tuženom, a ovaj je prodavao i dobijeni novac, uz određenu naknadu, predavao tužiocu. Iz takvog odnosa stranaka nastala je obaveza tuženog prema tužiocu za određenu količinu šećera, kukuruza, stočnog brašna i ulja, odnosno robe koja je tada uglavnom bila deficitarna na tržištu. Utvrđujući da ni jedna od stranaka nema ovlašćenje za ovakvu vrstu trgovine, nižestepeni sudovi su pravilnom primenom materijalnog prava, osnovano zaključili da trgovina kojom su se parnične stranke bavile radi dalje prodaje, ima elemenata krivičnog dela, odnosno da je takva vrsta trgovine zabranjena, zbog čega je ugovor koji je postojao među strankama ništav, da su obe stranke nesavesne, te da je tuženi navedenu količinu robe koju nije platio niti vratio tužiocu, kao predmet nedozvoljene trgovine, u obavezi da preda opštini na čijoj teritoriji ima prebivalište. Naime, ukoliko je ugovor ništav zbog toga što je po svojoj sadržini ili cilju protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim običajima, sud može odbiti, u celini ili delimično, zahtev nesavesne strane za vraćanje onog što je drugoj strani dala a može i odlučiti da druga strana ono što je primila po osnovu zabranjenog ugovora preda opštini na čijoj teritoriji ona ima sedište, odnosno prebivalište ili boravište (član 104. stav 2. ZOO). Tužilac nije proizvođač ove robe, koja je u spornom periodu bila deficitarna na tržištu i čiji je promet bio ograničen, niti je koja od parničnih stranaka imala registrovanu radnju za njenu prodaju, što ukazuje da su parnične stranke izvršavajući zaključen ugovor postupale protivno prinudnim propisima, odnosno nezakonito. Kako su obe ugovorne strane nesavesne, pravilna primena materijalnog prava, odnosno navedene zakonske odredbe zahtevala je da se zahtev tužioca odbije uz obavezu tuženog da predmet ugovorne obaveze iz ništavog pravnog posla preda opštini, kako je to pravilno utvrđeno i pobijanom presudom. Navodima revizije da sud nije pravilno utvrdio visinu obaveze tuženog iz pomenutog ugovornog odnosa stranaka u suštini se osporava utvrđeno činjenično stanje, suprotno odredbi člana 385. stav 3. ZPP, koja propisuje da se iz ovih razloga revizija ne može izjaviti. Na osnovu člana 393. ZPP, odlučeno je kao u izreci. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 1673/04 od 16.09.2004. godine)

159.
Restitucija kao posledica ništavosti ugovora znači uspostavljanje onog stanja u imovini stranaka koje je bilo pre zaključenja ništavog ugovora, a vrši se po pravilima istovremenog ispunjenja. Iz obrazloženja: Nižestepenim presudama a po tužbi opštine kao osnivača prvotuženog je utvrđeno prema tuženima da je ništav ugovor o zakupu zaključen 22.10.1998. godine, između pravnog prethodnika pr- 88 -

OBLIGACIONO PRAVO votuženog javnog preduzeća i drugotuženog preduzeća, te je obavezan drugotuženi da se iseli iz poslovnog prostora koji je predmet ugovora o zakupu i ispražnjen od lica i stvari preda prvotuženom javnom preduzeću. Utvrđeno činjenično stanje na kome su zasnovane nižestepene presude je, da su pravni prethodnik prvotuženog javnog preduzeća i drugotuženo preduzeće zaključili ugovor o zakupu 22.10. 1998. godine na određeno vreme u trajanju od četiri godine, počev od 01.10.1998. godine do 31.12.2002. godine. Predmet zakupa je poslovni prostor uz magacinski. Ugovor o zakupu zaključen je suprotno članu 8. stav 3. Zakona o sredstvima u svojini RS, budući da prilikom njegovog zaključenja nije dobijena saglasnost od Republičke direkcije za imovinu RS, a nisu ispoštovane ni odredbe člana 4. Zakona o posebnim uslovima prometa nepokretnosti kojima je predviđena obaveza nadležnog organa da odmah po saznanju o stupanju u posed nepokretnosti suprotno odredbama ovog zakona preduzme mere kojima će se to sprečiti. Pa kako je ugovor zaključen suprotno odredbi člana 8. stav 3. Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije isti je ništav, a zakonska posledica ništavosti ugovora jeste da je svaka strana dužna da vrati drugoj sve ono što je primila po osnovu takvoga ugovora, pa je drugotuženo preduzeće u obavezi da se iseli iz tog prostora i isti ispražnjen od lica i stvari preda prvotuženom javnom preduzeću. Republički javni tužilac nije prihvatio ovakvo stanovište sudova u delu koji se odnosi na obavezu drugotuženog da se iseli iz ovog prostora pri činjenici da je u toku ovog postupka vođen drugi parnični postupak pred nadležnim opštinskim sudom koji je okončan pravnosnažnom presudom od 21.05.2002. godine kojom je utvrđeno pravo vlasništva drugotuženog na predmetnom poslovnom prostoru koji je i predmet ugovora o zakupu, te da stoga nema osnova za iseljenjem drugotuženog iz navedenog prostora. S obzirom na sadržinu odredaba člana 104. i člana 122. Zakona o obligacionim odnosima, Republički javni tužilac nalazi da se u konkretnom slučaju cilj restitucije ne može ostvariti obzirom da je u međuvremenu došlo do promene pravne situacije u kojoj je drugotuženi postao perfektnim vlasnikom. Prema članu 104. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima u slučaju ništavosti ugovora svaka ugovorna strana dužna je da vrati drugoj sve ono što je primila po osnovu takvog ugovora. Restitucija kao posledica ništavosti ugovora znači uspostavljanje onog stanja u imovini stranaka koje je bilo pre zaključenja ništavog ugovora, a vrši se po pravilima istovremenog ispunjenja iz člana 122. ZOO, izuzev u slučajevima propisanim članom 104. st. 2. i 3. ZOO. Članom 104. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da sud može odbiti u celini ili delimično zahtev nesavesne strane za vraćanje onog što je drugoj strani dato a može i odlučiti da druga strana ono što je primila po osnovu zabranjenog ugovora preda opštini na čijoj teritoriji ona ima sedište odnosno prebivalište ili boravište. Stavom 3. istog člana propisano je da će sud prilikom odlučivanja voditi računa o savesnosti jedne, odnosno obeju strana, o značaju ugroženog dobra ili interesa, kao i moralnim shvatanjima. Osnovni princip ugovornog prava jeste načelo savesnosti i poštenja. Ta načela obavezuju strane ugovornice da se u međusobnim odnosima ponašaju savesno i pošteno. Prema utvrđenom činjeničnom stanju i navedenom materijalnom pravu, Vrhovni sud je u celini prihvatio kao osnovane navode iz zahteva za zaštitu zakonitosti. Naime, kako je do zaključenja glavne rasprave u ovoj parnici za utvrđenje apsolutne ništavosti ugovora o zakupu uz restituciju, a što je bilo dana 13.01.2003. godine, drugotuženo preduzeće po osnovu presude opštinskog suda od 21.05.2002. godine snabdevene klauzulom pravnosnažnosti od 21.06.2002. godine i klauzulom izvršnosti od 08.07.2002. godine steklo pravo svojine na spornom prostoru koji i koristi, to je ovakvim nastalim novim svojinsko-pravnim stanjem u odnosu na predmetni prostor otpao osnov obaveze drugotuženog preduzeća da se iz spornog prostora iseli jer ga sada koristi kao vlasnik po osnovu pomenute pravnosnažne i izvršne presude. Nižestepeni sudovi prilikom donošenja odluke pogre- 89 -

OBLIGACIONO PRAVO šnom primenom materijalnog prava sadržanog u odredbama člana 12. Zakona o obligacionim odnosima (načelo savesnosti i poštenja) ocenjuju ovu činjenicu irelevantnom za drugačije presuđenje, što po stanovištu Vrhovnog suda nije, ova činjenica upravo ima drugačiji značaj, ona je odlučna za ocenu osnovanosti zahteva tužioca za iseljenjem drugotuženog preduzeća iz predmetnog prostora. Pošto je drugotuženi pre zaključenja glavne rasprave u ovoj parnici stekao pravo svojine na spornom prostoru po osnovu pomenute pravnosnažne i izvršne sudske odluke, cilj restitucije se ne može ostvariti, pa drugotuženi i nije u obavezi da se iz predmetnog prostora iseli. Zato je Vrhovni sud preinačio nižestepene presude u delu koje se odnosi na iseljenje, tako što je odbio kao neosnovan zahtev tužilačke opštine da se drugotuženo preduzeće iseli iz predmetnog poslovnog prostora sa magacinom i ispražnjen od lica i stvari preda u posed prvotuženom javnom preduzeću primenom člana 408. u vezi člana 395. stav 1. ZPP. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Gzz. 44/04 od 05.05.2004. godine)

160.
Ugovor o zameni stanova zaključen između nosioca stanarskog prava je ništav iz razloga nedostatka saglasnosti davaoca stana na korišćenje. Iz obrazloženja: U prvostepenom postupku nije bilo sporno da je tužilac po osnovu ugovora o korišćenju stana br. 64 od 1.4.1980. godine, postao nosilac stanarskog prava na predmetnom stanu, zatim da su tužilac i tužena 2.8.1990. godine, zaključili ugovor o zameni stanova u svojstvu nosilaca stanarskog prava, tako što je tužilac po ovom ugovoru dao u zamenu sporni stan tuženoj, dok je tužena tužiocu u zamenu dala stan u I...B... u ul. R... br. 24/D u Sloveniji, da je tužilac obezbedio saglasnost davaoca stana na korišćenje za ovu zamenu, dok tužena takvu saglasnost od svog davaoca stana na korišćenje u Sloveniji nije obezbedila, jer je TO T.... iz I...B... odbio da da saglasnost za zamenu stanova, a predlog kojim je tužena tražila da se pravo na zamenu stana utvrdi u vanparničnom postupku odbačen je rešenjem Osnovnog suda u K... - Odeljenje u I...B... N. br. 307/90 od 14.7.1992. godine. Prvostepeni sud je dalje utvrdio da je pravosnažnim presudama, bliže označenim u obrazloženju pobijane presude utvrđeno je da su ništavi: ugovor o zameni stanova od 2.8.1990. godine, ugovor o korišćenju predmetnog stana po osnovu stanarskog prava br. 225 od 2.10.1990. godine, zaključen između tužene i JKP K.... iz Lj... i ugovor o otkupu navedenog stana zaključen 12.12.1992. godine između tužene i Opštine Lj... Na osnovu navedenih činjenica prvostepeni sud je pravilno zaključio da se tužena u državini predmetnog stana sada nalazi bez pravnog osnova i da je u smislu člana 104. stava 1. Zakona o obligacionim odnosima dužna da tužiocu vrati - preda u državinu stan u čijoj se državini nalazi po osnovu apsolutno ništavog ugovora o zameni stanova. Iz utvrđenog činjeničnog stanja ne proizlazi zaključak da je tužilac bio nesavesna strana, što bi moglo da uputi na primenu odredbe člana 104. stav 2. ZOO-a, naprotiv, tužilac je obezbedio saglasnost svog davaoca stana na korišćenje u zamenu, tako da na strani tužioca nije bilo krivice što nije došlo do pravno valjanog ostvarenja zamene stanova. Pored toga, presudom ovoga suda P. br. 44/02 od 2.9.2002. godine, donesenoj u ovoj pravnoj stvari, pravosnažno je odbijen tužbeni zahtev tužilje da joj tužilac preda stan u I...B..., pošto je utvrđeno da tužilac nije u državini tog stana jer je iseljen od strane nadležnog organa zbog toga što se u
- 90 -

OBLIGACIONO PRAVO stan nezakonito uselio jer vlasnik stana u I...B... nije dao dozvolu za zamenu stanova, tako da su neosnovani navodi iz žalbe da je u ovom smislu činjenično stanje nepotpuno utvrđeno. Imajući sve ovo u vidu kao i to da je tužilac po osnovu ugovora br. 64 od 1.4.1980. godine, stekao stanarsko pravo na spornom stanu i koje, prema pravilnom utvrđenju prvostepenog suda, na zakonom predviđen način nije prestalo do donošenja Zakona o stanovanju, pa kako je odredbom člana 31. stav 1. Zakona o stanovanju tužilac stekao svojstvo zakupca stana na neodređeno vreme, prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo kada je obavezao tuženu da stan preda tužiocu. (Iz presude Okružnog suda u Valjevu, Gž. br. 1258/04 od 27.09.2004. godine)

Ako ugovor o zajedničkoj gradnji prikriva ugovor o prenosu prava preče gradnje, prikriveni ugovor važi ako pribavilac spada u krug lica iz člana 30. Zakona o građevinskom zemljištu (“Sl. glasnik RS” broj 23/90 sa kasnijim izmenama i dopunama), koji je važio u vreme zaključenja ugovora, na koje je titular prava mogao preneti ovo pravo (bračni drug, potomak, usvojenik, roditelj i usvojilac). U suprotnom, kao protivan navedenom zakonskom propisu, i prikriveni ugovor je ništav, u smislu člana 103. Zakona o obligacionim odnosima. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu, Gž. br. 1350/04 od 27.10.2004. godine)

161.

162.
Ništav je ugovor kojim vlasnik stvari od trećeg lica uzima u zakup sopstvenu stvar. Iz obrazloženja: Pravilno je prvostepeni sud na osnovu nespornih činjenica i izvedenih pismenih dokaza utvrdio da je među strankama nesporno da je tužilac vlasnik stvari, kioska koji je kao tezga broj 80 smešten na N...B... na javnoj površini. Pravilno je prvostepeni sud utvrdio da je tuženo Javno preduzeće tužiocu smeštaj kioska na navedenom mestu uslovilo zaključenjem ugovora o zakupu po kojem tuženo Javno preduzeće daje tužiocu u zakup kiosk, koji je u parnici nesporno tužiočevo vlasništvo. Po pobijanim ugovorima tužilac za korišćenje, tj. zauzeće dela javne površine u cilju postavljanja kioska - tezge naknadu plaća Odeljenju za građevinsko i komunalno stambene poslove opštine N... B... Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je prvostepeni sud primenio materijalno pravo kada je presudio da je ništav ugovor kojim vlasnik stvari od trećeg lica uzima u zakup sopstvenu stvar, odnosno zakupodavac izdaje u zakup zakupcu stvar koja je svojina zakupca. Očigledno je da se ne radi o ugovoru o zakupu, bez obzira na upotrebljenu terminologiju u pobijanim ugovorima i tvrdnje da pobijane odredbe spornih ugovora ispunjavaju uslove za punovažnost nekog drugog ugovora, pa će u daljem toku postupka prvostepeni sud primeniti odredbu člana 106. Zakona o obligacionim odnosima, koji kaže da u situacijama kada ništav ugovor ispunjava uslove za punovažnost nekog drugog ugovora, tada među ugovoračima važi taj drugi ugovor, ako bi to bilo u saglasnosti sa ciljem koji su ugovorači imali u vidu kad su ugovor zaključili. U konkretnom slučaju očigledno je da je tuženo javno preduzeće prilikom zaključenja predmetnih ugovora sa tužiocem koristilo i svoja javno-pravna i obligacionopravna ovlašćenja i da je zato među strankama zaključen nemoguć ugovor po kom tužilac, vlasnik stvari, uzima u zakup sopstvenu stvar od tuženog javnog preduzeća. U daljem toku postupka, sud će imati u vidu odredbe člana 104. Zakona o obligacionim odnosima, koji predviđa da će sud prilikom
- 91 -

OBLIGACIONO PRAVO odlučivanja o vraćanju datog imati u vidu značaj ugroženog dobra ili interesa vodeći računa o savesnosti obeju strana i moralnim shvatanjima. Netačan je žalbeni navod da prvostepeni sud nije dao razloge o odlučnim činjenicama, jer je prvostepeni sud detaljno obrazložio zašto prihvata tvrdnju tužioca da su predmetni ugovori u određenim odredbama ništavi. Viši trgovinski sud prihvata žalbeni navod da su predmetni ugovori zaključeni među strankama zbog atraktivnosti lokacija i da je zato tužilac pristao da zaključi ugovor sa podnosiocem žalbe po kojem će plaćati korišćenje građevinskog zemljišta i zakup tezge. Međutim, za korišćenje građevinskog zemljišta tužilac po samoj sadržini ugovora, a i po prirodi ove obaveze, naknadu ne plaća tužilac po samoj sadržini ugovora, a i po prirodi ove obaveze, naknadu ne plaća tuženom javnom preduzeću, nego organu uprave, a kako je rečeno, nikako ne može uzeti u zakup sopstvenu tezgu. Iz gore navedenih razloga žalba tuženog javnog preduzeća se odbija kao neosnovana i pobijana prvostepena presuda u delu u kojem je presuđeno na teret ovog tuženog potvrđuje po članu 368. Zakona o parničnom postupku. (Iz presude Višeg trgovinskog suda, Pž. broj 6663/03 od 26.12.2003. godine)

163.
Suvlasnik poslužnog dobra može podići tužbu za utvrđenje ništavosti ugovora kojim je bez njegove saglasnosti zasnovana stvarna službenost ugovorom zaključenim između drugog suvlasnika poslužnog dobra i vlasnika povlasnog dobra, jer kao suvlasnik koji je povređen u svom pravu predstavlja zainteresovano lice u smislu člana 109. Zakona o obligacionim odnosima. Iz obrazloženja: Tužilja u ovoj parnici kao suvlasnik sporne parcele k. p. br. ____, traži da se utvrdi da je ništav ugovor koji je 23. novembra 1991. godine zaključen u formi zapisnika pred Mesnom zajednicom između tuženih, a kojim je ustanovljeno pravo službenosti prolaza preko sporne parcele broj ____ u korist parcele k.p. br. ____ vlasništvo tužene V. Sudovi su u provedenom postupku uvrdili da su tužilja i tuženi M. suvlasnici sporne parcele broj ____ i da tu parcelu koriste za prolaz do svoje druge parcele. Ova parcela se sa jedne strane graniči sa parcelom broj _____, vlasništvo drugog lica, s tim što se preko ove parcele prostire put koji tuženi P. i V. koriste za prolaz do svoje parcele broj ____ Tuženi M. je ugovorio sa tuženom V. i tuženim P. pravo službenosti prolaza i preko parcele broj ____, obavezujući se da će ukloniti ogradu koja se nalazi na granici parcele broj ___ i ____ i tako proširi put da tužena V. može nesmetano da dolazi na svoju parcelu. S druge strane, tužena V. se obavezala da će tuženom proširiti ulaz u njegovu parcelu, a od dela svoje parcele broj ____. Na osnovu tako utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su zaključili da tužilji ustanovljavanjem sporne službenosti nije ograničeno pravo korišćenja njenog suvlasničkog dela, nalazeći da usled toga tužbeni zahtev za utvrđenje ništavosti spornog ugovora nije osnovan. Pri tome je prvostepeni sud ocenio i da tužilja nema ni pravni interes u smislu člana 109. ZOO, s obzirom da nije učestvovala u zaključenju ugovora, te da njena prava nisu povređena. Osnovano se u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da su nižestepene odluke zasnovane na pogrešnoj primeni materijalnog prava. Odredbom člana 49. Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa je propisano da je stvarna službenost pravo vlasnika jedne nepokretnosti (povlasno dobro) da za potrebe te nepokretnosti vrši određene radnje na nepokretnosti drugog vlasnika (poslužno dobro), ili da zahteva od
- 92 -

OBLIGACIONO PRAVO vlasnika poslužnog dobra da se uzdržava od vršenja određenih radnji koje bi inače imao pravo vršiti ih na svojoj nepokretnosti. Najčešći način na koji stvarne službenosti nastaju jeste pravni posao, dok sam način tog sticanja predstavlja bilo upis u javnu knjigu, bilo drugi odgovarajući način određen zakonom. Pravni posao, kao osnov za zasnivanje stvarne službenosti može biti ugovor. Kad je u pitanju nastanak stvarne službenosti ugovorom, njega zaključuju vlasnici poslužnog i povlasnog dobra. Ako je poslužno dobro u suvlasništvu, onda službenost ne može ugovorom konstituisati jedan suvlasnik bez znanja, dozvole i odobrenja i prihvatanja ostalih suvlasnika. Ovo s obzirom na odredbu člana 15. stav 4. navedenog zakona, pošto je u pitanju pravni posao koji premašuje okvire redovnog upravljanja. Prema tome, ova odredba ne dozvoljava preduzimanje poslova koji prelaze okvire redovnog upravljanja, uključujući i zasnivanje stvarne službenosti, bez saglasnosti svih suvlasnika, što znači da se radi o kogentnoj odredbi i da je ugovor koji je protivan ovoj odredbi istovremeno i ništav u smislu člana 103. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima. Pri tome su bez značaja neke druge okolnosti konkretnog slučaja od kojih su pošli sudovi kao što je okolnost da sporna parcela nije dodatno a ni prekomerno opterećena zasnivanjem stvarne službenosti, jer odredba navedenog člana 15. stav 4. Zakona ne predviđa nikakve izuzetke u pogledu obavezne saglasnosti svih suvlasnika. Tužilja bi onda osnovano zahtevala utvrđenje ništavosti ugovora kojim je bez njene saglasnosti zasnovana stvarna službenost na spornoj parceli i kao suvlasnik koji je povređen u svom pravu predstavlja zainteresovano lice u smislu člana 109. Zakona o obligacionim odnosima. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije, Gzz. 161/02 od 12.02.2003. godine)

164.
Pravo da ističu ništavost ugovora pripada kako stranama ugovornicama tako i svakom zainteresovanom licu, s tim da je njihov obim različit. Iz obrazloženja: Drugostepeni sud najpre konstatuje da tužilac, kako osnovano u žalbi navodi, ne traži poništaj ugovora o razmeni nepokretnosti koji je zaključen između tuženih samo zbog toga što smatra da zaključci Vlade Republike Srbije nisu pravilni i zakoniti, već i iz drugih razloga, koji su u osnovi pozivanje na protivnost ugovora o razmeni imperativnim propisima. Uzroci koji dovode do nevažnosti ugovora različiti su, pa su različite i posledice koje je proizvode. Neki su uzroci ozbiljni i energični u toj meri da dovode do apsolutne ništavosti ugovora, a drugi, kojima se povređuju interesi ugovarača, daju za posledicu relativno ništavost ugovora. Prema odredbi člana 103. Zakona o obligacionim odnosima ugovor koji je protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim običajima ništav je ako cilj povređenog pravila ne upućuje na neku drugu sankciju ili ako zakon u određenom slučaju ne propisuje što drugo. Iz ove formulacije proizilazi da je ugovor koji je zaključen ništav, da egzistira u pravnom saobraćaju, pošto su pri njegovom nastanku ispunjeni svi formalno postavljeni uslovi u pogledu saglasnosti i volja stranaka, predmeta ugovora, osnova, a nepoštovan je i zahtev forme, ali su pri tom povređeni prinudni propisi, javni poredak i dobri običaji. Na apsolutnu ništavost ugovora sud pazi po službenoj dužnosti i na nju se može pozvati svako zainteresovano lice. Pravo da zahteva utvrđenje ništavosti ima i javni tužilac (član 109. Zakona obligacionim odnosima). Ugovarač apsolutno ništavog ugovora i treća zainteresovana lica, kao i javni tužilac, imaju pravo da zahtevaju da sud utvrdi ništavost ugovora, a ugovoračima stoji na raspolaganju i zahtev iz odredbe člana 104. Zakona o obli- 93 -

OBLIGACIONO PRAVO gacionim odnosima (zahtev za restituciju i zahtev za naknadu štete). Isticanje ništavosti pred sudom može da bude učinjeno tužbom, kojom može da se traži utvrđenje ništavosti, vraćanje onog što je u izvršenju ništavog ugovora dato i da se zahteva naknade štete povodom zaključenog ništavog ugovora. Tužena strana može istaći prigovor ništavosti prigovora povodom zahteva tužbe kojom se traži izvršenje ništavog ugovora ili ostvarenje nekih prava po osnovu takvog ugovora. Ako se izričito traži utvrđenje ništavosti ugovora, sud po takvoj tužbi postupa po pravilima koji važe za tužbu za utvrđenje i donosi presudu kojom konstatuje da je ugovor ništav, jer ništav ugovor po samom zakonu ne proizvodi pravno dejstvo, tako da presuda nema konstitutivni karakter. Za donošenje takve presude stanke imaju pravni interes, jer ništavi ugovori stvaraju privid punovažnog ugovora, pa on u pravnom saobraćaju nesumnjivo postoji, njegovo je pravno dejstvo i za stranke i za treća lica sporno i u interesu je pravne sigurnosti da se odlukom suda ta dilema otkloni isključenjem tog ugovora iz pravnog saobraćaja. Pravo isticanje ništavosti zakon priznaje svakom zainteresovanom licu, što znači da to mogu da budu i same strane ugovornice, kao i druga lica koja imaju pravni interes da se ništavost ugovora utvrdi. Međutim, obim ovlašćenja ugovorača i trećih lica – pravno zainteresovanih lica nije identičan. Treća lica zaista mogu da traže utvrđenje ništavosti ugovora, ali se isključivo između ugovornih strana raspravlja odnos nastalog povodom poništaja – izriču se pravne posledice ništavog ugovora. Dakle, aktivna legitimacija za utvrđenje ništavosti šira je od aktivne legitimacije za izricanje posledica ništavosti, koja pripada samougovoračima, i to u smislu da tu legitimaciju ima širi krug lica koja se unapred i ne znaju, jer ništavost pogađa ugovarače i njih se sudbina ugovora, ali i pravne posledice neposredno tiču. Naravno, na postojanje razloga apsolutne ništavosti sud pazi po službenoj dužnosti, ali pošto se parnica kreće u okvirima dispozicije stranaka koja podrazumeva tužbu i tužbeni zahtev, ovo ovlašćenje suda izvodi se iz već postojeće tužbe. Prema tome, očigledno je da tužbeni zahtev tužioca nije pravilno postavljen. Ukoliko se tužilac već poziva na razloge apsolutne ništavosti, on tužbom ne može tražiti poništaj takvog ugovora, već jedino može tražiti utvrđenje ništavosti ugovora, i to zato što ništav ugovor po samom zakonu ne proizvodi pravno dejstvo, tako da presuda nema konstitutivni karakter. U svakom slučaju, po nalaženju drugostepenog suda, prvostepeni sud treba da naloži tužiocu da postavi u smislu odredbe člana 186. Zakona o parničnom postupku određeni zahtev u pogledu glavne stvari. Ukoliko se tužilac već poziva na razloge apsolutne ništavosti, onda može tužbom tražiti samo utvrđenje ništavosti ugovora, a ne njegov poništaj, jer ništav ugovor po samom zakonu ne proizvodi pravno dejstvo, tako da presuda nema konstitutivni karakter. U svakom slučaju, da bi mogao da izriče posledicu ništavosti, sud mora da identifikuje da li je u pitanju relativno ili apsolutno ništav ugovor, da li su lica koja traže poništaj ovlašćena na zahtev, od čega zavisi i koje će pravne posledice izreći. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda, Pž. br. 5514/03)

Sud u bilo kojoj parnici ne može pružiti pravnu zaštitu parničnoj stranci koja svoj zahtev temelji na ništavom pravnom poslu. (Iz presude Višeg trgovinskog suda, Pž. br. 8229/03 od 25.12.2003. godine)

165.

Pravo na isticanje ništavosti ne gasi se. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 1333/98 od 24.06.1998. godine)
- 94 -

166.

OBLIGACIONO PRAVO

U slučaju ništavosti ugovora svaka ugovorna strana dužna je da vrati drugoj sve što je primila po osnovu takvog ugovora, a ako to nije moguće, ili ako se priroda onog što je ispunjeno protivi vraćanju, ima se dati odgovarajuća naknada u novcu prema cenama u vreme donošenja sudske odluke, ukoliko zakon što drugo ne određuje. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 7018/97 od 20.05.1998. godine)

167.

Preuzimanjem duga preuzimalac stupa na mesto pređašnjeg dužnika, a ovaj se oslobađa obaveze, pod uslovom da je poverilac pristao na preuzimanje duga. (Iz presude Višeg privrednog suda u Beogradu, Pž. 74/98 od 10.02.1998. godine)

168.

Ništav je ugovor koji je zaključilo lice koje nije bilo sposobno za rasuđivanje u vreme zaključenja ugovora, bez obzira što mu poslovna sposobnost nije bila oduzeta sudskom odlukom, u smislu člana 103. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, jer je za zaključenje punovažnog ugovora odlučujuća stvarna nesposobnost, a ne pravna konstatacija te nesposobnosti. (Iz presude Okružnog suda u Zrenjaninu Gž. 234/96 od 25.02.1998. godine)

169.

Ako je ugovor ništav, zato što je protivan prinudnim propisima, sud može odbiti zahtev nesavesne strane za vraćanje datog, ali može i odlučiti da se predmet ništavog ugovora preda opštini, bez obzira što takav zahtev u parnici nije postavljen. (Iz presude Vrhovnog suda u Beogradu, Rev. 5935/98 od 10.11.1998. godine)

170.

Ne može se tražiti ispunjenje ugovora, ako on nije zaključen u pismenoj formi koja je uslov njegove važnosti. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije, Rev.br.466/97 od 15.10.1997. godine)

171.

Ništav je ugovor o prometu nepokretnosti zaključen pod uslovima postojanja pritisaka i nasilja, odnosno u uslovima i okolnostima u kojima je bila ugrožena ili nije bila obezbeđena: sigurnost ljudi i imovine, ostvarivanje zaštite sloboda, prava i dužnosti čoveka i građanina ili zakonitost i ravnopravnost naroda i narodnosti. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 1415/97 od 11.06.1997. godine)

172.

Radnik koji nije tražio prinudno izvršenje prvanosnažne presude o vraćanju na rad, ima pravo na naknadu štete za izostalu zaradu do isteka roka od šest meseci u kome je mogao tražiti to izvršenje. (Iz presude Vrhovog suda Srbije, Rev. 863/97 od 12.03.1997. godine)
- 95 -

173.

OBLIGACIONO PRAVO

Republičko javno tužilaštvo može biti stranka u sporu kada se traži utvrđivanje ništavosti ugovora po osnovu odredbe iz člana 109. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Gzz. 111/97 od 05.11.1997. godine)

174.

U slučaju ništavosti ugovora svaka ugovorna strana je dužna da vrati drugoj sve ono što je primila po osnovu takvog ugovora, a ako se priroda onoga što je ispunjeno protivi vraćanju ima se dati odgovarajuća naknada u novcu prema cenama u vreme donošenja sudske odluke ukoliko zakon što drugo ne određuje. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 733/97)

175.

U slučaju ništavosti ugovora svaka ugovorna strana dužna je da vrati drugoj sve ono što je primila po osnovu takvog ugovora, a ako to nije moguće, ili ako se priroda onog što je ispunjeno protivi vraćanju, ima se dati odgovarajuća naknada u novcu, prema cenama u vreme donošenja sudske odluke, ukoliko zakon što drugo ne određuje. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 1615/96 od 15.05.1996. godine)

176.

Inflatorna šteta se otklanja potpunom naknadom u smislu člana 109. Zakona o obligacionim odnosima. Ostvarivanju potpune naknade zbog inflatorne štete ne smeta pravosnažna presuda donesena u osnovnom sporu. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 4804/95) Presuda o poništavanju ugovora deluje unazad, pa je pribavilac dužan da vrati sve što je primio po osnovu tog ugovora, odnosno da vlasniku naknadi vrednost postignutih koristi. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 396/95 od 14.02.1995. godine)

177.

178.

Kada je utvrđeno da pismeni neovereni ugovor o kupoprodaji nepokretnosti od 4.12.1987. godine ne proizvodi pravno dejstvo to tužilac koji je po tom ugovoru kao kupac isplatio prodavcu, a sada tuženom kupoprodajnu cenu u celosti ima pravo da od tuženog zahteva povraćaj primljene kupoprodajne cene, a prema cenama u vreme donošenja sudske odluke. (Okružni sud u Beogradu, Gž. 9872/94 od 23.05.1995. godine)

179.

Budući da jedna pravila važe za ništave, a druga za rušljive ugovore sud je dužan u parnici za poništaj ugovora razgraničiti da li se radi o ugovoru zaključenom pod pritiskom radi iseljenja koji bi bio protivanprinudnim propisima, pa samim tim i apsolutno ništav, ili pak o ugovoru zaključenom sa manom u volji prodavca (relativno ništavom ugovoru). (Savezni sud Gzs 14/95 od 29.06.1995. godine)
- 96 -

180.

OBLIGACIONO PRAVO

Konverzija ugovora sprečava restituciju zbog ništavosti ugovora. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 1613/94 od 20.04.1994. godine)

181. 182.

U slučaju restitucije zbog ništavosti ugovora o prodaji prodavac je dužan da kupcu vrati iznos tržišne cene u vreme donošenja sudske odluke, osim ako razlozi pravičnosti što drugo ne nalažu, sa zateznom kamatom od donošenja sudske odluke do isplate. (Vrhovni sud Srbije Rev. 1663/92 od 12.05.1992. godine)

Polazeći od odredbi člana 104. Zakona o obligacionim odnosima sud u svakom konkretnom slučaju odlučuje koju će od propisanih sankcija primeniti. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 1555/90 od 12.02.1991. godine)

183.

184.
Pored lica koja su učestvovala u postupku javne nabavke kao ponuđači, pravni interes za oglašavanje ništavim ugovora o javnim nabavkama imaju i lica kojima nije ni omogućeno da učestvuju u postupku u slučaju kada je ugovor zaključen sa pogađanjem bez prethodnog objavljivanja. Iz obrazloženja: U slučaju ništavosti ugovora o javnim nabavkama pravni interes za oglašavanje ništavim takvog ugovora imaju pored lica koja su učestvovala u postupku javne nabavke kao ponuđači, i lica kojima nije ni omogućeno da učestvuju u postupku u slučaju kada je ugovor zaključen sa pogađanjem bez prethodnog objavljivanja. Poništaj ugovora proizvodi pravno dejstvo od njegovog poništaja. Ništav ugovor je od samog početka bez pravnog dejstva i ništavost nastupa po samom zakonu, a na ništavost se mogu pozivati ne samo ugovorne strane, odnosno lica koja su učestvovala u postupku javne nabavke kao ponuđači, nego i svako drugo zainteresovano lice. Kako se radi o zaštiti opšteg interesa na ništavost ugovora sud pazi po službenoj dužnosti. Ništav ugovor se ne može osnažiti, a pravo na isticanje ništavosti, shodno članu 110. Zakona o obligacionim odnosima ne može zastareti, niti je vezano za rok, a što nije slučaj sa zahtevom za poništaj ugovora o javnoj nabavci, budući da je Zakonom o javnim nabavkama propisano da posle donošenja odluke o dodeli ugovora o javnoj nabavci, rok za podnošenje zahteva za zaštitu prava iznosi osam dana od dana prijema obaveštenja o dodeli ugovora o javnoj nabavci. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije, Prev. 269/04 od 16. februara 2005. godine)

185.
O ništavosti ugovora o javnim nabavkama odlučuje sud u parničnom postupku, po tužbi lica kome nije omogućeno da učestvuje u postupku javne nabavke time što je ugovor dodeljen
- 97 -

OBLIGACIONO PRAVO u postupku sa pogađanjem bez prethodnog objavljivanja, jer spor o ništavosti ugovora nije stavljen u nadležnost drugog državnog organa - Komisije za zaštitu prava ponuđača. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju, prvotuženi i drugotuženi su 6. avgusta 2003. godine zaključili ugovor o javnoj nabavci kupovine, isporuke, ugradnje i održavanja opreme za rekonstrukciju javne rasvete u K.., kojim se drugotuženi obavezao da nabavi materijal i izvede radove, a prvotuženi mu za te radove izvrši isplatu. Ovaj ugovor zaključen je sa pogađanjem bez prethodnog objavljivanja, s tim što je prvotuženi dana 18. aprila 2003. godine Upravi za javne nabavke podneo zahtev za davanje saglasnosti za dodelu ugovora u postupku sa pogađanjem bez prethodnog objavljivanja. Dana 24. aprila 2003. godine Uprava za javne nabavke dopisom je obavestila prvotuženog da je mišljenja da se navedeni radovi mogu sprovesti u postupku sa pogađanjem bez prethodnog objavljivanja. Ovo mišljenje zasnovano je isključivo na navodima iz dopisa zahteva prvotuženog, a posebno je naglašeno da je svaki naručilac odgovoran za svoje postupanje u skladu a zakonom. Ugovor između prvotuženog i drugotuženog izvršen je u pretežnom delu, odnosno radovi koji su predmet ugovora izvršeni su 92,63%. Dana 13. avgusta 2003. godine tužilac je povodom zaključenja predmetnog ugovora Upravi za javne nabavke podneo zahtev za zaštitu prava ponuđača, koji bi se rešavao pred Komisijom za zaštitu prava ponuđača, a dana 3. decembra 2003. godine dostavio je izjavu kojom povlači navedeni zahtev za zaštitu prava ponuđača, iz razloga što predmetna Komisija nije počela da postupa po istom, a svoja prava će da ostvari u postupku pred redovnim sudovima. Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je zaključio da je predmetni ugovor ništav, a sa obrazloženjem da je zaključen suprotno odredbi čl. 20. i 23. Zakona o javnim nabavkama, koji propisuju da se ugovor dodeljuje u otvorenom postupku, a samo izuzetno sa pogađanjem bez prethodnog objavljivanja, ocenjujući da u konkretnom slučaju nije bilo osnova za dodelu ugovora sa pogađanjem bez prethodnog objavljivanja. Stoga je prvostepenom presudom utvrđeno da je predmetni ugovor ništav. Drugostepeni sud je zaključio da o ništavosti postupka javne nabavke koji se okončava dodelom ugovora između naručioca i ponuđača, odlučuje Komisija iz člana 128. Zakona o javnim nabavkama, na osnovu zahteva ponuđača za zaštitu prava, a da o zahtevu za naknadu štete podnosioca zahteva za zaštitu prava - ponuđača, odlučuje nadležni sud. Stoga je primenom odredbe člana 369. stav 2. Zakona o parničnom postupku, ukinuo prvostepenu presudu i tužbu odbacio, a sa obrazloženjem da je prvostepeni sud učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 354. stav 2. tačka 3. Zakona o parničnom postupku, jer je odlučio o zahtevu u sporu koji ne spada u sudsku nadležnost. Revizijom se osnovano ukazuje da je pobijano rešenje zasnovano na bitnoj povredi odredaba parničnog postupka iz člana 354. stav 1. u vezi sa članom 369. stav 2. Zakona o parničnom postupku. Naime, odlučivanje po tužbenom zahtevu u ovoj parnici spada u sudsku nadležnost, te je odbacivanjem tužbe drugostepeni sud nepravilno primenio odredbu člana 369. stav 2. Zakona o parničnom postupku i time učinio bitnu povredu odredaba Zakona o parničnom postupku iz člana 354. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Zaštita prava ponuđača regulisana je u poglavlju VIII Zakona o javnim nabavkama ("Službeni glasnik RS", br. 39/02), koji je bio na snazi u spornom periodu. Odredbom člana 128. ovog zakona propisano je da zaštitu prava ponuđača, u svim stadijumima postupka javne nabavke, obezbeđuje Uprava preko Komisije za zaštitu prava ponuđača, koja se obrazuje pri Upravi. Članom 132. Zakona o javnim nabavkama određena je aktivna legitimacija u postupku pred Komisijom. Ovom zakonskom odredbom u stavu 1. propisano je da zahtev za zaštitu prava može da podnese svako lice koje
- 98 -

Kod činjenice da je postupak zaštite prava ponuđača. Osim toga. članom 145. a i pravne posledice poništaja ugovora i pravne posledice oglašavanja ugovora ništavim nisu iste. Zakona o obligacionim odnosima ne može zastareti. a što nije slučaj sa zahtevom za poništaj ugovora o javnoj nabavci. ne bi se mogla zaštiti prava ponuđača niti javni interes. u kojem Komisija može doneti odluke propisane članom 144. ove zakonske odredbe propisano da posle donošenja odluke o dodeli ugovora o javnoj nabavci. februara 2005. Istom zakonskom odredbom propisano je da se protiv odluke Komisije ne može izjaviti žalba niti voditi upravni spor. shodno članu 110. godine) . rok za podnošenje zahteva za zaštitu prava iznosi osam dana od dana prijema obaveštenja o dodeli ugovora o javnoj nabavci. ovaj sud je stanovišta da je o ništavosti ugovora o javnim nabavkama ovlašćen da odlučuje sud u parničnom postupku. 269/04 od 16. Međutim. Zakona o javnim nabavkama nije propisano da Komisija može da oglasi ništavim ugovor o javnoj nabavci. Zakon o javnim nabavkama isključuje pravo na žalbu protiv odluke Komisije kao i pravo na pokretanje upravnog spora. Zakona propisano je koje odluke može da donese Komisija u postupku odlučivanja po zahtevu za zaštitu prava. Ništav ugovor je od samog početka bez pravnog dejstva i ništavost nastupa po samom zakonu. Ovo iz razloga što članom 144. odnosno lica koja su učestvovala u postupku javne nabavke kao ponuđači. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. Ništav ugovor se ne može osnažiti. niti je vezano za rok. a na ništavost se mogu pozivati ne samo ugovorne strane. nije regulisan u navedenom poglavlju. Međutim. a kod činjenice da Komisija nije zakonom ovlašćena da takav ugovor oglasi ništavim. Kako se radi o zaštiti opšteg interesa na ništavost ugovora sud pazi po službenoj dužnosti. U slučaju ništavosti ugovora o javnim nabavkama. Takođe ni krug lica koja su ovlašćena da traže poništaj ugovora i krug lica koji mogu tražiti oglašavanje ugovora ništavim. a prema Zakonu o javnim nabavkama zahtev za zaštitu prava može da podnese svako lice koje je učestvovalo u postupku javne nabavke kao ponuđač. rok za podnošenje zahteva za zaštitu prava iznosi 8 dana od dana prijema obaveštenja o dodeli ugovora o javnoj nabavci. u slučaju ništavosti ugovora o javnim nabavkama. a da je u posebnom poglavlju regulisano pitanje ništavosti tog ugovora i to tako što su samo propisani slučajevi kada je ugovor ništav. Članom 134.Prev. Poništaj ugovora prema Zakonu o obligacionim odnosima može tražiti stranka iz ugovornog odnosa. regulisana je u posebnom poglavlju Zakona o javnim nabavkama i to u poglavlju IX. u slučaju ništavosti ugovora o javnim nabavkama pravni interes za oglašavanje ništavim takvog ugovora imaju pored lica koja su učestvovala u postupku javne nabavke kao ponuđači. Ništavost ugovora o javnoj nabavci. Poništaj ugovora proizvodi pravno dejstvo od njegovog poništaja. već je propisano da može samo da poništi postupak za dodelu ugovora o javnoj nabavci. nije isti.99 - . ukoliko sud ne bi bio ovlašćen da odlučuje o ništavosti ugovora. regulisan u poglavlju VIII Zakona o javnim nabavkama. Odredbom člana 144. nego i svako drugo zainteresovano lice. budući da je Zakonom o javnim nabavkama propisano da posle donošenja odluke o dodeli ugovora o javnoj nabavci. Ovom zakonskom odredbom samo su propisani slučajevi kada je ništav ugovor o javnoj nabavci. a pravo na isticanje ništavosti. Postupak zaštite prava ponuđača i zaštite javnog interesa. i lica kojima nije ni omogućeno da učestvuju u postupku u slučaju kada je ugovor zaključen sa pogađanjem bez prethodnog objavljivanja. rokovi za poništaj ugovora razlikuju se od rokova za oglašavanje ugovora ništavim. te je sud ovlašćen da odlučuje o ništavosti takvih ugovora. a koje smatra da su mu povređena prava u postupku javne nabavke. ovim zakonom nije isključeno pravo pokretanja postupka pred sudom radi oglašavanja ništavim ugovora o javnim nabavkama. Zakona o javnim nabavkama propisani su rokovi za podnošenje zahteva za zaštitu prava s tim što je u stavu 3.OBLIGACIONO PRAVO je učestvovalo u postupku javne nabavke kao ponuđač. Ovom zakonskom odredbom propisano je da Komisija može u celini ili delimično da poništi postupak javne nabavke ili da odbije zahtev kao neosnovan.

te isti zapisnik i potpisao. kao i da je predaja radne knjižice bila uslovljena potpisivanjem zapisnika. Dana 25.08.kao računopolagač .100 - . bilo je reči da. kao ni drugog uslovljavanja ili prinude. Naime. da je tuženi u obavezi da naknadi tužiocu neisplaćenu zaradu i da je ona bila u visini kao i obaveza tužioca prema tuženom.2005. godine do isplate. Zbog toga je neosnovan zahtev tužioca kojim nalazi da je bio doveden u zabludu od strane tuženika i da je to bila njegova namera. Naime. već je razgovor vođen oko regulisanja međusobnih odnosa prilikom odlaska iz firme tužioca. godine. pod brojem 283. Relevantne odredbe: Da bi postojala mana volje potrebno je postojanje namere jednog ugovornika za dovođenjem u zabludu drugog ugovornika navođenjem na zaključenje ugovora (u konkretnom slučaju potpisivanjem zapisnika o sravnjenju) – član 65. godine u navedenom iznosu.2004.2006.02. Zakona o obligacionim odnosima) 186.OBLIGACIONO PRAVO RUŠLJIVI UGOVORI (Čl. Tuženi je doneo rešenje 07. prvostepeni sud nalazi da je neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se raskine zapisnik o sravnjenju popisa od 25. (Iz Presude Apelacionog suda u Kragujevcu. i člana 112. Zakona o obligacionim odnosima. Dakle. sve mora da se razduži. kada se napušta firma. To je ukupan iznos manjka za uplatu. te da ga direktor tuženika nije prevario dovođenjem u zabludu da neće morati da nadoknadi štetu ako potpiše zapisnik. a nije bilo reči o tome da tužilac neće dobiti radnu knjižicu ako ne potpiše zapisnik. 111 – 117. U konkretnom slučaju takva namera nije postojala.2004. Zakona o obligacionim odnosima (jer pri potpisivanju zapisnika o sravnjenju nije bilo mana u pogledu volje stranaka) .09.08. a ne u slučaju rušljivih ugovora usled postojanja mana volje.08. raskid ugovora može se tražiti zbog neispunjenja. pre preuzimanja radne knjižice tužilac je obavio razgovor sa tadašnjim direktorom tuženog. sačinjen je zapisnik o sravnjenju popisa i konstatovano da je uvidom u poslovne knjige tuženog utvrđeno da nije uplatio manjak iskazan do 31. 381/10 od 19.2005. Prvostepeni sud nalazi da je neosnovan tužbeni zahtev tužioca. godine. Tužilac . Zbog postojanja mana volje ne može se tražiti raskid rušljivih ugovora.to ne postoje ni uslovi da se predmetni zapisnik o sravnjenju kao rušljiv poništi. kojim se obavezuje tužilac da u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja naknadi tuženom štetu u navedenom iznosu sa zakonskom zateznom kamatom od 31. Iz obrazloženja: Tužilac je bio radnik tuženog. a koju je svojom krivicom počinio obavljajući poslove računopolagača. Osim toga.08. kao i u drugim slučajevima predviđenim u istom Zakonu. Gž. pa isti uslov nije ispunjen. pa je tužbeni zahtev odbijen kao neosnovan. promenjenih okolnosti. tačka 1.se pri tome saglasio sa sravnjenim stanjem i prihvatio ga u potpunosti. s obzirom da ne postoje uslovi iz člana 111.2010. godine) . godine.

N. Neki su uzroci ozbiljni u toj meri da dovode do apsolutne ništavosti ugovora. Još za života N. M. a kupljena površina je 49. 12. M. i V. 000. a koji stan je u ovom udelu nasledila od svog sada pok. Zakon o obligacionim odnosima u odredbama čl. R. Ugovor o kupoprodaji su potpisali tužilja i tuženi i to: tužilja kao prodavac a tuženi kao kupac. 2004. M. br. N iz Sombora i S. Kupoprodajnu cenu nikada nije primila. a ne i utvrđenje da je taj ugovor ništav. R. 2004. a novac za kupoprodaju stana nije ni predat tužilji već su isti zadržali R. u obrazloženju navedene presude prvostepeni sud daje razloge da nije isplaćena kupoprodajna cena. 6 površine 65. inače zet tuženog P. iz Aleksinca. Iz svega proizilazi da prvostepeni sud u obrazloženju presude navodi različite razloge za rušljivost odnosno ništavost ugovora. 2004. da prodaja nije izvršena po Zakonu jer ostali suvlasnici stana nisu njoj ponudili prodaju svojih suvlasničkih udela. M. B. uzroci koji dovode do nevažnosti ugovora su različiti. prvostepeni sud utvrđuje da je kupoprodajna cena koja je navedena u ugovoru ispod tržišne cene po kojoj se takvi stanovi prodaju te da je zbog toga tužilja pretrpela štetu. Tužbom se može tražiti samo poništaj ugovora o kupoprodaji. da ona nije htela da proda stan. kao prodavaca s jedne strane i tuženog kao kupca s druge strane. Dana 8. M i njegova supruga Marina i on se kod njih nalazi na čuvanju. a da pri tom nije jasno da li se ugovor poništava ili utvrđuje da je on ništav i sa kog razloga. Takođe. godine pored tužilje ovaj stan su u udelima od po 1/8 nasledili i bratanci pok V. Ugovor o kupoprodaji je potpisala u svojoj kući u Kraljevu ne shvatajući šta potpisuje i ne znajući da se radi o ugovoru o kupoprodaji. Relativno ništavi . Tuženog kao kupca u toj kupoprodaji je zastupao njegov zet R. B iz Sombora. M a ne P. koristio R. godine. N. 103. 74 mkv. kojima se povređuju interesi ugovarača daju za posledicu relativnu ništavost ugovora i to su rušljivi ugovori. 20 mkv.-117. Međutim. a drugi.rušljivi ugovor je ugovor koji je zaključila strana ograničene poslovne sposobno. pa su različite i posledice koje je proizvode. supruga V. Kod takvog činjeničnog stanja prvostepeni sud zaključuje da je tuženi tužilju doveo u zabludu. a čime je povređeno njeno pravo preče kupovine. a da ona stan nije htela da proda ni R. P. u slučaju kada se tužilac u tužbi i tokom postupka poziva na razloge relativne ništavosti ugovora. godine pred Opštinskim sudom u Aleksincu overen je ugovor o kupoprodaji ovog stana po kome je tužilja svoj udeo od 6/8 ovog stana prodala tuženom za kupoprodajnu cenu od 560. Rešenjem Opštinskog suda u Aleksincu O. pred Opštinskim sudom u Aleksincu overen je i ugovor o kupoprodaji dela stana između S. 199/04 od 6. 103. 12. ovaj stan je kao zakupac a od 1992 godine. Pri tom prvostepeni sud utvrđuje da je ništav ugovor o kupoprodaji usled zablude tužilje. reguliše nevažnost ugovora. i da je pravi kupac stana u stvari R. N. a predmet kupoprodaje su bili njihovi udeli od po 1/8 ovog stana ili površine od po 8.101 - . Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilja je bila vlasnik 6/8 stana u Aleksincu u ul. ZOO prema kojima je ugovor ništav ako je protivan javnom poretku. Međutim. prinudnim propisima ili dobrim običajima ukoliko ove povrede prava ne upućuju na neku drugu sankciju ili ako Zakon u određenom slučaju ne propisuje šta drugo. i V. 00 dinara. a pored toga ni ta kupoprodajna cena nije isplaćena.OBLIGACIONO PRAVO 187. 10. Dana 10. Tužilja nikada nije pregovarala sa tuženim oko prodaje stana niti je njena namera bila da ovaj stan proda. Razlozi apsolutne ništavosti predviđeni su odredbama čl. 30 mkv.

Naime. ugovor rušljiv jer je zaključen sa manama volje on se poništava. U konkretnom slučaju radi se o sporu za poništaj ugovora jer tužilja tvrdi da je bilo mana volje pri njegovom zaključenju jer je isti zaključila u zabludi. 111. Sud pri tom mora imati u vidu da se mana volje mora odnositi na bitne elemente zaključenog ugovora jer samo ukoliko se zabluda kao mana volje odnosi na bitne elemente ugovora. a da pri tom nije utvrđivao činjenice koje su od značaja za ocenu da li je ugovor rušljiv ili apsolutno ništav.3. pa se. 3. Naime. 65. tužilja traži poništaj ugovora zbog zablude. Stoga.) ili kad je to posebnim propisima predviđeno. Stoga. već se može tražiti samo njegov poništaj. a navoditi razlozi za rušljivost ugovora. pa tako čl. ( Rešenje Okružnog suda u Nišu Gž.65. Zakona o obligacionim odnosima regulisane su mane volje. Radnja zadržavanja robe i računa ne može se tretirati kao odobrenje konkludentnom radnjom. ugovor je rušljiv kad ga je zaključi. Da bi sud mogao da izriče posledicu ništavosti mora da identifikuje da li je u pitanju relativno ili apsolutno ništav ugovor. Pored toga prvostepeni sud utvrđuje da je ugovor o kupoprodaji ništav kakvo utvrđenje bi moglo da se utvrdi samo kada je u pitanju apsolutna ništavost i takva presuda ima deklarativni karakter jer ugovor ukoliko je apsolutno ništav on je to od samog početka. ako se radi o apsolutno ništavom ugovoru. U konkretnom slučaju tužilja kao razloge za utvrđenje ništavosti navodi razloge rušljivosti ugovora. ukoliko se traži poništaj zbog razloga za rušljivost ne može se tražiti utvrđenje da je ugovor ništav. Ako je međutim. Naime. kao i kada je to Zakonom o obligacionim odnosima ili posebnim propisima određeno (čl.OBLIGACIONO PRAVO sti ili kada je pri njegovom zaključenju bilo mana u pogledu volje strana. Nema mesta zahtevu za poništaj nepostojećeg ugovora u slučaju kad je ugovor zaključilo neovlašćeno lice i taj ugovor nije konvalidiran na način kako je propisano zakonom. a poništenje ugovora iz razloga relativne ništavosti može se izvršiti samo po zahtevu stranaka. Kod takvog tužbenog traženja tužilja je dužna da dokaže da su navedene mane volje postojale. reguliše zabludu a čl. Ukoliko se tužilac poziva na razloge relativne ništavosti onda se tužbom ne može tražiti utvrđenje da je ugovor o kupoprodaji ništav. 65. ona može dovesti do poništaja tog ugovora.102 - .2008. st. Odredbama čl. po nalaženju Okružnog suda prvostepeni sud treba da naloži tužiocu da jasno postavi tužbeni zahtev u pogledu glavne stvari. Međutim. dakle zbog postojanja mane volje. Stoga se osnovano žalbom tuženog ukazuje da je prvostepena presuda kontradiktorna i nejasna i da ima nedostatke zbog kojih se ne može ispitati.rušljivosti ima konstitutivni karakter. 1112/08 od 16. prevaru. ZOO koji reguliše prevaru. 112. utvrđuje se njegova ništavost. u obrazloženju presude prvostepeni sud se poziva na različite razloge ništavosti ugovora pri čemu neki od tih razloga dovode do apsolutne ništavosti a neki do relativne ništavosti ugovora. ZOO. ZOO) . U konkretnom slučaju tužilja traži poništaj ugovora zbog zablude. O apsolutnoj ništavosti ugovora sud vodi računa po službenoj dužnosti. što je izričito propisano odredbama čl. godine) 188. a prvostepeni sud u obrazloženju presude daje razloge i za rušljivost i za apsolutnu ništavost ugovora s tim što kao razlog za rušljivost navodi čl. 3 . . Kod takvih sporova sud je ovlašćen da utvrdi i činjenice koje stranke nisu iznele i izvede dokaze koje stranke nisu predložile ako iz rezultata raspravljanja i dokazivanja proizilazi da stranke raspolažu zahtevima kojima ne mogu raspolagati (čl. Naime. ništav ugovor po samom Zakonu ne proizvodi pravno dejstvo. 60. a poništavanje ugovora sa razloga relativne ništavosti . 61. smatra da ugovor nije ni zaključen. iz tog razloga.

Drugostepeni sud je odluku o pritivtužbenom zahtevu potvrdio iz sledećih razloga: Odredbom člana 111. kad je pri njegovom zaključenju bilo mana u pogledu volje.2004. o rokovima za isticanje ništavosti ugovora i to kako subjektivnog – od jedne godine tako i objektivnog roka od tri godine. Zakona o parničnom postupku (dalje: ZPP) na koje drugostepeni sud pazi po službenoj dužnosti. ( Iz rešenja Okružnog suda u Čačku. Pravilno je odlučio prvostepeni sud kada je odbio protivtužbeni zahtev. Zakona o obligacionim odnosima je propisano da je ugovor rušljiv kad ga je zaključila strana ograničeno poslovno sposobna.10. bitna je pretpostavka da je ugovor zaključen. Iz obrazloženja: Neosnovana je žalba tuženog u delu kojom pobija prvostepenu presudu u delu odluke o protivtužbenom zahtevu u stavu III izreke. ugovor nije konvalidiran na način kako je propisano zakonom. kao i kad je to ovim zakonom ili posebnim propisom određeno. kao i kad je to Zakonom o obligacionim odnosima ili posebnim propisom određeno. a da volja ugovorača nije slobodno izražena. odlučeno je kao u izreci drugostepene odluke pod II.2007. Gž.OBLIGACIONO PRAVO la strana ograničeno poslovno sposobna. te se smatra da ugovor nije ni zaključen. Iz obrazloženja: Presudom prvostepenog suda usvojen je tužbeni zahtev tužioca pa je poništen ugovor o kupoprodaji iz 1985. Za osnovanost zahteva za poništaj ugovora. 1062/04 od 12. godine. kad je pri njegovom zaključenju bilo mana u pogledu volje. jer se radnja zadržavanja robe i računa ne može tretirati kao odobrenje konkludentnom radnjom. Iz tog razloga nema mesta zahtevu za poništaj nepostojećeg ugovora. drugostepeni sud je prvostepenu presudu ukinuo i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje. da postoji bitna zabluda kao razlog rušljivog ugovora shodno članu 61. stav 2. br. Dokazima je utvrđeno da je zaključen i overen ugovor o kupoprodaji u toku 1985. godine) 189. ZPP. godine. U konkretnom slučaju ugovor je za tuženog zaključilo neovlašćeno lice. Povodom žalbe tuženika. (Presuda Višeg trgovinskog suda. godine) . Međutim. tj. ZOO. Pravo da se zahteva poništenje rušljivog ugovora prestaje istekom roka od jedne godine od saznanja za razlog rušljivosti (subjektivni). Za osnovanost zahteva za poništaj ugovora.12. Pobijana presuda je doneta bez bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. što je imalo odraza na ukidanje prvostepene presude. Pž. bitna je pretpostavka da je ugovor zaključen. Iz napred navedenih razloga na osnovu člana 375. odnosno 3 godine od dana zaključenja ugovora (objektivni rok). Pri takvom činjeničnom stanju prvostepeni sud je utvrdio ništavost toga pravnog osnova. 8766/2006 od 13. ZOO.103 - . sud je pogrešno primenio materijalno pravo jer nije vodio računa o primeni člana 117. a da volja ugovorača nije slobodno izražena.

Drugi akceptni nalog je tuženi takođe zloupotrebio popunjavajući ga na iznos od 338. Aleatornost se odražava u neizvesnosti koliko dugo će trajati obaveza davaoca izdržavanja. pa tuženi akceptni nalog popuni na veći iznos. Pž. osnovni uslov za postojanje aleatornosti kod ove vrste ugovora je da budući događaj – smrt primaoca izdržavanja.000. 1. U situaciji kada je tužilac tuženom predao blanko akceptne naloge radi plaćanja određene obaveze. Kada je tužilac tuženom predao blanko akceptne naloge radi plaćanja određene obaveze. pa tuženi akceptni nalog popuni na veći iznos. o zahtevu tužioca za poništaj spornih akceptnih naloga odlučuje organ uprave. U konkretnom slučaju radi se o zahtevu za utvrđenje ništavosti akceptnog naloga zbog mane u pogledu volje stranaka. odnosno koliko dugo će primalac izdržavanja primati ugovoreno izdržavanje. ukinuo sprovedene radnje i tužbu odbacio. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda u Beogradu. Ovaj sud nalazi da prvostepeni sud pogrešno smatra da se radi o apsolutnoj nenadležnosti.91 dinara. Dakle aleatornost se manifestuje kroz neizvesnost o vremenu smrti primaoca izdržavanja. odnosno da shodno odredbama Zakona o platnom prometu i Pravilnika o načinu i postupku izvršenja platnog prometa. koje je tužilac zloupotrebio tako što je jedan popunio na iznos od 151. pa je pobijano rešenje doneto uz bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz čl. Iz obrazloženja: Kod ugovora o doživotnom izdržavanju aleatornost se odražava u neizvesnosti koliko dugo će trajati obaveza davaoca izdržavanja.2002. ZPP.187. te obavezao tužioca da tuženom naknadi troškove spora u iznosu od 3. dakle zahteva se neizvesnost .100. odnosno koliko dugo će primalac izdržavanja primati ugovoreno izdržavanje. a ne sud. o čemu odlučuje upravni organ. godine) 191. radi se o rušljivom pravnom poslu. brojeva žiro računa i svrhe plaćanja. i ako tužilac tuženom duguje samo iznos od 18. Zato je za suđenje u ovom sporu nadležan sud. Zato je za suđenje u ovom sporu nadležan sud.00 dinara. bude za ugovorne strane neizvestan.01.221.91 dinara. broj 6288/01 od 23. iako tužilac to tuženom ne duguje.211. ili na iznos koji mu tužilac uopšte ne duguje.00 dinara. Pri tome. u smislu odredaba čl. Zahtev za poništaj predmetnih akceptnih naloga tužilac ne zasniva na greškama u pogledu naziva izdavaoca. st.757. radi se o rušljivom pravnom poslu. kao budućeg događaja. naziva korisnika. na koju se u žalbi ukazuje.104 - .12 dinara. Zakona o obligacionim odnosima. Zbog toga je tražio da sud donese presudu da se ponište akceptni nalozi tužioca broj 041580575 popunjen na iznos od 151. već nekog budućeg posla. obzirom da nije dat na ime obezbeđenja plaćanja po osnovu ugovora o poslovnoj saradnji. 111. Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem prvostepeni sud se oglasio apsolutno nenadležnim za suđenje u ovoj pravnoj stvari.OBLIGACIONO PRAVO 190.64 dinara i broj 01580583 popunjen na iznos od 338. ili na iznos koji mu tužilac uopšte ne duguje. 354. Prema navodima tužbe tužilac je tuženom predao dva blanko akceptna naloga.

tužilac platio porez na promet i registrovao automobil na svoje ime. Rev. (Savezni sud. godine) 192. (Vrhovni sud Srbije. godine) Pravo zahtevati poništenje rušljivog ugovora prestaje istekom roka od jedne godine od saznanja za razlog rušljivog. 3566/98 od 02. Gž. D. 6074/97 od 28.1995. a to pravo u svakom slučaju prestaje istekom roka od tri godine od dana zaključenja ugovora. 193. Beograd. 19/99 od 24. br. u subjektivnom smislu. Zakona o obligacionim odnosima i tada ima mesta raskidu ugovora o kupoprodaji i povraćaju novca datog na ime kupoprodajne cene.07. neizvestan događaj za obe ugovorne strane.105 - 195. nije osnovan zaključak revizijskog suda da je kod zaključenog ugovora izostao element aleatornosti. ODGOVORNOST ZA MATERIJALNE I PRAVNE NEDOSTATKE ISPUNJENJA (Član 121. br. koja je kao takva. a u svakom slučaju prestaje istekom roka od tri godine od zaključenja ugovora. (Iz odluke Vrhovnog suda Srbije. godine) 194. odnosno od prestanka prinude. Kako je u konkretnom slučaju u sprovedenom postupku utvrđeno da je pok. Pravo zahtevati poništenje rušljivog ugovora prestaje istekom roka od jedne godine od saznanja za razlog rušljivosti.1999. neistinito je prikazana godina proizvodnje vozila.09.07. Rev.12. Rev. godine) Poništaj ugovora u slučaju rušljivosti mogu tražiti i naslednici lica koje je zaključilo rušljiv ugovor. . godine) . (Iz presude Okružnog suda u Čačku. D. kupoprodajna cena isplaćena. školjka je sastavljena iz dva dela – tada se radi o materijalnim i pravnim nedostacima predviđenim članom 121. jer je ona bila svesna svojih postupaka i posledica svojih postupaka.1998. U sprovedenom postupku takođe je utvrđeno da nije bilo mana volje kod pok. 4394/95 od 25.2004. kao i da je po izlasku iz bolnice nastavila da živi sa tuženom u istom domaćinstvu do svoje smrti.06. 791/04 od 05. u kom smislu je tužbeni zahtev tužilaca i bio postavljen. (Vrhovni sud Srbije. a ne isključivo u objektivnom smislu.OBLIGACIONO PRAVO u subjektivnom. Gzs. Ovde se upravo radi o neizvesnosti smrti primaoca izdržavanja. iz bolnice bila otpuštena kući sa saniranim zdravstvenim stanjem. U svojoj presudi revizijski sud navodi da na nedostatak aleatornosti ukazuje saznanje tužene o bliskoj smrti njene majke ne navodeći činjenice iz kojih je tužena takvo saznanje mogla izvesno da ima. u momentu zaključivanja predmetnog ugovora. Zakona o obligacionim odnosima) Kada je tuženik prodao motorno putničko vozilo tužiocu.1998. odnosno prestanka prinude. pa mu kasnije vozilo od SUP-a bude oduzeto jer broj šasije nije odgovarao originalu.

Shodno članu 122. Svoje mišljenje veštak finansijske struke o visini tužiočevog potraživanja dao je isključivo na osnovu spornog Aneksa ugovora od 22.61 EUR-a. glumce. kao i da prema scenariju. bile u poslovnom odnosu po osnovu Ugovora o nalogu. koji je tuženom i isplaćen.000. godine. te da veštak svoj nalaz daje iz posredno izvedenih dokaza. koji je zaključen 22. Iz obrazloženja: Prvim stavom naznačene prvostepene presude delimično je usvojen zahtev tužioca. pošto mu je tuženi. Imajući u vidu izneto. godine.2001.OBLIGACIONO PRAVO PRIGOVOR NEISPUNJENJA UGOVORA (Čl. prema stanju u spisima. to je sporno i pitanje visine tužbenog zahteva. ovde tuženog.2001. Parnične stranke su. godine. Nalog je trebalo da se sprovede na teritoriji Srbije i Crne Gore.2001. troškove tuženi prihvatio potpisivanjem Aneksa ugovora od 17. a koji se sastojao u obezbeđenju i savesnom obavljanju (a to znači sa kvalitetom uobičajenim za tu vrstu delatnosti i u rokovima utvrđenim ugovorom) neophodnih priprema za snimanje. na ime izvršenja ugovorenog naloga od producenta. 14 dana pre početka snimanja predao plan snimanja. u kome se navodi da je 6.10. koja nije bila obuhvaćena osnovnim ugovorom. Tužilac tužbom traži isplatu iznosa od 77.08. Zakona o obligacionim odnosima) 196. prema navodima tužbe. Imajući u vidu da je članom 13. godine u iznosu od 76.106 - . a čije je. samom snimanju i obavljanju transportnih formalnosti za austrijski tim ( troškove snosi producent). dobiti 645. jer je tuženi u startu znao da snimanje mora da traje 6 nedelja i zato je i krenuo sa planom snimanja za 6 nedelja.10. prateći izjave parničnih stranaka i saslušanih svedoka. ispunjenje obaveze preuzete zaključenjem ugovora nije bezuslovno.00 DEM bruto. Pre svega. sve prema prosečno procenjenim troškovima. te da prekoračenja nema. obezbedi dogovorene lokacije. kao producent. posebno ako se ima u vidu nalaz veštaka finansijske struke. osnovnog ugovora predviđeno da će posloprimac. godine pa do isplate. već se ono može uskratiti ukoliko druga strana nije ispunila svoju obavezu ili nije spremna da to učini. kalkulacijama i nalozima produkcije i režije tužilac. od strane tužioca kao posloprimca. te da je obaveza nastala 26.08. ne može se prihvatiti zaključak prvostepenog suda da je zahtev tužioca osnovan. opremu članova ekipe i obavlja snimanje prema uobičajenim profesionalnim srednjoevropskim standardima. a po osnovu realizovane šeste nedelje snimanja.000. nedelja snimanja bila isključivo po nalogu tuženog. a ne na osnovu materijalne dokumentacije koja je jedini adekvatan dokaz za potraživanje koje je predmet tužbenog zahteva.2001. kao producenta i nalogodavca. 122 i 123. ovde tužilac. nije utvrđena bitna činjenica koja predstavlja prethodno pitanje za odluku o tužbenom zahtevu. planu snimanja. Za izvršenje ugovorenog naloga tužilac je od tuženog dobio paušalni honorar u iznosu od 645. kao i iznos na ime obračunate kamate. čiji je predmet bio izvršenje naloga tuženog.10. a to je da li je Aneks spornog ugovora potpisan od strane imenovanog saugovara. kao posloprimac.00 DEM.034.2001. pa je tuženi obavezan da mu na ime glavnog duga plati navedeni iznos sa kamatom koju propisuje Centralna evropska banka za EUR-o počev od 27. Zakona o obligacionim odnosima.692.05 EUR-a.

Ukoliko je druga strana. imajući u vidu oprečnost iskaza saslušanih svedoka u toku prvostepenog postupka. i da li je (i da je potpisan) isti bio ovlašćen za potpis Aneksa ugovora. ugovor raskine. U tom .primenom člana 630. Pž. proizilazi da pravni prethodnik tuženog (iako je dozvola za gradnju. Osim toga. ako je uopšte do istog došlo. ne može se prihvatiti argumentacija prvostepenog suda da je punovažanost predmetnog spornog aneksa prvostepeni sud cenio u skladu sa iskazima datih svedoka. izdata na naznačeno Javno preduzeće) ne bi mogao da otpočne sa gradnjom.12. stav 1. Zbog svega toga. ( Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda.1994. u smislu člana 122. parceli 4/3 koja nije bila predmet ugovora. Privredni apelacioni sud nalazi da je tuženi u obavezi da izvrši predaju navedenih delova novosagrađenog objekta tužiocu. u vezi sa članom 148. Zakona o obligacionim odnosima. Zakona o obligacionim odnosima. U tom slučaju teret dokazivanja činjenica da su troškovi zaista i nastali. Zakona o obligacionim odnosima. Ovo posebno zbog toga što u situaciji ako bi se utvrdila ta bitna činjenica da je Aneks ugovora potpisan od strane ovlašćenog lica tuženog to dalje ne znači da je tuženi bezuslovno obavezan na isplatu tog iznosa. imajući u vidu odredbe osnovnog ugovora. opisan u stavu prvom izreke prvostepene presude. 6383/11(2) od 07. kao i činjenicu da se novosagrađeni objekat nalazi ne samo na kat. došlo krivicom tuženog kao producenta.da tužiocu preda u državinu deo novoizgrađenog objekta. koji su u prvostepenom postupku tvrdili da je pomenuti potpisao sporni Aneks ugovora. u kom slučaju bi postojalo pravo tužioca na naknadu tih troškova. te da prvostepeni sud mora oceniti i iskaze drugih svedoka koji su saslušani u toku prvostepenog postupka. njihove visine i prava da se naknada istih zahteva od tuženog je na tužiocu.objekte ustupila pravnom prethodniku tuženog. imajući u vidu prirodu posla i ono što je ugovoreno. što je sporio vlasnik tuženog. ispunjenje ugovorne obaveze. a što je bio u obavezi. koji je to u toku postupka sporio. parceli 4/4.107 - . svoju obavezu u pretežnom delu ispunila. Naime. Pravni prethodnik tužioca je imao mogućnost da. kao i na visinu samog zahteva. istog Zakona .2011. tužilac nije pružio materijalne dokaze za svoje potraživanje. S tim u vezi. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je na pravilno utvrđeno činjenično stanje pravilno primenio materijalno pravo. niti da uđe u posed parcele na kojoj su se nalazili objekti da ista nije u pretežnom delu ispunila svoju ugovornu obavezu i svoj ulog . pretenduju na utvrđenje takve činjenice koja ide upravo njima u prilog. obavezujući tuženog . a na kojoj se takođe nalazio objekat (na kome je pravo korišćenja Odlukom Vlade Republike Srbije od 03. niti je dokazao da je do prekoračenja roka snimanja.OBLIGACIONO PRAVO ča. ne može se odbiti. već i na kat. ako je smatrao da saugovarač nije ispunio svoju ugovornu obavezu. koja je bila predmet ugovora. kao i činjenicu da svedoci. godine ) 197. shodno članu 124. kao i upotrebna dozvola. posebno imajući u vidu načelo savesnosti i poštenja.03. već on u svakom slučaju ima pravo da prigovori ispunjenju obaveze tužioca. godine preneto takođe tužiocu). pod uslovom da dostavi dokaze o osnovu i visini. a ne samo iskaze svedoka koji su predloženi od strane tužioca.

Međutim. Zakona o obligacionim odnosima primenjuje se u svim slučajevima kad postoje uzajamne obaveze po istom osnovu. godine) Pravilo iz člana 122.2004.220 DM (stav III). vrati tužiocu u posed predmetne objekte. kao i odredbe o sticanju bez osnova (čl.2011. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima. Pž. pa bi tada tuženi bio dužan da. stav 2. i to u roku od 15 dana (stav I). Gž. u slučajevima kada se vraća ono što je primljeno po osnovu ugovora o prodaji nepokretnosti.) 198. dok druga strana ne ispuni prema njoj svoju obavezu. koji nije zaključen u odgovorajućoj formi i zbog toga je ništav. po osnovu ništavog ugovora o prodaji nepokretnosti.OBLIGACIONO PRAVO slučaju bi nastupile posledice raskida ugovora.10. iz razloga žalbe jasno je da on prvostepenu presudu pobija i u stavu I i u stavu II.obe strane su dužne da istovremeno ispune svoje obaveze po pravilu o istovremenom ispunjenju. ZPP. Iako tuženi prvostepenu presudu ne pobija u izreci pod I.108 - .tužilac je obavezan da tuženiku preda u državinu označenu katastarsku parcelu sa postojećom kućom navedenih gabarita i građevinske strukture. navedenog zakona. što dovodi do jasnog zaključka zbog čega ugovor nije ni raskinuo. obe strane su dužne da istovremeno ispune svoje obaveze po pravilu o istovremenom ispunjenju iz člana 122. ne može se odlučivati o pravu protivne strane.1981. uključujući i uzajamnu restituciju iz člana 104. 1188/04 od 29. Međutim. vraća ono što je primljeno . Zakona o obligacionim odnosima. . Ukoliko je ona istakla samo prigovor da nije dužna da ispuni svoju obavezu.320 DM po kursu navedene valute preračunato preko EUR-a u roku od 15 dana (stav II). Zakona o obligacionim odnosima ne isključuje primenu odredbe člana 2. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. U situaciji kada se. ovog Zakona. (Pravno shvatanje Građanskog odeljenja Vrhovnog suda Srbije od 12. ovaj sud smatra da je tuženi svoju ugovornu obavezu dužan ispuniti u celosti. 199.09. godine) . tj. 5457/11 od 23.10.odlučeno je da svaka strana snosi svoje troškove spora. Međutim odredba člana 122. (Presuda Okružnog suda u Valjevu. Iz tih razloga. ta okolnost uzima se u obzir pri utvrđivanju roka za ispunjenje obaveze po tužbenom zahtevu u smislu člana 122. te je odlučeno da su obe strane dužne da u roku od 15 dana istovremeno ispune svoje obaveze.-219. u tom slučaju tuženi ne bi mogao da otpočne sa gradnjom.delimično je usvojen protivtužbeni zahtev i obavezan je tužilac da na ime povraćaja primljene kupoprodajene cene za ugovorenu kupoprodajnu nepokretnost iz prethodnog stava plati navedenu dinarsku protivvrednost od 17. ako ona nije istakla protivtužbeni zahtev ili prigovor prebijanja. Utoliko je preinačena pobijana presuda. naložene pobijanom presudom. . stav 2.odbijen je protivtužbeni zahtev za višak dosuđenog do traženog iznosa od 18. . 210. propisane članom 132. shodno članu 132. ali samo u pogledu vremena ispunjenja obaveza koje su strankama naložene pobijanom presudom. istog Zakona. Iz obrazloženja: Pobijanom presudom: .).

prvostepeni sud nije imao u vidu. III) i odlučeno je da svaka strana snosi svoje troškove spora. ____KO B. I). o čemu pobijana presuda ne sadrži potpune i jasne razloge. stav 1. Iz obrazloženja: Tužilac je – kako je utvrđeno u prvostepenom postupku . Tuženi nije ispunio svoju obavezu u pogledu plaćanja cene.320 DM po kursu navedene valute. koja se sastoji od jedne kuhinje. a odbijen je protivtužbeni zahtev za višak dosuđenog do traženog iznosa od 18. izuzev ako je što drugo ugovoreno ili zakonom određeno ili ako što drugo proističe iz prirode posla) ni stava 2. U ponovnom postupku prvostepeni sud će.109 - . 1929/05 od 07. upotpuniti činjenično stanje: utvrdiće sadržinu ugovora između stranaka a posebno . ističe da ni tužilac nije ispunio svoju obavezu.prodao tuženom pet automobila i jednu kiosk . Iz obrazloženja: Pobijanom presudom obavezan je tužilac da tuženiku preda u državinu k. koji nije zaključen u odgovarajućoj formi i zbog toga je ništav. plati dinarsku protivvrednost od 17. obe strane su dužne da istovremeno ispune svoje obaveze po pravilu o istovremenom ispunjenju. preračunato preko EUR-a.smatraće se da je tuženi istakao prigovor istovremenog ispunjenja. Tuženi u prvostepenom postupku. godine) 201. Odredbu člana 122. sud će joj naložiti da ispuni svoju obavezu kad i druga strana ispuni svoju) . Zakona o obligacionim odnosima (pravilo istovremenog ispunjenja).500 EUR-a. jednog kupatila sa WC-om. Gž.. te .2005. koja se sastojala u tome da pored automobila tužiocu preda i odgovarajuća dokumenta koja prate vozila (saobraćajne dozvole) tako da je u stvari time tuženi istakao prigovor istovremenog ispunjenja. u roku od 15 dana (st. sa postojećom kućom 10 x 8 m. Kada se vraća ono što je primljeno po osnovu ugovora o prodaji nepokretnosti. jer je platio samo jednu ratu od 500 EUR-a. br.p.12.).ako je tužilac tu obavezu imao . II).da li je tužilac bio u obavezi da za prodata vozila tužiocu preda i odgovarajuću dokumentaciju (saobraćajne dozvole i dr.. Delimično je usvojen protivtužbeni zahtev i obavezan je tužilac da na ime povraćaja primljene kupoprodajne cene za ugovorenu kupoprodajnu nepokretnost iz prethodnog stava.ispitaće da li ima mesta primeni odredbe člana 122.220 DM (st. u kom roku je tužilac bio dužan da ispuni tu obavezu ako je ona bila ugovorena. Kada nije osporio da je tužiocu ostao dužan deo cene po ugovoru o prodaji vozila a pri tom je naveo i da tužilac nije ispunio svoju obavezu u pogledu predaje saobraćajne dozvole za prodato vozilo . Zakona o obligacionim odnosima (u dvostranim ugovorima nijedna strana nije dužna ispuniti svoju obavezu ako druga strana ne ispuni ili nije spremna da istovremeno ispuni svoju obavezu.000 EUR-a. saglasno navedenim primedbama. . jedne sobe. ali i u žalbi.kućicu za ukupnu cenu od 5. (Presuda Okružnog suda u Valjevu. i jedne zatvorene terase – sve u roku od 15 dana (st.OBLIGACIONO PRAVO 200. te je ostao dužan tužiocu 5. To je posledica toga što u vezi sa navedenim prvostepeni sud nije utvrdio sve bitne činjenice. (ako na sudu jedna strana istakne da nije dužna ispuniti svoju obavezu dok i druga strana ne ispuni svoju.

07.. Uknjižba prava svojine izvršena je u zemljišnoj knjizi. Zato su pravilno nižestepeni sudovi zaključili da nisu ispunjeni uslovi za restituciju. godine) Ako je izvršenje obaveze dužnika uslovljeno predhodnim ispunjenjem određene radnje poverioca onda se u toj situaciji obaveza dužnika može izvršiti samo uz primenu pravila o istovremenom ispunjenju. U slučaju dvostranih ugovora taj povraćaj treba da bude obostran. Ranijom presudom poništen je zaključen ugovor o prodaji i naređena je obostrana restitucija. 1188/04 od 29. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju dana 21. može biti i povraćaj datog.. 2332. br. Prilikom novog premera i komasacije utvrđeno je da tužilac nije sagradio kuću na kupljenoj k.1958. .. godine) . pa je preinačena pobijana presuda. ZOO-a. a prodavac cenu. koji nije zaključen u odgovarajućoj formi i zbog toga je ništav. 110/99 od 28. Posledice ništavosti dvostranih ugovora (ugovor o kupoprodaji) su kako povraćaj cene tako i povraćaj nepokretnosti. u slučajevima kada se vraća ono što je primljeno po osnovu ugovora o prodaji nepokretnosti. Zakona o obligacionim odnosima.. Prev.03.. Kod takvog činjeničnog stanja pravilno je primenjeno materijalno pravo kada je tužbeni zahtev radi povraćaja cene odbijen kao neosnovan iz razloga koji su bliže navedeni u drugostepenoj presudi i koje kao pravilne prihvata u svemu i Vrhovni sud. br. – Futog za ugovorenu cenu koja je isplaćena. U ovom slučaju tužilac zahteva povraćaj pravične – tržišne cene ali zadržava parcelu nepokazujući nameru da svoju obavezu u pogledu povraćaja ispuni.p. ZOO-a. I i II. 669/02 od 17.10. obe strane su dužne da istovremeno ispune svoje obaveze po pravilu o istovremenom ispunjenju iz člana 122. br. koja se supsidijarno primenjuje i u materiji posledica ništavosti ugovora treba da bude istovremena. tada upisano u zk. 2330 već na kp.S.ul. Rev.p. 1633 KO N. Kupac je dobio dozvolu za gradnju kuće i na zemljištu je podignut stambeni objekat. iz razloga žalbe u stvari vidi se da se prvostepena presuda pobija od strane tuženog i u st. utoliko što je odlučeno da su obe strane dužne da u roku od 15 dana i istovremeno ispune svoje obaveze koje su im naložene pobijanom presudom.S. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije.OBLIGACIONO PRAVO Međutim. Jedna od posledica ništavosti u smislu člana 104. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije.. Restitucija u smislu člana 122. To znači da kada se traži povraćaj cene kao posledice ništavosti istovremeno treba da se drugoj ugovornoj strani izvrši povraćaj nepokretnosti. br. a da predmet kupoprodaje iz ugovora predstavlja u stvarnosti društvenu svojinu. godine zaključen je ugovor o kupoprodaji između pravnih prethodnika tužioca (kupca) i pravnih prethodnika tuženog (prodavca) po kome je prodavac prodao k. (Iz presude Okružnog suda u Valjevu.2004..2002. ali samo u pogledu vremena ispunjenja obaveza koje su strankama naložene pobijanom presudom.110 - 203..10. Gž.hv. Potpisi ugovarača overeni su kod Sreskog suda u N.1999. uz prethodnu isplatu poreza na promet.. 2330 njiva od 229 kv. U konkretnom slučaju kod ugovora o prodaji to znači da kupac treba da vrati stvar. Iako tuženi prvostepenu presudu ne pobija u izreci pod I. godine) 202.

Žalba nije osnovana.023. Utvrđeno je takođe da je deo dugovanog iznosa tužilac platio do tog roka. 6. koliko vrednost robe koja je plaćena posle poskupljenja tj. U vezi s tim. 2009. Pored ugovora.53 dinara sa kamatom i troškovima postupka.OBLIGACIONO PRAVO Kada se radi o dvostranim ugovorima – teretnim ugovorima. (Gž. S obzirom na to da je ugovor raskinut voljom stranaka. a što sve čini iznos avansa koji nije pokriven isporukom robe i koji je stoga tuženi dužan da vrati. a deo po proteku istog roka. 122 . Kako je 1. Izvedenim dokazima utvrđena je i količina robe.36 dinara tokom proleća i leta.053. svaka strana se javlja istovremeno i kao poverilac i kao dužnik. ali da tuženi nije isporučio robu u vrednosti uplaćenog iznosa.030. 124 – 132. utvrdio da je manje isporučeno robe u vrednosti od 257. to je nalazom veštaka utvrđeno koliko iznosi vrednost robe koja je plaćena do poskupljenja.41 dinara i da je tužilac imao pravo na rabat u iznosu od 32. godine. Viši trgovinski sud je ispitao pobijanu odluku u granicama žalbenih razloga i izvršio uvid u spis.123.12 dinara. te da se stoga nadalje neće ispunjavati u pogledu potpunog ispunjenja obaveze tuženog. Zakona o obligacionim odnosima) 205. izvor obligacije je i prouzrokovanje štete. . to je tuženi dužan da tužiocu vrati ono što je po ugovoru primio.111 - . br. Prouzrokovanjem štete. RASKIDANJE UGOVORA ZBOG NEISPUNJENJA (Čl. Zakona o obligacionim odnosima).41 dinara nije pokriven isporukom robe. 1361/03 – P. nastaje obaveza na naknadu štete a pod tačno zakonom propisanim uslovima. Izvedenim dokazima je utvrđeno da je tužilac izvršio plaćanje i da mu nije isporučena sva roba koju je platio. opštinski sud je propustio da raspravi da li se utuženi iznos od tuženog potražuje od strane tužioca po osnovu prouzrokovanja štete ili po prigovoru neispunjenja obaveze (čl. 6053/98) 204. 5. a naročito nalaza veštaka. koja je isporučena po ukupno dve otpremnice. odnosno da je izgubio svoju svrhu jer je svrha ugovora bila isporuka udžbenika za određenu školsku godinu. 2009. U prvostepenom postupku pravilno je primenjeno materijalno pravo. br. Iz obrazloženja: Prvostepenom presudom obavezan je tuženi da tužiocu plati 289.033. isto je uzeto u obzir prilikom obračuna i prvostepeni sud je utvrdio da iznos od 257. Prvostepeni sud se pozvao na član 262.školskih udžbenika i pribora uplatio iznos od 679. Prvostepeni sud je naveo da je na osnovu izvedenih dokaza. U prvostepenom postupku utvrđeno je da su stranke zaključile ugovor o prodaji udžbenika i nastavnih sredstava u pretplati i da su istim ugovorom stranke ugovorile plaćanje naručene robe u tri rate zaključno sa 9. Zakona o obligacionim odnosima. godine došlo do poskupljenja udžbenika i nastavnih sredstava kod dobavljača tuženog. U obrazloženju iste presude je navedeno da je tužilac tuženom na ime naručene robe .030.

pa je isti iz navedenih razloga odbijen. to je tuženi dužan da tužiocu vrati ono što je po ugovoru primio. Prema tome. te da se stoga nadalje neće ispunjavati u pogledu potpunog ispunjenja obaveze tuženog. Iz nalaza veštaka utvrđuje se da je veštak obračunao ugovoreni rabat samo na robu koja je plaćena pre poskupljenja. ZOO koji propisuje vraćanje datog po izvršenom raskidu ugovora. Navodi tuženog u pogledu prava tužioca na rabat takođe nisu osnovani. ova odredba Zakona o obligacionim odnosima ne isključuje pravo stranke da traži ispunjenje ugovora u delu koji odgovara njenom ispunjenju ugovornih obaveza. Navod tuženog da važe pretplatne cene samo u slučaju potpunog poštovanja ugovora u pogledu rokova plaćanja u konkretnom slučaju nema uticaja. koja je savesno ispunila svoje obaveze.12. U tom smislu ni ovaj navod nije osnovan.OBLIGACIONO PRAVO Ovakav zaključak prvostepenog suda je pravilan. sledi i obaveza plaćanja kamate u smislu navedene zakonske odredbe. Zakona o obligacionim odnosima (dalje: ZOO) jedino ima pravo na zahtev za povraćaj robe koju je tužilac isporučio.81 evra sa kamatom. Međutim. koja je uplaćena do poskupljenja. a sam tuženi u toku spora nije pružio nijedan dokaz iz koga bi se moglo utvrditi da je tuženom roba od dobavljača isporučena bez obračuna rabata za robu koja je plaćena pre poskupljenja. iz izvedenih dokaza tj. Prvostepeni sud je utvrdio tačan iznos koji je tuženi dužan da vrati. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. Naime. nema osnova za zaključak da tuženi ima pravo naplate viših cena tužiocu za robu koja je plaćena pre poskupljenja. 132. iako tuženi navodi suprotno. a navedeni dokaz ukazuje na suprotno. ima pravo da joj se vrati ono što je dala. Međutim.2011. Kako tuženi nije dostavio dokaz da je roba. 5582/11 od 14. Činjenica da je ugovor raskinut ne znači isključenje prava stranke da traži plaćanje iznosa koji je ekvivalentan vrednosti isporučene robe u vreme kada je ugovor bio na snazi. godine) 206. to prvostepeni sud nalazi da tužilac nema pravo da traži plaćanje robe . to je pravilan zaključak prvostepenog suda da je tuženi dužan da tužiocu vrati primljeni novac koji nije opravdan isporukom robe. te kako nema dokaza da je tuženi obavestio tužioca da će se nove cene primenjivati retroaktivno. kako su stranke nesporno raskinule ugovor. da bira da li će tražiti plaćanje ili uspostavljanje stanja koje je postojalo pre zaključenog ugovora.ispunjenje ugovora već da u smislu čl. . dopisa dobavljača tuženog utvrđuje se da je prihvaćena uplata tuženog dobavljaču do poskupljenja. U obrazloženju presude je navedeno da su stranke bile u poslovnim odnosima po osnovu kojih je tužilac tuženom isporučio robu koja nije plaćena. te s obzirom na to da je u pitanju novac.219. tuženom od dobavljača fakturisana po većim cenama. U slučaju raskida ugovora. odnosno odgovarajuće plaćanje po osnovu njenih izvršenih ugovornih obaveza. Ugovor zaključen između stranaka nema klauzulu u tom pravcu. Ova odredba ima za cilj da omogući stranci. Nema dokaza da je dobavljač tuženog korigovao retroaktivno cene u pravcu navoda tuženog odnosno da je tuženom prilikom fakturisanja obračunao više cene u pogledu robe koja je plaćena pre poskupljenja. ako je jedna strana izvršila ugovor potpuno ili delimično.112 - . Iz obrazloženja: Prvostepenom presudom odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da mu tuženi plati 246. Drugostepeni sud nalazi da je prvostepeni sud pravilno primenio član 132. S obzirom na to da je iz spisa predmeta jasno da je ugovor raskinut voljom stranaka odnosno da je izgubio svoju svrhu jer je svrha ugovora bila isporuka udžbenika za određenu školsku godinu. Ovaj rabat je bio ugovoren između stranaka. Prvostepeni sud stoga nalazi da tužbeni zahtev nije osnovan. Pž.

ZPP na koje drugostepeni sud pazi po službenoj dužnosti. ima pravo da joj se vrati ono što je dala. ZOO. utvrditi potpunu sadržinu sporazuma stranaka o raskidu ugovora. Prvostepena presuda je zahvaćena bitnom povredom odredaba postupka iz čl. Istakao je da je presuda protivrečna sama sebi i iznetim razlozima. Naime. 2. 1. pa se stoga ne može ispitati ni pravilnost primene materijalnog prava. Ukazao je da tuženi nije mogao da vrati robu jer je istu otuđio i da je stoga dužan da ispuni ugovor u delu u kome je isti izvršen od strane tužioca.OBLIGACIONO PRAVO Blagovremenom žalbom tužilac je osporio donetu presudu iz svih razloga iz čl. tač. jer sporazumni raskid ugovora nema retroaktivno dejstvo u smislu da deluje od momenta kada je postignut. i 9. te će utvrditi da li je tuženi pre otpočinjanja ovog spora primljenu robu stavio na raspolaganje tužiocu u ugovorenom ili razumnom roku na jasan i nedvosmislen način. 376. a što je i nesporno. ZPP. odnosno odgovarajuće plaćanje po osnovu njenih izvršenih ugovornih obaveza. ali da je pri tome ostao neplaćeni dug u visini utuženog iznosa. ova odredba ne isključuje pravo stranke da traži ispunjenje ugovora u delu koji odgovara njenom ispunjenju ugovornih obaveza.113 - . 2. tač. ZPP na koju je ukazano žalbom.12. Nova odluka biće pravilna i neće imati nedostataka zbog kojih se ne može ispitati. prvostepeni sud je utvrdio da su se stranke sporazumele o raskidu ugovora i da je tom prilikom dogovoreno da tuženi tužiocu vrati neprodatu robu koju je zaprimio. Sa napred izloženog. presudu je trebalo ukinuti. 360. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. odredba čl. Izostanak razloga o navedenoj odlučnoj činjenici prouzrokuje postojanje nedostatka iste presude i čini je nerazumljivom. Međutim. Zakona o parničnom postupku (dalje: ZPP). 5. 7. pa se stoga ista ne može u potpunosti ispitati. U konkretnom slučaju prvostepeni sud je utvrdio da su stranke sporazumno raskinule ugovor. U ponovljenom postupku prvostepeni sud će. s obzirom na to da nema razloga o odlučnim činjenicama koje su relevantne za pravilno presuđenje ove pravne stvari. činjenica da je ugovor raskinut ne znači isključenje prava stranke da traži plaćanje iznosa ekvivalentne vrednosti isporučene robe u vreme kada je ugovor bio na snazi. st. Predložio je da se pobijana presuda preinači ili ukine. Na utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud će primeniti materijalno pravo polazeći od napred iznetog stava drugostepenog suda u vezi primene čl. Žalba je osnovana. odlučeno je kao u dispozitivu. Prvostepeni sud će utvrditi da li je i u kojoj količini tuženi tužiocu vratio deo robe i koja je njena vrednost. ZOO propisuje da. Iz navedenog razloga. 2. 132. ako je jedna strana izvršila ugovor potpuno ili delimično. Dakle. u slučaju raskida ugovora. 132. ali nije dao razloge u vezi relevantne činjenice postignutog dogovora stranaka o vraćanju robe. 132. dokazima i primenom pravila o teretu dokazivanja. U prvostepenom postupku nisu počinjene bitne povrede odredaba postupka iz čl. 361. st. Ukazao je da su stranke sporazumno raskinule poslovni odnos. Naime. Smatra da je prvostepeni sud pogrešno primenio odredbu čl. Ovakav sporazum stranaka proizvodi pravno dejstvo i nema razloga zbog kojih prvostepeni sud nije cenio ovu činjenicu koja je svakako relevantna za presuđenje ove pravne stvari. 2. 12. st. 9746/09 od 9. a na osnovu čl. da se ima izvršiti ono što je kao obaveza nastalo do raskida. koja je savesno ispunila svoje obaveze. godine) .2009. Ova odredba ima za cilj da omogući stranci. da bira da li će tražiti plaćanje ili uspostavljanje stanja koje je postojalo pre zaključenja ugovora. Viši trgovinski sud je ispitao pobijanu odluku u granicama žalbenih navoda i razloga i izvršio uvid u spis. ZOO. 361.

istog Zakona regulisana je garancija za ispravno funkcionisanje prodate stvari. to su ispunjeni uslovi iz čl.05. odgovornost prodavca i proizvođača.2005. Naime. te da tuženi nije ispunio svoju obavezu da će najkasnije do 31. a prvostepeni sud je utvrdio da se ugovor raskida. Zakona o obligacionim odnosima. osim ako se radi o raskidu ugovora u posebnim. godine.132. preobražajna tužba. kad jedna strana ne ispuni svoju obavezu.114 - . a sudskom odlukom se može samo utvrditi da je ugovor raskinut. jer nisu puštene u rad i nalaze se u nedovršenoj fazi.OBLIGACIONO PRAVO 207. Pored toga.03. kojom se podstiče zaštita nekog preobražajnog prava.02.507. tražio da sud raskine ugovor. Tužba za raskid ugovora je. Zakona o obligacionim odnosima. Iz obrazloženja: Raskid ugovora zbog nedostatka stvari proizvodi ista dejstva kao i raskid dvostranih ugovora član 497. stav 1. godine) . 501 . Pitanje da li je ugovor po izjavi jedne od ugovornih strana raskinut i da li je bilo osnova za njegov raskid rešiće kao prejudiciono pitanje za rešavanje pravnih posledica raskida ugovora odn. zahtevati ispunjenje obaveza ili . koje nisu puštene u rad i nalaze se u nedovršenoj fazi. sa obaveštenjem da se ugovor raskida . ne može se smatrati da je roba predata tužiocu kao kupcu.2005.2010. obavezujući tuženog na povraćaj kupoprodajne cene.pravilno raskinuo ugovor između stranaka.2011. raskid ugovora zbog neispunjenja ostvaruje se prostom izjavom volje poverioca upućenom dužniku. a u svakom slučaju ima pravo na naknadu štete . U dvostranim ugovorima. zakonom predviđenim situacijama tj. 8524/10 od 02. Tužilac je. (Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu. Prostom izjavom volje poverioca upućenom dužniku ostvaruje se raskid ugovora zbog neispunjenja. Stoga.član 124. ovog Zakona. ako nije što drugo određeno. godine) 208. kako je u prvostepenom postupku na nesumnjiv način utvrđeno da primopredaja spornih mašina nije izvršena. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. 125 . u kojima zakon predviđa da sud raskida ugovor (a što nije raskid zbog neispunjenja). prema stanju u spisima. a u članu 501. odredbama čl. po svojoj pravnoj prirodi. Iz obrazloženja: Ukoliko ne nastupa po samom zakonu u slučajevima iz člana 125. sud je morao odbaciti tužbu za raskid ugovora. druga strana može. Zakona o obligacionim odnosima.s obzirom na utvrđeno činjenično stanje i navedene zakonske odredbe . 416/10 od 18. Gž. tako da se ne može smatrati da je roba predata tužiocu kao kupcu. već se ugovor raskida izjavom volje stranaka. Zakona o obligacionim odnosima. godine izvršiti puštanje u rad svih isporučenih mašina datih na zapisniku o primopredaji od 21. To u konkretnoj situaciji nije slučaj. Ukoliko prodavac do ugovorenog roka nije izvršio primopredaju spornih mašina.pod uslovima predviđenim u čl. i 523. za regulisanje njegovih posledica. 124. Zakona o obligacionim odnosima .član 124. ako raskid ugovora ne nastupa po samom zakonu.05. Prvostepeni sud je .raskinuti ugovor prostom izjavom. Pž.

utvrditi sledeće bitne činjenice: da li je ugovoreni pravni posao još uvek na snazi ili je raskinut odn. obrazlažući svoju odluku navodima da je dopisom tuženog od 10. potrebno je . koje su suprotnoj strani predate po osnovu realizacije određenog pravnog posla.belih ilustracija i fotografije. materijala za štampu kao pripreme. neophodno je pre svega utvrditi bitnu činjenicu šta je to tužilac predao tuženom prilikom zaključenja predmetnog ugovora. Jer.u situaciji ako nema dokaza da je pravni posao raskinut . da je stav suda da je tuženi imao mogućnost da dostavi dokaz u slučaju da ih poseduje iz kojih bi se videlo koji je broj ilustracija primio od tužioca i da je eventualno primio manji broj od onoga koji tužilac tužbom traži. da li tužilac povraćaj navedenih stvari traži na ime ispunjenja ugovorne obaveze ili kao posledicu raskida ugovora. da li po realizaciji celokupnog posla ili sukcesivno nakon dela ispunjenja ugovorne obaveze. zahtevao od tuženog da mu odštampa određeni broj knjiga sa ilustracijama uz obavezu da mu za izvršeni posao plati naknadu.utvrditi po kom osnovu se iste traže: da li po osnovu ispunjenja ugovorene obaveze ili kao posledica raskida ugovora. čije se vraćanje traži. da bi se u bilo kom slučaju odlučilo o zahtevu tužioca. Međutim. kompletna sporna priprema za štampu kao i filmovi kolor i crno .OBLIGACIONO PRAVO 209. u kojoj količini i u kom broju i za koje od tih stvari je postojala obaveza vraćanja i kada. te da obaveza vraćanja preuzetih . godine u realizaciji poslovnog odnosa sa tuženim predao radi štampanja 11 naslova knjiga. ali što se njihovog broja tiče. bude individualno određena.pre svega . kompletna priprema za štampu. jer je tužilac. kao naručilac. da svaka stvar. kao i sve ostalo što je tužilac predao štampariji za svaki konkretan naslov. Iz obrazloženja: U konkretnom slučaju.2004. prvostepeni sud je obavezao tuženog na vraćanje primljenih ilustracija. pre svega. tužilac tužbom traži vraćanje predatog materijala. kao naručiocu posla. potrebno je.09. Kod takvog stanja stvari. a što podrazumeva i filmove za kolorne i crno bele ilustracije i fotografije. ako prvostepeni sud utvrdi da tužilac svoje potraživanje zahteva po osnovu ispunjenja ugovorne obaveze. pause. predmet konačno opredeljenog tužbenog zahteva je vraćanje crno belih i kolor ilustracija i predatog materijala za štampu kao pripreme. to dalje znači da je zaključeni pravni posao i dalje na snazi. Kako do realizacije ugovorenog posla nije došlo u potpunosti.115 - . Za odluku o zahtevu koji se odnosi na vraćanje individualno određenih stvari. godine potvrđeno da je tuženi od tužioca primio predmetne ilustracije. da bi se o njegovom zahtevu odlučilo. a koje je tužilac 2003. Ovo stoga što je u konkretnom slučaju predmet tužbenog zahteva vraćanje određenog broja individualno odredivih stvari. a koje su predate tuženom radi realizacije usmeno dogovorenog posla. a potom . a koji je po svojoj suštini predstavljao ugovor o delu. a sve po osnovu usmenog ugovora. Ovakav zaključak prvostepenog suda se ne može prihvatiti. koje je tužilac u svom zahtevu taksativno nabrojao. Svoj zahtev tužilac zasniva na usmenom ugovoru . s obzirom da i sam u toku postupka nije sporio da je deo naknade za izvršeni deo posla ostao neplaćen i da je to plaćanje uslovio vraćanjem navedenih stvari. Ipak.poslovnom odnosu u kojim je bio sa tuženim. kao i kompletnu spornu pripremu za pet navedenih naslova i filmove kolor i crno belih ilustracija i fotografija bliže navedenih u izreci prvostepene presude. a koji je imao za predmet štampanje 11 ugovorenih naslova i da se posle svakog odštampanog naslova vrati tužiocu.

Pitanje je. 10697/05 (1) od 19.06. Zakona o obligacionim odnosima. nejasna i suprotna stanju u spisima. te da shodno navedenoj zakonskoj odredbi tužilac. a tužilac ( koji nije izvršio svoju ugovornu obavezu ) nema ni pravo raskida ugovora ni pravo na naknadu štete. ako se utvrdi da tužilac vraćanje stvari zahteva kao posledicu raskida ugovora. onda on ima pravo da zahteva vraćanje svega onoga što je predao tuženom. navedenog ugovora. kako tuženi može da vrati kompletnu pripremu koja je sporna. pa bi se u tom slučaju trebalo ispitati u kojoj meri je tuženi izvršio svoju ugovornu obavezu i za koje stvari je dospela obaveza vraćanja primljenog materijala. rok za ispunjenje obaveze plaćanja naknade za ustupljeno potraživanje je bitni element ugovora. naime. istog Zakona .tuženi taj koji bi imao pravo na raskid ugovora. pravilan je zaključak prvostepenog suda.2011.u smislu člana 124. Takvim postupanjem jasno je manifestovana volja obe stranke da se ugovor održi na snazi. snosi teret dokazivanja činjenica koje su bitne za nastanak ili ostvarivanje prava ako zakonom nije drugačije određeno. Privredni apelacioni sud posebno ukazuje da je izreka prvostepene presude pod tačkom 3. Pž. kao stranka koja tvrdi da ima pravo na vraćanje taksativno navedenih stvari u svom zahtevu.propisano da stranka koja tvrdi da ima neko pravo.prvostepeni sud mora jasno i nedvosmisleno da utvrdi šta je to tužilac predao tuženom odn. Privredni apelacioni sud ukazuje prvostepenom sudu da je . Iz obrazloženja: Shodno članu 4.116 - . Nema pravo na raskid ugovora zbog neispunjenja obaveze tuženog i na naknadu štete prouzrokovane raskidom tužilac koji sam nije ispunio svoju ugovorenu obavezu. jer se odlukom suda stranke mogu obavezati na ispunjenje samo nespornih obaveza.12. snosi i teret dokazivanja činjenica da je te stvari predao tuženom i da ih osnovano potražuje nazad. 7597/10 od 02. Međutim. godine za isporučenu robu u navedenom iznosu. da individualno odredi svaku stvar kako bi eventualno mogao i obavezati tuženog na vraćanje. godine) 210.odredbom člana 223. godine) 211. s tim što pre svega toga . Osim toga. st. jer je ostao dug tužioca iz 2002. Zbog toga je . i član 262.član 132. S tim u vezi. tada druga ugovorna strana ima pravo na povraćaj datog i na naknadu štete . Prema utvrđenom činjeničnom stanju. ugovor ne prestaje po samom zakonu. Ako je rok plaćanja ugovoren kao bitni element ugovora. Iz obrazloženja: Pravo na raskid ugovora ima ona strana koja je ispunila svoju obavezu . tužilac nije ispunio svoju obavezu prema tuženom. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda.član 124. Zakona o parničnom postupku .2005. Zakona o obligacionim odnosima. Pž. da u tom delu prvostepeni sud apsolutno ne daje nikakve razloge (pod tačkom 3. stav 2. (Presuda Višeg trgovinskog suda. U slučaju kada je krivicom jedne ugovorne strane raskinut ugovor. . je naveo da je tuženi obavezan da tužiocu vrati kompletnu spornu pripremu za navedene naslove). i 2. jer on sam nije ispunjavao svoje obaveze. 1.OBLIGACIONO PRAVO stvari zavisi od dinamike realizovanih obaveza od strane tuženog kao poslenika. a po njegovom proteku dužnik plaća a poverilac prima uplate.

Iz obrazloženja: Predmetni tužbeni zahtev za raskid ugovora o lizingu se zasniva na činjenici da tuženi (kao njegov korisnik) nije isplatio na ime naknade za lizing . vršio uplate naknade tuženom. U konkretnom slučaju. to je pravilna odluka prvostepenog suda kojim je u prvom stavu odluke tužbeni zahtev usvojio te utvrdio da je raskinut ugovor o ustupanju potraživanja ( kao i aneks istog ugovora ) i to saglasnom izjavom volja ugovornih strana. nakon isteka roka za plaćanje prve rate. U smislu odredbe člana 125. Pri tome je nesporno i sam tuženi ( nakon 18. ispunjeni su ugovorni uslovi za jednostrani raskid. navedenim ponašanjem tuženi je konkludentnim radnjama jasno manifestovao volju da se ugovor održi na snazi. Dakle.07.korišćenje mašine određen iznos po vremenski ugovorenim ratama. sam ugovor se smatra raskinutim po sili zakona . Tuženi je istakao protivtužbeni zahtev za plaćanje opredeljenog iznosa na ime naknade prouzrokovane štete po osnovu krivice tužioca. ( Iz presude Višeg trgovinskog suda.11. godine) . predviđeno je da poverilac može održati ugovor na snazi ako ( po isteku roka koji predstavlja bitni element ugovora ) bez odlaganja obavesti dužnika da zahteva ispunjenje ugovora. Sud je imao u vidu da je ugovornim odredbama predviđeno da se ugovor mora raskinuti pismeno. u konkretnom slučaju ispunjeni su uslovi za raskid ugovora u smislu člana 124.117 - . pa tužba sa zahtevom da se utvrdi raskid ugovora zamenjuje odnosno predstavlja pismeni raskid.lizing mašinu.07. jer iz spisa predmeta proizlazi da je tuženi preuzeo od tužioca u zakup . pa je pravilna i odluka prvostepenog suda kojom se tužbeni zahtev usvaja. imajući u vidu da se međusobna prava i obaveze parničnih stranaka ustanovljena ugovorom o lizingu ne mogu ceniti kao poseban obligacioni odnos nezavisan od odnosa tužioca i tuženog po osnovu isporuke robe tužiocu. Pž.12.01. međutim. Zakona o obligacionim odnosima.OBLIGACIONO PRAVO U situaciji da se do isteka takvog roka ( kao bitnog elementa ugovora ) ne ispuni ugovorena obaveza. kako je među strankama nesporno da je tuženi ( dopisom od 12. Kada korisnik lizinga ne isplati koju dospelu ratu. (Iz presude Višeg trgovinskog suda. pravilno je utvrđeno da ugovor nije raskinut po sili zakona samim protekom roka koji je bio predviđen za ispunjenje prve rate. godine ) dao na realizaciju jednu menicu radi naplate potraživanja prema tužiocu.2005. a tuženi je navedene naknade primao.u smislu člana 125. 7994/06 od 07.2005. Pž. koju prvostepeni sud primenjuje na utvrđeno činjenično stanje. Ipak. davalac stvari u lizing ima pravo na raskid ugovora o lizingu. Naime.2005.2005. kao i da nije to ranije učinjeno. Prvostepeni sud je pravilno zaključio da tužilac ima pravo na raskid spornog ugovora.12. Zakona o obligacionim odnosima. godine) 212. godine ). Prema odredbama stava 2. godine ) izjavio da ugovor raskida. a da je ugovorom predviđena mogućnost raskida ugovora u slučaju neisplate lizing naknade. Stoga. godine do 10. ovog člana.2006. da tuženi nije isplatio tužiocu dospele rate. a tužilac je svojim dopisom navedeni raskid prihvatio. jer tuženi nije izvršavao svoje ugovorne obaveze. 59/2005 od 13.2005. Zakona o obligacionim odnosima. tužilac je ( 21.

(Iz presude Okružnog suda u Valjevu.2005. kojima je traženo da se obaveže tužena opština da im na ime sticanja bez osnova isplati novčane iznose u visini zakonske zatezne kamate na novčane iznose navedene u izreci prvostepene presude. pravilno je prvostepeni sud primenio materijalno pravo našavši da.” iz V. br... tužioci bi bili ovlašćeni da u smislu člana 262. do 29.04. godine zaključili ugovore o udruživanju sredstava za izgradnju PTT kapaciteta. i to jedino naknadu stvarne štete koja je nastupila u njihovoj imovini kao posledica neblagovremenog ispunjenja ugovorne obaveze od strane tuženika.118 - . predmetni ugovori predstavljaju osnov za prelaz imovine tužilaca (novčani iznosi plaćeni za uvođenje telefona) u imovinu tuženika. U konkretnom slučaju.2004. Iz obrazloženja: Pobijanom presudom odbijeni su kao neosnovani tužbeni zahtevi tužilaca. to je i iz navedenog razloga njihov tužbeni zahtev neosnovan. godine) 214. radi prevremenog obezbeđenja telefonskih priključaka na području opštine Lj. sporazumni raskid ugovora više nije moguć..000 dinara uplatili na ime svoje ugovorne obaveze radi uvođenja telefonskih priključaka.. Naime. pa su time neosnovani navodi žalbi kojima se osporava pravilna primena materijalnog prava. Ovako činjenično stanje nije bilo sporno među strankama. izvršila ugovorenu obavezu i uvela telefone u domaćinstva svih tužilaca. niti u podnetim žalbama. godine preko “T. Zakona o obligacionim odnosima zahtevaju naknadu štete zbog neblagovremenog ispunjenja. tako da iz tog razloga u konkretnom slučaju ne može biti reči o sticanju bez osnova. godine. ipak održali na snazi. tužioci su iznose od po 5. nakon podnošenja tužbe tužena je u toku 2004. Ugovoreni iznos cene od po 5. u konkretnom slučaju ne postoji sticanje bez osnova na strani tužene. Zakona o obligacionim odnosima. stav 2. I pored toga što se tužena obavezala da ugovorenu obavezu ispuni u roku od 12 meseci od dana zaključenja ugovora. oni su ih prihvatanjem ispunjenja obaveze tuženog nakon isteka ugovorenog roka. Kako u pogledu navedenih činjenica tužioci nisu pružali nikakve dokaze niti u prvostepenom postupku. Imajući u vidu ovo činjenično stanje. Poverilac može održati ugovor na snazi ako po isteku roka za ispunjenje.03. Međutim. stav 2. pa iako su od tužioca tražili raskid predmetnih ugovora zbog zadocnjenja u ispunjenu. Samim tim. Pri tome su tužioci morali da dokažu vrstu i visinu štete koja je za njih nastupila kao posledica neblagovremenog ispunjenja od strane tužene. . nije ispunila ugovorene obaveze.. kada je podneta tužba za raskid ugovora i povraćaj novca. Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužioci su sa tuženom opštinom u toku 1996. saglasno odredbi člana 125. bez odlaganja.000 dinara tužioci su blagovremeno uplatili tuženoj u skladu sa ugovorenom dinamikom. jer u konkretnom slučaju nema pravnog posla koji je otpao ili se nije ostvario. Ako je ugovor izvršen u celini od strane svih ugovarača.OBLIGACIONO PRAVO 213.. pri čemu se šteta ne bi mogla utvrditi u visini zakonske zatezne kamate na novčane iznose koje su tužioci uplatili tuženoj opštini prilikom ispunjenja svoje ugovorne obaveze. 470/05 od 14. obavesti dužnika da zahteva ispunjenje ugovora. Gž.

11. U konkretnom slučaju je utvrđeno da je tužilac u pretežnom delu. jer ako je ugovor izvršen od strane svih ugovorača. da se ugovor koji je u celini izvršen može raskinuti saglasnošću volja ugovarača. do 132. na pouzdan način najpre utvrditi da li je ugovor koji se pobija zbog povrede prava preče kupovine poljoprivrednog zemljišta u celini izvršen. 1409/04 od 02. ZOO-a). godine ugovoren fiksni rok za predaju stambenog objekta. On to ne može učiniti ni na osnovu odredbe člana 125. Taj uslov nije ispunjen. ZOO-a). Zakona o obligacionim odnosima. ali sa docnjom isplatio ugovoreni iznos učešća u gradnji stambenog objekta iz ovog spora. . Tužilac nije u potpunosti izmirio obavezu iz osnovnog ugovora. zaključenje poravnanja o raskidu pobijanog ugovora ne bi bilo od značaja za odlučivanje o zahtevu za povredu prava preče kupovine.OBLIGACIONO PRAVO Iz obrazloženja: Prvostepeni sud nalazi da je valjano sudsko poravnanje zaključeno posle pokretanja ovoga spora između tuženih. Naime. ukoliko je ranije zaključeni ugovor izvršen u potpunosti. Pravo na raskid ugovora pripada samo onoj ugovornoj strani koja je svoju obavezu u celosti ispunila. Ukoliko se ispostavi da je ugovor u celini izvršen. Iz obrazloženja: Pravo na raskid ugovora pripada samo onoj ugovornoj strani koja je svoju obavezu u celosti ispunila. Na to upućuje jezičko načenje odredbe člana 124. 137. kao što to proizilazi iz stanja u spisima.2001. u pogledu pravnog dejstva spornog poravnanja. te stoga poravnanje nije prividni već stvarno zaključeni pravni posao i nije zaključeno u cilju da se izigra tužiočevo pravo preče kupovine.5. on je po aneksu ugovora preuzeo obavezu da pored ugovorene cene plati još 3000 DM. ZOO-a) i u slučaju nemogućnosti ispunjenja (čl. a potom će biti dužan da utvrdi sve relevantne činjenice od kojih zavisi odluka o zahtevu za povredu prava preče kupovine. saglasnost ugovorača o raskidu ugovora sada predstavlja sasvim novi ugovor. Ovakav zaključak prvostepenog suda je posledica pogrešnog shvatanja. i 138. 133-136. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu Gž.119 - . Prema tome. Osim toga. stav 1. U ponovnom postupku prvostepeni sud će. bez obzira što je aneksom ugovora od 29. zbog promenjenih okolnosti (čl. godine) 215.. I u tom slučaju raskid je moguć samo ukoliko je druga strana ispunila svoju obavezu. Iz tih razloga nema mesta ni raskidu spornog ugovora po sili zakona. br. stav 1.2004. 124. Po shvatanju Okružnog suda. obligacija je ugašena i sporazumni raskid više nije moguć. raskidanje ugovora moguće je zbog neispunjenja (čl. ukoliko bi bilo tačno da je ugovor o prodaji u celini izvršen. U suprotnom. Zakona o obligacionim odnosima izvršiti raskid spornog ugovora. raskid ugovora saglasnom voljom ugovorača moguć je samo ako ugovor nije u potpunosti izvršen. stav 1. Navedeni zaključak proizlazi i iz odgovarajućih odredbi Zakona o obligacionim odnosima. Kod takvog stanja stvari tužilac nije mogao pozivom na odredbu člana 124.. saglasno navedenim primedbama. Zakona o obligacionim odnosima. prvostepeni sud će imati u vidu rečene primedbe. kojim tuženi kao raniji prodavac i kupac raskidaju ugovor o prodaji nepokretnosti koji tužilac pobija zbog povrede prava preče kupovine poljoprivrednog zemljišta pošto: poravnanje sadrži međusobne obaveze tuženih u pogledu vraćanja zemljišta u državinu prodavcu po ranijem ugovoru i u pogledu vraćanja cene. kao i navode tuženih o motivima kojim su se rukovodili da poravnanje zaključe.

Zakona o obligacionim odnosima utvrditi koji iznos glavnog duga je tim uplatama podmiren. to ne znači da se sporni ugovor parničnih stranaka ne može raskinuti zbog promenjenih okolnosti. Zakona o obligacionim odnosima. niti kasnije do podnošenja tužbe. Međutim. Na taj način treba obračunati sve uplate i utvrditi stvarni iznos glavnog duga koji je podmiren uplatama tuženog. a izdavač se obavezao da će delo izdati u tiražu koji je ugovoren. ili nemogućnosti ispunjenja. Pored toga za sve plaćene dinarske iznose u docnji potrebno je obračunati dospelu zateznu kamatu do tog datuma i saglasno pravilima o uračunavanju propisanim odredbom člana 313. nije bilo mesta primeni ni odredbe člana 132. Tuženi je sporio pravo tužioca da na osnovu izdavačkog ugovora koji nije potpisalo ovlašćeno lice za zastupanje tuženog. predavši mu kompletan rukopis. Ugovor je potpisan od strane tužioca kao autora i od strane izdavača za koga je ugovor potpisao glavni urednik.03. što nije moglo biti učinjeno bez sa. odnosno da li su posle zaključenja ugovora nastupile okolnosti koje otežavaju ispunjenje obaveze tužioca. Tužilac je izvršio svoju ugovornu obavezu odnosno predao kompletan materijal za navedenu knjigu. iako je tužilac ponudio kompromisnu varijantu da lično finansira troškove utrošenog papira za deo tiraža. Saglasno tako dopunjenom činjeničnom stanju utvrdiće se koja je ugovorna strana odgovorna za neispunjenje ugovora. Iz obrazloženja: Presudom Okružnog suda delimično je usvojen preciziran tužbeni zahtev.OBLIGACIONO PRAVO Prema tome. U ponovljenom postupku otkloniće se propusti na koje je ukazano ovim rešenjem. čiji je potpis overen okruglim pečatom tuženog. Prev. zbog pogrešne primene materijalnog prava nisu utvrđene odlučne činjenice od čijeg postojanja zavisi osnovanost tužbenog zahteva po tom osnovu. godine) 216. Potom od uplaćenog iznosa treba odbiti iznos dospele kamate i za preostalu razliku umanjiti glavni dug.2004. Međutim. pa je raskinut ugovor o pravu izdavanja autorskog dela tužioca. U tom cilju izvršiće se preračun uplaćenih dinarskih iznosa po tržišnom kursu DM na dan plaćanja. s tim da je preko dosuđenog iznosa materijalne štete do traženog iznosa tužilac odbijen zbog neosnovanosti tako visoko postavljenog zahteva. ugovor je zaveden u delovodnoj knjizi tuženog. To znači da do datuma svake uplate treba utvrditi koliko iznosi dug tužioca uvećan za dospelu zateznu kamatu. Zbog toga su ukinute nižestepene presude. Međutim. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. 1/04 od 25. Tako dopunjenom činjeničnom stanju doneće se i odgovarajuća odluka o tužbenom zahtevu. sve sa pripadajućom zateznom kamatom. To podrazumeva obavezu prvostepenog suda da najpre utvrdi tačan iznos plaćenog glavnog duga tuženom od strane tužioca.120 - . zbog neizvršenja ugovora od strane tuženog koji je takođe obavezan da tužiocu plati iznos materijalne štete zbog neizvršenja ugovornih obaveza. Autorski ugovor se raskida zbog neizvršenja i obavezuje se tuženi (izdavač) da izvrši povraćaj onoga što je po ugovoru primio i isplati naknadu štete tuženom (autoru) s obzirom da se autorski ugovor zaključen i potpisan od strane glavnog urednika proizvodi pravno dejstvo. iako je ugovor u ime tuženog potpisao glavni i odgovorni urednik. Trgovinskog suda. ili se zbog njih ne može ostvariti svrha ugovora zbog čega bi po opštem mišljenju bilo nepravično održati ga na snazi. potražuje autorski honorar. Između tužioca kao autora i tuženog kao izdavača zaključen je izdavački ugovor kojim je tužilac kao autor preneo na izdavača isključivo pravo objavljivanja svog autorskog dela. a ne odgovorno lice iz registra Privrednog tj. koja nije izdata do roka u ugovoru.

. kao autorskih dela. Podnošenjem predloga za izvršenje na osnovu verodostojne isprave .2000. nižestepeni sudovi su pravilnom primenom materijalnog prava odbili zahtev tužioca za raskid zaključenog ugovora jer se radi o ugovoru koji je u celini izvršen.9.00 dinara dana 19. (Vrhovni sud Srbije. Ugovor koji je u celini izvršen ne može se raskinuti. jer tuženi nije bio nesavestan u konkretnom slučaju. tužilac faktički prostom izjavom volje raskida ugovor sa tuženim.000. po predračunu broj ________ i to: iznos od 50.OBLIGACIONO PRAVO glasnosti ovlašćenog lica.000. Iz obrazloženja: Na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja. 124 Zakona o obligacionim odnosima zbog čega je tuženi pored obaveza da izvrši povraćaj onoga što je po ugovoru primio bio dužan tužiocu da isplati naknadu štete koju je sud utvrdio preko veštaka i koja predstavlja protivvrednost materijala koji je tužilac predao na štampanje. nisu ispunjeni uslovi iz člana 124. Na glavnoj raspravi tuženi je učinio nespornim da je tužilac uplatio tuženom iznos od 90. godine.. godine.000. godine) 218.. iznos od 20.00 dinara kao i to da tužiocu na ovaj iznos pripada kamata od dana podnošenja tužbe.9. jer tužiocu nije obezbedio izložbeni prostor na Međunarodnom sajmu prehrambenih proizvoda u M. ugovor stranaka je raskinut zbog neizvršenja saglasno odredbi čl. godine i iznos od drugih 20. Prvostepeni sud je utvrdio da je tužilac tuženom isplatio avans za organizovanje sajma prehrambenih proizvoda u M. budući da je ovaj materijal u međuvremenu uništen. Osim toga tužiocu nije vraćen materijal koji je dao za štampanje knjige. Zakona o obligacionim odnosima za raskid zaključenog ugovora..03. a sastojao se i od rukopisa i od fotografija. zahtevati ispunjenje obaveze ili pod uslovima predviđenim u ovom zakonu raskinuti ugovor.0.00 dinara dana 21. 1463/03 od 14. Rev. u dvostranim ugovorima. Kod takvog stanja stvari Viši trgovinski sud smatra da je prvostepeni sud pravilno primenio materijalno pravo kada je našao da je precizirani tužbeni zahtev tužioca na iznos od 90. Kako su u konkretnom slučaju obe ugovorne strane u potpunisti ispunile svoje ugovorne obaveze.. jer je ugovor prestao njegovim ispunjenjem.00 dinara osnovan sa kamatom na iznose uplaćenog avansa od dana same uplate tih iznosa do isplate. Zakona o obligacionim odnosima. ako nije što drugo određeno. koji je tužilac isplatio tuženom na ime obezbeđenja izložbenog prostora na Međunarodnom sajmu prehrambenih proizvoda u M. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije 71/02 od 27. Budući da tuženi nije izvršio svoju ugovornu obavezu.05.2003. Tuženi svoju ugovornu obavezu nije izvršio.2000.2003. Prema odredbi člana 124.00 dinara. kad jedna strana ne ispuni svoju obavezu druga strana može.121 - .. Iz obrazloženja: Predmet ove parnice je tužbeni zahtev tužioca kojim traži od tuženog da mu isplati odnosno da mu vrati iznos od 90.000.000.sada tužbe. godine) 217.2000. .00 dinara dana 14.000.

sada tužbe. Zakona o obligacionim odnosima.122 - .00 dinara. godine) 219.033. mogao preuzeti 1. To pravo tuženog se temelji u odredbi člana 132. i 5. u vreme zaključenja ugovora morao predvideti kao moguće posledice povrede ugovora..71 komada blokova za zidanje ili 91. Stoga je usvojen tužbeni zahtev i obavezan tuženi da taj iznos plati tužiocu.01. 1.526. stavovi 2. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju krivicom tužioca nije izvršen ugovor parničnih stranaka. stav 2. prema nalazu veštaka. a na osnovu nalaza i mišljenja veštaka tuženi je neosnovano naplatio 365. stav 1. s obzirom na činjenice koje su mu tada bile poznate ili morale biti poznate.096. tuženi ima pravo na naknadu obične štete i izmakle koristi koje je tužilac. Kada dođe do raskida ugovora krivicom jedne ugovorne strane. a sa razloga što tuženi svoju ugovornu obavezu nije izvršio. Zakona o obligacionim odnosima ima pravo da raskine predmetni ugovor i da kao posledicu raskida u smislu člana 132. kao onoga što je dao u cilju ispunjenja ugovora.126.40 dinara odbijen. i 2.31 kilograma betonskog gvožđa ili 354. Osnovano se revizijom ukazuje da je ovakva odluka zasnovana na pogrešnoj primeni materijalnog prava. Nesporno je i da je u trenutku prijema avansa tužilac mogao preračunati količine ugovorenih vrsta roba prema tada važećim tržišnim cenama. Sledom rečenog. betonsko gvožđe.333. utvrđene u visini prema tržišnim cenama bilo koje od ugovorenih vrsta roba. ali svoju ugovornu obavezu nije izvršio. Tužilac je primio avansnu uplatu. Preko koje će se od tih roba utvrditi visina pričinjene štete .285. Kod nesporne činjenice da je ugovor raskinut krivicom tužioca tuženi ima pravo na povraćaj uplaćenog iznosa kupoprodajne cene i naknadu pričinjene mu štete. Ugovorom nije propisan način na koji će se opredeliti konkretna obaveza tužioca. To ukazuje da je tužilac u vreme zaključenja ugovora mogao predvideti da će u slučaju neizvršenja svoje obaveze pričiniti tuženom štetu u visini razlike između uplaćenog avansa i važeće tržišne cene bilo koje od ugovorenih vrsta roba na dan povraćaja primljenog novca. 8435/02 od 24. Stoga je tuženi izvršio povraćaj datog realizacijom akceptnog naloga tužioca u iznosu od 357.. druga strana ima pravo na povraćaj uplaćenog i naknadu pričinjene štete. tužilac je faktički prostom izjavom volje raskinuo ugovor sa tuženim u vezi obezbeđivanja izložbenog prostora na Međunarodnom sajmu prehrambenih proizvoda u M.. obzirom da odgovarajuće količine predmetnih roba koje će voditi ispunjenju ugovorne obaveze nisu utvrđene.851. tuženi ima pravo na naknadu štete. st. Prema tome. Predmet tog ugovora su bile robe određene po rodu cement. Nesporna je činjenica da su tužiocu u vreme zaključenja ugovora bile poznate vrste roba čijom je isporukom on mogao ispuniti ugovornu obavezu. Za uplaćeni iznos tuženi je. Sporno je samo da li i u kojem obimu tuženi ima pravo na naknadu štete.OBLIGACIONO PRAVO Podnošenjem predloga za izvršenje na osnovu verodostojne isprave .2003.351. blokovi za zidanje ili jestivo ulje. Tuženi je po tom osnovu uplatio tužiocu avans u ukupnom iznosu od 124. i člana 266. Postojanje ili nepostojanje tog prava tuženog mora se ceniti u skladu sa odredbama člana 262. sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana uplate pojedinačnih iznosa avansa do njihove isplate.000. Saglasno tim zakonskim odredbama.00 dinara. kao dužnik. Zakona o parničnom postupku traži i dobije povraćaj avansa. Zakona o obligacionim odnosima. (Iz presude Višeg trgovinskog suda Pž.33 kilograma cementa ili 130.85 litara jestivog ulja.15 dinara. Tužilac je strana verna ugovoru tako da u smislu člana 124. dok je protiv-tužbeni zahtev za isplatu 18.

stvar je njegovog izbora.2000. Rev. po nalogu tuženika oduzeo kamion od tužioca i oterao. br.OBLIGACIONO PRAVO tuženom. broj 37/03 od 19.00 dinara.02. obavezan je protivtuženik da protivtužiocu po osnovu raskida ugovora o kupoprodaji naknadi iznos od 3.252. Iz obrazloženja: Presudom Opštinskog suda u A.2003.. Tek potom. Imajući u vidu utvrđeno činjenično stanje.123 - . godine) 220. P.10. odnosno naknaditi.10. 119/98 od 20.2002.01. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju krivicom tužioca nije izvršen ugovor parničnih stranaka. U toku postupka tuženi je podneo protivtužbu. 2366/02 od 30. koji je tužilac preuzeo od tuženika u junu mesecu 1996. pravilna primena materijalnog prava podrazumeva prethodno utvrđene količine svih vrsta ugovorenih roba koje je tuženi mogao dobiti za uplaćeni avans po važećim tržišnim cenama na dan prispeća novca na žiro račun tužioca. adekvatna tako naplaćenom iznosu. Okružni sud u U.252.. godine) 221.2003. prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo kada je prema odredbi člana 132. 2366/02 od 30. potrebno je utvrditi da li je novčana protivvrednost tih roba. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. (Iz presude Okružnog suda u Užicu. obračunata po važećim tržišnim cenama na dan realizacije akceptnog naloga tužioca. godine i isplatio je deo kupoprodajne cene. godine tuženi obavezan da vrati isplaćeni iznos na ime kupoprodajne cene.. betonsko gvožđe. br. može se pouzdano raspraviti da li je i u kojem iznosu osnovan tužbeni. P. U obrazloženju drugostepene presude navedeno je sledeće: Prvostepeni sud je pravilno utvrdio da je između stranaka bio zaključen ugovor o kupoprodaji kamiona. Dokazima je utvrđeno da je protivtuženik prevozio maline i krompir sa predmetnim kamionom i utvrđena je visina koristi koju je imao u visini od 3.. Gž. ugovor o kupoprodaji je raskinut pa je delimičnom presudom P.2002. Raskidom ugovora obe strane su oslobođene svojih obaveza sem naknade eventualne štete u visini tržišne cene robe koja je bila predmet obaveze dužnika. a na ime koristi koju je tužilac – protivtuženik imao od korišćenja kamiona dok se nalazio kod njega. je svojom presudom Gž. Neosnovani su žalbeni navodi da se radi o zahtevu za naknadu štete jer je predmet spora zahtev da se naknadi stečena korist po osnovu raskida ugovora koju izričito predviđa navedena pravna norma nezavisno od prava na naknadu štete. blokovi za zi.2003. godine. Predmet tog ugovora su bile robe određene po rodu cement. Raskidom ugovora svaka strana duguje drugoj naknadu za koristi koje je u međuvremenu imala od onoga što je dužna vratiti. godine odbio kao neosnovanu žalbu i potvrdio je presudu Opštinskog suda u A. odnosno protiv-tužbeni zahtev.11. br. P. Nakon toga. Protiv navedene presude žalbu je izjavio protivtuženik. V. stav 4. ZOO obavezao protivtuženika da dosuđeni iznos plati protivtužiocu.. 119/98 od 9. 119/98 od 9.00 dinara sa pripadajućom zateznom kamatom. br...01. Kako je pre isteka roka plaćanja ostatka kupoprodajne cene svedok M. br. Prema tome. godine..

Osnovano se revizijom ukazuje da je ovakva odluka zasnovana na pogrešnoj primeni materijalnog prava. .15 dinara.Tuženi je po tom osnovu uplatio tužiocu avans u ukupnom iznosu od 124.Rev.2003. s obzirom na činjenice koje su mu tada bile poznate ili morale biti poznate. adekvatna tako naplaćenom iznosu.40 dinara odbijen. tuženi ima pravo na naknadu obične štete i izmakle koristi koje je tužilac. tuženi ima pravo na naknadu štete. Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 386. Preko koje će se od tih roba utvrditi visina pričinjene štete tuženom. Nakon toga.000. stav 2. ali svoju ugovornu obavezu nije izvršio. Nesporna je činjenica da su tužiocu u vreme zaključenja ugovora bile poznate vrste roba čijom je isporukom on mogao ispuniti ugovornu obavezu.124 - . utvrđene u visini prema tržišnim cenama bilo koje od ugovorenih vrsta roba. i 2. obračunata po važećim tržišnim cenama na dan realizacije akceptnog naloga tužioca. Odluka o raskidu ugovora sadržana je u odluci o posledicama raskida. 37/03 od 19. Iz obrazloženja: Protiv drugostepene presude tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava. Sledom rečenog.033. Zakona o obligacionim odnosima. Sporno je samo da li i u kojem obimu tuženi ima pravo na naknadu štete. odnosno protivtužbeni zahtev.333.31 kilograma betonskog gvožđa ili 354. Prema tome. 1. To ukazuje da je tužilac u vreme zaključenja ugovora mogao predvideti da će u slučaju neizvršenja svoje obaveze pričiniti tuženom štetu u visini razlike između uplaćenog avansa i važeće tržišne cene bilo koje od ugovorenih vrsta roba na dan povraćaja primljenog novca.71 komada blokova za zidanje ili 91. a na osnovu nalaza i mišljenja veštaka tuženi je neosnovano naplatio 365.33 kilograma cementa ili 130. Tužilac je primio avansnu uplatu. pravilna primena materijalnog prava podrazumeva prethodno utvrđene količine svih vrsta ugovorenih roba koje je tuženi mogao dobiti za uplaćeni avans po važećim tržišnim cenama na dan prispeća novca na žiro račun tužioca.096.351. godine) 222. Kod nesporne činjenice da je ugovor raskinut krivicom tužioca tuženi ima pravo na povraćaj uplaćenog iznosa kupoprodajne cene i naknadu pričinjene mu štete.851.00 dinara. Stoga je usvojen tužbeni zahtev i obavezan tuženi da taj iznos plati tužiocu. Stoga je tuženi izvršio povraćaj datog realizacijom akceptnog naloga tužioca u iznosu od 357. Postojanje ili nepostojanje tog prava tuženog mora se ceniti u skladu sa odredbama člana 262. P. prema nalazu veštaka. st. Zakona o parničnom postupku.02. stvar je njegovog izbora. i člana 266. potrebno je utvrditi da li je novčana protivvrednost tih roba. obzirom da odgovarajuće količine predmetnih roba koje će voditi ispunjenju ugovorne obaveze nisu utvrđene. Za uplaćeni iznos tuženi je.526. stav 1. mogao preuzeti 1. br.00 dinara. Nesporno je i da je u trenutku prijema avansa tužilac mogao preračunati količine ugovorenih vrsta roba prema tada važećim tržišnim cenama. može se pouzdano raspraviti da li je i u kojem iznosu osnovan tužbeni.126. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. To pravo tuženog se temelji u odredbi člana 132. Vrhovni sud Srbije je našao da revizija tuženog nije osnovana.85 litara jestivog ulja. Zakona o obligacionom odnosima. Ugovorom nije propisan način na koji će se opredeliti konkretna obaveza tužioca. Saglasno tim zakonskim odredbama. Prema tome.OBLIGACIONO PRAVO danje ili jestivo ulje. dok je protivtužbeni zahtev za isplatu 18. Tek potom.285. kao dužnik. u vreme zaključenja ugovora morao predvideti kao moguće posledice povrede ugovora.

500.125 - . što je bilo od uticaja za ispunjenje uslova za raskid ugovora. Pž.6.000 din. 58/2002 od 13. st.2001. godine. ZOO. pa odluka o posledicama raskida sadrži u sebi i odluku o zahtevu za raskid ugovora. pa nije bilo potrebno da prvostepeni sud utvrdi koju količinu nafte je tuženi isporučio trećim licima po nalogu tužioca.2002.11. Neosnovani su navodi žalbe da je prvostepeni sud propustio da utvrdi količinu nafte isporučene trećem licu. Pž. Iz obrazloženja: Među strankama je nesporno da je tužilac određenog dana uplatio na račun tuženog 100. (Iz presude Višeg trgovinskog suda u Beogradu. Raskidom ugovora nastaje obaveza vraćanja datog s tim da onaj ko vraća novac plaća i kamatu od dana uplate novca pa do dana kada će novac biti vraćen. 132.2002. stav 2.2001. jer je ugovor između stranaka raskinut. na ime cene za kupovinu nafte. da je tužilac isplatio tuženom iznos od 2.2002. ZOO kao strana koja vraća novac dužna platiti zateznu kamatu od dana kada je isplatu primila. prihvatio i izjavu tužioca za raskid ugovora.1. 5.000 din. da je tuženi u zahtevu za usaglašavanje i regulisanje duga od 8.05.00 dinara sa stanjem na dan 31. godine za robu. Rev. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. 132. godine konstatovao da prema svojoj knjigovodstvenoj evidenciji ima dug prema tužiocu u iznosu od 2. Obaveza tuženog da tužiocu vrati uplaćeni iznos sa kamatom od dana uplate pa do isplate zasnovana je na odredbi čl. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda u Beogradu.500. Nema ni bitne povrede na koju se u reviziji ukazuje. 5.OBLIGACIONO PRAVO U postupku pred prvostepenim sudom nema bitne povrede iz člana 354. godine. broj 2091/02 od 26. godine) 223. Tuženi je pristajući da tužiocu vrati uplaćenu cenu u iznosu od 100. Zakona o parničnom postupku na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti. Nesporno je da je tuženi na zahtev tužioca pristao da tužiocu vrati iznos od 100. 2001.3.12. koju je tuženi po nalogu tužioca trebalo da isporuči trećem licu. da tuženi robu nije isporučio niti je uplaćenu cenu robe vratio.2000. pa je tuženi shodno čl.1. Zakona o obligacionim odnosima.2000. Shodno članu 132. st. stranka koja vraća novac dužna je da plati zateznu kamatu od dana kada je isplatu primila.00 dinara 10. godine konstatovao da tužiocu duguje novčane iznose od 2.000 din. jer je prvostepeni sud odlučio o svim zahtevima koje je tužba sadržala.00 dinara na dan 1. Sud je raspravljao o posledicama raskida ugovora o kupoprodaji jer je ugovor između parničnih stranaka raskinut po sili zakona.500. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je utvrdio da je tuženi u izvodu otvorenih stavki na dan 1. godine) 224.03. tačka 11. te da tuženi nije izvršio isporuku. Kod ovakvog činjeničnog stanja pravilno je prvostepeni sud postupio kada je obavezao tuženog da vrati primljeni iznos sa kamatom po zakonu jer je ugovor raskinut. godine) . 4372/2002 od 23.

shodno odredbama člana 132. br. mora ostaviti dužniku primeran naknadni rok za ispunjenje. dužnik zadržava pravo da i posle isteka roka ispuni svoju obavezu. pod uslovima predviđenim u idućim članovima. ugovor raskinut zbog neispunjenja i da potom sudi o dejstvu raskida. Nižestepeni sudovi su u vanparničnom postupku propisanom Zakonom o vanparničnom postupku za određivanje naknade za eksproprisane nepokretnosti utvrdili da tržišna vrednost eksproprisa. sudovi nižeg stepena su izveli preuranjeno pravni zaključak da je potraživanje tužioca zastarelo prema odredbama člana 371. Naime. i 5. ima pravo da joj se vrati ono što je dala. godine) 226. Zastarelost potraživanja tužioca po navedenom pravnom osnovu počinje da teče od momenta raskida predmetnog ugovora. ima pravo da joj se vrati ono što je dala (član 132. propustio je prvostepeni sud da utvrdi kada je predmetni. ZOO poverilac koji zbog neispunjenja dužnikove obaveze raskida ugovor. kad jedna strana ne ispuni svoju obavezu.OBLIGACIONO PRAVO 225. godine. ako raskid ugovora ne nastupa po samom zakonu. pa je otpao osnov po kome drži isplaćenu naknadu. ZOO. ZOO. dvostrano teretni. druga strana može. Raskidom ugovora strana koja je izvršila ugovor potpuno ili delimično. Sporni imovinsko-pravni odnosi ranijeg vlasnika i korisnika eksproprijacije nastali posle poništaja pravnosnažnog rešenja o eksproprijaciji (deeksproprijacija) rešavaju se u parničnom postupku primenom odredbi Zakona o obligacionim odnosima koji regulišu pravne posledice raskida ugovora. ako poverilac želi raskinuti ugovor. Ako dužnik ne ispuni obavezu u naknadnom roku. Prema odredbama člana 130. Međutim. Budući očekivani cilj nije postignut i tuženi drži bez osnova novac dobijen od tužioca po osnovu izvršenja ugovora od strane tužioca i zato za tuženog nastaje obaveza vraćanja. st. zahtevati ispunjenje obaveze ili. jer je usmeni ugovor o prodaji zaključen avgusta 1989. ZOO). Prema odredbama člana 124. stav 2. Iz obrazloženja: Predmet ove vanparnične stvari je zahtev predlagača da mu protivnik predlagača vrati naknadu koju je primila za eksproprisane nepokretnosti jer su joj u upravnom postupku ove nepokretnosti vraćene u svojinu. Ali. dužan je to saopštiti dužniku bez odlaganja. a poverilac da zahteva njeno ispunjenje.126 - . ZOO kad ispunjenje obaveze u određenom roku nije bitni sastojak ugovora. ako nije što drugo određeno. nastupaju iste posledice kao i u slučaju kad je rok bitni sastojak ugovora. Rev.2002. a u svakom slučaju ima pravo na naknadu štete. Iz obrazloženja: Na osnovu tih činjenica. a tužba za povraćaj datog novca je podneta 8. godine. Raskidom ugovora strana koja je izvršila ugovor potpuno ili delimično. raskinuti ugovor prostom izjavom. 2663/01 od 06. ZOO u dvostranim ugovorima. tuženi bez punovažnog pravnog osnova drži novac koji je od tužioca dobio na ime isplate cene kosačice. Prema odredbama člana 126. 2. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije.03. marta 2000.

stav 1. pa je i odluka drugostepenog suda zahvaćena istom bitnom povredom odredaba parničnog postupka. ZPP. Zakona o vanparničnom postupku). (Vrhovni sud Srbije. ima pravo da joj se vrati ono što je dala.) 228. odluke su zasnovane i na pogrešnoj primeni materijalnog prava. (Vrhovni sud Srbije. godine) Ako je jedna strana izvršila ugovor potpuno ili delimično. godine) 227. da bi se o ovom zahtevu moglo valjano odlučivati. Ugovor se ne može raskinuti zbog neispunjenja neznatnog dela obaveze. godine. Ali ako poverilac želi raskinuti ugovor. koju drugostepeni sud odlučujući o žalbi nije sankcionisao. Rev. ima pravo da joj se vrati ono što je dala. Pravnosnažnim rešenjem Sekretarijata za urbanizam. Prema članu 132. godine) . uzajamna vraćanja vrše se po pravilima za izvršenje dvostranih ugovora.2001. Kad ispunjenje obaveze u određenom roku nije bitni sastojak ugovora dužnik zadržava pravo da i posle isteka roka ispuni svoju obavezu. po nalaženju Vrhovnog suda za rešenje ovih spornih odnosa merodavne su odredbe ZOO koje regulišu pravne posledice raskida ugovora.03. u vezi sa članom 1. prema odredbi člana 36. I 1998. ako je jedna strana izvršila ugovor potpuno ili delimično. a prema stavu drugog istog člana.M.06. nužno je pre svega utvrditi da li je protivniku predlagača naknada isplaćena. stav 7. a poverilac da zahteva njeno ispunjenje. s obzirom da je eksproprijacija izvršena pre više od 20 godina. Naime. pa predlagač osnovano zahteva povraćaj onoga što je na ime naknade za eksproprisane nepokretnosti dao. stav 2. Naime. avgusta 1992. 5023/97 od 21.833/98 od 25. u slučaju poništaja pravnosnažnog rešenja o eksproprijaciji. stambene i komunalne delatnosti od 14. Rev. mora ostaviti dužniku primeren naknadni rok za ispunjenje. ZOO. Rev. 751/98 od 24. u kom obliku i obimu. Kako Zakon o eksproprijaciji bliže ne uređuje imovinsko-pravne odnose stranaka u vezi deeksproprijacije. . Osim toga.127 - 229. Time je prvostepeni sud učinio bitnu povredu iz člana 354. imovinsko-pravne odnose korisnika eksproprijacije i sopstvenika nepokretnosti u slučaju spora rešava redovni sud.OBLIGACIONO PRAVO nih nepokretnosti iznosi 193. obavezali da predlagaču isplati ovaj iznos.05. prvostepeni sud nije mogao da u vanparničnom postupku odlučuje u sporu o vraćanju naknade za eksproprisane nepokretnosti jer se ove odredbe Zakona o vanparničnom postupku shodno primenjuju samo kada se ranijem sopstveniku po zakonu priznaje pravo na naknadu za nepokretnost na kojoj je izgubio pravo svojine (član 140. a onda primenom principa pravičnosti utvrditi obim vraćanja.265. Međutim. kojim je poništeno pravnosnažno rešenje o eksproprijaciji. 475/01 od 16. Rev. Zakona o eksproprijaciji. (Vrhovni sud Srbije. Vrhovni sud nalazi da su pobijane odluke zahvaćene bitnom povredom odredaba parničnog postupka.1998.1998. ako obe strane imaju pravo zahtevati vraćanje datog. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije.94 dinara i protivnika predlagača V. protivniku predlagača vraćene su u svojinu eksproprisane nepokretnosti sa pravom korišćenja zemljišta.

godine) 233. 1645/98 od 8.1998. druga strana može. 42/98) U dvostranim ugovorima.1998. (Vrhovni sud Srbije.1998. Rev. Rev. Kupac nije u docnji sa ispunjenjem obaveze iz predugovora o kupoprodaji i to obaveze isplate ostatka kupoprodajne cene kada ta obaveza dospeva nakon što prodavac ispuni svoju obavezu sređivanja zemljišno-knjižnog stanja. između ostalog. a u svakom slučaju ima pravo na naknadu štete. raskinuti ugovor prostom izjavom. (Vrhovni sud Srbije.1024/95 od 26. Gž. godine) 236. niti može zahtevati naknadu štete od tuženih kao kupaca. godine) . godine) 231. (Vrhovni sud Srbije.OBLIGACIONO PRAVO Poverilac može raskinuti ugovor bez ostavljanja dužniku naknadnog roka za ispunjenje ako iz dužnikovog držanja proizilazi da on svoju obavezu neće izvršiti ni u naknadnom roku. . druga strana ima pravo tražiti raskid ugovora. ako nije što drugo određeno.1997. Kad jedna ugovorna strana ne ispuni svoju obavezu druga strana može. Rev. usled čega tužilac ne može osnovano zahtevati raskid predugovora.11. raskinuti ugovor prostom izjavom.1997. Prodavac može jednostranom izjavom volje raskinuti ugovor o kupoprodaji stana ako kupac (kako je to ugovoreno) izostane sa uplatom tri mesečne rate kupoprodajne cene.09. Rev. 469/98 od 20.02. Ukoliko banka kao akcionarsko društvo ne isplaćuje osnivaču dividendu. zahtevati ispunjenje obaveze ili. godine) 235. (Vrhovni sud Srbije.05. 690/98 od 13. 5216/97 od 24.1998. jer se radi o statusnom odnosu. već to može biti predmet posebnog spora. 234. kad jedna strana ne ispuni svoju obavezu. ako raskid ugovora ne nastupi po samom zakonu. osnivač ne može tražiti raskid ugovora o kupovini akcija niti povraćaj iznosa uplaćenog na ime akcija. Rev. pod uslovima predviđenim u idućim članovima. (Vrhovni sud Srbije. U dvostranim ugovorima kad jedna strana ne ispuni svoju obavezu. 4560/97 od 21. 648/97 od 20. Prev.1998.128 - 237. Rev. (Iz presude Okružnog suda u Zrenjaninu.04.10.05. godine) 232. godine) 230. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. Uslov za raskid ugovora zbog neispunjenja je da druga strana ispuni svoju obavezu. (Vrhovni sud Srbije.

Tuženi je isporučio i ugradio tužiocu klima uređaj tipa ASY 12 USBCW/AOY 12 UGBC i na ime navedene isporuke fakturisao mu je iznos od 32. 3470/96 od 29. Iz obrazloženja: Tužilac i tuženi su bili u poslovnom odnosu.03.129 - . godine) Ukoliko kupac robe nije platio cenu u ugovorenom roku.11. ZOO da bira da li će tražiti raskid ugovora i povraćaj robe po članu 132. 239. Zbog nedostataka robe koja je predmet kupoprodajnog ugovora. Ako se kupac saglasno članu 124. Dužnik nema pravo na raskid ugovora po kome mu je isplaćena cena za robu koju nije isporučio poveriocu. godine) 243.500. Kad ispunjenje obaveze u određenom roku nije bitni sastojak ugovora. godine) 240.10. (Vrhovni sud Srbije. (Viši privredni sud. kupac ima pravo da sudskim putem zahteva povraćaj kupoprodajne cene. Kada se traži raskid ugovora zbog neisplate kupoprodajne cene za isporučenu robu.1996.OBLIGACIONO PRAVO Ugovor se ne može raskinuti zbog neispunjenja neznatnog dela obaveze. zbog poverilačke docnje ili drugih razloga.isporuku robe. P. do 132. Navedeni iznos tužilac je isplatio tuženom na račun a što među parničnim strankama nije sporno. kao i da raskine ugovor jer povraćaj cene nije izvršen u razumnom roku. Prev. (Vrhovni sud Srbije. prvostepeni sud nije dužan da utvrđuje krivicu za raskid jer je pravo tužioca po članu 124. 244.00 dinara. 5747/96 od 04. ZOO. Beograd.isplatom kupoprodajne cene. Rev.1997. (Vrhovni sud Srbije. ZOO opredelio za izvršenje kupoprodajnog ugovora . ako želi raskinuti ugovor.1995. tada ne može umesto isporuke robe zahtevati njenu protivvrednost po tržišnoj ceni za deo neisporučene količine robe. traži raskid ugovora i povraćaj isporučene robe. Pž. 44/95 od 8. godine) 241.03. 7523/95) 242. godine) 238.02. . 58/95 od 08.Rev. 124. Rev. mora ostaviti dužniku primeren naknadni rok za ispunjenje. onda poverilac. ZOO ili ispunjenje ugovora . (Iz odluke Vrhovnog suda Srbije Rev. prodavac ima pravo da pod uslovima iz čl. (Vrhovni sud Srbije. P. 127/94 od 25.1995.1994.

menjana ugovorna odredba koja se tiče obaveze plaćanja zakupnine odn.500. da ista greje i na temperaturi od -15 stepeni. njene visine. Pravilno je prvostepeni sud primenio i odredbu člana 132. ugovorne strane u ugovoru o zakupu (i to u članu 4.2005.. ali tuženi klimu nije popravio niti je istu vratio. što zbog nedostataka što zbog toga što je dana 05. godine klimu odneo na popravku.) predvidele izmenu zakupnine. s obzirom na činjenicu da je tužilac blagovremeno obavestio tuženog o nedostacima koja roba ima. pa su u tom smislu. 3016/06 od 15. ispunjeni su uslovi za raskid ugovora. na koji način je voljom stranaka a bez formalnog zaključenja aneksa ugovora.OBLIGACIONO PRAVO Tužilac je dana 10. po mišljenju tužioca.03. narušena je jednakost davanja između predmeta zakupa i cene zakupa.00 dinara. ukoliko se kao promenjena okolnost ističe samo narušavanje principa ekvivalencije prestacija.00 dinara na ime kupoprodajne cene iz razloga što je tužilac klimu pribavio s obzirom na svojstva koja su navedena u ponudi. i člana 501. Iz tog razloga. (Presuda Višeg trgovinskog suda. Na ovako utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud je pravilno primenio odredbe Zakona o obligacionim odnosima i to čl. Prvostepeni sud je pravilno utvrdio da je tužilac za svaki mesec posebno vršio obračun zakupnine i ispostavljao tuženom račune a tuženi je tako obračunate zakupnine plaćao tužiocu.02. godine tražio od tuženog da mu izvrši povraćaj iznosa od 32. Relevantne okolnosti za raskid ili izmenu ugovora zbog promenjenih okolnosti su samo one koje dovode do teškoća u ispunjavanju obaveza. to nije razlog zbog koga bi se ugovor raskinuo. pa je na taj način narušena ekvivalentnost međusobnih davanja između ugovornih strana. pomenutog Zakona o obligacionim odnosima koja reguliše dejstva raskida ugovora i obavezao tuženog na isplatu kupoprodajne cene u iznosu od 32. Zakona o obligacionim odnosima) 245. Dakle. U slučaju povrede principa ekvivalencije prestacija. Međutim. 490. Iz obrazloženja: Kao promenjena okolnost zbog koje je zahtevan raskid ugovora u konkretnom slučaju je cena zakupa za koju tužilac ističe da je u potpunosti obezvređena.02. koji povraćaj tuženi u razumnom roku nije ispunio.. postoje drugi mehanizmi da bi se obezbedila ravnoteža međusobnih davanja. sporna visina zakupnine ne može biti razlog za raskid ugovora zbog promenjenih okolnosti.500. .130 - .2005. a ne i one koje dovode do propuštanja koristi koja bi mogla biti ostvarena. 488. pa kako klima ima skrivene nedostatke odn. stav 2. koja će se vršiti zaključenjem aneksa ugovora. tj. pa kako je od tuženog zahtevao povraćaj kupoprodajne cene. Pž.2007. 489. ne ispunjava navedena svojstva. to tuženi istu ne koristi. stav 2. bilo bi nepravično dalje održati predmetni ugovor na snazi. godine) RASKIDANJE ILI IZMENA UGOVORA ZBOG PROMENJENIH OKOLNOSTI (Čl. 133 – 136.

a istim ugovorom se tužilac obavezao da. bila dovedena u pitanje mogućnost obavljanja delatnosti odn. Naime.br.. Imajući u vidu utvrđeno činjenično stanje iz kojeg proizilazi da nije dozvoljeno izvođenje radova na pretvaranju tavanskog u stambeni prostor zbog čega je očigledno da ugovor ne odgovara očekivanjima ugovornih strana i da bi bilo nepravično održati ga na snazi.OBLIGACIONO PRAVO Na drugoj strani. propisano je da. parcela na kojoj se nalazi prostor predviđen za pretvaranje predviđena je delom za saobraćajnicu. strana kojoj je otežano izvršenje obaveze može zahtevati da se ugovor raskine.tek u tom slučaju ove okolnosti mogu biti razlog na osnovu koga se može raskinuti ugovor. Prema obaveštenju navedenog Sekretarijata..2010. Istim ugovorom. isplati tuženom određeni iznos na ime naknade. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju. može zahtevati da se ugovor raskine. Tužilac je u nekoliko rata isplatio ugovoreni iznos i o roku podneo zahtev Sekretarijatu za urbanizam grada B. dovedena u opasnost njegova delatnost.05. tužilac se takođe obavezao da u određenom roku podnese zahtev za izdavanje odobrenja za izvođenje radova na pretvaranju tavanskog prostora. parnične stranke su zaključile ugovor o ustupanju uz naknadu dela tavanskog prostora zgrade radi pretvaranja u stambeni prostor. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda.-Odeljenju za sprovođenje urbanističkih planova. koja bi mogla biti ostvarena. Međutim. 1616/10 od 06. Pž. odredbom člana 133. bilo nepravično održati ga na snazi takvog kakav je. Rev. Međutim.2674/05 od 07.131 - . po opštem mišljenju.12. Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja. strana kojoj je otežano ispunjenje obaveze. 2005. nastupe okolnosti koje otežavaju ispunjenje obaveze jedne ugovorne strane ili ako se zbog njih ne može ostvariti svrha ugovora. naplate manje cene zakupnine. ili ako se zbog njih ne može ostvariti svrha ugovora. nižestepeni sudovi su pravilno zaključili da je tužbeni zahtev za raskid ugovora između parničnih stranaka osnovan. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. godine) . ako bi postojala opasnost za tužioca da zbog toga prestane sa obavljanjem delatnosti . odnosno strana koja zbog promenjenih okolnosti ne može ostvariti svrhu ugovora. pre zaključenja ugovora. za raskid ugovora nisu od značaja okolnosti čije nastupanje dovodi do toga da jedan od ugovarača gubi potencijalnu dobit koju bi ostvario da okolnosti nisu nastupile. pravilan je zaključak prvostepenog suda da nema mesta raskidu predmetnog ugovora. Ugovorom je tužiocu ustupljen deo tavanskog prostora na trajno korišćenje radi pretvaranja u stambeni prostor. godine) 246. a očigledno je da ugovor više ne odgovara očekivanjima ugovornih strana i da bi. nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su zaključili da je tužbeni zahtev za raskid ugovora i povraćaj uplaćenih sredstava osnovan. Zakona o obligacionim odnosima. ako posle zaključenja ugovora. Uzimaju se u obzir samo okolnosti koje dovode do teškoća u ispunjavanju obaveza a ne i one koje dovode do propuštanja koristi (dobiti). a u jednom i u drugom slučaju u toj meri da je očigledno da ugovor više ne odgovara očekivanjima ugovornih strana i da bi po opštem mišljenju bilo nepravično održati ga na snazi takav kakav je. Ako posle zaključenja ugovora nastupe okolnosti koje otežavaju ispunjenje obaveze jedne strane. a delom za parking i zelenu površinu. ako bi zbog povećanja zakupnine tj. te tužilac ima pravo da od tuženog potražuje uplaćeni iznos po zaključenom ugovoru koji je raskinut. Prema tome. tužilac u toku postupka nije predložio dokaze da je zbog zakupnine koju ostvaruje odnosno ne ostvaruje po osnovu predmetnog ugovora.

st. Zakona o parničnom postupku.čl. jer ta zakonska odredba uređuje odnose stranaka za slučaj da jedna strana izvršava obaveze. Na pravilno utvrđeno činjenično stanje u prvom stepenu je pravilno primenjeno i materijalno pravo . Pogrešno se prvostepeni sud poziva na odredbu člana 124. Shodno svojoj obavezi iz čl. Žalbeni navodi ne utiču na pravilnost i zakonitost prvostepene odluke. 2. pri tome. U konkretnom slučaju tužilac je tužbom zahtevao da se raskine ugovor zaključen između parničnih stranaka zbog promenjenih okolnosti. 132. Zakona o obligacionim odnosima. Naravno. godine. Pž.132 - . 2.OBLIGACIONO PRAVO 247.474. shodno čl. Zakona o obligacionim odnosima . Strana koja vraća novac dužna je da isplati zateznu kamatu od dana prijema uplate. da plati i zateznu kamatu od dana kada je isplatu primila. tačka 14.02. Zakona o parničnom postupku. 6993/2003 od 22.ima pravo da joj se vrati ono što je dala. To je bez uticaja na drugačiju odluku u ovoj pravnoj stvari.01. 125. Pomenute ukupne radove trebalo je da izvrši u roku od 30 dana od dana isplate avansa. 354. 132. drugostepeni sud konstatuje da u postupku nema bitnih povreda postupka.iznos od 1. 1. što ne odgovara u tužbi iznetim činjenicama. te i donosi iznetu odluku shodno članu 368.shodno čl. Strana koja je izvršila ugovor potpuno ili delimično.00 dinara. stav 2. st.2000.055. koji predviđa da kad ispunjenje obaveze u određenom roku predstavlja bitan sastojak ugovora a dužnik ne ispuni obavezu u tom roku . pa tužilac ima pravo da mu se ono što je dao za neizvršeen radove vrati. st. st. i to sa kamatom .25 dinara) drži bez osnova.120.00 dinara.ugovor se raskida po samom zakonu. ima pravo da joj se vrati ono što je dala. Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem odbačena je kao nedozvoljena tužba tužioca od 24. ovog Zakona. Zakona o obligacionim odnosima.051. st.816. Raskid zbog promenjenih okolnosti posle zaključenja . Navodi tuženog mogu biti od uticaja u izvršnom postupku. Tako tuženi taj iznos (odnosno . U prvostepenom postupku učinjena je bitna povreda iz člana 354.2004. 5. radi čega je i prvostepena odluka morala biti ukinuta. pa se smatra da je ugovor delimično raskinut po samom zakonu u odnosu na obavezu tužioca da plati drugi deo ugovorenog iznosa u vrednosti od 1. Zakona o obligacionim odnosima. 5. Stranka koja vraća novac dužna je. godine) 248. tj. Zakona o parničnom postupku. ukoliko ponudi da umesto novčane obaveze svoju obavezu izmiri na drugi način. uslužno izvođenje radova do određene visine a ne obaveza novčane prirode. (Iz presude Višeg trgovinskog suda. Ako je jedna stranka potpuno ili delimično izvršila ugovor . Raskid ugovora zbog promenjenih okolnosti može se ostvariti samo sudskim putem.055.prema članu 132. odnosno vrednost delimično izvršenih radova iznosi 1. a druga nije i neće izvršiti ugovorenu obavezu. uz saglasnost tužioca. Iz obrazloženja: Utvrđeno je sledeće činjenično stanje: Tuženi svoju obavezu u pogledu količine radova koji su bili predviđeni ugovorom o reparaciji frontova ormana i ploča stolova nije u potpunosti izvršio. Tuženi navodi da je njegova obaveza bila naturalna.

a ne može zahtevati raskid ako je bila dužna da u vreme zaključenja ugovora uzme u obzir promenjene okolnosti na koje se poziva ili ih je mogla izbeći ili savladati. prvostepeni sud je u smislu člana 133. bila dužna da u vreme zaključenja ugovora uzme u obzir te okolnosti ili ih je mogla izbeći i savladati.12.133 - 254. Ako posle zaključenja ugovora nastupe okolnosti koje otežavaju ispunjenje obaveze jedne strane. Zakona o obligacionim odnosima.09. (Vrhovni sud Srbije. U ponovljenom postupku prvostepeni sud će ceniti da li su posle zaključenja ugovora između parničnih stranaka nastupile okolnosti koje otklanjaju ostvarenje svrhe ugovora u meri da ugovor više ne odgovara o očekivanju tužioca tako da bi po opštem mišljenju bilo nepravično održati ga na snazi takav kakav je. godine) 252. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. a pre podnošenja tužbe je pozvao tuženog na izmenu ugovora.1997. 5077/2003 od 31.1997. Rev.2003.1997. godine) 253. rasi ostavrenja svrhe ugovora. Raskid ugovora zbog promenjenih okolnosti ne može se tražiti ako je stranka. godine) 250. a o pravu na raskid odlučuje se presudom a ne rešenjem jer se radi o spornom materijalnom pravu. godine) 251. 4250/97 od 03. odnosno strana koja zbog promenjenih okolnosti ne može ostvariti svrhu ugovora. Rev. Kada ekonomski jača ugovorna strana (prodavac) pripremi tekst ugovora nema uslova za raskid zbog promenjenih okolnosti (inflacija i disparitet između zvaničnog i tržišnog kursa dinara) jer su se te pojave mogle predvideti i kroz ugovaranje indeksne klauzule savladati. 1998. (Iz odluke Vrhovnog suda Srbije. koja se poziva na promenjene okolnosti. (Iz odluke Vrhovnog suda Srbije. do 136. može zahtevati da se ugovor raskine. Rev. godine) Ako posle zaključenja ugovora nastupe okolnosti zbog kojih strana ugovornica ne može ostvariti svrhu ugovora može zahtevati da se ugovor raskine ako je očigledno da ugovor više ne odgovara očekivanjima ugovornih strana i da bi po opštem mišljenju bilo nepravilno održati ga na snazi takav kakav je. 1810/98) 249. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. Kada tužilac traži raskid ugovora zbog promenjenih okolnosti. Mogućnost pobijanja ugovora zbog promenjenih okolnosti predviđena je samo kod dvostrano teretnih ugovora.OBLIGACIONO PRAVO ugovora regulišu odredbe člana 133. 623/97 od 10. 4070/97 od 6. a u jednom i drugom slučaju u toj meri da je očigledno da ugovor više ne odgovara očekivanjima ugovornih strana i da bi bilo nepravično održati ga na snazi takav kakav je. 5083/96 od 29. .01. Rev.07. . Rev. ili ako se zbog njih ne može ostvariti svrha ugovora. (Iz odluke Vrhovnog suda Srbije. strana kojoj je otežano ispunjenje obaveze.

1995.03. Polazeći od tih činjenica prvostepeni sud je obavezao tuženog da tužiocu isporuči ovu količinu ulja a drugostepeni sud je takvu odluku potvrdio.kompaund) u vrednosti od 350. NEMOGUĆNOST ISPUNJENJA (Čl. ugovor se neće raskinuti. Tuženi se ne može osloboditi obaveze s pozivom na odredbu člana 137. može zahtevati vraćanje po pravilima o vraćanju stečenog bez osnova. Rev.OBLIGACIONO PRAVO stav 4. a ako je ova nešto ispunila od svoje obaveze.1994.000 litara suncokretovog jestivog rafinisanog ulja (u vrednosti od 350.000 USA dolara. (Prema Rešenju Vrhovnog suda Srbije. nemogućnost izvoza. koja ne može da podmiri troškove održavanja.2002. Među parničnim strankama nije sporna činjenica da je tuženi u obavezi prema tužiocu još za isporuku 139. neobezbeđuje ostvarivanje svrhe ugovora. 2/95 i Prev. kada zakupnina.134 - .03.. gasi se i obaveza druge strane. Zakona o obligacionim odnosima.000 litara ulja.. onda nije nastupila nemogućnost ispunjenja i dužnik se ne može osloboditi obaveze. 9-138 od 24. Pzz. a tuženi IY "D.000 USA dolara). Nema nemogućnosti izlučenja ako je predmet obaveze zamenljiva stvar. Tužilac je bio u obavezi da isporuči tuženom sirovinu za proizvodnju plastične ambalaže (PVC prah . 17/02 od 27. (Vrhovni sud Srbije. godine čiji predmet je međusobna razmena robe. 137 i 138.000 litara ulja.1995. Tačno je da tuženi nije ispunio obavezu zbog naknadno nastalih pravnih smetnji. Ukoliko na pravično izmenjene ulove druga strana pristane. Međutim. Među parničnim strankama nije sporna činjenica da tuženi duguje tužiocu još 139. ZOO dužan da ispita mogućnost. niti očekivanja zakupodavca da od zaključenog ugovora ostvari određenu ekonomsku korist. bez obzira na eventualne objektivne i subjektivne smetnje na koje ukazuje. Iz obrazloženja: U postupku pred prvostepenim sudom je utvrđeno da su parnične stranke bile u poslovnom i pravnom odnosu po osnovu Ugovora o kompenzacionom poslu br. 959/94 od 23.Zakona o obligacionim odnosima. godine) 255. Tom zakonskom odredbom je propisano kada je ispunjenje obaveze jedne strane u dvostranom ugovoru postalo nemoguće zbog događaja za koji nije odgovorna ni jedna ni druga strana." da cenu te sirovine plati isporukom 500.5.50/95 od 08. godine) . Zakona o obligacionim odnosima) 256. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. kako je reč o ispunjenju obaveze koja za predmet ima zamenljive stvari za čiju nabavku je postojala mogućnost van teritorije SRJ. godine) Postoje razlozi za raskid ugovora zbog promenjenih okolnosti. Neosnovano se u reviziji tvrdi da je drugostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo kada nije primenio odredbu člana 138. Prev.02. pa čak i sam da ponudi pravičnu izmenu odgovarajućih uslova ugovora kojom bi se ostvarila svrha ugovora.

OBLIGACIONO PRAVO Kada tuženi nije izvršio svoju obavezu. 139. PREKOMERNO OŠTEĆENJE (Član 139. Zakona o obligacionim odnosima) 258.875.5. i 141. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da je ugovor koji je protivan prinudnim propisima. javnom poretku ili dobrim običajima ništav ako cilj povređenog pravila ne upućuje na neku drugu sankciju ili ako zakon u određenom slučaju ne propisuje šta drugo. kao i kad je to ovim zakonom ili posebnim propisom određeno. (Iz odluka Vrhovnog suda Srbije Prev. njegovog teškog materijalnog stanja.000 EUR ali da ga je prodao za 22. kad je pri njegovom zaključenju bilo mana u pogledu volje strana. Iz obrazloženja: U pravnosnažno okončanom postupku utvrđeno je sledeće činjenično stanje: Tužilac (kao prodavac) i tuženi (kao kupac) zaključili su ugovor o prodaji nepokretnosti. lakomislenosti i postojanja očigledne nesrazmere uzajamnih davanja tj. onda se u docnji ne može pozivati na nemogućnost izvršenja obaveze zbog više sile usled sankcija. Odredbom člana 111.06. kojim je tužilac (prodavac) tuženiku (kupcu) prodao naznačeni stan. .306 EUR.000 EUR. Odredbom člana 103. prodavac ne može zahtevati poništaj ugovora o kupoprodaji zbog očigledne nesrazmere uzajamnih davanja. Zakona o obligacionim odnosima.612. a sadašnja 23.zbog zablude tužioca kao prodavca u pogledu predmeta ugovora i okolnosti koje su bile odlučujuće prilikom zaključenja ugovora..00 dinara).godine. Ukoliko mu je pre zaključenja ugovora bila poznata prava vrednost nepokretnosti. godine) 257. Nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo jer nisu ispunjeni uslovi za poništaj navedenog ugovora u smislu čl. 111.1994. Na ovako utvrđeno činjenično stanje.30 EUR (1.1992. Na ime kupoprodaje spornog stana tuženi je tužiocu isplatio iznos od 22. stav 1. Kao kupoprodajna cena u ugovoru naveden je iznos od 672.. 106/94 od 22.00 dinara. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da je ugovor rušljiv kad ga je zaključila strana ograničeno poslovno sposobna.000 EUR. prekomernog oštećenja u vreme zaključenja ugovora. Veštačenjem u toku postupka utvrđeno je da je tržišna cena spornog stana u vreme kupoprodaje iznosila 26. nedovoljnog iskustva. da radove izvede znatno pre uvođenja sankcija OUN 31.520.135 - . odbivši kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se poništi navedeni ugovor i da se utvrdi da je bez pravne važnosti zbog postojanja mana u pogledu volje . zbog korišćenja stanja nužde.000. 103. Ustanovljeno je da je tužilac nudio sporni stan na prodaju (i drugima a ne samo tuženiku) za cenu od 25.

612. Otuda je pobijana odluka u svemu pravilna i zakonita. Rev.00 dinara što prema ondašnjem zvaničnom kursu iznosi 26. (Vrhovni sud Srbije. godine) 259.05. jer je utvrđeno da je tužilac hteo da proda stan. 398/2006 od 01. oštećena strana može zahtevati poništenje ugovora ako za pravu vrednost tada nije znala niti je morala znati.1995. ugovori za sebe ili nekog trećeg korist koja je u očiglednoj nesrazmeri sa onim što je on drugom dao ili učinio. Tužba za poništaj ugovora po ovom osnovu može se podneti u roku od jedne godine od zaključenja ugovora. što sve dokazuje da tužilac nije bio lakomislen. Za poništaj zbog prekomernog oštećenja potrebno je da je tužilac u vreme zaključenja ugovora znao. Prev.1998. godine) 260. postoji u vreme zaključenja ugovora očigledna nesrazmera. koristeći se stanjem nužde i teškim materijalnim stanjem drugog.1995. a imajući u vidu da je u postupku utvrđeno da na strani tužioca nije bilo zablude u pogledu predmeta ugovora. lakomislenošću ili zavisnošću. 2133/98 od 17. propisano je da je ništav ugovor kojim neko. 655/97 od 14.875. da je veštak građevinske struke utvrdio da je tržišna vrednost ovog stana 1. s tim što pravo da zahteva poništenje ovakvog ugovora prestaje istekom jedne godine od njegovog zaključenja.30 EUR odnosno sadašnjem 23. S obzirom na citirane zakonske odredbe. (Vrhovni sud Srbije. Rev.136 - 262. godine) . 130/95 od 05.2006. Rev. te da nije bilo prekomernog oštećenja odnosno nije postojala očigledna nesrazmera prilikom zaključenja ugovora jer je tužilac pre zaključenja ugovora znao za pravu vrednost stana. ako između obaveza ugovornih strana u dvostranom ugovoru. oštećena strana može zahtevati poništenje ugovora ako za pravu vrednost tada nije znala niti je morala znati. Pravo da se zahteva poništenje ugovora prestaje istekom jedne godine od njegovog zaključenja. stav 1. Ako je između obaveza ugovornih strana u dvostranom ugovoru postojala u vreme zaključenja ugovora očigledna nesrazmera.1997. 3797/95 od 18. (Vrhovni sud Srbije. propisano je da.09.03. (Vrhovni sud Srbije Rev. odnosno mogao znati za eventualnu nesrazmeru u vrednosti davanja.04. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. kao ni u pogledu okolnosti koje su bile odlučujuće prilikom zaključenja ugovora.10.036 EUR. ili se obavezao dati ili učiniti. a da tužilac ničim nije dokazao da je bio u zabludi prilikom zaključenja ugovora. niti je bio zavistan od kupca. da mu je ugovor pročitan kao i priznanica. Odredbom člana 141. njegovim nedovoljnim iskustvom. godine) Ugovor na osnovu koga društveno pravno lice otuđuje nepokretnost iz društvene svojine može se poništiti ako je ugovorena cena u očiglednoj nesrazmeri sa prometnom vrednošću nepokretnosti u vreme zaključenja ugovora.520. . godine) 261.OBLIGACIONO PRAVO Odredbom člana 139.

u vreme zaključenja ugovora o zajmu odobravale fizičkim licima devizne zajmove ili devizne kredite sa različitom namenom i pod kojim uslovima. Iz obrazloženja: Ako je ugovorena kamatna stopa nesrazmerno visoka u odnosu na okolnost konkretnog posla i kao takva u suprotnosti sa načelom savesnosti i poštenja. U cilju utvrđivanja da li je ugovorena kamatna stopa nesrazmerno visoka. Iz obrazloženja: Da bi postojao zelenaški ugovor (čl. Ukoliko je ugovorena kamatna stopa nesrazmerno visoka i u suprotnosti sa načelom savesnosti. Zakona o obligacionim odnosima. sa rokovima kao što je bio rok vraćanja zajma u konkretnom slučaju. lakomislenost ili zavisnost i da je iz toga proistekla očigledna nesrazmera između uzajamnih davanja. Zakona o obligacionim odnosima) 263. te načelom jednake vrednosti davanja. Pored navedenog. niti se sada bave ovom vrstom poslova.2009. Zakona o obligacionim odnosima) potrebno je da su ispunjeni određeni uslovi i to: da između davanja ugovornih strana u vreme zaključenja ugovora postoji očigledna nesrazmera. sud može da smanji ugovornu obavezu dužnika. pribavljanjem izveštaja od poslovnih banaka ili saslušanjem finansijskog stručnjaka. kada je reč o kamati. prvostepeni sud će izvideti koliko iznose kamatne stope na oročenu deviznu štednju građana. prvostepeni sud će u ponovnom postupku. i čl. a u slučaju da se poslovne banke nisu bavile. 4824/09 od 2. člana 141. ako tokom sudskog postupka dužnik istakne zahtev za smanjenje njegove obaveze. sud je dužan da saglasno odredbi čl. da je jedna ugovorna strana iskoristila nepovoljni položaj u kome se našla druga strana. jer se navedena zakonska odredba ne može da primeni bez njegovog zahteva. koja predviđa mogućnost smanjenja obaveze dužnika. poštenja i jednake vrednosti davanja sud može umeriti stopu te kamate. kao i da je strana koja koristi stanje nužde znala odnosno morala znati da se druga strana u takvoj situaciji nalazi. 141. Sud može da smanji obavezu dužnika u slučaju postojanja zelenaškog ugovora (povrede načela jednake vrednosti uzajamnih davanja) samo u slučaju stavljanja zahteva u parnici u kojoj poverilac traži izvršenje takvog ugovora. Upoređivanjem podataka o visini kamatne stope koje bude dobio .12. njeno stanje nužde ili teško materijalno stanje. (Iz presude Višeg trgovinskog suda Pž. proveriti da li su poslovne banke.OBLIGACIONO PRAVO ZELENAŠKI UGOVOR (Član 141. ako kao oštećeni to zahteva. 141. Ovo prema odredbi stava 3.137 - . nedovoljno iskustvo. 399. godine) 264. Zakona o obligacionim odnosima umeri stopu ugovorene kamate.

Sud može da smanji ugovornu obavezu dužnika kod postojanja zelenaškog ugovora samo u slučaju stavljanja zahteva u parnici u kojoj poverilac traži izvršenje takvog ugovora. 438/04 od 05. kako je definisan napred navedenom zakonskom odredbom. njegovo stanje nužde ili teško materijalno stanje. lakomislenost ili zavisnost. Međutim.2004.4. Tuženi u ovoj parnici nije dokazao da su ispunjeni uslovi propisani članom 141. sa ugovorenom kamatom između parničnih stranaka. Primena odredbe stava 3. nedovoljno iskustvo.04. nedovoljno iskustvo. Prev. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu.000 DEM. te da je u konkretnom slučaju morala biti primenjena odredba člana 141. Osim toga. godine) 266. to u konkretnom slučaju nije bilo osnova za primenu odredbe člana 141. potrebno je da su ispunjeni sledeći uslovi: da između davanja ugovornih strana u vreme zaključenja ugovora postoji očigledna nesrazmera. Ako iz činjeničnog osnova tužbenog zahteva proizilazi da određeni ugovor opterećuju zelenaška svojstva. S obzirom da tužilac kao ugovorna strana nije iskoristio nepovoljan položaj u kojem se našao tuženi. Gž. a iz toga nije proistekla ni očigledna nesrazmera između uzajamnih davanja. Zakona o obligacionim odnosima moguća je samo ako smanjenje obaveze zahteva oštećeni. br.01. 386/03 od 30. sud je dužan da ga oceni i sa stanovišta razloga ništavosti. da je jedna ugovorna strana iskoristila nepovoljan položaj u kome se našla druga strana. odnosno da je predmetni ugovor zelenaški. Iz obrazloženja: Tuženi je obavezan da tužiocu isplati 4. stav 1. godine) 265.2004. njeno stanje nužde ili teško materijalno stanje. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. i po kojima je tužiocu izvršio isplatu. po osnovu zajma iz 1998. člana 141. a na koji se pozivao u reviziji.138 - . tuženi tokom postupka nije isticao nikakve činjenice niti je pružio dokaze da je predmetni ugovor zaključen pod uslovima iz člana 141.2002. Iz obrazloženja: Neosnovani su navodi revizije kojima se ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava. u slučaju nevraćanja pozajmlje. lakomislenost ili zavisnost i da je iz toga proistekla očigledna nesrazmera između uzajamnih davanja. u dinarskoj protivvrednosti. godine. Tuženi je samo u podnesku od 15. Bez njegovog zahteva pomenuta odredba se ne može primeniti. tokom postupka nije stavio zahtev za smanjenje njegove obaveze. naveo da su cene iz predmetnog ugovora nerealne kao i u prethodna tri ugovora koje je zaključio sa tužiocem. kao i da je strana koja koristi stanje nužde znala odnosno mogla znati da se druga strana nalazi u takvoj situaciji. prvostepeni sud će biti u mogućnosti da pravilno odgovori na navedeno sporno pitanje. Zakona o obligacionim odnosi-ma. Zakona o obligacionim odnosima zbog povrede načela jednake vrednosti uzajamnog davanja. Da bi postojao zelenaški ugovor. Taj zajam je bio "osiguran" sporazumom stranaka da će. godine.OBLIGACIONO PRAVO na navedeni način. od čijeg rešavanja zavisi odluka o tome da li je i u kojoj meri tuženi ispunio svoje obaveze u pogledu vraćanja duga. Zakona o obligacionim odnosima.

godine) Do smanjivanja obaveze iz zelenaškog ugovora može doći samo na zahtev oštećenog. abrihtera i mašine za propilisanje drveta). Zakona o obligacionim odnosima. zavisno od toga. Pošto to nije ocenjeno. u reviziji se osnovano ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.000 maraka nametnut zelenaškom kamatom.700 maraka a da je ukupan dug od 4. godine) . Takođe se iz sadržine spisa ne vidi da je sud izvodio dokaze kojim bi se utvrdile činjenice vezane za eventualno vraćanje dela duga tuženog preduzeća nakon zaključenja ugovora. ZPP. Zakona o obligacionim odnosima.000 DEM u dinarskoj protivvrednosti. sud je dužan da saglasno odredbi člana 141. Gzs. koristiti u roku od jedne godine od prestanka razloga. Opštinski sud je po prethodnoj tužbi istog tužioca. da se mane zaključenog ugovora mogu ticati i njegovih zelenaških svojstava. ali sud veštaku nije dao nalog za postupanje u tom smislu. tužilac postati vlasnik određenih pokretnih stvari (mašine za finalnu obradu drveta. odnosno da primeni utvrđeno načelo ograničenosti stope ugovorene kamate ustanovljeno članom 399. 15. godine) 267.2001.12. pa njegovo pobijanje nije oročeno članom 117. o čemu je tuženi priložio određene dokaze. na šta ukazuje i raniji predmet istih stranaka. Ignorisao je navode tužene strane da mu je veća obaveza nametnuta prinudom i pretnjom.1998. primenom načela jednake vrednosti davanja. Ako je ugovorena kamatna stopa nesrazmerno visoka u odnosu na okolnost konkretnog posla i kao takva u suprotnosti sa načelom savesnosti i poštenja. U obrazloženju presude po toj tužbi navedeno je da je vrednost duga bila 2. i čl. To je i bio razlog što je ovaj sud u smislu člana 395. ponovo odluči o zahtevima tužioca. Zelenaški ugovor spada u ništave pravne poslove.03. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. Ne osvrćući se na svoju raniju presudu.01. (Iz odluke Saveznog suda. Zakona o obligacionim odnosima.OBLIGACIONO PRAVO nog iznosa. 48/2000. Pravilna primena materijalnog prava iziskuje da prvostepeni sud ispita da li zaključeni ugovor o zajmu ima zelenaške elemente iz člana 141. smatrajući da su ovo razlozi rušljivosti ugovora koji se mogu. Zakona o obligacionim odnosima. uzimajući u obzir svoju raniju presudu. Opštinski sud je u ovoj parnici usvojio zahtev tužioca i obavezao tuženog da vrati 4. jer se zalogom ne stiče svojina već obezbeđuje namirenje potraživanja. od 01. te načelom jednake vrednosti davanja iz čl. Zakona o obligacionim odnosima. stav 1. Iz činjeničnog osnova tužbenog zahteva proizlazi.139 - 268. stav 1. br. Zakona o obligacionim odnosima kojom se zaštićuje načelo jednake vrednosti davanja kod dvostranih ugovora da umeri stopu ugovorene kamate. Sud može. 5019/02 od 11. i da. odbio njegov zahtev da mu tuženi preda pomenute pokretne stvari u svojinu i državinu. Rev. stav 1. Rev.12. po članu 117. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. 6928/97 od 28. .2002. imajući u vidu činjenicu da svaka ugovorena kamata ne podleže sudskoj zaštiti. Iz obrazloženja: Sud u postupku nije izvodio dokaze radi utvrđenja činjenica na osnovu kojih bi se mogla oceniti pravna valjanost onih odredaba ugovora koje se odnose na visinu stope ugovorene kamate. kod dvostranih ugovora da umeri stopu ugovorene kamate ukoliko je ona nesrazmerno visoka. međutim. ukinuo obe nižestepene presude i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

535/95 od 10. Da bi lice kao štetnik bilo odgovorno za nastanak štete. Rev. lakomislenošću ili zavisnošću. Kada je ugovor o kreditu zaključen pod uslovom da se glavnica valorizuje sa porastom cena na malo i obezbedi od inflatornih kretanja. koristeći se stanjem nužde ili teškim materijalnim stanjem drugog. lakomislenošću ili zavisnošću.01. ugovori za sebe ili za nekog trećeg korist koja je očiglednoj nesrazmeri sa onim što je on drugom dao ili učinio.10. Iz obrazloženja: Utvrđeno je sledeće činjenično stanje u prvostepenom postupku: Tužilac je radnik tuženog . ili se obavezao dati ili učiniti. ili se obavezao dati ili učiniti. godine izvršavao je poslove poslovođe ekonomije.08. njegovo nečinjenje se ne može smatrati uzrokom nastale štete. njegovim nedovoljnim iskustvom.11. godine) 272. godine) 269. Ništav je ugovor kojim neko.1998. godine) 271. (Vrhovni sud Srbije.Šumarskog fakulteta B.1997. zbog uginuća kobile i ždrebeta.1993. Zakona o obligacionim odnosima) 273. Ako zaposleni nije bio ovlašćen na preduzimanje određene radnje. lakomislenošću ili zavisnošću. njegova radnja mora biti adekvatan uzrok za njen nastanak. U toku 1993. nedovoljno iskustvo i lakomislenost . ili se obavezao dati ili učiniti. USLOVI USTUPANJA UGOVORA (Član 145. tada nije u pitanju zelenaški ugovor. njegovim nedovoljnim iskustvom. Rev.pa je za sebe ugovorio korist koja je u očiglednoj nesrazmeri sa onim što je on dao. Rev. Za pravilnu kvalifikaciju zelenaškog ugovora potrebno je da je tuženi ugovorom o kreditu koristio stanje nužde tužioca. teško materijalno stanje. (Vrhovni sud Srbije.140 - . Ništav je ugovor kojim neko. ugovori za sebe ili za nekog trećeg korist koja je u očiglednoj nesrazmeri sa onim što je on drugom dao ili učinio. . protiv njega je pokrenut disciplinski postupak. ugovori za sebe ili nekog trećeg korist koja je u očiglednoj nesrazmeri sa onim što je on drugom dao ili učinio.Nastavne baze G.1996. 1965/96 od 22. 3112/98 od 24.. Dana 09.OBLIGACIONO PRAVO Ništav je ugovor kojim neka koristeći se stanjem nužde ili teškim materijalnim stanjem drugog.1996. (Vrhovni sud Srbije. ( Vrhovni sud Srbije.. koristeći se stanjem nužde ili teškim materijalnim stanjem drugog.. njegovim nedovoljnim iskustvom. 2426/97 od 12. a naročito ne u okolnostima kada je oštećeni bio u mogućnosti da spreči njen nastanak. Beograd Prev. godine.06. godine) 270.. .

Zbog uginuća životinja tužiocu je izrečena mera prestanka radnog odnosa na dan 23. kako bi bolesnim životinjama bila ukazana neophodna pomoć. obrazloživši da goriva za ovu namenu nema. godine su poništene odluke disciplinske komisije Šumarskog fakulteta u B. stav 1.08. (Iz presude Okružnog suda u Kraljevu. i da ga niko nije obavestio da su životinje bolesne. S obzirom da tuženi nije prouzrokovao štetu tužiocu.M.2004. Izjavio je i da je dana 09.1993. jer za to nije imao ovlašćenja. Zakona o obligacionim odnosima) 274. našao da je tužilac imao mogućnosti da se neposredno obrati odgovornom licu za pomoć bez obzira da li mu je tuženi broj telefona Šumarskog fakulteta u B. U spornom periodu. Prema licu koje nije ugovorna strana sud ne može izreći raskid ugovora. po nalazu drugostepenog suda. Može se zaključiti da tuženi nije ni bio ovlašćen da tužiocu obezbedi traženo vozilo kao i da je tužilac bio u mogućnosti da kontaktira sa upravnikom Š.OBLIGACIONO PRAVO Pre tog događaja. kada su uginule životinje o kojima se starao tužilac.______ od 03. to odobrenje davao je isključivo upravnik Nastavne baze Š. Tokom postupka on je saslušan i izjasnio se da nije nikoga ovlastio da raspolaže kolima u njegovom odsustvu. Tuženi je obavezan da tužioca vrati na radno mesto koje je obavljao pre donošenja osporenih odluka.1993. a te poslove je u kritično vreme obavljao Š.M. u vezi obezbeđenja prevoza.u stvari odnose na štetu zbog povrede časti i ugleda. upravnika Nastavne baze.. a koje se .1999. Prvostepeni sud je našao da je tužbeni zahtev tužioca neosnovan s obzirom da tuženi nije tužiocu izdao trebovanje za gorivo za vozilo kojim bi tužilac dovezao veterinara. godine boravio u B. Relevantne odredbe: .. Gž.. te da je neophodno odobrenje višeg rukovodioca. Pravnosnažnom presudom od 20. godine. odbio predlog tužioca. Tuženi je.07. pa je isključivi krivac za nastalu štetu tuženi... Iz obrazloženja: Žalbom drugotuženog osnovano se ukazuje da je drugostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo kada je i prema njemu usvojio zahtev za raskid predmetnog ugovora o prodaji.01. iznevši razloge koje u svemu prihvata i ovaj sud. tužilac se usmenim zahtevom obratio tuženom kao poslovođi mehanizacije i transporta da mu omogući korišćenje službenog vozila i odobri izdavanje neophodne količine goriva za vozilo iz magacina a radi odlaska do K. godine i odluka Saveta fakulteta br.1993. godine) STVARANJE OBAVEZA ZA UGOVARAČE (Član 148. 724/2003 od 16.09. neosnovan je i zahtev tužioca da mu tuženi naknadi štetu za pretrpljeni strah i štetu za duševne patnje u naznačenim iznosima..11.. ___/97. _____ od 23. međutim. upravnik na G. To nije učinio. Pošto ne postoji odgovornost tuženog za nastalu štetu. Zakona o obligacionim odnosima.M. Prvostepeni sud je. Naime. osim toga. Prvostepeni sud je. rekao ili ne. u vezi s čim je on vodio spor kod istog suda u predmetu P. Zbog istih razloga su neprihvatljivi i žalbeni navodi tužioca da se radi o krajnjem nemaru tuženog i radnjama koje su direktno uticale na nastupanje štete.M. po veterinara..141 - .09. godine kao nezakonite. Ističe da je svaki radnik bio u mogućnosti da ga pozove na fakultet u B. bio je Š... to nije ni u obavezi da je naknadi jer ne postoji uzročno-posledična veza u smislu čl 154.1993. potpuno i pravilno utvrdio činjenično stanje kada je odbio tužbeni zahtev tužioca. br.

koji nije ispunio svoju ugovornu obavezu predaje kupljene nepokretnosti kupcu i obezbeđenja nesmetane uknjižbe. Budući da je predmetni Ugovor o prodaji od 21. Ugovor u principu proizvodi pravna dejstva koja se odnose samo na ugovornike. Zakona o obligacionim odnosima. koja je prihvaćena elektronskim putem od strane njegove zaposlene a po nalogu generalnog menadžera.kao prodavca. godine. Ugovornici su ona lica čijom je saglasnošću volja ugovor nastao.2008. Gž.10. a vozilo.član 148.do zaključenja glavne rasprave . zbog čega tužiocu ne duguje ništa. godine. 14575/10 od 07. S. niti dokaz da je tuženi preuzeo obavezu plaćanja vozila koje je iznajmio klub. Prvostepeni sud je imao u vidu iskaz imenovanog svedoka. prvostepeni sud je zaključio uz pravilnu primenu pravila o teretu dokazivanja iz čl. Ovaj ugovor se može raskinuti iz razloga propisanih odredbama člana 124. jer tužilac .OBLIGACIONO PRAVO Ugovor stvara prava i obaveze za ugovorne strane.10.2008.2008. i 2.142 - . i 223. stav 3. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je u konkretnom slučaju utvrdio da je tužilac poslao ponudu za zaključenje ugovora o najmu vozila naznačenom Košarkaškom klubu.u ovom slučaju postoje prema prvotuženoj ( Republici Srbiji ) kao univerzalnom pravnom sledbeniku prodavca.2001.godine zaključen između tužioca . godine do 31. Dejstva ugovora ne prostiru se na ona lica koja nisu ugovor. osim ako se suprotno dokaže." . osporio da je koristio bilo kakvu uslugu tužioca.kao kupca.08. u vreme spornog odnosa zaposlenog na mestu generalnog direktora kluba .nije dostavio dokaz da je bio u poslovnom odnosu sa tuženim u pogledu iznajmljivanja vozila na koje se odnosi utužena faktura. a samo isplata kupoprodajne cene između kupca i prodavca u korist drugotuženog. za čije iznajmljivanje je ispostavljena faktura.da je tuženog osnovao klub. međutim. Dejstva ugovora ne prostiru se na ona lica koja nisu ugovornici. Prvostepeni sud je iz iskaza imenovanih saslušanih svedoka utvrdio da je tužilac bio u poslovnom odnosu sa naznačenim Košarkaškim klubom u vezi iznajmljivanja vozila za potrebe njegovih igrača. Zakona o obligacionim odnosima. ( Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu. godine ) 275.10. a ima dejstvo i na univerzalne pravne sledbenike ugovornih strana . i člana 125. Ovaj klub je "e-mail-om" od 14. Poverilac može samo od dužnika zahtevati ispunjenje obligacije onako kako ona glasi. To proizlazi iz "e-maila-a" od 14. godine prihvatio ponudu tužioca u pogledu iznajmljivanja vozila. G.ne i prema drugotuženom ( Centru za socijalni rad ) koji nije ugovorna strana ni univerzalni pravni sledbenik prodavca. te da postoji ugovor kojim je predviđeno da će to preduzeće plaćati njegove obaveze. Tuženi je. koji . ali do zaključenja glavne rasprave takav dokaz tužilac nije dostavio iako je teret dokazivanja te činjenice bio na tužiocu.07. Međutim . 220. Iz njegog sadržaja proizilazi da će troškove iznajmljivanja snositi "BC R. Odredbom člana 148.ovde tuženi. st.2011. O spornoj činjenici da li je ovde u tuženi u obavezi da plati utuženi iznos po osnovu naknade za najam vozila. Zakona o parničnom postupku. i pravnog prethodnika prvotužene . 1. korišćeno od strane imenovanog košarkaša u periodu od 14.2008. te da se ugovorom može ustanoviti pravo u korist trećih lica.10. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da ugovor stvara prava i obaveze za ugovorne strane.

2011. prema Advokatskoj tarifi.12. . koji je primalac usluga dužan da plaća davaocu usluge nezavisno od toga da li će u određenim periodima realizacije ta vrednost biti viša ili manja od vrednosti konkretno izvršenih advokatskih usluga i nezavisno od obima i vrste pružene usluge. Ugovorom se može ustanoviti pravo u korist trećeg (član 149.07. ovog Zakona. ali isto se.na taj način se davalac usluge legitimiše da je u odgovarajućem periodu izvršavao advokatske usluge za koje mu pripada naknada. Moguće je preuzimanje duga. godine ) 276. Smisao Ugovora ovakve sadržine je da obe ugovorne strane preuzmu na sebe određeni rizik u pogledu srazmere uzajamnih davanja.2003. Jer .143 - . iz Ugovora proizlazi da će se primaocu usluge isplaćivati naknada tek po ispostavljenim fakturama za izvršene usluge tj. U ugovoru o pružanju advokatskih usluga moguće je predvideti da se isplata naknade vrši paušalno. a ne prema obimu i vrsti izvršenih usluga tj.2003. prema Advokatskoj tarifi. godine. Tuženi je sudske predmete u kojima je parnična stranka predao tužiocu. prema članu 446. Ugovorom nije predviđena vrsta advokatskih usluga koju davalac usluge treba da izvrši da bi stekao uslov da naplati naknadu. radnju u interesu primaoca usluga. iste vratio tuženom dana 26. prvostepeni sud pravilno zaključuje da je protivno načelu savesnosti i poštenja da se advokatska naknada isplaćuje i u slučaju kad advokat ne izvrši apsolutno nijednu uslugu odn. nakon razmatranja spisa predmeta.isplata trebalo izvršiti samo za pružanje usluga. osim ako se suprotno dokaže. Pž. stvarna volja ugovornih strana bila je da se isplata naknade vrši paušalno. Iz obrazloženja: Osnov poslovnog odnosa parničnih stranaka bio je Ugovor o pružanju advokatskih usluga od 26. a nakon toga ne dajući mu dalje instrukcije za postupanje po predmetnima. stav 2. Tužilac je. Smisao zaključenja Ugovora ovakve sadržine je da obe ugovorne strane preuzmu na sebe određeni rizik u pogledu srazmere uzajamnih davanja. Takav ugovor do zaključenja glavne rasprave tužilac nije dostavio. te je iz tog razloga odbijen tužbeni zahtev kao neosnovan. a ne prema obimu i vrsti izvršenih usluga odn. tako što će predvideti fiksni iznos mesečne naknade koji je primalac usluga dužan da plaća davaocu usluge i to nezavisno od toga da li će u određenim periodima realizacije Ugovora ta vrednost biti viša ili manja od vrednosti konkretno izvršenih advokatskih usluga i nezavisno od njihovog obima i vrste.OBLIGACIONO PRAVO nici. Prvostepeni sud je pravilno odlučio da je osnovan prigovor nedostatka pasivne legitimacije koji je istakao tuženi. sa početkom primene od 01.09. da je ispostavljanje faktura preduslov za plaćanje naknade. uz pravilnu primenu materijalnog prava. na šta je poverilac pristao. a što proizlazi iz sadržine člana 4. već je navedeno da su to " … i drugi pravni poslovi u interesu primaoca usluga … " S tim u vezi. vrši ugovorom između dužnika i preuzimaoca. Istovremeno.2004. zaključen na period od godinu dana. Prema stavu prvostepenog suda. tako što će predvideti fiksni iznos mesečne naknade.12. 13433/10 od 28. Ugovora . godine.godine.na osnovu člana 4. stav 1. zaključenog Ugovora. Zbog toga su neosnovani žalbeni navodi tuženog da se . Zakona o obligacionim odnosima). (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. ali to u konkretnoj situaciji nije slučaj.

00 dinara. činjenica da tužilac nije dostavljao mesečne izveštaje o radu mogla je biti samo razlog za raskid ugovora od strane tuženog. a ne i okolnost koja bi tuženog oslobodila obaveze plaćanja ugovorene naknade u situaciji kada je tužilac izvršio advokatske usluge za tuženog. Po tom osnovu tužilac je tuženom tuženom ispostavio četiri fakture.2004. ugovoreni mesečni paušal za advokatske usluge u navedenom iznosu nije bila sporna. ako smatra da ugovor za njega nije povoljan. Zakona o obligacionim odnosima . Upravo suprotno. na osnovu čl. da mu je ispostavio fakture. pa je prvostepeni sud delimično usvojio tužbeni zahtev za navedeni iznos. 220. ali ne na ugovoreni način. Naime. ili je ispunjena delimično.OBLIGACIONO PRAVO Zbog toga su neosnovani žalbeni navodi tužioca kojima osporava odluku kojom je odbijen tužbeni zahtev za isplatu naznačenog novčanog iznosa.2010. i to po njegovim instrukcijama. Pž. To tuženi nije učinio. 1919/10 od 25. Zbog toga su neosnovani žalbeni navodi tuženog da je prvostepeni sud prilikom odlučivanja pogrešno primenio materijalno pravo.05. što predstavlja ispunjenje obaveze sa nedostacima. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. te se iz tog razloga ne može osloboditi ugovorne obaveze. Visinu utuženog potraživanja prvostepeni sud je utvrdio iz računa u spisima predmeta. jer .prema članu 148. Prava poverioca nenovčane obaveze koja se sastoji u izradi tehničke dokumentacije. s obzirom da tužilac do zaključenja glavne rasprave nije dostavio dokaze da je u tom iznosu fakturisao tuženom mesečne usluge odn. iz spisa predmeta proizlazi da su tužiocu predati određeni sudski predmeti radi proučavanja i pripreme za ročišta.ugovor stvara prava i obaveze za ugovorne strane. u odnosu na prigovor neispunjenja potrebno je razlikovati situaciju kada obaveza uopšte nije ispunjena i kada je ispunjena. godine. Odredbom člana 2.144 - .000. Tužilac je tuženom ispostavio račune za četiri meseca u ukupnom iznosu od 120. ugovora između stranaka ). i 223. a u konkretnom slučaju je nesporno utvrđeno da je tužilac izvršio određene pravne poslove u interesu tuženog . Takođe. godine) 277. Pravilan je zaključak prvostepenog suda da je tuženi imao mogućnost da. te da je tužilac predmete proučio i tuženom vratio na njegov zahtev dana 26. . isti raskine. ili je ispunjena u celini. zavise od toga da li se radi o obavezi koja uopšte nije ispunjena. prvostepeni sud je pravilno zaključio da su parnične stranke ugovorile da će se primaocu usluge isplaćivati naknada tek po ispostavljenim fakturama za izvršene usluge. Zakona o advokaturi propisano je da se advokatske usluge ogledaju u obavljanju svakog posla pravne pomoći u ime i za račun tužioca. Mesečna naknada odn. te predaji osam primeraka iste naručiocu ( kako predviđa član 10.proučavanje predmeta u kojima je stranka tuženi. Iz obrazloženja: Pošto je obaveza tužioca nenovčana i sastoji se u izradi tehničke dokumentacije. ali ne na ugovoreni način.07. Zakona o parničnom postupku. Tužilac u žalbi neosnovano navodi da je prvostepeni sud prilikom odlučivanja pogrešno primenio materijalno pravo. O spornoj činjenici (da li tužilac osnovano potražuje predmetni iznos) prvostepeni sud je pravilno zaključio primenom pravila o teretu dokazivanja.

Darodavac nije toliko osiromašio da je ugrožena njegova egzistencija.08. Rev. Međutim. Naime. zato što je supruga tužioca u odnosu na ugovor treće lice i prema njoj ugovor u smislu člana 148. godine. Tuženi nije fizički napadao niti maltretirao svoga oca (poklonodavca) niti ga verbalno vređao niti na bilo koji način svojim činjenjem ili nečinjenjem pokazao grubu neblagodarnost prema njemu. onda se radi o izvršenju sa nedostacima. pa poremećaj odnosa između tuženog i maćehe (sudovi su utvrdili da je ona uzročnik sukoba) ne predstavljaju valjan zakonski razlog za opoziv ugovora o poklonu. ovlašćuje poverioca na raskid.OBLIGACIONO PRAVO Naime.145 - . Sukobi između ugovornih strana potiču zbog ponašanja supruge tužioca prema tuženom. Podnošenje krivične prijave. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije.______ od 4. Pž.2007. i b) ako obdareni veliku neblagodarnost spram darodavca pokaže. (Iz presude Višeg trgovinskog suda. Da bi došlo do raskida ugovora o poklonu moraju se ispuniti valjani zakonski razlozi. nanoseći uvredu njegovom životu. zato što je uživalac penzije. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju između stranaka je zaključen ugovor o poklonu Ov. Neizvršenje obaveze u celini poveriocu uvek daje pravo raskida ugovora. Srpskograđanskog zakonika u slučaju da: darodavac docnije tako osiromaši da ni živeti ne može. godine) . Sam tužilac je prilikom saslušanja parničnih stranaka na zapisniku od 4. godine po kome se tužilac obavezao da tuženom (svom sinu) pokloni nepokretnost bliže opisanu u ugovoru.2. Tuženi (obdareni) nije nanosio tužiocu ni verbalne ni realne uvrede niti je na drugi način kažnjivim delima pokazao grubu neblagodarnost u odnosu na telesni integritet. prava poverioca različita su u svakoj od ovih situacija. a time i oslobođenja sopstvene obaveze. te eventualno i prava na naknadu štete.2005. Poveriočeva prava zavise od toga da li je o nedostacima obavestio drugu stranu. Takođe su neosnovani revizijski navodi u kojima se ističe da zbog loših odnosa između tuženog i maćehe (supruge tužioca) postoje razlozi za raskid ugovora.1999. ZOO ne proizvodi dejstva. telu.1981. 10113/06 od 30. slobodu ili imovinu tužioca. 537/05 od 07. kada je obaveza ispunjena. u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za opoziv poklona iz paragrafa 567. godine ) 278. izjavo da on i tuženi “nisu imali problema” i da je “nastalo zlo” kada je u kuću došla njegova druga žena. Zato su neosnovani revizijski navodi kojima se ističe da samo obraćanje nadležnim organima ukazuje na tešku poremećenost odnosa ugovornika i ispunjenje uslova za raskid (opoziv) ugovora o poklonu. časti i narušavajući njegovu slobodu i imanje. samo pod određenim uslovima. Tužilac je uživalac redovne penzije i od svoje dece nije tražio izdržavanje. Delimično izvršenje obaveze.3. Stranke žive u zajednici. kao i o kakvim se nedostacima radi. ali ne na ugovoreni način ili prema standardima iz određene oblasti.07. Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja pravilno je primenjeno materijalno pravo kada je odbijen tužbeni zahtev radi raskida (opoziva) ugovora o poklonu zbog grube neblagodarnosti i osiromašenja. iniciranje prekršajnih postupaka ili postupka pred mirovnim većem radi pokušaja mirenja ne znači postojanje grube neblagodarnosti pogotovu ako se ima u vidu da su ti postupci bili (po predlagača) neuspešni.

1.000. Prev. godine do isplate i po 900. Prvotužilac jeste ugovorna strana ali nije ispunio svoju obavezu iz člana 13.OBLIGACIONO PRAVO 279. Tuženi je obavezu naknade za period od 16 meseci građenja ispunio.00 dinara. Stranke su zaključile i Aneks broj 1 navedenog ugovora od 22.000 DM. Stoga su nižestepeni sudovi pravilno odlučili kada su tužbeni zahtev drugotužioca odbili kao neosnovan. Ugovora jer nije predao tuženom građevinsku dozvolu a to je imalo za posledicu prekoračenje ugovorenog roka građenja od 16 meseci. svakog 1.367. ZOO ugovor stvara prava i obaveze za ugovorne strane.1. u dinarskoj protivvrednosti od 30. Ugovora i na ime mesečne naknade za vreme građenja objekta plati svakom po 41. prvotužilac u svojstvu naručioca i tuženi u svojstvu izvođača radova zaključili su Ugovor o gradnji i finansiranju sportske dvorane dana 23.00 dinara za period od 23. godine a potom i 1993.685. Iz obrazloženja: Presudom Višeg trgovinskog suda potvrđena je presuda Trgovinskog suda u B. Takav zaključak sudovi su doneli na osnovu činjenice utvrđene na osnovu nalaza i mišljenja veštaka da je uplatom u iznosu od 890.6. Odluke nižestepenih sudova su pravilne. U smislu odredbe člana 148. Tužioci u ovom sporu traže da se obaveže tuženi da ispuni obavezu preuzetu odredbom člana 26. godine do 31. Nižestepeni sudovi su odbili zahtev drugotužilaca s obrazloženjem da drugotužilac nije potpisnik ugovora. Prema članu 26. Prema članu 13.000. osnovnog ugovora tuženi se obavezao da sve ugovorene radove izvede u roku od 16 meseci od dana uvođenja u posao.00 dinara mesečno počev od 31.907. pomoćni teren. godine a nakon tog perioda od 31.1997. godine do završetka gradnje iznose po 900. U toku 1992. Drugotužilac nije ugovorna strana već je samo dao saglasnost za zaključenje ugovora..1992.445. u pretežnom delu je dovršena bez pribavljene građevinske dozvole i u toku je postupak legalizacije. godine.139.1997.. Predmet ugovora o gradnji i finansiranju . godine) . godine pa ubuduće do završetka gradnje sportske dvorane.50 DM po komercijalnom kursu tuženi ispunio ugovorom preuzetu obavezu prema tužiocu. Lice koje je dalo saglasnot investitoru za zaključenje ugovora o gradnji objekta nije ugovorna strana i nema aktivnu legitimaciju da od izvođača radova zahteva izvršenje ugovorne obaveze. poslovni prostor i drugo) uplaćuje nadoknadu naručiocu za vreme građenja u redovnim mesečnim ratama od 1.00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 26. do 5-og u mesecu. te prema tome ni ugovorna strana zbog čega je njegov zahtev za isplatu utuženog iznosa neosnovan. u delu odluke kojom je odbijen tužbeni zahtev tužilaca da im tuženi plati po 40.435.1997.1992.10 DM po zvaničnom kursu odnosno 302.sportska hala. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. Smatra se da je izvođač uveden u posao kad naručilac zapisnički preda investiciono-tehničku dokumentaciju za izgradnju objekta i građevinsku dozvolu.2000..1992. 435/03 od 04. osnovnog ugovora izvođač se obavezao da za ustupljeni prostor za gradnju (teren.12. Zbog toga je dolazilo i do prekida u izvođenju radova a na osnovu odluka nadležnih organa.12. godine prvotužilac i tuženi su zaključili dva ugovora o generalnom sponzorstvu. Prema utvrđenom čijeničnom stanju u prvostepenom postupku.5.12. godine odnosno 18.1992. Sudovi su stanovišta da je prvotužilac odgovoran za docnju u izvođenju radova i prekoračenje ugovorenog roka od 16 meseci.2004.10.146 - . do 5-tog u mesecu. Predmetni ugovor o građenju i finansiranju izgradnje navedenog obje-kta zaključili su prvotužilac i tuženi. godine. Drugotužilac nije ugovorna strana a saglasnost koju je dao prvotužiocu da zaključi predmetni ugovor o građenju ne daje mu i stranačku legitimaciju u ovom sporu.03.

U slučaju kada dužnikovu obavezu u visini glavnog duga ispuni treće lice.. tužena Apotekarska ustanova tako primljenu robu nije nikada vratila tužiocu.". Prema tome.. Ona je uredno potpisala sve otpremnice koje su joj po tom osnovu ispostavljene. 3. Prev.". Iz tog razloga nižestepeni sudovi su zauzeli stanovište da na strani tužene Apotekarske ustanove nema pasivne legitimacije u ovom sporu. Stoga je saglasno odredbi čl. godine) Ugovorni odnos između dva lica ne proteže se na ugovorni odnos jednog od njih i trećeg lica. godine) . Zakona o obligacionim odnosima. Zakona o obligacionim odnosima. Nesporna je činjenica da su tužilac i tuženi Apotekarska ustanova u stalnim poslovnim odnosima kupovine i prodaje lekova iz proizvodnog asortimana tužioca. a ne tužene Apotekarske ustanove "Z. 1. Zakona o obligacionim odnosima tužena Apotekarska ustanova obveznik plaćanja kupoprodajne cene za već joj isporučene lekove sa pozitivne liste. 42. Predmet ovog spora je zahtev za isplatu zatezne kamate zbog docnje u plaćanju cene za lekove sa pozitivne liste. svi lekovi sa pozitivne liste neposredno su isporučeni tuženoj Apotekarskoj ustanovi "Z. što je saglasno odredbi čl.2003. Osim toga.dospelu kupoprodajnu cenu umesto nje platio Republički zavod za zdravstveno osiguranje.OBLIGACIONO PRAVO 280. To plaćanje je izvršeno od strane Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje. Vrhovni sud nalazi da je ovakvo stanovište nižestepenih sudova zasnovano na pogrešnoj primeni materijalnog prava. st. Međutim.02. Iz obrazloženja: Nižestepeni sudovi su stanovišta da tužilac nije otkazao postojanje obligacionog odnosa sa tuženim po osnovu naknade za isporučene mu lekove.11. Naime. Stoga je Apotekarska ustanova "Z" obveznik i dospele zatezne kamate za plaćenu kupoprodajnu cenu za isporučene joj lekove sa pozitivne liste bez obzira što je taj dug tužiocu izmiren od strane trećeg lica . obligacioni odnos za isporučene lekove sa pozitivne liste Apotekarskoj ustanovi je zasnovan između tužioca i tog pravnog lica. Zakona o obligacionim odnosima dopušteno da obavezu umesto dužnika ispuni i treće lice. 148. 1. a shodno odredbi čl. Rev. Stoga je odbijen tužbeni zahtev za naknadu dospele zatezne kamate nastale u plaćanju glavnog duga koji je u ime tužene izmirio Republički zavod za zdravstveno osiguranje. po tom osnovu zasnovala kupoprodajni odnos sa tužiocem. sve lekove primljene po tom osnovu ista je preuzela bez primedbi i potom stavila u promet. Naprotiv. Prema tome. odredbom stava 2.1994. . smatra se da je tužena preuzimanjem lekova sa pozitivne liste prihvatila i ponudu tužioca za zaključenje kupoprodajnog ugovora po tom osnovu. 3. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. st. Na taj način.147 - 281. u vezi čl. (Vrhovni sud Srbije. 5470/94 od 16. Po tom osnovu tuženoj Apotekarskoj ustanovi su isporučeni i lekovi sa pozitivne liste koja je u njeno ime i za njen račun platio Republički zavod za zdravstveno osiguranje. 296.. Ovo iz razloga.Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje. čak i kada se dužnik protivi tom ispunjenju. st. preuzimanjem isporučenih lekova sa pozitivne liste tužena Apotekarska ustanova je saglasno odredbi čl. Beograd. Ta obaveza tužene Apotekarske ustanove ne može se isključiti ni činjenicom da je glavni dug . 568/02 od 05. 43. tada je obveznik za isplatu zakonske zatezne kamate dužnik a ne to treće lice. st. istog člana je propisano da je poverilac dužan primiti ispunjenje od svakog lica koje ima pravni interes da obaveza bude ispunjena. Šta više.. 26.

ne stvara sama po sebi pravo klijenta na naknadu štete u vidu iznosa koji je isplatio zbog izgubljene parnice i iznosa koji je platio advokatu na ime zastupanja.88 dinara. (Vrhovni sud Srbije. Rev.12.125. 6310/97 od 28. Na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Trgovinskog suda sprovedeno je izvršenje na sredstvima preduzeća "AA" u ukupnom iznosu od 4.. tužilac je ukupno isplatio tuženom 100. radi naplate duga. zbog čega je presuda protiv njegovog klijenta postala pravnosnažna i izvršna. tuženi je nakon izvršenih radnji vršio fakturisanje usluga. treći stiče sopstveno pravo prema dužniku. Zakona o obligacionim odnosima) 284.148 - . godine) 282. 6935/98 od 15. Činjenica da je advokat propustio da podnese urednu žalbu. Protiv ove presude. Rev.386. u kom postupku je tužbu podnelo preduzeće "BB" protiv tuženog "AA". OPŠTA NAČELA – PROUZROKOVANJE ŠTETE (Čl.1999. parnične stranke su imale dugogodišnju saradnju. 149 – 153. godine) 283. podneo žalbu koju nije potpisao. U postupku pred Trgovinskim sudom doneta je presuda kojom tužilac u ovom sporu nije bio zadovoljan. tuženi u ovom sporu je. U toku postupka pred Trgovinskim sudom.OBLIGACIONO PRAVO UGOVOR U KORIST TREĆEG LICA (Čl. zakonski zastupnik tu. a obećavalac odgovara za štetu koju bi drugi pretrpeo zbog toga što treći neće da se obaveže ili da izvrši ili propusti određenu radnju. Posle donošenja presude Trgovinskog suda u B. tužioca u ovom sporu. Za izvršene usluge zastupanja u predmetima Trgovinskog suda u B. pa je Trgovinski sud žalbu odbacio kao nepotpunu zbog toga što žalba ne sadrži ni potpis niti pečat žalioca.1998.00 dinara. kao punomoćnik "AA". Nije sporno ni da je tuženi advokat zastupao tužioca pred Trgovinskim sudom u B. Obećanje učinjeno drugom da će treći nešto učiniti ili propustiti.468. imajući u vidu da je tuženi zastupao tužioca u različitim predmetima. Zakona o obligacionim odnosima) Kad neko ugovori u svoje ime potraživanje u korist trećeg. trećeg ne obavezuje. ako nije šta drugo ugovoreno ili ne proizilazi iz okolnosti posla.. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju. a tužilac je usluge uredno plaćao sve do donošenja presude.04. (Vrhovni sud Srbije. 154 – 157.

Upravo postojanje poslovnog odnosa tužioca i trećeg lica. s tim što su dva bila potpisana i overena pečatom.125. tužilac nije dokazao postojanje uzročne veze između radnje tuženog i štete za koju je tvrdio da je pretrpeo. U takvoj situaciji tužilac nije dokazao da je radnja tuženog bila tipična za nastanak štete u konkretnom slučaju. u konkretnom slučaju postoji niz povezanih zbivanja.149 - . u iznosu od 100. Tuženi je preduzeo pravne radnje. Iz rečenog sledi zaključak da tuženi nije u obavezi da tužiocu isplati iznose za koje tužilac tvrdi da predstavljaju štetu zbog nepostupanja tuženog. Međutim.2011. žalba je osnovana. i 8. kako je to pravilno odlučio prvostepeni sud u stavu drugom i trećem izreke pobijane odluke. zaključivši da je tuženi u svojstvu punomoćnika očiglednom nepažnjom.00 dinara. Tužilac u predmetnom sporu zahteva naknadu štete koja je nastala usled propusta tuženog da preda urednu žalbu. Gž 5378/10 od 16. Taj uslov proizlazi iz odredbe člana 154. po osnovu kog je tužilac obvezan na isplatu određenog iznosa. s obzirom na to da tužilac nije dokazao postojanje uzročne veze između radnje tuženog i eventualne štete.06.125. a dva ne. Tuženi nije u obavezi da tužiocu isplati ni iznos od 100. tužilac je s tim radnjama bio saglasan i nakon fakturisanja je za njihovo preduzimanje isplatio tuženog. Naime. prema navodima zakonskog zastupnika tužioca.00 dinara zasnovana je na pogrešnoj primeni materijalnog prava.125. iz čega sledi zaključak o nepostojanju obaveze tuženog na povraćaj naknade isplaćene po osnovu zastupanja. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata i nesumnjivo ne može biti reči o iznosu na koji bi tužilac imao pravo. ZOO. ukazuje na to da i u situaciji da je postojala šteta postoji više uslova i uzroka za nastanak eventualne štete. i dalje nalazi kod tužioca. Protiv takve presude tuženi je izjavio žalbu. Pre svega. Ove činjenice ukazuju na to da tužilac nije dokazao da je radnja tuženog bila opredeljujuća i tipična za nastanak štete. Po oceni Apelacionog suda. Po navedenoj tužbi doneta je presuda i tužilac u ovom sporu je obvezan na isplatu iznosa koji je bio i predmet izvršenja. Na tužiocu je zato i ležala obaveza dokazivanja postojanja uzročne veze između štete i postupanja tuženog. Prvostepeni sud je delimično usvojio tužbeni zahtev. a činjenica da zbog propusta tuženog tužiocu nije omogućeno da viši sud raspravlja o njegovoj žalbi ne znači da bi tužilac u žalbenom postupku i uspeo. odnosno da li je žalba osnovana. koja se ogleda u propustu tuženog da podnese potpisanu i overenu žalbu. shodno članu 7. dok je u preostalom delu odluka pravilna.00 dinara sa kamatom. a teret dokazivanja leži na strani koja tvrdi da je oštećena. (Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu. na koje tužilac nije imao primedbe. Osnovni uslov deliktne odgovornosti jeste postojanje uzročnosti. Tuženi je žalbu predao u četiri primerka. Stoga uzročnost mora biti predmet dokazivanja. odluka u delu u kome je usvojen tužbeni zahtev za iznos od 100. tužiocu pričinio štetu u visini troškova koje je tužilac isplatio tuženom. U konkretnom slučaju tužilac je tvrdio da je štetu u utuženom iznosu pretrpeo propuštanjem tuženog da podnese žalbu sa propisanom obaveznom sadržinom. celokupan odnos između parničnih stranaka treba posmatrati i u svetlu činjenice da je tužilac isplaćivao tuženom troškove za zastupanje po preduzetim radnjama u postupku pred Trgovinskim sudom. preduzeće "BB" je pred Trgovinskim sudom podnelo tužbu protiv tužioca radi isplate iznosa za robu koja se.OBLIGACIONO PRAVO žioca i tuženi su se dogovorili da se na presudu uloži žalba. što upravo ukazuje na jedan adekvatan odnos zastupanja tuženog. godine) . a navedeni iznos je isplaćen tuženom za preduzete pravne radnje. Pored toga. Po shvatanju ovog suda. odbivši tužbeni zahtev preko navedenog iznosa uz obrazloženje da prvostepeni sud opšte nadležnosti ne može odlučivati o tome da li je presuda Trgovinskog suda valjana.

a eventualno i ekonomski iskorišćavati davanjem stvari drugome na korišćenje uz naknadu. godine.2011. te će od tužioca zatražiti dokaze na okolnost isplate računa trećim licima. Lice koje svoje pravo godinama ne vrši. pod uslovom da je to umanjenje na pouzdan i stvaran način utvrđeno. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda Pž. jer je sam odgovoran za njen eventualni nastanak. Zakona o obligacionim odnosima šteta je definisana kao umanjenje nečije imovine (ako je reč o običnoj šteti koju tužilac potražuje). Ali. Iz obrazloženja: Presudom prvostepenog suda obavezan je tuženi da tužiocu na ime naknade štete plati 869. niko ne može ostvariti korist iz nevršenja svog prava. . godine i nadalje. pa vlasniku stvari koji je duži vremenski period propuštao da traži predaju svoje stvari ne pripada naknada štete u vidu naknade za korišćenje. Naknada se traži za period od 1.00 dinara sa kamatom i troškovima postupka. godine. Međutim. pa je odluku u tom delu valjalo ukinuti.OBLIGACIONO PRAVO 285. samo je odgovorno što u tom periodu nije bilo u posedu sopstvene stvari. U prvostepenom postupku nije na pouzdan i siguran način utvrđena činjenica nastanka umanjenja tužiočeve imovine po tom osnovu odnosno nema dokaza da je i kada tužilac troškove stvorene krivicom tuženog platio trećem licu.12. 7431/11 od 16. Pravo vlasnika stvari da traži predaju stvari od lica koje je drži i koristi bez pravnog osnova ne zastareva. kao što je zabranjeno i vršenje prava protivno cilju zbog koga je ono zakonom ustanovljeno ili priznato. Šteta je definisana kao umanjenje nečije imovine. U prvostepenom postupku nije na pouzdan način utvrđeno kada je ista šteta nastupila niti je to učinjeno nespornim takođe na siguran i pouzdan način. Iz nevršenja sopstvenog prava se ne može ostvariti korist. kao što se ne gasi ni pravo na isticanje ništavosti. u kom smislu je nepravilno primenjeno materijalno pravo. Nesumnjivo je priloženim i izvedenim dokazima utvrđeno da su za tužioca nastali troškovi koje potražuje tim delom zahteva. godine) 286. Tuženi je blagovremeno izjavio žalbu. U ponovljenom postupku prvostepeni sud će postupiti po primedbama iz ove odluke. što je nije moglo koristiti. Iz obrazloženja: Ugovor koji je zaključen od neovlašćenog lica.11.150 - . zaključen je 1992. Tek od momenta plaćanja istih troškova možemo govoriti o umanjenju imovine i šteti koju je tužilac pretrpeo.360. Tužba za iseljenje i tužba za naknadu štete podnete su 2006. prema članu 155. a koji se tiču troškova dorade i analize predmetne robe. činjenično stanje nije potpuno utvrđeno. Od toga zavisi i odluka o kamati.2003. koju je uvažio drugostepeni sud i za tu odluku istakao sledeće razloge: Zbog nepravilne primene materijalnog prava.

Šteta tužioca ogleda se u umanjenju njegove imovine za vrednost založenih stvari. godine) 287. kao i uzročna veza između štete i štetne radnje. Na taj način tuženi je svojim protivpravnim ponašanjem tužiocu uzrokovao štetu u visini vrednosti založenih stvari . s obzirom da je zbog ponašanja tuženog bio sprečen da. a u privrednim odnosima u odnosu na stepen pažnje koji se očekuje od dobrog privrednika. godine. iako je znao da ova roba korisnika kredita nije uskladištena.2011. Pž. da postoji štetna radnja.000 kg merkantilne pšenice roda 2002. Pod štetnom radnjom podrazumeva se činjenje (ili nečinjenje – propust). Pored toga. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. potrebno je da je šteta nastala. kao skladištar.član 155. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. Zakona o obligacionim odnosima. kao uzroka i štete kao posledice štetne radnje član 154. niti u trenutku izdavanja skladišnice. u datim okolnostima. već se postojanje krivice procenjuje u odnosu na stepen pažnje razumnog i pažljivog čoveka. tužilac ima sedište na teritoriji Bosne i Hercegovine i može se prihvatiti da mu određen vremenski period nisu bili dostupni sudovi Republike Srbije radi ostvarivanja prava sudskim putem. kao potvrdu da je korisnik kredita u njegovom skladištu lagerovao 9. izdao skladišnicu sa založnicom. dok je uzročna veza odnos između štetne radnje.00 tona merkantilne pšenice koja je bila predmet zaloge. godine) . s obzirom da se ista založena merkantilna pšenica nije nalazila kod tuženog kao skladištara. Zakona o obligacionim odnosima. sam tužilac bi sprečio da za njega nastane šteta zbog nekorišćenja prostora. Blagovremenim vršenjem prava. pa i za period za koji se naknada traži. Međutim. Iz obrazloženja: Da bi postojala odgovornost za naknadu štete po osnovu krivice. ako je dobit izostala.500. U građansko-pravnom smislu.OBLIGACIONO PRAVO U konkretnom slučaju. 795/11(1) od 09. Stvarna šteta ogleda se u umanjenju nečije imovine. 6634/10 (1) od 03. pojam krivice ne vezuje se samo za postojanje svesti i volje štetnika da svojom radnjom prouzrokuje štetu oštećenom. takvi uslovi su se stekli. a dokaz su brojni slični sporovi pred sudovima Republike Srbije. Protivpravno ponašanje tuženog sastoji se u tome da je. već se postojanje krivice procenjuje u odnosu na stepen pažnje koji se očekuje od dobrog privrednika u datim okolnostima.2011. u datim okolnostima. Pž.9. a izmakla dobit u sprečavanju povećanja nečije imovine .151 - . poseban uslov za odgovornost po osnovu naknade štete je postojanje krivice. ona bi bila posledica tužiočevog nečinjenja. i 158. nakon postizanja sporazuma u Dejtonu. tako i poseban uslov za zasnivanje odgovornosti tuženog za štetu koju tužilac trpi. pored oštećenog i štetnika. niti u momentu dospelosti kredita.03.500. Pojam krivice za štetu nastalu u međusobnom privrednom odnosu ne vezuje se samo za postojanje svesti i volje štetnika da svojom radnjom prouzrokuje štetu oštećenom. Zato. nakon nevraćanja kredita o dospelosti od strane korisnika kredita realizuje založno pravo na predmetnoj robi. Prvostepeni sud je u konkretnoj situaciji pravilno zaključio da postoji kako opšti.02. neophodno je postojanje opštih uslova za naknadu štete tj. koji je protivpravan i koji je štetu prouzrokovao.

kao i opredeljeni iznos po osnovu naruženosti. sa zateznom kamatom od dana presuđenja pa do isplate. Bez obzira što mu je radni odnos nezakonito prestao iz formalnih razloga. 269/11 od 19.000. Iz obrazloženja: Tužilac prvog reda tužbom traži na ime naknade nematerijalne štete navedeni iznos po osnovu umanjenja životne aktivnosti. izdata od strane poslodavca.00 dinara po osnovu naknade materijalne štete zbog izgubljene zarade. izveštaja lekara o trajanju bolovanja. . u odsustvu drugih dokaza (izvoda o prometu na tekućem računu treće tužilje. trećenavedeni iznos po osnovu pretrpljenog straha. po tom osnovu ostao određeni dug prema tužiocu prvog reda. s obzirom da isti nisu dokazali bitnu činjenicu da je u visini koju su tražili materijalna šteta zaista i nastupila za svakog pojedinačno.intenziteta i trajanja pretrpljenog bola i straha. Na ime naknade materijalne štete na vozilu tužilac prvog reda traži i navedeni iznos sa kamatom od 18. i utvrđeno. Tužilac drugog reda tužbom je tražio da se utvrdi kao osnovano njegovo potraživanje na ime naknade nematerijalne štete zbog pretrpljenih fizičkih bolova u naznačenom iznosu i zbog pretrpljenog straha u drugoopredeljenom iznosu.01. da je osnovano njegovo potraživanje na ime naknade materijalne štete zbog oštećenja vozila. Potrvda o visini primanja. imajući u vidu da mu je tuženi u pretežnom delu isplatio štetu koja je nastupila na vozilu i da je. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. itd.2006. Da bi se ustanovila bitna činjenica . čije je utvrđenje tražio. drugonaznačeni iznos po osnovu pretrpljenih fizičkih bolova. kao i iznos od 22.2011. Pž. u kom iznosu je potraživanje. dok je tužilja trećeg reda tražila da se utvrdi njeno potraživanje prema tuženom na ime naknade nematerijalne štete zbog pretrpljenih fizičkih bolova u navedenom iznosu i zbog pretrpljenog straha u iznosu od 50. već je potrebno dostaviti i druge dokaze (tj. Tužilja trećeg reda nije u toku postupka dostavila adekvatne dokaze iz kojih bi se sa sigurnošću utvrdila bitna činjenica . Imenovana tužilja trećeg reda nije pristupila medicinskom i neuropsihijatrijskom veštačenju radi utvrđenja bitne činjenice . Na utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo i izveo pravilan zaključak da nisu osnovana potraživanja tužioca prvog reda na ime materijalne štete i potraživanje tužilje terćeg reda na ime izgubljene zarade. godine pa do isplate.500.152 - .00 dinara.05. godine) 289. Naime.nije dovoljan dokaz samo potvrda poslodavca o visini primanja.nastupanje materijalne štete po osnovu izgubljene dobiti usled privremene sprečenosti za rad zbog povređivanja . listu bolovanja i izveštaj o prometu po tekućem računu preko koga se vrši isplata zarade).OBLIGACIONO PRAVO 288. a shodno nalazu i mišljenju veštaka saobraćajne struke. prema nalazu i mišljenju veštaka saobraćajne struke.visina njenog ličnog dohotka u mesecu u kome je bila sprečena za rad zbog posledica povređivanja u predmetnoj saobraćajnog nezgodi. zaposleni koji je odbio da radi kod poslodavca kod koga je u radnom odnosu da bi radio "na crno" nema pravo na naknadu štete zbog izgubljene zarade i drugih primanja.). nije dovoljan dokaz za utvrđenje činjenice da je šteta koju potražuje zaista u tom iznosu i nastupila. u konkretnom slučaju tužilac prvog reda nije dokazao.

godine tužilac oglašen trajno nesposobnim za službu u Vojsci Jugoslavije. U toj situaciji tužilac nije ostvario zaradu. što bi govorilo o materijalnoj odgovornosti tuženog poslodavca primenom odredbe člana 172. godine tužiocu priznato pravo na invalidsku penziju počev od 19. 1 2156/10 od 30.2002. kao i budući mesečni iznos na ime rente.12. pa i u pogledu odluke o kamati koja deli sudbinu glavnog potraživanja. zbog male plate. ukoliko ne dokaže da je šteta nastala bez njegove krivice . Iz obrazloženja: Šteta je umanjenje nečije imovine i sprečavanje njenog povećanja – član 155. niti su mu uplaćeni doprinosi kod tuženog poslodavca njegovom krivicom. Međutim. Zakona o obligacionim odnosima. u vezi člana 154. odgovorno lice dužno je plaćati povređenom određenu novčanu rentu. stav 1. da bi ostvario veću zaradu po osnovu rada "na crno". Naime. radi kod drugog poslodavca odn. koja nesposobnost je nastala kao posledica povrede za vreme vršenja vojne službe.2002. to je pravilno prvostepeni sud. rešenje o prestanku radnog odnosa je poništeno.član 154.153 - . i to ne samo na taj način što je neopravdano odsustvovao sa posla do donošenja rešenja (pa tako i provocirao njegovo donošenje koje je poništeno zbog formalnih nedostataka). na osnovu svoje odluke. Gž. Pravo na rentu ima zaposleni koji je zbog povrede na radu potpuno izgubio radnu sposobnost i zato ostvario pravo na invalidasku penziju. poslodavaca "na crno" ostvaruju ći zaradu i istovremeno odbije poziv za rad od poslodavca kod koga je u radnom odnosu. dok za to postoje zakonski uslovi. Zakona o obligacionim odnosima.09. na bazi nalaza i mišljenja sudskog veštaka. godine) . Zakona o obligacionim odnosima. te da je iz ocene i mišljenja lekarske komisije od 18.2002.2010. već je njegova volja bila i da ne radi kod tuženog poslodavca. (Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu. taj kauzalni neksus prekinuo je sam tužilac svojim ponašanjem. stav 1. godine. Imajući u vidu da je rešenjem Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika od 27.09. stav 2. on je sopstvenom krivicom prouzrokovao svoje stanje nerada kod poslodavca pa i nezavisno od toga što je poništeno njegovo rešenje o prestanku radnog odnosa. kao naknadu za tu štetu član 195. kod koga je u radnom odnosu. godine) 290. stav 1. drugih primanja i neuplaćenih doprinosa.OBLIGACIONO PRAVO Iz obrazloženja: Kada zaposleni.2010. našao da je tužena u obavezi da isplati preostalu razliku između plate koju bi tužilac ostvario da nije došlo do povređivanja tužioca i njegovog penzionisanja po redovnom toku stvari i invalidske penzije koju je ostvario.04. pa je njegovo potraživanje u celosti neosnovano. Gž. Zakona o obligacionim odnosima. (Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu. 1 961/10 od 08. Ako povređeni zbog potpune ili delimične nesposobnosti za rad gubi zaradu ili su mu se potrebe trajno povećane ili su mogućnosti njegovog daljeg razvijanja i napredovanja uništene ili smanjene. tada nema pravo na naknadu štete po osnovu izgubljene zarade. Ko drugome prouzrokuje štetu dužan je da mu je naknadi.04.

nužna pretpostavka je da je on već bio u njenom posedu.uginule. 341/10 od 23.1996. Pre pomora o tome nisu imali zaključene ugovore sa trgovcima krzna niti su pružili dokaz o njihovoj realizaciji.03. obavezan da im materijalnu štetu isplati. Kožice od viška mužjaka i krzna od nekih ženki koje nisu bile za priplod prodavali su preko istog Udruženja i to u Nemačkoj i Italiji. nije dokazao. Ti iznosi predstavljaju naknadu stvarne materijalne štete koju su tužioci pretrpeli. Ovako utvrđeno činjenično stanje nesumnjivo proizilazi iz dokaza u spisima predmeta na koje se prvostepeni sud poziva.01.OBLIGACIONO PRAVO 291. kako proizilazi iz spisa.2010. godine. radi dobijanja kvalitetnog krzna. kao poverilac obaveze plaćanja zakupnine. nije u posedu stvari dužnika . pravnosnažnom delimičnom presudom ovog suda od 30.ovde tužioca.2006. na osnovu nespornih navoda stranaka i ocene izvedenih dokaza. Žalba tužilaca nije osnovana. U vreme kada tužilac navodi da su stvari nestale . Tom presudom je utvrđena obična šteta koja se ogleda u gubitku njihovog konkretno određenog broja. godine odbijanjem žalbe tuženog . pa na osnovu istog pravilno nalazi da je zahtev tužilaca za naknadu izmakle koristi u celosti neosnovan. Tužioci su tužbeni zahtev na ime izmakle dobiti preinačili u toku parnice podneskom od 10.06.zakupca. Na teritoriji tadašnje Jugoslavije pre 1991. da su hranu nabavljali kod tuženika kao i da im je tuženi u dva navedena navrata isporučio hranu od koje su . Gž. (Iz Presude Apelacionog suda u Kragujevcu. Zakupodavac poslovnog prostora. Da bi poverilac dospelog novčanog potraživanja realizovao svoje pravo zadržavanja dužnikove stvari.10. a ne da je samovoljno oduzeo. Presuda je postala pravnosnažna 18. tužilac je mora i dokazati u vidu sprečavanja povećanja iste. Za ostvarenje naknade štete u vidu izmakle koristi. godine bila otežana komunikacija sa Slovenijom. uzeo za utvrđeno da su tužioci na svojim farmama uzgajali južnoameričke činčile. po prirodi stvari. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je pravilno.2003. godine.zbog agensa koji potiče iz nje . postojalo je tržište činčila.septembra meseca 1996.02. To je i utvrđeno Presudom nadležnog Opštinskog suda od 13. a na ime uginulih činčila. zaista je među strankama bio u toku spor za utvrđenje da je ugovor o zakupu raskinut. godine) 292. Cilj im je bio da te farme uvećaju radi ostvarivanja dobiti. godine. Nisu nastavili sa uzgajanjem činčila posle pomora jer je još od 1990. a one su pre pomora postojale samo u Sloveniji.154 - . kao proizvođač hrane od koje su činčile uginule. godine ali u toku iste nisu dokazali da su taj vid štete pretrpeli.1996. Iz obrazloženja: Tuženi svoju tvrdnju o vršenju prava zadržavanja. Tuženik je. . Tužioci su ih nabavljali preko Udruženja iz Slovenije i u prvo vreme od njih dobijali i hranu. godine (u vezi sa čim tuženi tvrdi da se radi o pravu zadržavanja).

ne može se prihvatiti navod tuženog da tužilac nije koristio predmetni poslovni prostor. Zakona o obligacionim odnosima imovina tužioca umanjila se za vrednost nedostajućih stvari čija visina je utvrđena u postupku veštačenja.25 km/h u odnosu na opšte ograničenu brzinu kretanja u gradskim uslovima od 60 km/h. Tuženi nije dostavio dokaze da je držao stvari tužioca. jer je . koji je izazvao saobraćajnu nezgodu. Prilikom odlučivanja o zahtevu za naknadu nematerijalne štete. jer nije dokazao da je u vezi sa tim stvarima vršio pravo koje mu po Zakonu pripada.2010. pa i njegovog pravnosnažnog okončanja. prvostepeni sud je utvrdio da je za saobraćajnu nezgodu. sud će voditi računa o značaju povređenog dobra i cilju kome služi ta naknada. a tuženi nije dokazao da u smislu člana 154.nema njegove odgovornosti za pričinjenu stvarnu štetu tužiocu.09. u konkretnom slučaju. 3890/2010 od 02. . ovo pravo bi ga samo ovlastilo da stvar proda radi naplate svog potraživanja iz njene vrednosti. nije bilo osnova za usvajanje prigovora o podeljenoj odgovornosti i umanjenje visine tužbenog zahteva po tom osnovu je pravilan. ali da bi u tom slučaju jedino samo oštećenje na vozilu bilo neznatno manje. Ako tuženi nije držao prostor.nije ih ni mogao zadržati pozivajući se na svoje zakonsko pravo. a ako već stvari nije držao . kriv imenovani osiguranik tuženog. Zaključak prvostepenog suda da. kao svog dužnika po osnovu zakupnine. istog Zakona . Naime. Zakona o obligacionim odnosima. Tužilac je očigledno bio u posedu prostora u vreme spora.OBLIGACIONO PRAVO Na osnovu činjenice da se u vreme nestanka robe među strankama vodio spor o raskidu ugovora i zahtevu za iseljenje tužioca. Neosnovani su žalbeni navodi tuženog da prvostepeni sud nije dao razloge zbog kojih nije prihvatio prigovor podeljene odgovornosti. tužilac je pretrpeo strah. uz prethodno obaveštavanje dužnika o nameri da izvrši prodaju kako je to predviđeno članom 289. Imenovani. Pri tome. Osim toga. pa kako on iste nije dokazao (istovremno. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. Na osnovu nalaza i mišljenja sudskih veštaka ortopedske i neuropsihijatrijske struke. u smislu člana 155. fizičke i duševne bolove. kao i o visini njene naknade. u postupku veštačenja je utvrđena vrednost nedostajućih stvari. i to po polisi koja je važila u vreme nastanka saobraćajne nezgode.155 - . Iz obrazloženja: Nakon zadobijene povrede u saobraćajnoj nesreći. kao i za strah u smislu člana 200. Pž. ali i o tome da se njome ne pogoduje težnjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i društvenom svrhom. Iz naznačenog Zapisnika o uviđaju i Nalaza i mišljenja veštaka saobraćajno-mašinske struke. bio je osiguranik ovde tuženog. teret dokazivanja ovih činjenica bio je na strani tuženog. a ne i da stvari samovoljno preuzme i zadrži za sebe slobodno sa njima raspolažući. prvostepeni sud je zaključio da tužiocu pripada novčana naknada nematerijalne štete za pretprljene fizičke bolove i duševne bolove. a imajući u vidu i zaključak da bi se eventualni propust vozača mogao odnositi na prekoračenje brzine od 1. godine) 293. koju je izazvao osiguranik tuženog.prema utvrđenju prvostepenog suda . pa nije ni dokazao da je imao ovlašćenje da ih zadrži sve dok mu to potraživanje ne bude isplaćeno. u kojoj je tužilac zadobio telesne povrede. Zakona o obligacionim odnosima. onda nije ni mogao biti u državini stvari koje su se u njemu nalazile.na osnovu pravnosnažne presude sproveden postupak prinudnog izvršenja radi primopredaje poslovnog prostora koji je bio predmet zakupa. a tuženi je preuzimanje tih stvari učinio nespornim) proizilazi da je prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo kada je odbio zahtev tužioca da se utvrdi njegovo potraživanje u odnosu na stečajnu masu.

dosuditi pravičnu novčanu naknadu. pa i rekonstrukcijom vodovodne mreže. naruženosti. stav 1. Prilikom odlučivanja o zahtevu za naknadu nematerijalne štete.2010. u kom svojstvu izvodi određene radove na vodovodnoj mreži u cilju boljeg i ravnomernijeg snabdevanja korisnika. 3955/2010 od 15. Relevantne odredbe: Šteta je umanjenje nečije imovine (obična šteta).član 178. za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti.utvrdio visinu nematerijalne štete. slobode ili prava ličnosti. Za postojanje štete. na koju su se prenavezali ovde tužioci. primenjuju se pravila o odgovornosti po osnovu krivice .član 200. Posebno je imao u vidu da istom stranke nisu konkretno prigovorile. iz koga je – prihvativši ga kao stručnog i dokumentovanog . Zakona o obligacionim odnosima. smrti bliskog lica.član 158. već i u letnjim mesecima. Iz tog razloga je prvotuženo Komunalno preduzeće izvodilo radove na rekonstrukciji vodovodne mreže. tako su prethodno i izvođeni radovi na rekonstrukciji vodovodne mreže. mora postojati protivpravnost u radnjama tuženog Javnog komunalnog preduzeća koji gazduje javnim vodovodom: mora se ustanoviti da tuženi zlonamerno svojim aktivnostima.član 200. časti. kao i nanošenje drugome fizičkog ili psihičkog bola ili straha (nematerijalna šteta) . Zakona o obligacionim odnosima. Pž. ako nađe da okolnosti slučaja. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je izvedenim dokazima utvrdio da je ovde prvotuženi . ali i o tome da se njome ne pogoduje težnjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i društvenom svrhom . Istim nalazom je utvrđeno i da su ti radovi provedeni i obavljeni bez validnih projekata i bez odgovarajuće dozvole nadležnog organa. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. povrede ugleda. Po nalazu veštaka. sprečavanje njenog povećanja (izmakla korist). Zakona o obligacionim odnosima. Ustanovljeno je da postoji više zona tj.156 - .OBLIGACIONO PRAVO Na spornu okolnost utvrđenja visine nematerijalne štete prvostepeni sud je izveo dokaz medicinskim veštačenjem.komunalno preduzeće ovlašćeno da gazduje javnim vodovodom. godine) 294. a naročito jačina bolova i straha i njihovo trajanje to opravdava. . i to ne samo kada vode ima dovoljno na nivou grada. čime su poboljšali svoj položaj i dobili bolje snabdevanje vodom. Zakona o obligacionim odnosima. nezavisno od naknade materijalne štete. sud će. stav 2. Za pretrpljene fizičke bolove. ali da je osnovni motiv i namera prvotuženog da se time izvrši ujednačavanje snabdevanja vodom korisnika. želi da omogući nezakonito ostvarenje privilegovanog položaja samo jednoj grupi korisnika vodovoda na račun ostalih. U slučaju udesa izazvanog motornim vozilom u pokretu. Stavom 2. više visinskih kota. kao i za strah. koji je prouzrokovan isključivom krivicom jednog imaoca. kao i u njenom odsustvu . što po oceni ovog suda jeste jedna od uloga prvotuženoga ili pravo svih korisnika javnog vodovoda. Zakona o obligacionim odnosima. kao i o visini njene naknade. istog člana propisano je da će. Krivica postoji kada je štetnik prouzrokovao štetu namerno ili nepažnjom .07. sud će voditi računa o značaju povređenog dobra i cilju kome služi ta naknada. zbog čega je snabdevanje vodom nejednako. u smislu člana 156. Zakona o obligacionim odnosima.član 155.

postojala jedino ukoliko bi prvotuženi svojim aktivnostima zlonamerno. Zakona o obligacionim odnosima. .član 155. Zakona o obligacionim odnosima . Zbog toga u aktivnostima prvotuženoga i drugotuženoga nema protivpravnosti koja u konkretnom slučaju stvara osnov za primenu odredbe člana 156. s obzirom na odredbu stava 1.OBLIGACIONO PRAVO Relevantne odredbe: Stavom 1. je navedeno da se i u tom slučaju može zahtevati produženje društveno opravdanih mera za sprečavanje nastupanja štete ili za njeno smanjenje. u smislu navedene odredbe. šteta se reflektuje ne samo po tužioce već i po ostale korisnike javnog vodovoda kojim gazduje prvotuženi. oštećeni mora dokazati nastanak i visinu štete u toku postupka i zahtevati njenu naknadu. kao i da se uzdrži od delatnosti od kojih proizilazi uznemiravanje ili opasnost štete ako se nastavak uznemiravanja ili štete ne može sprečiti odgovarajućim merama. Iz obrazloženja: Odgovornost tuženog za štetu prouzrokovanu tužiocu opisanim skrivljenim neblagovremenim izvršenjem ugovornih obaveza. hteo da ostvari privilegovan položaj samo jedne grupe korisnika. gube iz vida činjenicu da su sve aktivnosti prvotuženoga.01. može zahtevati samo naknada štete koja prelazi normalne granice. Sa druge strane. člana 156. te bi ona. Pri tome.157 - . su to učinili na isti način na koji žele da spreče tužene. a posebno u periodu leta odnosno turističke sezone. a u stavu 4. u vreme turističke sezone zbog nestašica se i onako pristupa restrikcijama. i sami tužioci koji su se priključili na javni vodovod po rekonstrukciji koju je vršio prvotuženi. Zakona o obligacionim odnosima određeno je da svako može zahtevati od drugog da ukloni izvor opasnosti od koga preti znatnija šteta njemu ili neodređenom broju lica. .2010. Zbog toga. Stavom 3. godine) 295. Gž.da bi se tuženi obavezao na naknadu štete tužiocu neophodno je utvrditi da je došlo do umanjenja njegove imovine ukoliko traži naknadu obične štete ili sprečavanje njenog povećanja. Zakona o obligacionim odnosima (imajući u vidu ove odredbe . kao i nanošenje drugima fizičkog ili psihičkog bola ili straha (nematerijalna šteta) . ako šteta nastane u obavljanju opšte korisne delatnosti za koje je dobijena dozvola nadležnog organa. usmerene na omogućavanje približno jednakog snabdevanja korisnika vodovoda uz približno podjednaku solidarnost svih korisnika prilikom nestašica. iste odredbe propisano je da se. ne znači automatski i obavezu tuženog da naknadi svaki iznos koji ovaj navede kao svoju štetu nastalu u označenom periodu.na ovu odredbu se može pozvati onaj kome preti znatnija šteta. U konkretnom slučaju.II 113/2010(2) od 21. Sa druge strane. Istovremeno. ni sa tog stanovišta nisu ispunjeni uslovi za primenu člana 156.sa jedne strane. U tom pravcu u konkretnom slučaju nema dokaza. ukoliko traži naknadu u vidu izmakle dobiti). Bez obzira na odgovornost tuženog po osnovu krivice. Relevantne odredbe: Šteta je umanjenje nečije imovine (obična šteta) ili sprečavanje njenog povećanja (izmakla korist). (Iz Presude Apelacionog suda u Kragujevcu. nalazom veštaka hidro-struke ustanovljeno je da po tužioce nema značajnijeg ugrožavanja zbog priključenja tuženih na način koji se želi sprečiti. u vreme van turističke sezone. pa i na rekonstrukciji vodovodne mreže.

Imajući sve to u vidu. one koja je utvrđena kao umanjenje njegove imovine. godine) 296. tužilac. Po principu objektivne odgovornosti. Svako lice koje je oštećeno krivicom trećeg lica aktivno je legitimisano da u parnici traži od njega naknadu štete. lice čija je imovina umanjena ili sprečeno njeno uvećanje. (Iz Rešenja Višeg trgovinskog suda. u sporu za naknadu štete tužilac je. Dva psa . Zakona o obligacionim odnosima.2009. tužiocu bi se mogla dosuditi naknada samo one stvarne štete koja je za njega zaista nastala odn. iako tužilac i tuženi nisu bili u neposrednom ugovornom odnosu radi snabdevanja električnom energijom. stav 3.jedan rase "nemački ovčar" i drugi rase "rotvajler" – slobodno su trčkarala oko njih. lagerovao opredeljene količine jagnjećeg mesa. za štetu koju pričini pas odgovara njegov vlasnik odn. Stoga. Iz obrazloženja: Utvrđeno je sledeće činjenično stanje: Kritičnog dana tužilja je došla do kuće tužene. to je aktivno legitimisano za podnošenje navedenog zahteva lice koje je štetu pretrpelo odn. To je. 8816/09 (1) od 11. Ovaj drugi je prišao neposredno uz tužilju i počeo je "njušiti" a na to je .11. On je.član 189. s obzirom na utvrđeno činjenično stanje. 6863/09 (2) od 17.OBLIGACIONO PRAVO Odgovorno lice dužno je da uspostavi stanje koje je bilo pre nego što je šteta nastala . Zakona o obligacionim odnosima.2009. u ovom slučaju . bez obzira na nesporno zakašnjenje tuženog u izvršenju ugovorne obaveze izgradnje i predaje poslovnog prostora. a čije ostvarenje je sprečeno štetnikovom radnjom ili propuštanjem . kao i na njegovu odgovornost za navedeno zakašnjenje. u magacinu svog osnivača. a do čijeg kvarenja je došlo usled isključenja ovog osnivača sa mreže za snabdevanje električnom energijom. držalac. Pri oceni visine izmakle koristi sud uzima u obzir dobitak koji bi se mogao osnovano očekivati prema redovnom toku stvari ili prema posebnim okolnostima. Visinu naknade štete utvrđuje sud prema cenama u vreme donošenja sudske odluke kad je u pitanju stvarna šteta .član 185. Zakona o obligacionim odnosima. kao lice koje je štetu pretrpelo. Kako je predmet tužbe zahtev za naknadu štete. izvršenog od strane tuženika kao javnog preduzeća koje se bavi snabdevanjem električnom energijom.član 189. Pž. stav 2. pozvonila i u dvorište ušla zajedno su ćerkom tužene koja joj je otvorila vrata.158 - . Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je pravilno ocenio istaknuti prigovor nedostatka aktivne legitimacije na strani tužioca. aktivno legitimisan da traži njenu naknadu od lica čijim je radnjama ona i prouzrokovana tj. Pž.09. godine) 297. (Iz Presude Višeg trgovinskog suda.tuženog.

I pored primarne hirurške obrade i ordinirane antibiotske. U momentu povređivanja tužilja je trpela fizičke bolove intenziteta od osam do devet stepeni do dolaska u bolnicu i dobijanja lokalne anestezije. posebno u večernjim satima i tokom noći. Oba psa na poklon je dobio sin tužene. što se ovoj učinilo nebitnim jer je pse poznavala iz ranijih poseta. a u narednih pola godine trpela je strah intenziteta od pet stepeni. kada su bolovi nestali u dvočasovnom periodu. Kao posledica ovog događaja kod tužilje je došlo do gubitka pozitivnog emotivnog odnosa sa tuženom. U septembru mesecu iste godine imala je korektivnu plastično-hiruršku intervenciju na ožiljcima i trpela sekundarni strah od osam stepeni u periodu od 12 dana sve do skidanja konaca. Od trećeg dana do završetka previjanja bolovi su jačine četiri stepena. međutim.159 - . redovnih kontrola i previjanja. razvijen je strah od pasa. Pas je. Rane su sanirane nakon više od mesec dana od povređivanja i tada počinje rehabilitacioni tretman u kućnim uslovima a koji je trajao dva meseca. antitetanusne i antibarične zaštita od strane infektologa. U septembru mesecu iste godine obavljena je hirurška intervencija od strane plastičnog hirurga pod lokalnom anestezijom. Iza toga. ona je pala na zemlju i na par sekundi izgubila svest da bi se nakon toga suočila sa razjarenim psom koji joj grize desnu nogu. javljaju se snovi sa zastrašujućim sadržajima te tužilja trpi duševne patnje i trajno će ih imati. Ćerka tužilje je pokušala da psa odvoji od tužilje. fizički bol je i dalje prisutan i to jačine tri stepena u tročasovnom periodu. do dolaska hitne medicinske pomoći. pozvala je u pomoć i svoje roditelje. dok su brigu oko "rotvajlera" vodile tužena i njena ćerka. su Vlasnici su često puštali pse da slobodno trče dvorištem. istrčala je iz dvorišta. Infekcije su sanirane u trećoj nedelji po povređivanju. Na kapiji i vratima porodične kuće tužene je stajalo upozorenje "Čuvaj se psa". Potom je strah bio intenziteta od osam stepeni i trajao je 15-20 minuta. a zatim je sledio lokalni tretman ožiljaka koji je trajao šest meseci. Konci su skinuti nakon 12 dana. u periodu od dva dana. bolovi su šest stepeni. majku (tuženu) i oca. prilikom sprovođenja fizikalne terapije. praćene otokom i crvenilom potkolenice. Muž tužene je drškom od metle udarao psa dok je tužilja rukama pokušavala da čeljusti psa odvoji od svoje noge. Osećaj bola u potkolenici i stopalu javlja se i sada prilikom jačeg fizičkog napora i na promenu vremena i ovi bolovi su trajne prirode. u trajanju od dva do tri minuta do gubitka svesti. kidajući delove odeće i mekog tkiva uz već obilato krvarenje. koji se brinuo oko “nemačkog ovčara”. koje povrede predstavljaju tešku telesnu povredu koja ne ugrožava život.do skidanja zavoja. U vreme napada psa tužilja je trpela primarni strah najvećeg intenziteta od 10 stepeni. Nakon hirurške intervencije bolovi su prva dva postoperativna dana dostizali intenzitet od pet do šest stepeni. Tužilja zatim počinje da trpi sekundarni strah intenziteta devet stepeni u periodu od prve tri nedelje lečenja do saniranja inficirane rane.OBLIGACIONO PRAVO ćerka tužene upozorila tužilju da se pazi da ujeda. da bi ovaj strah bio osam stepeni u naredne tri nedelje koliko je trajala parenteralna terapija . kojom prilikom je zadobila i povrede na kažiprstu desne ruke. a zatim su bili jačine četiri stepena sve do završetka previjanja i skidanja konaca. Do kraja prvog dana po povređivanju bio je šest stepeni. Tužilja se lečila od višestruke ujedne rane sa zadnje i prednje strane desne potkolenice kao i desnog kažiprsta. U naredna dva meseca. Kada je uspela da oslobodi nogu. U narednom periodu od oko mesec i po dana strah je bio jačine sedam stepeni da bi u naredna dva meseca za vreme kućnog lečenja bio pet stepeni. . iznenada čeljustima uhvatio tužiljinu desnu potkolenicu i počeo da je grize. došlo je do infekcije rane.

jer je utvrđeno da u smislu člana 12.498. stav 1. za štetu odgovara držalac psa odn.posledična veza između radnje poslodavca ili lica za koga on odgovara i štete kao umanjenja imovine na strani zaposlenog kao oštećenika. i 5. pa i u vidu izgubljenog zbog neostvarene zarade. pri tome . Tada je izbegla na teritoriju uže Srbije i do 2003.medicinska sestra na Urološkom odeljenju od 1978.nije pravilno primenio materijalno pravo Neosnovani su žalbeni navodi kojima se ukazuje da pas pripada imenovanoj ćerki tužene.pas nije bio propisno smešten. koja je to i priznala. Iz obrazloženja: Utvrđeno je sledeće činjenično stanje: Tužilja je bila u radnom odnosu na neodređeno vreme kod tuženog . prema navodima tužbe tužilja nije radila u periodu na koji se odnosi njeno potraživanje naknade štete po osnovu izgubljene zarade kod tuženog. za konstituisanje materijalne odgovornosti tuženog poslodavca za štetu koju zaposleni trpi na radu ili u vezi sa radom. izgubljene dobiti. Za prestanak rada tužilje nema osnova u radnjama tuženog poslodavca. Koža okoline ožiljaka je izmenjenog senzibiliteta i delom sa osećajem utrnutosti. Nema materijalne odgovornosti poslodavca ako prestanak rada zaposlenog nema osnova u njegovim radnjama. godine do opštepoznatih događaja na teritoriji Kosova i Metohija juna meseca 1999. pri čemu se ima u vidu da je tužilja mlada ženska osoba.11. jer se radi o šteti od opasne stvari za koju odgovara njen imalac. Dakle. (Iz Presude Okružnog suda u Novom Sadu. Odluke o uslovima za držanje i zaštitu domaćih životinja na teritoriji grada . . potrebno je da postoji uzročno . kada je obavezao tuženu da tužilji na ime pretrpljenih fizičkih bolova i na ime duševnih bolova zbog naruženosti isplati iznose navedene u izreci prvostepene presude . Normativni osnov za ovaj zaključak sadržan je u odredbi člana 172. 3545/05 od 17. pa time nije ostvarila standardni učinak ni puno radno vreme kao osnov za isplatu zarade. Jer. Neosnovani su i navodi tužene u žalbi da je do ujeda došlo krivicom tužilje. Tužilja nije radila u periodu na koji se odnosi njeno potraživanje. bitne za presuđenje u ovoj pravnoj stvari. Smanjena je gruba. Dakle. Međutim.160 - . godine nije bila radno aktivna. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima. skočnog zgloba u lakom stepenu što za posledicu ima trajno umanjenje životne aktivnosti od 5%. jer je zbog opštepoznatih događaja bila izbeglo lice.pravilno ocenivši i dokaze izvedene u toku postupka. stav 3. godine) 298. tužena a na osnovu člana 154. Međutim. i člana 174. godine.2005. već su one nastale potpuno nezavisno od toga. Prvostepeni sud je pravilno i potpuno utvrdio sve izložene činjenice. nesumnjivo je u toku postupka utvrđeno da je pas bio u državini kao jednoj od držalaca psa. Zbog toga nema ni obaveze poslodavca na naknadu štete u vidu izgubljene zarade zaposlenom. Zakona o obligacionim odnosima. Tužilja je za ukupne pružene medicinske usluge po priloženoj listi platila iznos od 21. stav 2. u vezi člana 154. a imajući u vidu da nije od značaja vlasništvo već državina psa. Oni za posledicu imaju da je izgled tužilje naružen u srednjem stepenu. Gž. odn.90 dinara. motorna snaga potkolenice odn.OBLIGACIONO PRAVO Na desnoj nozi kod tužilje i kažiprstu postoje ožiljci. osetljivi na sunčevu svetlost kao i na hemijsku i mehaničku iritaciju.

Zato je pravilan zaključak iz ožalbene presude da je potraživanje tužilje po osnovu izgubljene zarade i njen zahtev za uplatu doprinosa nadležnom fondu kao vidovi naknade nematerijalne štete u celosti neosnovan. već događaji koji su nezavisni od njih. godine.161 - . Na prikolici nije bilo svetlosnog signalnog uređaja. Iz obrazloženja: Utvrđeno je sledeće činjenično stanje: U saobraćajnoj nezgodi dana 18. a da se prethodno nije uverio da time neće ugroziti vozila koja se kreću po kolovozu iza njega. Dakle. Gž. a (eventualno) uključeni pokazivač pravca na traktoru nije se mogao na vreme uočiti zbog prikolice.za štetu nastalu objavljivanjem netačne informacije se odgovornost urednika i izdavača ceni po opštim pravilima o naknadi štete. Ukoliko je sporna informacija objavljena nakon stupanja na snagu Zakona o prestanku važenja Zakona o javnom informisanju ("Sl. I 1921/09 od 11. stav 1. Dakle. br. godine učestvovali su traktor IMT navedenih registarskih oznaka sa prikolicom. koji je tim vozilom i upravljao. glavnog i odgovornog urednika omogućili objavljivanje spornih podataka i time prouzrokovali povredu ugleda tužioca. (Iz Presude Okružnog suda u Beogradu. prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo dajući za svoju odluku razloge koje prihvata i drugostepeni sud kao u postupku žalbene kontrole. kojim je upravljao tuženi i teretni kombi marke "Mercedes" navedenih registarskih oznaka .2003.04. glasnik RS". pa je on i obavezan na naknadu materijalne štete tužiocu.11.2001. 170. Pravilno je utvrđena činjenica da su tuženi u svojstvu izdavača odn. Vremenski uslovi za saobraćaj – kolovoz suv. Zakona o obligacionim odnosima u vezi sa članom 206. br. 3612/05 od 06.2008. 11/2001) a pre stupanja na snagu Zakona o javnom informisanju ("Sl. Iz obrazloženja: Posle donošenja Zakona o prestanku važenja Zakona o javnom informisanjua a pre stupanja na snagu Zakona o javnom informisanju objavljena je sporna informacija tj. uzrok za to nisu radnje tuženog poslodavca. istog Zakona. Imajući sve to u vidu.OBLIGACIONO PRAVO Međutim.vlasništvo tužioca. u konkretnom slučaju. odgovornost tuženih za štetu nastalu objavljivanjem sporne informacije ceni se prema opštim pravilima o naknadi štete: solidarna odgovornost za štetu se zasniva na odredbama člana 154. 17. na taj način nije ustupio pravo prvenstva vozilu "Mercedes" koji je bio u fazi njegovog preticanja i koje se nalazilo u levoj saobraćajnoj traci. Šteta je prouzrokovana vozilom koje je vlasništvo tuženog i isključivo njegovom krivicom. dnevna. Gž..2005. 43/2003) . Vozač traktora započeo je radnju skretanja u levo na putu M-22 prema svom imanju. (Iz Presude Okružnog suda u Beogradu.04.10. godine) 300. . vidljivost dobra. i člana 200. godine) 299. glasnik RS".

Grad Beograd uređuje i obezbeđuje uslove obavljanja komunalnih delatnosti i njihov razvoj …) i člana 39. poveravajući obavljanje određene komunalne delatnosti javnom preduzeću koje je u tu svrhu i osnovalo. grad odn. Čak i da je za radnju izbegavanja sudara izabrao forsirano kočenje do zaustavljanja . stav 2. godine oko 23 sata i 45 minuta vraćao kući. napala su ih tri psa lutalice od kojih ga je najveći sa leđa ugrizao za levu nogu. Taj stav prihvata i žalbeni sud. Pregledan je na Odeljenju za Urgentnu hirurgiju Instituta za hirurgiju a sledeći dan i u Zavodu. sa tehničke tačke gledišta. Naime. Za štetu koju je oštećeni pretrpeo ugrizom psa lutalice postoji solidarna odgovornost grada i gradskog javnog komunalnog preduzeća. ali je ova obaveza .pravilno primenio materijalno pravo kada je obavezao tuženog na naknadu materijalne štete tužiocu. Zakona o obligacionim odnosima. Sudar je pravilno pokušao da izbegne levim izmicanjem za koju radnju vozač traktora zbog kretanja skupa ulevo nije ostavio dovoljno prostora.ne bi se mogao zaustaviti ispred prepreke. (Iz Presude Okružnog suda u Novom Sadu. godine) 301. (Iz Presude Okružnog suda u Novom Sadu. 2345/05 od 24. Gž. s obzirom da iz utvrđenih činjenica nesumnjivo proizilazi da je šteta prouzrokovana vozilom koje je vlasništvo tuženog a njegovom isključivom krivicom. ovde drugotuženi). godine) . U neposrednoj blizini ulaza zgrade u kojoj stanuje. Primetivši da su mu pantalone na mestu ujeda pocepane i da noga krvari. Na osnovu u svemu pravilno i potpuno utvrđenog činjeničnog stanja. ne oslobađa ove odgovornosti.03.1 sekund.kao i druge komunalne delatnosti i ostale od opšteg interesa saglasno Zakonu u njegovoj nadležnosti tj.2005.OBLIGACIONO PRAVO U situaciji kada se vozilo tužioca nalazi u fazi preticanja u levoj saobraćajnoj traci. tužilac je taksijem otišao u Urgentni centar radi ukazivanja prve pomoći. prvostepeni sud je . odlučujući o naknadi nematerijalne štete.11. pravilnom primenom odredaba člana 154. odredbe člana 2. Zakona o komunalnim delatnostima (… opština.162 - . ona izvorno predstavlja obavezu prvotuženog.02. Odluke o uslovima za držanje i zaštitu domaćih životinja na teritoriji grada Novog Sada (… poslove hvatanja i prevoza napuštenih životinja i sakupljanja vrši JKP "Čistoća" … tj.2007. 2669/06 od 14. Imajući u vidu utvrđeno činjenično stanje. Gž. prvi put je mogao uočiti eventualni levi pokazivač pravca na traktoru u trenutku kada je do sudara preostalo 2.suprotno žalbenim navodima stranaka . Ovo zbog toga što se grad. jer samo poveravanje obavljanja ove komunalne delatnosti ne može za prvotuženog biti osnov oslobađanja od odgovornosti. prvostepeni sud je zauzeo pravilan stav o odgovornosti prvotuženog. kao osnivač. i člana 184. Žalbeni navodi prvotuženog u pogledu njegove pasivne legitimacije i u vezi s tim njegove odgovornosti su neosnovani. gde je konstatovana laka telesna povreda. Iz obrazloženja: Utvrđeno je sledeće činjenično stanje: Zajedno sa svojim navedenim prijateljem. Zbog toga prvostepeni sud pravilno zaključuje da u predmetnoj pravnoj stvari postoji solidarna odgovornost. Za navedenu saobraćajnu nezgodu tuženi je proglašen u prekršajnom postupku krivim i kažnjen novčanom kaznom.2005. prvotuženi jeste svojom odlukom posao uklanjanja pasa lutalica poverio drugotuženom. tužilac se dana 02.

godine došlo do njegovog povređivanja na taj način što je prilikom zatvaranja glomazne metalne pokretne kapije od strane tužioca došlo do pucanja jednog dela graničnika. Tužilac je bio odgovoran radnik i u toku radnog vremena nije koristio alkohol. pravilno je zaključio prvostepeni sud da je tuženi odgovoran za štetu koju je prilikom povređivanja pretrpeo tužilac. Za pravilnu primenu odredbe člana 154. Poslodavac. Dejstvo sile upotrebljene od strane tužioca nije moglo uzrokovati pad kapije. zbog čega je kapija nastavila sama da se kreće. neposredno pre upućivanja tužioca na radni zadatak. pobijana presuda je morala biti ukinuta. po oceni drugostepenog suda. dakle. a uzrok štete otklonjiv. (Rešenje Okružnog suda u Beogradu. i to onog dela koji je bio zavaren za stub.163 - .snosi rizik obavljanja te opasne delatnosti i odgovaran je za naknadu štete. na šta se osnovano ukazuje i u žalbi.04. Gž. Težina ove metalne kapije je prema podacima iz prijave o povredi na radu iznosila je 600 kg. pribavio obaveštenje od centra za uzbunjivanje da je u kritično ili blisko vreme nagoveštena (ili) i ostvarena vazdušna opasnost i bombardovanje. te da je dana 28. način na koji je kapija funkcionisala ukazuje da je ista predstavljala opasnu stvar u trenutku stavljanja u pokret. Nakon ovog pucanja graničnika. Iz obrazloženja: Pred prvostepenim sudom je utvrđeno da je tužilac bio u radnom odnosu kod tuženog na poslovima portira. Iz obrazloženja: U postupku donošenja ožalbene presude prvostepeni sud je propustio da utvrdi: da li je tužilac i grupa radnika koja je sa njim putovala imala uredno izdat nalog da baš tada obavlja radni zadatak na terenu.tada on snosi rizik obavljanja te opasne delatnosti i odgovaran je za naknadu štete.4.OBLIGACIONO PRAVO 302. Postoji potpuna objektivna odgovornost imaoca opasne stvari u vezi koje je šteta nastala. Zakona o obligacionim odnosima nužno je razjašnjenje ovih okolnosti. tuženi je izvršio zamenu istog zavarivanjem dosta masivnijeg graničnika. 3178/06 od 19. Pošto je prvostepeni sud propustio da razjasni navedene okolnosti. u situaciji kada je poslodavac dao radni nalog za rad u ratnim uslovima kada je bilo izvesno bombardovanje. da li je tuženi. godine) 303. a prema izjašnjenju veštaka oko 320 kg. pa time i opasnost za život i zdravlje. da li se to moglo realno očekivati prema redovnom toku stvari s obzirom na učestalost bombardovanja ove lokacije i da li je zadatak na bombardovanoj lokaciji po svojoj prirodi bio neodložan. Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja. u situaciji kada je dao radni nalog za rad u ratnim uslovima znajući da je bilo izvesno bombardovanje te da postoji opasnost za život i zdravlje . Naime. iz čega proizilazi da do ovoga ne bi dolazilo samo uz veoma veliku pažnju pri njenom rukovanju. Naime. Graničnik koji se nalazio na stubu ograde više puta je varen zbog pucanja do koga je dolazilo u trenutku dodira sa graničnikom kapije stavljene u pokret. stvar koja je delovala s povećanim rizikom opasnosti nastanka šte. u slučaju kada je ponašanje oštećenog predvidivo. zbog čega se on ne može ni delimično osloboditi ove odgovornosti. Metalna kapija je funkcionisala na taj način da je stalno dolazilo do njenog udara u graničnik. a on to znao . te je izletela iz vođice i pala udarivši tužioca.2005.2007.

neprimene citiranih zakonskih normi. a uzrok štete otklonjiv. Upravo znanje ove okolnosti potvrđuje predvidivost ponašanja rukovaoca kapijom. u smislu čl. Zbog pogrešne primene prava ne može se zaključiti da je državni organ nezakonito postupao. postupa protivpravno.2007. međutim. za šta u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi. pa da zbog toga postoji osnov za naknadu štete.OBLIGACIONO PRAVO te. Objektivna odgovornost imaoca opasne stvari se pak može potpuno ili delimično isključiti samo faktorom više sile. imajući u vidu da je tužiočevo ponašanje bilo predvidivo. u vezi čl. Ne predstavlja kršenje (već primenu) prava postupanje u skladu sa pozitivnim podzakonskim aktima.br. tuženi su zaključili ugovor o zakupu na neodređeno vreme. ZOO.05. a pogrešna primena prava ne vodi zaključku da je organ nezakonito postupao. st. Prema ugovoru o zakupu tužena kao zakupac . zbog čega se tuženi ne može pozivati da bi posebna pažnja rukovanja kapijom isključila ovaj rizik. Naime. neizbežnim i neotklonjivim uzrokom štete.1921/07 od 21. Iz obrazloženja: Prema utvrđenim činjenicama tužilac je vlasnik nepokretnosti opisanih u prvostepenoj presudi. objektivno odgovoran za nastalu štetu. pa je tuženi nezavisno od krivice. ne može kvalifikovati kao deliktna radnja koja ima za posledicu naknadu štete primenom pravila iz odredbe člana 154. Zakona o obligacionim odnosima.i zakonit rad organa tužene može dovesti do povrede prava neispunjenjem obligacije zbog pogrešne primene odn. Dana 4. nezakonito postupanje državnih organa može se iskazati samo kroz kršenje a ne i kroz primenu prava.11.1995. dakle nepredvidivim. koji rizik se pri datim okolnostima mogao otkloniti od strane tuženog adekvatnom popravkom kapije. Drugog je domašaja pitanje da li u je konkurenciji između akata različite pravne snage tužena strana trebala da primeni akt jače pravne snage – što je nesumnjivo domen primene prava. odnosno predvidivost mogućnosti da ista svakog momenta može izleteti iz vođice zbog nešto jačeg pokretanja. Na drugoj strani. Gž. (Presuda Okružnog suda u Kraljevu Gž. (Presuda Okružnog suda u Beogradu. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je u konkretnom slučaju u ožalbenoj presudi pogrešno zaključio da se radi o naknadi štete.1. ne plaća zakupninu. kao u konkretnom slučaju . dana 6. Ono vlasniku nepokretnosti odgovara po osnovu odgovornosti za prouzrokovanu štetu. dakle. st. Takvo postupanje tužene se.164 - . zbog čega je konkretnom prilikom došlo do realizacije ovog rizika povećane opasnosti. odnosno da je bilo predvidivo da upotreba kapije sa uobičajenom pažnjom stvara izvesnost realizacije rizika njenog pada. godine. 154. u vezi člana 172. pored toga. godine) 305. na osnovu zaključenog ugovora sa drugotuženim. Lice koje koristi tuđu nepokretnost bez zaključenog ugovora o zakupu i koje. dakle. godine) 304. 1624/07 od 11. Pri tome se tuženi ne može ni delimično osloboditi ove odgovornosti na osnovu odredbe čl. ZOO. 3. 174. 177.2007.2000.1. 2. pa bilo to i ponašanje tužioca kao rukovaoca kapijom u navedenom smislu. godine. a ne po osnovu sticanja bez osnova.

U reviziji tužene osnovano se ističe da su nižestepeni sudovi pogrešno primenili materijalno pravo kada su zaključili da tuženi odgovara tužiocu za korišćenje njegove nepokretnosti po osnovu sticanja bez osnova.00 dinara sa kamatom od 1.1999. Iz obrazloženja: Na utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo našavši da . Kako je protivpravnom radnjom tužene tužiocu prouzrokovana šteta. godine. odnosno sticanja bez osnova u smislu člana 210. godine sa zakupninom u iznosu od 7. Tužena je obavezana da za korišćenje fabričke hale i dvorišnog prostora plati tužiocu za period od 20.2007. 2.1999. uslovi su da postoji osiromašenje. godine isplati iznos od 1. godine.OBLIGACIONO PRAVO uzela je na korišćenje magacinski prostor površine 720 m2 počev od 1.962.1999.2004. Za nadoknadu materijalne i nematerijalne štete kao posledica te povrede. kao i člana 106. godine do 1.2004. ZOO. Tužena je obavezana da tužiocu za korišćenje 1/2 fabričke hale u površini od 360 m2. a ne po osnovu sticanja bez osnova kako to pogrešno zaključuju nižestepeni sudovi.2004. Zakona o obligacionim odnosima.9. Korišćenjem nepokretnosti tužioca na opisani način.256. Povreda zadobijena pri dolasku na posao smatra se povredom na radu. može odgovarati i po osnovu opštih pravila o naknadi štete iz Zakona o obligacionim odnosima. (Rešenje Vrhovnog suda Srbije.165 - .9. a od tužioca je saznala u toku 2001. godine pa do 1. godine. godine iznos od 2. godine pa do isplate. Tužena je o pravu vlasništva na spornim nepokretnostima saznala u vreme pregovaranja oko zaključenja ugovora o zakupu sa drugotuženim. stav 1.080. korelacija i da za isto ne postoji pravni osnov.6.9.00 dinara mesečno.00 dinara sa kamatom od 1. i 3. a na osnovu zaključenog ugovora o zakupu na neodređeno vreme. ZOO tužilac bi imao pravo na naknadu štete u vidu izgubljene koristi u visini zakupnine na tržištu u vreme donošenja odluke o tužbenom zahtevu tužioca.u smislu članova 154. odnosno da postoji obogaćenje. a nije plaćala ni zakupninu. osim po osnovu Zakona o radnim odnosima.1999.9.2004. Za postojanje neosnovanog obogaćenja. Tužena je za korišćenje jednog dela nepokretnosti u vlasništvu tužioca plaćala zakupninu bivšem vlasniku te nepokretnosti..7. Zakona o obligacionim odnosima (dalje: ZOO) kao nesavesni držalac na osnovu odredbe člana 214. Pored navedenog magacinskog prostora organ tužene je koristio i ostale nepokretnosti u vlasništvu tužioca i za korišćenje tih nepokretnosti nije plaćao naknadu. tužena odgovara po osnovu odgovornosti za prouzrokovanu štetu. za period od 20. Na osnovu odredbe člana 189. st. ZOO. 154. tužena je postupala protivpravno i na taj način tužiocu prouzrokovala štetu u smislu odredbe čl.2004. poslodavac. Organ tužene je bio u posedu nepokretnosti koje su predmet spora od 20. Tužilac svoju nepokretnost nije koristio u periodu od 20. Za drugi deo nepokretnosti tužena nije imala zaključen ugovor o zakupu. godine pa do 30.. i 189. Rev. . i 158.6.6. kao i da između tog osiromašenja i obogaćenja postoji međusobna uslovljenost.8.2004.11. godine pa do 1. godine) 306.6.200.9.1999. odnosno umanjenje imovine jednog lica. ZOO naknadu za korišćenje nepokretnosti koje su vlasništvo tužioca. godine pa do konačne isplate. 2807/2007 od 1. Na osnovu tako utvrđenih činjenica nižestepeni sudovi su zaključili da je tužena u obavezi da tužiocu isplati na osnovu odredbe člana 210. jer je u posedu nepokretnosti bila tužena. 185.640. 155. odnosno uvećanje imovine na strani drugog lica.

2007. Sve to je uočljivo na prvi pogled i ne može se pokriti šminkom.01.1987. Tužilji je lekar pre operacije objasnio zašto ide na operaciju. ( Iz presude Višeg trgovinskog suda. a posle operacije je nastupilo unakaženje koje se ispoljava kako pri mimici lica tako i kad je lice u stanju mirovanja. Zakona o radnim odnosima . Operacija je kod tužilje bila medicinski opravdana i indikovana.OBLIGACIONO PRAVO stav 5. odnosno poslova sa preciznim radom na blizinu.04. Pre operacije. što ne zavisi samo od operativnog već i od postoperativnog toka. tj kojima se ukazuje na navodni doprinos tužilje nastaloj šteti .166 - . Osnov odgovornosti tuženog je i u činjenici da se u konkretnom slučaju radi o povredi koja je nastala u vezi sa radom. a koju je tužilja kao zaposleni radnik pretrpela prilikom dolaska na posao. te da se tužilja okliznula na metalnoj rešetki koja se nalazi ispred samog ulaza u banku i to u okviru vremena koje se računa u radno vreme . Operacija je tehnički izvedena na način kako to zahteva savremena operativna tehnika iz oblasti plastične hirurgije koja se radi kod paralize facijalisa. 5772/06 od 30. Tužilji je rečeno da se može dogoditi da ne bude potpuno zadovoljna rezultatom operacije ukoliko se ne postigne potpuno zatvaranje oka. odn.okliznula se prilikom dolaska na posao u 7.20 časova ujutru. godine operisana zbog urođene paralize desnog očnog živca.iz opštih odredaba o odgovornosti za naknadu štete po osnovu krivice. krivljenje usta kod tužilje je bilo izraženo samo pri pokretima usana. zbog čega je ista i preduzeta. da je tuženi pasivno legitimisan u pogledu nadoknade potraživanja čije se utvrđenje traži. Ukoliko se pacijent. Zbog toga postoji odgovornost poslodavca da ovakvu štetu nadoknadi. Naime.pre svega . Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju. Kao posledica izvršene operacije kod tužilje je zaostao konvergentni strabizam – razrokost sa pojavom viđenja duplih slika. tužilja je 21. šta će istom dobiti i predočio joj je moguće komplikacije. Stoga osnov tuženikove odgovornosti za nadoknadu štete tužilji proizlazi . a koja bi proizlazila iz činjenice da tuženi. utvrđenog osnova odgovornosti tuženog. pre operacije ne upozna sa svim mogućim posledicama operativnog zahvata zdravstvena ustanova odgovara za sve eventualne štetne posledice tog pacijenta.postoji obaveza tuženog da u konkretnom slučaju tužiocu nadoknadi pričinjenu kako materijalnu tako i nematerijalnu štetu. zbog urođene paralize facijalisa. pa su neosnovani navodi o eventualnom doprinosu tužilje nastaloj šteti.su neosnovani. godine) 307. a što se u konkretnom slučaju nije dogodilo jer su ožiljci koji su se razvili na mestu operativne intervencije izazvali pojavu razrokosti koja je kod tužilje trajno stanje. što se može okarakterisati kao nepažnja tuženog. . Pž. Zbog toga se ona ponaša kao osoba sa jednim okom i njena vidna sposobnost je umanjena za 20% što je dovelo i do umanjenja opšte životne aktivnosti od 50% koje se ogleda u stalnom viđenju duplih slika i nemogućnošću obavljanja poslova za koje je potreban vid na oba oka. nije obezbedio da se ulaz u banku adekvatno očisti. Tom prilikom tužilja nije bila upozorena na posledicu koja je nastupila jer se pokretljivost očne jabučice kao posledica ovakve plastične operacije jednostavno ne događa. pouzdano je utvrđeno u prvostepenom postupku da ispred zgrade tužene banke nije bio u potpunosti očišćen sneg i led. preko svojih zaposlenih. Navedenom operacijom je mogao biti postignut povoljan ishod. Navodi žalbe kojima se pobija pravilnost primene materijalnog prava odn. što je jedna od mogućih ali izuzetno retkih komplikacija koja se ne može predvideti a ni sprečiti i pored najbrižljivije urađene operacije.

br. Obaveštenje pacijenta treba da bude pogodno da pacijent stekne osnovna saznanja o onome šta će se sa njim dogoditi ako na intervenciju ne pristane. godine) 308.05. Iz obrazloženja: Prvostepenom presudom u stavu 1 . odnosno ukoliko je u situaciji da uzme u obzir razloge i za i protiv i da donese razumnu odluku koja se tiče njegovog lečenja. dobrovoljnom i ni sa čim uslovljenom određenom hirurškom zahtevu koji spada u estetsku hirurgiju. obaveštenje je trebalo da bude detaljnije.. usvojen je tužbeni zahtev tužioca – “Muzej R... član 170. izreke je odbijen prigovor nedostatka pasivne legitimacije na strani tuženika kao neosnovan. i obavezan je tuženik da plati na ime naknade materijalne štete navedeni iznos sa kamatom iz presude. dokazima je utvrđeno da je tuženik kao vozač teretnog vozila novčano kažnjen rešenjem sudije za prekršaje u G.. postoji i dužnost obaveštavanja pacijenta radi njegove lične sigurnosti i samoodređenja u odnosu na sopstveno telo. 5393/02 od 24. Pristanak pacijenta na određenu intervenciju je punovažan samo ako pacijent zna suštinu. Up. M. Rev. obaveštenje o mogućim komplikacijama podrazumeva ukazivanje i na izuzetno retke komplikacije. M. Dakle. Naime.. Pored ostalih obaveza zdravstvenih radnika koja im nalaže pravilo medicinske nauke. tuženik je pasivno legitimisan u ovoj parnici i isti odgovara za nastalu materijalnu štetu po principu krivice što je predviđeno članom 154. a u stavu 2. stav 1. godine.” u G.. 46/04 od 19.. Veštačenjem od strane veštaka građevinske struke je utvrđena visina štete.k. pravilan je pravni zaključak sudova nižeg stepena da postoji odgovornost tužene za predmetnu štetu i nastupele štetne posledice. godine) .. br. Naknada materijalne štete i odgovornost po osnovu krivice primenom odredbe člana 154.01..OBLIGACIONO PRAVO Na osnovu navedenih činjenica.2004.2003. značaj i domašaj onoga sa čime se saglašava. i član 200. ZOO. To pre svega podrazumeva ukazivanje na mogući neuspeh zahvata i kada se isti obavi onako kako treba.. Protiv navedene presude žalbu je izjavio tuženik. Nisu osnovani navodi u reviziji kojima se osporava utvrđenje suda da je tužilja odlaskom na operaciju u potpunosti preuzela rizik nastupelih posledica.2005. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima. Isto tako je činjenica da je operacija tehnički urađena na način kako to zahteva savremena operativna tehnika iz plastične hirurgije. ZOO.03. Činjenica je da se kod tužilje radi o svesnom. (Iz presude Okružnog suda u Čačku. a drugostepeni sud je istu odbio kao neosnovanu i potvrdio prvostepenu presudu. Gž.. 1821/05 od 19. Neosnovano je isticanje tuženika da nije pasivno legitimisan u ovoj parnici i da time nema njegove odgovornosti.. Međutim. S obzirom da zahvat nije bio hitan kod tužilje. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. odnosno prognoza o stanju zdravlja posle intervencije.. jer je ušao sa vozilom u “memorijalni kompleks” uprkos postojanju saobraćajnog znaka “zabrana saobraćaja za teretna vozila i autobuse” i time je oštetio ulaznu zidanu kapiju.167 - . a pravilno je primenjeno i materijalno pravo iz članova 154. a i nastupelu komplikaciju kod tužilje. kao i da mu bude razjašnjena delotvornost predloženog zahvata.

br. Zakona o radu je propisano. Gž.a od dana kada je zasnovao radni odnos u preduzeću "K.12. godine. poslodavac je dužan da mu štetu nadoknadi u skladu sa Zakonom i opštim aktom." . 2454/04 od 01... do kog datuma je tužilac opredelio tužbeni zahtev po ovom osnovu imajući u vidu da je tužilac radnik kome je nezakonito prestao radni odnos kod tuženog.168 - . Prema članu 73. a da tuženu obaveže da mu naknadi materijalnu štetu na ime neisplaćenih zarada koje bi ostvario da je radio kod tuženog počev od dana udaljenja pa sve do dana kada je radni odnos zasnovao u preduzeću "K. sve sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana dospelosti svakog pojedinačnog mesečnog iznosa. I najzad odredbama člana 96. Zakona o obligacionim odnosima je propisano da ko drugome prouzrokuje štetu dužan je da je nadoknadi ukoliko ne dokaže da je šteta nastala bez njegove krivice. sud je zaključio da je tužena odgovorna za štetu koju je tužilac pretrpeo po osnovu izostalih zarada u periodu počev od dana udaljenja pa sve do februara 2002.OBLIGACIONO PRAVO 309. Predložio je da sud usvoji tužbeni zahtev. godine.11. (Iz presude Okružnog suda u Beogradu.. razliku između zarada koje je ostvarivao kod drugog poslodavca i zarada koje bi primao da je bio u radnom odnosu kod tuženog. poslodavac je dužan da mu štetu naknadi. onda ono ne bi moglo biti odgovorno za štetu koju je tužilac zbog prestanka radnog odnosa pretrpeo. S obzirom na utvrđeno činjenično stanje i navedene zakonske propise. da stoga tužiocu pripada naknada materijalne štete na ime izostale zarade u spornom periodu sa zakonskom zateznom kamatom." pa do kraja februara 2002.".. Odredbama člana 154.1998. Iz obrazloženja: Tužbeni zahtev zasniva se na činjenici da je tužiocu radni odnos kod tuženog prestao po osnovu nezakonitih disciplinskih presuda te da je tužilac bio van rada zbog nezakonitog prestanka radnog odnosa počev od 25. tužilac predmetnom tužbom između ostalog traži naknadu štete u vidu izgubljene zarade povodom poništenog sporazuma o prestanku radnog odnosa. Ako zaposleni pretrpi štetu u vezi sa radom. Iz obrazloženja: Naime. godine) 310.. pa sve do aprila 2001. da ako zaposleni pretrpi povredu ili štetu na radu ili u vezi sa radom. kada je zasnovao radni odnos u Javnom komunalnom preduzeću "K. imajući u vidu da su pravosnažnom i izvršnom presudom istog suda poništene kao nezakonite navedene disciplinske odluke tužene. godine. Ako preduzeće nije znalo niti moglo znati za bolest tužioca. te da stoga ima pravo na naknadu štete za izostale zarade u ovom periodu. Imajući u vidu utvrđeno činjenično stanje. pravilno je prvostepeni sud odlučio kada je tužiocu dosudio naknadu materijalne štete a na ime izostale zarade u spornom periodu sa zakonskom zateznom kamatom.2004. tada važećeg Zakona o osnovnim pravima iz radnog odnosa preduzeće je dužno da radniku naknadi štetu koju je pretrpeo .. stav 1. da je zbog svega izloženog prvostepeni sud pravilno odlučio kao u stavu jedan izreke presude.

proizilazi pravilnost zaključka nižestepenih sudova da je tužilja pretrpela nematerijalnu štetu zbog nanetog joj psihičkog bola u smislu člana 155. br. Po oceni Vrhovnog suda. br. 504/03 od 17.. P. Iz obrazloženja: Presudom Opštinskog suda u Č. br.11.. onda ono ne bi moglo biti odgovorno za štetu koju je tužilac zbog prestanka radnog odnosa pretrpeo.09. što opravdava dosuđivanje pravične naknade na osnovu člana 200. bez pravnog osnova.. koristio za ispašu svoje stoke. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije.2003. U konkretnom slučaju pretpostavka krivice zasniva se na nezakonitosti postignutog sporazuma o prestanku radnog odnosa tužiocu. Gž. godine) 311.OBLIGACIONO PRAVO na radu ili u vezi sa radom po načelima odgovornosti za štetu. pošto preduzeće može dokazivati da je šteta nastala bez njegove krivice. a tuženi nije u postupku dokazao da se radi o istinitoj informaciji što bi isključivalo odgovornost tuženog da tužilji naknadi prouzrokovanu štetu. Neistinita informacija koja se objavi u listu je osnov za utvrđivanje naknade nematerijalne štete zbog nanetog psihičkog bola izazvanog povredom ugleda i dostojanstva istog.00 dinara sa pripadajućom kamatom. Kako tuženo preduzeće nije znalo za navedenu bolest tužioca.2002. godine obavezan je tuženik da plati tužiocu na ime naknade štete iznos od 5.03.12. ako preduzeće nije znalo niti moglo znati za bolest tužioca. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. Tuženik je dužan da naknadi štetu tužiocu u visini tržišne vrednosti zakupnine za parcele tužioca koje je. Nižestepeni sudovi su utvrdili da tuženi nije znao da je tužilac u spornom periodu bolovao od paranoidne psihoze. Prema članu 154. stav 1. _____ od 13. usled čega njegova odluka da zaključi sporazum nije mogla biti pravno validna. Okružni sud u Užicu je svojom presudom. P.2002. Rev.2003.2003. koji je poništen zato što tužilac zbog svog zdravstvenog stanja nije bio u mogućnosti da shvati značaj svojih postupaka niti da upravlja svojim radnjama. br. istog Zakona.______ od 20. Iz obrazloženja: Pravilnost primene materijalnog prava proizilazi iz zaključka da objavljeni tekstovi po svom strukturnom i smisaonom značenju predstavljaju neistinitu i uvredljivu informaciju kojom se vređa dostojanstvo i ugled tužilje. te nije dužan da istu nadoknadi u vidu izgubljene zarade. ZOO to je krivica preduzeća koja se pretpostavlja. 1218/03 od 12. Protiv navedene presude tuženik je blagovremeno izjavio žalbu.489. godine odbio kao neosnovanu žalbu tuženika i potvrdio je presudu Opštinskog suda u Č. . Pretpostavka je oboriva. godine) 312. Rev.. godine. i to za sve godine bespravnog korišćenja parcela. Zakona o obligacinim odnosima. Iz pravilne ocene da neistinita informacija objavljena u listu tuženog svojim sadržajem i načinom na koji je izložena predstavlja nanošenje psihičkog bola tužilji. pravilan je zaključak nižestepenih sudova da tuženi nije odgovoran za štetu koju je tužilac pretrpeo zbog prestanka radnog odnosa.169 - .12.. _____ od 20.

Solidarna odgovornost vlasnika vozila i Garantnog fonda za štetu koju prouzrokuje neregistrovano vozilo vlasnika tužiočevom vozilu. Protiv navedene presude prvotuženik je blagovremeno izjavio žalbu. i 178.. je svojom presudom Gž. br.. br.01. tačka 1. stav 2.2002. 90/02 od 13.. Zakona o obligacionim odnosima. 101/03 od 21. i Udruženje osiguravajućih organizacija Jugoslavije – Garantni fond da solidarno plate tužiocu na ime nakade imovinske štete iznos naveden u izreci. godine odbio kao neosnovanu žalbu tuženika.. ZOO a drugotuženik primenom odredbe člana 99.01.2003.03.11. br. Pravilno je prvostepeni sud primenio materijalno pravo kada je obavezao vlasnika vozila i Garantni fond da solidarno plate na ime naknade štete tužiocu. Tužilac je takođe opominjao tuženika da prestane sa takvim radnjama.170 - .. Gž. U obrazloženju drugostepene odluke je navedeno sledeće: Tužilac je vlasnik vozila koje je oštećeno vozilom prvotuženika. br. prvostepeni sud pravilno nalazi da odgovornost tuženog za nastalu štetu ne postoji. 227/03 od 13. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud pravilno utvrđuje da se povreda koju je zadobila tužilja smatra povredom na radu odnosno povredom u vezi sa radom. Tuženik je sa vozilom prešao na suprotnu kolovoznu traku i isto je bilo neregistrovano.tuženog odnosno odgovornost po osnovu krivice u smislu člana 154. Tužilac je izvršio popravku vozila. Zakona o osiguranju imovine i lica jer je naknada štete prouzrokovana upotrebom motornog vozila za koji nije bio zaključen ugovor o obaveznom osiguranju. a potvrdio presudu Opštinskog suda u A. Ukoliko se zaposleni povredi na putu od kuće do posla.OBLIGACIONO PRAVO U obrazloženju drugostepene presude je navedeno sledeće: Tuženik je napasao svoju stoku na parcelama tužioca u zadnjih pet godina bez odobrenja tužioca. P. pa je tuženik obavezan da plati tužiocu na ime naknade štete dosuđeni iznos koji predstavlja tržišnu vrednost zakupnine za parcele tužioca u zadnjih pet godina. godine. br.. .2003. U konkretnom slučaju ne postoji subjektivna odgovornost poslodavca .2003. Iz obrazloženja: Presudom Opštinskog suda u A. U takvoj situaciji pravilna je odluka prvostepenog suda uz pravilnu primenu materijalnog prava.. godine) 313. Prvotuženik odgovara kao vlasnik i imalac vozila primenom odredbe čl. jer nema uzročne veze između nastale povrede i procesa rada poslodavca. poslodavac će odgovarati samo u slučaju ako je povreda izazvana krivicom poslodavca ili opasnom stvari (delatnošću) poslodavca. jer je ovu povredu zadobila prilikom dolaska na posao.11. 90/02 od 13.. 101/03 od 21. Okružni sud u U. P. 154. K. Gž. suprotan navodima iz žalbe tuženika. godine obavezani su tuženici M. Međutim. godine) 314. (Iz presude Okružnog suda u Užicu.2002. (Iz presude Okružnog suda u Užicu.

Gž. nadležan sud opšte nadležnosti. i 170. pre svega. 6211/03) 315. A. kou je nepravilno ocenio kao nečitljivu. 316. ako se nastanak uznemiravanja ili štete ne može sprečiti odgovarajućim merama. na trošak držaoca izvora opasnosti. br. Prema stanju iz spisa. Ovaj sud nalazi. tako da ova njena povreda nije rezultat propusta tuženog u obezbeđivanju uobičajnih uslova rada. Iz obrazloženja: Vrhovni sud nalazi da je drugostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo. ako ovaj sam to ne učini. u ovom slučaju se ne radi o neadekvatnom čuvanju vozila tužioca. kao i da se suzdrži od delatnosti od koje proizilazi uznemiravanje ili opasnost štete. U konkretnom slučaju tužbeni zahtev se ne odnosi na uklanjanje ili izmeštanje elektroenergetskog objekta. kao i da se suzdrži od delatnosti od koje proizilazi uznemiravanje ili opasnost od štete. što se osnovano ističe u reviziji. Naime.10. 3436/04 – P.171 - . Zakona o obligacionim odnosima kao i odredbu člana 3. Međutim.OBLIGACIONO PRAVO Takođe. to nije moglo regularno da učini. nema ni objektivne odgovornosti tuženog za nastalu štetu u smislu odredbe iz člana 174. br. prilikom pada sa mopeda zbog klizavog kolovoza. da je po zahtevu da se ukloni opasnost štete u smislu navedene odredbe. ili da otkloni izvor opasnosti. zbog čega činjenično stanje nije pravilno i potpuno utvrđeno. usled čega je u svakom slučaju morao da primeni standarde uobičajena pažnje za provere vozila i uvidom u saobraćajnu dozvolu vozila i ličnu kartu lica koje vozilo preuzima. original kartice predatog spornog vozila je ostao kod tužioca a radnik tuženog je vozilo izdao na osnovu druge kartice. već je predmetna šteta nastala propustima radnika tužene pri izdavanju vozila licu bez punovažne kartice. propisano je da svako može zahtevati od drugoga da ukloni izvor opasnosti od koga preti znatnija šteta njemu ili neodređenom broju lica. stav 1. 1. Stoga je prvostepeni sud pravilno primenio materijalno pravo i to odredbe člana 154. godine) Neosnovano se žalbom osporava ožalbena odluka isticanjem da tuženi nije imao obavezu čuvanja vozila na parkingu i da je radnik tuženog propisno postupao saglasno praksi i pravilima tuženog. Tužbeni zahtev se odnosi na obustavu dalje igradnje dalekovoda visokog napona preko parcele i stambenog objekta tužioca radi otklanjanja izvora opasnosti ili naknadne štete. Sud će na zahtev zainteresovanog lica narediti da se preduzmu odgovarajuće mere za sprečavanje nastanka štete ili uznemiravanja. Odredbom člana 156. proveri ima li uslova da se dozvoli izlazak vozila iz javne garaže. u konkretnom slučaju nižestepeni sudovi nisu raspravljali i utvrđivali koje su to potrebne odgovarajuće mere za . kada sa postojećom karticom lice koje se predstavilo kao R. Tužilja je povredu zadobila prilikom dolaska na posao. 255/03 od 15.2003. (Gž. Zakona o obligacionim odnosima. Svako može zahtevati od drugoga da ukloni izvor opasnosti od koga preti znatnija šteta njemu ili neodređenom broju lica. stav 1. br. (Iz presude Okružnog suda u Valjevu. jer sama povreda tužilje nije u uzročnoj vezi sa procesom rada tuženog kao poslodavca tužilje. Odluke Skupštine grada Beograda o javnim parkiralištima odlučujući da usvoji tužbeni zahtev i obaveže tuženog da tužiocu isplati naknadu štete. Zakona o obligacionim odnosima.

te je tako knjižara u aprilu. godini u odnosu na razliku u ceni za vreme kada je knjižara radila sa smanjenim kapacitetom. 154. i u tom slučaju može se zahtevati preduzimanje društveno opravdanih mera za sprečavanje nastupanja štete ili za njeno smanjenje (čl. odnosno radila je i ostvarivala manji promet. ZOO).04. Rev. navedene odredbe zakona). ili da se otkloni izvor opasnosti. Kada je u pitanju opšte korisna delatnost za koju je dobijena dozvola od nadležnog organa.763. godini. odnosno da ona bude manja. st.OBLIGACIONO PRAVO sprečavanje nastanka štete ili uznemiravanja. br. 38. 318. treća faza. Iz obrazloženja: Prema utvrđivanju prvostepenog suda tuženi je bio izvođač građevinskih radova koji su otpočeli 3.12. bila potpuno onemogućena da normalno radi.. stav 3.” je dobila dozvolu nadležnog organa za izvođenje radova na postavljanju dalekovoda visokog napona. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. 2319/03 – P. godine. kanalizacijom. Međutim. a zatim i radova na uređenju ulice P. čak i da su osnovani navodi iz tužbe. elektro i PTT mrežom. iz samih navoda tužbe i žalbe sledi da su radnici tužene tužioca odmah predali organima druge države. (Gž. 156. sa vodovodom.. Kako nižestepeni sudovi nisu imali uvid u napred navedene činjenice od kojih zavisi pravilna primena materijalnog prava. br. junu i julu mesecu 1997. 485/02 od 18. br. Pri tom. u ulici P. U konkretnom slučaju tužena JP “E. Na osnovu prednjih činjenica pogrešno su niži sudovi primenili materijalno pravo kada su zaključili da je tuženi dužan da tužiocu plati dosuđeni iznos na ime štete u vidu izgubljene dobiti. godine i završili se novembra meseca 1995. Uobičajenu . maju. i 101.99 dinara. tu štetu će mu nadoknaditi odgovorno lice koje je štetu prouzrokovalo saglasno odredbama čl. i 1997.. 1. onda se može zahtevati samo naknada štete koja prelazi normalne granice (stav 3.2002. Međutim. godine) Ne upuštajući se u ocenu da li je u radnjama organa tužene bilo elemenata krivičnog dela.normalnu štetu zbog izvođenja građevinskih radova i radova na uređenju ulice tuženi nije dužan da nadoknadi tužiocu. to su odluke morale biti ukinute. . za vreme izvođenja radova na uređenju ulice. tj. Na osnovu nalaza i mišljenja veštaka prvostepeni sud je utvrdio da je tužilac zbog toga izgubio dobit koja iznosi 311. zloupotrebom svog položaja ili ovlašćenja. odnosno kada uopšte nije radila. već samo onu štetu koja prelazi normalne granice a koja je nastala ukoliko tuženi pri izvođenju radova nije preduzeo odgovarajuće potrebne mere da do štete ne dođe. Visina izgubljene dobiti utvrđena je na osnovu nalaza i mišljenja veštaka i to upoređivanjem ostvarene razlike u ceni u 1994. Zakona o obligacionim odnosima.1994. i u tom slučaju potraživanje tužioca za naknadu štete je zastarelo. a činjenica da je tužilac pretrpeo štetu na prvoj liniji fronta bez uticaja je na odgovornost tužene jer ukoliko je tužilac pretrpeo štetu na ratištu. KZ Republike Srbije kojim je propisano da ako protivpravno lišenje slobode učini službeno lice. koji radovi su izvođeni u 1996. Za vreme izvođenja tih radova tužilac je bio delimično i potpuno onemogućen da koristi knjižaru br. 3352/02) 317... u konkretnom slučaju bi eventualno moglo doći do primene odredbe člana 63. kazniće se zatvorom od tri meseca do pet godina. godine. 4.. a u ostalom periodu bila je delimično onemogućena da radi.172 - .

Pravno lice nema pravo na naknadu nematerijalne štete. Zakona o obligacionim odnosima i 49. ako šteta nastane u obavljanju opšte korisne delatnosti za koju je dobijena dozvola nadležnog organa. Nematerijalna šteta se manifestuje u tome što je tužiocu umanjen ugled u poslovnom svetu. odnosno ukoliko je tužilac zahtevao od tuženog preduzimanje određenih mera za sprečavanje nastupanja štete ili njenog smanjenja.000. odnosno strah. Zakon ne predviđa da nematerijalnu štetu predstavlja povreda poslovnog ugleda pravnog lica.173 - . uzdrman položaj na tržištu i stvoreno nepoverenje u očima klijenata. Iz obrazloženja: Predmet ove parnice je tužbeni zahtev tužioca definitivno opredeljen podneskom od 4. Zakon daje pravo na naknadu nematerijalne štete isključivo fizičkom licu. a za izvođenje tih radova tuženi je imao uredno odobrenje za građenje. ZPP. Ovo tim pre. da li su te mere preduzete. Uobičajenu . Prvostepeni sud je stao na pravno stanovište da pravno lice nema pravo na naknadu nematerijalne štete. tužilac bi imao pravo na naknadu štete samo ukoliko šteta prelazi normalne granice. godini. a tuženi te mere nije preduzeo. Prema tome. Pretrpljenu nematerijalnu štetu tužilac vidi u povredi registrovanog žiga od strane tuženog i aktu nelojalne konkurencije tuženog.02.2002.normalnu štetu zbog izvođenja građevinskih gradova i radova na uređenju ulice tuženi nije dužan da nadoknadi tužiocu.2002. Iz ove definicije štete proizlazi da je neimovinska šteta nanošenje drugom fizičkog ili psihičkog bola ili straha. Zakona o žigu. Prev. godine) 319. stav 3. Obrazloženje za takav rezon prvostepeni sud pronalazi u tome da pravno lice ne može trpeti fizički i psihički bol i strah i da lice koje povredi žig odgovara za štetu prema opštim pravilima o naknadi štete koji su navedeni u Zakonu o obligacionim odnosima. Iz navedenih razloga. godine. Objektivno preinačenim tužbenim zahtevom tužilac je tražio da se obaveže tuženi da mu naknadi nematerijalnu štetu u visini od 1. Izvođenje građevinskih radova na izgradnji lokala u 1995.3. a ako nisu. sve kako je to pravilno izneo veštak u svom nalazu i mišljenju. . već samo onu štetu koja prelazi normalne granice a koja je nastala ukoliko tuženi pri izvođenju radova nije preduzeo odgovarajuće potrebne mere da do štete ne dođe. Ovako izraženo pravno stanovište prvostepeni sud pravno utemeljuje u odredbama članova 155. odnosno da ona bude manja. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije.500. Prema članu 155. koliko je taj propust tuženog uticao na promet u knjižari i ostvarivanje razlike u ceni za vreme izvođenja radova.00 dinara. elektro i PTT mreže predstavljaju opšte korisne delatnosti. što je nakon završetka radova lokacija na kojoj se nalazi knjižara tuženog bila atraktivnija i mogla je ostvarivati veći promet.OBLIGACIONO PRAVO Prema odredbi člana 156. može se zahtevati samo naknada štete koja prelazi normalne granice. ali i u tom slučaju se može zahtevati preduzimanje društveno opravdanih mera za sprečavanje nastupanja štete ili za njeno smanjenje. prvostepeni sud će u ponovljenom postupku sprovesti dokazivanje radi utvrđivanja koje je sve mere tuženi trebalo da preduzme u cilju sprečavanja smanjenja prometa u knjižari tužioca. broj 434/01 od 06. a posebno izvođenje radova na uređenju ulice sa izgradnjom vodovoda. Zakona o obligacionim odnosima šteta je umanjenje nečije imovine (obična šteta) i sprečavanje njenog povećanja (izmakla korist) kao i nanošenje drugome fizičkog ili psihičkog bola ili straha (nematerijalna šteta). jer po logici stvari samo ona može pretrpeti fizički ili psihički bol. kanalizacije.

godine usvojio tužbeni zahtev tužioca i obavezao tuženika da plati tužiocu na ime naknade štete iznos od 89.174 - . Viši trgovinski sud je našao da ovo pravo ne pripada tužiocu i da zbog toga ne uživa sudsku zaštitu. je svojom presudom P. je svojom presudom Gž.04. već jedino pravno moguće. U obrazloženju drugostepene presude je navedeno. to je tužbeni zahtev tužioca za njenu naknadu neosnovan.823. ono ima čast.. od 20. Vrhovnog suda Srbije i Saveznog suda izražen stav da pravno lice ima pravo na naknadu materijalne štete. No.. ova konstatacija sama po sebi nije dovoljna. Sud sudi na osnovu Zakona. sa zakonskom zateznom kamatom. Ko drugome prouzrokuje štetu. a odbija se tužbeni zahtev do traženog iznosa od 89. jelovnog merkatilnog krompira. dužan je naknaditi je. što u pravnom sistemu SRJ nije slučaj. Tuženik nije tužiocu ispostavio zahtev za osiguranje useva. godine. U konkretnom slučaju se ne radi o pravnoj praznini.. a na zahtev tužioca. (Iz presude Višeg trgovinskog suda Pž.OBLIGACIONO PRAVO Pošto Zakon o obligacionim odnosima nije ustanovio pravo pravnom licu na naknadu nematerijalne štete. uvažavanje. između ostalog. te da usled njihove povrede grupa trpi štetu". marta 1997.06. ona mu se povećava za 50%. Tuženik nije ispostavio zahtev tužiocu . Dalje.950. s obzirom da je područje tuženika bilo zahvaćeno obilnim gradom. To što je u citiranim odlukama Višeg privrednog suda. Pošto u zakonu ne postoji pravna norma da pravno lice ima pravo na naknadu nematerijalne štete. Iz obrazloženja: U dokaznom postupku pred Opštinskim sudom G. tako da je 100% uništen zasad krompira. Tuženiku je rod uništen usled više sile.040 kg.70 dinara. godine) 320. godine preinačio prvostepenu presudu. već o volji i nameri zakonodavca da ne zaštiti poslovni ugled pravnog lica i da ne da pravnom licu pravo na naknadu nematerijalne štete. 7022/02 od 30. tasko da je obavezan tuženik da plati tužiocu na ime naknade štete 60. Dokazima je utvrđeno da je obaveza tuženika postala nemoguća usled više sile. pa je ispunjenje ugovora postalo nemoguće. 17. Opštinski sud u G.10. a Zakon o žigu upućuje na shodnu primenu Zakona o obligacionim odnosima. Po slovu ugovora. s tim da ako ovu obavezu ne ispuni u određenom roku. 634/2002. Nakon izvođenja dokaza. od 17.70 dinara. Tačno je da "ako pravno lice nema srca.2002. Pravo na naknadu neimovinske štete ne sadrži i pravo na deo naknade imovinske štete. ne obavezuje ovo veće Višeg trgovinskog suda..2002.00 dinara sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom. Tužilac je postavio tužbeni zahtev prema tuženiku za naknadu štete u visini koja bi bila realizovana kod Osiguravajuće organizacije. a ne na osnovu sudskih odluka. br. Protiv navedene presude tuženik je blagovremeno izjavio žalbu.. Za priznavanje prava pravnom licu za naknadu nematerijalne štete neophodno je da je ovo pravo zasnovano na zakonu.950. kako to smatra žalilac. sledeće: Ugovorne odredbe ugovora zaključenog između stranaka su jasne.. je utvrđeno sledeće činjenično stanje: Tužilac je sa tuženikom zaključio ugovor o proizvodnji i preuzimanju jelovnog krompira.2002. tužilac je isporučio tuženiku semenski krompir (tužilac je Zemljoradnička zadruga) a tuženik se obavezao da mu na ime toga isporuči 26. regulisana je obaveza tužioca da izvrši osiguranje ugovorene proizvodnje krompira. Ovakvo tumačenje nije restriktivno. 220/2001. Okružni sud u Č.

OBLIGACIONO PRAVO za osiguranje zasada.s. (Vrhovni sud Srbije.11. Kako tužilac u periodu za koji traži naknadu štete. br. od 20. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije.175 - 324. kao drugostepeni. Eksproprijacijom raniji vlasnik gubi pravo svojine. Gž.04..03. 4161/01 od 18. O većini naknade za eksproprisanu nepokretnost vođen je vanparnični postupak. godine) 323. pa je Okružni sud. Rev. Rev. a povodom žalbe. neosnovano se u reviziji tužioca navodi da su nižestepeni sudovi pogrešili što su zahtev za naknadu štete odbili. (Vrhovni sud Srbije.. Gubitak tog prava se vezuje za pravnosnažno rešenje o eksproprijaciji a ne za isplatu naknade za eksproprisanu nepokretnost. godine) 321. stav 1. po osnovu ugovorene proizvodnje krompira. je dužno da naknadi štetu vlasniku vozila koja nastane od momenta uklanjanja nepravilno parkiranog vozila do predaje istog vlasniku ukoliko ne dokaže da je šteta nastala bez njegove krivice. na njegovo trajanje tuženi nije mogao da utiče. (Vrhovni sud Srbije.. u smislu člana 154. 634/2002. preinačio prvostepenu presudu i odlučeno kao u izreci. Rev. . (Iz presude Okružnog suda u Čačku.2000. 2. u protivnom preuzima rizik od odgovornosti za eventualnu štetu koju bi pretrpeo.. u smislu člana 154. U ovom slučaju ne postoji ni jedan od mogućih osnova odgovornosti.1999. Prvostepeni sud je jedino računskom operacijom pogrešno izračunao visinu štete. Iz obrazloženja: Pravo na naknadu štete se ostvaruje ili po osnovu pretpostavljene krivice. st. od korisnika eksproprijacije. Samim tim. Zaposleni je odgovoran za štetu koju je na radu ili u vezi sa radom prouzrokovao poslodavcu namerno ili krajnjom nepažnjom.2001. nije bio vlasnik eksproprisane nepokretnosti. ili po osnovu odgovornosti bez obzira na krivicu. Raniji vlasnik ne može ostvarivati pravo na naknadu štete zbog neisplaćivanja naknade za eksproprisanu nepokretnost. 4037/98 od 9. 93/00 od 12. nije ni imao pravo da tu nepokretnost koristi. Vozač bicikla (biciklista) kao učesnik u saobraćaju mora da poštuje saobraćajne znake. godine) Preduzeće "P. godine) 322. Zakona o obligacionim odnosima.06. 6151/99 od 01. Samim tim. i 3. Time se u celosti ima prihvatiti pravni stav iznet u obrazloženju drugostepene presude. Zato i ne može biti deliktno odgovoran. a pošto je reč o sudskom postupku. godine) . pa je time preuzeo rizik štete zbog svog nečinjenja. Shodno tome je dužan da tužiocu nadoknadi štetu koja bi bila realizovana kod Osiguravajuće organizacije.10.2000.2002. ne može tražiti ni naknadu štete zbog nekorišćenja nepokretnosti. Zakona o obligacionim odnosima. Rev.

1999. godine) Ako šteta nastane u obavljanju opštekorisne delatnosti za koju je dobijena dozvola nadležnog organa.176 - 333. (Vrhovni sud Srbije. Rev. Gž. 1377/99 od 22. 5958/98 od 6. (Vrhovni sud Srbije. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu. Rev. Rev.04. 327. Rev.09. godine) Otpadne vode same po sebi. 76/98 od 02.09.1998. godine) 331.1998. godine) Na zahtev zainteresovanog lica sud će narediti da se preduzmu odgovarajuće mere za sprečavanje nastanka štete ili uznemiravanja. Zakona o obligacionim odnosima koji predviđa uslove objektivne odgovornosti.1999.1998. . 559/98 od 30. Ko drugome prouzrokuje štetu dužan je naknaditi je ukoliko ne dokaže da je šteta nastala bez njegove krivice. ili da se otkloni izvor opasnosti. godine) Odgovornost države SRJ za naknadu štete bliskim srodnicima poginulog u oružanim sukobima na teritoriji bivše Republike Srpske Krajine.09. Rev. ako ovaj sam to ne učini.OBLIGACIONO PRAVO Kada je delatnost poslodavca takve prirode da njeno obavljanje pretpostavlja duži i neposredni uticaj na ljudski organizam smatra se opasnom delatnošću pa poslodavac odgovara za naknadu štete po principu objektivne odgovornosti.12. 329. (Vrhovni sud Srbije. Izmakla korist je ona korist koju je oštećenik objektivno mogao realizovati da nije bilo štetne radnje. godine) 328.1999. (Vrhovni sud Srbije. 7101/98 od 09. 5109/98 od 29.12. (Vrhovni sud Srbije. (Vrhovni sud Srbije.12. može se zahtevati samo naknada štete koja prelazi normalne granice.12.1. 330. 1215/99 od 01. na trošak držaoca izvora opasnosti. Rev.1999. Rev. godine) 332. godine) . 7101/98 od 09. Šteta je umanjenje nečije imovine (obična šteta) i sprečavanje njenog povećanja (izmakla korist). (Vrhovni sud Srbije. 382/98 od 29. Naknada štete prouzrokovane profesionalnom bolešću ostvaruje se po članu 154. 326. Rev. njihovo provođenje i izlivanje mogu biti izvor opasnosti po okolinu. (Vrhovni sud Srbije.1999.1999. godine) 325.

pa se ima ceniti ponašanje ove stranke posle donošenja presude kojom je poništena kao nezakonita odluka o prestanku radnog odnosa.02.1996.1996. Preduzeće odgovara za štetu koju radnik pretrpi na radu ili u vezi sa radom po opštim načelima odgovornosti za štetu a one se zasnivaju na oborivoj pretpostavci krivice štetnika.177 - 341. godine) 338. onda nema ni pravo na naknadu štete zbog nemogućnosti daljeg navodnjavanja zemljišta zbog izgradnje seoskog vodovoda. 2592/95) . (Iz presude Okružnog suda u Sremskoj Mitrovici. (Vrhovni sud Srbije. godine) 337.1997. prava strane države sedišta tužioca.02. (Vrhovni sud Srbije. Gž. tj. (Vrhovni sud Srbije. Rev.06. godine) 335. (Iz odluke Vrhovnog suda Srbije. (Iz odluke Vrhovnog suda Srbije. Gž. Rev.1997. Rev.03. 3829/96 od 19. godine) 334. 37/95 od 20. Gzz. (Viši privredni sud. Primenjuju se opšta pravila o odgovornosti.1998. godine) 336. Rev. . Ako je štetna radnja izvršena na teritoriji Jugoslavije a i šteta nastala na teritoriji Jugoslavije. U slučaju raskida ugovora o zakupu zakupac nema pravo na naknadu materijalne štete u visini vrednosti inventara i opreme ukoliko te stvari nisu oštećene ili uništene. Banka odgovara za štetu nastalu zbog naplaćenih čekova od strane nevlasnika koji su realizovani nakon obaveštenja vlasnika čekova da su isti ukradeni.OBLIGACIONO PRAVO Ko drugome prouzrokuje štetu dužan je da je naknadi ukoliko ne dokaže da je šteta nastala bez njegove krivice.11. 5039/97 od 10. 496/96 od 02. godine) 340. 5322/96 od 05. ako PTT organizaciji ne podnese pismenu reklamaciju u roku od tri meseca od predaje takve pošiljke. Rev. godine) 339.02. (Vrhovni sud Srbije. nema uslova za primenu inostranog prava.1995.1997. Ako vlasnik zemljišta na kojem se nalazi izvor nije imao pravo da menja pravac toka izvorske vode u cilju navodnjavanja zemljišta. 1350/96 od 26. Pretpostavka krivice tiče se obične nepažnje. Ako pošiljalac ili drugo ovlašćeno lice smatra da mu je pošiljka uručena sa zakašnjenjem gubi pravo na naknadu štete. 4823/97 od 08.

pristao. 2707/91) Fudbalski klub . (Vrhovni sud Srbije. Rev. 2714/92 od 08. 73/91 od 26. radi čega tužilac ima pravo da se opredeli u pogledu mesne nadležnosti suda pozivom na odredbu člana 52. (Vrhovni sud Srbije. dok štetnik odgovara za naknadu celokupne štete. 1063/88) .1993. dužan je da taj izvor opasnosti otkloni izgradnjom potrebnog potpornog zida na svom zemljištu i o svom trošku. Gž. godine) 345. R. Rev. koji je propustio da preduzme sve mere obezbeđenja prema pravilniku kluba. (Vrhovni sud Srbije.178 - 349. 346. (Vrhovni sud Srbije. (Okružni sud u Beogradu. Rev.OBLIGACIONO PRAVO Neobjavljivanjem čitulje o sahrani propustom radnika tuženog lista supruga i sin pokojnika pretrpeli su nematerijalnu štetu. 13/92) Osiguravač po osnovu osiguranja od odgovornosti za štete pričinjene trećim licima upotrebom motornog vozila u saobraćaju odgovara ograničeno (limitirano) najviše do visine ugovorenog iznosa osiguranja. godine) 344.1993.1991. (Vrhovni sud Vojvodine. Rev. godine) 343. . 348.domaćin. (Vrhovni sud Srbije. Elektroprivredna organizacija je odgovorna naknaditi štetu po osnovu objektivne odgovornosti kada ispod kablova dalekovoda pogine lice radeći i bez odobrenja nadležnog organa te organizacije. Vlasnik susedne parcele ima pravo da traži od suseda da ukloni objekat koji se nalazi na međi i koji je sklon padu i predstavlja izvor opasnosti od koga preti znatnija šteta.04.03. ZPP-a.03. 4326/92. 5987/94) 342. Beograd. onda je osnov njegove obaveze u naknadi štete a ne u dugu. Kada je tuženi od strane kontrolora tužioca uhvaćen u pokušaju besplatnog prevoza u autobusu gradskog saobraćaja. ako pacijentu nije predočila sve moguće posledice operativnog zahvata na koji je. pošto se ugovor o prevozu lica smatra zaključenim tek kupovinom vozne karte. inače. (Okružni sud u S. Mitrovici. Zdravstvena ustanova odgovara za štetne posledice operativnog lečenja. Rev. 1015/90) 347. Rev. Ko izvrši otkop zemlje tako da njegova parcela postane znatno niža od parcele (odnosno dvorišta) suseda što predstavlja izvor opasnosti od koga preti znatnija šteta usled mogućeg odrona zemlje i rušenja zgrada suseda. odgovara fudbalskom sudiji za štetu koju su prouzrokovali navijači na njegovom automobilu parkiranom ispred svlačionice. od 04.

Zakona o obligacionim odnosima koju je pretrpeo ili trpi na usevima na svom poljoprivrednom zemljištu usled hlada od susedne šume tuženog. Rev. za koje je osuđen. odnosno nasilnog uzimanja vojne opreme od strane vojnog lica. 354. Kao povreda vojne discipline i pravila službe smatra se naročito nemaran odnos prema poverenoj imovini. (Savezni sud. osuđujuća krivična presuda predstavlja apsolutan dokaz o građansko-pravnoj odgovornosti osuđenog lica. 10/86) Shodno čl. 12. pa je stoga osuđeni. 154. 3. 353. pa se nastupila štete takvom radnjom ima smatrati kao šteta nastala u vršenju vojne službe. Stoga se i radnja prisvajanja.179 - 351. 355. a prethodno nije obavestila pčelare na tom području da će vršiti prskanje. Rev. Zakona o parničnom postupku. kao lice koje samostalno obavlja delatnost ličnim radom. 1730/88) 350. zbog nemogućnosti korišćenja poplavljene parcele ispuštanjem otpadne vode od strane tuženika. (Vrhovni sud Vojvodine. kome je obrađivanje zemlje i prodaja poljoprivrednih kultura jedini izvor prihoda. 453/85) Tuženi. odgovara za štetu koju njegov radnik prouzrokuje trećim licima u radu ili u vezi sa radom osim ako se dokaže da je radnik u datim okolnostima postupio onako kako je trebalo. 491/87) Organizacija koja je izvršila prskanje pšenice preparatima otrovnim za pčele. Rev. u skladu sa čl. odgovorna je za naknadu štete koju su pretrpeli pčelari. da vrati isti iznos deviza ili isplati njihovu protivvrednost u dinarima po kursu važećem na dan isplate sa pripadajućom zateznom kamatom na devizna sredstva. jer zakašnjenje kao i neuredan i nepropisan izgled. (Vrhovni sud Vojvodine. 352. 617/83) . kako bi ovi preduzeli zeštitne mere. 854/87) Tužiocu kao zemljoradniku. a ne u obimu naknade koju bi dobio za ustupanje zemljišta u zakup. Tužilac ima pravo na naknadu štete u smislu člana 156. ima smatrati povredom pravila vojne službe. pripada pravo na naknadu štete u obimu pretrpljene štete. Rev. Pri tome nema uticaja činjenica da je tužiočevo zemljište dobilo nižu klasu i da zbog toga plaća manji porez. . (Vrhovni sud Srbije. (Vrhovni sud Srbije. 356. Rev. prisvajanje ili nanošenje štete vojnoj ili drugoj imovini. (Vrhovni sud Srbije. Rev. povlači disciplinsku odgovornost. Gzs.OBLIGACIONO PRAVO Ko protivpravno oduzme i prisvoji tuđe devize dužan je. st. na zahtev oštećenog. što podrazumeva da vojnik mora biti propisno obučen. dužan da naknadi štetu pričinjenu izvršenim krivičnim delom. 259/86) Obaveza je vojnika da se u tačno utvrđeno vreme javi na zanimanje. (Vrhovni sud Srbije. Visina ove štete utvrđuje se veštačenjem u postupku pred sudom. Zakona o obligacionim odnosima. stav 3.

pod uslovom da ono nije izazvano svojstvima oštećenog. (Vrhovni sud Srbije. Rev.OBLIGACIONO PRAVO Štetnik početne štete odgovara i za potonju štetu ako je ona nastala kao posledica zbivanja koje je. dakle. (Vrhovni sud Srbije. glasnik SRS". višom silom. 88/81) Kad postoji umanjenje radne sposobnosti. a tek potom lovljenje i korišćenje divljači. 24/73) pod lovstvom se podrazumeva gajenje. ustvari. (Vrhovni sud Srbije. 360. prouzrokovane na skijalištu. zaštita. Izmakla korist se manifestuje u nemogućnosti povećanja imovine oštećenika.2009. što se utvrđuje na osnovu stvarne namere oštećenika da stiče korist svojim radom. ali takav zahtev tužioca bi bio neosnovan jer se postavlja zahtev o izgubljenoj dobiti iz lovstva. na ski-stazi (vlasništvo i posedništvo prvotuženog) prilikom rekreativnog skijanja. šteta se može pojaviti i u obliku izmakle koristi. po redovnom toku. 108/82) U skladu sa Zakonom o obligacionim odnosima. Radi se u stvari. Rev. 98/81) 357. . ako se nastanak štete ne može sprečiti odgovarajućim merama.03. 358. Iz obrazloženja: Prvostepni sud je utvrdio: Tužilac je povređen na skijanju dana 22. 1882/82) Ne može se uzeti da je član lovačkog društva pretrpeo štetu u vidu izgubljene dobiti zbog zabrane lova odlukom disciplinskog suda istog društva. ali s obzirom na posebne okolnosti.180 - . Tada je pretrpeo tešku telesnu povredu. Gzz. sledilo prvobitnu štetu. korist koju je oštećenik objektivno mogao realizovati da nije bilo štetne radnje. br. To je. verovatni nastanak koristi s obzirom na redovan tok stvari. ne može se uzeti da je tužilac pretrpeo štetu da bi se moglo govoriti o naknadi iste. o izgubljenoj dobiti. Zakona o lovstvu SR Srbije ("Sl. (Vrhovni sud Srbije. ODGOVORNOST PO OSNOVU KRIVICE (Čl. godine oko 13 časova. O takvom zahtevu odlučuje sud u redovnom postupku. što znači da svrha članstva u lovačkom društvu i nije u pribavljanju materijalne koristi. 158 – 163. Zakona o obligacionim odnosima) 361. Time što je onemogućeno tužiocu da lovi divljač. a takva dobit je krajnje neizvesna zbog čega nema ni mesta naknadi. slučajem ili radnjom trećeg lica. Prema odredbi člana 1. Pravo na naknadu štete. 359. svako može zahtevati od drugoga da ukloni izvor opasnosti od koga preti značajnija štete. Rev. ne obuhvata one štete koje su rezultat uobičajenih opasnosti i rizika ove aktivnosti.

a od udarca u leđa je izgubio disanje. Odredbom člana 6. u pratnji ćerke. Takođe nema krivice prvotuženog za nastalu štetu. Sud je utvrdio da se tužilac kao skijaš pravilno ponašao na stazi. Zakona o obligacionim odnosima. Iz nalaza navedenog veštaka. jer samo od drugog skijaša. po svim pravilima. koji prosečan skijaš pri potrebnoj pažnji mora ili može predvideti da će postojati na mestu staze koju koristi. shodno članu 6. a tuženi je prihvatio obavezu da plaća naknadu za njegovo korišćenje. Odmah je pozvana Gorska služba spašavanja. a uobičajena opasnost i rizik skijanja. Iz obrazloženja: Parnične stranke su u konkretnom slučaju bile u ugovornom odnosu po osnovu Ugovora o korišćenju poslovno-skladišnog prostora i pružanju drugih usluga od 15. tačka 11. gde mu je ukazana pomoć.2007. pa ne stoji odgovornost ni prvotuženog ni drugotuženog. zavisi sa kojom pažnjom će se kretati i da li će poštovati pravila skijanja. Zakona o javnim skijalištima. Tužilac je predao tuženom u posed prostor koji je predmet Ugovora. Zakona o javnim skijalištima. a pravom na naknadu štete prouzrokovane na skijalištu ne obuhvataju se one štete koje su rezultat uobičajne opasnosti i rizika skijanja. odskijao do ambulante. odredbe člana 3. u smislu člana 173. u smislu člana 158. Imajući u vidu ovako utvrđeno činjenično stanje. koji je naleteo na tužioca. od čijeg udarca je tužilac povređen. godine.181 - . st. na šta tuženi nije mogao da utiče. Prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo. prvostepeni sud je pravilno zaključio da je povređivanje tužioca rezultat uobičajnih opasnosti i rizika skijanja.OBLIGACIONO PRAVO tako što ga je drugi imenovani skijaš . ne obuhvata odgovornost tuženog za naknadu štete prouzrokovane na skijalištu. godine) 362. jer sudari čine deo rizika na skijanju i spadaju u uobičajne rizike. na zakonom propisan način. 1. (Iz Presude Apelacionog suda u Kragujevcu. skijama. Neizvršavanje usluge od strane javnih komunalnih preduzeća zakupac blagovremeno mora da reklamira direktno javnom komunalnom preduzeću kao korisnik prostora ili preko zakupodavca. kod koga je prvotuženi osigurao delatnost za štetu koju je tužilac pretrpeo. utvrđeno je da se skijaš.03. Zaključak prvostepenog suda da navedeni ugovor ima pravnu prirodu ugovora o zakupu je pravilan. koja je nudila pomoć tužiocu da mu imobiliše rame.08. da nije preduzeo iznenadno skretanje na stazi i da je. 441/11(1) od 15.2011. docenta na katedri teorije i metodike skijanja Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja. zbog čega nisu ispunjeni uslovi za naknadu štete po osnovu objektivne odgovornosti. ali je on to odbio i sam se. Gž. kao i troškove koji iz toga nastanu. nije pridržavao pravila.okolnosti pod kojima je tuženi povređen ne mogu se podvesti pod neuobičajenu ili neočekivanu opasnost pri skijanju. rizik. Zakona o obligacionim odnosima . Istog Zakona. pod uslovom da je poštovao pravila utvrđena ovim zakonom i propise donete na osnovu ovog zakona. Tužilac je . a skijanje i inače spada u kategoriju aktivnosti sa povećanim rizikom. pa je tužilac od njegovog udara pao na stazu glavom i osetio jak bol u predelu desnog ramena.svedok. udario od pozadi u telo. to doprinosi stvaranju uslova za pojavu rizika sa negativnim ishodom. s obzirom na okolnosti u kojima se obavlja skijanje. jer su njime predviđeni svi bitni elementi ugovora o zakupu propisani članom 567. Međutim. kojima je propisano da je uobičajena opasnost i rizik skijanja opasnost tj. istog Zakona je propisano da se na odgovornost za štetu prouzrokovanu na skijalištu primenjuju opšta pravila o odgovornosti za štetu. onaj ko se skija iza skijaša dužan da vodi računa o skijašu ispred sebe.

koji pretrpi telesnu povredu na treningu na igralištu tuženika. godine) 363. 1. st. O spornoj činjenici da li je tuženi platio dug po osnovu zakupa i troškova zakupa. Zbog toga je prvostepeni sud pravilno primenio odredbu člana 163. Zakona o obligacionim odnosima. Pravno ceneći utvrđeno činjenično stanje. Sportska igra. odnosno trening se odvijao po pravilima sporta i nije bilo grubog kršenja pravila sportske igre.12. a tužiocu kao sportisti je bilo poznato da kao učesnik igre i treninga stvara opasnost za svoj fizički integritet. a ne ovde tužioca.182 - . i 223. blagovremeno mogao da reklamira. st. 1. st. niti namere drugih igrača da se tužilac povredi. i 278. kada je dosudio tužiocu kamatu od podnošenja zahteva. Tužilac je bio registrovan kao igrač mlađih kategorija kod tuženog. a da nije zaključen pismeni ugovor između tužioca kao igrača i tuženog kao kluba u smislu člana 7. 567. niti je imao zaključen ugovor sa tuženim. nije bio u radnom odnosu kod tuženog. Trening se odvijao u svemu u skladu sa pravilima igre. 2. 5412/10 (2) od 09. st. Takože su neosnovani žalbeni navodi tuženog da tužilac nije izvršio uslugu isporuke struje i vode.. 220. kao oštećenog na mogući rizik štetne posledice. Tuženi je neizvršavanje usluge od strane javnih komunalnih preduzeća. Pravilnika o statusu igrača. st. direktno ili preko tužioca. st. obaveza isporuke struje i vode je obaveza javnih komunalnih preduzeća. 277. Zakona o parničnom postupku. nezgodno je stao i obnovio raniju povredu noge.registrovani igrač amater i član sportskog kluba bez svojstva profesionalnog sportiste . Pž. nalazeći da tuženi nije odgovoran za štetu koju je tužilac pretrpeo zbog povređivanja. s obzirom da tuženi do zaključenja glavne rasprave nije dostavio dokaz da je dug platio niti da je obaveza prestala na neki drugi Zakonom propisan način. na šta je on pristao i preuzeo rizik štetnih posledica baveći se sportskim aktivnostima. 1. bez kontakta sa drugim igračima. 324. 277.. Veštačenjem po veštaku medicinske struke utvrđeno je da se tužilac povredio prilikom treninga trčeći za loptom bez ikakvog kontakta sa drugim igračima.. st. Prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev i obavezao tuženog na isplatu utuženog iznosa i to uz pravilnu primenu materijalnog prava i to odredbi čl. U konkretnom slučaju je ugovoreno da tuženi pored troškova za korišćenje prostora (zakupnine) snosi i troškove koji nastanu korišćenjem prostora.OBLIGACIONO PRAVO fakturisao zakupninu i troškove zakupa i iste fakture dostavio. 1. 262. Žalbeni navodi tuženog (da je prvostepeni sud pogrešno odlučio o zahtevu za isplatu zatezne kamate) su neosnovani. Prvostepeni sud je odluku o zahtevu za isplatu zatezne kamate doneo uz pravilnu primenu člana 324. Zakona o obligacionim odnosima. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je izvedenim dokazima utvrdio da je tužilac kod tuženog registrovan. 1. . i člana 278. 2. Međutim. Tuženi do zaključenja glavne rasprave nije dostavio dokaz da je dug izmirio. ali nije imao svojstvo profesionalnog fudbalera. a nije dokazao da je to učinio. bio je član tuženog. Zakona o obligacionim odnosima zaključivši da postoji pristanak tužioca. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. tako da je tužilac imao svojstvo igrača-amatera.2010. prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo kada je tužbeni zahtev tužioca odbio.. prvostepeni sud je pravilno zaključio uz primenu pravila o teretu dokazivanja na osnovu čl. pristao je na rizik štetne posledice pa je njegov tužbeni zahtev za naknadu štete neosnovan. Oštećeni .

Gž. ukoliko između tog dela i dužnog vaspitanja. koji je inače pravilno. br.00 dinara zbog uginuća pilića. Ako naručilac. Ostao je dužan još 12. Tuženi osporava obavezu. tužilac nije odgovoran za nastalu šte. (Iz presude Okružnog suda u Valjevu. čija je visina prvostepenom postupku pravilno utvrđena. jer je maloletni S. stav 2. može tom prilikom. pa od proizvođača ne može ostvariti naknadu. Koncentrat mu je isporučen a on je cenu delimično isplatio. pa su žalbeni navodi tužioca u tom pogledu neosnovani. U žalbi se ponavljaju navodi izneti u toku prvostepenog postupka (da se u konkretnom slučaju radi o sportskoj povredi. Iz obrazloženja: Tuženi P.07. a kako je ponašanje maloletnog S. da se ona upodobljava sa povredama radnika u radnom odnosu.020.06.183 - . i 166. navodeći da koncentrat nije imao odgovarajući kvalitet. i onako kako je izneo tuženi P. pravilan je i zaključak prvostepenog suda da nema odgovornosti tuženog ni po principu objektivne odgovornosti. 165. pa bi i nezavisno od utvrđenja prvostepenog suda. Osim toga. u uzročnoj vezi sa propuštanjem dužnog vaspitanja od strane P. Oni su uginuli zbog većeg učešća kukuruza u koncentratu.OBLIGACIONO PRAVO Cenjeni su navodi iz žalbe tužioca.580. Prouzrokovanje štete od strane maloletnog lica povlači solidarnu odgovornost tog lica i roditelja. to je po pravilnoj primeni materijalnog prava i to odredbi član 160. da se tužilac povredio na fudbalskom terenu tuženog i da je bio igrač tuženog i da je neosnovan zaključak prvostepenog suda da nije postojao nikakav dogovor u vezi naknade štete i da nisu postojale nikakve obaveze između tuženog i tužioca. st. Z. pa Okružni sud nalazi da su neosnovani i da se navodima u žalbi ne dovodi u sumnju pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja. bio sposoban za rasuđivanje pošto je znao da potežući se kamenicama na maloletnog S. jer se članstvom u klubu stvaraju uzajamna prava i obaveze kluba i igrača). što je utvrđeno veštačenjem. usled čega je pretrpeo štetu od 29. 4. 869/04 od 29. Z. stajala odgovornost tuženih za naknadu štete. godine) 364. propusta u vaspitanju postoji uzročna veza. koliko je obavezan da plati pravnosnažnom presudom u ovoj parnici. ZOO-a odgovornost tuženih za naknadu štete solidarna. tj. 1393/08 od 18. uprkos upozorenju poslenika.2008. kao njegov roditelj solidarno naknade tužiocu štetu koja je navedenom prilikom nastala.2004. Gž. Ali. (Iz Presude Okružnog suda u Užicu. godine) 365.00 dinara. ali zajedno sa maloletnim S. Prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo kada je odlučio da tuženi maloletni S. uprkos tome. prihvata rizik eventualne štete. Iz obrazloženja: Tuženi je od tužioca naručio određenu količinu koncentrata za piliće. kao roditelja. u vreme nastanka štete star 10 godina. naneti materijalnu štetu drugome. kao štetnik i tuženi P. je u odgovoru na tužbu na ročištu za glavnu raspravu priznao da je i njegov maloletni sin s kamenicom pogodio prednji vetrobran na tužiočevom vozilu. insistira da se smeša koncentrata pripremi drugačije od uobičajene srazmere komponenata.

Na tako utvrđeno činjenično stanje. stupa u njegovo pravo prema licu odgovornom za štetu za iznos isplaćene naknade. može se zaključiti da je tuženi prihvatio rizik štete. u smislu navedenih zakonskih odredbi proizilazi da isplatom naknade iz osiguranja svom osiguraniku. 5310/02 od 16. stav 2. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. M. Prema članu 385. su protiv tužioca kao osiguravača vodili parnični postupak radi naknade štete i u tom postupku je utvrđeno da je tuženi doprineo nastanku štetnog događaja sa 80% a sada pokojni K. M. pa je pristao da ona nastupi. koji je prouzrokovao štetu upravljajući motornim vozilom pod dejstvom alkohola. Prema uslovima osiguranja motornih vozila i odgovornosti tužioca. godine u krugu RO “D.. Tužilac je kao osiguravač oštećenima isplatio iznos od 77. Srodnici pokojnog K.30 promila alkohola u krvi. pri čemu je. ZOO. ne može od njega zahtevati naknadu štete prouzrokovane tom radnjom. stav 2. Na osnovu iznetog. ko na svoju štetu dozvoli drugome preduzimanje neke radnje. a bio je svestan da usled takvog ponašanja može nastati šteta. ako je nastupila njena obaveza prema uslovima ugovora o osiguranju od auto odgovornosti.OBLIGACIONO PRAVO tu. osiguravač ima pravo regresa prema vozaču motornog vozila osiguranog od odgovornosti prema trećim licima. ne može od tužioca zahtevati naknadu štete zbog uginuća pilića koji su takvim koncentratom hranjeni. osiguravač stiče pravo da od štetnika koji je građansko-pravno odgovoran u smislu člana 159. osiguravač stiče pravo da od štetnika zahteva isplatu iznosa isplaćene naknade. na moguće posledice.” prouzrokovao štetni događaj vozeći teretno vozilo pod dejstvom alkohola sa 1. revizija se ne može izjaviti zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja. na koga je naleteo usled zadobijene telesne povrede preminuo. jer je takav koncentrat pripremio na izričit zahtev tuženog. Zakona o osiguranju imovine i lica (“Sl. pa ne može ostvariti naknadu.11..2003. godine. Stoga su bez značaja navodi revidenta kojima se osporava autentičnost upozorenja u vezi sa učešćem kukuruza u pripremanju koncentrata. stav 1. Rev.184 - . Po oceni Vrhovnog suda. time što je sebe doveo u alkoholisano stanje i zbog takvog stanja prouzrokovao štetu. Isplatom naknade iz osiguranja svom osiguraniku.01. 20%.1997. još i upozorio. M. Zakona o parničnom postupku. Pošto je tužilac. Ovo je i u slučaju kada je štetnik u trenutku prouzrokovanja štete bio radnik osiguranika i postupao namerno (eventualna namera). s obzirom da je K. Zakona o obligacionim odnosima. . u smislu člana 163. napomenom na računu. Otuda ni tuženi koji je zahtevao pripremanje koncentrata sa većim učešćem kukuruza.. Iz obrazloženja: U provedenom postupku je utvrđeno da je tuženi dana 10.1987. zahteva isplatu iznosa isplaćene naknade. uprkos upozorenju tuženog. stav 3. prihvatio je rizik štete.00 dinara.” i bilo je osigurano kod tužioca. list SRJ”. Po toj odredbi. Vozilo kojim je upravljao tuženi bilo je vlasništvo RO “D.614. insistirao da se smeša koncentrata pripremi drugačije od uobičajene srazmere komponenata. Tuženi je oglašen krivim za krivično – delo teško delo protiv bezbednosti ljudi i imovine u saobraćaju i osuđen na kaznu zatvora. Eventualna namera ima isto dejstvo kao i direktna namera. broj 30/96). dana 26. kamatu i troškove..12. U obaveznom osiguranju kod odgovornosti za štete prouzrokovane upotrebom motornih vozila osiguravač koji je naknadio štetu oštećenom licu u smislu odredbe člana 87. godine) 366. pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su tužbeni zahtev tužioca usvojili.

tužilac doprineo nastanku štetnog događaja sa 20%. godine) 367. godine potvrdio presudu Opštinskog suda u I.12. godine) 368. Usled zadobijenih povreda tužilac je trpeo fizičke bolove. Naprotiv. a sve navedene razloge date u obrazloženju prvostepene presude prihvata i drugostepeni sud.10. br. to u smislu navedenih zakonskih odredbi tužilac ima pravo regresa prema tuženom do visine isplaćene štete. od 16.185 - . Naneta verbalna uvreda od strane tužioca ima se ceniti kao doprinos tužioca nastanku štetnog događaja i nastanku štete. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije u Beogradu. godine. neosnovano je isticanje u reviziji tuženog da za štetu koja se dogodila u krugu preduzeća ne odgovara on kao radnik lično. bio je privremeno nesposoban za rad na poljoprivrednom imanju i time je trpeo štetu.. Protiv navedene presude žalbu je izjavio blagovremeno tuženik. Nužna odbrana isključuje odgovornost za štetu. već njegovo preduzeće. pravilno primenio materijalno pravo. U obrazloženju presude je navedeno da je dokazima utvrđeno da nakon što mu je tužilac prethodno naneo verbalnu uvredu. na ime troškova vađenja lekarskog uverenja novčane iznose bliže opredeljene u izreci kao i parnične troškove.. . Zbog zadobijenih povreda i preduzetog lečenja.2001. P. a pošto je tužilac kao osiguravač trećem oštećenom licu isplatio štetu iz štetnog događaja. Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja. ______ od 11. Posebno je pravilna odluka prvostepenog suda da se.. na ime materijalne štete zbog izgubljene zarade. Iz navedenih razloga. Prethodno naneta verbalna uvreda ne može se smatrati protiv pravnim napadom tuženika. ZOO. P. ZOO. br. br. 2142/2002. usled čega je tužilac pao na putu i time zadobio lake telesne povrede.OBLIGACIONO PRAVO Tuženi je u alkoholisanom stanju prouzrokovao štetu.09. stav 1. 3685/03 od 24. Okružni sud u U. usled čega ima i pravo na srazmeran deo naknade štete u smislu člana 192. a žalba tuženog je odbijena kao neosnovana. a ne kao protiv pravni napad na tuženog. tuženik je pesnicom udario tužioca u predeo lica. ZOO. bez obzira da li je takva vožnja u uzročnoj vezi sa nastalom posledicom. a ne kao protiv pravni napad na tuženog. Iz obrazloženja: Presudom Opštinskog suda u I. te da nije utvrđena uzročna veza alkohola nastanku štetnog događaja. naneta verbalna uvreda od strane tužioca u konkretnom događaju ima se ceniti kao doprinos tužioca nastanku štetnog događaja i nastanku štete. usled čega nema postupanja od strane tuženika u nužnoj odbrani u smislu člana 161.2002. U obrazloženju drugostepene presude je navedeno da je prvostepeni sud pravilno utvrdio činjenično stanje. je svojom presudom Gž..2002. Gž. sud je pravilno našao da je zbog prethodno nanete verbalne uvrede tuženiku. u konkretnom slučaju. _____od 16.09.2001.10...2003. (Iz presude Okružnog suda u Užicu. godine obavezan je tuženik da plati tužiocu na ime naknade nematerijalne štete usled pretrpljenih fizičkih bolova. Rev. ne može primeniti i Institut nužne odbrane primenom člana 161._______ od 11.

. K.05. _______od 28. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije.530.2002. a okolnost da je on pritom pao na žičanu ogradu i zadobio lake telesne povrede.05.07. ______od 17.2002. U obrazloženju drugostepene presude je navedeno da je prvostepeni sud pravilno utvrdio činjenično stanje. (Vrhovni sud Srbije. godine potvrdio presudu Opštinskog suda u I. braneći se od istovremenog protivpravnog napada tužioca. . Isti je lažnim prikazivanjem činjenica da će isporučenu robu uredno platiti poručio telefonskim putem od oštećenog .2002.10. Rev. godine) .. pa je time pribavio protiv pravnu imovinsku korist za sebe u prethodno pomenutom iznosu. Rev. P.6. usvojen je tužbeni zahtev tužioca i obavezan je tuženik da plati tužiocu na ime duga 4. Gž. ZPP za utvrđenja krivičnog suda . godine) 369. 1797/02 od 09. kao napadnuti. KZ Srbije. godine pa do isplate.2002. P.2001.1999. kao i troškove parničnog postupka. to je saglasno članu 158.. stav 1. Okružni sud u U..00 dinara i dostavio poruxbenicu sa izjavom da je poručena roba za dalju prodaju i time naveo oštećenog da na štetu svoje imovine isporuči robu koja nije plaćena.05. nije birao.10. (Vrhovni sud Srbije. pa se u svemu prihvataju razlozi dati u obrazloženju prvostepene presude. U njegovoj radnji nema prekoračenja. Ukoliko se postupak protiv tuženika završi osuđujućom krivičnom presudom on je dužan nadoknaditi prourokovanu štetu u visini koja je utvrđena presudom. godine) 370.1996.07. godine. koji ga je udario u predelu lica. na isto pravilno primenio materijalno pravo. U obrazloženju presude je navedeno da je pravnosnažnom presudom Opštinskog suda u I. 3584/98 od 14. Iz obrazloženja: Presudom Opštinskog suda u I.186 - 371.. ______ od 2.OBLIGACIONO PRAVO Iz obrazloženja: Nižestepeni sudovi su nesumnjivo utvrdili da je tuženi prouzrokovao štetu u nužnoj odbrani. Osnov odgovornosti tuženog za štetu pričinjenu tužiocu je u navedenoj pravnosnažnoj osuđujućoj krivičnoj presudi iz koje proizilazi visina štete. (Iz presude Okružnog suda u Užicu. godine tuženik oglašen krivim da je izvršio krivično delo prevare iz člana 171. ______ od 28. ZOO tužbeni zahtev i usvojen sa pripadajućom zateznom kamatom.krivično delo i krivična odgovornost okrivljenog. Protiv navedene presude tuženik je blagovremeno izjavio žalbu.00 dinara sa zateznom kamatom od 6. Rev. godine a žalba tuženika je odbijena kao neosnovana. stvar je ambijenta koga tuženi... a na štetu tužioca. je svojom presudom Gž.530.tužioca robu u vrednosti 4. 4710/99 od 27. jer je uzvraćanje bilo adekvatno. Maloletnik sa navršenih četrnaest godina odgovara prema opštim pravilima o odgovornosti za štetu.10. pa kako je sud u parnici vezan u smislu člana 12.. budući da je tužioca samo odgurnuo.1999. godine) Krivica za prouzrokovanu štetu postoji kada je štetnik prouzrokovao štetu namerno ili krajnjom nepažnjom. 1736/2002 od 17.2002.

379. (Vrhovni sud Srbije. Rev. Rev. Od ove odgovornosti po osnovu pretpostavljene krivice se može osloboditi samo ako dokaže da je šteta nastala neotklonjivim dejstvom više sile. Poslenik ne odgovara za štetu nastalu usled požara prilikom popravke vozila. 1281/85) Oslobođenje od optužbe za krivično delo ne oslobađa štetnika od građevinsko-pravne odgovornosti za naknadu štete u smislu člana 158. 653/90) Lice koje ispod ili u neposrednoj blizini elektroenergetskih objekata zasadi drveće nema pravo na naknadu štete u slučaju njihovog uklanjanja. 378. . 940/87) Postoji odgovornost za štetu vlasnika nekretnine ako nastali požar na njegovoj nekretnini prouzrokuje štetu vlasniku susedne nekretnine. ako se štetni postupci deteta mogu pripisati opštem zanemarivanju opšteg nadzora i staranja roditelja o detetu. 377. Rev. (Vrhovni sud u Subotici. 1043/90) Advokat. 374. (Vrhovni sud Vojvodine. već se odgovarajućim dokazima u parničnom postupku mogu utvrđivati okolnosti pod kojima je šteta nastala i stepen krivice štetnika. dužan je na zahtev vlasnika da naknadi štetu u visini cene novog kaputa uz odbitak amortizacije. 375. (Vrhovni sud Vojvodine. (Vrhovni sud Srbije.OBLIGACIONO PRAVO Otac maloletnog deteta je sa majkom deteta građansko-pravno solidarno odgovoran za štetu koje dete prouzrokuje za vreme dok je bilo pod nadzorom majke. odgovornost sportskog kluba (organizatora sportske igre) za štetu pričinjenu takmičaru procenjuje se po principu krivice. uprkos upozorenju od strane poslanika da ovakav način popravke nosi rizik od požara. Zakona o obligacionim odnosima. trećeg lica ili oštećenog. na način kako je to izričito zahtevao vlasnik. čijim posredstvom je stranka zaključila nedozvoljeni pravni posao.823/87) Kada je učesniku sportske igre-takmičaru pričinjena šteta u sportskom takmičenju ili u vezi sa tim takmičenjem. a ne po principu objektivne odgovornosti. 5637/94) 372. uz zadržavanje oštećenog kaputa. 376. 295/89) Vlasnik hemijske čistionice koji je nestručnim čišćenjem znatno oštetio kaput tako da se ne može vratiti u prvobitno stanje. Rev. Rev. dužan je da stranci naknadi svu štetu koja je iz takvog ugovora za stranku proistekla. (Vrhovni sud Srbije. (Vrhovni sud Vojvodine. Gž. (Okružni sud u Beogradu. Gž. Rev. 2099/85) .187 - 373.

navodeći da koncentrat nije imao odgovarajući kvalitet. 5310/02 od 16. Oni su uginuli zbog većeg učešća kukuruza u koncentratu. 2123/84) 380. Koncentrat mu je isporučen a on je cenu delimično isplatio. stav 1.2003. Zakona o obligacionim odnosima. izvođač radova iz ugovora o delu dužan je da naknadi svu nastalu štetu vlasniku motornog vozila.580. uprkos upozorenju poslenika. ne može od tužioca zahtevati naknadu štete zbog uginuća pilića koji su takvim koncentratom hranjeni. usled čega je pretrpeo štetu od 29. Na osnovu iznetog. u smislu člana 163. Pošto je tužilac. Rev. Tuženi osporava obavezu.188 - .01. Rev. insistirao da se smeša koncentrata pripremi drugačije od uobičajene srazmere komponenata. što je utvrđeno veštačenjem. Ostao je dužan još 12. tužilac nije odgovoran za nastalu štetu. Stoga su bez značaja navodi revidenta kojima se osporava autentičnost upozorenja u vezi sa učešćem kukuruza u pripremanju koncentrata. koliko je obavezan da plati pravnosnažnom presudom u ovoj parnici. Zakona o parničnom postupku. pa od proizvođača ne može ostvariti naknadu. Rev. ako nije postupao po pravilima struke i ako nije preduzeo sve potrebne mere obezbeđenja da ne dođe do požara i uništenja vozila. Ako vozilo koje se nalazilo na popravci bude uništeno usled požara u radionici. Ako naručilac. prihvatio je rizik štete. može se zaključiti da je tuženi prihvatio rizik štete.00 dinara zbog uginuća pilića.OBLIGACIONO PRAVO Ko u slučaju dozvoljene samopomoći prouzrokuje štetu licu koje je izazvalo potrebnu samopomoć. ko na svoju štetu dozvoli drugome preduzimanje neke radnje. insistira da se smeša koncentrata pripremi drugačije od uobičajene srazmere komponenata. još i upozorio. stav 3. Po toj odredbi.020. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. uprkos upozorenju tuženog. 263/84) 381. Otuda ni tuženi koji je zahtevao pripremanje koncentrata sa većim učešćem kukuruza. na moguće posledice. (Vrhovni sud Srbije.00 dinara. pa ne može ostvariti naknadu. ne može od njega zahtevati naknadu štete prouzrokovane tom radnjom. prihvata rizik eventualne štete. revizija se ne može izjaviti zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja. Prema članu 385. napomenom na računu. PRISTANAK OŠTEĆENIKA (Član 163. (Vrhovni sud Srbije. pri čemu je. jer je takav koncentrat pripremio na izričit zahtev tuženog. Ali. nije dužan štetu da naknadi. Zakona o obligacionim odnosima) 382. uprkos tome. godine) . Iz obrazloženja: Tuženi je od tužioca naručio određenu količinu koncentrata za piliće.

. Šteta je nastala radnjama maloletnog deteta. Tužilac je saznanje za štetu i učinioca imao 30.P. Iz ovih okolnosti nižestepeni sudovi su pravilno odlučili pri istaknutom prigovoru zastarelosti potraživanja da je potraživanje naknade prouzrokovane štete zastarelo u smislu čl. prvog komšije tuženog K. ODGOVORNOST ZA DRUGOG (Čl. u dvorištu tuženog P. Iz obrazloženja: Na sledećem činjeničnom stanju zasnovana je odluka o tužbenom zahtevu: maloletni J.04. godine) 383.do dana 29.. kada istekne vreme određeno za zastarelost krivičnog gonjenja. Zakona o obligacionim odnosima) 384. 1531/94 od 20.01. godine. a tužbu kojom zahteva naknadu podneo je 14. J. Drugostepeni sud je pravilno zaključio da se na tužiočevo potraživanje naknade prouzrokovane štete ne može primeniti vreme određeno za zastarelost krivičnog gonjenja iz odredbe čl. a zatim i slame i deteline koja se nalazila iznad šupe i štale tuženog K. Od dana kada je tužilac imao pravo da zahteva ispunjenje obaveze istekao je i poslednji dan zakonom određenog vremena od tri godine .P. godine.1997. sin tuženih M.OBLIGACIONO PRAVO Deponent koji nije tražio povlačenje novčanog iznosa iz depozita banke. 377.. pa je nastupom zastarelosti prestalo pravo na zahtev za ispunjenje obaveze. Zakona o obligacionim odnosima. Na tavanici iznad šupe se igrao tako što je palio šibice i iste bacao u susedno dvorište. ovog člana propisano je da potraživanje naknade prouzrokovane štete zastareva za tri godine od saznanja oštećenika za štetu i za lice koje je štetu učinilo. da bi .nakon toga . ne može ostvariti pravo na naknadu štete za izostalu kamatu koju bi ostvario kod druge banke da je novac poverio njoj.1994.2001. Stavom 1.1997. star četiri i po godine. Ovo zbog toga što samo zahtev za naknadu štete prema odgovornom licu zastareva u smislu navedene odredbe tj.2002. starog četiri i po godine. i A. kojoj je novac poverio na štednju. vlasništvo S.D. prema kome se ne .189 - . koji nije uspeo. a zastarelost je počela teći prvog dana posle dana kada je poverilac imao pravo da zahteva ispunjenje obaveze (ako zakonom za pojedine slučajeve nije drugačije propisano). Došlo je do oštećenja tužiočevih pomoćnih objekata a izgorelo je 500 bala slame i 50-60 snopova kukuruzovine. godine. U odnosu na njih se ne primenjuje vreme određeno za zastarelost krivičnog gonjenja.09. izazavao požar neopaženo došavši u dvorište tuženog P.2002. Tužilac je nakon izbijanja požara 30. 376. godine.D. Za štetu koju drugom prouzrokuje maloletno dete do navršene sedme godine života odgovaraju roditelji po osnovu građanskopravne odgovornosti za drugog.01. Zakona o obligacionim odnosima. godine imao saznanja i za štetu i za lice koje je štetu učinilo.K.05. Tužilac je tada pokrenuo vanparnični postupak radi poravnanja.09. godine. Tako je došlo do paljenja lako zapaljivog materijala. 164 – 169.podneo tužbu 14.09. je 30. (Vrhovni sud Srbije. Rev. Potom se vatra proširila i u dvorište tužioca.K.1997.

OBLIGACIONO PRAVO mogu primeniti krivične sankcije. Međutim. jer pobijana presuda zbog toga ima nedostatke zbog kojih se ne može ispitati. osim ako dokažu da je šteta nastala bez njihove krivice. neosnovan je tužbeni zahtev i u odnosu na tužene. Za učinjenu štetu tužiocu odgovorni su roditelji ovog deteta. prema članu 165. br. kao i da se ova krivica roditelja pretpostavlja. 1652/01 od 13. i ako jeste. bez obzira na svoju krivicu. Naime. istog člana roditelji odgovaraju za štetu koju prouzrokuje drugom njihovo maloletno dete koje je navršilo sedam godina. pa je na taj način učinjena i bitna povreda odredbe člana 354. i da li je znao da se to oružje nalazi u putničkom vozilu. i to isključivo prema odredbama Zakona o obligacionim odnosima a u smislu građanskopravne odgovornosti za drugog. Međutim. Rev. istog člana propisuje da se oni oslobađaju odgovornosti ako postoje razlozi za isključenje odgovornosti prema pravilima o odgovornosti bez obzira na krivicu. kome je to oružje pripadalo. Imajući u vidu prigovor zastarelosti potraživanja koji su istakli ovi tuženi i datim razlozima i utvrđenim činjenicama. Član 166.2005. Prvotuženi je. 2244/2005 od 15. Iz obrazloženja: Prema odlukama nižestepenih sudova i prvotuženi je solidarno odgovoran sa drugotuženim za naknadu nematerijalne štete pričinjene tužiocima koju je u vreme nastanka štete njegov tada maloletni sin (drugotuženi). Rev. na ulici gde je bilo više lica. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. sudovi u konkretnom slučaju nisu ispitivali kako se vatreno oružje kojim je pucao drugotuženi našlo ispod sedišta putničkog vozila u kome se i on nalazio. u odnosu na prvotuženog. samo ako bi dokazali da je šteta nastala bez njihove krivice. stav 2. D. tačka 14. u pravnosnažno okončanom postupku nije ispitivano. ako se štetni postupci drugotuženog mogu pripisati opštem zanemarivanju dužnog nadzora i staranje koji obuhvata i pristup vatrenom oružju. roditelje maloletnog J. usled čega je prouzrokovana smrt sada pokojnog srodnika tužilaca. da li je preduzeo sve što je trebalo da spreči mogućnost da njegov maloletni sin dođe u posed oružja. da li je prvotuženi znao da njegov sin – drugotuženi ima pristup vatrenom oružju i da zna da istim rukuje. koji je u vreme nastanka štet bio maloletan (imao je punih 17 godina). ZOO građansko pravno solidarno odgovoran za štetu koju je drugotuženi. prouzrokovao ispaljivanjem jednog projektila iz prethodno repetiranog vatrenog oružja. sudovi su zbog pogrešne primene materijalnog prava propustili da utvrde bitne činjenice za donošenje pravilne odluke. tuženi M. a bili bi oslobođeni odgovornosti. ZOO roditelji odgovaraju za štetu koju prouzrokuje drugom njihovo dete do navršene sedme godine. Iz prethodnih odredbi proizilazi da su roditelji maloletnog deteta uzrasta preko sedam godina odgovorni za štetu koju njihovo maloletno dete prouzrokuje drugima.. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. stav 1. i A. godine) 385. (ranije tačka 13) ZPP. stav 1. njihova je odgovornost solidarna. po shvatanju ovoga suda u smislu odredbi člana 165.12. kao oca u odnosu na drugotuženog. njegov maloletni sin u vreme nastanka štete prouzrokovao tužiocima. Pretpostavlja se krivica roditelja za svu štetu koju prouzrokuje njihovo maloletno dete osim u slučaju ako roditelji dokažu da je šteta nastala bez njihove krivice.190 - . godine) . i stav 4. Takođe.2002.D.02. Stav 2. kao i rukovanje i upotrebu tog oružja od strane drugotuženog. a samim tim nije utvrđeno da li se šteta može pripisati opštem zanemarivanju dužnog nadzora i staranja od strane prvotuženog. ZOO predvića da ako pored roditelja odgovara za štetu i dete. Prema stavu 4. kao opšte opasnog sredstva.

ako se štetni postupci deteta mogu pripisati opštem zanemarivanju dužnog nadzora i staranja roditelja o detetu. (Vrhovni sud Srbije. br.1999.472/98 od 19. Gzs. koje je navršilo sedam godina. Za odgovornost roditelja da po osnovu pravičnosti naknade štetu koju je prouzrokovalo njihovo maloletno dete sposobno za rasuđivanje. ili odluke nadležnog organa. dužan da vodi nadzor nad tim licem.član 165. Za štetu koju prouzrokuje lice koje usled duševne bolesti ili zaostalog umnog razvoja ili kojih drugih razloga nije sposobno za rasuđivanje. Roditelji odgovaraju za štetu koju prouzrokuje drugom njihovo maloletno dete koje je navršilo sedam godina. 661/00 od 16. Otac maloletnog deteta je sa majkom deteta građansko pravno solidarno odgovoran za štetu koju dete prouzrokuje za vreme dok je bilo pod nadzorom majke. Rev. godine) 387. Gž.06. Zakona o obligacionim odnosima. Roditelji odgovaraju za štetu koju je pričinilo njihovo malodobno dete sa navršenih 14 godina života po principu pretpostavljene krivice.1998. Gž. godine) 386.12. godine) 388. (Iz presude Okružnog suda u Zrenjaninu. Kada razlozi pravičnosti to nalažu sud može obavezati roditelja maloletnog štetnika da oštećeniku naknadi štetu u skladu sa odredbom člana 169.1998. istog Zakona za odgovornost roditelja za naknadu štete koju je prouzrokovalo njihovo maloletno dete. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima i ako nema osnova u odredbi člana 165. (Iz presude Okružnog suda u Zrenjaninu.1998. ili ugovora. Materijalno stanje maloletnog štetnika i njegovi uslovi da sam naknadi štetu otklanja odgovornost roditelja samo ako je on u stanju da štetu naknadi u razumnom roku. 593/99 od 25.1402/96 od 20.05. (Vrhovni sud Srbije.191 - 392. stav 4. osim ako dokažu da je šteta nastala bez njihove krivice. pored drugih okolnosti koje upućuju na pravičnost takvog zahteva oštećenika. odgovara onoj koji je na osnovu zakona. 5637/94 od 21. godine) 389. (Savezni sud.172/96 od 21. Rev.01.OBLIGACIONO PRAVO Roditelji odgovaraju za štetu koju prouzrokuje drugom njihovo maloletno dete.11. Gž. stav 4.2000. što znači da se te odgovornosti mogu osloboditi samo ako dokažu da je šteta nastala bez njihove krivice .05. osim ako dokažu da je šteta nastala bez njihove krivice. godine) 390.1994. . uvek je odlučno i materijalno stanje roditelja i oštećenika. Rev. godine) 391. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu. (Vrhovni sud Srbije. 3/85) .

suprotno navodima žalbe. Zastarelost potraživanja naknade štete u vidu izgubljene zarade usled nezakonitog prestanka radnog odnosa počinje teći od dana pravnosnažnosti presude kojom je poništeno rešenje o prestanku radnog odnosa. 442/82) 393. a tuženi joj je rešenjem od 8. Rev. 170 – 172.30. Predmet tužbenog zahteva u ovom sporu. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju. 301/82) Roditelji maloletnog lica. novembra 2008. koje je navršilo 7 godina života. usled njegovog pada kroz prozor sobe i teškog telesnog povređivanja. marta 2006. novembra 2009. tužilac star 8 godina. godine) usvojen je tužbeni zahtev tužilje i poništeno rešenje kojim joj je tuženi otkazao ugovor o radu. godine. Naime. ODGOVORNOST PREDUZEĆA I DRUGIH PRAVNIH LICA PREMA TREĆEM (Čl. dok je u odnosu na odluku sadržanu u preinačenom delu izreke pobijana presuda zasnovana na pogrešnoj primeni materijalnog prava. obavezala se da vodi nadzor o njegovom ponašanju kao i brigu o njegovom zdravlju. 394. Pravnosnažnom presudom od 19. a tuženi je obvezan da tužilju vrati na rad. juna 2009. postoji materijalnopravna odgovornost tužene za štetu koju je tužilja pretrpela zbog nezakonitog prestanka radnog odnosa. po tužbi koja je podneta 12. Ta odgovornost proizlazi iz odredbe . pa je odgovorna za štetu do koje je došlo u toku trajanja smene u kojoj se nalazio mal. odgovaraju za štetu koju maloletno lice prouzrokuje drugima. Istom presudom usvojen je i tužbeni zahtev tužilje da se obveže tuženi da tužilji na ime naknade štete zbog izgubljene zarade za period avgust 2005.OBLIGACIONO PRAVO Tužena Uprava dečjih letovališta i odmarališta preuzimanjem mal. godine do 18. Krivica roditelja se pretpostavlja i oni su solidarno odgovorni za naknadu štete ako maloletnik sa njima živi. (Vrhovni sud Srbije. godine . Zakona o obligacionim odnosima) 395. (Vrhovni sud Srbije. jula 2005. a izvršna . godine. godine isplati novčane iznose u vrednosti i sa zakonskom zateznom kamatom od datuma do isplate. godine. godine otkazao ugovor o radu zbog prestanka potrebe za njenim radom.192 - . septembra 2009. a bili bi oslobođeni odgovornosti samo ako bi dokazali da je šteta nastala bez njihove krivice. tužilja je bila u radnom odnosu na neodređeno vreme kod tuženog. jeste naknada štete u vidu izgubljene zarade tužilje za period od 1.februar 2006. na pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo u pogledu odluke sadržane u potvrđujućem delu izreke ožalbene presude. tužioca od roditelja radi letovanja na moru. Po oceni Apelacionog suda. godine (ova presuda je postala pravnosnažna 18. oktobra 2009. Rev.

Zbog toga su tužioci bili onemogućeni da koriste parcele. Od nadležnih organa tužioci su obavešteni o preduzetim radnjama i teškoćama. stav 1. Gž1 3819/11 od 5. Zakona o obligacionim odnosima. ZOO. za vreme agresije NATO alijanse u periodu od 24. septembra 1999. novembra iste godine. ZOO. godine. Na osnovu ovih činjenica. bez odluke Saveta bezbednosti. juna 2009. Tužioci su ratnu štetu prijavili nadležnim organima dana 24. Pravna posledica toga jeste i restitucija u pravima tužilje po osnovu izgubljene zarade. sa zahtevom da se parcele očiste od kasetnih bombi i da im se naknadi šteta. pošto je reč o šteti koja je nastala usled više sile. Pri tome je prvostepeni sud pravilno ocenio da intervencija zemalja članica NATO alijanse predstavlja višu silu koja nije mogla da se spreči. (Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu. zbog čega tužilja i nije mogla ranije potraživati naknadu štete. bačene kasetne bombe koje nisu eksplodirale. a da je tužba u ovoj parničnoj stvari podneta 12. marta do 26. prvostepeni sud je utvrdio da tužena nije odgovorna za štetu koju su tužioci pretrpeli usled nekorišćenja poljoprivrednog zemljišta u trajanju od sedam godina. tužioci su suvlasnici na katastarskim parcelama koje su po kulturi livade. 173. godine. Tužioci nisu onemogućeni da koriste svoje poljoprivredno zemljište usled vršenja opasne delatnosti od strane tužene. decembra 1974. pa tužena nije odgovorna za nastalu štetu. 172. Iz obrazloženja: Prema obrazloženju prvostepene presude i stanju u spisima predmeta. godine. ovde je zastarelost počela teći. stav 1. njive i šume. od dana pravnosnažnosti naznačene sudske odluke kojom je poništeno rešenje o otkazu ugovora o radu. po odredbama čl.193 - . stav 1. godine predstavljalo protivpravni čin – agresiju oružane sile od strane grupe država – protivno Povelji Ujedinjenih nacija i Rezoluciji Generalne Skupštine Ujedinjenih nacija od 14. godine. a ne usled vršenja opasne delatnosti od strane tužene Republike Srbije. Takav zaključak proizlazi iz činjenice da je presuda kojom je poništeno rešenje o otkazu tužiljinog ugovora o radu postala pravnosnažna 18. st.OBLIGACIONO PRAVO člana 172. ZOO. Neosnovan je navod žalbe da je nastupila zastarelost potraživanja naknade štete. već usled posledica vojne intervencije članica NATO alijanse na našu državu. Ovo sa razloga što je do tog dana rešenje o otkazu egzistiralo kao pravno vredan akt u pravnom saobraćaju. juna 1999. Šteta je nastala kao posledica vojne intervencije zemalja članica NATO alijanse. u vezi sa članom 154. Centar za razminiranje je posle sedam godina očistio parcele tužilaca od kasetnih bombi. primenom pravila iz odredbe člana 185. Naime. da je bombardovanje SRJ 1999. 1. U ovoj pravnoj situaciji tužba je podneta u okviru i objektivnog i subjektivnog roka zastarelosti potraživanja naknade štete. i 2. ZOO. pa se ne može smatrati da je do konkretne štete došlo usled opasne delatnosti od strane tužene i da su tadašnji organi vlasti štetu tada mogli predvideti. odnosno sprečiti.2011. Prvostepeni sud je pravilno zaključio da u konkretnom slučaju ne postoji uzročno-posledična veza između radnje tužene i nastale štete.10. u smislu odredbe člana 361. a pre svega o nedostatku finansijskih sredstava za čišćenja spornog područja od kasetne municije. . Za štetu nastalu isključivo usled NATO agresije na SRJ ne postoji materijalna odgovornost Republike Srbije. Na te parcele su. i 174. u smislu člana 376. godine) 396. Takav zaključak zasniva se na pravnosnažnoj presudi kojom je poništeno rešenje o otkazu tužiljinog ugovora o radu.

2011. ako je to u interesu stranke. na osnovu člana 16. ako je to u interesu stranke.05. 208. dana pokretanja postupka po službenoj dužnosti. Zakona o obligacionim odnosima). ako posebnim zakonom nije određen kraći rok ( član 208. o čemu je u obrazloženju dao razloge koje kao pravilne prihvata i Apelacioni sud.. koju je tuženi obavezan da isplati sa pripadajućom kamatom. organ je dužan da donese rešenje i dostavi ga stranci najdocnije u roku od dva meseca. Zakona o opštem upravnom postupku). niti su utvrdili osnovanost sumnje na neispravnost mesa do isteka roka važnosti za njegovu upotrebu. a najdocnije u roku od jednog meseca od dana predaje urednog zahteva odn. niti postoje drugi razlozi zbog kojih se ne može doneti rešenje bez odlaganja. i 237. njegovi organi nisu poštovali zakonom propisane rokove. a pre donošenja rešenja nije potrebno sprovoditi poseban ispitni postupak. Zakona o opštem upravnom postupku). U radu tužioca nije bilo povrede propisa niti iz oblasti spoljnotrgovinskog i deviznog poslovanja. Rešenje po žalbi na prvostepenu odluku mora se doneti i dostaviti stranci što pre. Za naknadu štete koju su nezakonitim postupanjem prouzrokovali njeni upravni organi propuštanjem da odluke donose u zakonom propisanim rokovima . a najdocnije u roku od dva meseca od dana predaje žalbe. Rev. Zakona o obiligacionim odnosima i čl. Kad se postupak pokreće po službenoj dužnosti. organ je dužan da donese rešenje i dostavi ga stranci što pre. Vremenski periodi u kojima je postupao organ tuženog su daleko duži od zakonom propisanih rokova. 190. Tako je tužilac pretrpeo štetu u neosporenoj visini.rokovi nisu poštovani. člana 189. 591/10 od 22.2010. (Iz Presude Vrhovnog kasacionog suda. kao i kad obavljaju druge poslove utvrđene tim zakonom. Tuženi je odgovoran za štetu koju je njegov organ prouzrokovao tužiocu u vršenju i u vezi sa vršenjem svojih funkcija.09. organi tuženog nisu postupali u zakonom propisanim rokovima. posebno jer je rok za upotrebu proizvoda (goveđeg mesa) vremenski ograničen. što je dovelo do isteka roka upotrebe uvezenog mesa. Nastala šteta na strani tužioca je posledica rada tuženog koji je nezakonitim postupanjem (propuštanjem da odluke donosi u zakonom propisanim rokovima) kršio načelo da je svako dužan da se uzdrži od postupka (činjenja ili nečinjenja) kojim se može drugom prouzrokovati šteta (član 16. člana 172. ako posebnim zakonom nije određen kraći rok (član 237. s obzirom da se ponašao s krajnjom nepažnjom u situaciji koja je iziskivala poštovanje najkraćih mogućih rokova. a da nadležni organi nisu nikada utvrdili da li se radilo o neispravnom mesu. stav 1. rešavaju o pravima. U ostalim slučajevima. Ceneći dinamiku postupanja prvostepenog i drugostepenog organa. neposredno primenjujući propise. Konačnim rešenjem dat je nalog za uništenje mesa zbog isteka roka za upotrebu. Zakona o opštem upravnom postupku.194 - . (Iz Presude Apelacionog suda u Kragujevcu. godine) 397. S druge strane. Ponašao se savesno. u dva puta ponovljenom postupku (jer je Vrhovni sud Srbije ukidao drugostepena rešenja) . godine) . i 277.. ni iz oblasti zdravstvene zaštite ispravnosti životnih namirnica.odgovara Republika Srbija. ako posebnim zakonom nije određen kraći rok. GŽ-1063/11 od 10.OBLIGACIONO PRAVO Prvostepeni sud je takođe utvrdio da se šteta koju su tužioci pretrpeli isključivo od NATO alijanse nije mogla otkloniti zbog finansijskih i tehničkih problema. pravnog lica ili druge stranke. obavezava ili pravnim interesima fizičkog lica.. Tuženi tj. Iz obrazloženja: Državni organi dužni da postupaju po Zakonu o opštem upravnom postupku kad u upravnim stvarima.

Navedeni razlozi u presudi su jasni. (Iz Presude Vrhovnog kasacionog suda.02. Tužilac je materijalnu i nematerijalnu štetu pretrpeo od opasne stvari odn. intenzitet i kriterijume sudske prakse za određivanje visine naknade nematerijalne štete. Pravilnom primenom odredbe člana 200.02. za koju odgovara imalac stvari odn. kao i vodeći računa o značaju povređenog dobra i cilju kome služi ta naknada. lice koje se bavi opasnom delatnošću. koje je cenio u smislu člana 8. ne protivureče sami sebi.2006. Ne predstavlja nepravilan i nezakonit rad državnog organa isplata zarade. izvršena prema rešenju nadležnog organa. Tužiocu su navedena rešenja dostavljena. Žalbom tuženog se neosnovano ukazuje da presuda ima nedostataka zbog kojih se ne može ispitati. Rev2.2005. Navodima žalbe ponavljaju se činjenice iznete pred prvostepenim sudom.2005. Iz obrazloženja: Predmet ovog spora je zahtev tužioca za naknadu nematerijalne i materijalne štete koja je nastala u saobraćajnoj nezgodi. opasne delatnosti. istog Zakona utvrđena je visina nematerijalne štete za pretrpljene fizičke bolove. godine) 399. koje nije osporeno ni u pogledu organa koji ga je doneo ni u pogledu utvrđene visine koeficijenta. Zakona o obligacionim odnosima. i 189. u kojoj je oštećeno vozilo tužioca i u kojoj je tužilac zadobio telesne povrede zbog kojih je trpeo fizičke bolove i strah. Pravilnom primenom materijalnog prava na utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud je ocenio da je do štete koju je tužilac pretrpeo došlo isključivom radnjom radnika tuženika koji se nije pridržavao odredbi Zakona o osnovama bezbednosti saobraćaja na putevima.05. 364/10 od 23. po članu 172.2011. za pretrpljeni strah imajući u vidu vrstu bolova i straha. njihovo trajanje. nasuprot stavu nižestepenih sudova. niti izreci presude koja se žalbom pobija. Zakona o parničnom postupku. ne predstavlja nepravilan i nezakonit rad državnog organa. utvrdio bitne činjenice od značaja za donošenje odluke. kao i zahtev tužiocu za naknadu parničnih troškova. . 185. i prolaskom kroz crveno svetlo prouzrokovao štetu tužiocu. Zbog toga. godine i rešenjima Komisije za izbor.195 - . godine. Iz obrazloženja: Koeficijent. a zarada mu je u spornom periodu isplaćivana primenom koeficijenata utvrđenih tim rešenjima. Isplata zarade.OBLIGACIONO PRAVO 398. Zbog toga ne stoje žalbeni navodi da je činjenično stanje pogrešno ili nepotpuno utvrđeno. godine i 12. koje su bile predmet ocene i za koje su dati valjani razlozi koje prihvata i ovaj sud. nema odgovornosti tužene za naknadu štete tužiocu. Pravilnom primenom odredbe čl. utvrđen je rešenjem nadležnog Opštinskog veća od 01. prema kome je tužiocu obračunavana i isplaćivana zarada. Zakona o obligacionim odnosima utvrđena je visina materijalne štete na vozilu tužioca. izvršena prema rešenju nadležnog organa koje nije osporeno. a primenjujući pravila o teretu dokazivanja. niti izvedenim dokazima. Prvostepeni sud je izvedenim dokazima.02. pa je revizijski sud preinačio nižestepene presude i odbio tužbeni zahtev. koje on nije pobijao ni u pogledu visine ni u pogledu organa koji ih je doneo. imenovanje i administrativna pitanja od 22.

Pravno shvatanje ovog suda je da se nezakonitim radom službenog lica ili organa smatra postupanje suprotno zakonu. ovog člana može se podneti samo pre nego što istekne vreme za koje je privremena mera određena (član 259). po predlogu tužioca a radi obezbeđenja novčanog potraživanja. privremena mera može se odrediti pre pokretanja i u toku sudskog ili upravnog postupka.1998.196 - . osim ako dokaže da je zaposleni u datim okolnostima postupao onako kako je trebalo . kao i po okončanju tih postupaka. a naročito zabrana dužniku da otuđi ili optereti svoje nepokretnosti ili stvarna prava koja su na nepokretnosti upisana u javnu knjigu u njegovu korist.2005. tač.1.stupio na snagu 23. dana 11. st.1998. Zakona o obligacionim odnosima. u čl. tač. odredio privremenu meru i istovremeno odredio da privremena mera traje do pravnosnažno okončanog postupka. Zakona o obligacionim odnosima. 259. 2. 2. Prema odredbama tog Zakona. lice koje se bavi opasnom delatnošću.glasnik RS". (kada se može odrediti privremena mera). Prema odredbi čl. 2.03. Zakona o obligacionim odnosima. 253.02.06. u konkretnom slučaju . br.član 170. Iz obrazloženja: Pravno lice odgovara za štetu koju njegov organ prouzrokuje trećem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem svojih funkcija – član 172. kao i propuštanje da se zakon.OBLIGACIONO PRAVO Osnov odgovornosti tuženog je u članu 170. sve dok izvršenje ne bude sprovedeno (čl. Relevantne odredbe: Za štetu koju zaposleni u radu ili u vezi sa radom prouzrokuje trećem licu odgovara preduzeće u kome je zaposleni radio u trenutku prouzrokovanja štete.2010. 291. godine.125/2004 . 1. Sud će. na predlog poverioca. Kako je taj postupak pravnosnažno . st. istog Zakona.28/2000). 300.i rok u kome poverilac mora podneti tužbu odn. U vreme kada je u naznačenom predmetu. st. (vrste privremenih mera radi obezbeđenja novčanog potraživanja . Nepravilan rad službenog lica ili organa je činjenje ili nečinjenje protivno uobičajenom i propisanom načinu obavljanja delatnosti koja šteti pravu ili interesima trećeg lica. 449/10 od 11. tada važećeg Zakona o izvršnom postupku.1. u čl. U rešenju kojim se određuje privremena mera odrediće se vreme trajanja te mere. može se odrediti svaka mera kojom se postiže svrha takvog obezbeđenja. pod uslovom da se nisu promenile okolnosti pod kojima je ta mera određena. Iste odredbe sadržane su i u Zakonu o izvršnom postupku ("Sl. Gž. uz upis te zabrane u javnu knjigu (čl. 249. opasne delatnosti za koju odgovara imalac stvari tj. kojom je zabranjeno otuđenje i opterećenje predmetnih nepokretnosti primenjivale su se odredbe Zakona o izvršnom postupku ("Sl. Radi obezbeđenja novčanog potraživanja.03. drugi propis ili opšti akt primeni.tuženi. a ako je mera određena pre podnošenja tužbe ili pokretanja drugog postupka .). godine određena privremena mera obezbeđenja. Predlog iz st. jer je tužilac materijalnu i nematerijalnu štetu pretrpeo od opasne stvari odn. (vreme za koje se određuje privremena mera) i u čl. 173.). sud je rešenjem od 11. Zbog toga što je opštinski sud izvršio brisanje mere obezbeđenja i opterećenja nepokretnosti nakon isteka vremena na koju je određena. godine) 400. (Iz Presude Apelacionog suda u Kragujevcu. 296. Tuženi snosi odgovornost. i 174.list SRJ" br. produžiti vreme trajanja privremene mere. saglasno odredbi čl. godine). drugom propisu ili opštem aktu. predlog za pokretanje drugog postupka radi opravdanja mere. Republika Srbija ne odgovara za štetu jer tužilac u izvršnom postupku nije tražio produženje mere otuđenja i opterećenja na nepokretnosti dužnika. koji se vodio kod tog suda.

važećeg u vreme oduzimanja deviza i vođenja krivičnog postupka u vezi sa članom 286. zbog kojeg bi tužena Republika bila dužna da tužiocu naknadi eventualno nastalu štetu. godine) 401.12. prema stavu ovog suda. Protiv tog rešenja tužilac je podneo prigovor koji je odbijen i prvostepeno rešenje potvrđeno. važećeg Zakona o izvršnom postupku .OBLIGACIONO PRAVO okončan 09. Zakona o obligacionim odnosima .u smislu odredbe čl. Gž. tadašnjeg i odredbe čl.02.2010.1999.ne postoji odgovornost tužene za naknadu štete. u vršenju svoje funkcije nije prouzrokovao tužiocu štetu. 296.09. pravilno je nadležni Opštinski sud rešenjem iz 2005.2010.197 - . do 215. Zakona o obligacionim odnosima. Nezakonit rad je postupanje protivno zakonu. (Iz Presude Apelacionog suda u Novom Sadu. Bez ocene i ovih okolnosti se ne može izvesti pravni zaključak da tužena nije odgovorna za eventualno prouzrokovanu štetu koju tužilac traži postavljenim tužbenim zahtevom.nije tražio produženje vremena trajanja privremene mere. 259. propuštanje da se zakon ili drugi opšti akt primeni ili radnja protivna običajima ili pravilima morala. 3328/10 od 30. mora se ceniti da li je postupanje organa tužene sa novcem koji je privremeno oduzet od tužioca kao predmet izvršenja krivičnog dela koje mu je stavljeno na teret bilo zakonito (čl. što je tužiocu bilo omogućeno da učestvuje u postupku u predmetu izvršnog poverioca.od kada su tužiocu privremeno oduzeta devizna sredstva pa do dana kada su mu ista vraćena. može se zaključiti da u postupanju ovog Opštinskog suda nije bilo nepravilnog i nezakonitog rada. Nepravilan rad postoji kada organ svoju delatnost nije obavio na način kako se to od istog u datoj situaciji i datim okolnostima očekivalo.u smislu odredbe čl. Zakonika o krivičnom postupku. drugom propisu ili opštem aktu. Pri oceni eventualne odgovornosti štetnika za štetu zbog privremeno oduzetih pa vraćenih deviza mora se naročito ceniti postupanje organa štetnika nakon pravnosnažnosti rešenja o obustavi krivičnog postupka povodom više pismenih zahteva oštećenog ovom organu i sudu pred kojim je vođen krivični postupak radi vraćanja. Gž. Iz obrazloženja: Pravno lice odgovara za šteru koju njegov organ pruzrokuje trećem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem svojih funkcija . 172. (Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu. 1 840/10 od 24. istog zakona) i pravilno . Ovo tim pre. protiv izvršnog dužnika. stav 1. Radi pravilne primene navedene zakonske odredbe. Apelacioni sud je cenio ostale navode u žalbi tužioca pa je našao da su bez uticaja na pravilnu odluku prvostepenog suda da . te založnog poverioca.član 172. godine) . godine. Postupanje organa pravnog lica mora biti nezakonito i nepravilno. a tužilac . godine brisao meru otuđenja i opterećenja upisanu na predmetnim nepokretnostima. 211. Između nezakonitog i nepravilnog rada organa pravnog lica i nastale štete mora postojati uzročno-posledična veza. Pri tome se naročito mora ceniti postupanje organa tužene nakon pravnosnažnosti rešenja o obustavi krivičnog postupka a povodom više pismenih zahteva tužioca upućenih organu koji mu je izdao potvrdu o privremeno oduzetim predmetima i sudu pred kojim je vođen krivični postupak radi vraćanja novca. jer njen organ nije postupao nezakonito odn. u kom postupku je određeno brisanje tereta upisanih na nepokretnostima. U skladu sa navedenim.

u socijalno. kao i propuštanje da se zakon. Nezakonitim radom službenog lica ili organa smatra se postupanje suprotno zakonu. Uznemiravanje. od strane posade prevoznog sredstva. koja je bacila tužiljinu torbu na pod i sela pored nje. nastavio je: "Gde ti je. U autobus ju je uneo momak i ostavio torbu pored nje. postupanje organa za čiji rad odgovara država i pravilnost njihovog rada ocenjuje se prema odredbama člana 172. dosudio je tužilji naknadu nematerijalne štete. koji si ti invalid?". izgubio bih ceo dan!" Pošto mu je tužilja pružila knjižicu. koje šteti pravu ili interesima nekog lica. a ona je od vozača zatražila da joj napiše kartu i obavestila ga da ima invalidsku knjižicu za povlašćenu vožnju invalidnih lica. Nepravilan rad službenog lica ili organa predstavlja činjenje ili nečinjenje protivno uobičajenom ili propisanom načinu obavljanja delatnosti. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju. drugom propisu ili opštem aktu. Tada je tužilju pitao: "Ti li si neškolovana. godine) 403. kontroloru se obratio rečima: "E.198 - ." Kada se pojavila vozaču poznata osoba. a na objašnjenje da sve piše u knjižici – isto je ponovio još dva puta. kao i propuštanje da se zakon. drugi propis ili opšti akt primeni Iz obrazloženja: Prema stanovištu Vrhovnog kasacionog suda. tužilja je invalidno lice (distrofičar) i kritičnog dana se prevozila autobusom tuženog. Članom 29. prema propisanim pravilima postupka za rad organa i okolnostima konkretnog slučaja. Prema shvatanju Okružnog suda. ona je invalid!". presuda prvostepenog suda je pravilna i na zakonu zasnovana. sada mi treba 20 minuta da ti napišem kartu. Vozač se tužilji obraćao povišenim tonom pa je ona sve vreme bila izložena pažnji ostalih putnika u autobusu. izdata ova knjižica?!". Zbog navedenog ponašanja vozača. (Iz Presude Vrhovnog kasacionog suda. tužilja se obratila sudu. Vozač joj se obratio rečima: "Gde si našla da uđeš u ovaj autobus.04. koji si ti invalid!?" Prilikom ulaska kontrole. Nezakonitim radom službenog lica ili organa smatra se postupanje suprotno zakonu. bre.2010. a imala si dvojicu ispred. Nepravilan rad službenog lica ili organa je činjenje ili nečinjenje protivno uobičajenom ili propisanom načinu obavljanja delatnosti koje šteti pravu ili interesima nekog lica. . Prvostepeni sud je zaključio da je postupanje vozača autobusa tuženog prema tužilji bilo nehumano i ponižavajuće. zbog čega su joj povređeni čast i ugled. sve se vozite sa nama! Kad bih imao dvojicu kao ti. što predstavlja teži oblik diskriminacije osoba sa invaliditetom. Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom predviđeno je da posebno težak oblik diskriminacije zbog invalidnosti predstavlja uznemiravanje. drugom propisu ili opštem aktu. 403/2010 od 08. ima jedna invalid. vozač je prokomentarisao u vezi sa tužiljom: "Ma pusti. bre. drugi propis ili opšti akt primeni. Rev. vređanje i omalovažavanje zbog invalidnosti putnika od strane vozača autobusa predstavlja osnov za naknadu nematerijalne štete. Ignorisao je njeno objašnjenje i rekao: "Ma što ne plaćaš kartu kao svi.OBLIGACIONO PRAVO 402. vređanje i omalovažavanje zbog invalidnosti putnika sa invaliditetom u toku putovanja. Na osnovu takvog zaključka. idite. Zakona o obligacionim odnosima.

kod tužilje su zaostale sledeće posledice: stanje posle udara i nagnječenja leve šake sa kasnijom komplikacijom u vidu bolnog otoka i razređenja kostiju. nakon čega je ponovo bila upućena na fizikalnu terapiju. u autobusu tuženog koji je vozio na prigradskoj liniji. predstavljaju nesumnjivo omalovažavajuće postupanje. Ove promene su vidljive i utiču na estetski izgled. kako su se tegobe na levoj šaci nastavile. nakon što su se vrata otvorila. predstavljaju uvredljivo postupanje prema tužilji zbog njene invalidnosti.09. pala.lake telesne povrede. u autobusu broj 7. Drugi put – dana 09. vozač je pokušao da je oslobodi otvarajući i zatvarajući vrata autobusa. ponovo je došlo do pogoršanja stanja na levoj šaci. Pored toga. Vrata autobusa su blokirala tužiljino rame. 1857/09 od 28. Zbog pretrpljenih povreda i posle nastalih komplikacija. zbog čega joj je i po treći put bio postavljen gips koji je nosila narednih nedelju dana.zajedno sa još 5-6 putnika. Prvostepeni sud je na jasan i pouzdan način utvrdio da je vozač autobusa omalovažavao tužilju i to kako tokom izdavanja karte tako i tokom putovanja. gips je ponovo postavljen. svaki put je ponovo povrešujući. upućena je na kućno lečenje.05. Prilikom prvog povređivanja. godine. Prvi put . u ovom slučaju se mora poštovati. Na fizikalnoj terapiji utvrđeno je postojanje komplikacija u vidu bolnog otoka i razređenja kostiju leve šake. Za ovu štetu odgovorno je tuženo preduzeće po principu pretpostavljene krivice. ograničenje pokreta od drugog do petog prsta leve šake u svim zglobovima u srednjem stepenu. godine. ograničena mogućnost hvatanja u srednjem stepenu. Takođe. shodno članu 170. Iz obrazloženja: Utvrđenо je sledeće činjenično stanje: Tužilja je dva puta povređena u autobusu tuženog. godine.2009. U toku maja meseca 1999. Ovo iz razloga jer je u pitanju invalidna osoba. Tužilja prevežena u bolnicu. Zakona o obligacionim odnosima. na taj način što je . reči koje je tom prilikom uputio tužilji. Naknada za nematerijalnu štetu iz dva štetna događaja se mora posebno individualizirati i dosuditi za svaki vid nematerijalne štete. Izjave i postupci tuženog.199 - . U autobusu je bila velika gužva. način na koji je tužilja doživela izjave i postupke vozača tuženog. prema priznatom društvenom shvatanju časti i njene nepovredivosti. tj. uporno negodovanje vozača autobusa prilikom izdavanja karte. stav 1. Kada je stao na stanici. Zbog jakih bolova i otoka leve šake. vređanje i uznemiravanje tužilje zbog njene invalidnosti. smanjenje mišićne snage leve podlaktice i šake u srednjem stepenu.06. prema objektivnim merilima. koje posledice su trajnog karaktera i predstavljaju umanjenje životne aktivnosti od 5%. Gž. putnici su počeli da izlaze i tom prilikom su gurnuli tužilju koja je ispala iz autobusa. Nakon pružanja stručne pomoći.1999. i subjektivni kriterijum. a pojam ponižavajućeg i uvredljivog ponašanja nije određen trajanjem takvog postupanja. godine) 404. tj. Međutim.1998.OBLIGACIONO PRAVO U konkretnom slučaju. ton kojim joj se obraćao i potom komentarisanje stanja tužilje sa ostalim učesnicima u vožnji. čije se psihičko stanje i karakteristike moraju uvažavati. .dana 27. Nakon toga. (Iz Presude Okružnog suda u Nišu. vozač je zaustavio autobus a tužilja je odvedena u bolnicu. tužilja je zadobila sledeće povrede: udar grudnog koša sa leve strane. udar levog ramena i udar leve šake . postavljen joj je gips na levu ruku koji je skinut nakon nedelju dana. zaostala je i naruženost lakog stepena koja se ogleda u manjoj deformaciji prstiju leve šake i lakšoj istanjenosti leve podlaktice. pored objektivnog.usled naglog kočenja vozača tuženog perduzeća .

lake telesne povrede. budući da se naknada za nematerijalnu štetu dosuđuje za svaki vid nematerijalne štete posebno čak i kada je šteta proistekla iz istog životnog događaja. Takođe. dokazala činjenicu da je pretrpela povrede u autobusu tuženog. zbog čega je bila hospitalizovana u periodu od 14. Iz utvrđenih činjenica nesumnjivo proizilazi da su povrede tužilje u uzročno-posledičnoj vezi sa štetnim događajima. stav 1. stav 1. koje je tužilja pretrpela u oba štetna događaja. Žalbeni navodi tuženog da je prvostepeni sud propustio da na pouzdan način utvrdi tačno vreme prvog i drugog štetnog događaja.tužilja tokom prvostepenog postupka. Međutim. .član 154. do 17.suprotni žalbeni navodi nisu osnovani. Zbog zadobijenih povreda. Prvostepeni sud je imao u vidu da se u konkretnom slučaju radi o dva štetna događaja. Zakona o obligacionim odnosima. Na tako utvrđeno činjenično stanje. tužilja je trpela bolove i strah intenziteta i dužine trajanja kako je to detaljno utvrđeno u obrazloženju pobijane presude. Zakona o obligacionim odnosima. a posle druge povrede u trajanju od mesec dana (u obimu od 40%). tužilji je bila potrebna tuđa nega i pomoć i to posle prve povrede u periodu od osam meseci (prva četiri meseca u obimu od 60% a druga četiri meseca u obimu od 40%). za sve posredne i neposredne posledice svoje radnje .OBLIGACIONO PRAVO Tužilja je prilikom prvog povređivanja zbog zadobijenih povreda i kasnije nastalih komplikacija trpela bolove u periodu od osam meseci. godine. međutim stanje joj se pogoršalo. Takođe je tom prilikom trpela i strah. nakon čega je trpela strah srednjeg intenziteta koji je trajao do završenih pregleda u bolnici.143. karakter i posledice povreda koje je tužilja pretrpela posebno za oba slučaja. Tom prilikom konstatovane su povrede: stanje posle udara glave od pre pet dana kao i vegetativne smetnje . žalbom se osnovano ističe da je prvostepeni sud dosudio ukupan iznos novčane naknade na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene fizičke bolove i pretrpljen strah. pretrpljene fizičke bolove i strah. pa kako je – dakle . osnovano se žalbom tužilje ističe da je prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo prilikom odlučivanja o visini novčane naknade nematerijalne štete za duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti. Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete mora se voditi računa o značaju povređenog dobra i cilju kome ta naknada služi. a dalje je trpela strah intenziteta i dužine trajanja kako je to utvrđeno u obrazloženju prvostepene presude. te da se njome ne pogoduje težnjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i društvenom svrhom .6. a tim pre ako je proistekla iz dva različita životna događaja. i to dva puta . tužilja je nakon ukazane pomoći puštena kući.član 200.1999.pravilno zaključio da je tuženi dužan tužilji naknaditi materijalnu i nematerijalnu štetu prouzrokovanu u autobusu koji je njegovo vlasništvo. već se mora vršiti individualizacija u zavisnosti od svakog konkretnog slučaja. U periodu lečenja. prvostepeni sud je .76 dinara. nisu od značaja za donošenje odluke u ovoj pravnoj stvari. iako je tužilac pravilno postavio tužbeni zahtev tako da odvojeno potražuje štetu iz oba događaja.bez bitne povrede odredaba parničnog postupka . Jer . intenziteta i jačine trajanja kako je to detaljno utvrđeno u obrazloženju prvostepene presude. koji za istu odgovara shodno odredbi člana 170. koji je prilikom pada u autobusu bio jakog intenziteta u trajanju od par sekundi. Time je prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo. tj.200 - .novčana naknada za pojedine vidove nematerijalne štete se ne može generalizovati. utvrdio vrstu. Prilikom drugog povređivanja u autobusu tuženog. pa je na osnovu nalaza i mišljenja imenovanih veštaka. jer su štetne posledice nastupile usled postupaka njegovog radnika.6. Relevantne odredbe: Štetnik odgovara za štetu koja se može dovesti u vezu sa njegovom radnjom. Zakona o obligacionim odnosima. koja za ove periode i u ovom obimu iznosi 3.

M. određen kao gradsko građevinsko zemljište. godine utvrđeno je da je kao vlasnik parcele 1268 upisan M. godine) . tužilja traži na ime naknade štete isplatu iznosa od 748.00 dinara za pretrpljene fizičke bolove i 70. pa stoga suprotno revizijskim navodima nema propusta u radu Četvrtog opštinskog suda u B.2000. 214 od 8. Ovo zbog toga što je navedena promena u zemljišnim knjigama izvršena aprila meseca 2001. U takvoj situaciji.2001. Takođe. Iz izvoda iz zemljišne knjige . prilikom prvog povređivanja pravična novčana naknada za ove vidove štete iznosi 35. ili drugih nedostataka na stvari. (Iz Presude Okružnog suda u Novom Sadu. odnosno u državnoj svojini. imajući u vidu stepen umanjenja životne aktivnosti tužilje odnosno duševne bolove koje tužilja zbog toga trpi kao i intezitet i trajanje pretrpljenog straha i fizičkih bolova. 214 KO R. Rešenjem Zemljišno-knjižnog odeljenja Drugog opštinskog suda u B. godine) 405. tačka 4. Zakona o parničnom postupku. 4988/2000 od 10.00 dinara za pretrpljene fizičke bolove i 60. ni odgovornosti tužene. Zakona o obligacionim odnosima za odgovornost tužene za prouzrokovanu štetu. godine. Zakona o obligacionim odnosima. a po osnovu zaključka o prodaji nepokretnosti od 9. Revizijsko isticanje da je tužilja ograničena u pogledu isključivog prava svojine na spornoj nepokretnosti ne može se pripisati propustima tužene prilikom sprovođenja zaključka Četvrtog opštinskog suda u B.5. godine. i njen upis u novi zk. Dn. a koje činjenice se žalbom tužilje i ne osporavaju.D. Zbog toga je žalba tužilje usvojena. zbog čega ne stoji revizijski navod da je radnjom tužene tužilja. a prvostepena presuda preinačena shodno odredbi člana 373. godine izvršen je otpis katastarske parcele 1268 iz zk.1997.2005.zemljišno-knjižnog uloška br.OBLIGACIONO PRAVO Visinu pravične novčane naknade nematerijalne štete sud određuje primenom člana 223. Osim toga. Iz obrazloženja: Iz utvrđenog činjeničnog stanja proizilazi da je Četvrti opštinski sud u B. 2408 KO R. 1319/2006 od 25. stav 1. ul. koji u suštini predstavlja kupoprodajnu cenu za sve parcele koje je tužilja kupila po sprovedenoj javnoj dražbi.5.000. stav 1. dovedena u zabludu u pogledu nepostojanja tereta. Pri tome je samo deo sporne parcele br. Gž.00 dinara za pretrpljen strah . Prema stavu ovog suda. (Presuda Vrhovnog suda Srbije. dok je samo za spornu parcelu njen zahtev odbijen. imajući u vidu utvrđen intezitet i trajanje fizičkog bola i straha.00 dinara.000.00 dinara za pretrpljen strah.04. Nema osnova za zaključak da je radnjom suda kupac nepokretnosti na javnoj dražbi doveden u zabludu u pogledu nepostojanja tereta ili drugih nedostataka na stvari ukoliko je u vreme donošenja zaključka o prodaji te nepokretnosti u zemljišnim knjigama upisan izvršni dužnik.4. 1939/04 od 30. koja je bila u postupku prinudne prodaje. čak i pod pretpostavkom da postoji osnov za naknadu štete.00 dinara za duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti. Stoga je pravilan zaključak nižestepenih sudova da nisu ispunjeni uslovi iz člana 172. ul. Na preostalim parcelama tužilja se uknjižila kao vlasnik.5.10.. tužilja ne može da izrazi kao štetu i potražuje celokupan iznos kupoprodajne cene uplaćene nakon sprovedene javne dražbe.000. koji je tužilja pretrpela prilikom drugog povređivanja. br.2007.2000. Dakle.715. pravična novčana naknada za ove vidove nematerijalne štete iznosi 70. zaključak o prodaji nepokretnosti doneo 9. godine. 80. sa 3/4. 1268. samim tim.201 - .koliko je tužilja postavljenim tužbenim zahtevom i tražila.000.000. u vreme donošenja zaključka o prodaji nepokretnosti u zemljišnim knjigama je kao vlasnik sporne nepokretnosti upisan D. a. Rev.

što se žalbom ne dovodi u sumnju. ZIP koja propisuje da se popisati mogu stvari koje se nalaze u državini dužnika. godine poverioca S. a pravo svojine je ustavom zajemčeno pravo . stav 1. stav 1. dok prema odredbi člana 45.1. kao treće lice i vlasnik pokretne stvari na kojoj se sprovodilo izvršenje radi naplate novčanog potraživanja. 6/01 po predlogu od 16. Tužilac je u izvršnom postupku podnosio prigovore tvrdeći da je on vlasnik traktora. godine. protiv dužnika M. U slučaju kada je na stvari trećeg lica sprovedeno izvršenje radi naplate novčanog potraživanja. Zakona o obligacionim odnosima (dalje: ZOO). obavezan na naknadu parničnih troškova. odgovara tužena Republika Srbija. Iz obrazloženja: Prema činjeničnom stanju utvrđenom u prvostepenom postupku.2007. Prema odredbi člana 31. pravo na imovinu zaštićeno je Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. U tom postupku izvršenje je sprovedeno na jednom traktoru "IMT 539" registracije br. pred istim sudom vođen je postupak izvršenja u predmetu I. nijednom odredbom nije omogućio shvatanje da se izvršenje može sprovesti i na pokretnoj stvari trećeg lica. godine prodat na javnoj prodaji. iz T. i 189. Republika Srbija odgovara za naknadu štete zbog nepravilnog rada suda kao državnog organa. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa pravo svojine se može oduzeti ili ograničiti u skladu sa zakonom. te da je izvršni sud traktor prodao na javnoj prodaji radi naplate novčanog potraživanja poverioca.. tužilac. na osnovu kojeg je izvršenje sprovedeno. jer se u prigovoru ne navode razlozi koji sprečavaju izvršenje. radi naplate novčanog potraživanja. sa stanovišta ustavnih i zakonskih propisa. u to vreme važećeg Ustava Republike Srbije i član 58. u smislu člana 172. sada važećeg Ustava Republike Srbije. pa je izvršni sud bio dužan.R. S.OBLIGACIONO PRAVO 406. br.2001. 1/06 od 13. 30. U. ZOO. pravilnom primenom materijalnog prava. izvršni sud odbacio prigovor tužioca kao nedozvoljen. br. u smislu člana 51.2005. a koje je u izvršnom postupku istaklo prigovor da je vlasnik stvari. koji se. . ali se onda postavlja pitanje odgovornosti za naknadu štete trećem licu kao vlasniku stvari u smislu člana 172. da bi tek rešenjem Ipv. da raspravi činjenicu da li su pokretne stvari koje su predmet izvršenja radi naplate novčanog potraživanja zaista vlasništvo dužnika ili trećeg lica. (Presuda Okružnog suda u Valjevu. U konkretnom slučaju. ukoliko se ona nalazi u državini izvršnog dužnika. 186.R.202 - .O. iz T. našao u državini dužnika koji mu je zet.12. koji je 22. stav 1. usvojen tužbeni zahtev tužioca i tuženik na osnovu člana 149. Zakona o parničnom postupku.1. sticajem okolnosti.2006. godine oduzet od dužnika i potom. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa pravo svojine koje određeno lice ima na stvari prestaje kad drugo lice stekne pravo svojine na tu stvar. Prema odredbi člana 8. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa savesno lice može steći pravo svojine na pokretnoj stvari koju je pribavilo na javnoj prodaji u postupku sudskog izvršenja. pogrešno smatrajući da se izvršenje može sprovesti i na pokretnoj stvari trećeg lica ukoliko se ona nalazi u državini izvršnog dužnika. Naime. kao i njegove stvari koje se nalaze u državini poverioca. Zakona o izvršnom postupku (dalje: ZIP).9. je uputio izvršnom sudu prigovor u tom smislu..2. na osnovu kojeg je izvršenje sprovedeno i s obzirom na odredbu člana 68. ZIP. godine) . pravilan je zaključak prvostepenog suda da je na taj način tužiocu pričinjena šteta (čija je visina pravilno utvrđena) za koju.2003. u daljem toku postupka. Gž. Kod utvrđenog činjeničnog stanja da je tužilac bio vlasnik predmetnog traktora.člana 34.. 1458/2007 od 27. ZOO. pa je i na osnovu čl.

dana 15. (Iz presude VSS Rev.200. a po osnovu pretpostavljene odgovornosti. Iz obrazloženja: Opštinsko javno tužilaštvo je protiv tužioca podnelo optužni predlog zbog krivičnog dela iz čl. Zakona o obligacionim odnosima. Republika Srbija odgovara ukoliko je šteta pričinjena trećim licima u smislu odredaba čl. zato što je jedno od osnovnih načela krivičnog postupka pretpostavka tj. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju. Tužilac je podneo parničnu tužbu protiv Republike Srbije zbog naknade štete zbog uvrede časti pričinjene neosnovanim vođenjem krivičnog postupka od strane Opštinskog javnog tužioca.1 u vezi čl. st.12. KZ RS.154. godine tužiocu je naloženo da se iz ovog stana iseli i preda ga tuženoj ispražnjenog od lica i stvari u roku od 3 dana. Utvrđenje da li su u toku krivičnog postupka državni organi u svemu postupali u skladu sa zakonom. to faktička šteta nije nastupila. godine) 408. Presudom donetom u upravnom sporu poništeno je drugostepeno rešenje zbog pogrešne ocene nena. Nižestepeni sudovi su našli da tužiocu ne pripada pravo na naknadu štete s obzirom da isti nije bio u pritvoru.2002. jer su ugled i čast tužioca bili zaštićeni ovom pretpostavkom.172. Ako je šteta pričinjena nezakonitim radom (neprimenjivanjem ili pogrešnom primenom propisa) odgovara pravno lice za rad svog organa.2004. VSS je našao da je i revizija neosnovana. te je nakon toga. a nije bilo u pritvoru. tetka i teča tužioca koji su preminuli – tetka 1968. Lice protiv koga je vođen i obustavljen krivični postupak.B. Tužilac se u ovaj stan uselio 1965.OBLIGACIONO PRAVO 407.92. Da bi postojala šteta na osnovu duševnih bolova zbog povrede časti i ugleda u smislu odredaba čl. i 200. morale bi biti dovedene u pitanje njegove ukupne moralne vrednosti koje uživa kao član određene društvene sredine. a kako ova nikada nije ni doneta. Ovo rešenje je potvrđeno od strane drugostepenog organa uprave protiv kojeg je tužilac pokrenuo upravni spor. Naime. tužena Opština je vlasnik spornog stana na kome su sunosioci stanarskog prava bili M. Zakona o obligacionim odnosima.1996. nema pravo na naknadu nematerijalne štete za pretrpljene bolove zbog povrede časti i ugleda. godine tužilac odustao od daljeg krivičnog gonjenja. već da su državni organi preduzimali mere koje su u skladu sa zakonom.1 u vezi sa st. s obzirom da faktički nije ni nastupila povreda njegove časti i ugleda. godine. ne može biti element za odgovornost tužene. osim ako je reč o pogrešnom tumačenju zakona. Zakona o obligacionim odnosima.1.200. prezumcija nevinosti.5.01. Rešenjem Opštine od 12. st. godine i živeo sa tetkom i tečom.101. Imajući u vidu osnovno načelo krivičnog postupka o pretpostavci nevinosti do donošenja pravnosnažne osuđujuće presude. i Z. to se tužilac ne može koristiti ovlašćenjima iz čl. a kako ova nije doneta. a što znači da pravno lice odgovara za štetu koju pričini njen organ trećim licima. te je istu odbio. dok se ne donese osuđujuća presuda. st.203 - . a posle njihove smrti je nastavio da koristi stan. ovaj pravni odnos je trebalo raspravljati u smislu odredaba čl.4356/03 od 21.01. Zakona o obligacionim odnosima. godine a teča 1976.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja. Zakona o obligacionim odnosima po kojoj pravno lice odgovara za štetu koju njegov organ prouzrokuje trećem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem svojih funkcija. sin tužioca – koji je bio prognano lice sa teritorije Hrvatske. da je štetu pričinio organ prvnog lica nezakonitim radom u vršenju svojih funkcija. odbijena je tužiočeva tužba za reizvršenje zbog faktičke nemogućnosti. Iz obrazloženja: Nižestepeni sudovi pravilno zaključuju da je tužena odgovorna za štetu prema članu 172. Odgovornost pravnog lica uslovljena je neprimenjivanjem ili pogrešnim primenjivanjem određenih propisa. 50/04 od 24.06. Tužilac je iz ovoga stana iseljen a tužena je u međuvremenu istim raspolagala tako što ga je dodelila trećem licu sa kojim je zaključila ugovor o zakupu. 1035/04 od 21. po pravilima o odgovornosti za drugog. stav 1. U postupku reizvršenja. Tužbeni zahtev tužioca je zasnovan na odredbi člana 172. nezakonitim radom organa tužene. U ovom slučaju. Postojanje odgovornosti pravnog lica nije uslovljeno namerom ili grubom nepažnjom jer je postojanje namere ili grube nepažnje pravno relevantno samo u regresnoj parnici. Da bi ostvario pravo na naknadu štete od pravnog lica. a u ponovljenom postupku drugostepeni upravni organ je svojim rešenjem poništio prvostepeno rešenje. koji reguliše odgovornost pravnog lica za štetu koju njegov organ prouzrokuje trećem licu u vršenju.OBLIGACIONO PRAVO dležnosti. zbog čega nije osnovano isticanje tužioca u reviziji o pogrešnoj primeni materijalnog prava. kada prognano lice koje se zateklo na njenoj teritoriji predaju organima Republike Srpske Krajine. 2004. Zbog toga i po oceni Vrhovnog suda.2004. Za odluku o odbijanju tužbenog zahteva nižestepeni sudovi su dali jasne i pravilne razloge koje u svemu kao osnovane prihvata i Vrhovni sud. Prvostepeni upravni organ je u ponovnom postupku odbacio predlog za iseljenje tužioca zbog apsolutne nenadležnosti. ili u vezi sa vršenjem svojih funkcija. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. godine) . predat je organima Republike Srpske Krajine. oštećeni treba da dokaže pored opŠtih uslova za građansko-pravnu odgovornost (uzročna veza i šteta). (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. Rev. Zakona o obligacionim odnosima. osim ako je reče o pogrešnom tumačenju zakona. Tužilac je pokrenuo parnicu da se utvrdi da ima pravo zakupa na spornom stanu i pravo da nastavi sa korišćenjem stana posle smrti ranijih nosilaca stanarskog prava koji je okončan pravosnažnim rešenjem o povlačenju tužbe.10. nema pravo na naknadu štete od tužene Opštine. nižestepeni sudovi su zaključili da je zahtev tužioca za naknadu štete neosnovan. U postupku je utvrđeno i da je tužiočev otac zakupac stana površne 56 m2 i da je tužilac unet u očev ugovor o zakupu stana kao član njegovog porodičnog domaćinstva. U konkretnom slučaju do iseljenja tužioca iz spornog stana došlo je zbog pogrešnog tumačenja propisa o stvarnoj nadležnosti jer je odluku o iseljenju doneo organ uprave umesto suda opšte nadležnosti. Rev. Postoji odgovornost Republike zbog nezakonitog rada njenih organa. godine) 409.204 - . tužilac koji inače ne spada u krug lica kojima pripada pravo da nastave sa korišćenjem predmetnog stana.

ZOO. jer je organ tuženika – Medicinski fakultet.2004. Iz obrazloženja: Presudom prvostepenog suda tuženik Republika Srbija je obavezana tužiocu da plati na ime naknade štete navedeni iznos u izreci presude. Rok zastarelosti potraživanja naknade štete teče prema državi. godine. Dokazima je utvrđeno da je tužilac učestvovao u parničnom postupku i u istoj je određeno veštačenje od strane sudsko-medicinskog odbora Medicinskog fakulteta u B. protekli su subjektivni rok od tri godine od saznanja za štetu. Neosnovano je isticanje u žalbi da je prvostepeni sud materijalno pravo pogrešno primenio. U konkretnom slučaju ima mesta primeni člana 172. po odredbama iz člana 172. svojim odugovlačenjem doprineo da se obezvredi uplaćeni novac od 1989. a prema rokovima propisanim odredbom člana 376. To je ustanova koju je osnovala Republika Srbija.2004. godine.. a veštačenje nije obavljeno do 1992. Takođe je utvrđeno da sud nije doprineo odugovlačenju postupka. od momenta nastanka štete do podnošenja zahteva za njenu naknadu. ZOO. Stoga su neosnovani navodi revizije tužioca. Iz ovih razloga potraživanje naknade štete po osnovu odgovornosti države za štetu koju prouzrokuje njen organ.. ZOO.OBLIGACIONO PRAVO 410. Iz obrazloženja: U konkretnom slučaju. do 1992. godine ondašnjih 20 miliona dinara. 381/04 od 31. Gž. 3163/04 od 10. odnosno pravnom licu koje za štetu odgovara umesto tog fizičkog lica. godine) 411. odnosno objektivni rok od pet godina od dana nastanka štete. jer je prva novčana suma obezvređena neradom Medicinskog fakulteta. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. Ukoliko je organ pravnog lica svojim ponašanjem (nečinjenjem) doveo do toga da se suma uplaćena za veštačenje obezvredi i tužilac bude prinuđen da uplati novu novčanu sumu za veštačenje. (Iz presude Okružnog suda u Čačku.11. ZOO teče samo prema učiniocu krivičnog dela kojim je šteta uzrokovana.03. godine) . a tužilac ima pravo na naknadu štete u vidu utvrđene sadašnje vrednosti novčane sume iz 1989. Drugostepeni sud je odbio žalbu tuženika i potvrdio je prvostepenu presudu. ima pravo na naknadu utvrđene sadašnje vrednosti novčane sume iz perioda prve uplate. jer rok zastarelosti potraživanja naknade štete iz člana 377. a ne i prema državi odnosno pravnom licu koje za štetu odgovara umesto tog fizičkog lica. ZOO. zastareva u rokovima propisanim odredbama iz člana 376. Time tužilac smatra da je pretrpeo štetu.. osnovan aktom tuženika.205 - . godine kada je tužilac po navodu suda uplatio novu novčanu sumu. br. po odredbama iz člana 172. pa je po nalogu suda tužilac uplatio u toku 1989. ZOO. Rev.

Izloženo stanovište nižestepenih sudova u pogledu propisa relevantnih za ocenu osnovanosti zahteva tužioca je po oceni Vrhovnog suda pravilno.2004. godine. zakonitost i pravilnost rada tog organa. od strane organa unutrašnjih poslova od tužioca oduzeta putna isprava. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije Rev. godine. tužiocu u ovom sporu pripada građansko-pravna zaštita u vidu zahteva za naknadu materijalne štete koja je prouzrokovana nepravilnim radom državnog organa. S obzirom da je u pogledu preduzete mere i ostvarenja njenog legitimnog cilja narušen princip proporcionalnosti. godine) . ne samo zbog ishoda krivičnog postupka u kome nije dokazano da je tužilac izvršio krivično delo. Pored toga. a krivični postupak je pravnosnačno okončan donošenjem oslobađajuće krivične presude od 20. u kojoj je tužilac učestvovao. imajući u vidu sve okolnosti konkretnog slučaja. Budući da je tužilac imao i nemačko državljanstvo i da mu je oduzeta strana putna isprava. ZOO. a na osnovu zahteva oštećenih kao tužilaca protiv njega je pokrenut krivični postupak. Kada je u pogledu primenjene mere oduzimanja putne isprave u krivičnom postupku i ostvarenja njenog legitimnog cilja narušen princip proporcionalnosti. ocenjuje se prema propisanim pravilima postupka za rad tog organa i okolnostima slučaja.OBLIGACIONO PRAVO 412. kako ne bi trpeo štetu u obavljanju svoje ugostiteljske delatnosti.206 - . Iz obrazloženja: U postupku je utvrđeno da je povodom saobraćajne nezgode koja se dogodila 27. aprila 1982. oštećenom pripada građansko pravna zaštita u vidu zahteva za naknadu materijalne štete za koju odgovara Republika Srbija prema članu 172. Vrhovni sud je na osnovu člana 393. jer je dolazilo do sniženja čiste dobiti. Prema razlozima sudova mera privremenog oduzimanja putne isprave od tužioca koja je trajala skoro dve i po godine. Na osnovu iznetih razloga. Zakona o obligacionim odnosima. stav 2. odlučio kao u izreci". u toku krivičnog postupka nijedna okolnost nije ukazivala na to da se krivični postupak nije mogao uspešno provesti i bez privremenog oduzimanja putne isprave. ZPP. maja 1986. zbog propusta organa u vođenju krivičnog postupka (odlaganje pretresa. koje prihvata i Vrhovni sud. godine. Iz činjeničnog utvrđenja proizlazi da u krivičnom postupku zakoniti cilj mere privremenog oduzimanja putne isprave nije opravdan. Za sve vreme neopravdano dugog trajanja postupka vraćanje putne isprave tužilac je trpeo štetu u vidu izgubljene zarade u vršenju ugostiteljske delatnosti. septembra 1984. već i zbog dugog trajanja postupka i činjenice da je tužilac ukazivao na mogućnost blaže mere (polaganje jemstva) kojom se moglo postići obezbeđenje njegovog prisustva u krivičnom postupku. sudovi su delimično usvojili tužbeni zahtev za utvrđeni iznos izgubljene zarade sa pripadajućom kamatom. Na osnovu toga. njegov branilac je u toku krivičnog postupka više puta podnescima ukazivao na dugo trajanje postupka i predlagao vraćanje putne isprave tužiocu. ZKP. 11-2374/03 od 29. Postupanje organa za čiji rad odgovara država. Nižestepeni sudovi nalaze da je tužena Republika Srbija odgovorna za materijalnu štetu u smislu člana 172. s obzirom na činjenicu da obavlja delatnost u Nemačkoj i da se radi o putnoj ispravi koja mu je izdata kao državljaninu Nemačke. tužiocu je vraćena isprava 21. neažurnost i dugo trajanje postupka) nije opravdalo ovlašćenje iz člana 85. koji je neopravdano dugo trajao. U obrazloženju pobijane presude navedeni su jasni i pravilni razlozi. predlažući da se razmotri pitanje vraćanja putne isprave na osnovu ponuđenog jemstva.01. Odlukom krivičnog suda. a da je vlasnik gostionice u nemačkom gradu Heslingenu.

Zakona o obligacionim odnosima. koji uz to nije bio ispravan.207 - . Na osnovu takvog činjeničnog utvrđenja nižestepeni sudovi su zaključili da je drugotuženi odgovoran za nastalu štetu po principu objektivne odgovornosti kao i imalac opasne stvari u smislu člana 173. faktički učestvovao u prouzrokovanju određenog dela njegove vlastite štete. Kritičnom prilikom tužilac je zadobio teške telesne povrede. sud dosuđuje naknadu vodeći računa o okolnostima slučaja. usled klizavog kolovoza i delom usled praznog hoda volana. Naime. već se jedino ocenjuje da je dotično njegovo ponašanje bilo drukčije od redovnog uobičajenog. što svakako jeste viljuškar u pokretu. dolazi do podeljene odgovornosti i srazmernog smanjenja naknade. usled čega je tužilac izgubio ravnotežu i pao s papučice viljuškara na kojoj je stajao. Vrhovni sud nalazi da je ukupnu pravičnu naknadu valjalo smanjiti za 20% i to za svaki pojedinačni vid nematerijalne štete.OBLIGACIONO PRAVO 413. očigledno je da nije posvetio dovoljnu pažnju tako rizičnoj vožnji. kada oštećeni doprinese da šteta uopšte nastane ili da bude veća nego što bi inače bila. pokrenuo volan u levu stranu. Zakona o obligacionim odnosima (pravilo podeljene odgovornosti). u konkretnom slučaju trebalo je oceniti da li je tužilac oštećeni. Stoga je Vrhovni sud u tom delu preinačio nižestepene presude. Vodeći računa o okolnostima slučaja. da bi se prevezao na mesto rada. te nemogućnosti preciznog upravljanja. a pri tome nisu obezbeđeni odgovarajući uslovi rada u skladu sa odgovarajućim Zakonom o zaštiti na radu. već samo Republika Srbija kao država. Imajući u vidu utvrđenja da je tužilac nepropisno stao na papučicu viljuškara. i u kojoj meri konkretno svojom radnjom ili propuštanjem. godine) 414. Kada oštećeni doprinese da šteta uopšte nastane ili da bude veća nego što bi inače bila. vlasništvo tuženog. ostvaruje se tužbom podnetom protiv države. te je ovaj manevar pojačao nestabilnost viljuškara i ljuljanje. II 507/03 od 03. i ocene doprinos oštećenog u nastaloj šteti. i da je time delimično doprineo da šteta nastane u vidu teške telesne povrede koja je prouzrokovala trajne posledice za tužioca. Dakle. a da se pri tome uopšte ne uzima u obzir njegov subjektivni odnos prema tom svom vlastitom ponašanju. za štetu koju sudska vlast prouzrokuje građanima ne može odgovarati opština kao jedinica lokalne samouprave. . ZPP. stav 1. Iz obrazloženja: Prema činjeničnom utvrđenju nižestepenih sudova prilikom pokretanja viljuškara. ukoliko je moguće utvrditi koji deo štete potiče od oštećenikove štetne radnje i propuštanja. Kako su sudovi organi države. standardnog ponašanja drugih osoba u dotičnoj situaciji.07.2003. Rev. i člana 174. autoviljuškar je krenuo u desnu stranu. Iz obrazloženja: Iz spisa predmeta nesumljivo se vidi da je predmetna šteta nastala u vršenju sudijske dužnosti. kojim se istovremeno smanjuje dužnost štetnikove naknade potpune integralne štete. a kad je to nemoguće utvrditi. pa je vozač u nameri da stabilizuje viljuškar i da izbegne otvoreni šaht na putu. Naknada štete koju prouzrokuje sud. ili nije. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. Osnovano se u reviziji ukazuje da su sudovi propustili da primene odredbu člana 192. dolazi do podeljene odgovornosti i srazmernog smanjenja naknade. u smislu člana 395. i da je bio svestan da viljuškarem upravlja radnik koji nije obučen.

Tačno je da je vozilo tuženog bez znanja vojne komande upotrebilo mobilisano lice na službi u JNA. pravno lice odgovara za štetu koju njegov organ prouzrokuje trećem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem svoje funkcije. jer nije preduzeo sve što je bilo potrebno da spreči neovlašćenu upotrebu vozila. Prema ovoj odredbi. Rev. bez kontrole. Imalac opasne stvari ne oslobađa se objektivne odgovornosti ako učini propust u kontroli nad tom stvari. delovalo kao opasna stvar. stav 1.2002. za štetu koja od nje potiče ne odgovara on nego onaj koji mu je oduzeo opasnu stvar. Pošto je u ovom slučaju tužba za naknadu štete podneta protiv opštine. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. br. Iz obrazloženja: Prema članu 172. ako je imaocu oduzeta opasna stvar na protivpravan način. Zakona o obligacionim odnosima. za štetu koju organ države prouzrokuje trećem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem svoje funkcije odgovara država. u reviziji se neosnovano navodi da su nižestepeni sudovi pogrešili što su obavezali tuženu Državu da prouzrokovanu štetu naknadi.OBLIGACIONO PRAVO Prema članu 172. stav 1. time što je vozilo tuženog ostavio na strmoj ulici. Rev. zahtev prema njoj je neosnovan. samopokrenulo i naletelo na vozilo tužioca parkirano ispred njega. Zakona o obligacionim odnosima. po članu 174. Zakona o obligacionim odnosima. 6203/2002 od 10. godine) 416. pa dođe do njene neovlašćene upotrebe. ako imalac za to nije odgovoran. ali za to je odgovoran i imalac vozila. Zakona o uslovima za obavljanje prometa robe propisano je da nadzor nad primenom Zakona i drugih propisa kojima se uređuje promet robe.02. U momentu oduzimanja robe. jasno je da je zatajila kontrola. shodno Zakonu o ministarstvima ("Sl. kao pravno lice. odgovara imalac. tržišni inspektori. Ona ima svoje organe i može odgovarati samo za štetu koju oni.208 - . Na ovaj način vozilo tuženog je. U reviziji se neosnovano ističe da postoji razlog za isključenje odgovornosti iz člana 175. dakle organi lokalne samouprave. prouzrokuju trećim licima. 344/02 od 07. a pošto nju organizuje vojna komanda. 7/91) i Uredbi o načinu i vršenju poslova Ministarstva i posebnih . jer opština ne može odgovarati za štetu koju građanima prouzrokuju organi države. imalac snosi odgovornost za neovlašćenu upotrebu vozila koje je prouzrokovalo štetu tužiocu. a pošto za štetu od takve stvari. glasnik RS". Tužiocu je štetu na vozilu prouzrokovalo lice na službi u Vojsci Jugoslavije.2002. (Vrhovni sud Srbije. ne obezbeđujući ga na odgovarajući način od mogućnosti samopokretanja.11. Republika Srbija je odgovorna za štetu koju njen organ prouzrokuje trećem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem svojih funkcija. Iz obrazloženja: Odredbom člana 38. svojim svojstvima i položajem. obavlja Ministarstvo trgovine preko tržišnih inspektora. Zakona o obligacionim odnosima. Čim se vozilo tuženog našlo na ulici. Vojna vozila stoje u krugu kasarne i bez kontrole pri izlasku ne mogu biti uključena u javni saobraćaj. i što se ono. godine) 415.

tačka 2. st. kao i u smislu odredbe člana 118. a prvo tužilac je pretrpeo štetu zbog nezakonitog oduzimanja robe od strane radnika Ministarstva trgovine. ZOO." Eksport-import. i st. te je isti njegov zakonski zastupnik. stav 1. prema kojim odredbama se roba može oduzeti ako je u pitanju prekršaj iz člana 99. glasnik RS".. navedeno vozilo je vraćeno na osnovu člana 100.702.209 - . Zakona o prekršajima. Stoga je revizija drugotužene opštine Vranje usvojena i drugostepena i prvostepena presuda preinačene tako što je tužbeni zahtev u odnosu na tuženu opštinu odbijen.94 dinara sa traženom kamatom od podnošenja tužbe do isplate. a u postupku je tužilac proglašen odgovornim za učinjeni prekršaj iz člana 99. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da pravno lice odgovara za štetu koju njegov organ prouzrokuje trećem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem svojih funkcija. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. Kako je u konkretnom slučaju roba oduzeta od strane tržišnih inspektora kao radnika Ministarstva trgovine. godine) 417.. nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo – odredbu člana 172. Kako je predmetno vozilo oduzeto i vraćeno u skladu sa navedenim propisima. tog zakona. godine ovlašćeni radnik Carinarnice Z. Odredbom člana 172. 6.. u smislu napred navedene zakonske odredbe odgovorna za naknadu štete nastalu nezakonitim oduzimanjem robe. S obzirom da je Republika Srbija u smislu člana 172.00 dinara.. Rev. kada su odbili tužbeni zahtev za naknadu štete u visini utuženog iznosa od 45. U prekršajnom postupku tuženi je oglašen odgovornim za prekršaj iz člana 99. Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju i zbog toga je kažnjen kaznom od 500.. i isto je stavljeno pod carinski nadzor do okončanja prekršajnog postupka. čiji je organ Ministarstvo trgovine. stav 1. godine na osnovu akta carine preuzeo ovo vozilo. kao i iznos od 1. to samo ovo Preduzeće može biti stranka u ovom postupku. maja 1995. Kako je roba oduzeta od pravnog lica. stav 1. Tužilac je 19.2002. Zakona o spoljnotrgovin. tačka 2..11.. Na osnovu tako utvrđenog činjeničnog stanja.član 100. Ovako su nižestepeni sudovi odlučili pošto su utvrdili da su organi tužene postupali u skladu sa propisima . vlasništvo tužioca. Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju. Tužilac je vlasnik Preduzeća za unutrašnju i spoljnu trgovinu "M. stav 1. _____. februara 1997. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju dana 22. br.450 USA dolara u dinarskoj protivvrednosti na dan isplate. 1120/92 od 20..OBLIGACIONO PRAVO organizacija van njihovog sedišta ("Sl. kao i da se u tom slučaju – oduzimanja robe ista stavlja pod carinski nadzor do okončanja prekršajnog postupka. a ne vlasnik i direktor tog preduzeća kao fizičko lice. br.” reg. Međutim. 1. Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju. odnosno od Preduzeća za unutrašnju i spoljnu trgovinu "M. Zakona o obligacionim odnosima odgovorna za štetu koju njen organ prouzrokuje trećem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem svojih funkcija. istog Zakona. tužbeni zahtev tužioca odbijen zbog nedostatka aktivne legitimacije. to je prvotužena u obavezi da naknadi štetu prvotužiocu. 99. to je isključivo prvotužena Republika Srbija. Ukoliko se napravi prekršaj iz čl. je oduzeo putničko vozilo “M. stav 1. van sedišta ministarstava. 3/92)." Eksport-import. carinski organ može oduzeti robu i staviti je pod nadzor do okončanja prekršajnog postupka. postupali su kao radnici Ministarstva trgovine i turizma. Stoga je revizija prvotužene Republike Srbije delimično usvojena i drugostepena i prvostepena presuda preinačene tako što je.

koji su ga . i kakav je ona.protiv njegove volje .izložili rizicima rata u Hrvatskoj i poniženjima koje je doživeo zato što se. godine) 418. stav 2. gde je živeo.07. pa stoga tužena nije u smislu odredbi člana 172.. prognan ili ekstradiran (član 47.OBLIGACIONO PRAVO skom poslovanju i kažnjen novčanom kaznom od 500. imala pravni. ukinuo pobijane presude i predmet vratio na ponovno suđenje. Izbeglicama je obezbeđena pravna zaštita koju uživaju i građani Republike Srbije (član 4."Sl. kao građanin Rijeke. broj 18/92). Naravno. Odbivši zahtev tužioca za naknadu štete. Rev. Ustava Srbije odnosno član 17. Ustava i član 17. stav 2. 1. Zakona o izbeglicama). odnosno međunarodno. Ovde je reč o šteti koja je nastala povredom Ustavom zajemčenih i priznatih prava i sloboda građana. Građanin Republike Srbije ima državljanstvo Republike i ne može ga biti lišen. kao i pravo da napuste Republiku Srbiju i u nju se vrate (član 17. Zakona o izbeglicama . prognan ili ekstradiran (član 47. Ova odgovornost može biti i solidarna. Pravilna primena materijalnog prava iziskuje da se razjasni status tužioca tj. odnosno Savezne Republike Jugoslavije. stav 1.svako pravno lice (pa i država) odgovara za štetu koju njegov organ prouzrokuje trećem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem svojih funkcija. Zakona o obligacionim odnosima .2002.00 dinara. 4497/01 od 11. Građanima je zajemčena sloboda kretanja i nastanjivanja. st. da li je u vreme nastanka štete imao svojstvo državljanina Republike Srbije. Ustava SR Jugoslavije). Ustava SR Jugoslavije). Država je odgovorna za štetu koju njeni organi prouzrokuju licima prognanim radi prisilne mobilizacije. ne može biti lišen državljanstva.. nižestepeni sudovi nisu imali u vidu ove propise. U oba slučaja dolazi se do člana 172. po otpočinjanju rata. stav 3. U drugom slučaju. Ustava Republike Srbije).2001. prvostepeni sud će ceniti i to da li je tužilac. Zakona o obligacionim odnosima. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. pa se šteta može reparirati i od drugog pravnog lica (uključujući i drugu državu).. u vreme nastanka štete.tužilac traži da mu tužena naknadi štetu.. Zato je ovaj sud. godine) . 6258/99 od 14. pravilno su nižestepeni sudovi ocenili da su u ovoj pravnoj stvari organi tužene postupali u skladu sa citiranim odredbama Zakona o spoljno trgovinskom poslovanju i Zakona o prekršajima. izbeglicama se obezbeđuje unutrašnja i međunarodna pravna zaštita na način koji je utvrđen za građane Republike Srbije (član 4.Rev. stav 3. na šta se u reviziji osnovano ukazuje a zbog čega je došlo do pogrešne primene materijalnog prava. u smislu člana 206. ZOO-a odgovorna za nastalu štetu. Iz obrazloženja: Zbog toga što su ga pripadnici policije lišili slobode i predali organima vlasti Kninske Krajine. u smislu člana 395.pravni subjektivitet. bio u kakvoj obavezi prema organima Kninske Krajine. (Rešenje Vrhovnog suda Srbije. Stvar je oštećenog da izabere koga će od više solidarnih dužnika tužiti. U prvom slučaju. vratio u B. građanin Republike Srbije. odnosno Savezne Republike Jugoslavije ili svojstvo izbeglice. gde je rođen .210 - .06. i 2. glasnik RS". iz R. Zakona o parničnom postupku..

(Vrhovni sud Srbije. po osnovu sticanja od nevlasnika u smislu člana 31.04. 421. Rev. Zakona o obligacionim odnosima. a ne može se utvrditi koje je od njih štetu prouzrokovalo. Okolnost što je tužilac ne sumnjajući u poreklo vozila i vlasništvo označenog prethodnika na koje je vozilo bilo registrovano. kupio to vozilo po ugovoru o komisionoj prodaji kojom je prethodila predaja vozila komisionaru preko punomoćnika navodnog vlasnika. Organizacija koja gazduje lovištem dužna je da preduzima propisane mere za sprečavanje štete koju divljač može pričiniti imovini ili ljudima na zemljištu i vodi na kojima se lovište nalazi i na okolnim zemljištima. čiji su organi vršeći službenu dužnost.11. godine) 422. te kasnije zaključenje ugovora o komisionoj prodaji koji zbog načina na koje je vozilo izašlo iz državine vlasnika. već posledica prethodnog protivpravnog oduzimanja vozila od njegovog stvarnog vlasnika i izmene.1999.OBLIGACIONO PRAVO Pravno lice odgovara za štetu koju njegov organ prouzrokuje trećem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem svojih funkcija. te mu ga vratila. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa.1999. tačka 3. br. Ako štetu pričini lovostajem zaštićena divljač onda je orgnaizacija dužna da naknadi štetu pod uslovom da je oštećeni preduzeo propisane mere za sprečavanje štete od divljači. 6076/98 od 11. Rev. godine) 419. ne može predstavljati valjan pravni osnov za sticanje svojine tužioca ni derivativnim načinom u smislu člana 34. a prevozilac i pored nastojanja. istog Zakona. Zbog toga je pravilan zaključak prvostepenog suda da nema osnova za odgovornost tužene Republike za naknadu štete prouzrokovane tužiocu koji bi bio zasnovan na odredbi člana 172. (Vrhovni sud Srbije. imajući u vidu osobenosti slučaja. 6126/98 od 05. 1851/00) Prema članu 17.08. nije mogao da izbegne niti da otkloni njegove posledice. Rev. što su krivična dela. sprovedenih u skladu sa njihovim službenim ovlašćenjima. . godine) .1999. godine) 420. U ovakvoj situaciji. Rev. (Vrhovni sud Srbije.211 - 423. otkrili falsifikovanje brojnih oznaka vozila i činjenicu da je vozilo protivpravno oduzeto od njegovog stvarnog vlasnika. 6497/98 od 03. 3532/98 od 17. koja su na neki način međusobno povezana. falsifikovanja brojnih oznaka vozila. (Gž. Zakona o ugovorima o prevozu u železničkom saobraćaju prevozilac se potpuno ili delimično oslobađa odgovornosti za štetu ako je udes ili nezgoda nastala krivicom trećeg lica. ni originarnim. ta lica odgovaraju solidarno. tj. Ako je štetu prouzrokovalo neko od dva ili više lica. nema značaja za odlučivanje o traženoj naknadi štete u odnosu na pitanje postojanja odgovornosti Republike Srbije.11. Pravno lice odgovara za štetu koju njen organ prouzrokuje trećem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem svoje funkcije. (Vrhovni sud Srbije. br. 4470/02 – P.2000. šteta nastala za tužioca nije posledica radnji organa tužene.

1995.10. (Vrhovni sud Srbije. Za štetu prouzrokovanu ubistvom ili telesnom povredom radnika na radnom mestu od strane lica koje nije radnik kod istog pravnog lica.1999. godine) 424.11.10. 751/99 od 10. Rev.1998.1998. . Oštećeni ima pravo na naknadu štete koju mu nezakonitim ili nepravilnim radom pričini službeno lice ili državni organ ili organizacija koja vrši javna ovlašćenja u skladu sa zakonom. godine) 429. godine) 428. (Vrhovni sud Srbije.Lice u građansko-pravnom odnosu sa preduzećem. Odredba člana 170. Neblagovremeno dostavljanje rešenja o izvršenju organu nadležnom za sprovođenje izvršenja može biti razlog za naknadu štete usled zadocnjenja ali ne i razlog za naknadu štete usled neizvršenja pravnosnažne presude. (Vrhovni sud Srbije. na radu ili u vezi sa radom. odgovara pravno lice. odnosno poslodavca.212 - 430. ( Iz rešenja Okružnog suda u Kraljevu Gž.1999. 4620/95 od 24. 5334/96 od 15. 130/99 od 07. Rev. (Vrhovni sud Srbije.04. 20/98 od 29. Za postojanje odgovornosti pravnog lica za štetu koju njegov organ prouzrokuje trećem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem funkcije. lice u radnom odnosu.1992. potrebno je da postoji uzročna veza između greške njenog organa i prouzrokovane štete.12. odnosno uobičajene mere bezbednosti. 1192/97 od 24. (Zaključak savetovanja u Saveznom sudu. može odgovarati za štetu usled opasne stvari i kao njen imalac. godine) . (Vrhovni sud Srbije. odnosno poslodavac propustio da preduzme propisane. Rev. Ako je do ubistva ili povrede došlo u vezi sa radom ili ako je pravno lice. Oštećenik ima pravo zahtevati naknadu štete i neposredno od radnika ako je štetu prouzrokovao namerno.1996. godine) 426. od 27.09. godine) 427. Rev.04. Rev. godine) 425. odnosno poslodavac kod koga je radnik radio u trenutku prouzrokovanja štete.OBLIGACIONO PRAVO Opština nije odgovorna za štetu zbog rušenja bespravno podignutog objekta ako graditelj bespravno podignutog objekta ne postupa po konačnom rešenju upravnog organa kojim se nalaže rušenje objekta i sam ne poruši bespravno podignuti objekat. Zakona o obligacionim odnosima primenjuje se u slučaju kad je trećem licu štetu prouzrokovalo.

(Vrhovni sud Srbije. odgovorna je organizacija udruženog rada . Za štetu koja nastane usled nestručne vožnje vozača gradskog saobraćaja. koji je za vreme boravka van kasarne. (Vrhovni sud Vojvodine. 4436/88) 436. 2714/92) Zdravstvena ustanova odgovara za štetne posledice operativnog lečenja.09.1986. Gž. ako pacijentu nije predočila sve moguće posledice operativnog zahvata na koji je. godine) . Ne postoji odgovornost federacije za štetu koju je prouzrokovao vojnik na odsluženju vojnog roka. Objektivna odgovornost države SFRJ sastoji se u odgovornosti za druga lica. (Viši privredni sud Srbije. inače. 2714/92) 431. 656/87) 437. Država SFRJ je odgovorna za štetu koju pretrpi vojnik u krugu kasarne u toku vojnog roka. Pž. 3556/86 od 02. 442/90) 433. 432.javnog prevoza u kojoj je radnik . za vojna lica koja su u vezi sa vršenjem službe učinila štetu trećim licima. Rev. SIZ zdravstvene zaštite nema pravo da od organizacije kod koje je radnik zaposlen naplati na ime regresne štete troškove lečenja njenog radnika koji je povređen u krugu fabrike ako do povrede i nastalih troškova lečenja nije došlo u vezi sa radom jer je radnik tuženika povređen na taj način što je drugi radnik pokušao da ga ubije za koje krivično delo je i kažnjen u krivičnom postupku. . Rev. (Okružni sud u Kraljevu. Opština odgovara za štetu pričinjenu nepravilnim radom njenih organa prilikom rušenja objekta u postupku prinudnog izvršenja. prouzrokovao štetu trećem licu.213 - 438. prouzrokovanu aktivnošću drugog vojnika. Rev. 101/90) 434.vozač zaposlen. (Vrhovni sud Srbije. (Vrhovni sud Srbije. (Viši privredni sud. tj. (Vrhovni sud Vojvodine. Pž. Rev. tako što je usled naglog kočenja autobusa putnica pala u autobusu i povredila nogu. 651/90) 435. pristao.OBLIGACIONO PRAVO Za naknadu štete nastale posle hirurške intervencije od značaja je ceniti i obavezu zdravstvenih radnika da obaveštavaju pacijenta o mogućim posledicama i riziku koji se preuzima pristankom na operativni zahvat. po osnovu dozvoljenog izlaska iz kasarne. Rev.

Rev. Rev. ako takvim rušenjem nije došlo do veće štete nego da je sam vlasnik rušio objekat. 514/85) 440. (Vrhovni sud Vojvodine. 156. (Vrhovni sud Vojvodine. jer šteta nije pričinjena u vezi sa vršenjem vojničke službe.posle pravosnažnosti rešenja o obustavi prekršajnog postupka zbog zastarelosti. 505/85) 441. Zakona o upravi. Kada je konačnim rešenjem upravnog organa naloženo uklanjanje objekta i materijala nakon rušenja objekta. Slično čl. (Okružni sud u Beogradu. koje je vraćeno vlasniku odgovarajuća društveno-politička zajednica odgovorna je za naknadu štete. (Vrhovni sud Vojvodine. Lice kome su na ograničenom prelazu oduzeta devizna sredstva zbog neposedovanja potvrde ovlašćene banke a po rešenju Saveznog deviznog inspektorata u korist buxeta federacije . Rev. te je usled toga došlo do oštećenja vozila. (Vrhovni sud Srbije. kad to rušenje nije učinio vlasnik. društveno-politička zajednica oslobađa se takve odgovornosti ako dokaže da je njen radnik u datim okolnostima postupao onako kako je trebalo raditi. (Vrhovni sud Srbije. Oba ova uslova moraju biti ispunjena kumulativno.OBLIGACIONO PRAVO Kada je po naredbi suda oduzeto putničko vozilo. Rev. Država SFRJ odgovara za štetu koju pričini carinarnica time što nije preduzela nikakve mere zaštite putničkog vozila stavljenog pod carinski nadzor. Rev. 502/85) 442. Vlasnik vozila koji je popravio vozilo i isplatio troškove popravke može tražiti naknadu isplaćenih troškova popravke. . Za štetu koju pričini vojnik za vreme odsustva ne odgovara država SFRJ. društveno-politička zajednica odgovara za štetu koju njen radnik u vezi sa vršenjem službene dužnosti prouzrokuje drugome. 3566/85) . za koji je izdata privremena lokacija na građevinskom zemljištu do njegovog privođenja nameni prema urbanističkom planu. Međutim. a ne i valorizaciju ovih troškova na dan presuđenja. 246/86) 439. onda društveno-politička zajednica nije odgovorna za štetu zbog rušenja objekta. 253/85) 443. Gž. nema pravo na povraćaj oduzetih sredstava koja tužena država SFRJ drži po osnovu rušenja.214 - 444. pa zbog neodgovarajućeg čuvanja na otvorenom prostoru nastalo oštećenje na vozilu. Za odgovornost države SFRJ potrebno je da su ispunjena dva uslova: da je štetu izvršilo vojno lice i da je šteta pričinjena u vezi sa vršenjem službe nezakonitim ili nepravilnim radom.

koju je pretrpeo kao posledicu ove intervencije. Rev. koje nastanu usled nestručnog. Rev. Rev. ne pripada pravo na naknadu štete zbog izgubljene zarade za vrenme lečenja i bolovanja. a ne objektivne prirode. Rev. koji je bio u građanskoj svojini i imao status trajnog karaktera. u kojoj je izvršena hirurška intervencija. Federacija ne odgovara za štetu koju su prouzrokovali pripadnici JNA. dakle. Rev. 1659/84) 447. pa stoga nije ni moglo ostvariti zaradu. pa iz takvog ponašanja proistekne šteta. koje je za vreme odsluženja vojnog roka u JNA bilo povređeno i lečeno. (Vrhovni sud Srbije. Gzz. nije u obavezi da oštećenom isplati naknadu štete. i ona odgovara za štetu prouzrokovanu pacijentu ako njeni lekari i drugo medicinsko osoblje nisu postupali u skladu sa pravilima medicinske nauke i sa odgovarajućom pažnjom. (Vrhovni sud Srbije. koja vrši medicinsku intervenciju. (Vrhovni sud Srbije. 1776/84) 446. već na odsluženju redovnog vojnog roka. Rev. . jer nije bilo u radnom odnosu.215 - 449. Odgovornost zdravstvene organizacije je subjektivne. (Vrhovni sud Srbije. Radna organizacija za održavanje puteva odgovorna je za štetu oštećenom u slučaju kad je do štete došlo usled propusta radne organizacije da put pospe solju ili nekim drugim sredstvima. onda zdravstvena organizacija. 676/82) Zdravstvena ustanova. (Vrhovni sud Srbije.OBLIGACIONO PRAVO Kad je utvrđeno da je hirurška intervencija bila nužna i da je izvedena po svim pravilima medicinske nauke. Građansko-pravna odgovornost zdravstvene organizacije postoji samo ako se dokaže datim okolnostima lekara i zdravsteno osoblje medicinske ustanove nisu postupali ovako kako je trebalo. nepažljivog i nepropisnog rada njenih radnika. (Vrhovni sud Srbije. kako bi sprečila stvaranje leda na putu i na taj način put učinila bezbednim za saobraćaj. za posledice koje se ne mogu pripisati u krivicu lekarima i drugom medicinskom osoblju zbog postupanja koje nije bilo u skladu sa pravilima medicinske struke. 450. 2066/80) . 39/84) 448. (Vrhovni sud Srbije. 222/84) Oštećenom licu. Kad su organi tužene opštine bez postojanja pravnog osnova izvršili rušenje objekta. 1832/85) 445. onda postoji pravni osnov za obavezivanje tužene opštine na naknadu štete koju su sopstvenici pretrpeli protivpravnom radnjom organa tužene. kad štetni događaj nije bio u vezi sa obavljanjem njihove službe. 451. može odgovarati samo za one posledice intervencije.

Bez obzira što je pritvor bio određen iz zakonom priznatih razloga. Međutim. Dakle. godine tj. bez obzira da li je prouzrokovana nezakonitim postupanjem ili samo greškom nekog organa.2004. Rev. Nižestepeni sudovi pravilno zaključuju da je neopravdan boravak tužioca u kazneno-popravnom domu posledica pogrešnog tumačenja propisa.važeći u vreme prouzrokovanja štete) bilo je propisano da pravo na naknadu štete pripada i licu koje je usled greške ili nezakonitog rada organa neosnovano lišeno slobode ili je zadržano duže u pritvoru ili u ustanovi za izdržavanje kazne ili mere. godine) 453. br.21. .09. za šta je odgovoran organ koji postupa u okviru zakonskih ovlašćenja. stav 1. četiri meseca i dvadeset dana.1993. Iz obrazloženja: Utvrđeno je sledeće činjenično stanje: Ovde tužilac optužen je za krivično delo prikrivanja iz čl.04. Dakle.184. 475/06 od 01. koji regulišu pravila o naknadi štete licima neosnovano lišenim slobode. Na pogrešnu primenu materijalnog prava se osnovano ukazuje revizijom. Odredbama čl.OBLIGACIONO PRAVO 452.nižestepeni sudovi su odbili tužbeni zahtev za naknadu štete zbog neosnovanog boravka na izdržavanju kazne od 13. 70/01 sa izmenama i dopunama .03. 560. list SRJ". Odgovornost za naknadu nematerijalne štete zbog neosnovanog zadržavanja u ustanovi za izdržavanje kazne nakon nastupanja apsolutne zastarelosti izvršenja krivične sankcije postoji ne samo kada je zadržavanje posledica nepravilnog ili nezakonitog rada organa. Zakonika o krivičnom postupku ("Sl.2007. 3. nižestepeni sudovi su propustili da ocene postojanje odgovornosti tužene za naknadu štete po krivičnim propisima. godine. godine do 28.1992. Zbog nastupanja . ovim propisom regulisan je najširi obim odgovornosti za štetu prouzrokovanu neosnovanim držanjem lica u pritvoru ili na izdržavanju krivične sankcije. Iz toga upravo i proizilazi odgovornost tuženog za naknadu prouzrokovane štete tužiocu. 172.04.216 - . (Rešenje Vrhovnog suda Srbije. tač. U konkretnom slučaju nije sporno da je tužilac pogrešno zadržan u Kazneno popravnom domu nakon dana nastupanja apsolutne zastrelosti izvršenja kazne zatvora i da zakonski osnov za lišenje slobode u navedenom periodu nije postojao.12. stav 1. pravo na naknadu štete zavisi od konačnog ishoda krivičnog postupka. Zakona o obligacionim odnosima . pritvorenom licu pripada pravo na naknadu štete ako on ne bude opravdan pravnosnažnom osuđujućom presudom. stav 1. KZ RS i u pritvoru je proveo od 08. Iz obrazloženja: Nalazeći da je boravak tužioca u zatvoru nakon nastupanja apsolutne zastarelosti izvršenja krivične sankcije posledica pogrešnog tumačenja propisa a ne nepravilnog ni nezakonitog rada organa te da tužena nije odgovorna za naknadu štete u smislu čl. nego i kada je uslovljena greškom u tumačenju propisa. Pogrešnu pravnu ocenu prvostepenog krivičnog suda otklonio je viši sud u postupku po pravnom leku u zakonom propisanoj proceduri.

749. 556. 541.50% od cene novog vozila. pritvorenom licu pripada pravo na naknadu štete nezavisno od činjenice što je pritvor bio određen iz zakonom priznatih razloga. 27/92 i 24/94 . u periodu dok je bilo oduzeto od tužioca. tač. U reviziji tužena osnovano ukazuje da je o tužbenom zahtevu odlučeno pogrešnom primenom materijalnog prava i da je zbog toga činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno. troškove delova koji nedostaju. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Tužbeni zahtev je prvostepenom presudom usvojen i tužiocu je dosuđen navedeni iznos koji obuhvata troškove popravke vozila.02. Zakona o krivičnom postupku ("Sl. što je u skladu i sa članom 5. Međutim. tokom postupka nije ni dokazao) niti propisuje obavezu suda da ceni zakonitost i opravdanost određivanja pritvora. Ako pritvor ne bude opravdan pravnosnažnom osuđujućom presudom. . Cena novog vozila iste marke i tipa na dan datog nalaza i mišljenja iznosi 2. list SFRJ". br. i 545. Vozilo mu je vraćeno u toku postupka. ne propisuje mogućnost da se okrivljenom uskrati pravo na naknadu štete ako je zloupotrebom procesnih prava doveo do zastarelosti krivičnog gonjenja. 57/89 i 3/90 i "Sl. Pravo na naknadu štete zavisi od konačnog ishoda krivičnog postupka. Drugostepeni sud je odbio žalbu tužene i potvrdio prvostepenu presudu.2000. Član 545. što je ovde slučaj i propisuje mogućnost da se takvom licu uskrati pravo na naknadu štete ako je svojim nedozvoljenim postupcima prouzrokovalo lišenje slobode. 23. list SRJ".00 dinara.. (Presuda Vrhovnog suda Srbije. list SRJ". što predstavlja iznos od 617. Rev. Nema mesta primeni čl. 541. ZKP važećeg u vreme presuđenja) zato što ovaj član uređuje postupak naknade štete u slučaju neopravdane osude. a u trenutku vraćanja amortizacija vozila iznosi 79%. 545.470. godine. godine) 454. Prema nalazu i mišljenju sudskog veštaka. 4/77. Zakonika o krivičnom postupku ("Sl. br. br. 2898/06 od 01. Samo ako je veći procenat amortizacije posledica neodgovarajućeg čuvanja vozila dok se ono nalazilo kod tužene .2007.02. vozilo je u trenutku oduzimanja bilo staro pet godina i jedan mesec i za taj period je bilo amortizovano 59.00 dinara. stav 1.50%.00 dinara. tač. važećeg u vreme lišenja slobode tužioca. “šlepovanje” vozila i naknadu na ime umanjene vrednosti po osnovu amortizacije u periodu dok je vozilo bilo oduzeto od tužioca.vlasnik ima pravo na naknadu štete po tom osnovu. 560. stav 5. ZKP (identične sadržine kao čl. postupak prema njemu je obustavljen pravnosnažnim rešenjem od 18.129. 74/87. kao što to tvrdi revizija (i što revident. 1.2005. Iz obrazloženja: U ovoj pravnoj stvari tužilac je tražio predaju vozila koje je tužena oduzela 20. važeći u vreme lišenja slobode tužioca (identičan čl. 70/01 sa izmenama i dopunama .2004. iznosi 19.OBLIGACIONO PRAVO apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja. Nije osnovano pozivanje tužene u reviziji da je došlo do pogrešne primene odredaba čl. godine.važećeg u vreme donošenja rešenja o obustavljanju krivičnog postupka i u vreme donošenja prvostepene presude ). ZKP. nakon čega je tužilac preinačio tužbu tako što je tražio naknadu štete u iznosu od 771. uostalom. kao i u smislu odredbe čl. a umanjena vrednost vozila po osnovu amortizacije.07.02. važećeg u vreme presuđenja) uređuje postupak naknade štete zbog neosnovanog lišenja slobode. u smislu čl.važećeg u vreme lišenja slobode tužioca). 14/85. stav 1. 560.588. Zakona o krivičnom postupku. godine Iz takvog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su pravilno zaključili da tužilac ima status lica neosnovano lišenog slobode. 1.217 - .

05. Zakona o lokalnim izborima nisu u saglasnosti sa Ustavom.2002. što ukupno iznosi 444.OBLIGACIONO PRAVO Neosnovanim oduzimanjem vozila koje je tužiocu vraćeno. 2002. održanim dana 24. godine u jedinicama lokalne samouprave sprovedeni dopunski izbori i izabrani novi odbornici.2004.00 dinara.2000. .03. od 28. Da je ostao na funkciji potpredsednika Opštine do isteka mandata odnosno u periodu od 29. godine tužilac je razrešen funkcije potpredsednika SO S. vraćanje mandata ranijem odborniku objektivno nije moguće.2003 godine. u izbornoj jedinici tužioca popunjena drugim odbornicima. budući da mu je prestao status člana političke partije na čijoj listi je izabran za odbornika.983. pa se tužilac dana 26.2002.10.218 - . a da mu je zbog prestanka članstva u političkoj partiji DSVM prestao mandat odbornika na osnovu odluke SO S. godine. tačka 9.2003.09. dobijao naknadu. godine bio na funkciji potpredsednika Opštine S.05. po redovnom toku stvari bilo amortizovano. Kako bi vozilo koje je oduzeto tužiocu. godine. na dan 29..453. Odlukom Ustavnog suda Srbije od 25. godine odbila zahteve tužioca iz razloga što su na ponovnim izborima odbornička mesta u SO S.05. stav 1. Tužena je zaključkom od 01. Odborniku pripada naknada materijalne štete u visini pripadajućih naknada samo za period od donošenja rešenja o prestanku mandata do verifikacije mandata novom odborniku.04. godine. i da se nalazilo kod njega. izabran za odbornika u SO S.2002. godine u kojem je izneto da. U navedenom zaključku tužena se poziva na mišljenje Ministarstva za upravu i lokalnu samoupravu od 02. od 28.2003.09. stav 1.2007. Zakona o lokalnoj samoupravi.09. 100/03 od 14. Zakona o lokalnim izborima. utvrđeno je da odredbe člana 152. (Rešenje Vrhovnog suda Srbije. godine do 29. tačka 1. godine) 455. Prvostepeni sud je na osnovu utvrđenih činjenica pravilno zaključio da je tuženi svojom odlukom kojom je tužiocu konstatovao prestanak odborničkog mandata na osnovu odredbe člana 152.2004.12. a kao predsednik Komisije za žalbe i predstavke naknadu od ukupno 1. izabranog u istoj izbornoj jedinici. Zakona o lokalnoj samoupravi i člana 45. godine tuženi razrešio i funkcije predsednika Komisije za žalbe i predstavke. 237/07 od 31. godine do 31.06. godine obratio tuženoj sa zahtevom za vraćanje odborničkog manadata i za naknadu materijalne štete u vidu izgubljene zarade. povredio odbornička prava tužioca i naneo mu materijalnu štetu. to bi tužena bila u obavezi da nadoknadi samo štetu nastalu usled većeg procenta amortizacije zbog neodgovarajućeg čuvanja vozila dok se kod nje nalazilo. koja odredba je kasnije Odlukom Ustavnog suda Srbije proglašena neustavnom.05. i 10. Rev. godine.05. Odlukom SO S.00 dinara. na period od 4 godine i da je u periodu od oktobra 2000.2004. koja je objavljena u "Službenom glasniku RS" br. da bi ga rešenjem od 30. tužena je u obavezi da naknadi štetu koja je u uzročnoj vezi sa njenom radnjom oduzimanja vozila.10.530.01.2002.2002. kao član Demokratske stranke vojvođanskih Mađara. Odlukom tužene od 28.05.2002. i predsednika Komisije za predstavke i žalbe Opštine S. godine. Tužilac je za obavljanje funkcije potpredsednika SO S. tužilac bi ostvario ukupno naknadu od 443. ukoliko su nakon odluke Ustavnog suda od 25.00 dinara u neto iznosu. godine je konstatovan prestanak odborničkog mandata tužiocu saglasno odredbi člana 152. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je u toku postupka utvrdio da je tužilac na lokalnim izborima za odbornike u Opštini S.2004.

kao posledice pogrešnog tumačenja propisa. Zahtev je usmerila prema tuženoj Republici Srbiji po osnovu odgovornosti za rad njenih organa. Stoga tužiocu pripada naknada materijalne štete u visini pripadajućih naknada samo za period od donošenja rešenja o prestanku mandata do verifikacije mandata novom odborniku. (Rešenje Vrhovnog suda Srbije poslovni broj Rev.01.2004. ZOO. Povraćaj u pređašnje stanje nije moguć usled obavljanja dopunskih izbora kod tuženog i izbora novog odbornika. godine. Kako povraćaj u pređašnje stanje nije moguć. koji izbornom voljom građana nije ponovo dobio odbornički mandat. pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo i to odredbe člana 172.S. Državni organ nije odgovoran u vršenju funkcije kojim postupa u okviru datog ovlašćenja za štetu koja nastane u odgovarajućem postupku usled pogrešne primene propisa. prestala je obaveza tuženog za isplatu pripadajućih naknada tužiocu. Izvršnu ispravu je predstavljala pravnosnažna i izvršna presuda Opštinskog suda u N. novembra 2002. godine) zbog nekorišćenja stana iz kog je iseljena ukinutom sudskom presudom. Tužilac je u zakonskom roku podneo zahtev u smislu člana 57. godine.S. od 28. čime je tužiocu prouzrokovana materijalna šteta.219 - . koja je glasila na iseljenje tužilje i predaju stana tadašnjim vlasnicima. decembar 2002.2008. od 10 aprila 2002. U ovom sporu tužilja potražuje naknadu materijalne štete u visini tržišne zakupnine trosobnog stana u utuženom periodu (01. godine. Pošto je po iseljenju tužilje stan prodat i predat novom vlasniku. posledice primene neustavnog propisa i kod tužioca treba otkloniti naknadom štete. Međutim. kao i u slučaju prestanka odborničkih mandata u drugim opštinama. navedene presude su ukinute u postupku po tužiljinoj reviziji rešenjem Vrhovnog suda Srbije Rev. 786/2007 od 22. tužilja je posle smrti svoje babe kao nosioca stanarskog prava na trosobnom stanu u privatnoj svojini. ta parnica je bez daljeg raspravljanja okončana pravnosnažnom presudom na osnovu odricanja. izabranog u istoj izbornoj jedinici. maja 2003. godine) 456. koju je ostvarivao kao potpredsednik opštine i predsednik komisije za predstavke i žalbe. . Posle sprovedenog izvršenja. godine. Zakona o obligacionim odnosima. Po oceni Vrhovnog suda. 172. u pogledu visine tužbenog zahteva pogrešno je nižestepenim odlukama tužiocu dosuđena naknada štete za period od prestanka odborničkog mandata do 31. nastavila da koristi taj stan do 15. godine. septembar 2005. od 10. potvrđena presudom Okružnog suda u N. Prestankom odborničkog mandata tužiocu je izostala pripadajuća naknada. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju.05. sprovođenjem dopunskih izbora kod tuženog i izborom drugog odbornika. . u smislu čl. septembra 2001. s tim što je parnični predmet vraćen na ponovno suđenje.10. Zakona o postupku pred Ustavnim sudom i pravnom dejstvu njegovih odluka i njegov zahtev je odbijen. kada je na zahtev tadašnjeg vlasnika iz njega iseljena u sudskom izvršnom postupku. kada bi tužiocu redovno prestao četvorogodišnji odbornički mandat. Kod ovakvog stanja stvari. Od momenta iseljenja tužilja stanuje u kući roditelja svog supruga i za stanovanje ne plaća zakupninu.OBLIGACIONO PRAVO Predmet tužbenog zahteva u ovoj parnici je zahtev za otklanjanje posledica nastalih neusaglašenošću navedenih propisa sa Ustavom. ocenom da je zahtev tužioca za naknadu materijalne štete osnovan.

158. ne predstavlja takvu povredu dužnosti koja sama po sebi može biti kvalifikovana kao nezakonit ili nepravilan rad. besplatnim stanovanjem u kući roditelja svog supruga. 173 – 177. saglasno pravilima sadržanim u odredbama čl. Teret dokazivanja svih bitnih činjenica u lancu uzročnosti je na tužilji. 154. nije osnov odgovornosti za štetu. već i domaćim propisima. tužilji je data mogućnost da u ponovnom istom ili drugom sudskom postupku dokaže svoje eventualno stanarsko pravo i osnovu korišćenja tuđeg vlasničkog stana. Njena tvrdnja da je ogovornošću tužene i njenih organa lišena krova nad glavom je paušalna. Tužilja u ovom sporu potražuje materijalnu štetu zbog nekorišćenja stana u visini zakupnine. Za postojanje te odgovornosti potrebno je da je tužilja pretrpela štetu za koju traži naknadu i da je ta šteta nastala kao posledica svesnog ili krajnje nepažljivog ili nesavesnog postupanja suda u vršenju zakonskih ovlašćenja ili zloupotrebe ili prekoračenja tih ovlašćenja. ZPP-a.OBLIGACIONO PRAVO Odgovornost države kao pravnog lica za štetu koju prouzrokuje njen organ u smislu čl. koju inače nije plaćala.09. Organ koji postupa u okviru svog zakonskog ovlašćenja nije odgovoran za pogrešno tumačenje zakonske norme. Samo na osnovu činjenice da su presude prvostepenog i drugostepenog suda u pravnosnažnoj okončanoj parnici ukinute u revizijskom postupku.2008. (Presuda Vrhovnog suda Srbije. ZOO. pa se samo u toj korelaciji mogu ostvarivati oba ova prava zaštićena ne samo Evropskom konvencijom o ljudskim pravima i osnovnim slobodama. postoji ako je šteta nastala kao posledica takvog rada njenog organa koji se može smatrati prekoračenjem. 935/07 od 18. zloupotrebom ili pogrešnom primenom datih ovlašćenja. 220. bez utvrđenja prouzrokovanja štete tužilji namerom ili krajnjom nepažnjom suda kao organa tužene. 1 Zakona o obligacionim odnosima. bez obzira da li je ono potvrđeno u instancionom postupku ili su odluke zasnovane na njemu ukinute. a predmet vraćen na ponovno suđenje radi nastavka dokaznog postupka. Rev. u Beogradu..220 - . 172.. 172. Zakona o obligacionim odnosima) . Kod nepostojanja osnovnih elemenata odgovornosti za štetu iz čl.. koji nije sproveden. drukčijem presuđenju ne pomaže i ne vodi pozivanjem revidenta na standarde evropske konvencije i šire tumačenje odgovornosti države. ne vodi odgovornosti tužene za traženu naknadu štete. koji nije inače meritorno presuđen. konkuriše pravo svojine vlasnika stana. Izraženo pravno mišljenje u tumačenju prava i donošenju odluke suda kao državnog organa. st. već je okončan presudom na osnovu odricanja zbog promene vlasnika i gubitka pravnog interesa ranijeg tužioca za parnicu. došlo do ukidanja tih sudskih odluka i ponavljanja celog parničnog postupka. godine) ODGOVORNOST ZA ŠTETU OD OPASNE STVARI ILI OPASNE DELATNOSTI (OPŠTE ODREDBE) (Čl. kada iz spisa proizilazi da nije tražila reizvršenje i ponovno useljenje u stan posle ukidanja presude na osnovu kojih je iseljena i donošenja presude na osnovu odricanja u istom sporu. Ukidanjem ranijih presuda o njenom iseljenju. 155. na koje ona očito pledira navodima svoje revizije. Pri tome su neosnovani i bez uticaja revizijski navodi da je greškom sudova u presuđenju spora za njeno iseljenje ostala bez krova nad glavom. opterećenog stanarskim pravom njene babe do njene smrti. Na ovaku ocenu ne utiče činjenica što je zbog pogrešnog pravnog shvatanja zauzetog u prvostepenoj i drugostepenoj presudi kojom je pravnosnažno okončana parnica u sporu za iseljenje tužilje. Njeno pravo. Primena neodgovarajuće zakonske norme. kao ni pogrešno zauzet pravni stav u odluci donetoj u vršenju funkcije državnog organa.-223. nedokazana i bez ikakvog pravnog uporišta.

Nesporno je i to da u odnosu na povredu tužioca od 01. Navedeno i proizilazi iz iskaza tužioca u delu "u ovakvoj situaciji nisam mogao da razmišljam o sebi već o spašavanju ljudi i broda". godine) 458.član 164. . prilikom demontaže oplate.2000. Iz obrazloženja: Nesporno je utvrđeno da se tužilac povredio prilikom obavljanja vojne profesionalne dužnosti. okliznuo i pao. tužilac je povređen tako što se. 173. koja nesporno proizilazi iz utvrđene odgovornosti tuženog.OBLIGACIONO PRAVO 457.lica zaduženog za bezbednost i zdravlje na radu (naveo je da je skela trebalo da bude pričvršćena na više mesta. Radnja spašavanja ljudi i broda pod nepovoljnim vremenskim uslovima (vetar i kiša zbog čega se oštećeni okliznuo i pao) predstavlja opasnu delatnost. dana 15. Naime.07. Nesporno je da se tužilac povredio na radu dana 26. što sledi i iz iskaza imenovanog svedoka . U nepovoljnim vremenskim uslovima (vetar i kiša) preduzeo je navedene radnje u cilju spašavanja života ljudi i broda.221 - . a posebno pod okolnostima u konkretnom slučaju. kakav je i konkretan slučaj. 1 5097/10 od 03.2006. Zakona o obligacionim odnosima. Gž.11. godine. Iz obrazloženja: Pravilno je prvostepeni sud zaključio da tužilac ima pravo na naknadu štete.2010. godine.08. rad na radnim platformama i slično. Zakona o obligacionim odnosima (rizik povređivanja od pada sa visine). Ako je šteta nastala usled toga što nisu ostvareni bezbedni uslova rada. a posebno u vanrednim okolnostima kada su ugroženi životi ljudi. Tužilac je u oba slučaja obavljao rad na visini. otklanjajući havariju na brodu.pričvršćena. kada je prilikom izrade oplate za međuspratnu konstrukciju pao sa visine od tri metra i povredio grudni koš.2006.08. odnosno poslove tesara koji obuhvataju montažu i demontažu skele i radnih platformi.dana 01. 173. montažu i demontažu oplata. i 174.2006.03. godine . Relevantne odredbe: Ukoliko zaposleni pretrpi povredu na radu ili u vezi sa radom. i 174. Materijalno-pravna odgovornost tuženog proizilazi iz obavljanja opasne delatnosti. a posebno u situaciji kada su u pitanju vanredne okolnosti. za naknadu štete zbog povrede zaposlenog na radu odgovara poslodavac. poslodavac je dužan da mu naknadi štetu u skladu sa zakonom i opštim aktom . u smislu odredbe čl. a zatim . pao u iskop zajedno sa konstrukcijom na kojoj je stajao.radeći na skeli na visini od oko 4 metra. Profesionalna vojna služba sama po sebi sadrži povećan rizik od povređivanja. Pravilno je prvostepeni sud i zaključio da je ovde tužena materijalno-pravno odgovorna po osnovu obavljanja opasne delatnosti u smislu odredbe čl. gde postoji i rizik povređivanja. Jasno je da obavljanje profesionalne vojne dužnosti predstavlja opasnu delatnost. a da je bila pričvršćena bar na jednom mestu – nalegla bi ali se ne bi i srušila). važećeg Zakona o radu. (Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu. godine skela nije bila u građevinskom smislu stručno ankerisana .

2010. jer je šteta nastala dejstvom oružanih snaga NATO . Ovo posebno što iz iskaza navedenog svedoka proizilazi da skela nije imala zaštitnu mrežu. proizilazi da je skela bila nesigurna. Zakona o obligacionim odnosima. 200. (Iz Rešenja Apelacionog suda u Beogradu.1999. kao i prilikom javne demonstracije i manifestacije odgovara država čiji su organi po važećim propisima bili dužni da spreče takvu štetu … "). Gž.to ne može biti ni pasivno legitimisana u predmetnoj pravnoj stvari. osim toga. godine tokom NATO bombardovanja. tužena nije odgovorna za nastalu štetu po ovom osnovu. Zakona o obligacionim odnosima. Relevantne odredbe: Za štetu od opasne stvari odgovara njen imalac a za štetu od opasne delatnosti odgovara lice koje se njome bavi . godine) . godine) 459.222 - .s obzirom da tužena nije pričinila štetu shodno čl. Zakona o obligacionim odnosima (" … za štetu nastalu smrću. te . odgovornost tuženog je upravo u tome što nije ostvario bezbedne uslove rada. Gž. jer je. jer država odgovara za bezbednost i imovinsku sigurnost svih građana a u okolnostima proglašenja ratnog stanja zbog oružanih dejstava nastao je visok stepen rizika za građane s obzirom da ratna dejstva predstavljaju povećanu opasnost za nastanak štete. na šta je i upozoravao radnike. Tužena država – prema stavu prvostepenog suda . Iz obrazloženja: Tužilac je – kako je utvrđeno u prvostepenom postupku .1 4018/10 od 24. Zakona o obligacionim odnosima. jer nisu ispunjeni uslovi za odgovornost za štetu od opasne stvari ili opasne delatnosti kada je tužilac kao civilno lice povređen prilikom NATO bombardovanja u toku 1999. (Iz Presude Apelacionog suda u Kragujevcu. a da iskop van objekta takođe nije bio zaštićen. S obzirom da šteta nije nastala u ovim navedenim slučajevima. 458/10 od 16.03.odgovorna je za nastalu štetu i ta je odgovornost objektivna. st. Ne postoji odgovornost za naknadu štete tuženika na strani Republike Srbije. i 174.član 173. 1.povređen dana 10. i iz iskaza drugoimenovanog svedoka . 1. Prvostepeni sud je – prema stavu drugostepenog suda .02. st.05. Tužilac je pretrpeo štetu kao civilno lice prilikom bombardovanja NATO snaga. Zbog toga je odluka prvostepenog suda preinačena.stručnjaka kod izvođača radova. Tužena.potpuno i pravilno utvrdio činjenično stanje ali je pogrešno primenio materijalno pravo. i 155.2010. nije odgovorna ni shodno članu 180. u obavezi da štetu naknadi samo pripadnicima oružanih snaga zbog bavljenja opasnom delatnošću. to je prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo kada je obavezao tuženu da plati nematerijalnu štetu tužiocu shodno čl. godine. Dakle. po principu objektivne odgovornosti. 154. telesnom povredom ili oštećenjem odnosno uništenjem imovine fizičkog lica usled akata nasilja ili terora. Međutim.OBLIGACIONO PRAVO Osim toga.

izbeći ili otkloniti. shodno članu 177.00 dinara prvostepenom presudom u stavu I konstatovano je da je tužba u odnosu na tuženog prvog reda povučena u celosti. Zbog toga u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za oslobađanje tuženog od odgovornosti. a kojim je upravljao prvotuženi u alkoholisanom stanju. jer nije bio vlasnik vozila tj. pa time ni osnov za njegovo obavezivanje da regresira iznos isplaćen na ime te štete. U konkretnom slučaju. 818/09 od 3. zaključivši da postoji objektivna odgovornost tuženog. godine) 461. bio vlasnik vozila kojim je nezgoda prouzrokovana. Za štetu koju je pretrpela pacijentkinja u bazenu lečilišta odgovara lečilište i to po pravilima o objektivnoj odgovornosti.722. tužilja je bila na lečenju u tuženom lečilištu. pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i bitne povrede odredaba Zakona o parničnom postupku. (Iz Presude Okružnog suda u Čačku. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju. U slučaju da je vlasnik prodao stvar (automobil) pre nastanka štete i propustio da o tome obavesti nadležan organ MUP-a tj. radi regresa. pa je prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno . pošto se ne može smatrati da je do povređivanja došlo isključivo tužiljinom radnjom koja se nije mogla predvideti. pa se okliznula i pala u bazen. po evidenciji MUP-a. nije odjavio vozilo nakon prodaje. Protiv navedene presude blagovremeno je žalbu izjavio tužilac.06. Gž. naime. Zakona o obligacionim odnosima. stav 2. Kritičnog dana tužilja se povredila tako što je pokušala da uđe u bazen s lekovitom vodom.OBLIGACIONO PRAVO 460. Iz obrazloženja: U sporu tužioca (akcionarskog društva za osiguranje) protiv tuženih prvog i drugog reda. prvostepeni sud je na tako utvrđeno činjenično stanje pravilno primenio materijalno pravo i usvojio tužbeni zahtev za naknadu nematerijalne štete. po mišljenju žalioca pasivno legitimisan. vrednost spora 827. te da postoji objektivna odgovornost drugotuženog za pričinjenu štetu. Kako je nesumnjivo da je drugotuženi vlasnik predmetnog vozila u trenutku nezgode kao takav je. šteta je nastala od opasne stvari pošto bazen napunjen vodom predstavlja stvar koja stvara povećanu opasnost za kupače a naročito za lica sa zdravstvenim problemima. U stavu II odbijen je tužbeni zahtev tužioca da mu tuženi drugog reda na ime regresa plati utuženi iznos sa zakonskom zateznom kamatom i troškovima spora. Kao jednu od prepisanih terapija tužilja je primenjivala i kupanje u bazenu tuženog.2009.223 - . u određenim terminima. on nije pasivno legitimisan u sporu po tužbi osiguravača – već novi vlasnik. Za štetu od oglasne stvari odgovara njen vlasnik. Prema shvatanju Okružnog suda. to ne može biti osnov za njegovu odgovornost za tu kasnije nastalu štetu. pri čemu se dobila teške telesne povrede. Smatra da je u trenutku saobraćajne nezgode drugotuženi. pobijajući istu u stavu Iizreke i to zbog pogrešne primene materijalnog prava. po osnovu vlasništva nad opasnom stvari.

istog zakona. 176. Zakona o obligacionim odnosima. Predložio je da se pobijana presuda preinači ili da se ista ukine u pobijanom delu il predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak. te da je upravljao P. time što nije odjavio vozilo koje je prodao. a ovo sa razloga što je prvostepeni sud pravilnom ocenom izvedenih dokaza utvrdio da je u posrednoj državini navedenog vozila u trenutku nastanka saobraćajne nezgode bio P. pri tome je pravilno primenio odredbu člana 177. to je svoj zahtev usmerio prema tuženom drugog reda. jer tuženi drugog reda nije obavezan da regresira iznos koji je tužilac kao osiguravač isplatio svome osiguraniku. 1. a što je i P. te je isti bio voljan da stupi na mesto tuženog drugog reda. Prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev tužioca da mu tuženi drugog reda na ime regresa plati utuženi iznos sa zakonskom zateznom kamatom. ukoliko tužilac izvrši subjektivno preinačenje zahteva. vozilom iz ovog spora kojim je pričinjena materijalna šteta koju je tužilac isplatio oštećenom i čiji regres potražuje od tuženog drugog reda. dao na poslugu tuženom prvog reda. Pravilno je odlučio prvostepeni sud kada je odbio tužbeni zahtev tužioca u odnosu na tuženog drugog reda kao neosnovan. predajom vozila imenovanom u državinu. pa time ni osnov za obavezivanje da tužiocu regresira iznos isplaćene štete. Primenom pravila objektivne odgovornosti. obzirom da je pravo svojine nad vozilom po osnovu ugovora o prodaji vozila stekao P. Kako je u trenutku nastanka štete tuženi drugog reda bio vlasnik vozila po evidenciji MUP-a. istog zakona – po kome za štetu od opasne stvari odgovara njen imalac. godine) 462. .OBLIGACIONO PRAVO pravo. (Iz presude Višeg trgovinskog suda Pž.A. 7184/09 od 5. ne može biti osnov za odgovornost tuženog drugog reda za nastalu štetu. i 177. To što tužilac drugog reda nije odjavio vozilo nakon prodaje istog. Odgovor na žalbu nije podnet.A. Zakona o obligacionim odnosima (dalje: ZOO) a ne na čl. Iz obrazloženja: Utvrđeno je sledeće činjenično stanje: Tužilac je kod tuženog bio u radnom odnosu do 30. jer isti u trenutku nastanka saobraćajne nezgode nije bio vlasnik vozila.2000. zaključio ugovor o prodaji predmetnog vozila.11. svojom izjavom potvrdio da je dva meseca pre nastanka saobraćajne nezgode od tuženog drugog reda kupio predmetno motorno vozilo. kao i odredbu čl. Iz napred navedenih razloga potvrđena j presuda prvostepenog suda. ne može biti odgovoran za nastalu materijalnu štetu. u trenutku nastanka saobraćajne nezgode. tužilac je u odnosu na tuženog prvog reda povukao tužbu. kao neosnovan uz obrazloženje da tuženi drugog reda nije bio ni u posrednoj ni u neposrednoj državini spomenutog vozila. Usled objektivne nemogućnosti da se tuženom prvog reda uruči tužba. 2.. kada mu je prestao radni odnos zbog odlaska u invalidsku penziju. st. jer je isti dva meseca pre nastanka saobraćajne nezgode sa P.A. st. pozivajući se na čl. godine. 174.06. vlasnik. pošto drugotuženik nije pasivno legitimisan u ovoj pravnoj stvari.224 - . Republika Srbija odgovara za naknadu štete koju je pretrpeo tužilac kao pripadnik policije koji se nalazio na radnom mestu dežurnog policajca u službenom objektu za vreme NATO bombardovanja. 176. Žalba je neosnovana. Pravilan je zaključak prvostepenog suda da tuženi drugog reda.A.2009.A.

po polisi tzv. naruženosti lakog stepena a tužilac je trpeo fizičke bolove i strah. Gž. Bombe su pale u dvorište objekta. kolektivnog osiguranja koju je zaključio tuženi sa Kompanijom za osiguranje. 1700/03 od 22.1999. nalazio na radnom mestu dežurnog policajca u objektu MUP Republike Srbije kada se desio štetni događaj. sve prema nalazima veštaka. tuženi I reda (imenovani radnik II. uz obrazloženje da su za vreme ratnog stanja i NATO agresije pripadnici policije bili u sastavu Vojske Jugoslavije. Povrede su ostavile trajne posledice i dovele do umanjenja životne aktivnosti za 16%.2004. i 174. stav 5. poslodavac je dužan da tu štetu nadoknadi.kojom prilikom je zadobio teške telesne povrede. Žalbom tuženog osporava se pasivna legitimacija Republike Srbije. Tuženi za nastalu štetu odgovara i primenom pravila objektivne odgovornosti iz odredbe čl. od čega je tužilac pretrpeo teške telesne povrede: eksplozivne i ubodne povrede lica.03. budući da je do povređivanja tužioca došlo prilikom vršenja dužnosti na njegovom radnom mestu. kao što je u konkretnom slučaju bila delatnost tužioca kao dežurnog policajca u objektu MUP. dana 02.01. jer je u tom smislu prisutan kriterijum predvidljivosti koji ne oslobađa tuženog objektivne odgovornosti. Nesporna je činjenica da se tužilac dana 24. obavljanjem opasne delatnosti gde šteta nastaje u okolnostima povećane opasnosti. U situaciji da se u vreme štetnog događaja i nastale štete vlasnikova opasna stvar (teretno kombi vozilo) nalazi u pravno relevantnoj državini (ugovor o zakupu) – za štetu koju je prouzrokovao radnik držaoca stvari ne odgovara njen vlasnik nego držalac (zakupac). Ovo se ne može prihvatiti.1999. Takođe. godine isplaćeno 9. (Iz Presude Okružnog suda u Novom Sadu. tuženi se ove odgovornosti ne može osloboditi pozivanjem na višu silu kao nepredviđenog. Prema odredbi člana 106.2004. kada je započelo NATO bombardovanje. godine nalazio se na svom radnom mestu dežurnog policajca u objektu tuženog. koja je bila u nadležnosti Savezne Republike Jugoslavije i Vrhovne Komande. utvrđeno je da je tužiocu.OBLIGACIONO PRAVO Dana 24. zaustavljenog u krajnjoj levoj saobraćajnoj traci i koje se od udara odbilo te naletelo prednjim de.04. povećanog rizika u vršenju delatnosti.1999. pod okolnostima proglašenog ratnog stanja i očekivanih napada NATO snaga. godine. vrata.00 dinara na ime trajnog invaliditeta. Pri tome. povrede slušnog aparata kao i levog oka.800. kao radnik tuženog. godine (tada važećeg materijalnog propisa) . Lečenje je trajalo od povređivanja do penzionisanja. poglavine. Stoga je pravilna ocena prvostepenog suda da ne prihvati prigovor nedostatka pasivne legitimacije tuženog.tuženog preduzeća) upravljao je teretnim kombi vozilom navedenih registarskih oznaka.03. pa je izazvao saobraćajnu nezgodu na taj način što je prednjim delom svog vozila naleteo na zadnju stranu putničkog vozila tužilje.ako zaposleni pretrpi povredu ili štetu na radu ili u vezi sa radom. prednje strane trupa i desne noge. vlažnom kolovozu i gustini saobraćaja. godine) 463. vanrednog događaja. bombardovanje objekta . Zakona o obligacionim odnosima: za štetu se odgovara bez obzira na krivicu. godine.09. Zakona o radnim odnosima iz 1996. 173. Iz obrazloženja: Utvrđeno je sledeće činjenično stanje: Dana 26.225 - . kojom prilikom Brzinu kretanja vozila nije prilagodio uslovima puta i saobraćaja.

o. Dakle.2000.S.član 174. a ne lice koje je samo formalno navedeno u saobraćajnoj dozvoli kao vlasnik. Zbog toga je odgovoran taj posednik a ne vlasnik opasne stvari. Tuženi II reda . pre saobraćajne nezgode otuđilo putničko vozilo kojim je pričinjena šteta trećem licu. a za štetu od opasne delatnosti odgovara lice koje se njome bavi . Oštećeno lice (ovde tužilja) može tražiti naknadu štete bilo od vlasnikakorisnika ili osiguravača pojedinačno.N. tako što je tužbeni zahtev odbijen. krvni podliv u predelu desnog oka.N. Zakona o parničnom postupku. a solidarno sa njima i osiguravač.2004. godine) 464. Zakona o parničnom postupku. nalazila u posedu pravno ovlašćenog posednika. tačka 4. stav 1. tužilja je pretrpela lake telesne povrede u vidu udarca u glavu. šteta je ekonomski totalna. (Iz Presude Okružnog suda u Novom Sadu. bilo od svih njih solidarno. godine ugovor o korišćenju motornih vozila na osnovu kog ugovora je tuženi II reda ustupio na korišćenje predmetno teretno kombi vozilo preduzeću "10 A" . Trpela je fizičke bolove i strah intenziteta i dužine trajanja kako je to bliže naznačeno u obrazloženju prvostepene presude.02. u konkretnom slučaju. Gž. Zbog toga i nisu osnovani žalbeni navodi tuženog I reda. Na dan nastanka predmetne saobraćajne nesreće predmetno teretno kombi vozilo oznake bilo je osigurano kod navedene osiguravajuće kuće. zaključili su dana 14. Relevantne odredbe: Za štetu od opasne stvari odgovara njen imalac. Prvostepeni sud je na ovako utvrđeno činjenično stanje pogrešno primenio materijalno pravo usvojivši tužbeni zahtev u odnosu na tuženog II reda. pa bi u konkretnom slučaju solidarno odgovorno moglo biti jedino to preduzeće. da za nastalu štetu sud treba obavezati osiguravača a ne njega. prvostepeni sud je pravilnom primenom materijalnog prava tužbeni zahtev tužilje u odnosu na tuženog I reda usvojio jer vlasnik i korisnik motornog vozila. Razloge za takav stav ovaj sud ne prihvata. U slučaju da je lice koje je označeno kao vlasnik u saobraćajnoj dozvoli. Stoga je žalba tuženog II reda usvojena. Iz tih razloga je u navedenom delu žalba tuženog I reda odbijena a prvostepena presuda u odnosu na ovog tuženog potvrđena primenom člana 368. ne odgovara vlasnik stvari .ovde tuženi II reda.04. 4789/03 od 22. posudioca i sl. tada za naknadu štete odgovara stvarni vlasnik (imalac) vozila.OBLIGACIONO PRAVO lom na zadnju stranu drugonavedenog putničkog vozila. koji je upravljao vozilom i zbog čije je isključive krivice na vozilu tužilje nastala šteta.226 - . S obzirom na obim i stepen oštećenja.preduzeće "BK" d. koje se kretalo istim pravcem i smerom ispred vozila tužilje.S. Takođe. . To znači da tuženi II reda nije odgovoran pošto se njegova opasna stvar. S druge strane. U ovom udesu oštećeno je vozilo tužilje. Zakona o obligacionim odnosima. jer se vlasnikova opasna stvar u vreme štetnog događaja i nastale štete nalazi u posedu pravno ovlašćenog posednika (zakupca. u vreme štetnog događaja i nastale štete. primenom člana 373. Protiv imenovanog vozača povodom ovog saobraćajnog udesa vođen je prekršajni postupak i on je oglašen odgovornim. a prvostepena presuda u odnosu na njega preinačena. odgovaraju oštećenom licu.o. udarac u predelu vrata sa zadnje strane. starost i opšte stanje vozila. i preduzeće "10 A" .).

Vlasnik vozila kojim je tužiocu naneta šteta krivicom vozača tog vozila (u srazmeri od oko 50%) je prvotuženi – otac. i krenuo da pomenutog drugotuženog i još dvojicu odveze njihovim kućama. iz pravnog posla koji je zaključen predajom ključeva automobila. pravilno je prvostepeni sud. otuđiti i voziti. Zakona o obligacionim odnosima. te produžavati registraciju. Iz obrazloženja: Utvrđeno je sledeće činjenično stanje: Imenovani tuženi je u noći 28. parkiranog u komšijskom dvorištu.proizilazi činjenica da je u stvari ovo lice pravi vlasnik vozila u vreme predmetne saobraćajne nezgode. je uzeo ključeve. 2308/04 od 04. Naime. Gž. Ključevi su mu bili dostupni pa se ne može smatrati da je vozilo oduzeto na protivpravan način te da zbog toga vlasnik vozila ne odgovara za pričinjenu štetu. Utvrđeno je koliko iznosi pričinjena ukupna materijalna šteta na dan presuđenja. saobraćajnu dozvolu i overenu punomoć kojom ga je ovlastio da može u njegovo ime raspolagati. dok je tuženi bio u vreme odigravanja saobraćajne nezgode samo formalni vlasnik vozila. koji je konzumirao alkohol. Zakona o obligacionim odnosima. (Iz Presude Okružnog suda u Novom Sadu. godine u svojoj kući priredio ispraćaj u vojsku svom sinu. Neosnovano se tužilac u žalbi poziva na odredbe člana 175. ključeve od vozila. godine) 465.09.08.2004. uzeo ključeve njegovog naznačenog vozila. . On osnovano nalazi da se u konkretnom slučaju imaocem opasne stvari-automobila ima smatrati lice koje je vozilo nabavilo za sebe. da mu produžava registraciju kao i da ga može otuđiti jasno .OBLIGACIONO PRAVO Iz obrazloženja: U postupku je utvrđeno sledeće činjenično stanje: Kritičnog dana se na naznačenom putu dogodila saobraćajna nezgoda koju je isključivom krivicom prouzrokovao imenovani vozač.1999. Prisutan je bio i navedeni drugotuženi. Sin je ujutru iz očeve kuće. Kupoprodajni ugovor nije nikad sačinjen niti je vozilo prevedeno. Ne mogu se uzeti kao osnovani navodi iz žalbe tužioca po kojima je pismena forma obavezna za zaključenje ugovora o kupoprodaji vozila. zbog propusta oba vozača u jednakom delu.227 - . Za štetu od opasne stvari odgovara njen vlasnik . saobraćajne dozvole kao i punomoći koje ga ovlašćuje da vozilom upravlja. svog oca tuženog M.član 174. upravljajući putničkim vozilom koje je oko tri meseca ranije kupio od imenovanog tuženog. bez bitne povrede odredaba parničnog postupka. godine. tako što mu je u celosti isplatio kupoprodajnu cenu a tuženi je njemu predao vozilo. V. Iz utvrđenog činjeničnog stanja proizilazi da je sin vlasnika vozila uzeo ključeve automobila kojim je pričinjena šteta. a tuženi vlasnik vozila spori svoju odgovornost za naknadu štete. Na oko pola puta upravljanje vozilom je preuzeo drugotuženi. Činjenice ovako utvrđene u prvostepenoj presudi nisu osporene žalbom. pa je tužbeni zahtev valjalo odbiti. Na ovako pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje. Ovo vozilo se sudarilo sa vozilom u svojini tužioca. bez znanja i odobrenja.1991. a kome je poslednja registracija istekla 04.09. primenio materijalno pravo.

2006.član 175. 173. koja utiče na obim naknade u smislu člana 192. Zakona o obligacionim odnosima. osnovano se u žalbi tužioca ukazuje da. koju je najvećim delom izazvalo treće lice.228 - . zbog pogrešne primene materijalnog prava. Pošto su ključevi motornog vozila kojim je naneta šteta bili dostupni sinu vlasnika vozila. stav 2. prvostepeni sud je našao da je tužilac kao radnik tuženog na radnom mestu vozača teretnih vozila. ZOO. Međutim. i 174. poslodavac je dužan da mu naknadi štetu. a u kom bi jedino slučaju za štetu odgovaralo lice koje je oduzelo stvar . Zato oštećeni koji je doprineo da šteta nastane ili da bude veća nego što bi inače bila. a u vezi sa članom 205. činjenično stanje nije potpuno utvrđeno. a u manjem obimu i tužilac i zaključio da postoje razlozi za isključenje odgovornosti tuženog preduzeća iz člana 177. ZOO. Tuženi se bavi prevozničkom delatnošću. 2007. godine) . Delatnost koju obavlja prevoznička organizacija predstavlja opasnu delatnost u smislu Zakona o obligacionim odnosima. zbog čega je prvostepena presuda morala biti ukinuta. i 174. Gž. ne može se reći da je u konkretnom slučaju vozilo upotrebljeno bez dozvole vlasnika i da je on zato oslobođen odgovornosti . Poslodavac za ovu štetu odgovara po pravilima o odgovornosti za štetu iz člana 154. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima (dalje: ZOO). ako zaposleni pretrpi povredu ili štetu na radu ili u vezi sa radom. ima pravo na naknadu štete u srazmerno smanjenom obimu.11. Zakona o radnim odnosima. 9. Prema članu 106. pa tako postoji odgovornost prevozničke organizacije za štetu koju pretrpi njen zaposleni u saobraćajnoj nezgodi. oštećenog i tuženog preduzeća kao poslodavca. jer se obavlja na putevima pa se saobraćajne nezgode mogu predvideti. a pretežnom krivicom trećeg lica. koja predstavlja opasnu delatnost. ako dokaže da je šteta nastala isključivo radnjom oštećenika ili trećeg lica. (Rešenje Okružnog suda u Užicu. koju on nije mogao predvideti i čije posledice nije mogao izbeći ili otkloniti. I 22/2007 od 27. Ove odgovornosti poslodavac se može osloboditi pod uslovima iz člana 177.-P. ZOO. Iz obrazloženja: Ocenjujući izvedene dokaze. Po osnovu rizika od opasne delatnosti odgovara se bez obzira na krivicu u smislu člana 154. 173. zadobio tešku telesnu povredu u saobraćajnoj nesreći. stav 2. ZOO. (Iz Presude Okružnog suda u Novom Sadu.Gž.OBLIGACIONO PRAVO Ključeve vozila je iz kuće uzeo tuženikov sin i ne može se smatrati da je na taj način vozilo oduzeto na protivpravan način. stav 5.član 177. ali može biti razlog podele odgovornosti između. za ovu štetu odgovara po pravilima o objektivnoj odgovornosti iz čl. Doprinos trećeg lica u pretežnom delu i u manjem delu doprinos tužioca nastanku štete nije razlog za isključenje odgovornosti tuženog. Tuženi.1996. 2273/05 od 23. Zakona o obligacionim odnosima. bez obzira što je saobraćajna nezgoda izazvana delimičnom krivicom zaposlenog. štetnika. u vezi sa čl. godine na magistralnom putu U.2. zbog čega je odbio tužbeni zahtev tužioca za naknadu štete prema tuženom poslodavcu. godine) 466. zbog toga. pa se zato ne može prihvatiti stav prvostepenog suda da ne postoje uslovi za isključenje odgovornosti tuženog za naknadu štete koju je tužilac pretrpeo na radu. Tužilac je kao radnik tuženog povređen dok je upravljao teretnim vozilom tuženog za vreme službenog puta. upravljajući teretnim motornim vozilom tuženog dana 5. ZOO.

godine.02. Veštačenjem je utvrđeno da su krave vlasništvo tužioca uginule usled zaraze klicom ehinokokusa koju su sa leševa životinja i odbačene hrane prenosili glodari i psi lutalice na pašnjake na kojima su se napasale krave tužioca. pa i po tom osnovu postoji odgovornost tuženika. br. Iz spisa proizilazi da je tuženik odgovoran za odnošenje smeća na deponiju i da je dužan da je održava u skladu sa opštinskom odlukom.. ZOO i da se tuženik ima osloboditi od odgovornosti jer se u konkretnom slučaju radi o parkiranom vozilu koje je i opasna stvar. Drugostepeni sud je odbio kao neosnovanu žalbu tuženika i potvrdio je prvostepenu presudu. br.2003. Iz obrazloženja: Presudom prvostepenog suda obavezan je tuženik da plati tužiocu na ime naknade štete iznos od _ .6. pomerilo i udarilo u reklamnu svetleću firmu – vlasništvo tužioca. pa je revizija tuženika neosnovana. i naletelo na svetleću reklamu firme vlasništvo tužioca. deponiji smeća koja je opasna stvar i bila leglo zaraze. Pravilno su oba suda primenila materijalno pravo. Kada je u saobraćajnoj nezgodi vozilo osigurano kod tuženika naletelo na parkirano putničko motorno vozilo koje se kao posledica kontakta. Pravilno je prvostepeni sud primenio materijalno pravo nalazeći da ima mesta primeni čl. nije je ogradio i dezinfikovao jednom nedeljno. jer se u konkretnom slučaju radi o smetlištu. 174/05 od 08. Rev.10. Vrhovni sud Srbije je presudom Rev.01. što je dozvolio da stoka ode na pašnjake bez nadzora. 940-941. 32/05 od 19. Veštačenjem je utvrđena visina štete. tako što je vozilo koje je bilo osigurano kod tuženika naletelo na parkirano vozilo kome je motor bio ugašen i koje se pomerilo. 32/05 od 19. Presudom Okružnog suda u N.229 - .. godine odbio kao neosnovanu reviziju tuženika. gde su dolazili psi lutalice i odvlačili hranu i uginule životinje... godine) . Pravilno je utvrđena i visina materijalne štete kao i doprinos tužiocu u delu od 30%.2002.2005. (Iz presude Okružnog suda u Čačku. a o čijoj čistoći i održavanju je brinuo tuženik. br. 940-941. kao posledica kontakta. br. godine) 468. Gž. Iz obrazloženja: Presudom Opštinskog suda u T.2005. Tužilac je napasao stoku u blizini deponije. 25-8/02 od 31.P. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. Tuženik – JKP odgovora za štetu nastalu od opasne stvari – deponije smeća koju nije održavao u skladu sa opštinskom odlukom tj. tada se radi o šteti nastaloj u saobraćajnoj nezgodi i šteta se ima isplatiti na osnovu odredaba čl. 22/03 od 10. ZOO i da se radi o šteti nastaloj u saobraćajnoj nezgodi. P. ZOO. Iz spisa proizilazi da je kritičnog dana došlo do saobraćajne nezgode.. Gž. odbijena je kao neosnovana žalba tuženika i potvrđena je prvostepena presuda. Neosnovano je isticanje u žalbi da ima mesta primeni člana 177.01..OBLIGACIONO PRAVO 467. ZOO i nema mesta primeni člana 177. godine obavezan je tuženik – JKP da tužiocu plati na ime naknade materijalne štete iznos naveden u izreci presude. a to znači da deponija mora biti ograđena i da mora da je dezinfikuje jednom nedeljno.2005.

zakačile se za provodnike i tako nastradale.. te je zbog propusta odgovoran za nastalu štetu..S. G.. i radnik JP "E.. a čije dejstvo se nije moglo predvideti. Gž.. Istog dana. 927/2004 od 24. našavši se blizu zemlje.. Supruga i njegove dve ćerke su zbog toga i podnele tužbu parničnom sudu za naknadu štete.. Sve to čini neosnovanim navod tuženika u žalbi da bi ga trebalo osloboditi od odgovornosti. Iz obrazloženja: Činjenično stanje: Tužilac je dana 09. koji je prevoz elemenata poverio svom vozaču sada pok.. Zbog toga se ne može primeniti odredba člana 177.. U zapisniku o uviđaju.. zbog čega se bandera iskrivila prema reci a provodnici su se olabavili. U prvostepenom postupku nije dokazano da šteta potiče od nekog drugog uzroka koji se nalazi van stvari. V.03.00 časova.“ kao proizvođač betonsko-armiranih elementa je bio dužan da te elemente preveze od S. Prilikom istovara betonsko-armiranih elemenata jedna betonska ploča se prevrnula i pala pored kamiona. Po stanovištu revizijskog suda nižestepeni sudovi su pravilno zaključili da su tuženi solidarno odgovorni za nastalu štetu shodno odredbama čl. godine na lice mesta su izašli tehničar OUP B.12. Prema odredbi člana 173. ZOO. pustio petnaest svojih ovaca da pasu po polju u G. izbeći ili otkloniti.173. osim ako se dokaže da one nisu bile uzrok štete. solidarno sa naručiocem i izvođačem radova.2003.00 časova.OBLIGACIONO PRAVO 469. godine.2003.2004. vozač. 174. oko 11.207. Za štetu koju pričini trećim licima proizvođač odgovara u vezi sa izvođenjem radova na izgradnji objekta. a tuženik je dužan da održava elektro mrežu.. a tuženi GP „T. delatnosti. Zakona o obligacionim odnosima). godine) 470. a koji propisuje da naručilac i izvođač radova solidarno odgovaraju za štetu nastalu trećem licu a u vezi sa izvođenjem građevinskih rado. Uviđaj je izvršen iste večeri na licu mesta.. (Iz presude Okružnog suda u Prokuplju. gde je stajao sada pok.. jer je električna energija opasna stvar. a za štetu od opasne delatnosti odgovara lice koje se tom delatnošću bavi (čl.. ZOO. Iz obrazloženja: Iz utvrđenog činjeničnog stanja proizilazi da je tuženi bio naručilac i investitor radova na objektu u Ž. oko 18.“ iz B. po principu objektivne odgovornosti zbog obavljanja opasne delatnosti a u smislu odredaba čl. do gradilišta u Ž.230 - ..03.". Propust na održavanju elektro mreže stvara odgovornost za naknadu nastale štete. Dana 10. U konkretnom slučaju električna energija je opasna stvar. Zakona o obligacionim odnosima. Ovce su naišle. kada je otišao da potera svoje ovce kući. devet ovaca je ležalo na žici od struje. Za štetu od opasne stvari odgovara njen imalac.. opasnom delatnošću potiče od te stvari tj. Zakona o obligacinim odnosima ima se smatrati da šteta nastala u vezi sa opasnom stvari tj.. Pet je stradalo a četiri povređene je tužilac nakon toga lečio kod veterinara. jer je treće lice prouzrokovalo štetu... i 174.. Za prevoz je angažovano GP „K. istražni sudija je konstatovao da je kritičnog dana neko pokidao anker.

Gž. Zakona o obligacionim odnosima i odgovarajućim odredbama Zakona o osnovama sistema osiguranja imovine i lica (“Sl. pa je u toku igre zadobio prelom noge. koji je važio u vreme štetnog događaja.2004. Tuženi su odgovorni za nastalu štetu po principu objektivne odgovrnosti zbog opasne delatnosti u smislu odredbi čl. 1410/04 od 28. Odgovornost Republike Srbije kao imaoca motornog vozila zasniva se na odredbi člana 174. kao igrač na toj utakmici povredio. 31/93. imajući u vidu okolnosti pod kojima je V. Takođe je utvrđeno da je tuženik bio organizator utakmice. dok su tužilje treća lica koja su u konkretnom slučaju pretrpela štetu. godine) . bio podizvođač radova.03. Tuženi. 24/76 i “Sl.223.4329/03 od 04. list SFRJ”. godine) 471.12.173. Odgovornost imaoca vozila i osiguravača za naknadu štete iz istog štetnog događaja je solidarna.2004. i oštećenik ima pravo da naknadu zahteva od oba dužnika. Drugostepeni sud je odbio kao neosnovanu žalbu tužioca i potvrdio je prvostepenu presudu. i 174 ZOO. (Iz presude Okružnog suda u Čačku. 1333/04 od 07. i 201. ZOO. Pri takvom stanju stvari pravilno je prvostepeni sud primenio materijalno pravo nalazeći da nema objektivne odgovornosti tuženika i da se radi o sportskoj manifestaciji. Iz obrazloženja: Pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kad su obavezali tužene da solidarno naknade štetu tužiocu. Odgovornost tuženih je solidarna. a tuženi GP „Trudbenik“ je kao lice koje je bilo u obavezi da izvrši određeni prevoz u vezi tih radova. pa je VSS kao revizijski sud. ZOO.231 - . 24/94). (Iz presude VSS Rev.OBLIGACIONO PRAVO va. Visina materijalne štete je pravilno odmerena shodno odredbama čl. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. sve mere je preduzeo da do bilo kakvog nereda ne dođe. 173-177.1. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima. sve je ostvareno u sportskom duhu i druženju. kao osiguravača na odredbi člana 941. a odgovornost tužene osiguravajuće organizacije. nema objektivne odgovornosti tuženika bez obzira što se tužilac.S. br. ZPP-a.2004. a tužilac kome pravo na naknadu štete zbog smrti brata pripada na osnovu člana 201. poginuo. pa se tužbeni zahtev tužioca ima odbiti kao neosnovan. Iz obrazloženja: Presudom prvostepenog suda odbijen je tužbeni zahtev tužioca za naknadu štete kao neosnovan.10. Ukoliko tuženik. Dokazima je utvrđeno da je tužilac fudbalski igrač i da je kritičnog dana bio igrač na utakmici. list SRJ” br. fizičko lice je u konkretnom slučaju naručilac radova. kao organizator sportske manifestacije preduzme sve neophodne mere da se ta manifestacija održi u redu i miru. ZOO u vezi sa čl. st. br. reviziju odbio kao neosnovanu. ovlašćen je da naknadu zahteva od oba dužnika.200. a ne o nastupeloj šteti usled opasne delatnosti shodno čl. Rev. godine) 472.

.. kad su radnje tužioca rezultat instinktivnog reagovanja pod uticajem straha zbog opasne situacije. st. koji se očigledno nije ponašao u skladu sa pravilima rukovanja oružjem. a što tuženu oslobađa odgovornosti u smislu člana 177. te se prilikom prebacivanja na vatreni položaj u noćnim uslovima spotakao o kamenu prepreku i tom prilikom je došlo do samoopaljenja automatske puške koju je tužilac držao u ruci. br.. Takođe je pravilno primenjeno materijalno pravo primenom odredbe člana 174. D. 3034/01 od 24. jer su radnje tužioca rezultat instinktivnog reagovanja pod uticajem straha zbog opasne situacije u koju je bio doveden usled svojstva stvari i bez svoje krivice.00 dinara sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom. 494/02 od 15. godine potvrdio. 522/03 od 29.. 2. pa je pravilno primenjen propis iz člana 174.S. U obrazloženju drugostepene presude je navedeno sledeće: U konkretnom slučaju pravilno je prvostepeni sud primenio materijalno pravo i našao da je opasna stvar telefonska bandera. godine) .OBLIGACIONO PRAVO 473. (Iz presude Okružnog suda u Čačku. P. u koju je bio doveden usled svojstva te stvari i bez svoje krivice. godine odbio kao neosnovanu žalbu tuženika a presudu Opštinskog suda u G..060. Okružni sud u Č. Zakona o obligacionim odnosima... Č. 494/02 od 15.04.. i 3.2003. Iz obrazloženja: Presudom Opštinskog suda u G..232 - . 522/03 od 29.. ZOO i obavezan je tuženik kao vlasnik i imalac opasne stvari da plati tužiocu na ime naknade štete iznos iz prvostepene presude. a ista je pala na vozilo tužioca i pričinila mu štetu.” A. Tužena se kao imalac opasne stvari (oružje) ne može osloboditi odgovornosti za štetu nastalu nepravilnom upotrebom te stvari..2003.05. Tuženik kao vlasnik i imalac opasne stvari dužan je da plati na ime naknade štete tužiocu iznos koji je ovaj pretrpeo od te opasne stvari. da plati tužiocu na ime naknade štete iznos od 11. jer se radi o obučenom pripadniku vojne jedinice.2003. pa je tužilac kao komandir voda bio obavezan na preduzimanje radnji u pravcu odbijanja napada. S obzirom na rečeno.05. Stoga je neosnovana žalba tuženika kada navodi da nije obavezan da plati na ime naknade štete koja je nastala tužiocu u konkretnom slučaju.. Zakona o obligacionim odnosima da je tužena po principu uzročnosti (objektivna odgovornost) odgovorna za štetu koju je tužilac pretrpeo. godine obavezan je tuženik – Preduzeće za telekomunikacije “T.2003. je svojom presudom Gž. br. Gž.2002. Protiv navedene presude žalbu je izjavio tuženik. stav 2. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. nisu ispunjeni uslovi iz člana 177. Zakona o obligacionim odnosima da se tužena kao imalac opasne stvari (oružje) u celosti ili delimično oslobodi odgovornosti za štetu nastalu upotrebom te stvari. br.04. godine) 474. Iz obrazloženja: Neosnovana su ukazivanja u reviziji da je šteta nastala kao posledica samoranjavanja krivicom tužioca. P. Iz činjeničnog stanja nesumnjivo proizlazi da je do povređivanja tužioca došlo u situaciji oružanog napada neprijateljskih snaga u ranim jutarnjim satima. br. Rev.04.

i čl. Rev. Ukupno je bilo 10 kaveza u kojima su ptice uništene a na posebno odvojenom mestu gde su bile ptice za priplod. 476. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. u konkretnom slučaju tužena kao imalac – vlasnik pasa odgovara za štetu koju su oni naneli tužiocu.11. godine naneta šteta na kavezima za ukrasne ptice – papagaje raznih vrsta. Tragovi šapa vodili su prema kući tužene. izmrcvaren i zatrpan ostacima hrane. U kavezima je bilo perja a dlake od pasa na žici od provlačenja životinja u kaveze.050. tako što je na žicu kojom su bili ograđeni kavezi napravljena rupa u promeru od 5 x 20 cm i veći broj ptica zadavljen. u kojoj je živela njena sada pokojna majka i koja je do svoje smrti držala psa jazavičara. a po pravilima objektivne odgovornosti za opasnu delatnost kao vrstu građanskopravne odgovornosti koja postoji bez obzira na krivicu odgovornog lica. Veštačenjem je utvrđena visina štete i to kako materijalne štete tako i izmakle dobiti u ukupnom iznosu od 30.2002. ZOO regulisana je odgovornost za štetu od opasne stvari. ranjavanjem od strane albanskih terorista i to u okolnostima s povećanim rizikom. Povremeno ih je obilazila i hranila tužena. usled vršenja odbrambenih aktivnosti. Oba psa su bila bez stalnog nadzora. Za štetu od stvari ili delatnosti od kojih potiče povećana opasnost štete za okolinu. Takođe nije dokazala da su ispunjeni i drugi uslovi iz citirane odredbe Zakona o obligacionim odnosima niti da se odgovornost može podeliti. (Gž.1991. Iz odredaba čl. Znači. jer nije dokazala da šteta potiče od uzroka koji se nalazio van stvari – životinja za koje ona odgovara. Tužena je vlasnik kuće u susedstvu. te postoji uzročno-posledična veza između vršenja delatnosti sa povećanim rizikom koja se smatra uzrokom štete i nastale telesne povrede kao posledica. Psi su povremeno izlazili i na ulicu.00 dinara. s tim da se za štetu od stvari ili delatnosti od kojih potiče povećana opasnost štete za okolinu. 594/03 – P-1 br. 173. Odredbama čl. a čije se dejstvo nije moglo predvideti i izbeći niti otkloniti. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužiocu je dana 25. Nakon smrti majke tužene. u konkretnom slučaju šteta je nastala telesnom povredom oštećenog kao pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije. Prema odredbi člana 154. odgovara bez obzira na krivicu. 441/02 od 25. Zakona o obligacionim odnosima. jazavičar je sa svojim mladunčetom ostao da živi u toj kući. Najveći broj tragova je u neposrednoj blizini kaveza i u samim kavezima. odgovara se bez obzira na krivicu. te je u tom slučaju odgovorna za štetu nastalu usled vršenja tih aktivnosti. i boravili u dvorištu tužioca.233 - .09. Tragovi pasa pronađeni su u blizini ograde između dvorišta tužioca i tužene. Stoga se neosnovano u reviziji tužene ističe da je pogrešno primenjeno materijalno pravo. 1 br. 173. godine) .OBLIGACIONO PRAVO Neosnovano tužena u žalbi ističe da Republika Srbija nije pasivno legitimisana za naknadu štete. odgovornost tužene sledi po osnovu obavljanja opasne delatnosti i to kao organizatora i vršioca odbrambene aktivnosti. 174. Naime. ukoliko ne dokaže da je šteta nastala bez njegove krivice. Zakona o obligacionim odnosima ko drugome prouzroke štetu dužan je nakanditi je. takođe je bilo udavljenih ptica. i 174. 2430/02) 475.

1999. Ispaljivanje protivgradne rakete se može smatrati opasnom delatnošću. Rev.1999.06. Rev. Mešalica na električni pogon predstavlja opasnu stvar pa za štetu nastalu od takve mešalice odgovara njen imalac. Univerzalni strug na kojem je tužilac kao metalostrugar radio predstavlja opasnu stvar pa za štetu nastalu od takve stvari odgovara njen imalac . (Vrhovni sud Srbije.11.2000. godine) . godine) 482. a električna dizalica opasnu stvar koja svojim postojanjem i svojstvima predstavlja povećanu opasnost za okolinu. godine) 480. 6875/98 od 06. (Vrhovni sud Srbije. 4136/98 od 14. pa ne postoji odgovornost tuženog preduzeća.234 - 483.1999. godine) 477. (Vrhovni sud Srbije. Rev. godine) 479.1999. Država Savezna Republika Jugoslavija duguje naknadu štete oštećenom pripadniku bivše Jugoslovenske narodne armije koju je pretrpeo posle zarobljavanja od strane paravojnih formacija Hrvatske odnosno BiH. jer je tužilac (neovlašćeno) koristio traktor kao prevozno sredstvo van prostora za koju namenu je traktor bio predviđen. Rev.7.OBLIGACIONO PRAVO Izvođenje građevinskih radova predstavlja opasnu delatnost od koje preti povećana opasnost štete.07. 1447/99 od 15. Rev. (Vrhovni sud Srbije.1999.vibracione bolesti po principu objektivne odgovornosti. godine) 478.03. (Vrhovni sud Srbije. 5430/99 od 01. 733/99 od 11. (Vrhovni sud Srbije. . Preduzeće je dužno da naknadi štetu radniku za pretrpljene duševne bolove zbog umanjene životne aktivnosti nastale zbog profesionalnog oboljenja . Ne radi se o nesreći na poslu niti prouzrokovanju štete koja je nastala na radu ili u vezi sa radom. Rev. (Pravno shvatanje utvrđeno na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog suda Srbije od 27.12.tuženo preduzeće.1999) 481. Ako je ispaljivanje rakete izvršeno u naseljenom mestu onda stoji i odgovornost radnika za štetu koja je u vezi sa radom prouzrokovana trećem licu. 5189/98 od 02.12.

Rev. godine) 484. od 19. . (Vrhovni sud Srbije.škola. jer bi to bilo protivno logici objektivne odgovornosti a i dobrim običajima.05. od 22. godine) 488.235 - 491. svaki imalac odgovara za ukupnu štetu koju su oni pretrpeli srazmerno stepenu svoje krivice. od 22. čiji je organ propisao trajnu zabranu lova pod uslovom da je oštećeni preduzeo propisane mere za sprečavanje štete od divljači. godine) 489. (Vrhovni sud Srbije. 3394/98.1998.04.05. godine) 487. Rev. 2226/98. 5697/97. (Vrhovni sud Srbije.10.05. za koga je propisana trajna zabrana lova. Rev. od 13. ne može snositi štetne posledice. (Vrhovni sud Srbije. Osiguravač kod koga je osigurano motorno vozilo od odgovornosti za štete pričinjene trećim licima. (Vrhovni sud Srbije.07. Rev. Rev. Imalac stvari oslobađa se od odgovornosti i ako dokaže da je šteta nastala isključivo radnjom oštećenika ili trećeg lica. godine) 490. može se osloboditi te odgovornosti pod istim uslovima pod kojima se odgovornosti može osloboditi vlasnik vozila. Imalac se oslobađa odgovornosti ako dokaže da šteta potiče od nekog uzroka koji se nalazio van stvari. Onaj ko u savesnom postupanju pretrpi štetu na radu ili u vezi sa radom.1998. godine) 486. 1516/98) 485. ako je oštećenik delimično doprineo nastanku štete. (Vrhovni sud Srbije. koju on nije mogao predvideti i čije posledice nije mogao izbeći ili otkloniti. 2127/98. godine) .1997.OBLIGACIONO PRAVO Ako postoji obostrana krivica. (Iz odluke Vrhovnog suda Srbije. Imalac stvari oslobađa se odgovornosti delimično.1998. Za štetu koju pričini medved. Greda za fizičke vežbe u školi je opasna stvar pa za štetu koju pretrpi učenik zbog pada sa grede na času fizičkog vaspitanja odgovara njen imalac . ni izbeći ili otkloniti.1998. 2357/97 od 10.1998. (Vrhovni sud Srbije. Rev. od 26.1998. 2407/98 od 20. a čije se dejstvo nije moglo predvideti. Rev. Rev. 4525/97.10. odgovara Republika Srbija.

odgovorna je tužena kao vlasnik zgrade i dimnjaka . Rev. Rev. Rev.1997. 1048/98 od 18.OBLIGACIONO PRAVO Zaštitu usled smrti pacijentkinje nad kojom je uz njen pristanak lekar odgovarajuće specijalnosti izvršio abortus. 49/97. i 174. Za štetu nastalu usled požara izazvanog varnicom koja je izletela iz dimnjaka pomoćne stambene zgrade tužene. od 20.godine) 495.1997.godine) 496. 494. 2250/97.08. a čije se dejstvo nije moglo predvideti.236 - 499. Imalac se oslobađa odgovornosti ako dokaže da šteta potiče od nekog uzroka koji se nalazio van stvari.05. od 09. 173.11. . odnosno njihovi naslednici.09. godine) Objektivna odgovornost obavezuje na naknadu štete onoga koji štetu prouzrokuje bez obzira da li mu se ona može pripisati u krivicu pod uslovom da ima poreklo u stvarima ili delatnostima od kojih potiče povećana opasnost za okolinu. od 23.1997. 2205/97. godine) 492. Okolnost da je tužilac pretrpeo štetu kao radnik tuženog preduzeća u izvršenju radnog naloga (prevoz radnika na određeno gradilište) sama po sebi nije dovoljna za zasnivanje tuženikove odgo. Vlasnik šahta na trotoaru odgovara za štetu od opasne stvari. godine) 498. pa nema uslova za podelu odgovornosti. od 26. (Vrhovni sud Srbije. Za štetu od opasne stvari odgovara njen imalac.1997.imalac opasne stvari u smislu čl. bez obzira na njihovo sadašnje državljanstvo. 1607/95. Gž. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. a koji dimnjak nije sagrađen po pravilima struke. Pravo na naknadu štete od SRJ mogu ostvariti svi pripadnici teritorijalne odbrane koji su obavljali vojnu službu u uslovima neposredne ratne opasnosti.godine) 497. (Iz odluke Vrhovnog suda Srbije. Rev. (Vrhovni sud Srbije. a za štetu od opasne delatnosti odgovara lice koje se njom bavi. godine) 493.09.02. Rev. (Vrhovni sud Srbije. od 06. ni izbeći ili otkloniti. 2655/97.1997. odgovara isključivo štetnik. od 09. štiteći teritorijalnu celokupnost SFRJ. Zakona o obligacionim odnosima.1997. (Vrhovni sud Srbije. 6254/96. Rev.1997.03. (Iz presude Okružnog suda u Zrenjaninu.

Njiva nije opasna stvar pa za štetu od vatre na njivi ne odgovara imalac njive po pravilima objektivne odgovornosti. stav 2. (Vrhovni sud Srbije. 1190/96 od 20. Gž. 2978/95. izbeći ni otkloniti. godine) . 3849/95 od 13. od 12.1997. već lice koje je vatru zapalilo. Pž. odgovara vlasnik autobusa. (Vrhovni sud Srbije.07. Zakona o obligacionim odnosima.OBLIGACIONO PRAVO vornosti u smislu člana 85. (Iz rešenja Okružnog suda u Zrenjaninu. . godine) 502. Rev.09. 1302/94. (Okružni sud u Požarevcu. godine) 503.1995. tretira se kao šteta od opasne stvari i za nju odgovara njen imalac. Gž. već lice koje je vatru zapalilo. Zakupac (a ne samo vlasnik) stambene zgrade koja nadvisuje susednu zgradu odgovara za štetu susedu i po osnovu objektivne odgovornosti ukoliko je viša zgrada uzrok štete. Za štetu od paljevine ne odgovara imalac zapaljene stvari.1995.1997. godine) 501.1996. godine) Za štetu od rezervnog točka. Rev. Brana i akumulaciono jezero predstavljaju opasnu stvar a obavljanje delatnosti na ovim objektima. godine) 500. 581/96 od 30.10. (Vrhovni sud Srbije. prouzrokovanu štetu su dužni da solidarno naknade oba štetnika. Ali imalac opasne stvari i vršilac opasne delatnosti se mogu osloboditi odgovornosti. 2915/97 od 25. Ako radnik pretrpi štetu na radu ili u vezi sa radom usled radnje za koju odgovara preduzeće i treće lice. 2040/94 od 10.1994.06.10. (Vrhovni sud Srbije. koji nije bio propisno postavljen.09.1994. godine) 505.237 - 506. (Vrhovni sud Srbije. ako dokažu da šteta potiče od nekog uzroka koji se nalazi van stvari i čije se dejstvo nije moglo predvideti. Rev. 3849/95) 504. Zakona o radnim odnosima. ako je šteta nastala isključivo radnjom trećeg lica što predstavlja razlog za oslobođenje tuženog od odgovornosti u smislu člana 177. (Viši privredni sud u Beogradu.03. pa se odgovornost za štetu ima ceniti po principu objektivne odgovornosti. predstavljaju opasne delatnosti. Rev. od 20. Rev. Šteta nastala usled ujeda psa.

2325/93) Za štetu koju pričini divljač. ne odgovara preduzeće koje gazduje šumom iz koje je divljač došla.238 - 514.OBLIGACIONO PRAVO Kad je šteta nastala od opasne stvari. godine) 507. (Vrhovni sud Srbije. (Vrhovni sud Srbije. 163/92) Za štetu nastalu isključivo zbog iznenadnog naletanja divlje životinje (srne) na motorno vozilo u pokretu odgovara lovačko društvo koje upravlja lovištem u rejonu javnog puta na kome je došlo do štete. 1479/94) Za štetu zbog smrti lica koje je. zato što brzinu kretanja vozila nije prilagodio uslovima puta i saobraćaja. već društveno-politička zajednica čiji organ je propisao trajnu zabranu lova. 509. godine) .10. Rev. godine) 511. odgovara SRJ. (Vrhovni sud Srbije.1992. (Vrhovni sud Srbije. Rev. 4206/94) Ako je šteta nastala usled delovanja više uslova. (Vrhovni sud Srbije. (Vrhovni sud Srbije. odnosno opasne delatnosti. zato što brzinu kretanja vozila nije prilagodio uslovima puta i saobraćaja. Lovačko društvo nije dužno da naknadi štetu nastalu naletanjem srne na motorno vozilo u pokretu na putu ako se utvrdi da je do nastanka štete došlo isključivom krivicom vozača motornog vozila. Rev. 163/92 od 26. 2312/92 od 06. 3393/92) Za štetu koju pričini divljač. (Vrhovni sud Srbije. . 513. za koju je propisana trajna zabrana lova. kao pripadnik teritorijalne odbrane.10. 2312/92 od 06. pod uslovom da je oštećeni preduzeo propisane mere za sprečavanje štete od divljači. godine.02. Rev. po principu objektivne odgovornosti za opasnu stvar. Rev. pod uslovom da je i oštećeni preduzeo propisane mere za sprečavanje štete od divljači. Lovačko društvo nije dužno da naknadi štetu nastalu naletanjem srne na motorno vozilo u pokretu na putu ako se utvrdi da je do nastanka štete došlo isključivom krivicom vozača motornog vozila. ali se ta pretpostavka može obarati protivdokazima. Rev. 1992.1992. 512. Rev. učestvovao u oružanim akcijama posle 17. Rev. već društveno-politička zajednica čiji organ je propisao trajnu zabranu lova. 510. (Vrhovni sud Srbije. ne odgovara preduzeće koje gazduje šumom iz koje je divljač došla. 508. uzročan je onaj uslov koji je tipičan za nastanak štete. za koju je propisana trajna zabrana lova. uzročnost se pretpostavlja. avgusta 1990.

(Vrhovni sud Vojvodine. a do štete je došlo usled neopreznosti samog radnika u radu na mašini za kojom je radio. Gzz.OBLIGACIONO PRAVO Elektroprivredna organizacija je odgovorna naknaditi štetu po osnovu objektivne odgovornosti kada ispod kablova dalekovoda pogine lice radeći i bez odobrenja nadležnog organa te organizacije. predstavlja opasnost za nastanak štete i ima mesta njenom otklanjanju na osnovu odluke. a ne u tom lovištu. zavisno od mesta i položaja.3. (Vrhovni sud Srbije. 945/90) 517. do koje je došlo zbog nekog nedostatka koji predstavlja opasnost od štete za lica i stvari za koji proizvođač nije znao. (Viši sud u Subotici. Za štetu koja nastane od eksplozije boce napunjene pivom. 667/89) 518. ako je obučila radnika za rad na poslovima na kojima je povređen. 521.1987. zasada i useva) preduzeo sve propisane mere za sprečavanje štete. koja je štetu pričinila. (Vrhovni sud Srbije. koju pričini lovostajem zaštićena divljač i pored toga što je oštećeni (vlasnik zemljišta. 2248/88) 519. kao imalac stvari. (Iz presude Višeg privrednog sud Srbije. (Vrhovni sud Srbije. stalno živi na drugom području. (Vrhovni sud Srbije. odgovara proizvođač koji je bocu stavio u promet. godine) 520. osim ako se dokaže da je šteta nastala krivicom oštećenog ili trećeg lica. godine) . Ograda od bodljikave žice koja je postavljena neposredno pored zida kuće.1987. Gž. (Vrhovni sud Srbije. Rev. 653/87 od 5.239 - 522. Organizacija udruženog rada ne odgovara za štetu kao imalac opasne stvari (mašine u pogonu) ako je preduzela sve mere zaštite na radu. 303/91) 516. osim ako dokaže da divljač.04. kao vlasnik opasne stvari. odgovara organizacija koja gazduje lovištem u kome je šteta pričinjena. ali odvajanjem od zemlje postalo je pokretna stvar i ako prilikom odvajanja prouzrokuje štetu trećem licu onda za tu štetu odgovara njegov vlasnik. Rev. Organizacija koja gazduje lovištem odgovorna je i za štetu koju pričini divljač na javnom putu u blizini lovišta. . Za štetu. Pž. Rev. Rev. Autobuska stanica s ugroženim neočišćenim snegom i zaleđenom površinom je opasna stvar i za štetu koja je nastala od takve stvari odgovara gradsko prometno preduzeće.1437/88) Dok drvo raste u zemlji nepokretna je stvar. 4326/92) 515. 79/87 od 28. Rev.

odgovorna su društveno-pravna lica koja su nosioci prava korišćenja. pa je i on odgovoran za štetu u smislu čl. . 1065/85) Imalac vunovlačare. 524. 3842/86) 523. odgovornost se ne zasniva na krivici već na stvorenom riziku. Gž. zbog čega ima mesta primeni pravila o podeljenoj odgovornosti štetnika. (Vrhovni sud Srbije. 177. Pž. koje služe za zagrevanje zgrada i stanova. Ukoliko je u toku igre. 158. 525.OBLIGACIONO PRAVO Toplotna postrojenja i instalacije u stambenoj zgradi. u kojoj jedno lice učesnik igre pretrpi povredu. Rev.240 - 526. (Vrhovni sud Srbije. odnosno organizacija na koju su društveno-pravna lica prenela ta prava i etažni vlasnici. a oštećeni nije preduzeo nikakve mere u tom cilju. kada su uključene na daljinski ili blokovski sistem grejanja smatraju se opasnim stvarima. kao opasnom stvari. kad je opasnu stvar držao i koristio na prostoru pristupačnom licima kojima je vršio usluge. Zakona o obligacionim odnosima. 527. (Vrhovni sud Vojvodine. ne može se u potpunosti osloboditi odgovornosti za štetu prouzrokovanu upotrebom opasne stvari.viljuškara u pokretu). 528. (Viši sud u Subotici. (Vrhovni sud Srbije. 529. 1708/85) . 812/86) Za štetu izazvanu opasnom stvari odnosno opasnom delatnošću. i oštećenog. (Šteta je naneta na taj način što je povređen radnik u krugu fabrike od opasne stvari . Rev. Rev. 829/86) Za štetu prouzrokovanu neispravnim liftom. kao imaoca opasne stvari. 215/87) Kada odlukom skupštine opštine nisu propisane mere koje je oštećeni dužan da preduzme radi sprečavanja štete od zaštićene divljači. primenjuju se opšta pravila o naknadi štete pa i pravila o podeljenoj odgovornosti za naknadu štete prouzrokovane od zaštićene divljači na poljoprivrednim proizvodima. (Viši privredni sud Srbije. kao opasne stvari. 3. Rev. (Vrhovni sud Srbije. upravljanja i raspolaganja stanovima u društvenoj svojini. ne može se prihvatiti da je sportska igra okolnost sa povećanom opasnošću ukoliko su u toku igre preduzete odgovarajuće mere da se igra odvija u sportskom duhu i u skladu sa pravilima. st. pa stoga u slučaju nastanka štete u vezi sa tim postrojenjima oštećenom odgovara SIZ stanovanja koji gazduje odnosno upravlja zgradom u kojoj se nalaze ove instalacije. u vezi čl. ako nije proverio da li su se prisutna lica udaljila na bezbedno rastojanje na osnovu njegovog upozorenja da će vunovlačaru pustiti u rad. za vreme obavezne fizičke obuke za vojna lica. 1579/86) Popravka i održavanje puta uz pomoć bagera predstavlja opasnu delatnost i radna organizacija koja obavlja takvu delatnost je odgovorna za štetu koja je nastala od ove delatnosti bez obzira na krivicu i u slučaju ako je imalac bagera treće lice koje je vršilo popravku puta po nalogu iste radne organizacije. Stoga da bi oštećeni ostvario pravo na naknadu štete dovoljno je da dokaže da je pretrpeo štetu i da ona potiče od opasne stvari ili opasne delatnosti. Rev.

Zakona o opštenarodnoj odbrani obavezan da učestvuje u izvođenju organizovanih vežbi civilne zaštite. (Vrhovni sud Srbije. elementarnih i drugih nesreća i drugih opasnosti. krivicom trećeg lica ili isključivom krivicom oštećenog. odgovara kao organizator društveno-politička zajednica. odgovorna je oštećenom licu u smislu čl. 532. 961/80) Za štetu koju pričini zaštićena divljač odgovara organizacija koja gazduje lovištem na kome ta divljač živi. kao imalac opasne stvari. 145/82) Dobavljač plinskih boca odgovara za štetu koju korisnik pretrpi usled upotrebe plina. 535. koji je u smislu čl. Gzs. (Vrhovni sud Srbije. koja se organizuje kao jedinstveni sistem u opštini odnosno gradu. bez obzira da li je šteta pričinjena kada nije bio lovostaj. 401/85) 530. (Vrhovni sud Srbije. . 536. 47. jer je šteta prouzrokovana u vezi sa vršenjem opasne delatnosti. tako da se te vežbe odvijaju pod okolnostima sa rizikom od opasnosti nastupanja eventualne štete. 150. ne obraćajući pažnju na činjenicu da je šinobus u pokretu. Rev. ali je njegova odgovornost za štetu prouzrokovanu opasnom stvari isključena ako je šteta nastala dejstvom više sile. Kad je tužilja.OBLIGACIONO PRAVO Za štetu prouzrokovanu učesniku civilne zaštite. (Vrhovni sud Srbije. (Vrhovni sud Srbije. odgovorna je za naknadu štete prouzrokovane upotrebom aviona i padobrana. i to po osnovu objektivne odgovornosti.241 - 531. pod uslovom da je oštećeni preduzeo sve mere sprečavanja štete od divljači. 533. 14/82) Vlasnik opasne stvari odgovara po pravilima o objektivnoj odgovornosti. Rev. čiji je štab civilne zaštite. Zakona o putevima. 461/85) Država SFRJ. koje je po osnovu zakona prema vrsti divljači i drugim okolnostima bio dužan preduzeti. (Savezni sud. 279/80) . st. ako nije snabdeo korisnika posebnim uputstvima za rukovanje odnosnim bocama i nije ga na odgovarajući način obučio da se njima koristi. Gzz. (Vrhovni sud Srbije. van železničke stanice otvorila vrata šinobusa i izgubivši ravnotežu ispala iz vagona. kao putnik u šinobusu. Rev. Rev. organizovao vežbe civilne zaštite i njima rukovodio. Ako usled neispravnosti puta odnosno ulice nastane šteta. 534. železnička transportna organizacija je oslobođena odgovornosti za štetu koju je tužilja u ovakvom slučaju pretrpela ispadanje iz šinobusa. Rev. 3. 110/83) Radna organizacija za održavanje puteva zadužena je za neposredan nadzor o stanju na putu i dužna je da o nepodobnosti puta .ulice obavesti nadležni SIZ za puteve. koju čini niz mera zaštite i spasavanja od ratnih razaranja. u skladu sa planom odbrane te zajednice.

pozivajući se na odredbu člana 176. izbeći i otkloniti. palo preko vozila i tom prilikom ga oštetilo. godine na putu prouzrokovao saobraćajnu nezgodu upravljajući putničkim motornim vozilom. kao što je ovde slučaj. na taj način što je . ne može se osloboditi od odgovornosti za štetu koju pretrpi drugi učesnik u saobraćajnoj nezgodi.6.1998. istog Zakona. a koje se izvalilo. 195. Nesumnjivo je da na strani tuženog postoji odgovornost za naknadu štete tužiocima po osnovu krivice. Zakona o obligacionim odnosima. stav 1. Gž.zbog alkoholisanosti od 2. Iz obrazloženja: U prvostepenom postupku je na pouzdan način utvrđeno da je imenovani tuženi 17. a to je bilo poznato vlasniku vozila . Drvo je izvaljeno iz korena. 185. vlasništvom imenovanog tuženog.242 - . pa za štetu koju opasna stvar pričini nekom licu odgovara vlasnik te stvari odn. koji je vozilo poverio na upotrebu u javnom saobraćaju licu koje zbog alkoholisanosti nije bilo u stanju da bezbedno upravlja vozilom. ali ne objašnjava potpuno osnov odgovornosti za štetu tuženog. Zakona o obligacionim odnosima. onaj ko je zadužen da se o njoj brine po osnovu objektivne odgovornosti ali se te odgovornosti može osloboditi ako dokaže da je šteta nastala od uzroka koji se nalazi van stvari. Kod utvrđenog činjeničnog stanja tuženi . u vezi sa članom 195. koje zbog alkoholisanosti nije bilo u stanju da bezbedno upravlja motornim vozilom. Međutim. upravljalo drugo lice. a čije se dejstvo nije moglo predvideti.vlasnik vozila se ne može osloboditi odgovornosti za štetu od opasne stvari. 1149/06 od 31.prešao vozilom na levu stranu kolovoza i tako izazvao sudar sa putničkim vozilom vlasništvo tužioca. stav 1. Kada je reč o odgovornosti tuženog . prvostepeni sud se u razlozima svoje presude poziva na odredbe člana 176.2006. i 200. godine. koji je okončan pravosnažnom osuđujućom presudom istog suda od 16.vlasnika vozila za štetu. Iz obrazloženja: Tuženo javno preduzeće upravlja drvoredom u kome se nalazi drvo ispod koga je tužilja parkirala svoje putničko motorno vozilo. (Presuda okružnog suda u Valjevu.07..OBLIGACIONO PRAVO 537.10. činjenično stanje od kojeg zavisi pravilna primena materijalnog prava u pogledu osnova odgovornosti za štetu oba tuženika je potpuno utvrđeno. U vezi sa ovim događajem. u smislu člana 174. Zakona o obligacionim odnosima ( predaja opasne stvari trećem licu ).1997. u smislu člana 154. po njegovom nalogu. tako da. koju su dužni da nadoknade tužiocima na osnovu čl. Vlasnik putničkog vozila. jer . protiv tuženog vođen je krivični postupak zbog krivičnog dela iz člana 201. stav 1. 189. koje se kretalo iz suprotnog pravca i kojim je upravljao tužilac. Zakona o obligacionim odnosima osloboditi odgovornosti za štetu nastalu u saobraćajnoj nezgodi koju prouzrokuje vozač isključivo svojim propustom.vlasnik vozila se ne može.. . godine) 538. vozač putničkog vozila i vlasnik vozila odgovaraju solidarno za materijalnu i nematerijalnu štetu.23 promila alkohola u krvi . Krivičnog zakona Republike Srbije.u situaciji kada se sopstvenik automobila nalazio u vozilu kojim je u trenutku nastanka štete.

onaj ko je zadužen da se o drvetu brine.zbog pogrešne primene materijalnog prava .. On je se može osloboditi ...D. st.09..776. Ova odgovornost je u sistemu objektivne odgovornosti.1992. To znači da je osnovni teret dokazivanja u ovakvoj parnici na strani tuženog. godine.D.03. br. Tužilačka strana je u postupku dužna da dokaže da je pretrpela štetu od drveta koje se izvalilo. što u konkretnom slučaju nije sporno.00 dinara neparničaru N. J. prvostepeni sud je tužbeni zahtev odbio kao neosnovan.243 - .OBLIGACIONO PRAVO Tuženo preduzeće nije tužilji naknadilo štetu van spora. Iz obrazloženja: Prema činjeničnom stanju utvrđenom u prvostepenom postupku. godine). što je i učinio 11. na dan 15. Prvostepeni sud takav zaključak nije zasnovao na zakonu. kada je šteta iz saobraćajne nezgode već pokrivena. (Rešenje Okružnog suda u Kraljevu.02. pretpostavlja i na tuženoj strani je teret dokazivanja postojanja okolnosti koje isključuju tu odgovornost. za osiguranje “D.” nije bio u obavezi da istu naknadi i po drugi put. Zakona o obligacionim odnosima) 539.za nju odgovara njegov vlasnik odn.samo ako dokaže da je šteta nastala od uzroka koji se nalazi van stvari i čije se dejstvo nije moglo predvideti. odvajanjem od zemlje ono postaje pokretna stvar i ukoliko tom prilikom prouzrokuje štetu nekom licu . U ovakvoj situaciji. kako je već navedeno.drvo je nepokretna stvar. Kao osiguravač tuženika po ugovoru o obaveznom osiguranju.1993.02. .nije potpuno utvrdio činjenično stanje.1996. Prvostepena presuda je ukinuta jer prvostepeni sud . Dok raste u zemlji .1992.1995. 1958/54 na dan 6. Ako je štetu iz saobraćajne nezgode oštećeni već jednom naplatio od štetnikovog osiguravača po obaveznom osiguranju. 1885/08 od 05. za osiguranje “D.shodno odredbi čl. kao o opasnoj stvari. koje je bilo osigurano po polisi kasko osiguranja kod D. u trenutku kada je već bio pokrenut postupak u ovoj pravnoj stvari (tužba je podneta 18.11. godine isplatom novčanog iznosa od 8. Samim tim ni tuženi nije imao obavezu na plaćanje regresa navedene štete prema D. nema pravo da štetu naplati i od svog kasko osiguravača po osnovu kasko osiguranja. D. tužilac je štetu koja je proistekla iz saobraćajne nezgode isplatio neparničaru N.. Međutim. J.D. Zakona o obligacionim odnosima .”. tuženi je upravljajući putničkim motornim vozilom u alkoholisanom stanju i isključivo svojom krivicom.”.2008. bez obzira na ugovor o kasko osiguranju. Gž. godine u V.. što je ipak učinio po poravnanju zaključenom pred istim sudom u predmetu P. pa se podrazumeva odgovornost imaoca odn. na dan 24. 1. pa je ona to tražila tužbom. izbeći i otkloniti.. za osiguranje “D. 177. godine) ODGOVORNOST U SLUČAJU UDESA IZAZVANOG MOTORNIM VOZILIMA U POKRETU (Član 178. ali ne i da dokazuje da je tuženi odgovoran za štetu.. godine. Našavši da tužilja u postupku nije dokazala da je šteta nastala krivicom tužene strane. J. vlasnika. Ta se odgovornost. prouzrokovao saobraćajnu nezgodu kojom prilikom je oštetio vozilo neparničara N.07.

Tom prilikom tužilac je zadobio laku telesnu povredu u vidu potresa mozga. br.2003. stav 3. imajući u vidu odredbu člana 200. prvostepeni sud će na pouzdan način utvrditi sve odlučne činjenice u ovoj pravnoj stvari. da li i u kojoj meri ima doprinosa saobraćajnoj nezgodi vozača putničkog vozila u kojem se kritičnom prilikom nalazio tužilac.”. Gž. Iz obrazloženja: Prema činjeničnom stanju utvrđenom u prvostepenom postupku tužilac je kritičnom prilikom. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu. godine) 540. za koje vreme je trpeo bolove srednjeg i slabijeg intenziteta koji su mogli biti ublažavani lekovima protiv bolova. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu. U ponovnom postupku.244 - . godine) . J.. 1348/04 od 18. obaveza tuženog prema tužiocu je obaveza koja proističe iz ugovora o obaveznom osiguranju i u konkretnoj situaciji za obavezu tuženog prema tužiocu nema značaja to što je tuženi ukupnu štetu ili njen deo po osnovu regresa isplatio D.2005. a posebno kakve su bile međusobne obaveze stranaka iz ugovora o osiguranju i visinu obaveze tuženog prema tužiocu. Gž.. kako bi bio u mogućnosti da donese pravilnu i zakonitu odluku u ovoj pravnoj stvari.2004. stav 1. stav 3. ZOO-a.11. Kod ovakvog stanja stvari. 599/05 od 07. povređen u saobraćajnoj nezgodi u kojoj je učestvovao i tuženi kao vozač drugog putničkog vozila. za osiguranje “D. kao putnik u vozilu neparničara G. da li se radi o strahu za život (primarni strah) koji je tužilac mogao trpeti u toku samog kritičnog događaja i neposredno posle toga ili se moguće. godine. što će učiniti u ponovnom postupku.10. bez značaja je za odgovornost tuženog za naknadu štete tužiocu. Pored navedenog. koji govori o odgovornosti za naknadu štete u slučaju udesa izazvanog motornim vozilom u pokretu.D. br.05. do 23. ili se pak radi o strahu zbog posledica povređivanja (sekundarni strah).OBLIGACIONO PRAVO Prema tome. navedenog zakonskog propisa za štetu koju pretrpe treća lica imaoci motornih vozila odgovaraju solidarno.10. ukazuje se prvostepenom sudu da putnik u jednom od dva motorna vozila koja su učestvovala u saobraćajnoj nezgodi ima status trećeg lica u smislu člana 178. zbog čega je bio zadržan na lečenju u bolnici od 20. koju činjenicu sud nije utvrdio zbog pogrešne primene materijalnog prava. ovakav strah isključuje zbog toga što je kritičnom prilikom zbog posledice povrede tužilac izgubio svest. Kako prema stavu 4. Iz pobijane presude takođe nije jasno o kakvom se tačno strahu radi koji je tužilac trpeo u trajanju oko dve nedelje. Zakona o obligacionim odnosima. ZOO-a. što je sve prvostepeni sud bio dužan da razjasni detaljnijim saslušanjem veštaka neuropsihijatra. pobijana presuda ne sadrži dovoljno jasne razloge da li bolovi koje je tužilac trpeo po svojoj jačini i trajanju opravdavaju primenu navedenog zakonskog propisa. u srednjem i slabijem stepenu. Lice koje je kao putnik u putničkom vozilu pretrpelo štetu u saobraćajnoj nezgodi u kojoj je učestvovalo i drugo putničko vozilo ima status trećeg lica u smislu člana 178.

Ovo iz razloga što je tuženi osiguravač autobusa čiji vozač. vozač se ponašao protivno odredbi člana 110. nije prouzrokovao predmetnu štetu i nije za istu odgovoran. M. (Iz presude Okružnog suda u Beogradu. gde je pregledalo neko lice za koje je tužilja zaključila da je fizioterapeut. Naime. osnovanost istaknutog prigovora zastarelosti potraživanja tužioca treba ceniti računajući zastarni rok iz člana 377. Gž. N. da se tužilac u trenutku udesa u tom autobusu nalazio kao treće lice. usled čega je tužilja pala na pločnik i za momenat izgubila svest. N. 5697/03 od 11.OBLIGACIONO PRAVO 541. a osiguravač odgovara u obimu odgovornosti njegovog osiguranika.. u smislu odredbi člana 99.04. Osnova odgovornosti tuženog nalazi se u činjenici da je tuženi bio osiguravač vozila – autobusa i to osiguravač za štetu od odgovornosti pričinjenu trećim licima. s obzirom na okolnost da je u konkretnom slučaju šteta prouzrokovana krivičnim delom.4. Žena koja je upravljala automobilom stavila je tužilju u automobil i odvezla do pomoćne zgrade na Zvezdinom stadionu. vozila sa N. vozila sa N. N. dužinu i trajanje bolova tužilje i strah koji je pretrpela. Zakona o obligacionim odnosima. primenjuju se pravila o odgovornosti po osnovu krivice bez obzira što je tužilja povređena u saobraćajnom udesu od strane N. Zakona o osiguranju imovine i lica. U momentu kada je već prošla polovinu kolovoza i zastala da propusti dva automobila koja su skretala. N. vozačem. oko 12 časova. da tužilac shodno članu 178. imajući u vidu da je tužilja povređena u saobraćajnom udesu 9. pa kako osiguranik tuženog nije lice kome može da se računa zastarni rok po posebnim pravima o zastarelosti iz člana 388. u B. Od tih povreda se lečila tako što je nosila gips pet nedelja. Na osnovu ovako pravilno utvrđenog činjeničnog stanja. stav 4. N. Zakona o obligacionim odnosima. br. godine kada je kao pešak prelazila pešački prelaz u ul. . kao i netačan broj mobilnog telefona. dakle nije kritičnom prilikom počinio krivično delo.2001. Pošto je tužilja imala bolove cele te noći. U slučaju udesa izazvanog motornim vozilom u pokretu. godine) Pogrešno je pravno stanovište prvostepenog suda da. usled čega je udario tužilju koja se već nalazila na pešačkom prelazu odnosno započela prelaženje ulice i to u momentu kada je bilo upaljeno zeleno svetlo za pešake. ima pravo da naknadu štete potražuje od bilo kog učesnika u udesu. te je stoga tuženi dužan da naknadi tužilji štetu koju je pretrpela. a prema utvrđenom činjeničnom stanju u spisima. N... kao što je pravilno utvrdio prvostepeni sud.245 - 542. ali prilikom ocene prigovora zastarelosti potraživanja tužioca koji je isticao tuženi. stav 2.2003. s obzirom da osiguranik tuženog nije štetu . izašla uviđajna ekipa MUP-a i sačinila dnevni izveštaj o ovom slučaju. vozačem.2001. godine od strane N.. a nakon skidanja gipsa upućena na rehabilitaciju. Zakona o obligacionim odnosima. Prilikom pada tužilja je zadobila teške telesne povrede. tako što je slomljen desni ručni zglob. Rekao joj je da nema ozbiljnije povrede. nakon čega je odvezao kući i dao netačne podatke o imenu i adresi žene koja je vozila automobil. Sud je na osnovu nalaza i mišljenja sudskog veštaka utvrdio procenat umanjenja opšte životne aktivnosti.. tačka 2. prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo kada je našao da je tužena odgovorna za naknadu štete tužilji nastalu iz ove saobraćajne nezgode.. Uputili su je u Urgentni centar gde je – nakon što je saopštila kako je zadobila povrede. G. Iz obrazloženja: Iz utvrđenog činjeničnog stanja proizilazi da je tužilja povređena dana 9. udarilo je vozilo kojim je upravljala nepoznata ženska osoba.06. Zakona o osnovama bezbednosti saobraćaja na putevima. sutradan je otišla u Klinički centar Srbije.

3730/01 od 14. Rev. 1660/00 od 10. Zakona o obligacionim odnosima. br.OBLIGACIONO PRAVO prouzrokovao odnosno istoj nije doprineo počinivši krivično delo. Na taj način on je izazvao saobraćajni udes pa je isključivo kriv za štetnu posledicu.04. Kada treća lica (kao u ovom slučaju tužilac) pretrpe štetu u saobraćajnom udesu odgovornost imalaca vozila u smislu člana 178.38 promila alkohola) nije u uzročnoj vezi sa nastalom štetnom posledicom pa su zato neosnovani revizijski navodi u kojima se ističe da je tužilac kao putnik koga je vozač teretnog vozila primio radi besplatnog prevoza morao znati za alkoholisanost vozača i da je time pristao na štetnu posledicu. Rev. čak i u situaciji da takav traktor koji je morao biti registrovan.2000.03.04. jer šteta prouzrokovana građanskim deliktom zastareva u svakom slučaju za pet godina od dana nastanka štete. doprineo nastanku štete. godine) . Zakona o osnovama bezbednosti saobraćaja na putevima započeo skretanje na kolovozu radi promene pravca kretanja. Iz obrazloženja: Tužilac se nalazio u teretnom motornom vozilu i on u odnosu na imaoce tih vozila predstavlja treće lice. (Vrhovni sud Srbije. br. kao treće lice pretrpeo. od 24. godine) Ko stavi u promet stvar koju je proizveo. a koja zbog nedostatka za koje on nije znao predstavlja opasnost štete za lica i stvari. Ovo važi čak i u situaciji ako je osiguranik tuženom. nije bio registrovan. Za štetu koju je tužilac. dakle prema opštem propisu. a prvotuženi vozač traktora odgovara i po osnovu krivice na osnovu člana 154. Rev.03. svojim ponašanjem.2000. 11955/03 – P. godine) 544. (Gž. rok zastarevanja računa se prema rokovima iz člana 376. 787/99.1999. a da se prethodno nije uverio da ovu radnju bezbedno može izvesti po ostale učesnike u saobraćaju. imaoci motornih vozila odgovaraju solidarno na osnovu člana 178. 5145/99 od 20.246 - 546. jer je suprotno članu 38. Zato za štetu koju je tužilac kao treće lice pretrpeo.2002. . Naknada za podizanje nadgrobnog spomenika može se dosuditi i kada tužilac učini verovatnim da će spomenik podići. ZOO. je solidarna činjenica eventualne podeljene odgovornosti učesnika u saobraćaju bez značaja za njihovu graćansko-pravnu odgovornost. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. ZOO. Rev. stav 1. godine) 545. (Vrhovni sud Srbije. U toku postupka pouzdano je utvrđeno da relativno mala alkoholisanost vozača teretnog vozila (0. odgovara za štetu koja nastane zbog tog nedostatka. (Vrhovni sud Srbije. stav 4. Samo šteta naneta od traktora koji mora biti registrovan svake godine može biti nadoknađena od osiguravajuće organizacije. imaoci motornih vozila odgovaraju solidarno. stav 4. i 158. 945/03) 543. ali u tom ponašanju nema elemenata krivičnog dela već samo građanskog delikta.

05. godine) 549. (Vrhovni sud Srbije. Rev.09.12.03. od 13. godine) 550.1998. 2623/98. Rev. (Vrhovni sud Srbije. 1356/96 od 17. 3973/97 od 30. od 01. 552. Rev. čijem je nastanku doprineo svojom krivicom. U slučaju udesa izazvanog motornim vozilom u pokretu. svaki imalac odgovara za ukupnu štetu koju su oni pretrpeli srazmerno stepenu svoje krivice. 548. Proizvođač odgovara za opasna svojstva ako nije preuzeo sve što je potrebno da štetu spreči.1998. Rev.1998. (Vrhovni sud Srbije. koji je prouzrokovan isključivom krivicom jednog imaoca. od 03. Za štetu koju pretrpe treća lica imaoci motornih vozila odgovaraju solidarno. 1174/99 od 11. 3422/97. od 03. (Vrhovni sud Srbije.06. 4886/98. godine) Ako postoji obostrana krivica svaki imalac motornog vozila u pokretu odgovara za ukupnu štetu koju su oni pretrpeli srazmerno stepenu svoje krivice. godine) 554. Gž.1997. Rev. Rev. Rev. godine) 553.1998. (Vrhovni sud Srbije. Ako postoji obostrana krivica.07.247 - 555. primenjuju se pravila o odgovornosti po osnovu krivice.1998. (Vrhovni sud Srbije. 3230/98. (Iz presude Okružnog suda u Zrenjaninu. svaki imalac odgovara za ukupnu štetu koju su oni pretrpeli srazmerno stepenu svoje krivice. 5634/97 od 17. 1999. .OBLIGACIONO PRAVO Ako je i tužilac doprineo nastanku štete ima pravo samo na srazmerno smanjenu štetu.06. godine) 551. godine) 547. Parnični sud je ovlašćen da utvrdi pod kojim uslovima se dogodila nezgoda i čijom krivicom po tužbi oštećenog u toj nezgodi nezavisno da li je protiv štetnika kao učesnika u saobraćajnoj nezgodi sproveden prekršajni ili krivični postupak.06. Rev. Štetnik je obavezan da oštećenom naknadi štetu. (Vrhovni sud Srbije. godine) Ako postoji obostrana krivica.1998. 757/98. godine) .11.1998. (Vrhovni sud Srbije. od 16.

OBLIGACIONO PRAVO U slučaju udesa izazvanog motornim vozilom u pokretu koji je prouzrokovan isključivom krivicom jednog imaoca. ZPP imaoca motornog vozila i osiguravajuće organizacije kada su oni zajedno tužene po osnovu odgovornosti iz obaveznog osiguranja u saobraćaju. Ne postoji jedinstveno suparničarstvo u smislu člana 201. POSEBNI SLUČAJEVI ODGOVORNOSTI (Čl.1995. primenjuju se pravila o odgovornosti po osnovu krivice. od 07. 945/90 od 15.05. od 11. Lica koja su sudarom svojih vozila prouzrokovala štetni događaj odgovaraju prema trećim licima solidarno. (Vrhovni sud Vojvodine. ZPP. Rev. 10/91. Obratila se lekaru. bez obzira koliko je i da li je svako to lice odgovorno za prouzrokovanje štetnog događaja.1991.11. Rev. 36/95.02.01. koji je ranu previo i dao joj antitetanusnu zaštitu. od kojih ju je jedan ujeo za desnu potkolenicu. po osnovu odgovornosti za štetu prouzrokovanu od nepoznatog ili neosiguranog lica. od 11. Iz obrazloženja: Utvrđeno je sledeće činjenično stanje: Navedenog dana je tužilju napao čopor pasa lutalica.248 - . godine) 559. Rev. (Vrhovni sud Srbije. (Vrhovni sud Srbije. godine) 557. 6264/97.1991. Zakona o obligacionim odnosima) 561. Rev. odgovara proizvođač koji je bocu stavio u promet. već obično suparničarstvo u smislu člana 200. godine) 556.1997. godine) 558. Za štetu koja nastane od eksplozije boce napunjene pivom. 180 – 184. do koje je došlo zbog nekog nedostatka koji predstavlja opasnost od štete za lica i stvari za koji proizvođač nije znao.06. od 23. Prev. Na teritoriji gradske zajednice. . za štetu koju pričine psi lutalice odgovara Grad po osnovu odgovornosti u vezi sa vršenjem poslova od opšteg interesa. 2313/90. godine) 560. (Vrhovni sud Srbije. (Vrhovni sud Srbije. Za regresni zahtev naknade štete nastale upotrebom motornog vozila inostrane registracije i osiguranog kod inostranog osiguravača ne odgovara domaća zajednica osiguranja na čijem području je šteta nastupila.1991.

pretrpela je lake telesne povrede. jer kao policajac mora profesionalno da trpi strah . i 8. dođe do smrti učesnika. (Iz Presude Okružnog suda u Novom Sadu. opada na strah srednjeg stepena kada joj je ukazana stručna pomoć u Domu zdravlja. zbog čega je prvostepeni sud pravilno primenio materijalno pravo. 2001. njeno lečenje je trajalo mesec dana. Trpela je strah visokog stepena. zaključak tuženika u žalbi da tužilac kao policajac treba da trpi strah u obavljanju svoje profesionalne dužnosti . strah se smanjuje i do kraja lečenja je slabog intenziteta. a po tom osnovu ima pravo na naknadu nematerijalne štete zbog pretrpljenog straha.2003. a postoji i naruženost lakog stepena u vidu ožiljaka koji su uočljivi sa 3 do 4 m. 341/03 od 31. Zakona o obligacionim odnosima . tužilac je obavljajući svoju dužnost pretrpeo teške telesne povrede. hodanju i sl. čak i panika kada vidi pse u blizini. godine) 563. kada su urađene probe na besnilo. on ima pravo na naknadu štete zbog pretrpljenog straha.radnik MUP-a Republike Srbije na poslovima bezbednosti pretrpeo teške telesne povrede.10. Na ovakvo.član 184. Bol prolaznog karaktera oseća se i sada na promenu vremena. bez obzira na prirodu svoje profesionalne dužnosti. koji traje do dolaska kući. tuženi . prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo . pravilno i potpuno utvrđeno. Kada je tužilac kao policajac . 1687/01 od 31. činjenično stanje (u smislu čl. Gž. Naime. i 223.te obavezao tuženog da tužilji isplati iznose utvrđene izrekom.neosnovano je. organizator sportske manifestacije je dužan da njegovim srodnicima naknadi štetu. Trpela je bol srednjeg stepena u toku 15 dana i bol slabog stepena u narednih 15 dana. Tek narednog dana. Međutim. Žalbu tuženika drugostepeni sud je odbio kao neosnovanu.Republika Srbija je obavezana da plati tužiocu na ime naknade štete za pretrpljeni strah novčane iznose navedene u izreci. Iz obrazloženja: Prema presudi prvostepenog suda. Kada zbog propusta organizatora. potom se on smanjuje. ali još uvek je jakog intenziteta.249 - . Grad je svojom odlukom poverio posao uklanjanja pasa lutalica JKP "Čistoća".članom 2. prvostepeni sud je pravilno postupio kada je obavezao tuženog da snosi odgovornost. Neosnovanost žalbe tuženog proističe iz činjenice da je Grad obavezan . .da uređuje i obezbeđuje uslove obavljanja komunalnih delatnosti i njihov razvoj. i član 200. čija je obaveza da svakom učesniku obezbedi uslove potpune zaštite života i zdravlja. godine) 562. Isticanje u žalbi da tuženi nije odgovoran za nastalu štetu na ime pretrpljenog straha. pri dužem stajanju. Zakona o parničnom postupku). Zakona o komunalnim delatnostima .pravilan je.OBLIGACIONO PRAVO Stara je 45 godina.03. S obzirom da psi nisu bili uklonjeni i da su napali i povredili tužilju. Gž. I sada se javlja strah. 7. a prvostepenu presudu je potvrdio. (Presuda Okružnog suda u Čačku.

01.1998. 3186/99 od 1.02. godine je doneto rešenje kojim se obnavlja postupak registracije i saobraćajna dozvola poništava.2001. zasnovana je na odredbi člana 181. organizator navedene sportske manifestacije. godine oduzeto putničko vozilo..9. odnosno brat tužilaca u bazenu. i 193. godini kada je došlo do štetnog događaja odgovara za štetu koju su tužioci pretrpeli u smislu člana 181.250 - 565. Odgovornost tužene Opštine Š. 189. a čija je visina pravilno odmerena u smislu člana 200. Iz obrazloženja: Tužiocu je 25. Zakona o obligacionim odnosima i materijalnu štetu na osnovu člana 185. Zakona o obligacionim odnosima jer je kao organizator okupljanja većeg broja ljudi sportske manifestacije "Postigni pogodak" odgovorna za štetu koju su tužioci pretrpeli kada se utopio maloletni sin. nema mesta ni primeni odredaba o eventualnoj podeljenoj odgovornosti. godine) 564. godine) Preduzeća koja vrše komunalnu ili drugu sličnu delatnost od opšteg interesa odgovaraju za štetu ako bez opravdanog razloga obustave ili neredovno vrše svoju uslugu. Rev. Za tuženu Opštinu Š. proizilazi da je tužena Opština Š. kao organizatora navedene sportske manifestacije se ne traži krivica. Nižestepeni sudovi su usvojili tužbeni zahtev i obavezali tuženu da taj iznos isplati tužiocu na ime naknade štete. godine) .11. godine utvrđena je vrednost vozila u iznosu od 680. kao i radi utvrđivanja da li je protiv tužioca ili trećeg lica pokrenut krivični postupak. U međuvremenu je SUP Šabac vozilo predao osiguravajućem društvu u Beču. U postupku po tužiočevoj žalbi.2005. Rev. Visina naknade štete se određuje prema cenama u vreme donošenja sudske odluke. godine do isplate. od dana 28. pa je ona pravilno obavezana da tužiocima naknadi nematerijalnu štetu u smislu člana 201. Rev.2998.09. organizator sportske manifestacije na tom osnovu se i zasniva njena odgovornost. 427/08 od 10. a 16. Kako je utvrđeno da je tužena Opština Š.1999.1999. Zakona o obligacionim odnosima.11. (Vrhovni sud Srbije. godine. Na osnovu nalaza i mišljenja veštaka od 28. 110-40/2005-13 a koje je doneto na osnovu člana 44. Statuta opštine Š. Zakona o obligacionim odnosima.09. od strane predsednika Opštine Š. br.. 3618/04 od 26. . 2008. drugostepeni organ je ovu odluku poništio kako bi se u ponovnom postupku izvršilo novo veštačenje broja motora i šasije. br.OBLIGACIONO PRAVO Iz obrazloženja: "Pravilan je zaključak nižestepenih sudova da tužena Opština Š.000. 186.4. Stoga nije osnovano isticanje tužene u reviziji o tome da ona nije organizator akcije "Postigni pogodak" jer upravo iz rešenja o obrazovanju i imenovanju organizacionog odbora sportske manifestacije "Postigni pogodak" br. Vreme donošenja sudske odluke podrazumeva i kraći vremenski period od dana utvrđivanja štete (veštačenja) do dana donošenja prvostepene presude." (Iz presude Vrhovnog suda Srbije u Beogradu. sa zakonskom zateznom kamatom od dana oduzimanja vozila. 25. ( Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. a kako u radnjama pravnog prethodnika tužilaca – oštećenih nije bilo propusta.2005. kao organizator akcije "Postigni pogodak" u 2005.00 dinara.

Rev. (Vrhovni sud Srbije.1992.08.1998. 4556/98 od 10. I. 6348/98 od 24. Vreme donošenja sudske odluke podrazumeva kraći vremenski period od dana utvrđivanja štete (veštačenja). Rev. do dana donošenja prvostepene presude. Zakona o obligacionim odnosima. 182. (Okružni sud u Kragujevcu. 1014/92 od 24. Država Savezna Republika Jugoslavija nije građansko pravno odgovorna za štetu prouzrokovanu eksplozijom granate ispaljene od strane nepoznatog lica sa teritorije druge države. prouzrokovanu pre stupanja na snagu Zakona o obligacionim odnosima.1999. Ne smatra se povredom na radu kada radnik pretrpi povredu na službenom putu od strane učesnika u demonstracijama. 1220/87) 570. Rev. Društveno-politička zajednica nije odgovorna za štetu nastalu smrću ili telesnom povredom prilikom javnih manifestacija. godine) 568. 106/86) 571. (Vrhovni sud Srbije.OBLIGACIONO PRAVO Preduzeća i druga pravna lica koja vrše komunalnu ili drugu sličnu delatnost od opšteg interesa odgovaraju za štetu ako bez opravdanog razloga obustave ili neredovno vrše svoju uslugu. 3761/98 od 09. st.1998. (Vrhovni sud Srbije. 2.251 - 573. 437/83) . Gž. pripada povređenom licu u smislu člana 180. Gž. jer takva njena odgovornost nije zakonom propisana.03. godine) 567. telesna povreda) koju neko pretrpi usled izvanrednih okolnosti . Rev. Rev.06. . (Vrhovni sud Srbije. Pravo na naknadu štete. Organizator okupljanja većeg broja ljudi u zatvorenom ili otvorenom prostoru odgovara za štetu (smrt.09. (Okružni sud u Kragujevcu. Zakona o obligacionim odnosima određuje se prema cenama u vreme donošenja sudske odluke.gibanje publike i opšteg nereda. usled akta nasilja. godine) 566. godine) 569. 1142/84) 572. Prev. samo u slučaju ako je to nasilje bilo usmereno protiv državnog uređenja. Visina štete u smislu čl. (Vrhovni sud Srbije. (Vrhovni sud Srbije. Za štetu prouzrokovanu aktom nasilja odgovaraju sve zajedno ili posebno svaka društveno-politička zajednica na čijoj teritoriji je štata nastala.

čuvanju i uništavanju pasa i mačaka lutalica i uklanjanju životinjskih leševa Opštine Kraljevo. Za vreme napada. Tužilja je trpela fizičke bolove i strah. Opština odgovara uvek i za izbor lica kome je vršenje takvih poslova poverila. nesumnjivo dokazuje da se ovi poslovi ne vrše adekvatno. a posebno i za slučaj ako to lice te poslove ne obavlja adekvatno. koja pored ostalog.oo dinara i za pretrpljeni strah iznos od 150. Napred navedeni iznosi predstavljaju pravičnu naknadu za trpljenja kojima je tužilja bila izložena. primila je injekciju protiv tetanusa i određena joj je terapija. to što je Opština ove poslove poverila JKP "Čistoća” ne znači da je ona samim tim mogla sebe osloboditi zakonske obaveze koja joj je napred utvrđena. koja između ostalog. kao i adekvatno vozilo. Odluke o humanom hvatanju. iznos od 150. Međutim. Pregledom kod vaskularnog hirurga utvrđeno je postojanje tromboze.oo dinara.oo dinara. zatim za pretrpljene duševne bolove zbog naruženosti iznos od 120. Drugostepeni sud je obavezao tuženu da tužilji za pretrpljene fizičke bolove plati iznos od 200. koji su utvrđeni veštačenjem od strane veštaka medicinske struke odgovarajuće specijalnosti. da je tom prilikom doživela primaran strah da su povrede teške telesne prirode. koji je trajao desetak minuta.252 - . obuhvata i poslove hvatanja i zbrinjavanja napuštenih životinja u prihvatilištu za životinje.000. JKP "Čistoća” sklopiće pojedinačne ugovore sa ustanovama ili organizacijama ovlašćenim za bavljenje. 15. smeštaju. zbog čega je određena nova terapija. a pre svega novčana sredstva. godine u parku u gradu K.oo dinara. st. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju. stepen trajnog umanjenja životne aktivnosti.000. Odredbom čl. čl. Pravilno je prvostepeni sud utvrdio osnove odgovornosti tužene za predmetnu štetu koju je tužilja pretrpela zbog ujeda psa lutalice. prateću opremu.OBLIGACIONO PRAVO 574. Činjenica je da su. Pored toga. da su okolnosti nanošenja tih povreda veoma bitne. Zadobijene povrede izazvale su estetsko naruženje tužilje teškog stepena. 46. za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti. Posebno treba imati u vidu da je tužilju napao čopor pasa lutalica. poslovi ove vrste povereni JKP "Čistoća”. Otuda su opština i preduzeće kome su povereni poslovi zoohigijenske službe solidarno odgovorni za sve vidove štete koja nastane ujedom psa – lutalice.1. Povrede koje je zadobila su u vidu ujeda psa u predelu zadnjih loža obe potkolenice i po svojoj prirodi predstavljaju tešku telesnu povredu čija je posledica umanjenje životne aktivnosti od 30%.000. a posebno imajući u vidu intenzitet i trajanje fizičkog bola i straha. Odluke dužna da obezbedi uslove za obavljanje ove komunalne delatnosti. a za poslove smeštaja. uz neophodno mirovanje u trajanju od mesec dana. jer postojanje napuštenih pasa na ulici koji se kreću i povređuju. zbog čega trpi duševne bolove. tužena Opština je shodno čl. kao i naruženost teškog stepena. Zakonska je obaveza opštine da uredi i obezbedi uslove obavljanja zoohigijenske službe i njen razvoj. čiji su intenziteti i trajanje utvrđeni na osnovu nalaza i mišljenja veštaka. čuvanja pasa i mačaka lutalica i humanog uništavanja. tužilja je zadobila povrede obe potkolenice.000. Zakona o veterinarstvu predviđeno je da je lokalna samouprava dužna da na svojoj teritoriji organizuje zoohigijensku službu. kao što je u konkretnom slučaju prisutno. a nesumnji. uz saglasnost osnivača. opkolio i napao čopor pasa lutalica. 3. 2.2006.. tužilju je 19. dok je komunalno preduzeće odgovorno zbog činjenice da poverene poslove ne obavlja na adekvatan na čin. obuhvata poslove hvatanja i zbrinjavanja napuštenih životinja u prihvatilištu za životinje.

sudu nisu pruženi dokazi da pravno lice koje obavlja komunalnu delatnost iz opravdanih razloga bilo sprečeno da obavlja ove poverene poslove. evidentno je da te mere nisu bile dovoljne i takve da se otkloni opasnost od nastanka štete za tužilju. Shodno navedenoj zakonskoj odredbi proizilazi da Opština snosi odgovornost za naknadu štete koju je pričinio pas lutalica. ovog Zakona. kao i o visini njene naknade.OBLIGACIONO PRAVO vo za tužilju dramatične. . i 155.677/08 od 23. U tom smislu eventualni propusti koji postoje na strani tuženih prilikom obavljanja ove komunalne delatnosti mogu biti od uticaja prilikom odlučivanja o regresnom zahtevu ukoliko takav zahtev bude istaknut između tuženih. 205. što je obaveza tužene na osnovu čl. pa je za ovu štetu isključivo odgovorna tužena. pa je primenom čl. Članom 184. godine) NAKNADA MATERIJALNE ŠTETE (Čl. Zakona o komunalnim delatnostima predviđeno je da Opština u skladu sa ovim Zakonom uređuje i obezbeđuje uslove obavljanja komunalne delatnosti i njihov razvoj. 8. odlučio kao u izreci ove presude. ali i tome da se njome ne pogoduje cilju i težnjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i društvenom svrhom. Prilikom odlučivanja o zahtevu za naknadu nematerijalne štete. tužilja svojim radnjama i svojim postupcima nije doprinela nastanku štete. Pored toga. Kako Opština prema Zakonu o komunalnim delatnostima uređuje i obezbeđuje uslove za obavljanje komunalnih delatnosti i za obavljanje tih delatnosti osniva javna preduzeća ili njihovo obavljanje poverava drugom preduzeću. uz njega moraju biti dostavljeni i dokazi o visini štete koja se traži da bi se ovo pravo ostvarilo od dana njegovog podnošenja.2008. jer je propust tužene što nije preko Opštinske uprave za inspekcijski nadzor. uklonila pse lutalice sa ulica. 200.br. da su komunalne delatnosti. a zbog zakonom utvrđene odgovornosti i obaveze da na svojoj teritoriji organizuje obavljanje zoohigijeničarske službe i da organizuje uslove i sredstva za obavljanje ove delatnosti od strane preduzeća kojima su ti poslovi povereni. 2. a članom 3. Zahtev za kamatu za potraživanja na ime naknade materijalne štete mora biti kompletan tj. Zakona o obligacionim odnosima) 575. pa je Opština odgovorna shodno čl. delatnosti od opšteg interesa kojim se obezbeđuje zadovoljavanje potreba korisnika komunalnih proizvoda i komunalnih usluga na određenom području. 154. Članom 2. Bez obzira na preduzete mere od strane Opštine. ali to je odnos ugovornih strana i ne tiče se tužioca koji je pretrpeo štetu. Zakona o komunalnim delatnostima. u vezi sa čl. shodno čl. ZOO. to je i odgovorna za obavljanje tih delatnosti bez obzira na odgovornost samog JK Preduzeća ili drugog preduzeća kome je povereno obavljanje te delatnosti. sud je vodio računa o značaju povređenog dobra i cilju kome služi ta naknada.4. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da preduzeće i druga pravna lica koja vrše komunalnu ili drugu sličnu delatnost od opšteg interesa odgovaraju za štetu ako bez opravdanog razloga obustave ili neredovno vrše svoju uslugu. odnosno Veterinarske stanice u skladu sa zaključenim ugovorom.253 - . Međutim. 185 – 188. (Presuda Vrhovnog suda Srbije Rev.

koji je svojim radnjama (odbijanjem davanja ovlašćenja za korišćenje vozila ili sl.2008. u smislu napred navedenih razloga. aktivno je legitimisano lice koje je imalo pravo njegovog korišćenja. s tim što podneti zahtev mora biti kompletan. niti je iste dostavio uz tužbu. Stoga. bez uticaja je na drugačiju odluku žalbeni navod tužioca da tuženi nije sporio da je primio odštetni zahtev i da mu se tužilac obratio u vansudskom postupku . Tuženi nije sporio da je takav zahtev tužioca primio.06.2011. U vezi sa tim. Pž. godine na mestu i na bliže opisani način dogodio se saobraćajni udes.omogućeno da isto registruje i koristi. ne može se smatrati kompletnim. godine. 10188/06 (1) od 07.254 - . već samo visinu i pravo na zateznu kamatu od dana dostavljanja zahteva za naknadu štete.2010. zaista i platio.03. godine odn. da bi stekao aktivnu legitimaciju da traži naknadu označene zakupnine. na ime kojih zahteva naknadu štete od tuženog. 13630/10 od 19.) . već je to tek učinio po nalogu suda. kao i da je za to kriv odnosno odgovoran upravo tuženi. ispostavljen tuženom. za koji je odgovoran imenovani vozač. Naime. jer tužilac nije dostavio dokaz o tome da je troškove lečenja. Iz obrazloženja: Prema nalaženju ovoga suda za deo tužbenog zahteva na ime naknade štete za naknadu plaćene zakupnine za garažu u kojoj je bilo vozilo za period od kada ga je preuzeo od tuženog do trenutka kada mu je . Tačan je navod tužioca da kamata na potraživanje po osnovu naknade materijalne štete počinje da teče od dana podnošenja zahteva.2007.zahtev koji je tuženi primio nije bio kompletan u smislu da bi se po istom moglo postupiti. Uz zahtev nije dostavio račune po kojima je vršio plaćanje. zaključivši da je u preostalom delu zahtev za isplatu zatezne kamate na iznos glavnog duga neosnovan.01.10. godine ) . Tom prilikom navedeni osiguranik tužioca je zadobio teške telesne povrede i prevezen je u Urgentni centar. a tuženom se sa zahtevom za naknadu štete obratio 30. koji je tom prilikom upravljao vozilom osiguranim kod tuženog. jer je šteta prouzrokovana plaćanjem zakupnine za garažu. godine) 576.2010. ali je morao u toku postupka dokazati da je garažiranje bilo neophodno.okončanjem parnice u kojoj je utvrđeno njegovo vlasništvo . kao ni osnov tužiočevog potraživanja. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda.OBLIGACIONO PRAVO Iz obrazloženja: U prvostepenom postupku utvrđeno je sledeće činjenično stanje: dana 27. Po zahtevu za naknadu štete prouzrokovane nemogućnošću korišćenja vozila i neophodnošću njegovog garažiranja. to sud nije ni mogao dosuditi kamatu od dana kada je isti podnesen. a potom upućen na VMA.tužiocu prouzrokovao navedenu štetu. a kako zahtev tužioca to nije bio. gde je lečen.15 dinara. Takav zahtev. Tužilac je na ime troškova lečenja bolničkoj ustanovi VMA isplatio ukupan iznos od 305. to nije bilo neophodno da tužilac sačeka ishod spora kojim je utvrđeno njegovo pravo vlasništvo na navedenom vozilu. ( Iz presude Višeg trgovinskog suda. Na utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo kada je obavezao tuženog na isplatu glavnog duga sa zateznom kamatom počev od dana podnošenja tužbe 21.815. kako je aktivno legitimisano po ovom osnovu lice koje ima pravo korišćenja. upravo posledica nemogućnosti korišćenja vozila. To lice nije istovremeno moralo biti i vlasnik vozila.03. Pž. aktivnu legitimaciju ima lice koje je bilo nosilac prava korišćenja vozila u spornom periodu. i to bez obzira da li je bio vlasnik vozila. tokom postupka je utvrđeno da tužilac uz zahtev za naknadu štete tuženom nije dostavio račune po kojima je vršio plaćanje.

(Presuda Vrhovnog suda Srbije. kao i ono koje je po zakonu imalo pravo zahtevati izdržavanje od poginulog. Rev. a tuženi su i roditelji izvršioca ovog krivičnog dela sa kojima su živeli u porodičnoj zajednici. Zakona o obligacionim odnosima . stav 1. lice koje je poginuli izdržavao ili redovno pomagao. 1869/07 od 24. pa da zbog toga tužioci mogu imati pravo na zakonsku zateznu kamatu na utvrđene mesečne iznose tek od dana presuđenja.255 - . Iz obrazloženja: Utvrđeno je sledeće činjenično stanje: imenovani tuženi su. Zbog izgubljenog izdržavanja od poginulog lica.smatra se dospelom od trenutka nastanka štete. pravilno je utvrđena odgovornost tuženih. U konkretnom slučaju. stav 3.po navodima revizije . S obzirom da za štetu . Članom 165. istog Zakona. oba tužena su bili maloletni. saglasno članu 186. Prema članu 194. zbog čega . tada starog 48 godina. te se odgovornost za štetu i pasivna legitimacija tuženog u parnici za naknadu štete utvrđuju prema okolnostima i činjenicama koje su postojale u vreme njenog nastanka.OBLIGACIONO PRAVO 577. Tužioci su supruga ubijenog i njegove kćerke. a ne od dana dospelosti svakog pojedinačnog mesečnog iznosa. pravnosnažnom presudom u krivičnom postupku oglašeni krivim za krivična dela – teški slučajevi razbojništva i neovlašćenog nabavljanja i nošenja vatrenog oružja.10. kako je to predviđeno članom 166. Sigurno je da takav propust postoji ako dete izvrši krivično delo razbojništva. izdržavano lice stiče pravo na naknadu štete pa stoga može ostvariti i zateznu kamatu od dospelosti pojedinačnih iznosa novčane rente za sve dospele obroke posle datuma njihovog utuženja. godine) 578. pomaganja. posle podnošenja tužbe. U vreme izvršenja krivičnog dela i nastanka štetnog događaja. Zakona o obligacion im odnosima . Obaveza naknade štete dospeva u trenutku nastanka. Iz obrazloženja: Neosnovano se u reviziji ističe da je obaveza tuženih na plaćanje naknade štete utvrđena tek donošenjem prvostepene presude. ovi tuženi su u kritično vreme umišljajno lišili života imenovanog vozača taksi vozila. tj. Kako je ustanovljeno.2007.njegovi roditelji nisu pasivno legitimisani u ovoj parnici. Zakona o obligacionim odnosima. postao punoletan i stekao punu poslovnu sposobnost. odgovornost roditelja i dece je solidarna. .odgovara i dete. pa se ona i utvrđuje prema okolnostima i činjenicama koje su postojale u vreme nastanka štete. Usvajajući tužbeni zahtev nižestepeni sudovi su pravilno primenili odredbe materijalnog prava. a osnov njihove odgovornosti je propust u vaspitanju i nadzoru nad decom.prema članu 186. su bez uticaja. kao saizvršioci. Osuđeni su na kazne zatvora. stav 4. Navodi revizije da je imenovani tuženi u međuvremenu. Zakona o obligacionim odnosima predviđena je i odgovornost roditelja za štetu koju pričine njihova maloletna deca. Naime. istog Zakona. ima pravo na naknadu štete koju trpi gubitkom izdržavanja odn. obaveza naknade štete smatra se dospelom od trenutka nastanka štete. Obaveza naknade štete .saglasno članu 160.

da se ne radi o kapitaliziranoj renti iz člana 188. ovog Zakona ).za ubuduće. Prema članu 194. br. što proizilazi iz okolnosti da je veštak O. Za štetu nastalu telesnom povredom usled akata terora odgovara država čiji su organi bili dužni da spreče takvu štetu. sa više rana i hronično aksiozno depresivnim sindromom. Zakona o obligacionim odnosima. Zakona o obligacionim odnosima. počev od donošenja prvostepene presude. Iz obrazloženja: U prvostepenom postupku. U konkretnom slučaju. Rev.05. ocenom izvedenih dokaza u smislu člana 8. 508/04 od 22.1996. (Iz presude Okružnog suda u Valjevu. tako po pravilnoj primeni materijalnog prava oštećenom pripada zakonska zatezna kamata na iznos materijalne štete utvrđene prema cenama u vreme presuđenja. Na osnovu usaglašenih nalaza i mišljenja sudskih veštaka utvrđeno je da je umanjena opšta životna aktivnost tužioca za 50% trajno i definitivno. to može biti prvi dan u narednom mesecu za prethodni mesec. jer je visina sporne naknade u stvari utvrđena u vreme presuđenja. utvrđeno je . Oštećenom pripada zakonska zatezna kamata na iznos materijalne štete utvrđene prema cenama u vreme presuđenja. ako sud ne odredi što drugo ( član 188. pri čemu zastupnik tužilaca nije imao primedbi niti novih predloga za veštačenje. 867/05 od 07. pa do isplate. Novčana renta dosuđena na ime naknade štete plaća se mesečno unapred. stav 2. B. tužioci su momentom pogibije svoga oca stekli pravo da od tuženog traže naknadu štete za izgubljeno izdržavanje. Gž. saslušan na poslednjoj raspravi izjavio da ostaje pri nalazu i mišljenju. godine i počev od tada im je dosuđena naknada štete za izgubljeno izdržavanje .2005.03. Kritičnom prilikom tužilac je zadobio teške telesne povrede koje se ogledaju u traumatskoj amputaciji drugog i trećeg prsta desne šake i trećeg i četvrtog prsta leve šake. međutim. Tužbu za naknadu štete podneli su 01.1999. (Presuda Vrhovnog suda Srbije. kako je Okružni sud uzeo da su navedeni troškovi utvrđeni po cenama u vreme presuđenja. pa do isplate.OBLIGACIONO PRAVO Dakle. počev od donošenja prvostepene presude. a ne za protekli period. godine) 580. kako su pravilno našli i nižestepeni sudovi.2004. kada bi dužnik bio dužan da plati zakonsku zateznu kamatu tek od izvršene kapitalizacije. ZPP-a je utvrđeno: dana 26. stav 4. Otuda proizilazi da tužioci imaju pravo na zakonsku zateznu kamatu od dana dospelosti svakog pojedinog mesečnog iznosa novčane rente.07. Pored toga. stav 2. godine) 579. godine tužilac je povređen od strane šiptarskih terorista u selu Klinčina – Opština Peć. Iz obrazloženja: Po nalaženju Okružnog suda tužiocu na utvrđeni iznos naknade za troškove sahrane zakonska zatezna kamata pripada od dana presuđenja.07. Prema tome. Jasno je.256 - . ova vrsta štete naknađuje se plaćanjem novčane rente.

naruženosti i umanjenja opšte životne aktivnosti pravična naknada za tražene vidove štete. ________od 16. a za višak odbio kao neosnovan tužbeni zahtev kao u stavu drugom pobijane presude. 354. ________od 17. P.00 dinara. kojom su tuženici obavezani da tužiocu solidarno na ime mesečne rente zbog izgubljene dobiti isplaćuju iznos od 54.. godine. jer su akti terora u prvom redu upereni protiv državnog i društvenog uređenja.00 dinara. br. straha. Ovo zbog toga što su organi tužene bili dužni da spreče ovaj akt nasilja. ZPP.9. stav 1. godine i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje. Tužena je na osnovu odredbe člana 180. Gž. pa i u vidu rente određeni novčani iznos. ili prosečno mesečno u iznosu od 1. ________od 20. a o čemu prvostepeni sud daje iscrpne razloge. marta 2001. kao u stavu prvom izreke pobijane presude na ime pretrpljenih fizičkih bolova.064. stav 2.257 - . Protiv navedene presude žalbu je izjavio jedan od tuženika . obavezani su tuženici da tužiocu na ime naknade štete u vidu rente solidarno plaćaju mesečni iznos od po 1.11. i po nalaženju Okružnog suda štetu nastalu usled akta terora u obavezi je tužiocu da naknadi tužena u smislu člana 180. bez obzira da li su oni krivi što je do takvih akata došlo. i utoliko je izmenjena presuda istog suda P. radi čega je delimično usvojio tužbeni zahtev i odlučio kao u stavu prvom izreke.2003.Mesna zajednica. Prema utvrđenom činjeničnom stanju proizilazi. ZOO u obavezi da tužiocu tu štetu nadoknadi. Razloge koje je u pobijanju presude dao prvostepeni sud u svemu kao pravilne.2002.2003. nalazeći da je visina dosuđene naknade neimovinske štete na ime umanjenja opšte životne aktivnosti adekvatna pretrpljenoj šteti. jer se izreka presude ne može ispitivati u pogledu pravilne primene materijalnog prava. te da kod tužioca postoji naruženost jakog stepena. ... br. prihvata i ovaj sud. tačka 14. s obzirom na ustavne i zakonske odredbe o položaju i ulozi čoveka u društvu i o pravima i dužnostima tužene.765. (Iz presude Okružnog suda u Beogradu. br. Iz obrazloženja: Presudom Opštinskog suda u I. da tužilac po osnovu smanjenja radne sposobnosti od 20% na godišnjem nivou trpi štetu zbog izgubljene dobiti 12. prvostepeni sud je izveo zaključak da su isnosi dosuđeni. počev od 1. br. onda se ne može odrediti da datu novčanu sumu plati svako od tuženika pojedinačno. ZOO. pa ubuduće i to do 10.OBLIGACIONO PRAVO daje tužilac. trpeo strah i fizičke bolove – intenziteta i trajanja bliže opisanih u obrazloženju pobijane presude.00 dinara. ________od 16. Kada se presudom obavežu tuženici da solidarno plate tužiocu naknadu štete. s tim što bi dospele rate bili dužni isplatiti odjednom sa dosuđenom zateznom kamatom.. P. 553/91 od 20.00 dinara mesečno.. Naime.1. kao društvene političke zajednice.2002. Zbog navedenog. pa su organi tužene dužni da takve akte spreče.1995. godine. u mesecu za tekući mesec. godine. U obrazloženju drugostepenog rešenja je navedeno sledeće: Predmet raspravljanja je izmena ranije dosuđene rente tužiocu po pravosnažnoj presudi istog suda P.. juna 1995. je svojim rešenjem Gž.6.9. godine) 581. U takvom slučaju učinjena je bitna povreda odredaba parničnog postupka iz čl. 10586/03 od 14.064. godine ukinuo presudu Opštinskog suda u I. Okružni sud u U. koja se stara i o bezbednosti zemlje i građana.

čime je. Zakona o obligacionim odnosima. Iz tih razloga odbijen je zahtev tužioca za isplatu traženog iznosa od 37. te čl.2003. Vrhovni sud stoji na stanovištu da tužiocu treba nadoknaditi onu štetu koju je on stvarno i pretrpeo.647. Gž. Pri utvrđivanju visine te štete mora se imati u vidu činjenica da je tužiočevo vozilo registrovano i osigurano u A. s obzirom na značajnu vremensku distancu između dana kada se saobraćajna nezgoda dogodila i kada su izdati računi kao dokaz o izvršenoj opravci vozila.11. nižestepeni sudovi stoje na stanovištu da je dosuđivanjem iznosa od 31. 186. i 189.00 dinara.00 dinara. 62/2003 od 17.258 - .... a polazeći od osnovnih pravila o naknadi materijalne štete iz člana 155. Ovo vozilo bilo je osigurano kod tuženog. reg.00 dinara kao mesečni iznos rente u čemu se ogleda i apsolutna bitna povreda postupka...01. donoseći po žalbenoj presudi prvostepeni sud obavezuje tuženike da tužiocu solidarno plaćaju mesečno iznos od po 1. tako oštećenim vozilom otputovao u A. Kao dokaz tužilac je podneo račune koji potiču iz marta 2000.. Stoga šteta koju tužilac traži ne bi predstavljala ekvivalent onoj šteti prouzrokovanoj na dan štetnog događaja. a zbog saobraćajne nezgode koju je doživeo u Jugoslaviji krivicom osiguravačevog osiguranika (štetnika). No. Ovakav zaključak nižestepenih sudova se za sada ne može prihvatiti. br. Zakona o obligacionim odnosima. ______. ATC sa pripadajućom kamatom. Nižestepeni sudovi su ove dokaze cenili. Nižestepeni sudovi su stali na stanovište da se pitanje naknade štete u predmetnom slučaju rešava primenom odredaba Zakona o obligacionim odnosima.11. stav 2. br.360 austrijskih šilinga. Za taj iznos ugrađen je materijal i u taj iznos uračunata je i vrednost pružene usluge za opravku tužiočevog vozila u A.. godine. oznake ______. Tužilac je tužbom tražio da se utvrdi njegovo potraživanje u iznosu od 37. Da bi se pravilno utvrdila visina štete bitno je utvrditi koja su oštećenja nastala u momentu saobraćajnog udesa i prema tim oštećenjima ceniti koji je to iznos koji tuženi treba da plati. da je vreme kada je šteta . kako je sam naveo nakon boravka u Jugoslaviji. Domaćem državljaninu na privremenom radu u inostranstvu vlasnik putničkog automobila koje je kupio i registrovao u inostranstvu za stranu valutu. nižestepeni sudovi stoje na stanovištu da je tužilac postupio suprotno osnovnom načelu zabrane prouzrokovanja štete. Osim toga. ali su našli da su ti dokazi bez značaja.OBLIGACIONO PRAVO Međutim. Takođe je utvrđeno da je na tužiočevom vozilu nastala šteta koja u dinarima iznosi 31.00 dinara tužilac u potpunosti namiren u svome traženju.360.064. godine) 582. godine. i sam doprineo da se šteta poveća.. 201. pripada naknada štete u stranoj valuti. kako je sporno da li ta nadoknada treba da se vrši i domaćoj ili stranoj valuti. Za nezgodu je kriv vozač koji je upravljao vozilom marke "Jugo 45". prema mišljenju nižestepenih sudova..1997. Nije sporno da tuženi treba da nadoknadi štetu tužiocu. To je iznos štete koja je za tužioca nastala u saobraćajnoj nezgodi na dan 21. doprineo povećanju prouzrokovane štete. (Iz rešenja Okružnog suda Užice. S obzirom da su tuženici jedinstveni suparničari iz čl.". ZPP to je ožalbena presuda ukinuta u odnosu na oba tuženika.647. reg.. Iz obrazloženja: Iz spisa predmeta proizilazi da je 21. umesto da mu solidarno plaćaju utvrđeni iznos od 1. Stoga..1997.064. a s obzirom na činjenicu da je šteta prouzrokovana na tlu naše zemlje krivicom jugoslovenskog državljanina i što je tužilac.. jer je oštećenim vozilom otputovao u A. godine došlo do saobraćajne nezgode u kojoj je oštećeno tužiočevo vozilo marke "M.

u momentu kada je za njega nastala šteta. i kako je zbog toga pogrešno primenjeno materijalno pravo.“ da solidarno sa JP Direkcija za izgradnju U. a stoga obeštećenje tužioca treba da bude takvo da će mu omogućiti da uspostavi stanje koje je bilo pre nego što je šteta nastala (član 185. broj 187/03 od 04. U ponovnom postupku prvostepeni sud će postupiti po primedbama iz ovog rešenja. operisan je 26. udario je glavom u tvrdu podlogu. U vreme povređenja oca tužioca bila je temperatura vazduha u tom području minus 8 stepeni. Nakon utvrđivanja ovih činjenica. Prev. u momentu presuđenja. odgovaraju za štetu ako bez opravdanog razloga obustave ili neredovno vrše svoju uslugu. te kako su odlučne činjenice zbog toga ostale neutvrđene. revizija tužioca je usvojena i nižestepene odluke ukinute su u pobijajućem delu.. Utvrđeno je da je do nastanka štete došlo zbog neuklanjanja snega i leda sa mosta što predstavlja propust u radu tuženih. ukoliko bi nastala šteta bila veća od već dosuđene. Zakona o obligacionim odnosima.1998. odnosno koliko bi iznosila vrednost za popravku vozila i to kako za materijal. da li se troškovi odnose na oštećenja koja su nastala u saobraćajnom udesu. pa će potom doneti novu odluku u ovoj parnici.259 - .. Ukoliko tužilac takve dokaze ne bi pružio...12..1998. kojim je tužena Direkcija kao investitor poverila tuženom JP “B. To dalje znači da će u ponovnom postupku prvostepeni sud...12.OBLIGACIONO PRAVO nastala tužilac živeo i radio u A.... tužilac bi imao pravo na razliku između pravnosnažno dosuđene štete i štete koja bi se odredila u deviznom iznosu.. godini.. Utvrđeno je da je tužena preduzeća osnovala Opština U.. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju. a da na strani pokojnog oca tužioca nije bilo doporinosa nastanku štete.. Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja..“ održavanje i čišćenje javnih površina u zimskim uslovima. . odnosno utvrdiće visinu nastale štete prema cenama na dan presuđenja. dana 25. budući da po nalazu veštaka i iskazima svedoka on nije bio u alkoholisanom stanju...12. godine. godine. što je prouzrokovalo unutar lobanjsko krvarenje i nagnječenje mozga.1998. dati tužiocu mogućnost da dostavi dokaze o tome koliko je platio troškove opravke vozila u A. stav 1. i to prema cenama koje važe na prostoru A. preduzeća i druga pravna lica koja vrše komunalnu ili drugu sličnu delatnost od opšteg interesa. naknadi tužiocu nastalu nematerijalnu štetu. Kako na navedeni način nižestepeni sudovi nisu postupali prilikom utvrđenja visine stvarne štete koju je tužilac pretrpeo na svom putničkom vozilu u predmetnoj nezgodi.. saglasno članu 189.2003.. Zakona o obligacionim odnosima. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije... sud bi svakako bio dužan da prema stepenu oštećenja vozila utvrdi vrednost nastale štete..... tako i za učinjenu uslugu. godine a preminuo je 31. pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su obavezali tuženog JKP “B. Zakona o obligacionim odnosima).. stav 2. sada pokojni otac tužioca prelazio je most i okliznuo se zbog leda koji se celom površinom nalazio na mostu. s tim što bi se cene odredile prema cenama u A. te dokaz da je upravo tužilac izvršio isplatu tih računa. Prema odredbi člana 184. Ovo zbog toga što je tužilac živeo i radio u A. polazeći od stepena oštećenja vozila. godine) 583. odnosno to obeštećenje treba da bude devizno obeštećenje.12. a da su tuženi između sebe zaključili ugovor o obavljanju komunalne delatnosti u 1998. most je bio pokriven ledom.. Istog dana prebačen je u Urgentni centar u B.

koji je organizovala tužena osnovna škola u T. Uzrok nekontrolisanog kretanja učesnika krosa nema uticaja na oslobađanje odgovornosti tužene kao organizatora. koji je činilo pet odeljenja. Na startu trke. a tužilja je trčala sa učenicima V razreda. Prema stanovištu drugostepenog suda tužena odgovara po principu krivice. i 18. Zakona o . Zakona o obligacionim odnosima koji predviđa da preduzeće i druga pravna lica koja vrše komunalnu ili drugu sličnu delatnost od opšteg interesa odgovaraju za štetu ako bez opravdanog razloga obustave ili neredovno vrše svoju uslugu. Zakona o obligacionim odnosima. Zakona o odbrani. u smislu člana 184. odgovorna za štetu koju je tužilja pretrpela. pa kako nije utvrđena njena krivica. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. Prema utvrđenom činjeničnom stanju kros je bio obavezan za učesnike tužene od V do VIII razreda. . Zakona o obligacionim odnosima. Krosu su prisustvovali nastavnici fizičkog vaspitanja i razredne starešine odeljenja. jer odgovornost tužene kao organizatora kroza nije uslovljena njenom krivicom. pobijanom presudom je preinačena prvostepena presuda tako što je odbijen tužbeni zahtev tužilje za naknadu štete. oktobra 1988. 210/92 od 28..07. Iz obrazloženja: Predmet spora je zahtev tužilje za naknadu nematerijalne štete zbog povrede na krosu 7. Tužilja je zadobila telesnu povredu usled okolnosti koje su nastale tokom trke gužve koju su izazvali učesnici krosa radi zauzimanja što boljih pozicija. Kako prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilja nije doprinela da šteta nastane. nije osnovano. Rev. Rev. Stanovište drugostepenog suda da tužena nije obavezana da naknadi tužilji štetu koju je pretrpela je pogrešno. godine) Isticanje u žalbi tužene da pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u ratnim uslovima saglasno članu 17. Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je zaključio da je tužena odgovorna za štetu koju je tužilja pretrpela po principu objektivne odgovornosti za opasnu delatnost. Objektivna odgovornost tužene zasniva se na članu 181. u postupku je utvrđeno da su za štetu nastalu na strani tužioca odgovorni tuženi kao javna preduzeća koja su bila odgovorna za održavanje i čišćenje javnih površina. jer je kao organizator okupljanja većeg broja lica (organizator krosa). i 18. Škola kao organizator krosa odgovara po principu objektivne odgovornosti za štetu koju pretrpi učesnik krosa. br. čine sastavni deo oružanih snaga odbrane zemlje. u gužvi koja je nastala. nisu ispunjeni uslovi za smanjenje odgovornosti tužene po principu podeljene odgovornosti u smislu člana 192.11. godine. tužilja je pala i zadobila prelom gležnja leve nadlaktice. te da ne postoji odgovornost Republike za pogibiju pripadnika MUP-a kao i da vojna služba u uslovima ratnog stanja isključuje odgovornost države..260 - 585.2002. godine) 584. Ovo iz razloga što se odredbama člana 17. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije.OBLIGACIONO PRAVO Naime. što drugostepeni sud nije prihvatio.2002. Stoga se neosnovano revizijom tuženog ističe nedostatak pasivne legitimacije u ovom sporu i navodi da je radna organizacija u kojoj je otac tužioca bio zaposlen dužna da naknadi nastalu štetu. niti da bude veća nego što bi bila. 244/01 od 10.

. u obavezi je da tužiocu naknadi tužena Republika Srbija – Ministarstvo unutrašnjih poslova RS. "totalne štete" treba da bude tržišna vrednost – cena oštećenog vozila u vreme donošenja sudske odluke. stav 1. br. Zakona o obligacionim odnosima koja bi isključivala odgovornost tužene. stav 1. pa se ne može smatrati višom silom shodno odredbi člana 177. u smislu člana 180. nalaže sudu da. Zakona o obligacionim odnosima. obaveza odgovornog lica da uspostavi stanje koje je bilo pre nego što je šteta nastala (član 185. pri čemu su se stranke saglasile da se visina štete ima utvrditi po principu tzv. odgovorna da oštećenima naknadi štetu. ZOO). prilikom odlučivanja o naknadi štete na putničkom vozilu na bazi tzv. U mnogim slučajevima ubistva pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova izvršena su od strane terorističke organizacije OVK pa je tužena saglasno odredbi člana 180. 9069/01) I po nalaženju Okružnog suda. Prema tome. štetu nastalu usled akata terora. u konkretnom slučaju prvostepeni sud bio dužan da obaveže tuženika na plaćanje onog novčanog iznosa koji je potreban da tužilac njime na tržištu polovnih automobila pribavi automobil. br. Agresija NATO nije bila neočekivani i neizvesni događaj. Zakona o obligacionim odnosima radi o solidarnoj odgovornosti više lica. i 3. predviđa da u slučaju ratnog stanja jedinice organa unutrašnjih poslova mogu biti upotrebljene za izvršenje borbenih zadataka i da se te jedinice izvršavanjem borbenih zadataka potčinjavaju starešini Vojske Jugoslavije koji komanduje borbenim dejstvima. (Gž. 10586/03 – P. 4048/01) 586. br.OBLIGACIONO PRAVO odbrani. pa su organi tužene dužni da takve akte spreče. 587. Osnovni princip kod naknade materijalne štete je obaveza odgovornog lica da uspostavi stanje koje je bilo pre nego što je šteta nastala – član 185. jer su akti terora u prvom redu upereni protiv državnog i društvenog uređenja. "totalne štete". ZOO. Osnovni principi kod naknade materijalne štete. Ukoliko osim odgovornosti tužene ima odgovornosti i Savezna država za prouzrokovanu štetu. "totalne štete" obaveže odgovorno lice na plaćanje onog novčanog iznosa koji je potreban da oštećeni njime na tržištu polovnih automobila pribavi automobil najsličniji oštećenom. Iz obrazloženja: U ovoj parnici sporna je visina štete koju je tužilac pretrpo povodom oštećenja putničkog vozila nastalog u saobraćajnoj nezgodi. koja se stara i o bezbednosti zemlje i građana. onda se u smislu odredbe člana 206. (Gž. stav 1. bez obzira da li je ova šteta prouzrokovana u vreme proglašenja ratnog stanja. 66/03 – P. I za slučaj da je jedinica u kojoj je povređen tužilac u vreme njegovog ranjavanja stavljena pod komandu Vojske Jugoslavije i to ne bi isključivalo obavezu tužene da naknadi štetu pripadniku svog organa zbog vršenja delatnosti sa visokim stepenom rizika. stav 2. s obzirom na ustavne i zakonske odredbe o položaju i ulozi čoveka u društvu i o pravima i dužnostima tužene kao društveno-političke zajednice. pa je shodno tome. Zakona o obligacionim odnosima. a prema stanju vozila na dan štetnog događaja. uz odbitak vrednosti spašenog ostatka. najsličniji oštećenom vozilu.261 - . polazni osnov za utvrđivanje visine štete na bazi tzv. uz odbitak vrednosti spašenog ostatka. br. Ovo zbog toga što su organi tužene bili dužni da spreče ovaj akt nasilja bez obzira da li su oni krivi što je do takvih akata došlo.

stav 2. Rev. mora se poći od stvarnih uslova na tržištu i kretanja cena. prvostepeni sud je utvrdio u iznosu od 84.2000. odnosno vrednost tužiočevog automobila na tržištu polovnih vozila iz nalaza i mišljenja navedenog veštaka kao i iz prvostepene presude nije jasno. u ovom slučaju polovnog putničkog vozila. a u vreme izvršenog veštačenja od 14. stav 1. prihvatajući u celini nalaz i mišljenje veštaka mašinske struke. godine) 588. godine) 590.2000. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu Gž. u konkretnom slučaju utvrđivanjem cene pri nabavljanju automobila istog ili sličnog tužiočevom na tržištu polovnih automobila.1998. niti se o tome prvostepeni sud izjašnjavao.OBLIGACIONO PRAVO Vrednost tužiočevog vozila prema stanju vozila na dan nastanka štete. Tržišna cena je realna kategorija i do nje se mora doći ispitivanjem tržišta. godine) . 1014/96 od 15. Zakona o obligacionim odnosima izvršiće se isplatom novčane naknade od strane tuženog za troškove opravke tužiljinog vozila sa zateznom kamatom. Zakona o obligacionim odnosima štetnik je dužan da uspostavi stanje u imovini oštećenog onako kakvo je bilo pre nastanka štete. Međutim. septembra 1999. godine) 589. uz odbitak vrednosti spašenog ostatka. pri čemu je očuvanost vozila samo jedan od uslova koji utiče da cena bude manja ili veća. (Vrhovni sud Srbije. Prev. 797/00 od 11.tuženi organ je uspostavio stanje koje je bilo pre nego što je šteta nastala i tužilac je uspostavljanjem pređašnjeg stanja otklonio običnu ili stvarnu štetu i nema pravo na veći iznos obične štete (Vrhovni sud Srbije. br. godine. nalaže sudu da. Povraćajem robe . 6504/97 od 29. 12. godine) 591.10. počev od dana kada je tužilja te troškove isplatila. Obaveza naknade štete smatra se dospelom od trenutka nastanka štete. Prema odredbi člana 185. st. 64/00 od 25.620.04.2000. Uspostavljanje stanja koje je bilo pre nego što je šteta nastala u smislu člana 185. (Iz presude Okružnog suda u Zrenjaninu.04. Gž. (Iz presude Opštinskog suda u Ljigu P. 1998.1998. 486/98 od 16. obaveza odgovornog lica da uspostavi stanje koje je bilo pre nego što je šteta nastala (član 185. 1. čime je učinio bitnu povredu parničnog postupka iz člana 354. da li je ovo istovremeno tržišna cena. "totalne štete" obaveže odgovorno lice na plaćanje onog novčanog iznosa koji je potreban da oštećeni njime na tržištu polovnih automobila pribavi automobil najsličniji oštećenom. prilikom odlučivanja o naknadi štete na putničkom vozilu na bazi tzv.00 dinara. 592. br. koje u suštini zavise od ponude i potražnje. (Vrhovni sud Srbije.04. ZPP. tačka 14. 7136/98 od 16.262 - . Rev. ZOO). stav 2.kablova . Prilikom utvrđivanja tržišne vrednosti odnosno cene nekog dobra.02. godine) Osnovni principi kod naknade materijalne štete.

koji je posledica više sile. (Vrhovni sud Srbije. od 16. 3593/96 od 02. a u protivnom odgovara za štetu koju potrošači električne energije pretrpe. Rev. godine) Isporučilac je dužan da potrošaču obezbedi kontinuirano snabdevanje električnom energijom.05. godine) Propusti u sudskom postupku ne mogu biti razlog da se inflatorna šteta prevali na sud.1998.1997. (Iz odluke Vrhovnog Srbije Rev. a sud ne može usvojiti tužbeni zahtev koji nije tako formulisan. (Vrhovni sud Srbije.03. 2544/97) Zahtev radi novčane naknade pretrpljene štete mora biti izražen "odgovarajućom svotom novca". 596. 25/97 od 12. (Vrhovni sud Srbije. godine) Prskanje voćnjaka otrovnim pesticidima može se vršiti ako su o tome obavešteni držaoci pčela i to najmanje 48 časova pre prskanja.10. odnosno kada iznos novčane naknade štete nije određen. 4700/97 od 21.1997. 600. . Gž. a ukoliko to nije moguće sud će odrediti da ono isplati oštećeniku odgovarajuću svotu novca na ime naknade štete. 598. godine) Ako radnik pretrpi štetu na radu ili u vezi sa radom usled radnje za koju odgovara preduzeće i treće lice. (Iz rešenja Okružnog suda u Zrenjaninu. isporuka električne energije može biti privremeno obustavljena ili ograničena. 989/97 od 12.263 - 594. Pž. godine) . i isporučilac je dužan da radove na otklanjanju kvara. Rev. Rev.06.1996.03. odnosno državu. 1190/96 od 20. (Iz presude Saveznog suda Gzs.01. godine) 593. obavi u što kraćem roku vodeći računa o vremenu koje najviše odgovara potrošačima. (Viši privredni sud. 597. ako štetu nastalu u zemlji otkloni u inostranstvu.OBLIGACIONO PRAVO Odgovorno lice je dužno da uspostavi stanje koje je bilo pre nego što je šteta nastala. prouzrokovanu štetu su dužni da solidarno naknade oba štetnika. Jugoslovenski državljanin na privremenom radu u inostranstvu ima pravo na isplatu sume osiguranja u devizama.1995. (Vrhovni sud Srbije. 599. 714/97) Pravno lice ne može biti odgovorno za štetu prouzrokovanu davanjem netačnog obaveštenja o činjenicama o kojima se vodi zvanična evidencija u državnom organu kada je obaveštenje pribavljeno nezvanično od penzionisanog radnika tog organa. Rev. 595. niti odrediv po datim elementima. 3119/95.1996. Izuzetno u slučaju kvara ili više sile.

godine) 601. U svetlu navedenih propisa ima se ceniti da li se uspostavljanje stanja koje je bilo pre nego što je šteta nastala (čl. (Vrhovni sud Srbije. Pž. (Savezni sud.1994. Rev. pa vlasnik ne može tražiti da mu se na ime naknade štete plati vrednost izvađenog i odnetog šljunka. jer se u skladu sa čl. koje su posle bekstva iz prihvatilišta. Šljunak je opšte dobro a ne imovina vlasnika.1991.OBLIGACIONO PRAVO Ako je ugovorom o osiguranju imovine i lica koji je zaključen na osnovu Zakona o osiguranju imovine i lica ("Sl. ZOO) može postići opravkom oštećenog vozila ili je to moguće postići samo zamenom celog vozila. . 1. 602.12. kad je proizvođač vozila tu gumu ugradio u vozilo i vozilo stavio u promet. odnosno opravke stvari sa kamatom na priznati novčani iznos štete od dana kupovine nove stvari odnosno opravke oštećene stvari. gde je bilo smešteno. list SAP Vojvodine". Prev. solidarno su odgovorni za štetu koju njihovo maloletno dete pričini krađom zlatnog nakita. 120/90 od 04. Pri tome. Gzs. utoliko pre što su znali za nedozvoljeno ponašanje svog vaspitno zapuštenog deteta. 44/85 od 05. ne može se osnovanost tužbenog zahteva oceniti samo primenom člana 501. primili u svoj stan. tada obim štete koji plaća osiguravajuća organizacija nije ograničen pa shodno primeni člana 188.1990. uzrasta preko 7 godina. 1985. Gzs.11. Zakona o obligacionim odnosima već se ima uzeti u obzir i odredba člana 179. godine) Roditelji maloletnog deteta. 606. (Vrhovni sud Srbije. ova suma nije ograničena visinom ugovorene osigurane sume. Zakona o obligacionim odnosima postupci maloletnog deteta imaju smatrati kao posledica njegovog lošeg vaspitanja. 185.09. (Iz presude Višeg privrednog suda u Beogradu.1990.12. 605. Zakona o obligacionim odnosima prema kojoj proizvođač po osnovu objektivne odgovornosti odgovara za štetu nastalu zbog nedostatka stvari koja predstavlja opasnost štete za lica i stvari. 849/84) . a takvo vaspitanje može se osnovano pripisati u krivicu njegovih roditelja. Beograd. Rev. (Vrhovni sud Srbije. godine) Kad tužilac traži da mu proizvođač zameni vozilo oštećeno u saobraćajnoj nezgodi do koje je došlo usled fabričke greške na unutrašnjoj gumi.09. 604. 92/91 od 21. godine) Kada oštećeni umesto uništene odnosno oštećene stvari kupi novu ili sam opravi oštećenu stvar ima pravo na naknadu štete u visini troškova koje je imao za kupovinu odnosno opravku stvari u momentu kupovine. 124/90 od 11. 24/77). br. stav 1. godine) Lice koje primi nenaručenu robu odgovara pošiljaocu za štetu koja nastane time što je robu otuđio drugom u svoje ime i za svoj račun. poverilac ima pravo da zahteva da mu se umesto rente isplati jedna ukupna svota čija se visina utvrđuje prema visini rente i verovatnom trajanju poveriočevog života uz odbitak odgovarajuće kamate. i 4.264 - 603. stav 1. 2652/94 od 22. 168. Pri tome je bez značaja ko je neispravnu gumu proizveo. st. (Savezni sud. ZOO.

308. s obzirom na to da se u tom trenutku naturalna obligacija pretvara u novčanu. Rev. . Kada bi se tuženi kao štetnik obavezao da plati zateznu kamatu od nastanka štete na novčani iznos utvrđen po cenama dugovane robe u vreme presuđenja. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da se visina naknade štete određuje prema cenama u vreme donošenja sudske odluke.265 - .03. kao da nije bilo štetne posledice. teče od dana presuđenja. (Iz presude Privrednog apelacionog suda Pž. 8256/11 od 14. a čije je ostvarenje sprečeno štetnikovom radnjom ili propuštanjem. što znači da namiri manjak koji nastaje u imovini oštećenog. što je suprotno odredbi člana 190. Visina naknade se određuje prema cenama u vreme donošenja presude. stav 2. zbog nepravilne primene materijalnog prava činjenično stanje takođe nije potpuno utvrđeno. Zatezna kamata na iznos naknade štete prouzrokovane neizvršenjem novčane obaveze.OBLIGACIONO PRAVO Štetnik je obavezan da oštećenom naknadi štetu. došlo bi do dvostruke revalorizacije novčanog potraživanja.218. a ne od dana nastanka štete.94 dinara sa kamatom. Zakona o obligacionim odnosima) 608. 189 – 192. Izmakla korist je sprečavanje povećanja nečije imovine. Materijalna šteta se naknađuje uspostavljanjem pređašnjeg stanja ili isplatom novčane naknade radi otklanjanja štetnih posledica.2012) 609. shodno članu 277. izuzev slučaja kad zakon naređuje što drugo. prema kojoj je štetnik obavezan da uspostavi pređašnje stanje. osim ako zakonom nije drugačije određeno. Iz obrazloženja: U odluci kojom je tužiocu dosuđena izmakla korist u iznosu od 1. te stoga tužilac ima i pravo na zateznu kamatu. (Vrhovni sud Srbije. čijem je nastanku doprineo svojom krivicom. U tom momentu se naturalna obligacija pretvara u novčanu obavezu. Zakona o obligacionim odnosima od dana presuđenja. Zakona o obligacionim odnosima. Pri oceni visine izmakle koristi uzima se u obzir dobitak koji se mogao osnovano očekivati prema redovnom toku stvari ili prema posebnim okolnostima. Saglasno ovoj zakonskoj odredbi tužilac ima pravo na naknadu štete zbog neisporučene robe prema cenama iste u vreme donošenja sudske odluke. stav 1. OBIM NAKNADE MATERIJALNE ŠTETE (Čl. Iz obrazloženja: Članom 189. te bi na taj način tužilac dobio veću vrednost nego što predstavlja manjak u njegovoj imovini. 1202/81) 607.

Zakona o obligacionim odnosima. Iz obrazloženja: Ne vodeći računa o primeni pravila iz odredbe člana 192. tužilac je na istoj robi ostvario takođe određenu dobit. Kada to tvrdi. pogrešan je stav prvostepenog suda da je od značaja da li je ona sačinila spornu otpremnicu koja nije potpisana. prvostepeni sud ne meri doprinos tužilje aktiviranju procedure otkaza. prilikom formiranja cene tužilac je u istu uračunao sve troškove koje je imao prilikom pribavljanja predmetne robe i iste je uvećao za svoju zaradu. prodajom predmetne robe trećem licu. a da se roba iz magacina izdaje na osnovu trebovanja od strane ugostiteljskog objekta i da tužilja "nije imala nikakvo zaduženje niti za potpisivanje otpremnice. Sa napred izloženog.da li je on svojim ponašanjem . godine tužilja tereti zato što je "razdužila" centralni magacin bolnice za naznačenu robu bez trebovanja. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda Pž.OBLIGACIONO PRAVO Prema članu 155. a koju nije ostvario jer posao sa tuženim nije realizovan.266 - . Dakle. Kada je rešenje o otkazu ugovora o radu poništeno zbog zastarelosti procedure otkaza. prvostepena presuda je ukinuta a predmet se vraća prvostepenom sudu na ponovni postupak. tada.05. od odgovora na to pitanje zavisi i da li postoji ili ne njegov doprinos sopstvenoj šteti . 2986/11 od 25. Ta zarada predstavlja dobit koju je mogao očekivati. Naime. U konkretnom slučaju prvostepeni sud je izmaklu korist tužioca utvrdio na bazi razlike između cene koju je tužilac mogao postići od t uženog za predmetnu robu i cene koju je tužilac realizovao prodajom iste robe trećem licu. Prema članu 189.11. Cena robe se formira na bazi troškova i očekivane dobiti. tada kod odgovora na pitanje da li postoji doprinos zaposlenog sopstvenoj šteti – potrebno je utvrditi i da li je on izvršio radnje koje čine sadržaj poništenog rešenja o otkazu. ZOO pri oceni visine izmakle koristi uzima se u obzir dobitak koji se mogao osnovano očekivati prema redovnom toku stvari ili prema posebnim okolnostima. koja se takođe izražava u vidu razlike između nabavnih troškova robe i cene po kojoj je tužilac robu prodao trećem licu. Zakona o obligacionim odnosima (dalje: ZOO) izmakla korist je sprečavanje povećanja nečije imovine. treba utvrditi i da li je on izvršio radnje koje čine sadržaj poništenog rešenja o otkazu. niti za usaglašavanje evidencije". u kom smislu je i došlo do pogrešne primene materijalnog prava zbog čega nisu utvrđene sve činjenice relevantne za presuđenje ove pravne stvari u tom delu. Prvostepeni sud nije imao u vidu ove okolnosti prilikom presuđenja niti je pravilno u tom delu primenio navedenu zakonsku odredbu. U tom pogledu. godine) 610.2008.2011. Ovakav način utvrđenja izmakle koristi nije pravilan niti je na zakonu zasnovan. prvostepeni sud zanemaruje iskaz tužilje da je ona po nalogu finansijskog direktora bila zadužena da de facto vrši evidenciju ulaza i izlaza robe iz magacina. kao i to da se po naznačenom rešenju od 22. S druge strane. Od odgovora na to pitanje zavisi i da li postoji ili ne njegov doprinos sopstvenoj šteti. Kada je rešenje o otkazu ugovora o radu poništeno zbog zastarelosti procedure otkaza. a čije je ostvarenje sprečeno štetnikovom radnjom ili propuštanjem. kod odgovora na pitanje da li postoji doprinos zaposlenog sopstvenoj šteti.

Oštećenik koji je doprineo da šteta nastane ili da bude veća nego što bi inače bila ima pravo samo na srazmerno smanjenu naknadu . godine vozilom koje u vreme saobraćajne nezgode bilo osigurano od autoodgovornosti kod tuženog. Kako nije dao saglasnost. s obzirom na njenu dužnost da unosi podatke o izlazu odn.član 192. Zakona o obligacionim odnosima.član 192. nezavisno od toga što je osporeno rešenje poništeno. Pri tome je bilo nužno razjasniti i da li je u praksi tužilja bila dužna da vodi računa o tim elementima. Oštećenik koji je doprineo da šteta nastane ili da bude veća nego što bi inače bila ima pravo samo na srazmerno smanjenu naknadu. 3767/11(3) od 28. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. Zbog toga. Imajući to sve u vidu. ožalbena presuda je morala biti ukinuta u pogledu odluke sadržane u stavu dva i četiri svoje izreke. važećoj u vreme izvođenja radova i nastanka štete. prouzrokovane saobraćajnom nezgodom od 08.OBLIGACIONO PRAVO doprineo vođenju procedure otkaza ili ne i. godine) 612. godine) 611.01. Zakona o telekomunikacijama. ulazu robe (ovde je reč o izlazu robe) iz centralnog magacina. Od odgovora na to pitanje zavisi i odgovor na pitanje da li postoji doprinos tužilje sopstvenoj šteti sa stanovišta pravilne primene navedene odredbe. Prema odredbi člana 88. jer nije tražena od njega pre početka izvođenja radova. 5981/10 od 26. da li je prisutna otpremnica. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima. Iz obrazloženja: Tužilac tužbom u konkretnom slučaju potražuje naknadu materijalne i nematerijalne štete. stav 2.09. Zakona o obligacionim odnosima. moglo bi se govoriti o njegovoj odgovornosti ili doprinosu nastanku štete. Cilj je upravo sprečavanje nastanka štete.267 - . bilo je nužno razjasniti: da li je tužilja bila dužna da pre unošenja podataka o izlazu robe iz magacina proveri formalnu ispravnost dokumentacije ( da li postoji trebovanje. da li je trebovanje sačinjeno sa svim potrebnim elementima. Doprinos nastanku štete od strane telekomunikacionog operatera ne postoji ukoliko od njega nije tražena prethodna saglasnost za izvođenje radova u blizini telekomunikacionih kablova. (Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu. Da je tužilac dao tuženom ili investitoru netačne podatke o lokaciji kablova.03. njeno srazmerno sniženje.1995. Pž. . Gž1. da li postoji osnov da se meri njegov doprinos sopstvenoj šteti i. nema njegovog doprinosa nastanku štete. pre izvođenja radova u blizini telekomunikacionih kablova. Iz obrazloženja: U konkretnom slučaju se ne može smatrati da je tužilac doprineo nastanku štete. bilo je potrebno pribaviti saglasnost tužioca.2011. s tim u vezi. za pravilnu primenu odredbe člana 192. sud će dosuditi naknadu vodeći računa o okolnostima slučaja . zavisno od toga. Kada je nemoguće utvrditi koji deo štete potiče od oštećenikove radnje. da li je otpremnica sačinjena sa svim formalnim elementima koje mora da sadrži ).2011.

Tuženi kao osiguravajuća organizacija odgovara oštećenom licu srazmemo doprinosima vlasnika odnosno korisnika motornog vozila nastanku štetnih posledica i nije dužan da naknadi deo štete čijem je nastanku doprinelo oštećeno lice svojom krivicom. Tužilja hramlje na levu nogu. Doprinos oštećenog nastanku nezgode ne postoji ako je oštećeni stajao na peronu i čekao dolazak autobusa.268 - . Navedene povrede su teške telesne povrede i predstavljaju umanjenje životne aktivnosti od 15%. koji zateže okolnu kožu. kada oštećeni ili treće lice doprinese da šteta uopšte nastane ili da bude veća nego što bi inače bila. koja je stajala na trotoaru pored perona. godine.10. godine) 613. dolazi do podeljene odgovornosti i srazmernog umanjenja naknade.11. rođena je 23.01.07.kada je stigao na stajalište . Tužilja. Pž.prednjim desnim točkom autobusa nagazio je stopalo leve noge tužilje.OBLIGACIONO PRAVO Iz spisa predmeta proizlazi da je nadležni Okružni sud presudom od 03.2010. pa se u jednom trenutku našao na kolovozu pod pritiskom mase ljudi koja se kretala da uđe u autobus. 2363/2010 od 20.tužilja je poneta masom ljudi pala pod autobus koji joj je prešao preko stopala leve noge. Iz obrazloženja: Utvrđeno je sledeće činjenično stanje: Dana 18.1971. na udaljenosti od oko 70 cm u odnosu na pešački deo trotoara. Opisane promene predstavljaju naruženost lakog stepena. Levo stopalo je. zajedno sa ostalim putnicima i čekala dolazak autobusa. Na ovako utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo kada je tužilji na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti . godine na označenoj lokaciji dogodila se saobraćajna nezgoda tako što je imenovani vozač upravljao autobusom krećući se prilaznim putem za perone prigradske autobuske stanice.1996. Prvostepeni sud je pravilno utvrdio da je ocena doprinosa nastanka štete značajna iz razloga što. svojim radnjama doprineo nastanku saobraćajne nezgode. pa . (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. pa je autobus nagazio na stopalo oštećenog i prouzrokovao mu štetu nanoseći tešku telesnu povredu. ukoliko je moguće utvrditi koji deo štete potiče od oštećenikove radnje ili propuštanja. Naznačena je atrofija leve potkolenice. Veštak saobraćajne struke ocenio je da doprinos oštećenog u predmetnoj saobraćajnoj nezgodi iznosi 20%. preloma čunaste kosti levog stopala.1996. u navedenoj nezgodi je trpela fizičke bolove i strah intenziteta i dužine trajanja kako je to bliže naznačeno u obrazloženju prvostepene presude. sud dosuđuje naknadu vodeći računa o okolnostima slučaja. Zadobila je povrede u vidu nagnječenja levog stopala. Povodom predmetne saobraćajne nezgode izvršen je uviđaj. kao i predeo levog skočnog zgloba. U konkretnom slučaju utvrđeno je da je oštećeni.kada su putnici nekontrolisano počeli da ulaze u autobus . koji je utvrdio prvostepeni Opštinski sud u presudi od 02. pa . godine prihvatio postojanje doprinosa imenovanog oštećenog u nastanku saobraćajne nezgode. Trotoar pored stajališta je uzdignut i odvojen bankinom u odnosu na mesto gde je autobus stao. S unutrašnje strane levog stopala koža je delimično ožiljno izmenjena na površini veličine dlana a na prelazu prema tabanu nalazi se uzdužno postavljen grebenasto izdignut ožiljak dužine 8 cm. Kada je to nemoguće utvrditi. ovde tužilac. a osim toga tužilac je prihvatio odgovornost u procentu od 20%. godine.04. razderotina u tabanskom predelu na levom stopalu.2003. lako otečeno.

S obzirom da se prema utvrđenom činjeničnom stanju ni tužilac ni osiguranik tuženog nisu pridržavali odredaba Zakona o osnovama bezbednosti saobraćaja na putevima.05. pravičnu novčanu naknadu tužilji za pretrpljene fizičke bolove predstavlja iznos od 100. prvostepeni sud je pravilno izveo zaključak u pogledu utvrđene srazmere odgovornosti učesnika. Pri tome.00 dinara. u situaciji kada je oštećenik doprineo da šteta nastane ili da bude veća nego što bi inače bila.i da je tužilja stajala na kolovozu (kako se to ističe žalbom) .00 dinara za pretrpljene fizičke bolove i 55. 3250/2006(1) od 10.269 - . V Pž. Zakona o parničnom postupku.2005.2006. Zbog toga i nisu osnovani žalbeni navodi tuženog da postoji doprinos tužilje nastanku nezgode.000. (Iz Presude Okružnog suda u Novom Sadu. Iz obrazloženja: Predmet tužbenog zahteva je tužiočevo potraživanje na ime naknade nematerijalne štete u ukupnom iznosu od 175.000. jer je do požara došlo zbog propusta radnika tuženog.000. pravilan je zaključak prvostepenog suda da je postojala podeljena odgovornost u nastanku štete na strani tužioca. godine) 615.00 dinara a za pretrpljeni strah iznos od 105. Tuženi je obavezan da naknadi pun iznos naknade štete koju je tužilac pretrpeo s obzirom da je utvrđeno da od strane tužioca nije bilo neovlašćene radnje ili sredstva koji bi bio uzrok štete. 98/05 od 20.ne postoji njen doprinos nastanku nezgode zbog toga što se ona na kolovozu našla prinuđena kretanjem mase ljudi. Zakona o obligacionim odnosima. stepen umanjenja životne aktivnosti i naruženosti. sprovede mere i zaštiti kompletnu instalaciju . JP Elektrodistribucija je isključivo nadležna da izvrši sva priključenja elektro-energetskih objekata potrošača. nema krivice na strani tužilje pa je u navedenom delu žalba tuženog odbijena a prvostepena presuda potvrđena. i to 70. jer to opravdavaju okolnosti konkretnog slučaja a posebno životna dob tužilje. ima pravo na srazmerno smanjenu naknadu.00 dinara za pretrpljene duševne bolove. (Iz presude Višeg trgovinskog suda.00 dinara. nalazeći da je do predmetnog udesa došlo isključivom krivicom vozača autobusa tuženog. analizirajući okolnosti udesa i propuste učesnika.OBLIGACIONO PRAVO i naruženosti dosudio iznose bliže označene u izreci prvostepene presude.00 dinara a za pretrpljeni strah iznos od 90.000. prvostepeni sud je pogrešno primenio materijalno pravo kada je tužilji na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene fizičke bolove dosudio iznos od 160. Zakona o obligacionim odnosima.000. 50. s obzirom na intenzitet i trajanje fizičkog bola i straha. Shodno članu 192. jer .000.000 dinara zbog pretrpljenog straha. prema stavu ovog suda. Iz obrazloženja: Pravilan je zaključak nižestepenih sudova da je tuženi odgovoran za štetu koju je tužilac pretrpeo u smislu člana 185. Sa druge strane. Dakle. Oštećeni koji je doprineo nastanku štete ima pravo na srazmerno smanjenu naknadu. primenom člana 368. godine) 614.00 dinara. Naime. zato što nisu postavili adekvatne strujne osigurače koji bi sprečili izbijanje požara. Gž.000. da se stara o tehničkoj ispravnosti priključaka.01.

a zakonska zatezna kamata na naknadu štete dosuđene prema cenama u vreme presuđenja teče od dana donošenja prvostepene presude. godine) 616. ZOO.270 - . . (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. ZOO). odnosno podeljenoj odgovornosti.OBLIGACIONO PRAVO KP od preopterećenja. decembra 2003. godine do isplate. kada je utvrđeno da ne bi mogao dobiti zaposlenje u svom zanimanju i da se prijavio na evidenciju nezaposlenih. 2723/04 od 19. a nakon prestanka ratnog stanja nije vraćeno tužiocu povodom njegovog traženja. a nije vraćeno ni nakon podnošenja tužbe.00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 26. godine primenom uredbe o organizovanju i izvršavanju materijalne obaveze. Rev. godine) 617. jula 2004. list SFRJ” broj 13/78). Od oduzimanja motorno vozilo tužioca je korišćeno i nalazi se kod određene vojne jedinice. pa je samim tim odgovorna za sve tehničke neispravnosti i odsustvo mera zaštite u smislu Pravilnika o tehničkim normativima za zaštitu niskonaponskih mreža i pripadajućih transformatorskih stanica (“Sl. i tuženog obavezali na pun obim naknade štete koju je tužilac pretrpeo. godine. Iz obrazloženja: Pravnosnažnom drugostepenom presudom od 15. Blagovremenom i dozvoljenom revizijom tužena pobija drugostepenu presudu zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i zbog pogrešne primene materijalnog prava. Iz obrazloženja: Tužilac u spornom periodu nije ostvarivao nikakvu zaradu. Rev. Zakona o parničnom postupku.04. 299/05 od 02. Visina naknade materijalne štete se određuje prema cenama u vreme donošenja sudske odluke.2005. godine odbijena je žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda od 26.2005.1999.03. Ispitujući pobijanu drugostepenu presudu u smislu člana 386. Prema utvrđenom činjeničnom stanju motorno vozilo je tužiocu oduzeto 26.288. marta 1999. a prema izveštaju Zavoda za tržište rada tužilac nije mogao dobiti zaposlenje u svom zanimanju i da se prijavio na evidenciju nezaposlenih.3. revizijski sud je našao da je revizija tužene osnovana. Nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su odbili prigovor podeljene odgovornosti (čl. Nema osnova za srazmerno sniženje naknade štete nezavi-sno od toga što se oštećenik nije prijavio na evidenciju nezaposlenih lica. Stoga je pravilna ocena nižestepenih sudova da u konkretnom slučaju nema mesta primeni člana 192. kratkih spojeva i prenapona. kojom je tužena obavezana da tužiocu na ime materijalne štete za oduzeto motorno vozilo isplati iznos od 2. Stoga navodi revizije u pogledu pogrešne primene materijalnog prava nisu osnovani.922. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. pa ukazivanje tužene na okolnost da se tužilac nije prijavio Zavodu za tržište rada nije od uticaja na drugačiju odluku u ovoj pravnoj stvari. jer je u postupku utvrđeno da u konkretnom slučaju nije bilo neovlašćene radnje ili sredstva tužioca koji bi bio uzrok štete. 192.

200. Iz navedenih razloga osnovano se u reviziji tužene ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava kada je tužiocu dosuđena zakonska zatezna kamata od dana oduzimanja vozila 26. revizija tužene je usvojena i nižestepene presude ukinute. stav 2. godine iznosi 2. tačka 14.271 - . Ovo iz razlog što je odluka o usvajanju tužbenog zahteva zasnovana na nalazu i mišljenju veštaka koji je nepotpun i nejasan. godine. Na osnovu navedenog. na dan povređivanja novembra 1998. te primenom člana 395.OBLIGACIONO PRAVO Imajući u vidu navedene činjenice pravilno je stanovište nižestepenih sudova da tužilac zbog odbijanja tužene da mu vrati oduzeto motorno vozilo i zbog njegovog korišćenja u dugom vremenskom periodu ima pravo na naknadu štete.07. Zakona o obligacionim odnosima. godine. a prema stanju vozila u vreme njegovog oduzimanja i nastale amortizacije do tada. godine.00 dinara. Rev. Prilikom odlaga. marta 1999. radnik tuženog. Nije jasno kako je veštak na osnovu navedene razlike utvrdio kolika je bila vrednost motornog vozila na dan oduzimanja 26. Iz obrazloženja: U prvostepenom postupku utvrđeno je sledeće činjenično stanje: Tužilja.176. stav 2. postoji njegova odgovornost za štetu koja je nastala povređivanjem zaposlenog u procesu rada iako do povrede ne bi došlo da je zaposleni koristio zaštitnu opremu koja mu je bila dostupna. stav 1.288. godine) 618. koji iznos je dobijen kao razlika između novonabavne vrednosti autobusa u vreme veštačenja i vremenske amortizacije od 26. primenom člana 394. osnovano se u reviziji tužene ističe da visina materijalne štete koja je dosuđena tužiocu nije pravilno utvrđena. iako inače obavlja druge poslove. a u skladu sa tim i vrednost amortizacije nastale do oduzimanja vozila. 3551/04 od 06.00 dinara. što je u skladu sa odredbama člana 185. Za pravilnu primenu navedene zakonske odredbe trebalo je utvrditi vrednost predmetnog vozila u vreme donošenja sudske odluke. aprila 1999. Prema odredbama člana 189.2005. Iz tog razloga nisu osnovani navodi revizije tužene da tužilac ima pravo samo da zahteva povraćaj stvari koja se nalazi kod tužene. Zakona o obligacionim odnosima.00 dinara. u vezi sa članom 354. a predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje. koja amortizacija iznosi 9. godine je utvrđeno da novonabavna vrednost predmetnog autobusa na dan veštačenja 2. U nalazu i mišljenju veštaka od 2. kao dana oduzimanja vozila. Ako je poslodavac tolerisao rad bez zaštitne opreme. Zakona o parničnom postupku. do 26. aprila 1999. godine do isplate. godine iznosi 12. jer zakonska zatezna kamata na naknadu materijalne štete dosuđene prema cenama u vreme presuđenja teče od dana donošenja prvostepene presude kojom je visina naknade određena.992. jula 2002. godine. radila je na radnom mestu kontrole higijenske ispravnosti flaša – “ekran”. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. marta 1999.252. jula 2002. Utvrđenje vrednosti oduzetog vozila prema cenama u vreme donošenja sudske odluke je od značaja i za odluku o zahtevu za isplatu zakonske zatezne kamate. kao dana prve registracije. Međutim.912. stav 2. a da vrednost autobusa na dan oduzimanja 26. kada prema tom datumu nije utvrđena novonabavna vrednost vozila. visina naknade materijalne štete određuje se prema cenama u vreme donošenja sudske odluke. marta 1991.

tužilja je 2001. koju – međutim . 1799/2005 od 21. I odluka o parničnim troškovima je morala biti ukinuta. izjasniti: da li je u procesu lečenja povrede preloma gornjeg okrajka leve potkolenice bila nužna hirurška intervencija radi saniranja ove povrede.da li se radi o primarnom strahu (strah za život) ili o sekundarnom strahu (strah od posledica povređivanja) ili pak o jednom i drugom strahu i koliko je strah trajao. Gž. Ukoliko je oštećeni odbio da se podvrgne medicinskim zahvatima. Takođe je utvrđeno da je tužilja bila osposobljena za bezbedan rad na poslovima na kojima je radila.Ukoliko je tužilja (ne)opravdano odbila hiruršku intervenciju. kao i da li je ostavio kakve posledice na psihički život tužilje. koji po redovnom toku stvari ne podrazumevaju opasnosti od štetnih posledica. da li je eventualno tužilja odbila da se podvrgne hirurškoj intervenciji i da li je. Iz obrazloženja: U saobraćajnoj nezgodi koju je prouzrokovao tuženi. nije jasno u prvostepenoj presudi da li je lečenje ove povrede u stvari završeno i da li je završetak lečenja moguć bez hirurške intervencije. svako u svom domenu. (Iz presude Okružnog suda u Valjevu.00 dinara. pri čemu će se saslušani veštaci medicinske struke." . a sve kako bi mogla da se donese pravilna ocena o značaju ove povrede za umanjenje životne aktivnosti kod tužilje i trpljenju fizičkih bolova te da li eventualno ima mesta primeni odredbi člana 192. potrebno je imati u vidu stanovište sudske prakse da je oštećeni u obavezi da se podvrgne određenim medicinskim zahvatima radi sprečavanja povećanja štete. da joj je bila data zaštitna oprema (štitnik za oči). Gž. godine) 619.tužilja nije koristila kritičnom prilikom.11. Ustanovljeno je da je od strane tuženog tolerisan rad radnika bez zaštitne opreme. nije obavljena. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu.000.12. pravilan je zaključak prvostepenog suda da postoji podeljena odgovornost tužilje i tuženog za nastanak štete. godine) . jer ona zavisi od odluke o glavnoj stvari u celini. godine od osiguravajuće kuće "K. iako joj je bila poznato da zaštitnu opremu mora da koristi.OBLIGACIONO PRAVO nja neispravne flaše došlo je do pucanja stakla od koga je u potpunosti izgubila vid na levo oko. kao ni zbog čega hirurška intervencija nije obavljena..272 - . odbijanje bilo opravdano sa stanovišta medicinske struke. primila iznos od 12. u slučaju da je tako bilo. na ime polise kolektivnog osiguranja čiju premiju je platio tuženi. ako je bila nužna. tužilja je imala i prelom okrajka leve potkolenice koji je uzrokovao i uzrokovaće fizičke bolove i utiče na umanjenje njene životne aktivnosti. I 394/2005 od 07. time je doprineo visini štete. da li postoje kakve medicinske kontraindikacije za ovu intervenciju.. zbog čega hirurška intervencija. Kod ovakvog činjeničnog stanja.2005. u konkretnom slučaju zaštitne maske za lice. Za pretrpljenu tešku telesnu povredu. Stoga će prvostepeni sud u ponovnom postupku otkloniti nedostatke u postupanju i upotpuniti činjenično stanje dopunskim veštačenjem. ukoliko se radi o lečenju koje po redovnom toku stvari podrazumeva odsustvo rizika od štetnih posledica samog lečenja. kakav je tačno strah tužilja trpela u procesu lečenja .2005. kako je dalje utvrdio prvostepeni sud. S obzirom da je veštak u svom nalazu i mišljenju naveo da ovaj prelom nije zarastao i da je mogućnost zarastanja bez naknadne hirurške intervencije samo teoretska. Zakona o obligacionim odnosima.

1995.. Presudom Okružnog suda u V. rešenjem Up. kao predmet prekršaja. Prvostepeni sud je našao da na strani oba tužena postoji odgovornost u konkretnom slučaju. Naturalnom restitucijom se obezbeđuje puno obeštećenje. a ukoliko to ne učini ili robu ne preda carinarnici na slobodno raspolaganje. od 5.2004. u podnetoj žalbi oba tužena ističu prigovor podeljene odgovornosti. naplati carine i ostalih uvoznih dažbina kojima ta roba podleže. Iz obrazloženja: Utvrđeno je sledeće činjenično stanje: Upravljajući svojim neregistrovanim putničkim vozilom marke ''BMV 320'' u alkoholisanom stanju (sa 1.1998. a putnik zna da je vozač u alkoholisanom stanju i pristane na vožnju. 800 vreća u vrednosti od 24. tužiocu izrečena zaštitna mera oduzimanja šećera težine 40.. prvostepeni sud će. godine) 621. tuženi je izazvao saobraćajnu nesreću u kojoj su poginuli sinovi tužilaca. u vezi sa stavom 5. U daljem postupku. je.1998. Iz obrazloženja: U dosadašnjem postupku je utvrđeno da je rešenjem Komisije za carinske prekršaje Carinarnice P.10.10. Imajući to u vidu.060 kg. godine.. Carinskog zakona čiji je uvoz regulisan posebnim propisima a uvoznik ne ispunjava propisane uslove. U slučaju nastanka štete do koje je došlo krivicom alkoholisanog lica. u ponovnom postupku..10. Prihvatanjem vožnje oštećeni je svesno preuzeo rizik mogućeg nastanka štetnih posledica.. pod carinskim nadzorom predmetnu robu (rafinisani šećer u količini od 40.47 promila alkohola u krvi). rešenjem Saveznog veća za prekršaje od 8. stav 1. odnosno doprinosa poginulih nastanku štete. ovde tužiocu. od 12. biće doneto drugo rešenje o oduzimanju robe radi izlaganja javnoj prodaji.10.000 DM)..000 kg neto. (Rešenje Okružnog suda u Valjevu..1996.OBLIGACIONO PRAVO 620. Gž. Međutim. Carinarnica P.02.6. Putnik je prihvatanjem vožnje svesno preuzeo rizik mogućeg nastanka štetnih posledica. I broj ____od 13. Kada putnik zna da je vozač u alkoholisanom stanju i pristane na vožnju. 280/2004. ali ukoliko ona nije moguća oštećeni ima pravo na naknadu štete u novčanom iznosu i to prema cenama u momentu presuđenja. u roku od 48 časova od dana pravnosnažnosti rešenja. Tužilac se u ostavljenom roku obraćao Carinarnici P. odlučeno je da se roba koja je predmet prekršaja vraća vlasniku.1998. a sve iz razloga što je reč o robi sa kojom se postupa u skladu sa članom 101. ne pridržavajući se saobraćajnih propisa. onda u slučaju nastanka štete do koje je došlo krivicom alkoholisanog lica postoji podeljena odgovornost vozača i oštećenog putnika. a isti organ ga je dopisom od 23.. upotpuniti činjenično stanje i odlučiti o navedenom prigovoru tuženih. godine naložila tužiocu da vrati u inostranstvo. godine. onda postoji podeljena odgovornost vozača i oštećenog putnika. radi stavljanja robe na raspolaganje i vraćanje u inostranstvo.. postupajući po službenoj dužnosti.273 - . nakon presude Saveznog suda od 30.. godine. godine obavestio da . tuženi je oglašen krivim i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od šest godina. između ostalog.

Zakona o obligacionim odnosima.. stav 2. tada isti procenat doprinosa treba da se uzme u obzir i kod dosuđivanja materijalne štete za oca maloletnog tužioca.1998. a prvostepeni sud će u skladu sa datim primedbama utvrditi činjenice na koje je napred ukazano. Podnetom tužbom tužilac je tražio da mu tuženi isplati 720. u rešenju od 13. ukinute su obe nižestepene presude. godine) 622. ZOO). Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja. međutim ukoliko ona nije moguća. koji iznos je organ tuženog. (Vrhovni sud Srbije. izuzev slučaja kad zakon određuje šta drugo.00 dinara. Organi tuženog su prema napred pomenutom rešenju bili u obavezi da tužiocu stave na raspolaganje oduzetu količinu šećera. Iz obrazloženja: Presudom prvostepenog suda tuženik je obavezan da plati maloletnom tužiocu na ime svih vidova naknade nematerijalne štete.11. 2621/04 od 04..2004.11. organi tuženog su tužiocu pričinili štetu koju su dužni nadoknaditi u svemu prema pravilima iz člana 189. čime bi se na najadekvatniji način uspostavilo stanje stvari kako je postojalo pre nastanka štete (član 185.000 DM. stav 2. odnosno devizni iznos. Carinarnica P. ali prema cenama u momentu presuđenja. predata Sabirnom centru Savezne uprave carina. utvrdio kao vrednost 40.000. Tužilac se obratio i saveznoj upravi carina 5.OBLIGACIONO PRAVO je predmetna roba. koju su organi tuženog oduzeli tužiocu.1998. ZOO. utvrđujući da tuženi nije vratio robu tužiocu. Na osnovu člana 395.10.. godine. oštećeni. radi vraćanja u inostranstvo. usvojili tužbeni zahtev tuženog. sa zahtevom da mu se roba stavi na raspolaganje. ali i mogućnost obogaćenja oštećenog lica na teret odgovornog lica.000 kg. čime se otklanja mogućnost neadekvatnog obeštećenja lica. odnosno tužilac u ovoj parnici ima pravo na naknadu štete u novčanom iznosu. ZOO uz utvrđenje doprinosa tužioca od 40%. Navedeni zaključak sudova se zasniva na pogrešnoj primeni materijalnog prava. Drugostepeni sud je uvažio žalbu tuženika i ukinuo je prvostepenu presudu i vratio prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje. Rev. kada se ostvaruje oštetni zahtev. Neizvršenjem te svoje obaveze. morao vratiti u inostranstvo. Roba. već određena količina šećera. u vezi čega od tuženog nije dobio odgovor. . rafinisanog šećera. koju je tuženi zbog nedostatka određene dokumentacije (poreklo robe). Kada je sud dosudio naknadu nematerijalne štete maloletnom tužiocu shodno članu 200. odlučeno je kao u izreci. trebalo je utvrditi vrednot robe koja nije vraćena tužiocu prema cenama u vreme donošenja sudske odluke. koji određuje da se visina naknade štete određuje prema cenama u vreme donošenja sudske odluke. Naturalnom restitucijom obezbeđuje se u najvećoj mogućoj meri puno obeštećenje. godine. nisu novčana sredstva stranog porekla. Iz navedenih razloga. nižestepeni sudovi su polazeći od sadržine odredbi člana 2l1. i člana 214. ZPP. Zakona o obligacionim odnosima. shodno članu 192.274 - . radi pravilne primene navedenih zakonskih odredbi i zakonite odluke u ovoj parnici. a tužiocu – ocu maloletnika je dosuđena naknada materijalne štete u vidu gubitka zarada za novčane iznose navedene u presudi. kao protivvrednost nekadašnjih 24. Radi pravilne primene navedene zakonske odredbe i zakonite odluke o zahtevu tužioca.

budući da bi imali pravo na srazmerno smanjenu naknadu ako su ovo znali i pristali da se neosvetljeno zaprežno vozilo uključi u saobraćaj. Naknada štete se može smanjiti zbog materijalnog stanja odgovornog lica ako šteta nije nastala namerom ili grubom nepažnjom. pogrešno je primenjeno materijalno pravo jer nije uračunat doprinos maloletnog tužioca nastaloj šteti u delu od 40%. Isti je tražio na ime naknade nematerijalne štete novčane iznose navedene u tužbi. U slučaju tužioca – zakonskog zastupnika maloletnog tužioca a prilikom odlučivanja o naknadi materijalne štete. a prvostepeni sud ih nije ni utvrdio ni cenio. Kž.08. Iz obrazloženja: Presudom prvostepenog suda tuženici su obavezani da plate tužiocu na ime naknade materijalne i nematerijalne štete novčane iznose navedene u izreci presude. Pravilno je sud dokazima utvrdio doprinos maloletnog tužioca u visini od 40%. ZPP. To znači. stav 2. pa je bilo nužno utvrditi da li su za ovaj nedostatak znali ili ne. pa je za svaki dosuđeni vid naknade nematerijalne štete novčani iznos umanjen za 40%. jer se radi o istom činjeničnom osnovu. mora postojati i mora se uračunati i za štetu koju potražuje i njegov otac. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. (Iz rešenja Okružnog suda u Čačku. U konkretnoj pravnoj stvari materijalno pravo je pravilno primenjeno. Zakona o obligacionim odnosima oštećeni koji je doprineo da šteta nastane ili da bude veća nego što bi inače bila ima pravo samo na srazmerno smanjenu naknadu. upotpuniti činjenično stanje i odlučujući o zahtevu tužioca doneti zakonitu i pravilnu odluku. Iz obrazloženja: Revizijom tuženih se osnovano ukazuje da je drugostepeni sud odlučujući o obimu i visini štete koju su tužioci pretrpeli pogrešno primenio materijalno pravo kada je zaključio da tužiocima pripada potpuna naknada štete.2004. Vrhovni sud je na osnovu člana 395.2004. ZOO o doprinosu maloletnog tužioca. ZPP. ZOO.OBLIGACIONO PRAVO Na osnovu izvedenih dokaza sud je pravilno utvrdio kako je došlo do saobraćajne nezgode u kojoj je povređen maloletni tužilac. uz primenu člana 192. isti doprinos – isti procenat. kada postoji doprinos maloletnog tužioca u nastanku štete. ne izjašnjava. Tužioci su se prema navedenim okolnostima vozili na neosvetljenoj zaprezi. U ponovnom postupku prvostepeni sud će otkloniti rečene nedostatke u izloženom smislu. Rev. godine) 624. Kako se drugostepeni sud o ovim okolnostima iz člana 192. u vezi člana 166. jer od ovih okolnosti zavisi zaključak o njihovom doprinosu nastanku štete. odlučio kao u izreci. br. godine) 623. a takođe u ulozi tužioca je i otac maloletnika koji je tužbenim zahtevom tražio materijalnu štetu na ime izgubljene zarade. 1848/04 od 17. u smislu člana 192. ZOO. stav 2. Prema članu 192.06. .275 - . Oštećeni koji je doprineo da šteta nastane ili da bude veća nego što bi inače bila ima pravo samo na srazmerno smanjenu naknadu. 914/04 od 31.

2000. (Iz presude Okružnog suda u Čačku. godine) . br.2000. godine tužiocu isplatio iznos od 2. kada je kurs nemačke marke na dan isplate bio 21. Zakona o obligacionim odnosima. tj. jer tužilac nema pravo na isplatu zakonske zatezne kamate od 23. To znači da oštećeni treba da bude u potpunosti obeštećen. odnosno pomoću kojeg može pribaviti sve ono što je potrebno da se takvo stanje uspostavi. U konkretnom slučaju delo je izvršeno pa je nastala šteta direktnim umišljajem. Obaveza naknade štete u smislu člana 186. godine. a u toj situaciji nema mesta primeni člana 191. smatra se dospelom od trenutka nastanka štete.2000. godine do 22.928. Tuženi je dana 23.2000.2003. broj 102/03 od 06. tako što je tužbeni zahtev odbijen za isplatu zakonske zatezne kamate na iznos glavnog duga za period od 23. jer je tom prilikom tužilac kao oštećeni pretrpeo telesne povrede.2.2. Iz obrazloženja: Prema odredbi člana 190. Neosnovano je isticanje u žalbi da je sud trebao da primeni član 191.276 - .OBLIGACIONO PRAVO Povodom žalbe jednog od tuženika. drugostepeni sud je prvostepenu presudu potvrdio i žalbu odbio kao neosnovanu. te je tužilac tog dana saznao za štetu. a to je da se naknada smanji zbog njegovog materijalnog stanja.2000. Prema članu 191.1. KZJ. Zakona o obligacionim odnosima naknada štete dosuđuje se u iznosu koji je potreban da se materijalna situacija oštećenog dovede u ono stanje u kojem bi se nalazila da nije bilo štetne radnje ili propuštanja.1. godine i tržišnog kursa po kojem je tužilac mogao da za isplaćene dinare kupi devize. a to će biti onda ako je učinjena šteta otklonjena u prirodi. tužiocu je u konkretnom slučaju dosuđena naknada koja odgovara razlici dinarskog iznosa po zvaničnom kursu deviznog duga koji je tuženi isplatio 23. ZOO.2004. Naknada štete dosuđuje se u iznosu koji je potreban da se materijalna situacija oštećenog dovede u ono stanje u kojem bi se nalazila da nije bilo štetne radnje ili propuštanja. Iz krivičnih spisa proizilazi da je tuženik izvršio krivično delo sa direktnim umišljajem. Iz spisa proizilazi da su tuženici kao optuženi oglašeni krivim zbog krivičnog dela – teški slučajevi razbojništva iz člana 169. KZS u vezi člana 19. stav 2. jer je tuženi bio dužan da tužiocu vrati dinarski iznos za koji je tužilac mogao da kupi isti iznos deviza na koji je tuženi obavezan pravnosnažnom sudskom odlukom da tužiocu isplati u dinarskoj protivvrednosti. ako je uspostavljeno ono stanje koje je postojalo pre nastanka štetne radnje (naturalna restitucija) ili ako mu se za nastalu materijalnu štetu dosudi novčani ekvivalent kojim će uspostaviti pređašnje stanje. godine) 625. materijalna situacija tužioca se dovodi u ono stanje u kojem bi se nalazila da tužilac dugovani iznos nije isplatio u docnji. ZOO može se naknada štete smanjiti zbog materijalnog stanja odgovornog lica.2. Samo isplatom razlike između dinarskog iznosa po zvaničnom kursu deviznog duga koji je tuženi isplatio 23.63 dinara.70 dinara.669. te su nižestepene presude preinačene u delu kojim je odlučeno o isplati zakonske zatezne kamate.11. Prev.04.2. po paritetu dinara i nemačke marke 1:6. godine.2000. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. Stoga tužilac od dana saznanja za štetu ima pravo na isplatu zakonske zatezne kamate na iznos glavnog duga. ako šteta nije nastala namerom ili krajnjom nepažnjom. 485/04 od 29. Imajući u vidu navedenu zakonsku odredbu i načelo jednake vrednosti uzajamnih davanja ustanovljeno odredbom člana 15. Zakona o obligacionim odnosima. ZOO. Revizijom se osnovano ukazuje da se pobijana presuda zasniva na pogrešnoj primeni materijalnog prava u delu kojim je odlučeno o isplati zakonske zatezne kamate. Gž. godine i tržišnog kursa po kojem je tužilac mogao da za isplaćene dinare kupi devize.

mrežom ulovili i veće primerke deverike. Tuženi su. i to bilo propuštanjem da se prema odredbama Zakona o zapošljavanju i ostvarivanju prava nezaposlenih lica prijavi nadležnom Zavodu za zapošljavanje kao nezaposleni radnik. 35/94. poslodavac je dužan da mu štetu nadoknadi. M. Prema odredbama člana 5. Iz ovog proizilazi i aktivna legitimacija tužioca. a tuženi za ovu vrstu ribolova nisu imali dozvolu jer se za to područje takva dozvola i ne izdaje.2002. Preduzeće odgovara za štetu koju je zaposleni pretrpeo po načelima odgovornosti za štetu. gde je lov na ribe mrežom nedozvoljen. br. Iz obrazloženja: Prema stanju u spisima tuženi su 23.277 - .. Naime. Taj deo njegovog iskaza ukazuje na eventualno smanjenu štetu. Zakona o obligacionim odnosima. a potom i visine štete na dan presuđenja. br. Zakona o ribarstvu (“Sl. Iz obrazloženja: Prema odredbi člana 106.. U konkretnom slučaju sudovi su propustili da utvrde da li je tužilac u spornom periodu pokušao da smanji štetu radom kod drugog poslodavca ili na drugi način. zadruzi ili drugom pravnom licu. sa većim brojem oplođenih jaja riblje mlađi. "kako je znao i umeo". septembra 1999. ali i 8-10 matica. godine) 627. karaša i drugih vrsta riba. soma. 55/96). Pri utvrđivanju visine naknade štete zbog gubitka zarade.OBLIGACIONO PRAVO 626. ZOO. ali da nije ostvarivao stalna primanja. ako zaposleni pretrpi štetu na radu ili u vezi sa radom. odnosno udruženju ili organizaciji sportskih ribolovaca (u daljem tekstu: korisnik). polazeći od odštetnog cenovnika za ribarsko područje Čačak. glasnik RS”. ZOO. kako je prvostepeni sud utvrdio. godine obavljali privredni ribolov uz pomoć mreže “zamrsača” na ribolovnom području reke Z. Pri utvrđivanju visine naknade štete zbog gubitka zarade. a visina naknade štete u vidu izgubljene zarade utvrđuje se prema visini zarade koju bi oštećeni ostvario u svakom mesecu spornog perioda. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije Rev. .. sud je dužan da utvrdi da li je oštećeni doprineo da šteta bude veća nego što bi inače bila u smislu člana 192. ili da je u spornom periodu tužilac kao oštećeni smanjio štetu radom kod drugog poslodavca ili na drugi način.06. pa je sud u tom smislu bio dužan da proveri njegove navode. te samim tim propuštanjem da li je doprineo da šteta bude veća nego što bi inače bila u smislu člana 192. stav 5. Sva fizička i pravna lica koja u ribljem fondu bilo na koji način pričine štetu dužna su da je nadoknade u punom iznosu. ribarsko područje ili deo ribarskog područja može se ustupiti na korišćenje preduzeću.09. II 849/02 od 18. tužilac koji je u svom iskazu saslušan u svojstvu parnične stranke naveo jeda je povremeno radio.1994. 38/94) koji je stupio na snagu 7. godine. nego što bi inače bila u smislu člana 192. utvrdi u kom periodu je i gde radio te kolika je primanja ostvario. sud je dužan da utvrdi da li je oštećeni doprineo da šteta bude veća. bez obzira što se ne radi o stalnim primanjima.. Veštačenjem je sud prvog stepena utvrdio vrednost ulovljene ribe. s tim da na tako utvrđene iznose naknade njemu pripada i zatezna kamata.. Zakona o radnim odnosima ("Sl. glasnik RS".

00 dinara. godine do isplate.972.357 kg kupina.000.. st. Pravilnom ocenom izvedenih dokaza prvostepeni sud je utvrdio da tuženi na ime nepokrivenog avansa duguje tužiocu iznos od 84. Zakona o ribarstvu (“Sl. godine. godine donela odštetni cenovnik za ribarsko područje Saveza Č. Ugovora izvršio avansne uplate.10 dinara (iznos nepokrivenog avansa) počev od 1.OBLIGACIONO PRAVO U članu 61. .11. novog zakona o ribarstvu do donošenja propisa na osnovu ovog zakona primenjivaće se propisi doneti na osnovu zakona iz člana 51. bilo na koji način pričine štetu dužna su da je nadoknade u punom iznosu a prema tom cenovniku. Osnovano se žalbom ukazuje da se pobijana presuda u delu kojim je tuženi obavezan da tužiocu isplati iznos od 320. Na osnovu te odredbe. U članu 1. 1.1994.1996. a za svoj pravni stav dao je razloge koje prihvata i ovaj sud.2002. 4782/01 od 06. Zakona o obligacionim odnosima. polazeći od činjenice da tuženi tužiocu nije isporučio 193.. nižestepeni sudovi su i po nahođenju Vrhovnog suda pravilno našli da su tuženi dužni da naknade tužiocu štetu u iznosu određenom presudom prvostepenog suda.1998. Pri oceni visine izmakle koristi uzima se u obzir dobitak koji se mogao osnovano očekivati prema redovnom toku stvari ili prema posebnim okolnostima. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da se pri oceni visine izmakle koristi uzima u obzir dobitak koji se mogao osnovano očekivati prema redovnom toku stvari ili prema posebnim okolnostima.. 2.20 dinara na ime izgubljene dobiti zbog neisporučenih 193. tog zakona. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. Prvostepeni sud je. 4. a radi se o Zakonu o ribarstvu iz 1976.11. a čije je ostvarenje sprečeno štetnikovom radnjom ili propuštanjem. te da je inopartneru isporučio 160.357 kg kupina i zakonsku zateznu kamatu na deo glavnog duga u iznosu od 84. kojim se tuženi obavezao da tužiocu isporuči 200 tona kupina prve klase u ukupnoj vrednosti od 460. glasnik SRS” broj 8/76) bilo je propisano da se naknada štete koja se pričini ribljem fondu obračunava po cenovniku koji donosi skupština opštine na predlog korisnika ribarskog područja ili druge ribolovne vode. i 3.10 dinara. godine) 628. Iz obrazloženja: Prema stanju u spisima parnične stranke su bile u poslovnom odnosu po osnovu ugovora broj 91 od 6.. te je primenom člana 189.8. Stoga je pravilnom primenom materijalnog prava obavezao tuženog da tužiocu isplati ovaj iznos sa zakonskom zateznom kamatom od 1. Rev. a tuženi je od ugovorene količine isporučio tužiocu samo 6.727. godine do isplate. st. je 18. Odredbom člana 189. Prema članu 52. prilikom donošenja pobijane presude prvostepeni sud nije cenio da je tuženi u 1996. tog cenovnika propisano je da sva fizička i pravna lica koja u ribljem fondu ribarskog područja Č. a valorizujući visinu naknade štete do dana presuđenja u smislu člana 189..66 dinara i konstatovao da je tužilac za ovu količinu kupina mogao imati dobit u iznosu od 320.. godine.972.643 kg kupina. stav 2. godini od raznih dobavljača i pod raznim uslovima otkupio 237.3. Tužilac je svojim zahtevom tražio da se tuženi obaveže da mu isplati 320. i član 190.20 dinara na ime izmakle dobiti zasniva na pogrešno i nepotpuno utvrđenom činjeničnom stanju i pogrešnoj primeni materijalnog prava.972. Skupština opštine Č. ovu količinu pomnožio sa 1.62 dinara. Međutim. 3. a čije je ostvarenje sprečeno štetnikovom radnjom ili propuštanjem.700. Tužilac je shodno čl.200 kg kupine sa ciljem da ispuni svoju ugovornu obavezu prema inopartneru u Holandiji.06.278 - . Primenjujući odredbe toga odštetnog cenovnika.1998. Zakona o obligacionim odnosima obavezao tuženog da tužiocu na ime izmakle dobiti isplati ovaj iznos.000 kg kupine i istu količinu isplatio.

septembra 1994. prvotuženi odgovara po pravilima o odgovornosti po osnovu krivice u smislu člana 154. D. ZOO. dana 1. (Iz presude Višeg trgovinskog suda u Beogradu. osuditi odgovorno lice da plati manju naknadu nego što iznosi šteta. Stoga je neosnovano ukazivanje u reviziji o podeljenoj odgovornosti (član 192. Namera. Stoga će u ponovnom postupku prvostepeni sud utvrditi da li je i kakvu štetu u vidu izgubljene dobiti pretrpeo tužilac zbog delimičnog ispunjenja ugovora od strane tuženog. te bi ga isplata potpune naknade dovela u oskudicu. Prema članu 191. ZOO.2000. bez razloga i povoda udario ga više puta bridom šake u predelu lica.02. stav 1. odnosno krajnja ili gruba nepažnja štetnika isključuje primenu navedenog propisa.279 - 630. Iz utvrđenog činjeničnog stanja nesumnjivo proizilazi da je prvotuženi štetu prouzrokovao namerno. Iz obrazloženja: U postupku je utvrđeno da je tuženi M. Po shvatanju ovog suda u konkretnom slučaju nema mesta primeni ovog propisa. namera. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. Pž. koji se odnosi na sniženje naknade. 2302/01 od 28. ZOO o sniženju naknade štete. ako je svoju ugovornu obavezu prema inopartneru u pogledu isporuke kupina ispunio i to naplatio.2001. Rev. ako ona nije prouzrokovana ni namerno ni krajnjom nepažnjom. Dakle. godine) . Ne mogu se prihvatiti ni navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava..02. trpeo je fizičke bolove is trah i nastala je naruženost u vidu uočljivog deformiteta donje vilice.11. ZOO. nanevši mu tešku telesnu povredu čime je izvršio umišljeno krivično delo teške telesne povrede što je utvrđeno pravnosnažnom krivičnom presudom. jer iz činjeničnog stanja nesumnjivo proizilazi da je prvotuženi isključivo kriv za prouzrokovanu štetu. da sudovi nisu vodili računa o sniženju naknade. godine) Pri oceni visine izmakle koristi uzima se u obzir dobitak koji se mogao osnovano očekivati prema redovnom toku stvari ili prema posebnim okolnostima. te je zbog izvršenog krivičnog dela teške telesne povrede pravnosnažnom krivičnom presudom osuđen. godine) 629. godine oko 03. odnosno krajnja ili gruba nepažnja štetnika isključuje primenu odredbi člana 191.00 časova u zgradi carinarnice gde je priveo tužioca radi provere isprava. Na osnovu takvog činjeničnog utvrđenja nižestepeni sudovi su pravilno zaključili o odgovornosti tuženih za nastalu štetu. 6832/99 od 02. nejasno je kako je prvostepeni sud zaključio da je tužilac pretrpeo štetu u vidu izmakle koristi. a zatim doneti odgovarajuću odluku o glavnoj stvari i troškovima postupka. a drugotužena Republika Srbija po pravilima o odgovornosti pravnog lica prema trećem u smislu člana 172. ZOO). kao radnik pogranične policije u carinarnici V. Kao trajna posledica povređivanja kod tužioca je nastalo umanjenje životne aktivnosti u visini od 10%. Rev. nanevši mu pri tome teške telesne povrede u vidu potpunog preloma donje vilice s leve strane. . a odgovorno lice je slabog imućnog stanja. jer je bez razloga i povoda udario tužioca više puta bridom šake u predelu vilice. u vezi člana 158. a čije je ostvarenje sprečeno štetnikovom radnjom ili propuštanjem.2002. (Vrhovni sud Srbije.OBLIGACIONO PRAVO Imajući u vidu ovu zakonsku odredbu. Naime. broj 6598/01 od 14.. sud može vodeći računa o materijalnom stanju oštećenog.

Lovačko društvo je odgovorno za štetu koju lovostajem zaštićena divljač pričini. (Vrhovni sud Srbije. a naknada se ne može dobiti od lica koje je bilo dužno da vodi nadzor nad njim.OBLIGACIONO PRAVO Sniženje naknade u smislu člana 191.1999.06. godine) . godine) 631. sud može.1998. 563/99 od 22. a čije je ostvarenje sprečeno štetnikovom radnjom ili propuštanjem. 5284/98 od 25.2000. Utvrđivanje srazmere namirenja oštećenog vrši se tako što se iznos isplaćene mu naknade štete pre pokretanja spora stavlja u odnos prema iznosu naknade štete koji mu je pripadao u vreme delimične naknade. ima pravo samo na srazmerno smanjenu naknadu. Rev. godine) 633. (Vrhovni sud Srbije.godine) 632. (Vrhovni sud Srbije.07. (Pravno shvatanje utvrđeno na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog suda Srbije od 08. U slučaju štete koju je prouzrokovalo lice koje za nju nije odgovorno. (Vrhovni sud Srbije.03.280 - 637.1999. Zakona o obligacionim odnosima može se primeniti samo kod naknade štete gde se osnov odgovornosti zasniva na krivici (da šteta nije prouzrokovana ni namerno ni krajnjom nepažnjom) a ne i u slučaju da se odgovornost zasniva na objektivnoj odgovornosti. godine) 634. Oštećenik koji je doprineo da šteta nastane ili da bude veća nego što bi inače bila. ne odgovara za štetu koju drugome prouzrokuje. potpuno ili delimično. (Vrhovni sud Srbije.1999. godine) 635. zakoni ne podrazumevaju samo načelne odredbe ZOO već podrazumevaju konkretne odredbe ZOO kojima je regulisan institut naknade štete kao izvora obligacija. 915/98 od 02. kad to pravilnost zahteva. Rev. Rev. 4179/99 od 16. godine) Lice koje usled duševne bolesti ili zaostalog umnog razvoja ili kojih drugih razloga nije sposobno za rasuđivanje. 1815/99 od 09. (Vrhovni sud Srbije.1999. osuditi štetnika da naknadi štetu. .12. Rev. Rev.02. 340/98 od 01. 636. Po oceni izmakle koristi uzima se u obzir dobitak koji se osnovano mogao očekivati prema redovnom toku stvari ili prema posebnim okolnostima. Pod načelima odgovornosti za štetu.09.06. a naročito s obzirom na materijalno stanje štetnika i oštećenika.1998. Rev.

1998. godine) 638. 2877/97 od 21. 1852/98 od 24. (Vrhovni sud Srbije.02. (Vrhovni sud Srbije. ZOO (po deliktnoj odgovornosti) ako je šteta proizašla iz njegovih propusta. Prev. godine) 639. Rev.1998. niti je dužnik iz zaključenog posla kao posledicu docnje u neizvršenju ugovora mogao da predvidi štetu u vidu plaćanja bankarskih kamata. godine) . 368/96 od 29.OBLIGACIONO PRAVO Podeljena odgovornost poslodavca i zaposlenog u naknadi štete.04.1997. (Vrhovni sud Srbije. Rev. Rev. Oštećeni koji je doprineo da šteta nastane ili da bude veća nego što bi inače bila. (Vrhovni sud Srbije. Rev. uzima se u obzir dobitak koji se mogao osnovano očekivati prema redovnom toku stvari ili prema posebnim okolnostima čije je ostvarenje sprečeno štetnikovom radnjom ili propuštanjem. godine) 644.11.12.01.1997. Preduzeću. godine) 640. Rev. Sud će. uzimajući u obzir i okolnosti koje su nastupile posle prouzrokovanja štete dosuditi naknadu u iznosu koji je potreban da se oštećenikova materijalna situacija dovede u ono stanje u kome bi se nalazilo da nije bilo štetne radnje ili propuštanja. vodeći računa o brižljivosti koju štetnik pokazuje u sopstvenim poslovima.08.1997. godine) 642. Rev. godine) 643. 4816/97 od 04.281 - 645. (Vrhovni sud Srbije.183/97 i Pzz.1998. . Sud može odrediti manju naknadu ako je štetnik prouzrokovao štetu radeći nešto radi koristi oštećenika. Oštećeni koji je doprineo da šteta nastane ili da bude veća nego što bi inače bila. 7167/97 od 01.12/97 od 27. ima pravo samo na srazmerno smanjenu naknadu. ZOO (koja podrazumeva objektivnu odgovornost) ali može biti za istu štetu odgovoran po članu 154.06.10. 5126/97 od 04. ne pripada izgubljena dobit u visini bankarskih kamata jer to nije prihod koji bi po redovnom toku stvari mogao očekivati. (Vrhovni sud Srbije. 4107/97 od 24. godine) 641. Prev. Proizvođač ne mora biti odgovoran po odredbi člana 189.1998.1997. Pri oceni visine izmakle koristi. (Vrhovni sud Srbije. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. ima pravo samo na srazmerno smanjenu naknadu. moguća je i kod štete prouzrokovane nezakonitim prestankom radnog odnosa.

Pž. 3191/97 od 26. . pa poverilac novom tužbom zahteva štetu zbog neblagovremene isplate ovog potraživanja u vidu razlike u ceni robe od vremena dospeća obaveze do dana plaćanja. Pž. 3561/97 od 28. (Vrhovni sud Srbije. Rev. Prigovor o podeljenoj odgovornosti za štetu tužioca i tuženog može se istaći bez obzira što je tuženi prouzrokovao štetu tužiocu umišljajem i bio zbog toga i krivično osuđen. Naime. Oštećeni ima pravo na naknadu štete u onom iznosu koji ga vraća u materijalni položaj pre nastupanja štetne radnje. Pž.09. godine) 650. Rev. 4605/95 od 31. i vršilac intelektualnih usluga ima pravo ukoliko mu usluga o roku nije plaćena a ugovoreni iznos je obezvređen inflacijom zahtevati od naručioca isplatu usluga o novim cenama tj.OBLIGACIONO PRAVO Preduzeća nastala podelom solidarno odgovaraju za obaveze preduzeća koja su prestala da postoje. (Viši privredni sud.12. cenama u vreme presuđenja spornog pravnog odnosa. Oštećeni koji je doprineo da šteta nastane ili da bude veća nego što bi inače bila. na koju se pobijana (Vrhovni sud Srbije. Ne radi se o presuđenoj stvari ako je u postupku prinudnog poravnanja poveriocu priznato potraživanje ali ono nije isplaćeno u roku predviđenom u prinudnom poravnanju.1996. Rev. 5318/96 od 05.09. (Iz odluke Vrhovnog suda Srbije. godine) 647.1997. 6137/97 od 17.282 - 652. (Vrhovni sud Srbije. ima pravo samo na srazmerno smanjenu naknadu.1997.10. godine) 649. godine) . (Viši privredni sud. Izostanak krivičnog gonjenja za krivično delo šumske krađe ne znači da nema građansko-pravne odgovornosti za štetu pričinjenu sečom stabala.1995. godine) 651. (Viši privredni sud. Beograd. godine) 646.1997.1997. Za novčano potraživanje obezvređeno inflacijom poverilac može tražiti valorizaciju potraživanja primenom indeksa rasta cena na malo ali može zahtevati umesto valorizacije naknade štete koja se sastoji u gubitku vrednosti određene stvari koju nije mogao kupiti usled docnje dužnika ali ovu štetu koja se dosuđuje prema cenama robe u vreme presuđenja mora i dokazati. 3159/97 od 14.09. Zakona o preduzećima.1996. 3546/96 od 09. godine) 648. prema odredbi člana 187.08. Stoga.

Pri tome se deo naknade ove štete ne može sa uspehom zahtevati od organizacije nadležne za održavanje puta na kome se šteta dogodila. godine) 656.10. 417/91) .1994. 1996/95) Odredbe o podeljenoj odgovornosti pri reparaciji vanugovorne štete. (Okružni sud u Kragujevcu.01. . Pravosnažno okončan postupak u sporu radi novčanog potraživanja. 6415/94 od 11. godine) 655. 659. Rev. ZOO). 15. Ako je do saobraćajnog udesa došlo krivicom oba osigurana vozila. koju je kupac unapred uplatio u vreme zaključenja ugovora uz garanciju prodavca da se cena neće menjati treba ceniti po načelu ekvivalentnosti (čl. 108/94 od 5. Gž. (Savezni sud. (Vrhovni sud Srbije. nije smetnja da se u novom postupku ostvari zahtev za naknadu štete usled obezvređivanja dosuđenog iznosa. ako je on u vreme nastanka štetnog događaja program održavanja spornog puta realizovala u većem obimu nego što je to bilo predviđeno pa i na mestu samog udesa.05.1995.03. tada se ne može govoriti o isključivoj krivici tužioca za eventualno nastalu štetu.1991. (Vrhovni sud Srbije. 769/94 od 24. godine) 653. ZOO) i potpunosti naknade materijalne štete (čl.godine) Ako šteta nastane u obavljanju opštekorisne delatnosti za koju je dobijena dozvola nadležnog organa može se zahtevati samo naknada štete koja prelazi normalne granice što znači da se isključuje svaka naknada štete ukoliko ne pređe normalnu granicu.1994.1994. godine) 657. Rev. 654. Ako je tužilac greškom prilikom ispunjavanja virmanskog naloga naveo pogrešan broj računa tuženog a o istoj grešci obavestio tuženog i zahtevao povraćaj pogrešno uplaćenog iznosa. (Viši privredni sud. njemu pripada i razlika do pune naknade štete. (Viši privredni sud u Beogradu. jer su obe strane doprinele da do štete dođe. Pravnu osnovanost tužbenog zahteva za isplatu kamate na iznos cene za kupljeni automobil. već je bio dužan ceniti stepen podeljene odgovornosti obe strane i sa time u vezi utvrditi i osnovanost dela visine utuženog potraživanja opredeljenog kao naknada štete.05. shodno se primenjuju i u sporovima o naknadi ugovorne štete. zavisno od toga da li je kupac kroz razliku između cene važeće u vreme zaključenja ugovora i cene važeće na dan ugovorene isporuke kompenziran za iznos kamate ili je oštećen.OBLIGACIONO PRAVO Ako dosuđeni nominalni iznos naknade zajedno sa kamatom ne dostiže štetu koju oštećeni trpi. Gž. Pž. (Vrhovni sud Srbije. Beograd Gzs-51/91 od 30. Pž.283 - 658. tada se ima primeniti princip podeljene odgovornosti za štetu. Beograd. 3335/93 od 26. Stoga sud nije mogao utvrditi isključivu krivicu tužioca za nastalu štetu. 190.

) Ako utvrđeni iznos štete. organizacija za osiguranje dužna je da potpuno naknadi štetu. 662. godine) Izmakla korist predstavlja poseban vid materijalne štete.1986. 664. ima se okvalifikovati kao krajnja nepažnja. smanji ili ukine. prema vremenu štetnog događaja. Visina štete na vozilu utvrđuje se tako. 666.08. 489/85) . (Iz presude Vrhovnog suda Vojvodine. Rev. godine) Znatnije promenjene okolnosti na kojima su zasnovane ranije odluke suda o dosuđenju naknade štete oštećenom u vidu rente. Rev.284 - 667. 964/86) Propuštajući da smanji brzinu kretanja i da zvučnim signalima upozori na opasnost tuženog. (Vrhovni sud Srbije. 665.1990. Radnja štetnika. (Vrhovni sud Srbije. god. tužilac je doprineo nastanku štete. Zakona o obligacionim odnosima o podeljenoj odgovornosti. koji je uprkos svetlosnom upozorenju na nailazak voza započeo prelazak preko pruge te prouzrokovao štetu. Ova primanja se zato uračunavaju u naknadu za odgovarajući oblik štete (materijalne ili nematerijalne). (Vrhovni sud Srbije.1990.godine) 660. (Zaključak savetovanja u Saveznom sudu od 16. primanja socijalnog osiguranja (invalidskog. Ako iz svrhe proizilazi da je isplatom smanjena šteta. 100/90 od 21. ali situacije mogu biti različite. (Vrhovni sud Vojvodine. mogu imati takvo dejstvo da se na zahtev oštećenog ili štetnika za ubuduće dosuđena renta poveća. Da li se te isplate uračunavaju u naknadu zavisi od njihove svrhe. . Prev. što je morao učiniti. zdravstvenog i sl.). penzionog. treba je odbiti od naknade. koji je zaprežnim kolima izašao na magistralni put. 705/90 od 08.OBLIGACIONO PRAVO Ako utvrđeni iznos štete. 661. Pž. (Vrhovni sud Vojvodine. socijalne pomoći.10. što se od visine cene novog vozila odbije amortizacija i vrednost ostalih delova koji su upotrebljivi. Rev. 622/89) Načelo odštetnog prava da naknada ne može biti veća od iznosa šteta nalaže da se sve isplate u vezi sa štetnim događajem uračunaju u naknadu. prema vremenu štetnog događaja. Rev. (Vrhovni sud Srbije. ne prelazi iznos osigurane sume.1990. pa stoga postoje uslovi za primenu čl. ne prelazi iznos osigurane sume. te se visina te naknade određuje prema cenama u vreme donošenja sudske odluke. br.08. jer je mogao predvideti da će tuženi tako postupiti. 226/85) 663.11. 192. koja isključuje mogućnost sniženja naknade. Beograd 900/90 od 21. organizacija za osiguranje dužna je da potpuno naknadi štetu. To mogu biti različite isplate iz fonda solidarnosti.

kao i da otkloni uzročnike nastanka štete. odgovara za štetu članovima njene uže porodice. utvrđuje se primenom člana 189. ima pravo na naknadu kako stvarne štete tako i izgubljene dobiti koju je mogla osnovano očekivati od eksploatacije vozila da ono nije bilo oštećeno. stav 3. Rev. (Vrhovni sud Srbije. (Vrhovni sud Srbije. Zakona o obligacionim odnosima. onda ono može potraživati naknadu štete od odgovornog lica samo u visini izdataka koje je imalo za popravku. (Vrhovni sud Srbije. prema iznosu koji bi oštećeni po redovnom toku stvari ostvario da je radio u vremenu lišenja slobode. 280/81) .1982. nezavisno od promene vrednosti novca. Autotransportna organizacija čije je vozilo oštećeno u saobraćaju krivicom drugog učesnika saobraćaja. Rev. (Vrhovni sud Srbije. . (Viši privredni sud Srbije. Rev. Gzz. Nema podeljene odgovornosti u slučaju kad vozač mopeda povredi lice koje se kreće trotoarom. Rev. (Vrhovni sud Kosova.OBLIGACIONO PRAVO Lice koje je izvršenjem krivičnog dela nedozvoljenog prekida trudnoće prouzrokovalo smrt bremenite žene. a ne u visini koja bi bila utvrđena prema momentu presuđenja.285 - 674. 672. godine) 670. ako je šteta prouzrokovana krivičnim delom sa umišljajem. Međutim. 464/85) 668. jer je trotoar ulice namenjen isključivo za kretanje pešaka a ne i motornih vozila. Ako je neko lice pretrpelo materijalnu štetu u visini učinjenih izdataka za popravku oštećene stvari. ako je bremenita žena pristala da se nad njom izvrši nedozvoljeni prekid trudnoće. 217/84) 669. Organizacija udruženog rada koja usled svoje privredne aktivnosti zagadi rečno korito a otpadnim materijalom zatrpa vodenični jaz te usled toga nastupi šteta na poljoprivrednom dobru u vidu umanjenja prinosa i zbog neaktivnosti vodenice u vidu umanjenja dohotka dužna je da štetu koja prelazi granice razumne štete naknadi vlasniku poljoprivrednog zemljišta i vodenice. presuda Pž. 2252/82 od 02. Gž. 442/82) Imovinsko stanje štetnika nema značaja za odluku o visini obaveze za naknadu štete. Visina naknade materijalne štete u vidu izgubljene zarade pretrpljene usled neopravdanog zadržavanja u pritvoru. (Vrhovni sud Srbije. 2083/81) 673. 336/81) 671. onda ima mesta primeni pravila o podeljenoj odgovornosti.09.

Rev. odnosno njegovoj krivici. ustanovio da u tom smislu u konkretnom slučaju nema doprinosa tužilje. misleći da je autobus stao da bi njoj otvorio vrata da uđe. nakon prijema putnika i polaska autobusa.OBLIGACIONO PRAVO Za pravilnu primenu materijalnog prava u sporu radi naknade štete od značaja je ponašanje oštećenog. lupala na vrata vozaču. zatvorio vrata i krenuo unazad nekoliko metara i stao. Putnik doprinosi nastanku štete svojim pokušajem da naknadno uđe u autobus. 678. dotrčala do prednjih zatvorenih vrata i na ista lupala vozaču. štetnik ne bi bio dužan da naknadi celokupnu štetu. Zbog toga je ona pala i povredila se. stav 1. pokušavajući da mu skrene pažnju na sebe kako bi joj otvorio vrata da naknadno uđe u autobus. zbog čega pri odlučivanju o naknadi nastale štete ima mesta primeni pravila o podeljenoj odgovornosti. tako što je dotrčala do autobusa koji je započeo radnju isparkiravanja i. pre nego što je ona stigla do njega. Zakona o obligacionim odnosima propisano . 1577/80) 676. Vozač je. utvrđujući odgovornost za nastanak štetnog događaja. pokušala nepropisno da uđe u autobus van mesta određenog za prijem putnika. već samo deo štete koji se može pripisati njegovoj nedozvoljenoj radnji. 81/80) Neprilagođena vožnja motornog vozila i neobazrivo kretanje pešaka na kolovozu predstavljaju propuste oba učesnika u saobraćaju. Pogrešan je ovaj stav prvostepenog suda. (Vrhovni sud Srbije. 677. (Vrhovni sud Srbije. a on se ogleda u činjenici da je ona. jer u prisustvu doprinosa oštećenog u nastanku štetnih posledica. onda je odgovorno lice dužno da naknadi celokupnu štetu. nameravajući da uđe u autobus koji je. Rev. međutim. koji je zatvorio vrata i krenuo sa svog stajališta-polazišta. 336/81) 675. Odredbom člana 192. Prvostepeni sud je. U konkretnom slučaju postoji doprinos tužilje od 20% nastanku štete. Ako oštećenik ovog doprinosa u nastavku štete nema. bez otvaranja vrata krenuo unapred i zakačio deo tužiljine garderobe. Primeni pravila o podeljenoj odgovornosti ima mesta samo ako je i oštećeni svojim ponašanjem doprineo nastanku štete. radi eventualne primene pravila o podeljenoj odgovornosti. (Vrhovni sud Srbije. ometajući ga pri manevrisanju. Rev. Tužilja je.286 - . Zbog toga se u konkretnom slučaju imaju primeniti odredbe Zakona o obligacionim odnosima o podeljenoj odgovornosti.03.godine došlo je do saobraćajne nezgode tako što je tužilja. te ga tako omete u započetoj radnji isparkiravanja Iz obrazloženja: U dokaznom postupku prvostepeni sud je utvrdio sledeće: dana 19.2004.

potrebno je preinačiti obe presude nižestepenih sudova u pogledu visine dosuđene naknade štete. srazmerno doprinosu oštećenog u odnosu na ukupan obim štete utvrđene na dan veštačenja. bilo da bude veća nego što bi inače bila). 5201/05 od 07. Oštećeni.06. 193 – 197. ne može isključiti činjenica da se putničko vozilo tužioca kretalo brzinom većom od propisane. Iz tih razloga je prvostepenu presudu valjalo preinačiti. (Presuda Vrhovnog suda Srbije. koji je vozio prekomernom brzinom. Rev. (Presuda Okružnog suda u Novom Sadu. godine) POSEBNO O NAKNADI MATERIJALNE ŠTETE U SLUČAJU SMRTI. . ne može biti isključena zbog veće brzine kretanja putničkog vozila tužioca.287 - . čime se samo smanjuje istovremena obaveza štetnikove naknade potpuno integralne štete čija je krivica relevantna u smislu prouzrokovanja saobraćajne nezgode. Zakona o obligacionim odnosima) 680.član 196. Iz obrazloženja: Nije osnovan navod revizije da je do saobraćajne nezgode došlo isključivom krivicom vozača putničkog vozila.OBLIGACIONO PRAVO je da oštećenik koji je doprineo da šteta nastane ili da bude veća nego što bi inače bila. Zakona o obligacionim odnosima. Odgovornost tuženog. čija je krivica relevantna u smislu prouzrokovanja saobraćajne nezgode.2006. Zakona o osnovama bezbednosti saobraćaja na putevima . 2129/04 od 26. Prekoračenje brzine kretanja vozača putničkog vozila može se smatrati samo njegovim učešćem u vlastitoj šteti (bilo njegovim doprinosom da šteta uopšte nastane. Odgovornost tuženog. time se zanemaruje smisao povrede izričite norme iz člana 50. godine) 679. čija je krivica relevantna u smislu prouzrokovanja saobraćajne nezgode. ima pravo samo na srazmerno smanjenu naknadu.01. Iz obrazloženja: Sud može na zahtev oštećenika za ubuduće povećati rentu. ako se znatnije promene okolnosti koje je sud imao u vidu prilikom donošenja ranije odluke . može tražiti povećanje rente samo od dana podnošenja tužbe. U tom smislu.2006. Jer. TELESNE POVREDE I OŠTEĆENJA ZDRAVLJA (Čl. kome je vansudskim poravnanjem dosuđena renta zbog telesne povrede i izgubljene radne sposobnosti. Gž. stav 4. obavezujući tuženog da tužilji naknadi srazmeran deo štete imajući u vidu njen doprinos nastanku štetnog događaja. a može je i na zahtev štetnika smanjiti ili ukinuti.vozač je dužan da propusti sva vozila koja se kreću putem sa prvenstvom prolaza na koji se uključuje.

2004.09.07.09. počev od 01. povisiti samo od dana podnošenja tužbe.povređen u saobraćajnoj nezgodi 1981. tužilac kome je vansudskim poravnanjem dosuđena renta zbog telesne povrede i izgubljene radne sposobnosti može da traži povećanje rente samo od dana podnošenja tužbe.2005.01. godine do 31. godine pa do 31. a kako to pravilno zaključuje prvostepeni sud. Presudom na osnovu priznanja od 09. u unapred utvrđenim iznosima. Pravnosnažnom presudom od 07. Renta je naknada u novčanom obliku. zbog promenjenih prilika. godine. godine jedinstvenu sumu.1993. Poravnanjem od 09. godine.07. godine tužiocu je dosuđena naknada štete u vidu razlike između ličnog dohotka koji bi ostvarivao na svom ranijem radnom mestu vozača i ličnog dohotka koji tada ostvaruje na radnom mestu servisera za period od 01.1996.07. . godine pa nadalje. tuženi plaća tužiocu rentu u mesečnom iznosu.05. a ne i za ranije pretrpljenu štetu koja se dosuđuje u jednokratnom iznosu.741. Ukoliko je reč o naknadi štete po osnovu izgubljene zarade.07.07.11.prema utvrđenom činjeničnom stanju . godine pa ubuduće.54 dinara. godine do 15. godine od 73.2011.06. Naknada štete u vidu novčane rente može se dosuditi samo za štetu koja postoji u momentu donošenja sudske odluke pa u buduće.288 - . godine u iznosima i sa zakonskom zateznom kamatom kako je to naznačeno u prvostepenoj presudi. Zakona o obligacionim odnosima. dok za to postoje zakonski uslovi. Od tada tuženi je tužiocu na ime rente isplaćivao mesečno iznos od 733. kojom je uređen odnos između oštećenog lica i štetnika.1993.1995. Do donošenja prvostepene presude postoji samo izgubljena zarada. Tužilac je . a pravilno dosudio rentu počev od podnošenja tužbe. u konkretnom slučaju vansudskog poravnanja.1995.2001. godine do 03. koja može biti različita u različitim vremenskim periodima. Prema tome. tužiocu isplaćivati mesečnu rentu.08. a koja se plaća periodično. godine do 01. godine do 03.član 195. 2144/11 od 01. godine tužiocu je dosuđena razlika ličnog dohotka za period od 01.1997. 16. te je određeno da.08. godine u jedinstvenom iznosu.1994. Pravilno je prvostepeni sud primenio materijalno pravo kada je delimično usvojio eventualni tužbeni zahtev tužioca i tužiocu dosudio na ime povećanja rente iznose kako je to navedeno u izreci prvostepene presude ili ukupan iznos za period od 16.2004.1995. dok za to postoje zakonski uslovi. i to kao jedinstvena suma.05. jer se radi o izmeni pravnosnažne sudske odluke odn.12.OBLIGACIONO PRAVO Ako povređeni zbog potpune ili delimične nesposobnosti za rad gubi zaradu.11. Gž.00 dinara. te se obavezao da će od 01. (Iz Presude Apelacionog suda u Novom Sadu. godine tuženi se obavezao da tužiocu isplati na ime razlike ličnog dohotka za period od 12. već jednokratnog iznosa ( jedinstvene sume ). ali ukupan obim štete za to proteklo vreme je poznat i dospeo. mesečna renta pravnosnažno dosuđena oštećenom. kako je to već navedeno.1997. Iz tih razloga pravilno je prvostepeni sud odbio deo eventualnog tužbenog zahteva tužioca za isplatu rente za period pre podnošenja tužbe ( od 16.2004.08. može se.07. godine ). godine) 681.2005. kao naknada štete zbog izgubljenog gubitka zarade. čiji ukupan iznos nije poznat u vreme odlučivanja o tužbenom zahtevu.1997. Za vreme donošenja presude naknada štete nema oblik rente.05.1993.2004. Naime. prilikom odlučivanja nužno je obaviti odgovarajuće veštačenje. odgovorno lice dužno je da mu plaća određenu novčanu rentu kao naknadu za tu štetu . godine. stav 2. Pravilno je prvostepeni sud utvrdio visinu rente za dosuđeni period od 16.

1435/10 od 04.2006. o posebnom vidu materijalne štete koja svoj osnov ima u činjenici smrti dužnika izdržavanja. godine. dosudio pravičnu novčanu naknadu za sporni vremenski period od 01. da je ocenu radne sposobnosti tužioca u prvostepenom postupku.1998.OBLIGACIONO PRAVO Iz obrazloženja: Iz utvrđenog činjeničnog stanja proizilazi da Tužilac je povređen u saobraćajnoj nezgodi. obavio veštačenje sa veštakom ortopedom i preko ovog veštaka i veštaka psihijatra utvrdio da je umanjenje opšteživotne aktivnosti kod tužioca 35%. Od ovih činjenica zavisi osnovanost tužbenog zahteva. godine) 682. U svakom drugačijem slučaju. kao i visina tužbenog zahteva u odnosu na dosuđenje rente.1997. Iz obrazloženja: Šteta zbog izgubljenog izdržavanja odmerava se s obzirom na sve okolnosti konkretnog slučaja a iznos naknade štete ne može biti veći od onog što bi oštećeni dobijao od poginulog da je ostao u životu . mora poći od izdržavanja koje bi tužioci ostvarivali da štetnog događaja nije bilo. kao vidova materijalne štete. Zakona o obligacionim odnosima. koju je prvostepeni sud utvrdio preko veštaka medicinske i finansijske struke. Radi se. za koje poslove. kojim se ovaj veštak izjasnio da je umanjenje opšte radne sposobnosti tužioca iznosilo 35%. šteta od tog gubitka ne može biti veća od onoga što bi oštećeni dobijao od poginulog da je on živ.07. dakle. ukoliko je tužiocima isplaćivana u spornom vremenskom periodu).11. zatim. Znači . a postoji u spisima dopunsko veštačenje obavljeno preko istog veštaka. koji prema pravilima svoje struke utvrđuje da li radna nesposobnost postoji i u kom stepenu. Na osnovu procenta umanjenja opšteživotne aktivnosti. a da je ovu činjenicu utvrđivao veštak ortoped. Ako je izdržavanje izgubljeno zbog smrti davaoca izdržavanja. godine.2004. a pri tom ceneći i zanimanje tužioca. odnosno veštaka ortopeda od 16. između ostalog. koja se dogodila 19. (Iz Rešenja Apelacionog suda u Kragujevcu.03.03. mogao da izvrši isključivo veštak specijalista medicine rada. koja je nužna radi utvrđivanja prava na rentu. Od tog iznosa. Gž. Iz prvostepene presude uočava se da je sud kod odlučivanja o dosuđenju izgubljene zarade i rente. kao i da li svoj dosadašnji posao uopšte može da obavlja. pitanje radne sposobnosti spada u domen specijaliste medicine rada. odnosno čime se on bavi. Zbog zadobijenih povreda tužilac je pretrpeo nematerijalnu i materijalnu štetu. koje je u momentu udesa bilo osigurano kod tuženog i isti je osuđen na kaznu zatvora pravnosnažnom presudom nadležnog Opštinskog suda. (Iz Rešenja Okružnog suda u Novom Sadu. dosuđeni iznosi suprotstavljaju se društvenom cilju koji se ovom vrstom novčane naknade želi postići. prvostepeni sud je utvrđivao pravo tužioca na dosuđenje rente. a iste nisu utvrđene u prvostepenom postupku.2010.član 194. Gž.08.11. Žalbom tuženog se osnovano ističe. godine. Nezgodu je izazvalo imenovano lice teretnim vozilom. 2436/06 od 01. stav 2. godine) . kao putnik u autobusu u kome se nalazio u svojstvu klupskog lekara fudbalskog kluba.289 - . I prema stavu ovog suda. godine do 31.2009.da bi prvostepeni sud meritumom pravilno odlučio odn. mora oduzeti zbir svih primanja koja su tužioci dobijali zbog smrti dužnika izdržavanja (porodična invalidnina kao i porodična penzija.

. Glavna Filijala Č. jer predstavlja razliku u zaradi. da se određuje prema visini izgubljene zarade i da se mora dokazati i to putem veštačenja. 96/94 od 31.2007. da tužiocu na ime rente zbog smanjene radne sposobnosti plaća mesečno iznos od 29. Osnovano stoga tuženi u žalbi ukazuje da je renta materijalna šteta. 96/94 od 31.290 - . obavezan DD za osiguranje "D. odredbom člana 196.8. Ovakav zaključak prvostepenog suda ne može se prihvatiti. pa nije. 549/06 od 25. ZOO predviđeno je da sud može.M. a na šta se i žalbom tuženog osnovano ukazuje. a shodno članu 196. Ona se izražava kao razlika u zaradi koja nastaje zbog umanjenja radne sposobnosti oštećenog. Gž. kao i troškovi podizanja nadgrobnog spomenika i pomena . ili je može na zahtev štetnika smanjiti ili ukinuti. godine) 684.1994. godine. 497/91 od 26. podizanja nadgrobnog spomenika i pomena – ali samo u razumnoj meri. Zakona o obligacionim odnosima." B. U konkretnom slučaju prvostepeni sud ne utvrđuje koje su okolnosti postojale u vreme donošenja ranije odluke. ali samo ako se znatno promene okolnosti koje je sud imao u vidu prilikom donošenja ranije odluke. godine) .OBLIGACIONO PRAVO 683. za ubuduće povećati rentu.1992. Renta se određuje se prema visini izgubljene zarade i mora se dokazati putem veštačenja jer predstavlja naknadu materijalne štete zbog smanjene radne sposobnosti oštećenog. Uobičajeni troškovi sahrane su troškovi ukopa.2007.01. br. ZOO i rentu promeni. Iz obrazloženja: Uobičajene troškove sahrane čine samo oni troškovi koji su neophodni za ukop pokojnika u skladu sa merilima i shvatanjima sredine iz koje pokojnik potiče. koju je stekao presudom istog suda P. nakon što je izvršena revalorizacija iznosa od 1.200. Istom presudom izmenjena je presuda Opštinskog suda u G. niti se može obračunavati revalorizacijom.ali samo u razumnoj meri. a koja je izmenjena presudom P. 497/91 od 26.6. br. godine pa ubuduće.00 dinara. a na šta mu je i u toku postupka od strane tuženog ukazivano.1994. a nije. Stoga sud utvrđuje samo visinu rente i to na osnovu izveštaja uprave prihoda od 11.11.1992. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud u obrazloženju osporene presude konstatuje da je presudom istog suda P.2.8. niti utvrđuje da li je i na koji način došlo do promenjenih okolnosti. godine. i konstatuje da je. (Rešenje Okružnog suda u Čačku. br. Naime. godine. a počev od 21. P. koja nastaje zbog umanjenja radne sposobnosti oštećenika.11.2007. odnosno iz koje potiče njegova porodica koja snosi te troškove. godine. i odlučuje kao u izreci presude pod jedan.2004. tužbeni zahtev osnovan. (Rešenje Okružnog suda u Beogradu Gž. niti se može obračunavati revalorizacijom tog iznosa. godine. Sud otuda nalazi da tužilac ima pravo na rentu zbog smanjene radne sposobnosti. jer nema nijednog razloga o odlučnim činjenicama. na osnovu utvrđenog. br.80 dinara.10. koje bi dale za pravo sudu da primeni odredbe člana 196. 1293/2007 od 10.. na zahtev oštećenika.

568/03 od 30. po računima. i 337. . 686.845. koja se u smislu čl. Utvrđeno je da je tužilac umro u toku vođenja parnice te da su tužilje kao njegove zakonske naslednice posle toga preuzimajući parnicu zahtevale naknadu materijalne štete za izdatke povodom tuđe nege i pomoći. Pravo na naknadu štete u vidu novčane rente za izdatke povodom tuđe nege i pomoći pripada samo oštećenom ako je on u životu i ne prelazi na njegove naslednike. ZOO-a. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je pravilno i potpuno utvrdio sve odlučne činjenice za donošenje odluke u ovoj parnici koja se vodila po tužbi sada pok. jer samo ako iznosi po računima nisu refundirani i ti troškovi su bili neophodni. B.01.2005. (Iz presude Okružnog suda u Valjevu. ali u docnji.. a kod uračunavanja ispunjenja nije izvršeno uračunavanje dospele kamate. S. određene inekcije. 197. nije bila priznata pismenim sporazumom stranaka ni pravosnažnom sudskom odlukom. Odredbe člana 295. tada da bi od tuženika osiguravajuće organizacije imala pravo na taj vid materijalne štete. 313. shodno članu 193. sud mora da utvrdi da li je te troškove u vidu refundacije tražila od fonda zdravstvenog osiguranja. stav 1. istog propisa dospeli iznosi naknada mogu preneti drugome ako je iznos naknade određen pismenim sporazumom strana ili pravnosnažnom sudskom odlukom. Kod ovakvog stanja stvari pravilnom primenom materijalnog prava Okružni sud nalazi da je neosnovan tužbeni zahtev tužilja po navedenom osnovu jer se u smislu čl. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju parnične stranke su bile u poslovnom odnosu u kojem je tužilac kao prodavac isporučio robu tuženom.06.13 dinara. Tuženi je račune platio delimično bilateralnom. Gž. 846/05 od 30. ZOO-a.OBLIGACIONO PRAVO Kada je tužilja kao posledicu pretrpljenih telesnih povreda trpela i materijalnu štetu jer je kupovala. ZOO. godine) 687. pravo na naknadu štete u vidu novčane rente usled smrti bliskog lica i usled povreda i oštećenja zdravlja ne može preneti drugom licu pri čemu se po odredbi stava 2. br. ZOO-a određuje u obliku novčane rente iz navedenih zakonskih propisa proizilazi zaključak o neprenosivosti prava na naknadu štete za izdatke povodom tuđe nege i pomoći zakonskim naslednicima oštećenih. a delimično multilateralnom kompenzacijom i virmanskim uplatama. (Iz presude Okružnog suda u Čačku.291 - . Gž. 336. godine) 685. br.2003. ima pravo na taj vid materijalne štete od tuženika. radi naknade materijalne i nematerijalne štete zbog povreda zadobijenih u saobraćajnoj nezgodi. Kamata na neblagovremeno plaćene račune iznosi 338. Zakona o obligacionim odnosima ne isključuju pravo poverioca na isplatu kamate zbog duga isplaćenog od strane dužnika u docnji i to kompenzacijom. Kako se ovde radi o naknadi štete iz člana 195. 198. a tuženi kao kupac platio cenu po računima. B. pri čemu nije bilo sporno da navedena šteta pok.

tj. koji zbog potpune ili delimične nesposobnosti za rad. Član 188. zaloga i druga sporedna prava. stav 4. određivanjem rente u mesečnim iznosima ne bi bili zaštićeni interesi oštećenog. Naknada štete zbog smanjene radne sposobnosti se po pravilu dosuđuje u vidu mesečne rente. i 5. ZOO). Ravnomernost u isplatama rente štiti interes oštećenog jer mu omogućava da svoje potrebe svakodnevno namiruje. karakteristično je da ista nastaje kada dužnik padne u docnju sa ispunjenjem novčane obaveze i praktično se uvećava do ispunjenja obaveze. stav 3. životnog veka njegovih predaka. Zbog toga oštećeni ima pravo da zahteva potrebno obezbeđenje za isplatu rente. Zatezna kamata u slučaju prestanka glavne obaveze prestaje samo teći. jer bez potraživanja glavnog duga nema ni kamate. u zakonom određenim slučajevima plaća u ukupnom iznosu i čiju visinu izračunava veštak aktuar. 138/03 od 04. ali ona koja je nastala ne može se ugasiti.OBLIGACIONO PRAVO Predmet tužbenog zahteva je isplata kamate na neblagovremeno plaćene račune za isporučenu robu tuženom. st. Naime. Verovatno trajanje života oštećenog utvrđuje se zavisno od pola. Kapitalizirana renta je naknada buduće štete koja se u zakonom određenim slučajevima plaća u ukupnom iznosu. Da bi se utvrdila visina kapitalizirane rente potrebno je stručno znanje kojim sud ne raspolaže. Oštećeni je ovlašćen da zahteva određivanje kapitalizirane rente ako dužnik ne pruži obezbeđenje koje sud odredi ili iz određenih uzroka (član 188. . odustanica. redovna zarada iz radnog odnosa. ne gasi se pravo na zateznu kamatu ako je nastala i ista se može obračunati i utvrditi kao samostalno potraživanje. je propisao da se visina ukupne svote (kapitalizirana renta) utvrđuje prema visini rente.2003. zarada od prekovremenog rada. zbog čega Zakon o obligacionim odnosima dopušta mogućnost da se umesto rente isplati jedna ukupna svota – kapitalizirana renta.12. Ova druga sporedna prava mogu biti npr. dok se ne plati glavni dug. verovatnom trajanju života oštećenog i uz odbitak odgovarajućih kamata. Iz obrazloženja: Odredbom člana 195. Pod zaradom se podrazumeva svaka imovinska korist koja se postiže radom. ZOO. Prev. kapara. 4. osim ako to prema okolnostima slučaja ne bi bilo opravdano (član 188.godine) 688. štetnik. gasi se za ubuduće. odnosno odgovorno lice unapred plaća naknadu štete i ne može se koristiti tim novcem. Iz navedenog propisa ne proizlazi da se prestankom glavne obaveze gasi i kamata. pa stoga izračunavanje visine štete u ovakvom slučaju treba poveriti veštaku aktuaru. kaucija. stav 2. zarada od radne delatnosti koja mu je donosila izvesne prihode.292 - . kao sporednog potraživanja. već postaje samostalno potraživanje i može se posebno utuživati. ugovorna kazna. (Vrhovni sud Srbije. plaćati određenu novčanu rentu kao naknadu za ovu štetu. Kamata se uopšte ne pominje. Međutim. dok se oštećenim novcem štetnika koristi pre dospelosti obaveze. Kapitalizirana renta je naknada buduće štete koja se. ZOO). Odredbom člana 195. Kamata jeste po načinu nastanka sporedno potraživanje. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da se prestankom glavne obaveze gase jemstvo. kod zatezne kamate. stav 2. gubi zaradu. Kapitalizirana renta se dobija tako što se mesečna renta množi brojem meseci verovatnog trajanja života oštećenika i od tog iznosa odbiju diskontne kamate. rezultata popisa stanovištva o prosečnom životnom veku stanovništva itd. te u slučaju da novčana obaveza prestane ispunjenjem. Pravo na kamatu ne može prestati ni samo zbog toga što je glavni dug plaćen i ugašen prebijanjem. stanja zdravlja. propisano je da je odgovorno lice dužno povređenom. U određenim slučajevima. ZOO.

godine). Rev. godine nejasno je zbog čega se materijalna šteta (renta) zbog nesposobnosti za rad dosuđuje za raniji period (počev od 20. Takođe sud je tužiocu na ime rente dosudio 100 dinara počev od 20. odgovorno lice dužno je plaćati povređenom određenu novčanu rentu kao naknadu za tu štetu. po čl. marta 1993. prvostepeni sud je tužiocu na ime izgubljene zarade za vreme sprečenosti za rad (to vreme se ne precizira u izreci) dosudio 1. Po članu 195.OBLIGACIONO PRAVO Prvostepeni sud je utvrdio da tužilac u kući ima stolarsku radionicu i da je do povređivanja obavljao van radnog vremena stolarske radove i ostvarivao zaradu i pravilno zaključio da tužilac ima pravo na naknadu izgubljene zarade zbog nesposobnosti za poslove KV stolara na obavljanju dopunske delatnosti.10. visina kapitalizirane rente je morala biti utvrđena veštačenjem putem veštaka aktuara. godine) 689. S obzirom da je tužilac zadobio tešku telesnu povredu 20. Kako se vreme nesposobnosti za rad ne navodi ni u izreci a ni u obrazloženju to proizilazi da je i izgubljena zarada u fiksnom iznosu. (sada tačka 14.) ZPP jer u pogledu odlučnih činjenica nižestepene presude ne sadrže jasne razloge zbog kojih se njihova pravilnost ne može sa sigurnošću ispitati. dužan je da naknadi troškove oko lečenja i druge potrebne troškove u vezi sa tim. u vezi člana 186. avgusta 1993. a ne i za ranije pretrpljenu štetu koja se dosuđuje u jednokratnom iznosu. ili su mu mogućnosti njegovog daljeg razvijanja ili napredovanja uništene ili smanjene. Takođe. a ne i za ranije pretrpljenu štetu koja se dosuđuje u jednokratnom iznosu. kao i zaradu izgubljenu zbog nesposobnosti za rad za vreme lečenja. Naime. stav 4. U konkretnom slučaju sudovi nisu utvrdili vreme lečenja tužioca niti precizno utvrdili izgubljenu zaradu u tom periodu. ZOO ko drugome nanese telesnu povredu ili mu naruši zdravlje. Međutim.2002. sud je propustio da utvrdi okolnosti iz člana 188. ZOO. Naknada štete u vidu novčane rente može se dosuditi samo za štetu koja postoji u momentu donošenja sudske odluke pa ubuduće.1993. tačka 13. (Vrhovni sud Srbije. Rev. Prvostepeni sud je suprotno postupio jer je i štetu pre presuđenja dosudio u vidu mesečne rente a ne u jednokratnom iznosu. stav 2. godine pa ubuduće. 2003/99 od 06. 195. II 1017/02 od 09. Iz navedene odredbe proizilazi da se naknada štete u vidu novčane rente može dosuditi samo za štetu koja postoji u momentu donošenja sudske odluke pa ubuduće. ZPP i izvršiti razgraničenje između izgubljene zarade za protekli period do momenta presuđenja i buduće izgubljene zarade (rente). Iz obrazloženja: Osnovano se u reviziji ističe da je u postupku učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 354.3. a i renta dosuđena za isti vremenski period pa su obe naknade kumulirane što je suprotno članu 195. godine) . stav 2.300 dinara. ZOO. i 5. ZOO ako povređeni zbog potpune ili delimične nesposobnosti za rad gubi zaradu ili su mu potrebe trajno povećane. Naime.293 - . (Iz presude Vrhovnog suda Srbije u Beogradu. stav 1.04. pa je preuranio sa zaključkom da tužilac ima pravo na kapitalizirani iznos rente. U ponovnom postupku tužilac će urediti tužbu na osnovu člana 109.2000.

Rev. Sud može na zahtev oštećenika za ubuduće povećati rentu a može je na zahtev štetnika smanjiti ili ukinuti. ako se znatnije promene okolnosti koje je sud imao u vidu prilikom donošenja ranije odluke. (Iz rešenja Okružnog suda u Požarevcu.1998.02. godine) 690. (Vrhovni sud Srbije. 6781/97 od 06. godine) Nužne troškove sahrane sačinjavaju i troškovi pogrebnog ceremonijala.1998.1998. (Pravno shvatanje sa sednice Građanskog odeljenja Vrhovnog suda Srbije od 16.1. 3578/98 od 02. . godine) . 230/94 od 17.294 - 696.1996. ali ne u kapitaliziranom iznosu i prostim oduzimanjem od pripadajućeg iznosa pravične novčane naknade. kao što je odeća žalosti za pokojnikovog bračnog druga i najbliže srodnike. (Pravno shvatanje sa sednice Građanskog odeljenja Vrhovnog suda Srbije od 16. ZOO).02. . Pri utvrđivanju visine naknade sporne štete na izloženi način ima se raspraviti i da li je oštećeni smanjio štetu radom kod drugog poslodavca ili na drugi način (pravilna primena materijalnog prava u vezi člana 192. Troškovi podušja uzimaju se u obzir pri određivanju naknade štete zbog smrti bliskog srodnika. 567/98 od 17.02. 695/96 od 10. Na tako utvrđen iznos naknade oštećenom pripada i tražena zatezna kamata od dana veštačenja do isplate. Visina naknade štete izgubljene zarade ima se utvrditi prema visini zarade koju bi oštećeni ostvario u svakom mesecu spornog perioda i to u valorizovanom iznosu do dana veštačenja. uključujući i druge uobičajene troškove vezane za sahranu. (Vrhovni sud Srbije.1994. godine) 694.05. Rev. godine) 691. Gž. godine) 692.09. troškovi uređenja groba neposredno posle sahranjivanja. (Vrhovni sud Srbije. (Vrhovni sud Srbije. Rev. s tim što se visina naknade određuje prema mesnim običajima. .09.2. troškovi održavanja groba koji se u skladu sa propisima plaćaju prilikom obezbeđenja grobnog mesta i troškovi podizanja nadgrobnog spomenika. Ko drugom nanese telesnu povredu dužan je naknaditi mu zaradu izgubljenu zbog nesposobnosti za rad za vreme lečenja. 693.OBLIGACIONO PRAVO Pri utvrđivanju visine pravične novčane naknade za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti uzima se u obzir (cena zajedno sa drugim okolnostima) i naknada (invalidnina) za telesno oštećenje koju oštećeni prima po propisima o invalidskom osiguranju. godine) 695.1998.1998.01. Oštećeni ima pravo da povećanje rente traži u celini od bilo kog solidarnog dužnika.

ne uzimaju se u obzir kod određivanja visine naknade štete. 1915/93 od 29. pored nužnih troškova. godine) 700. Oboljenja oštećenog koja nisu prouzrokovana njegovim povređivanjem u saobraćajnoj nezgodi. pored ostalog. 499/88) .05. Zakona o obligacionim odnosima. odeće žalosti i za njegovog bračnog druga i najbliže srodnike. (Vrhovni sud Srbije.1991.1994.OBLIGACIONO PRAVO Oštećena ima pravo na naknadu štete (izgubljene zarade) po odredbama čl. 2984/90) 699. Oštećeni nema pravo na troškove rehabilitacije ako se rehabilitacijom njegovo zdravstveno stanja ne bi poboljšalo. pod uslovom da ti izdaci budu u razumnoj meri. Prilikom odlučivanja o zahtevu za naknadu uobičajenih troškova sahrane.12. a koja su takođe doprinela da on zbog smanjene radne sposobnosti bude preveden u invalidsku penziju.02. a ne radi ispoljavanja dužnog pijeteta prema umrlom. Prilikom odlučivanja o zahtevu za naknadu troškova sahrane sud će voditi računa da li su učinjeni troškovi u skladu sa mesnim običajima i dužnim pijetetom prema umrlom. Naknada za nadgrobni spomenik može se dosuditi i kada tužilac učini verovatnim da će spomenik podići. (Iz presude Vrhovnog suda Vojvodine. 195. br. nije relevantno da li je pokojnik sahranjen po verskom ili ateističkom ceremonijalu. 1074/88) Kao uobičajeni troškovi sahrane umrlog u smislu člana 193. Rev. st. 24. troškovi održavanja groblja koji se u skladu sa propisima plaćaju prilikom obezbeđivanja grobnog mesta i troškovi podizanja nadgrobnog spomenika. prinudnim propisima ili moralu socijalističkog samourpavnog društva ili da je učinjen u drugom cilju. Gž. Rev. ako bi se s obzirom na pokazani rezultat uspeha u školi pre povređivanja. godine) 697. sačinjavaju i troškove pogrebnog ceremonijala uključujući i druge uobičajene troškove vezane za sahranu. i izdaci za jelo i piće koje se služi na dan sahrane prisutnim za groblje i kući umrlog u skladu sa mesnim običajima. Zato se naknađuju kao troškovi sahrane oni koji su vezani za učešće sveštenika u pogrebnoj cermoniji i druga verska obeležja isto kao i troškovi vezani za uobičajenu ateističku ceremoniju. Neće se dosuditi naknada troškova za onaj vid ceremonijala za koji se oceni da je protivan Ustavom uređenim načelima društvenog uređenja. u smislu člana 193. 702. godine) 698. (Načelni stav zauzet u Saveznom sudu. Zakona o obligacionim odnosima smatraju se. Uobičajene troškove sahrane usmrćenog lica u smislu člana 193. stav 1. Rev. Rev. (Vrhovni sud Vojvodine. kao i troškove uređenja groba neposredno posle sahranjivanja. 2. te da li je visina tih troškova u granicama prosečnih troškova sahrane u mestu sahranjivanja. (Vrhovni sud Vojvodinee. . (Okružni sud u Subotici. 113/92 od 13.295 - 701.1989. ZOO. ZOO. sa sigurnošću moglo očekivati da bi sa uspehom završila likovnu akademiju i to od vremena kada bi se to i ostvarilo.

784/85) 707. a ne i trećim licima. Rev. Zakona o braku i porodičnim odnosima naknađuje plaćanjem novčane rente. (Vrhovni sud Srbije. 1293/85) . Pravo na naknadu štete za izdatke povodom tuđe nege i pomoći pripada samo oštećenom. čiji se iznos odmerava s obzirom na sve okolnosti slučaja. Rev. Rev. ZOO. a ne prema stvarno učinjenim troškovima. već je dovoljno da se prikaže predračun troškova za podizanje nadgrobnog spomenika. . 194. ako je on u životu. 1799/85) 706. Visina izgubljenog izdržavanja se prema članu 194. Za pravo na ostvarivanje naknade štete po ovom osnovu nema značaja činjenica što su trošovi života uvećani. 940/87) 703. Uobičajene troškove sahrane po članu 193. a koji ne može biti veći od onoga što bi oštećeni dobijao od poginulog da je ovaj ostao u životu. (Okružni sud u Kragujevcu. (Vrhovni sud Vojvodine. (Vrhovni sud Srbije. Rev. stav 1. stav 2. pa stoga porodica ima pravo na naknadu tih troškova u skladu sa čl. crnine. da osnov za ostvarenje prava na naknadu ovog oblika materijalne štete postoji samo ako se utvrdi da povređeni usled pretrpljenih povreda i narušenja zdravlja ne može da ostvaruje zaradu koju je ostvarivao do povrede. 195. kao i troškovi podizanja nadgrobnog spomenika uobičajenog u sredini pokojnika. kao i pravno pravilo građanskog prava koje je primenjeno u vreme nastanka štetnog događaja. naknada se određuje prema troškovima podizanja nadgrobnog spomenika uobičajenih u sredini gde je pokojnik sahranjen. Zakona o obligacionim odnosima odgovorno lice dužno je da naknadi štetu licu kome je zbog telesne povrede i narušenja zdravlja radna sposobnost potpuno ili delimično smanjena. Polaganje porodičnog venca poginulom predstavlja izraz pijeteta njegove porodice. Gž. a ne s obzirom na utvrđeni stepen smanjene radne sposobnosti. Pri određivanju visine troškova nadgrobnog spomenika nije od presudnog značaja da li je nadgrobni spomenik već podignut. (Vrhovni sud Srbije. venca u razumnim granicama. odnosno zaradu koju bi ostvarivao da je zdrav i da mu nije smanjena radna sposobnost. ZOO spadaju i troškovi daće.OBLIGACIONO PRAVO Kad je utvrđeno da je poginuli sin redovno pomagao roditelje. 152/86) 704. Ovu zakonsku odredbu. koja su povređenom pružala negu i pomoć. 818/85) 705.296 - 708. ako povređeni zbog toga trpi štetu u vidu izgubljene ili smanjene zarade. treba tumačiti tako. roditeljima pripada pravo na naknadu štete zbog izgubljenog pomaganja neovisno o tome da li bi i inače po Zakonu o braku i porodičnim odnosima imali pravo tražiti izdržavanje. U skladu sa čl. Rev. (Vrhovni sud Vojvodine.

odnosno koja je bio dužan da izdržava. kao i način trošenja tih prihoda na članove domaćinstva i samog poginulog. onda su troškovi njenog izdržavanja pokriveni i ona nema pravo da od odgovornog lica potražuje naknadu štete po osnovu izgubljenog izdržavanja. da je u životu. . koji je poginuli ostvario.OBLIGACIONO PRAVO Lica koja su izgubila izdražvanje zbog smrti lica koje ih je izdražavalo. koji bi odgovarali stvarnim mogućnostima poginulog. bio dužan i mogao da obezbedi na ime izdržavanja tih lica u skladu sa odredbama Zakona o braku i porodičnim odnosima. Pri utvrđivanju naknade štete koju neko trpi zbog izgubljenog izdržavanja. U takvom slučaju treba utvrditi veličinu i strukturu poseda oštećenika. odnosno u kom obimu je takva šteta pokrivena ostvarenom porodičnom penzijom. odnosno da je ostao u životu. 1255/84) 711. U slučaju postavljenog zahteva za naknadu šete. Rev. može se dosuditi naknada štete zbog umanjene radne sposobnosti tek kada dostigne uzrast potreban za zasnivanje radnog odnosa. kao izdržavano lice. koje je u vreme nastanka štete bilo maloletno. (Vrhovni sud Srbije. 722/85) 710. Zakona o obligacionim odnosima. u vidu razlike između ostvarene porodične penzije i novčanog iznosa koji bi poginuli. 1952/84) 712. Kad je supruga. bio deljen na jednake delove između poginulog lica i lica koja je on bio dužan da izdržava. koji se razlikuje od uslova privređivanja u poljoprivredi društvenog sektora. zatim sastav njegovog domaćinstva. (Vrhovni sud Srbije. (Vrhovni sud Srbije. 1047/85) 709. a ne prema visini zarade u vreme presuđenja. . (Vrhovni sud Srbije. može se izvesti zaključak da li i u kojoj visini izdražvanja lica trpe štetu zbog izgubljenog izdržavanja. Rev. Tek upoređujući te iznose.297 - 713. bio u mogućnosti i bio dužan da im daje. vrstu poljoprivrednih poslova kojima se bavi i način na koji te poslove obavlja. Visina šteta zbog izgubljene zarade za vreme lečenja i bolovanja utvrđuje se prema stvarnom gubitku u zaradi oštećenog lica. ne može se poći od zaključka da bi celokupan dohodak. sem prihoda iz radnog odnosa. I individualnom poljoprivrednom proizvođaču pripada pravo na naknadu štete zbog smanjene radne sposobnosti. 194. U postupku pred sudom može se utvrđivati i da li je poginuli za života ostvarivao. posle smrti svog supruga ostvarila porodičnu penziju u većem iznosu od novčanog iznosa koji bi joj poginuli suprug davao na ime izdržavanja da je u životu. odnosno za privređivanje. U takvom slučaju uvek se mora utvrditi šta bi poginuli. sa ostvarenom porodičnom penzijom lica koja je on izdržavao. da je u životu. kojima bi pokrivao potrebe lica koja je izdržavao. Rev. da li bi mogao ostvarivati i druge prihode. imaju pravo na naknadu štete u skladu sa čl. Povređenom licu. nužno je utvrditi uslove privređivanja poljoprivrednika na njegovom imanju. Rev.

194. . i tu naknadu štete zbog izgubljenog izdržavanja odgovorno lice je dužno da plaća. Rev. ili je na štetu svog zdravlja sama obavljala poslove domaćinstva. u postupku koji raspravlja o zahtevu za naknadu štete zbog izgubljenog izdržavanja mora se u prvom redu utvrditi šta bi poginuli. odnosno lice koje je imalo pravo na izdržavanje od poginulog. Rev. (Vrhovni sud Srbije. a da bi drugu polovinu davao trećim licima prema kojima ima obavezu izdržavanja. (Vrhovni sud Srbije. (Vrhovni sud Srbije. Rev. 236/83) 716. Rev. Kriterijum za takav zaključak bile bi i odredbe porodičnog zakonodavstva. može se tražiti izmena odluke o dosuđenoj renti. ali bez ugrožavanja svog zdravlja. U takvom slučaju pripadalo bi joj pravo na naknadu štete zbog smanjene radne sposobnosti u visini troškova koje je imala za plaćanje angažovane radne snage. Rev.OBLIGACIONO PRAVO kao i da li je oštećeni poljoprivrednik u mogućnosti da korišćenjem poljoprivrednih mašina istovremenom organizacijom rada u potpunosti ili delimično otkloni posledice umanjenja radne sposobnosti. Pri tome se ni u kom slučaju ne bi moglo poći od zaključka da bi poginuli samo jednu polovinu svog ličnog dohotka mogao da izdrži za sopstveno izdražvanje. Zakona o obligacionim odnosima. koje je bez saglasnosti pojedinih naslednika podigao spomenik njihovom ostaviocu. prema tim naslednicima nema pravo na naknadu podnetih troškova za podizanje spomenika. Kada je radna sposobnost domaćice umanjena. 2099/84) Ako je došlo do znatnijih promena okolnosti pod kojima je dosuđena novčana renta zbog smanjene radne sposobnosti. Lice van kruga naslednika. da je u životu. U takvom slučaju sud mora utvrditi iznose izdržavanja koje bi poginuli bio dužan i mogao obezbediti izdržavanom licu u skladu sa odredbama porodičnog zakonodavstva. 727/82) . 938/83) Lice koje je poginuli izdržavao. 739/84) 715. Rev. 1752/84) 714. koje propisuju obavezu izdržavanja roditelja i neobezbeđene braće i sestara. (Vrhovni sud Srbije. pošto bi povećanja rente za proteklo vreme bilo protivno prirodi ovog oblika naknade štete. ima pravo da od odgovornog lica traži naknadu štete koju trpi gubitkom izdržavanja. ali samo za ubuduće. (Vrhovni sud Srbije. da je ostao u životu. bez obzira što lično nije sposoban za obavljanje teških poslova u poljoprivredi. mogao da ostvari radom i šta bi od ostvarenih prihoda bio u mogućnosti i bio dužan da izdvoji za potrebe izdržavanja lica koja traže naknadu štete po ovom osnovu. nezavisno od činjenice da li je angažovala tuđu radnu snagu. po kom osnovu ona ostvaruje pravo na naknkadu štete. makar i uz povećane napore. 717. veštačenjem treba utvrditi da li ona može da obavlja poslove domaćinstva. (Vrhovni sud Srbije.298 - 718. kao oblika materijalne štete. U slučaju potraživanja naknade štete u skladu sa čl.

njegovoj ukupnoj ličnosti i ponašanju. Lice čija je profesionalna radna sposobnost umanjena. posledicama koje su usled toga nastale kao i o proteku vremena od kada je povreda učinjena. i čl. 93/82) 719. (Vrhovni sud Srbije. 2613/81) . Rev. kao i u zahtevu oštećenog da mu štetnik isplati pravičnu novčanu naknadu. (Vrhovni sud Srbije. 288/82) 721. oštećenom pripada pravo na satisfakciju. kao da uopšte nije ni došlo do ovako lakog stepena umanjenja radne sposobnosti. ili su mu mogućnosti daljeg razvijanja u struci i napredovanja uništene ili smanjene. Pravo na naknadu štete zbog izgubljenog izdržavanja pripada licima koje je poginuli izdržavao ili redovno pomagao. Oštećeni ima pravo na naknadu štete zbog smanjene radne sposobnosti ako je usled zadobijenih povreda postao stalno nesposoban za rad. u pravilu. Rev. Rev. ako usled ovih posledica trpi štetu. ima pravo na naknadu štete od odgovornog lica. prema cenama u vreme kada su ovi troškovi učinjeni. sud će voditi računa o intenzitetu napada na povređeno dobro. (Vrhovni sud Srbije. jer se kroz pojačane napore mogu postići isti rezultati rada. po redovnom toku stvari mogao radom da ostvari.OBLIGACIONO PRAVO U slučaju povrede ljudskog dostojanstva. ili mu je radna sposobnost trajno umanjena usled čega ne može da ostvaruje dohodak odnosno imovinsku korist. 1143/81) 723. načinu i sredstvu kojim je to učinjeno. 1234/82) 722. Rev. Troškove nastale povodom lečenja umrlog dužno je da naknadi odgovorno lice. Umanjenje profesionalne radne sposobnosti od 10%. kao i licima koja su po zakonu imala pravo zahtevati izražavanje od poginulog u smislu čl. koju bi. . 302. 1403/82) 720. Rev. inače. nema za posledicu gubitak prihoda povređenog radnika. (Vrhovni sud Srbije. pa pošto povređeni dobija naknadu za povećane napore kroz umanjenje životne aktivnosti. (Vrhovni sud Srbije. 287. da nije povređen. ne pripada mu i pravo na naknadu štete zbog smanjene radne sposobnosti. koja se može sastojati u zahtevu oštećenog za objavljivanje presude na trošak štetnika. Zakona o braku i porodičnim odnosima. časti i ugleda. (Vrhovni sud Srbije. kad je presudom utvrđena krivica lica koje je povredilo tuđu ličnost.299 - 724. Pri odlučivanju o takvom zahtevu. Rev. nezavisno od toga da li je ošgtećeni pretrpeo i materijalnu štetu. sredini u kojoj oštećeni živi. zatim u zahtevu za ispravku u štampi i u naredbi štetniku da povuče izjavu kojom je povreda učinjena.

(Vrhovni sud Srbije. . a ne s obzirom na utvrđeni stepen smanjene radne sposobnosti. Izgubljena zarada od momentu donošenja sudske odluke pa ubuduće. prihod koji bi ostvarivao da je zdrav i da mu nije umanjena radna sposobnost. Rev. Presudom kojom je štetnik obavezan da na ime naknade štete plaća rentu bračnom drugu poginulog lica može biti izmenjena i dosuđena naknada ukinuta. Zakona o obligacionim odnosima treba tumačiti tako da osnov za ostvarenje prava na naknadu štete odn. i 188. zarada koju bi oštećeni ostvario u momentu donošenja sudske odluke i očekivani gubitak ove zarade u budućnosti – je renta. ako se znatnije promene okolnosti koje su postojale u vreme dosuđenja naknade. izgubljena zarada u momentu donošenja sudske odluke. 1093/81) 726. Renta je. 727. ali za ubuduće odn. Isplata naknade za štetu koja je već nastupila tj. 1730/81) 725. gubitak očekivane zarade ubuduće. postoji samo ako se utvrdi da povređeni (tužilac) usled pretrpljenih povreda i narušenja zdravlja ne može da ostvaruje prihod koji je ostvarivao do povređivanja tj. (Vrhovni sud Srbije. predstavlja vid izgubljenog ličnog dohotka i ulazi u pojam štete. tada takav izostanak rada ima za rezultat gubitak prihoda u naturalnom obliku. 1500/80) 728. Visina dosuđene naknade za tuđu pomoć može se izmeniti na zahtev oštećenika samo za ubuduće.OBLIGACIONO PRAVO Armijski dodatak. čije je ulaganje neophodno da bi se ostvario prihod koji je ostvarivan pre nastanka štetnog događaja. ako se utvrdi da je bračnom drugu utvrđena porodična penzija kojom je u potpunosti pokrivena šteta koju je trpeo gubitkom izdržavanja od svog bračnog druga. Rev. odredbe člana 195. Imajući to u vidu. to je ona zarada koju bi oštećeni ostvarivao u momentu donošenja sudske odluke a koju nije u mogućnosti da ostvaruje. Kada se renta dosuđuje zbog umanjenja obima poslova tj. nema karakter rente već naknade dospele štete zbog izgubljene zarade usled nesposobnosti ili delimične nesposobnosti za rad oštećenog. izostanka poslova u poljoprivredi. Iz obrazloženja: Renta i materijalna šteta zbog izgubljene zarade su različite kategorije. Rev. (Vrhovni sud Srbije. nasuprot tome. rente kao oblika materijalne štete. odn. U toj situaciji. Isplata za štetu koja je već nastupila u vreme donošenja sudske odluke nema karakter rente već naknade štete zbog izgubljene zarade od završetka lečenja do donošenja sudske odluke. koji pripada aktivnom vojnom licu za posebne uslove pod kojima se vrši vojna služba. tj. odn. visina rente se utvrđuje prema vrednosti rada trećeg lica. u periodu od njenog nastanka do donošenja sudske odluke.300 - .

pod uslovima iz odredbe člana 196. Rev. Rev. bez obzira na eventualne uštede. nastale usled prestanka privremenog rada u inostranstvu zbog neosnovanog lišenja slobode.1989. ličnog i porodičnog života i drugih prava njegove ličnosti. 65/88 od 27. (Okružni sud u Kragujevcu. 3/91) Naknada nematerijalne štete zbog pretrpljenih duševnih bolova zbog vođenja krivičnog postupka i određivanje pritvora pripada samo neposredno oštećenom licu a ne i članovima njegove uže porodice. Okrivljeni koji je pravosnažnom krivičnom presudom oslobođen od optužbe nema pravo na naknadu štete od opštine samo zbog toga što je protiv njega vođen krivični postupak. Rev. Pri tome je razumljivo da. (Vrhovni sud Srbije.OBLIGACIONO PRAVO Utvrđeni stepen smanjene radne sposobnosti ima uticaja na umanjenje životne aktivnosti. važi pravilo mogućnosti izmene dosuđene naknade. kao što su životni troškovi koje bi oštećeni imao u inostranstvu za to vreme.04. pripada naknada u punom iznosu koju bi to lice ostvarilo u inostranstvu da nije bilo neosnovano lišeno slobode. 730. Zakona o obligacionim odnosima) Pravo na naknadu štete pripada i licu koje je zadržano u pritvoru a krivičnom presudom izrečena mu je kazna uslovne osude u određenom trajanju. 731. (Vrhovni sud Srbije. Gzz. 1512/90) 729. (Rešenje Vrhovnog suda Srbije. 1742/91) Tuženiku se može naložiti da prestane sa radnjom kojom se povređuje integritet ljudske ličnosti. Licu koje ima pravo na naknadu materijalne štete zbog izgubljene zarade. (Savezni sud. ako je nastalo trajnije stanje od radnje kojom se pravo ličnosti povređuje. 2312/06 od 07. 732. te svoj odraz nalazi kroz naknadu nematerijalne štete. . Zakona o obligacionim odnosima. a radi se o jedinstvenom vidu štete vezane za ličnost oštećenog. Gzs. 2834/90) Krivično pravna zaštita zbog povrede ugleda ne isključuje i građansko pravnu zaštitu u smislu zahteva za neimovinskom štetom zbog povrede ugleda. 1056/88) . godine) POSEBNO O NAKNADI MATERIJALNE ŠTETE U SLUČAJU POVREDE ČASTI I ŠIRENJA NEISTINITIH NAVODA (Član 198. Gž. godine) 733.301 - 734. (Vrhovni sud Vojvodine.2007. ukoliko renta nije dosuđena u kapitaliziranom iznosu.03. Rev. (Savezni sud.

2794/81) NAKNADA NEMATERIJALNE ŠTETE (Čl. Gž. u dnevnom listu "ĐĐ" od _. i 545. a javnim objavljivanjem toga događaja nanet mu je duševi bol zbog povrede ugleda. tačka 1. Autorka teksta prenela je na. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju. jer je ova povreda nematerijalnih dobara sadržana u povredi ugleda. 199 – 205.302 - . (Vrhovni sud Srbije. Naknada štete licima oslobođenim od optužbe pravosnažnom presudom suda donetom u krivičnom postupku propisana članom 12. te da namera nije bila da se omalovaže tužioci._. Rev. niti da ih isele već godinu dana. (Vrhovni sud Kosova. časti i slobode ličnosti prouzrokovanoj neopravdanom osudom. st. niti su u tekstu date netačne ili neproverene informacije. 738. 145/81) 736. koja pretpostavlja trpljenje jakih duševnih bolova u dužem vremenskom trajanju.20__. Zakona o krivičnom postupku obuhvata pored ostalih vidova i štetu zbog umanjenog ugleda pod uslovom da se dokaže ili iz okolnosti slučaja učini verovatnim da je oštećeni zaista takvu štetu pretrpio. Licima koja su pod punim imenom i prezimenom pomenuta u novinskom tekstu kao primer nesavesnih podstanara ne pripada pravo na naknadu nematerijalne štete zbog povrede ugleda ako tekst nije pisan u nameri omalovažavanja. Pri tome se kod dosuđivanja pravične novčane naknade ima uzeti u obzir da je tužilac propustio da u krivičnom postupku traži javno objavljivanje da je neosnovano lišen slobode. 1730/85) 735.OBLIGACIONO PRAVO U slučaju neopravdane osude i lišenja slobode. Neosnovanim lišenjem slobode tužiocu je nanet duševni bol zbog povrede slobode kretanja. Namera objavljivanja spornog teksta bila je da se ljudi na ovaj način upoznaju sa tim šta može da im se desi prilikom izdavanja stana. 1. (Vrhovni sud Srbije. za koju je povredu tužiocu dosuđena pravična naknada. nego u nameri upozoravanja stanodavaca na neprijatnosti koje mogu da im se dese. ne dosuđuje se posebna novčana naknada za pretrpljeni strah. upravo iz razloga što se više ljudi javilo sa tim problemima. ali da ne uspevaju da naplate stanarinu. Zakona o obligacionim odnosima) 737. Rev. godine objavljen je tekst koji govori o nezaštićenosti stanodavaca od podstanara i u kome se navodi da su penzioneri EE i EE1 izdali stan na Dedinju "ozbiljnoj" porodici. Objavljivanjem u sredstvima javnog informisanja o pokretanju krivičnog postupka protiv tužioca za beščasteće krivično delo narušen je ugled tužioca kao radnog čoveka i došlo je do povrede njegove časti.

80. nisu se stekli uslovi za naknadu nematerijalne štete zbog povrede ugleda tužilaca. ni nedopuštene informacije. na osnovu pravilno i potpuno utvrđenog činjeničnog stanja. tužbeni zahtev tužilaca kojim su tražili da se tuženi obveže da tužiocima na ime naknade nematerijalne štete zbog povrede ugleda isplati iznos od 600.01. Takođe je utvrđeno da je pravnosnažnom presudom AA. godine) . pojavi ili ličnosti s pažnjom primerenom okolnostima provere njeno poreklo. a da preostali deo teksta ne sadrži netačne. Zakona o obligacionim odnosima. standard novinarske pažnje iskazan je kroz odredbu člana 3. nije prekršen standard obavezne novinarske pažnje. proverom koja je primerena datim okolnostima. U konkretnom slučaju. a povodom objavljivanja ovog teksta razgovarala je i sa portparolom Drugog opštinskog suda u Beogradu i sa tužiocima AA i BB. Zakona o javnom informisanju. jer je sporni tekst zasnovala isključivo na izjavi EE. 3. prema kojoj su novinar i odgovorni urednik javnog glasila dužni da pre objavljivanja informacija koje sadrže podatke o određenom događaju. te da se izdvojeni deo teksta koji govori o najčešćim tipovima beogradskih podstanara ne može odvojiti od glavnog dela teksta sa kojim čini jednu celinu i kao takav stvara utisak o licima koji su predmet glavnog dela teksta. Neosnovani su navodi žalbe tužilaca kojima ukazuju da je prvostepeni sud nepotpuno utvrdio činjenično stanje.303 - . koja je izdala stan tužiocima. iz iskaza tužilaca AA i BB sledi zaključak da su navodi koji se odnose na njih u tekstu istiniti. pa kako tužioci nisu dokazali krivicu novinara i javnog glasila. novinar je dužan da pre objavljivanja informacije prethodno proveri da li je ona istinita. Zbog objavljivanja spornog teksta tužioci su zahtevali naknadu nematerijalne štete zbog povrede ugleda. Izvedenim dokazima utvrđeno je da se u spornom tekstu ne nalaze neistiniti navodi. a da deo koji je uokviren i koji govori o najčešćim tipovima beogradskih podstanara predstavlja uopšteni deo koji se ne odnosi na tužioce. 64/11 od 19. a tužioci su protiv takve presude izjavili žalbu. tužilja u ovoj parnici. ostvarena je u skladu sa odredbama Zakona o javnom informisanju. i 81. (Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu. u konkretnom slučaju nisu se stekli uslovi za naknadu nematerijalne štete iz čl. Naime.OBLIGACIONO PRAVO vode EE o postupku iseljenja tužilaca iz njenog stana. u vezi sa članom 200. novinarka tuženog je pre objavljivanja članka koji sadrži podatke o određenim pojavama i ličnostima (tužiocima) proverila poreklo informacija. u skladu sa novinarskom pažnjom primerenom datim okolnostima. Pored toga. Sloboda javnog informisanja. obvezana da se sa svim licima i stvarima iseli iz spornog stana i da taj stan ispražnjen od lica i stvari preda EE u posed i na dalje korišćenje. U konkretnom slučaju. uz prisustvo obavezne novinarske pažnje. s obzirom na to da su u spornom tekstu samo preneti navodi EE i njenog supruga. Ovo stoga što je izvedenim dokazima pouzdano utvrđeno suprotno. jer je iste kontaktirala putem telefona. Zakona o javnom informisanju. tako da nije povređen član 3. jer je objavljen novinski članak poznatog autora sa proverenim informacijama.00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od utuženja do isplate.000. prvostepeni sud je.2011. ističući da novinarka tuženog nije proverila informaciju sa dužnom pažnjom. Prilikom izrade novinarskog teksta novinarka je poštovala i princip druge strane. pobijanom presudom pravilno odbio. a samo neistinita i nepotpuna informacija može da povredi pravo na identitet i da predstavlja klevetu kao povredu prava na čast i ugled. Po oceni Apelacionog suda. da nije pokazala volju da razgovara sa tužiocima na isti način kao i sa EE. Zakona o javnom informisanju. istinitost i potpunost. Prvostepeni sud je odbio njihov tužbeni zahtev. odnosno da je autorka teksta postupala sa dužnom novinarskom pažnjom. Naime. Gž. te u potpunosti postupila sa dužnom pažnjom. kao neosnovan. U medijskom pravu. a što je dovelo do pogrešne primene materijalnog prava.

To je sve prvostepeni sud utvrdio iz Zapisnika o izvršenom uviđaju Odeljenja inspekcije rada od 22. stav 1. i pored adekvatnog lečenja kod tužioca su ostale trajne i definitivne posledice pretrpljene povrede. na ime umanjenja estetskog izgleda . Prvostepeni sud je pravilno primenio i član 200. te ni njegovog doprinosa u nastanku povrede . i član 324. ambulantno.00 dinara.00 dinara sve sa zateznom kamatom po stopi propisanoj Zakonom o visini stope zatezne kamate. godine.zaposlenog kod tuženog. član 277. duševne bolove i fizičke bolove. rehabilitaciono i kućno.06.2010. i kao poslodavac za štetu zbog povrede koju je tužilac pretrpeo na radu kod tuženog. Zakona o obligacionim odnosima. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je pravilno zaključio da se. prilikom provere pravilnosti i zakonitosti odluka po tužbama čiji je to predmet.naruženja 400. stacionarno.000.000.09. na ime pretrpljenog straha i na ime umanjenja estetskog izgleda .000. na ime pretrpljenih fizičkih bolova. počev od 03.000. dogodila zbog više propusta tuženog.00 dinara. usvojivši tužbeni zahtev i našavši da tužiocu pripada novčana naknada nematerijalne štete na ime umanjenja opšte životne aktivnosti.00 dinara.304 - . sve to u smislu člana 200. te mu je umanjena opšta životna aktivnost u obimu koji su utvrdili angažovani veštaci u postupku izvođenja dokaza medicinskim veštačenjem. Neosnovani su žalbeni navodi tuženog da je iznos na ime naknade nematerijalne štete previsoko opredeljen. Pravilno je utvrđeno da propusta u držanju tužioca nema. vodeći pre svega računa o tome da tako određena naknada treba da pruži satisfakciju licu zbog pretrpljenih duševnih patnji i bolova u svakom pojedinačnom slučaju. godine do isplate. prvostepeni sud je pravilno zaključio da je tužilac. Iznos na ime naknade nematerijalne štete utvrđuje se po slobodnoj oceni suda a najviše sudske instance. pridržavaju se aktuelne sudske prakse u vezi sa limitom i okvirima naknade.naruženja. Tuženi je dužan da tužiocu nadoknadi na ime nematerijalne štete iznos od 550. tužilac odgovara po osnovu dva pravna osnova: kao imalac opasne stvari.000. kada je tužiocu dosudio i kamatu na ovaj iznos. Zakona o obligacionim odnosima.00 dinara. stav 2. povreda radnika (ovde tužioca) . na ime pretrpljenih fizičkih bolova iznos od 300. za štetu koju je pretrpeo tužilac zbog povrede na radu. na ime pretrpljenog straha iznos od 300. Zakona o obligacionim odnosima. tužiocu nisu data na korišćenje i upotrebu propisana zaštitna sredstva . trpeo strah. Isto tako. te da su navedeni iznosi u suprotnosti sa kriterijumima za dosuđivanje pravič. nije dato uputstvo za rad sa odgovarajućim merama zaštite na radu za postupak rada na kome postoji povećana mogućnost povređivanja. Pravilno je primenio i materijalno pravo. počev od dana presuđenja do isplate. Tuženi nije preduzeo odgovarajuće mere zaštite zdravlja i bezbednosti radnika propisane Zakonom o zaštiti na radu. zbog zadobijenih povreda na radnom mestu. više od godinu dana. na ime umanjenja opšte životne aktivnosti iznos od 400.tužilac je bio sprečen da se pomeri sa donje poluforme alata jer se obuća koju je imao na nogama zalepila zbog zagrejanosti ovog alata.2005. Pravilan je zaključak prvostepenog suda da. u konkretnom slučaju. čime je objektivno bio sprečen da skloni nogu sa opasnog mesta do momenta kada je klip sišao u kritičan položaj.zaštitne cipele. na osnovu člana 174. Prvostepeni sud je takođe utvrdio da je tužilac zbog zadobijenih povreda na radu lečen bolnički.OBLIGACIONO PRAVO 739.

Gž 1. 14175/10 od 05. pa se stoga visina naknade utvrđuje po slobodnoj oceni suda.1.305 - . te da je prvostepeni sud vezan navedenom pravnosnažnom krivičnom presudom u pogledu krivice. I pored toga što mu je dužnost da obavlja poslove bezbednosti iako mu je u obavljanju tih poslova ugrožena sigurnost. Ovi navodi su bili predmet (pravilne) ocene od strane prvostepenog suda koji je zaključio da je (iako je tužilac službeno lice i ima dužnost da poslove bezbednosti obavlja i kada mu je u obavljanju tih poslova ugrožena sigurnost) u konkretnom slučaju kod tužioca došlo do povrede na radu zbog koje je trpeo bolove i strah i zbog čega je tužena u obavezi da mu naknadi štetu. (Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu. godine) 741. kod koje je naknada ekvivalentna i ima za cilj uspostavljanje stanja pre nastanka štete.2005.neosnovani su.2010.10. godine učestvovali u tuči u kojoj je tužiocu naneta teška telesna povreda (prelom kostiju lobanje sa utisnućem delova kostiju čeone regije). 4413/10 od 16. prvostepeni sud nije trebalo da utvrđuje da li je i ko od tuženih više ili manje doprineo nastanku predmetnoga događaja odn. te da tužiočev posao podrazumeva određene rizike. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je . (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. godine tuženi oglašeni krivim zato što su noću između 04 i 05. Pž.po oceni Okružnog suda .06.uvećanim stažom osiguranje koji kao radnik MUP-a ima. godine) 740. naknada nematerijalne štete ima za cilj pružanje satisfakcije licu zbog pretrpljenih duševnih patnji i bolova. podrazumeva da su sva lica koja su učestvovala u jednom događaju.na nesumnjiv način utvrdio činjenično stanje koje se razlozima žalbe ne dovodi u sumnju niti nude dokazi koji bi ga izmenili.2011. u kome se nije moglo utvrditi lice koje je direktno nanelo tešku telesnu povredu kao što je slu. radnik Ministarstva unutrašnjih poslova ima pravo na naknadu nematerijalne štete za strah usled povrede na radu.2003. sama pravna priroda učešća u tuči.OBLIGACIONO PRAVO ne naknade.06. Kada već to nije učinjeno u krivičnom postupku. Naime. U konkretnom slučaju se radi o učešću u tuči. šteti po tuženika a samim tim i u odnosu na prvotuženoga. opasnosti i strah koja činjenica je tužiocu bila poznata prilikom stupanja na dužnost) . prvostepeni sud pravilno polazi od činjenice da su pravnosnažnom odlukom prvostepenog suda od 06. Sva lica koja su učestvovala u jednom događaju u kome se nije moglo utvrditi lice koje je direktno nanelo tešku telesnu povredu istovremeno u građansko-pravnom odnosu podjednako solidarno odgovorna za naknadu štete u punom iznosu oštećenom. Za razliku od materijalne štete. Dakle. Iz obrazloženja: Žalbeni navodi tužene kojima se osporava osnov postavljenog tužbenog zahteva (jer je tužilac za svaku eventualnu štetu koju na radu i u vezi sa radom pretrpi delimično obezbeđen beneficijama .

(Iz Presude Apelacionog suda u Kragujevcu.12. godine. tuče i samim tim i nastanku štete.02. godine otkazao ugovor o radu.2007. Navedenom Presudom prvostepenog suda poništeno je ovo rešenje tuženika i tuženik je obavezan da tužioca vrati u radni odnos i rasporedi na radno mesto na koje je bio zaposlen ili drugo radno mesto koje odgovara njegovoj stručnoj spremi. godine za naslednika na njegovoj zaostavštini oglašeni su tužioci na celokupnoj imovini navedenoj u istom rešenju. godine) 742. (Iz Presude Okružnog suda u Čačku.12. Žalbenim navodima ovako utvrđeno činjenično stanje uopšte nije dovedeno u sumnju. Takođe. nisu osnovani.09. Kada je u pitanju naknada materijalne štete u vidu izgubljene zarade pokojnog .12.OBLIGACIONO PRAVO čaj ovde. u celini su se pokazali neosnovanim navodi žalbe da tužioci nisu aktivno legimisani za vođenje ovog spora iz razloga što je pravo na zaradu lične prirode i vezano je za ličnost zaposlenog tako da je naknadu mogao ostvariti samo lično radnik koji je trpeo štetu zbog nezakonitog otkaza ugovora o radu i da to pravo nije prenosivo na treća lica. U toku postupka prvostepeni sud je na nesumnjiv način utvrdio da sada pokojni u spornom periodu nije nigde radio niti je ostvarivao prihode jer nije bio zaposlen niti je bio osnivač kao ni vlasnik nekog preduzeća ili radnje.2005. Iz ovoga nesumnjivo proizilazi da pravo na naknadu materijalne štete prelazi na naslednike u svakom slučaju bez obzira da li je isto priznato pravosnažnom odlukom ili pismenim sporazumom. ona se nasleđuje bez obzira što nije utvrđena pravnosnažnom odlukom.član 204.2008. u kom pravcu je dao jasne i ubedljive razloge koji se navodima žalbe ne dovode u sumnju. godine) . odredbom propisano je da Potraživanje naknade nematerijalne štete prelazi na naslednike samo ako je priznato pravnosnažnom odlukom ili pismenim sporazumom i pod istim uslovima to potraživanje može biti predmet ustupanja. Gž. godine kada je potvrđena presudom Okružnog suda od 06. Navedena presuda je postala pravosnažna dana 06. Pravni prethodnik tužilaca – imenovani sada pokojni umro je dana 27. Prvostepeni sud je pravilno primenio odredbu člana 191. 1916/07 od 26.2007. Iz obrazloženja: Na nesumnjiv način je prvostepeni sud utvrdio da je imenovani . 1 596/10 od 11.2006.2009. Zakona o obligacionim odnosima. Stoga se svi razlozi žalbe prvotuženog u pogledu toga da on nije bio taj koji je naneo predmetnu povredu tužiocu. kada mu je tuženik naznačenim rešenjem od 26. već da stoji sumnja da je to učinilo drugo lice. godine.12. istovremeno u građansko pravnom odnosu podjednako solidarni za naknadu štete u punom iznosu oštećenom. Zato ih je i valjalo odbiti.pravnog prethodnika tužioca. ovaj sud nalazi da je prvostepeni sud pravilno ocenio doprinos tužioca nastanku predmetnog događaja odn. Takođe je utvrđeno da u spornom periodu tuženik za tužioca nije uplatio doprinose nadležnim fondovima.306 - . i da je u događaju učestvovao u manjem obimu nego drugi saučesnici u tuči. godine i rešenjem ostavinskog suda od 29. prebijanja i prinudnog izvršenja . Zakona o radu kada je obavezao tuženog kao poslodavca da tužiocima kao naslednicima sada pokojnog isplati naknadu štete u visini izgubljene zarade i drugih primanja po osnovu rada i da na ime tužioca uplati doprinose nadležnim fondovima. Po stanovištu Apelacionog suda.sada pokojni bio u radnom odnosu kod tuženika kao poslodavca na poslovima portira sve do 28.01.2005.12.2010. Relevantne odredbe: Naime. Gž.

Međutim. Zakona o obligacionim odnosima. imajući u vidu značaj povređenog dobra i cilj kome služi ta naknada.00 dinara. intenzitet i dužina trajanja pretrpljenih fizičkih bolova i pretrpljenog straha. . solidarno odgovaraju za materijalnu i nematerijalnu štetu nanetu objavljivanjem informacije.307 - .2010. koji su pre objavljivanja sa pažnjom primerenom okolnostima mogli utvrditi neistinitost ili nepotpunost informacije. stav 1. iako se on na spornoj fotografiji nalazio kao pripadnik policijske brigade na dužnosti. a na spornoj fotografiji se nalazi kao pripadnik policijske brigade koja je obezbeđivala lice mesta radi obavljanja uviđaja na naznačenoj lokaciji krajem jeseni 1998. Obaveza tuženog za naknadu štete proizilazi iz odredbe člana 79. prilikom odlučivanja o zahtevu za naknadu nematerijalne štete kao i o visini njene naknade. kao i lice kome nije objavljena ispravka. U konkretnom slučaju tuženi je osnivač revije u kojoj je o tužiocu objavljena neistinita informacija. Članom 80. ima pravo na naknadu materijalne i nematerijalne štete. Osnivač revije dužan je da tužiocu naknadi nematerijalnu štetu.OBLIGACIONO PRAVO 743. odgovor ili druga informacija čije objavljivanje ima pravo da traži od javnog glasila. Iz obrazloženja: Utvrdivši činjenično stanje. voditi računa o značaju povređenog dobra i cilju kome služi ta naknada. nepotpuna ili druga informacija. Zakona o javnom informisanju: svako lice na koje se odnosi netačna. prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo. kod odmeravanja naknade po osnovima nematerijalne štete. stav 2. čije je objavljivanje u skladu sa ovim zakonom zabranjeno. (Iz Presude Višeg suda u Valjevu. pa iz te činjenice i proističe njegova obaveza da tužiocu naknadi nematerijalnu štetu. godine) 744. starost tužioca. Naime. istog Zakona predviđeno je: novinar. nalazeći da je tužbeni zahtev tužioca osnovan i da stoji obaveza tuženog da tužiocu plati naknadu štete zbog pretrpljenih duševnih bolova zbog povrede ugleda. tužilac nikada nije bio njen pripadnik. u skladu sa ovim zakonom. Zakona o obligacionim odnosima. U obzir se. ali i o tome da se njome ne pogoduje težnjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i društvenom svrhom . odgovorni urednik i pravno lice koje je osnivač javnog glasila. a koje zbog njenog objavljivanja odnosno neobjavljivanja trpi štetu. 658/10 od 22. prvostepeni sud je pravilno primenio napred navedenu odredbu materijalnog prava utvrđujući da visinu ove štete predstavlja iznos od 200. Do povrede ugleda tužioca u sredini u kojoj živi došlo je tako što je u nedeljnoj reviji objavljena fotografija na kojoj je tužilac označen kao pripadnik paravojne jedinice. uzimaju sve okolnosti konkretnog slučaja.04. Prema stavu Višeg suda. stepen naruženja i stepen umanjenja opšte životne aktivnosti.000. Tuženi je objavljivio fotografiju na kojoj je tužilac označen kao pripadnik navedene paravojne jedinice. Iz obrazloženja: Sud će.član 200. godine. shodno članu 200. Gž. u konkretnom slučaju došlo je do povrede ugleda tužioca u sredini u kojoj živi.

u pitanju spor male vrednosti. stepen naruženja i stepen umanjenja opšte životne aktivnosti. (Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu. Zakona o parničnom postupku i da je tužiocu (kome nije priznato svojstvo RVI. lopove! …”). S obzirom na navedeno.time se omalovažava čast privatnog tužioca. Zakona o parničnom postupku .nalazi da je prvostepeni sud pravilno utvrdio. Žalbeni sud . Žalbeni navodi tužene kojima se ponovo osporavaju nalazi veštaka (jer u upravnom postupku nije utvrđen procenat invaliditeta tužioca) su već bili predmet pravilne ocene od strane prvostepenog suda. Zakona o obligacionim odnosima. 2717/10 od 28.odluka u sporu . starost tužioca. Dovoljnu satisfakciju oštećenom ne mora u svakom slučaju predstavljati izrečena sudska opomena zbog povrede časti i ugleda u krivičnom postupku.zadovoljenje oštećenikove ličnosti usmereno na što potpunije uspostavljanje psihičke i emotivne ravnoteža. uvreda je učinjena pred malim brojem lica.nasuprot tome . stav 2. Isto tako.u smislu člana 467.OBLIGACIONO PRAVO Prilikom odlučivanja o visini naknade za sve vidove nematerijalne štete.308 - . kao i žalbeni navodi tužioca da mu pripada tražena naknada u celosti. Najzad. Kako se . osudom tužioca efikasno je uspostavljena ravnoteža u psihi tužioca što čini pogrešnim stav suda da tužiocu pripada pravo na nematerijalnu naknadu tj. tužilac se zadovoljio sudskom opomenom. prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo sadržano u navedenoj odredbi. Na taj način je prvostepeni sud pravilno zaključio da tužiocu pored izvinjenja tuženog (učinjenog u krivičnom postupku) pripada i pravo na novčanu naknadu jer to predstavlja satisfakciju . Apelacioni sud smatra da je prvostepeni sud pravilno primenio i član 224. dok primeni člana 199. da iste imaju uvredljiv karakter i sa subjektivnog i sa stanovišta opšteg shvatanja . U tom smislu. u konkretnom slučaju je . Iz obrazloženja: Žalbeni navodi tuženog: prvostepeni sud nije dobro utvrdio da se radi o uvredi. Neosnovani su žalbeni navodi tužene o tome da su dosuđeni iznosi previsoko odmereni.saglasno odredbi člana 458. žalbeni sud nalazi da je prvostepeni sud pravilno primenio odredbu člana 200. činjenica da li je istom događaju prisustvovao veći ili manji broj lica nije od uticaja na doživljaj tužioca. Gž. ovog Zakona nema mesta neosnovani su žalbeni navodi tuženog da bi tužilac trebalo da bude zadovoljen sudskom opomenom koja je tuženom izrečena u krivičnom postupku. pa mu ne pripada i novčana naknada po tom osnovu. Veštaci su dali nalaze u skladu sa pravilima struke i odgovorili na sve primedbe tužene. imajući u vidu reči koje je tuženi uputio tužiocu (“ … Gde si. Zakona o obligacionim odnosima. Stoga su ovakvi žalbeni navodi bez uticaja na drugačiju odluku suda. prilikom odmeravanja naknade pravilno uzeo u obzir sve okolnosti konkretnog slučaja.01. jer to predstavlja satisfakciju za njegovu ličnost. koja nakon toga nije predložila veštačenje preko komisije veštaka. istog Zakona . godine) 745.2010. intenzitet i dužinu trajanja pretrpljenih fizičkih bolova i pretrpljenog straha. a to je tuženi i hteo. niti van spora isplaćen od strane tužene neki novčani iznos) dosudio pravičnu novčanu naknadu te da mu navedeni iznosi naknade nematerijalne štete predstavljaju odgovarajuću satisfakciju i da će mu omogućiti da pribavljanjem određenih materijalnih i drugih dobara olakša sebi svakodnevni život. Oštećeni ima pravo na pravičnu novčanu naknadu nematerijalne štete. Prvostepeni sud je. da nema mesta primeni člana 199.

OBLIGACIONO PRAVO male vrednosti može pobijati samo zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 354. godine) 746. Iz obrazloženja: Utvrđeno je sledeće činjenično stanje: Na način opisan u obrazloženju prvostepene presude.2005.pogrešno primenivši materijalno pravo tj. imajući u vidu sve okolnosti slučaja a naročito gubitak ugleda u radnoj i životnoj sredini te intenzitet duševnih bolova koje tužitelj trpi. 4082/04 (1) od 02. Prvostepeni sud je – na osnovu takvog činjeničnog stanja .00 dinara. celoviti vid nematerijalne štete za koju se dosuđuje jedna pravična novčana naknada predstavljaju duševni bolovi zbog povrede časti i ugleda i slobode i prava ličnosti prouzrokovani neosnovanim lišenjem slobode. ugleda. da je opravdano dosuditi tužiocu pravičnu novčanu naknadu za ovaj vid nematerijalne štete u visini od 50. slobode i prava ličnosti dosudio iznos od 30. prvostepeni sud je pogrešnom primenom materijalnog prava tužitelju na ime naknade štete zbog povrede časti. neosnovanog lišenja slobode.000. Gž. Naime. Žalbeni sud nalazi. i zbog pogrešne primene materijalnog prava. to su navodi žalbe (usmereni na pogrešno utvrđeno činjenično stanje kojim osporava činjenicu da tužilac uživa ugled vrednog i uzornog radnika. stav je ovoga suda da duševne patnje zbog povrede časti. fotografisali ga i to u više navrata. zbog čega je tužbeni zahtev tužitelja za naknadu nematerijalne štete zbog pretrpljenog straha kao neosnovan odbijen.309 - .u obavezi naknade nematerijalne štete .02. Jedan. koja obuhvata sve štetne posledice nematerijalne štete vezane za ličnost oštećenog proistekle iz neopravdane osude odn. Zakona o obligacionim odnosima. odredbu člana 200. (Iz Presude Okružnog suda u Novom Sadu. 738/04 od 20. Za ovaj vid štete dosuđuje se jedan iznos naknade. uzimali mu otiske prstiju. ugleda. stav 2. godine) 747. odgovornost osnivača odn.01. slobode i prava ličnosti predstavljaju jedan vid nematerijalne štete za koju se dosuđuje jedna naknada. Po težini. . Isto tako.000.00 dinara. Gž. Sa tužiocem su obavljali informativne razgovore. izdavača dnevnog lista sa odgovornošću autora tekstova u novinama i odgovornošću glavnog i odgovornog urednika lista nije identična i zato je . kao i jačinu utvrđenih bolova koje je tužilac trpeo i dužinu njihovog trajanja) .000. nadležni policijski službenici su u više navrata lišavali slobode tužioca kao člana političke stranke a zbog njegovih partijskih aktivnosti.00 dinara.2005. (Iz Presude Okružnog suda u Novom Sadu. pri čijem odmeravanju sud uzima u obzir sve okolnosti konkretnog slučaja.nedozvoljeni.u manjem iznosu od ovih lica. Ova naknada obuhvata sve štetne posledice nematerijalne štete u vezi sa ličnošću oštećenog. a ovaj je zbog toga trpeo strah i duševne bolove zbog povrede časti i ugleda svoje ličnosti. tužiocu na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljeni strah dosudio iznos od 90.

jer ovaj vid nematerijalne štete zakon ne poznaje.000.2006.OBLIGACIONO PRAVO Iz obrazloženja: Tužilac je zahtevao naknadu nematerijalne štete zbog povrede ugleda i časti. u odnosu na revidenta.00 din. 404/06 od 11. nije predviđena zakonom kao poseban vid nematerijalne štete. zbog pogrešne primene čl. naruženosti. stav 1. ( Presuda Okružnog suda u Valjevu.00 din. pobijana presuda je preinačena odbijanjem tužbenog zahteva preko iznosa od 200.05. Zakona o obligacionim odnosima. kao što su umetničke slike. Zakona o obligacionim odnosima. stav 4. Oštećeni nema pravo na naknadu nematerijalne štete za duševne bolove zbog oštećenih ili uništenih stvari koje su za njega imale poseban značaj. žalbe stranaka nisu osnovane ni u pogledu odluke o naknadi za izmaklu korist. koja govori o naknadi materijalne štete. Naime. tako da naknada štete za duševne bolove zbog uništenih ili oštećenih određenih predmeta koje imaju posebnu vrednost za oštećenog. godine) . 200 Zakona o obligacionim odnosima. knjiga i skulptura. pre svega osnov za štetu i doprinos tužilaca. Svi tuženi su pravnosnažnom presudom solidarno obavezani da tužiocu naknade štetu isplatom glavnice od 300.2005. u odredbi člana 200.07. časti.. tako da su tužioci mogli da ističu činjenicu da su za njih od posebnog značaja oštećene umetničke slike i skulpture samo u postupku za naknadu materijalne štete. 1119/05 od 21. povrede ugleda. Činjenica da su oštećene ili uništene stvari imale poseban značaj za oštećenog može biti relevantna samo kod utvrđivanja obima materijalne štete pod uslovima iz člana 189. privatne fotografije i drugi predmeti. što se inače posebno i ne osporava žalbom tužilaca. U ovom delu prvostepeni sud je pravilno i potpuno utvrdio činjenično stanje. kako to pravilno nalazi i prvostepeni sud. s obzirom da su uništene odnosno oštećene stvari imale posebnu vrednost za tužioca. stav 4. od tuženih osnivača i izdavača dnevnog lista. Takođe.310 - . Zakon o obligacionim odnosima.000. odn. u konkretnom slučaju. Gž. glavnog i odgovornog urednika i autora teksta. Pri tome je nesumnjivo da se u konkretnom slučaju ne radi ni o kakvoj povredi prava ličnosti. (Presude Vrhovnog suda Srbije. jer žalba nema u vidu da odredba člana 189. slobode i prava ličnosti i smrti bliskog lica. Odlukom o reviziji tuženog osnivača odn. nanete objavljenim neistinitim informacijama u dnevnom listu. izdavača dnevnog lista. definiše pravo na naknadu štete za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti. godine) 748. Iz spisa je vidljivo da su u ovom delu tužioci tužbu povukli. Neosnovano je insistiranje u žalbi tužilaca na široj primeni odredbe člana 189. zato što njegova odgovornost po težini nije identična sa odgovornošću ostalih tuženih. da se tužiocima može dosuditi predmetna šteta i ako do štete nije došlo izvršenjem krivičnog dela. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo kada je odbio tužbeni zahtev tužilaca za naknadu nematerijalne štete zbog povrede prava ličnosti odnosno pretrpljenih duševnih bolova zbog požarom uništenih umetničkih slika. Rev.

Zakona o obligacionim odnosima. ovog Zakona). . čast ili prava ličnosti garantovana pravnim poretkom. Nesumnjivo da je stražarno sprovođenje tužioca na sednicu upravnog odbora radi saslušanja o prigovoru na rešenje o prestanku radnog odnosa. u takvom slučaju. Zakona o osnovama radnih odnosa. Prilikom odlučivanja o visini pravične naknade za nematerijalnu štetu i otklanjanju posledica nastalih takvom štetom. koje prihvata i Vrhovni sud. za uslov građansko-pravne odgovornosti poslodavaca . grupna fotografija tužioca i drugih zaposlenih koju je na panou sačinila kadrovska služba tuženog i koja je dospela u sredstva javnih informisanja.da je postojanje štete posledica povrede prava zaposlenog. Naime. ovog Zakona . stav 5. Umanjenje životne aktivnosti kod tužioca nastale kao posledica psihičke bolesti uzrokovana traumom od nezakonitog otkaza na poslu i preduzetih radnji tim povodom. pravo na naknadu ove štete je pravo iz radnog odnosa koje se ostvaruje po pravilima odgovornosti za štetu iz člana 154. Zakona o obligacionim odnosima. građansko-pravna odgovornost poslodavca za povredu ili štetu koju pretrpi zaposleni na radu ili u vezi sa radom je zakonom ( član 62. nezakonitom odlukom i radnjama koje prate takvu odluku poslodavac može zaposlenom prouzrokovati ne samo materijalnu štetu. kao i nanošenje drugome fizičkog ili psihičkog bola (nematerijalna šteta) zaposleni koji pretrpi povredu ili štetu na radu ili u vezi sa radom ima pravo na naknadu svih vidova štete u obimu u kome je štetu pretrpeo. godine. koji se u konkretnom slučaju primenjuje ) priznati izvor obligacionih odnosa i poslodavac za nju odgovara po opštim pravilima o odgovornosti za štetu iz člana 154. u konkretnom slučaju predstavlja osnov za dosuđenje naknade nematerijalne štete kao satisfakcije za pretrpljene duševne bolove u smislu člana 200. satisfakciji za pretrpljene duševne patnje kao i težnjama saglasno prirodi nematerijalne štete i njenoj društvenoj svrsi. Navodi u reviziji da zaključeno poravnanje stranaka podrazumeva da su stranke zadovoljne njime. Zakona. Iz obrazloženja: Izraženo pravno stanovište sudova u pogledu ocene odgovornosti tuženog za naknadu nematerijalne štete po osnovu pretrpljenih duševnih bolova zbog povrede časti i ugleda i umanjenja životne aktivnosti pravilno je. ukoliko mu time povredi ugled. odnosno da jedna prema drugoj nemaju nikakvih potraživanja je neosnovano. i kad je neosnovanost potpuno dokazana. U obrazloženju pobijane presude navedeni su jasni i pravilni razlozi. povreda ugleda može biti tako teška da izaziva duševni bol koji opravdava isplatu pravične naknade kao satisfakcije u smislu člana 200. vodiće se računa o značaju povređenog dobra.prema članu 155. stav 1. iz 1996. već mu može naneti i psihički bol. cilju kome služi ta naknada. Navedenim poravnanjem je rešen samo radno-pravni status tuženog vraćanjem na posao i pitanje naknade materijalne štete. navedeno poravnanje ne sadrži nijednu odredbu o odricanju tužioca od prava na naknadu nematerijalne štete. Čak i kad je krivica sankcionisana. Suprotno navodima revizije. Međutim. Za štetu zbog nezakonite odluke o prestanku radnog odnosa poslodavac odgovara po osnovu pretpostavljene krivice ukoliko je šteta uzrokovana namerno ili nepažnjom (član 158.OBLIGACIONO PRAVO 749. predstavlja povredu ugleda i časti i. niti se iz sadržine teksta o tome može zaključiti. ovog Zakona. zabrana ulaska u zgradu.šteta umanjenje nečije imovine ( obična šteta ) i sprečavanje njenog povećanja ( izmakla korist ). Dakle.311 - . tužilac ima pravo na novčanu naknadu nematerijalne štete po tom osnovu. Kako je .

Sud prilikom odlučivanja o zahtevu za naknadu materijalne štete mora voditi računa o značaju povređenog dobra i cilju kome služi ta naknada. 07. 2007. smrti bliskog lica. 01. pa mu je pravnosnažnom presudom K. jer se isključivo odnose na ocenu dokaza i činjenično stanje.000. godine izrečena kazna . Dalje je utvrđeno da se oštećena nakon ovog događaja nije obraćala lekaru. a naročito jačina bolova i straha i njihovo trajanje to opravdava. godine ) 750. kao i kod činjenice da je . nižestepeni sudovi su pogrešno primenili materijalno pravo kod dosuđenja visine naknade nematerijalne štete. 1. Zakona o obligacionim odnosima ). kao i da su utvrđene i razjašnjene okolnosti ovog događaja. Imajući u vidu kriterijume u vreme donošenja prvostepene odluke. povrede ugleda. Pravična naknada kao oblik otklanjanja štetnih posledica sastoji se u isplati novčane naknade kao satisfakcije za pretrpljene duševne patnje. Odredbom čl. pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti. Za ocenu da nematerijalna šteta nije nastupila nije dovoljna činjenica da ne postoji medicinska dokumentacija o posledicama po oštećenog. tako što ju je u prisustvu drugih posetilaca ovog kafića. a oštećeni ne predlaže izvođenje drugih dokaza (sudsko .medicinsko veštačenje ili veštačenje druge odgovarajuće struke). br. Protiv njega je pokrenut krivični postupak zbog osnovane sumnje da je ovakvim ponašanjem ostvario obeležja krivičnog dela nasilničko ponašanje iz čl. i tužbeni zahtev odbio. iz perioda kada se odigrao štetni događaj. dok preko ove visine tužbeni zahtev nije osnovan. naruženosti. 2007. Zakona o parničnom postupku. kao i u njenom odsustvu. časti. Ova okolnost bi predstavljala dovoljan osnov za odlučivanje samo u slučaju da ta dokumentacija ne postoji. otvorenom šakom udario u predelu slepoočnice. nisu od uticaja na zakonitost pobijane presude. stav 3.2007. 344. što nije revizijski razlog u smislu člana 385. 641/07 od 04. stav 2.OBLIGACIONO PRAVO Ostala isticanja u reviziji tuženog o pogrešnoj primeni materijalnog prava. slobode ili prava ličnosti. Zakona o obligacionim odnosima. " tuženi je vređao i zlostavljao tužilju. 1. dosuditi pravičnu novčanu naknadu. Rev. Okružni sud nalazi da se za sada ovakvo pravno shvatanje prvostepenog suda ne može prihvatiti jer je usled pogrešne primene materijalnog prava.novčana kazna. st. a isto toliki iznos i za umanjenje životne aktivnosti. KZ. jer je značajnije ugrozio spokojstvo građana i teže remetio javni red i mir. st. da bi se kod oštećenog uspostavila narušena psihička ravnoteža ( član 200. činjenično stanje ostalo neutvrđeno. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju tokom prvostepenog postupka. na dan 07. propisano je da za pretrpljene fizičke bolove. pa je opštinski sud konstatovao da ne postoje dokazi da je pretrpela nematerijalnu štetu po označenim vidovima. da nema medicinske dokumentacije o posledicama udarca. godine u selu O. sud će ako nađe da okolnosti slučaja. kao i za strah. kao i o tome da se njome ne pogoduje težnjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i društvenom svrhom. ( Presuda Vrhovnog suda Srbije. Vrhovni sud nalazi da je za pretrpljene duševne bolove zbog povrede časti i ugleda trebalo tužiocu dosuditi 200.312 - . nezavisno od naknade materijalne štete. 39/07 od 28. 200. i da ovi iznosi odgovaraju okolnostima i svrsi pravične naknade. u kafiću "S. Međutim.00 dinara.03. Kod činjenice da je pravnosnažnom krivičnom presudom utvrđeno da je tuženi na opisani način udario tužilju. koja se dosuđuje za ove vidove štete.

Brak stranaka je razveden presudom prvostepenog suda od 22. N. potom o poremećaju pigmentacije. 5. Samo u slučaju da medicinska dokumentacija ne postoji.2000. mldb. U periodu od 6 do 12 meseci života deteta. i rečeno im je da se radi o trombocitozi. nije tužilac Ć. citiranom zakonskom odredbom predviđena i mogućnost naknade za pretrpljene duševne bolove usled povrede ugleda ili časti. ali i sam tužilac i njegova porodica imaju malo tamniju boju kože i kose.09.06. Iz izloženog proizilazi da se odluka prvostepenog suda zasniva na pogrešno i nepotpuno utvrđenom činjeničnom stanju. koji je priznao svoje očinstvo nad mldb. ali niko nije primetio da dete nije pripadnik iste rase kao stranke. godine protiv tužene i mldb. nije dovoljna za ocenu da materijalna šteta nije nastupila. N. tužena je priznala da tužilac nije otac mldb. već da je to S. i istom presudom između ostalog je regulisan i način održavanja ličnih kontakata tužioca i mldb. godine) 751. Pre trudnoće tužena kod tužioca ničim nije izazvala podozrenje da ima vezu sa drugim čovekom. B. godine.2005. jer sud nije dovoljno stručan za ovu vrstu ocene. Odmah po rođenju deteta nije se ništa primećivalo. rastao. godine. Tužena je ostala u drugom stanju početkom 2002. mldb.N. (Rešenje Okružnog suda u Nišu Gž.2006.OBLIGACIONO PRAVO tužilja predlagala izvođenje dokaza medicinskim veštačenjem.neonatologa. U toku trajanja bračne zajednice. ZPP ukinuo i vratio istom sudu na ponovno suđenje. sumnje kod tužioca su bile sve izraženije. a roditeljsko pravo povereno je tuženoj Ć. N. 377. na šta mu je tužena odgovorila da ne može da ga viđa jer dete nije njegovo. kao vida nematerijalne štete. Kako je mldb.2007.08.10. Kada je za tužioca takvo stanje postalo neizdrživo on je rekao tuženoj da napusti stan u kom su zajedno živeli. ova okolnost bi predstavljala dovoljan osnov u napred navedenom smislu. Ovo tim pre. I.. pa je tužilac insistirao da viđa dete. rođen je mldb.2002. je bio malo tamnije puti. . godine.02. Ć. podneo tužbu radi osporavanja njegovog očinstva u odnosu na mldb. Sam porođaj je dobro protekao i tužilac i njegova porodica su bili srećni zbog rođenja zdravog muškog deteta.313 - . 2008. Iz obrazloženja: Prema utvrđenim činjenicama. 1914/08 od 27. a oštećena ne predlaže izvođenje drugih dokaza . stranke su zaključile brak 26. N. godine. Ć. mogu biti duševni bolovi zbog povrede časti koji su posledica povrede moralne i zakonske obaveze poštovanja i uzajamnog poverenja supružnika. okolnost da ne postoji medicinska dokumentacija iz perioda kada se odigravao šteni događaj o posledicama ovog slučaja. Presudom prvostepenog suda od 13. Ovakvim postupkom tužene tužilac se osećao poniženim i prevarenim.D. N. 2. U toku trudnoće tužena je operisala slepo crevo i tužilac je u iščekivanju porođaja delio sa tuženom strahove i brigu oko ishoda trudnoće i porođaja. N. st. nije potrebno postojanje medicinske dokumentacije. je imao neke promene u vidu fleka na koži zbog čega su stranke sa detetom išle kod više lekara . br. a njena trudnoća vođena je kao rizična. dana 15. više puta je započinjao razgovor sa tuženom koji je ona odbijala i govorila da je time vređa i da će ga napustiti ako sa tim nastavi. pa je Okružni sud shodno ovlašćenju iz čl. godine uvrđeno je da otac mldb. Osnov za dosuđenje novčane naknade. N. iz A. Nakon što su tamna koža i kosa upućivali na to da je dete tamnoputo.veštačenje putem veštaka sudsko medicinske ili druge odgovarajuće struke. N. Tužilac je 02. N. sve više se primećivala razlika u boji kože. Tek tada tužena priznaje tužiocu da nije otac mldb. za koji osnov po pravnom shvatanju Okružnog suda. N. što je pored ostalih vidova.

ograničavajući je i čineći je napetom. a potom se navikava na postojeće stanje i novonastalu situaciju i preduzima određene radnje da prevaziđe takvu situaciju. predstavlja afektivno . roditelji imaju pravo i dužnost da sa detetom razvijaju odnos zasnovan na ljubavi.provokativni neposredni povod koji je prouzrokovao reaktivne anksiozno depresivne smetnje sa elementima sniženog raspoloženja i povišene anksioznosti sa osećanjem poniženosti. javljaju se osećanja praznine. član 69. supružnici su dužni da vode zajednički život te da se uzajamno poštuju i pomažu. usled čega je tužilac trpeo duševne bolove. Ovo je grubo nepoštovanje supružnika što je nesumnjivo izazvalo povredu njegove časti. N. U takvim situacijama se kod ličnosti razvija intenzivan i iracionalan strah od sličnih ponovnih gubitaka.09. Za tužioca saznanje da nije biološki otac mldb.. koje je kod tužioca izazvalo osećaj poniženosti i prevarenosti.. odnosno duševne bolove koji.OBLIGACIONO PRAVO Nakon rođenja mldb. Po članu 70. Tužena je na utvrđeni način povredila svoju moralnu i zakonsku obavezu. član 70. čak i do razmera kliničke depresije. N. u dužem vremenskom periodu. u najdelikatnijem i jednom od najznačajnijih perioda u životu jednog čoveka vezanih za rođenje deteta. s obzirom na njihov intenzitet i trajanje. Zato činjenica da tužilac u svom iskazu nije eksplicitno obrazložio u čemu se sastoji povreda njegove časti. N. član 73. ponašanje se menja u smislu opreznosti. kod tužioca se uspostavlja snažna emocionalna veza sa detetom koje je prihvatio kao svoje. dakle tvrdeći ono što nije istina. Mldb. Po članu 25. nije od uticaja na njenu zakonitost. niti dovodi u sumnju postojanje osnova tužbenog zahteva. poverenju i uzajamnom poštovanju. N. zasnovao činjenično stanje i odluku. po kom osnovu traži ovu štetu. (član 67. i snažne negativne emocije kao što su žalost i strah. uznemirenom i nesigurnom i u dužem vremenskom periodu nesposobnom za ponovno ostvarivanje odgovorne i složene uloge roditelja. Posledice svega ovoga su dugotrajne i bolne i takvu osobu osujećuju u socijalnom i heteroseksualnom funkcionisanju. intenziteta i trajanja duševnih bolova tužioca. egzistencijalnog besmisla. Gž.. Verujući da je biološki otac.. istog zakona. rodbine i prijatelja izazvala određeno interesovanje. nepoverenja i izbegavanja nepredviđenih i iole rizičnih situacija. kao i nerealno osećanje krivice.314 - . svesno ga držala u zabludi. član 72. tužilac je u svemu ispunjavao svoju roditeljsku dužnost prema mldb. U takvim slučajevima identitet ličnosti je poljuljan. nesumnjivo se može prihvatiti da je takva životna situacija koju je svojim postupcima stvorila tužena kod tužioca povredila njegova osećanja. tužena je tužiocu priznala da nije biološki otac deteta nakon razvoda njihovog braka. uživaju pravnu zaštitu (član 200. 4680/08 od 11. osećanja praznine i nepoverenja. U toku narednih meseci afektivni naboj psihičkih patnji kod tužioca postaje slabiji. razlikuje od ostale dece je kod tužiočevih roditelja. a kako je utvrđeno. moralna i zakonska obaveza poštovanja i uzajamnog poverenja supružnika.. ukoliko se imaju u vidu utvrđene činjenice. između ostalog. etičkog i nacionalnog identiteta svoje porodice i društva. Oduzimanje roditeljske uloge izaziva porazan i bolan osećaj gubitka. ZOO-a). te nalaz veštaka na okolnost postojanja. te da dete usmeravaju ka usvajanju i poštovanju vrednosti emocionalnog. Porodičnog zakona. Kod tužioca postoje psihičke patnje u vidu duševnog bola koji je u prvih par meseci nakon definitivnog saznanja da nije otac deteta visokog intenziteta. menja se slika o sebi. Sama činjenica da se mldb. a na kom dokazu je sud. Porodičnog zakona). Kada se imaju u vidu sve utvrđene činjenice. a takve dramatične promene zahtevaju dugo prilagođavanje. osećaj vrednosti priznat od okoline u kojoj živi. član 68. poričući njegove sumnje. odnosno ugleda. N. sve okolnosti. Bol i patnja u takvim situacijama su visokog intenziteta. (Presuda Okružnog suda u Novom Sadu. ali u dužem vremenskom periodu zaostaju određene smetnje u vidu straha. psihičko stanje tužioca nakon saznanja da nije biološki otac deteta rođenog u toku trajanja njegovog braka sa tuženom.2008) . je rođen za vreme trajanja bračne zajednice stranaka.

zadobio. u vezi st. 198. 04. st. godine. čl. Sada pok. R. st. oglašen krivim zbog krivičnog dela teškog dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz čl. i nastanka teške telesne povrede opasne po život. 1246/04 od 8.Aleksinac ugrozio javni saobraćaj i doveo u opasnost život sada pok. što govori da je u toku bolničkog lečenja evidentno došlo do pogoršanja zadobijene povrede mozga. a obuhvata troškove sahrane i nadgrobnog spomenika. Ovo stoga. u vezi čl. građansko pravna odgovornost je šira od krivične odgovornosti i u toku prvostepenog postupka sud je utvrdio jasnu uzročno posledičnu vezu između radnje povređivanja i smrti pok.800. prilikom odlučivanja u konkretnom slučaju. prvostepeni sud nalazi da je tužilac kriv za štetu koju tužilja trpi i da je prema čl. Međutim. S. 5. Imajući u vidu takvo činjenično stanje. i u tom delu dao jasno mišljenje da uzročno posledična veza između nezgode i štetne radnje i smrti pok. st. godine) . Veštak Dr R. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju tuženi je pravnosnažnom presudom Opštinskog suda u Nišu K. 2008. st. R. i staračku istrošenost njegovog organizma. R. koja u parničnom postupku dejstvuje kao pravna činjenica i predstavlja jedan od elemenata činjeničnog stanja materijalno pravne norme. 200. 3. što je klinički i dalje bilo manifestovano poremećajem stanja svesti u stepenu duboke pospanosti. uvažavajući pri tom životnu dob i staračku istrošenost organizma pok. i presudu krivičnog suda. 2004. što je veštak medicinske struke imao u vidu okolnosti čitavog slučaja. tako i u momentu otpusta sa bolničkog lečenja. 07. U svom nalazu on objašnjava da je zdravstveno stanje sada pok. Za to delo tuženi je osuđen krivičnom presudom. same po sebi bile takve da su dovoljne za nastanak smrtnog ishoda.OBLIGACIONO PRAVO 752. na regionalnom putu Niš . 3. koje je R. ZOO u obavezi da tužilji nadoknadi materijalnu štetu koju je pretrpela i isplati pravičnu novčanu naknadu za duševnu bol zbog smrti oca. 1. 201 . 193. R. 1. je umro 09. Veštačenjem veštaka medicinske struke utvrđeno je da su priroda i težina zadobijenih povreda glave i mozga. bez obzira na odmaklu životnu dob pok.315 - . iz Berčinca. 2004. davanje podušja i izgradnje spomenika. Parnični sud treba da primeni. R. postoji. Takođe je dužan da isplati pravičnu novčanu naknadu za duševnu bol koju tužilja trpi zbog smrti oca jer je smrt nastupila kao posledica teške telesne povrede opasne po život do koje je došlo radnjom tuženog. (Presuda Okružnog suda u Nišu Gž. godine. KZ RS.K. pri otpustu iz bolnice bilo lošije bilo nego pri prijemu u bolnicu. snosila troškove sahrane. kako tokom bolničkog lečenja. kojom prilikom je on zadobio tešku telesnu povredu opasnu po život i osuđen na kaznu zatvora od 3 meseca. R biv. Stoga je neosnovan žalbeni navod tuženog da prvostepeni sud nije utvrdio uzročno posledičnu vezu jer je tuženi oglašen krivim za krivično delo koje u svom opisu kao posledicu ima tešku telesnu povredu a ne smrt tog lica. Visinu materijalne štete utvrdio je veštak i ona iznosi 242. i zbog njegove smrti pretrpela je duševnu bol. Tužilja je kćer sada pok. 2116/08 od 3.00 dinara. 3. 195. U konkretnom slučaju tuženi je oglašen krivim za krivično delo ugrožavanje javnog saobraćaja kojom prilikom je došlo do povređivanja sada pok. i čl. 201. je na osnovu analize čitavog slučaja dao svoje mišljenje da su priroda i težina zadobijenih povreda glave i mozga takve da su same za sebe bile dovoljne za nastanak smrtnog ishoda. koje se ogledalo u daljoj progresiji i povećanju površine mozga zahvaćene nagnječenjem i pratećim krvarenjem. KZRS i zbog krivičnog dela nepružanja pomoći licu povređenom u saobraćajnoj nezgodi iz čl. jer je 16. R. 2006. R. R. troškove podušja i troškove crnine. godine. 1.

Pored kruga lica koja imaju pravo na ovu naknadu (čl. odnosno članovi porodice inicijalne žrtve. Saglasno navedenom. što predstavlja osnov pasivne legitimacije tuženog. već samo težak invaliditet ne utvrđuje činjenice u pogledu pravnog odnosa između prvotužioca i tuženog. i 4. posebno odnos prvotužioca i tuženog. odnosno da se radi o inicijalnoj žrtvi kod koje postoji naročito težak invaliditet. umanjenja životne aktivnosti i naruženosti kada kod inicijalne žrtve postoje takve promene na telu koje u okolini izazivaju strah. U pobijanoj presudi je u prvom stavu obrazloženja naveden hronološki prikaz toka ovog postupka. ZOO. Sud u izreci presude odlučuje o usvajanju ili odbijanju pojedinih zahteva koji se tiču glavne stvari i sporednih traženja.OBLIGACIONO PRAVO 753. pobijana presuda se nije ni mogla ispitati na valjan način. 201. te osnov pasivne legitimacije tuženog. Zakon je kod naknade štete zbog duševnih bolova zbog naročito teškog invaliditeta bračnog. 3. kako drugo. te da li kod prvotužioca postoji invaliditet naročito teškog stepena (o ovome u pobijanoj presudi postoji samo konstatacija u prvom stavu obrazloženja da na strani prvotužioca ne postoji naročiti težak invaliditet). Odredbom čl. a ni koji je to štetni događaj zbog koga se potražuje naknada nematerijalne štete u ovom postupku. tako i prema ostalim tužiocima kao licima koja potražuju naknadu nematerijalne štete od tuženog na osnovu čl. propisao i kvalifikovani uslov. a da li kod inicijalne žrtve postoji naročito težak invaliditet je faktičko pitanje koje se utvrđuje u svakom konkretnom slučaju i zavisi od svih okolnosti konkretnog slučaja. mada navodi u pobijanoj presudi da na strani prvotužioca ne postoji naročito težak invaliditet. drugostepena i odluka po reviziji). a u pobijanoj presudi nisu navedeni ni razlozi odbijanja tužbenog zahteva drugo. u prvostepenoj presudi nisu utvrđene činjenice u pogledu štetnog događaja i stanje prvotužioca nakon istog. ZPP je propisano da sud utvrđuje sve činjenice od kojih zavisi odluka o osnovanosti tužbenog zahteva. Naime. pored kruga lica koja imaju pravo na ovu naknadu (čl. To je faktičko pitanje koje se utvrđuje u svakom konkretnom slučaju i zavisi od svih okolnosti konkretnog slučaja. a po osnovu koga se u ovom postupku zahteva naknada nematerijalne štete. st. četvrto i petotužioca. ali ni iz tog dela obrazloženja presude nije jasno kakav je odnos tužilaca i tuženog. žaljenje i drugu negativnu reakciju zbog koje su srodnici u svakodnevnom životu izloženi tome da negu. odnosno da se radi o inicijalnoj žrtvi kod koje postoji naročito težak invaliditet. Naime. treće. četvrto i petotužilac u ovom postupku potražuju naknadu nematerijalne štete zbog naročito teškog invaliditeta prvotužioca. ali u pobijanoj presudi nisu utvrđene relevantne činjenice koje su značajne za presuđenje u ovoj pravnoj stvari. st. kod ovog vida nematerijalne štete postoje dve žrtve: inicijalna žrtva (lice kod koga je nastupio naročito težak invaliditet) i posredna žrtva. odnosno vanbračnog druga ili srodnika. ZOO). osim napred navedenih činjenica potrebno je utvrditi i posledice koje su nastale kod prvotužioca nakon štetnog događaja. a na osnovu kog odnosa ostali tužioci zahtevaju u ovom postupku od tuženog naknadu nematerijalne štete zbog duševnih bolova zbog naročito teškog invaliditeta prvotužioca. te ranije odluke koje su donete (prvostepena. treće. zakon je propisao i kvalifikovani uslov. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud. 7.316 - . ZOO). dok u obrazloženju presude navodi razloge zašto je doneo takvu odluku. st. 201. i 4. 201. te zbog činjenice da relevantno činjenično stanje faktički i ne postoji u pobijanoj presudi. zgražavanje. Visok stepen invalidnosti. Iz same činjenice da je u zakonu upotrebljen termin "naročito težak invaliditet" proizilazi da ovaj pravni institut treba restriktivno tumačiti. Takođe. 3. kako prema tužiocu. kao ni odnos između prvotužioca i ostalih tužilaca. 2.

27/92 i 24/94). a nekada i ne mora biti u direktnoj proporcionalnoj vezi sa tim.09. 14/85. zatim da je u toku lečenja oko dva meseca nosio gips.2008) 754. br. Zakona o obligacionim odnosima. posebno leti na bazenu ili plaži i toku školskih aktivnosti. treba voditi računa u ovom postupku. da ono vegetira. godine) Pravilan je zaključak nižestepenih sudova. godine) .04. koji je usled zadobijenih povreda tako teško narušen da je lice sa takvim povredama nesposobno faktički da obavlja osnovne životne funkcije. Gž. opravdavaju dosuđivanje novčane naknade za navedene vidove nematerijalne štete u iznosima kao u izreci pod I pobijane presude te da su. ZOO-a. list SRJ” br. takođe. a što kod njih stvara duševne patnje.02. kao i duševnih bolova koje je tužilac pretrpeo zbog estetske naruženosti i umanjenja životne aktivnosti. ili jakog intenziteta. list SFRJ” br. a nije se izjasnio o intenzitetu straha. godine) 755.2005. povređeni deo tela sa ožiljcima bude uočljiv i za druga lica. navedeni iznosi pravilno odmereni. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. Iako se radi o naruženosti lakog stepena.2005. što predstavlja nelagodnost u toku lečenja i ima značaja pri odmeravanju visine naknade za fizičke bolove. predstavljaju neke od kriterijuma za ocenu da li kod oštećenog postoji invaliditet koji se može okarakterisati da je naročito teškog stepena. Gž. ZOO. tako da tužilac ima pravo na naknadu i za ovaj vid štete. Tužilac bi imao pravo na taj vid naknade štete samo u slučaju pretrpljenog straha srednjeg. 3010/07 od 12. materijalno pravo pogrešno primenjeno. br.317 - 756. 57/89 i 3/90 i “Sl. (Rešenje Okružnog suda u Novom Sadu. Rev. kada je našao da jačina i dužina trajanja fizičkih bolova i straha. 4/77. imajući u vidu objektivno subjektivne okolnosti konkretnog slučaja. već se naročito teškim invaliditetom smatra celokupni telesni izgled. (Iz presude Okružnog suda u Čačku. Kada je sud dosudio naknadu neimovinske štete zbog pretrpljenog straha lakog intenziteta. nasuprot navodima žalbe tuženika. 470/05 od 12. a visina štete je po oceni Vrhovnog suda u svemu pravilno odmerena u smislu člana 200. Ovo posebno i stoga što je u momentu nanošenja povreda tužilac imao 14 godina. kao i duševnih bolova koje je tužilac pretrpeo zbog estetske naruženosti i umanjenja životne aktivnosti. . 1142/05 od 01. da tužilac ima pravo na naknadu nematerijalne štete od tužene za pretrpljene duševne bolove zbog neosnovanog lišenja slobode po odredbama čl. sud je imao u vidu da se radi o maloletnoj osobi koja će biti u situaciji da. do 545. tada važećeg Zakona o krivičnom postupku (“Sl. Postojanje naročito teškog invaliditeta može biti odraz velikog stepena umanjenja životne aktivnosti nekog lica. 318/05 od 24. o čemu. (Iz presude Okružnog suda u Valjevu. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je pravilno primenio odredbu člana 200. Gž. te da mu nedostaju pojedini delovi tela što je vidljivo.06. opravdavaju dosuđivanje novčane naknade za navedene vidove nematerijalne štete. 74/87. Jačina i dužina trajanja fizičkih bolova i straha. tada je – imajući u vidu odredbu člana 200. 541.2005.OBLIGACIONO PRAVO jući oštećenog neprestano učestvuju u njegovim patnjama zbog oštećenja njegovog telesnog integriteta.

318 - . prvostepeni sud je pravilno postupio kada je zaključio da tužiocu pripada pravo na novčanu naknadu nematerijalne štete za pretrpljeni strah. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju. Međutim. dakle vid nematerijalne štete za koji u smislu člana 200. Rev.1. Nasuprot takvom zaključku prvostepenog suda. godine) . strah predstavlja psihički poremećaj ličnosti čoveka koji može imati lakši ili teži oblik. umanjenje životne aktivnosti predstavlja poseban osnov za naknadu štete zbog duševnih bolova koji se ispoljavaju usled ograničenja u životnim aktivnostima oštećenog koje je ostvarivao ili bi ih po redovnom toku stvari u budućnosti izvesno ostvarivao. a saglasnim nalazom veštaka hirurga i veštaka neuropsihijatra utvrđeno je da je kod tužioca nastupilo trajno umanjenje opšte životne aktivnosti od 15%. Takav strah predstavlja povredu zdravstvenog i telesnog integriteta čoveka. Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja. zbog čega je tužilac više puta operisan