3.

GRAĐANSKO PRAVO
3.1. GRAĐANSKO MATERIJALNO PRAVO 3.1.1. OBLIGACIONO PRAVO

OBLIGACIONO PRAVO

OSNOVNA NAČELA (Čl. 1 – 25. Zakona o obligacionim odnosima)

1.
Po tužbi klijenta protiv advokata za utvrđenje ništavosti Ugovora o zastupanju i dodatnoj nagradi i po protivtužbi za ispunjenje ugovora u preostalom delu, za odlučivanje je neophodno utvrditi da li su se ugovarači pri zasnivanju obligacionog odnosa pridržavali načela savesnosti i poštenja. Potrebno je ceniti da li se neki ugovarač koristio stanjem nužde i nedovoljnog iskustva druge ugovorne strane i za sebe ugovorio korist u očiglednoj nesrazmeri sa onim na šta se obavezao da učini drugome. Iz obrazloženja: U okviru roka za žalbu, tužilja je protiv presude kojom je izgubila spor za svojinu porodične kuće, naznačene utvrđene vrednosti, angažovala punomoćnika advokata za sastav žalbe i zastupanje. Ponuđenim ugovorom, koji su ugovarači potpisali, ugovorena je nagrada i dodatna nagrada na vrednost spora od 105.000 evra i ugovoren iznos nagrade od 10% vrednosti spora. Posle pismenog opoziva punomoćja, punomoćnik je nastavio sa pisanjem podnesaka i neovlašćenog zastupanja klijenta, ispostavljajući mu račune za isplatu. Presudom je tužbeni zahtev odbijen, a protivtužbeni zahtev usvojen, a da prethodno nije utvrđivano ispunjenje zakonskih uslova iz pomenutih zakonskih odredbi, usled čega je presuda ukinuta radi upotpunjavanja činjeničnog stanja na okolnost da li su se ugovarači pri zasnivanju ugovornog odnosa pridržavali načela savesnosti i poštenja i da li se na ovakav način, označavanjem vrednosti spora u većem iznosu od vrednosti spora utvrđene presudom, neki ugovarač koristio stanjem nužde i nedovoljnog iskustva druge ugovorne strane. (Iz Rešenja Apelacionog suda u Nišu, Gž. 2652/11 od 10.01.2012. godine)

2.
Pouzdanje kupca u evidenciju nepokretnosti ne može otkloniti ništavost ugovora o kupoprodaji nepokretnosti. Iz obrazloženja: Prema žalbenim navodima tužene da prvostepeni sud je jedini osnov za svoju odluku našao u presudi Trgovinskog suda od 22.11.2007. godine a da je prilikom zaključenja ugovora, čija se ništavost traži, neposredno utvrdila da se radi o pravu korišćenja, upravljanja i raspolaganja od strane prodavca što proizilazi i iz rešenja Opštinskog suda u od 21.05.2003. godine (kojim se utvrđuje da je dozvoljena uknjižba prava vlasništva na kupljenom delu spornog prostora u njenu korist) i naznačenog popisnog lista od 21.09.2007. godine. Iz svega toga sledi da se ona u svemu ponašala u skladu sa članom 12. Zakona o obligacionim odnosima odn. poštovala je načelo savesnosti i poštenja, a iz svih tih razloga nisu ispunjeni uslovi za donošenje prvostepene odluke.
-2-

OBLIGACIONO PRAVO Žalbeni navodi tužene su neosnovani. Ovo i zbog toga što i iz pomenute presude Trgovinskog suda i iz pomenutog rešenja Skupštine opštine od 13.02.1992. godine, ispravljenog zaključk om od 26.02.1999. godine, proizilazi da su predmetni ugovor i aneks tog ugovora protivni prinudnim propisima - radi se o nepokretnosti koja je vlasništvo Republike Srbije, a koja je data na korišćenje bez naknade navedenom društvenom preduzeću, s tim da predmetni objekat ustupi bez naknade tužilji. Od tog dokaza je pošao i Trgovinski sud donoseći navedenu presudu. Zbog toga je pravilan zaključak prvostepenog suda da su predmetni ugovor i njegov aneks - ništavi. Neosnovani su i žalbeni navodi tužene, kojima se ukazuje da je ugovor o kupoprodaji zaključen u dobroj veri (jer je bilo upisano pravo korišćenja, upravljanja i raspolaganja na prodavca i po tom osnovu joj i preneto, te da ne može i ne sme trpeti posledice kao da te savesnosti nije bilo, budući da nakon uvida u javne knjige nije znala niti je mogla znati da prodavac nije nosilac prava korišćenja, upravljanja i raspolaganja). Ti navodi su neosnovani, jer se - u situaciji u kojoj je ugovor izvršen u celosti od strane ugovornih strana - može tražiti utvrđenje njegove ništavosti u slučaju ispunjenja uslova iz člana 103. Zakona o obligacionim odnosima, te su stoga neosnovani navodi tužene da tužilja nije mogla tužbom tražiti utvrđenje ništavosti ugovora i njegovog aneksa. (Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu, Gž. 6535/10 od 20.01.2011. godine)

3.
Ne postoji zakonski osnov da se zaključeni ugovor sudskom odlukom o određivanju privremene mere stavi van snage ili da se zabrani njegovo pravno dejstvo. Iz obrazloženja: U konkretnoj situaciji, privremena mera po svom dejstvu iscrpljuje tužbeni zahtev, s obzirom da se istom traži da se stavi van snage zaključeni Ugovor. Kako parnični postupak predstavlja skup procesnih pravila radi pružanja sudske pravne zaštite prilikom rešavanja građanskopravnih sporova, te kako je osnova građanskopravnih odnosa slobodna volja stranaka da urede svoje odnose u granicama prinudnih propisa, to ne postoji zakonski osnov da se zaključeni ugovor sudskom odlukom o određivanju privremene mere stavi van snage ili da se zabrani njegovo pravno dejstvo. Sud jedino ima zakonsko ovlašćenje da, nakon održane rasprave, utvrdi ništavost ili da poništi ugovor odn. da odluči o pravnim posledicama raskida ili ništavosti ugovora, ukoliko su ispunjeni zakonski uslovi, krećući se u granicama tužbenog zahteva i nakon ocene dokaza podnetih tokom glavne rasprave. Stoga, žalbeni navodi tužilaca ne utiču na pravilnost donete odluke povodom predložene privremene mere, ali svakako moraju biti razmatrani u postupku odlučivanja o osnovanosti tužbenog zahteva. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, Pž. 13805/10 od 24.11.2010. godine)

4.
Za usluge koje nisu u potpunosti iskorišćene, a za koje nije ugovorena pojedinačna cena, ne može se tražiti sniženje ugovorene jedinstvene cene u situaciji kada je davalac usluge zbog njihove prirode bio onemogućen da ih plasira nekom drugom licu.
-3-

OBLIGACIONO PRAVO Iz obrazloženja: Prema činjeničnom stanju koje je utvrđeno u prvostepenom postupku, parnične stranke su bile u poslovnom odnosu tako što je tužilac tuženom uputio ponudu čiji je predmet bilo iznajmljivanje platforme za parkiranje aviona, pozicija za sečenje, asistencije pri sečenju aviona. Pod opisom usluge u ponudi je navedeno: … iznajmljivanje platforme za parkiranje aviona od 06.11.2006. do početka sečenja, pružanje usluge prevlačenja aviona do pozicije za sečenje i iznajmljivanje potrebne opreme - dizalice, kredlovi, stepenice, kao i pružanje protiv-požarne zaštite tokom radova na sečenju i ispiranje gorivnih rezervoara pre sečenja … Ponudom je određena cena usluge u iznosu od 199.155,oo dinara + PDV. Tuženi je ponudu tužioca prihvatio i prihvatanjem ponude obavezao se da dostavi imena lica koja će raditi na sečenju, brojeve vozila koja će koristiti, da se pridržava pravila koja važe u tehnici, a po završetku radova opere I očisti radnu platformu i da je ostavi u ispravnom stanju, da osigura od rizika tokom radova svoje ljude i opremu. Plaćanje usluga je dogovoreno 50% avansno, a 50% po ponudi. Cena za iznajmljivanje predmetne platforme je data kao jedinstvena odn. u ponudi nije data cena pojedinačnih usluga koje je pružao tužilac, već jedinstvena cena usluge. Tuženi je cenu za pruženu uslugu platio 50%, i to u delu koji se odnosio na avansno plaćanje, dok preostalih 50% nije platio. Od postavljenog tužbenog zahteva branio se isticanjem činjenice da nije koristio sve usluge iz ponude i da stoga nije u obavezi da plati punu cenu. Prvostepeni sud je na utvrđeno činjenično stanje pravilno primenio materijalno pravo kada je zaključio da je tuženi u obavezi da tužiocu plati preostali deo cene za izvršene usluge, te da ga činjenica da nije koristio sve usluge iznajmljene platforme koje su obuhvaćene ponudom ne oslobađa obaveze na plaćanje ugovorene cene za pruženu uslugu, s obzirom da se radi o ugovorenoj jedinstvenoj ceni za sve pojedinačne usluge koje čine i koje ulaze u iznajmljivanje platforme, primenom člana 262. stav 1. i člana 148. u vezi sa članom 17. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima. Privredni apelacioni sud nalazi da je tužilac, kao davalac usluge, iznajmljivanjem platforme jednom licu - tuženom, onemogućen da za one usluge koje ovaj ne koristi iste pruži drugom licu, jer su one vezane za tehničko posedovanje same platforme, pa stoga činjenica da tuženi nije koristio sve usluge koje iznajmljivanje platforme pruža ne oslobađa istog obaveze da plati ugovorenu naknadu. U vezi sa tim, neosnovani su i žalbeni navodi kojima tuženi pobija pogrešnu primenu materijalnog prava i ističe da je prvostepeni sud pogrešno protumačio ponudu tužioca ispostavljenu tuženom, posebno imajući u vidu da je upravo obaveza tuženog bila da postupa sa povećanom pažnjom i pre prihvatanja ponude utvrdi da li cena iz ponude obuhvata jedinstvenu uslugu, da li je moguće koristiti samo neke usluge i kolika je njihova cena, te ostale pojedinosti vezane za to - ako je znao da mu sve usluge koje su navedene u ponudi nisu potrebne. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda, Pž. 3496/10 (2009) od 24.11.2010. godine)

5.
Neće ostati na snazi i neće proizvoditi pravno dejstvo pravna radnja koja je preduzeta suprotno opštem aktu pravnog lica ako je suprotna strana pri preduzimanju iste znala ili morala znati za ovu suprotnost.
-4-

OBLIGACIONO PRAVO Iz obrazloženja: Pravna lica u zasnivanju obligacionih odnosa postupaju u skladu sa svojim opštim aktima; ali i ugovor koji je zaključen ili druga pravna radnja koje je preduzeta suprotno tim aktima ostaje na snazi, osim ako je za to druga strana znala ili je morala znati ili ako je ovim zakonom drugačije određeno - član 22. Zakona o obligacionim odnosima. Sporne ugovore za tužioca u konkretnom slučaju potpisao je Sekretar, sa naznakom da tužioca zastupa u svojstvu direktora. Kako nije organizovan kao privredno društvo, a što je opštepoznato i lako proverljivo uvidom u odgovarajući Registar - javnu knjigu, pa time njegov zakonski zastupnik nije direktor već Sekretar predviđen Statutom - to je (već na osnovu same činjenice da u ugovoru navodi da isti potpisuje u svojstvu direktora tužioca, koji kod tužioca ne postoji), tuženi mogao i morao znati da se radi o licu koje nije ovlašćeno za zaključenje istog. To ga čini nesavesnim. Iz tih razloga nisu ispunjeni uslovi da sporni ugovori ostanu na snazi prema članu 22. Zakona o obligacionim odnosima na koji se tuženi u žalbi poziva. Dakle, s obzirom na naznaku da ugovor za tužioca potpisuje direktor, tuženi je morao znati da se radi o potpisu neovlašćenog lica, jer je ugovor potpisalo označeno lice u svojstvu organa koji ne postoji. Imajući sve to u vidu, a u smislu citiranih odredbi Zakona o obligacionim odnosima, ugovor koji je potpisao sekretar tužioca prekoračenjem statutarnih ovlašćenja ne proizvodi pravno dejstvo, što je prvostepeni sud pravilno utvrdio, regulišući i pravne posledice usvajanjem zahteva za vraćanje menica i meničnih ovlašćenja datih na osnovu navedenih ugovora o solidarnom jemstvu. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda, Pž. 8463/10 (2) od 06.05.2010. godine)

6.
Tužbeni zahtev tužioca za isplatu duga od tuženika zbog neispunjenja ugovorne obaveze osnovan je ako je ugovorom o otkupu stana predviđeno da ima mesta njegovom raskidu ako kupac-tuženik ne plati tri uzastopne mesečne rate. Iz obrazloženja: Tokom dokaznog postupka, prvostepeni sud je utvrdio da je između tužioca - kao prodavca i tuženog - kao kupca, zaključen ugovor o otkupu stana koji je i overen. Navedenim ugovorom tuženik se obavezao da otkupnu cenu stana isplati u 480 mesečnih rata i da svaku ratu plati do 10. u mesecu za prethodni mesec. Takođe je ugovoreno da se mesečna otplatna rata usklađuje za šestomesečne obračunske periode sa kretanjem cena na malo u Republici, pri čemu je na prodavcu obaveza da obavesti kupca o visini izmenjene rate. Utvrđeno je i da, ukoliko kupac ne plati svojom krivicom tri uzastopne rate, ceo neotplaćeni dug dospeva odmah za naplatu sa zateznom kamatom i drugim troškovima. Veštačenjem je prvostepeni sud utvrdio da je bilo propusta i na strani tužioca koji nije uvek blagovremeno obaveštavao tuženog kao kupca o promeni mesečne otplate, ali to nije bila izvinjavajuća okolnost zbog koje je tuženik mogao da ne plaća već prethodno utvrđene rate čija visina mu je bila poznata. Za pomenuti propust odgovara tuženik. S obzirom na sve okolnosti konkretnog slučaja i sadržinu preuzetih ugovornih obaveza, prvostepeni sud je sa sigurnošću utvrdio da je zbog neplaćanja više od tri uzastopne rate isplata neisplaćenog dela kupoprodajne cene dospela za naplatu odjednom.
-5-

OBLIGACIONO PRAVO Na tako utvrđeno činjenično stanje, prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo kada je na osnovu člana 124. u vezi člana 17. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, po osnovu ispunjenja neispunjene ugovorne obaveze iz ugovora o otkupu stana od 31.01.1997. godine, usvojio tužbeni zahtev tužioca u celosti. (Iz Presude Apelacionog suda u Kragujevcu, Gž. 1099/10 od 15.04.2010. godine)

7.
U zavisnosti od utvrđenja činjenice na čiji su račun i u kom iznosu uplaćena sredstva kupca na ime kupoprodajne cene vozila, te da li je taj novac uplaćen osnivaču oceniće se njegova odgovornost za izvršenje ugovora o prodaji vozila predajom vozila ili povraćajem njegove cene. Iz obrazloženja: Tužilja je u konkretnom slučaju bila u materijalno-pravnom odnosu sa navedenim preduzećem, u odnosu na koje je obustavljen postupak stečaja na osnovu rešenja Stečajnog veća nadležnog Trgovinskog suda. Odredbom člana 16. ugovora o osnivanju ovog Preduzeća propisano je da "osnivači ne odgovaraju za obaveze društva, osim u slučajevima izričito navedenim u zakonu, a snose rizik do visine uloga". Ovaj dokaz nižestepeni sudovi nisu cenili prilikom utvrđivanja obima odgovornosti tuženog u vezi sa ugovorom o poslovnoj saradnji, koji je zaključen sa drugonavedenim preduzećem i predstavlja odnos uvoznika i ovlašćenog dilera. Osim toga, prvostepeni sud nije utvrdio na čiji su račun i u kom iznosu uplaćena sredstva tužilje na ime kupoprodajne cene vozila, te da li je taj novac uplaćen tuženom osnivaču od strane dilera, a u vezi s tim nije ustanovljena ni obaveza tuženog osnivača da vozilo preda ili da novac vrati tužilji. (Iz Presude Vrhovnog kasacionog suda, Rev. 44/2010 od 11.05.2010. godine)

8.
Posledica nepostupanja trgovca po upustvu o prihvatanju kartica koje je sastavni deo Ugovora o prihvatanju platnih kartica je nemogućnost naplate izvršene transakcije usled odbijanja banke da izvrši plaćanje, a samim tim i gubljenje prava za naknadu štete koju trgovac usled takvog postupanja trpi. Iz obrazloženja: Žalbeni navodi kojima se pobija pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje i ističe da je tužilac postupao u skladu sa obavezom koju je preuzeo na osnovu zaključenog Ugovora o prihvatanju platnih kartica i obavezom prema uputstvu za prihvatioce platnih kartica, te da je prilikom prodaje robe preduzeo sve propisane radnje - neosnovani su. Naime, na takav zaključak ne upućuju izvedeni dokazi i stanje u spisima, posebno imajući u vidu da je 26.11.2004. godine - kada je tužilac prihvatio falsifikovane kreditne kartice i izvršio prodaju robe - na prodajnom mestu tužioca za 14 minuta i 13 sekundi pokušano 17 transakcija pomoću pet kartica inostranih banaka, a da su samo četiri transakcije prošle autorizaciju. Ta činjenica ne-6-

OBLIGACIONO PRAVO sumnjivo ukazuje da sa predmetnim karticama nešto nije u redu, čak i ako se postupa sa uobičajenom pažnjom. U toj situaciji tužilac je odn. njegov radnik, morao da reaguje i pozove tuženog da izvrši proveru da li su kreditne kartice validne tj. ako je u tom trenutku taj podatak bio nedostupan - da ga pita za savet. Međutim, tužilac u tom cilju nije preduzeo nikakvu radnju, na koji način je rizik od eventualne štete, kao i odgovornost, preuzeo na sebe. Prvostepeni sud je, na utvrđeno činjenično stanje, pravilno primenio materijalno pravo kada je zaključio da se tužilac prilikom prodaje robe ili vršenja usluga korisnicima kreditnih kartica nije ponašao u skladu sa Uputstvom za prihvatioce platnih kartica, da se nije pridržavao osnovne procedure i sigurnosnih mera u cilju sprečavanja zloupotrebe, te da je njegov zahtev za isplatu iznosa od 620.800,oo dinara neosnovan. Takođe, Privredni apelacioni sud nalazi da tužilac prilikom procesuiranja spornih transakcija nije postupao sa pažnjom koja se u pravnom prometu zahteva u odgovarajućoj vrsti obligacionih odnosa odn. da u izvršavanju svoje profesionalne delatnosti nije postupao sa povećanom pažnjom shodno članu 18. st. 1. i 2. Zakona o obligacionim odnosima, te da se, shodno stavu 3. istog člana, nije uzdržao od postupka koji je otežao izvršenje obaveze druge strane. Sama činjenica da je u kratkom vremenskom intervalu pokušan veći broj transakcija, a da su samo četiri uspele, morala je da kod tužioca izazove sumnju da sa kreditnim karticama nešto nije u redu. Ovo naročito zbog toga što je Uputstvom za prihvatljivost platnih kartica predviđeno da i u situaciji ako je stranka sumnjiva u bilo kom smislu, obaveza je prihvatioca kartice da ne zaključi transakciju, već da pozove autorizacioni centar tuženog i traži instrukcije. Tužilac je kod utvrđenog stanja stvari bio u obavezi da postupi u skladu sa navedenom odredbom uputstva i pozove tuženog, ali on to nije učinio. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda, Pž. 4596/2010 od 16.09.2010. godine)

9.
U ispunjenju novčane obaveze kašnjenje u isplati avansa ne predstavlja docnju za koju izvođač ima pravo na zateznu kamatu. On može ostvarivati druga prava koja se tiču produženja rokova za izvođenje radova, razlike u ceni, pa i eventualno - prava na raskid ugovora. Iz obrazloženja: Iznos novca koji jedna ugovorna strana daje drugoj unapred, kako bi joj omogućila izvršenje njene ugovorne obaveze - predstavlja avans (predujam). Uobičajeno je kod ugovora o građenju da se ugovara plaćanje avansa koji omogućava izvođaču radova da preduzme pripremne radnje za izvođenja radova kao svoje ugovorne obaveze. Smatra se da je izvođač primio deo cene koju je naručilac platio unapred radi nabavke građevinskog materijala. Ukoliko avans ne bude plaćen u roku koji su stranke svojim ugovorom predvidele, to ne znači da je naručilac posla u docnji sa ispunjenjem novčane obaveze, već da obavezu nije platio "dovoljno" unapred - onako kako je to ugovoreno. Izvođaču radova, međutim, to ne daje za pravo da na iznos avansa obračunava zateznu kamatu po isteku ugovorenog roka za uplatu avansa do dana kada je avans zaista uplaćen, ali mu daje neka druga prava koja se odnose na ovlašćenje da zahteva izmenu ugovorene cene zbog promene cene materijala do koje je zbog toga došlo, kao i mogućnost da traži odlaganje sa otpočinjanjem izvođenja radova zbog neblagovremene uplate avansa odn. mogućnost
-7-

OBLIGACIONO PRAVO da traži prekid radova ukoliko su već bili započeti. U svakom slučaju, ima pravo na produženje ugovorenog roka za izvođenje radova. Ukoliko su ispunjeni drugi uslovi, daje mu i pravo da raskine ugovor. Dakle, pravilan je zaključak prvostepenog suda da tuženi nema pravo na obračunatu kamatu na sredstva avansa koje je tužilac platio po proteku roka koji je za uplatu avansa predviđen međusobno zaključenim ugovorima. Zato je pravilno prvostepeni sud na osnovu nalaza veštaka utvrdio da potraživanje tuženog ne sadrži obračunatu zateznu kamatu na sredstva avansa koja su uplaćena od strane tužioca, ali po isteku roka koji je ugovoren, već da potraživanje tuženog na dan preseka sadrži potraživanje razlike u ceni, kamate na razliku u ceni i kamate koja je obračunata na iznose po ispostavljenim situacijama koji su plaćeni sa zadocnjenjem od strane tužioca, a što ukupno iznosi navedenu sumu. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda, Pž. 2125/10 od 12.02. 2010. godine)

10.
Načelo jednake vrednosti uzajamnih davanja ne važi kod ugovora o prodaji društvenog kapitala. Iz obrazloženja: Na sporni odnos primeniće se Zakon o privatizaciji, kao lex specialis u odnosu na Zakon o obligacionim odnosima. Ovaj zakon je izričito propisao (član 41a) da se, u situaciji kada kupac ne isplati bilo koju ratu kupoprodajne cene u ugovorenom roku, ima smatrati da je ugovor raskinut po samom zakonu. Nesumnjivo je utvrđeno da tuženi nije platio treću ratu kupoprodajne cene, pa se predmetni ugovor smatra raskinutim danom kada je tužilac uputio obaveštenje tuženom o raskidu ugovora. Nisu osnovani revizijski navodi tuženog o pogrešnom zaključku da tužilac nije izvršio svoje ugovorne obaveze, zbog čega ne može raskinuti predmetni ugovor u smislu odredaba čl. 121., 124. i 125. Zakona o obligacionim odnosima. Ovo stoga što je tužilac preneo tuženom 70% prodajnog društvenog kapitala u vidu akcija subjekta privatizacije TP "P..." iz S... bez ikakvog opterećenja, što i predstavlja predmet njegove obaveze. Po osnovu zaključenog ugovora tuženi je upisan kao vlasnik 70% kapitala subjekta privatizacije u registarskom ulošku Trgovinskog suda u S... Kod ugovora o prodaji društvenog kapitala ne primenjuje se načelo jednake vrednosti uzajamnih davanja. Tuženi nije kupio prodajni kapital prema njegovoj realno utvrđenoj vrednosti, već je početna cena na aukciji iznosila 20% od gornje granice raspona utvrđene vrednosti društvenog kapitala koji je predmet prodaje a u skladu sa čl. 2a i 2b Uredbe o prodaji kapitala i imovine javnom aukcijom. Tuženi je kapital kupio po tržišnoj ceni, a ne po realnoj niti po knjigovodstvenoj. Shodno tome, tuženi neosnovano ističe u reviziji da je isplatom dve rate kupoprodajne cene preplatio vrednost kapitala koji je kupio, time što u imovinu subjekta privatizacije koja se prodaje nije bila uneta jedna od nepokretnosti. Neosnovana je i revizijska tvrdnja da su potraživanja parničnih stranaka zbog toga kompenzabilna. Osim izričito navedenih izjava i garancija, prema ugovorenoj klauzuli da "Agencija ne daje bilo kakve druge izjave i garancije." - predaja bilo koje nepokretnosti navedene u programu privatizacije ne predstavlja obavezu tužioca. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije, Prev. 196/2006 od 7.09.2006. godine)
-8-

OBLIGACIONO PRAVO

11.
O jačem pravu na sticanje prava svojine na istu nepokretnost u slučaju kada je više lica zaključilo više posebnih pravnih poslova u tom cilju, sud odlučuje primenom načela savesnosti i poštenja i načela zabrane zloupotrebe prava. Ukoliko su svi kupci savesni, a ni jedan nema državinu nepokretnosti niti je ishodio upis prava svojine u zemljišnu tj. drugu javnu knjigu, raniji kupac ima jači pravni osnov. Ako su svi kupci savesni, kupac koji je ishodio upis u zemljišnu, tj. drugu javnu knjigu ima jači pravni osnov, a ako ni jedan to nije ishodio – jači je u pravu kupac kome je nepokretnost predata u državinu. Iz obrazloženja: Utvrđeno je sledeće činjenično stanje: tužioci K. M. i A. su sa PP “K...” zaključili kupoprodajni ugovor K-05 od 23.04.1996. godine, čiji je predmet stan br. 33, površine 53,22 m kv., u ul.________, u N... S... za ukupan iznos od 239.490,oo dinara i rokom isplate do 23.04.1996. godine. Rok izgradnje bio je april 1997. godine. Ugovoreno je da će se, ukoliko kupci ne plate cenu za 75 % površine do 23.04.1996. godine, ugovor smatrati nevažećim i prodavac imati pravo da isti stan proda drugom kupcu bez posebne najave o raskidu ugovora. Prema priznanicama, kupci su uplatili 50.000 DM. Isti stan je kupila i tužilja M.J., ugovorom o kupoprodaji br. K-34 od 23.03.1999. godine, za cenu od 401.811,oo dinara, koju je i isplatila 23.03.1999. godine kod Opštinskog suda u N... S... Ov. br. ____/99. U sporni stan se tužilja M.J. i uselila. Nižestepeni sudovi usvojili su njen tužbeni zahtev i utvrdili joj pravo vlasništva na spornom stanu, sa pravom da se isti izluči iz stečajne mase. Tužbeni zahtev tužilaca K.M. i A. nižestepeni sudovi su odbili. Ovi tužioci tražili su da se utvrdi da su oni vlasnici spornog stana i da im se on preda u posed. Obrazloženje nižestepenih sudova je bilo da je tužilja M. J. jača u pravu, s obzirom da je ugovor zaključila i overila u sudu, isplatila cenu, porez na promet i svoje pravo iz ugovora ostvarila preuzimanjem državine. Nasuprot tome, tužioci K.M. i A. nisu overili ugovor u sudu, platili su samo veći deo stana i nemaju državinu. Revizioni sud, međutim, nalazi da su osnovani navodi revizije tužilaca – glavnih umešača, te da je pobijana presuda doneta na osnovu pogrešne primene materijalnog prava jer ni činjenično stanje bitno za pravilnu odluku o tužbenom zahtevu nije potpuno utvrđeno. Sadržina kupoprodajnih ugovora ukazuje na to da tužioci od tuženog kupuju stan u izgradnji koji je – prema ugovoru K.M. i A. – morao biti izgrađen do aprila 1997. godine, a prema ugovoru M.J. – do marta 1999. godine. Dakle, u pitanju je ugovor o izgradnji stana tj. ugovor o građenju, na koji se shodno primenjuju odredbe ugovora o delu, a ne ugovora o prometu nepokretnosti. Zbog toga, za punovažnost tih ugovora, nije potrebno da potpisi ugovornih strana budu overeni kod suda (kao kada su u pitanju ugovori o prometu nepokretnosti). Na drugoj strani, o jačem pravu u slučaju da su dva lica zaključila posebne pravne poslove radi sticanja prava svojine na istu nepokretnost sud odlučuje primenom načela savesnosti i poštenja i načela zabrane zloupotrebe prava. Ako su oba sticaoca savesna, a nijedan nema državinu nepokretnosti, niti je ishodio upis prava svojine u javnoj knjizi – raniji sticalac ima jači pravni osnov. Ako su savesna oba sticaoca, jači pravni osnov ima sticalac koji je ishodio upis u javnu knjigu. Ako to ni jedan nije ishodio, jače pravo ima sticalac kome je nepokretnost predata u državinu. Raniji savesni sticalac ima
-9-

OBLIGACIONO PRAVO jači pravni osnov prema nesavesnom kasnijem sticaocu, pa i u slučaju kada je otuđilac nepokretnosti istu predao u državinu kasnijem nesavesnom sticaocu ili je nesavesni sticalac ishodio upis u javnu knjigu. Zbog toga će sud u ponovnom postupku, imajući u vidu izloženo, utvrditi da li je tužilja M. J. u momentu zaključenja ugovora mogla znati da je PP “K...” predmetni stan pre toga prodao drugom licu, zatim stepen dovršenosti zgrade, tj. spornog stana u trenutku zaključenja ugovora između tužilje i tuženog, kao i u momentu useljenja, a zatim i na koji način se tužilja uselila u stan. Sud će takođe utvrditi da li su tužioci K.M. i A. do ugovorenog roka isplatili cenu u celosti ili delimično i u kom procentu. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije, Rev. 491/2004 od 10.06.2005. godine)

12.
Tužbeni zahtev tužioca za neosnovano obogaćenje je neosnovan, jer se povodom istog duga a po pravnosnažnoj presudi vodi postupak izvršenja koji nije okončan. Iz obrazloženja: Presudom Opštinskog suda u A..., P. br. 655/02 od 29.01.2003. godine, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je traženo da tuženik po osnovu neosnovanog obogaćenja plati tužiocu navedeni novčani iznos u izreci presude. Protiv navedene presude žalbu je izjavio tužilac. Okružni sud u U... je svojom presudom Gž. br. 408/03 od 8.04.2003. godine odbio kao neosnovanu žalbu tužioca i potvrdio je presudu Opštinskog suda u A..., P. br. 655/02 od 29.01.2003. godine. U obrazloženju drugostepene presude je navedeno sledeće: U toku postupka je utvrđeno da navedeni novčani iznos tuženik duguje tužiocu po pravnosnažnoj presudi P. br. 532/92 od 4.12.1998. godine, i da je sada u toku postupak izvršenja u predmetu Opštinskog suda u A... I. br. 88/00. U takvoj situaciji prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo nalazeći da je tužbeni zahtev tužioca za neosnovano obogaćenje neosnovan, jer se povodom istog duga a po pravnosnažnoj presudi vodi postupak izvršenja koji nije okončan. (Iz presude Okružnog suda u Užicu, Gž. br. 408/03 od 8.04.2003. godine)

13.
Osnovno načelo građanskog prava o jednakoj vrednosti uzajamnih davanja ograničava dispozitivnost norme o ugovornoj kamati. Iz obrazloženja: Utvrđeno je sledeće činjenično stanje: Prvostepeni sud je u dokaznom postupku utvrdio da su tužilac - protivtuženi i tuženi - protivtužilac zaključili ugovor o nenamenskom oročenom depozitu, i to dana 26.09.1995. godine. Po ovom ugovoru se deponent - ovde tuženi - protivtužilac obavezao da kod banke - ovde tužioca - protivtuženog položi, a banka primi novčani iznos od 130.000,00 dinara. Ugovoren je rok vraćanja, sa kamatnom
- 10 -

OBLIGACIONO PRAVO stopom od 0,6 % dnevno. Uz osnovni ugovor zaključeni su prvi i drugi aneks ugovora, kojima su izmenjeni rokovi vraćanja novčanih sredstava (čl. 1035., 1038. tač. 1. i 1042. Zakona o obligacionim odnosima). Prema tome, ugovor o oročenom nenamenskom depozitu predstavlja pasivni bankarski posao, u kome je banka dužnik prema svojim deponentima, zaključujući ih radi obezbeđenja novčanih potencijala za obavljanje aktivnih bankarskih poslova. Prvostepenom presudom tužilac - protivtuženi je obavezan da tuženom - protivtužiocu isplati iznos od 104.003,34 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 25.03.1996. godine sve do isplate. Obrazloženje prvostepenog suda je da je u toku postupka utvrđeno da su tužilac - protivtuženi i tuženi - protivtužilac zaključili dana 26.09.1995. godine ugovor o nenamenskom depozitu sume od 130.000,00 dinara, sa kamatom od 0,6 % dnevno i rokom vraćanja 06.10.1995. godine. Dva aneksa ugovora izmenila su samo rok vraćanja deponovane sume, a svi ostali bitni elementi ugovora ostali su nepromenjeni. Tužilac - protivtuženi isplatio je tuženom - protivtužiocu, zaključno sa 25.03. 1996. godine, ukupno 148.269,00 dinara. Obaveza tužioca - protivtuženog prema tuženom - protivtužiocu iznosi 104.003,34 dinara. Viši sud nalazi da je prvostepena presuda doneta uz pogrešnu primenu materijalnog prava i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, te je valja ukinuti. Stanovište prvostepenog suda u konkretnom slučaju se ne može prihvatiti. Naime, tačno je da su stranke ugovorom o nenamenskom oročenom depozitu ugovorile kamatu od 0,6 % dnevno na iznos deponovanih sredstava (čl. 1042. Zakona o obligacionim odnosima). Međutim, dispozitivnost norme o ugovorenoj kamati ograničena je sukobom sa osnovnim načelom građanskog prava o jednakoj vrednosti uzajamnih davanja (čl. 15. Zakona o obligacionim odnosima), a o tome sud vodi računa po službenoj dužnosti. Zato je prvostepeni sud bio dužan da ispita da li ugovorna kamata od 0,6 % dnevno odnosno 18 % mesečno, za period za koji je obračunata, predstavlja realnu i uobičajenu kamatu za takvu vrstu posla. Samo takvoj kamatnoj stopi može se pružiti sudska zaštita. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda, Pž. 5408/2001 od 21.02.2002. godine)

14.
Predugovor je takav ugovor kojim se preuzima obaveza da se zaključi glavni ugovor. Ukoliko predugovorom obavezana strana neće da sklopi glavni ugovor, tada druga strana ne može tužbom tražiti ispunjenje ove činidbe, nego preko suda može tražiti da se naloži drugoj strani da u roku od šest meseci po isteku ugovorenog roka pristupi zaključenju glavnog ugovora. Iz obrazloženja: Prema odredbi člana 45. stav 1. ZOO, predugovor je takav ugovor kojim se preuzima obaveza da se docnije zaključi drugi, glavni ugovor. Prema odredbi člana 20. stav 1. Zakona o osnovnim svojinsko-pravnim odnosima, pored ostalih načina, pravo svojine se stiče i na osnovu pravnog posla. Na osnovu pravnog posla pravo svojine na nepokretnostima se prema odredbi čl. 33. navedenog Zakona o osnovnim svojinsko-pravnim odnosima, stiče upisom u javnu knjigu ili na drugi odgovarajući način određen zakonom. Po samom zakonu, pravo svojine se prema odredbi člana 21. navedenog Zakona, može steći i građenjem na tuđem zemljištu, pod uslovima i na načine predviđene odredbama čl. 24, 25. i 26. Zakona o osnovnim svojinsko-pravnim odnosima.
- 11 -

OBLIGACIONO PRAVO Dakle, glavni cilj sklapanja predugovora je međusobno obavezivanje pregovarajućih strana na zaključenje drugog glavnog ugovora. Iz predugovora ne nastaje obaveza na ispunjenje neke određene činidbe, odnosno ispunjenje neke ugovorne obaveze iz onog nameravanog i željenog glavnog ugovora, već jedino obaveza sklapanja određenog definitivnog obaveznog ugovora, a tek nakon što ovaj već bude sklopljen, nastaće ugovorena obaveza ispunjenje određene činidbe, koja je predmet te ugovorene obaveze. Ukoliko predugovorom obavezna strana neće da sklopi ovaj drugi glavni ugovor, tada druga strana ne može uspešno ustati sa tužbom radi ispunjenja one činidbe koja je predmet ugovorene obaveze nameravanog definitivnog, glavnog, ugovora, već jedino tužbom za ispunjenje konkretno sklopljenog predugovora, tužbom za sklapanje glavnog ugovora, kako to predviđa odredba čl. 45. st. 4. ZOO-a. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. 1968/02 od 3.07.2002. godine).

15.
Isplata zatezne kamate može se ostvariti samo kada je obaveza plaćanja kamate izričito ugovorena, ali sud mora imati u vidu, radi pravilnog presuđenja predmetne stvari i načelo jednake vrednosti uzajamnih davanja. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju u prvostepenom postupku tužilac je 2.09.1994. godine i 7.12.1994. godine uplatio tuženom ukupno 400.390,25 dinara. Uplata je izvršena u cilju avansnog plaćanja građevinskog materijala iz proizvodnog asortimana tuženog. Međutim, tužilac nije prilikom uplate avansa dostavio tuženom specifikaciju građevinskog materijala i rokove za isporuku istog. Stoga je tuženi vršio isporuku robe tužiocu sve do 11.9.1997. godine. Tako isporučena roba tužiocu fakturisana je po važećim cenama na dan isporuke. Na taj način tužiocu je isporučena roba u ukupnoj vrednosti koja nominalno pokriva uplaćeni iznos avansa. Na temelju tako utvrđenog činjeničnog stanja odbijen je zahtev tužioca da mu tuženi zbog docnje u isporuci robe isplati zateznu kamatu u ukupnom iznosu od 1.789.315,00 dinara. Odluka nižestepenih sudova zasnovana je na pogrešnoj primeni materijalnog prava. Naime, tačno je da tužilac u konkretnom slučaju ne može tražiti isplatu zatezne kamate, obzirom da takvo pravo može ostvariti samo kada je obaveza plaćanja kamate izričito ugovorena. Međutim, to samo po sebi ne znači i da je zahtev tužioca neosnovan. Ovo iz razloga, što pravni osnov naveden u tužbi sud ne obavezuje. To je izričito propisano odredbom člana 186. stav 3. ZPP. Iz tog razloga, a obzirom na činjenicu da je tužiocu isporučena roba fakturisana po cenama na dan isporuke, a ne po važećim cenama na dan uplate avansa, tužilac ima pravo na povraćaj eventualne razlike između vrednosti količine i vrste avansom pokrivene robe koja mu je isporučena. To pravo tužioca se temelji u načelu ekvalentnosti uzajamnih davanja ustanovljenom odredbom člana 15. Zakona o obligacionim odnosima. Međutim, zbog pogrešne primene materijalnog prava sud nije utvrdio odlučne činjenice za presuđenje ovog spora. To je razlog, zbog koga je na temelju odredbe člana 395. stav 2. ZPP odlučeno kao u izreci. U nastavku postupka otkloniće se propusti na koje je ukazano ovim rešenjem. To podrazumeva obavezu prvostepenog suda da u cilju pravilnog presuđenja ovog spora pouzdano utvrdi vrednost isporučenih roba tužiocu po važećim cenama na dan uplate avansa. Saglasno toj činjenici treba utvrditi i količinu robe koju je pokrivao avans po cenama na dan plaćanja. Tako utvrđenu količinu i vrstu
- 12 -

OBLIGACIONO PRAVO robe treba uporediti sa onom količinom robe koja je tužiocu isporučena. U slučaju da je ta količina manja od one koja je bila pokrivena avansom utvrdiće se vrednost razlike po cenama na dan presuđenja i saglasno tome doneti odgovarajuća odluka o tužbenom zahtevu. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Prev. 768/01 od 18.09.2002. godine)

16.
Članom 10. ZOO se utvrđuje da strane u obligacione odnose stupaju slobodne i svoje odnose uređuju isključivo po svojoj volji.

Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da sud obaveže tuženog da produži ugovor o zakupu poslovnog prostora do 15.10.2011. godine. Tužilac je žalbom pobijao prvostepenu presudu. Viši trgovinski sud je našao da je žalba neosnovana. Iz činjeničnog stanja utvrđenog u prvostepenom postupku proizilazi da je nesporno među strankama da su zaključile ugovor o zakupu poslovnog prostora, da je zaključen i aneks ugovora, kao i da su zaključile ugovor o zajedničkoj izgradnji u cilju ostvarivanja obostranih interesa, a radi zajedničkog ulaganja i izgradnje magacinskog prostora, kao i da je vreme zakupa navedenim ugovorom određen na period od 10 godina. Rok ugovora je određen ugovorom, a tužilac traži produženje ugovornog odnosa, pa je prvostepeni sud pravilno postupio što nije usvojio ovakav tužbeni zahtev tužioca, jer bi to bilo protivrečno jednom od osnovnih načela obligacionih odnosa. Članom 10. ZOO se utvrđuje da strane u obligacione odnose stupaju slobodne i svoje odnose uređuju isključivo po svojoj volji. Ne postoji zakonska obaveza za zahtevanje i zaključenje ovakvog ugovora. To što tužilac smatra da je u izgradnju objekta uložio znatno veća sredstva u odnosu na vreme korišćenja prostora, kao da je tako kratak rok korišćenja objekta rezultirao time da je u celom ovom odnosu sa tuženikom prevaren, nije od značaja za presuđenje ove pravne stvari. Tužiocu ostaju na raspolaganje druga pravna sredstva i on eventualno može tražiti naknadu štete, odnosno podneti tužbu za naknadu štete, ako smatra da je oštećen ili tužbu zbog neosnovanog bogaćenja ako smatra da se tuženi neosnovano obogatio. (Iz presude Višeg trgovinskog suda u Beogradu Pž. 5721/02 od 9.10.2002. godine)

Ništav je ugovor koga zaključi punomoćnik umrlog lica. (Iz presude Okružnog suda u Kraljevu, Gž. 143/02 od 26. 03. 2000. godine)

17. 18.

Kada je zbog visoke inflacije broj novčanih jedinica na koji obaveza glasi obezvređen, poveriocu pripada saglasno načelu jednakih vrednosti uzajamnih davanja, valorizovan iznos po stopi rasta cena na malo prema podacima nadležnog saveznog organa za poslove statistike, ako zakonom ili ugovorom nije drukčije predviđeno. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 2836/98 od 21.07.1999. godine)
- 13 -

1996. kada je visina određena prosečnom visinom kamatnih stopa na tržištu novca. 21. 278. godine) 22.prevoznika zaključila poseban ugovor sa autobuskom stanicom ili ne. ne isključuje mogućnost da poverilac potražuje od dužnika poravnanja valorizaciju po načelu jednakih vrednosti iz člana 15.47/88 od 9. (Iz odluke Vrhovnog suda Srbije Prev. 202/96 od 15. Beograd.22. br.2. U zasnivanju dvostranih ugovora strane polaze od načela jednake vrednosti uzajamnih davanja. Ako ne postoji propis koji obavezuje stranke (autobusku stanicu i transportnu organizaciju) na zaključenje ugovora o pružanju usluga na autobuskoj stanici (čl. 141. st. ZOO i naknadu štete u smislu odredbe čl. bez obzira da li je neka od organizacija udruženog rada . (Vrhovni sud Srbije. Zakona o prevozu u drumskom saobraćaju treba shvatiti tako. ZOO.23/88 od 29. godine) 23. Kod nedozvoljenih kretanja kamatnih stopa. ostaje na snazi osim ako je to druga strana znala ili morala znati. (Vrhovni sud Srbije. 256/97 od 17. Prev. godine) Prinudno poravnanje između dužnika poravnanja i njegovih poverilaca. ZOO. s tim što je eventualna zloupotreba propisivanja zelenaških kamata sankcionisana i odredbom čl. Beograd.06. 3310/98 od 17.OBLIGACIONO PRAVO U slučaju dvostrukog prometa nepokretnosti. Prev.5319/95 od 17. zaključen protivno opštim aktima društvenog pravnog lica. koja obuhvataju i pružanje usluga izdavanje prevoznih karata.1997. godine) 19. godine) 20. tada čl. Pž.1988. (Viši privredni sud. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. 18/98 od 14. Ugovor zaključen van registrovane delatnosti tj.14 - 25. jače pravo ima sticalac kome je nepokretnost predata. (Vrhovni sud Srbije. (Savezni sud Gsz. kad su oba sticaoca savesni a nije usledila promena u javnim knjigama. list SFRJ" br. Pošto se na ugovoru o prevozu primenjuje Zakon o ugovorima o prevozu u železničkom saobraćaju ("Sl. Ne postoji nesrazmera ugovorenih davanja u pogledu visine ugovorene kamate na bankarski kredit. 15.05. godine) .1995. .02.1998. ZOO pod određenim uslovima. 2/74 i 17/90) to se odredbe ZOO u ovom slučaju isključuju. s pozivom na načelo jednakih davanja. Ako je obligacioni odnos regulisan drugim saveznim zakonom primenjuje se taj zakon kao leks specialis a odredbe Zakona o obligacionim odnosima samo u pitanjima koja nisu regulisana tim zakonom.05. Prev.1999.1988. ZOO). Beograd. Rev. sud bi mogao umeriti stopu ugovorene kamate u smislu čl. godine) 24.03. 20.05.11. da je samoupravno pravo autobuske stanice da u skladu sa opštim uslovima koje samostalno utvrđuje pruža usluge svim prevoziocima pod jednakim uslovima.

Pored toga. 374. a ne postoji obaveza da on bude overen i pečatom pravnog lica. kao zakupodavac.11. (Viši privredni sud. 26 – 45. godine) Za potraživanje na ime dangubnine do koje je došlo zbog neblagovremenog utovara robe iz ugovora o prevozu u drumskom saobraćaju.izostanak pečata tužioca nije od uticaja na validnost navedenog zapisnika.1984. godine) . Pž. zbog krupnijeg ekonomskog interesa kao što je izgradnja silosa. Pž. ZOO). ZOO-a da cedent odnosno indosant ne odgovara za neispunjenje obaveza od strane izdavaoca se ne primenjuje.12.15 - . 4738/10(1) od 02. 28. zastarni rok računa se prema odredbi člana 112. To navedeni zapisnik sadrži.1985. 27. Zakona o ugovorima o prevozu u drumskom saobraćaju ("Sl.OBLIGACIONO PRAVO Odredba čl. (Viši privredni sud Beograd. SAGLASNOST VOLJA (Čl. 2509/84 od 05. nesporno prihvata navedeni sporazum i na osnovu njega fakturiše i traži naplatu zakupnine za površine koje su date u zakup. Zakona o menici u vezi čl. jer tužilac. Zakona o obligacionim odnosima. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. izvođač radova i investitor solidarno odgovaraju oštećenom za prouzrokovanu štetu.364/82 od 15. na obligacione odnose koji se uređuju drugim saveznim zakonom.07. (čl. ne primenjuju odredbe Zakona o obligacionim odnosima. jer je Zakonom o menici ovo pitanje drugačije regulisano.46. Iz obrazloženja: Tuženi u žalbenim navodima ukazuje na pogrešnu ocenu . pa usled toga oštećenom bude prouzrokovana šteta. Beograd. i 47. 23. godine) 26.da je došlo do zaključenja navedenog aneksa ugovora odn. 2/74) i iznosi jednu godinu. a nije obavezno da on sadrži i pečat pravnog lica. list SFRJ" br. ZOO svako je dužan da se uzdrži od postupka kojima se može drugom prouzrokovati šteta. Potpisi statutarnih tj. godine) Na osnovu čl. st. zakonskih zastupnika stranaka dovoljni su za zaključenje ugovora.10.4279/85 od 16. činjenica da je tužiočev pečat izostao ne može ni na koji način dovesti u pitanje validnost zaključenog sporazuma. 246. zakonskih zastupnika stranaka. 16. Ovi žalbeni navodi nisu osnovani. Zbog toga . Novi Sad Rev. Pž. Zakona o obligacionim odnosima) 29.1982.2010.3. Za validno zaključenje ugovora dovoljni su potpisi statutarnih odn. da navedeni zapisnik predstavlja Aneks koji je postao sastavni deo Ugovora a kojim je došlo do proširenja zakupljenog poslovnog prostora i to zato što ih je pečatom overio samo tuženi. a ne prema čl. (Vrhovni sud Vojvodine. Zakona o obligacionim odnosima (3 godine) jer se u smislu člana 23. U slučaju izvođenja građevinskih radova ako se ne može uzdržavati od takvih postupaka.

kao unapred pripremljeni tipski ugovori zaključeni po pristupu u poslovnim prostorijama pravnih lica ili domovima fizičkih lica. prema evropskim standardima.12. ali i akt nedopušten u odnosu na klijenta koji se na navedeni način primorava da ugovor zaključi i proglašava da je u obavezi prema onome ko mu bez ikakvog pravnog osnova vrši dostavu nekog predmeta ili vrši neku uslugu koju nije tražio. Ovo bi bilo suprotno i načelu autonomije volje stranaka prilikom zaključenja ugovora i osnovnim tržišnim principima. dakle . Ne može se smatrati zaključenjem ugovora "ispunjenje obaveze" prema neovlašćeno zastupanom.12. sačinjenih od jedne ugovorne strane u vezi sa obavljanjem njene registrovane privredne delatnosti. "Ugovori zaključeni na vratima". jer bi se on na taj način primoravao na ugovorni odnos u koji nije svojom voljom. bez bilo kakve obaveze u odnosu na drugu ugovornu stranu. Sasvim suprotno. Pž. Kada bi se "ispunjenje obaveze" jedne strane bez zaključenog ugovora među strankama (a ugovor je zaključen kada se stranke saglase o bitnim sastojcima ugovora). godine) . godine) 31.iako to među strankama nije ugovoreno. klijenti koji zaključe ugovor pod navedenim okolnostima imaju na raspolaganju određeni rok (najčešće dve nedelje) da odustanu od tako zaključenog ugovora. moglo smatrati zaključenjem ugovora. Pž. To bi bio i akt nelojalne konkurencije među onima koji vrše određenu uslugu. ne smeju sadržati ugovorne klauzule o neopozivosti. Upravo suprotno.2010. 14301/10 (3) od 23. a koji se zaključuju po pristupu i to tako što predstavnici strane koja sačinjava tipski ugovor odlaze u poslovne prostorije drugih privrednih subjekata radi zaključenja ugovora ili u domove fizičkih lica ("ugovori zaključeni na vratima"). jer je to suprotno slobodnoj volji stranaka. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. 14301/10 (2) od 23.nije dozvoljeno predvideti da su neopozivi. u tržišnoj utakmici za klijente.16 - .OBLIGACIONO PRAVO 30. Iz obrazloženja: Žalbeni navodi tužioca . To bi bilo nedopušteno u odnosu na klijente kojima se ugovorni odnos nameće i akt nelojalne konkurencije u odnosu na subjekte koji na tržištu vrše istu vrstu usluga.nisu osnovani.2010.odustanu od tako zaključenog ugovora. prema evropskim standardima. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda.da je ugovor u svakom slučaju zaključen na osnovu činjenice da je tužilac ispunio obavezu objavljivanjem podataka za tuženog . Iz obrazloženja: U pogledu tipskih ugovora. to bi onda značilo da je druga strana u stvari primorana da ugovor zaključi tj. prema evropskim standardima kojima se i na domaćem tržištu i u domaćem pravnom sistemu mora težiti . klijentima se kod ovih ugovora omogućava da u razumnom roku (najčešće dve nedelje) . da primi nešto što nije tražila i ispuni nešto na šta nije svojom voljom htela da se obaveže.

sačinjena ponuda koja je potom i bila osnov zaključenja ugovora među parničnim strankama.član 32. a pre zaključenja ugovora.03. došlo do pregovora o promeni bitnih elemenata ugovora u pogledu navedene namene opreme tj.ugovor zaključen sa jasnim naznakama da je zasnovan na ponudi od 03. godine uputio tužiocu zahtev za ponudu. stranke se ne mogu pozivati na to da su uslovi promenjeni pregovorima u periodu između davanja pisane ponude i zaključenja ugovora. Prema tome. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je utvrdio da je Tuženi je 19.09. godine. Zakona o obligacionim odnosima. godine sadržala je naznaku da oprema služi za mešanje šećera i vode.17 - .05. svi razgovori koji su se među strankama odvijali između ponude i zaključenog ugovora. tuženi je tužioca pozvao na ponudu. tražeći da mu dostavi ponudu za opremu (koja je inače i predmet ugovora). ponuda je sadržala jasno naznačenje namene buduće opreme . da su svi bitni elementi ugovora bili zasnovani na citiranoj ponudi. Zbog toga.05. Na prestanak poslovnog odnosa ugovornih strana u situaciji kada je jedna od ugovornih strana izjavu o raskidu ugovora dala na neki od zakonom propisanih načina iz člana 28. 3445/10(1) od 16. a to znači da je oprema morala služiti za mešanje šećera i vode i da je ugovoreni minimalni kvalitet materijala. Iz tih razloga. koji je osnov međusobnog poslovnog odnosa stranaka. Ugovorom br.da ista može služiti za mešanje šećera i vode.OBLIGACIONO PRAVO 32. navodeći da oprema mora biti najmanje tačno određenog i navedenog kvaliteta. godine odn. izričito naglašeno da se isti zaključuje na osnovu ponude tužioca od 03.2007. godine.05. 83/07 od 05.02. Relevantne odredbe: Ponuda.2007. Zato je pravilno prvostepeni sud utvrdio da je sporni ugovor među strankama bio zaključen u skladu sa ponudom od 03. Zako.03. 36 od 15. nisu od značaja žalbeni navodi tuženog da je u fazi po prijemu ponude. upravo u pogledu elemenata iz ponude tužioca.bez obzira na sva pregovaranja parničnih stranaka koja su se odvijala posle prijema ponude . godine) 33. predstavlja predlog za zaključenje ugovora ako sadrži sve bitne sastojke ugovora pa bi se njenim prihvatanjem mogao zaključiti ugovor . Ukoliko je ugovor zaključen prema naznačenim uslovima iz date pisane ponude. Tužiočeva ponuda br. jer je . da je ugovoreno da oprema mora ispunjavati tehničke mogućnosti korišćenja za mešavinu šećera i vode i soli i vode.2007. Shodno iznetom.2007.2010.2007. poslata od strane tužioca. Time je saglasnost volja stranaka nedvosmisleno postignuta.2007. opreme prema karakteristikama iz ponude. jer je zaključenjem ugovora (prema njegovim sopstvenim izričitim odredbama) postignuta saglasnost volja u pogledu predmeta ugovora odn. nisu od uticaja na same ugovorne obaveze. godine. pa se na osnovu te namene kao i zahteva s pozivom na ponudu u kome je označen minimalni kvalitet materijala. Pž. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda.

Ukoliko ne ispuni ovaj uslov tuženi zadržava pravo promene termina emitovanja emisija serijala u skladu sa svojom programskom politikom.06. propisanih članom 28. Zakona o obligacionim odnosima.04. odn.2007.). godine i zaštiti dostojanstva ličnosti.608. lift. Iznos od 57. počev od momenta stupanja na snagu osnovnog Ugovora pa do njegovog prestanka bez obzira na osnov prestanka. imajući u vidu Uputstvo saveta Republičke radiodifuzne agencije o ponašanju emitera od 26. U konkretnom slučaju tužilac je iz usmene izjave tuženog da prestaje sa emitovanjem emisija nedvosmisleno zaključio da takva izjava tuženog u suštini predstavlja izjavu o raskidu zaključenog ugovora. Tuženi je zahtev tužioca osporio po osnovu i visini.2007. krov.000. vizuelnom ili konceptualnom smislu. Iz obrazloženja: Utvrđeno je sledeće činjenično stanje: Parnične stranke su dana 30.11. Bez uticaja je na prestanak poslovnog odnosa parničnih stranaka činjenica da izjava volje za raskid ugovora nije učinjena pismenim putem. predviđeno da je jednostrani raskid Ugovora. Pž. sadržinskom. saglasile su da se Ugovor može raskinuti sporazumno u bilo koje doba pismenim putem. 4205/10 od 25. moguć ukoliko jedna ugovorna strana grubo krši odredbe Ugovora. tuženi je dostavio dokaze. dok je stavom 2. kao i pravo da prekine emitovanje serijala. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. a koji je usmeren na način prezentovanja emisije.2007. Skupština stanara zgrade nije ovlašćena da u ime i za račun vlasnika stana za.oo EUR odn. Dogovoreno je da izmene i dopune Ugovora o poslovnoj saradnji i pravu na emitovanje čine sastavni deo Ugovora koji će se primenjivati na ugovorni odnos ugovornih strana iz osnovnog Ugovora.emituje emisije tužioca.600. godine). U prilog svojim navodima. navodeći da Ugovor o poslovnoj saradnji i pravu na emitovanje nije raskinuo. dok su se stavom 4.oo dinara tužilac potražuje na ime štete koja se ogleda u izmakloj dobiti. Zbog toga je bio primoran da zastane i prestane sa emitovanjem predmetnog programa.zbog nedovoljne gledanosti .18 - . s obzirom da se ugovor raskida onog momenta kada se izjava da na neki od zakonom predviđenih načina. godine zaključile Ugovor o izmenama i dopunama Ugovora o poslovnoj saradnji i pravu na emitovanje (kojim se menja član 9. ne vrši svoje ugovorne obaveze. bez vidnog razloga i bez pismenog obaveštenja. a koja je. te Ugovoru o izmenama i dopunama istog ugovora.07. Imajući u vidu da se ne radi o zajedničkim uređajima i delovima zgrade čije uspostavljanje i održavanje je neophodno i nužno za zgradu kao celinu (npr. po njegovim navodima. zajednička struja.2010. godine) 34. te protesta gostiju emisija koje su emitovane. stepenište i sl. Stavom 3. 4. U stavu 1. tuženi je zadržao pravo da odbije da emituje bilo koju emisiju iz serijala ukoliko smatra da ne zadovoljava standarde njegovih osnivača u tematskom. kako je to Ugovor predviđao. povodom realizacije njegovog predmeta. ugovorne strane saglasile da svaka emisija serijala mora da ostvari najmanje 6% udela u gledanosti u terminu emitovanja. već da se koristio svojim pravom ustanovljenim Ugovorom i prestao da . nastupila usled jednostranog raskida ugovora od strane tuženog usmenim putem. ne poštujući odredbe o jednostranom raskidu Ugovora nakon proizvedenih osam emisija. bez otkaznog roka. a što je sve protivno zaključenom Ugovoru o poslovnoj saradnji.OBLIGACIONO PRAVO na o obligacionim odnosima bez uticaja je postojanje ugovorne odredbe kojom se predviđa da se ugovor može raskinuti pismenim putem. Ugovora o poslovnoj saradnji i pravu na emitovanje od 10. kao i zbog samog koncepta emisije.

o pravnom osnovu. uveo novi kablovski sistem tužiocima. i to za 16 kanala. pa . a da sa njima o tome nije prethodno postignut dogovor. ali je vraćeno samo pet kanala. s tim da je tuženi obećao da će sa svakim stanarom zgrade pojedinačno zaključiti ugovor. Zato ostaje nejasno zašto je tuženi instalirao novi kablovski sistem tužiocima sa 60 kanala.05. Međutim. Žalbeni navodi tuženog se ne mogu prihvatiti.ko je imao poslednju državinu i da li je i ko počinio smetanje državine.2005. Ovde se radi o ugovoru koji se zaključuje slobodnom izjavom volja obe ugovorne strane.OBLIGACIONO PRAVO ključi ugovor o korišćenju kablovskog distributivnog sistema protivno njegovoj volji jer je to njegovo pojedinačno pravo. Tuženi u žalbi ističe da predmetni kablovi nisu kablovi zajedničkog kablovskog sistema. Osim toga. uz pravilnu primenu materijalnog prava . Tužioci I.153 i 154. Sva ostala sporna pitanja koja se pojavljuju između parničnih stranaka su stvar druge parnice.10. jer je u obavezi da vrati svih 16 kanala. da su tužioci bili u državini zajedničkog kablovskog sistema i da je tuženi presekao kablove iznad njihovih stanova.2002. Iz obrazloženja: Utvrđeno je sledeće činjenično stanje: Tužioci su imali zaključen ugovor sa navedenom Samostalnom zanatskom radnjom o priključenju na kablovski sistem.06. Dana 04. jer se oni ne odnose na posesornu parnicu. čime je počinio smetanje državine tužilaca. a ne ove za smetanje državine. ako sa njima u tom pogledu nije postignut dogovor i zaključen ugovor.član 441. te oni tužbom osnovano zahtevaju državinsku zaštitu. činjenica je da su tužioci imali kablovski sistem sa 16 kanala na osnovu ugovora o korišćenju kablovskog sistema. jer je to pravo svakog vlasnika stana (stanara) pojedinačno. te da zato potražuje iznos naknade koji tužioci treba da plate za korišćenje kablovskog sistema. a ne 16 kanala. raspravljaju se i utvrđuju samo dve bitne činjenice . postavlja se pitanje zašto je tuženi. Zakona o parničnom postupku: u parnici zbog smetanja državine. 2927/05 od 30. Dana 31. U konkretnom slučaju nesumnjivo je utvrđeno. savesnosti ili nesavesnosti državine ili o zahtevima za naknadu štete. godine) . Ceneći utvrđene činjenice. a ne nametanjem od strane jedne ugovorne strane drugoj. a takođe je činjenica i da je tuženi presekao kablove ovog sistema tužiocima i da je na taj način njih onemogućio u mirnom korišćenju poslednjeg stanja poseda u pogledu kablovskog sistema. Skupština stambene zgrade nije ovlašćena da u ime i za račun vlasnika stana zaključi ugovor o korišćenju kablovskog distributivnog sistema protivno njegovoj volji. pošto se ne radi o onim zajedničkim uređajima i delovima zgrade čije uspostavljanje i održavanje je neophodno za zgradu kao celinu. Naime. 123. isključeno je pretresanje o pravu na državinu.imaju pravo da i dalje koriste kablovski sistem od 16 kanala koji su imali pre. nakon čega je tuženi tužiocima vratio signal koji su imali ranije. pravilno je prvostepeni sud doneo pobijano rešenje bez bitnih povreda odredaba parničnog postupka. koliko su tužioci imali pre njihovog ulaska u zgradu. Tužioci su odbili da zaključe ugovor sa tuženim o korišćenju novog kablovskog sistema. već da su vlasništvo tuženog i da su tužioci platili kablovski sistem tuženog iako nisu zaključili ugovor. godine radnici tuženog su presekli kablove zajedničkog kablovskog antenskog sistema iznad ulaznih vrata stanova tužilaca br. ova pitanja nisu od uticaja na posesornu parnicu. Gž. (Iz Rešenja Okružnog suda u Novom Sadu.19 - . ako je to tačno. Vraćanjem samo pet kanala tuženi nije otklonio posledice smetanja koje je počinio. a nije ni sporno.prema tome . godine Skupština stanara zgrade je zaključila ugovor sa tuženim kao i aneks ugovora. II i III reda su odbili da zaključe ugovor koji im je tuženi ponudio.2004.

predugovora o zakupu navedenih prostorija br. 361-1965/0-81 od 5. navedenog ugovora ugovoreno da zakupodavac poslovni prostor u B.2. već se njeno pravo odnosi na naknadu za izvršeni ugovoreni posao. br. tužena državna zajednica Srbija i Crna Gora . Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju. Članom 1. a vrši se tako što zakupac koristi poslovni prostor za obavljanje ugostiteljske delatnosti. koji bez pravnog osnova ovaj poslovni prostor koristi i danas za stanovanje. Izjave volja date su slobodno i ozbiljno.2. a tužilac ga je na osnovu toga koristio za obavljanje samostalne ugostiteljske delatnosti sve do 1999. Predugovor o zakupu je obavezujući za ugovarače ukoliko sadrži sve elemente ugovora o zakupu. godine. 59. Po iseljenju Z.S.S. u Ulici P.11. godine. tužena je ovaj prostor dodelila Z.1981. 1058-2 od 3. 59 daje zakupcu na privremeno korišćenje za stanovanje do prestanka ratnog stanja u SRJ.S. u smislu člana 26. te da iz njega proističe pravo tužioca da kao zakupac predmetni poslovni prostor koristi.11. na korišćenje a na osnovu ugovora o zakupu na određeno vreme br. godine kada je privremeno prekinuo obavljanje ove delatnosti zbog bombardovanja.S. 370/2007 od 21. da je tužilac koristio poslovni prostor za obavljanje ugostiteljske delatnosti kako je ugovoreno i da ni jedna ugovorna strana nije tražila raskid niti dala otkaz. neo. S druge strane. Zakona o obligacionim odnosima. Navedeni poslovni prostor predat je tužiocu na osnovu ugovora o zajedničkom finansiranju poslovnog prostora. koji iznos je tužilac kao izvršilac posla primio. stav 3. kako je i ugovoreno.20 - . Iz obrazloženja: Ugovorima o vršenju povremenih i privremenih poslova sačinjenim u pismenoj formi. 153-2 od 26.S. Rev. ovaj poslovni prostor koristi bez ikakvog pravnog osnova pa su nižestepeni sudovi pravilno primenili materijalno pravo kada su tužbeni zahtev tužioca usvojili i obavezali tuženog Lj.OBLIGACIONO PRAVO 35. da se sa svim licima i stvarima iz istog iseli i ispražnjen od lica i stvari preda ga tužiocu. Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja. godine sadrži sve elemente ugovora o zakupu. u konkretnom slučaju regulisana su međusobna prava i obaveze ugovornih strana. Imajući u vidu da je tuženi ispunio ugovornu obavezu isplatom naknade za ugovoreni posao. je ključeve spornog prostora predao tuženom Lj.Ministarstvo odbrane je vlasnik poslovnog prostora u Ulici P. godine i rešenja XVII-03 br. tuženi Lj. činjenice da predugovor o zakupu poslovnih prostorija od 26.2007. sa sadržinom u pogledu posla koji se ima obaviti i naknade za rad koja se ima platiti.1. Zakona o obligacionim odnosima. nakon čega je zakupac obavezan da ga u roku od osam dana oslobodi od lica i stvari i preda zakupodavcu u posed. br.1981.1982. godine) 36. (Presuda Vrhovnog suda Srbije. Postignuta je saglasnost o bitnim sastojcima ugovora između stranaka. Ugovorna strana iz ugovora o vršenju povremenih i privremenih poslova ne izjednačava se u pravu na zaradu sa zaposlenima koji obavljaju isti posao. pravilna je ocena nižestepenih sudova da je predmetni predugovor obavezujući za ugovarače u smislu člana 45. U tom periodu.2000.

propisi o formi glavnog ugovora važe i za predugovor. Predugovor je takav ugovor kojim se preduzima obaveza da se kasnije zaključi glavni ugovor ali i taj predugovor mora biti zaključen u propisanoj formi da bi bio punovažan. Sve ponude su ravnopravno razmatrane na sednici Upravnog odbora dana 24. godine te je prvotuženi prihvatio ponudu drugotuženog kao najpovoljniju i o tome doneo odluku o prihvatu. koje je prvotuženi otvorio 03. godine) 37. Članom 45.zaključili ugovor o izvođenju elektroinstalaterskih radova.iz navedenih razloga . prvotuženi i drugotuženi su . Tužilac i drugotuženi su u ostavljenom roku dostavili svoje ponude. U takvoj situaciji nije ispunjen uslov za punovažnost zaključenog predugovora. Rev. Zakona o obligacionim odnosima. Tužilac nije sudu pružio dokaze da su navedena odluka Upravnog odbora i ugovor zaključeni protivno zakonu u smislu člana 103. Prema tački 2.prvostepeni sud pravilno odbio zahtev tužioca kao neosnovan.2005. jer je tuženi obavezan da izvrši povraćaj datog pošto nije došlo do zaključenja glavnog ugovora – ugovora o kupoprodaji. godine) 38. a zaključeni predugovor ne ispunjava formu za punovažnost. godine. prema članu 4. a prema tački 3. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. Iz obrazloženja: Utvrđeno je sledeće činjenično stanje: Prvotuženi je raspisao poziv za javno prikupljanje ponuda za izvođenje elektroinstalaterskih radova. čak i u situaciji da sadrži sve bitne elemente ugovora o kupoprodaji. predugovor obavezuje ako sadrži bitne sastojke ugovora. te je . odnosno da se tužilac u svemu izjednačava sa zaposlenima koji su obavljali iste poslove.2002. Zbog toga je pravilno pobijana presuda kojom je usvojen tužbeni zahtev. zbog čega sam po sebi ne može proizvoditi pravno dejstvo. Iz obrazloženja: U konkretnom slučaju zaključen je predugovor o kupoprodaji. Rev. 1415/2005 od 08. Zakona o obligacionim odnosima.OBLIGACIONO PRAVO snovano se u reviziji ističe da su nižestepeni sudovi zauzeli pogrešno stanovište u pogledu tumačenja stvarne volje ugovornih strana. Ponuda se može opozvati samo ako je ponuđeni primio opoziv pre prijema ponude ili istovremeno sa njom. tačka 1.2003.2005. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije.12. 1289/05 od 26.01.05.21 - . propisano je da je predugovor takav ugovor kojim se preuzima obaveza da se docnije zaključi drugi. na kome potpisi nisu overeni od strane suda. . zbog čega ovaj predugovor ne može obavezivati strane ugovornice. ako je propisana forma uslov punovažnosti ugovora. U konkretnom slučaju potpisi nisu overeni na zaključenom predugovoru između parničnih stranaka. glavni ugovor.12.u skladu sa odlukom Upravnog odbora . Po donošenju ove odluke. Zakona o prometu nepokretnosti. a kod ugovora o kupoprodaji je overa potpisa bitan uslov za punovažnost ugovora.

Ćutanje ponuđenog ne znači prihvatanje ponude za zaključenje ugovora. obavezuje neovlašćeno zastupanog samo ako ugovor naknadno odobri (član 88. Zakona o obligacionim odnosima).1996. Ovaj ugovor je. Momenat zaključenja ugovora je momenat kada su se ugovorne strane saglasile o njegovim bitnim sastojcima.12.2002. 6828/2004 od 06. godine.u smislu člana 42. stav 2. njegovo ćutanje . Tužilac je fakturisao tuženom iznose za dospele publikacije. a opoziv je primljen 06. Ugovor koji neko zaključi kao punomoćnik u ime drugoga bez overenog ovlašćenja obavezuje neovlašćeno zastupanog samo ako ga naknadno odobri.10. Ugovor koji neko lice zaključi kao punomoćnik u ime drugoga bez njegovog ovlašćenja. Tužilac se obavezao da će svake godine odštampati naručenu publikaciju na CD-nosaču a tuženi je preuzeo rizik njene dostave putem pošte.1997. koje izlaze jednom godišnje.05.OBLIGACIONO PRAVO Tužilac u žalbi neosnovano ističe da je ponuda prvotuženog nevažeća od dana povlačenja tj. dopisom od 09. Zakona o obligacionim odnosima. zbog čega se njemu . godine.07.2002. kao ni navodi da se samo na osnovu prezentacije pismene povratnice pošte ne može utvrditi da li su knjige vraćene.2004. godine. ponuda je primljena i otvorena dana 03. Naime.22 - . (Iz presude Višeg trgovinskog suda. godine) . Pž. Tuženi je od tužioca poručio jedan primerak oglasa žiro-računa SRJ i istim ugovorom se obavezao na pretplatu i narednih deset izdanja CD-publikacija tužioca.F. 1. godine. Iz obrazloženja: Utvrđeno je sledeće činjenično stanje: stranke su zaključile ugovor 22. (Iz presude Višeg trgovinskog suda.1997. prema odredbi člana 36. od strane tuženog. direktor tuženog. 1047/2004 od 15. iako mu u opisu radnih zadataka nije i zaključivanje ugovora. godine. Pž. godine. ponuda se može opozvati samo ako je ponuđeni primio opoziv pre prijema ponude ili istovremeno sa njom. Zakona o obligacionim odnosima . i da od tog dana tuženi više nije bio učesnik konkursa. izjasnio da ne želi poslovni odnos sa tužiocem.Ćutanje ponuđenog ne znači prihvatanje ponude (član 42. Čak i da nije vršio povraćaj publikacija isporučenih od strane tužioca.po tim navodima posao nije mogao poveriti na zakonit način. i istom prilikom vratio isporučene pošiljke.10. Zakona o obligacionim odnosima). Zbog toga ne postoji pravni osnov po kome bi tužilac mogao tuženom da ispostavi fakture na naplatu na ime isporučenih publikacija od 1996.ne bi značilo i prihvatanje ponude. odustanka. Ovo zbog toga što se tuženi. za šta je jedino ovlašćeno lice L. Nisu osnovani navodi žalbe tužioca da tuženi nikada nije vratio ni jedan primerak žiro-računa niti je vratio robu. st. do 2002. Zbog toga ponuda drugotuženog proizvodi pravno dejstvo od trenutka kada je prispela ponuđenom te je prvotuženi u skladu sa citiranom odredbom Zakona o obligacionim odnosima razmatrao ponudu tužioca zajedno sa drugim ponudama. rukovodilac računovodstva i finansija kod tuženog. U konkretnom slučaju. godine) 39.05. Ugovor koji je zaključen između stranaka kasnije nije konvalidiran. Tuženi je i izričito i konkludentno stavio tužiocu na znanje da ne želi dalje poslovne odnose sa njim.P. a posebno imajući u vidu dopis od 09.. Zakona o obligacionim odnosima).2004. Ugovor među strankama je zaključen kada su se ugovorne strane saglasile o bitnim sastojcima ugovora (član 26.12.. overio D.

prvostepenu presudu potvrdio. pa se ima samim tim i smatrati da je ugovor zaključen bez obzira što je ponuđeni vratio ponuđaču ugovor. broj 6567/01 od 14. je neimenovani kvaziugovor o doživotnom izdržavanju čija se važnost procenjuje po odredbama Zakona o obligacionim odnosima. Navodi žalbe da je prvostepeni sud pogrešio kada je zahtev tužioca usvojio u odnosu na isplaćenu potpunu cenu po trećoj privremenoj situaciji nisu osnovani. a kojom je predviđeno da ponuda treba da predstavlja bitne elemente za zaključenje ugovora. kada su ti radovi izvođeni kao i vreme i lokacija a nakon ovoga tužilac i precizirao svoj tužbeni zahtev prema nalazu veštaka. ZPP-a činjenično stanje je potpuno utvrđeno a na potpuno utvrđeno činjenično stanje pravilno je primenjeno materijalno pravo.10 dinara zajedno sa kamatom po Zakonu o visini stope zatezne kamate od dospelosti pa do isplate jer je u toku prvostepenog postupka izvršeno veštačenje. a radnja koja se preduzima po ponudi prilikom realizacije ugovora predstavlja prihvat ponude. godine) 41. 2. koji predstavlja nastavak tradicije ugovora o doživotnom izdržavanju po pravnim . 2. Prvostepeni sud pravilno primenjuje odredbu čl. Ugovor o doživotnom izdržavanju koji nije zaključen po odredbama Zakona o nasleđivanju već po opštim pravilima ugovornog prava. već o neimenovanom ugovoru zaključenom u smislu člana 26. Pž. nije reč o imenovanom ugovoru u smislu toga zakona.23 - .10 dinara zajedno sa kamatom po Zakonu o visini stope zatezne kamate na precizirane iznose u izreci presude od dana dospelosti pa do isplate kao i troškove parničnog postupka u iznosu od 24. pa izvođenjem dokaza putem veštačenja utvrđuje se da tuženi nije imao primedbi na računski deo nalaza. a u postupku nije bilo bitnih povreda parničnog postupka iz čl. Iz obrazloženja: Nižestepeni sudovi su ugovoru o doživotnom izdržavanju. st.05. Ovo sa razloga što u odnosu na utvrđivanje cene za izvedene radove a nalazom veštaka je utvrđeno da je primenjena prosečna tržišna cena za izvođenje radova u spornom periodu. Stoga je ovaj sud iz ovih razloga žalbu tuženog odbio. 39. Međutim. st.2002. Zakona o obligacionim odnosima. Pravilno je prvostepeni sud postupio kada je usvojio zahtev tužioca i obavezao tuženog da mu isplati iznos od 111. Ponuda treba da sadrži bitne elemente za zaključenje ugovora. koji je predmet ovog spora. prišli kao da je zaključen po propisima Zakona o nasleđivanju.00 dinara.OBLIGACIONO PRAVO 40. 354. (Iz presude Višeg trgovinskog suda u Beogradu.086.086. Zakona o obligacionim odnosima. istakao da su radovi izvedeni u količini i kvalitetu kako je to tužilac i uradio ali da je cena previsoka pa u odnosu na prvu i drugu privremenu situaciju tužiocu je isplaćena cena a po trećoj privremenoj situaciji je delimično isplaćena. a radnja koja se preduzima po ponudi prilikom realizacije ugovora predstavlja prihvat ponude.728. Iz obrazloženja: Prvostepenom presudom izrekom pod I usvojen je precizirani tužbeni zahtev tužioca pa je obavezan tuženi da plati tužiocu iznos od 11. pa se ima samim tim i smatrati da je ugovor zaključen bez obzira ukoliko je ponuđeni vratio ponuđaču ugovor.

mane volje ne postoje. godine) 42.2001. Zakona o obligacionim odnosima. 04 1998. Prema članu 111. na koje je ovaj sud već ukazao. 143102 od 26. To je i bio razlog što je ovaj sud.1998. u smislu člana 395. 43. Propisi o formi ugovora važe i za predugovor. godine) Stvarna volja kod dvostranih teretnih ugovora je bitan elemenat za njegovu punovažnost. godine) 44. irelevantno je da li se primenjuje raniji ili važeći Zakon o nasleđivanju. U ovom slučaju. u reviziji se osnovan ukazuje da su pobijane odluke produkt pogrešne primene materijalnog prava. Rev. Gž. Pošto kvaziugovor o doživotnom izdržavanju nema oslonca u propisima o nasleđivanju. pa se njegova punovažnost ne može procenjivati po pravilima o rušljivim nego po pravilima o ništavim ugovorima. ZPP. po svojoj pravnoj prirodi. ugovor je rušljiv kad ga je zaključila strana koja je ograničeno poslovno sposobna. Rev. 1303/98 od 01. Na zahtev zainteresovane strane sud će naložiti drugoj strani koja odbija da pristupi zaključenju glavnog ugovora da to uradi u roku koji će joj odrediti.04. Kako nižestepeni sudovi nisu primenili relevantne propise. Pravilna primena materijalnog prava iziskuje da se otklone nedostaci u primeni materijalnog prava. Osnovanost zahteva ima se oceniti prema opštim pravilima Zakona o obligacionim odnosima i ništavosti ugovora. Zakona o obligacionim odnosima.258/98 od 15. glavni ugovor. osnovanost tužbenog zahteva u odnosu na primaoca izdržavanja može se oceniti samo prema odredbama o ništavosti ugovora iz člana 103. (Iz odluke Vrhovnog suda Srbije Rev. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. (Vrhovni sud Srbije. stav 2. Kvaziugovor o doživotnom izdržavanju je. godine) Ništav je ugovor koga zaključi punomoćnik umrlog lica. 45. 684/98) Ne može se tražiti utvrđivanje prava svojine na nepokretnosti na osnovu zaključenog predugovora.OBLIGACIONO PRAVO pravilima obligacionog prava sadržanim u austrijskom imovinskom zakonu koji je važio na teritoriji Vojvodine.24 - 46. . Volja za zaključenje ugovora može se izjaviti rečima. Rev. Kako je aleatornost tog ugovora uslov njegove važnosti. 3401/01 od 21. (Iz presude Okružnog suda u Kraljevu.1997. (Iz odluke Vrhovnog suda Srbije Rev. kad je pri njegovom zaključenju bilo mana u pogledu volje strana i kad je to posebnim propisom određeno. (Vrhovni sud Srbije. kao što ne postoji ni propis po kome bi kvaziugovor o doživotnom izdržavanju bio rušljiv zbog odsustva aleatornosti. Predugovor je takav ugovor kojim se preuzima obaveza da se kasnije zaključi drugi.03.2000. 4348/97 od 8. godine) .09. uobičajenim znacima ili drugim ponašanjem iz koga se sa sigurnošću može zaključiti o njenom postojanju. ukinuo obe nižestepene presude i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.10. aleatoran teretni ugovor. Aleatornost je uslov važnosti tog ugovora.

. 420/93) 50. već samo poziv da se pod objavljenim uslovima ponuda učini. 54. (Vrhovni sud Srbije.1990. 1996/93 od 9.10.godine) 49. koji sadrži sve bitne sastojke ugovora.02. godine) 47. Ponuda je predlog za zaključenje ugovora učinjen određenom licu. godine) 53.1992. godine) 52. 316/94 od 26. (Vrhovni sud Srbije.09. Predugovor i ugovor ne mogu istovremeno egzistirati. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. Rev. 471/96 od 13. Ugovor o poklonu proizvodi pravno dejstvo iako je prihvat ponude učinjen posle smrti lica koje je dalo ponudu. 1970/93) Stranka koja se odazvala javnom oglasu.1993. Predugovor o prodaji nepokretnosti koji nije zaključen u pismenoj formi i na kome potpisi stranaka nisu overeni kod suda ne proizvodi pravno dejstvo.1996. Stranka koja je vodila pregovore bez namere da zaključi ugovor ili je pregovore vodila sa namerom da zaključi ugovor. odnosno predugovorom se ugovorne strane obavezuju da će u određenom roku zaključiti ugovor. jer se za ovaj predugovor zahteva forma koju predviđa Zakon o prometu nepokretnosti kao uslov za punovažnost ugovora o prodaji nepokretnosti. 48. Presudom se ne može priznati pravno dejstvo predugovoru tako da isti zamenjuje konačan ugovor i predstavlja osnov za uknjižbu. godine) Oglas o javnom nadmetanju putem prikupljanja pismenih ponuda za prodaji poslovnog prostora ne predstavlja ponudu za zaključenje ugovora. ali je kasnije odustala bez osnova. (Prema odluci VPS.06.OBLIGACIONO PRAVO Propisi o formi glavnog ugovora važe i za predugovor. ne može uspeti sa zahtevom za poništaj ugovora koji je pošiljalac oglasa zaključio sa trećim licem. (Vrhovni sud Srbije Rev. Rev. 1888/90 od 25. a čija ponuda nije prihvaćena.10. Rev. (Vrhovni sud Srbije. 51.3805/92 od 20. (Vrhovni sud Srbije. obavezna je da naknadi štetu koju je druga strana pretrpela vođenjem takvih pregovora.25 - . Pž. Prev.1994.

to je za punovažnost predugovora bila neophodna pismena forma i da potpisi ugovarača budu overeni u sudu. 3.1997.OBLIGACIONO PRAVO Iz obrazloženja: Neosnovano se žalbom tužioca pobija prvostepena presuda i navodom da nema razloga o bitnim činjenicama. 11. pod uslovom da je ugovor ispunjen u celini ili pretežnim delom. konvalidaciju ugovora. odnosno utvrđenje pravnih činjenica. 4. st. Nadalje. a kako prema odredbi čl. na osnovu njega ne bi bila moguća uknjižba prava vlasništva. 45. 2. a prvostepeni sud obrazlaže svoju odluku kao da je tužbenim zahtevom traženo utvrđenje prava svojine. 2. glavni ugovor. ZPP-a. 45. Međutim.26 - . godine potpisi ugovarača nisu overeni pred sudom. st. u konkretnom slučaju i sam tužilac u žalbi (strana 2. 454. jer i po nalaženju ovog suda ne postoji zakonski osnov za usvajanje tužbenog zahteva tužioca. Pre svega. a ne i na druge zakonske odredbe koje regulišu mogućnost podnošenja tužbe za utvrđenje. sud može da prizna pravno dejstvo i predugovoru o prometu nepokretnosti koji je sačinjen u pisanom obliku ukoliko sadrži bitne elemente glavnog ugovora. s tim da ne sadrži ni odredbu da stranke preuzimaju obavezu da će docnije zaključiti glavni ugovor. 188. st. Zakona o obligacionim odnosima.) navodi da prethodni kupoprodajni ugovor apsolutno ne sadrži sve bitne elemente glavnog kupoprodajnog ugovora. 1997. ZOO-a propisi o formi glavnog ugovora važe i za predugovor. godine i da se presudom prizna pravno dejstvo kupoprodajnog ugovora tako da presuda zameni konačni ugovor da bi se tužilac u zemljišnim knjigama mogao uknjižiti kao vlasnik te nepokretnosti jer prethodni ugovor nije sadržao ni klauzulu intabulandi niti rok za zaključenje glavnog ugovora. tačka 12. Tačno je da tužilac tužbenim zahtevom nije izričito tražio utvrđenje prava svojine. Na prethodnom ugovoru o kupoprodaji stana koji je zaključen dana 27. st. . niti se presudom može priznati pravno dejstvo predugovoru (prethodnom ugovoru) tako da isti zamenjuje konačan ugovor i predstavlja osnov za uknjižbu. deo tužbenog zahteva kojim se traži utvrđenje da su tužilac i pravni prethodnik tuženog ispunili u celini svoje obaveze po prethodnom kupoprodajnom ugovoru. odnosno nepostojanja nekog prava ili pravnog odnosa. 4. 361. zaključenjem predugovora stranke preuzimaju obavezu da zaključe kasnije drugi. predugovor i glavni ugovor ne mogu istovremeno egzistirati. zbog čega nije punovažan. Od ovoga treba razlikovati izuzetnu situaciju kada overeni ugovor sadrži sve bitne elemente ugovora o prodaji nepokretnosti. mogućnost da prethodni kupoprodajni ugovor zameni konačni ugovor i mogućnost uknjižbe prava vlasništva na osnovu presude kakvu traži tužilac ne može predstavljati pogrešnu primenu materijalnog prava. u skladu sa odredbom čl. pošto je tužilac tužbenim zahtevom tražio da se utvrdi da su on i pravni prethodnik ispunili svoje obaveze po prethodnom kupoprodajnom ugovoru od 27. 1. Izuzetno. te shodno tome da je isti i overen u sudu. odnosno zbog apsolutno bitne povrede odredaba parničnog postupka iz čl. ukoliko je propisana forma uslov punovažnosti ugovora. kao i da nije povređeno pravo preče kupovine i da nije povređen prinudni propis. stav 7. st. Činjenica da se prvostepeni sud u obrazloženju presude pozvao samo na odredbe čl. ali je bez obzira na to prvostepeni sud pravilno ustanovio da ne postoje zakonski uslovi za usvajanje tužbenog zahteva kakav je tužilac postavio. ili istinitost odnosno neistinitost neke isprave. protivan je odredbi čl. što bi u konkretnom slučaju značilo da je izvršena isplata cene u celini ili pretežnim delom i da je došlo do predaje nepokretnosti prema odredbi čl. a kada se predugovor izvršenjem obaveze ugasi. Konačni cilj koji je trebalo postići zaključenjem predugovora u ovoj pravnoj stvari je promet nepokretnosti. ZOO-a. Zakona o prometu nepokretnosti. 1. Nadalje. zbog čega predugovor i glavni ugovor ne mogu istovremeno proizvoditi pravna dejstva jer u momentu zaključenja predugovora ne postoji glavni ugovor. nastaje glavni ugovor. ZPP-a prema kojoj se tužbom za utvrđenje može tražiti samo utvrđenje postojanja. a navedeni ugovor je samo označen kao predugovor. ali potpisi ugovarača nisu overeni od strane suda. shodno odredbi čl. Zakona o prometu nepokretnosti.11.

činjenično stanje prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo kada je usvojio tužbeni zahtev. godine. U žalbi tuženog se osnovano ističe da je na ovako.) PREDMET (Čl. kako je u prvostepenom postupku na nesumnjiv način utvrđeno da je stan. st. niti tuženi. pravni osnov za priznanje prava svojine na nepokretnosti i uknjižbu koju je tužilac tražio.sada pokojni kao prodavac. nisu predali predmetni stan tužiocu jer pravni prethodnik tuženog za života nije završio nadogradnju u zgradi gde se nalazi i predmetni stan. od suda tražiti da drugoj strani naloži zaključenja glavnog ugovora u određenom roku. Zakona o obligacionim odnosima) PRAVA STRANIH LICA(Član 82b. Nadležni organ je planirao dodelu drugog stana kao naknadu. 46 – 50. pa ga je zbog toga prvostepeni sud pravilno odbio. kao kupac i imenovani . Tužbeni zahtev tužioca nije postavljen u skladu sa navedenim i nije u u skladu sa citiranim propisima. pravilno i u potpunosti utvrđeno. ne može se tražiti utvrđivanje postojanja jačeg pravnog osnova za sticanje svojine. (Presuda Okružnog suda u Novom Sadu posl. pa sve i da je tužilac postavio valjan tužbeni zahtev za konvalidaciju predmetnog predugovora. Naime. predugovor zaključen u propisanoj formi. zaključili ugovor o kupoprodaji naznačenog stana.07. ZOO-a. ali zbog spornog vlasništva na stanu naknada nikom nije određena. nego predugovoru verna strana može. Iz obrazloženja: U toku prvostepenog postupka je izvedenim dokazima utvrđeno da su tužilja. presuda zamenjuje glavni ugovor o prometu nepokretnosti i predstavlja valjan osnov uknjižbe prava svojine. prema utvrđenim činjenicama u konkretnom slučaju. Među strankama nije sporno da je predmetni stan srušen u maju 1999. ne predstavlja sam po sebi.OBLIGACIONO PRAVO Međutim. Gž.09. kao i da je pred nadležnim opštinskim organom vođen postupak u vezi sa naknadom ratne štete. na način i u rokovima određenim čl. to je ovaj ugovor na dan podnošenja tužbe 05. godine ništav u smislu odredbe člana 103. Zahteve za naknadu štete na ime porušenog stana su podneli i tužilja i tuženi. br. ili konvalidirani predugovor. stav 1. 192/06 od 05. overen pred Opštinskim sudom dana 27. ali ni pravni prethodnik tuženog. samo je tužilac u celosti ispunio svoje obaveze po predmetnom predugovoru. godine.1996. koji je predmet spornog ugovora. Na stanu koji je posle zaključenja pravnog posla srušen. U izreci takve presude morali bi biti navedeni bitni sastojci glavnog ugovora o prometu nepokretnosti. 4. isti ne bi mogao biti usvojen jer nisu ispunjeni uslovi za konvalidaciju predugovora zbog toga što isti nije ispunjen u celini ili pretežnim delom.06.2002. Zakona o obligacio. i 5. obavezivanje tužene strane da ugovor zaključi u određenom roku i konstatacija da će se nakon bezuspešnog proteka roka smatrati da je glavni ugovor valjano zaključen danom pravnosnažnosti presude i da presuda može biti osnov za uknjižbu prava svojine na nepokretnosti. 45. srušen tokom NATO bombarodavanja 1999. Nadalje. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa) 55.2007. pa tek ukoliko u tom roku ne dođe do zaključenja glavnog ugovora.27 - . odnosno isplatio u celosti kupoprodajnu cenu i izvršio ugovorene radove. godine tokom NATO bombardovanja.

Zakona o obligacionim odnosima predmet ugovora mora biti moguć. pa je prvostepena presuda preinačena i tužbeni zahtev kao neosnovan odbijen. 8812/09 od 23. a koji je i bio osnov tužiočeve uplate spornog iznosa tuženom. pa je stoga isti ugovor.predmet ugovora nije određen u potrebnoj meri. U konkretnom slučaju. pre svega ispituje važnost ugovora zaključenog između parničnih stranaka. u navedenoj situaciji radi utvrđivanja da li je bilo dvostrukog plaćanja po osnovu participacije za priključenja objekta.srušenom stanu i upisa prava svojine u javnim knjigama na nepokretnosti koja ne postoji . Zakona o obligacionim odnosima . tražiti utvrđenje da ona ima jači pravni osnov za sticanje svojine na nepostojećoj nepokretnosti. Tako tužilja nije mogla. godine) 57.OBLIGACIONO PRAVO nim odnosima. Ukoliko je predmet ugovora nedopušten ugovor je apsolutno ništav. Iz obrazloženja: Pravilno prvostepeni sud.ugovorna obaveza mora biti moguća. usvajajući tužbeni zahtev kao u izreci ožalbene presude.11. odnosno protivan prinudnim propisima. jer . pogrešno primenio materijalno pravo. (Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa . 4605/10 od 03. kako je participacija za priključenje objekta od strane prvobitnog investitora bila tuženom plaćena daleko pre zaključenja ugovora sa tužiocem. i kako tuženi nije dostavio dokaz da su navedena sredstva uplaćena na ime navedene participacije preusmerena na drugi objekat. to je u trenutku zaključenja ugovora između tužioca i tuženog po kome se tužilac obavezao na plaćanje priključka participacije. nakon što je predmetni stan srušen.2009. stav 1. kako to pravilno nalazi prvostepeni sud. niti je mogla nakon rušenja stana tražiti da se u javnim knjigama upiše kao njegov vlasnik.prema odredbi člana 47.pravo svojine prestaje propašću stvari. (Iz presude Višeg trgovinskog suda Pž. dopuštena i određena odn. To ne isključuje pravo tužilje da u drugoj parnici postavi odgovarajući tužbeni zahtev. pa zahtev tužilje za utvrđenje osnova prava sticanja svojine na nepostojećem . tada se ona ne može upodobiti pismenom ugovoru o prodaji nepokretnosti. apsolutno ništav. Prema odredbama člana 47.2010.12.nije osnovan. Gž. a tuženi na izvršenje priključenja objekta. javnom poretku i dobrim poslovnim običajima. bliže označe.prema podacima iz pismene priznanice o isplati dela cene . Kada . odrediva. dok . dozvoljen i određen a ukoliko jedan od tih uslova nedostaje ugovor ne proizvodi dejstvo. a time i nedugovane participacije. Stoga je prvostepeni sud.u smislu člana 46. Iz obrazloženja: Pobijanom presudom odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilaca (kao pravnih sledbenika i isključivih naslednika imenovanog pokojnog) protiv navedenog tuženog a kojim je traženo da se utvrdi da su tužioci suvlasnici sa idealnom 1/6 na delu naznačene katastarske parcele.28 - . predmet ugovora bio nedopušten jer je ugovoreno plaćanje već plaćene. stav 2. godine) 56.

Dve priznanice bez broja (jedna: od 27.2008. Tužioci su obavezani da tuženiku na ime parničnih troškova plate 27. O svim bitnim. Okružni sud je našao da je žalba neosnovana. Zakona o obligacionim odnosima precizno određen. tač. Zakona o parničnom postupku. U navedenom slučaju.000.. prvostepeni sud pravilno zaključio da ugovor u propisanoj formi nije zaključen.. kako je tuženi isticao u prvostepenom postupku i u žalbi. i to po osnovu kupovine i održaja.29 - . Pobijana presuda ne sadrži razloge o tome da li je moguće predmet ugovora identifikovati uviđajem na licu mesta preko naziva nepokretnosti uz sudelovanje veštaka geometra i eventualno ispitivanjem držaoca stana. stav 2. Prema tome. tužioci ne mogu isticati pravo svojine na predmetnoj nepokretnosti po osnovu kupovine od strane njihovog pravnog prethodnika.1977. Ako ugovor sadrži podatke pomoću kojih se može utvrditi predmet ugovorne obaveze. Protiv ove presude tužioci su blagovremeno izjavili žalbu. . Prvostepeni sud je pravilno i potpuno utvrdio sve činjenice bitne za donošenje odluke u ovoj pravnoj stvari. što bi tuženik bio dužan priznati i trpeti da se tužioci kao suvlasnici uknjiže u javnim knjigama na navedenom zemljištu. Odgovor na žalbu nije izjavljen.7. odnosno odrediv na osnovu ugovornih odredbi. Pošto je postupio u smislu člana 372. pa je pravilom o teretu dokazivanja. 1. dok se u čl. Gž.06.od 6. 5.2.oo dinara u roku od 15 dana. onda je predmet ugovorne obaveze odrediv. ZOO predviđa da predmet ugovora mora biti precizno određen odnosno odrediv. niti su određene mere i granice. činjeničnim i pravnim pitanjima pobijana presuda sadrži potpune i jasne razloge.47. Zakona o parničnom postupku. 2. Tužioci. koje je predmet prodaje. jer predmet prodaje nije dovoljno određen . (Iz Presude Okružnog suda u Valjevu.šuma u zvanom mestu "Ravna Gora" i druga . odnosno da li se prema stanju državine može kazati da među strankama u trenutku zaključenja ugovora nije bilo sporno šta je njegov predmet. Član 46. iz svih zakonskih razloga.1971. na kojoj je konstatovan prijem novca 300 dinara. godine na novčani iznos od 500 dinara.nije navedena površina zemljišta. na koje upućuje i Okružni sud umesto suvišnog ponavljanja. i 9. o tome nikakve dokaze nisu pružili. Iz obrazloženja: Sporno je bilo da li je predmet pobijanog ugovora o deobi i poklonu u smislu odredaba čl.07. st. ne mogu se upodobiti pismenom ugovoru o prodaji nepokretnosti.50. 363/08 od 31. godine. mestu Grad"). iako su tvrdili da je ipak bio zaključen ugovor o prodaji u propisanoj formi. godine) 58.11. predmet ugovora o deobi i poklonu bilo je zemljište koje je u ugovoru označeno nazivima parcela.OBLIGACIONO PRAVO nog u izreci pobijane presude. na ime "prodaje zemlje" . na koje Okružni sud pazi po službenoj dužnosti. ZOO navodi da je predmet ugovora odrediv ukoliko se iz sadržine samog ugovora na osnovu elemenata može zaključiti o kom predmetu je reč. na ime "isplate za prodato zemljište u zv.. U prvostepenom postupku nije bilo bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361.

OSNOV (Čl..09. .30 - ..cedenta..222..po prirodi stvari ne može se poništiti..K. 112/01 od 19. Prev. Pobojni (rušljivi. jer preduzeće "N." DD iz K...K. godine). niti je u momentu zaključenja ugovora o cesiji tužilac imao obaveze prema preduzeću PP "N.. Kada ne postoji potraživanje koje cedent prenosi na cesionara.2005. Kako se obaveza tuženog ima ceniti pre svega prema ugovoru o cesiji. čijim zaključenjem nije konkretizovano o kakvom se potraživanju radi.. 51 – 53. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu Gž. Zbog toga pravilno su privredni sudovi zaključili da tužilac ima pravo od tuženog da zahteva naknadu štete u iznosu koji je tuženi realizovao na osnovu izdatog akceptnog naloga.. niti ima elemenata na osnovu kojih bi bilo odredivo.prenosioca potraživanja ." AD iz B..2001.. ali se iz određenih zakonskih razloga mogu poništiti... 797/05 od 14.. Zakona o obligacionim odnosima. kao dužnika odnosno cesusa zaključen ugovor o cesiji 7. Polazeći od izloženog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su pravilno zaključili da ugovor o cesiji ne proizvodi pravno dejstvo. kako bi po izvođenju svih relevantnih dokaza bio u mogućnosti da donese pravilnu i zakonitu odluku u ovoj pravnoj stvari. odnosno potraživanje nije određeno po vrsti i količini. ... godine) 59.1995. dakle..... godine. godine kojim nije određeno potraživanje koje se prenosi ni po vrsti ni po količini. prijemnika odnosno cesionara i DD "C.OBLIGACIONO PRAVO Drugostepeni sud je iz prednjeg ukinuo prvostepenu presudu i naložio prvostepenom sudu da saglasno primedbama stranaka najpre zatraži od stranaka da se izjasne da li im je poznato da nepokretnosti tužioca koje su bile predmet ugovora imaju nazive. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije..76 dinara sa kamatom od 27. relativno ništavi) ugovori proizvode pravno dejstvo kao i oni koji su valjani." iz K.. GF "K. tada je ništav ugovor o cesiji. privatno preduzeće "N.K...." nad kojim je otvoren stečaj rešenjem prvostepenog suda St. Ništav ugovor ..06.Z.B. Tužilac je tužbom tražio da se poništi ugovor o cesiji i obaveže "J." da nadoknadi štetu od 127." u momentu zaključenja ugovora o cesiji nije imalo potraživanja od tužioca..01.09. koji je iznos naplatila realizacijom akceptnog naloga izdatog po osnovu ugovora o cesiji. broj 1416/95 i zaključen." iz V. pa će potom izvršiti uviđaj na licu mesta sa veštakom geometrom.1995..K..... i nema elemenata na osnovu kojih bi bilo odredivo.. Zakona o obligacionim odnosima) 60.. "J. jer se ne može poništiti nešto što ne postoji... jer predmet ugovora nije određen ili odrediv u smislu člana 47." nije imalo potraživanja od tužioca. to je bilo osnova da se isti ugovor poništi i po oceni Vrhovnog suda. Iz obrazloženja: U pravosnažno okončanom postupku utvrđeno je da je između PP "N... i tako potraživanje tužilac nije mogao preneti na tuženog. radi ocene o tome da li je predmet ugovora odrediv.

pa je on. pažnju i negu i da se o njemu stara.2008. sud nije utvrđivao činjenice od kojih zavisi ocena o tome da li je pobijani ugovor rušljiv. Osnovne pobude i motiv za zaključenje ovog ugovora o poklonu kod tužioca bile su da mu tužena pruži više ljubavi. Na ovako utvrđeno činjenično stanje pravilno je primenjeno materijalno pravo iz odredbe člana 51. stav 1. poklon je ništav budući da pobuda za zaključenje ugovora o poklonu ulazi u osnov ugovora. ništav. Revizija br. Gž. Zakona o obligacionim odnosima i pravnih pravila imovinskog prava kada je utvrđeno da je sporni ugovor o poklonu ništav jer pobuda za zaključenje ugovora o poklonu ulazi u osnov tog ugovora.93 od 16. U osnov ugovora o poklonu kao dobročinog pravnog posla ulazi i pobuda (motiv).04. godine dođe da živi u stanu sa parničnim strankama.ako je osnov otpao. 1992. ništav.OBLIGACIONO PRAVO Iz obrazloženja: Poništaj ugovora o poklonu tužilja je tužbom tražila zbog toga što je razvodom braka stranaka otpao motiv za zaključenje ugovora (koji se sastojao u tome da je poklonom tužilja "htela da učvrsti bračnu zajednicu" i da se tuženi "ne bi osećao kao uljez"). pobojni (rušljivi. godine. Prema utvrđenom činjeničnom stanju.31 - . zadržavši za sebe pravo doživotnog uživanja. 1147/05 iz decembra 2005. Za razliku od ništavih ugovora. No. Taj stan je tužilac ugovorom o poklonu Ov. a ne deklaratornom tužbom . to se nije ostvarilo. Ukoliko pobuda (motiv) zbog koje je poklon učinjen otpadne ili se ne ostvari ugovor gubi osnov. godine brak je razveden pravosnažnom presudom. Ako bi to bilo tačno. otpada i osnov tog ugovora. a kada se pobuda zbog koje je ugovor o poklonu zaključen ne ostvari. prestavši o njemu da brine. Zakona o obligacionim odnosima . ostavljajući ga samog po ceo dan. upoznavši se preko trećeg lica jer je tužilac slep. jer je to nesposoban da čini sam. zbog čega je pravilno usvojen tužbeni zahtev. Iz obrazloženja: Tužena i tužilac su bili u braku od 1984. u početku braka. a koji je kasnije zamenjen za dva stana. Ništav ugovor po prirodi stvari se ne može poništiti jer se ne može poništiti nešto što ne postoji. Parnične stranke su. ___. br. staru 80 godina. pa ga je. (Iz Rešenja Okružnog suda u Valjevu. te da se stara o tužiocu. Zakona o obligacionim odnosima. nege i pažnje. kao takav. jer tužena sa tužiocem nije ostala u braku niti se o njemu starala i brinula. jer je kao slepo lice upućen na tuđu pomoć i negu. već su to činila druga lica. godine) . često bez osnovnih namirnica. tužiočev motiv za zaključenje ugovora o poklonu bio je da mu tužena pruži ljubav. godine) 61. 1329/08 od 04. U konkretnom slučaju. tužilja je konstitutivnom tužbom tražila da sud svojom odlukom ugovor poništi. godine poklonio tuženoj. ne vodeći računa ni o njegovim osnovnim higijenskim potrebama. kraće vreme po zaključenju naznačenog ugovora. To je prinudilo tužiočevu majku. pobuda zbog koje je tužilac sa tuženom zaključio ugovor o poklonu je otpala. Prema utvrđenim činjenicama. godine. te je. U ovom slučaju. Međutim. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. i otkupio od preduzeća koje je bilo nosilac prava raspolaganja. relativno ništavi) ugovori proizvode pravno dejstvo kao i oni koji su valjani.12. da tokom 1999.1993. Tokom 2004. živele zajedno sa tužiočevom majkom u stanu na kome je ona bila nosilac stanarskog prava. Na jednom od njih tužilac je postao nosilac stanarskog prava. ali se iz određenih zakonskih razloga mogu poništiti.sa zahtevom da sud utvrdi da je ugovor ništav. u smislu člana 52. tužena je počela zanemarivati tužioca. to bi onda vodilo apsolutnoj ništavosti ugovora u smislu člana 52.

Iz obrazloženja: Presudom prvostepenog suda se utvrđuje da je ništavo sudsko poravnanje u delu odluke o plaćanju kamate… Drugostepeni sud je odbio kao neosnovane žalbe stranaka i potvrđena je prvostepena presuda. Iz takvog utvrđenja suda ne može se izvesti zaključak da su stranke postigle izričit sporazum da se pravo svojine na stanu vodi na tuženom. Takav sporazum ne ukazuje da je tužilja učinila poklon tuženoj obezbeđujući joj novac za kupovinu stana od trećeg lica. 595/05 od 19. .OBLIGACIONO PRAVO 62. Volja stranaka da zajedno žive u stanu koji je kupljen isključivim sredstvima tužilje nalagala je da se taj sporazum pravno uobliči posle kupovine stana zaključenjem ugovora o doživotnom izdržavanju. kojim bi uredili svoja međusobna prava i obaveze u vezi postignutog sporazuma. Iz spisa proizilazi da je zaključeno sudsko poravnanje između stranaka uz obavezu vraćanja zajma od 35. dakle da stranke u stanu zajedno stanuju i da se tužena o tužilji brine. Za ostvarenje ovog sporazuma nije dovoljna samo njegova realizacija. te tužbeni zahtev u traženoj visini odbijaju. ZOO i radi se o visini kamate koja je u očiglednoj nesrazmeri sa onim što je predmet zajma. Iz obrazloženja: Iz utvrđenih činjenica sudovi izvode zaključak da je stvarna volja ugovornih stranaka bila da se novcem tužilje kupi stan i na istom ubeleži pravo svojine u korist tužene. ali je bilo potrebno da stranke takav sporazum i postignu. da stranke u ovom stanu dalje zajedno stanuju a da tužilju kao bolesnu osobu tužena neguje.000 DM i kamate od 20% na mesečnom nivou.član 52. (Iz presude Okružnog suda u Čačku. što je međutim izostalo.2005. te da je tužena stekla svojinu na ovom stanu poklonom. Iz ovih razloga sudovi nalaze da tužilja nema pravo da potražuje da joj tužena vrati novac upotrebljen za kupovinu stana. jer ima nedopušten osnov . Zbog nedopuštenosti osnova pravnog posla (izuzetno visoke kamate) sudsko poravnanje je delimično ništavo u delu odluke o kamati. Gž. br. Pravno je moguće da se pravo svojine na kupljenom stanu vodi na ime tužene. već je trebalo da stranke zaključe pravno valjan ugovor o doživotnom izdržavanju. nalazeći da je sudsko poravnanje delimično ništavo u delu odluke o kamati. sudovi utvrđuju da je volja stranaka bila da žive u ovom stanu u zajedničkom domaćinstvu i da se tužena brine o tužilji.32 - . čuva iako među njima ne postoji formalno zaključen ugovor o doživotnom izdržavanju. Iz utvrđenih činjenica je vidljivo da je tužilja pri kupovini stana izjavila da joj je svejedno na koga će se pravo svojine na stanu voditi.05. Sud je pravilno primenio materijalno pravo. Ako osnov ne postoji ili je nedopušten. godine) 63. Naprotiv. Po oceni Vrhovnog suda prednji zaključak sudova se ne može prihvatiti za sada kao pravilan. ugovor je ništav.

OBLIGACIONO PRAVO Propustili su sudovi da ocene da li je u ovom slučaju pravni osnov postignutog sporazuma otpao budući da je pravno realizovan samo deo dogovora stranaka. Na osnovu takvog činjeničnog utvrđenja nižestepeni sudovi su pravilno zaključili da je tužbeni zahtev tužilje osnovan. ZOO. br. Zakona o obligacionim odnosima. nisu osnovani.. odnosno namera da se poklonoprimcu učini poklon. i da je tužilja s obzirom na starost i zdravstveno stanje učinila poklon kako bi tuženi iz zahvalnosti i dalje pružao navedene usluge. nakon toga. Rev. godine) 64..33 - . . (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. pa zato taj motiv ulazi u osnov ugovora. 1265/02 od 2. 114/02 od 11. površine 28 m2. godine) 65. Rev. decembra 1997. to je sporni ugovor ostao bez osnova. II 47/97. ništav je ugovor o poklonu nepokretnosti ako je motiv zbog koga je poklon učinjen otpao ili se nije ostvario.2002. koji bi morao platiti po ugovoru o doživotnom izdržavanju. Naime. Kako je motiv izostao nepružanjem nege i pomoći. došlo je do poremećaja odnosa iz razloga što tuženi nije reagovao na tužiljine molbe da je on sa suprugom obilazi.10. ugovor o poklonu je ništav u smislu čl. i da osnovanost tužbenog zahteva ocene sa ovog aspekta.2002. Dalje je utvrđeno da je u vreme zaključenja ugovora tužilja bila stara 76 godina i da je poklon učinila tuženom u očekivanju da će time obezbediti negu i pomoć od strane tuženog i njegove supruge koja je sestričina tužilje. već je ugovor o poklonu zaključen samo da bi se njime poklonoprimac posle smrti poklonodavca legitimisao kao vlasnik kako ne bi platio porez na promet apsolutnih prava. Ovaj stan je u ime i za račun tužilje otkupio tuženi svojim sredstvima. Ništav je ugovor o poklonu nepokretnosti jer je motiv tužilje (očekivano obećanje obezbeđenja nege i pomoći) izostao. pa je kao takav ništav u smislu člana 52. a važi ugovor o doživotnom izdržavanju. Iz obrazloženja: U postupku je utvrđeno da su stranke zaključile ugovor o poklonu dana 3. Međutim. a predmet ugovora je tužiljin stan u U. 52. a ne u celini. kako je tuženi to i obećao. imajući u vidu da je tuženi svojim sredstvima otkupio stan. Kada ugovorom o poklonu nije prenovljen ugovor o doživotnom izdržavanju. bio je njen motiv za zaključenje navedenog ugovora o prenosu nepokretnosti. Očekivano obećanje obezbeđenja nege i pomoć tužilji. imajući u vidu da je tuženi pre zaključenja ugovora obilazio tužilju i starao se o njoj. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilja je predmetnu nepokretnost prenela na tuženog očekujući da će tuženi sa svojom suprugom pružati negu i pomoć s obzirom na njenu starost i bolest. Suprotno tome iz utvrđenog činjeničnog stanja nesumnjivo proizilazi da je motiv tužilje da učini poklon isključivo u obezbeđenju nege i pomoći. Ukazivanje u reviziji da se očigledno radi o isključivoj i bezuslovnoj volji tužilje kao poklonodavca da učini poklon. godine koji je overen kod suda pod Ov. pa je kao stara i bolesna bila prepuštena sama sebi. jer mu nedostaje osnov (kauza).09.

S. N. ZOO. Naime. ugovor o poklonu je ništav u smislu čl. već je ugovor o poklonu zaključen samo da bi se poklonoprimac tim ugovorom posle smrti poklonodavca legitimisao kao vlasnik. godine) 66. kao poklonoprimca. koje bi inače morao platiti po ugovoru o doživotnom izdržavanju. istu tu imovinu. a ugovorom o poklonu se obavezala pok. S. već je ugovor o poklonu zaključen samo da bi se njime poklonoprimac posle smrti poklonodavca legitimisao kao vlasnik kako ne bi platio porez na promet apsolutnih prava. januara 1987. odnosno ukoliko su pok. ukoliko prenova nije bilo. godine. da se tuženom P. uz obavezu tuženih da ovo priznaju. te da se radi o ugovoru o poklonu sa teretom kod koga se institut povrede nužnog dela ne može primeniti. br.. N. nije jasno.. ____/87.. N. povređeno pravo tužilaca na nužni deo nasleđa iza smrti pok. i tuženog M. kako je to inače tuženi P. odnosno namera da se poklonoprimcu učini poklon. N. prenese u svojinu bez naknade. Prvostepeni sud nalazi da ugovorom o poklonu nije anuliran ugovor o doživotnom izdržavanju jer je ugovor o doživotnom izdržavanju strogo formalni pravni posao te da se u slučaju raskida ovog ugovora mora ispoštovati odgovarajuća forma i da se to nije moglo učiniti samim zaključenjem ugovora o poklonu.07. postigli saglasnost da obaveze iz ugovora o doživotnom izdržavanju prestaju. kojim je zaključen između pok. od 24. To onda znači da bi ugovor o poklonu nedostajao osnov (kauza) koji se kod dobročinih ugovora sastoji u nameri da se poklonoprimcu učini poklon i što bi bio uzrok ništavosti ugovora o poklonu u smislu čl. tvrdio tokom postupka. br. 51. 52. Navedeni razlozi o ovim odlučujućim činjenicama nisu dovoljno jasni.S. ZOO. onda bi ugovor o poklonu bio punovažan. kao poklonodavca. i tuženi P. a važi ugovor o doživotnom izdržavanju. S. jer mu nedostaje osnov (kauza).OBLIGACIONO PRAVO Iz obrazloženja: Prvostepenom presudom je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužilaca kojim su tražili da se utvrdi da je ugovor o poklonu nepokretnosti overenim kod Opštinskog suda u L.2001. a u znatnoj meri i nedostaju. S. da tuženom P. N. S druge strane. 348. Prethodno pitanje u ovoj pravnoj stvari je pitanje punovažnosti ugovora o poklonu s obzirom na to da je između istih stranaka sada pok. i da tužioci imaju pravo nasleđa sa udelima od po 1/2 na zaostavštini pok. najpre zaključen ugovor o doživotnom izdržavanju a potom ugovor o poklonu i da je predmet oba ugovora ista imovina. i tuženog P. 871/01 od 20.34 - . ZOO. da su obaveze iz ugovora o doživotnom izdržavanju izvršavane i najzad da je tuženi P. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu. Gž. radi izbegavanja plaćanja poreskih dažbina. . ukoliko je došlo do prenova. onda u stvari i nije bilo namere na strani pok. koji bi morao platiti po ugovoru o doživotnom izdržavanju. N. pod Ov. kakva je bila prava volja i namera ugovornih strana prilikom zaključenja ugovora o poklonu i nije li prilikom zaključenja ugovora o poklonu došlo do prenova i prestanka obaveza iz ugovora o doživotnom izdržavanju pod uslovima iz čl. niti o tome ima razloga u prvostepenoj presudi. Kada ugovorom o poklonu nije prenovljen ugovor o doživotnom izdržavanju. N. učini poklon. Naime. imao dva pravna osnova od kojih je birao onaj koji će za njega biti lakši što se tiče obaveza po osnovu plaćanja poreza. sa namerom darivanja. do 250.

Navedeni razlozi o ovim odlučujućim činjenicama nisu dovoljno jasni. kakva je bila prava volja i namera ugovornih strana prilikom zaključenja ugovora o poklonu i nije li prilikom zaključenja ugovora o poklonu došlo do prenova i prestanka obaveza iz ugovora o doživotnom izdržavanju pod uslovima iz čl. Rev. da se tuženom P. nije jasno. N. godine. onda je ugovor ništav ako otpadne motiv. a ugovorom o poklonu se obavezala pok. Naime. 15/2000 od 29. i tuženi P. To onda znači da bi ugovor o poklonu nedostajao osnov (kauza) koji se kod dobročinih ugovora sastoji u nameri da se poklonoprimcu učini poklon i što bi bio uzrok ništavosti ugovora o poklonu u smislu čl. januara 1987. kao poklonoprimca.. kojim je zaključen između pok. S druge strane. od 24.. niti o tome ima razloga u prvostepenoj presudi.06. ZOO. godine) Kauza je neposredni razlog za zaključenje ugovora. onda u stvari i nije bilo namere na strani pok. (Iz presude Saveznog suda Gzs.. koje bi inače morao platiti po ugovoru o doživotnom izdržavanju. S. ____/87. uz obavezu tuženih da ovo priznaju. Ako je kod ugovora o poklonu motiv bitan element ugovora.03. S. tvrdio tokom postupka. godine) 67. najpre zaključen ugovor o doživotnom izdržavanju a potom ugovor o poklonu i da je predmet oba ugovora ista imovina. N. a u znatnoj meri i nedostaju. N. br. (Vrhovni sud Srbije. radi izbegavanja plaćanja poreskih dažbina.OBLIGACIONO PRAVO Iz obrazloženja: Prvostepenom presudom je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužilaca kojim su tražili da se utvrdi da je ugovor o poklonu nepokretnosti overenim kod Opštinskog suda u L. (Iz presude Opštinskog suda u Lajkovcu P. učini poklon. te da se radi o ugovoru o poklonu sa teretom kod koga se institut povrede nužnog dela ne može primeniti. S. br. Prvostepeni sud nalazi da ugovorom o poklonu nije anuliran ugovor o doživotnom izdržavanju jer je ugovor o doživotnom izdržavanju strogo formalni pravni posao te da se u slučaju raskida ovog ugovora mora ispoštovati odgovarajuća forma i da se to nije moglo učiniti samim zaključenjem ugovora o poklonu. da su obaveze iz ugovora o doživotnom izdržavanju izvršavane i najzad da je tuženi P. postigli saglasnost da obaveze iz ugovora o doživotnom izdržavanju prestaju. odnosno ukoliko su pok. pod Ov. Prethodno pitanje u ovoj pravnoj stvari je pitanje punovažnosti ugovora o poklonu s obzirom na to da je između istih stranaka sada pok. ukoliko je došlo do prenova. onda bi ugovor o poklonu bio punovažan. 2656/98 od 15. N. istu tu imovinu.1998. do 250. S. 51. . i tuženog M.2000. kako je to inače tuženi P. imao dva pravna osnova od kojih je birao onaj koji će za njega biti lakši što se tiče obaveza po osnovu plaćanja poreza. godine) . i da tužioci imaju pravo nasleđa sa udelima od po 1/2 na zaostavštini pok. N. ZOO. povređeno pravo tužilaca na nužni deo nasleđa iza smrti pok. kao poklonodavca. sa namerom darivanja. da tuženom P. već je ugovor o poklonu zaključen samo da bi se poklonoprimac tim ugovorom posle smrti poklonodavca legitimisao kao vlasnik. a nema značaja da li se kauza vidi ili ne vidi iz zaključenog ugovora. Naime. N.2001. ukoliko prenova nije bilo.35 - 68. N. i tuženog P.09. 348. 111/99 od 21. prenese u svojinu bez naknade.

1998. niti je imalo ovlašćenje zakonskog zastupnika tuženog i nije izričito naknadno odobren od strane zakonskog zastupnika. javnom poretku ili dobrim običajima (Vrhovni sud Srbije. Tužilac je u toku postupka dostavljao dokaze da je u skladu sa ugovornim odredbama putem pošte slao publikaciju tuženom pa je smatrajući da je na navedeni način ispunio ugovornu obavezu sud obavezao i tuženog na plaćanje primeraka publikacije odbijajući zahtev za naknadu troškova štampanja memoranduma za koje sam tužilac nije dostavio dokaze. ZOO). Ništav je ugovor o poklonu nepokretnosti ako je motiv zbog koga je poklon učinjen otpao ili se nije ostvario. godine) 71.03. isti ne proizvodi pravno dejstvo na osnovu člana 54. Kako je navedeni ugovor potpisao za tuženog direktor opšteg i pravnog sektora. 09. već je prema navodima tuženog on vraćao sve od strane tužioca upućene primerke poštanskog imenika. 4685/98 od 22.potpisnik.1993.OBLIGACIONO PRAVO Svaka ugovorna obaveza mora imati dopušteni osnov.09.36 - . Kupovina neuobičajeno velike količine robe (zlatnog nakita) po redovnom toku stvari upućuje na obavezu utvrđivanja dopuštenosti osnova tog ugovora (član 51. 54 – 59. Zakona o obligacionim odnosima) 72. Rev. ZOO pa stoga stranke po osnovu takvog ugovora ne stupaju u među. nije imalo ovlašćenja za potpisivanje ugovora te vrste. godine) 70. godine) 69. (Vrhovni sud Srbije. 16/94 od 16. U situaciji u kojoj je ugovor potpisan od lica koje nije zakonski zastupnik tuženog. U toku postupka tuženi je sporio da je ovlašćeno lice potpisalo ugovor navodeći da tuženi nije ni odobrio zaključenje istog naknadnim ponašanjem.1994. Iz obrazloženja: Prema stanju u spisima predmet tužiočevog potraživanja je neplaćena cena za izvršene usluge štampanja memoranduma i isporučene publikacije tuženom po ugovoru zaključenom između parničnih stranaka. SPOSOBNOST (Čl. Rev. on je dužan ugovorenu cenu. a on nije dopušten ako je protivan prinudnim propisima. Ukoliko je tuženi po prijemu publikacije iskazao volju da osnaži zaključeni ugovor iako ga je potpisalo neovlašćeno lice za tuženog.ZOO) i sledom toga njegove ništavosti (član 52. (Vrhovni sud Srbije. 2877 od 08. to je sporno da li je isti proizvodio pravno dejstvo jer navedeno lice . Rev. 740/94 i Gzz.

MANE VOLJE (Čl. Zakona o parničnom postupku presuda se ukida i predmet vraća prvostepenom sudu na ponovni postupak. st. godine) 73. on je dužan ugovorenu cenu a ukoliko to nije učinio već je iste vraćao uz zahtev za storniranje . 60 – 66. (Viši sud u Novom Sadu. nazive stranaka koje zaključuju ugovor i kada su bitni elementi napisani sitnim slovima. kako sam tvrdi. 2. 2261/03 od 09. godine) Za sklapanje punovažnog ugovora potrebno je da ugovarač ima poslovnu sposobnost koja se traži za zaključenje tog ugovora.37 - . Ukoliko forma ugovora nije sačinjena na uobičajan način (ne sadrži jasnu oznaku da se radi o ugovoru.12. Iz navedenih razloga neophodno je bilo u toku postupka utvrditi sve ove činjenice i na osnovu utvrđenog a uz davanje jasnih razloga doneti odluku o osnovanosti zahteva. Nije sporno da je tužilac slao publikacije tuženom smatrajući da time ispunjava svoje ugovorne obaveze ali je sporno da li je tuženi iste publikacije zadržao ili ih je tužiocu vraćao uz dopise u kojima nedvosmisleno iskazuje volju da se poslovni odnos po osnovu spornog ugovora ne uspostavi. U ponovnom postupku prvostepeni sud će otkloniti sve navedene nepravilnosti a potom doneti novu odluku po tužbenom zahtevu. i nema osnova za obavezivanje tuženog. to je ista doneta uz apsolutno bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 354. predmeta ugovora.2003. a ne uobičajnim pozivima na članove) osnovano se može razmatrati da li je cilj tako koncipiranog ugovora dovođenje u zabludu druge ugovorne strane u pogledu prirode tj. . ne sadrži imena ugovornih strana odn. on je jasno manifestovao svoju volju da do uspostavljanja poslovnog odnosa po manjkavom ugovoru ne dođe. Pri tome se prinudna naplata publikacija po pravosnažnom i izvršnim ispravama ne može tretirati kao volja tuženog za osnaženje ugovora. Iz navedenih razloga shodno članu 369.raskid ugovora. Gž. Zakona o obligacionim odnosima) 74.04. 3395/86 od 24. 14.OBLIGACIONO PRAVO sobne poslovne odnose. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. Predaja na poštu od strane tužioca može se smatrati samo kao ugovoreni način izvršenja obaveze pa je stoga za dokazivanje da je ista izvršena neophodno utvrditi da je tuženi primio navedene publikacije. tač.1986. Naime. ukoliko je tuženi po prijemu navedene publikacije iskazao volju da osnaži zaključeni ugovor iako ga je potpisalo neovlašćeno lice za tuženog. i ista se u ovoj fazi postupka ne može ispitati. Za ocenu postojanja tuženikove obaveze u toj situaciji od značaja je njegovo ponašanje po prijemu publikacije. Kako pobijana presuda ne sadrži razloge o odlučnim činjenicama.

To sve može uticati na stvaranje zablude o prirodi samog ugovora. da je na početku razgovora tuženom dao na poklon CD sa postojećim podacima.2007. godine) vratio isporučene CDromove i na taj način nedvosmisleno iskazao svoju volju da ne želi da stupi u poslovni odnos sa tužiocem po osnovu isporučenih publikacija.2007. tako da predmetni ugovor svojim izgledom i koncepcijom podseća više na narudžbenicu.otpremnica proizvodi pravno dejstvo.06.bitni elementi ugovora su napisani sitnim slovima a ne uobičajeno pozivanjem na određene članove u ugovoru. godine osporio i vratio predračun tužioca kao i CD-romove.2007. te . Osim toga.OBLIGACIONO PRAVO Iz obrazloženja: Tužilac . godine na navedeni iznos. zaposlene kod tuženog. niti da ima nameru da sa tužiocem zaključi dvostrano teretni pravni posao. pre nego što je tužilac tuženom ispostavio račun za navedene publikacije. Na to upućuje i njegovo ponašanje nakon potpisivanja ugovora .otpremnicu.predmeta ugovora.11.2007.38 - .otpremnice od 07.11.iznos od 42. Pž. jer je prilikom potpisivanja na navedeni način doveden u zabludu.11. jer u sebi ne sadrži jasnu oznaku da je u pitanju ugovor. ali da će se naplaćivati publikacija tj.2007. godine. sama forma u kojoj je sačinjen ugovor . a ne da će biti dužan da plaća za isporučene publikacije. Kada tužilac potpiše sporazum o prestanku radnog odnosa jedan dan posle utvrđivanja telesnih povreda koje su mu nanete u istražnom pritvoru. Po tom osnovu tužilac je tuženom ispostavio račun od 15. koji je izdat 15. jer je dopisom od 08.12. ni naziv stranaka koje zaključuju ugovor. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. godine. koja je overena pečatom tužioca i tuženog i u kojoj je konstatovano da je tuženi primio "Registar tekućih računa" u količini od dva CD-roma. tuženi je prilikom zaključenja predmetnog ugovora . da je on kao zakonski zastupnik i direktor tužioca potpisao otpremnicu i da je predstavnicima tuženog objasnio da se podaci odn. Tuženi je dopisom od 08.otpremnice tuženi u stvari daje saglasnost za besplatno objavljivanje podataka o preduzeću. Zbog toga je takav sporazum ništav i ne proizvodi pravno dejstvo.otpremnice bio u zabludi u pogledu prirode . koji joj uopšte nije ličio na ugovor. 4170/10 (2009) od 08. godine) 75. te da je tom prilikom potpisala predmetni ugovor .imajući u vidu i druge okolnosti konkretnog slučaja i navode tužioca da se podaci o tuženom prikupljaju radi objavljivanja . koncipirana je tako da može da dovede u zabludu lice koje je potpisuje. godine (dakle. jer je bio u uverenju da potpisivanjem ugovora .11. Iz iskaza imenovanog svedoka. Među parničnim strankama nije bilo sporno da je tuženi vratio tužiocu publikaciju na CD-romovima. ali je bilo sporno da li ugovor . godine obavestio tužioca da mu vraća predračun kao i dva primerka CD-roma i prema prijemnoj knjizi uputio tužiocu pošiljku koja se sastoji iz dva CD-roma preko pošte. prvostepeni sud je utvrdio da su joj predstavnici tuženog kao svrhu posete naveli davanje podataka.11. Tuženi je tužbeni zahtev osporio u celosti navodima da je dopisom od 08.00 dinara traži na ime ugovora . zatim . .može se osnovano smatrati da je tuženi potpisivanjem otpremnice imao ubeđenje da daje saglasnost za besplatno objavljivanje podataka o svom preduzeću.768. U konkretnom slučaju.2007. Takođe je utvrđeno da se zakonski zastupnik tužioca obratio tuženom kako bi prikupio podatke radi sastavljanja periodične baze podataka.2007.otpremnica od 07.prema činjeničnom stanju koje je utvrđeno u prvostepenom postupku . mediji gde će podaci biti objavljeni.otpremnice.06. objavljivanje prikupljenih podataka neće naplaćivati.2010. očigledno je da nije bio sposoban da izrazi svoju slobodnu volju i da zbog toga nisu bili ispunjeni uslovi za ovakav prestanak radnog odnosa.

strahovao za svoj integritet.02. sporazumni prestanak radnog odnosa pretpostavlja slobodno izraženu volju zaposlenog i poslodavca.1995. Sporazumom od 15. nije bio sposoban da izrazi svoju slobodnu volju prilikom sačinjavanja sporazuma o prestanku radnog odnosa 04. Zbog odsustva slobodne volje tužiocu je nezakonito prestao radni odnos.nezakonita.1995.12. a takva je morala biti . Strah se smatra opravdanim ako se iz okolnosti vidi da je ozbiljnom opasnošću ugrožen život i telo ili drugo značajno dobro ugovorne strane ili trećeg lica . Zbog toga nisu bili ispunjeni uslovi za sporazumni prestanak radnog odnosa. onda druga strana ne može tražiti poništaj poravnanja pozivajući se na zabludu.1995. Iz obrazloženja: Tokom prvostepenog postupka. (Iz Presude Okružnog suda u Beogradu. godine.pravilan je zaključak prvostepenog suda da su osporena rešenja tužene .39 - . je predviđeno da će se tužiocu utvrđeni iznos rente isplaćivati počev od 01.537.94 dinara mesečno. Dakle.12. Kako volja tužioca nije bila slobodna.2005. godine povećana na iznos od 3. druga strana može tražiti da se ugovor poništi član 60. Zakona o obligacionim odnosima.2001. kojim su ugovorili korekciju rente dosuđene navedenom sudskom presudom u iznosu od 188. nanetih tupinom teškog i jako zamahnutog mehaničkog oruđa. To podrazumeva da je volja zaposlenog bila slobodna i da na nju nije bilo uticaja. te po tom poravnanju jedna od strana postupi i izvrši određenu isplatu. Članom 4.2006. stav 2. Prvostepeni sud je zaključio da navedene telesne povrede nisu nastale samopovređivanjem tužioca već fizičkom torturom u pritvoru i da prilikom sačinjavanja sporazuma o prestanku radnog odnosa 04. Pri tome. godine (jedan dan posle utvrđivanja telesnih povreda) tužilac nije bio sposoban da izrazi svoju volju. Relevantne odredbe: Ako je ugovorna strana ili neko treći nedopustivom pretnjom izazvao opravdani strah kod druge strane tako da je ova zbog toga zaključila ugovor.12. Gž. zbog nanetih telesnih povreda utvrđenih i konstatovanih dana 03.2005.2005. a koja je vansudskim poravnanjem između stranaka od 21.8.12. Zakona o obligacionim odnosima. po sporazumu o prestanku radnog odnosa zaposlenom prestaje radni odnos na osnovu njegove pismene izjave upućene poslodavcu da želi da raskine radni odnos.član 60. godine ugovorili su isplatu mesečne rente u iznosu do 4.87 dinara.OBLIGACIONO PRAVO Iz obrazloženja: Tužilac je. stav 1. U konkretnom slučaju. ako je druga strana spremna da izvrši ugovor kao da zablude nije bilo. godine) 76.62 dinara.049. godine. U situaciji kada su stranke zaključile vansudsko poravnanje kojim su izmenile i utvrdile visinu mesečne rente i koje ima snagu izvršnog naslova. tužilac zbog posledica telesnih povreda nanetih tupinom teškog i jako zamahnutog mehaničkog oruđa . utvrđeno je da su tužilac i tuženi zaključili naznačeno vansudsko poravnanje od 15. I 1495/05 od 14.02. pa je pravilno usvojen tužbeni zahtev tužioca. godine od strane Komisije lekara Instituta za sudsku medicinu Medicinskog fakulteta.fizičke torture u pritvoru. godine . pa je pravilno prvostepeni sud obavezao tuženu da tužioca vrati na rad i usvojio tužbeni zahtev tužioca i u tom delu. na osnovu izvedenih dokaza.02.

2006. pa stoga odbija zahtev za poništaj vansudskog poravnanja. ovog Zakona.2006. istog propisa: “ali. Gž. na primer zaključen je ugovor o poklonu u pismenoj formi. ZOO-a. godine povećani iznos isplati uz rentu za januar 2006. kao prejudicijelno. sa stanovišta primene pozitivnih propisa. Poravnanjem je dogovoreno da vansudsko poravnanje ima snagu izvršnog sudskog naslova. prikrivati neki drugi ugovor. ne da bi prikrio neki drugi ugovor. Pravilo o istovremenosti prividnog i prikrivenog ugovora postoji u slučaju kada prividan ugovor prikriva neki drugi ugovor ali je zaključen i u drugom cilju. taj drugi ugovor važi ako su ispunjeni uslovi za njegovu pravnu valjanost”. 774/06 od 07. jer na ovakav zaključak upravo ukazuje sadržina odredbe stava 2. Zakona o obligacionim odnosima. javnom poretku i dobrim običajima u smislu člana 103. u razlozima ožalbene presude utvrđuje da je u članu 4. Zbog toga su neosnovani navodi žalbe tužioca. obično nedozvoljenom. a sadržina zahteva tužbe je najpre. Iz obrazloženja: Prema stanju u spisima prvotuženi je prodao drugotuženom nepokretnost bliže označene u pismenom i pred sudom overenom ugovoru o prodaji od 25. Najpre.9. U ovoj parnici tužilac kao suvlasnik na predmetnim nepokretnostima pobija ugovor o prodaji zbog povrede prava preče kupovine. da bi posle toga između istih lica 24. godine.1992. godine. s obzirom da je u tom članu navedeno da se za decembar 2005. ali i ne mora.12. u kome je predviđeno da "se strana koja je u zabludi ne može na nju pozivati ako je druga strana spremna da izvrši ugovor kao da zablude nije bilo". to se tužilac ne može pozivati na zabludu saglasno članu 61. kao i da snosi nastale sudske troškove. bio zaključen i ugovor o poklonu gde je prvotuženi poklonodavac a drugotuženi poklonoprimac. takođe. U praksi se najčešće dešava da prividan ugovor i zaista prikriva neki drugi ugovor. godine. ali se dešava i da je prividan ugovor zaključen. utvrđenje da je ugovor o poklonu prividan ugovor u smislu člana 66. U konkretnom slučaju ugovor se već izvršava. Imajući u vidu da se vansudsko poravnanje izvršava. stav 4. stav 1. godine. pa je prvostepena presuda potvrđena. godine. prvostepeni sud pravilno zaključuje da se ne radi o zabludi tužioca. Zakona o obligacionim odnosima. . Prvostepeni sud. da nema mana volje u smislu člana 111. vansudskog poravnanja došlo do greške u kucanju kada je navedeno da se povećani iznos rente utvrđuje počev od 01. (Presuda Okružnog suda u Čačku. da proizvodi pravno dejstvo kada ga potpišu obe strane i da tužilac prihvata da nakon zaključenja ovog poravnanja povuče naznačenu tužbu za utvrđivanje visine rente. ako prividan ugovor prikriva neki drugi ugovor.40 - . stav 1. zbog povrede prava preče kupovine.OBLIGACIONO PRAVO do dvadesetog u mesecu za prethodni mesec. a između stranaka je ugovorena prodaja. već u nekom sasvim drugom cilju. kao da ni zaključeno poravnanje nije suprotno prinudnim propisima. godine) 77. ZOO-a. s tim što će mu se razlika između isplaćenog i sada utvrđenog iznosa rente za decembar 2005. Tumačeći volju stranaka i nespornu činjenicu da se vansudsko poravnanje od strane tuženog izvršava i da je već isplaćen povećani iznos.06. obično nedozvoljenom.11. valja ukazati prvostepenom sudu da prema odredbi člana 66. godine isplatiti uz isplatu rente za januar 2006.1994. prividan ugovor nema dejstva među ugovornim stranama i da prividan ugovor može. a zatim i pobijanje ugovora o prodaji koji je prethodno zaključen.

s obzirom da je tužena počela da kasni sa ispunjavanjem obaveza.. . ZOO-a. ovde važi pravilo o istovremenosti prividnog i prikrivenog ugovora. ugovor o poklonu zaključen između tuženih je prividan pravni posao. ____/96 I Opštinskog suda u B. da bi se prikrila kamata. godine postojala saglasnost između ugovarača da se ugovor o prodaji zaključuje kao prividan ugovor i da se. po nalaženju Okružnog suda pravilno.9. ako je pravno valjan. prvo pismenim ugovorom na 16. istovremeno. te da je prvotuženi sada odlučio da drugotuženom pokloni predmetne nepokretnosti o čemu su postigli saglasnost koju su perfektuirali pismenim ugovorom o poklonu od 21. prvostepeni sud je u suštini i pravilno zaključio da u konkretnom slučaju između stranaka važi pravi ugovor (zajam od 11. o čemu se prvostepeni sud detaljnije izjasnio u prvostepenoj presudi. zaključen sa ciljem da se izigra tužiočevo pravo preče kupovine. opredeljujući se u konkretnom slučaju za domicilnu kamatu. osim u pogledu kamate. pa je prvostepeni sud bio dužan da. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je utvrdio da su tužilja kao zajmodavac i tužena kao zajmoprimac zaključili ugovor o zajmu 11.500 DM a zatim i ugovorom gde je iznos zajma sa sve kamatom preračunat u dinare na 165. odnosno da primeni utvrđeno načelo ograničenosti stope ugovorene kamate ustanovljeno člana 399. istog Zakona kojim se zaštićuje načelo jednake vrednosti davanja kod dvostranih ugovora.. godine nije u celini izvršen u pogledu plaćanja kupoprodajne cene. jer ugovor o prodaji mogao je da prikriva ugovor o poklonu samo ukoliko je u trenutku zaključenja ugovora 25. Kod ovakvog stanja stvari. ZOO-a.1992. i 2. saglasno odredbi člana 141. ZOO-a. Gž.OBLIGACIONO PRAVO U konkretnom slučaju. već samo u srazmerno manjem delu. Na osnovu nalaza i mišljenja veštaka finansijske struke utvrđena je obaveza tužene u vraćanju duga. sa rokom vraćanja od pet meseci i 10% mesečne kamate. Prikriveni ugovor proizvodi pravno dejstvo među ugovornim stranama. da je posle toga zaključen aneks ugovora o zajmu od 17.41 - .11.04.000 dinara.000 dinara (Ov.1994. u svemu kao u izreci pobijane presude pod I za koji iznos je prvostepeni sud naredio da će se izvršiti realizacijom hipoteke.1997. godine) 78. Prvostepeni sud u razlozima svoje presude navodi da ugovor o prodaji od 25. i 15. umeri stopu ugovorene kamate. 1992. kojim su utvrđeni načini i dinamika vraćanja zajma. a da je hipoteka upisana prema ugovoru na iznos od 165.2005. što je učinio. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu. što je potpuno nejasno. godine. s obzirom na odredbe člana 66. br. Prividni ugovor nema dejstva među ugovornim stranama ali prikriveni ugovor proizvodi pravno dejstvo među ugovornim stranama. te načelom jednake vrednosti davanja iz čl. prema onome što tvrdi tužilac. od strane drugotuženog kao kupca. godine i da stoga ugovor o prodaji prikriva ugovor o poklonu.9. tim ugovorom prikriva ugovor o poklonu. 508/05 od 01.). Drugim rečima. koje prvostepeni sud nije imao u vidu. st. da je ovo pravi ugovor između stranaka koji je međutim prikriven. jer je i po nalaženju Okružnog suda ugovorena kamatna stopa nesrazmerno visoka u odnosu na okolnosti konkretnog posla i da je kao takva u suprotnosti sa načelom savesnosti i poštenja.3. br.000 DM. 1.000 DM sa rokom vraćanja od 5 meseci i 10% kamate) a da su napred navedeni ugovori kojima se prikriva pravi ugovor prividni i da nemaju dejstva među ugovornim stranama. 12.

( Iz presude Vrhovnog suda Srbije. nemačkih maraka ( odnos nemačke marke i dinara bio je 1:1 ).05. Prvo. tuženi je isplatio nakon overe kupoprodajnog ugovora.496.2004. Iz obrazloženja: Između parničnih stranaka (i to tužilaca kao prodavaca i tuženog kao kupca) – kako proizilazi iz utvrđenog činjeničnog stanja . (Iz presude Okružnog suda u Valjevu. godine ugovor o kupoprodaji kuće. Za zaključenje ugovora pribavljena je saglasnost Ministarstva finansija Republike Srbije za promet nepokretnosti. Osim toga. Zakona o parničnom postupku. Imajući u vidu da u odnosu između tržišne vrednosti kuće utvrđene veštačenjem i kupoprodajne cene. prilikom potpisivanja prethodnog (pripremnog) sporazuma o kupoprodaji kuće.33 dinara.2004. odn.000 nemačkih maraka. br. u smislu čl. Rev.04. i drugo. 90. kako se tužbom tražila realizacija hipoteke prema ugovorima koji su kao prividno ništavi i kako hipoteka u ovom smislu prati pravnu sudbinu ugovora to je prvostepeni sud pravilno primenio materijalno pravo kada je odlučio kao u stavu II pobijane presude. kao predmeta obaveza ugovornih strana.zaključen je 28.nakon overe ugovora . zbog čega bi se u smislu člana 139. neosnovano je isticanje tužilaca da su dovedeni u zabludu u pogledu prave vrednosti predmeta ugovora.07. overen pod navedenim brojem. stav 3. i 91.1994. tako što je iznos od 40.42 - . kao ostatak kupoprodajne cene. zbog čega se ne mogu pozivati na zabludu u smislu člana 61. ne postoji očigledna nesrazmera. osporava se utvrđeno činjenično stanje što je suprotno članu 385.OBLIGACIONO PRAVO U skladu sa utvrđenim činjeničnim stanjem pravilna je odluka sadržana u izreci pobijane presude pod II. Ugovor o kupoprodaji nepokretnosti.000 nemačkih maraka. Predmetna nepokretnost prodata je za 67.ukazuju da nisu postupali sa potrebnom pažnjom. 918/04 od 06. sačinjen je u pismenom obliku i overen kod suda. radi se o samo jednom ugovornom odnosu iz koga su preostale obaveze za tuženu samo za iznos iz stava I pobijane presude. Na tako utvrđeno činjenično stanje nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su odbili tužbeni zahtev tužilaca za poništaj ugovora iz razloga apsolutne i relativne ništavosti.tuženi su stupili u posed nepokretnosti. a iznos od 27. s tim što su tužioci taj iznos primili u tri dela. 4160/03 od 29. Zakona o obligacionim odnosima mogao tražiti poništaj ugovora. Zbog čega u konkretnom slučaju ne postoje razlozi apsolutne ništavosti ugovora. Zakona o obligacionim odnosima. a advokat koji je u ime prodavaca zaključio ugovor imao je overeno pismeno punomoćje za njegovo zaključenje. godine. za čije zaključenje je pribavljena saglasnost Ministarstva. Tvrdnje tužilaca iznete u postupku da “nisu gledali šta potpisuju” . Navodima revizije da su tužioci bili u zabludi prilikom potpisivanja prethodnog sporazuma i punomoćja advokatu za zaključenje ugovora kao i priznanice. Zakona o obligacionim odnosima. Veštačenjem je utvrđeno da je tržišna vrednost kuće u vreme kupoprodaje iznosila 63. U ime tužilaca kao prodavaca ugovor je potpisao advokat na osnovu overenog punomoćja za zaključenje tog ugovora. Tužioci su potpisali priznanicu da im je kupoprodajna cena isplaćena u celosti. godine ) . Gž. stav 2.09. Zbog bitne zablude se poništaj ugovora može tražiti samo ako je strana koja se poziva na zabludu postupala sa pažnjom. poništaj ugovora zbog bitne zablude može se tražiti samo ako je strana koja se poziva na zabludu postupala sa pažnjom koja se u prometu zahteva. godine) 79.000 nemačkih maraka (na ime avansa) isplaćen tužiocima 31.1994. a .

izbeći zaključenje i overa dva ugovora od kojih bi prvi bio između tužilja i svedoka Đ. Đ. Đ. godine. br. i najzad da ugovor zaključen između tužilja i tuženika u stvari prikriva ugovor između svedoka M. kako bi se nepokretnost prevela na tuženog kao poslednjeg kupca. i tuženog i verovatno plaćanje dva poreza na promet. pošto u stvarnosti ugovor o prodaji nije nikada zaključen između tužilja i tuženika. tako da je tužbeni zahtev za raskid ugovora neosnovan iz ovih navedenih razloga. Đ. umesto pravog ugovorača u čijoj imovini treba da se ostvare dejstva ugovora (personalna simulacija). ma kakvo bilo stanje stvari u vezi tih činjenica. godine. se sporazumeo sa tužiljama i tuženim da se tužilje samo forme radi prikažu kao prodavci u ugovoru koji zaključuju sa tuženim kao kupcem i overavaju pred Opštinskim sudom u V. a nisu bile sporne ni u prvostepenom postupku. prema tome da li bi se moglo uzeti da su tužilje kao podmetnuta lica u stvari zastupale pravog ugovorača. raskidu ugovora o prodaji nepokretnosti koji je tražen zbog neizvršenja od strane tuženog kao kupca. nema dejstva među ugovornim stranama. Pri tome advokat Đ. Đ. ____/93 od 17. 2. a ništav ugovor se ne može raskinuti zbog neizvršenja.. u konkretnom slučaju. Pravilo o prividnosti pravnog posla primenjuje se i u slučaju kada se neko lice samo prividno pojavljuje u ugovoru kao ugovorena strana. Svakako da taj ugovor podleže sudskom raskidu zbog neizvršenja pod uslovima predviđenim zakonom i u postupku koji podrazumeva učešće stvarnih. nisu od značaja. Naime.02. po pismenom ugovoru o prodaji od 5. što dalje znači da je prividni ugovor apsolutno ništav.OBLIGACIONO PRAVO 80.01. 228/04 od 27. 2004. odnosno M. advokat iz V.43 - .. i da se tužilje samo prividno pojavljuju u ugovoru kao prodavci. nije bilo mesta. tzv. Prema tome. Posle nekoliko godina svedok M. br. kao prodavca i tuženog kao kupca. jeste ugovor između svedoka M. već iz razloga koji slede. Tužilje su još u tužbi navele. pri čemu se najverovatnije htelo – što inače i nije od posebnog značaja. stav 1. (Iz presude Okružnog suda u Valjevu. do kojih je prvostepeni sud došao pravilnom ocenom izvedenih dokaza. kao prodavca i tuženog kao kupca (prikriveni ugovor)..1993. 66. Pravna važnost prikrivenog ugovora procenjuje se prema opštim uslovima (čl. Đ. već je spornu nepokretnost tuženiku prodao svedok M. ZOO-a) i. što je kasnije kao svedok u svom iskazu potvrdio M. godine) .1988. što dalje znači da je prividni ugovor apsolutno ništav. ali ne iz razloga navedenih u pobijanoj presudi. kod pravilno utvrđenih odlučnih činjenica. a koje se u suštini žalbama i ne osporavaju. II Ov. Iz obrazloženja: Pravilna primena materijalnog prava na činjenično stanje utvrđeno u prvostepenom postupku nalagala je odbijanje tužbenog zahteva. a drugi između svedoka Đ... ne zbog toga što je tuženi ispunio svoje obaveze kupca iz ugovora. st. koji je nepokretnost primio u državinu a cenu je platio kroz nenaplaćene honorare za advokatske usluge koje je pružio tužiljama u dužem vremenskom periodu. Đ. što je u ovoj parnici bez značaja. Đ. kao vanknjižni vlasnik. a ne podmetnutih ugovorača. podmetnuto lice. Ovo su odlučne činjenice u parnici i navodi žalbe kojim se osporavaju i pobijaju ostale činjenice. Prividni ugovor prema članu 66. Gž. a ništav ugovor se ne može raskinuti zbog neizvršenja. Navedeno činjenično stanje upravo ukazuje da je ugovor zaključen između tužilja kao prodavca i tuženog kao kupca u stvari samo prividan ugovor. Prividni ugovor nema dejstva među ugovornim stranama. stvarni ugovor koji kao prikriveni važi. da su oni predmetnu suvlasničku nepokretnost prodale svedoku M. po usmenom ugovoru nepokretnost je prodao tuženom i od njega naplatio ugovorenu kupoprodajnu cenu.05. ZOO-a. u celini ili delimično.

pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da je volja ugovornih strana bila da se zaključi ugovor o doživotnom izdržavanju i da se prema svim okolnostima u konkretnom slučaju ne radi o ugovoru zaključenom u cilju lišavanja tužilaca naslednog prava na imovini koja je predmet ugovora. Rev. . važi ono što su ugovorne strane zaista ugovorile. sporazuma o pružanju nege i pomoći od 3. čime je u potpunosti ispunio svoju ugovornu obavezu. Iz obrazloženja: Prema sadržini pismenog ugovora. Zakona o obligacionim odnosima. godine. osnov ili predmet obaveze. pa do smrti pok. ZOO. ____/04. Ne radi se o simulovnom ugovoru o doživotnom izdržavanju kada se on od njegovog zaključenja do smrti primaoca izdržavanja izvršavao saglasno njihovoj volji. odnosno da se radi o ništavom ugovoru u smislu člana 103. a kao naknadu za ove usluge tuženik se obavezao da tužilji preda u svojinu tri manje parcele šume koje čine jednu celinu. M. Tuženi je svom ocu nabavljao sve što je bilo potrebno. jer iz utvrđenog činjeničnog stanja proizilazi da je ugovor bio izvršen u skladu sa njegovim odredbama. to bi pravni osnov po osnovu kojeg tužilja ističe svoje potraživanje mogao proizaći samo iz prava na naknadu štete u smislu člana 510.44 - . da li je prava volja ugovornih strana bila da predmet ugovora predstavlja i sporna nepokretnost i u odlukama Gž. stav 3. kupovao lekove. pa je stoga pravilno odbijen tužbeni zahtev da se utvrdi ništavost ovog ugovora. br.08. ZOO. godine) 82. te pravilno ocenili da se ne radi o simuovanom pravnom poslu iz člana 66. snosio troškove sahrane i pomena. Iz obrazloženja: Po shvatanju Vrhovnog suda.2004. dao odgovarajuće primedbe po kojima prvostepeni sud nije postupio.1989. br. obilazio ga svakog drugog dana. vodio ga u bolnicu na lečenje. i to od zaključenja 1997. Ukoliko postoji nesporazum između prave volje ugovornih strana i izraza te volje kroz pismenu ispravu o ugovoru vezanu za prirodu ugovora. godine. tužilja se obavezala da čuva tuženikovu majku i o njoj se brine. ___/03 i Gž. stav 1. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. Neosnovan je i eventualni tužbeni zahtev za raskid ugovora o doživotnom izdržavanju. Okružni sud je u toku postupka ukazao prvostepenom sudu na značaj sporne činjenice. kako je ugovorom bilo predviđeno. a tuženi nije u mogućnosti da ispuni ugovor o tom delu onako kako po tekstu pismenog ugovora njegova obaveza glasi. 1999. ZOO-a.03. Neosnovani su revizijski navodi tužilaca da se radi o prividnom ugovoru. 3680/03 od 25.OBLIGACIONO PRAVO 81. Kako je deo jedne od parcela koje su bile predmet ugovora i u vreme zaključenja ugovora bio u svojini trećeg lica čije pravo potpuno isključuje tužiljino pravo. Ovo stoga što su sudovi nesumnjivo utvrdili da je tuženi ugovor o izdržavanju u celosti izvršavao saglasno izraženoj volji primaoca izdržavanja. ali ovo samo ukoliko bi se ispostavilo da se tuženi i zaista obavezao da i spornu nepokretnost tužilji preda u svojinu i državinu. Stoga nisu ispunjeni uslovi za raskid ugovora zbog neispunjenja iz člana 124. donosio mu hranu.

pa će stoga u ponovnom postupku prvostepeni sud na pouzdan način kao prethodno pitanje utvrditi sadržinu prave volje ugovornih strana u pogledu predmeta obaveze tuženog i da li postoji nesaglasnost između prave volje i izraza te volje koji je sadržan u tekstu pismenog ugovora kao i ima li možda nesporazuma o predmetu obaveze u smislu člana 63. saglasno odredbi člana 262. godine. stav 1. 636. Kod ugovora o građenju ipak može doći do izmene cene radova. Iz obrazloženja: Nižestepeni sudovi su stanovišta da tužilac ima prvo na obračun klizne skale za ceo iznos ugovorene cene po osnovnom ugovoru i aneksu ugovora. Zakona o obligacionim odnosima. To najpre podrazumeva obavezu prvostepenog suda da shodno odredbi člana 63. Dosledno rečenom. ovakvo pravno shvatanje nižestepenih sudova nije utemeljeno u pravilnoj primeni materijalnog prava. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu. st. i 3. kako bi bio u mogućnosti da u ovoj pravnoj stvari donese pravilnu i zakonitu odluku. i člana 637. Zakona o obligacionim odnosima i pitanje razlike u ceni mora raspraviti na način i pod uslovima propisanim ugovorom parničnih stranaka. Opštih uslova ugovora iz člana 16. Stoga se. U ponovljenom postupku otkloniće se propusti na koje je ukazano ovim rešenjem. U konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za primenu navedenih zakonskih odredaba. stav 2. br. član 635. jer su parnične stranke. U tom cilju raspraviće se da li je tužilac ispoštovao ugovoreni rok gradnje. Tek u slučaju da takav prigovor bude odbijen utvrdiće se da li i za koji iznos i period tužiocu pripada razlika u ceni. 1. Saglasno tim odredbama sudovi su našli da su parnične stranke ugovorile klizanje 75% cene.1998. te odredbi člana 17. odnosno postojanju ugovorne odredbe o zabrani bilo kakve izmene ugovorom utvrđene cene. ugovorile kliznu skalu i metod obračuna iste. konstatovane primedbe i date naloge za njihovo otklanjanje.45 - . godine) 83.10. Međutim.11. kao i revalorizacija tako obračunatog duga. važi ono što je zaista ugovoreno. stav 1. po nahođenju nižestepenih sudova. Ovo stoga što je primena odredaba čl. ali obzirom da su cene porasle preko 10%. 1638/04 od 29. Ovakva odluka nižestepenih sudova utemeljena je u posebnim uslovima ugovora parničnih stranaka.845.2004. iako je ugoveno da se cena radova neće menjati i to u slučaju da je cena elemenata toliko povećana da bi trebalo da cena radova bude veća za više od 10%.OBLIGACIONO PRAVO Pravilo je da ako između prave volje ugovornih strana i izraza te volje. Zakona o obligacionim odnosima. smatraju da tužiocu pripada i pravo na razliku u ceni i za preostalih 25% fiksno ugovorene cene. Zakona o obligacionim odnosima. Za slučaj da se utvrdi prekoračenje ugovorenog roka gradnje razlika u ce. pismene isprave o ugovoru.82 dinara.548. Iz tog su razloga nepotpuno utvrđene i odlučne činjenice za presuđenje ovog spora. u situaciji kada su parnične stranke ugovorom predvidele kliznu skalu i utvrdile metod njenog obračuna nema mesta primeni odredaba člana 637. Zato je pogrešnom primenom materijalnog prava tužiocu priznata razlika u ceni i u odnosu na fiksni deo ugovorene cene od 25%. i 637. U skladu sa takvim pravnim shvatanjem prihvaćen je usaglašeni nalaz i mišljenje veštaka po ukupnom dugovanju tuženog i dosuđeno tužiocu 7. Zakona o parničnom postupku raspravi da li u konkretnom slučaju postoji apsolutna nadležnost suda za postupanje u ovom sporu. te da istom pripada i revalorizovani iznos obračunate razlike u ceni zaključno sa 1. postoji nesaglasnost. Gž. Zakona o obligacionim odnosima uslovljena odsustvom ugovorne klauzule o dopuštenosti izmene ugovorene cene gradnje. obzirom na zapisnik o tehničkom pregledu objekta.

a za slučaj da tako obračunatu cenu ne pokrivaju uplate tuženog.2003.. utvrdiće se u kojem procentu su tako obračunati radovi ostali neisplaćeni. da je došlo do predaje sporne nepokretnosti i da su obaveze izdržavanja navedene u pismenoj redakciji ugovora). Naime. br. Iz obrazloženja: Ukoliko bi se u ponovnom postupku ispostavilo da su stranke htele i postigle saglasnost da zaključe pismeni ugovor upravo sa spornom sadržinom. posebnih uslova ugovora. posebno o njegovom zdravlju i obavezi tužene da tužioca posle smrti sahrani. obračun sadašnje vrednosti izvedenih radova izvršiće se po važećim jediničnim cenama u vreme presuđenja za sve količine izvedenih radova. drugim rečima. (pismena forma i overa pred sudom. ako bi bio tačan zaključak prvostepenog suda da je osnov obavezivanja kod tužioca u izdržavanju koje je on trebalo da dobija od tužene kroz odgovarajuće novčane mesečne naknade i stalnu brigu. Nakon toga. 1. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. Važnost prividnog (simulovanog) i prikrivenog (disimulovanog) ugovora. “nepravog” ugovora o doživotnom izdržavanju koji bi važio samo ako bi bili ispunjeni odgovarajući uslovi. 29. Prividan ugovor nema dejstva među ugovornim stranama. prvostepeni sud će. koja nesumnjivo ukazuje da se radi o ugovoru o kupoprodaji. Pritom sam obračun razlike u ceni se mora sačiniti u svemu u skladu sa ugovorenom metodologijom propisanom odredbom čl.46 - . a ne o ugovoru o doživotnom izdržavanju. i 30. ovu. odnosno član 31. broj 199/03 od 25. ali ako prividan ugovor pokriva neki drugi ugovor. Zakona o obligacionim odnosima). U konkretnom slučaju par. ali bi se postavilo pitanje važnosti prikrivenog (disimulovani) ugovora o doživotnom izdržavanju tzv. Pri tom. Sasvim je drugo pitanje da li je prava volja ugovornih strana bila da zaključe ugovor sa obavezama koje proističu iz kupoprodajnog odnosa. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu. 61. Ako prividan ugovor pokriva neki drugi ugovor. u odgovoru na pitanje da li je tužilac mogao biti u izvinjavajućoj zabludi (čl. pravu volju. st. pri čemu će imati u vidu sadržinu spornog ugovora.12. godine) 84. Iz obrazloženja: Pravna priroda pravnog posla ceni se prema sadržini i cilju koji su stranke ugovorom želele postići. i 2.OBLIGACIONO PRAVO ni obračunaće se samo do datuma kada su shodno ugovoru radovi morali biti završeni. 129/03 iz 2003. Prev. prikrili zaključenjem ugovora o kupoprodaji. onda bi ugovor o kupoprodaji bio prividan (simulovan) i kao takav nevažeći. godine) 85. Gž. no da su oni iz ko zna kojih razloga. taj drugi važi ako su ispunjeni uslovi za njegovu pravnu valjanost. Utvrđeni procenat neplaćenih radova preračunaće se na sadašnju vrednost ukupno izvedenih radova i tako obračunata razlika dosuditi tužiocu. ZOO) u pogledu pravne prirode ugovora. ako je to bila prava volja ugovornih strana. a ne po nazivu pravnog posla. poći pre svega od ličnih svojstava tužioca odnosno od toga da li je obzirom na svoje životno iskustvo i obrazovanje bio u mogućnosti da razlikuje ugovor o doživotnom izdržavanju od ugovora o kupoprodaji. taj drugi važi ako su ispunjeni uslovi za njegovu pravnu valjanost (član 66.

ugovor je zaključen kada su se ugovorne strane saglasile o bitnim sastojcima ugovora.2001. ali pristaje da to ipak učini zbog nedopušteno izazvanog straha. Stoga ne stoje navodi revizije da je tužilac izmenio činjenični osnov tužbenog zahteva.1952.500 DM. Kada pravni subjekat pristupa i zaključuje ugovor iako i uprkos toga što zaključenje ugovora ne odgovara njegovoj pravoj volji. 18/91).8. koja je relevantna mana volje. tako da je ova zbog toga zaključila ugovor.. godine. Ako je ugovorna strana ili neko treći nedopuštenom pretnjom izazvao opravdani strah kod druge strane. bitnim elementima konkretnog ugovora. a za ostatak duga u iznosu od 4. godine) 86.2002. osim zahteva sadrži i činjenice na kojima tužilac zasniva zahtev. Prema članu 60. po kojem je tuženi na ime cene tužiocu trebalo da plati iznos 5. Zakona o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanju zemljišta koje je prešlo u društvenu svojinu po osnovu poljoprivredno zemljišnog fonda i konfiskacijom zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda ("Sl. o čemu tuženi nije obavešten. istakli su činjenicu da su bili u ugovornom odnosu po osnovu usmenog ugovora o predaji kamiona. druga strana može tražiti da se ugovor poništi.500 DM.2001.10. Rev.8. a tužilac na ročištu glavne rasprave.OBLIGACIONO PRAVO nične stranke zaključile su usmeni ugovor o prodaji kamiona. ako je ugovorna strana ili neko treći nedopuštenom pretnjom izazvao opravdani strah kod druge strane.10. Te činjenice su u konkretnom slučaju.01. Prema članu 17. postoji svesni nesklad između volje i njene manifestacije .000 DM parnične stranke su 22. ništav je ugovor o poklonu zemljišta koji je učinjen u korist društvenog pravnog lica u periodu sprovođenja mera otkupa od 10. tako da je ova zbog toga zaključila ugovor. Iz navedenog proizilazi da pravni poredak priznaje samo one ugovore. druga strana može tražiti da se ugovor poništi. a da tuženi o tome nije obavešten. godine u uslovima postojanja pritiska i prinude da se poklon učini. Neosnovani su navodi revizije da je tužilac na ročištu održanom 29. a ne po osnovu pismeno zaključenog ugovora o zajmu. čl. Zakona o obligacionim odnosima obavezali tuženog da tužiocu isplati utuženi iznos. ugovora o zajmu i nepoštovanje roka vraćanja zajma. kod advokata. 395. prema odredbi člana 26. prema tužbi. Međutim. a to postoji samo onda ako kod pravnih subjekata postoji svest o značenju i posledicama onog što se pravnim poslom želi učiniti i namera da se to učini. podnosi se sudu opšte nadležnosti. ZOO-a. stav 1. Zakona o parničnom postupku. shodno članu 66. glasnik RS".pretnja. br. tuženi na pripremnom ročištu.47 - . u kojima su se ugovorne strane saglasile o bitnim sastojcima. godine do 2. a tužba za poništaj takvog ugovora. 2621/02 od 30. Kako taj prividan ugovor pokriva pravno valjan ugovor o prodaji kamiona. po kojem između ostalog tužba treba da. Tuženi je tužiocu platio samo iznos od 1. to su nižestepeni sudovi pravilno. Iz obrazloženja: Naime. godine izmenio činjenični osnov tužbenog zahteva. br. 262. čl. zaključile prividan ugovor o zajmu. . Vezanost suda za životni događaj proizilazi iz člana 186. ZOO-a. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. stav 2. i 277.1945. te je sud na osnovu tog činjeničnog osnova tuženog obavezao da tužiocu isplati utuženi iznos. po kojem tuženi tužiocu nije u potpunosti isplatio cenu. stav 1.

05. kao i da učestvuje u dobiti srazmerno ulozima i učešću u kapitalu društva.48 - .1991. što je kod njih izazvalo opravdani strah i nateralo ih je da 18. te ne proizvodi pravno dejstvo. ukoliko jedan od ugovarača dovede drugog u zabludu u pogledu finansijskih rezultata zajedničkog preduzeća. Iz obrazloženja: Pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo kada je na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja u toku prvostepenog postupka potvrdio prvostepenu presudu u usvajajućem delu tužbenog zahteva. godine. sve kako su to pravilno zaključili i niži sudovi. a u nameri da time navedu tužioce da zaključe ugovor od 7.01. te zbog toga tužioci osnovano traže poništaj tog ugovora. godine) . Dana 7.761. 61. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije.2002. 46/02 od 26.. godine. godine.02. i 1952. ZOO. Ugovor o prodaji udela društva sa ograničenom odgovornošću je rušljiv..03. godine zaključen je na osnovu dokumentacije koju su prezentirali tuženi. u periodu između 1945. koji iznos je uplaćen tužiocima. Bitnih povreda Zakona o parničnom postupku koje mogu biti osnov za pobijanje drugostepene presude u revizijskom postupku..01.216 FF.747.Đ.. a saglasno odredbi čl.. izazvan od strane pravnog prethodnika tužene. trećetuženi vrši dužnost direktora.1991.2002. kao 20% osnivačkog uloga. Kako je opravdani strah poklonodavaca. da je drugotužilac uložio 12..000 funti. U toku postupka prvostepenim sudom utvrđeno je da su tužioci i treće i četvrtotuženi dana 17.967. te da je prvotužilac kao strani ulagač uložio 1. Sporazum od 7. da je trećetuženi uložio 9. godine. godine. od strane tadašnjeg Gradskog narodnog odbora imalo je značenje neotklonjive opasnosti ugrožavanjem života poklonodavaca ukoliko ne zaključe ugovor o poklonu.01. a nakon toga je došlo do potpunog prekida odnosa između stranaka. Ugovorom je predviđeno da ulagači upravljaju srazmerno svojim ulozima. Između stranaka došlo je do sukoba u novembru mesecu 1990. ugovor o prodaji udela vlasništva društva sa određivanjem vrednosti udela u iznosu od 1. što iznosi 30% osnivačkog uloga.00 dinara. ugovor je ništav. kojom prilikom je tuženi R.1949. i 65. godine tužioci su kao prodavci zaključili sa treće i četvrtotuženim.M. broj 374/01 od 20.00 tadašnjih dinara. tuženi su kod tužioca izazvali zabludu u pogledu finansijskih rezultata zajedničkog društva. izbacio tužioce iz prostorija društva." sa sedištem u B. Rev.01.. nema. Na osnovu prednjih činjenica pravilan je pravni zaključak nižih sudova da tužioci osnovano traže poništaj sporazuma od 7. u korist društvenog pravnog lica u periodu sprovođenja mera otkupa.. godine) 87. što čini 20% osnivačkog uloga.761 dinar. jer je zaključen u uslovima postojanja pritiska i prinude da se poklon učini. što čini 20% osnivačkog uloga i da je četvrtotuženi uložio 12.1990. zaključe sporni ugovor o poklonu. kao kupcima.V. Naime. Svaka ugovorna strana imala je pravo uvida u dokumentaciju društva. godine zaključili ugovor o osnivanju društva sa ograničenom odgovornošću "T.4. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. godine.OBLIGACIONO PRAVO Privođenje pravnih prethodnika tužilaca na razgovor i stavljanje u izgled određivanje zatvora i drugog zla poklonodavcima i članovima njihove porodice.U.. jer tužioci nisu imali mogućnosti uvida u dokumentaciju o poslovanju društva. Prev. u nameri da time navede drugog ugovarača da zaključi ugovor.. upravo i jedino bio razlog što su poklonodavci pristupili zaključenju ugovora o poklonu iz 1949.1991. s tim da R.1991.

1994. 649/97 od 08.1998. u suštini ima drugi karakter. te stranka koja je u zabludi (koja inače ne bi zaključila takav ugovor) može tražiti poništaj ugovora zbog bitne zablude. Rev. 1217/97 od 03. Ako prividan ugovor prikriva neki drugi ugovor taj drugi važi ako su ispunjeni uslovi za njegovu pravnu valjanost.01.1997. .OBLIGACIONO PRAVO Prividan ugovor nema dejstva među ugovornim stranama.04. godine) 88. (Vrhovni sud Srbije. Rev. osim ako pri zaključenju ugovora nije postupala sa pažnjom koja se u prometu zahteva.1997. Zabluda je bitna ako se odnosi na bitna svojstva predmeta. Beograd Prev. godine) .1997.09. Prividan ugovor nema dejstvo među ugovornim stranama. Strana koja je u zabludi može tražiti poništaj ugovora zbog bitne zablude.194/94 od 20.49 - 95. godine) 92.1998. Ugovor o zajedničkom poslovanju zaključen između stranaka u kome se unapred priznaje tužiocu kao vlasniku objekta "garantovana dobit". taj drugi važi ako su ispunjeni uslovi za njegovu pravnu valjanost. bez zajedničkog rizika. Taj ugovor je ugovor o zakupu. dok druga strana ne može koristiti sudsku zaštitu za potraživanja iz takvog ugovora.06. Beograd Rev. ali ako prividan ugovor prikriva neki drugi ugovor. Rev. ali ako prividan ugovor prikriva neki drugi ugovor. 3900/95 od 19. (Vrhovni sud Srbije. 734/98 od 13. druga strana može zahtevati poništaj ugovora i onda kad zabluda nije bitna. 1291/97 od 03. Ako jedna strana izazove zabludu kod druge strane ili je održava u zabludi u nameri da je time navede na zaključenje ugovora. U konkretnom slučaju radi se o prividnom ugovoru koji pokriva neki drugi ugovor.07. godine) 94. 611/95 od 30. (Vrhovni sud Srbije. 397/98 od 24. (Vrhovni sud Srbije. (Vrhovni sud Srbije. godine) 91. (Vrhovni sud Srbije.06.05. (Iz odluke Vrhovnog suda Srbije Rev. godine) 90. Simulovani ugovor o kupoprodaji stvari može se konverzijom preobraziti u ugovor o obezbeđenju potraživanja zalogom.03 1998.godine) 89. taj drugi važi ako su ispunjeni uslovi za njegovu pravnu valjanost. (Vrhovni sud Srbije. Rev. Rev. godine) 93.1995.

a sve to na osnovu člana 262. očigledno proizlazi što drugo član 73. koji ih prilikom izvođenja nije osporio.08. ni u pogledu kvaliteta. prvostepeni sud je pravilno utvrdio da je tužilac izveo radove ugovorene pismenim ugovorom od 10.265. postojanje pisane saglasnosti za izvođenje naknadnih radova kod ugovora o građenju ima i upis istih od strane naručioca radova u građevinskom dnevniku. stav 1. Iz obrazloženja: Ugovor o građenju je ugovor o delu kojim se izvođač obavezuje da u ugovorenom roku prema određenom projektu sagradi određenu građevinu na određenom zemljištu ili da na takvom zemljištu odn. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima. 67 – 73. fakturisane tuženom naznačenim računom po pozicijama. kod ugovora o građenju. te su saglasni i sa sadržajem pisanih dokaza.30 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 13.2005. postojanje pisane saglasnosti ima i upis istih od strane naručioca radova u građevinskom dnevniku.08. i člana 277.119.30 dinara. Pravilan je zaključak prvostepenog suda da. od čega je tužilac avansno naplatio iznos od 1. Prvostepeni sud je pravilno utvrdio da je tužilac izveo i naknadne radove. bile naručene od strane tuženog. smatra se punovažnim iako nije zaključen u toj formi. osim ako iz cilja. Zakona o obligacionim odnosima) 96.119.2006.50 - . u građevinski dnevnik (koji nije predočen sudu i veštacima od strane tuženog.0000. Zakona o obligacionim odnosima. te po ovom osnovu tuženi duguje tužiocu plaćanje preostalog iznosa od 265. stav 1. kao ni od strane investitora) uneo naloge tužiocu za izvođenje spornih naknadnih radova .član 630.2005. za čije se zaključenje zahteva pisana forma. Značaj pisanog naloga (saglasnosti) tj. značaj pisanog naloga odn. iskaza imenovanih svedoka koje je sud u vezi sa spornom okolnošću u celosti prihvatio. Prvostepeni sud je iz iskaza imenovanog svedoka utvrdio da je isti. stav 1. Ugovor o građenju mora biti zaključen u pisanoj formi . ni u pogledu količine izvedenih radova.član 630. U konkretnom slučaju. Zakona o obligacionim odnosima. i to iz izjašnjenja sudskog veštaka građevinske struke kao i iskaza tužioca kao parnične stranke. u ukupnoj vrednosti od 1. stav 2.član 67. Ugovor. Zakona o obligacionim odnosima. koje je tužilac izvodio na predmetnom objektu. na već postojećem objektu izvrši kakve druge građevinske radove. a naručilac se obavezuje da mu za to isplati određenu cenu .00 dinara. Relevantne odredbe: Zahtev zakona da ugovor bude zaključen u određenoj formi važi za sve kasnije izmene i dopune tog ugovora . u svemu prema ponudi od 04. kao rukovodilac radova kod tuženog. ako su ugovorne strane izvršile u celini ili u pretežnom delu obaveze koje iz njega nastaju. zbog koga je forma propisana. Prvostepeni sud je pravilno utvrdio da su sve pozicije naknadnih radova. godine. Zakona o obligacionim odnosima. godine.000. nalazeći da su iskazi međusobno saglasni. u vezi člana 630.08. godine.OBLIGACIONO PRAVO FORMA UGOVORA (Čl. da je sa vrstom i obimom istih bio upoznat i nadzorni organ.

Iz njega je utvrdio da je tuženi realizovao naplatu kompletno ugovorenog posla sa investitorom. saglasnosti tuženog. i kada bi se smatralo da nije bilo pisanog naloga odn. Prvostepeni sud je pravilno odlučio kada je usvojio tužbeni zahtev. iako ih u okončanim situacijama nije iskazao. međutim. Suprotno stanovište bilo bi protivno načelu savesnosti i poštenja. fakturisao investitoru.11. Naime. godine) 97. Prvostepeni sud je pravilno zaključio da je. s obzirom da stranke nisu uslovile plaćanje radova od strane tužioca kao podizvođača njihovom prethodnom naplatom tuženog od investitora. Iz obrazloženja: Pravilan je zaključak prvostepenog suda da ugovor o građenju. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. na taj način.tužioca. naknadne za njegov račun izveo tužilac. Pravilan je zaključak prvostepenog suda da činjenica da li je naknadno izvedene radove od strane tužioca tuženi naplatio od investitora nije pravno relevantna u konkretnom slučaju. a ovaj u toku postupka nije osporio vrednost izvedenih radova od strane tužioca. Svrha je. godine) 98. kao prethodne odn. Osim ako iz cilja zbog koga je forma propisana očigledno proizlazi što drugo.OBLIGACIONO PRAVO po zahtevu naloga ovlašćenog lica tuženog. uz pravilnu primenu navedenih odredbi Zakona o obligacionim odnosima.51 - . ali je ispunjen u celini od jedne ugovorne strane. ali je ispunjen u celini od strane jedne ugovorne strane. U vezi sa cenom naknadnih radova. kao izvođača naknadnih radova. izvedene od strane tužioca.09. kako je pravilno zaključio prvostepeni sud. Prvostepeni sud je prihvatio nalaz i mišljenje imenovanog veštaka.2011. Svrha je postignuta i onda ako ugovor nije zaključen u pismenoj formi.2011. koji nije bio zaključen u pismenoj formi. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. u konkretnom slučaju . pri čemu je kroz cenu svojih pozicija naplatio i radove koje je. svrha pismene forme ugovora o građenju je da se naglasi ozbiljnost ugovora i lakše utvrđivanje njegove sadržine. na iste dao pismenu saglasnost. 12981/11(2) od 09.2006. godine. nesporno da je postojala usmena saglasnost stranaka u vezi sa izvođenjem naknadnih radova. Pž. te je. prvostepeni sud je pravilno utvrdio da je fakturisana cena od strane tužioca dogovorena između stranaka. kao stručan i dokumentovan. proizvodi pravno dejstvo kada su građevinski radovi u celini izvršeni.11. ugovor za čije se zaključenje zahteva pismena forma smatra se punovažnim iako nije zaključen u toj . tako i po dopunskim ponudama i aneksima ugovora. s obzirom da je tuženi istu cenu prihvatio tako što je te cene (uvećane za određeni iznos) fakturisao investitoru od 14. Svrha pismene forme ugovora o građenju (kao i drugih ugovora za koje je zakon propisao obaveznu formu) je da se naglasi njegova ozbiljnost i omogući lakše utvrđivanje sadržine. kako po osnovnoj ponudi i ugovoru. postignuta i ako ugovor nije zaključen u pismenoj formi. Pž. što znači da je tuženi pismeno tražio od tužioca izvođenje spornih radova. što se utvrđuje iz iskaza svedoka kao i iz činjenice da je tuženi naknadne radove. 12981/11(1) od 09.

naknadno dao saglasnost za celokupno izvršen posao. Iz obrazloženja: Ugovor za čije se zaključenje zahteva pismena forma smatra se punovažnim iako nije zaključen u toj formi ako su ugovorne strane izvršile.2008. na koji način štite lični.i društveni interes. prilikom davanja iskaza u svojstvu parnične stranke. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda. stav 2. statutarni zastupnik tuženog je svojim potpisom i overom pečatom navedene Opštine konvalidirao tj. Teret dokazivanja činjenice da je blagovremeno reklamirao izvršene radove. pa i naknadnih radova. zakonski zahtev da ugovor bude zaključen u određenoj formi važi i za sve docnije izmene ili dopune ugovora. u celini ili u pretežnom delu. na koji način štite lični. 11516/10 od 13. Ugovor o reprogramu ne prikriva ugovor o zajmu ukoliko ne postoji roba koja se daje u zajam. čiji sadržaj tuženi nije osporio. Zakona o obligacionim odnosima. . osim ako iz cilja zbog koga je forma propisana očigledno ne proizlazi što drugo . koja ima za posledicu da ugovor prestaje da proizvodi pravno dejstvo. je na tuženom kao naručiocu posla. predsednik navedene Opštine istakao da su radovi na parku izvedeni i da je posao izvršen.posledice raskida.član 73. U pogledu ugovora za čije je zaključenje zakonom propisana obavezna pisana forma. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. kao i naknadno izvršene radove.02. Sledi da u konkretnoj stvari izjava o raskidu mora biti učinjena u pisanoj formi.i društveni interes.01. navedena u okončanoj situaciji od od 26. Pž. I izjava o raskidu je u suštini izjava o izmeni ugovora.08. Zakona o obligacionim odnosima za ugovor o licenci zakonom propisana obavezna pisana forma.2011. i izjava o raskidu mora biti data u pisanoj formi i dostavljena protivnoj strani da bi proizvela pravna dejstva . obaveze koje iz njega nastaju. obaveze koje iz njega nastaju. Stranke tako materijalnim radnjama konvalidiraju jedan formalni nedostatak. a u ovom slučaju . 829/11 od 10. Zakona o obligacionim odnosima. u celini ili u pretežnom delu. Iz obrazloženja: Prema članu 67. a u ovom slučaju .OBLIGACIONO PRAVO formi ako su ugovorne strane izvršile. a imajući u vidu i da je specifikacija svih radova. godine) 99.52 - . Tako stranke materijalnim radnjama konvalidiraju jedan formalni nedostatak. godine. Pž. jer je članom 687. Prvostepeni sud je pravilno imao u vidu i činjenicu da je. godine) 100.2011. Potpisivanjem zaključka i prihvatanjem svih finansijskih obaveza u vezi sa izgradnjom parka. koja mora biti dostavljena protivnoj strani da bi proizvela dejstvo.

2004. Tužilja i tužena su postigle sporazum o kupovini suvlasničkog udela tužene po ceni od 22. Zakona o obligacionim odnosima predviđeno je da odredbe ovog zakona o ugovornoj kamati shodno važe i za ostale obaveze koje imaju za predmet stvari određene po rodu. što ovde nije slučaj. Stoga disimulovan ugovor o reprogramu ne proizvodi pravno dejstvo.OBLIGACIONO PRAVO Iz obrazloženja: Pravilnom primenom materijalnog prava nižestepeni sudovi su odbili tužbeni zahtev za isplatu naznačenog iznosa na ime obračunate kamate. ako ispunjava uslove iz člana 557. Tužena je naknadno odbila da potpiše i overi pismeni ugovor o kupoprodaji. jasno proizlazi da . on će važiti. stav 4.77 ari KO M. prema članu 66.53 - . ispunjeni su uslovi za konvalidaciju pismenog neoverenog ugovora o prodaji u smislu člana 4. a zbog čega se revizija shodno članu 385. sa zakonskom zateznom kamatom počev od navedenog datuma.. ako su ispunjeni uslovi za njegovu pravnu valjanost. budući da nema predmeta ugovora (robe). godine) 101. ugovorom o zajmu obavezuje se zajmodavac da preda u svojinu zajmoprimcu određenu količinu novca ili kojih drugih zamenljivih stvari. čiji je manjak konstatovan. 430/2004 od 02. Kada priznanica ima sve elemente pismenog ugovora o kupoprodaji (označenje ugovornih strana. 1.onda važi ugovor o zajmu. Dakle. Ugovorom o reprogramu konstatovano je da tuženi ima obavezu prodaje robe tužiocu. odnosno istu količinu stvari iste vrste i istog kvaliteta. predmet ugovora o reprogramu je predaja stvari određenih po rodu. Tužena se potom iselila i predala prodatu nepokretnost u državinu tužilji. Naime. predmet prodaje i ugovorenu cenu) i nepokretnost je predata u posed kupcu koji je isplatio ugovorenu cenu. Međutim. Iz obrazloženja: Tužena i njen brat (suprug tužilje) su zemljišnoknjižni suvlasnici sa po jednom polovinom idealnog dela kuće i zgrade upisanih kao zemljišnoknjižna tela II i III na katastarskoj parceli 107/1 površine 3. Zakona o parničnom postupku. Rev.500 Eura. Navodima revizije da tužilac tuženom nije dao na zajam robu. Zakona o obligacionim odnosima. Međutim.. prema članu 557. pravilno je primenjeno materijalno pravo kada je usvojen zahtev tužilje za utvrđenje prava svojine na jednoj polovini dela kuće i zgrada upisanih na nave. te tužilac po tom ugovoru nema pravo na kamatu zbog neispunjenja obaveze tuženog da tužiocu preda robu u rokovima određenim ugovorom. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije.ukoliko prividan ugovor o reprogramu prikriva ugovor o zajmu . Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja. Zakona o prometu nepokretnosti. nije mogla biti predmet ugovora o zajmu. ugovor parničnih stranaka o reprogramu ne prikriva ugovor o zajmu. te roba. a zajmoprimac se obavezuje da mu vrati posle izvesnog vremena istu količinu novca. st. ako prividan ugovor pokriva neki drugi ugovor. Zakona o obligacionim odnosima. te bi shodno citiranoj zakonskoj odredbi tužilac imao pravo na isplatu ugovorene kamate. po osnovu manjka robe. Zakona o obligacionim odnosima. ali samo u slučaju da je ovaj simulovan ugovor prikrivao pravno valjan ugovor o zajmu. Tužilja je isplatila ugovorenu cenu što je potvrđeno sačinjavanjem priznanice koju su potpisale obe ugovorne strane. i 2. Odredbom člana 402. koja se daje na zajam. S tim u vezi. ne može izjaviti. već novac iskazan kroz robu. U konkretnom slučaju. prividan ugovor nema dejstvo među ugovornim stranama.12. osporava se utvrđeno činjenično stanje.

Kako je ugovor između stranaka u celosti izvršen. Rev. Tužilje nisu imale nameru da učine poklon. drugo. zaključile poravnanje po kome je tužiljama kao naknada za eksproprisane nepokretnosti preneto vlasništvo četiri stana. proizilazi da je tužilja prodala tuženoj predmetnu idealnu polovinu. Tužilje su – kako proizilazi iz utvrđenog činjeničnog stanja . kao i zahtev tužilje za uknjižbu ovog prava u zemljišnoj knjizi. Zakona o prometu nepokretnosti. U poravnanju je konstatovano da se korisnik eksproprijacije ne protivi da se stanovi koji su predmet ovog poravnanja raspodele tako što će ih koristiti sin i kći jedne od tužilja. U reviziji tuženih se neosnovano ističe da je bilo uslova za primenu odredbe člana 73 Zakona o obligacionim odnosima za konvalidaciju ugovora kome nedostaje forma. u smislu člana 72.animus donandi.02. a sudski neoverenog ugovora o prodaji. dobio dvoje dece i potom umro bez testamenta. jer nema saglasnosti volja stranaka za nastanak ugovora o poklonu. jer nisu ni učestvovali u njegovom zaključenju.bile suvlasnice na stambenoj zgradi sa pomoćnim objektima. Dakle. koja je eksproprijisana rešenjem Opštinskog sekretarijata za stambeno komunalne delatnosti i urbanizam. 2546/01 od 07. to su se stekli uslovi za konvalidaciju pismenog. u svojstvu predlagača. Iza njegove smrti za naslednike su oglašeni tuženi na po 1/3. saglasnost poklonoprimca da primi poklon i postojanje namere da se poklon učini je minimum koji se mora ispuniti kod svakog ugovora o poklonu.Opštinom i SIZ-om za stambeno komunalnu delatnost opštine. imajući u vidu da navedena priznanica ima sve elemente pismenog. U konkretnom slučaju ugovor nije nastao. godine) 102. uz utvrđenje prava vlasništva tužilja. i 73. tužilja je po osnovu valjanog pravnog posla stekla pravo svojine na nepokretnostima koje su bile predmet zaključenog ugovora o prodaji. svakoj po dva. Bitni elementi ugovora o poklonu su predmet ugovora i namera da se poklon učini.54 - .i treće-tuženih. Iz obrazloženja: U ovom sporu se zahtev tužilja odnosi na utvrđenje nepostojanja ugovora o poklonu nepokretnosti između kao poklonodavaca i tuženih kao poklonoprimaca. a pomenuto poravnanje nisu potpisali sin i kći jedne od tužilja. 212/04 iz decembra 2004. godine) . a sudski neoverenog ugovora o prodaji. U vanparničnom postupku određivanja naknade za eksproprisane nepokretnosti. sa protivnikom predlagača .OBLIGACIONO PRAVO denoj katastarskoj parceli. Na osnovu svih razloga. Revizija br. tužilja ušla u posed kupljenih nepokretnosti i isplatila tuženoj ugovorenu cenu. predmet prodaje i ugovorena cena. pa on neće nastati dok se ne postigne saglasnost o bitnim elementima. tužilje su. Kao zaostavština tužiljinog sina ostavinskim rešenjem tretiran je i stan u koji se uselio. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. zbog čega su tužilje vlasnice stanova koji su predmet spora. s obzirom da su u njoj označeni prodavac i kupac. Iz priznanice koju je tužilja kao kupac i tužena kao prodavac potpisala. U međuvremenu. stav 4. u smislu člana 4. jer u konkretnom slučaju ugovor nije ni nastao. niti namere da se poklon učini . Ti stanovi dodeljeni su tužiljama kao suvlasnicama. Zakona o obligacionim odnosima.2002. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. Drugostepeni sud je pravilno procenio da zaključenim poravnanjem između trećih lica nije nastao ugovor o poklonu između tužilja i sada pokojnog sina jedne od tužilja kao pravnog prethodnika prvo-. sin tužilje se oženio. Zato se ne može govoriti o osnaženju ugovora kome nedostaje forma.

.2002. Stoga se ne može govoriti o osnaženju ugovora kome nedostaje forma.Opštinom i SIZ-om za stambeno komunalnu delatnost opštine. dobio dvoje dece. (Vrhovni sud Srbije Rev. U međuvremenu sin tužilje se oženio. Neosnovano se u reviziji tuženih ističe da je bilo uslova za primenu odredbe člana 73. saglasnost poklonoprimca da primi poklon i postojanje namere da se poklon učini. Pravilno je drugosteeni sud zaključio da zaključenim poravnanjem između trećih lica nije nastao ugovor o poklonu između tužilja i sada pokojnog sina jedne od tužilja kao pravnog prethodnika prvo. u celini ili u pretežnom delu. svakoj po dva. Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilje su bile suvlasnice na stambenoj zgradi sa pomoćnim objektima koja je eksproprisana rešenjem Opštinskog sekretarijata za stambeno komunalne delatnosti i urbanizam. sa protivnikom predlagača . a potom umro bez testamenta. zbog čega su tužilje vlasnice stanova koji su predmet spora. U vanparničnom postupku određivanje naknade za eksproprisane nepokretnosti tužilje su u svojstvu predlagača. godine) Ugovor za čije se zaključivanje zahteva pismena forma sa overenim potpisima ugovarača smatra se punovažnim. zaključile poravnanje po kome je tužiljama kao naknada za eksproprisane nepokretnosti preneto vlasništvo četiri stana.02. a pomenuto poravnanje nisu potpisali sin i kći jedne od tužilja. kao zaostavština tužiljinog sina tretiran je i stan u koji se uselio. jer u konkretnom slučaju ugovor nije nastao. iako nije zaključen u toj formi. Za naslednike iza njegove smrti oglašeni su tuženi na po 1/3. 2546/01 od 07. Ugovor o poklonu je dvostrani i jednostrano obavezan pravni posao kojim se saglasnošću volja vrši prenos određenog prava sa jednog lica na drugo bez naknade. Ostavinskim rešenjem. Ugovor neće nastati dok se ne postigne saglasnost o bitnim elementima.OBLIGACIONO PRAVO 103. Tužilje nisu imale nameru da učine poklon. drugo i trećetuženih. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. osim ako iz cilja zbog koga je forma propisana očigledno ne proizilazi što drugo. jer nisu ni učestvovali u njegovom zaključenju. 4520/92) .animus donandi. Samim tim. Zakona o prometu nepokretnosti propisana forma ugovora je sigurnost pravnog prometa i ostvarivanje javnog interesa. Ti stanovi dodeljeni su tužiljama kao suvlasnicima. ako su ugovorne strane izvršile. jeste minimum koji se mora ispuniti kod svakog ugovora o poklonu. U poravnanju je konstatovano da se korisnik eksproprijacije ne protivi da se stanovi koji su predmet ovog poravnanja raspodele tako što će ih koristiti sin i kći jedne od tužilja. Cilj zbog koga je članom 10. Rev. obaveze koje iz njega nastaju. U konkretnom slučaju ugovor nije nastao. Bitni elementi ugovora o poklonu su predmet ugovora i namera da se poklon učini. Iz obrazloženja: Zahtev tužilja u ovom sporu odnosi se na utvrđenje nepostojanja ugovora o poklonu nepokretnosti između tužilja sa jedne strane kao poklonodavaca i tuženih sa druge strane kao poklonoprimaca i utvrđenje prava vlasništva tužilja. niti namere da se poklon učini . jer nema saglasnosti volja stranaka za nastanak ugovora o poklonu. Zakona o obligacionim odnosima za konvalidaciju ugovora kome nedostaje forma.55 - 104.

javnom poretku ili dobrim običajima.1996. Prema čl. javnom poretku ili dobrim običajima. Smatra da ima osnova za ništavost.11. (Vrhovni sud Srbije. 1621/98 od 15. Viši trgovinski sud je ispitao pobijanu presudu u granicama žalbenih navoda i izvršio uvid u spis. Iz obrazloženja: Prvostepenom presudom je odbijen tužbeni zahtev kojim je traženo da se utvrdi ništavost ugovora sklopljenog između stranaka. ispunile svoje obaveze po tom ugovoru.1998. 74 – 76. br. Svojim zahtevom tužilac traži da se utvrdi ništavost predmetnog ugovora navodeći da nije ispunjen odložni uslov u pogledu stupanja ugovora na snagu. Zakona o parničnom postupku (dalje: ZPP). Pismeni ugovor. iako nije zaključen u toj formi smatra se punovažnim. protivrečna sama sebi i razlozima presude. st. 12.56 - . Prvostepeni sud nije našao nijedan razlog koji bi prouzrokovao ništavost predmetnog ugovora u kom smislu je odbio zahtev u tom delu. Žalba tužioca nije osnovana. U razlozima koje je istakao tužilac nema nijednog razloga koje ZOO poznaje kao razloge ništavosti. jer nije bilo saglasnosti osnivača na zaključeni ugovor u kom smislu tužilac smatra da je isti ništav. u celini ili pretežnom većinom. Zakona o obligacionim odnosima (dalje: ZOO). USLOV (Čl. godine) 106. Zakona o obligacionim odnosima ništav je ugovor koji je protivan prinudnim propisima. U obrazloženju iste presude je navedeno da nema osnova za ništavost predmetnog ugovora s obzirom na to da je isti potpisalo ovlašćeno lice. tač. 3608/96 od 13. Istakao je postojanje bitne povrede odredaba postupka iz čl. jer je prvostepeni sud našao da za ništavost nema uslova. Smatra da je prvostepeni sud nepotpuno utvrdio činjenično stanje. Zakona o obligacionim odnosima) 107. godine) 105. 360. 55. Rev. te je stoga isti ugovor ništav kao i iz razloga što je isti potpisao direktor tužioca bez saglasnosti osnivača pri čemu se pozvao na odredbu čl. osim ako je zakonom drukčije određeno. Pravilno je prvostepeni sud našao da istaknuti razlozi ne prouzrokuju ništavost predmetnog ugovora.OBLIGACIONO PRAVO Plodouživanje se može konstituisati i na osnovu usmene saglasnosti volja. u kom smislu je nastupila funkcija ostvarenja uslova saglasno odredbi čl. 103. Tužilac je žalbu uložio iz svih razloga iz čl. 74. Ništav je ugovor koji je protivan prinudnim propisima. 4. te da tužilac snosi krivicu za činjenicu da nije nastupio odložni uslov. 2. ZPP navodeći da je izreka presude nerazumljiva. Zaključivanje ugovora ne podleže nikakvoj formi. Rev. (Vrhovni sud Srbije. odnosno da je pogrešno utvrdio činjenice na kojima je zasnovao presudu kojom je odlučeno o zahtevu za utvrđenje ništavosti. te postoji protivrečnost o bitnim činjenicama između stanja u spisu i navoda obrazloženja.04. ZOO. 361. st. Ukazao je na odredbe Zakona o javnim preduzećima. ukoliko su ugovorne strane. .

Tužilac meša ništavost ugovora sa uslovom iz čl.57 - . a ožalbena presuda potvrđena. Gž. Drugostepeni sud ukazuje da u pogledu ovakvog zahteva nije bilo potrebe preispitivati utvrđeno činjenično stanje s obzirom na to da navodi samog tužioca omogućavaju primenu prava s obzirom na skup činjenica kojima je tužilac obrazložio svoj zahtev. Kako tuženi to nije učinio. (Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu.12. Sa napred izloženog. 55. Nepostojeći ugovor ne može biti ništav. Ovo jasno proizlazi iz formulacije koju je tužilac upotrebio s obzirom na to da je tražio da se utvrdi da je ugovor "ništav" tj. jer nije sa uspehom završio školovanje na Vojnoj akademiji. 55. godine) 108. Do nastupanja raskidnog uslova. te s obzirom na to da nijednim dokazom u toku postupka niti navodom tužilac nije ukazao na postojanje uzroka ništavosti u smislu kako Zakon o obligacionom odnosima poznaje i definiše taj institut. pa se stoga ne može ni utvrditi ništavost. a na osnovu čl.2011. Pž. niti ostao u profesionalnoj službi.2009. 375. ZPP. 3. iz navedenih razloga. Stoga je prvostepena odluka pravilna i na zakonu zasnovana. ukazuju na postojanje odložnog uslova. Iz obrazloženja: Tuženi je zaključenjem ugovora o školovanju u Vojnoj akademiji zasnovao svoju obavezu da školovanje završi u roku i da po njegovom završetku stupi na dužnost profesionalnog oficira vojske. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. i čl.OBLIGACIONO PRAVO Odredbe ugovora sadržane u čl. Neispunjenje odložnog uslova ne podrazumeva ništavost ugovora. odbijen tužbeni zahtev kojim je traženo da se utvrdi ništavost predmetnog ugovora. ZOO. Iz navedenih razloga žalba tužioca je odbijena kao neosnovana. . Ugovor je ništav jer nisu ispunjeni uslovi iz čl. 5471/10 od 19. Stupanje ugovora na snagu u slučaju nastupanja odložnog uslova i ništavost ugovora su različiti pravni instituti i nemaju dodirnih tačaka. Odsustvo saglasnosti organa kao uslov za zaključenje ugovora u smislu čl. Tužilac meša ova dva instituta. 19. Obaveza naknade troškova školovanja postoji kada je dužnik tako ugovorio za slučaj da ga ne završi u roku i stupi na dužnost. godine) 109. ne prouzrokuje ništavost već takav ugovor nije ni nastao odnosno u takvoj situaciji nema ugovora jer nema ovlašćenog lica. ZOO u pogledu potrebne saglasnosti za potpisivanje ugovora odnosno sa nepostojanjem ugovora. odlučeno je kao u izreci presude. za potpisivanje ugovora. to je i po stavu Apelacionog suda u obavezi da tužiocu nadoknadi troškove školovanja. Pravilno je.01. dospele Ugovorne obaveze moraju se ispuniti. da neće proizvoditi pravno dejstvo. 5499/09 od 8. 103. Iz petituma zahteva proizlazi da je tužilac tražio da se utvrdi da ugovor ne proizvodi dejstvo usled ništavosti. a taj uslov bude i ostvaren.

u B. Stranke su ugovorile obavezu tuženog da se iz predmetnog poslovnog prostora iseli ukoliko mu Savezna direkcija za imovinu SRJ izda u zakup drugi lokal tj. Naknadno zaključeni sporazum od 5.01. a to u roku od 15 dana..J.. a prema odredbi člana 74. broj 31. odredile da su saglasne da po dobijanju saglasnosti Savezne direkcije za imovinu SRJ i Administrativne komisije SRJ o izmeni nosioca zakupa lokala u M. godine) 110... da je članom 2. br. broj 30. Zakonom o imovini SRJ određeno je na koji način se izdaju u zakup poslovni prostori sa kojima raspolaže Država SRJ. a on je bio da tuženi sa Saveznom direkcijom za imovinu SRJ zaključi ugovor o zakupu poslovnog prostora u M.J. broj 31. koji trenutno koristi.06. Stranke su to želele da urade kroz vid zamene zakupca...06.2011.. čiji zakupac je tužilac. lokal u M. da je članom 3. a nemoguć raskidni uslov smatra se nepostojećim. od strane Savezne direkcije za imovinu SRJ. Nije sporno da Savezna direkcija za imovinu SRJ nije dozvolila promenu zakupca na lokalu u M.2001.. godine.. određeno da zajedno podnesu zahtev za izmenu nosioca zakupa lokala u J. tj. na kom poslovnom prostoru je zakupac tužilac. pa je ugovor zaključen pod nemogućim odložnim uslovom ništav.. Ništav je ugovor u kome je postavljen odložni ili raskidni uslov protivan prinudnim propisima. Gž. Saveznoj direkciji za imovinu SRJ na kom lokalu je zakupac bio tužilac...J. na kome je zakupac tužilac..... Prvostepeni sud utvrđuje da su stranke 5. Prvostepeni sud je zauzeo pravni stav da tužilac nema pravo na predaju predmetnog poslovnog prostora sa razloga što nije ispunjen uslov iz člana 3. broj 31..31. Zakona o obligacionim odnosima ugovor prestaje važiti kada se raskidni uslov ispuni. godine zaključile sporazum kojim su članom 1....nisu jasni... 31 sa Muzeja automobila na tuženog izvrše zamenu lokala.. Imperativnim propisom.J. Između stranaka je ugovoreno da ugovor prestaje onda kada tuženi kao osiguranik ne isplati tri uzastopne rate.06.. Sporazuma od 5.. 33/11 od 19.J.58 - . isprazni od svih lica i stvari lokal u zgradi Muzeja automobila u M. (Iz Rešenja Višeg suda u Valjevu.J..2001. broj 31. sporazuma određeno da se tuženi obavezuje da od momenta sklapanja ugovora sa Saveznom direkcijom za imovinu SRJ na zakup lokala u M. broj 31. Odložni uslov je nemoguć i kao takav je ništav u . Takvo raspolaganje strankama nije dozvoljeno. javnom poretku ili dobrim običajima... površine oko 17 m2 prostorija do ulice sa posebnim ulazom...OBLIGACIONO PRAVO Iz obrazloženja: Razlozi prvostepenog suda zbog kojih nalazi da ne postoji obaveza tuženog za isplatu dospelih rata pre nastupanja raskidnog uslova .J..2001. dobio namenski na neodređeno vreme i bez naknade i nije imao ovlašćenje da njegovu predaju odlaže dobijanjem saglasnosti za davanje tuženom u zakup poslovnog prostora u M. godine između tužioca i tuženog ne uživa sudsku zaštitu. Tužilac je predmetni poslovni prostor pa i poslovni prostor koji je kao zakupac koristio tuženi do otkaza.. To znači da do tada strane ugovornice moraju svoje obaveze ispunjavati.. Iz obrazloženja: Pobijanom prvostepenom presudom odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tuženi da tužiocu preda u posed poslovni prostor slobodan od lica i stvari koji se nalazi u B.J.. stav 3. 30. u ulici M.

Zakona o obligacionim odnosima. nema karakter kapare kao sredstva obezbeđenja. prema odredbi člana 79.1999. Ugovor mora biti i overen kod nadležnog organa. stav 1. Ne uživa sudsku zaštitu u smislu člana 3.02. pošto predugovor o kupoprodaji stana od 8. stav 3. Rev. ZOO primljeni iznos deviznog novca u momentu zaključenja predugovora vrati. nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su zaključili da je tužena u obavezi da tužiocu vrati novčani iznos primljen u momentu zaključenja predugovora o prometu nepokretnosti. ta odredba je opšti propis i ima slabiju pravnu snagu od posebnog propisa iz člana 4. godine) KAPARA I ODUSTANICA (Čl. 108/2005. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda u Beogradu. Kapara se daje u trenutku zaključenja ugovora. br. kao znak da je ugovor nastao i kao sredstvo obezbeđenja izvršenja tog ugovora. stav 2. a kad nema ugovora nema ni kapare koja nastaje u trenutku zaključenja ugovora. tačka 2. Ništava odredba ne proizvodi pravno dejstvo. ZOO zaključuje u pisanoj formi. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije.2. Naime. od 09. godine nije overen od nadležnog organa i ne može proizvoditi pravno dejstvo ugovora o prometu nepokretnosti.500 DM. godine) 112. Zakona o parničnom postupku. Zakona o obligacionim odnosima) 111. s obzirom da taj novčani iznos nema karakter kapare. Neoveren ugovor ne proizvodi pravna dejstva pa isplaćeni iznos nema karakter kapare kao sredstvo obezbeđenja. Zakona o prometu nepokretnosti. Ugovor o kupoprodaji mora biti overen od nadležnog organa.2005. stav 2. U ovakvoj procesnoj situaciji stekli su se zakonski uslovi iz člana 373. stav 1. ZOO kapara je iznos koji jedna ugovorna strana daje drugoj ugovornoj strani u trenutku zaključenja ugovora. Iz obrazloženja: Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja.2002.OBLIGACIONO PRAVO smislu člana 75. Bez overe nema ugovora. 79 – 83. međutim.59 - . Kako je tužilac kao kupac u momentu zaključenja takvog predugovora tuženoj kao prodavcu na ime kapare dao 12. . broj 2246/02 od 29. Ugovor o kupoprodaji se prema odredbi člana 454. Pž.04. Stranke su zaključile pismeni predugovor o kupoprodaji nepokretnosti – stana. te ni primljeni devizni novac. postoji obaveza tužene da saglasno odredbi člana 210. ugovor o kupoprodaji stana nije zaključen i tužena primljeni novčani iznos nije vratila. Zakona o parničnom postupku za uvažavanje žalbe i preinačenje ožalbene presude usvajanjem odbijenog tužbenog zahteva.

budući da se ista i dalje vodila na ime prethodnih vlasnika sa kojima je tuženi svojevremeno razmenio svoj jednoiposoban stan u Novom Sadu. (Vrhovni sud Srbije. Rev. u Crnoj Gori. 1997. 2654/97 od 03. Rev. 4388/97) . Tužilac je istom prilikom od tuženog dobio ključeve od navedene kuće.60 - 116.. koje je u međuvremenu tužilac uočio. obaveštavajući tuženog da odustaje od kupovine njegove kuće. kao i određenih nedostataka građevinske prirode.. (Iz odluke Vrhovnog suda Srbije. dogovor o isplati određenog iznosa na ime cene ne može se smatrati kaparom.04. godine) Ako ugovor o prometu nepokretnosti nije zaključen u pismenoj formi ni overen. pa je tuženi dužan da primljeni iznos vrati. zatim što je kuća bila manje površine od one koju je saopštio tuženi. Zakona o prometu nepokretnosti. stav 2. Rev. jer kapara je akcesorna i ne može postojati bez ugovora. (Iz odluke VSS. Ako je neizvršenje ugovora o kupoprodaji rezultat objektivnih tržišnih uslova onda strana koja je dala kaparu može tražiti vraćanje kapare.1999. Pozvao je tuženog na povraćaj datog iznosa. godine. zbog nesređenog zemljišno-knjižnog stanja. Zakona o obligacionim odnosima kapara se daje u trenutku zaključenja ugovora.1997.000 DEM na ime kapare. . onda se izvršena isplata ne može smatrati kaparom. Beograd. naselje J.06. godine) 114. a u roku od pet meseci od dana prijema. (Vrhovni sud Srbije. Rev.1997. (Iz odluke Vrhovnog suda Srbije. To je izričito predviđeno odredbama člana 4. 3166/97 od 14.2002. Pošto je nesporno da Ugovor o kupoprodaji nije zaključen u pismenoj formi i overen on nije ni nastao. godine) 115. Opština H.. Rev. Otuda se izvršena isplata jedino može uzeti kao isplata budućeg avansa.. ukupne površine oko 100 m2. Ako ugovor nije nastao. kao znak da je ugovor nastao i kao sredstvo obezbeđenja izvršenja tog ugovora. dati iznos se ne smatra kaparom i vraća strani ugovornici koja ga je dala. jer se kapara mora izričito ugovoriti.. ali je tuženi to odbio. Prema odredbama člana 79. Ako u trenutku zaključenja ugovora jedna strana da drugoj strani izvestan iznos novca ne može se pretpostaviti da taj iznos čini kaparu.11. i 3.. povodom čega mu je isplatio na ruke 20. 2657/97 od 05.02. ali ne u dvostrukom iznosu. Kada je prilikom zaključenja ugovora o kupoprodaji data kapara a ugovor o kupoprodaji ne važi. godine dogovorio kupovinu kuće tuženog u mestu K. a kako do ugovora nije došlo osnov za isplatu se nije ostvario. godine) 113. koje je vratio septembra meseca 1999..OBLIGACIONO PRAVO Iz obrazloženja: U postupku pred prvostepenim sudom je utvrđeno (a to utvrđenje u svemu je prihvatio i drugostepeni sud) da je tužilac sa tuženim dana 1.10. sagrađenu na parceli broj 183. o čemu su sačinili i pismenu priznanicu u kojoj je konstatovana a isplata navedenog iznosa na ime kapare s mogućnošću njenog povraćaja za slučaj nemogućnosti tužioca da uđe u posed te kuće ili iz nekih vanrednih razloga.. 4347/02 od 13.

Beograd. 1054/91 od 14.02. Kada je tuženi izdao ograničeno ovlašćenje za kupovinu robe. P.1997. (Vrhovni sud Srbije Rev.61 - . godine) . (Vrhovni sud Srbije. Očigledno je namera zakonodavaca bila da o tome odlučuje sud kao faktičkom pitanju u svakom konkretnom slučaju. (Iz presude Okružnog suda u Zrenjaninu Gž. te se prema tome radi o preterano velikoj kapari.godine) 117.ugovora kojeg obezbeđuje. st. deli sudbinu glavnog ugovora . Prema odredbi člana 80. Da li je ugovorena preterano velika kapara. Ovo zato. o kome odlučuje sud na zahtev stranke za smanjenje kapare. pa to treba uzeti i u obzir u ovom sporu. a tuženi tu robu proda drugom licu za veći iznos.Rev.1995. pa ovlašćeno lice prekorači ovlašćenje i kupi veću količinu robe. U navedenoj odredbi nije međutim. Ako ugovarači nisu zaključili pismeni ugovor o kupoprodaji nepokretnosti prodavac nema pravo da zadrži kaparu. onda proizilazi da je tuženi naknadno odobrio kupovinu veće količine robe. Po shvatanju Vrhovnog suda osnovano se u reviziji ističe da se zaključak sudova o neosnovanosti tužbenog zahteva u celini ne može za sada prihvatiti kao pouzdan. jer je utvrđeno da je tužilac odgovoran za neizvršenje ugovora o kupoprodaji traktora. godine) 121. 5788/97) 119.OBLIGACIONO PRAVO Ugovor o kapari kao akcesoran ne može biti samostalan predmet pobijanja u smislu zahteva tužbe . odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilaca da se obaveže tuženi da mu vrati na ime date ugovorne kapare iznos od 500 dinara.raskida ugovora o kapari i predaje u posed stambene zgrade. 1489/95 od 26. precizno navedeno koja je to preterano velika kapara. ZOO.11. 120. sud može na zahtev zainteresovane stranke smanjiti preterano veliku kaparu.1991. Rev. (Vrhovni sud Srbije. 44/95 od 08. 4. Prema navodima tužioca data kapara u iznosu od 500 dinara prelazi 1/3 glavne ugovorne obaveze u iznosu od 1. 3114/97) 118. Ugovor o kapari. Iz obrazloženja: Prvostepenom presudom.400 dinara. faktičko je pitanje. Beograd. a bez pobijanja kupoprodajnog ugovora kao glavnog ugovora. koja je potvrđena drugostepenom presudom. Rev. kao sporedan. uzimajući u obzir u svakom konkretnom slučaju odnos visine date kapare i glavne ugovorne obaveze. (Vrhovni sud Srbije.05.

imenovani zastupnik je.OBLIGACIONO PRAVO O ZASTUPANJU UOPŠTE (Čl. godine) 123. stav 3. zaključio ugovor o kupoprodaji sa tuženim za kupoprodajnu cenu od 120. Zastupnik može zaključiti ugovor o prodaji sa bilo kojim licem ukoliko mu je izdato punomoćje za prodaju nepokretnosti koje ne sadrži ograničenje u pogledu ličnosti kupca. jer odredbe o ovoj vrsti dokazivanja predviđene ugovorom nemaju pravnog dejstva. Tom prilikom. jer ugovor nije ni zaključen. Ona to u suštini i nisu. koji zbog zaključivanja od strane neovlašćenog lica ne može stvarati prava i obaveze za lica u pismenu označena kao ugovorne strane. . u kome nije stajalo ograničenje da tu nepokretnost ne može prodati tuženom. Iz obrazloženja: Tužbeni zahtev tužilje za poništaj spornog ugovora o prodaji naznačene katastarske parcele sa objektima koji se nalaze na njoj je nižestepenim presudama .12. Zakona o obligacionim odnosima. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. Zakona o obligacionim odnosima) 122. Zbog toga su irelevantne odredbe ugovora o tome da je tužilac izvršio ugovornu obavezu predajom pošiljke preporučeno preko pošte. kao ni ostale odredbe istog ugovora.00 dinara. tužilja je overila i punomoćje pred Opštinskim sudom kojim je ovlastila imenovanog zastupnika da.2010.000. Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja. Neovlašćeno zastupani može naknadno odobriti ugovor na zahtev druge strane da se o tome izjasni u primerenom roku. u njeno ime i za njen račun. Po navedenom punomoćju.62 - . niti je dužna da vraća ono što joj druga strana dostavlja. koji ugovor je overen pred Opštinskim sudom. zaključi ugovor o kupoprodaji sa predugovaračem ili trećim licem. Utvrđeno je sledeće činjenično stanje: tužilja je bila vlasnik predmetne katastarske parcele i vlasnik objekta na njoj. pravilan je zaključak nižestepenih sudova da je predmetna parcela prodata u skladu sa izdatim punomoćjem zastupniku. Toga u konkretnom slučaju nije bilo. 84 – 88. Iz obrazloženja: Strana koja je neovlašćeno zastupana nije dužna da drugoj strani izričito izjavi protivljenje zaključenju ugovora. Istim predugovorom tužilja se obavezala da zaključi ugovor o prodaji sa kupcem ili trećim licem koga on odredi. a na osnovu kojeg ugovora će biti izvršen prenos vlasništva. u ime tužilje kao prodavca. Pž. Zaključila je predugovor sa imenovanim predugovaračem o prodaji i nepokretnosti mu predala u državinu.po oceni Vrhovnog kasacionog suda pravilno odbijen. Za naknadno odobrenje potreban je izričit pristanak – član 88. 14301/10 od 23. iako ne duguje.

godine) 124. usled čega su nižestepeni sudovi pravilnom primenom materijalnog prava odbili tužbeni zahtev za poništaj ugovora o prodaji predmetne nepokretnosti tuženom. Utvrđeno je i da zakonski zastupnik tuženog nije dao naknadno odobrenje zaključenjem spornog ugovora. Usvajajući tužbeni zahtev tužioca. Punomoćnik može preduzimati samo one pravne poslove za čije je preduzimanje ovlašćen .2010. a tužilac da mu po izlasku isporuči pomenutu publikaciju na CD. radnik knjigovođa koji po priloženim normativnim aktima tuženog nije bilo ovlašćeno lice. čime su se po članu 26.P. Tuženi osporava da je primio publikacije. a ne da zaključuje ugovor. stav 1. Rev. Zakona o obligacionim odnosima. tj. kao i narednih deset izdanja ove publikacije. (Iz Presude Vrhovnog kasacionog suda. Zakona o obligacionim odnosima. Vrhovni sud nalazi da se osnovano revizijom tuženog i zahtevom za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca ukazuje da su odluke nižestepenih sudova zasnovane na pogrešnoj primeni materijalnog prava. godinu i u potpunosti ispunio svoju ugovornu obavezu. Zaključenje ugovora od strane neovlašćenog lica obavezuje neovlašćeno zastupanog samo ako on ugovor naknadno odobri. Stoga se dovodi u sumnju zaključak nižestepenih sudova da je tužbeni zahtev tužioca osnovan. Takođe se postavlja kao sporno da li su se stranke potpisivanjem ugovora. Sudovi zaključuju ovu činjenicu na osnovu fotokopije izvoda sa CD i potvrde PTT o prijemu paketa. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je utvrdio da je po ugovoru broj 000162. a odbili protivtužbeni zahtev tuženog za poništaj tako zaključenog ugovora. Na strani tuženog ugovor je potpisao i overio pečatom P. tuženi – protivtužilac naručio od tužioca – protivtuženog da mu u registru žiro-računa SRJ 1996/97. potpis izdejstvovali tako što su potpisnika doveli u zabludu da potpisuje drugu vrstu pismena. Da je tužilac saglasno zaključenom ugovoru objavio i isporučio predmetne publikacije tuženom za 1996-2001. da je navedeni ugovor punovažan. Zakona o obligacionim odnosima saglasile o njegovim bitnim elementima. U ponovljenom postupku otkloniće se propusti na koje je ukazano ovim rešenjem. Sudovi su stanovišta da je tužena zadržavanjem isporučenih publikacija naknadno odobrio predmetni ugovor.član 91. stav 1.član 85. objavi njegov matični broj. šifru delatnosti. saglasile o njegovim bitnim elementima. to zaključeni ugovor obavezuje tužilju kao zastupano lice.OBLIGACIONO PRAVO Relevantne odredbe: Ugovor koji zaključi zastupnik u ime zastupanog lica i u granicama svojih ovlašćenja obavezuje neposredno zastupanog i drugu ugovornu stranu . U toku postupka tuženi je isticao da je radnik tuženog doveden u zabludu da popunjava statističke podatke. Zakona o obligacionim odnosima. a ne . Iz istih razloga tuženi je i osporio tužbeni zahtev tužioca. zbog čega je činjenično stanje ostalo neutvrđeno.63 - . nije ovlašćeno lice za zastupanje tuženog.05. Nesporna je činjenica da radnik tuženog J. u skladu sa članom 26. čime se dovodi u sumnju da je predmetni ugovor odobren. Prvostepeni sud će utvrditi da li je sporni odnos rezultat nesporazuma s obzirom da su akviziteri tužioca. iako nije potpisan od ovlašćenog lica tuženog. te su shodno tome obavezali tuženog na plaćanje kupoprodajne cene za isporučene publikacije. nižestepeni sudovi nalaze da su stranke potpisale predmetni ugovor.J. kako je to navedeno u toku postupka od strane tuženog. 729/2010 od 20. Imajući u vidu da je punomoćnik tužilje postupao u granicama svojih ovlašćenja.

To proizilazi iz odredbe člana 42. Ovo iz razloga. U protivnom. Prev. kao ni konvalidacijom ranije pravnog posla. Ukoliko je tuženi odbio da primi štampanu publikaciju za 1996. ugovor koji je u ime pravnog lica potpisan od strane neovlašćenog punomoćnika može proizvesti pravna dejstva samo ako ga isti naknadno odobri. U vezi s tim sud će saglasno odredbi člana 88. broj 224/03 i Pzz.1996. potpisan i protumačen od obe ugovorne strane. Ugovor koji je u ime pravnog lica potpisan od strane neovlašćenog punomoćnika može proizvesti pravna dejstva samo ako ga isti naknadno odobri. jer je isto zasnovano na pogrešnoj primeni materijalnog prava. stav 2. ili pak punomoćnika po zaposlenju.R. 1.. Zakona o obligacionim odnosima oceniti da je odobren ugovor. R. 12/03 od 06. godine) 125. Nižestepeni sudovi su tako odlučili jer nalaze da u zaključenju spornog ugovora nije postojala zabluda na strani lica koje je isti potpisalo u ime tuženog. Stoga se pitanje pravne valjanosti spornog ugovora ne može temeljiti na toj činjeni. pa samim tim i da li su se stekli zakonom propisani uslovi za obavezivanje tuženog po osnovu ugovora zaključenog od strane neovlašćenog lica. ali nije raspravljeno da li je on to učinio u svojstvu ovlašćenog punomoćnika.12. 86. Ovo stoga što naknadno slanje novih izdanja registra žiro-računa tuženom ne može voditi zasnivanju novog dužničko-poverilačkog odnosa u situaciji kada nema pravnog osnova za takvo ponašanje tužioca. Zakona o obligacionim odnosima. Zakona o obligacionim odnosima. st. 00960.2003. godinu. jer je tuženi osporio priloženu fotokopiju prijema na pošto koju je priložio tužilac od 30. godine zaključile ugovor po otpremnici br. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima. Vrhovni sud ne prihvata izneto pravno stanovište. stav 1. stav 1. Tužilac je kao prodavac registra žiro računa preduzeća SRJ 1995/96 i za docnije godine uredno izmirio svoju ugovornu obavezu.1995. nema mesta zaključivanju nižestepenih sudova da je tuženi docnijim postupcima konvalidirao sporni pravni posao. sudovi nisu na nesumnjiv način utvrdili da li je tuženom isporučena navedena publikacija. dok je protivtužbeni zahtev za poništenje spornog ugovora odbijen. Ovaj ugovor je u ime i za račun tuženog kao kupca potpisao njegov komercijalista V.12.11. Sem toga. protumačen i uredno potpisan ne može isto učiniti i ovlašćenim punomoćnikom tuženog.64 - . godine. Stoga je na temelju ovakvog činjeničnog stanja usvojen tužbeni zahtev za isplatu ugovorene cene registra žiro računa.OBLIGACIONO PRAVO ugovor. Činjenica da je to lice potpisalo izjavu da je ugovor pročitan. Tom prilikom on je potpisao i potvrdu da je predmetnu otpremnicu ugovor potpisao i primio u originalu. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju u prvostepenom postupku parnične stranke su 6. i čl. To je izričito propisano odredbom člana 85. Štaviše lice koje je takav ugovor potpisalo za tuženog nije postupalo sa pažnjom dobrog privrednika u smislu odredbe člana 61. Zakona o obligacionim odnosima. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. njegovo docnije ćutanje o naknadno izvršenoj isporuci registra žiro-računa ne može smatrati prihvatanje nove ponude. stav 1. uredno popunjem. Ukoliko je tuženi izričito odbio da po tom osnovu stupi u ugovorni odnos sa tužiocem. što ugovor zaključen između pravnih lica može predstavljati pravno valjan posao samo u slučaju kada je isti potpisan od strane njihovih zakonskih zastupnika ili ovlašćenih punomoćnika. Postojanje naknadnog odobrenja zastupanog pravnog lica je uslov koji je izričito propisan odredbom člana 88.Tuženi nije isplatio ispostavljene mu fakture. U konkretnom slučaju utvrđeno je da je sporni ugovor za tuženog potpisao njegov komercijalista V.

tužilja je odustala od kupoprodaje i zahteva od tužene da joj primljeni iznos od 10. 00960.1998. pa je stupila u pregovore sa tužiljom. U konkretnom slučaju je sporno da li su potpisnici ugovora saglasni o njegovim bitnim elementima. broj ____/99 od 9. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. osnovu i predmetu obaveze tuženog.2002. Kod izričite izjave tuženog da ne odobrava zaključeni ugovor. bez obzira što je potpis o njegovom zaključenju dat od ovlašćenog lica. To pismeno sadrži podatke otpremnice. . a ne ugovor. Međutim. što pismeno potpisano od strane predstavnika tuženog nosi naslov otpremnica br.2003. a bez uticaja na pravnu valjanost ugovora je činjenica da je ugovor snabdeven pečatom tuženog. a shodno odredbi člana 26..10. Pravilno je prvostepeni sud ocenio i dopis tuženog od 14. 419/03 od 18. godine) 126.07. Iv. godine do isplate i ukinuto rešenje o izvršenju Privrednog suda u B. potpisalo neovlašćeno lice. godine) 127.. Ovo iz razloga. Zakona o obligacionim odnosima.000 DEM i od nje primila deo te cene u iznosu od 10. ali i sitno odštamapni tekst ugovornih odredbi.. Iz obrazloženja: Prvostepenom presudom odbijen je zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da mu isplati iznos od 2. na koju tužilac ukazuje u žalbi. broj 6859/01 od 05. tim pre što je tuženi pozvao tužioca da preuzme registre sam ili da mu ih dostavi poštom. Zakona o obligacionim odnosima smatra se da je ugovor zaključen. 1998. ako postoji nesporazum o predmetu ili pravnoj prirodi ugovora isti ne nastaje. je imala ovlašćenje da u ime i za račun svojih vlastodavaca.65 - . Osim toga. Samo u tom slučaju. pravilno je prvostepeni sud utvrdio da je sporni ugovor.000 DEM vrati. S. već na izričitom ili prećutnom ovlašćenju datom potpisniku ugovora da u ime i za račun tuženog može zaključiti takav pravni posao. obavezuje neposredno zastupanog i drugu ugovornu stranu. takav ugovor ne obavezuje stranku i bez uticaja je na pravnu valjanost ugovora da je ugovor snabdeven pečatom te stranke. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda u Beogradu. tu kuću proda. U protivnom. Iz obrazloženja: Tužena S.. Takav ugovor ne obavezuje tuženog. i u slučaju kada potpisnik ugovora ima ovlašćenje za njegovo zaključenje neophodno je da potpis istog predstavlja izraz saglasnosti volja o bitnim elementima ugovora. Ukoliko je ugovor potpisalo neovlašćeno lice.1999. godine. Ugovor koji je zaključio zastupnik u ime zastupanog lica u granicama svojih ovlašćenja. ili pak ugovor.10. na kome se zasniva potraživanje tužioca. Zbog toga se postavlja pitanje da li je lice koje je takvo pismeno potpisalo u ime tuženog to učinilo u uverenju da potpisuje samo otpremnicu.04..813. Naime. sa kojom je ugovorila kupoprodajnu cenu od 100. To je izričito propisano odredbom člana 63. ili pak postoji nesporazum o njegovoj pravnoj prirodi.000 DEM. Prev.OBLIGACIONO PRAVO ci. Pž. vlasnika kuće u V. godine iz koga nesumnjivo proizilazi da tuženi nije naknadno odobrio zaključenje spornog ugovora. kao i činjenica da su dostavljeni registri stavljeni na raspolaganje tužiocu. bez značaja je činjenica da li se registri nalaze kod tuženog.12.70 dinara sa kamatom po zakonu počev od 11.

(Vrhovni sud Srbije.09. Revizijski sud u celosti prihvata pravni zaključak nižih sudova. Sama činjenica što je ugovor overen pečatom preduzeća ne znači da je ugovor i potpisan. Naime. a kada je tužilac fakturisao cenu za navedene publikacije i iste isporučio tuženom. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. Rev. Pod istim uslovima i ostali pravni poslovi zastupnikovi proizvode pravno dejstvo neposredno prema zastupanom licu. niti su ti ugovori kasnije odobreni od strane ovlašćenog predstavnika. pa tužena nije pasivno legitimisana u ovom sporu. 3299/96 od 28. 1. te je obavestio o tome tužioca. Sama po sebi činjenica što su ugovori na koje se poziva tužilac bili snabdeveni pečatom tuženog ne znače da su ti ugovori pravno valjani. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. članom 85. Prev. Odmah po saznanju da su ti ugovori potpisani od strane neovlašćenog lica tuženog i po prijemu publikacija tuženi je obavestio o tome tužioca i uz dopis povratio mu publikacije koje je tužilac isporučio na osnovu navedenih ugovora. i 2. Na osnovu izvedenih dokaza u toku prvostepenog postupka niži sudovi su zaključili da ugovori na koje se poziva tužilac ne proizvode nikakvo pravno dejstvo jer su ti ugovori potpisani od strane tuženog od neovlašćenog lica i to prevarnom radnjom predstavnika tužioca.12. pa su zbog toga i navodi u reviziji tužioca u vezi s tim neosnovani. Zbog toga tužilac neosnovano traži da mu tuženi plati protivvrednost . 3100/02 od 04. jer je te ugovore od strane tuženog potpisalo neovlašćeno lice. koji je ovlastio tuženu za zastupanje u zaključenju ugovora. Iz tih razloga tuženi je reagovao čim je saznao da su navedene ugovore potpisala lica koja za to nisu ovlašćena. jer je pregovore o kupoprodaji vršila u ime i za račun svojih vlastodavaca. kao njihov zastupnik. Zakona o obligacionim odnosima je propisano da ugovor koji je zaključio zastupnik u ime zastupanog lica u granicama svojih ovlašćenja.66 - 129. Naime.OBLIGACIONO PRAVO Nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su odbili tužbeni zahtev tužilje zbog nedostatka pasivne legitimacije tužene. . Prema tome. st. na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja u toku prvostepenog postupka pravilan je pravni zaključak nižih sudova da navedeni ugovori ne proizvode pravno dejstvo jer nisu potpisani od strane ovlašćenog predstavnika tuženog. godine) 128. Rev. prijem dela kupoprodajne cene tužene od tužilje ima isto pravno dejstvo kao da ih je preuzeo prodavac. godine) Kada zastupnik prekorači granice ovlašćenja. Iz navedenih razloga prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se tuženi obaveže da mu povrati navedene publikacije.2002. Iz obrazloženja: Tuženi je tvrdio da navedeni ugovori nisu zaključeni.01. zastupani je u obavezi samo ukoliko odobri prekoračenje. a time i zaključen od strane ovlašćenog lica. odnosno da su isti potpisani od strane ovlašćenog lica. a drugostepeni sud je potvrdio prvostepenu presudu.2001.1997. godine) . kao i da mu plati protivvrednost tih publikacija. obavezuje neposredno zastupanog i drugu ugovornu stranu. Tužena nije subjekt obaveze povodom koje je došlo do spora. tuženi je uz dopis povratio odmah te publikacije tužiocu i račune navodeći da ne postoji pravno valjan ugovor između parničnih stranaka. 579/01 od 12.cenu za isporučene publikacije.

3654/03 od 29. Beograd Rev. Rev. stav 1.04. u vezi sa čl. Prema odredbi člana 89. pravilan je zaključak prvostepenih sudova da tužilac ne može potraživati od tuženog naknadu troškova postupka u kojima je zastupao suprotnu stranu. 122 – 124.67 - 132. stav 1.1996. (Vrhovni sud Srbije. godine) Kupoprodajni ugovor o kupoprodaji nepokretnosti koji je u ime prodavca zaključilo lice koje nije imalo pismenu punomoć za zaključenje ugovora u smislu čl.2004. Neosnovano je isticanje u reviziji tužioca da su nižestepeni sudovi pogrešno primenili materijalno pravo. Punomoćje je ovlašćenje koje vlastodavac. Zakona o obligacionim odnosima. punomoćje je ovlašćenje za zastupanje koje vlastodavac pravnim poslom daje punomoćniku. Ako je pravna sigurnost nastupila naknadnim odobravanjem ugovora. Zakona o obligacionim odnosima. daje punomoćniku da ga može zastupati. 1023/95 od 17.03.1030/96 od 12. Iz obrazloženja: Na utvrđeno činjenično stanje pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su usvojili prigovor nedostatka stvarne legitimacije. niti je prodavac naknadno odobrio zaključenje ugovora u smislu člana 88. jer su celokupan njegov rad tretirali kao pravni posao u korist trećeg lica. Zakona o obligacionim odnosima) 131. godine) . Zakona o obligacionim odnosima je ništav i stoga ne može obavezivati prodavca. Zakona o obligacionim odnosima. bez obzira koliko je vremena prošlo od zaključivanja do odobravanja ugovora. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije.OBLIGACIONO PRAVO Ako neovlašćeno zastupano lice naknadno odobri ugovor koji je u njegovo ime zaključio drugi. U konkretnom slučaju ugovor o punomoćju među strankama nije zaključen da bi u smislu člana 148. i odbili zahtev tužioca za naknadu troškova postupka koji je vodio protiv tuženog. . 89 – 94. (Iz presude Okružnog suda u Zrenjaninu Gž. Pošto je tužilac u predmetima za koje je ispostavio troškovnik tuženom radio u ime i za račun trećeg lica koje je bilo u sastavu Inicijativnog odbora. pravnim poslom. ugovor važi. Zakona o obligacionim odnosima proizvodio pravno dejstvo i da bi tužilac mogao da zahteva troškove spora na osnovu člana 89. 90. PUNOMOĆJE (Čl.09. i 91. primena propisa o primerenom roku za izjašnjavanje o odbravanju ugovora je izlišna.1997. godine) 130.

svedoci SS1 i SS2 su potvrdili da je pok. i 101. ugovor o kupoprodaji biće nevažeći. prvostepeni sud je pravilno zaključio da je prava volja pok. GG nije imao novca kod sebe. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju. potvrdio je da je pokojni GG želeo da zaključi ugovor o doživotnom izdržavanju sa tuženim VV. (Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu.2011. kupac će ga sahraniti i snositi sve troškove oko i posle sahrane. pri čemu je iz iskaza svedoka utvrđeno da pok. pa je našao da predmetni ugovor. kao prodavca i VV. 99. ali da su se zbog složene procedure odlučili za zaključenje ugovora o kupoprodaji a ne ugovora o doživotnom izdržavanju. GG za života govorio da ima zaključen ugovor o doživotnom izdržavanju sa tuženim VV. Svedok SS. Zakona o obligacionim odnosima našao da je zaključeni ugovor o kupoprodaji simulovani pravni posao i kao takav nevažeći.68 - . koji je dužan da pre overe pročita strankama ugovor i primaoca izdržavanja naročito upozori na to da imovina koja je predmet ugovora ne ulazi u njegovu zaostavštinu i da se njome ne mogu namiriti nužni naslednici. između GG. ne može proizvoditi pravno dejstvo. prvostepeni sud je pošao od odredbe čl. Iako je u ugovoru navedeno da je kupoprodajna cena isplaćena. zaključen je i overen ugovor o kupoprodaji koji je za predmet imao prenos prava svojine na kući i prenos prava korišćenja dvorišta. prvostepeni sud je ocenio da je zaključen prividan ugovor o kupoprodaji i da ne postoji dokaz da je cena i isplaćena. što znači da je prava volja ugovornih strana bila da zaključe ugovor o doživotnom izdržavanju. te da je u suprotnom ugovor ništav. u skladu sa običajima sredine. kao i da će kupac o prodavcu lično brinuti i starati se nakon potpisa i overe ugovora i pomagati u njegovom izdržavanju. GG bila da zaključi ugovor o doživotnom izdržavanju. Zakona o nasleđivanju. 7649/10 od 1. a ne ugovor o kupoprodaji. koji je sačinio predmetni ugovor. s obzirom na to da nisu ispunjeni uslovi iz člana 195. ali će zbog nedostatka forme biti nevažeći i prikrivani ugovor .06. a nakon smrti prodavca. Ugovorom je predviđeno je da se kupac može ubaštiniti na nepokretnostima posle smrti prodavca. tuženog. Po oceni Apelacionog suda. Zakona o obligacionim odnosima) 133. a da su samo zbog izbegavanja složene procedure koja je propisana za zaključenje ugovora o doživotnom izdržavanju zaključili ugovor o kupoprodaji. Ni ugovor o doživotnom izdržavanju. Takođe. a prodavac je zadržao doživotno plodouživanje na nepokretnostima koje su predmet ugovora. ima elemente ugovora o doživotnom izdržavanju. Odlučujući o tužbenom zahtevu. kojim je predviđeno da ugovor o doživotnom izdržavanju mora biti zaključen u pismenom obliku i overen od strane sudije. Zakona o obligacionim odnosima.ugovor o doživotnom izdržavanju. kao kupca. godine) . te je primenom odredbe člana 66. U slučaju kada su ugovorne strane zaključenjem ugovora o kupoprodaji nepokretnosti imale nameru da prikriju zaključenje ugovora o doživotnom izdržavanju.OBLIGACIONO PRAVO TUMAČENJE UGOVORA (Čl. Gž. koji nosi naslov ugovor o kupoprodaji. U ugovoru je konstatovano da je cena na dan zaključenja i overe ugovora isplaćena. 99 – 102. pošto se prodavac brinuo o kupcu poslednjih deset godina. koji je prikrivan ovim ugovorom o kupoprodaji. tako da je ovaj element ugovora unet samo radi simulovanja ugovora o kupoprodaji.

u situaciji kada je predlog poravnanja pripremio zastupnik.oo DM) navodi na zaključak da su stranke prilikom obeštećenja imale u vidu samo činjenicu nanošenja teške telesne povrede i njene posledice u tom momentu i u budućnosti. bez razmatranja eventualne štete i pogoršanja zdravstvenog stanja (što se kasnije dogodilo zbog zarobljavanja i umanjenja životne aktivnosti zbog tog štetnog događaja. opredeljuje osnov (kauza) ugovora kao neposredni pravni cilj obavezivanja ugovornih strana. poravnanje je pripremljeno od strane Vojnog pravobranilaštva i nejasnoća u pogledu nezgode i nesrećnog slučaja ima se .OBLIGACIONO PRAVO 134. pošto je do tada uplaćeni doprinos tužioca za stambenu izgradnju u celini pokrivao otkupnu cenu stana. a ne i zbog zarobljavanja i njegovih eventualnih posledica. godine. Iz obrazloženja: U tekstu poravnanja uopšte se ne pominje činjenica da je tužilac zarobljen i da mu se naknada nematerijalne štete priznaje i zbog zarobljavanja.05. Tužilac je penzionisan 30. Tužilac je rođen 1943. odnosno da li se radi o teretnom ili dobročinom ugovoru.tumačiti u korist oštećenog. a tužena je za vreme trajanja braka radila u preduzeću "U. godine kao nosiocu stanarskog prava. Rev. .000.1993. upotreba termina "nesrećan slučaj" ukazuje da je zajednička namera stranaka bila priznanje naknade štete zbog ranjavanja. Iz obrazloženja: U prvostepenom postupku je utvrđeno da su tužilac i tužena zaključili brak 29. Oni posebno analiziraju prouzrokovanje štete zbog ranjavanja a posebno zbog samog zarobljavanja. dajući u pogledu nastupanja i težine posledice veći značaj ovom drugom. godine a tužena 1950.69 - .3.5. godine i oboje imaju po jedan brak iza sebe i decu iz ranijih brakova. (Iz Presude Vrhovnog kasacionog suda.1996. u novembru 1989. godine) 135. radi rešavanja stambenih potreba njegove porodice koju je tada činila i tužena kao njegova supruga. godine.12. Pri tome. nejasnoće u pogledu tumačenja termina "nezgoda" i "nesrećan slučaj" imaju se tumačiti u korist oštećenog. Po stanovištu Vrhovnog suda.1988. koji je razveden 23. Pri tome. a ne i zbog zarobljavanja i njegovih eventualnih posledica. što ukazuje da je zajednička namera strana bila priznanje naknade štete zbog ranjavanja. inače dominantnog i u odnosu na ukupnu štetu). pravna priroda nekog pravnog posla ceni se prema sadržini prava i obaveza koji proizilaze iz postignute saglasne volje stranaka i prema posledicama koje pravni posao proizvodi. Tužilac je stan otkupio na svoje ime po ugovoru o otkupu stana od 20. Da se radi o dva odvojena uzroka štete može se zaključiti i iz nalaza i mišljenja veštaka. Predmetni stan je dodeljen tužiocu kao vojnom licu. relativno niska visina naknade utvrđena poravnanjem za tri vida štete (od oko 2.7.2010.prema članu 100. Zakona o obligacionim odnosima . godine. godine. Pravnu prirodu ugovora. U tekstu poravnanja upotrebljen je termin "nesrećan slučaj". 2795/2010 od 26. Osim toga. ali bez uplate otkupne cene stana.1988. Naime." u V.

godine. godine. kao neposredni pravni cilj obavezivanja ugovornih strana.8. odnosno da li se radi o teretnom ili dobročinom ugovoru. Po nalaženju Okružnog suda. Nije bilo sporno da je predmetni stan dodeljen tužiocu za vreme trajanja braka stranaka te da je tada tužena bila član tužiočevog porodičnog domaćinstva. koje su stranke opredelile da zaključe poravnanje.1993.1993. zatim da su imali u vidu da je tužilac veći deo novca dobijenog prodajom svoje očevine dao sinovima iz prvog braka.70 - . stav 1. s obzirom da je do tada uplaćeni doprinos tužioca za stambenu izgradnju za vreme trajanja radnog odnosa u celini pokrivao otkupnu cenu stana. pravna priroda nekog pravnog posla ceni se prema sadržini prava i obaveza koji proizilaze iz saglasne volje stranaka i prema posledicama koje pravni posao proizvodi.1993. uz pravo uknjižbe u zemljišnim i drugim javnim knjigama. te da je stoga namera stranaka bila da tužena kao druga tužiočeva supruga bude u ravnopravnom položaju sa prvom suprugom i da su sve to bili razlozi koji su opredelili stranke da zaključe ovo drugo poravnanje od 27. s obzirom na objektivno utvrđene činjenice (stan nije ni bio plaćen . prvostepeni sud je bio dužan da pođe najpre od sadržine pismene isprave o poravnanju iz koje proizlazi da stranke konstatuju da je stan isplaćen jednokratnom uplatom iz sredstava koja su zajednički stekli u toku trajanja braka. tražio da se utvrdi da poravnanje od 27. stranke želele da i tužena kao tadašnja tužiočeva supruga posle tužiočeve smrti bude obezbeđena od eventualnih naslednih pretenzija na stan tužiočeve dece iz prvog braka. da bi zatim tužilac priznao tuženoj isključivo pravo svojine na navedenom stanu iz razloga što je stan isplaćen jednokratnom uplatom iz sredstava. pravnu prirodu ugovora.4. br.8. posle zaključenja prvog poravnanja. stranke su bile ovlašćene da međusobnim sporazumom utvrde da otkupljeni stan predstavlja bračnu tekovinu i da sporazumom utvrde odnose povodom sticanja tog stana. Utvrđujući pravnu prirodu poravnanja od 27. Naime.OBLIGACIONO PRAVO Na dan 7. po kom ugovoru su se stranke saglasile da stan pripadne tuženoj u isključivu svojinu.1993. ovakav zaključak prvostepenog suda ne može se prihvatiti kao pravilan. godine (drugo poravnanje). godine. Drugim rečima. i člana 330. godine.8.8. koja su zajednički stekli tokom trajanja braka i s obzirom na činjenicu da je doprinos tužene prilikom otkupa stana bio veći. Kod ovakvog stanja stvari. kao što svakako nije tačno. prvostepeni sud pravnu prirodu spornog poravnanja utvrđuje uzimajući u obzir razloge i motive. Poravnanjem zaključenim pred istim sudom pod R. što su stranke i učinile zaključenjem sudskog poravnanja od 7. u smislu člana 327.4.8. o kojima je napred bilo reči. Tužilac je tužbom podnetom 22. što nije tačno.4.1993. koju je i stambeno obezbedio tako što je bio saglasan da ona bude određena za nosioca stanarskog prava na stanu koji je dobio u toku prvog braka. godine i pravu volju ugovornih strana prilikom njegovog zaključenja.1993. godine (prvo poravnanje). tada važećeg Zakona o braku i porodičnim odnosima. prvostepeni sud nalazi da su. neposredno pre razvoda braka. Na osnovu svega navedenog.1993. da otkupna cena prilikom otkupa stana nije plaćena. da je na ime izdržavanja bivše supruge plaćao 30% od svoje penzije. godine stranke su zaključile sudsko poravnanje kojim su konstatovale da otkupljeni stan predstavlja bračnu tekovinu i da su oni po tom osnovu suvlasnici sa ½ prava na stanu. stranke su najpre stavile van snage poravnanje od 7. već predstavlja ugovor o deobi predmetnog stana koji je njihova zajednička imovina stečena u toku trajanja braka. Prilikom ocene pravne prirode spornog poravnanja od 27.1993. godine.4. uzimajući u obzir i sadržinu poravnanja.1996. opredeljuje osnov ugovora (kauza). i konačno da je tužbeni zahtev neosnovan u delu kojim je traženo da navedeno poravnanje predstavlja ugovor o poklonu stana a da je samim tim i neosnovan zahtev za opoziv poklona. prvostepeni sud je zaključio da poravnanje ne prikriva ugovor o poklonu. prikriva ugovor o poklonu i da se ugovor opozove zbog grube neblagodarnosti poklonoprimca. Međutim. s tim da tužilac zadrži pravo doživotnog uživanja na stanu. 326/93 na dan 27.

prvostepeni sud upućuje i na razloge iz rešenja. da je doprinos tužene prilikom otkupa stana bio veći. prvostepeni sud će. nezavisno od toga što nalazi da ne bi bilo mesta opozivu poklona. U ovim ugovorima kao uslov za dobijanje kredita predviđen je sporazumni prestanak radnog odnosa tužilaca sa HK “K. ZOO-a. Iz obrazloženja: Od strane prvostepenog suda utvrđeno je da su tužioci sa tuženim Fondom za razvoj Republike Srbije zaključili ugovore o kreditu za organizovanje poljoprivredne proizvodnje. Gž. pa će u ponovnom postupku sud pozvati tužioca da precizno navede i opiše ona ponašanja zbog kojih smatra da ima mesta opozivu poklona i da navede njihov vremenski period kada su se ona dešavala. ukazuju upravo na prividnost poravnanja kao pravnog posla kojim se regulišu odnosi bračnih drugova povodom sticanja zajedničke bračne imovine.2007. 588/05 od 7. godine) Pravna priroda ugovora zaključenog u pismenoj formi. godine. procenjuje se prema sadržini zajedničke volje ugovarača koja je po pravilu sadržana u ispravi o ugovoru..2005. davanje novca svojoj deci iz prvog braka od prodate očevine. tada se mora istraživati prava namera i volja ugovarača. Uz sve to i okolnosti koje prvostepeni sud uzima u obzir prilikom utvrđivanja pravne prirode spornog poravnanja koje se odnose na obaveze tužioca prema ranijoj supruzi.3. ZOO-a. kako se to u poravnanju navodi. (Rešenje Okružnog suda u Valjevu.OBLIGACIONO PRAVO gotovim novcem).06. kao što govori naslov (ugovor o poklonu).2005. jer tužilac ima pravnog interesa da se utvrdi da predmetno poravnanje prikriva ugovor o poklonu. odnosno da li se zaista radi o besteretnom ugovoru. Tek pošto se na pouzdan način utvrdi da li sporno poravnanje eventualno prikriva ugovor o poklonu. sve kada bi poravnanje i predstavljalo poklon. kao i želja da se isključivom svojinom na stanu tužena zaštiti od eventualnih budućih naslednih pretenzija tužiočevnih zakonskih naslednika i u vezi sa tim da se učvrsti bračna zajednica. pa se u vezi sa tim. br. pre svega imajući u vidu sadržinu poravnanja ali i nesporne činjenice u pogledu sticanja i otkupa spornog stana. ponovno oceniti pravnu prirodu spornog poravnanja. kako bi bio u mogućnosti da donese pravilnu i zakonitu odluku. Ukoliko je ugovor zaključen prema unapred odštampanom sadržaju ili je pripremljen i predložen od jedne ugovorne strane. 910/05 od 21. br. Gž. Svi ugovori o kreditu zaključeni su u vreme kada je od strane Vlade RS donet Operativni program mera za realizaciju ekonomsko-socijalnog programa zapošljavanja i obnove ratom oštećenih preduzeća.4. može se suditi i o eventualnom opozivu poklona.07. 497/2007 od 22. koji je donet 10. tako da nije jasan zaključak prvostepenog suda da predmetno poravnanje stvarno predstavlja ugovor o deobi zajedničke imovine i ne prikriva ugovor o poklonu. nejasne odredbe tumačiće se u korist druge strane. (Iz presude Okružnog suda u Valjevu.”. kako to nalaže odredba člana 99.. U ponovljenom postupku. sve da i nije zahtevao opoziv poklona. saglasno navedenim primedbama.71 - . 137. Ako je i prema sadržini isprave o ugovoru sporna pravna priroda ugovora. godine) 136. . godine. pod uslovom da se ne radi o prividnom ugovoru iz člana 66. Gž.1999.

00 dianra. 02.10.07. što je bio jedan od razloga zbog kog su zaključili ugovore. godine) 138. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je u toku postupka utvrdio da su stranke 19.” za vreme rata bio bombardovan i da je bilo teško da im se obezbede radna mesta. Kod napred utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo. i 65.1999. u smislu čl. dok zakupnina nije bila predviđena ugovorom. godine.000. shodno odredbama Zakona o sredstvima solidarnosti.000. tako da se iznos kredita umanjuje za iznos od 30. i zahtev tužilaca za poništaj ugovora o kreditima i poništaj sporazuma o prestanku radnog odnosa odbio kao neosnovan. mada su ova isticanja u toku ovog postupka postala bespredmetna jer je tuženi Fond tužiocima otpisao sve kamate. drugostepeni sud pravilno nalazi. 2002. prvostepeni sud je pravilno zaključio da iz.00 dinara u rokovima predviđenim ugovorima o kreditu. posle stupanja na snagu Zakona o sredstvima solidarnosti za zaposlene koji su privremeno ostali bez posla usled ratnog dejstva.000. a bitni elementi određuju vrstu ugovora.. Pravilno tumačeći odredbe ''ugovora o zakupu'' zaključenog između stranaka 19. I br. Zakona o obligacionim odnosima. (Iz presude Okružnog suda u Valjevu..OBLIGACIONO PRAVO Na osnovu iskaza tužilaca saslušanih kao parnične stranke prvostepeni sud je utvrdio da su tužioci ugovore o kreditu. Pravilno prvostepeni sud utvrđuje da ne postoje uslovi za poništaj ugovora o kreditu. ponudio tužiocima zaključenje aneksa ugovora o kreditu. nejasne odredbe tumačile u korist druge strane. da bi se. 99 ZOO. 567 ZOO. kada bi odredbe u pogledu obračunavanja kamate i bile nejasne. U toku prvostepenog postupka tuženi Fond za razvoj Republike Srbije priznao je tužiocima kao bespovratan iznos od 30. a takođe je pravilno i stanovište prvostepenog suda da ugovori o kreditu nisu ništavi zbog načina obračuna kamate. Gž.00 dinara što predstavlja bespovratna sredstva u vidu 24 lična dohodka. godine zaključile ugovor o zakupu prostorije tužioca na neodređeno vreme. S druge strane.72 - . a to je drugotuženi Fond za razvoj RS i priznao otpisujući sve kamate na kredite. 02. Zakona o obligacionim odnosima – pošto su ugovori zaključeni prema napred odštampanom sadržaju. a potom i sporazume o prestanku radnog odnosa potpisali dobrovoljno i da ih na to niko nije primoravao. kojim se tuženi kao zakupac obavezao da tužiocu plaća naknadu za utrošenu električnu energiju i vodu. 2002. a takođe je tužiocima otpisao sve kamate uz obavezu tužioca da vrate samo nominalni iznos kredita umanjen za 30. s obzirom da su tužioci bili upoznati da će se ona obračunavati. da su ove ugovore zaključili posle više održanih sastanaka na kojima im je objašnjeno o kakvim se kreditima radi i da je uslov za dobijanje kredita sporazumni prestanak radnog odnosa. godine. Iako su stranke zaključile ugovor o zakupu prostorije taj ugovor se ne može podvesti pod tu vrstu ugovora s obzirom da se stranke nisu saglasile oko bitnog elementa tog ugovora – zakupnine. Prvostepeni sud je dalje utvrdio da je tuženi Fond za razvoj Republike Srbije. 166/04 od 22.1999. 61.07. u smislu člana 100. Tužioci su takoće istakli da su ove ugovore zaključili jer je tuženi HK “K. i stupio na snagu 17.2004. a shodno čl. a koji je donet 15. polazeći od zajedničke namere ugovornih strana kao i bitnih elemenata ugovora u zakupu propisanih čl. odnosno u korist tužilaca.

Gž. br.1998. ZOO-a. godine) . jer ne postoji saglasnost stranaka o bitnom elementu ovog ugovora-zakupnini. Pošto se ovim ugovorom ne vrši prenos prava svojine. pravni osnov po osnovu kojeg tužilja ističe svoje novčano potraživanje mogao bi proizaći samo iz prava na naknadu štete u smislu člana 510. aprila 1941. Kako je jedna od tri parcele k. 317/03 od 07. a ne iz prava da se zahteva ispunjenje ugovora kako je to našao prvostepeni sud obavezujući tuženog da radi ispunjenja ugovora u spornom delu tužilji isplati novčanu protivvrednost onog dela nepokretnosti koji nije mogao da joj prenese u svojinu. tuženik se obavezao da tužilji preda u svojinu tri manje parcele – šume koje čine jedan kompleks. godine) Odredbe ugovora primenjuju se onako kako glase.50 ha KO R.p. stav 1. pravilan je zaključak prvostepenog suda da su stranke zaključile ugovor o posluzi shodno paragrafu 582 Srpskog građanskog zakonika koji se u konkretnom slučaju primenjuje kao pravno pravilo na osnovu Zakona o nevažnosti pravnih propisa donetih pre 6. povraćaj stvari datih na poslugu. br. obaveza tuženog nema više predmeta i ona glasi samo na predaju nepokretnosti tužilji u svojinu i državinu. . prema odredbi člana 99. ZOO-a. Shodno paragrafu 585 SGZ kada vreme trajanja posluge nije određeno niti se ono može ustanoviti obzirom na svrhu upotrebe stvari. 6462/97 od 20. već treba istraživati zajedničku nameru ugovorača i odredbu tako razumeti kako to odgovara načelima obligacionog prava utvrđenim ovim zakonom.03. odredbe ugovora primenjuju se onako kako glase. od 05. poslugodavac ima pravo da traži stvar u svakom momentu.01. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud nije pravilno identifikovao pravni osnov tužbenog zahteva. Kako je zajednička namera ugovornih strana bila da tužilac tuženom da na besplatno korišćenje predmetne prostorije.. ali se pri tumačenju spornih odredaba ugovora ne treba držati doslovnog značenja upotrebljenih izraza. i u vreme zaključenja ugovora bila u svojini trećeg lica nije pravo u potpunosti isključuje tužiljino pravo i kako tuženi nije u mogućnosti da ispuni ugovor u tom delu onako kako po ugovoru glasi njegova obaveza. to bi tuženi mogao jedino da odgovara za pravne nedostatke stvari.2003. 8400/03 od 12. tužilja se obavezala da čuva tuženikovu majku i o njoj se brine a kao naknadu za ugovorene usluge. (Iz odluke Vrhovnog suda Srbije Rev. stav 3.OBLIGACIONO PRAVO među stranaka nije zaključen ugovor o zakupu iako su ga stranke tako naslovile. Odredbe ugovora primenjuju se onako kako glase. i po oceni Okružnog suda. godine) 139. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu..S. Prema slovu pismenog i kod suda overenog ugovora – sporazumu o pružanju nege i pomoći.73 - 140.11. godine i za vreme neprijateljske okupacije.2003. drugim rečima prema utvrđenom činjeničnom stanju. Naime.. 1029/1 u pov. (Iz presude Okružnog suda u Beogradu Gž. Prema tome. bez obzira što tužilac nije istovremeno i vlasnik tih stvari.. Zbog toga je prvostepeni sud pravilno zaključio da je tužilac kao poslugodavac aktivno legitimisan da u svakom momentu zahteva od tuženog kao poslugoprimca. jer ova vrsta ugovora nije regulisana odredbama Zakona o obligacionim odnosima. već samo prava besplatnog korišćenja određene nepotrošne stvari to poslugodavac ne mora biti i vlasnik stvari.

100 ZOO. sud može iz razloga celishodnosti da donese presudu samo o osnovu tužbenog zahteva (međupresudu). 103 – 110. Drugostepeni sud nalazi da je na izloženi način sud prvog stepena u potpunosti postupio u skladu sa citiranim zakonskim propisima.1993. tuženi dužan da vrati tužiocu ono što je primio po osnovu ništavog ugovora. nejasne odredbe tumačiti u korist deponenta. Sud je. jer je našao da su za tu odluku ispunjeni uslovi iz člana 335. godine) 142. godine) 141.74 - . doneo pravilnu odluku i za nju dao dovoljne razloge koje u svemu prihva.OBLIGACIONO PRAVO Pri tumačenju spornih odredaba ne treba se držati doslovnog značenja upotrebljenih izraza. primenom člana 306. (Iz presude Okružnog suda u Valjevu. na navedenu odluku.04. NIŠTAVI UGOVORI (Čl. ZOO. te je doneo međupresudu. kojom je odlučeno samo o osnovu tužbenog zahteva. Zakona o parničnom postupku (dalje: ZPP). Zakona o parničnom postupku. a u pogledu osnova da je stvar sazrela za donošenje odluke. primenom čl. Do pravnosnažnosti međupresude sud će zastati sa raspravljanjem o iznosu tužbenog zahteva. iz razloga celishodnosti. jer je u tom pogledu stvar sazrela za donošenje odluke. Sporna odredba nije ni potpun i jasan način regulisala obaveze ugovorača u slučaju gubitka blanko čekova pa će se. odnosno određene iznose po osnovu kojih se nije ostvario i da je tuženi u obavezi prema tužiocu po osnovu sticanja bez osnova. ZPP ponovo otvorio glavnu raspravu u pogledu visine tužbenog zahteva. stav 2. (Vrhovni sud Srbije.1998. 333/93 od 05.01. već treba istraživati zajedničku nameru ugovarača i odredbu tako razumeti kako to odgovara načelima obligacionog prava utvrđenim ovim zakonom. jer su za takvu odluku ispunjeni zakonski uslovi. Gž. Zakona o obligacionim odnosima) 143. br. drugostepeni sud nalazi da je ona neosnovana i ističe: Prvostepeni sud je utvrdio da je predmetni ugovor ništav. Odlučujući o žalbi tuženog. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je doneo međupresudu da je tuženi u obavezi prema tužiocu po osnovu sticanja bez osnova. pa da proizilazi da je saglasno članu 104. dalje. 335. ZPP zastao sa postupkom u pogledu raspravljanja o iznosu tužbenog zahteva do pravnosnažnosti donete međupresude. Zakona o obligacionim odnosima (dalje: ZOO) i članu 210. 4642/97 od 20. U slučaju da je tuženi osporio i osnov tužbenog zahteva i iznos tužbenog zahteva. radi dopune dokaznog postupka i na osnovu člana 395. u skladu sa odredbama čl. a da je tužilac tuženom po tom ugovoru vršio isplate u različitim periodima. stav 1. Rev.

novčane iznose od tužioca. Neosnovano se o u žalbi ukazuje da u konkretnom slučaju nije bilo osnova za donošenje međupresude. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda Pž. da isti u određenom delu ne proizvodi pravno dejstvo. a ovaj se obavezuje da mu za to plaća određenu zakupninu. ZOO. Zakona o parničnom postupku. nije dozvoljeno u smislu odredbi člana 375. već samo delimično i tačno u određenom obimu. Kad je predmet obaveze iz ugovora nemoguć. kao ni tokom trajanja istog. U toku prvostepenog postupka je. nije mogao u celini da koristi predmet zakupa. međutim. bez osnova.2011. da je ugovor delimično ništav tj. koju je odbio drugostepeni sud u razlozima svoje odluke. koja propisuje da ništavost neke odredbe ugovora ne povlači ništavost ugovora u celini. uz bitnu povredu odredaba Zakona o parničnom postupku i pogrešno utvrđeno činjenično stanje. i 105. ukoliko ugovor može opstati u ostalom delu u smislu člana 105. neodređen ili neodrediv – jeste ništav. ZOO. Zakona o obligacionim odnosima (dalje: ZOO) propisano je da se ugovorom o zakupu obavezuje zakupodavac da preda određenu stvar zakupcu na upotrebu. a ako ona nije bila ni uslov ugovora ni odlučujuća pobuda zbog koje je ugovor zaključen – kao što je to u konkretnom slučaju. Zakona o parničnom postupku. S obzirom na izneto. godine) . ako ugovor može opstati bez ništave odredbe. Najzad. neodređen ili neodrediv – ugovor je ništav. 9584/10 od 9. S obzirom na to odnosno da je u momentu zaključenja predmetnog ugovora o zakupu propustom tuženog (zakupodavca) tužilac bio onemogućen delimično da koristi predmet zakupa u celosti. ugovor u tom delu je delimično apsolutno ništav u smislu člana 47. Iz obrazloženja: Pobijanom delimičnom prvostepenom presudom utvrđeno je da je delimično ništav ugovor o zakupu poslovnog prostora i da isti delimično ne proizvodi pravno dejstvo u ništavom delu. odnosno ugovora koji je ništav propustima tuženog. Ovo i zbog toga što tuženi ponavlja navode koje je iznosio u toku postupka i koji su pravilno cenjeni od strane prvostepenog suda.OBLIGACIONO PRAVO ta i drugostepeni sud. Iz navedene odredbe ZOO proizilazi da postojanje samog ugovora o zakupu zavisi od postojanja i mogućnosti upotrebe predmeta zakupa. Zakona o obligacionim odnosima.2011. ZOO. neosnovano se žalbom tuženog ukazuje da je pobijana presuda doneta uz pogrešnu primenu materijalnog prava.02. 5079/10 od 12. Ništavost neke odredbe ugovora ne povlači ništavost ugovora u celini. jer je tužbeni zahtev u utvrđujućem delu sazreo za odluku i pri tome dao dovoljne razloge za svoju odluku. između ostalog istakao i sledeće: Članom 567. na nesumnjiv način utvrđeno da zakupac.05. koji propisuje da kada je predmet obaveze nemoguć. ovde tužilac – ni u trenutku zaključenja ugovora. Prvostepeni sud je po nalaženju drugostepenog suda pravilno doneo delimičnu presudu u smislu člana 334. stav 1. nedopušten. imajući u vidu odredbe člana 105. kada sam tuženi u žalbi ne osporava činjenicu da postoje izvodi iz kojih se da zaključiti da je tužilac vršio uplate na račun tuženog po osnovu ništavog ugovora. Stoga je prvostepeni sud pravilno odlučio kada je usvojio tužbeni zahtev u utvrđujućem delu tj. iznošenje novih činjenica tek u žalbi.75 - . primenjujući odredbe članova 47. Protiv ove odluke tuženi je izjavio blagovremenu žalbu. jer nije izvršio usluge a primio za to. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda Pž. godine) 144. nedopušten. Ovo u delu koji je predmet spora.

ZOO.2011. pa je na stanu za jedinog zakonskog naslednika oglašena tužilja. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. pravni prethodnik tužilje. U toku prvostepenog postupka utvrđeno je da zakupac. stav 1. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju. Ništavost neke odredbe ugovora ne povlači ništavost ugovora u celini. kao ni tokom trajanja istog. već samo delimično i tačno u određenom obimu. koja propisuje da ništavost neke odredbe ugovora ne povlači ništavost ugovora u celini. Članom 567. Neosnovano se žalbom tuženog ukazuje da je pobijana presuda doneta uz pogrešnu primenu materijalnog prava. Zakona o obligacionim odnosima.J. prvostepeni sud je pravilno odlučio kada je usvojio tužbeni zahtev u utvrđujućem delu. Ovo i zbog toga što tuženi ponavlja navode koje je iznosio u toku postupka i koji su pravilno cenjeni od strane prvostepenog suda.ni u trenutku zaključenja ugovora. preminula je u toku ovog postupka. uz bitnu povredu odredaba Zakona o parničnom postupku i pogrešno utvrđeno činjenično stanje. Iz navedene odredbe ZOO proizlazi da postojanje samog ugovora o zakupu zavisi od postojanja i mogućnosti upotrebe predmeta zakupa. a tom prilikom tužilja se posvađala sa sinom i odlučila da na nekoliko . godine. da je ugovor delimično ništav.16m2. Zakona o parničnom postupku. Zakona o obligacionim odnosima (dalje: ZOO) propisano je da se ugovorom o zakupu obavezuje zakupodavac da preda određenu stvar zakupcu na upotrebu.J. 15. tj. ako ugovor može opstati bez ništave odredbe. kao i njen sin.02. nije mogao u celini da koristi predmet zakupa. koja je nastavila da koristi stan posle smrti majke i brata i stupila u ovu parnicu. njena majka. nakon čega je on došao da je poseti u njenom stanu. Kako je u momentu zaključenja predmetnog ugovora o zakupu propustom tuženog (zakupodavca) tužilac bio onemogućen da koristi predmet zakupa u celosti. Zakona o parničnom postupku. koju je odbio drugostepeni sud. a ovaj se obavezuje da mu za to plaća određenu zakupninu.OBLIGACIONO PRAVO 145.76 - . ZOO. Protiv ove odluke tuženi je izjavio blagovremenu žalbu. nije dozvoljeno u smislu odredbi člana 375. a ako ona nije bila ni uslov ugovora ni odlučujuća pobuda zbog koje je ugovor zaključen. 9584/10 od 9. Imajući u vidu odredbu člana 105. januara 2005. Iz obrazloženja: Prvostepenom presudom utvrđeno je da je delimično ništav ugovor o zakupu poslovnog prostora i da isti delimično ne proizvodi pravno dejstvo u ništavom delu.. ovde tužiljom. u koju ju je dovela druga ugovorna strana. ugovor u tom delu je delimično apsolutno ništav u smislu člana 47. da isti u određenom delu ne proizvodi pravno dejstvo. Pokojna R. bila je vlasnik stana površine 69. ovde tužilac . godine) 146. pa je pravilno doneo delimičnu presudu u smislu člana 334. sada pokojna R. Ništav je ugovor koji jedna ugovorna strana zaključila u zabludi u pogledu njegove pravne prirode. U stanu je živela sa sinom i kćerkom. Tužiljina majka je upoznala tuženog na pijaci. ukoliko ugovor može opstati u ostalom delu u smislu člana 105. Pž. Iznošenje novih činjenica tek u žalbi. tj.

bila prevarena dovođenjem u zabludu o prirodi ugovora koji je zaključila.10. a tuženom isplatio na ime kupoprodajne cene 164. pa su navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava neosnovani. Potpisi ugovorača nisu overeni u sudu. februara 1999. stav 1. ugovorom nije bilo povređeno pravo preče kupovine. stav 4. prodajna cena isplaćena u pretežnom delu. koji su stranke zaključile.05. za kupoprodajnu cenu od 400.pravilan je zaključak da su ispunjeni uslovi za sudsko osnaženje ugovora – konvalidaciju. a zapravo je zaključila ugovor o kupoprodaji. pogrešno držeći da je zaključila ugovor o doživotnom izdržavanju. je sa tuženim zaključila ugovor o kupoprodaji 1. (Iz Presude Vrhovnog kasacionog suda. Prema shvatanju Vrhovnog kasacionog suda.tužilac je kupio od tuženog imanje sa fabrikom testenina za kupoprodajnu cenu od 240.000 DM. Tuženi joj nije isplatio kupoprodajnu cenu i nije mu predala stan u čijem se posedu i sada nalazi tužilja. Iz obrazloženja: Tužilac i tuženi su 10.J. 23. Prodavac . a drugo lice je bio zet vlasnika agencije za promet nekretnina i prijatelj oca tuženog S. Stoga je pravilan zaključak nižestepenih sudova da se radi o ništavom ugovoru u smislu člana 103. Zakona o obligacionim odnosima.J. pokojna R. prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo i odbio tužbeni zahtev. Zakona o prometu nepokretnosti koji je važio u vreme zaključenja ugovora. koji je overen pred sudom. u smislu člana 4. i nepokretnost predata kupcu u državinu. 952/10 od 20. što je dinarska protivvrednost 40. pred sudom je overeno punomoćje kojim je majka tužilje ovlastila dva njoj nepoznata lica da u njeno ime i za njen račun mogu vršiti sve pravne poslove u vezi sa prodajom njenog stana. Po propisima koji važe u vreme presuđenja ceni se ispunjenost uslova za konvalidaciju ugovora. godine. godine.P. na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su pravilno zaključili da je ugovor o kupoprodaji koji je zaključen između pokojne R. Sada pokojna R. i tuženog ništav. zaključivši da su ispunjeni uslovi za konvalidaciju ugovora o kupoprodaji.1991. Sedam dana pre zaključenja ugovora.000 DM.00 dinara. Jedno od tih lica bio je zet advokata V. je bila u zabludi da zaključuje ugovor o doživotnom izdržavanju.77 - . jer je pokojna R.418 DM i predao mu navedeni automobil na ime dve neisplaćene rate. niti povređen neki drugi društveni interes . a zemljište . Porez na promet nije plaćen.2010. godine) 147. koji je od zaključenja ugovora sve vreme koristio nepokretnost.OBLIGACIONO PRAVO dana ode u stan kod tuženog. Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja. Prilikom zaključenja ugovora. marta 1999.predmet kupoprodaje bilo je u prometu i stečeno u skladu sa tadašnjim zakonom.tuženi je uveo u posed kupca . Rev. godine zaključili pismeni ugovor o kupoprodaji nepokretnosti ..tužioca. i člana 65. sada pokojna R. U ovu zabludu je dovedena od strane tuženog u nameri da je navede na zaključenje ugovora o prenosu prava svojine na njegovo ime. bez namere plaćanja kupoprodajne cene.000. Odmah nakon što je shvatila da je zaključila ugovor o kupoprodaji stana.S. Sudovi su pravilno zaključili da je tuženi iskoristio stanje nužde i tešku porodičnu i materijalnu situaciju sada pokojne majke tužilje s namerom da od nje pribavi stan. je pokrenula parnicu za poništaj toga ugovora. Kako je ugovor o prodaji zaključen u pismenom obliku. . držeći je u zabludi da je zaključila ugovor o doživotnom izdržavanju. u čijoj kancelariji je zaključen ugovor.

sudsko poravnanje) i zaključen.a to je momenat zaključenja glavne rasprave.OBLIGACIONO PRAVO Zbog toga nema uslova za utvrđenje ništavosti ugovora u smislu člana 103. u skladu sa pravilima po kojima je ugovor (tj. 568/10 od 20. koji nema izričito ovlašćenje stranke za zaključenje poravnanja. već utvrđenje ništavosti sudskog poravnanja odn. Pravilan je stav drugostepenog suda da se punovažnost ugovora ceni prema momentu njegovog zaključenja. Zakona o parničnom postupku. a nije od značaja za ocenu ispunjenosti uslova za konvalidaciju. Tada su uslovi za osnaženje ovog ugovora bili ispunjeni. istog Zakona. time što je zaključen pred sudom.tada se ne radi o ništavosti običnog ugovora o poravnanju između stranaka ( na koji bi se odnosile opšte odredbe o ništavosti ugovora zaključenog van suda ). zanemario je činjenicu da u konkretnom slučaju tužilac nije tužbom tražio utvrđenje ništavosti poravnanja kao ugovora zaključenog između stranaka. Prema članu 3.734 evra u dinarskoj protivvrednosti. Ako je sudsko poravnanje zaključeno suprotno imperativnim propisima . Poravnanje zaključeno pred sudom i stoga nema prirodu običnog poravnanja koji poznaje Zakon o obligacionim odnosima. U tom smislu pravilno zaključuju nižestepeni sudovi.kao takav . ali da se ispunjenost uslova za konvalidaciju ugovora ceni po propisima koji su važili u vreme konvalidacije . Zakona o obligacionim odnosima.neosnovani su. sudsko poravnanje se može pobijati samo tužbom. godine) 148. i vraćanja datog po osnovu sticanja bez osnova iz člana 210. kako je predviđeno članom 5.2010. ne može ni pod kojim uslovima pred sudom zaključiti sudsko poravnanje jer je takvo postupanje su. punomoćniku koji nije advokat. a ovo zbog toga što je tuženi ovom odredbom imao za cilj obezbeđenje isplate svih rata na ime isplate ugovorene kupoprodajne cene.78 - . Ugovora na ime zakupa. Ova odredba je imeprativnog karaktera. već o utvrđenju ništavosti sudskog poravnanja tj. koje ima snagu izvršne sudske odluke i može se osporiti samo u sudskom postupku.ima određeno kostitutivno dejstvo. Pravilan je i zaključak da nije od uticaja okolnost što je tužilac tuženom plaćao 2. sud neće dozvoliti raspolaganja stranka koja su suprotna prinudnim propisima. već se može osporavati samo u sudskom postupku u skladu sa pravilima zakona po kome je zaključeno. ugovora zaključenog u sudskom postupku. po svojoj prirodi. a shodno članu 3. uvek je potrebno izričito ovlašćenje stranke za zaključenje poravnanja. Revizijski navodi (da su nižestepeni sudovi pogrešno primenili materijalno pravo kada su cenili momenat ispunjenosti uslova za konvalidaciju ugovora) . kako propisuje ista odredba u stavu 2. Ovo poravnanje je ništavo ako je zaključeno u pogledu zahteva kojima stranke ne mogu raspolagati. ugovora zaključenog u sudskom postupku koji je. Zakona o parničnom postupku. Prema članu 90. Rev. Zakona o obligacionim odnosima traženog iznosa od 91. Međutim.000 DM.10. stav 3. Prema članu 325. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je pravilno zaključio da je poravnanje. u kom smislu ima mesta primeni članu 103. stav 3. stekao snagu izvršne isprave naplative u prinudnom sudskom postupku. što se odnosi i na propis o obavezi plaćanja poreza na promet koji je prestao da važi. (Iz Presude Vrhovnog kasacionog suda. javnom poretku i pravilima morala. Ovo znači da punomoćnik. istog Zakona. ugovor između stranaka koji se zaključuje saglasnošću volja i koji .

5% mesečne kamate za kratkoročne kredite bila uobičajena stopa za navedenu vrstu bankarskih poslova u periodu korišćenja kredita ili je ista . bio dužan da ne dozvoli zaključenje takvog poravnanja u situaciji nedozvoljenog raspolaganja od strane punomoćnika tužioca. Kako se radi o apsolutnoj ništavosti sud je o tome dužan da vodi računa po službenoj dužnosti. pozivajući se da je ugovaranjem tako visoke stope kamate narušena međusobna ekvivalentnost davanja i da je iz tih razloga ista odredba i ništava. što je u konkretnom slučaju prvostepeni sud pred kojim je poravnanje zaključeno propustio da učini. Zakona o obligacionim odnosima. to je prvostepeni sud u toku postupka morao proveriti ove navode tuženog utvrđujući da li je stopa od 2. tuženi u toku postupka isticao da se radi o neprimereno visoko ugovorenoj kamatnoj stopi od 2. jer je postupanje pred sudom regulisano imperativnom odredbom posebnog zakona. jer sud u konkretnoj situaciji nije izvršio navedene provere i utvrđenja prosečne stope ugovarane kamate već je odbio da da razloge i .11. Drugostepeni sud posebno ukazuje na obavezu suda pred kojim se poravnanje zaključuje da po službenoj dužnosti pazi na ovlašćenja punomoćnika stranaka. Iz obrazloženja: Pravilno je stanovište prvostepenog suda da tužilac ima i prava na kamatu obračunatu za period korišćenja kredita kao naknadu za korišćenje novčanih sredstava u označenom periodu te da je istu tuženi dužan da plati po ugovorenoj stopi. te da na navedeni način utvrdi da li se radi o apsolutno ništavoj odredbi u smislu člana 103. u situaciji nepostojanja izričitog ovlašćenja punomoćnika tužioca za zaključenje sudskog poravnanja. stav 2.79 - . Zakona o parničnom postupku suprotno je prinudnom propisu.i predstavlja njegovo dugovanje u trenutku dospeća obaveze vraćanja kredita. Jasno je.OBLIGACIONO PRAVO protno navedenom imperativnom propisu tj. (Presuda Višeg trgovinskog suda.imajući u vidu izveštaj Udruženja banaka bila znatno veća od prosečne kamatne stope koja se ugovarala među bankama i klijentima za iste ili slične poslove . što bi uslovilo utvrđenje ništavosti navedene odredbe i odbijanje tužbenog zahteva za obračunatu zateznu kamatu po stopama koje su ugovorene iznad uobičajeno ugovorenih stopa kamata za kratkoročne kredita u spornom periodu. i u pogledu toga su osnovani žalbeni navodi tuženog.sve sa neplaćenim delom iznosa glavnog duga . Zakona o obligacionim odnosima. Postupanje punomoćnika suprotno navedenoj zakonskoj odredbi iz člana 90.5% na mesečnom nivou. Zakona o obligacionim odnosima. međutim. Ta odredba je apsolutno ništava za kamatnu stopu iznad uobičajene. stav 2. da je prvostepeni sud pogrešno primenio pravo kada je. našao da isto postupanje valja prihvatiti pozivajući se na odredbe člana 103. nema mesta primeni člana 103. Ukazuje i da je u takvoj situaciji prvostepeni sud. pred kojim je predloženo poravnanje. Dakle. Pž. radi se o nedozvoljenom raspolaganju i sud je dužan da o tome vodi računa po službenoj dužnosti.2007.ništavo u smislu navedene odredbe člana 324. istog Zakona. dakle. godine) 149. te je . te da je navedeni ugovor zaključen zloupotrebom monopolskog položaja tužioca i teške situacije tuženog. kada je u pitanju sudsko poravnanje.kao takvo . ako je znatno veća od uobičajene za tu vrstu pravnog posla. Sud će samo u umerenom iznosu priznati kamatnu stopu ugovorenu kod ugovora o kreditu. Kako je.kredite. što . 5514/07 od 07.

organizacija. te da se tuženi obaveže da tužiocu nadoknadi troškove parničnog postupka. Postupak koji se odvija pred komisijom. marta 2004. a zadatak komisije je da ocenjuje zakonitost sprovedene procedure (postupka) dodele Ugovora o javnoj nabavci. Zakona o parničnom postupku . 103. Iz obrazloženja: Tužilac je podneo tužbu protiv tuženog. Pošto Zakon o javnim nabavkama ne poznaje zaštitu prava naručioca. U obrazloženju pobijanog rešenja se dalje navodi da se u konkretnom slučaju ništavost pobijenog ugovora ne presuđuje po čl.2006. koji po ovoj odredbi zakona "zadržava dalje aktivnosti naručioca u postupku dodele ugovora o javnoj nabavci". stav 1. U Glavi VIII ovaj zakon u svojim odredbama predviđa postupak zaštite ponuđača i javnog interesa. kojom je tražio da se utvrdi da je ništav ugovor o javnoj nabavci male vrednosti . koji određuje i organ i postupak za utvrđivanje zakonitosti postupka koji se okončava zaključenjem ugovora. je poseban zakon kojim se uređuju uslovi. ustanova ili drugo pravno lice. određuje način evidentiranja ugovora i drugih podataka.11. navedenog zakona. a u delu u kome je odlučeno o obračunatoj ugovorenoj kamati ukida i predmet vraća prvostepenom sudu na ponovni postupak. Zakon o javnim nabavkama. godine) 150. (Presuda Višeg trgovinskog suda. a ne naručioca." kao izvršioca usluge zaveden pod brojem 298 od 9. zaključen između Gradskog sudije za prekršaje kao naručioca usluge a zaveden pod brojem 321/04 od 17. 8526/06 od 16. do 109. pravilnost primene materijalnog prava u pogledu dela odluke koja se odnosi na obračunata dugovanja tuženog po osnovu obračuna ugovorene kamate ne može se ispitati jer nisu utvrđene sve relevantne činjenice (kao što su prosečna stopa ugovorne kamate koja se ugovarala za slične poslove u navedenom periodu). te da eventualno spreči zaključenje ugovora koji bi bio suprotan postupku koji zakon predviđa za dodelu ugovora. ima dejstvo samo do trenutka zaključenja ugovora. što propisuje citirani zakon.80 - .usluga. odvija se na zahtev lica koje u postupku javne nabavke ima svojstvo ponuđača. Pž. i člana 377.. 128. način i postupak nabavke dobara i usluga i ustupanja izvođenja radova u slučajevima kada je naručilac tih nabavki državni organ. do 144. zauzimajući stav da se u konkretnom slučaju shodno Zakonu o javnim nabavkama ugovorne strane za zaštitu svojih prava se mogu obratiti isključivo Komisiji. način zaštite prava ponuđača. već se na valjanost ugovora primenjuju odredbe posebnog specijalnog propisa i to Zakona o javnim nabavkama..OBLIGACIONO PRAVO upušta se u raspravljanje u vezi tuženikovih navoda iz razloga što tuženi nije tražio poništaj ili raskid navedenog ugovora. Te dalje aktivnosti upravo se odnose na zabranu naručiocu.pobijana presuda u delu u kome je odlučeno o glavnom dugu po osnovu kredita potvrđuje. Na to upućuje član 134. Zakona o obligacionim odnosima. Iz sadržine odredaba iz čl. odnosno obavezu da . zaključuje se da je ovaj zakon predvideo formiranje Komisije za zaštitu prava koja se obrazuje pri Upravi za javne nabavke. godine. Iz navedenih razloga. Prvostepeni sud se oglasio apsolutno nenadležnim za suđenje u ovakvom sporu i odbacio tužbu. stav 2. a od momenta zaključenja ugovora primenjuju se pravila obligacionog prava. pa se stoga .na osnovu člana 375. marta 2004. a pogotovu kada je tužilac naručilac. Zakon o javnim nabavkama. zakona koji govori o suspenzivnom dejstvu zahteva za zaštitu prava. ovo dalje znači da je o ništavosti ugovora jedino nadležan da odlučuje sud kada je tužilac ponuđač. godine i Omladinske zadruge "B.

jer je ugovor o dodeli javne nabavke (dobara. bez prethodne odluke komisije o zakonitosti sprovedenog postupka koji mu prethodi. a ako to nije moguće. istog člana.OBLIGACIONO PRAVO zastane sa zaključenjem ugovora dok se pred Komisijom ne okonča postupak po zahtevu za zaštitu prava ponuđača. pa u odnosu na koji se ima ceniti i savesnost ugovornih strana. kako to sud navodi u obrazloženju pobijanog rešenja. ili ako se priroda onoga što je ispunjeno protivi vraćanju. Ocenom savesnosti tuženog ne može se smatrati navod prvostepenog suda da je tuženi bio strana verna ugovoru koja je likvidirala štete jer se ista odnosi na postupanje tuženog u odnosu na onaj deo ugovora koji je punovažan. Komisija ima zadatak da u posebnom postupku koji je propisan zakonom. odnosno. predlog nesavesne strane za vraćanje onog što je drugoj strani dala. stav 2. Dakle. usluga ili izvođenja radova) zaključen po odredbama Zakona o obligacionim odnosima. te u konkretnom slučaju nema nadležnosti drugog organa za odlučivanje o poništaju ugovora. U ovom slučaju komisija. prema kojima komisija rešenjem usvaja zahtev u celini ili delimično poništava postupak za dodelu ugovora o javnoj nabavci. Savesnost ugovornih strana je odlučna činjenica za odlučivanje o zahtevu za povraćaj datog na osnovu ništavog ugovora. kao posledica ništavosti jer je našao da je tužilac prilikom zaključenja Ugovora o osiguranju postupao nesavesno shodno članu 104. ali nije cenio i savesnost tuženog. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda.2002. s tim što će.81 - . tačka 2. predviđeno je kao pravilo. ali je odbio zahtev tužioca za restituciju. u celini ili delimično. utvrdio da su Ugovori o osiguranju . istog člana predviđen je izuzetak od ovog pravila kojim je propisano da sud može odbiti. a posebno tuženog kao osiguravača treba imati u vidu vrstu zaključenog ugovora čiji je deo ništav. sama Komisija ne bavi se ništavošću ugovora. a ne u odnosu na deo ugovora za koji je utvrđeno da je ništav (u kom delu je odluka prvostepenog suda pravnosnažna) u odnosu na koji se zahtev za povraćaj datog odnosi. prvostepeni sud nije cenio činjenicu da je tužilac u ovoj pravnoj stvari naručilac. godine) 151. jedino može sprovesti sud u sudskom postupku. Postupak utvrđivanja ništavosti ugovora. septembra 2005. Prema stanovištu ovog suda prilikom ocene savesnosti obe ugovorne strane. i treba je ceniti u odnosu na vrstu ugovora čija je ništavost utvrđena ( potpuno ili delimično ). prvostepeni sud je cenio savesnost tužioca. ceneći izvedene dokaze. te da Zakon o javnim nabavkama ne poznaje zaštitu prava naručioca. o značaju ugroženog dobra ili interesa. utvrđuje da li je naručilac u postupku sprovođenja dodele javne nabavke učinio određene nepravilnosti. stav 2. 9164/05 od 21. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je. jer do njegovog zaključenja i ne može doći. Odredbom člana 104. te činjenicu da je tu. Zakona o obligacionim odnosima.Polisa osiguranja broj 00475132 0 i 00475131 6 od 07. Na to upućuju odredbe člana 144. Stavom 2. prilikom odlučivanja voditi računa o savesnosti i jedne i druge ugovorne strane. da je kod utvrđenja ništavosti ugovora svaka ugovorna strana dužna da vrati drugoj sve ono što je primila po osnovu takvog ugovora. Zakona o obligacionim odnosima. da li je sproveo postupak po zakonu.05. istog Zakona. shodno stavu 3. stav 1. ne poništava ugovor. koja je predviđena članom 104. U konkretnom slučaju. Takođe. Pž. kao i u odnosu na pažnju ugovornih strana koja je potrebna kod zaključenja i izvršenja tog ugovora. godine delimično ništavi u delu koji se odnosi na osiguranje jednog parnog kotla. a ne ponuđač. kao i o moralnim shvatanjima. ima se dati odgovarajuća naknada u novcu prema cenama u vreme donošenja sudske odluke. stav 1.

82 - . da se tužilac kockao povremeno. javnom poretku ili dobrim običajima . između ostalog . pozajmio tuženom iznos od 2. opredeljeni kao stalni ili povremeni kockari u dužem vremenskom periodu u poslednjih 10 . Pž. ali i obavezu da izvrši pregled stvari koja je predmet osiguranja. 1322/06 od 05. preko imenovanog svedoka koji je dao novac tuženom u ime tužioca i sa obavezom tužioca da ovom svedoku vrati sporni iznos. godine pa do isplate u dinarskoj protivvrednosti. Zakona o obligacionim odnosima. da je znao da je tuženi kockar.08. godine tužilac. te da su novac isključivo radi kocke pozajmljivali međusobno u dužem vremenskom periodu ).i kod tužioca u kafani i kući.2006. ako je to potrebno radi suzbijanja masovnih društvenih negativnih pojava ( što je u konkretnom sporu slučaj obzirom na to da su i tužilac i tuženi.000 EUR-a u visini eskontne stope koju utvrđuje Centralna Evropska banka počev od 1.12. jer je po svojoj sadržini protivan prinudnim propisima. Imajući u vidu takvo činjenično stanje. pa do 31. znajući u koje svrhe ga daje.20 godina.1997. a prema Zakonu i uslovima samog ugovora ima ovlašćenje. a prema odredbama člana 908. a imajući u vidu činjenicu da je za deo Ugovora utvrđena ništavost. te da je ugovor koji je zaključen između stranaka ništav. stav 2. kojim je tražio da se obaveže tuženi da mu na ime duga isplati 1. Shodno tome. navedenog Zakona. jer je osigurani slučaj nastupio pre zaključenja Ugovora. Gž. i 911.2006. za koju je specijalizovan i stručan.u skladu sa članom 103. Postoje uslovi da sud odbije zahtev za vraćanje zajma i odluči da zajmoprimac preda iznos pozajmljenog novca opštini. godine) .svode samo na tvrdnje da je prvostepeni sud na utvrđeno činjenično stanje pogrešno primenio materijalno pravo.1. odbijen je prvostepenom presudom kao neosnovan.1. u mestu isplate zajedno sa domicilnom kamatom na iznos od 2. Ova imovinska sankcija oduzimanja predmeta ništavog ugovora. ( Rešenje Višeg trgovinskog suda. neosnovani su navodi žalbe koji se .000 EUR-a u dinarskoj protivvrednosti po najpovoljnijem kursu važećem na dan isplate. određuje se kad su za to ispunjeni zakonski uslovi. između ostalog i ovde tuženom i to više puta. Okružni sud nalazi da je prvostepeni sud pravilno utvrdio da je tužilac prilikom davanja novca na zajam tuženom bio nesavestan jer je znao u koju svrhu novac daje. Prvostepeni sud je utvrdio da je 1996. potrebno je ceniti savesnost tuženog upravo u odnosu na taj deo Ugovora.2001. 885/06 od 09. godine zajedno sa kamatom na iznos od 1. i da je sporni iznos naveden u izreci pobijane presude tužilac pozajmio tuženom isključivo radi kocke. te da je tužilac inače pozajmljivao novac radi kocke.10. Samim tim. ako se radi o dugogodišnjim kockarima.000 DEM počev od 1.u stvari . Zatim. Sud je utvrdio da je tuženi stalni kockar. da se u njegovoj kafani i kući često kockalo. kao i saslušani svedoci koji imaju neposredna saznanja o samom sporu između tužioca i tuženog. i kao takav ne može proizvoditi pravno dejstvo. odnosno u koju svrhu će tuženi novac upotrebiti. 909.OBLIGACIONO PRAVO ženi lice koje poslove osiguranja obavlja kao redovnu delatnost. te je pravilna odluka prvostepenog suda kojom je tužbeni zahtev tužioca odbio kao neosnovan. Zakona o obligacionim odnosima. stav 1.2002. ugovor o zajmu novca je apsolutno ništav. utvrdi nedostatke i nakon toga odredi visinu premije. da se kockom bavi duži niz godina i da se kockao u mnogim kafanama.000 DEM radi kocke. a naročito ako se na taj način mogu otkloniti štetne posledice ugovora. Odluka Okružnog suda iz stava II izreke presude doneta je u skladu sa članom 104. Ako je zajmoprimac znao da će pozajmljeni novac upotrebiti za kockanje. godine ) 152. (Presuda Okružnog suda u Valjevu. Iz obrazloženja: Tužbeni zahtev tužioca.

odredbom člana 16. podneo zahtev za zaključenje ugovora o korišćenju stana kojim bi on bio određen za nosioca stanarskog prava na ovome stanu. Tuženi je vlasnik i trosobnog stana br. ZOO. Zakona o stanovanju je propisano da je nosilac prava raspolaganja na stanu u društvenoj svojini i vlasnik . 13. godine je sa Preduzećem za gazdovanje stambenim zgradama iz N. Po penzionisanju počeo je da provodi u N. 10 u Ul.OBLIGACIONO PRAVO 153.V. izgrađen na kat. sa nus prostorijama. a koji je nasledio od svog oca koji je preminuo 1974. čiji je član porodičnog domaćinstva bio tuženi koji je 1960.S.K. Majka tuženog je 12.4. tri do četiri meseca godišnje. godine ali je taj ugovor lično potpisao.. Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa (dalje: Zakon). odnosno zakupac na neodređeno vreme sa tužiocem kao davaocem stana na korišćenje. pravilno je primenjeno materijalno pravo kada je usvojen tužbeni zahtev i utvrđeno da je ugovor o otkupu stana koji je zaključio tuženi sa pravnim prethodnikom tužioca ništav jer je protivan prinudnom propisu i to članu 16. dana 25. otac tuženog.4. a u N. i na osnovu tog ugovora upisao pravo svojine na stanu u zemljišnim knjigama.S.11 m2 na III spratu zgrade br.1974. godine zaključio ugovor o otkupu stana koji je u njegovo ime potpisao advokat B.4. primenjeno materijalno pravo kada je usvojen tužbeni zahtev i utvrđeno da je ugovor o otkupu stana koji je zaključio tuženi koji nije bio nosilac stanarskog prava. stav 1. S. 4671.11. Iz obrazloženja: "Prema utvrđenom činjeničnom stanju. Dopunskom presudom je naložena uspostava ranijeg zemljišnog knjižnog stanja u smislu člana 104. Stoga sud nije vezan postavljenim tužbenim zahtevom za poništaj ugovora iz razloga relativne ništavosti. ništav jer je protivan prinudnim propisima saglasno članu 103. U toku 1968. dolazio nekoliko puta godišnje. tuženi je dana 16. dana 21. površine 74. Za odluke su dati i pravilni razlozi koje u svemu kao osnovane prihvata i Vrhovni sud. zaključkom odbila zahtev tuženog za prenos stanarskog prava na ovome stanu i tuženi je obavezan da se u roku od 30 dana iseli iz ovoga stana. Tuženi je posle toga.11. dana 20. godine otišao na rad u N.1990. Sud na ništavost pazi po službenoj dužnosti kada se radi o apsolutnoj ništavosti ugovora i na ništavost se može pozvati svako zainteresovano lice.2. godine otuđio S.S.S. Posle smrti majke. zaključio novi ugovor o korišćenju stana iste sadržine kao i ugovor iz 1966.A.1994.S.1988. a ovaj ugovor je u ime tuženog kao nosioca stanarskog prava potpisala njegova majka Š. I po oceni Vrhovnog suda.1990. godine. Zakona o stanovanju prema tekstu važećem u vreme zaključenja ugovora o otkupu stana.S. godine za sporni stan. godine i ovaj stan ugovorom o kupoprodaji od 27. ZOO i utvrđeno da tuženi nema pravo na vraćanje datog kao posledice ništavosti jer je tuženi bio nesavestan a u smislu člana 104.S.1966. Istovremeno kako je otpao osnov po kome tuženi koristi stan naloženo je njegovo iseljenje iz stana i predaja tužiocu kao vlasniku a u smislu člana 37. pravilno je i po oceni Vrhovnog suda. Ugovor o korišćenju stana tuženi je zaključio sa Preduzećem za gazdovanje stambenim zgradama iz N. godine sa stambenim preduzećem zaključila ugovor o korišćenju ovoga stana čime je stanarsko pravo sa tuženog preneto na nju a ona je u ovome stanu živela neprekidno i u vreme dok se tuženi nalazio na privremenom radu u N.S. ali je Komisija za stambene poslove Skupštine opštine N. Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja. godine Upravi za imovinsko pravne poslove N. Naime.83 - . nosilac stanarskog prava na spornom stanu bio je sada pokojni D. Zakona o obligacionim odnosima (dalje: ZOO). upisane u ZKUL 6672/13 KO N. par. stav 2.

dopunskom presudom. stav 2.84 - .OBLIGACIONO PRAVO stana u državnoj svojini. na njegov zahtev. u pismenoj formi omogući otkup stana koji koristi pod uslovima propisanim zakonom. a utvrđeno je i da tuženi nema pravo na vraćanje datog u smislu člana 104. usvojena ili pastorčad koji zajedno sa nosiocem stanarskog prava stanuju u tom stanu.kao tadašnji suprug prvotužene . ali uz pismenu saglasnost nosioca stanarskog prava. U konkretnom slučaju. Kako tuženi u vreme podnošenja zahteva za otkup stana nije bio nosilac stanarskog prava na ovome stanu odnosno zakupac na neodređeno vreme.shodno odredbi člana 104. bračni drug nosioca stanarskog prava i deca rođena u braku i van braka. Istovremeno. Zakona o stanovanju i ne proizvodi pravno dejstvo. uspostava pređašnjeg zemljišno knjižnog stanja.istoj dao 5. Zakona. Zakona o stanovanju to je tuženi ugovor o otkupu stana zaključio suprotno navedenom prinudnom propisu. iako je prethodno Komisija za stambene poslove Opštine N. pa sud nije bio vezan postavljenim tužbenim zahtevom. i po oceni ovoga suda. nije živeo u stanu sa majkom koja je bila nosilac stanarskog prava niti mu je majka kao nosilac stanarskog prava dala pismenu saglasnost za otkup stana u smislu člana 16. Razlozima žalbe ono se ne dovodi u pitanje. Tužbeni zahtev tužioca za povraćaj novca datog u okviru nedozvoljenog raspolaganja stranaka i ništavog pravnog posla u kojem je tužilac nesavesna stranka – je neosnovan. posebno imajući u vidu da je tuženi na ime otkupne cene stana isplatio 1 dinar. dužan da nosiocu stanarskog prava odnosno zakupcu koji je to svojstvo stekao do dana stupanja na snagu zakona. .000 DEM. stav 2. Ovo. odnosno primenio odredbu člana 103. stav 2. niti se nude dokazi koji bi ga izmenili. zaključio sporni ugovor. a to su nosilac stanarskog prava. stav 1. Neosnovano je isticanje tuženog u reviziji da je zahtev tužioca glasio da se poništi ugovor što znači da se radilo o zahtevu za utvrđenje ništavosti ugovora iz razloga relativne ništavosti. Naime. odbila njegov zahtev za prenos stanarskog prava i istim zaključkom tuženi obavezan da se u roku od 30 dana iz stana iseli. ZOO naložena je. kako to pogrešno smatra tuženi. Rev. ZOO. jer se radi o ništavnom ugovoru . (Presuda Vrhovnog suda Srbije. prvostepeni sud je izvedenim dokazima nesumnjivo utvrdio da je prvotužilac .2007. zbog toga što sud na ništavost pazi po službenoj dužnosti i na nju se može pozvati svako zainteresovano lice u smislu člana 109. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je na pravilan i potpun način utvrdio činjenično stanje. Zakona o obligacionim odnosima. a sud je utvrdio da je ugovor ništav. ZOO. S tim u vezi. 251/2007 od 11.S. Tuženi koristi stan bez pravnog osnova (prestao je da bude član porodičnog domaćinstva nosioca stanarskog prava) pa je pravilno usvojen zahtev tužioca kao vlasnika stana i naloženo tuženom iseljenje iz stana i predaja stana u smislu člana 37. kako bi ih ona dala postupajućem lekaru radi ostvarivanja prava na invalidsku penziju. po članu 104.7. ZOO jer je nesavestan pošto. Prema tome. godine) 154. pravilna je ocena nižestepenih sudova da je ugovor koji je tuženi zaključio sa pravnim prethodnikom tužioca ništav jer je zaključen suprotno prinudnom propisu člana 16. po ovoj odredbi otkup stana je ustanovljen zakonom i rezervisan za tačno određen krug lica. prvostepeni sud pravilno zaključuje da ovakvo potraživanje ne može uživati pravnu zaštitu.

Sudsko poravnanje. Ugovoru.ako su obaveze iz takvog ugovora ispunjene . br. a sve u vezi člana 3. jer okončava spor i predstavlja izvršni naslov.OBLIGACIONO PRAVO Tužilac je nesavesna strana.1995. . III.1995. ( Iz presude Okružnog suda u Čačku.85 - . IV i V i sudska poravnanja zaključena u predmetima R. jer izrekom presude nije izrečena pravna posledica koja se tužbom zahteva.11. istovremeno.prema opštim pravilima . Jer. Zakona o obligacionim odnosima. odnosno sudskom poravnanju apsolutna ništavost oduzima pravna dejstva. je predviđeno da se devize kupuju i prodaju na jedinstvenom deviznom tržištu. godine i aneksi zaključeni pod br. Iz obrazloženja: Pravilan je stav prvostepenog suda kada je usvojio tužbeni zahtev tužioca. su neosnovani. Ovo zbog toga što su naznačeni ugovor o ustupanju prava na devizna sredstva u inostranstvu.10. kao i da je . i procesna radnja ali i pravni posao koji reguliše materijalnopravne odnose stranaka u odnosu na predmet spora.12. te ne može dobiti pravnu zaštitu. 4. da je zabranjena kupovina i prodaja deviza između domaćih pravnih lica. Nesporno je utvrđeno da su predmetni ugovori sa aneksima i predmetna poravnanja. imajući u vidu i odredbu člana 109. Gž. ali nije ni moralo biti traženo. Mora se imati u vidu da je sudsko poravnanje sporazum stranaka o spornom materijalnopravnom odnosu. a zatim .ništavi. To je.01. Podnosilac žalbe neosnovano navodi da sud nije pružio pravnu zaštitu tužiocu.u smislu člana 103.najpre znači da strane nisu dužne da ispune svoje obaveze iz takvog ugovora (poravnanja) i ne mogu biti ni sudskom odlukom obavezane da ih ispune.ništavi. pa tužilac ne mora dokazivati poseban pravni interes za podnošenje tužbe kojom se traži utvrđenje ništavosti. br.2005. kao i ugovor.u smislu čl. čijim članom 3. godine i R. 537/95 od 08. isti ne može . godine . Zakona o parničnom postupku. i predstavlja sankciju od momenta njegovog zaključenja a posle intervencije suda koji apsolutnu ništavost utvrdi izrekom presude. II. Izricanje pravne posledice ništavosti tužbom nije traženo. Zakona o obligacionim odnosima . Apsolutna ništavost je sankcija koja ugovoru (sudskom poravnanju) oduzima pravna dejstva od momenta njegovog zaključenja a posle sudske intervencije koja apsolutnu ništavost utvrđuje izrekom presude. Ovo zbog toga što je prvostepeni sud odlučivao u granicama postavljenog tužbenog zahteva kojim je traženo utvrđenje ništavosti poravnanja.zbog ništavosti takvog pravnog posla iz navedenih razloga . zbog ništavnog pravnog posla. ovog Zakona . godine ) 155. Žalbeni navodi tuženog po kojima je tužbu trebalo odbaciti jer tužilac nije dokazao svoj pravni interes za podnošenje tužbe.ovde prvotuženoj radi uručenja nadležnom lekaru zbog ostvarivanja prava na invalidsku penziju. pa su .1995. sudsko poravnanje je jedan civilni (privatnopravni) ugovor koji ima i procesnopravno dejstvo. dakle. 486/95 od 17. već iz same činjenice da je tužilac dao novac svojoj tadašnjoj supruzi .da stranke mogu tražiti povraćaj datog. Dakle. Ovo zbog toga što se radi o ugovorima zaključenim protivno prinudnim propisima i koji su ništavi. koja . naznačeni aneksi tog ugovora i sudska poravnanja zaključeni protivno imperativnim propisima . Navodima žalbe tužioca se ne ukazuje da se eventualno radi o drugom pravnom poslu. može se pobijati iz razloga apsolutne ništavosti.zabranjeno plaćanje u devizama između domaćih pravnih lica. utvrdivši da su ugovor od 19. bez obzira na činjenicu da je to zaista i učinio.uživati pravnu zaštitu.Zakonu o deviznom poslovanju. 1133/05 od 04. zaključeni protivno označenim prinudnim propisima.

OBLIGACIONO PRAVO kada sud izrekom utvrdi ništavost jednog materijalno-pravnog odnosa kao apsolutnu, time se tom materijalno-pravnom odnosu oduzimaju sva pravna dejstva i to od trenutka njegovog nastanka. Zbog toga su neosnovani žalbeni navodi tuženog po kojima poravnanja i dalje proizvode pravna dejstva, te da se na osnovu njih može nastaviti izvršni postupak. Na pravilnost pobijane odluke je bez uticaja i žalbeni navod tuženog da tužilac nije dokazao svoj pravni interes za podnošenje tužbe. Ovo zbog toga što na ništavost sud - u smislu člana 109. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima - pazi po službenoj dužnosti, i da se na nju može pozvati svako zainteresovano lice. Tužilac, dakle, nije morao dokazivati postojanje posebnog pravnog interesa za podnošenje tužbe za utvrđenje ništavosti. (Iz presude Višeg trgovinskog suda, Pž. 8692/2004 od 13.01.2005. godine)

156.
Sud može priznati pravno dejstvo pismenog ugovora o obliku i visini naknade za eksproprisane nepokretnosti, zaključenog van postupka propisanog zakonom između ranijeg vlasnika i korisnika eksproprijacije, posle donošenja rešenja o eksproprijaciji, pod uslovom da je ugovor izvršen u celini ili u pretežnom delu, ukoliko je cilj ugovora pravično obeštećenje ranijeg vlasnika i nije u suprotnosti sa pozitivnim propisima. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je utvrdio da su rešenjem Opštinskog Sekretarijata za upravu V... br. ______/086/02 od 5.1.1986. godine, u korist opštine V..., za potrebe bivšeg SIZ-a stanovanja, komunalnih delatnosti i građevinskog zemljišta eksproprisane sledeće tužiočeve nepokretnosti: deo k.p. br. 1675/2 KO V... u površini od 89 m2, bunar dubine 7 m, septička jama dubine 3 m od betonskih cevi, betonski trotoar i stepenište ukupne površine 11 m2 i garaža dimenzija 3,6 m x 3,5 m. Nije sporno da je posle pravosnažnosti rešenja o eksproprijaciji, 31.08.1988. godine, zaključen pismeni ugovor između ranijeg vlasnika i korisnika eksproprijacije, kojim se korisnik eksproprijacije obavezao da pre otpočinjanja građevinskih radova na zemljištu koje je eksproprisano snimi stambene objekte ranijeg vlasnika koji nisu eksproprisani i da sa eksproprisanog dela zemljišta izmesti garažu ranijeg vlasnika na ostatak njegovog zemljišta, da izradi potporni zid na liniji eksproprijacije i, kao što je napred rečeno, isplati naknadu za eksproprisano zemljište i objekte (izuzev potpornog zida) po proceni veštaka u nadležnom postupku, da je korisnik eksproprijacije započeo izgradnju nove garaže na predlagačevom zemljištu, da nova garaža nije dovršena a stara nije srušena i da nije izgrađen novi potporni zid. Imajući u vidu da su se navedenim ugovorom raniji vlasnik i korisnik eksproprijacije delimično sporazumeli o obliku i visini naknade, kao i da je ugovor zaključen posle pravosnažnosti rešenja, prvostepeni sud nalazi da je ugovor apsolutno ništav u smislu člana 103. ZOO-a, s obzirom na sadržinu odredbe člana 60. stav 5. Zakona o eksproprijaciji (“Sl. glasnik SRS” br. 40/84), koji je bio na snazi u vreme zaključenja ugovora i donošenja rešenja o eksproprijaciji, kojom je propisano da se po pravosnažnosti rešenja o eksproprijaciji stranke ne mogu sporazumevati o visini i oblicima naknade van postupka propisanog ovim zakonom. Gotovo istovetnu odredbu sadrži i sada važeći Zakon o eksproprijaciji, u članu 57. stav 4. koji propisuje da se po donošenju prvostepenog rešenja o eksproprijaciji stranke ne mogu sporazumevati o oblicima i visini naknade van postupka propisanog zakonom i otuda je bez pravnog dejstva ugovor o obliku i visini naknade za eksproprisane nepokretnosti koji je zaključen protivno navedenim zakonskim odredbama.
- 86 -

OBLIGACIONO PRAVO Međutim, po shvatanju Okružnog suda, sud može izuzetno priznati pravno dejstvo pismenog ugovora o obliku i visini naknade za eksproprisane nepokretnosti, zaključenog van postupka propisanog zakonom između ranijeg vlasnika i korisnika eksproprijacije posle pravnosnažnosti rešenja o eksproprijaciji, odnosno posle donošenja rešenja o eksproprijaciji, pod uslovom da je ugovor izvršen u celini ili u pretežnom delu, ukoliko je cilj ugovora pravično obeštećenje ranijeg vlasnika i nije u suprotnosti sa pozitivnim propisima. Iz ovoga sledi da raniji vlasnik može zahtevati pred parničnim sudom potpuno ispunjenje i ostatka obaveze koju je korisnik eksproprijacije preuzeo u pogledu oblika i visine naknade, ako je ta obaveza ispunjena u pretežnom delu. Prema činjeničnom stanju u spisima, postupajući po ugovoru iz avgusta 1988. godine, korisnik eksproprijacije je na zapadnom delu predlagačeve parcele uradio pokrivenu betonsku garažu, dimenzija 5 x 3 m i visine 3 m, ali da radovi nisu izvedeni do kraja. U kom obimu su radovi izvedeni i od kakvog je to značaja za odlučivanje u ovoj pravnoj stvari pobijano rešenje nema razloge. Osim toga, pobijano rešenje ne sadrži ni jasne razloge zbog čega se predlagaču u vanparničnom postupku dosuđuje naknada za rušenje stare garaže i za izradu novog potpornog zida, jer očigledno ovi troškovi nisu u neposrednoj vezi sa samom naknadom za eksproprisane nepokretnosti, već samo mogu imati karakter ili ugovorne obaveze, ili pak prava predlagača na naknadu štete koju trpi ostatak njegove nepokretnosti zbog privođenja nameni i izvođenja radova na eksproprisanom delu zemljišta. U ponovnom postupku, prvostepeni sud će, saglasno navedenim primedbama, otkloniti nedostatke u postupanju i na pouzdan način kao prethodno pitanje raspraviti: 1) da li je spornim ugovorom između ranijeg vlasnika i korisnika eksproprijacije postignut sporazum o naknadi za eksproprisani objekat – garažu, utoliko što bi umesto novčane naknade korisnik eksproprijacije izgradio novu garažu na ostatku zemljišta ranijeg vlasnika, a ako je sporazum sa takvom sadržinom postignut, u kojoj meri su radovi izvedeni, u odnosu na obim potrebnih radova, i konačno, da li je predlagač ovlašćen da pred parničnim sudom zahteva izvršenje ugovora u neispunjenom delu, u kom slučaju ne bi imalo mesta vođenju vanparničnog postupka za određivanje naknade za navedeni objekat, i 2) da li ugovor u jednom delu sadrži i obaveze korisnika eksproprijacije u vezi sa privođenjem nameni eksproprisanog dela zemljišta, što takođe ne bi moglo biti predmet ovog vanparničnog postupka. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu, Gž. br. 179/05 od 11.03.2005. godine)

157.
U slučaju ništavosti ugovora o kupoprodaji svaka ugovorna strana je dužna da drugoj vrati ono što je primila, tj. tuženik je dužan da vrati tužiocu iznos dat na ime kupoprodajne cene. Iz obrazloženja: Presudom prvostepenog suda utvrđeno je da je ništav pismeni predugovor o kupoprodaji nepokretnosti, a u stavu 2. izreke tuženik je dužan da vrati tužiocu 500 DEM u dinarskoj protivvrednosti. Drugostepeni sud je odbio kao neosnovanu žalbu tuženika i potvrdio je prvostepenu presudu. Dokazima je utvrđeno da pismeni predugovor o kupoprodaji nije overen shodno Zakonu o prometu nepokretnosti, pa je sud pravilno primenio materijalno pravo kada je utvrdio da je isti apsolutno ništav, shodno članu 104. ZOO, i odlučio o povraćaju novca datog na ime kupoprodajne cene. Pravilno je sud dao razloge da nema mesta primeni odredbe o kapari iz člana 80. ZOO, pa i o povraćaju dvostruke kapare, jer se radi o apsolutno ništavom ugovoru. (Iz presude Okružnog suda u Čačku, Gž. br. 890/04 od 26.08.2004. godine)
- 87 -

OBLIGACIONO PRAVO

158.
Ugovor je ništav ako je po svojoj sadržini ili cilju protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim običajima. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju, stranke su međusobno poslovale tokom 1992. i 1993. godine tako što je tužilac određenu robu nabavljao i davao tuženom, a ovaj je prodavao i dobijeni novac, uz određenu naknadu, predavao tužiocu. Iz takvog odnosa stranaka nastala je obaveza tuženog prema tužiocu za određenu količinu šećera, kukuruza, stočnog brašna i ulja, odnosno robe koja je tada uglavnom bila deficitarna na tržištu. Utvrđujući da ni jedna od stranaka nema ovlašćenje za ovakvu vrstu trgovine, nižestepeni sudovi su pravilnom primenom materijalnog prava, osnovano zaključili da trgovina kojom su se parnične stranke bavile radi dalje prodaje, ima elemenata krivičnog dela, odnosno da je takva vrsta trgovine zabranjena, zbog čega je ugovor koji je postojao među strankama ništav, da su obe stranke nesavesne, te da je tuženi navedenu količinu robe koju nije platio niti vratio tužiocu, kao predmet nedozvoljene trgovine, u obavezi da preda opštini na čijoj teritoriji ima prebivalište. Naime, ukoliko je ugovor ništav zbog toga što je po svojoj sadržini ili cilju protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim običajima, sud može odbiti, u celini ili delimično, zahtev nesavesne strane za vraćanje onog što je drugoj strani dala a može i odlučiti da druga strana ono što je primila po osnovu zabranjenog ugovora preda opštini na čijoj teritoriji ona ima sedište, odnosno prebivalište ili boravište (član 104. stav 2. ZOO). Tužilac nije proizvođač ove robe, koja je u spornom periodu bila deficitarna na tržištu i čiji je promet bio ograničen, niti je koja od parničnih stranaka imala registrovanu radnju za njenu prodaju, što ukazuje da su parnične stranke izvršavajući zaključen ugovor postupale protivno prinudnim propisima, odnosno nezakonito. Kako su obe ugovorne strane nesavesne, pravilna primena materijalnog prava, odnosno navedene zakonske odredbe zahtevala je da se zahtev tužioca odbije uz obavezu tuženog da predmet ugovorne obaveze iz ništavog pravnog posla preda opštini, kako je to pravilno utvrđeno i pobijanom presudom. Navodima revizije da sud nije pravilno utvrdio visinu obaveze tuženog iz pomenutog ugovornog odnosa stranaka u suštini se osporava utvrđeno činjenično stanje, suprotno odredbi člana 385. stav 3. ZPP, koja propisuje da se iz ovih razloga revizija ne može izjaviti. Na osnovu člana 393. ZPP, odlučeno je kao u izreci. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 1673/04 od 16.09.2004. godine)

159.
Restitucija kao posledica ništavosti ugovora znači uspostavljanje onog stanja u imovini stranaka koje je bilo pre zaključenja ništavog ugovora, a vrši se po pravilima istovremenog ispunjenja. Iz obrazloženja: Nižestepenim presudama a po tužbi opštine kao osnivača prvotuženog je utvrđeno prema tuženima da je ništav ugovor o zakupu zaključen 22.10.1998. godine, između pravnog prethodnika pr- 88 -

OBLIGACIONO PRAVO votuženog javnog preduzeća i drugotuženog preduzeća, te je obavezan drugotuženi da se iseli iz poslovnog prostora koji je predmet ugovora o zakupu i ispražnjen od lica i stvari preda prvotuženom javnom preduzeću. Utvrđeno činjenično stanje na kome su zasnovane nižestepene presude je, da su pravni prethodnik prvotuženog javnog preduzeća i drugotuženo preduzeće zaključili ugovor o zakupu 22.10. 1998. godine na određeno vreme u trajanju od četiri godine, počev od 01.10.1998. godine do 31.12.2002. godine. Predmet zakupa je poslovni prostor uz magacinski. Ugovor o zakupu zaključen je suprotno članu 8. stav 3. Zakona o sredstvima u svojini RS, budući da prilikom njegovog zaključenja nije dobijena saglasnost od Republičke direkcije za imovinu RS, a nisu ispoštovane ni odredbe člana 4. Zakona o posebnim uslovima prometa nepokretnosti kojima je predviđena obaveza nadležnog organa da odmah po saznanju o stupanju u posed nepokretnosti suprotno odredbama ovog zakona preduzme mere kojima će se to sprečiti. Pa kako je ugovor zaključen suprotno odredbi člana 8. stav 3. Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije isti je ništav, a zakonska posledica ništavosti ugovora jeste da je svaka strana dužna da vrati drugoj sve ono što je primila po osnovu takvoga ugovora, pa je drugotuženo preduzeće u obavezi da se iseli iz tog prostora i isti ispražnjen od lica i stvari preda prvotuženom javnom preduzeću. Republički javni tužilac nije prihvatio ovakvo stanovište sudova u delu koji se odnosi na obavezu drugotuženog da se iseli iz ovog prostora pri činjenici da je u toku ovog postupka vođen drugi parnični postupak pred nadležnim opštinskim sudom koji je okončan pravnosnažnom presudom od 21.05.2002. godine kojom je utvrđeno pravo vlasništva drugotuženog na predmetnom poslovnom prostoru koji je i predmet ugovora o zakupu, te da stoga nema osnova za iseljenjem drugotuženog iz navedenog prostora. S obzirom na sadržinu odredaba člana 104. i člana 122. Zakona o obligacionim odnosima, Republički javni tužilac nalazi da se u konkretnom slučaju cilj restitucije ne može ostvariti obzirom da je u međuvremenu došlo do promene pravne situacije u kojoj je drugotuženi postao perfektnim vlasnikom. Prema članu 104. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima u slučaju ništavosti ugovora svaka ugovorna strana dužna je da vrati drugoj sve ono što je primila po osnovu takvog ugovora. Restitucija kao posledica ništavosti ugovora znači uspostavljanje onog stanja u imovini stranaka koje je bilo pre zaključenja ništavog ugovora, a vrši se po pravilima istovremenog ispunjenja iz člana 122. ZOO, izuzev u slučajevima propisanim članom 104. st. 2. i 3. ZOO. Članom 104. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da sud može odbiti u celini ili delimično zahtev nesavesne strane za vraćanje onog što je drugoj strani dato a može i odlučiti da druga strana ono što je primila po osnovu zabranjenog ugovora preda opštini na čijoj teritoriji ona ima sedište odnosno prebivalište ili boravište. Stavom 3. istog člana propisano je da će sud prilikom odlučivanja voditi računa o savesnosti jedne, odnosno obeju strana, o značaju ugroženog dobra ili interesa, kao i moralnim shvatanjima. Osnovni princip ugovornog prava jeste načelo savesnosti i poštenja. Ta načela obavezuju strane ugovornice da se u međusobnim odnosima ponašaju savesno i pošteno. Prema utvrđenom činjeničnom stanju i navedenom materijalnom pravu, Vrhovni sud je u celini prihvatio kao osnovane navode iz zahteva za zaštitu zakonitosti. Naime, kako je do zaključenja glavne rasprave u ovoj parnici za utvrđenje apsolutne ništavosti ugovora o zakupu uz restituciju, a što je bilo dana 13.01.2003. godine, drugotuženo preduzeće po osnovu presude opštinskog suda od 21.05.2002. godine snabdevene klauzulom pravnosnažnosti od 21.06.2002. godine i klauzulom izvršnosti od 08.07.2002. godine steklo pravo svojine na spornom prostoru koji i koristi, to je ovakvim nastalim novim svojinsko-pravnim stanjem u odnosu na predmetni prostor otpao osnov obaveze drugotuženog preduzeća da se iz spornog prostora iseli jer ga sada koristi kao vlasnik po osnovu pomenute pravnosnažne i izvršne presude. Nižestepeni sudovi prilikom donošenja odluke pogre- 89 -

OBLIGACIONO PRAVO šnom primenom materijalnog prava sadržanog u odredbama člana 12. Zakona o obligacionim odnosima (načelo savesnosti i poštenja) ocenjuju ovu činjenicu irelevantnom za drugačije presuđenje, što po stanovištu Vrhovnog suda nije, ova činjenica upravo ima drugačiji značaj, ona je odlučna za ocenu osnovanosti zahteva tužioca za iseljenjem drugotuženog preduzeća iz predmetnog prostora. Pošto je drugotuženi pre zaključenja glavne rasprave u ovoj parnici stekao pravo svojine na spornom prostoru po osnovu pomenute pravnosnažne i izvršne sudske odluke, cilj restitucije se ne može ostvariti, pa drugotuženi i nije u obavezi da se iz predmetnog prostora iseli. Zato je Vrhovni sud preinačio nižestepene presude u delu koje se odnosi na iseljenje, tako što je odbio kao neosnovan zahtev tužilačke opštine da se drugotuženo preduzeće iseli iz predmetnog poslovnog prostora sa magacinom i ispražnjen od lica i stvari preda u posed prvotuženom javnom preduzeću primenom člana 408. u vezi člana 395. stav 1. ZPP. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Gzz. 44/04 od 05.05.2004. godine)

160.
Ugovor o zameni stanova zaključen između nosioca stanarskog prava je ništav iz razloga nedostatka saglasnosti davaoca stana na korišćenje. Iz obrazloženja: U prvostepenom postupku nije bilo sporno da je tužilac po osnovu ugovora o korišćenju stana br. 64 od 1.4.1980. godine, postao nosilac stanarskog prava na predmetnom stanu, zatim da su tužilac i tužena 2.8.1990. godine, zaključili ugovor o zameni stanova u svojstvu nosilaca stanarskog prava, tako što je tužilac po ovom ugovoru dao u zamenu sporni stan tuženoj, dok je tužena tužiocu u zamenu dala stan u I...B... u ul. R... br. 24/D u Sloveniji, da je tužilac obezbedio saglasnost davaoca stana na korišćenje za ovu zamenu, dok tužena takvu saglasnost od svog davaoca stana na korišćenje u Sloveniji nije obezbedila, jer je TO T.... iz I...B... odbio da da saglasnost za zamenu stanova, a predlog kojim je tužena tražila da se pravo na zamenu stana utvrdi u vanparničnom postupku odbačen je rešenjem Osnovnog suda u K... - Odeljenje u I...B... N. br. 307/90 od 14.7.1992. godine. Prvostepeni sud je dalje utvrdio da je pravosnažnim presudama, bliže označenim u obrazloženju pobijane presude utvrđeno je da su ništavi: ugovor o zameni stanova od 2.8.1990. godine, ugovor o korišćenju predmetnog stana po osnovu stanarskog prava br. 225 od 2.10.1990. godine, zaključen između tužene i JKP K.... iz Lj... i ugovor o otkupu navedenog stana zaključen 12.12.1992. godine između tužene i Opštine Lj... Na osnovu navedenih činjenica prvostepeni sud je pravilno zaključio da se tužena u državini predmetnog stana sada nalazi bez pravnog osnova i da je u smislu člana 104. stava 1. Zakona o obligacionim odnosima dužna da tužiocu vrati - preda u državinu stan u čijoj se državini nalazi po osnovu apsolutno ništavog ugovora o zameni stanova. Iz utvrđenog činjeničnog stanja ne proizlazi zaključak da je tužilac bio nesavesna strana, što bi moglo da uputi na primenu odredbe člana 104. stav 2. ZOO-a, naprotiv, tužilac je obezbedio saglasnost svog davaoca stana na korišćenje u zamenu, tako da na strani tužioca nije bilo krivice što nije došlo do pravno valjanog ostvarenja zamene stanova. Pored toga, presudom ovoga suda P. br. 44/02 od 2.9.2002. godine, donesenoj u ovoj pravnoj stvari, pravosnažno je odbijen tužbeni zahtev tužilje da joj tužilac preda stan u I...B..., pošto je utvrđeno da tužilac nije u državini tog stana jer je iseljen od strane nadležnog organa zbog toga što se u
- 90 -

OBLIGACIONO PRAVO stan nezakonito uselio jer vlasnik stana u I...B... nije dao dozvolu za zamenu stanova, tako da su neosnovani navodi iz žalbe da je u ovom smislu činjenično stanje nepotpuno utvrđeno. Imajući sve ovo u vidu kao i to da je tužilac po osnovu ugovora br. 64 od 1.4.1980. godine, stekao stanarsko pravo na spornom stanu i koje, prema pravilnom utvrđenju prvostepenog suda, na zakonom predviđen način nije prestalo do donošenja Zakona o stanovanju, pa kako je odredbom člana 31. stav 1. Zakona o stanovanju tužilac stekao svojstvo zakupca stana na neodređeno vreme, prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo kada je obavezao tuženu da stan preda tužiocu. (Iz presude Okružnog suda u Valjevu, Gž. br. 1258/04 od 27.09.2004. godine)

Ako ugovor o zajedničkoj gradnji prikriva ugovor o prenosu prava preče gradnje, prikriveni ugovor važi ako pribavilac spada u krug lica iz člana 30. Zakona o građevinskom zemljištu (“Sl. glasnik RS” broj 23/90 sa kasnijim izmenama i dopunama), koji je važio u vreme zaključenja ugovora, na koje je titular prava mogao preneti ovo pravo (bračni drug, potomak, usvojenik, roditelj i usvojilac). U suprotnom, kao protivan navedenom zakonskom propisu, i prikriveni ugovor je ništav, u smislu člana 103. Zakona o obligacionim odnosima. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu, Gž. br. 1350/04 od 27.10.2004. godine)

161.

162.
Ništav je ugovor kojim vlasnik stvari od trećeg lica uzima u zakup sopstvenu stvar. Iz obrazloženja: Pravilno je prvostepeni sud na osnovu nespornih činjenica i izvedenih pismenih dokaza utvrdio da je među strankama nesporno da je tužilac vlasnik stvari, kioska koji je kao tezga broj 80 smešten na N...B... na javnoj površini. Pravilno je prvostepeni sud utvrdio da je tuženo Javno preduzeće tužiocu smeštaj kioska na navedenom mestu uslovilo zaključenjem ugovora o zakupu po kojem tuženo Javno preduzeće daje tužiocu u zakup kiosk, koji je u parnici nesporno tužiočevo vlasništvo. Po pobijanim ugovorima tužilac za korišćenje, tj. zauzeće dela javne površine u cilju postavljanja kioska - tezge naknadu plaća Odeljenju za građevinsko i komunalno stambene poslove opštine N... B... Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je prvostepeni sud primenio materijalno pravo kada je presudio da je ništav ugovor kojim vlasnik stvari od trećeg lica uzima u zakup sopstvenu stvar, odnosno zakupodavac izdaje u zakup zakupcu stvar koja je svojina zakupca. Očigledno je da se ne radi o ugovoru o zakupu, bez obzira na upotrebljenu terminologiju u pobijanim ugovorima i tvrdnje da pobijane odredbe spornih ugovora ispunjavaju uslove za punovažnost nekog drugog ugovora, pa će u daljem toku postupka prvostepeni sud primeniti odredbu člana 106. Zakona o obligacionim odnosima, koji kaže da u situacijama kada ništav ugovor ispunjava uslove za punovažnost nekog drugog ugovora, tada među ugovoračima važi taj drugi ugovor, ako bi to bilo u saglasnosti sa ciljem koji su ugovorači imali u vidu kad su ugovor zaključili. U konkretnom slučaju očigledno je da je tuženo javno preduzeće prilikom zaključenja predmetnih ugovora sa tužiocem koristilo i svoja javno-pravna i obligacionopravna ovlašćenja i da je zato među strankama zaključen nemoguć ugovor po kom tužilac, vlasnik stvari, uzima u zakup sopstvenu stvar od tuženog javnog preduzeća. U daljem toku postupka, sud će imati u vidu odredbe člana 104. Zakona o obligacionim odnosima, koji predviđa da će sud prilikom
- 91 -

OBLIGACIONO PRAVO odlučivanja o vraćanju datog imati u vidu značaj ugroženog dobra ili interesa vodeći računa o savesnosti obeju strana i moralnim shvatanjima. Netačan je žalbeni navod da prvostepeni sud nije dao razloge o odlučnim činjenicama, jer je prvostepeni sud detaljno obrazložio zašto prihvata tvrdnju tužioca da su predmetni ugovori u određenim odredbama ništavi. Viši trgovinski sud prihvata žalbeni navod da su predmetni ugovori zaključeni među strankama zbog atraktivnosti lokacija i da je zato tužilac pristao da zaključi ugovor sa podnosiocem žalbe po kojem će plaćati korišćenje građevinskog zemljišta i zakup tezge. Međutim, za korišćenje građevinskog zemljišta tužilac po samoj sadržini ugovora, a i po prirodi ove obaveze, naknadu ne plaća tužilac po samoj sadržini ugovora, a i po prirodi ove obaveze, naknadu ne plaća tuženom javnom preduzeću, nego organu uprave, a kako je rečeno, nikako ne može uzeti u zakup sopstvenu tezgu. Iz gore navedenih razloga žalba tuženog javnog preduzeća se odbija kao neosnovana i pobijana prvostepena presuda u delu u kojem je presuđeno na teret ovog tuženog potvrđuje po članu 368. Zakona o parničnom postupku. (Iz presude Višeg trgovinskog suda, Pž. broj 6663/03 od 26.12.2003. godine)

163.
Suvlasnik poslužnog dobra može podići tužbu za utvrđenje ništavosti ugovora kojim je bez njegove saglasnosti zasnovana stvarna službenost ugovorom zaključenim između drugog suvlasnika poslužnog dobra i vlasnika povlasnog dobra, jer kao suvlasnik koji je povređen u svom pravu predstavlja zainteresovano lice u smislu člana 109. Zakona o obligacionim odnosima. Iz obrazloženja: Tužilja u ovoj parnici kao suvlasnik sporne parcele k. p. br. ____, traži da se utvrdi da je ništav ugovor koji je 23. novembra 1991. godine zaključen u formi zapisnika pred Mesnom zajednicom između tuženih, a kojim je ustanovljeno pravo službenosti prolaza preko sporne parcele broj ____ u korist parcele k.p. br. ____ vlasništvo tužene V. Sudovi su u provedenom postupku uvrdili da su tužilja i tuženi M. suvlasnici sporne parcele broj ____ i da tu parcelu koriste za prolaz do svoje druge parcele. Ova parcela se sa jedne strane graniči sa parcelom broj _____, vlasništvo drugog lica, s tim što se preko ove parcele prostire put koji tuženi P. i V. koriste za prolaz do svoje parcele broj ____ Tuženi M. je ugovorio sa tuženom V. i tuženim P. pravo službenosti prolaza i preko parcele broj ____, obavezujući se da će ukloniti ogradu koja se nalazi na granici parcele broj ___ i ____ i tako proširi put da tužena V. može nesmetano da dolazi na svoju parcelu. S druge strane, tužena V. se obavezala da će tuženom proširiti ulaz u njegovu parcelu, a od dela svoje parcele broj ____. Na osnovu tako utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su zaključili da tužilji ustanovljavanjem sporne službenosti nije ograničeno pravo korišćenja njenog suvlasničkog dela, nalazeći da usled toga tužbeni zahtev za utvrđenje ništavosti spornog ugovora nije osnovan. Pri tome je prvostepeni sud ocenio i da tužilja nema ni pravni interes u smislu člana 109. ZOO, s obzirom da nije učestvovala u zaključenju ugovora, te da njena prava nisu povređena. Osnovano se u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da su nižestepene odluke zasnovane na pogrešnoj primeni materijalnog prava. Odredbom člana 49. Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa je propisano da je stvarna službenost pravo vlasnika jedne nepokretnosti (povlasno dobro) da za potrebe te nepokretnosti vrši određene radnje na nepokretnosti drugog vlasnika (poslužno dobro), ili da zahteva od
- 92 -

OBLIGACIONO PRAVO vlasnika poslužnog dobra da se uzdržava od vršenja određenih radnji koje bi inače imao pravo vršiti ih na svojoj nepokretnosti. Najčešći način na koji stvarne službenosti nastaju jeste pravni posao, dok sam način tog sticanja predstavlja bilo upis u javnu knjigu, bilo drugi odgovarajući način određen zakonom. Pravni posao, kao osnov za zasnivanje stvarne službenosti može biti ugovor. Kad je u pitanju nastanak stvarne službenosti ugovorom, njega zaključuju vlasnici poslužnog i povlasnog dobra. Ako je poslužno dobro u suvlasništvu, onda službenost ne može ugovorom konstituisati jedan suvlasnik bez znanja, dozvole i odobrenja i prihvatanja ostalih suvlasnika. Ovo s obzirom na odredbu člana 15. stav 4. navedenog zakona, pošto je u pitanju pravni posao koji premašuje okvire redovnog upravljanja. Prema tome, ova odredba ne dozvoljava preduzimanje poslova koji prelaze okvire redovnog upravljanja, uključujući i zasnivanje stvarne službenosti, bez saglasnosti svih suvlasnika, što znači da se radi o kogentnoj odredbi i da je ugovor koji je protivan ovoj odredbi istovremeno i ništav u smislu člana 103. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima. Pri tome su bez značaja neke druge okolnosti konkretnog slučaja od kojih su pošli sudovi kao što je okolnost da sporna parcela nije dodatno a ni prekomerno opterećena zasnivanjem stvarne službenosti, jer odredba navedenog člana 15. stav 4. Zakona ne predviđa nikakve izuzetke u pogledu obavezne saglasnosti svih suvlasnika. Tužilja bi onda osnovano zahtevala utvrđenje ništavosti ugovora kojim je bez njene saglasnosti zasnovana stvarna službenost na spornoj parceli i kao suvlasnik koji je povređen u svom pravu predstavlja zainteresovano lice u smislu člana 109. Zakona o obligacionim odnosima. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije, Gzz. 161/02 od 12.02.2003. godine)

164.
Pravo da ističu ništavost ugovora pripada kako stranama ugovornicama tako i svakom zainteresovanom licu, s tim da je njihov obim različit. Iz obrazloženja: Drugostepeni sud najpre konstatuje da tužilac, kako osnovano u žalbi navodi, ne traži poništaj ugovora o razmeni nepokretnosti koji je zaključen između tuženih samo zbog toga što smatra da zaključci Vlade Republike Srbije nisu pravilni i zakoniti, već i iz drugih razloga, koji su u osnovi pozivanje na protivnost ugovora o razmeni imperativnim propisima. Uzroci koji dovode do nevažnosti ugovora različiti su, pa su različite i posledice koje je proizvode. Neki su uzroci ozbiljni i energični u toj meri da dovode do apsolutne ništavosti ugovora, a drugi, kojima se povređuju interesi ugovarača, daju za posledicu relativno ništavost ugovora. Prema odredbi člana 103. Zakona o obligacionim odnosima ugovor koji je protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim običajima ništav je ako cilj povređenog pravila ne upućuje na neku drugu sankciju ili ako zakon u određenom slučaju ne propisuje što drugo. Iz ove formulacije proizilazi da je ugovor koji je zaključen ništav, da egzistira u pravnom saobraćaju, pošto su pri njegovom nastanku ispunjeni svi formalno postavljeni uslovi u pogledu saglasnosti i volja stranaka, predmeta ugovora, osnova, a nepoštovan je i zahtev forme, ali su pri tom povređeni prinudni propisi, javni poredak i dobri običaji. Na apsolutnu ništavost ugovora sud pazi po službenoj dužnosti i na nju se može pozvati svako zainteresovano lice. Pravo da zahteva utvrđenje ništavosti ima i javni tužilac (član 109. Zakona obligacionim odnosima). Ugovarač apsolutno ništavog ugovora i treća zainteresovana lica, kao i javni tužilac, imaju pravo da zahtevaju da sud utvrdi ništavost ugovora, a ugovoračima stoji na raspolaganju i zahtev iz odredbe člana 104. Zakona o obli- 93 -

OBLIGACIONO PRAVO gacionim odnosima (zahtev za restituciju i zahtev za naknadu štete). Isticanje ništavosti pred sudom može da bude učinjeno tužbom, kojom može da se traži utvrđenje ništavosti, vraćanje onog što je u izvršenju ništavog ugovora dato i da se zahteva naknade štete povodom zaključenog ništavog ugovora. Tužena strana može istaći prigovor ništavosti prigovora povodom zahteva tužbe kojom se traži izvršenje ništavog ugovora ili ostvarenje nekih prava po osnovu takvog ugovora. Ako se izričito traži utvrđenje ništavosti ugovora, sud po takvoj tužbi postupa po pravilima koji važe za tužbu za utvrđenje i donosi presudu kojom konstatuje da je ugovor ništav, jer ništav ugovor po samom zakonu ne proizvodi pravno dejstvo, tako da presuda nema konstitutivni karakter. Za donošenje takve presude stanke imaju pravni interes, jer ništavi ugovori stvaraju privid punovažnog ugovora, pa on u pravnom saobraćaju nesumnjivo postoji, njegovo je pravno dejstvo i za stranke i za treća lica sporno i u interesu je pravne sigurnosti da se odlukom suda ta dilema otkloni isključenjem tog ugovora iz pravnog saobraćaja. Pravo isticanje ništavosti zakon priznaje svakom zainteresovanom licu, što znači da to mogu da budu i same strane ugovornice, kao i druga lica koja imaju pravni interes da se ništavost ugovora utvrdi. Međutim, obim ovlašćenja ugovorača i trećih lica – pravno zainteresovanih lica nije identičan. Treća lica zaista mogu da traže utvrđenje ništavosti ugovora, ali se isključivo između ugovornih strana raspravlja odnos nastalog povodom poništaja – izriču se pravne posledice ništavog ugovora. Dakle, aktivna legitimacija za utvrđenje ništavosti šira je od aktivne legitimacije za izricanje posledica ništavosti, koja pripada samougovoračima, i to u smislu da tu legitimaciju ima širi krug lica koja se unapred i ne znaju, jer ništavost pogađa ugovarače i njih se sudbina ugovora, ali i pravne posledice neposredno tiču. Naravno, na postojanje razloga apsolutne ništavosti sud pazi po službenoj dužnosti, ali pošto se parnica kreće u okvirima dispozicije stranaka koja podrazumeva tužbu i tužbeni zahtev, ovo ovlašćenje suda izvodi se iz već postojeće tužbe. Prema tome, očigledno je da tužbeni zahtev tužioca nije pravilno postavljen. Ukoliko se tužilac već poziva na razloge apsolutne ništavosti, on tužbom ne može tražiti poništaj takvog ugovora, već jedino može tražiti utvrđenje ništavosti ugovora, i to zato što ništav ugovor po samom zakonu ne proizvodi pravno dejstvo, tako da presuda nema konstitutivni karakter. U svakom slučaju, po nalaženju drugostepenog suda, prvostepeni sud treba da naloži tužiocu da postavi u smislu odredbe člana 186. Zakona o parničnom postupku određeni zahtev u pogledu glavne stvari. Ukoliko se tužilac već poziva na razloge apsolutne ništavosti, onda može tužbom tražiti samo utvrđenje ništavosti ugovora, a ne njegov poništaj, jer ništav ugovor po samom zakonu ne proizvodi pravno dejstvo, tako da presuda nema konstitutivni karakter. U svakom slučaju, da bi mogao da izriče posledicu ništavosti, sud mora da identifikuje da li je u pitanju relativno ili apsolutno ništav ugovor, da li su lica koja traže poništaj ovlašćena na zahtev, od čega zavisi i koje će pravne posledice izreći. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda, Pž. br. 5514/03)

Sud u bilo kojoj parnici ne može pružiti pravnu zaštitu parničnoj stranci koja svoj zahtev temelji na ništavom pravnom poslu. (Iz presude Višeg trgovinskog suda, Pž. br. 8229/03 od 25.12.2003. godine)

165.

Pravo na isticanje ništavosti ne gasi se. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 1333/98 od 24.06.1998. godine)
- 94 -

166.

OBLIGACIONO PRAVO

U slučaju ništavosti ugovora svaka ugovorna strana dužna je da vrati drugoj sve što je primila po osnovu takvog ugovora, a ako to nije moguće, ili ako se priroda onog što je ispunjeno protivi vraćanju, ima se dati odgovarajuća naknada u novcu prema cenama u vreme donošenja sudske odluke, ukoliko zakon što drugo ne određuje. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 7018/97 od 20.05.1998. godine)

167.

Preuzimanjem duga preuzimalac stupa na mesto pređašnjeg dužnika, a ovaj se oslobađa obaveze, pod uslovom da je poverilac pristao na preuzimanje duga. (Iz presude Višeg privrednog suda u Beogradu, Pž. 74/98 od 10.02.1998. godine)

168.

Ništav je ugovor koji je zaključilo lice koje nije bilo sposobno za rasuđivanje u vreme zaključenja ugovora, bez obzira što mu poslovna sposobnost nije bila oduzeta sudskom odlukom, u smislu člana 103. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, jer je za zaključenje punovažnog ugovora odlučujuća stvarna nesposobnost, a ne pravna konstatacija te nesposobnosti. (Iz presude Okružnog suda u Zrenjaninu Gž. 234/96 od 25.02.1998. godine)

169.

Ako je ugovor ništav, zato što je protivan prinudnim propisima, sud može odbiti zahtev nesavesne strane za vraćanje datog, ali može i odlučiti da se predmet ništavog ugovora preda opštini, bez obzira što takav zahtev u parnici nije postavljen. (Iz presude Vrhovnog suda u Beogradu, Rev. 5935/98 od 10.11.1998. godine)

170.

Ne može se tražiti ispunjenje ugovora, ako on nije zaključen u pismenoj formi koja je uslov njegove važnosti. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije, Rev.br.466/97 od 15.10.1997. godine)

171.

Ništav je ugovor o prometu nepokretnosti zaključen pod uslovima postojanja pritisaka i nasilja, odnosno u uslovima i okolnostima u kojima je bila ugrožena ili nije bila obezbeđena: sigurnost ljudi i imovine, ostvarivanje zaštite sloboda, prava i dužnosti čoveka i građanina ili zakonitost i ravnopravnost naroda i narodnosti. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 1415/97 od 11.06.1997. godine)

172.

Radnik koji nije tražio prinudno izvršenje prvanosnažne presude o vraćanju na rad, ima pravo na naknadu štete za izostalu zaradu do isteka roka od šest meseci u kome je mogao tražiti to izvršenje. (Iz presude Vrhovog suda Srbije, Rev. 863/97 od 12.03.1997. godine)
- 95 -

173.

OBLIGACIONO PRAVO

Republičko javno tužilaštvo može biti stranka u sporu kada se traži utvrđivanje ništavosti ugovora po osnovu odredbe iz člana 109. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Gzz. 111/97 od 05.11.1997. godine)

174.

U slučaju ništavosti ugovora svaka ugovorna strana je dužna da vrati drugoj sve ono što je primila po osnovu takvog ugovora, a ako se priroda onoga što je ispunjeno protivi vraćanju ima se dati odgovarajuća naknada u novcu prema cenama u vreme donošenja sudske odluke ukoliko zakon što drugo ne određuje. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 733/97)

175.

U slučaju ništavosti ugovora svaka ugovorna strana dužna je da vrati drugoj sve ono što je primila po osnovu takvog ugovora, a ako to nije moguće, ili ako se priroda onog što je ispunjeno protivi vraćanju, ima se dati odgovarajuća naknada u novcu, prema cenama u vreme donošenja sudske odluke, ukoliko zakon što drugo ne određuje. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 1615/96 od 15.05.1996. godine)

176.

Inflatorna šteta se otklanja potpunom naknadom u smislu člana 109. Zakona o obligacionim odnosima. Ostvarivanju potpune naknade zbog inflatorne štete ne smeta pravosnažna presuda donesena u osnovnom sporu. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 4804/95) Presuda o poništavanju ugovora deluje unazad, pa je pribavilac dužan da vrati sve što je primio po osnovu tog ugovora, odnosno da vlasniku naknadi vrednost postignutih koristi. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 396/95 od 14.02.1995. godine)

177.

178.

Kada je utvrđeno da pismeni neovereni ugovor o kupoprodaji nepokretnosti od 4.12.1987. godine ne proizvodi pravno dejstvo to tužilac koji je po tom ugovoru kao kupac isplatio prodavcu, a sada tuženom kupoprodajnu cenu u celosti ima pravo da od tuženog zahteva povraćaj primljene kupoprodajne cene, a prema cenama u vreme donošenja sudske odluke. (Okružni sud u Beogradu, Gž. 9872/94 od 23.05.1995. godine)

179.

Budući da jedna pravila važe za ništave, a druga za rušljive ugovore sud je dužan u parnici za poništaj ugovora razgraničiti da li se radi o ugovoru zaključenom pod pritiskom radi iseljenja koji bi bio protivanprinudnim propisima, pa samim tim i apsolutno ništav, ili pak o ugovoru zaključenom sa manom u volji prodavca (relativno ništavom ugovoru). (Savezni sud Gzs 14/95 od 29.06.1995. godine)
- 96 -

180.

OBLIGACIONO PRAVO

Konverzija ugovora sprečava restituciju zbog ništavosti ugovora. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 1613/94 od 20.04.1994. godine)

181. 182.

U slučaju restitucije zbog ništavosti ugovora o prodaji prodavac je dužan da kupcu vrati iznos tržišne cene u vreme donošenja sudske odluke, osim ako razlozi pravičnosti što drugo ne nalažu, sa zateznom kamatom od donošenja sudske odluke do isplate. (Vrhovni sud Srbije Rev. 1663/92 od 12.05.1992. godine)

Polazeći od odredbi člana 104. Zakona o obligacionim odnosima sud u svakom konkretnom slučaju odlučuje koju će od propisanih sankcija primeniti. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 1555/90 od 12.02.1991. godine)

183.

184.
Pored lica koja su učestvovala u postupku javne nabavke kao ponuđači, pravni interes za oglašavanje ništavim ugovora o javnim nabavkama imaju i lica kojima nije ni omogućeno da učestvuju u postupku u slučaju kada je ugovor zaključen sa pogađanjem bez prethodnog objavljivanja. Iz obrazloženja: U slučaju ništavosti ugovora o javnim nabavkama pravni interes za oglašavanje ništavim takvog ugovora imaju pored lica koja su učestvovala u postupku javne nabavke kao ponuđači, i lica kojima nije ni omogućeno da učestvuju u postupku u slučaju kada je ugovor zaključen sa pogađanjem bez prethodnog objavljivanja. Poništaj ugovora proizvodi pravno dejstvo od njegovog poništaja. Ništav ugovor je od samog početka bez pravnog dejstva i ništavost nastupa po samom zakonu, a na ništavost se mogu pozivati ne samo ugovorne strane, odnosno lica koja su učestvovala u postupku javne nabavke kao ponuđači, nego i svako drugo zainteresovano lice. Kako se radi o zaštiti opšteg interesa na ništavost ugovora sud pazi po službenoj dužnosti. Ništav ugovor se ne može osnažiti, a pravo na isticanje ništavosti, shodno članu 110. Zakona o obligacionim odnosima ne može zastareti, niti je vezano za rok, a što nije slučaj sa zahtevom za poništaj ugovora o javnoj nabavci, budući da je Zakonom o javnim nabavkama propisano da posle donošenja odluke o dodeli ugovora o javnoj nabavci, rok za podnošenje zahteva za zaštitu prava iznosi osam dana od dana prijema obaveštenja o dodeli ugovora o javnoj nabavci. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije, Prev. 269/04 od 16. februara 2005. godine)

185.
O ništavosti ugovora o javnim nabavkama odlučuje sud u parničnom postupku, po tužbi lica kome nije omogućeno da učestvuje u postupku javne nabavke time što je ugovor dodeljen
- 97 -

OBLIGACIONO PRAVO u postupku sa pogađanjem bez prethodnog objavljivanja, jer spor o ništavosti ugovora nije stavljen u nadležnost drugog državnog organa - Komisije za zaštitu prava ponuđača. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju, prvotuženi i drugotuženi su 6. avgusta 2003. godine zaključili ugovor o javnoj nabavci kupovine, isporuke, ugradnje i održavanja opreme za rekonstrukciju javne rasvete u K.., kojim se drugotuženi obavezao da nabavi materijal i izvede radove, a prvotuženi mu za te radove izvrši isplatu. Ovaj ugovor zaključen je sa pogađanjem bez prethodnog objavljivanja, s tim što je prvotuženi dana 18. aprila 2003. godine Upravi za javne nabavke podneo zahtev za davanje saglasnosti za dodelu ugovora u postupku sa pogađanjem bez prethodnog objavljivanja. Dana 24. aprila 2003. godine Uprava za javne nabavke dopisom je obavestila prvotuženog da je mišljenja da se navedeni radovi mogu sprovesti u postupku sa pogađanjem bez prethodnog objavljivanja. Ovo mišljenje zasnovano je isključivo na navodima iz dopisa zahteva prvotuženog, a posebno je naglašeno da je svaki naručilac odgovoran za svoje postupanje u skladu a zakonom. Ugovor između prvotuženog i drugotuženog izvršen je u pretežnom delu, odnosno radovi koji su predmet ugovora izvršeni su 92,63%. Dana 13. avgusta 2003. godine tužilac je povodom zaključenja predmetnog ugovora Upravi za javne nabavke podneo zahtev za zaštitu prava ponuđača, koji bi se rešavao pred Komisijom za zaštitu prava ponuđača, a dana 3. decembra 2003. godine dostavio je izjavu kojom povlači navedeni zahtev za zaštitu prava ponuđača, iz razloga što predmetna Komisija nije počela da postupa po istom, a svoja prava će da ostvari u postupku pred redovnim sudovima. Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je zaključio da je predmetni ugovor ništav, a sa obrazloženjem da je zaključen suprotno odredbi čl. 20. i 23. Zakona o javnim nabavkama, koji propisuju da se ugovor dodeljuje u otvorenom postupku, a samo izuzetno sa pogađanjem bez prethodnog objavljivanja, ocenjujući da u konkretnom slučaju nije bilo osnova za dodelu ugovora sa pogađanjem bez prethodnog objavljivanja. Stoga je prvostepenom presudom utvrđeno da je predmetni ugovor ništav. Drugostepeni sud je zaključio da o ništavosti postupka javne nabavke koji se okončava dodelom ugovora između naručioca i ponuđača, odlučuje Komisija iz člana 128. Zakona o javnim nabavkama, na osnovu zahteva ponuđača za zaštitu prava, a da o zahtevu za naknadu štete podnosioca zahteva za zaštitu prava - ponuđača, odlučuje nadležni sud. Stoga je primenom odredbe člana 369. stav 2. Zakona o parničnom postupku, ukinuo prvostepenu presudu i tužbu odbacio, a sa obrazloženjem da je prvostepeni sud učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 354. stav 2. tačka 3. Zakona o parničnom postupku, jer je odlučio o zahtevu u sporu koji ne spada u sudsku nadležnost. Revizijom se osnovano ukazuje da je pobijano rešenje zasnovano na bitnoj povredi odredaba parničnog postupka iz člana 354. stav 1. u vezi sa članom 369. stav 2. Zakona o parničnom postupku. Naime, odlučivanje po tužbenom zahtevu u ovoj parnici spada u sudsku nadležnost, te je odbacivanjem tužbe drugostepeni sud nepravilno primenio odredbu člana 369. stav 2. Zakona o parničnom postupku i time učinio bitnu povredu odredaba Zakona o parničnom postupku iz člana 354. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Zaštita prava ponuđača regulisana je u poglavlju VIII Zakona o javnim nabavkama ("Službeni glasnik RS", br. 39/02), koji je bio na snazi u spornom periodu. Odredbom člana 128. ovog zakona propisano je da zaštitu prava ponuđača, u svim stadijumima postupka javne nabavke, obezbeđuje Uprava preko Komisije za zaštitu prava ponuđača, koja se obrazuje pri Upravi. Članom 132. Zakona o javnim nabavkama određena je aktivna legitimacija u postupku pred Komisijom. Ovom zakonskom odredbom u stavu 1. propisano je da zahtev za zaštitu prava može da podnese svako lice koje
- 98 -

Zakona o javnim nabavkama propisani su rokovi za podnošenje zahteva za zaštitu prava s tim što je u stavu 3. Članom 134. Poništaj ugovora proizvodi pravno dejstvo od njegovog poništaja. ne bi se mogla zaštiti prava ponuđača niti javni interes. Ovom zakonskom odredbom propisano je da Komisija može u celini ili delimično da poništi postupak javne nabavke ili da odbije zahtev kao neosnovan. a da je u posebnom poglavlju regulisano pitanje ništavosti tog ugovora i to tako što su samo propisani slučajevi kada je ugovor ništav. Istom zakonskom odredbom propisano je da se protiv odluke Komisije ne može izjaviti žalba niti voditi upravni spor. Ništav ugovor se ne može osnažiti. članom 145. Kako se radi o zaštiti opšteg interesa na ništavost ugovora sud pazi po službenoj dužnosti. Ovom zakonskom odredbom samo su propisani slučajevi kada je ništav ugovor o javnoj nabavci. regulisana je u posebnom poglavlju Zakona o javnim nabavkama i to u poglavlju IX. a što nije slučaj sa zahtevom za poništaj ugovora o javnoj nabavci. u slučaju ništavosti ugovora o javnim nabavkama. ovaj sud je stanovišta da je o ništavosti ugovora o javnim nabavkama ovlašćen da odlučuje sud u parničnom postupku.99 - . budući da je Zakonom o javnim nabavkama propisano da posle donošenja odluke o dodeli ugovora o javnoj nabavci. a i pravne posledice poništaja ugovora i pravne posledice oglašavanja ugovora ništavim nisu iste. februara 2005. već je propisano da može samo da poništi postupak za dodelu ugovora o javnoj nabavci. rok za podnošenje zahteva za zaštitu prava iznosi 8 dana od dana prijema obaveštenja o dodeli ugovora o javnoj nabavci. Zakon o javnim nabavkama isključuje pravo na žalbu protiv odluke Komisije kao i pravo na pokretanje upravnog spora. ove zakonske odredbe propisano da posle donošenja odluke o dodeli ugovora o javnoj nabavci. ukoliko sud ne bi bio ovlašćen da odlučuje o ništavosti ugovora. regulisan u poglavlju VIII Zakona o javnim nabavkama. u slučaju ništavosti ugovora o javnim nabavkama pravni interes za oglašavanje ništavim takvog ugovora imaju pored lica koja su učestvovala u postupku javne nabavke kao ponuđači. a prema Zakonu o javnim nabavkama zahtev za zaštitu prava može da podnese svako lice koje je učestvovalo u postupku javne nabavke kao ponuđač. niti je vezano za rok. Ništavost ugovora o javnoj nabavci. Takođe ni krug lica koja su ovlašćena da traže poništaj ugovora i krug lica koji mogu tražiti oglašavanje ugovora ništavim. Osim toga. Kod činjenice da je postupak zaštite prava ponuđača. Ovo iz razloga što članom 144.Prev. Ništav ugovor je od samog početka bez pravnog dejstva i ništavost nastupa po samom zakonu. a pravo na isticanje ništavosti. rokovi za poništaj ugovora razlikuju se od rokova za oglašavanje ugovora ništavim. Odredbom člana 144. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. godine) . nije regulisan u navedenom poglavlju. Postupak zaštite prava ponuđača i zaštite javnog interesa. nije isti. Zakona o obligacionim odnosima ne može zastareti. 269/04 od 16. nego i svako drugo zainteresovano lice. Poništaj ugovora prema Zakonu o obligacionim odnosima može tražiti stranka iz ugovornog odnosa. Zakona propisano je koje odluke može da donese Komisija u postupku odlučivanja po zahtevu za zaštitu prava. U slučaju ništavosti ugovora o javnim nabavkama. te je sud ovlašćen da odlučuje o ništavosti takvih ugovora. rok za podnošenje zahteva za zaštitu prava iznosi osam dana od dana prijema obaveštenja o dodeli ugovora o javnoj nabavci. a na ništavost se mogu pozivati ne samo ugovorne strane. Međutim. Međutim. a koje smatra da su mu povređena prava u postupku javne nabavke. odnosno lica koja su učestvovala u postupku javne nabavke kao ponuđači. shodno članu 110. u kojem Komisija može doneti odluke propisane članom 144. Zakona o javnim nabavkama nije propisano da Komisija može da oglasi ništavim ugovor o javnoj nabavci.OBLIGACIONO PRAVO je učestvovalo u postupku javne nabavke kao ponuđač. i lica kojima nije ni omogućeno da učestvuju u postupku u slučaju kada je ugovor zaključen sa pogađanjem bez prethodnog objavljivanja. ovim zakonom nije isključeno pravo pokretanja postupka pred sudom radi oglašavanja ništavim ugovora o javnim nabavkama. a kod činjenice da Komisija nije zakonom ovlašćena da takav ugovor oglasi ništavim.

Gž. kao ni drugog uslovljavanja ili prinude. Zbog toga je neosnovan zahtev tužioca kojim nalazi da je bio doveden u zabludu od strane tuženika i da je to bila njegova namera. godine. te da ga direktor tuženika nije prevario dovođenjem u zabludu da neće morati da nadoknadi štetu ako potpiše zapisnik.100 - .08. kojim se obavezuje tužilac da u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja naknadi tuženom štetu u navedenom iznosu sa zakonskom zateznom kamatom od 31. U konkretnom slučaju takva namera nije postojala. već je razgovor vođen oko regulisanja međusobnih odnosa prilikom odlaska iz firme tužioca.kao računopolagač .09. To je ukupan iznos manjka za uplatu.se pri tome saglasio sa sravnjenim stanjem i prihvatio ga u potpunosti. Naime. 111 – 117. Relevantne odredbe: Da bi postojala mana volje potrebno je postojanje namere jednog ugovornika za dovođenjem u zabludu drugog ugovornika navođenjem na zaključenje ugovora (u konkretnom slučaju potpisivanjem zapisnika o sravnjenju) – član 65.2004. promenjenih okolnosti.2010.2005. godine u navedenom iznosu.to ne postoje ni uslovi da se predmetni zapisnik o sravnjenju kao rušljiv poništi. godine.08. 381/10 od 19. Zakona o obligacionim odnosima. Dakle. pre preuzimanja radne knjižice tužilac je obavio razgovor sa tadašnjim direktorom tuženog. Naime. Prvostepeni sud nalazi da je neosnovan tužbeni zahtev tužioca. kada se napušta firma. te isti zapisnik i potpisao.OBLIGACIONO PRAVO RUŠLJIVI UGOVORI (Čl. godine.08. godine) . kao i da je predaja radne knjižice bila uslovljena potpisivanjem zapisnika. da je tuženi u obavezi da naknadi tužiocu neisplaćenu zaradu i da je ona bila u visini kao i obaveza tužioca prema tuženom. kao i u drugim slučajevima predviđenim u istom Zakonu. Zakona o obligacionim odnosima (jer pri potpisivanju zapisnika o sravnjenju nije bilo mana u pogledu volje stranaka) . (Iz Presude Apelacionog suda u Kragujevcu.02. pa isti uslov nije ispunjen. bilo je reči da. i člana 112. tačka 1. raskid ugovora može se tražiti zbog neispunjenja. sačinjen je zapisnik o sravnjenju popisa i konstatovano da je uvidom u poslovne knjige tuženog utvrđeno da nije uplatio manjak iskazan do 31. a koju je svojom krivicom počinio obavljajući poslove računopolagača. godine do isplate. Zbog postojanja mana volje ne može se tražiti raskid rušljivih ugovora. Tuženi je doneo rešenje 07.08. pod brojem 283.2005. Iz obrazloženja: Tužilac je bio radnik tuženog. s obzirom da ne postoje uslovi iz člana 111. Tužilac . a nije bilo reči o tome da tužilac neće dobiti radnu knjižicu ako ne potpiše zapisnik. Zakona o obligacionim odnosima) 186.2006. pa je tužbeni zahtev odbijen kao neosnovan. prvostepeni sud nalazi da je neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se raskine zapisnik o sravnjenju popisa od 25.2004. sve mora da se razduži. a ne u slučaju rušljivih ugovora usled postojanja mana volje. Dana 25. Osim toga.

M a ne P. Razlozi apsolutne ništavosti predviđeni su odredbama čl. 6 površine 65. Kod takvog činjeničnog stanja prvostepeni sud zaključuje da je tuženi tužilju doveo u zabludu. i V. supruga V. 000. Pri tom prvostepeni sud utvrđuje da je ništav ugovor o kupoprodaji usled zablude tužilje. 103. 12. godine. Tužbom se može tražiti samo poništaj ugovora o kupoprodaji. da ona nije htela da proda stan. 30 mkv. Međutim. i da je pravi kupac stana u stvari R. a drugi. a koji stan je u ovom udelu nasledila od svog sada pok. Tuženog kao kupca u toj kupoprodaji je zastupao njegov zet R. Ugovor o kupoprodaji su potpisali tužilja i tuženi i to: tužilja kao prodavac a tuženi kao kupac. a pored toga ni ta kupoprodajna cena nije isplaćena. 2004. N. i V. R. 00 dinara. a ne i utvrđenje da je taj ugovor ništav. Iz svega proizilazi da prvostepeni sud u obrazloženju presude navodi različite razloge za rušljivost odnosno ništavost ugovora. 103. M. da prodaja nije izvršena po Zakonu jer ostali suvlasnici stana nisu njoj ponudili prodaju svojih suvlasničkih udela. R. Tužilja nikada nije pregovarala sa tuženim oko prodaje stana niti je njena namera bila da ovaj stan proda. a čime je povređeno njeno pravo preče kupovine. M i njegova supruga Marina i on se kod njih nalazi na čuvanju. N iz Sombora i S. kojima se povređuju interesi ugovarača daju za posledicu relativnu ništavost ugovora i to su rušljivi ugovori. a da pri tom nije jasno da li se ugovor poništava ili utvrđuje da je on ništav i sa kog razloga. B iz Sombora. u obrazloženju navedene presude prvostepeni sud daje razloge da nije isplaćena kupoprodajna cena. Rešenjem Opštinskog suda u Aleksincu O. Takođe. kao prodavaca s jedne strane i tuženog kao kupca s druge strane.-117. M. B.rušljivi ugovor je ugovor koji je zaključila strana ograničene poslovne sposobno. 74 mkv. ovaj stan je kao zakupac a od 1992 godine. 12. a kupljena površina je 49. a predmet kupoprodaje su bili njihovi udeli od po 1/8 ovog stana ili površine od po 8. pa su različite i posledice koje je proizvode. P. Zakon o obligacionim odnosima u odredbama čl. Dana 10. godine pored tužilje ovaj stan su u udelima od po 1/8 nasledili i bratanci pok V. N. a da ona stan nije htela da proda ni R. godine pred Opštinskim sudom u Aleksincu overen je ugovor o kupoprodaji ovog stana po kome je tužilja svoj udeo od 6/8 ovog stana prodala tuženom za kupoprodajnu cenu od 560. Kupoprodajnu cenu nikada nije primila. 199/04 od 6. Relativno ništavi . Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilja je bila vlasnik 6/8 stana u Aleksincu u ul. a novac za kupoprodaju stana nije ni predat tužilji već su isti zadržali R. N. inače zet tuženog P. 20 mkv. koristio R. uzroci koji dovode do nevažnosti ugovora su različiti. 10. br. Ugovor o kupoprodaji je potpisala u svojoj kući u Kraljevu ne shvatajući šta potpisuje i ne znajući da se radi o ugovoru o kupoprodaji. ZOO prema kojima je ugovor ništav ako je protivan javnom poretku. 2004. prvostepeni sud utvrđuje da je kupoprodajna cena koja je navedena u ugovoru ispod tržišne cene po kojoj se takvi stanovi prodaju te da je zbog toga tužilja pretrpela štetu. Još za života N. Neki su uzroci ozbiljni u toj meri da dovode do apsolutne ništavosti ugovora.OBLIGACIONO PRAVO 187. pred Opštinskim sudom u Aleksincu overen je i ugovor o kupoprodaji dela stana između S. Međutim. Dana 8. 2004. prinudnim propisima ili dobrim običajima ukoliko ove povrede prava ne upućuju na neku drugu sankciju ili ako Zakon u određenom slučaju ne propisuje šta drugo. iz Aleksinca. M. u slučaju kada se tužilac u tužbi i tokom postupka poziva na razloge relativne ništavosti ugovora. M. reguliše nevažnost ugovora.101 - .

kao i kada je to Zakonom o obligacionim odnosima ili posebnim propisima određeno (čl. ona može dovesti do poništaja tog ugovora. Kod takvih sporova sud je ovlašćen da utvrdi i činjenice koje stranke nisu iznele i izvede dokaze koje stranke nisu predložile ako iz rezultata raspravljanja i dokazivanja proizilazi da stranke raspolažu zahtevima kojima ne mogu raspolagati (čl. Međutim. u obrazloženju presude prvostepeni sud se poziva na različite razloge ništavosti ugovora pri čemu neki od tih razloga dovode do apsolutne ništavosti a neki do relativne ništavosti ugovora. Kod takvog tužbenog traženja tužilja je dužna da dokaže da su navedene mane volje postojale. a prvostepeni sud u obrazloženju presude daje razloge i za rušljivost i za apsolutnu ništavost ugovora s tim što kao razlog za rušljivost navodi čl. Nema mesta zahtevu za poništaj nepostojećeg ugovora u slučaju kad je ugovor zaključilo neovlašćeno lice i taj ugovor nije konvalidiran na način kako je propisano zakonom. 65. Naime.65. Odredbama čl. . 3 . ništav ugovor po samom Zakonu ne proizvodi pravno dejstvo. Stoga. reguliše zabludu a čl. Zakona o obligacionim odnosima regulisane su mane volje. Da bi sud mogao da izriče posledicu ništavosti mora da identifikuje da li je u pitanju relativno ili apsolutno ništav ugovor. 65. 112. U konkretnom slučaju tužilja traži poništaj ugovora zbog zablude. 1112/08 od 16. Radnja zadržavanja robe i računa ne može se tretirati kao odobrenje konkludentnom radnjom. Ukoliko se tužilac poziva na razloge relativne ništavosti onda se tužbom ne može tražiti utvrđenje da je ugovor o kupoprodaji ništav. U konkretnom slučaju radi se o sporu za poništaj ugovora jer tužilja tvrdi da je bilo mana volje pri njegovom zaključenju jer je isti zaključila u zabludi. Stoga. što je izričito propisano odredbama čl. 61. ukoliko se traži poništaj zbog razloga za rušljivost ne može se tražiti utvrđenje da je ugovor ništav. ako se radi o apsolutno ništavom ugovoru. Ako je međutim. a da pri tom nije utvrđivao činjenice koje su od značaja za ocenu da li je ugovor rušljiv ili apsolutno ništav. ZOO) . tužilja traži poništaj ugovora zbog zablude. Stoga se osnovano žalbom tuženog ukazuje da je prvostepena presuda kontradiktorna i nejasna i da ima nedostatke zbog kojih se ne može ispitati.OBLIGACIONO PRAVO sti ili kada je pri njegovom zaključenju bilo mana u pogledu volje strana. ugovor rušljiv jer je zaključen sa manama volje on se poništava. godine) 188. ZOO. iz tog razloga. a poništavanje ugovora sa razloga relativne ništavosti . pa tako čl. Naime. smatra da ugovor nije ni zaključen. utvrđuje se njegova ništavost. ZOO koji reguliše prevaru. Sud pri tom mora imati u vidu da se mana volje mora odnositi na bitne elemente zaključenog ugovora jer samo ukoliko se zabluda kao mana volje odnosi na bitne elemente ugovora. već se može tražiti samo njegov poništaj. 3.) ili kad je to posebnim propisima predviđeno. 60. dakle zbog postojanja mane volje. pa se. Pored toga prvostepeni sud utvrđuje da je ugovor o kupoprodaji ništav kakvo utvrđenje bi moglo da se utvrdi samo kada je u pitanju apsolutna ništavost i takva presuda ima deklarativni karakter jer ugovor ukoliko je apsolutno ništav on je to od samog početka. prevaru. Naime.3. st.2008. O apsolutnoj ništavosti ugovora sud vodi računa po službenoj dužnosti. ugovor je rušljiv kad ga je zaključi.rušljivosti ima konstitutivni karakter.102 - . Naime. a navoditi razlozi za rušljivost ugovora. a poništenje ugovora iz razloga relativne ništavosti može se izvršiti samo po zahtevu stranaka. ( Rešenje Okružnog suda u Nišu Gž. po nalaženju Okružnog suda prvostepeni sud treba da naloži tužiocu da jasno postavi tužbeni zahtev u pogledu glavne stvari. U konkretnom slučaju tužilja kao razloge za utvrđenje ništavosti navodi razloge rušljivosti ugovora. 111.

jer se radnja zadržavanja robe i računa ne može tretirati kao odobrenje konkludentnom radnjom.2004.12. ZOO.2007.OBLIGACIONO PRAVO la strana ograničeno poslovno sposobna. Iz obrazloženja: Presudom prvostepenog suda usvojen je tužbeni zahtev tužioca pa je poništen ugovor o kupoprodaji iz 1985. kao i kad je to ovim zakonom ili posebnim propisom određeno. Pravo da se zahteva poništenje rušljivog ugovora prestaje istekom roka od jedne godine od saznanja za razlog rušljivosti (subjektivni). Međutim. kad je pri njegovom zaključenju bilo mana u pogledu volje. odnosno 3 godine od dana zaključenja ugovora (objektivni rok). bitna je pretpostavka da je ugovor zaključen. Iz napred navedenih razloga na osnovu člana 375. kad je pri njegovom zaključenju bilo mana u pogledu volje. da postoji bitna zabluda kao razlog rušljivog ugovora shodno članu 61. odlučeno je kao u izreci drugostepene odluke pod II. Pž. sud je pogrešno primenio materijalno pravo jer nije vodio računa o primeni člana 117. Zakona o parničnom postupku (dalje: ZPP) na koje drugostepeni sud pazi po službenoj dužnosti. ZPP. tj. kao i kad je to Zakonom o obligacionim odnosima ili posebnim propisom određeno. Drugostepeni sud je odluku o pritivtužbenom zahtevu potvrdio iz sledećih razloga: Odredbom člana 111. a da volja ugovorača nije slobodno izražena. Zakona o obligacionim odnosima je propisano da je ugovor rušljiv kad ga je zaključila strana ograničeno poslovno sposobna. godine. Dokazima je utvrđeno da je zaključen i overen ugovor o kupoprodaji u toku 1985. Iz tog razloga nema mesta zahtevu za poništaj nepostojećeg ugovora. o rokovima za isticanje ništavosti ugovora i to kako subjektivnog – od jedne godine tako i objektivnog roka od tri godine.103 - . 8766/2006 od 13. godine) 189. Povodom žalbe tuženika. U konkretnom slučaju ugovor je za tuženog zaključilo neovlašćeno lice. drugostepeni sud je prvostepenu presudu ukinuo i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje. ZOO. Pobijana presuda je doneta bez bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. Za osnovanost zahteva za poništaj ugovora. ( Iz rešenja Okružnog suda u Čačku. a da volja ugovorača nije slobodno izražena. stav 2. što je imalo odraza na ukidanje prvostepene presude. Za osnovanost zahteva za poništaj ugovora. bitna je pretpostavka da je ugovor zaključen. Pravilno je odlučio prvostepeni sud kada je odbio protivtužbeni zahtev. Pri takvom činjeničnom stanju prvostepeni sud je utvrdio ništavost toga pravnog osnova. 1062/04 od 12. godine) . Gž. godine. br. Iz obrazloženja: Neosnovana je žalba tuženog u delu kojom pobija prvostepenu presudu u delu odluke o protivtužbenom zahtevu u stavu III izreke. ugovor nije konvalidiran na način kako je propisano zakonom. (Presuda Višeg trgovinskog suda. te se smatra da ugovor nije ni zaključen.10.

354. pa je pobijano rešenje doneto uz bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz čl.01. koje je tužilac zloupotrebio tako što je jedan popunio na iznos od 151. brojeva žiro računa i svrhe plaćanja. već nekog budućeg posla.00 dinara. obzirom da nije dat na ime obezbeđenja plaćanja po osnovu ugovora o poslovnoj saradnji. odnosno koliko dugo će primalac izdržavanja primati ugovoreno izdržavanje. ili na iznos koji mu tužilac uopšte ne duguje. pa tuženi akceptni nalog popuni na veći iznos. kao budućeg događaja. 1. iako tužilac to tuženom ne duguje. Iz obrazloženja: Kod ugovora o doživotnom izdržavanju aleatornost se odražava u neizvesnosti koliko dugo će trajati obaveza davaoca izdržavanja. st. U konkretnom slučaju radi se o zahtevu za utvrđenje ništavosti akceptnog naloga zbog mane u pogledu volje stranaka. Dakle aleatornost se manifestuje kroz neizvesnost o vremenu smrti primaoca izdržavanja. 111.12 dinara. dakle zahteva se neizvesnost .221.2002.187.64 dinara i broj 01580583 popunjen na iznos od 338. pa tuženi akceptni nalog popuni na veći iznos. Zakona o obligacionim odnosima. Kada je tužilac tuženom predao blanko akceptne naloge radi plaćanja određene obaveze. a ne sud. Zahtev za poništaj predmetnih akceptnih naloga tužilac ne zasniva na greškama u pogledu naziva izdavaoca. ZPP. Zbog toga je tražio da sud donese presudu da se ponište akceptni nalozi tužioca broj 041580575 popunjen na iznos od 151. u smislu odredaba čl.100. Pri tome. Prema navodima tužbe tužilac je tuženom predao dva blanko akceptna naloga. ili na iznos koji mu tužilac uopšte ne duguje. Aleatornost se odražava u neizvesnosti koliko dugo će trajati obaveza davaoca izdržavanja. te obavezao tužioca da tuženom naknadi troškove spora u iznosu od 3. odnosno da shodno odredbama Zakona o platnom prometu i Pravilnika o načinu i postupku izvršenja platnog prometa. Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem prvostepeni sud se oglasio apsolutno nenadležnim za suđenje u ovoj pravnoj stvari. Zato je za suđenje u ovom sporu nadležan sud. broj 6288/01 od 23. Pž. naziva korisnika.757.211. bude za ugovorne strane neizvestan. ukinuo sprovedene radnje i tužbu odbacio. Drugi akceptni nalog je tuženi takođe zloupotrebio popunjavajući ga na iznos od 338. i ako tužilac tuženom duguje samo iznos od 18. Ovaj sud nalazi da prvostepeni sud pogrešno smatra da se radi o apsolutnoj nenadležnosti.91 dinara. o zahtevu tužioca za poništaj spornih akceptnih naloga odlučuje organ uprave.OBLIGACIONO PRAVO 190. odnosno koliko dugo će primalac izdržavanja primati ugovoreno izdržavanje.91 dinara. osnovni uslov za postojanje aleatornosti kod ove vrste ugovora je da budući događaj – smrt primaoca izdržavanja. radi se o rušljivom pravnom poslu. o čemu odlučuje upravni organ.000. godine) 191. U situaciji kada je tužilac tuženom predao blanko akceptne naloge radi plaćanja određene obaveze. na koju se u žalbi ukazuje.104 - .00 dinara. radi se o rušljivom pravnom poslu. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda u Beogradu. Zato je za suđenje u ovom sporu nadležan sud.

791/04 od 05. odnosno prestanka prinude. godine) Pravo zahtevati poništenje rušljivog ugovora prestaje istekom roka od jedne godine od saznanja za razlog rušljivog.06. Rev. br. kupoprodajna cena isplaćena. Gž. Gzs. iz bolnice bila otpuštena kući sa saniranim zdravstvenim stanjem. godine) . Zakona o obligacionim odnosima) Kada je tuženik prodao motorno putničko vozilo tužiocu.1998. u momentu zaključivanja predmetnog ugovora. jer je ona bila svesna svojih postupaka i posledica svojih postupaka. Ovde se upravo radi o neizvesnosti smrti primaoca izdržavanja. tužilac platio porez na promet i registrovao automobil na svoje ime. školjka je sastavljena iz dva dela – tada se radi o materijalnim i pravnim nedostacima predviđenim članom 121. u kom smislu je tužbeni zahtev tužilaca i bio postavljen. D. godine) 192. (Savezni sud.07. a u svakom slučaju prestaje istekom roka od tri godine od zaključenja ugovora. Kako je u konkretnom slučaju u sprovedenom postupku utvrđeno da je pok. neistinito je prikazana godina proizvodnje vozila.2004.OBLIGACIONO PRAVO u subjektivnom. pa mu kasnije vozilo od SUP-a bude oduzeto jer broj šasije nije odgovarao originalu. (Iz presude Okružnog suda u Čačku.1999. Beograd. 3566/98 od 02. odnosno od prestanka prinude. U sprovedenom postupku takođe je utvrđeno da nije bilo mana volje kod pok. . 6074/97 od 28.07. br.105 - 195. Pravo zahtevati poništenje rušljivog ugovora prestaje istekom roka od jedne godine od saznanja za razlog rušljivosti. neizvestan događaj za obe ugovorne strane. (Vrhovni sud Srbije.09. nije osnovan zaključak revizijskog suda da je kod zaključenog ugovora izostao element aleatornosti. (Vrhovni sud Srbije. 193.12. (Iz odluke Vrhovnog suda Srbije. Rev. U svojoj presudi revizijski sud navodi da na nedostatak aleatornosti ukazuje saznanje tužene o bliskoj smrti njene majke ne navodeći činjenice iz kojih je tužena takvo saznanje mogla izvesno da ima. Zakona o obligacionim odnosima i tada ima mesta raskidu ugovora o kupoprodaji i povraćaju novca datog na ime kupoprodajne cene. godine) 194.1998. koja je kao takva. kao i da je po izlasku iz bolnice nastavila da živi sa tuženom u istom domaćinstvu do svoje smrti. u subjektivnom smislu.1995. godine) Poništaj ugovora u slučaju rušljivosti mogu tražiti i naslednici lica koje je zaključilo rušljiv ugovor. a ne isključivo u objektivnom smislu. Rev. a to pravo u svakom slučaju prestaje istekom roka od tri godine od dana zaključenja ugovora. ODGOVORNOST ZA MATERIJALNE I PRAVNE NEDOSTATKE ISPUNJENJA (Član 121. D. 19/99 od 24. 4394/95 od 25.

kao i da prema scenariju.000. a čije je. ne može se prihvatiti zaključak prvostepenog suda da je zahtev tužioca osnovan. planu snimanja. Pre svega. godine pa do isplate. te da veštak svoj nalaz daje iz posredno izvedenih dokaza.106 - . pa je tuženi obavezan da mu na ime glavnog duga plati navedeni iznos sa kamatom koju propisuje Centralna evropska banka za EUR-o počev od 27. kao i iznos na ime obračunate kamate. već se ono može uskratiti ukoliko druga strana nije ispunila svoju obavezu ili nije spremna da to učini.692. samom snimanju i obavljanju transportnih formalnosti za austrijski tim ( troškove snosi producent). koji je zaključen 22. nije utvrđena bitna činjenica koja predstavlja prethodno pitanje za odluku o tužbenom zahtevu. prema stanju u spisima. Parnične stranke su. kao producent.10. Svoje mišljenje veštak finansijske struke o visini tužiočevog potraživanja dao je isključivo na osnovu spornog Aneksa ugovora od 22. posebno ako se ima u vidu nalaz veštaka finansijske struke. čiji je predmet bio izvršenje naloga tuženog.61 EUR-a. a to je da li je Aneks spornog ugovora potpisan od strane imenovanog saugovara. godine u iznosu od 76. Shodno članu 122. glumce. ovde tuženog. godine.2001. godine. prema navodima tužbe. koji je tuženom i isplaćen. bile u poslovnom odnosu po osnovu Ugovora o nalogu. Imajući u vidu izneto.10. koja nije bila obuhvaćena osnovnim ugovorom. 122 i 123. 14 dana pre početka snimanja predao plan snimanja. troškove tuženi prihvatio potpisivanjem Aneksa ugovora od 17. a po osnovu realizovane šeste nedelje snimanja.05 EUR-a. jer je tuženi u startu znao da snimanje mora da traje 6 nedelja i zato je i krenuo sa planom snimanja za 6 nedelja. pošto mu je tuženi.OBLIGACIONO PRAVO PRIGOVOR NEISPUNJENJA UGOVORA (Čl. opremu članova ekipe i obavlja snimanje prema uobičajenim profesionalnim srednjoevropskim standardima. ovde tužilac. Imajući u vidu da je članom 13. Za izvršenje ugovorenog naloga tužilac je od tuženog dobio paušalni honorar u iznosu od 645.2001. dobiti 645. sve prema prosečno procenjenim troškovima. godine.00 DEM bruto.2001. u kome se navodi da je 6.00 DEM.034. to je sporno i pitanje visine tužbenog zahteva.10. te da je obaveza nastala 26. na ime izvršenja ugovorenog naloga od producenta. osnovnog ugovora predviđeno da će posloprimac. Tužilac tužbom traži isplatu iznosa od 77. od strane tužioca kao posloprimca. Zakona o obligacionim odnosima) 196. Nalog je trebalo da se sprovede na teritoriji Srbije i Crne Gore. kao posloprimac. Zakona o obligacionim odnosima. Iz obrazloženja: Prvim stavom naznačene prvostepene presude delimično je usvojen zahtev tužioca.2001. prateći izjave parničnih stranaka i saslušanih svedoka.2001.000. nedelja snimanja bila isključivo po nalogu tuženog. te da prekoračenja nema.08.08. obezbedi dogovorene lokacije. a ne na osnovu materijalne dokumentacije koja je jedini adekvatan dokaz za potraživanje koje je predmet tužbenog zahteva. ispunjenje obaveze preuzete zaključenjem ugovora nije bezuslovno. a koji se sastojao u obezbeđenju i savesnom obavljanju (a to znači sa kvalitetom uobičajenim za tu vrstu delatnosti i u rokovima utvrđenim ugovorom) neophodnih priprema za snimanje. kalkulacijama i nalozima produkcije i režije tužilac. kao producenta i nalogodavca.

obavezujući tuženog . U tom slučaju teret dokazivanja činjenica da su troškovi zaista i nastali. Zakona o obligacionim odnosima. tužilac nije pružio materijalne dokaze za svoje potraživanje.OBLIGACIONO PRAVO ča. a što je bio u obavezi. već on u svakom slučaju ima pravo da prigovori ispunjenju obaveze tužioca. 6383/11(2) od 07. ( Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda. imajući u vidu prirodu posla i ono što je ugovoreno. Pž. shodno članu 124. u kom slučaju bi postojalo pravo tužioca na naknadu tih troškova. koja je bila predmet ugovora. godine ) 197. Ukoliko je druga strana. proizilazi da pravni prethodnik tuženog (iako je dozvola za gradnju. koji su u prvostepenom postupku tvrdili da je pomenuti potpisao sporni Aneks ugovora. Zbog svega toga. pod uslovom da dostavi dokaze o osnovu i visini. Ovo posebno zbog toga što u situaciji ako bi se utvrdila ta bitna činjenica da je Aneks ugovora potpisan od strane ovlašćenog lica tuženog to dalje ne znači da je tuženi bezuslovno obavezan na isplatu tog iznosa. te da prvostepeni sud mora oceniti i iskaze drugih svedoka koji su saslušani u toku prvostepenog postupka.objekte ustupila pravnom prethodniku tuženog. Privredni apelacioni sud nalazi da je tuženi u obavezi da izvrši predaju navedenih delova novosagrađenog objekta tužiocu. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima. parceli 4/3 koja nije bila predmet ugovora.1994. imajući u vidu odredbe osnovnog ugovora. u vezi sa članom 148. godine preneto takođe tužiocu). Osim toga.12. ispunjenje ugovorne obaveze. kao i činjenicu da svedoci. kao i upotrebna dozvola. a ne samo iskaze svedoka koji su predloženi od strane tužioca. i da li je (i da je potpisan) isti bio ovlašćen za potpis Aneksa ugovora. ne može se odbiti. svoju obavezu u pretežnom delu ispunila. S tim u vezi. u smislu člana 122. koji je to u toku postupka sporio. posebno imajući u vidu načelo savesnosti i poštenja. ugovor raskine.da tužiocu preda u državinu deo novoizgrađenog objekta. kao i na visinu samog zahteva. što je sporio vlasnik tuženog. imajući u vidu oprečnost iskaza saslušanih svedoka u toku prvostepenog postupka.107 - . Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je na pravilno utvrđeno činjenično stanje pravilno primenio materijalno pravo. kao i činjenicu da se novosagrađeni objekat nalazi ne samo na kat. njihove visine i prava da se naknada istih zahteva od tuženog je na tužiocu. parceli 4/4.primenom člana 630. opisan u stavu prvom izreke prvostepene presude. već i na kat. a na kojoj se takođe nalazio objekat (na kome je pravo korišćenja Odlukom Vlade Republike Srbije od 03. istog Zakona . došlo krivicom tuženog kao producenta. Pravni prethodnik tužioca je imao mogućnost da. niti da uđe u posed parcele na kojoj su se nalazili objekti da ista nije u pretežnom delu ispunila svoju ugovornu obavezu i svoj ulog . pretenduju na utvrđenje takve činjenice koja ide upravo njima u prilog. ako je uopšte do istog došlo.03. Naime. Zakona o obligacionim odnosima. ako je smatrao da saugovarač nije ispunio svoju ugovornu obavezu.2011. ne može se prihvatiti argumentacija prvostepenog suda da je punovažanost predmetnog spornog aneksa prvostepeni sud cenio u skladu sa iskazima datih svedoka. izdata na naznačeno Javno preduzeće) ne bi mogao da otpočne sa gradnjom. niti je dokazao da je do prekoračenja roka snimanja. U tom .

odlučeno je da svaka strana snosi svoje troškove spora. stav 2. ovog Zakona. godine) Pravilo iz člana 122. stav 2. i to u roku od 15 dana (stav I). ta okolnost uzima se u obzir pri utvrđivanju roka za ispunjenje obaveze po tužbenom zahtevu u smislu člana 122. Iz obrazloženja: Pobijanom presudom: . . (Pravno shvatanje Građanskog odeljenja Vrhovnog suda Srbije od 12. U situaciji kada se. istog Zakona.10. iz razloga žalbe jasno je da on prvostepenu presudu pobija i u stavu I i u stavu II. . Iako tuženi prvostepenu presudu ne pobija u izreci pod I.delimično je usvojen protivtužbeni zahtev i obavezan je tužilac da na ime povraćaja primljene kupoprodajene cene za ugovorenu kupoprodajnu nepokretnost iz prethodnog stava plati navedenu dinarsku protivvrednost od 17. 5457/11 od 23. te je odlučeno da su obe strane dužne da u roku od 15 dana istovremeno ispune svoje obaveze. u tom slučaju tuženi ne bi mogao da otpočne sa gradnjom. što dovodi do jasnog zaključka zbog čega ugovor nije ni raskinuo. Gž. pa bi tada tuženi bio dužan da. Ukoliko je ona istakla samo prigovor da nije dužna da ispuni svoju obavezu. tj. ako ona nije istakla protivtužbeni zahtev ili prigovor prebijanja. po osnovu ništavog ugovora o prodaji nepokretnosti. 1188/04 od 29. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. uključujući i uzajamnu restituciju iz člana 104. Utoliko je preinačena pobijana presuda. naložene pobijanom presudom.10. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima ne isključuje primenu odredbe člana 2. shodno članu 132.OBLIGACIONO PRAVO slučaju bi nastupile posledice raskida ugovora. vraća ono što je primljeno .) 198. Iz tih razloga.09. (Presuda Okružnog suda u Valjevu. Zakona o obligacionim odnosima primenjuje se u svim slučajevima kad postoje uzajamne obaveze po istom osnovu. kao i odredbe o sticanju bez osnova (čl. Zakona o obligacionim odnosima.-219.2011. ali samo u pogledu vremena ispunjenja obaveza koje su strankama naložene pobijanom presudom. Međutim. Međutim odredba člana 122.). ZPP. koji nije zaključen u odgovorajućoj formi i zbog toga je ništav. vrati tužiocu u posed predmetne objekte. ne može se odlučivati o pravu protivne strane. 199.220 DM (stav III). Pž.tužilac je obavezan da tuženiku preda u državinu označenu katastarsku parcelu sa postojećom kućom navedenih gabarita i građevinske strukture. 210.320 DM po kursu navedene valute preračunato preko EUR-a u roku od 15 dana (stav II).108 - . Zakona o obligacionim odnosima.2004. obe strane su dužne da istovremeno ispune svoje obaveze po pravilu o istovremenom ispunjenju iz člana 122. propisane članom 132. .obe strane su dužne da istovremeno ispune svoje obaveze po pravilu o istovremenom ispunjenju. godine) . Međutim.1981. navedenog zakona.odbijen je protivtužbeni zahtev za višak dosuđenog do traženog iznosa od 18. u slučajevima kada se vraća ono što je primljeno po osnovu ugovora o prodaji nepokretnosti. dok druga strana ne ispuni prema njoj svoju obavezu. ovaj sud smatra da je tuženi svoju ugovornu obavezu dužan ispuniti u celosti.

1929/05 od 07.). u roku od 15 dana (st. saglasno navedenim primedbama. Tuženi u prvostepenom postupku. Kada se vraća ono što je primljeno po osnovu ugovora o prodaji nepokretnosti.12. koja se sastoji od jedne kuhinje. Gž. br.smatraće se da je tuženi istakao prigovor istovremenog ispunjenja. III) i odlučeno je da svaka strana snosi svoje troškove spora. ____KO B.320 DM po kursu navedene valute. ali i u žalbi. sud će joj naložiti da ispuni svoju obavezu kad i druga strana ispuni svoju) .da li je tužilac bio u obavezi da za prodata vozila tužiocu preda i odgovarajuću dokumentaciju (saobraćajne dozvole i dr. te je ostao dužan tužiocu 5.kućicu za ukupnu cenu od 5. (ako na sudu jedna strana istakne da nije dužna ispuniti svoju obavezu dok i druga strana ne ispuni svoju.109 - . preračunato preko EUR-a. i jedne zatvorene terase – sve u roku od 15 dana (st. o čemu pobijana presuda ne sadrži potpune i jasne razloge.prodao tuženom pet automobila i jednu kiosk . U ponovnom postupku prvostepeni sud će. Zakona o obligacionim odnosima (pravilo istovremenog ispunjenja). godine) 201. Tuženi nije ispunio svoju obavezu u pogledu plaćanja cene. koji nije zaključen u odgovarajućoj formi i zbog toga je ništav. izuzev ako je što drugo ugovoreno ili zakonom određeno ili ako što drugo proističe iz prirode posla) ni stava 2.prvostepeni sud nije imao u vidu. Zakona o obligacionim odnosima (u dvostranim ugovorima nijedna strana nije dužna ispuniti svoju obavezu ako druga strana ne ispuni ili nije spremna da istovremeno ispuni svoju obavezu.000 EUR-a. II).ako je tužilac tu obavezu imao . upotpuniti činjenično stanje: utvrdiće sadržinu ugovora između stranaka a posebno . Odredbu člana 122. plati dinarsku protivvrednost od 17. Delimično je usvojen protivtužbeni zahtev i obavezan je tužilac da na ime povraćaja primljene kupoprodajne cene za ugovorenu kupoprodajnu nepokretnost iz prethodnog stava. To je posledica toga što u vezi sa navedenim prvostepeni sud nije utvrdio sve bitne činjenice. Iz obrazloženja: Pobijanom presudom obavezan je tužilac da tuženiku preda u državinu k. obe strane su dužne da istovremeno ispune svoje obaveze po pravilu o istovremenom ispunjenju. koja se sastojala u tome da pored automobila tužiocu preda i odgovarajuća dokumenta koja prate vozila (saobraćajne dozvole) tako da je u stvari time tuženi istakao prigovor istovremenog ispunjenja.. (Presuda Okružnog suda u Valjevu. Kada nije osporio da je tužiocu ostao dužan deo cene po ugovoru o prodaji vozila a pri tom je naveo i da tužilac nije ispunio svoju obavezu u pogledu predaje saobraćajne dozvole za prodato vozilo . I). sa postojećom kućom 10 x 8 m.OBLIGACIONO PRAVO 200. jedne sobe..2005.500 EUR-a. u kom roku je tužilac bio dužan da ispuni tu obavezu ako je ona bila ugovorena. Iz obrazloženja: Tužilac je – kako je utvrđeno u prvostepenom postupku . ističe da ni tužilac nije ispunio svoju obavezu.p. jer je platio samo jednu ratu od 500 EUR-a. a odbijen je protivtužbeni zahtev za višak dosuđenog do traženog iznosa od 18. . jednog kupatila sa WC-om. te .ispitaće da li ima mesta primeni odredbe člana 122.220 DM (st. stav 1.

pa je preinačena pobijana presuda. 2330 njiva od 229 kv.2002. utoliko što je odlučeno da su obe strane dužne da u roku od 15 dana i istovremeno ispune svoje obaveze koje su im naložene pobijanom presudom. I i II. Zakona o obligacionim odnosima. a da predmet kupoprodaje iz ugovora predstavlja u stvarnosti društvenu svojinu.. godine) 202.. br. Kod takvog činjeničnog stanja pravilno je primenjeno materijalno pravo kada je tužbeni zahtev radi povraćaja cene odbijen kao neosnovan iz razloga koji su bliže navedeni u drugostepenoj presudi i koje kao pravilne prihvata u svemu i Vrhovni sud. .. ZOO-a. To znači da kada se traži povraćaj cene kao posledice ništavosti istovremeno treba da se drugoj ugovornoj strani izvrši povraćaj nepokretnosti. godine) Ako je izvršenje obaveze dužnika uslovljeno predhodnim ispunjenjem određene radnje poverioca onda se u toj situaciji obaveza dužnika može izvršiti samo uz primenu pravila o istovremenom ispunjenju.S. 2332. (Iz presude Okružnog suda u Valjevu. Jedna od posledica ništavosti u smislu člana 104. 669/02 od 17. u slučajevima kada se vraća ono što je primljeno po osnovu ugovora o prodaji nepokretnosti.03.1999..07. U slučaju dvostranih ugovora taj povraćaj treba da bude obostran. uz prethodnu isplatu poreza na promet. Prilikom novog premera i komasacije utvrđeno je da tužilac nije sagradio kuću na kupljenoj k. Posledice ništavosti dvostranih ugovora (ugovor o kupoprodaji) su kako povraćaj cene tako i povraćaj nepokretnosti. može biti i povraćaj datog. Zato su pravilno nižestepeni sudovi zaključili da nisu ispunjeni uslovi za restituciju.. Ranijom presudom poništen je zaključen ugovor o prodaji i naređena je obostrana restitucija. – Futog za ugovorenu cenu koja je isplaćena.. 1188/04 od 29. Potpisi ugovarača overeni su kod Sreskog suda u N. godine) . 2330 već na kp.. ZOO-a.10. br. 1633 KO N. iz razloga žalbe u stvari vidi se da se prvostepena presuda pobija od strane tuženog i u st. U konkretnom slučaju kod ugovora o prodaji to znači da kupac treba da vrati stvar. U ovom slučaju tužilac zahteva povraćaj pravične – tržišne cene ali zadržava parcelu nepokazujući nameru da svoju obavezu u pogledu povraćaja ispuni. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. ali samo u pogledu vremena ispunjenja obaveza koje su strankama naložene pobijanom presudom. 110/99 od 28.S. Restitucija u smislu člana 122. br. Kupac je dobio dozvolu za gradnju kuće i na zemljištu je podignut stambeni objekat.hv.p. koja se supsidijarno primenjuje i u materiji posledica ništavosti ugovora treba da bude istovremena. tada upisano u zk.110 - 203.. Iako tuženi prvostepenu presudu ne pobija u izreci pod I.1958. Uknjižba prava svojine izvršena je u zemljišnoj knjizi.. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije.2004. a prodavac cenu. Gž. koji nije zaključen u odgovarajućoj formi i zbog toga je ništav.p.OBLIGACIONO PRAVO Međutim. obe strane su dužne da istovremeno ispune svoje obaveze po pravilu o istovremenom ispunjenju iz člana 122.ul. Rev.10. Prev. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju dana 21. br. godine zaključen je ugovor o kupoprodaji između pravnih prethodnika tužioca (kupca) i pravnih prethodnika tuženog (prodavca) po kome je prodavac prodao k.

te da se stoga nadalje neće ispunjavati u pogledu potpunog ispunjenja obaveze tuženog. Kako je 1. . Izvedenim dokazima utvrđena je i količina robe. utvrdio da je manje isporučeno robe u vrednosti od 257. br. 1361/03 – P. isto je uzeto u obzir prilikom obračuna i prvostepeni sud je utvrdio da iznos od 257. Zakona o obligacionim odnosima). svaka strana se javlja istovremeno i kao poverilac i kao dužnik. Prouzrokovanjem štete. Viši trgovinski sud je ispitao pobijanu odluku u granicama žalbenih razloga i izvršio uvid u spis. Prvostepeni sud je naveo da je na osnovu izvedenih dokaza. nastaje obaveza na naknadu štete a pod tačno zakonom propisanim uslovima. a naročito nalaza veštaka. Prvostepeni sud se pozvao na član 262.030. 122 . izvor obligacije je i prouzrokovanje štete. U obrazloženju iste presude je navedeno da je tužilac tuženom na ime naručene robe . S obzirom na to da je ugovor raskinut voljom stranaka. opštinski sud je propustio da raspravi da li se utuženi iznos od tuženog potražuje od strane tužioca po osnovu prouzrokovanja štete ili po prigovoru neispunjenja obaveze (čl. Zakona o obligacionim odnosima) 205. U prvostepenom postupku utvrđeno je da su stranke zaključile ugovor o prodaji udžbenika i nastavnih sredstava u pretplati i da su istim ugovorom stranke ugovorile plaćanje naručene robe u tri rate zaključno sa 9. to je tuženi dužan da tužiocu vrati ono što je po ugovoru primio. godine. 124 – 132. 2009. Utvrđeno je takođe da je deo dugovanog iznosa tužilac platio do tog roka.030. Iz obrazloženja: Prvostepenom presudom obavezan je tuženi da tužiocu plati 289. to je nalazom veštaka utvrđeno koliko iznosi vrednost robe koja je plaćena do poskupljenja. 2009. br. ali da tuženi nije isporučio robu u vrednosti uplaćenog iznosa.OBLIGACIONO PRAVO Kada se radi o dvostranim ugovorima – teretnim ugovorima. a što sve čini iznos avansa koji nije pokriven isporukom robe i koji je stoga tuženi dužan da vrati. koliko vrednost robe koja je plaćena posle poskupljenja tj.školskih udžbenika i pribora uplatio iznos od 679.36 dinara tokom proleća i leta. 5. 6053/98) 204.111 - . U prvostepenom postupku pravilno je primenjeno materijalno pravo.53 dinara sa kamatom i troškovima postupka. odnosno da je izgubio svoju svrhu jer je svrha ugovora bila isporuka udžbenika za određenu školsku godinu. Izvedenim dokazima je utvrđeno da je tužilac izvršio plaćanje i da mu nije isporučena sva roba koju je platio. koja je isporučena po ukupno dve otpremnice. godine došlo do poskupljenja udžbenika i nastavnih sredstava kod dobavljača tuženog.123. U vezi s tim.023.053. (Gž. Žalba nije osnovana.12 dinara. RASKIDANJE UGOVORA ZBOG NEISPUNJENJA (Čl.41 dinara nije pokriven isporukom robe. 6. Zakona o obligacionim odnosima.033.41 dinara i da je tužilac imao pravo na rabat u iznosu od 32. Pored ugovora. a deo po proteku istog roka.

Međutim. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. sledi i obaveza plaćanja kamate u smislu navedene zakonske odredbe. dopisa dobavljača tuženog utvrđuje se da je prihvaćena uplata tuženog dobavljaču do poskupljenja. Ova odredba ima za cilj da omogući stranci. iako tuženi navodi suprotno. pa je isti iz navedenih razloga odbijen. te s obzirom na to da je u pitanju novac. Nema dokaza da je dobavljač tuženog korigovao retroaktivno cene u pravcu navoda tuženog odnosno da je tuženom prilikom fakturisanja obračunao više cene u pogledu robe koja je plaćena pre poskupljenja. to je pravilan zaključak prvostepenog suda da je tuženi dužan da tužiocu vrati primljeni novac koji nije opravdan isporukom robe. Međutim.OBLIGACIONO PRAVO Ovakav zaključak prvostepenog suda je pravilan. tuženom od dobavljača fakturisana po većim cenama. U slučaju raskida ugovora. kako su stranke nesporno raskinule ugovor.ispunjenje ugovora već da u smislu čl. odnosno odgovarajuće plaćanje po osnovu njenih izvršenih ugovornih obaveza. godine) 206.81 evra sa kamatom. nema osnova za zaključak da tuženi ima pravo naplate viših cena tužiocu za robu koja je plaćena pre poskupljenja.112 - . . Ugovor zaključen između stranaka nema klauzulu u tom pravcu. Drugostepeni sud nalazi da je prvostepeni sud pravilno primenio član 132. Ovaj rabat je bio ugovoren između stranaka. ova odredba Zakona o obligacionim odnosima ne isključuje pravo stranke da traži ispunjenje ugovora u delu koji odgovara njenom ispunjenju ugovornih obaveza. Navodi tuženog u pogledu prava tužioca na rabat takođe nisu osnovani. Činjenica da je ugovor raskinut ne znači isključenje prava stranke da traži plaćanje iznosa koji je ekvivalentan vrednosti isporučene robe u vreme kada je ugovor bio na snazi. ZOO koji propisuje vraćanje datog po izvršenom raskidu ugovora. to prvostepeni sud nalazi da tužilac nema pravo da traži plaćanje robe . 5582/11 od 14. a navedeni dokaz ukazuje na suprotno. da bira da li će tražiti plaćanje ili uspostavljanje stanja koje je postojalo pre zaključenog ugovora. koja je uplaćena do poskupljenja. 132. Prvostepeni sud stoga nalazi da tužbeni zahtev nije osnovan. Pž. ima pravo da joj se vrati ono što je dala. Iz obrazloženja: Prvostepenom presudom odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da mu tuženi plati 246. U tom smislu ni ovaj navod nije osnovan. Naime.2011. U obrazloženju presude je navedeno da su stranke bile u poslovnim odnosima po osnovu kojih je tužilac tuženom isporučio robu koja nije plaćena. Zakona o obligacionim odnosima (dalje: ZOO) jedino ima pravo na zahtev za povraćaj robe koju je tužilac isporučio. Navod tuženog da važe pretplatne cene samo u slučaju potpunog poštovanja ugovora u pogledu rokova plaćanja u konkretnom slučaju nema uticaja. iz izvedenih dokaza tj. a sam tuženi u toku spora nije pružio nijedan dokaz iz koga bi se moglo utvrditi da je tuženom roba od dobavljača isporučena bez obračuna rabata za robu koja je plaćena pre poskupljenja.219. te kako nema dokaza da je tuženi obavestio tužioca da će se nove cene primenjivati retroaktivno. Iz nalaza veštaka utvrđuje se da je veštak obračunao ugovoreni rabat samo na robu koja je plaćena pre poskupljenja. ako je jedna strana izvršila ugovor potpuno ili delimično. Prvostepeni sud je utvrdio tačan iznos koji je tuženi dužan da vrati. koja je savesno ispunila svoje obaveze. S obzirom na to da je iz spisa predmeta jasno da je ugovor raskinut voljom stranaka odnosno da je izgubio svoju svrhu jer je svrha ugovora bila isporuka udžbenika za određenu školsku godinu.12. Kako tuženi nije dostavio dokaz da je roba. to je tuženi dužan da tužiocu vrati ono što je po ugovoru primio. te da se stoga nadalje neće ispunjavati u pogledu potpunog ispunjenja obaveze tuženog. Prema tome.

odnosno odgovarajuće plaćanje po osnovu njenih izvršenih ugovornih obaveza. 1. da bira da li će tražiti plaćanje ili uspostavljanje stanja koje je postojalo pre zaključenja ugovora. dokazima i primenom pravila o teretu dokazivanja. Nova odluka biće pravilna i neće imati nedostataka zbog kojih se ne može ispitati. presudu je trebalo ukinuti. prvostepeni sud je utvrdio da su se stranke sporazumele o raskidu ugovora i da je tom prilikom dogovoreno da tuženi tužiocu vrati neprodatu robu koju je zaprimio. U konkretnom slučaju prvostepeni sud je utvrdio da su stranke sporazumno raskinule ugovor. 132. 132. ZOO.113 - . ZOO. utvrditi potpunu sadržinu sporazuma stranaka o raskidu ugovora. jer sporazumni raskid ugovora nema retroaktivno dejstvo u smislu da deluje od momenta kada je postignut. Prvostepena presuda je zahvaćena bitnom povredom odredaba postupka iz čl.2009. Ukazao je da su stranke sporazumno raskinule poslovni odnos. U ponovljenom postupku prvostepeni sud će. s obzirom na to da nema razloga o odlučnim činjenicama koje su relevantne za pravilno presuđenje ove pravne stvari. koja je savesno ispunila svoje obaveze. ZPP. Na utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud će primeniti materijalno pravo polazeći od napred iznetog stava drugostepenog suda u vezi primene čl. Ukazao je da tuženi nije mogao da vrati robu jer je istu otuđio i da je stoga dužan da ispuni ugovor u delu u kome je isti izvršen od strane tužioca. Iz navedenog razloga. Istakao je da je presuda protivrečna sama sebi i iznetim razlozima. 376. 5. Ova odredba ima za cilj da omogući stranci. ova odredba ne isključuje pravo stranke da traži ispunjenje ugovora u delu koji odgovara njenom ispunjenju ugovornih obaveza. Međutim. odredba čl. Smatra da je prvostepeni sud pogrešno primenio odredbu čl. U prvostepenom postupku nisu počinjene bitne povrede odredaba postupka iz čl. Dakle. 2. pa se stoga ista ne može u potpunosti ispitati. 361. Naime. ako je jedna strana izvršila ugovor potpuno ili delimično. 9746/09 od 9. Viši trgovinski sud je ispitao pobijanu odluku u granicama žalbenih navoda i razloga i izvršio uvid u spis. Zakona o parničnom postupku (dalje: ZPP). a što je i nesporno. tač. odlučeno je kao u dispozitivu. 361. činjenica da je ugovor raskinut ne znači isključenje prava stranke da traži plaćanje iznosa ekvivalentne vrednosti isporučene robe u vreme kada je ugovor bio na snazi. tač. da se ima izvršiti ono što je kao obaveza nastalo do raskida. Prvostepeni sud će utvrditi da li je i u kojoj količini tuženi tužiocu vratio deo robe i koja je njena vrednost.OBLIGACIONO PRAVO Blagovremenom žalbom tužilac je osporio donetu presudu iz svih razloga iz čl. Ovakav sporazum stranaka proizvodi pravno dejstvo i nema razloga zbog kojih prvostepeni sud nije cenio ovu činjenicu koja je svakako relevantna za presuđenje ove pravne stvari. te će utvrditi da li je tuženi pre otpočinjanja ovog spora primljenu robu stavio na raspolaganje tužiocu u ugovorenom ili razumnom roku na jasan i nedvosmislen način. st. 2. Izostanak razloga o navedenoj odlučnoj činjenici prouzrokuje postojanje nedostatka iste presude i čini je nerazumljivom. 360. st. Žalba je osnovana. u slučaju raskida ugovora. i 9. 12. ali nije dao razloge u vezi relevantne činjenice postignutog dogovora stranaka o vraćanju robe. ali da je pri tome ostao neplaćeni dug u visini utuženog iznosa.12. 7. ZOO propisuje da. ima pravo da joj se vrati ono što je dala. 2. 132. Predložio je da se pobijana presuda preinači ili ukine. Sa napred izloženog. Naime. pa se stoga ne može ispitati ni pravilnost primene materijalnog prava. st. ZPP na koju je ukazano žalbom. 2. ZPP na koje drugostepeni sud pazi po službenoj dužnosti. a na osnovu čl. godine) . (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž.

Prvostepeni sud je .2005. prema stanju u spisima. Ukoliko prodavac do ugovorenog roka nije izvršio primopredaju spornih mašina. ne može se smatrati da je roba predata tužiocu kao kupcu. U dvostranim ugovorima. osim ako se radi o raskidu ugovora u posebnim. Tužba za raskid ugovora je. a sudskom odlukom se može samo utvrditi da je ugovor raskinut. jer nisu puštene u rad i nalaze se u nedovršenoj fazi. 124. sud je morao odbaciti tužbu za raskid ugovora. a u svakom slučaju ima pravo na naknadu štete .s obzirom na utvrđeno činjenično stanje i navedene zakonske odredbe .05. Pitanje da li je ugovor po izjavi jedne od ugovornih strana raskinut i da li je bilo osnova za njegov raskid rešiće kao prejudiciono pitanje za rešavanje pravnih posledica raskida ugovora odn. odredbama čl. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. istog Zakona regulisana je garancija za ispravno funkcionisanje prodate stvari. Zakona o obligacionim odnosima. raskid ugovora zbog neispunjenja ostvaruje se prostom izjavom volje poverioca upućenom dužniku. odgovornost prodavca i proizvođača.OBLIGACIONO PRAVO 207. to su ispunjeni uslovi iz čl. Zakona o obligacionim odnosima. obavezujući tuženog na povraćaj kupoprodajne cene. stav 1. 501 . godine izvršiti puštanje u rad svih isporučenih mašina datih na zapisniku o primopredaji od 21. Iz obrazloženja: Raskid ugovora zbog nedostatka stvari proizvodi ista dejstva kao i raskid dvostranih ugovora član 497. preobražajna tužba.507.član 124.132. 125 . kad jedna strana ne ispuni svoju obavezu. (Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu.2005.raskinuti ugovor prostom izjavom.pod uslovima predviđenim u čl.114 - . godine) . Prostom izjavom volje poverioca upućenom dužniku ostvaruje se raskid ugovora zbog neispunjenja. 8524/10 od 02.2010. godine) 208. kako je u prvostepenom postupku na nesumnjiv način utvrđeno da primopredaja spornih mašina nije izvršena. u kojima zakon predviđa da sud raskida ugovor (a što nije raskid zbog neispunjenja). Iz obrazloženja: Ukoliko ne nastupa po samom zakonu u slučajevima iz člana 125. ovog Zakona. a u članu 501. Pored toga. te da tuženi nije ispunio svoju obavezu da će najkasnije do 31. 416/10 od 18. To u konkretnoj situaciji nije slučaj. i 523.03. Zakona o obligacionim odnosima. Zakona o obligacionim odnosima . Stoga. godine.02. za regulisanje njegovih posledica. Tužilac je.pravilno raskinuo ugovor između stranaka. tako da se ne može smatrati da je roba predata tužiocu kao kupcu. a prvostepeni sud je utvrdio da se ugovor raskida.2011. zakonom predviđenim situacijama tj. ako raskid ugovora ne nastupa po samom zakonu. već se ugovor raskida izjavom volje stranaka. kojom se podstiče zaštita nekog preobražajnog prava. koje nisu puštene u rad i nalaze se u nedovršenoj fazi. Naime.član 124. Gž. Pž. Zakona o obligacionim odnosima. druga strana može. zahtevati ispunjenje obaveza ili . tražio da sud raskine ugovor. ako nije što drugo određeno.05. sa obaveštenjem da se ugovor raskida . po svojoj pravnoj prirodi.

neophodno je pre svega utvrditi bitnu činjenicu šta je to tužilac predao tuženom prilikom zaključenja predmetnog ugovora. a koji je imao za predmet štampanje 11 ugovorenih naslova i da se posle svakog odštampanog naslova vrati tužiocu.poslovnom odnosu u kojim je bio sa tuženim. Ovakav zaključak prvostepenog suda se ne može prihvatiti. kao naručilac. a koje je tužilac 2003. a koje su predate tuženom radi realizacije usmeno dogovorenog posla.belih ilustracija i fotografije. tužilac tužbom traži vraćanje predatog materijala. to dalje znači da je zaključeni pravni posao i dalje na snazi. kao i sve ostalo što je tužilac predao štampariji za svaki konkretan naslov. materijala za štampu kao pripreme.115 - . kao i kompletnu spornu pripremu za pet navedenih naslova i filmove kolor i crno belih ilustracija i fotografija bliže navedenih u izreci prvostepene presude.09. Svoj zahtev tužilac zasniva na usmenom ugovoru . s obzirom da i sam u toku postupka nije sporio da je deo naknade za izvršeni deo posla ostao neplaćen i da je to plaćanje uslovio vraćanjem navedenih stvari. Jer. pause. Međutim. Kako do realizacije ugovorenog posla nije došlo u potpunosti. u kojoj količini i u kom broju i za koje od tih stvari je postojala obaveza vraćanja i kada. čije se vraćanje traži. kao naručiocu posla. kompletna priprema za štampu. zahtevao od tuženog da mu odštampa određeni broj knjiga sa ilustracijama uz obavezu da mu za izvršeni posao plati naknadu. Iz obrazloženja: U konkretnom slučaju. potrebno je. predmet konačno opredeljenog tužbenog zahteva je vraćanje crno belih i kolor ilustracija i predatog materijala za štampu kao pripreme. koje je tužilac u svom zahtevu taksativno nabrojao.utvrditi sledeće bitne činjenice: da li je ugovoreni pravni posao još uvek na snazi ili je raskinut odn. ako prvostepeni sud utvrdi da tužilac svoje potraživanje zahteva po osnovu ispunjenja ugovorne obaveze. te da obaveza vraćanja preuzetih . da svaka stvar. pre svega. obrazlažući svoju odluku navodima da je dopisom tuženog od 10. Kod takvog stanja stvari. a što podrazumeva i filmove za kolorne i crno bele ilustracije i fotografije. godine u realizaciji poslovnog odnosa sa tuženim predao radi štampanja 11 naslova knjiga. da li tužilac povraćaj navedenih stvari traži na ime ispunjenja ugovorne obaveze ili kao posledicu raskida ugovora. kompletna sporna priprema za štampu kao i filmovi kolor i crno . da bi se o njegovom zahtevu odlučilo.utvrditi po kom osnovu se iste traže: da li po osnovu ispunjenja ugovorene obaveze ili kao posledica raskida ugovora. da bi se u bilo kom slučaju odlučilo o zahtevu tužioca. Ovo stoga što je u konkretnom slučaju predmet tužbenog zahteva vraćanje određenog broja individualno odredivih stvari.OBLIGACIONO PRAVO 209. a potom .pre svega . a koji je po svojoj suštini predstavljao ugovor o delu. potrebno je . bude individualno određena. prvostepeni sud je obavezao tuženog na vraćanje primljenih ilustracija. Za odluku o zahtevu koji se odnosi na vraćanje individualno određenih stvari. jer je tužilac. koje su suprotnoj strani predate po osnovu realizacije određenog pravnog posla. da je stav suda da je tuženi imao mogućnost da dostavi dokaz u slučaju da ih poseduje iz kojih bi se videlo koji je broj ilustracija primio od tužioca i da je eventualno primio manji broj od onoga koji tužilac tužbom traži. ali što se njihovog broja tiče.u situaciji ako nema dokaza da je pravni posao raskinut . a sve po osnovu usmenog ugovora. Ipak.2004. godine potvrđeno da je tuženi od tužioca primio predmetne ilustracije. da li po realizaciji celokupnog posla ili sukcesivno nakon dela ispunjenja ugovorne obaveze.

odredbom člana 223.2011. a po njegovom proteku dužnik plaća a poverilac prima uplate. (Presuda Višeg trgovinskog suda. da u tom delu prvostepeni sud apsolutno ne daje nikakve razloge (pod tačkom 3. kao stranka koja tvrdi da ima pravo na vraćanje taksativno navedenih stvari u svom zahtevu. 10697/05 (1) od 19. stav 2. Ako je rok plaćanja ugovoren kao bitni element ugovora. S tim u vezi. s tim što pre svega toga .12. Međutim.06. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda. je naveo da je tuženi obavezan da tužiocu vrati kompletnu spornu pripremu za navedene naslove). nejasna i suprotna stanju u spisima. ako se utvrdi da tužilac vraćanje stvari zahteva kao posledicu raskida ugovora. Takvim postupanjem jasno je manifestovana volja obe stranke da se ugovor održi na snazi. i član 262. jer on sam nije ispunjavao svoje obaveze. da individualno odredi svaku stvar kako bi eventualno mogao i obavezati tuženog na vraćanje. godine) 210.116 - . i 2. pa bi se u tom slučaju trebalo ispitati u kojoj meri je tuženi izvršio svoju ugovornu obavezu i za koje stvari je dospela obaveza vraćanja primljenog materijala. tužilac nije ispunio svoju obavezu prema tuženom. rok za ispunjenje obaveze plaćanja naknade za ustupljeno potraživanje je bitni element ugovora. te da shodno navedenoj zakonskoj odredbi tužilac. Osim toga. Nema pravo na raskid ugovora zbog neispunjenja obaveze tuženog i na naknadu štete prouzrokovane raskidom tužilac koji sam nije ispunio svoju ugovorenu obavezu. naime. . 7597/10 od 02.OBLIGACIONO PRAVO stvari zavisi od dinamike realizovanih obaveza od strane tuženog kao poslenika. godine) 211. Pž. snosi teret dokazivanja činjenica koje su bitne za nastanak ili ostvarivanje prava ako zakonom nije drugačije određeno. Iz obrazloženja: Pravo na raskid ugovora ima ona strana koja je ispunila svoju obavezu .tuženi taj koji bi imao pravo na raskid ugovora. U slučaju kada je krivicom jedne ugovorne strane raskinut ugovor. 1. Prema utvrđenom činjeničnom stanju. tada druga ugovorna strana ima pravo na povraćaj datog i na naknadu štete . Zakona o obligacionim odnosima. snosi i teret dokazivanja činjenica da je te stvari predao tuženom i da ih osnovano potražuje nazad. Privredni apelacioni sud ukazuje prvostepenom sudu da je . Pž.član 132.član 124. a tužilac ( koji nije izvršio svoju ugovornu obavezu ) nema ni pravo raskida ugovora ni pravo na naknadu štete. Zbog toga je . jer se odlukom suda stranke mogu obavezati na ispunjenje samo nespornih obaveza. Zakona o obligacionim odnosima. st.propisano da stranka koja tvrdi da ima neko pravo. pravilan je zaključak prvostepenog suda.u smislu člana 124. onda on ima pravo da zahteva vraćanje svega onoga što je predao tuženom. Iz obrazloženja: Shodno članu 4. jer je ostao dug tužioca iz 2002.2005. Privredni apelacioni sud posebno ukazuje da je izreka prvostepene presude pod tačkom 3. ugovor ne prestaje po samom zakonu. navedenog ugovora.prvostepeni sud mora jasno i nedvosmisleno da utvrdi šta je to tužilac predao tuženom odn. Zakona o parničnom postupku . kako tuženi može da vrati kompletnu pripremu koja je sporna. istog Zakona . godine za isporučenu robu u navedenom iznosu. Pitanje je.

koju prvostepeni sud primenjuje na utvrđeno činjenično stanje. a da je ugovorom predviđena mogućnost raskida ugovora u slučaju neisplate lizing naknade. ispunjeni su ugovorni uslovi za jednostrani raskid.2005. Pž. ovog člana. Pri tome je nesporno i sam tuženi ( nakon 18.lizing mašinu. vršio uplate naknade tuženom. Zakona o obligacionim odnosima. pravilno je utvrđeno da ugovor nije raskinut po sili zakona samim protekom roka koji je bio predviđen za ispunjenje prve rate. U konkretnom slučaju. godine ) dao na realizaciju jednu menicu radi naplate potraživanja prema tužiocu. Tuženi je istakao protivtužbeni zahtev za plaćanje opredeljenog iznosa na ime naknade prouzrokovane štete po osnovu krivice tužioca. jer tuženi nije izvršavao svoje ugovorne obaveze. međutim.OBLIGACIONO PRAVO U situaciji da se do isteka takvog roka ( kao bitnog elementa ugovora ) ne ispuni ugovorena obaveza.2005. Prvostepeni sud je pravilno zaključio da tužilac ima pravo na raskid spornog ugovora. Prema odredbama stava 2.2005. Ipak.11.2005.u smislu člana 125. predviđeno je da poverilac može održati ugovor na snazi ako ( po isteku roka koji predstavlja bitni element ugovora ) bez odlaganja obavesti dužnika da zahteva ispunjenje ugovora. Dakle. a tuženi je navedene naknade primao. 7994/06 od 07. U smislu odredbe člana 125. kako je među strankama nesporno da je tuženi ( dopisom od 12. godine do 10.117 - . Sud je imao u vidu da je ugovornim odredbama predviđeno da se ugovor mora raskinuti pismeno. davalac stvari u lizing ima pravo na raskid ugovora o lizingu. godine ) izjavio da ugovor raskida. Kada korisnik lizinga ne isplati koju dospelu ratu. Naime.01.07. u konkretnom slučaju ispunjeni su uslovi za raskid ugovora u smislu člana 124. godine) 212. navedenim ponašanjem tuženi je konkludentnim radnjama jasno manifestovao volju da se ugovor održi na snazi.2005.12. a tužilac je svojim dopisom navedeni raskid prihvatio. jer iz spisa predmeta proizlazi da je tuženi preuzeo od tužioca u zakup .12. pa tužba sa zahtevom da se utvrdi raskid ugovora zamenjuje odnosno predstavlja pismeni raskid. Stoga. kao i da nije to ranije učinjeno. pa je pravilna i odluka prvostepenog suda kojom se tužbeni zahtev usvaja. to je pravilna odluka prvostepenog suda kojim je u prvom stavu odluke tužbeni zahtev usvojio te utvrdio da je raskinut ugovor o ustupanju potraživanja ( kao i aneks istog ugovora ) i to saglasnom izjavom volja ugovornih strana. nakon isteka roka za plaćanje prve rate. Iz obrazloženja: Predmetni tužbeni zahtev za raskid ugovora o lizingu se zasniva na činjenici da tuženi (kao njegov korisnik) nije isplatio na ime naknade za lizing . godine ). godine) .07. da tuženi nije isplatio tužiocu dospele rate.2006. ( Iz presude Višeg trgovinskog suda. 59/2005 od 13. Zakona o obligacionim odnosima. sam ugovor se smatra raskinutim po sili zakona . (Iz presude Višeg trgovinskog suda. imajući u vidu da se međusobna prava i obaveze parničnih stranaka ustanovljena ugovorom o lizingu ne mogu ceniti kao poseban obligacioni odnos nezavisan od odnosa tužioca i tuženog po osnovu isporuke robe tužiocu. Pž.korišćenje mašine određen iznos po vremenski ugovorenim ratama. tužilac je ( 21. Zakona o obligacionim odnosima.

br.04. i to jedino naknadu stvarne štete koja je nastupila u njihovoj imovini kao posledica neblagovremenog ispunjenja ugovorne obaveze od strane tuženika. Ovako činjenično stanje nije bilo sporno među strankama. .03.2005. radi prevremenog obezbeđenja telefonskih priključaka na području opštine Lj.. godine.. godine zaključili ugovore o udruživanju sredstava za izgradnju PTT kapaciteta.. Zakona o obligacionim odnosima zahtevaju naknadu štete zbog neblagovremenog ispunjenja...” iz V.000 dinara uplatili na ime svoje ugovorne obaveze radi uvođenja telefonskih priključaka. godine preko “T. Zakona o obligacionim odnosima. izvršila ugovorenu obavezu i uvela telefone u domaćinstva svih tužilaca. Ako je ugovor izvršen u celini od strane svih ugovarača. niti u podnetim žalbama. jer u konkretnom slučaju nema pravnog posla koji je otpao ili se nije ostvario. 470/05 od 14. tako da iz tog razloga u konkretnom slučaju ne može biti reči o sticanju bez osnova. pa su time neosnovani navodi žalbi kojima se osporava pravilna primena materijalnog prava. ipak održali na snazi. stav 2. (Iz presude Okružnog suda u Valjevu. Međutim. tužioci su iznose od po 5. Naime. u konkretnom slučaju ne postoji sticanje bez osnova na strani tužene. kada je podneta tužba za raskid ugovora i povraćaj novca..000 dinara tužioci su blagovremeno uplatili tuženoj u skladu sa ugovorenom dinamikom. pa iako su od tužioca tražili raskid predmetnih ugovora zbog zadocnjenja u ispunjenu.118 - . bez odlaganja. Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužioci su sa tuženom opštinom u toku 1996. nakon podnošenja tužbe tužena je u toku 2004. oni su ih prihvatanjem ispunjenja obaveze tuženog nakon isteka ugovorenog roka. tužioci bi bili ovlašćeni da u smislu člana 262. saglasno odredbi člana 125. nije ispunila ugovorene obaveze. U konkretnom slučaju. godine) 214. Samim tim.OBLIGACIONO PRAVO 213. do 29. to je i iz navedenog razloga njihov tužbeni zahtev neosnovan. pri čemu se šteta ne bi mogla utvrditi u visini zakonske zatezne kamate na novčane iznose koje su tužioci uplatili tuženoj opštini prilikom ispunjenja svoje ugovorne obaveze. I pored toga što se tužena obavezala da ugovorenu obavezu ispuni u roku od 12 meseci od dana zaključenja ugovora.2004. pravilno je prvostepeni sud primenio materijalno pravo našavši da. kojima je traženo da se obaveže tužena opština da im na ime sticanja bez osnova isplati novčane iznose u visini zakonske zatezne kamate na novčane iznose navedene u izreci prvostepene presude. Iz obrazloženja: Pobijanom presudom odbijeni su kao neosnovani tužbeni zahtevi tužilaca. Gž. sporazumni raskid ugovora više nije moguć. Kako u pogledu navedenih činjenica tužioci nisu pružali nikakve dokaze niti u prvostepenom postupku. Ugovoreni iznos cene od po 5. Poverilac može održati ugovor na snazi ako po isteku roka za ispunjenje. Pri tome su tužioci morali da dokažu vrstu i visinu štete koja je za njih nastupila kao posledica neblagovremenog ispunjenja od strane tužene. Imajući u vidu ovo činjenično stanje. stav 2. obavesti dužnika da zahteva ispunjenje ugovora. predmetni ugovori predstavljaju osnov za prelaz imovine tužilaca (novčani iznosi plaćeni za uvođenje telefona) u imovinu tuženika.

raskidanje ugovora moguće je zbog neispunjenja (čl.2004. raskid ugovora saglasnom voljom ugovorača moguć je samo ako ugovor nije u potpunosti izvršen.11. saglasnost ugovorača o raskidu ugovora sada predstavlja sasvim novi ugovor. ZOO-a). ali sa docnjom isplatio ugovoreni iznos učešća u gradnji stambenog objekta iz ovog spora. Ukoliko se ispostavi da je ugovor u celini izvršen. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu Gž. i 138. te stoga poravnanje nije prividni već stvarno zaključeni pravni posao i nije zaključeno u cilju da se izigra tužiočevo pravo preče kupovine.119 - . zbog promenjenih okolnosti (čl.. godine ugovoren fiksni rok za predaju stambenog objekta. ZOO-a) i u slučaju nemogućnosti ispunjenja (čl. Na to upućuje jezičko načenje odredbe člana 124. Prema tome. U ponovnom postupku prvostepeni sud će. Po shvatanju Okružnog suda. Iz tih razloga nema mesta ni raskidu spornog ugovora po sili zakona. 137. Zakona o obligacionim odnosima.. 133-136. godine) 215. Taj uslov nije ispunjen. Zakona o obligacionim odnosima. ukoliko bi bilo tačno da je ugovor o prodaji u celini izvršen. 1409/04 od 02. Ovakav zaključak prvostepenog suda je posledica pogrešnog shvatanja. ukoliko je ranije zaključeni ugovor izvršen u potpunosti. a potom će biti dužan da utvrdi sve relevantne činjenice od kojih zavisi odluka o zahtevu za povredu prava preče kupovine. da se ugovor koji je u celini izvršen može raskinuti saglasnošću volja ugovarača. kao i navode tuženih o motivima kojim su se rukovodili da poravnanje zaključe. Naime.OBLIGACIONO PRAVO Iz obrazloženja: Prvostepeni sud nalazi da je valjano sudsko poravnanje zaključeno posle pokretanja ovoga spora između tuženih.2001. stav 1. br. do 132. prvostepeni sud će imati u vidu rečene primedbe. U konkretnom slučaju je utvrđeno da je tužilac u pretežnom delu. kao što to proizilazi iz stanja u spisima. Kod takvog stanja stvari tužilac nije mogao pozivom na odredbu člana 124. Tužilac nije u potpunosti izmirio obavezu iz osnovnog ugovora. jer ako je ugovor izvršen od strane svih ugovorača. saglasno navedenim primedbama. na pouzdan način najpre utvrditi da li je ugovor koji se pobija zbog povrede prava preče kupovine poljoprivrednog zemljišta u celini izvršen.5. stav 1. U suprotnom. obligacija je ugašena i sporazumni raskid više nije moguć. u pogledu pravnog dejstva spornog poravnanja. ZOO-a). Navedeni zaključak proizlazi i iz odgovarajućih odredbi Zakona o obligacionim odnosima. Iz obrazloženja: Pravo na raskid ugovora pripada samo onoj ugovornoj strani koja je svoju obavezu u celosti ispunila. stav 1. I u tom slučaju raskid je moguć samo ukoliko je druga strana ispunila svoju obavezu. Osim toga. On to ne može učiniti ni na osnovu odredbe člana 125. . Zakona o obligacionim odnosima izvršiti raskid spornog ugovora. zaključenje poravnanja o raskidu pobijanog ugovora ne bi bilo od značaja za odlučivanje o zahtevu za povredu prava preče kupovine. 124. kojim tuženi kao raniji prodavac i kupac raskidaju ugovor o prodaji nepokretnosti koji tužilac pobija zbog povrede prava preče kupovine poljoprivrednog zemljišta pošto: poravnanje sadrži međusobne obaveze tuženih u pogledu vraćanja zemljišta u državinu prodavcu po ranijem ugovoru i u pogledu vraćanja cene. bez obzira što je aneksom ugovora od 29. Pravo na raskid ugovora pripada samo onoj ugovornoj strani koja je svoju obavezu u celosti ispunila. on je po aneksu ugovora preuzeo obavezu da pored ugovorene cene plati još 3000 DM.

zbog neizvršenja ugovora od strane tuženog koji je takođe obavezan da tužiocu plati iznos materijalne štete zbog neizvršenja ugovornih obaveza. Prev. zbog pogrešne primene materijalnog prava nisu utvrđene odlučne činjenice od čijeg postojanja zavisi osnovanost tužbenog zahteva po tom osnovu. sve sa pripadajućom zateznom kamatom. To podrazumeva obavezu prvostepenog suda da najpre utvrdi tačan iznos plaćenog glavnog duga tuženom od strane tužioca. Pored toga za sve plaćene dinarske iznose u docnji potrebno je obračunati dospelu zateznu kamatu do tog datuma i saglasno pravilima o uračunavanju propisanim odredbom člana 313. Ugovor je potpisan od strane tužioca kao autora i od strane izdavača za koga je ugovor potpisao glavni urednik. U tom cilju izvršiće se preračun uplaćenih dinarskih iznosa po tržišnom kursu DM na dan plaćanja. Saglasno tako dopunjenom činjeničnom stanju utvrdiće se koja je ugovorna strana odgovorna za neispunjenje ugovora. Međutim. Autorski ugovor se raskida zbog neizvršenja i obavezuje se tuženi (izdavač) da izvrši povraćaj onoga što je po ugovoru primio i isplati naknadu štete tuženom (autoru) s obzirom da se autorski ugovor zaključen i potpisan od strane glavnog urednika proizvodi pravno dejstvo. koja nije izdata do roka u ugovoru. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. Tako dopunjenom činjeničnom stanju doneće se i odgovarajuća odluka o tužbenom zahtevu. Međutim. što nije moglo biti učinjeno bez sa. U ponovljenom postupku otkloniće se propusti na koje je ukazano ovim rešenjem. Zakona o obligacionim odnosima utvrditi koji iznos glavnog duga je tim uplatama podmiren. čiji je potpis overen okruglim pečatom tuženog. Na taj način treba obračunati sve uplate i utvrditi stvarni iznos glavnog duga koji je podmiren uplatama tuženog. iako je ugovor u ime tuženog potpisao glavni i odgovorni urednik. To znači da do datuma svake uplate treba utvrditi koliko iznosi dug tužioca uvećan za dospelu zateznu kamatu. ili nemogućnosti ispunjenja.2004. 1/04 od 25. nije bilo mesta primeni ni odredbe člana 132. ugovor je zaveden u delovodnoj knjizi tuženog. iako je tužilac ponudio kompromisnu varijantu da lično finansira troškove utrošenog papira za deo tiraža.120 - . Međutim. Tužilac je izvršio svoju ugovornu obavezu odnosno predao kompletan materijal za navedenu knjigu. odnosno da li su posle zaključenja ugovora nastupile okolnosti koje otežavaju ispunjenje obaveze tužioca.03. Iz obrazloženja: Presudom Okružnog suda delimično je usvojen preciziran tužbeni zahtev. Između tužioca kao autora i tuženog kao izdavača zaključen je izdavački ugovor kojim je tužilac kao autor preneo na izdavača isključivo pravo objavljivanja svog autorskog dela. Tuženi je sporio pravo tužioca da na osnovu izdavačkog ugovora koji nije potpisalo ovlašćeno lice za zastupanje tuženog.OBLIGACIONO PRAVO Prema tome. Zakona o obligacionim odnosima. niti kasnije do podnošenja tužbe. predavši mu kompletan rukopis. to ne znači da se sporni ugovor parničnih stranaka ne može raskinuti zbog promenjenih okolnosti. ili se zbog njih ne može ostvariti svrha ugovora zbog čega bi po opštem mišljenju bilo nepravično održati ga na snazi. potražuje autorski honorar. Zbog toga su ukinute nižestepene presude. a izdavač se obavezao da će delo izdati u tiražu koji je ugovoren. godine) 216. a ne odgovorno lice iz registra Privrednog tj. Potom od uplaćenog iznosa treba odbiti iznos dospele kamate i za preostalu razliku umanjiti glavni dug. pa je raskinut ugovor o pravu izdavanja autorskog dela tužioca. s tim da je preko dosuđenog iznosa materijalne štete do traženog iznosa tužilac odbijen zbog neosnovanosti tako visoko postavljenog zahteva. Trgovinskog suda.

jer tužiocu nije obezbedio izložbeni prostor na Međunarodnom sajmu prehrambenih proizvoda u M.000. iznos od 20. koji je tužilac isplatio tuženom na ime obezbeđenja izložbenog prostora na Međunarodnom sajmu prehrambenih proizvoda u M. nisu ispunjeni uslovi iz člana 124. 124 Zakona o obligacionim odnosima zbog čega je tuženi pored obaveza da izvrši povraćaj onoga što je po ugovoru primio bio dužan tužiocu da isplati naknadu štete koju je sud utvrdio preko veštaka i koja predstavlja protivvrednost materijala koji je tužilac predao na štampanje.03.2003. Rev.000. Osim toga tužiocu nije vraćen materijal koji je dao za štampanje knjige.00 dinara dana 21.sada tužbe.2000.2003. budući da je ovaj materijal u međuvremenu uništen. zahtevati ispunjenje obaveze ili pod uslovima predviđenim u ovom zakonu raskinuti ugovor. Prvostepeni sud je utvrdio da je tužilac tuženom isplatio avans za organizovanje sajma prehrambenih proizvoda u M.2000.000. Kod takvog stanja stvari Viši trgovinski sud smatra da je prvostepeni sud pravilno primenio materijalno pravo kada je našao da je precizirani tužbeni zahtev tužioca na iznos od 90.. godine..000.00 dinara osnovan sa kamatom na iznose uplaćenog avansa od dana same uplate tih iznosa do isplate. nižestepeni sudovi su pravilnom primenom materijalnog prava odbili zahtev tužioca za raskid zaključenog ugovora jer se radi o ugovoru koji je u celini izvršen..00 dinara kao i to da tužiocu na ovaj iznos pripada kamata od dana podnošenja tužbe. (Vrhovni sud Srbije. godine) 217. ako nije što drugo određeno. tužilac faktički prostom izjavom volje raskida ugovor sa tuženim. ugovor stranaka je raskinut zbog neizvršenja saglasno odredbi čl.. jer je ugovor prestao njegovim ispunjenjem.2000.00 dinara dana 19.9.00 dinara. kad jedna strana ne ispuni svoju obavezu druga strana može.9. Prema odredbi člana 124.00 dinara dana 14. godine. Iz obrazloženja: Na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja. jer tuženi nije bio nesavestan u konkretnom slučaju. Podnošenjem predloga za izvršenje na osnovu verodostojne isprave . 1463/03 od 14.000.OBLIGACIONO PRAVO glasnosti ovlašćenog lica. Iz obrazloženja: Predmet ove parnice je tužbeni zahtev tužioca kojim traži od tuženog da mu isplati odnosno da mu vrati iznos od 90. kao autorskih dela.121 - . Zakona o obligacionim odnosima za raskid zaključenog ugovora.000. Ugovor koji je u celini izvršen ne može se raskinuti. Budući da tuženi nije izvršio svoju ugovornu obavezu.. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije 71/02 od 27.05. Tuženi svoju ugovornu obavezu nije izvršio. godine i iznos od drugih 20.. Na glavnoj raspravi tuženi je učinio nespornim da je tužilac uplatio tuženom iznos od 90. Kako su u konkretnom slučaju obe ugovorne strane u potpunisti ispunile svoje ugovorne obaveze. a sastojao se i od rukopisa i od fotografija. godine) 218. po predračunu broj ________ i to: iznos od 50. u dvostranim ugovorima.0. Zakona o obligacionim odnosima. .

i člana 266. Za uplaćeni iznos tuženi je. kao onoga što je dao u cilju ispunjenja ugovora.OBLIGACIONO PRAVO Podnošenjem predloga za izvršenje na osnovu verodostojne isprave ... dok je protiv-tužbeni zahtev za isplatu 18. a sa razloga što tuženi svoju ugovornu obavezu nije izvršio.000. 8435/02 od 24.285. (Iz presude Višeg trgovinskog suda Pž.33 kilograma cementa ili 130.033.85 litara jestivog ulja. Predmet tog ugovora su bile robe određene po rodu cement. i 5.40 dinara odbijen. Ugovorom nije propisan način na koji će se opredeliti konkretna obaveza tužioca. To pravo tuženog se temelji u odredbi člana 132.333. Kod nesporne činjenice da je ugovor raskinut krivicom tužioca tuženi ima pravo na povraćaj uplaćenog iznosa kupoprodajne cene i naknadu pričinjene mu štete. st. stavovi 2.351. i 2.. tužilac je faktički prostom izjavom volje raskinuo ugovor sa tuženim u vezi obezbeđivanja izložbenog prostora na Međunarodnom sajmu prehrambenih proizvoda u M. sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana uplate pojedinačnih iznosa avansa do njihove isplate.096. Tužilac je primio avansnu uplatu. obzirom da odgovarajuće količine predmetnih roba koje će voditi ispunjenju ugovorne obaveze nisu utvrđene. mogao preuzeti 1. 1.126. utvrđene u visini prema tržišnim cenama bilo koje od ugovorenih vrsta roba.851. ali svoju ugovornu obavezu nije izvršio. tuženi ima pravo na naknadu štete. Saglasno tim zakonskim odredbama. godine) 219. Tuženi je po tom osnovu uplatio tužiocu avans u ukupnom iznosu od 124.sada tužbe. stav 2.526. Zakona o obligacionim odnosima.2003.01. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju krivicom tužioca nije izvršen ugovor parničnih stranaka.00 dinara. Zakona o parničnom postupku traži i dobije povraćaj avansa. To ukazuje da je tužilac u vreme zaključenja ugovora mogao predvideti da će u slučaju neizvršenja svoje obaveze pričiniti tuženom štetu u visini razlike između uplaćenog avansa i važeće tržišne cene bilo koje od ugovorenih vrsta roba na dan povraćaja primljenog novca. Zakona o obligacionim odnosima. Postojanje ili nepostojanje tog prava tuženog mora se ceniti u skladu sa odredbama člana 262. Kada dođe do raskida ugovora krivicom jedne ugovorne strane. Osnovano se revizijom ukazuje da je ovakva odluka zasnovana na pogrešnoj primeni materijalnog prava. betonsko gvožđe. Preko koje će se od tih roba utvrditi visina pričinjene štete . druga strana ima pravo na povraćaj uplaćenog i naknadu pričinjene štete. tuženi ima pravo na naknadu obične štete i izmakle koristi koje je tužilac.31 kilograma betonskog gvožđa ili 354. Stoga je usvojen tužbeni zahtev i obavezan tuženi da taj iznos plati tužiocu.122 - . Sporno je samo da li i u kojem obimu tuženi ima pravo na naknadu štete.71 komada blokova za zidanje ili 91. Nesporna je činjenica da su tužiocu u vreme zaključenja ugovora bile poznate vrste roba čijom je isporukom on mogao ispuniti ugovornu obavezu. kao dužnik. Sledom rečenog. s obzirom na činjenice koje su mu tada bile poznate ili morale biti poznate.00 dinara. u vreme zaključenja ugovora morao predvideti kao moguće posledice povrede ugovora. a na osnovu nalaza i mišljenja veštaka tuženi je neosnovano naplatio 365. Tužilac je strana verna ugovoru tako da u smislu člana 124. Stoga je tuženi izvršio povraćaj datog realizacijom akceptnog naloga tužioca u iznosu od 357. blokovi za zidanje ili jestivo ulje. Zakona o obligacionim odnosima ima pravo da raskine predmetni ugovor i da kao posledicu raskida u smislu člana 132. prema nalazu veštaka.15 dinara. Nesporno je i da je u trenutku prijema avansa tužilac mogao preračunati količine ugovorenih vrsta roba prema tada važećim tržišnim cenama. Prema tome. stav 1.

godine odbio kao neosnovanu žalbu i potvrdio je presudu Opštinskog suda u A.00 dinara sa pripadajućom zateznom kamatom.00 dinara. godine) 221. a na ime koristi koju je tužilac – protivtuženik imao od korišćenja kamiona dok se nalazio kod njega. broj 37/03 od 19. Imajući u vidu utvrđeno činjenično stanje.123 - . po nalogu tuženika oduzeo kamion od tužioca i oterao. odnosno naknaditi. stvar je njegovog izbora.2003. blokovi za zi. Predmet tog ugovora su bile robe određene po rodu cement.2002. obavezan je protivtuženik da protivtužiocu po osnovu raskida ugovora o kupoprodaji naknadi iznos od 3. Kako je pre isteka roka plaćanja ostatka kupoprodajne cene svedok M. stav 4. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. Neosnovani su žalbeni navodi da se radi o zahtevu za naknadu štete jer je predmet spora zahtev da se naknadi stečena korist po osnovu raskida ugovora koju izričito predviđa navedena pravna norma nezavisno od prava na naknadu štete. 2366/02 od 30. godine. je svojom presudom Gž.11. odnosno protiv-tužbeni zahtev. P. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju krivicom tužioca nije izvršen ugovor parničnih stranaka. Iz obrazloženja: Presudom Opštinskog suda u A. adekvatna tako naplaćenom iznosu.01. Raskidom ugovora svaka strana duguje drugoj naknadu za koristi koje je u međuvremenu imala od onoga što je dužna vratiti. U obrazloženju drugostepene presude navedeno je sledeće: Prvostepeni sud je pravilno utvrdio da je između stranaka bio zaključen ugovor o kupoprodaji kamiona. Tek potom.2003. 119/98 od 9. Rev.252. br. (Iz presude Okružnog suda u Užicu. Protiv navedene presude žalbu je izjavio protivtuženik. br. godine i isplatio je deo kupoprodajne cene. godine.2002.10. V. P. U toku postupka tuženi je podneo protivtužbu. ZOO obavezao protivtuženika da dosuđeni iznos plati protivtužiocu. pravilna primena materijalnog prava podrazumeva prethodno utvrđene količine svih vrsta ugovorenih roba koje je tuženi mogao dobiti za uplaćeni avans po važećim tržišnim cenama na dan prispeća novca na žiro račun tužioca. ugovor o kupoprodaji je raskinut pa je delimičnom presudom P.252. 119/98 od 9. Prema tome. Dokazima je utvrđeno da je protivtuženik prevozio maline i krompir sa predmetnim kamionom i utvrđena je visina koristi koju je imao u visini od 3. br. 2366/02 od 30.. koji je tužilac preuzeo od tuženika u junu mesecu 1996. Raskidom ugovora obe strane su oslobođene svojih obaveza sem naknade eventualne štete u visini tržišne cene robe koja je bila predmet obaveze dužnika. betonsko gvožđe.2000.02. Gž. P.10.2003. Okružni sud u U. obračunata po važećim tržišnim cenama na dan realizacije akceptnog naloga tužioca.. prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo kada je prema odredbi člana 132. Nakon toga. br.. 119/98 od 20.01.... može se pouzdano raspraviti da li je i u kojem iznosu osnovan tužbeni...OBLIGACIONO PRAVO tuženom. br. potrebno je utvrditi da li je novčana protivvrednost tih roba. godine tuženi obavezan da vrati isplaćeni iznos na ime kupoprodajne cene. godine) 220.

OBLIGACIONO PRAVO danje ili jestivo ulje. stvar je njegovog izbora. .2003. stav 1.033. obračunata po važećim tržišnim cenama na dan realizacije akceptnog naloga tužioca. Zakona o parničnom postupku. P. dok je protivtužbeni zahtev za isplatu 18. Preko koje će se od tih roba utvrditi visina pričinjene štete tuženom.000. godine) 222. Postojanje ili nepostojanje tog prava tuženog mora se ceniti u skladu sa odredbama člana 262. Nakon toga. Saglasno tim zakonskim odredbama.31 kilograma betonskog gvožđa ili 354.851. Stoga je tuženi izvršio povraćaj datog realizacijom akceptnog naloga tužioca u iznosu od 357. To ukazuje da je tužilac u vreme zaključenja ugovora mogao predvideti da će u slučaju neizvršenja svoje obaveze pričiniti tuženom štetu u visini razlike između uplaćenog avansa i važeće tržišne cene bilo koje od ugovorenih vrsta roba na dan povraćaja primljenog novca. mogao preuzeti 1.33 kilograma cementa ili 130. odnosno protivtužbeni zahtev. Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 386. i 2. Stoga je usvojen tužbeni zahtev i obavezan tuženi da taj iznos plati tužiocu. Sledom rečenog. br. Osnovano se revizijom ukazuje da je ovakva odluka zasnovana na pogrešnoj primeni materijalnog prava.351.Tuženi je po tom osnovu uplatio tužiocu avans u ukupnom iznosu od 124. Tužilac je primio avansnu uplatu. prema nalazu veštaka. može se pouzdano raspraviti da li je i u kojem iznosu osnovan tužbeni. Prema tome. st. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. stav 2. i člana 266.02. Odluka o raskidu ugovora sadržana je u odluci o posledicama raskida. Iz obrazloženja: Protiv drugostepene presude tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.096. Ugovorom nije propisan način na koji će se opredeliti konkretna obaveza tužioca. 37/03 od 19. Zakona o obligacionim odnosima. adekvatna tako naplaćenom iznosu. Zakona o obligacionom odnosima. Vrhovni sud Srbije je našao da revizija tuženog nije osnovana. tuženi ima pravo na naknadu štete.00 dinara. ali svoju ugovornu obavezu nije izvršio.85 litara jestivog ulja. Za uplaćeni iznos tuženi je. Nesporna je činjenica da su tužiocu u vreme zaključenja ugovora bile poznate vrste roba čijom je isporukom on mogao ispuniti ugovornu obavezu.126. Tek potom. 1.15 dinara. s obzirom na činjenice koje su mu tada bile poznate ili morale biti poznate. obzirom da odgovarajuće količine predmetnih roba koje će voditi ispunjenju ugovorne obaveze nisu utvrđene. To pravo tuženog se temelji u odredbi člana 132.285.124 - .40 dinara odbijen. u vreme zaključenja ugovora morao predvideti kao moguće posledice povrede ugovora. potrebno je utvrditi da li je novčana protivvrednost tih roba. Nesporno je i da je u trenutku prijema avansa tužilac mogao preračunati količine ugovorenih vrsta roba prema tada važećim tržišnim cenama. utvrđene u visini prema tržišnim cenama bilo koje od ugovorenih vrsta roba. Kod nesporne činjenice da je ugovor raskinut krivicom tužioca tuženi ima pravo na povraćaj uplaćenog iznosa kupoprodajne cene i naknadu pričinjene mu štete.71 komada blokova za zidanje ili 91. pravilna primena materijalnog prava podrazumeva prethodno utvrđene količine svih vrsta ugovorenih roba koje je tuženi mogao dobiti za uplaćeni avans po važećim tržišnim cenama na dan prispeća novca na žiro račun tužioca.526. Sporno je samo da li i u kojem obimu tuženi ima pravo na naknadu štete. a na osnovu nalaza i mišljenja veštaka tuženi je neosnovano naplatio 365.333. Prema tome. tuženi ima pravo na naknadu obične štete i izmakle koristi koje je tužilac. kao dužnik.Rev.00 dinara.

2001. Rev.500. godine. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. stav 2. Shodno članu 132.125 - . Nesporno je da je tuženi na zahtev tužioca pristao da tužiocu vrati iznos od 100. 2001.1. što je bilo od uticaja za ispunjenje uslova za raskid ugovora.2000.03. jer je prvostepeni sud odlučio o svim zahtevima koje je tužba sadržala. Kod ovakvog činjeničnog stanja pravilno je prvostepeni sud postupio kada je obavezao tuženog da vrati primljeni iznos sa kamatom po zakonu jer je ugovor raskinut.00 dinara na dan 1.6. da je tužilac isplatio tuženom iznos od 2. Tuženi je pristajući da tužiocu vrati uplaćenu cenu u iznosu od 100. Neosnovani su navodi žalbe da je prvostepeni sud propustio da utvrdi količinu nafte isporučene trećem licu. godine konstatovao da prema svojoj knjigovodstvenoj evidenciji ima dug prema tužiocu u iznosu od 2.2002. Pž. ZOO. 5. godine) . 4372/2002 od 23. prihvatio i izjavu tužioca za raskid ugovora. broj 2091/02 od 26. (Iz presude Višeg trgovinskog suda u Beogradu. st. na ime cene za kupovinu nafte. st. koju je tuženi po nalogu tužioca trebalo da isporuči trećem licu. godine) 223.OBLIGACIONO PRAVO U postupku pred prvostepenim sudom nema bitne povrede iz člana 354. Obaveza tuženog da tužiocu vrati uplaćeni iznos sa kamatom od dana uplate pa do isplate zasnovana je na odredbi čl. pa nije bilo potrebno da prvostepeni sud utvrdi koju količinu nafte je tuženi isporučio trećim licima po nalogu tužioca. Zakona o obligacionim odnosima.11. stranka koja vraća novac dužna je da plati zateznu kamatu od dana kada je isplatu primila.500. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda u Beogradu. te da tuženi nije izvršio isporuku. 132. pa odluka o posledicama raskida sadrži u sebi i odluku o zahtevu za raskid ugovora.3.000 din.12. Pž. ZOO kao strana koja vraća novac dužna platiti zateznu kamatu od dana kada je isplatu primila. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je utvrdio da je tuženi u izvodu otvorenih stavki na dan 1. Raskidom ugovora nastaje obaveza vraćanja datog s tim da onaj ko vraća novac plaća i kamatu od dana uplate novca pa do dana kada će novac biti vraćen. Nema ni bitne povrede na koju se u reviziji ukazuje.05.2002.00 dinara 10. 5. 132.500.2001. 58/2002 od 13. Sud je raspravljao o posledicama raskida ugovora o kupoprodaji jer je ugovor između parničnih stranaka raskinut po sili zakona.000 din. da je tuženi u zahtevu za usaglašavanje i regulisanje duga od 8.1.2002. Zakona o parničnom postupku na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti. godine. da tuženi robu nije isporučio niti je uplaćenu cenu robe vratio. tačka 11. Iz obrazloženja: Među strankama je nesporno da je tužilac određenog dana uplatio na račun tuženog 100. godine) 224.00 dinara sa stanjem na dan 31. godine konstatovao da tužiocu duguje novčane iznose od 2.000 din. pa je tuženi shodno čl.2000. godine za robu. jer je ugovor između stranaka raskinut.

ako nije što drugo određeno. ZOO poverilac koji zbog neispunjenja dužnikove obaveze raskida ugovor. propustio je prvostepeni sud da utvrdi kada je predmetni. a tužba za povraćaj datog novca je podneta 8. ZOO). 2663/01 od 06. Nižestepeni sudovi su u vanparničnom postupku propisanom Zakonom o vanparničnom postupku za određivanje naknade za eksproprisane nepokretnosti utvrdili da tržišna vrednost eksproprisa. druga strana može. ZOO kad ispunjenje obaveze u određenom roku nije bitni sastojak ugovora. ugovor raskinut zbog neispunjenja i da potom sudi o dejstvu raskida. marta 2000.03. ako poverilac želi raskinuti ugovor. jer je usmeni ugovor o prodaji zaključen avgusta 1989. zahtevati ispunjenje obaveze ili. raskinuti ugovor prostom izjavom. nastupaju iste posledice kao i u slučaju kad je rok bitni sastojak ugovora. Sporni imovinsko-pravni odnosi ranijeg vlasnika i korisnika eksproprijacije nastali posle poništaja pravnosnažnog rešenja o eksproprijaciji (deeksproprijacija) rešavaju se u parničnom postupku primenom odredbi Zakona o obligacionim odnosima koji regulišu pravne posledice raskida ugovora. st. pa je otpao osnov po kome drži isplaćenu naknadu. dužnik zadržava pravo da i posle isteka roka ispuni svoju obavezu. ZOO u dvostranim ugovorima.126 - . sudovi nižeg stepena su izveli preuranjeno pravni zaključak da je potraživanje tužioca zastarelo prema odredbama člana 371. Prema odredbama člana 130. Prema odredbama člana 126. Zastarelost potraživanja tužioca po navedenom pravnom osnovu počinje da teče od momenta raskida predmetnog ugovora. Prema odredbama člana 124. Budući očekivani cilj nije postignut i tuženi drži bez osnova novac dobijen od tužioca po osnovu izvršenja ugovora od strane tužioca i zato za tuženog nastaje obaveza vraćanja. Rev. Iz obrazloženja: Predmet ove vanparnične stvari je zahtev predlagača da mu protivnik predlagača vrati naknadu koju je primila za eksproprisane nepokretnosti jer su joj u upravnom postupku ove nepokretnosti vraćene u svojinu. Ako dužnik ne ispuni obavezu u naknadnom roku. Iz obrazloženja: Na osnovu tih činjenica. godine. Ali.OBLIGACIONO PRAVO 225. shodno odredbama člana 132. ima pravo da joj se vrati ono što je dala. Naime. dvostrano teretni. ZOO. ako raskid ugovora ne nastupa po samom zakonu. tuženi bez punovažnog pravnog osnova drži novac koji je od tužioca dobio na ime isplate cene kosačice. i 5. dužan je to saopštiti dužniku bez odlaganja. kad jedna strana ne ispuni svoju obavezu. pod uslovima predviđenim u idućim članovima. stav 2. mora ostaviti dužniku primeran naknadni rok za ispunjenje. ZOO. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. ima pravo da joj se vrati ono što je dala (član 132. br. godine. a u svakom slučaju ima pravo na naknadu štete. a poverilac da zahteva njeno ispunjenje. Raskidom ugovora strana koja je izvršila ugovor potpuno ili delimično. Raskidom ugovora strana koja je izvršila ugovor potpuno ili delimično. 2.2002. Međutim. godine) 226.

nužno je pre svega utvrditi da li je protivniku predlagača naknada isplaćena. u kom obliku i obimu. 751/98 od 24. godine) 227. (Vrhovni sud Srbije. Međutim. obavezali da predlagaču isplati ovaj iznos. protivniku predlagača vraćene su u svojinu eksproprisane nepokretnosti sa pravom korišćenja zemljišta. ima pravo da joj se vrati ono što je dala. Ali ako poverilac želi raskinuti ugovor. Pravnosnažnim rešenjem Sekretarijata za urbanizam. imovinsko-pravne odnose korisnika eksproprijacije i sopstvenika nepokretnosti u slučaju spora rešava redovni sud. stav 1. prvostepeni sud nije mogao da u vanparničnom postupku odlučuje u sporu o vraćanju naknade za eksproprisane nepokretnosti jer se ove odredbe Zakona o vanparničnom postupku shodno primenjuju samo kada se ranijem sopstveniku po zakonu priznaje pravo na naknadu za nepokretnost na kojoj je izgubio pravo svojine (član 140. Zakona o eksproprijaciji. godine) Ako je jedna strana izvršila ugovor potpuno ili delimično. ZOO. godine) . 5023/97 od 21.833/98 od 25. Rev. stav 2. a poverilac da zahteva njeno ispunjenje. Ugovor se ne može raskinuti zbog neispunjenja neznatnog dela obaveze. a prema stavu drugog istog člana. da bi se o ovom zahtevu moglo valjano odlučivati. Kako Zakon o eksproprijaciji bliže ne uređuje imovinsko-pravne odnose stranaka u vezi deeksproprijacije. kojim je poništeno pravnosnažno rešenje o eksproprijaciji. stambene i komunalne delatnosti od 14. pa predlagač osnovano zahteva povraćaj onoga što je na ime naknade za eksproprisane nepokretnosti dao. ima pravo da joj se vrati ono što je dala. ako obe strane imaju pravo zahtevati vraćanje datog. 475/01 od 16.OBLIGACIONO PRAVO nih nepokretnosti iznosi 193. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. pa je i odluka drugostepenog suda zahvaćena istom bitnom povredom odredaba parničnog postupka. prema odredbi člana 36. u slučaju poništaja pravnosnažnog rešenja o eksproprijaciji. ZPP.1998. Prema članu 132. (Vrhovni sud Srbije. stav 7. koju drugostepeni sud odlučujući o žalbi nije sankcionisao. Osim toga. mora ostaviti dužniku primeren naknadni rok za ispunjenje. Kad ispunjenje obaveze u određenom roku nije bitni sastojak ugovora dužnik zadržava pravo da i posle isteka roka ispuni svoju obavezu. (Vrhovni sud Srbije.06. Time je prvostepeni sud učinio bitnu povredu iz člana 354.M. Rev.03. s obzirom da je eksproprijacija izvršena pre više od 20 godina.265. Vrhovni sud nalazi da su pobijane odluke zahvaćene bitnom povredom odredaba parničnog postupka. Zakona o vanparničnom postupku). u vezi sa članom 1.2001. ako je jedna strana izvršila ugovor potpuno ili delimično. Naime.94 dinara i protivnika predlagača V. po nalaženju Vrhovnog suda za rešenje ovih spornih odnosa merodavne su odredbe ZOO koje regulišu pravne posledice raskida ugovora. uzajamna vraćanja vrše se po pravilima za izvršenje dvostranih ugovora. . a onda primenom principa pravičnosti utvrditi obim vraćanja. odluke su zasnovane i na pogrešnoj primeni materijalnog prava. Rev.05.) 228. godine. I 1998. Rev.1998. avgusta 1992.127 - 229. Naime.

Prodavac može jednostranom izjavom volje raskinuti ugovor o kupoprodaji stana ako kupac (kako je to ugovoreno) izostane sa uplatom tri mesečne rate kupoprodajne cene.1024/95 od 26.1998.128 - 237. 690/98 od 13. osnivač ne može tražiti raskid ugovora o kupovini akcija niti povraćaj iznosa uplaćenog na ime akcija. ako nije što drugo određeno.05. . ako raskid ugovora ne nastupi po samom zakonu. godine) 231. Rev. (Vrhovni sud Srbije. Rev. a u svakom slučaju ima pravo na naknadu štete. (Iz presude Okružnog suda u Zrenjaninu.10.1998.1997. 4560/97 od 21. 42/98) U dvostranim ugovorima. već to može biti predmet posebnog spora.02. 1645/98 od 8. Ukoliko banka kao akcionarsko društvo ne isplaćuje osnivaču dividendu. godine) 235. između ostalog. Rev. druga strana može. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. Prev. Rev.11. godine) 230. Kad jedna ugovorna strana ne ispuni svoju obavezu druga strana može. raskinuti ugovor prostom izjavom. (Vrhovni sud Srbije. U dvostranim ugovorima kad jedna strana ne ispuni svoju obavezu. (Vrhovni sud Srbije.1998. raskinuti ugovor prostom izjavom. godine) 233. kad jedna strana ne ispuni svoju obavezu. druga strana ima pravo tražiti raskid ugovora. Kupac nije u docnji sa ispunjenjem obaveze iz predugovora o kupoprodaji i to obaveze isplate ostatka kupoprodajne cene kada ta obaveza dospeva nakon što prodavac ispuni svoju obavezu sređivanja zemljišno-knjižnog stanja. zahtevati ispunjenje obaveze ili. (Vrhovni sud Srbije. godine) 236.09. godine) . 5216/97 od 24. Rev. niti može zahtevati naknadu štete od tuženih kao kupaca. (Vrhovni sud Srbije. usled čega tužilac ne može osnovano zahtevati raskid predugovora. Uslov za raskid ugovora zbog neispunjenja je da druga strana ispuni svoju obavezu. 469/98 od 20.04.1998. (Vrhovni sud Srbije.OBLIGACIONO PRAVO Poverilac može raskinuti ugovor bez ostavljanja dužniku naknadnog roka za ispunjenje ako iz dužnikovog držanja proizilazi da on svoju obavezu neće izvršiti ni u naknadnom roku. 234. jer se radi o statusnom odnosu.1998. godine) 232. Gž. 648/97 od 20. pod uslovima predviđenim u idućim članovima. Rev.05.1997.

Rev.isplatom kupoprodajne cene.1994. Rev. Navedeni iznos tužilac je isplatio tuženom na račun a što među parničnim strankama nije sporno. (Vrhovni sud Srbije. Rev.1995. prodavac ima pravo da pod uslovima iz čl. 58/95 od 08. tada ne može umesto isporuke robe zahtevati njenu protivvrednost po tržišnoj ceni za deo neisporučene količine robe. (Vrhovni sud Srbije.03. Tuženi je isporučio i ugradio tužiocu klima uređaj tipa ASY 12 USBCW/AOY 12 UGBC i na ime navedene isporuke fakturisao mu je iznos od 32. (Viši privredni sud.OBLIGACIONO PRAVO Ugovor se ne može raskinuti zbog neispunjenja neznatnog dela obaveze. ZOO ili ispunjenje ugovora . 7523/95) 242. 244.500. Kad ispunjenje obaveze u određenom roku nije bitni sastojak ugovora. kao i da raskine ugovor jer povraćaj cene nije izvršen u razumnom roku. Zbog nedostataka robe koja je predmet kupoprodajnog ugovora. (Vrhovni sud Srbije. 5747/96 od 04.03. Beograd. godine) 240.1995. Dužnik nema pravo na raskid ugovora po kome mu je isplaćena cena za robu koju nije isporučio poveriocu.10. do 132. P. ZOO da bira da li će tražiti raskid ugovora i povraćaj robe po članu 132. zbog poverilačke docnje ili drugih razloga. godine) 238. P.1997. (Iz odluke Vrhovnog suda Srbije Rev. godine) 241. traži raskid ugovora i povraćaj isporučene robe. kupac ima pravo da sudskim putem zahteva povraćaj kupoprodajne cene. godine) 243. godine) Ukoliko kupac robe nije platio cenu u ugovorenom roku. ako želi raskinuti ugovor. mora ostaviti dužniku primeren naknadni rok za ispunjenje. Iz obrazloženja: Tužilac i tuženi su bili u poslovnom odnosu. Ako se kupac saglasno članu 124.00 dinara.02. onda poverilac. Pž.isporuku robe. Kada se traži raskid ugovora zbog neisplate kupoprodajne cene za isporučenu robu. prvostepeni sud nije dužan da utvrđuje krivicu za raskid jer je pravo tužioca po članu 124.1996. (Vrhovni sud Srbije. ZOO opredelio za izvršenje kupoprodajnog ugovora . ZOO. 239. 127/94 od 25. . 124.11. 3470/96 od 29.129 - . Prev. 44/95 od 8.

ali tuženi klimu nije popravio niti je istu vratio. 489. (Presuda Višeg trgovinskog suda.130 - . godine klimu odneo na popravku. po mišljenju tužioca. što zbog nedostataka što zbog toga što je dana 05.500. stav 2. Dakle. da ista greje i na temperaturi od -15 stepeni. Na ovako utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud je pravilno primenio odredbe Zakona o obligacionim odnosima i to čl.00 dinara. pa su u tom smislu. postoje drugi mehanizmi da bi se obezbedila ravnoteža međusobnih davanja.03. godine) RASKIDANJE ILI IZMENA UGOVORA ZBOG PROMENJENIH OKOLNOSTI (Čl. 490.. ugovorne strane u ugovoru o zakupu (i to u članu 4.00 dinara na ime kupoprodajne cene iz razloga što je tužilac klimu pribavio s obzirom na svojstva koja su navedena u ponudi. Međutim. Zakona o obligacionim odnosima) 245. a ne i one koje dovode do propuštanja koristi koja bi mogla biti ostvarena. pa kako je od tuženog zahtevao povraćaj kupoprodajne cene. Prvostepeni sud je pravilno utvrdio da je tužilac za svaki mesec posebno vršio obračun zakupnine i ispostavljao tuženom račune a tuženi je tako obračunate zakupnine plaćao tužiocu. Iz tog razloga.500.OBLIGACIONO PRAVO Tužilac je dana 10. i člana 501. godine tražio od tuženog da mu izvrši povraćaj iznosa od 32. ne ispunjava navedena svojstva.02. Iz obrazloženja: Kao promenjena okolnost zbog koje je zahtevan raskid ugovora u konkretnom slučaju je cena zakupa za koju tužilac ističe da je u potpunosti obezvređena. Pravilno je prvostepeni sud primenio i odredbu člana 132.02. ispunjeni su uslovi za raskid ugovora. to tuženi istu ne koristi. pa je na taj način narušena ekvivalentnost međusobnih davanja između ugovornih strana.2007. na koji način je voljom stranaka a bez formalnog zaključenja aneksa ugovora.. to nije razlog zbog koga bi se ugovor raskinuo. narušena je jednakost davanja između predmeta zakupa i cene zakupa.2005. 3016/06 od 15. koja će se vršiti zaključenjem aneksa ugovora. koji povraćaj tuženi u razumnom roku nije ispunio. ukoliko se kao promenjena okolnost ističe samo narušavanje principa ekvivalencije prestacija.2005. bilo bi nepravično dalje održati predmetni ugovor na snazi. pomenutog Zakona o obligacionim odnosima koja reguliše dejstva raskida ugovora i obavezao tuženog na isplatu kupoprodajne cene u iznosu od 32. . 133 – 136. Relevantne okolnosti za raskid ili izmenu ugovora zbog promenjenih okolnosti su samo one koje dovode do teškoća u ispunjavanju obaveza. pa kako klima ima skrivene nedostatke odn. njene visine. s obzirom na činjenicu da je tužilac blagovremeno obavestio tuženog o nedostacima koja roba ima. U slučaju povrede principa ekvivalencije prestacija. sporna visina zakupnine ne može biti razlog za raskid ugovora zbog promenjenih okolnosti. Pž. menjana ugovorna odredba koja se tiče obaveze plaćanja zakupnine odn. tj.) predvidele izmenu zakupnine. stav 2. 488.

godine) . godine) 246. te tužilac ima pravo da od tuženog potražuje uplaćeni iznos po zaključenom ugovoru koji je raskinut. bilo nepravično održati ga na snazi takvog kakav je. bila dovedena u pitanje mogućnost obavljanja delatnosti odn. Tužilac je u nekoliko rata isplatio ugovoreni iznos i o roku podneo zahtev Sekretarijatu za urbanizam grada B. parnične stranke su zaključile ugovor o ustupanju uz naknadu dela tavanskog prostora zgrade radi pretvaranja u stambeni prostor. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju.. strana kojoj je otežano ispunjenje obaveze. može zahtevati da se ugovor raskine. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. ako bi postojala opasnost za tužioca da zbog toga prestane sa obavljanjem delatnosti . Rev. Ako posle zaključenja ugovora nastupe okolnosti koje otežavaju ispunjenje obaveze jedne strane. po opštem mišljenju.2010. a u jednom i u drugom slučaju u toj meri da je očigledno da ugovor više ne odgovara očekivanjima ugovornih strana i da bi po opštem mišljenju bilo nepravično održati ga na snazi takav kakav je. tužilac u toku postupka nije predložio dokaze da je zbog zakupnine koju ostvaruje odnosno ne ostvaruje po osnovu predmetnog ugovora. pravilan je zaključak prvostepenog suda da nema mesta raskidu predmetnog ugovora. Prema tome. ako posle zaključenja ugovora. dovedena u opasnost njegova delatnost. 2005. odredbom člana 133. 1616/10 od 06..2674/05 od 07.br. ako bi zbog povećanja zakupnine tj. isplati tuženom određeni iznos na ime naknade. a očigledno je da ugovor više ne odgovara očekivanjima ugovornih strana i da bi. koja bi mogla biti ostvarena. strana kojoj je otežano izvršenje obaveze može zahtevati da se ugovor raskine.OBLIGACIONO PRAVO Na drugoj strani. Naime. propisano je da. Imajući u vidu utvrđeno činjenično stanje iz kojeg proizilazi da nije dozvoljeno izvođenje radova na pretvaranju tavanskog u stambeni prostor zbog čega je očigledno da ugovor ne odgovara očekivanjima ugovornih strana i da bi bilo nepravično održati ga na snazi.05. nižestepeni sudovi su pravilno zaključili da je tužbeni zahtev za raskid ugovora između parničnih stranaka osnovan. a istim ugovorom se tužilac obavezao da. Međutim. tužilac se takođe obavezao da u određenom roku podnese zahtev za izdavanje odobrenja za izvođenje radova na pretvaranju tavanskog prostora. Pž. pre zaključenja ugovora. za raskid ugovora nisu od značaja okolnosti čije nastupanje dovodi do toga da jedan od ugovarača gubi potencijalnu dobit koju bi ostvario da okolnosti nisu nastupile. odnosno strana koja zbog promenjenih okolnosti ne može ostvariti svrhu ugovora. Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja. Prema obaveštenju navedenog Sekretarijata.-Odeljenju za sprovođenje urbanističkih planova. nastupe okolnosti koje otežavaju ispunjenje obaveze jedne ugovorne strane ili ako se zbog njih ne može ostvariti svrha ugovora. Međutim. Ugovorom je tužiocu ustupljen deo tavanskog prostora na trajno korišćenje radi pretvaranja u stambeni prostor.tek u tom slučaju ove okolnosti mogu biti razlog na osnovu koga se može raskinuti ugovor.12. Istim ugovorom. Zakona o obligacionim odnosima. ili ako se zbog njih ne može ostvariti svrha ugovora. naplate manje cene zakupnine. a delom za parking i zelenu površinu. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda.131 - . nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su zaključili da je tužbeni zahtev za raskid ugovora i povraćaj uplaćenih sredstava osnovan. parcela na kojoj se nalazi prostor predviđen za pretvaranje predviđena je delom za saobraćajnicu. Uzimaju se u obzir samo okolnosti koje dovode do teškoća u ispunjavanju obaveza a ne i one koje dovode do propuštanja koristi (dobiti).

tačka 14.120. 5. tj. Raskid zbog promenjenih okolnosti posle zaključenja . 354. Strana koja je izvršila ugovor potpuno ili delimično. Raskid ugovora zbog promenjenih okolnosti može se ostvariti samo sudskim putem. 2.055. ukoliko ponudi da umesto novčane obaveze svoju obavezu izmiri na drugi način. pa tužilac ima pravo da mu se ono što je dao za neizvršeen radove vrati. U konkretnom slučaju tužilac je tužbom zahtevao da se raskine ugovor zaključen između parničnih stranaka zbog promenjenih okolnosti. st.051.prema članu 132.816. st. Iz obrazloženja: Utvrđeno je sledeće činjenično stanje: Tuženi svoju obavezu u pogledu količine radova koji su bili predviđeni ugovorom o reparaciji frontova ormana i ploča stolova nije u potpunosti izvršio. st. 6993/2003 od 22. drugostepeni sud konstatuje da u postupku nema bitnih povreda postupka.iznos od 1. Zakona o obligacionim odnosima. 2. 5. koji predviđa da kad ispunjenje obaveze u određenom roku predstavlja bitan sastojak ugovora a dužnik ne ispuni obavezu u tom roku .shodno čl.055.čl. 1. pri tome. Zakona o parničnom postupku.474. Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem odbačena je kao nedozvoljena tužba tužioca od 24. godine) 248. To je bez uticaja na drugačiju odluku u ovoj pravnoj stvari. te i donosi iznetu odluku shodno članu 368. st.OBLIGACIONO PRAVO 247. Naravno. godine. 132.ima pravo da joj se vrati ono što je dala.25 dinara) drži bez osnova.02. pa se smatra da je ugovor delimično raskinut po samom zakonu u odnosu na obavezu tužioca da plati drugi deo ugovorenog iznosa u vrednosti od 1. odnosno vrednost delimično izvršenih radova iznosi 1.132 - .2004. Zakona o obligacionim odnosima . da plati i zateznu kamatu od dana kada je isplatu primila.01. Pž. jer ta zakonska odredba uređuje odnose stranaka za slučaj da jedna strana izvršava obaveze. Shodno svojoj obavezi iz čl. st. Zakona o parničnom postupku.00 dinara. 132. U prvostepenom postupku učinjena je bitna povreda iz člana 354. Ako je jedna stranka potpuno ili delimično izvršila ugovor . ima pravo da joj se vrati ono što je dala. Tuženi navodi da je njegova obaveza bila naturalna. Pogrešno se prvostepeni sud poziva na odredbu člana 124.2000. Strana koja vraća novac dužna je da isplati zateznu kamatu od dana prijema uplate. Zakona o obligacionim odnosima. i to sa kamatom . uz saglasnost tužioca. radi čega je i prvostepena odluka morala biti ukinuta. ovog Zakona.00 dinara. 125. Pomenute ukupne radove trebalo je da izvrši u roku od 30 dana od dana isplate avansa. Na pravilno utvrđeno činjenično stanje u prvom stepenu je pravilno primenjeno i materijalno pravo . Zakona o obligacionim odnosima. stav 2.ugovor se raskida po samom zakonu. Zakona o parničnom postupku. što ne odgovara u tužbi iznetim činjenicama. Stranka koja vraća novac dužna je. Žalbeni navodi ne utiču na pravilnost i zakonitost prvostepene odluke. Navodi tuženog mogu biti od uticaja u izvršnom postupku. uslužno izvođenje radova do određene visine a ne obaveza novčane prirode. shodno čl. (Iz presude Višeg trgovinskog suda. Tako tuženi taj iznos (odnosno . a druga nije i neće izvršiti ugovorenu obavezu.

Rev. godine) Ako posle zaključenja ugovora nastupe okolnosti zbog kojih strana ugovornica ne može ostvariti svrhu ugovora može zahtevati da se ugovor raskine ako je očigledno da ugovor više ne odgovara očekivanjima ugovornih strana i da bi po opštem mišljenju bilo nepravilno održati ga na snazi takav kakav je. rasi ostavrenja svrhe ugovora. . . Rev. Mogućnost pobijanja ugovora zbog promenjenih okolnosti predviđena je samo kod dvostrano teretnih ugovora. bila dužna da u vreme zaključenja ugovora uzme u obzir te okolnosti ili ih je mogla izbeći i savladati.1997. Zakona o obligacionim odnosima. 4250/97 od 03. godine) 250.12.09. a o pravu na raskid odlučuje se presudom a ne rešenjem jer se radi o spornom materijalnom pravu.1997. Rev. 623/97 od 10. Rev. Ako posle zaključenja ugovora nastupe okolnosti koje otežavaju ispunjenje obaveze jedne strane. Kada tužilac traži raskid ugovora zbog promenjenih okolnosti. (Iz odluke Vrhovnog suda Srbije. (Iz odluke Vrhovnog suda Srbije. a pre podnošenja tužbe je pozvao tuženog na izmenu ugovora. 4070/97 od 6.07. koja se poziva na promenjene okolnosti. može zahtevati da se ugovor raskine. godine) 253. Raskid ugovora zbog promenjenih okolnosti ne može se tražiti ako je stranka. Kada ekonomski jača ugovorna strana (prodavac) pripremi tekst ugovora nema uslova za raskid zbog promenjenih okolnosti (inflacija i disparitet između zvaničnog i tržišnog kursa dinara) jer su se te pojave mogle predvideti i kroz ugovaranje indeksne klauzule savladati. ili ako se zbog njih ne može ostvariti svrha ugovora. a ne može zahtevati raskid ako je bila dužna da u vreme zaključenja ugovora uzme u obzir promenjene okolnosti na koje se poziva ili ih je mogla izbeći ili savladati.01. 5083/96 od 29. 1998. (Vrhovni sud Srbije. do 136. godine) 251. 5077/2003 od 31.2003. prvostepeni sud je u smislu člana 133.133 - 254. godine) 252. U ponovljenom postupku prvostepeni sud će ceniti da li su posle zaključenja ugovora između parničnih stranaka nastupile okolnosti koje otklanjaju ostvarenje svrhe ugovora u meri da ugovor više ne odgovara o očekivanju tužioca tako da bi po opštem mišljenju bilo nepravično održati ga na snazi takav kakav je. (Iz odluke Vrhovnog suda Srbije.OBLIGACIONO PRAVO ugovora regulišu odredbe člana 133. odnosno strana koja zbog promenjenih okolnosti ne može ostvariti svrhu ugovora. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. a u jednom i drugom slučaju u toj meri da je očigledno da ugovor više ne odgovara očekivanjima ugovornih strana i da bi bilo nepravično održati ga na snazi takav kakav je. Rev. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. 1810/98) 249. strana kojoj je otežano ispunjenje obaveze.1997.

niti očekivanja zakupodavca da od zaključenog ugovora ostvari određenu ekonomsku korist.134 - . Među parničnim strankama nije sporna činjenica da tuženi duguje tužiocu još 139. Zakona o obligacionim odnosima) 256.Zakona o obligacionim odnosima. Polazeći od tih činjenica prvostepeni sud je obavezao tuženog da tužiocu isporuči ovu količinu ulja a drugostepeni sud je takvu odluku potvrdio.OBLIGACIONO PRAVO stav 4.000 USA dolara). Nema nemogućnosti izlučenja ako je predmet obaveze zamenljiva stvar. Među parničnim strankama nije sporna činjenica da je tuženi u obavezi prema tužiocu još za isporuku 139. godine čiji predmet je međusobna razmena robe. Zakona o obligacionim odnosima. (Prema Rešenju Vrhovnog suda Srbije.1995. (Vrhovni sud Srbije.000 litara ulja. onda nije nastupila nemogućnost ispunjenja i dužnik se ne može osloboditi obaveze. Ukoliko na pravično izmenjene ulove druga strana pristane..50/95 od 08.1995.03." da cenu te sirovine plati isporukom 500. Tačno je da tuženi nije ispunio obavezu zbog naknadno nastalih pravnih smetnji. Tužilac je bio u obavezi da isporuči tuženom sirovinu za proizvodnju plastične ambalaže (PVC prah .kompaund) u vrednosti od 350. 959/94 od 23. bez obzira na eventualne objektivne i subjektivne smetnje na koje ukazuje. godine) . 9-138 od 24. ZOO dužan da ispita mogućnost. a ako je ova nešto ispunila od svoje obaveze. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije.03.02. Pzz.5. nemogućnost izvoza. NEMOGUĆNOST ISPUNJENJA (Čl. Tom zakonskom odredbom je propisano kada je ispunjenje obaveze jedne strane u dvostranom ugovoru postalo nemoguće zbog događaja za koji nije odgovorna ni jedna ni druga strana.000 litara suncokretovog jestivog rafinisanog ulja (u vrednosti od 350. godine) 255.1994. 17/02 od 27. ugovor se neće raskinuti. može zahtevati vraćanje po pravilima o vraćanju stečenog bez osnova. gasi se i obaveza druge strane. pa čak i sam da ponudi pravičnu izmenu odgovarajućih uslova ugovora kojom bi se ostvarila svrha ugovora. Iz obrazloženja: U postupku pred prvostepenim sudom je utvrđeno da su parnične stranke bile u poslovnom i pravnom odnosu po osnovu Ugovora o kompenzacionom poslu br. godine) Postoje razlozi za raskid ugovora zbog promenjenih okolnosti. Prev. kako je reč o ispunjenju obaveze koja za predmet ima zamenljive stvari za čiju nabavku je postojala mogućnost van teritorije SRJ.000 litara ulja. 137 i 138. Neosnovano se u reviziji tvrdi da je drugostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo kada nije primenio odredbu člana 138. koja ne može da podmiri troškove održavanja.. Tuženi se ne može osloboditi obaveze s pozivom na odredbu člana 137.000 USA dolara. Rev. 2/95 i Prev. a tuženi IY "D.2002. Međutim. kada zakupnina. neobezbeđuje ostvarivanje svrhe ugovora.

zbog zablude tužioca kao prodavca u pogledu predmeta ugovora i okolnosti koje su bile odlučujuće prilikom zaključenja ugovora. zbog korišćenja stanja nužde. a sadašnja 23.875. lakomislenosti i postojanja očigledne nesrazmere uzajamnih davanja tj. Na ime kupoprodaje spornog stana tuženi je tužiocu isplatio iznos od 22. Ustanovljeno je da je tužilac nudio sporni stan na prodaju (i drugima a ne samo tuženiku) za cenu od 25. 111. Iz obrazloženja: U pravnosnažno okončanom postupku utvrđeno je sledeće činjenično stanje: Tužilac (kao prodavac) i tuženi (kao kupac) zaključili su ugovor o prodaji nepokretnosti.1994.. (Iz odluka Vrhovnog suda Srbije Prev. 139. Odredbom člana 103. Zakona o obligacionim odnosima) 258.00 dinara). godine) 257. .godine.000 EUR.520.135 - .000 EUR. Na ovako utvrđeno činjenično stanje. njegovog teškog materijalnog stanja. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da je ugovor koji je protivan prinudnim propisima. Odredbom člana 111. prodavac ne može zahtevati poništaj ugovora o kupoprodaji zbog očigledne nesrazmere uzajamnih davanja. da radove izvede znatno pre uvođenja sankcija OUN 31. javnom poretku ili dobrim običajima ništav ako cilj povređenog pravila ne upućuje na neku drugu sankciju ili ako zakon u određenom slučaju ne propisuje šta drugo. kojim je tužilac (prodavac) tuženiku (kupcu) prodao naznačeni stan. nedovoljnog iskustva. odbivši kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se poništi navedeni ugovor i da se utvrdi da je bez pravne važnosti zbog postojanja mana u pogledu volje .06. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da je ugovor rušljiv kad ga je zaključila strana ograničeno poslovno sposobna.612. kad je pri njegovom zaključenju bilo mana u pogledu volje strana.30 EUR (1. onda se u docnji ne može pozivati na nemogućnost izvršenja obaveze zbog više sile usled sankcija. PREKOMERNO OŠTEĆENJE (Član 139. 103.00 dinara..OBLIGACIONO PRAVO Kada tuženi nije izvršio svoju obavezu. Nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo jer nisu ispunjeni uslovi za poništaj navedenog ugovora u smislu čl.000.000 EUR ali da ga je prodao za 22. i 141.5. Zakona o obligacionim odnosima. 106/94 od 22. prekomernog oštećenja u vreme zaključenja ugovora. stav 1. kao i kad je to ovim zakonom ili posebnim propisom određeno.1992.306 EUR. Ukoliko mu je pre zaključenja ugovora bila poznata prava vrednost nepokretnosti. Veštačenjem u toku postupka utvrđeno je da je tržišna cena spornog stana u vreme kupoprodaje iznosila 26. Kao kupoprodajna cena u ugovoru naveden je iznos od 672.

Rev. ugovori za sebe ili nekog trećeg korist koja je u očiglednoj nesrazmeri sa onim što je on drugom dao ili učinio. a imajući u vidu da je u postupku utvrđeno da na strani tužioca nije bilo zablude u pogledu predmeta ugovora. godine) 259. ako između obaveza ugovornih strana u dvostranom ugovoru. njegovim nedovoljnim iskustvom. stav 1.09. odnosno mogao znati za eventualnu nesrazmeru u vrednosti davanja. što sve dokazuje da tužilac nije bio lakomislen. a da tužilac ničim nije dokazao da je bio u zabludi prilikom zaključenja ugovora. s tim što pravo da zahteva poništenje ovakvog ugovora prestaje istekom jedne godine od njegovog zaključenja. oštećena strana može zahtevati poništenje ugovora ako za pravu vrednost tada nije znala niti je morala znati. 398/2006 od 01. Ako je između obaveza ugovornih strana u dvostranom ugovoru postojala u vreme zaključenja ugovora očigledna nesrazmera. Otuda je pobijana odluka u svemu pravilna i zakonita. Za poništaj zbog prekomernog oštećenja potrebno je da je tužilac u vreme zaključenja ugovora znao. kao ni u pogledu okolnosti koje su bile odlučujuće prilikom zaključenja ugovora. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. koristeći se stanjem nužde i teškim materijalnim stanjem drugog. godine) .10.136 - 262.00 dinara što prema ondašnjem zvaničnom kursu iznosi 26. te da nije bilo prekomernog oštećenja odnosno nije postojala očigledna nesrazmera prilikom zaključenja ugovora jer je tužilac pre zaključenja ugovora znao za pravu vrednost stana. Rev. niti je bio zavistan od kupca. Pravo da se zahteva poništenje ugovora prestaje istekom jedne godine od njegovog zaključenja. godine) 260. 3797/95 od 18. Rev. Prev.2006.036 EUR. (Vrhovni sud Srbije. (Vrhovni sud Srbije.612. da je veštak građevinske struke utvrdio da je tržišna vrednost ovog stana 1. 2133/98 od 17. (Vrhovni sud Srbije.520.04. da mu je ugovor pročitan kao i priznanica. godine) Ugovor na osnovu koga društveno pravno lice otuđuje nepokretnost iz društvene svojine može se poništiti ako je ugovorena cena u očiglednoj nesrazmeri sa prometnom vrednošću nepokretnosti u vreme zaključenja ugovora. (Vrhovni sud Srbije Rev. S obzirom na citirane zakonske odredbe. godine) 261.OBLIGACIONO PRAVO Odredbom člana 139.1998. jer je utvrđeno da je tužilac hteo da proda stan. 655/97 od 14. Odredbom člana 141.30 EUR odnosno sadašnjem 23.1995.1997. lakomislenošću ili zavisnošću. propisano je da je ništav ugovor kojim neko. 130/95 od 05. . oštećena strana može zahtevati poništenje ugovora ako za pravu vrednost tada nije znala niti je morala znati. postoji u vreme zaključenja ugovora očigledna nesrazmera.1995.875. propisano je da.05. Tužba za poništaj ugovora po ovom osnovu može se podneti u roku od jedne godine od zaključenja ugovora. ili se obavezao dati ili učiniti.03.

141. Sud može da smanji obavezu dužnika u slučaju postojanja zelenaškog ugovora (povrede načela jednake vrednosti uzajamnih davanja) samo u slučaju stavljanja zahteva u parnici u kojoj poverilac traži izvršenje takvog ugovora. kao i da je strana koja koristi stanje nužde znala odnosno morala znati da se druga strana u takvoj situaciji nalazi. sa rokovima kao što je bio rok vraćanja zajma u konkretnom slučaju. proveriti da li su poslovne banke. 141. prvostepeni sud će u ponovnom postupku. sud može da smanji ugovornu obavezu dužnika. (Iz presude Višeg trgovinskog suda Pž. Zakona o obligacionim odnosima umeri stopu ugovorene kamate. koja predviđa mogućnost smanjenja obaveze dužnika. Upoređivanjem podataka o visini kamatne stope koje bude dobio . jer se navedena zakonska odredba ne može da primeni bez njegovog zahteva. i čl. Zakona o obligacionim odnosima) potrebno je da su ispunjeni određeni uslovi i to: da između davanja ugovornih strana u vreme zaključenja ugovora postoji očigledna nesrazmera.OBLIGACIONO PRAVO ZELENAŠKI UGOVOR (Član 141. Ovo prema odredbi stava 3. poštenja i jednake vrednosti davanja sud može umeriti stopu te kamate. Iz obrazloženja: Da bi postojao zelenaški ugovor (čl. u vreme zaključenja ugovora o zajmu odobravale fizičkim licima devizne zajmove ili devizne kredite sa različitom namenom i pod kojim uslovima. sud je dužan da saglasno odredbi čl. njeno stanje nužde ili teško materijalno stanje. Zakona o obligacionim odnosima. kada je reč o kamati. prvostepeni sud će izvideti koliko iznose kamatne stope na oročenu deviznu štednju građana. Pored navedenog. nedovoljno iskustvo. a u slučaju da se poslovne banke nisu bavile. člana 141. lakomislenost ili zavisnost i da je iz toga proistekla očigledna nesrazmera između uzajamnih davanja. Zakona o obligacionim odnosima) 263. 399. da je jedna ugovorna strana iskoristila nepovoljni položaj u kome se našla druga strana. Ukoliko je ugovorena kamatna stopa nesrazmerno visoka i u suprotnosti sa načelom savesnosti. 4824/09 od 2. U cilju utvrđivanja da li je ugovorena kamatna stopa nesrazmerno visoka.2009.12. ako kao oštećeni to zahteva. godine) 264. niti se sada bave ovom vrstom poslova. te načelom jednake vrednosti davanja. pribavljanjem izveštaja od poslovnih banaka ili saslušanjem finansijskog stručnjaka.137 - . Iz obrazloženja: Ako je ugovorena kamatna stopa nesrazmerno visoka u odnosu na okolnost konkretnog posla i kao takva u suprotnosti sa načelom savesnosti i poštenja. ako tokom sudskog postupka dužnik istakne zahtev za smanjenje njegove obaveze.

Taj zajam je bio "osiguran" sporazumom stranaka da će. prvostepeni sud će biti u mogućnosti da pravilno odgovori na navedeno sporno pitanje. godine) 265. po osnovu zajma iz 1998. lakomislenost ili zavisnost i da je iz toga proistekla očigledna nesrazmera između uzajamnih davanja. i po kojima je tužiocu izvršio isplatu. njeno stanje nužde ili teško materijalno stanje. tokom postupka nije stavio zahtev za smanjenje njegove obaveze. Zakona o obligacionim odnosi-ma. od čijeg rešavanja zavisi odluka o tome da li je i u kojoj meri tuženi ispunio svoje obaveze u pogledu vraćanja duga. Međutim. u slučaju nevraćanja pozajmlje. godine. lakomislenost ili zavisnost. nedovoljno iskustvo. Sud može da smanji ugovornu obavezu dužnika kod postojanja zelenaškog ugovora samo u slučaju stavljanja zahteva u parnici u kojoj poverilac traži izvršenje takvog ugovora. u dinarskoj protivvrednosti. sud je dužan da ga oceni i sa stanovišta razloga ništavosti.01. odnosno da je predmetni ugovor zelenaški. godine.000 DEM. Osim toga. Prev. Primena odredbe stava 3. kako je definisan napred navedenom zakonskom odredbom. to u konkretnom slučaju nije bilo osnova za primenu odredbe člana 141. njegovo stanje nužde ili teško materijalno stanje. S obzirom da tužilac kao ugovorna strana nije iskoristio nepovoljan položaj u kojem se našao tuženi.2002. tuženi tokom postupka nije isticao nikakve činjenice niti je pružio dokaze da je predmetni ugovor zaključen pod uslovima iz člana 141. Zakona o obligacionim odnosima moguća je samo ako smanjenje obaveze zahteva oštećeni. potrebno je da su ispunjeni sledeći uslovi: da između davanja ugovornih strana u vreme zaključenja ugovora postoji očigledna nesrazmera. Iz obrazloženja: Tuženi je obavezan da tužiocu isplati 4. 438/04 od 05. člana 141. Zakona o obligacionim odnosima zbog povrede načela jednake vrednosti uzajamnog davanja.138 - . sa ugovorenom kamatom između parničnih stranaka. Ako iz činjeničnog osnova tužbenog zahteva proizilazi da određeni ugovor opterećuju zelenaška svojstva.4. naveo da su cene iz predmetnog ugovora nerealne kao i u prethodna tri ugovora koje je zaključio sa tužiocem. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu. Bez njegovog zahteva pomenuta odredba se ne može primeniti. nedovoljno iskustvo. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. te da je u konkretnom slučaju morala biti primenjena odredba člana 141.2004. godine) 266. 386/03 od 30.2004. stav 1. a na koji se pozivao u reviziji. da je jedna ugovorna strana iskoristila nepovoljan položaj u kome se našla druga strana.04. Tuženi u ovoj parnici nije dokazao da su ispunjeni uslovi propisani članom 141. Zakona o obligacionim odnosima. Da bi postojao zelenaški ugovor. Tuženi je samo u podnesku od 15. a iz toga nije proistekla ni očigledna nesrazmera između uzajamnih davanja. Gž. Iz obrazloženja: Neosnovani su navodi revizije kojima se ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava. br. kao i da je strana koja koristi stanje nužde znala odnosno mogla znati da se druga strana nalazi u takvoj situaciji.OBLIGACIONO PRAVO na navedeni način.

Sud može. Ne osvrćući se na svoju raniju presudu. Ako je ugovorena kamatna stopa nesrazmerno visoka u odnosu na okolnost konkretnog posla i kao takva u suprotnosti sa načelom savesnosti i poštenja. godine) 267. br. Rev. u reviziji se osnovano ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava. odbio njegov zahtev da mu tuženi preda pomenute pokretne stvari u svojinu i državinu. Pravilna primena materijalnog prava iziskuje da prvostepeni sud ispita da li zaključeni ugovor o zajmu ima zelenaške elemente iz člana 141. Opštinski sud je u ovoj parnici usvojio zahtev tužioca i obavezao tuženog da vrati 4. da se mane zaključenog ugovora mogu ticati i njegovih zelenaških svojstava.01. . stav 1. stav 1. To je i bio razlog što je ovaj sud u smislu člana 395.700 maraka a da je ukupan dug od 4. i da. kod dvostranih ugovora da umeri stopu ugovorene kamate ukoliko je ona nesrazmerno visoka. Zakona o obligacionim odnosima. te načelom jednake vrednosti davanja iz čl. tužilac postati vlasnik određenih pokretnih stvari (mašine za finalnu obradu drveta. stav 1. pa njegovo pobijanje nije oročeno članom 117. Gzs. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. Zakona o obligacionim odnosima.139 - 268. 48/2000. (Iz odluke Saveznog suda. ukinuo obe nižestepene presude i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje. Iz činjeničnog osnova tužbenog zahteva proizlazi.OBLIGACIONO PRAVO nog iznosa. Takođe se iz sadržine spisa ne vidi da je sud izvodio dokaze kojim bi se utvrdile činjenice vezane za eventualno vraćanje dela duga tuženog preduzeća nakon zaključenja ugovora. 5019/02 od 11.12. na šta ukazuje i raniji predmet istih stranaka. sud je dužan da saglasno odredbi člana 141. 15. primenom načela jednake vrednosti davanja. Zakona o obligacionim odnosima. o čemu je tuženi priložio određene dokaze. smatrajući da su ovo razlozi rušljivosti ugovora koji se mogu. godine) Do smanjivanja obaveze iz zelenaškog ugovora može doći samo na zahtev oštećenog. Zakona o obligacionim odnosima. Opštinski sud je po prethodnoj tužbi istog tužioca. Zakona o obligacionim odnosima. ZPP. Pošto to nije ocenjeno.03. abrihtera i mašine za propilisanje drveta). Zakona o obligacionim odnosima kojom se zaštićuje načelo jednake vrednosti davanja kod dvostranih ugovora da umeri stopu ugovorene kamate.2002. međutim. imajući u vidu činjenicu da svaka ugovorena kamata ne podleže sudskoj zaštiti. Rev.1998.000 maraka nametnut zelenaškom kamatom. koristiti u roku od jedne godine od prestanka razloga.2001. uzimajući u obzir svoju raniju presudu. po članu 117. Zelenaški ugovor spada u ništave pravne poslove.000 DEM u dinarskoj protivvrednosti. ali sud veštaku nije dao nalog za postupanje u tom smislu. odnosno da primeni utvrđeno načelo ograničenosti stope ugovorene kamate ustanovljeno članom 399. godine) . 6928/97 od 28. Ignorisao je navode tužene strane da mu je veća obaveza nametnuta prinudom i pretnjom. i čl. ponovo odluči o zahtevima tužioca. zavisno od toga.12. U obrazloženju presude po toj tužbi navedeno je da je vrednost duga bila 2. od 01. jer se zalogom ne stiče svojina već obezbeđuje namirenje potraživanja. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. Iz obrazloženja: Sud u postupku nije izvodio dokaze radi utvrđenja činjenica na osnovu kojih bi se mogla oceniti pravna valjanost onih odredaba ugovora koje se odnose na visinu stope ugovorene kamate.

ugovori za sebe ili za nekog trećeg korist koja je očiglednoj nesrazmeri sa onim što je on drugom dao ili učinio.. Ništav je ugovor kojim neko. teško materijalno stanje. protiv njega je pokrenut disciplinski postupak. njegova radnja mora biti adekvatan uzrok za njen nastanak. Rev. (Vrhovni sud Srbije.. godine) 271.10. ili se obavezao dati ili učiniti.. Da bi lice kao štetnik bilo odgovorno za nastanak štete. Ništav je ugovor kojim neko. nedovoljno iskustvo i lakomislenost . godine) 269. lakomislenošću ili zavisnošću. njegovim nedovoljnim iskustvom. .Šumarskog fakulteta B. godine izvršavao je poslove poslovođe ekonomije. a naročito ne u okolnostima kada je oštećeni bio u mogućnosti da spreči njen nastanak. ugovori za sebe ili nekog trećeg korist koja je u očiglednoj nesrazmeri sa onim što je on drugom dao ili učinio.1993. Za pravilnu kvalifikaciju zelenaškog ugovora potrebno je da je tuženi ugovorom o kreditu koristio stanje nužde tužioca.. godine) 270. tada nije u pitanju zelenaški ugovor. ili se obavezao dati ili učiniti. Ako zaposleni nije bio ovlašćen na preduzimanje određene radnje. lakomislenošću ili zavisnošću. ( Vrhovni sud Srbije. USLOVI USTUPANJA UGOVORA (Član 145.OBLIGACIONO PRAVO Ništav je ugovor kojim neka koristeći se stanjem nužde ili teškim materijalnim stanjem drugog. njegovo nečinjenje se ne može smatrati uzrokom nastale štete.06.11. (Vrhovni sud Srbije. njegovim nedovoljnim iskustvom.1998.535/95 od 10. . Dana 09.01. ugovori za sebe ili za nekog trećeg korist koja je u očiglednoj nesrazmeri sa onim što je on drugom dao ili učinio. Beograd Prev. (Vrhovni sud Srbije. godine) 272. 2426/97 od 12.1996.Nastavne baze G. 3112/98 od 24. ili se obavezao dati ili učiniti.1997. zbog uginuća kobile i ždrebeta. 1965/96 od 22. Kada je ugovor o kreditu zaključen pod uslovom da se glavnica valorizuje sa porastom cena na malo i obezbedi od inflatornih kretanja. godine.pa je za sebe ugovorio korist koja je u očiglednoj nesrazmeri sa onim što je on dao. koristeći se stanjem nužde ili teškim materijalnim stanjem drugog. Iz obrazloženja: Utvrđeno je sledeće činjenično stanje u prvostepenom postupku: Tužilac je radnik tuženog . Rev. lakomislenošću ili zavisnošću.08.140 - . njegovim nedovoljnim iskustvom. U toku 1993. koristeći se stanjem nužde ili teškim materijalnim stanjem drugog. Rev.1996. Zakona o obligacionim odnosima) 273.

međutim.01.______ od 03. to odobrenje davao je isključivo upravnik Nastavne baze Š. Zbog istih razloga su neprihvatljivi i žalbeni navodi tužioca da se radi o krajnjem nemaru tuženog i radnjama koje su direktno uticale na nastupanje štete. br..OBLIGACIONO PRAVO Pre tog događaja.2004. Tuženi je. a te poslove je u kritično vreme obavljao Š. Ističe da je svaki radnik bio u mogućnosti da ga pozove na fakultet u B. _____ od 23. Pošto ne postoji odgovornost tuženog za nastalu štetu. bio je Š. iznevši razloge koje u svemu prihvata i ovaj sud. U spornom periodu. osim toga. tužilac se usmenim zahtevom obratio tuženom kao poslovođi mehanizacije i transporta da mu omogući korišćenje službenog vozila i odobri izdavanje neophodne količine goriva za vozilo iz magacina a radi odlaska do K.09. (Iz presude Okružnog suda u Kraljevu. a koje se . obrazloživši da goriva za ovu namenu nema.u stvari odnose na štetu zbog povrede časti i ugleda. Naime. godine) STVARANJE OBAVEZA ZA UGOVARAČE (Član 148.1993. neosnovan je i zahtev tužioca da mu tuženi naknadi štetu za pretrpljeni strah i štetu za duševne patnje u naznačenim iznosima. Tokom postupka on je saslušan i izjasnio se da nije nikoga ovlastio da raspolaže kolima u njegovom odsustvu. upravnika Nastavne baze.08. pa je isključivi krivac za nastalu štetu tuženi. godine kao nezakonite. odbio predlog tužioca.. Zbog uginuća životinja tužiocu je izrečena mera prestanka radnog odnosa na dan 23. Prvostepeni sud je našao da je tužbeni zahtev tužioca neosnovan s obzirom da tuženi nije tužiocu izdao trebovanje za gorivo za vozilo kojim bi tužilac dovezao veterinara. kako bi bolesnim životinjama bila ukazana neophodna pomoć.141 - . potpuno i pravilno utvrdio činjenično stanje kada je odbio tužbeni zahtev tužioca. Tuženi je obavezan da tužioca vrati na radno mesto koje je obavljao pre donošenja osporenih odluka. Izjavio je i da je dana 09. kada su uginule životinje o kojima se starao tužilac.09. upravnik na G.M..07.M. S obzirom da tuženi nije prouzrokovao štetu tužiocu. Zakona o obligacionim odnosima) 274. ___/97. i da ga niko nije obavestio da su životinje bolesne..1993. Zakona o obligacionim odnosima.. u vezi obezbeđenja prevoza.11. Pravnosnažnom presudom od 20. godine i odluka Saveta fakulteta br.1993.1999. Gž. Prema licu koje nije ugovorna strana sud ne može izreći raskid ugovora. godine boravio u B. po nalazu drugostepenog suda. po veterinara. To nije učinio. to nije ni u obavezi da je naknadi jer ne postoji uzročno-posledična veza u smislu čl 154..1993.. te da je neophodno odobrenje višeg rukovodioca. stav 1. jer za to nije imao ovlašćenja. Relevantne odredbe: . Prvostepeni sud je. Prvostepeni sud je.. godine su poništene odluke disciplinske komisije Šumarskog fakulteta u B. u vezi s čim je on vodio spor kod istog suda u predmetu P. Iz obrazloženja: Žalbom drugotuženog osnovano se ukazuje da je drugostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo kada je i prema njemu usvojio zahtev za raskid predmetnog ugovora o prodaji. našao da je tužilac imao mogućnosti da se neposredno obrati odgovornom licu za pomoć bez obzira da li mu je tuženi broj telefona Šumarskog fakulteta u B.M. Može se zaključiti da tuženi nije ni bio ovlašćen da tužiocu obezbedi traženo vozilo kao i da je tužilac bio u mogućnosti da kontaktira sa upravnikom Š.M.. 724/2003 od 16. rekao ili ne. godine..

2011. prvostepeni sud je zaključio uz pravilnu primenu pravila o teretu dokazivanja iz čl.2008. 14575/10 od 07. Tuženi je. koji . ( Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu. Prvostepeni sud je iz iskaza imenovanih saslušanih svedoka utvrdio da je tužilac bio u poslovnom odnosu sa naznačenim Košarkaškim klubom u vezi iznajmljivanja vozila za potrebe njegovih igrača. zbog čega tužiocu ne duguje ništa. za čije iznajmljivanje je ispostavljena faktura.10. 220. i pravnog prethodnika prvotužene . godine prihvatio ponudu tužioca u pogledu iznajmljivanja vozila. a ima dejstvo i na univerzalne pravne sledbenike ugovornih strana .10.2008. stav 3. Zakona o obligacionim odnosima. godine. Prvostepeni sud je imao u vidu iskaz imenovanog svedoka. st." .2001. Gž.OBLIGACIONO PRAVO Ugovor stvara prava i obaveze za ugovorne strane. Budući da je predmetni Ugovor o prodaji od 21. Ovaj ugovor se može raskinuti iz razloga propisanih odredbama člana 124.kao kupca. a samo isplata kupoprodajne cene između kupca i prodavca u korist drugotuženog. osim ako se suprotno dokaže. korišćeno od strane imenovanog košarkaša u periodu od 14.08. S. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je u konkretnom slučaju utvrdio da je tužilac poslao ponudu za zaključenje ugovora o najmu vozila naznačenom Košarkaškom klubu. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da ugovor stvara prava i obaveze za ugovorne strane. Dejstva ugovora ne prostiru se na ona lica koja nisu ugovornici. koji nije ispunio svoju ugovornu obavezu predaje kupljene nepokretnosti kupcu i obezbeđenja nesmetane uknjižbe. Poverilac može samo od dužnika zahtevati ispunjenje obligacije onako kako ona glasi.u ovom slučaju postoje prema prvotuženoj ( Republici Srbiji ) kao univerzalnom pravnom sledbeniku prodavca.ne i prema drugotuženom ( Centru za socijalni rad ) koji nije ugovorna strana ni univerzalni pravni sledbenik prodavca. te da postoji ugovor kojim je predviđeno da će to preduzeće plaćati njegove obaveze. Međutim .član 148. Ugovornici su ona lica čijom je saglasnošću volja ugovor nastao. u vreme spornog odnosa zaposlenog na mestu generalnog direktora kluba .142 - . Ugovor u principu proizvodi pravna dejstva koja se odnose samo na ugovornike. i člana 125.da je tuženog osnovao klub. i 2. Iz njegog sadržaja proizilazi da će troškove iznajmljivanja snositi "BC R. G. Odredbom člana 148. To proizlazi iz "e-maila-a" od 14.2008. Ovaj klub je "e-mail-om" od 14. O spornoj činjenici da li je ovde u tuženi u obavezi da plati utuženi iznos po osnovu naknade za najam vozila. jer tužilac . te da se ugovorom može ustanoviti pravo u korist trećih lica. Dejstva ugovora ne prostiru se na ona lica koja nisu ugovor.godine zaključen između tužioca .07. i 223. koja je prihvaćena elektronskim putem od strane njegove zaposlene a po nalogu generalnog menadžera.kao prodavca.ovde tuženi. ali do zaključenja glavne rasprave takav dokaz tužilac nije dostavio iako je teret dokazivanja te činjenice bio na tužiocu. godine ) 275. 1. međutim. a vozilo. Zakona o parničnom postupku.2008.do zaključenja glavne rasprave .10.nije dostavio dokaz da je bio u poslovnom odnosu sa tuženim u pogledu iznajmljivanja vozila na koje se odnosi utužena faktura. godine do 31. niti dokaz da je tuženi preuzeo obavezu plaćanja vozila koje je iznajmio klub.10. osporio da je koristio bilo kakvu uslugu tužioca. Zakona o obligacionim odnosima. godine.

Zakona o obligacionim odnosima). a što proizlazi iz sadržine člana 4. prema Advokatskoj tarifi. uz pravilnu primenu materijalnog prava.na taj način se davalac usluge legitimiše da je u odgovarajućem periodu izvršavao advokatske usluge za koje mu pripada naknada. 13433/10 od 28.godine.2011. Iz obrazloženja: Osnov poslovnog odnosa parničnih stranaka bio je Ugovor o pružanju advokatskih usluga od 26. Zbog toga su neosnovani žalbeni navodi tuženog da se . prema članu 446.isplata trebalo izvršiti samo za pružanje usluga. sa početkom primene od 01. a nakon toga ne dajući mu dalje instrukcije za postupanje po predmetnima. Prvostepeni sud je pravilno odlučio da je osnovan prigovor nedostatka pasivne legitimacije koji je istakao tuženi. radnju u interesu primaoca usluga.07. stav 2.2003. te je iz tog razloga odbijen tužbeni zahtev kao neosnovan. stvarna volja ugovornih strana bila je da se isplata naknade vrši paušalno.09. na šta je poverilac pristao.143 - . ali to u konkretnoj situaciji nije slučaj. . tako što će predvideti fiksni iznos mesečne naknade.na osnovu člana 4. već je navedeno da su to " … i drugi pravni poslovi u interesu primaoca usluga … " S tim u vezi. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. Prema stavu prvostepenog suda. Pž. zaključen na period od godinu dana. Ugovorom se može ustanoviti pravo u korist trećeg (član 149. Takav ugovor do zaključenja glavne rasprave tužilac nije dostavio. prvostepeni sud pravilno zaključuje da je protivno načelu savesnosti i poštenja da se advokatska naknada isplaćuje i u slučaju kad advokat ne izvrši apsolutno nijednu uslugu odn. nakon razmatranja spisa predmeta. Tužilac je. koji je primalac usluga dužan da plaća davaocu usluge nezavisno od toga da li će u određenim periodima realizacije ta vrednost biti viša ili manja od vrednosti konkretno izvršenih advokatskih usluga i nezavisno od obima i vrste pružene usluge. Tuženi je sudske predmete u kojima je parnična stranka predao tužiocu.2004. Ugovorom nije predviđena vrsta advokatskih usluga koju davalac usluge treba da izvrši da bi stekao uslov da naplati naknadu. Istovremeno.12. godine. godine ) 276. iste vratio tuženom dana 26. prema Advokatskoj tarifi. da je ispostavljanje faktura preduslov za plaćanje naknade. a ne prema obimu i vrsti izvršenih usluga tj. Jer . zaključenog Ugovora. Smisao zaključenja Ugovora ovakve sadržine je da obe ugovorne strane preuzmu na sebe određeni rizik u pogledu srazmere uzajamnih davanja. godine. Moguće je preuzimanje duga. stav 1.2003. U ugovoru o pružanju advokatskih usluga moguće je predvideti da se isplata naknade vrši paušalno.12. vrši ugovorom između dužnika i preuzimaoca. iz Ugovora proizlazi da će se primaocu usluge isplaćivati naknada tek po ispostavljenim fakturama za izvršene usluge tj. osim ako se suprotno dokaže. Ugovora . a ne prema obimu i vrsti izvršenih usluga odn. Smisao Ugovora ovakve sadržine je da obe ugovorne strane preuzmu na sebe određeni rizik u pogledu srazmere uzajamnih davanja.OBLIGACIONO PRAVO nici. ali isto se. ovog Zakona. tako što će predvideti fiksni iznos mesečne naknade koji je primalac usluga dužan da plaća davaocu usluge i to nezavisno od toga da li će u određenim periodima realizacije Ugovora ta vrednost biti viša ili manja od vrednosti konkretno izvršenih advokatskih usluga i nezavisno od njihovog obima i vrste.

pa je prvostepeni sud delimično usvojio tužbeni zahtev za navedeni iznos. Iz obrazloženja: Pošto je obaveza tužioca nenovčana i sastoji se u izradi tehničke dokumentacije. zavise od toga da li se radi o obavezi koja uopšte nije ispunjena.proučavanje predmeta u kojima je stranka tuženi. godine) 277. Naime.OBLIGACIONO PRAVO Zbog toga su neosnovani žalbeni navodi tužioca kojima osporava odluku kojom je odbijen tužbeni zahtev za isplatu naznačenog novčanog iznosa. Upravo suprotno. ili je ispunjena u celini.07. a u konkretnom slučaju je nesporno utvrđeno da je tužilac izvršio određene pravne poslove u interesu tuženog . te predaji osam primeraka iste naručiocu ( kako predviđa član 10. To tuženi nije učinio. s obzirom da tužilac do zaključenja glavne rasprave nije dostavio dokaze da je u tom iznosu fakturisao tuženom mesečne usluge odn. ali ne na ugovoreni način.2010. jer . a ne i okolnost koja bi tuženog oslobodila obaveze plaćanja ugovorene naknade u situaciji kada je tužilac izvršio advokatske usluge za tuženog. Pž. 1919/10 od 25. ako smatra da ugovor za njega nije povoljan. Takođe.2004. 220.05.00 dinara. Prava poverioca nenovčane obaveze koja se sastoji u izradi tehničke dokumentacije. ili je ispunjena delimično. iz spisa predmeta proizlazi da su tužiocu predati određeni sudski predmeti radi proučavanja i pripreme za ročišta. O spornoj činjenici (da li tužilac osnovano potražuje predmetni iznos) prvostepeni sud je pravilno zaključio primenom pravila o teretu dokazivanja. činjenica da tužilac nije dostavljao mesečne izveštaje o radu mogla je biti samo razlog za raskid ugovora od strane tuženog. godine. Visinu utuženog potraživanja prvostepeni sud je utvrdio iz računa u spisima predmeta. da mu je ispostavio fakture.ugovor stvara prava i obaveze za ugovorne strane. i 223. na osnovu čl. . ugovoreni mesečni paušal za advokatske usluge u navedenom iznosu nije bila sporna. Pravilan je zaključak prvostepenog suda da je tuženi imao mogućnost da. Zakona o parničnom postupku. što predstavlja ispunjenje obaveze sa nedostacima.000. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. i to po njegovim instrukcijama. te se iz tog razloga ne može osloboditi ugovorne obaveze. ugovora između stranaka ). Mesečna naknada odn. isti raskine. Po tom osnovu tužilac je tuženom tuženom ispostavio četiri fakture. Odredbom člana 2. Tužilac u žalbi neosnovano navodi da je prvostepeni sud prilikom odlučivanja pogrešno primenio materijalno pravo. ali ne na ugovoreni način. Zbog toga su neosnovani žalbeni navodi tuženog da je prvostepeni sud prilikom odlučivanja pogrešno primenio materijalno pravo. u odnosu na prigovor neispunjenja potrebno je razlikovati situaciju kada obaveza uopšte nije ispunjena i kada je ispunjena. te da je tužilac predmete proučio i tuženom vratio na njegov zahtev dana 26. Zakona o obligacionim odnosima . Tužilac je tuženom ispostavio račune za četiri meseca u ukupnom iznosu od 120.144 - .prema članu 148. prvostepeni sud je pravilno zaključio da su parnične stranke ugovorile da će se primaocu usluge isplaćivati naknada tek po ispostavljenim fakturama za izvršene usluge. Zakona o advokaturi propisano je da se advokatske usluge ogledaju u obavljanju svakog posla pravne pomoći u ime i za račun tužioca.

te eventualno i prava na naknadu štete. Tuženi nije fizički napadao niti maltretirao svoga oca (poklonodavca) niti ga verbalno vređao niti na bilo koji način svojim činjenjem ili nečinjenjem pokazao grubu neblagodarnost prema njemu. časti i narušavajući njegovu slobodu i imanje. godine. Pž. kada je obaveza ispunjena. kao i o kakvim se nedostacima radi. pa poremećaj odnosa između tuženog i maćehe (sudovi su utvrdili da je ona uzročnik sukoba) ne predstavljaju valjan zakonski razlog za opoziv ugovora o poklonu. 10113/06 od 30. i b) ako obdareni veliku neblagodarnost spram darodavca pokaže.08.1981.3. Tužilac je uživalac redovne penzije i od svoje dece nije tražio izdržavanje. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju između stranaka je zaključen ugovor o poklonu Ov. Podnošenje krivične prijave. a time i oslobođenja sopstvene obaveze. Takođe su neosnovani revizijski navodi u kojima se ističe da zbog loših odnosa između tuženog i maćehe (supruge tužioca) postoje razlozi za raskid ugovora. ovlašćuje poverioca na raskid.2007. Neizvršenje obaveze u celini poveriocu uvek daje pravo raskida ugovora. zato što je uživalac penzije. telu.07. slobodu ili imovinu tužioca. izjavo da on i tuženi “nisu imali problema” i da je “nastalo zlo” kada je u kuću došla njegova druga žena. godine ) 278. samo pod određenim uslovima. godine) . Zato su neosnovani revizijski navodi kojima se ističe da samo obraćanje nadležnim organima ukazuje na tešku poremećenost odnosa ugovornika i ispunjenje uslova za raskid (opoziv) ugovora o poklonu. Naime.1999. Poveriočeva prava zavise od toga da li je o nedostacima obavestio drugu stranu. iniciranje prekršajnih postupaka ili postupka pred mirovnim većem radi pokušaja mirenja ne znači postojanje grube neblagodarnosti pogotovu ako se ima u vidu da su ti postupci bili (po predlagača) neuspešni. ZOO ne proizvodi dejstva. Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja pravilno je primenjeno materijalno pravo kada je odbijen tužbeni zahtev radi raskida (opoziva) ugovora o poklonu zbog grube neblagodarnosti i osiromašenja. ali ne na ugovoreni način ili prema standardima iz određene oblasti. nanoseći uvredu njegovom životu. Sukobi između ugovornih strana potiču zbog ponašanja supruge tužioca prema tuženom. Darodavac nije toliko osiromašio da je ugrožena njegova egzistencija. (Iz presude Višeg trgovinskog suda.2.145 - . Delimično izvršenje obaveze.______ od 4.OBLIGACIONO PRAVO Naime. onda se radi o izvršenju sa nedostacima. Da bi došlo do raskida ugovora o poklonu moraju se ispuniti valjani zakonski razlozi. u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za opoziv poklona iz paragrafa 567. Stranke žive u zajednici. Srpskograđanskog zakonika u slučaju da: darodavac docnije tako osiromaši da ni živeti ne može. 537/05 od 07. zato što je supruga tužioca u odnosu na ugovor treće lice i prema njoj ugovor u smislu člana 148. Sam tužilac je prilikom saslušanja parničnih stranaka na zapisniku od 4. prava poverioca različita su u svakoj od ovih situacija. godine po kome se tužilac obavezao da tuženom (svom sinu) pokloni nepokretnost bliže opisanu u ugovoru. Tuženi (obdareni) nije nanosio tužiocu ni verbalne ni realne uvrede niti je na drugi način kažnjivim delima pokazao grubu neblagodarnost u odnosu na telesni integritet.2005. Međutim. Rev.

.00 dinara. U smislu odredbe člana 148.00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 26. Nižestepeni sudovi su odbili zahtev drugotužilaca s obrazloženjem da drugotužilac nije potpisnik ugovora.12.12. Stranke su zaključile i Aneks broj 1 navedenog ugovora od 22.000. 435/03 od 04.. do 5-tog u mesecu.2000. Lice koje je dalo saglasnot investitoru za zaključenje ugovora o gradnji objekta nije ugovorna strana i nema aktivnu legitimaciju da od izvođača radova zahteva izvršenje ugovorne obaveze. godine) .1992. godine. godine prvotužilac i tuženi su zaključili dva ugovora o generalnom sponzorstvu.00 dinara za period od 23. u dinarskoj protivvrednosti od 30. Prema utvrđenom čijeničnom stanju u prvostepenom postupku. Ugovora i na ime mesečne naknade za vreme građenja objekta plati svakom po 41. osnovnog ugovora izvođač se obavezao da za ustupljeni prostor za gradnju (teren.1992. u delu odluke kojom je odbijen tužbeni zahtev tužilaca da im tuženi plati po 40. godine pa ubuduće do završetka gradnje sportske dvorane. godine a nakon tog perioda od 31.435.10 DM po zvaničnom kursu odnosno 302.1. godine do 31. godine do završetka gradnje iznose po 900. Drugotužilac nije ugovorna strana već je samo dao saglasnost za zaključenje ugovora. Iz obrazloženja: Presudom Višeg trgovinskog suda potvrđena je presuda Trgovinskog suda u B. Drugotužilac nije ugovorna strana a saglasnost koju je dao prvotužiocu da zaključi predmetni ugovor o građenju ne daje mu i stranačku legitimaciju u ovom sporu. Prev.367.12.50 DM po komercijalnom kursu tuženi ispunio ugovorom preuzetu obavezu prema tužiocu.sportska hala. osnovnog ugovora tuženi se obavezao da sve ugovorene radove izvede u roku od 16 meseci od dana uvođenja u posao.1.000. Predmet ugovora o gradnji i finansiranju .2004. Takav zaključak sudovi su doneli na osnovu činjenice utvrđene na osnovu nalaza i mišljenja veštaka da je uplatom u iznosu od 890.1997. Predmetni ugovor o građenju i finansiranju izgradnje navedenog obje-kta zaključili su prvotužilac i tuženi.1992. U toku 1992. svakog 1. Tuženi je obavezu naknade za period od 16 meseci građenja ispunio.10. prvotužilac u svojstvu naručioca i tuženi u svojstvu izvođača radova zaključili su Ugovor o gradnji i finansiranju sportske dvorane dana 23. Prema članu 26. poslovni prostor i drugo) uplaćuje nadoknadu naručiocu za vreme građenja u redovnim mesečnim ratama od 1.907. Prvotužilac jeste ugovorna strana ali nije ispunio svoju obavezu iz člana 13. godine odnosno 18.OBLIGACIONO PRAVO 279. u pretežnom delu je dovršena bez pribavljene građevinske dozvole i u toku je postupak legalizacije.1992. godine a potom i 1993.1997.146 - . do 5-og u mesecu. Ugovora jer nije predao tuženom građevinsku dozvolu a to je imalo za posledicu prekoračenje ugovorenog roka građenja od 16 meseci. Odluke nižestepenih sudova su pravilne. Tužioci u ovom sporu traže da se obaveže tuženi da ispuni obavezu preuzetu odredbom člana 26.03. godine. ZOO ugovor stvara prava i obaveze za ugovorne strane.6. Smatra se da je izvođač uveden u posao kad naručilac zapisnički preda investiciono-tehničku dokumentaciju za izgradnju objekta i građevinsku dozvolu. Prema članu 13. godine do isplate i po 900.1997.5. Sudovi su stanovišta da je prvotužilac odgovoran za docnju u izvođenju radova i prekoračenje ugovorenog roka od 16 meseci.685. Zbog toga je dolazilo i do prekida u izvođenju radova a na osnovu odluka nadležnih organa.00 dinara mesečno počev od 31.139.000 DM.. Stoga su nižestepeni sudovi pravilno odlučili kada su tužbeni zahtev drugotužioca odbili kao neosnovan. pomoćni teren. te prema tome ni ugovorna strana zbog čega je njegov zahtev za isplatu utuženog iznosa neosnovan.445. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije.

Zakona o obligacionim odnosima tužena Apotekarska ustanova obveznik plaćanja kupoprodajne cene za već joj isporučene lekove sa pozitivne liste. (Vrhovni sud Srbije. tužena Apotekarska ustanova tako primljenu robu nije nikada vratila tužiocu. 42. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. obligacioni odnos za isporučene lekove sa pozitivne liste Apotekarskoj ustanovi je zasnovan između tužioca i tog pravnog lica. Iz tog razloga nižestepeni sudovi su zauzeli stanovište da na strani tužene Apotekarske ustanove nema pasivne legitimacije u ovom sporu.2003. Ovo iz razloga. odredbom stava 2. tada je obveznik za isplatu zakonske zatezne kamate dužnik a ne to treće lice. 148. a ne tužene Apotekarske ustanove "Z. Na taj način. Naprotiv. Šta više. godine) . po tom osnovu zasnovala kupoprodajni odnos sa tužiocem. Vrhovni sud nalazi da je ovakvo stanovište nižestepenih sudova zasnovano na pogrešnoj primeni materijalnog prava. Nesporna je činjenica da su tužilac i tuženi Apotekarska ustanova u stalnim poslovnim odnosima kupovine i prodaje lekova iz proizvodnog asortimana tužioca.. što je saglasno odredbi čl. svi lekovi sa pozitivne liste neposredno su isporučeni tuženoj Apotekarskoj ustanovi "Z. Iz obrazloženja: Nižestepeni sudovi su stanovišta da tužilac nije otkazao postojanje obligacionog odnosa sa tuženim po osnovu naknade za isporučene mu lekove. st. Po tom osnovu tuženoj Apotekarskoj ustanovi su isporučeni i lekovi sa pozitivne liste koja je u njeno ime i za njen račun platio Republički zavod za zdravstveno osiguranje.02. Zakona o obligacionim odnosima. preuzimanjem isporučenih lekova sa pozitivne liste tužena Apotekarska ustanova je saglasno odredbi čl. smatra se da je tužena preuzimanjem lekova sa pozitivne liste prihvatila i ponudu tužioca za zaključenje kupoprodajnog ugovora po tom osnovu.. Rev. Predmet ovog spora je zahtev za isplatu zatezne kamate zbog docnje u plaćanju cene za lekove sa pozitivne liste. Ona je uredno potpisala sve otpremnice koje su joj po tom osnovu ispostavljene. Beograd. Zakona o obligacionim odnosima dopušteno da obavezu umesto dužnika ispuni i treće lice.11. st. 1. 43. 1. Prema tome. 296. godine) Ugovorni odnos između dva lica ne proteže se na ugovorni odnos jednog od njih i trećeg lica. st. 26. st. čak i kada se dužnik protivi tom ispunjenju.OBLIGACIONO PRAVO 280. U slučaju kada dužnikovu obavezu u visini glavnog duga ispuni treće lice. istog člana je propisano da je poverilac dužan primiti ispunjenje od svakog lica koje ima pravni interes da obaveza bude ispunjena.dospelu kupoprodajnu cenu umesto nje platio Republički zavod za zdravstveno osiguranje.". Zakona o obligacionim odnosima. Osim toga. Stoga je odbijen tužbeni zahtev za naknadu dospele zatezne kamate nastale u plaćanju glavnog duga koji je u ime tužene izmirio Republički zavod za zdravstveno osiguranje.147 - 281. 3.Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje. Prema tome.".. 3. sve lekove primljene po tom osnovu ista je preuzela bez primedbi i potom stavila u promet. u vezi čl. Stoga je Apotekarska ustanova "Z" obveznik i dospele zatezne kamate za plaćenu kupoprodajnu cenu za isporučene joj lekove sa pozitivne liste bez obzira što je taj dug tužiocu izmiren od strane trećeg lica .. Ta obaveza tužene Apotekarske ustanove ne može se isključiti ni činjenicom da je glavni dug . Stoga je saglasno odredbi čl.1994. 5470/94 od 16. . Prev. To plaćanje je izvršeno od strane Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje. Međutim. 568/02 od 05. Naime. a shodno odredbi čl.

ako nije šta drugo ugovoreno ili ne proizilazi iz okolnosti posla. 149 – 153.125. treći stiče sopstveno pravo prema dužniku. Rev.88 dinara.OBLIGACIONO PRAVO UGOVOR U KORIST TREĆEG LICA (Čl. OPŠTA NAČELA – PROUZROKOVANJE ŠTETE (Čl. tuženi u ovom sporu je. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju. Obećanje učinjeno drugom da će treći nešto učiniti ili propustiti. godine) 283. Rev. Posle donošenja presude Trgovinskog suda u B. 6310/97 od 28. Nije sporno ni da je tuženi advokat zastupao tužioca pred Trgovinskim sudom u B.468.04. trećeg ne obavezuje. parnične stranke su imale dugogodišnju saradnju. U toku postupka pred Trgovinskim sudom. zbog čega je presuda protiv njegovog klijenta postala pravnosnažna i izvršna.1999.148 - . (Vrhovni sud Srbije. a obećavalac odgovara za štetu koju bi drugi pretrpeo zbog toga što treći neće da se obaveže ili da izvrši ili propusti određenu radnju.. podneo žalbu koju nije potpisao. U postupku pred Trgovinskim sudom doneta je presuda kojom tužilac u ovom sporu nije bio zadovoljan.1998. (Vrhovni sud Srbije. Za izvršene usluge zastupanja u predmetima Trgovinskog suda u B.12. tužioca u ovom sporu.00 dinara. ne stvara sama po sebi pravo klijenta na naknadu štete u vidu iznosa koji je isplatio zbog izgubljene parnice i iznosa koji je platio advokatu na ime zastupanja. pa je Trgovinski sud žalbu odbacio kao nepotpunu zbog toga što žalba ne sadrži ni potpis niti pečat žalioca. Činjenica da je advokat propustio da podnese urednu žalbu. 6935/98 od 15. Zakona o obligacionim odnosima) 284. Zakona o obligacionim odnosima) Kad neko ugovori u svoje ime potraživanje u korist trećeg. imajući u vidu da je tuženi zastupao tužioca u različitim predmetima. 154 – 157.386. radi naplate duga. u kom postupku je tužbu podnelo preduzeće "BB" protiv tuženog "AA". Protiv ove presude. godine) 282. tužilac je ukupno isplatio tuženom 100. Na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Trgovinskog suda sprovedeno je izvršenje na sredstvima preduzeća "AA" u ukupnom iznosu od 4. kao punomoćnik "AA". zakonski zastupnik tu. tuženi je nakon izvršenih radnji vršio fakturisanje usluga.. a tužilac je usluge uredno plaćao sve do donošenja presude.

Ove činjenice ukazuju na to da tužilac nije dokazao da je radnja tuženog bila opredeljujuća i tipična za nastanak štete. u iznosu od 100. ZOO. Osnovni uslov deliktne odgovornosti jeste postojanje uzročnosti. Gž 5378/10 od 16. dok je u preostalom delu odluka pravilna. kako je to pravilno odlučio prvostepeni sud u stavu drugom i trećem izreke pobijane odluke.2011. s obzirom na to da tužilac nije dokazao postojanje uzročne veze između radnje tuženog i eventualne štete. zaključivši da je tuženi u svojstvu punomoćnika očiglednom nepažnjom.OBLIGACIONO PRAVO žioca i tuženi su se dogovorili da se na presudu uloži žalba. godine) .125. žalba je osnovana. preduzeće "BB" je pred Trgovinskim sudom podnelo tužbu protiv tužioca radi isplate iznosa za robu koja se. iz čega sledi zaključak o nepostojanju obaveze tuženog na povraćaj naknade isplaćene po osnovu zastupanja. Stoga uzročnost mora biti predmet dokazivanja. tužilac nije dokazao postojanje uzročne veze između radnje tuženog i štete za koju je tvrdio da je pretrpeo. a činjenica da zbog propusta tuženog tužiocu nije omogućeno da viši sud raspravlja o njegovoj žalbi ne znači da bi tužilac u žalbenom postupku i uspeo. Protiv takve presude tuženi je izjavio žalbu. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata i nesumnjivo ne može biti reči o iznosu na koji bi tužilac imao pravo. Upravo postojanje poslovnog odnosa tužioca i trećeg lica. odnosno da li je žalba osnovana. tužilac je s tim radnjama bio saglasan i nakon fakturisanja je za njihovo preduzimanje isplatio tuženog. a teret dokazivanja leži na strani koja tvrdi da je oštećena. Prvostepeni sud je delimično usvojio tužbeni zahtev. u konkretnom slučaju postoji niz povezanih zbivanja. prema navodima zakonskog zastupnika tužioca. Taj uslov proizlazi iz odredbe člana 154.00 dinara sa kamatom. Po navedenoj tužbi doneta je presuda i tužilac u ovom sporu je obvezan na isplatu iznosa koji je bio i predmet izvršenja. celokupan odnos između parničnih stranaka treba posmatrati i u svetlu činjenice da je tužilac isplaćivao tuženom troškove za zastupanje po preduzetim radnjama u postupku pred Trgovinskim sudom.00 dinara. Tuženi je žalbu predao u četiri primerka. odluka u delu u kome je usvojen tužbeni zahtev za iznos od 100.125.125. ukazuje na to da i u situaciji da je postojala šteta postoji više uslova i uzroka za nastanak eventualne štete. odbivši tužbeni zahtev preko navedenog iznosa uz obrazloženje da prvostepeni sud opšte nadležnosti ne može odlučivati o tome da li je presuda Trgovinskog suda valjana. i dalje nalazi kod tužioca. na koje tužilac nije imao primedbe. U konkretnom slučaju tužilac je tvrdio da je štetu u utuženom iznosu pretrpeo propuštanjem tuženog da podnese žalbu sa propisanom obaveznom sadržinom. Pre svega. koja se ogleda u propustu tuženog da podnese potpisanu i overenu žalbu. Tuženi nije u obavezi da tužiocu isplati ni iznos od 100. Iz rečenog sledi zaključak da tuženi nije u obavezi da tužiocu isplati iznose za koje tužilac tvrdi da predstavljaju štetu zbog nepostupanja tuženog.00 dinara zasnovana je na pogrešnoj primeni materijalnog prava. a dva ne. a navedeni iznos je isplaćen tuženom za preduzete pravne radnje. (Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu. Tužilac u predmetnom sporu zahteva naknadu štete koja je nastala usled propusta tuženog da preda urednu žalbu. tužiocu pričinio štetu u visini troškova koje je tužilac isplatio tuženom. Pored toga. Međutim. Naime. što upravo ukazuje na jedan adekvatan odnos zastupanja tuženog. i 8. shodno članu 7. U takvoj situaciji tužilac nije dokazao da je radnja tuženog bila tipična za nastanak štete u konkretnom slučaju. Po oceni Apelacionog suda. Po shvatanju ovog suda. po osnovu kog je tužilac obvezan na isplatu određenog iznosa. Na tužiocu je zato i ležala obaveza dokazivanja postojanja uzročne veze između štete i postupanja tuženog.06.149 - . Tuženi je preduzeo pravne radnje. s tim što su dva bila potpisana i overena pečatom.

te će od tužioca zatražiti dokaze na okolnost isplate računa trećim licima. Iz obrazloženja: Presudom prvostepenog suda obavezan je tuženi da tužiocu na ime naknade štete plati 869. Tužba za iseljenje i tužba za naknadu štete podnete su 2006. samo je odgovorno što u tom periodu nije bilo u posedu sopstvene stvari. kao što se ne gasi ni pravo na isticanje ništavosti.00 dinara sa kamatom i troškovima postupka. Ali. jer je sam odgovoran za njen eventualni nastanak.OBLIGACIONO PRAVO 285. Iz obrazloženja: Ugovor koji je zaključen od neovlašćenog lica. U prvostepenom postupku nije na pouzdan i siguran način utvrđena činjenica nastanka umanjenja tužiočeve imovine po tom osnovu odnosno nema dokaza da je i kada tužilac troškove stvorene krivicom tuženog platio trećem licu. godine i nadalje. prema članu 155. 7431/11 od 16. a koji se tiču troškova dorade i analize predmetne robe.2003. Zakona o obligacionim odnosima šteta je definisana kao umanjenje nečije imovine (ako je reč o običnoj šteti koju tužilac potražuje).150 - . niko ne može ostvariti korist iz nevršenja svog prava. zaključen je 1992. Pravo vlasnika stvari da traži predaju stvari od lica koje je drži i koristi bez pravnog osnova ne zastareva.12. Od toga zavisi i odluka o kamati. .2011.11. kao što je zabranjeno i vršenje prava protivno cilju zbog koga je ono zakonom ustanovljeno ili priznato. pod uslovom da je to umanjenje na pouzdan i stvaran način utvrđeno. Naknada se traži za period od 1. Iz nevršenja sopstvenog prava se ne može ostvariti korist. u kom smislu je nepravilno primenjeno materijalno pravo. godine.360. U ponovljenom postupku prvostepeni sud će postupiti po primedbama iz ove odluke. što je nije moglo koristiti. U prvostepenom postupku nije na pouzdan način utvrđeno kada je ista šteta nastupila niti je to učinjeno nespornim takođe na siguran i pouzdan način. Međutim. pa je odluku u tom delu valjalo ukinuti. Šteta je definisana kao umanjenje nečije imovine. godine) 286. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda Pž. godine. činjenično stanje nije potpuno utvrđeno. Tuženi je blagovremeno izjavio žalbu. pa vlasniku stvari koji je duži vremenski period propuštao da traži predaju svoje stvari ne pripada naknada štete u vidu naknade za korišćenje. Tek od momenta plaćanja istih troškova možemo govoriti o umanjenju imovine i šteti koju je tužilac pretrpeo. a eventualno i ekonomski iskorišćavati davanjem stvari drugome na korišćenje uz naknadu. Lice koje svoje pravo godinama ne vrši. koju je uvažio drugostepeni sud i za tu odluku istakao sledeće razloge: Zbog nepravilne primene materijalnog prava. Nesumnjivo je priloženim i izvedenim dokazima utvrđeno da su za tužioca nastali troškovi koje potražuje tim delom zahteva.

(Iz Presude Privrednog apelacionog suda.03. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. dok je uzročna veza odnos između štetne radnje. tako i poseban uslov za zasnivanje odgovornosti tuženog za štetu koju tužilac trpi.00 tona merkantilne pšenice koja je bila predmet zaloge. iako je znao da ova roba korisnika kredita nije uskladištena. Međutim. U građansko-pravnom smislu.član 155. a dokaz su brojni slični sporovi pred sudovima Republike Srbije. ako je dobit izostala. Pž. godine) 287. Pod štetnom radnjom podrazumeva se činjenje (ili nečinjenje – propust). pored oštećenog i štetnika. Pored toga. koji je protivpravan i koji je štetu prouzrokovao. godine) . Pž. nakon postizanja sporazuma u Dejtonu. Zakona o obligacionim odnosima. a izmakla dobit u sprečavanju povećanja nečije imovine . niti u trenutku izdavanja skladišnice. izdao skladišnicu sa založnicom. pojam krivice ne vezuje se samo za postojanje svesti i volje štetnika da svojom radnjom prouzrokuje štetu oštećenom. 795/11(1) od 09. takvi uslovi su se stekli. Šteta tužioca ogleda se u umanjenju njegove imovine za vrednost založenih stvari.9. kao uzroka i štete kao posledice štetne radnje član 154. kao skladištar. nakon nevraćanja kredita o dospelosti od strane korisnika kredita realizuje založno pravo na predmetnoj robi. i 158. poseban uslov za odgovornost po osnovu naknade štete je postojanje krivice. Na taj način tuženi je svojim protivpravnim ponašanjem tužiocu uzrokovao štetu u visini vrednosti založenih stvari .000 kg merkantilne pšenice roda 2002. Protivpravno ponašanje tuženog sastoji se u tome da je. Pojam krivice za štetu nastalu u međusobnom privrednom odnosu ne vezuje se samo za postojanje svesti i volje štetnika da svojom radnjom prouzrokuje štetu oštećenom.500.2011. a u privrednim odnosima u odnosu na stepen pažnje koji se očekuje od dobrog privrednika. u datim okolnostima. s obzirom da je zbog ponašanja tuženog bio sprečen da. kao i uzročna veza između štete i štetne radnje. 6634/10 (1) od 03. sam tužilac bi sprečio da za njega nastane šteta zbog nekorišćenja prostora. u datim okolnostima.OBLIGACIONO PRAVO U konkretnom slučaju. neophodno je postojanje opštih uslova za naknadu štete tj. tužilac ima sedište na teritoriji Bosne i Hercegovine i može se prihvatiti da mu određen vremenski period nisu bili dostupni sudovi Republike Srbije radi ostvarivanja prava sudskim putem. Iz obrazloženja: Da bi postojala odgovornost za naknadu štete po osnovu krivice. kao potvrdu da je korisnik kredita u njegovom skladištu lagerovao 9. niti u momentu dospelosti kredita. potrebno je da je šteta nastala. već se postojanje krivice procenjuje u odnosu na stepen pažnje razumnog i pažljivog čoveka. pa i za period za koji se naknada traži.02. Prvostepeni sud je u konkretnoj situaciji pravilno zaključio da postoji kako opšti. Blagovremenim vršenjem prava.151 - . ona bi bila posledica tužiočevog nečinjenja. Zato. već se postojanje krivice procenjuje u odnosu na stepen pažnje koji se očekuje od dobrog privrednika u datim okolnostima. s obzirom da se ista založena merkantilna pšenica nije nalazila kod tuženog kao skladištara. da postoji štetna radnja. Stvarna šteta ogleda se u umanjenju nečije imovine. Zakona o obligacionim odnosima. godine.2011.500.

dok je tužilja trećeg reda tražila da se utvrdi njeno potraživanje prema tuženom na ime naknade nematerijalne štete zbog pretrpljenih fizičkih bolova u navedenom iznosu i zbog pretrpljenog straha u iznosu od 50. trećenavedeni iznos po osnovu pretrpljenog straha. Bez obzira što mu je radni odnos nezakonito prestao iz formalnih razloga. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. Na ime naknade materijalne štete na vozilu tužilac prvog reda traži i navedeni iznos sa kamatom od 18. itd.OBLIGACIONO PRAVO 288. godine) 289. imajući u vidu da mu je tuženi u pretežnom delu isplatio štetu koja je nastupila na vozilu i da je. 269/11 od 19.05. godine pa do isplate.2011. s obzirom da isti nisu dokazali bitnu činjenicu da je u visini koju su tražili materijalna šteta zaista i nastupila za svakog pojedinačno. Da bi se ustanovila bitna činjenica . Na utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo i izveo pravilan zaključak da nisu osnovana potraživanja tužioca prvog reda na ime materijalne štete i potraživanje tužilje terćeg reda na ime izgubljene zarade. izveštaja lekara o trajanju bolovanja. da je osnovano njegovo potraživanje na ime naknade materijalne štete zbog oštećenja vozila. zaposleni koji je odbio da radi kod poslodavca kod koga je u radnom odnosu da bi radio "na crno" nema pravo na naknadu štete zbog izgubljene zarade i drugih primanja. listu bolovanja i izveštaj o prometu po tekućem računu preko koga se vrši isplata zarade). Potrvda o visini primanja. prema nalazu i mišljenju veštaka saobraćajne struke. nije dovoljan dokaz za utvrđenje činjenice da je šteta koju potražuje zaista u tom iznosu i nastupila. Imenovana tužilja trećeg reda nije pristupila medicinskom i neuropsihijatrijskom veštačenju radi utvrđenja bitne činjenice .00 dinara po osnovu naknade materijalne štete zbog izgubljene zarade. izdata od strane poslodavca.00 dinara. u konkretnom slučaju tužilac prvog reda nije dokazao. kao i iznos od 22. u odsustvu drugih dokaza (izvoda o prometu na tekućem računu treće tužilje.000.2006. Pž. sa zateznom kamatom od dana presuđenja pa do isplate.visina njenog ličnog dohotka u mesecu u kome je bila sprečena za rad zbog posledica povređivanja u predmetnoj saobraćajnog nezgodi. u kom iznosu je potraživanje. drugonaznačeni iznos po osnovu pretrpljenih fizičkih bolova. . čije je utvrđenje tražio.intenziteta i trajanja pretrpljenog bola i straha. Tužilac drugog reda tužbom je tražio da se utvrdi kao osnovano njegovo potraživanje na ime naknade nematerijalne štete zbog pretrpljenih fizičkih bolova u naznačenom iznosu i zbog pretrpljenog straha u drugoopredeljenom iznosu. Naime.nije dovoljan dokaz samo potvrda poslodavca o visini primanja.nastupanje materijalne štete po osnovu izgubljene dobiti usled privremene sprečenosti za rad zbog povređivanja .500. po tom osnovu ostao određeni dug prema tužiocu prvog reda. već je potrebno dostaviti i druge dokaze (tj. Iz obrazloženja: Tužilac prvog reda tužbom traži na ime naknade nematerijalne štete navedeni iznos po osnovu umanjenja životne aktivnosti. Tužilja trećeg reda nije u toku postupka dostavila adekvatne dokaze iz kojih bi se sa sigurnošću utvrdila bitna činjenica . a shodno nalazu i mišljenju veštaka saobraćajne struke.01. i utvrđeno.152 - .). kao i opredeljeni iznos po osnovu naruženosti.

04. kod koga je u radnom odnosu. godine tužiocu priznato pravo na invalidsku penziju počev od 19. na bazi nalaza i mišljenja sudskog veštaka. dok za to postoje zakonski uslovi. on je sopstvenom krivicom prouzrokovao svoje stanje nerada kod poslodavca pa i nezavisno od toga što je poništeno njegovo rešenje o prestanku radnog odnosa. Ko drugome prouzrokuje štetu dužan je da mu je naknadi. poslodavaca "na crno" ostvaruju ći zaradu i istovremeno odbije poziv za rad od poslodavca kod koga je u radnom odnosu.2002. na osnovu svoje odluke. u vezi člana 154. Iz obrazloženja: Šteta je umanjenje nečije imovine i sprečavanje njenog povećanja – član 155. Zakona o obligacionim odnosima. to je pravilno prvostepeni sud. radi kod drugog poslodavca odn. Međutim. Pravo na rentu ima zaposleni koji je zbog povrede na radu potpuno izgubio radnu sposobnost i zato ostvario pravo na invalidasku penziju. Gž. 1 961/10 od 08. Ako povređeni zbog potpune ili delimične nesposobnosti za rad gubi zaradu ili su mu se potrebe trajno povećane ili su mogućnosti njegovog daljeg razvijanja i napredovanja uništene ili smanjene. Imajući u vidu da je rešenjem Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika od 27. Zakona o obligacionim odnosima. godine. godine) . Naime. kao i budući mesečni iznos na ime rente. i to ne samo na taj način što je neopravdano odsustvovao sa posla do donošenja rešenja (pa tako i provocirao njegovo donošenje koje je poništeno zbog formalnih nedostataka). stav 1. već je njegova volja bila i da ne radi kod tuženog poslodavca.04.12. pa je njegovo potraživanje u celosti neosnovano. Gž. kao naknadu za tu štetu član 195. našao da je tužena u obavezi da isplati preostalu razliku između plate koju bi tužilac ostvario da nije došlo do povređivanja tužioca i njegovog penzionisanja po redovnom toku stvari i invalidske penzije koju je ostvario.2002. Zakona o obligacionim odnosima. te da je iz ocene i mišljenja lekarske komisije od 18.153 - .OBLIGACIONO PRAVO Iz obrazloženja: Kada zaposleni.2010. pa i u pogledu odluke o kamati koja deli sudbinu glavnog potraživanja.09. ukoliko ne dokaže da je šteta nastala bez njegove krivice . da bi ostvario veću zaradu po osnovu rada "na crno". stav 2.09. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima. (Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu. što bi govorilo o materijalnoj odgovornosti tuženog poslodavca primenom odredbe člana 172. stav 1. odgovorno lice dužno je plaćati povređenom određenu novčanu rentu. koja nesposobnost je nastala kao posledica povrede za vreme vršenja vojne službe.član 154.2002. taj kauzalni neksus prekinuo je sam tužilac svojim ponašanjem. tada nema pravo na naknadu štete po osnovu izgubljene zarade. niti su mu uplaćeni doprinosi kod tuženog poslodavca njegovom krivicom. (Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu. rešenje o prestanku radnog odnosa je poništeno. drugih primanja i neuplaćenih doprinosa. 1 2156/10 od 30. U toj situaciji tužilac nije ostvario zaradu. zbog male plate.2010. godine tužilac oglašen trajno nesposobnim za službu u Vojsci Jugoslavije. godine) 290.

nije u posedu stvari dužnika . Tužioci su ih nabavljali preko Udruženja iz Slovenije i u prvo vreme od njih dobijali i hranu.2010. nije dokazao. uzeo za utvrđeno da su tužioci na svojim farmama uzgajali južnoameričke činčile. Žalba tužilaca nije osnovana. Ti iznosi predstavljaju naknadu stvarne materijalne štete koju su tužioci pretrpeli. godine.zakupca. a ne da je samovoljno oduzeo.2006. kako proizilazi iz spisa.10. godine. .06. radi dobijanja kvalitetnog krzna.septembra meseca 1996. Iz obrazloženja: Tuženi svoju tvrdnju o vršenju prava zadržavanja. tužilac je mora i dokazati u vidu sprečavanja povećanja iste. obavezan da im materijalnu štetu isplati. Zakupodavac poslovnog prostora.1996. godine ali u toku iste nisu dokazali da su taj vid štete pretrpeli.01. U vreme kada tužilac navodi da su stvari nestale . godine. Tužioci su tužbeni zahtev na ime izmakle dobiti preinačili u toku parnice podneskom od 10. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je pravilno. po prirodi stvari. godine (u vezi sa čim tuženi tvrdi da se radi o pravu zadržavanja). Cilj im je bio da te farme uvećaju radi ostvarivanja dobiti. Pre pomora o tome nisu imali zaključene ugovore sa trgovcima krzna niti su pružili dokaz o njihovoj realizaciji. 341/10 od 23. kao poverilac obaveze plaćanja zakupnine. Gž.02.1996. da su hranu nabavljali kod tuženika kao i da im je tuženi u dva navedena navrata isporučio hranu od koje su . pa na osnovu istog pravilno nalazi da je zahtev tužilaca za naknadu izmakle koristi u celosti neosnovan. Kožice od viška mužjaka i krzna od nekih ženki koje nisu bile za priplod prodavali su preko istog Udruženja i to u Nemačkoj i Italiji. na osnovu nespornih navoda stranaka i ocene izvedenih dokaza.154 - .03. Da bi poverilac dospelog novčanog potraživanja realizovao svoje pravo zadržavanja dužnikove stvari. pravnosnažnom delimičnom presudom ovog suda od 30. godine bila otežana komunikacija sa Slovenijom. Na teritoriji tadašnje Jugoslavije pre 1991. (Iz Presude Apelacionog suda u Kragujevcu. Za ostvarenje naknade štete u vidu izmakle koristi.zbog agensa koji potiče iz nje . postojalo je tržište činčila. zaista je među strankama bio u toku spor za utvrđenje da je ugovor o zakupu raskinut. a one su pre pomora postojale samo u Sloveniji.OBLIGACIONO PRAVO 291. To je i utvrđeno Presudom nadležnog Opštinskog suda od 13.uginule. godine odbijanjem žalbe tuženog . Presuda je postala pravnosnažna 18. a na ime uginulih činčila.2003.ovde tužioca. Ovako utvrđeno činjenično stanje nesumnjivo proizilazi iz dokaza u spisima predmeta na koje se prvostepeni sud poziva. nužna pretpostavka je da je on već bio u njenom posedu. Tom presudom je utvrđena obična šteta koja se ogleda u gubitku njihovog konkretno određenog broja. godine) 292. kao proizvođač hrane od koje su činčile uginule. Nisu nastavili sa uzgajanjem činčila posle pomora jer je još od 1990. Tuženik je.

2010. ali i o tome da se njome ne pogoduje težnjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i društvenom svrhom. Osim toga. pa i njegovog pravnosnažnog okončanja. Pž. jer nije dokazao da je u vezi sa tim stvarima vršio pravo koje mu po Zakonu pripada.OBLIGACIONO PRAVO Na osnovu činjenice da se u vreme nestanka robe među strankama vodio spor o raskidu ugovora i zahtevu za iseljenje tužioca. u konkretnom slučaju. Tužilac je očigledno bio u posedu prostora u vreme spora. nije bilo osnova za usvajanje prigovora o podeljenoj odgovornosti i umanjenje visine tužbenog zahteva po tom osnovu je pravilan. Tuženi nije dostavio dokaze da je držao stvari tužioca. kao i o visini njene naknade. fizičke i duševne bolove. prvostepeni sud je utvrdio da je za saobraćajnu nezgodu. bio je osiguranik ovde tuženog. a ne i da stvari samovoljno preuzme i zadrži za sebe slobodno sa njima raspolažući. Neosnovani su žalbeni navodi tuženog da prvostepeni sud nije dao razloge zbog kojih nije prihvatio prigovor podeljene odgovornosti. ne može se prihvatiti navod tuženog da tužilac nije koristio predmetni poslovni prostor. a imajući u vidu i zaključak da bi se eventualni propust vozača mogao odnositi na prekoračenje brzine od 1.nije ih ni mogao zadržati pozivajući se na svoje zakonsko pravo. Iz naznačenog Zapisnika o uviđaju i Nalaza i mišljenja veštaka saobraćajno-mašinske struke. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. . u kojoj je tužilac zadobio telesne povrede. koju je izazvao osiguranik tuženog. sud će voditi računa o značaju povređenog dobra i cilju kome služi ta naknada.25 km/h u odnosu na opšte ograničenu brzinu kretanja u gradskim uslovima od 60 km/h. jer je . kao svog dužnika po osnovu zakupnine.155 - . teret dokazivanja ovih činjenica bio je na strani tuženog. Ako tuženi nije držao prostor. tužilac je pretrpeo strah. kao i za strah u smislu člana 200. ovo pravo bi ga samo ovlastilo da stvar proda radi naplate svog potraživanja iz njene vrednosti. Zaključak prvostepenog suda da. pa kako on iste nije dokazao (istovremno.na osnovu pravnosnažne presude sproveden postupak prinudnog izvršenja radi primopredaje poslovnog prostora koji je bio predmet zakupa. Na osnovu nalaza i mišljenja sudskih veštaka ortopedske i neuropsihijatrijske struke. Pri tome. koji je izazvao saobraćajnu nezgodu. Imenovani. Zakona o obligacionim odnosima. pa nije ni dokazao da je imao ovlašćenje da ih zadrži sve dok mu to potraživanje ne bude isplaćeno. istog Zakona . ali da bi u tom slučaju jedino samo oštećenje na vozilu bilo neznatno manje.nema njegove odgovornosti za pričinjenu stvarnu štetu tužiocu. onda nije ni mogao biti u državini stvari koje su se u njemu nalazile. a tuženi je preuzimanje tih stvari učinio nespornim) proizilazi da je prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo kada je odbio zahtev tužioca da se utvrdi njegovo potraživanje u odnosu na stečajnu masu. godine) 293. a ako već stvari nije držao . Zakona o obligacionim odnosima.prema utvrđenju prvostepenog suda . Iz obrazloženja: Nakon zadobijene povrede u saobraćajnoj nesreći. Zakona o obligacionim odnosima imovina tužioca umanjila se za vrednost nedostajućih stvari čija visina je utvrđena u postupku veštačenja. a tuženi nije dokazao da u smislu člana 154. kriv imenovani osiguranik tuženog. u smislu člana 155. uz prethodno obaveštavanje dužnika o nameri da izvrši prodaju kako je to predviđeno članom 289. Prilikom odlučivanja o zahtevu za naknadu nematerijalne štete.09. u postupku veštačenja je utvrđena vrednost nedostajućih stvari. i to po polisi koja je važila u vreme nastanka saobraćajne nezgode. 3890/2010 od 02. prvostepeni sud je zaključio da tužiocu pripada novčana naknada nematerijalne štete za pretprljene fizičke bolove i duševne bolove. Naime.

naruženosti.07. za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti.utvrdio visinu nematerijalne štete. Krivica postoji kada je štetnik prouzrokovao štetu namerno ili nepažnjom . kao i o visini njene naknade. iz koga je – prihvativši ga kao stručnog i dokumentovanog . koji je prouzrokovan isključivom krivicom jednog imaoca. Za postojanje štete. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je izvedenim dokazima utvrdio da je ovde prvotuženi . zbog čega je snabdevanje vodom nejednako. ako nađe da okolnosti slučaja. Relevantne odredbe: Šteta je umanjenje nečije imovine (obična šteta).komunalno preduzeće ovlašćeno da gazduje javnim vodovodom. pa i rekonstrukcijom vodovodne mreže.član 178. želi da omogući nezakonito ostvarenje privilegovanog položaja samo jednoj grupi korisnika vodovoda na račun ostalih. već i u letnjim mesecima. Za pretrpljene fizičke bolove. U slučaju udesa izazvanog motornim vozilom u pokretu.član 155. Prilikom odlučivanja o zahtevu za naknadu nematerijalne štete. slobode ili prava ličnosti. sud će voditi računa o značaju povređenog dobra i cilju kome služi ta naknada. na koju su se prenavezali ovde tužioci. časti.2010. povrede ugleda. Pž. Iz tog razloga je prvotuženo Komunalno preduzeće izvodilo radove na rekonstrukciji vodovodne mreže. ali i o tome da se njome ne pogoduje težnjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i društvenom svrhom . ali da je osnovni motiv i namera prvotuženog da se time izvrši ujednačavanje snabdevanja vodom korisnika. Zakona o obligacionim odnosima. u smislu člana 156. kao i u njenom odsustvu . godine) 294. . u kom svojstvu izvodi određene radove na vodovodnoj mreži u cilju boljeg i ravnomernijeg snabdevanja korisnika. nezavisno od naknade materijalne štete. stav 1. 3955/2010 od 15. Po nalazu veštaka. Zakona o obligacionim odnosima. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. primenjuju se pravila o odgovornosti po osnovu krivice .OBLIGACIONO PRAVO Na spornu okolnost utvrđenja visine nematerijalne štete prvostepeni sud je izveo dokaz medicinskim veštačenjem.član 200. Stavom 2. Ustanovljeno je da postoji više zona tj. čime su poboljšali svoj položaj i dobili bolje snabdevanje vodom. Zakona o obligacionim odnosima. Zakona o obligacionim odnosima. kao i za strah. istog člana propisano je da će. a naročito jačina bolova i straha i njihovo trajanje to opravdava. Zakona o obligacionim odnosima. Posebno je imao u vidu da istom stranke nisu konkretno prigovorile. tako su prethodno i izvođeni radovi na rekonstrukciji vodovodne mreže. Istim nalazom je utvrđeno i da su ti radovi provedeni i obavljeni bez validnih projekata i bez odgovarajuće dozvole nadležnog organa. i to ne samo kada vode ima dovoljno na nivou grada.član 158. više visinskih kota. dosuditi pravičnu novčanu naknadu. sprečavanje njenog povećanja (izmakla korist). smrti bliskog lica.član 200. stav 2. sud će. Zakona o obligacionim odnosima. što po oceni ovog suda jeste jedna od uloga prvotuženoga ili pravo svih korisnika javnog vodovoda.156 - . mora postojati protivpravnost u radnjama tuženog Javnog komunalnog preduzeća koji gazduje javnim vodovodom: mora se ustanoviti da tuženi zlonamerno svojim aktivnostima. kao i nanošenje drugome fizičkog ili psihičkog bola ili straha (nematerijalna šteta) .

ne znači automatski i obavezu tuženog da naknadi svaki iznos koji ovaj navede kao svoju štetu nastalu u označenom periodu. može zahtevati samo naknada štete koja prelazi normalne granice. Istovremeno. Zbog toga.član 155. Gž. i sami tužioci koji su se priključili na javni vodovod po rekonstrukciji koju je vršio prvotuženi. a u stavu 4. Relevantne odredbe: Šteta je umanjenje nečije imovine (obična šteta) ili sprečavanje njenog povećanja (izmakla korist). postojala jedino ukoliko bi prvotuženi svojim aktivnostima zlonamerno. Zbog toga u aktivnostima prvotuženoga i drugotuženoga nema protivpravnosti koja u konkretnom slučaju stvara osnov za primenu odredbe člana 156. a posebno u periodu leta odnosno turističke sezone. usmerene na omogućavanje približno jednakog snabdevanja korisnika vodovoda uz približno podjednaku solidarnost svih korisnika prilikom nestašica. šteta se reflektuje ne samo po tužioce već i po ostale korisnike javnog vodovoda kojim gazduje prvotuženi. su to učinili na isti način na koji žele da spreče tužene. godine) 295. Pri tome. . u smislu navedene odredbe. Zakona o obligacionim odnosima (imajući u vidu ove odredbe . hteo da ostvari privilegovan položaj samo jedne grupe korisnika.OBLIGACIONO PRAVO Relevantne odredbe: Stavom 1.na ovu odredbu se može pozvati onaj kome preti znatnija šteta. ako šteta nastane u obavljanju opšte korisne delatnosti za koje je dobijena dozvola nadležnog organa. kao i da se uzdrži od delatnosti od kojih proizilazi uznemiravanje ili opasnost štete ako se nastavak uznemiravanja ili štete ne može sprečiti odgovarajućim merama. s obzirom na odredbu stava 1. te bi ona. gube iz vida činjenicu da su sve aktivnosti prvotuženoga.01. člana 156. (Iz Presude Apelacionog suda u Kragujevcu.II 113/2010(2) od 21.da bi se tuženi obavezao na naknadu štete tužiocu neophodno je utvrditi da je došlo do umanjenja njegove imovine ukoliko traži naknadu obične štete ili sprečavanje njenog povećanja. Stavom 3. ukoliko traži naknadu u vidu izmakle dobiti).sa jedne strane. . nalazom veštaka hidro-struke ustanovljeno je da po tužioce nema značajnijeg ugrožavanja zbog priključenja tuženih na način koji se želi sprečiti. Zakona o obligacionim odnosima. Zakona o obligacionim odnosima određeno je da svako može zahtevati od drugog da ukloni izvor opasnosti od koga preti znatnija šteta njemu ili neodređenom broju lica. u vreme turističke sezone zbog nestašica se i onako pristupa restrikcijama. Iz obrazloženja: Odgovornost tuženog za štetu prouzrokovanu tužiocu opisanim skrivljenim neblagovremenim izvršenjem ugovornih obaveza. pa i na rekonstrukciji vodovodne mreže. ni sa tog stanovišta nisu ispunjeni uslovi za primenu člana 156.157 - . Sa druge strane. u vreme van turističke sezone.2010. iste odredbe propisano je da se. Sa druge strane. kao i nanošenje drugima fizičkog ili psihičkog bola ili straha (nematerijalna šteta) . je navedeno da se i u tom slučaju može zahtevati produženje društveno opravdanih mera za sprečavanje nastupanja štete ili za njeno smanjenje. U tom pravcu u konkretnom slučaju nema dokaza. Zakona o obligacionim odnosima . Bez obzira na odgovornost tuženog po osnovu krivice. oštećeni mora dokazati nastanak i visinu štete u toku postupka i zahtevati njenu naknadu. U konkretnom slučaju.

držalac. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je pravilno ocenio istaknuti prigovor nedostatka aktivne legitimacije na strani tužioca. Iz obrazloženja: Utvrđeno je sledeće činjenično stanje: Kritičnog dana tužilja je došla do kuće tužene. Zakona o obligacionim odnosima. Pž. Ovaj drugi je prišao neposredno uz tužilju i počeo je "njušiti" a na to je . (Iz Presude Višeg trgovinskog suda. za štetu koju pričini pas odgovara njegov vlasnik odn.2009. pozvonila i u dvorište ušla zajedno su ćerkom tužene koja joj je otvorila vrata.OBLIGACIONO PRAVO Odgovorno lice dužno je da uspostavi stanje koje je bilo pre nego što je šteta nastala . aktivno legitimisan da traži njenu naknadu od lica čijim je radnjama ona i prouzrokovana tj. lagerovao opredeljene količine jagnjećeg mesa. tužilac. lice čija je imovina umanjena ili sprečeno njeno uvećanje. On je.09. Zakona o obligacionim odnosima. stav 3. to je aktivno legitimisano za podnošenje navedenog zahteva lice koje je štetu pretrpelo odn. s obzirom na utvrđeno činjenično stanje.11. Svako lice koje je oštećeno krivicom trećeg lica aktivno je legitimisano da u parnici traži od njega naknadu štete.158 - . u magacinu svog osnivača. u ovom slučaju . Stoga. iako tužilac i tuženi nisu bili u neposrednom ugovornom odnosu radi snabdevanja električnom energijom. (Iz Rešenja Višeg trgovinskog suda. 8816/09 (1) od 11.član 189.jedan rase "nemački ovčar" i drugi rase "rotvajler" – slobodno su trčkarala oko njih. Zakona o obligacionim odnosima. godine) 296. To je. Pž.2009. a čije ostvarenje je sprečeno štetnikovom radnjom ili propuštanjem . Dva psa . a do čijeg kvarenja je došlo usled isključenja ovog osnivača sa mreže za snabdevanje električnom energijom. Visinu naknade štete utvrđuje sud prema cenama u vreme donošenja sudske odluke kad je u pitanju stvarna šteta . 6863/09 (2) od 17. one koja je utvrđena kao umanjenje njegove imovine.član 185. bez obzira na nesporno zakašnjenje tuženog u izvršenju ugovorne obaveze izgradnje i predaje poslovnog prostora. kao i na njegovu odgovornost za navedeno zakašnjenje. godine) 297. u sporu za naknadu štete tužilac je. kao lice koje je štetu pretrpelo.tuženog.član 189. izvršenog od strane tuženika kao javnog preduzeća koje se bavi snabdevanjem električnom energijom. Po principu objektivne odgovornosti. Pri oceni visine izmakle koristi sud uzima u obzir dobitak koji bi se mogao osnovano očekivati prema redovnom toku stvari ili prema posebnim okolnostima. Kako je predmet tužbe zahtev za naknadu štete. Imajući sve to u vidu. tužiocu bi se mogla dosuditi naknada samo one stvarne štete koja je za njega zaista nastala odn. stav 2.

Potom je strah bio intenziteta od osam stepeni i trajao je 15-20 minuta. kada su bolovi nestali u dvočasovnom periodu.OBLIGACIONO PRAVO ćerka tužene upozorila tužilju da se pazi da ujeda. Kada je uspela da oslobodi nogu. međutim. redovnih kontrola i previjanja. U vreme napada psa tužilja je trpela primarni strah najvećeg intenziteta od 10 stepeni.159 - . u periodu od dva dana. Muž tužene je drškom od metle udarao psa dok je tužilja rukama pokušavala da čeljusti psa odvoji od svoje noge. Iza toga. Infekcije su sanirane u trećoj nedelji po povređivanju. koje povrede predstavljaju tešku telesnu povredu koja ne ugrožava život. Ćerka tužilje je pokušala da psa odvoji od tužilje. bolovi su šest stepeni. razvijen je strah od pasa. I pored primarne hirurške obrade i ordinirane antibiotske. ona je pala na zemlju i na par sekundi izgubila svest da bi se nakon toga suočila sa razjarenim psom koji joj grize desnu nogu. Pas je. Nakon hirurške intervencije bolovi su prva dva postoperativna dana dostizali intenzitet od pet do šest stepeni. Oba psa na poklon je dobio sin tužene. majku (tuženu) i oca. U narednom periodu od oko mesec i po dana strah je bio jačine sedam stepeni da bi u naredna dva meseca za vreme kućnog lečenja bio pet stepeni. Tužilja se lečila od višestruke ujedne rane sa zadnje i prednje strane desne potkolenice kao i desnog kažiprsta. kojom prilikom je zadobila i povrede na kažiprstu desne ruke. U naredna dva meseca. dok su brigu oko "rotvajlera" vodile tužena i njena ćerka. antitetanusne i antibarične zaštita od strane infektologa. Na kapiji i vratima porodične kuće tužene je stajalo upozorenje "Čuvaj se psa". Tužilja zatim počinje da trpi sekundarni strah intenziteta devet stepeni u periodu od prve tri nedelje lečenja do saniranja inficirane rane. Rane su sanirane nakon više od mesec dana od povređivanja i tada počinje rehabilitacioni tretman u kućnim uslovima a koji je trajao dva meseca. što se ovoj učinilo nebitnim jer je pse poznavala iz ranijih poseta. da bi ovaj strah bio osam stepeni u naredne tri nedelje koliko je trajala parenteralna terapija . U momentu povređivanja tužilja je trpela fizičke bolove intenziteta od osam do devet stepeni do dolaska u bolnicu i dobijanja lokalne anestezije. posebno u večernjim satima i tokom noći. U septembru mesecu iste godine obavljena je hirurška intervencija od strane plastičnog hirurga pod lokalnom anestezijom. u trajanju od dva do tri minuta do gubitka svesti. . iznenada čeljustima uhvatio tužiljinu desnu potkolenicu i počeo da je grize. istrčala je iz dvorišta. pozvala je u pomoć i svoje roditelje. javljaju se snovi sa zastrašujućim sadržajima te tužilja trpi duševne patnje i trajno će ih imati. Od trećeg dana do završetka previjanja bolovi su jačine četiri stepena. Kao posledica ovog događaja kod tužilje je došlo do gubitka pozitivnog emotivnog odnosa sa tuženom. koji se brinuo oko “nemačkog ovčara”. Do kraja prvog dana po povređivanju bio je šest stepeni. a u narednih pola godine trpela je strah intenziteta od pet stepeni. došlo je do infekcije rane. prilikom sprovođenja fizikalne terapije. Konci su skinuti nakon 12 dana. a zatim je sledio lokalni tretman ožiljaka koji je trajao šest meseci. su Vlasnici su često puštali pse da slobodno trče dvorištem.do skidanja zavoja. fizički bol je i dalje prisutan i to jačine tri stepena u tročasovnom periodu. kidajući delove odeće i mekog tkiva uz već obilato krvarenje. U septembru mesecu iste godine imala je korektivnu plastično-hiruršku intervenciju na ožiljcima i trpela sekundarni strah od osam stepeni u periodu od 12 dana sve do skidanja konaca. Osećaj bola u potkolenici i stopalu javlja se i sada prilikom jačeg fizičkog napora i na promenu vremena i ovi bolovi su trajne prirode. do dolaska hitne medicinske pomoći. praćene otokom i crvenilom potkolenice. a zatim su bili jačine četiri stepena sve do završetka previjanja i skidanja konaca.

koja je to i priznala. Zakona o obligacionim odnosima. Gž. stav 3. bitne za presuđenje u ovoj pravnoj stvari. odn. Normativni osnov za ovaj zaključak sadržan je u odredbi člana 172. tužena a na osnovu člana 154. nesumnjivo je u toku postupka utvrđeno da je pas bio u državini kao jednoj od držalaca psa. za štetu odgovara držalac psa odn.nije pravilno primenio materijalno pravo Neosnovani su žalbeni navodi kojima se ukazuje da pas pripada imenovanoj ćerki tužene. a imajući u vidu da nije od značaja vlasništvo već državina psa. pa time nije ostvarila standardni učinak ni puno radno vreme kao osnov za isplatu zarade.pas nije bio propisno smešten. već su one nastale potpuno nezavisno od toga. Međutim. Odluke o uslovima za držanje i zaštitu domaćih životinja na teritoriji grada . Iz obrazloženja: Utvrđeno je sledeće činjenično stanje: Tužilja je bila u radnom odnosu na neodređeno vreme kod tuženog . Oni za posledicu imaju da je izgled tužilje naružen u srednjem stepenu. Dakle. Zbog toga nema ni obaveze poslodavca na naknadu štete u vidu izgubljene zarade zaposlenom.11. prema navodima tužbe tužilja nije radila u periodu na koji se odnosi njeno potraživanje naknade štete po osnovu izgubljene zarade kod tuženog. pri tome .160 - . jer je zbog opštepoznatih događaja bila izbeglo lice.posledična veza između radnje poslodavca ili lica za koga on odgovara i štete kao umanjenja imovine na strani zaposlenog kao oštećenika. Tužilja nije radila u periodu na koji se odnosi njeno potraživanje. Zakona o obligacionim odnosima.498. pri čemu se ima u vidu da je tužilja mlada ženska osoba. Dakle.pravilno ocenivši i dokaze izvedene u toku postupka.medicinska sestra na Urološkom odeljenju od 1978. (Iz Presude Okružnog suda u Novom Sadu.2005. jer je utvrđeno da u smislu člana 12.90 dinara. stav 2. kada je obavezao tuženu da tužilji na ime pretrpljenih fizičkih bolova i na ime duševnih bolova zbog naruženosti isplati iznose navedene u izreci prvostepene presude . godine do opštepoznatih događaja na teritoriji Kosova i Metohija juna meseca 1999. godine) 298. Prvostepeni sud je pravilno i potpuno utvrdio sve izložene činjenice. Koža okoline ožiljaka je izmenjenog senzibiliteta i delom sa osećajem utrnutosti.OBLIGACIONO PRAVO Na desnoj nozi kod tužilje i kažiprstu postoje ožiljci. Tada je izbegla na teritoriju uže Srbije i do 2003. pa i u vidu izgubljenog zbog neostvarene zarade. potrebno je da postoji uzročno . godine nije bila radno aktivna. Nema materijalne odgovornosti poslodavca ako prestanak rada zaposlenog nema osnova u njegovim radnjama. skočnog zgloba u lakom stepenu što za posledicu ima trajno umanjenje životne aktivnosti od 5%. Tužilja je za ukupne pružene medicinske usluge po priloženoj listi platila iznos od 21. i člana 174. stav 1. i 5. . za konstituisanje materijalne odgovornosti tuženog poslodavca za štetu koju zaposleni trpi na radu ili u vezi sa radom. Neosnovani su i navodi tužene u žalbi da je do ujeda došlo krivicom tužilje. Za prestanak rada tužilje nema osnova u radnjama tuženog poslodavca. stav 1. izgubljene dobiti. Međutim. jer se radi o šteti od opasne stvari za koju odgovara njen imalac. osetljivi na sunčevu svetlost kao i na hemijsku i mehaničku iritaciju. Smanjena je gruba. motorna snaga potkolenice odn. Jer. u vezi člana 154. godine. 3545/05 od 17.

Šteta je prouzrokovana vozilom koje je vlasništvo tuženog i isključivo njegovom krivicom. dnevna.za štetu nastalu objavljivanjem netačne informacije se odgovornost urednika i izdavača ceni po opštim pravilima o naknadi štete.04. odgovornost tuženih za štetu nastalu objavljivanjem sporne informacije ceni se prema opštim pravilima o naknadi štete: solidarna odgovornost za štetu se zasniva na odredbama člana 154. Gž. i člana 200.vlasništvo tužioca. Zato je pravilan zaključak iz ožalbene presude da je potraživanje tužilje po osnovu izgubljene zarade i njen zahtev za uplatu doprinosa nadležnom fondu kao vidovi naknade nematerijalne štete u celosti neosnovan. Ukoliko je sporna informacija objavljena nakon stupanja na snagu Zakona o prestanku važenja Zakona o javnom informisanju ("Sl. 11/2001) a pre stupanja na snagu Zakona o javnom informisanju ("Sl. I 1921/09 od 11. istog Zakona. godine učestvovali su traktor IMT navedenih registarskih oznaka sa prikolicom. na taj način nije ustupio pravo prvenstva vozilu "Mercedes" koji je bio u fazi njegovog preticanja i koje se nalazilo u levoj saobraćajnoj traci. Na prikolici nije bilo svetlosnog signalnog uređaja. . Zakona o obligacionim odnosima u vezi sa članom 206. a (eventualno) uključeni pokazivač pravca na traktoru nije se mogao na vreme uočiti zbog prikolice. Dakle. a da se prethodno nije uverio da time neće ugroziti vozila koja se kreću po kolovozu iza njega. 43/2003) . prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo dajući za svoju odluku razloge koje prihvata i drugostepeni sud kao u postupku žalbene kontrole. Imajući sve to u vidu. godine. Gž. Vremenski uslovi za saobraćaj – kolovoz suv. Iz obrazloženja: Posle donošenja Zakona o prestanku važenja Zakona o javnom informisanjua a pre stupanja na snagu Zakona o javnom informisanju objavljena je sporna informacija tj.OBLIGACIONO PRAVO Međutim. (Iz Presude Okružnog suda u Beogradu.2008. godine) 299. već događaji koji su nezavisni od njih. (Iz Presude Okružnog suda u Beogradu. glasnik RS". godine) 300. koji je tim vozilom i upravljao. 170. Iz obrazloženja: Utvrđeno je sledeće činjenično stanje: U saobraćajnoj nezgodi dana 18. Vozač traktora započeo je radnju skretanja u levo na putu M-22 prema svom imanju.161 - . Dakle. br.10. kojim je upravljao tuženi i teretni kombi marke "Mercedes" navedenih registarskih oznaka . glavnog i odgovornog urednika omogućili objavljivanje spornih podataka i time prouzrokovali povredu ugleda tužioca. vidljivost dobra.2005.11. 17.. pa je on i obavezan na naknadu materijalne štete tužiocu. stav 1. br.2003. uzrok za to nisu radnje tuženog poslodavca.2001. u konkretnom slučaju. Pravilno je utvrđena činjenica da su tuženi u svojstvu izdavača odn. glasnik RS". 3612/05 od 06.04.

jer samo poveravanje obavljanja ove komunalne delatnosti ne može za prvotuženog biti osnov oslobađanja od odgovornosti. prvotuženi jeste svojom odlukom posao uklanjanja pasa lutalica poverio drugotuženom. Gž.1 sekund. Na osnovu u svemu pravilno i potpuno utvrđenog činjeničnog stanja. s obzirom da iz utvrđenih činjenica nesumnjivo proizilazi da je šteta prouzrokovana vozilom koje je vlasništvo tuženog a njegovom isključivom krivicom.pravilno primenio materijalno pravo kada je obavezao tuženog na naknadu materijalne štete tužiocu. i člana 184. napala su ih tri psa lutalice od kojih ga je najveći sa leđa ugrizao za levu nogu. ne oslobađa ove odgovornosti. kao osnivač. Čak i da je za radnju izbegavanja sudara izabrao forsirano kočenje do zaustavljanja . sa tehničke tačke gledišta.2005. Ovo zbog toga što se grad.2005. Sudar je pravilno pokušao da izbegne levim izmicanjem za koju radnju vozač traktora zbog kretanja skupa ulevo nije ostavio dovoljno prostora. godine) . prvi put je mogao uočiti eventualni levi pokazivač pravca na traktoru u trenutku kada je do sudara preostalo 2.kao i druge komunalne delatnosti i ostale od opšteg interesa saglasno Zakonu u njegovoj nadležnosti tj. Imajući u vidu utvrđeno činjenično stanje.11. Primetivši da su mu pantalone na mestu ujeda pocepane i da noga krvari.suprotno žalbenim navodima stranaka . (Iz Presude Okružnog suda u Novom Sadu. 2345/05 od 24. stav 2. Iz obrazloženja: Utvrđeno je sledeće činjenično stanje: Zajedno sa svojim navedenim prijateljem. Žalbeni navodi prvotuženog u pogledu njegove pasivne legitimacije i u vezi s tim njegove odgovornosti su neosnovani.162 - .2007.02. Zakona o obligacionim odnosima. godine) 301. Odluke o uslovima za držanje i zaštitu domaćih životinja na teritoriji grada Novog Sada (… poslove hvatanja i prevoza napuštenih životinja i sakupljanja vrši JKP "Čistoća" … tj. Naime. ali je ova obaveza . Pregledan je na Odeljenju za Urgentnu hirurgiju Instituta za hirurgiju a sledeći dan i u Zavodu.OBLIGACIONO PRAVO U situaciji kada se vozilo tužioca nalazi u fazi preticanja u levoj saobraćajnoj traci. 2669/06 od 14. prvostepeni sud je . Za navedenu saobraćajnu nezgodu tuženi je proglašen u prekršajnom postupku krivim i kažnjen novčanom kaznom. gde je konstatovana laka telesna povreda. odredbe člana 2. grad odn. Za štetu koju je oštećeni pretrpeo ugrizom psa lutalice postoji solidarna odgovornost grada i gradskog javnog komunalnog preduzeća. ovde drugotuženi). Grad Beograd uređuje i obezbeđuje uslove obavljanja komunalnih delatnosti i njihov razvoj …) i člana 39. tužilac je taksijem otišao u Urgentni centar radi ukazivanja prve pomoći. odlučujući o naknadi nematerijalne štete. (Iz Presude Okružnog suda u Novom Sadu.03. Taj stav prihvata i žalbeni sud. prvostepeni sud je zauzeo pravilan stav o odgovornosti prvotuženog. Gž. tužilac se dana 02. Zakona o komunalnim delatnostima (… opština. Zbog toga prvostepeni sud pravilno zaključuje da u predmetnoj pravnoj stvari postoji solidarna odgovornost. U neposrednoj blizini ulaza zgrade u kojoj stanuje. pravilnom primenom odredaba člana 154. ona izvorno predstavlja obavezu prvotuženog. poveravajući obavljanje određene komunalne delatnosti javnom preduzeću koje je u tu svrhu i osnovalo.ne bi se mogao zaustaviti ispred prepreke. godine oko 23 sata i 45 minuta vraćao kući.

zbog čega se on ne može ni delimično osloboditi ove odgovornosti.2005. način na koji je kapija funkcionisala ukazuje da je ista predstavljala opasnu stvar u trenutku stavljanja u pokret. godine došlo do njegovog povređivanja na taj način što je prilikom zatvaranja glomazne metalne pokretne kapije od strane tužioca došlo do pucanja jednog dela graničnika.2007. tuženi je izvršio zamenu istog zavarivanjem dosta masivnijeg graničnika. a uzrok štete otklonjiv. Iz obrazloženja: Pred prvostepenim sudom je utvrđeno da je tužilac bio u radnom odnosu kod tuženog na poslovima portira. (Rešenje Okružnog suda u Beogradu. da li se to moglo realno očekivati prema redovnom toku stvari s obzirom na učestalost bombardovanja ove lokacije i da li je zadatak na bombardovanoj lokaciji po svojoj prirodi bio neodložan. na šta se osnovano ukazuje i u žalbi. i to onog dela koji je bio zavaren za stub. zbog čega je kapija nastavila sama da se kreće. u situaciji kada je poslodavac dao radni nalog za rad u ratnim uslovima kada je bilo izvesno bombardovanje.OBLIGACIONO PRAVO 302. Metalna kapija je funkcionisala na taj način da je stalno dolazilo do njenog udara u graničnik. Dejstvo sile upotrebljene od strane tužioca nije moglo uzrokovati pad kapije. godine) 303. dakle. Gž. u situaciji kada je dao radni nalog za rad u ratnim uslovima znajući da je bilo izvesno bombardovanje te da postoji opasnost za život i zdravlje . Pošto je prvostepeni sud propustio da razjasni navedene okolnosti.04. pribavio obaveštenje od centra za uzbunjivanje da je u kritično ili blisko vreme nagoveštena (ili) i ostvarena vazdušna opasnost i bombardovanje.snosi rizik obavljanja te opasne delatnosti i odgovaran je za naknadu štete.4. stvar koja je delovala s povećanim rizikom opasnosti nastanka šte. neposredno pre upućivanja tužioca na radni zadatak. Graničnik koji se nalazio na stubu ograde više puta je varen zbog pucanja do koga je dolazilo u trenutku dodira sa graničnikom kapije stavljene u pokret. a prema izjašnjenju veštaka oko 320 kg. Naime. pobijana presuda je morala biti ukinuta. pravilno je zaključio prvostepeni sud da je tuženi odgovoran za štetu koju je prilikom povređivanja pretrpeo tužilac. Postoji potpuna objektivna odgovornost imaoca opasne stvari u vezi koje je šteta nastala. Tužilac je bio odgovoran radnik i u toku radnog vremena nije koristio alkohol. Zakona o obligacionim odnosima nužno je razjašnjenje ovih okolnosti. Poslodavac. iz čega proizilazi da do ovoga ne bi dolazilo samo uz veoma veliku pažnju pri njenom rukovanju.163 - . po oceni drugostepenog suda. te da je dana 28. Za pravilnu primenu odredbe člana 154. Iz obrazloženja: U postupku donošenja ožalbene presude prvostepeni sud je propustio da utvrdi: da li je tužilac i grupa radnika koja je sa njim putovala imala uredno izdat nalog da baš tada obavlja radni zadatak na terenu. a on to znao . pa time i opasnost za život i zdravlje. Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja.tada on snosi rizik obavljanja te opasne delatnosti i odgovaran je za naknadu štete. Naime. Težina ove metalne kapije je prema podacima iz prijave o povredi na radu iznosila je 600 kg. da li je tuženi. u slučaju kada je ponašanje oštećenog predvidivo. te je izletela iz vođice i pala udarivši tužioca. 3178/06 od 19. Nakon ovog pucanja graničnika.

zbog čega je konkretnom prilikom došlo do realizacije ovog rizika povećane opasnosti.1995.1. Gž. odnosno predvidivost mogućnosti da ista svakog momenta može izleteti iz vođice zbog nešto jačeg pokretanja.2000. 3. Drugog je domašaja pitanje da li u je konkurenciji između akata različite pravne snage tužena strana trebala da primeni akt jače pravne snage – što je nesumnjivo domen primene prava. st. Upravo znanje ove okolnosti potvrđuje predvidivost ponašanja rukovaoca kapijom. imajući u vidu da je tužiočevo ponašanje bilo predvidivo. dakle nepredvidivim. Lice koje koristi tuđu nepokretnost bez zaključenog ugovora o zakupu i koje. st. ZOO. ZOO.05. (Presuda Okružnog suda u Kraljevu Gž. (Presuda Okružnog suda u Beogradu. pored toga. odnosno da je bilo predvidivo da upotreba kapije sa uobičajenom pažnjom stvara izvesnost realizacije rizika njenog pada.i zakonit rad organa tužene može dovesti do povrede prava neispunjenjem obligacije zbog pogrešne primene odn.1921/07 od 21. Zakona o obligacionim odnosima. kao u konkretnom slučaju .br. tuženi su zaključili ugovor o zakupu na neodređeno vreme. Dana 4. ne može kvalifikovati kao deliktna radnja koja ima za posledicu naknadu štete primenom pravila iz odredbe člana 154. Takvo postupanje tužene se. neprimene citiranih zakonskih normi. neizbežnim i neotklonjivim uzrokom štete. Pri tome se tuženi ne može ni delimično osloboditi ove odgovornosti na osnovu odredbe čl. Na drugoj strani. 174. godine) 304. pa da zbog toga postoji osnov za naknadu štete. nezakonito postupanje državnih organa može se iskazati samo kroz kršenje a ne i kroz primenu prava. dakle. godine) 305. dana 6. pa je tuženi nezavisno od krivice. pa bilo to i ponašanje tužioca kao rukovaoca kapijom u navedenom smislu. u smislu čl. u vezi člana 172. Ono vlasniku nepokretnosti odgovara po osnovu odgovornosti za prouzrokovanu štetu. Prema ugovoru o zakupu tužena kao zakupac . Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je u konkretnom slučaju u ožalbenoj presudi pogrešno zaključio da se radi o naknadi štete. objektivno odgovoran za nastalu štetu. a pogrešna primena prava ne vodi zaključku da je organ nezakonito postupao. 177.11. zbog čega se tuženi ne može pozivati da bi posebna pažnja rukovanja kapijom isključila ovaj rizik. godine.OBLIGACIONO PRAVO te. koji rizik se pri datim okolnostima mogao otkloniti od strane tuženog adekvatnom popravkom kapije. Zbog pogrešne primene prava ne može se zaključiti da je državni organ nezakonito postupao. Objektivna odgovornost imaoca opasne stvari se pak može potpuno ili delimično isključiti samo faktorom više sile. međutim. 154.2007.2007.164 - . Ne predstavlja kršenje (već primenu) prava postupanje u skladu sa pozitivnim podzakonskim aktima. u vezi čl. dakle. postupa protivpravno. godine. Naime. na osnovu zaključenog ugovora sa drugotuženim. 1624/07 od 11.1. ne plaća zakupninu. a ne po osnovu sticanja bez osnova. za šta u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi. Iz obrazloženja: Prema utvrđenim činjenicama tužilac je vlasnik nepokretnosti opisanih u prvostepenoj presudi. a uzrok štete otklonjiv. 2.

2004. godine pa do isplate. godine pa do 1.6.9. Zakona o obligacionim odnosima. poslodavac. godine pa do 30. može odgovarati i po osnovu opštih pravila o naknadi štete iz Zakona o obligacionim odnosima.00 dinara sa kamatom od 1.165 - .9. godine pa do 1.6.1999. a od tužioca je saznala u toku 2001. .2004.6. ZOO. 2. 155. ZOO tužilac bi imao pravo na naknadu štete u vidu izgubljene koristi u visini zakupnine na tržištu u vreme donošenja odluke o tužbenom zahtevu tužioca. godine isplati iznos od 1.8.00 dinara sa kamatom od 1. ZOO.9. Na osnovu tako utvrđenih činjenica nižestepeni sudovi su zaključili da je tužena u obavezi da tužiocu isplati na osnovu odredbe člana 210.9. Zakona o obligacionim odnosima (dalje: ZOO) kao nesavesni držalac na osnovu odredbe člana 214.2004. i 189. Pored navedenog magacinskog prostora organ tužene je koristio i ostale nepokretnosti u vlasništvu tužioca i za korišćenje tih nepokretnosti nije plaćao naknadu.11.9.080. (Rešenje Vrhovnog suda Srbije.2007. i 158. kao i da između tog osiromašenja i obogaćenja postoji međusobna uslovljenost. 185. ZOO naknadu za korišćenje nepokretnosti koje su vlasništvo tužioca. a ne po osnovu sticanja bez osnova kako to pogrešno zaključuju nižestepeni sudovi. godine iznos od 2. korelacija i da za isto ne postoji pravni osnov. Tužena je za korišćenje jednog dela nepokretnosti u vlasništvu tužioca plaćala zakupninu bivšem vlasniku te nepokretnosti. Organ tužene je bio u posedu nepokretnosti koje su predmet spora od 20. godine. Rev. i 3. godine. Kako je protivpravnom radnjom tužene tužiocu prouzrokovana šteta.962. Povreda zadobijena pri dolasku na posao smatra se povredom na radu. osim po osnovu Zakona o radnim odnosima. 2807/2007 od 1. Iz obrazloženja: Na utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo našavši da . godine. st. odnosno umanjenje imovine jednog lica. odnosno uvećanje imovine na strani drugog lica. godine sa zakupninom u iznosu od 7.640.00 dinara mesečno. uslovi su da postoji osiromašenje.2004.1999. Za postojanje neosnovanog obogaćenja. Korišćenjem nepokretnosti tužioca na opisani način. tužena odgovara po osnovu odgovornosti za prouzrokovanu štetu. Tužena je obavezana da tužiocu za korišćenje 1/2 fabričke hale u površini od 360 m2. Tužilac svoju nepokretnost nije koristio u periodu od 20.256. godine do 1. Za drugi deo nepokretnosti tužena nije imala zaključen ugovor o zakupu. Tužena je o pravu vlasništva na spornim nepokretnostima saznala u vreme pregovaranja oko zaključenja ugovora o zakupu sa drugotuženim. odnosno da postoji obogaćenje.7.1999. stav 1. godine pa do konačne isplate.u smislu članova 154.6. a na osnovu zaključenog ugovora o zakupu na neodređeno vreme. Na osnovu odredbe člana 189.OBLIGACIONO PRAVO uzela je na korišćenje magacinski prostor površine 720 m2 počev od 1.. a nije plaćala ni zakupninu.200.2004. godine) 306. U reviziji tužene osnovano se ističe da su nižestepeni sudovi pogrešno primenili materijalno pravo kada su zaključili da tuženi odgovara tužiocu za korišćenje njegove nepokretnosti po osnovu sticanja bez osnova. Tužena je obavezana da za korišćenje fabričke hale i dvorišnog prostora plati tužiocu za period od 20. jer je u posedu nepokretnosti bila tužena. 154. tužena je postupala protivpravno i na taj način tužiocu prouzrokovala štetu u smislu odredbe čl. odnosno sticanja bez osnova u smislu člana 210..1999.1999.2004. Za nadoknadu materijalne i nematerijalne štete kao posledica te povrede. kao i člana 106. za period od 20.

što je jedna od mogućih ali izuzetno retkih komplikacija koja se ne može predvideti a ni sprečiti i pored najbrižljivije urađene operacije.iz opštih odredaba o odgovornosti za naknadu štete po osnovu krivice. . Stoga osnov tuženikove odgovornosti za nadoknadu štete tužilji proizlazi .20 časova ujutru. godine operisana zbog urođene paralize desnog očnog živca. krivljenje usta kod tužilje je bilo izraženo samo pri pokretima usana. Osnov odgovornosti tuženog je i u činjenici da se u konkretnom slučaju radi o povredi koja je nastala u vezi sa radom. a koju je tužilja kao zaposleni radnik pretrpela prilikom dolaska na posao. Ukoliko se pacijent. tj kojima se ukazuje na navodni doprinos tužilje nastaloj šteti . što se može okarakterisati kao nepažnja tuženog. Pž.okliznula se prilikom dolaska na posao u 7.OBLIGACIONO PRAVO stav 5. da je tuženi pasivno legitimisan u pogledu nadoknade potraživanja čije se utvrđenje traži.pre svega . Kao posledica izvršene operacije kod tužilje je zaostao konvergentni strabizam – razrokost sa pojavom viđenja duplih slika. ( Iz presude Višeg trgovinskog suda. a što se u konkretnom slučaju nije dogodilo jer su ožiljci koji su se razvili na mestu operativne intervencije izazvali pojavu razrokosti koja je kod tužilje trajno stanje. godine) 307. što ne zavisi samo od operativnog već i od postoperativnog toka. a koja bi proizlazila iz činjenice da tuženi. utvrđenog osnova odgovornosti tuženog. tužilja je 21.postoji obaveza tuženog da u konkretnom slučaju tužiocu nadoknadi pričinjenu kako materijalnu tako i nematerijalnu štetu. pa su neosnovani navodi o eventualnom doprinosu tužilje nastaloj šteti. a posle operacije je nastupilo unakaženje koje se ispoljava kako pri mimici lica tako i kad je lice u stanju mirovanja. Navodi žalbe kojima se pobija pravilnost primene materijalnog prava odn. Operacija je tehnički izvedena na način kako to zahteva savremena operativna tehnika iz oblasti plastične hirurgije koja se radi kod paralize facijalisa. te da se tužilja okliznula na metalnoj rešetki koja se nalazi ispred samog ulaza u banku i to u okviru vremena koje se računa u radno vreme . Zakona o radnim odnosima . Tužilji je lekar pre operacije objasnio zašto ide na operaciju.04. 5772/06 od 30. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju. Naime. zbog urođene paralize facijalisa. pouzdano je utvrđeno u prvostepenom postupku da ispred zgrade tužene banke nije bio u potpunosti očišćen sneg i led. Zbog toga se ona ponaša kao osoba sa jednim okom i njena vidna sposobnost je umanjena za 20% što je dovelo i do umanjenja opšte životne aktivnosti od 50% koje se ogleda u stalnom viđenju duplih slika i nemogućnošću obavljanja poslova za koje je potreban vid na oba oka. zbog čega je ista i preduzeta. nije obezbedio da se ulaz u banku adekvatno očisti.01. Sve to je uočljivo na prvi pogled i ne može se pokriti šminkom. Operacija je kod tužilje bila medicinski opravdana i indikovana.2007. Tužilji je rečeno da se može dogoditi da ne bude potpuno zadovoljna rezultatom operacije ukoliko se ne postigne potpuno zatvaranje oka. šta će istom dobiti i predočio joj je moguće komplikacije. odnosno poslova sa preciznim radom na blizinu. Pre operacije. odn.su neosnovani.1987. preko svojih zaposlenih. Tom prilikom tužilja nije bila upozorena na posledicu koja je nastupila jer se pokretljivost očne jabučice kao posledica ovakve plastične operacije jednostavno ne događa.166 - . Zbog toga postoji odgovornost poslodavca da ovakvu štetu nadoknadi. Navedenom operacijom je mogao biti postignut povoljan ishod. pre operacije ne upozna sa svim mogućim posledicama operativnog zahvata zdravstvena ustanova odgovara za sve eventualne štetne posledice tog pacijenta.

a i nastupelu komplikaciju kod tužilje. Protiv navedene presude žalbu je izjavio tuženik.. M. Činjenica je da se kod tužilje radi o svesnom. postoji i dužnost obaveštavanja pacijenta radi njegove lične sigurnosti i samoodređenja u odnosu na sopstveno telo. značaj i domašaj onoga sa čime se saglašava. Rev. Naime. godine) . ZOO. tuženik je pasivno legitimisan u ovoj parnici i isti odgovara za nastalu materijalnu štetu po principu krivice što je predviđeno članom 154. odnosno prognoza o stanju zdravlja posle intervencije. i obavezan je tuženik da plati na ime naknade materijalne štete navedeni iznos sa kamatom iz presude. Obaveštenje pacijenta treba da bude pogodno da pacijent stekne osnovna saznanja o onome šta će se sa njim dogoditi ako na intervenciju ne pristane.k. Iz obrazloženja: Prvostepenom presudom u stavu 1 . 1821/05 od 19. 46/04 od 19.. 5393/02 od 24. Pristanak pacijenta na određenu intervenciju je punovažan samo ako pacijent zna suštinu. stav 1. Isto tako je činjenica da je operacija tehnički urađena na način kako to zahteva savremena operativna tehnika iz plastične hirurgije.” u G.. br. pravilan je pravni zaključak sudova nižeg stepena da postoji odgovornost tužene za predmetnu štetu i nastupele štetne posledice. Nisu osnovani navodi u reviziji kojima se osporava utvrđenje suda da je tužilja odlaskom na operaciju u potpunosti preuzela rizik nastupelih posledica. dobrovoljnom i ni sa čim uslovljenom određenom hirurškom zahtevu koji spada u estetsku hirurgiju. Veštačenjem od strane veštaka građevinske struke je utvrđena visina štete. Up. obaveštenje je trebalo da bude detaljnije. Neosnovano je isticanje tuženika da nije pasivno legitimisan u ovoj parnici i da time nema njegove odgovornosti. Zakona o obligacionim odnosima.. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. a pravilno je primenjeno i materijalno pravo iz članova 154.. dokazima je utvrđeno da je tuženik kao vozač teretnog vozila novčano kažnjen rešenjem sudije za prekršaje u G. M... usvojen je tužbeni zahtev tužioca – “Muzej R. obaveštenje o mogućim komplikacijama podrazumeva ukazivanje i na izuzetno retke komplikacije.. To pre svega podrazumeva ukazivanje na mogući neuspeh zahvata i kada se isti obavi onako kako treba.. ZOO. Naknada materijalne štete i odgovornost po osnovu krivice primenom odredbe člana 154.167 - .. i član 200..05. br. jer je ušao sa vozilom u “memorijalni kompleks” uprkos postojanju saobraćajnog znaka “zabrana saobraćaja za teretna vozila i autobuse” i time je oštetio ulaznu zidanu kapiju. Gž.2004.03. godine) 308. član 170. izreke je odbijen prigovor nedostatka pasivne legitimacije na strani tuženika kao neosnovan. stav 1.2005. a u stavu 2. odnosno ukoliko je u situaciji da uzme u obzir razloge i za i protiv i da donese razumnu odluku koja se tiče njegovog lečenja. a drugostepeni sud je istu odbio kao neosnovanu i potvrdio prvostepenu presudu. (Iz presude Okružnog suda u Čačku.01. Pored ostalih obaveza zdravstvenih radnika koja im nalaže pravilo medicinske nauke. Dakle. godine..2003. kao i da mu bude razjašnjena delotvornost predloženog zahvata.. S obzirom da zahvat nije bio hitan kod tužilje.OBLIGACIONO PRAVO Na osnovu navedenih činjenica. Međutim.

Gž. S obzirom na utvrđeno činjenično stanje i navedene zakonske propise. tužilac predmetnom tužbom između ostalog traži naknadu štete u vidu izgubljene zarade povodom poništenog sporazuma o prestanku radnog odnosa.2004. Zakona o obligacionim odnosima je propisano da ko drugome prouzrokuje štetu dužan je da je nadoknadi ukoliko ne dokaže da je šteta nastala bez njegove krivice. Prema članu 73. a da tuženu obaveže da mu naknadi materijalnu štetu na ime neisplaćenih zarada koje bi ostvario da je radio kod tuženog počev od dana udaljenja pa sve do dana kada je radni odnos zasnovao u preduzeću "K.. stav 1. godine. Ako preduzeće nije znalo niti moglo znati za bolest tužioca. godine. onda ono ne bi moglo biti odgovorno za štetu koju je tužilac zbog prestanka radnog odnosa pretrpeo. da je zbog svega izloženog prvostepeni sud pravilno odlučio kao u stavu jedan izreke presude. poslodavac je dužan da mu štetu naknadi. tada važećeg Zakona o osnovnim pravima iz radnog odnosa preduzeće je dužno da radniku naknadi štetu koju je pretrpeo . do kog datuma je tužilac opredelio tužbeni zahtev po ovom osnovu imajući u vidu da je tužilac radnik kome je nezakonito prestao radni odnos kod tuženog. Odredbama člana 154. Ako zaposleni pretrpi štetu u vezi sa radom. imajući u vidu da su pravosnažnom i izvršnom presudom istog suda poništene kao nezakonite navedene disciplinske odluke tužene. sve sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana dospelosti svakog pojedinačnog mesečnog iznosa.11. godine.a od dana kada je zasnovao radni odnos u preduzeću "K. kada je zasnovao radni odnos u Javnom komunalnom preduzeću "K.. Iz obrazloženja: Tužbeni zahtev zasniva se na činjenici da je tužiocu radni odnos kod tuženog prestao po osnovu nezakonitih disciplinskih presuda te da je tužilac bio van rada zbog nezakonitog prestanka radnog odnosa počev od 25. Predložio je da sud usvoji tužbeni zahtev. da ako zaposleni pretrpi povredu ili štetu na radu ili u vezi sa radom.1998.". da stoga tužiocu pripada naknada materijalne štete na ime izostale zarade u spornom periodu sa zakonskom zateznom kamatom. sud je zaključio da je tužena odgovorna za štetu koju je tužilac pretrpeo po osnovu izostalih zarada u periodu počev od dana udaljenja pa sve do februara 2002. pa sve do aprila 2001. (Iz presude Okružnog suda u Beogradu. Iz obrazloženja: Naime. Imajući u vidu utvrđeno činjenično stanje. 2454/04 od 01." .OBLIGACIONO PRAVO 309." pa do kraja februara 2002. Zakona o radu je propisano. poslodavac je dužan da mu štetu nadoknadi u skladu sa Zakonom i opštim aktom. godine) 310...168 - . razliku između zarada koje je ostvarivao kod drugog poslodavca i zarada koje bi primao da je bio u radnom odnosu kod tuženog. br.. pravilno je prvostepeni sud odlučio kada je tužiocu dosudio naknadu materijalne štete a na ime izostale zarade u spornom periodu sa zakonskom zateznom kamatom.12.. I najzad odredbama člana 96. te da stoga ima pravo na naknadu štete za izostale zarade u ovom periodu.

onda ono ne bi moglo biti odgovorno za štetu koju je tužilac zbog prestanka radnog odnosa pretrpeo. Iz obrazloženja: Presudom Opštinskog suda u Č. godine obavezan je tuženik da plati tužiocu na ime naknade štete iznos od 5. a tuženi nije u postupku dokazao da se radi o istinitoj informaciji što bi isključivalo odgovornost tuženog da tužilji naknadi prouzrokovanu štetu. Zakona o obligacinim odnosima. Protiv navedene presude tuženik je blagovremeno izjavio žalbu. Prema članu 154. . (Iz presude Vrhovnog suda Srbije.12.09. 504/03 od 17.169 - . br. Rev.2003.12. br. Tuženik je dužan da naknadi štetu tužiocu u visini tržišne vrednosti zakupnine za parcele tužioca koje je. P. pravilan je zaključak nižestepenih sudova da tuženi nije odgovoran za štetu koju je tužilac pretrpeo zbog prestanka radnog odnosa.03.00 dinara sa pripadajućom kamatom. godine) 311.2002. usled čega njegova odluka da zaključi sporazum nije mogla biti pravno validna.______ od 20.. Kako tuženo preduzeće nije znalo za navedenu bolest tužioca. _____ od 20.2002.2003. _____ od 13. Po oceni Vrhovnog suda. te nije dužan da istu nadoknadi u vidu izgubljene zarade. godine) 312. U konkretnom slučaju pretpostavka krivice zasniva se na nezakonitosti postignutog sporazuma o prestanku radnog odnosa tužiocu. Neistinita informacija koja se objavi u listu je osnov za utvrđivanje naknade nematerijalne štete zbog nanetog psihičkog bola izazvanog povredom ugleda i dostojanstva istog. Nižestepeni sudovi su utvrdili da tuženi nije znao da je tužilac u spornom periodu bolovao od paranoidne psihoze.. i to za sve godine bespravnog korišćenja parcela. ZOO to je krivica preduzeća koja se pretpostavlja. br. godine odbio kao neosnovanu žalbu tuženika i potvrdio je presudu Opštinskog suda u Č. istog Zakona. što opravdava dosuđivanje pravične naknade na osnovu člana 200.. stav 1. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. br. Okružni sud u Užicu je svojom presudom. 1218/03 od 12. ako preduzeće nije znalo niti moglo znati za bolest tužioca.OBLIGACIONO PRAVO na radu ili u vezi sa radom po načelima odgovornosti za štetu.. Pretpostavka je oboriva.489. Iz obrazloženja: Pravilnost primene materijalnog prava proizilazi iz zaključka da objavljeni tekstovi po svom strukturnom i smisaonom značenju predstavljaju neistinitu i uvredljivu informaciju kojom se vređa dostojanstvo i ugled tužilje.2003. koji je poništen zato što tužilac zbog svog zdravstvenog stanja nije bio u mogućnosti da shvati značaj svojih postupaka niti da upravlja svojim radnjama. Gž.11. bez pravnog osnova.. godine. Iz pravilne ocene da neistinita informacija objavljena u listu tuženog svojim sadržajem i načinom na koji je izložena predstavlja nanošenje psihičkog bola tužilji. proizilazi pravilnost zaključka nižestepenih sudova da je tužilja pretrpela nematerijalnu štetu zbog nanetog joj psihičkog bola u smislu člana 155. koristio za ispašu svoje stoke. pošto preduzeće može dokazivati da je šteta nastala bez njegove krivice. P. Rev.

Gž. Prvotuženik odgovara kao vlasnik i imalac vozila primenom odredbe čl. K.2002.tuženog odnosno odgovornost po osnovu krivice u smislu člana 154. U takvoj situaciji pravilna je odluka prvostepenog suda uz pravilnu primenu materijalnog prava. P. Ukoliko se zaposleni povredi na putu od kuće do posla. jer nema uzročne veze između nastale povrede i procesa rada poslodavca. Tužilac je izvršio popravku vozila. stav 2. Međutim. godine) 314. br.01... 154.. i Udruženje osiguravajućih organizacija Jugoslavije – Garantni fond da solidarno plate tužiocu na ime nakade imovinske štete iznos naveden u izreci. godine. br. U konkretnom slučaju ne postoji subjektivna odgovornost poslodavca .11. 101/03 od 21. (Iz presude Okružnog suda u Užicu.2003. 101/03 od 21. U obrazloženju drugostepene odluke je navedeno sledeće: Tužilac je vlasnik vozila koje je oštećeno vozilom prvotuženika.2002. 90/02 od 13. Zakona o osiguranju imovine i lica jer je naknada štete prouzrokovana upotrebom motornog vozila za koji nije bio zaključen ugovor o obaveznom osiguranju. br. Protiv navedene presude prvotuženik je blagovremeno izjavio žalbu. Zakona o obligacionim odnosima. Pravilno je prvostepeni sud primenio materijalno pravo kada je obavezao vlasnika vozila i Garantni fond da solidarno plate na ime naknade štete tužiocu. poslodavac će odgovarati samo u slučaju ako je povreda izazvana krivicom poslodavca ili opasnom stvari (delatnošću) poslodavca. br. godine) 313.. ZOO a drugotuženik primenom odredbe člana 99. Solidarna odgovornost vlasnika vozila i Garantnog fonda za štetu koju prouzrokuje neregistrovano vozilo vlasnika tužiočevom vozilu. 227/03 od 13.OBLIGACIONO PRAVO U obrazloženju drugostepene presude je navedeno sledeće: Tuženik je napasao svoju stoku na parcelama tužioca u zadnjih pet godina bez odobrenja tužioca. a potvrdio presudu Opštinskog suda u A. (Iz presude Okružnog suda u Užicu. 90/02 od 13. prvostepeni sud pravilno nalazi da odgovornost tuženog za nastalu štetu ne postoji..2003. Okružni sud u U. Tuženik je sa vozilom prešao na suprotnu kolovoznu traku i isto je bilo neregistrovano. br. godine obavezani su tuženici M. i 178. Gž.. tačka 1..03. Tužilac je takođe opominjao tuženika da prestane sa takvim radnjama. P.01.2003. .11. Iz obrazloženja: Presudom Opštinskog suda u A. pa je tuženik obavezan da plati tužiocu na ime naknade štete dosuđeni iznos koji predstavlja tržišnu vrednost zakupnine za parcele tužioca u zadnjih pet godina.170 - . suprotan navodima iz žalbe tuženika. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud pravilno utvrđuje da se povreda koju je zadobila tužilja smatra povredom na radu odnosno povredom u vezi sa radom. je svojom presudom Gž. godine odbio kao neosnovanu žalbu tuženika.. jer je ovu povredu zadobila prilikom dolaska na posao.

Odredbom člana 156.171 - . nadležan sud opšte nadležnosti. u konkretnom slučaju nižestepeni sudovi nisu raspravljali i utvrđivali koje su to potrebne odgovarajuće mere za . ili da otkloni izvor opasnosti. 1. 6211/03) 315.10. 255/03 od 15. propisano je da svako može zahtevati od drugoga da ukloni izvor opasnosti od koga preti znatnija šteta njemu ili neodređenom broju lica. usled čega je u svakom slučaju morao da primeni standarde uobičajena pažnje za provere vozila i uvidom u saobraćajnu dozvolu vozila i ličnu kartu lica koje vozilo preuzima. već je predmetna šteta nastala propustima radnika tužene pri izdavanju vozila licu bez punovažne kartice. Gž. 3436/04 – P.2003. kao i da se suzdrži od delatnosti od koje proizilazi uznemiravanje ili opasnost štete. Zakona o obligacionim odnosima kao i odredbu člana 3. na trošak držaoca izvora opasnosti. Odluke Skupštine grada Beograda o javnim parkiralištima odlučujući da usvoji tužbeni zahtev i obaveže tuženog da tužiocu isplati naknadu štete. stav 1. to nije moglo regularno da učini. Sud će na zahtev zainteresovanog lica narediti da se preduzmu odgovarajuće mere za sprečavanje nastanka štete ili uznemiravanja. Međutim. (Iz presude Okružnog suda u Valjevu. jer sama povreda tužilje nije u uzročnoj vezi sa procesom rada tuženog kao poslodavca tužilje. zbog čega činjenično stanje nije pravilno i potpuno utvrđeno. stav 1. Prema stanju iz spisa. kao i da se suzdrži od delatnosti od koje proizilazi uznemiravanje ili opasnost od štete. Tužilja je povredu zadobila prilikom dolaska na posao. da je po zahtevu da se ukloni opasnost štete u smislu navedene odredbe. br. tako da ova njena povreda nije rezultat propusta tuženog u obezbeđivanju uobičajnih uslova rada. nema ni objektivne odgovornosti tuženog za nastalu štetu u smislu odredbe iz člana 174. ako se nastanak uznemiravanja ili štete ne može sprečiti odgovarajućim merama. Ovaj sud nalazi. što se osnovano ističe u reviziji. A. Zakona o obligacionim odnosima. kada sa postojećom karticom lice koje se predstavilo kao R. godine) Neosnovano se žalbom osporava ožalbena odluka isticanjem da tuženi nije imao obavezu čuvanja vozila na parkingu i da je radnik tuženog propisno postupao saglasno praksi i pravilima tuženog. br. Stoga je prvostepeni sud pravilno primenio materijalno pravo i to odredbe člana 154. original kartice predatog spornog vozila je ostao kod tužioca a radnik tuženog je vozilo izdao na osnovu druge kartice. Tužbeni zahtev se odnosi na obustavu dalje igradnje dalekovoda visokog napona preko parcele i stambenog objekta tužioca radi otklanjanja izvora opasnosti ili naknadne štete. 316. prilikom pada sa mopeda zbog klizavog kolovoza. (Gž. pre svega. Iz obrazloženja: Vrhovni sud nalazi da je drugostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo. U konkretnom slučaju tužbeni zahtev se ne odnosi na uklanjanje ili izmeštanje elektroenergetskog objekta. Svako može zahtevati od drugoga da ukloni izvor opasnosti od koga preti znatnija šteta njemu ili neodređenom broju lica. u ovom slučaju se ne radi o neadekvatnom čuvanju vozila tužioca. ako ovaj sam to ne učini. kou je nepravilno ocenio kao nečitljivu. proveri ima li uslova da se dozvoli izlazak vozila iz javne garaže. Zakona o obligacionim odnosima. Naime. i 170.OBLIGACIONO PRAVO Takođe. br.

normalnu štetu zbog izvođenja građevinskih radova i radova na uređenju ulice tuženi nije dužan da nadoknadi tužiocu. tj. odnosno da ona bude manja. čak i da su osnovani navodi iz tužbe. kazniće se zatvorom od tri meseca do pet godina. br. odnosno kada uopšte nije radila. junu i julu mesecu 1997. Na osnovu nalaza i mišljenja veštaka prvostepeni sud je utvrdio da je tužilac zbog toga izgubio dobit koja iznosi 311. sa vodovodom. U konkretnom slučaju tužena JP “E. 2319/03 – P. 38. Na osnovu prednjih činjenica pogrešno su niži sudovi primenili materijalno pravo kada su zaključili da je tuženi dužan da tužiocu plati dosuđeni iznos na ime štete u vidu izgubljene dobiti. 154. Pri tom.172 - .04. u ulici P. br. i u tom slučaju potraživanje tužioca za naknadu štete je zastarelo.12. Visina izgubljene dobiti utvrđena je na osnovu nalaza i mišljenja veštaka i to upoređivanjem ostvarene razlike u ceni u 1994.. i 101. godini u odnosu na razliku u ceni za vreme kada je knjižara radila sa smanjenim kapacitetom.1994. (Gž. te je tako knjižara u aprilu.2002. navedene odredbe zakona). Međutim. kanalizacijom. Međutim. godine.99 dinara. treća faza. Kako nižestepeni sudovi nisu imali uvid u napred navedene činjenice od kojih zavisi pravilna primena materijalnog prava.. br. bila potpuno onemogućena da normalno radi. godine. godini. iz samih navoda tužbe i žalbe sledi da su radnici tužene tužioca odmah predali organima druge države. odnosno radila je i ostvarivala manji promet. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. . a u ostalom periodu bila je delimično onemogućena da radi. ili da se otkloni izvor opasnosti. već samo onu štetu koja prelazi normalne granice a koja je nastala ukoliko tuženi pri izvođenju radova nije preduzeo odgovarajuće potrebne mere da do štete ne dođe. Uobičajenu .OBLIGACIONO PRAVO sprečavanje nastanka štete ili uznemiravanja. Iz obrazloženja: Prema utvrđivanju prvostepenog suda tuženi je bio izvođač građevinskih radova koji su otpočeli 3. a zatim i radova na uređenju ulice P. 4. ZOO).. 3352/02) 317. Rev. i u tom slučaju može se zahtevati preduzimanje društveno opravdanih mera za sprečavanje nastupanja štete ili za njeno smanjenje (čl.763. tu štetu će mu nadoknaditi odgovorno lice koje je štetu prouzrokovalo saglasno odredbama čl. 156. elektro i PTT mrežom. a činjenica da je tužilac pretrpeo štetu na prvoj liniji fronta bez uticaja je na odgovornost tužene jer ukoliko je tužilac pretrpeo štetu na ratištu. Kada je u pitanju opšte korisna delatnost za koju je dobijena dozvola od nadležnog organa. koji radovi su izvođeni u 1996.. to su odluke morale biti ukinute. godine i završili se novembra meseca 1995.. i 1997.. st. zloupotrebom svog položaja ili ovlašćenja. KZ Republike Srbije kojim je propisano da ako protivpravno lišenje slobode učini službeno lice. stav 3. 1. Zakona o obligacionim odnosima. godine) Ne upuštajući se u ocenu da li je u radnjama organa tužene bilo elemenata krivičnog dela. 318. maju. 485/02 od 18. onda se može zahtevati samo naknada štete koja prelazi normalne granice (stav 3. za vreme izvođenja radova na uređenju ulice. Za vreme izvođenja tih radova tužilac je bio delimično i potpuno onemogućen da koristi knjižaru br. u konkretnom slučaju bi eventualno moglo doći do primene odredbe člana 63.” je dobila dozvolu nadležnog organa za izvođenje radova na postavljanju dalekovoda visokog napona.

Ovo tim pre. Izvođenje građevinskih radova na izgradnji lokala u 1995. koliko je taj propust tuženog uticao na promet u knjižari i ostvarivanje razlike u ceni za vreme izvođenja radova. Zakon ne predviđa da nematerijalnu štetu predstavlja povreda poslovnog ugleda pravnog lica. Pravno lice nema pravo na naknadu nematerijalne štete. Objektivno preinačenim tužbenim zahtevom tužilac je tražio da se obaveže tuženi da mu naknadi nematerijalnu štetu u visini od 1. Pretrpljenu nematerijalnu štetu tužilac vidi u povredi registrovanog žiga od strane tuženog i aktu nelojalne konkurencije tuženog. uzdrman položaj na tržištu i stvoreno nepoverenje u očima klijenata.2002. Prema tome. da li su te mere preduzete. Iz ove definicije štete proizlazi da je neimovinska šteta nanošenje drugom fizičkog ili psihičkog bola ili straha. prvostepeni sud će u ponovljenom postupku sprovesti dokazivanje radi utvrđivanja koje je sve mere tuženi trebalo da preduzme u cilju sprečavanja smanjenja prometa u knjižari tužioca.173 - . a posebno izvođenje radova na uređenju ulice sa izgradnjom vodovoda. a tuženi te mere nije preduzeo.00 dinara. godini.000. Zakona o obligacionim odnosima šteta je umanjenje nečije imovine (obična šteta) i sprečavanje njenog povećanja (izmakla korist) kao i nanošenje drugome fizičkog ili psihičkog bola ili straha (nematerijalna šteta). elektro i PTT mreže predstavljaju opšte korisne delatnosti.normalnu štetu zbog izvođenja građevinskih gradova i radova na uređenju ulice tuženi nije dužan da nadoknadi tužiocu.2002. Ovako izraženo pravno stanovište prvostepeni sud pravno utemeljuje u odredbama članova 155. ZPP. godine.OBLIGACIONO PRAVO Prema odredbi člana 156. tužilac bi imao pravo na naknadu štete samo ukoliko šteta prelazi normalne granice. Iz obrazloženja: Predmet ove parnice je tužbeni zahtev tužioca definitivno opredeljen podneskom od 4. ali i u tom slučaju se može zahtevati preduzimanje društveno opravdanih mera za sprečavanje nastupanja štete ili za njeno smanjenje. broj 434/01 od 06. a za izvođenje tih radova tuženi je imao uredno odobrenje za građenje. jer po logici stvari samo ona može pretrpeti fizički ili psihički bol. odnosno da ona bude manja. kanalizacije. može se zahtevati samo naknada štete koja prelazi normalne granice. što je nakon završetka radova lokacija na kojoj se nalazi knjižara tuženog bila atraktivnija i mogla je ostvarivati veći promet. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije.500. Nematerijalna šteta se manifestuje u tome što je tužiocu umanjen ugled u poslovnom svetu. odnosno strah. Zakona o žigu. odnosno ukoliko je tužilac zahtevao od tuženog preduzimanje određenih mera za sprečavanje nastupanja štete ili njenog smanjenja. Prev. ako šteta nastane u obavljanju opšte korisne delatnosti za koju je dobijena dozvola nadležnog organa. Zakona o obligacionim odnosima i 49. godine) 319. stav 3. već samo onu štetu koja prelazi normalne granice a koja je nastala ukoliko tuženi pri izvođenju radova nije preduzeo odgovarajuće potrebne mere da do štete ne dođe. Obrazloženje za takav rezon prvostepeni sud pronalazi u tome da pravno lice ne može trpeti fizički i psihički bol i strah i da lice koje povredi žig odgovara za štetu prema opštim pravilima o naknadi štete koji su navedeni u Zakonu o obligacionim odnosima.02. . Uobičajenu . Zakon daje pravo na naknadu nematerijalne štete isključivo fizičkom licu. sve kako je to pravilno izneo veštak u svom nalazu i mišljenju. a ako nisu.3. Prema članu 155. Prvostepeni sud je stao na pravno stanovište da pravno lice nema pravo na naknadu nematerijalne štete. Iz navedenih razloga.

Tuženik nije ispostavio zahtev tužiocu . No. (Iz presude Višeg trgovinskog suda Pž. već o volji i nameri zakonodavca da ne zaštiti poslovni ugled pravnog lica i da ne da pravnom licu pravo na naknadu nematerijalne štete. U konkretnom slučaju se ne radi o pravnoj praznini. te da usled njihove povrede grupa trpi štetu". godine preinačio prvostepenu presudu. 220/2001. tako da je 100% uništen zasad krompira. Tuženik nije tužiocu ispostavio zahtev za osiguranje useva. 17. od 17. ono ima čast. a odbija se tužbeni zahtev do traženog iznosa od 89.OBLIGACIONO PRAVO Pošto Zakon o obligacionim odnosima nije ustanovio pravo pravnom licu na naknadu nematerijalne štete.2002. Ko drugome prouzrokuje štetu. U obrazloženju drugostepene presude je navedeno.. br.2002. uvažavanje. Vrhovnog suda Srbije i Saveznog suda izražen stav da pravno lice ima pravo na naknadu materijalne štete. jelovnog merkatilnog krompira. Protiv navedene presude tuženik je blagovremeno izjavio žalbu.. tasko da je obavezan tuženik da plati tužiocu na ime naknade štete 60.. Pošto u zakonu ne postoji pravna norma da pravno lice ima pravo na naknadu nematerijalne štete. Tačno je da "ako pravno lice nema srca. Viši trgovinski sud je našao da ovo pravo ne pripada tužiocu i da zbog toga ne uživa sudsku zaštitu. Dalje. što u pravnom sistemu SRJ nije slučaj. marta 1997. godine. To što je u citiranim odlukama Višeg privrednog suda. Sud sudi na osnovu Zakona. Ovakvo tumačenje nije restriktivno.. Okružni sud u Č. ona mu se povećava za 50%. s obzirom da je područje tuženika bilo zahvaćeno obilnim gradom. Po slovu ugovora. Tužilac je postavio tužbeni zahtev prema tuženiku za naknadu štete u visini koja bi bila realizovana kod Osiguravajuće organizacije. dužan je naknaditi je. godine) 320.174 - .040 kg.70 dinara.950.06. godine usvojio tužbeni zahtev tužioca i obavezao tuženika da plati tužiocu na ime naknade štete iznos od 89. to je tužbeni zahtev tužioca za njenu naknadu neosnovan.70 dinara. Iz obrazloženja: U dokaznom postupku pred Opštinskim sudom G. je utvrđeno sledeće činjenično stanje: Tužilac je sa tuženikom zaključio ugovor o proizvodnji i preuzimanju jelovnog krompira. Opštinski sud u G. je svojom presudom Gž. tužilac je isporučio tuženiku semenski krompir (tužilac je Zemljoradnička zadruga) a tuženik se obavezao da mu na ime toga isporuči 26. a Zakon o žigu upućuje na shodnu primenu Zakona o obligacionim odnosima. kako to smatra žalilac. sledeće: Ugovorne odredbe ugovora zaključenog između stranaka su jasne. 7022/02 od 30. već jedino pravno moguće. Dokazima je utvrđeno da je obaveza tuženika postala nemoguća usled više sile. pa je ispunjenje ugovora postalo nemoguće. Pravo na naknadu neimovinske štete ne sadrži i pravo na deo naknade imovinske štete. ova konstatacija sama po sebi nije dovoljna.. 634/2002.950. a ne na osnovu sudskih odluka.10.04. Tuženiku je rod uništen usled više sile. od 20. Za priznavanje prava pravnom licu za naknadu nematerijalne štete neophodno je da je ovo pravo zasnovano na zakonu. između ostalog. Nakon izvođenja dokaza. sa zakonskom zateznom kamatom.2002. regulisana je obaveza tužioca da izvrši osiguranje ugovorene proizvodnje krompira. a na zahtev tužioca.823. ne obavezuje ovo veće Višeg trgovinskog suda. s tim da ako ovu obavezu ne ispuni u određenom roku..00 dinara sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom. je svojom presudom P.

Gubitak tog prava se vezuje za pravnosnažno rešenje o eksproprijaciji a ne za isplatu naknade za eksproprisanu nepokretnost. (Vrhovni sud Srbije. Zakona o obligacionim odnosima. stav 1. Gž. i 3. (Iz presude Okružnog suda u Čačku. 634/2002. nije bio vlasnik eksproprisane nepokretnosti. Vozač bicikla (biciklista) kao učesnik u saobraćaju mora da poštuje saobraćajne znake. pa je Okružni sud. od korisnika eksproprijacije. Time se u celosti ima prihvatiti pravni stav iznet u obrazloženju drugostepene presude. ne može tražiti ni naknadu štete zbog nekorišćenja nepokretnosti. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije..2002. neosnovano se u reviziji tužioca navodi da su nižestepeni sudovi pogrešili što su zahtev za naknadu štete odbili. po osnovu ugovorene proizvodnje krompira.. u protivnom preuzima rizik od odgovornosti za eventualnu štetu koju bi pretrpeo. ili po osnovu odgovornosti bez obzira na krivicu.11. U ovom slučaju ne postoji ni jedan od mogućih osnova odgovornosti. a pošto je reč o sudskom postupku. Samim tim. Zaposleni je odgovoran za štetu koju je na radu ili u vezi sa radom prouzrokovao poslodavcu namerno ili krajnjom nepažnjom. Prvostepeni sud je jedino računskom operacijom pogrešno izračunao visinu štete. Rev. Raniji vlasnik ne može ostvarivati pravo na naknadu štete zbog neisplaćivanja naknade za eksproprisanu nepokretnost. Rev. a povodom žalbe. br. 6151/99 od 01.06.175 - 324. Rev. je dužno da naknadi štetu vlasniku vozila koja nastane od momenta uklanjanja nepravilno parkiranog vozila do predaje istog vlasniku ukoliko ne dokaže da je šteta nastala bez njegove krivice. 93/00 od 12.2000. Rev. 2. godine) 322. preinačio prvostepenu presudu i odlučeno kao u izreci.03. na njegovo trajanje tuženi nije mogao da utiče. Iz obrazloženja: Pravo na naknadu štete se ostvaruje ili po osnovu pretpostavljene krivice. . godine) .. pa je time preuzeo rizik štete zbog svog nečinjenja.2000. godine) 321.OBLIGACIONO PRAVO za osiguranje zasada. kao drugostepeni. Zato i ne može biti deliktno odgovoran. u smislu člana 154. 4161/01 od 18. godine) Preduzeće "P. u smislu člana 154. Shodno tome je dužan da tužiocu nadoknadi štetu koja bi bila realizovana kod Osiguravajuće organizacije. godine) 323.. (Vrhovni sud Srbije.04. O većini naknade za eksproprisanu nepokretnost vođen je vanparnični postupak. Kako tužilac u periodu za koji traži naknadu štete. nije ni imao pravo da tu nepokretnost koristi. st. Eksproprijacijom raniji vlasnik gubi pravo svojine. 4037/98 od 9. od 20.10.2001.1999. Zakona o obligacionim odnosima.s. Samim tim. (Vrhovni sud Srbije.

Rev. (Vrhovni sud Srbije.09. godine) Otpadne vode same po sebi. 329.1999. 7101/98 od 09. godine) 332. Gž. Šteta je umanjenje nečije imovine (obična šteta) i sprečavanje njenog povećanja (izmakla korist).1999. ili da se otkloni izvor opasnosti.1999. (Vrhovni sud Srbije.176 - 333. (Vrhovni sud Srbije. godine) Na zahtev zainteresovanog lica sud će narediti da se preduzmu odgovarajuće mere za sprečavanje nastanka štete ili uznemiravanja. 7101/98 od 09.1998.09. 1215/99 od 01. (Vrhovni sud Srbije. Rev. (Vrhovni sud Srbije. godine) 328.1998. Rev.12. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu. 382/98 od 29. godine) 331. 5958/98 od 6. 76/98 od 02. godine) 325. 5109/98 od 29.12. 327. 559/98 od 30. na trošak držaoca izvora opasnosti. 330.09. . Rev. Rev.1999.1998. 1377/99 od 22. (Vrhovni sud Srbije. (Vrhovni sud Srbije. Zakona o obligacionim odnosima koji predviđa uslove objektivne odgovornosti. godine) Odgovornost države SRJ za naknadu štete bliskim srodnicima poginulog u oružanim sukobima na teritoriji bivše Republike Srpske Krajine.12. godine) .1999.04. može se zahtevati samo naknada štete koja prelazi normalne granice. Rev. godine) Ako šteta nastane u obavljanju opštekorisne delatnosti za koju je dobijena dozvola nadležnog organa.12. ako ovaj sam to ne učini. Ko drugome prouzrokuje štetu dužan je naknaditi je ukoliko ne dokaže da je šteta nastala bez njegove krivice. njihovo provođenje i izlivanje mogu biti izvor opasnosti po okolinu. Naknada štete prouzrokovane profesionalnom bolešću ostvaruje se po članu 154. Rev.OBLIGACIONO PRAVO Kada je delatnost poslodavca takve prirode da njeno obavljanje pretpostavlja duži i neposredni uticaj na ljudski organizam smatra se opasnom delatnošću pa poslodavac odgovara za naknadu štete po principu objektivne odgovornosti. Izmakla korist je ona korist koju je oštećenik objektivno mogao realizovati da nije bilo štetne radnje.1.1999. (Vrhovni sud Srbije. Rev. 326.

1997. godine) 337.1997. U slučaju raskida ugovora o zakupu zakupac nema pravo na naknadu materijalne štete u visini vrednosti inventara i opreme ukoliko te stvari nisu oštećene ili uništene. godine) 336.11. godine) 335. 496/96 od 02. Gž.03. (Vrhovni sud Srbije. Gzz.1996. Rev. 1350/96 od 26. . 5039/97 od 10.OBLIGACIONO PRAVO Ko drugome prouzrokuje štetu dužan je da je naknadi ukoliko ne dokaže da je šteta nastala bez njegove krivice.02. (Vrhovni sud Srbije. Gž. Ako vlasnik zemljišta na kojem se nalazi izvor nije imao pravo da menja pravac toka izvorske vode u cilju navodnjavanja zemljišta. Ako pošiljalac ili drugo ovlašćeno lice smatra da mu je pošiljka uručena sa zakašnjenjem gubi pravo na naknadu štete. (Iz presude Okružnog suda u Sremskoj Mitrovici. Rev.02. Ako je štetna radnja izvršena na teritoriji Jugoslavije a i šteta nastala na teritoriji Jugoslavije. (Vrhovni sud Srbije. (Iz odluke Vrhovnog suda Srbije. 37/95 od 20. godine) 334. nema uslova za primenu inostranog prava.1997. ako PTT organizaciji ne podnese pismenu reklamaciju u roku od tri meseca od predaje takve pošiljke. 4823/97 od 08. pa se ima ceniti ponašanje ove stranke posle donošenja presude kojom je poništena kao nezakonita odluka o prestanku radnog odnosa. Primenjuju se opšta pravila o odgovornosti. Rev. Rev.1996. godine) 339. Rev. Pretpostavka krivice tiče se obične nepažnje. prava strane države sedišta tužioca. (Vrhovni sud Srbije.177 - 341. (Iz odluke Vrhovnog suda Srbije. godine) 338.02. 3829/96 od 19. tj. Banka odgovara za štetu nastalu zbog naplaćenih čekova od strane nevlasnika koji su realizovani nakon obaveštenja vlasnika čekova da su isti ukradeni.1998. 5322/96 od 05.06. 2592/95) .1995. Preduzeće odgovara za štetu koju radnik pretrpi na radu ili u vezi sa radom po opštim načelima odgovornosti za štetu a one se zasnivaju na oborivoj pretpostavci krivice štetnika. onda nema ni pravo na naknadu štete zbog nemogućnosti daljeg navodnjavanja zemljišta zbog izgradnje seoskog vodovoda. godine) 340. (Viši privredni sud.

1063/88) . od 04. ZPP-a. Vlasnik susedne parcele ima pravo da traži od suseda da ukloni objekat koji se nalazi na međi i koji je sklon padu i predstavlja izvor opasnosti od koga preti znatnija šteta. Elektroprivredna organizacija je odgovorna naknaditi štetu po osnovu objektivne odgovornosti kada ispod kablova dalekovoda pogine lice radeći i bez odobrenja nadležnog organa te organizacije.1993. R. 73/91 od 26. (Okružni sud u S.178 - 349. Ko izvrši otkop zemlje tako da njegova parcela postane znatno niža od parcele (odnosno dvorišta) suseda što predstavlja izvor opasnosti od koga preti znatnija šteta usled mogućeg odrona zemlje i rušenja zgrada suseda. . 1015/90) 347. dužan je da taj izvor opasnosti otkloni izgradnjom potrebnog potpornog zida na svom zemljištu i o svom trošku. (Vrhovni sud Srbije. onda je osnov njegove obaveze u naknadi štete a ne u dugu. Rev. 346. 4326/92. Rev. Rev. Rev. 13/92) Osiguravač po osnovu osiguranja od odgovornosti za štete pričinjene trećim licima upotrebom motornog vozila u saobraćaju odgovara ograničeno (limitirano) najviše do visine ugovorenog iznosa osiguranja. 348. godine) 345. Zdravstvena ustanova odgovara za štetne posledice operativnog lečenja.04. (Vrhovni sud Srbije. radi čega tužilac ima pravo da se opredeli u pogledu mesne nadležnosti suda pozivom na odredbu člana 52. Mitrovici. (Vrhovni sud Srbije. (Vrhovni sud Srbije. 5987/94) 342. pristao. 2707/91) Fudbalski klub . odgovara fudbalskom sudiji za štetu koju su prouzrokovali navijači na njegovom automobilu parkiranom ispred svlačionice.03.domaćin. koji je propustio da preduzme sve mere obezbeđenja prema pravilniku kluba. Gž.1993. Kada je tuženi od strane kontrolora tužioca uhvaćen u pokušaju besplatnog prevoza u autobusu gradskog saobraćaja. inače. 2714/92 od 08. ako pacijentu nije predočila sve moguće posledice operativnog zahvata na koji je.OBLIGACIONO PRAVO Neobjavljivanjem čitulje o sahrani propustom radnika tuženog lista supruga i sin pokojnika pretrpeli su nematerijalnu štetu. Beograd. godine) 344. (Vrhovni sud Srbije.1991. (Okružni sud u Beogradu. godine) 343. dok štetnik odgovara za naknadu celokupne štete. Rev. pošto se ugovor o prevozu lica smatra zaključenim tek kupovinom vozne karte. (Vrhovni sud Vojvodine.03. Rev.

kao lice koje samostalno obavlja delatnost ličnim radom. pripada pravo na naknadu štete u obimu pretrpljene štete. Kao povreda vojne discipline i pravila službe smatra se naročito nemaran odnos prema poverenoj imovini. stav 3. povlači disciplinsku odgovornost. Rev. Rev. (Vrhovni sud Srbije. Gzs. Visina ove štete utvrđuje se veštačenjem u postupku pred sudom. Pri tome nema uticaja činjenica da je tužiočevo zemljište dobilo nižu klasu i da zbog toga plaća manji porez. Tužilac ima pravo na naknadu štete u smislu člana 156. (Savezni sud. a ne u obimu naknade koju bi dobio za ustupanje zemljišta u zakup. Zakona o obligacionim odnosima. 12. (Vrhovni sud Srbije. a prethodno nije obavestila pčelare na tom području da će vršiti prskanje. što podrazumeva da vojnik mora biti propisno obučen. Rev. odnosno nasilnog uzimanja vojne opreme od strane vojnog lica. 356. Rev. (Vrhovni sud Vojvodine. odgovara za štetu koju njegov radnik prouzrokuje trećim licima u radu ili u vezi sa radom osim ako se dokaže da je radnik u datim okolnostima postupio onako kako je trebalo. na zahtev oštećenog. 453/85) Tuženi. 259/86) Obaveza je vojnika da se u tačno utvrđeno vreme javi na zanimanje. (Vrhovni sud Srbije. ima smatrati povredom pravila vojne službe. kako bi ovi preduzeli zeštitne mere. pa se nastupila štete takvom radnjom ima smatrati kao šteta nastala u vršenju vojne službe. Zakona o obligacionim odnosima koju je pretrpeo ili trpi na usevima na svom poljoprivrednom zemljištu usled hlada od susedne šume tuženog. u skladu sa čl. 355. Rev. Zakona o parničnom postupku. 1730/88) 350. 10/86) Shodno čl. 154. jer zakašnjenje kao i neuredan i nepropisan izgled. prisvajanje ili nanošenje štete vojnoj ili drugoj imovini. pa je stoga osuđeni. dužan da naknadi štetu pričinjenu izvršenim krivičnim delom. 3. za koje je osuđen. 491/87) Organizacija koja je izvršila prskanje pšenice preparatima otrovnim za pčele. Rev.OBLIGACIONO PRAVO Ko protivpravno oduzme i prisvoji tuđe devize dužan je. . osuđujuća krivična presuda predstavlja apsolutan dokaz o građansko-pravnoj odgovornosti osuđenog lica. 352. (Vrhovni sud Vojvodine. 354. odgovorna je za naknadu štete koju su pretrpeli pčelari. kome je obrađivanje zemlje i prodaja poljoprivrednih kultura jedini izvor prihoda. 617/83) . da vrati isti iznos deviza ili isplati njihovu protivvrednost u dinarima po kursu važećem na dan isplate sa pripadajućom zateznom kamatom na devizna sredstva. Stoga se i radnja prisvajanja. (Vrhovni sud Srbije. 353. 854/87) Tužiocu kao zemljoradniku. st.179 - 351. zbog nemogućnosti korišćenja poplavljene parcele ispuštanjem otpadne vode od strane tuženika.

ali s obzirom na posebne okolnosti. što znači da svrha članstva u lovačkom društvu i nije u pribavljanju materijalne koristi. Prema odredbi člana 1. Tada je pretrpeo tešku telesnu povredu. Rev. na ski-stazi (vlasništvo i posedništvo prvotuženog) prilikom rekreativnog skijanja. slučajem ili radnjom trećeg lica. Rev. Gzz. Rev. To je. o izgubljenoj dobiti.180 - . ako se nastanak štete ne može sprečiti odgovarajućim merama. verovatni nastanak koristi s obzirom na redovan tok stvari. 108/82) U skladu sa Zakonom o obligacionim odnosima.03. 359. glasnik SRS". (Vrhovni sud Srbije. Zakona o obligacionim odnosima) 361. pod uslovom da ono nije izazvano svojstvima oštećenog. šteta se može pojaviti i u obliku izmakle koristi. 158 – 163. Radi se u stvari. Zakona o lovstvu SR Srbije ("Sl. (Vrhovni sud Srbije. 24/73) pod lovstvom se podrazumeva gajenje. a takva dobit je krajnje neizvesna zbog čega nema ni mesta naknadi. svako može zahtevati od drugoga da ukloni izvor opasnosti od koga preti značajnija štete. ODGOVORNOST PO OSNOVU KRIVICE (Čl. 360. O takvom zahtevu odlučuje sud u redovnom postupku. sledilo prvobitnu štetu. što se utvrđuje na osnovu stvarne namere oštećenika da stiče korist svojim radom. 88/81) Kad postoji umanjenje radne sposobnosti. godine oko 13 časova. po redovnom toku. (Vrhovni sud Srbije.2009. 358. višom silom. Iz obrazloženja: Prvostepni sud je utvrdio: Tužilac je povređen na skijanju dana 22. 1882/82) Ne može se uzeti da je član lovačkog društva pretrpeo štetu u vidu izgubljene dobiti zbog zabrane lova odlukom disciplinskog suda istog društva. a tek potom lovljenje i korišćenje divljači. br. ne obuhvata one štete koje su rezultat uobičajenih opasnosti i rizika ove aktivnosti. dakle. 98/81) 357. prouzrokovane na skijalištu. .OBLIGACIONO PRAVO Štetnik početne štete odgovara i za potonju štetu ako je ona nastala kao posledica zbivanja koje je. Pravo na naknadu štete. ne može se uzeti da je tužilac pretrpeo štetu da bi se moglo govoriti o naknadi iste. zaštita. ustvari. Time što je onemogućeno tužiocu da lovi divljač. Izmakla korist se manifestuje u nemogućnosti povećanja imovine oštećenika. ali takav zahtev tužioca bi bio neosnovan jer se postavlja zahtev o izgubljenoj dobiti iz lovstva. (Vrhovni sud Srbije. korist koju je oštećenik objektivno mogao realizovati da nije bilo štetne radnje.

Prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo. Odredbom člana 6. a tuženi je prihvatio obavezu da plaća naknadu za njegovo korišćenje. prvostepeni sud je pravilno zaključio da je povređivanje tužioca rezultat uobičajnih opasnosti i rizika skijanja. na zakonom propisan način. kao i troškove koji iz toga nastanu. pod uslovom da je poštovao pravila utvrđena ovim zakonom i propise donete na osnovu ovog zakona. 441/11(1) od 15. koji prosečan skijaš pri potrebnoj pažnji mora ili može predvideti da će postojati na mestu staze koju koristi. jer samo od drugog skijaša. ali je on to odbio i sam se.2011. Odmah je pozvana Gorska služba spašavanja.08. Takođe nema krivice prvotuženog za nastalu štetu. odredbe člana 3. shodno članu 6. zbog čega nisu ispunjeni uslovi za naknadu štete po osnovu objektivne odgovornosti. Iz obrazloženja: Parnične stranke su u konkretnom slučaju bile u ugovornom odnosu po osnovu Ugovora o korišćenju poslovno-skladišnog prostora i pružanju drugih usluga od 15. zavisi sa kojom pažnjom će se kretati i da li će poštovati pravila skijanja.OBLIGACIONO PRAVO tako što ga je drugi imenovani skijaš .03. Zakona o javnim skijalištima. pa je tužilac od njegovog udara pao na stazu glavom i osetio jak bol u predelu desnog ramena. Gž. a od udarca u leđa je izgubio disanje. Zakona o obligacionim odnosima. pa ne stoji odgovornost ni prvotuženog ni drugotuženog. u pratnji ćerke. u smislu člana 158. po svim pravilima. Istog Zakona. od čijeg udarca je tužilac povređen. gde mu je ukazana pomoć. s obzirom na okolnosti u kojima se obavlja skijanje. na šta tuženi nije mogao da utiče. godine. 1. Iz nalaza navedenog veštaka. nije pridržavao pravila. a uobičajena opasnost i rizik skijanja. koji je naleteo na tužioca. koja je nudila pomoć tužiocu da mu imobiliše rame. kod koga je prvotuženi osigurao delatnost za štetu koju je tužilac pretrpeo. Neizvršavanje usluge od strane javnih komunalnih preduzeća zakupac blagovremeno mora da reklamira direktno javnom komunalnom preduzeću kao korisnik prostora ili preko zakupodavca. tačka 11. Zakona o obligacionim odnosima . Zaključak prvostepenog suda da navedeni ugovor ima pravnu prirodu ugovora o zakupu je pravilan. Tužilac je predao tuženom u posed prostor koji je predmet Ugovora.svedok. ne obuhvata odgovornost tuženog za naknadu štete prouzrokovane na skijalištu. Imajući u vidu ovako utvrđeno činjenično stanje. da nije preduzeo iznenadno skretanje na stazi i da je. utvrđeno je da se skijaš.okolnosti pod kojima je tuženi povređen ne mogu se podvesti pod neuobičajenu ili neočekivanu opasnost pri skijanju. istog Zakona je propisano da se na odgovornost za štetu prouzrokovanu na skijalištu primenjuju opšta pravila o odgovornosti za štetu. st.2007. rizik. skijama. a pravom na naknadu štete prouzrokovane na skijalištu ne obuhvataju se one štete koje su rezultat uobičajne opasnosti i rizika skijanja. u smislu člana 173. jer su njime predviđeni svi bitni elementi ugovora o zakupu propisani članom 567. onaj ko se skija iza skijaša dužan da vodi računa o skijašu ispred sebe. Tužilac je . odskijao do ambulante. (Iz Presude Apelacionog suda u Kragujevcu. jer sudari čine deo rizika na skijanju i spadaju u uobičajne rizike. Zakona o javnim skijalištima. kojima je propisano da je uobičajena opasnost i rizik skijanja opasnost tj. Sud je utvrdio da se tužilac kao skijaš pravilno ponašao na stazi. a skijanje i inače spada u kategoriju aktivnosti sa povećanim rizikom.181 - . to doprinosi stvaranju uslova za pojavu rizika sa negativnim ishodom. docenta na katedri teorije i metodike skijanja Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja. godine) 362. Međutim. udario od pozadi u telo.

na šta je on pristao i preuzeo rizik štetnih posledica baveći se sportskim aktivnostima. Tuženi do zaključenja glavne rasprave nije dostavio dokaz da je dug izmirio.registrovani igrač amater i član sportskog kluba bez svojstva profesionalnog sportiste . Prvostepeni sud je odluku o zahtevu za isplatu zatezne kamate doneo uz pravilnu primenu člana 324. 1. U konkretnom slučaju je ugovoreno da tuženi pored troškova za korišćenje prostora (zakupnine) snosi i troškove koji nastanu korišćenjem prostora. 1. st. kao oštećenog na mogući rizik štetne posledice. nalazeći da tuženi nije odgovoran za štetu koju je tužilac pretrpeo zbog povređivanja. nije bio u radnom odnosu kod tuženog. 220. obaveza isporuke struje i vode je obaveza javnih komunalnih preduzeća. i člana 278.. Međutim.182 - . 1. 262. odnosno trening se odvijao po pravilima sporta i nije bilo grubog kršenja pravila sportske igre. st. st. Takože su neosnovani žalbeni navodi tuženog da tužilac nije izvršio uslugu isporuke struje i vode. 277.. . kada je dosudio tužiocu kamatu od podnošenja zahteva. Žalbeni navodi tuženog (da je prvostepeni sud pogrešno odlučio o zahtevu za isplatu zatezne kamate) su neosnovani. Pravilnika o statusu igrača. prvostepeni sud je pravilno zaključio uz primenu pravila o teretu dokazivanja na osnovu čl. i 223. a da nije zaključen pismeni ugovor između tužioca kao igrača i tuženog kao kluba u smislu člana 7. bio je član tuženog. s obzirom da tuženi do zaključenja glavne rasprave nije dostavio dokaz da je dug platio niti da je obaveza prestala na neki drugi Zakonom propisan način. Prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev i obavezao tuženog na isplatu utuženog iznosa i to uz pravilnu primenu materijalnog prava i to odredbi čl. direktno ili preko tužioca.. 2. pristao je na rizik štetne posledice pa je njegov tužbeni zahtev za naknadu štete neosnovan. st. O spornoj činjenici da li je tuženi platio dug po osnovu zakupa i troškova zakupa. Pž. 2. prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo kada je tužbeni zahtev tužioca odbio. Tuženi je neizvršavanje usluge od strane javnih komunalnih preduzeća. Veštačenjem po veštaku medicinske struke utvrđeno je da se tužilac povredio prilikom treninga trčeći za loptom bez ikakvog kontakta sa drugim igračima. niti namere drugih igrača da se tužilac povredi. Zbog toga je prvostepeni sud pravilno primenio odredbu člana 163. Zakona o obligacionim odnosima. 324. a ne ovde tužioca. nezgodno je stao i obnovio raniju povredu noge. tako da je tužilac imao svojstvo igrača-amatera. 5412/10 (2) od 09. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je izvedenim dokazima utvrdio da je tužilac kod tuženog registrovan.12. Pravno ceneći utvrđeno činjenično stanje.OBLIGACIONO PRAVO fakturisao zakupninu i troškove zakupa i iste fakture dostavio. godine) 363. Tužilac je bio registrovan kao igrač mlađih kategorija kod tuženog. ali nije imao svojstvo profesionalnog fudbalera. 1. 567. Sportska igra. Zakona o parničnom postupku. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. 277. st. Zakona o obligacionim odnosima. 1. a nije dokazao da je to učinio. a tužiocu kao sportisti je bilo poznato da kao učesnik igre i treninga stvara opasnost za svoj fizički integritet. st.. bez kontakta sa drugim igračima. blagovremeno mogao da reklamira. Zakona o obligacionim odnosima zaključivši da postoji pristanak tužioca. niti je imao zaključen ugovor sa tuženim. Oštećeni .koji pretrpi telesnu povredu na treningu na igralištu tuženika. st. i 278.2010. Trening se odvijao u svemu u skladu sa pravilima igre.

ZOO-a odgovornost tuženih za naknadu štete solidarna.07. insistira da se smeša koncentrata pripremi drugačije od uobičajene srazmere komponenata. ukoliko između tog dela i dužnog vaspitanja. ali zajedno sa maloletnim S. uprkos tome. da se tužilac povredio na fudbalskom terenu tuženog i da je bio igrač tuženog i da je neosnovan zaključak prvostepenog suda da nije postojao nikakav dogovor u vezi naknade štete i da nisu postojale nikakve obaveze između tuženog i tužioca. je u odgovoru na tužbu na ročištu za glavnu raspravu priznao da je i njegov maloletni sin s kamenicom pogodio prednji vetrobran na tužiočevom vozilu. Z. to je po pravilnoj primeni materijalnog prava i to odredbi član 160. koliko je obavezan da plati pravnosnažnom presudom u ovoj parnici. tužilac nije odgovoran za nastalu šte. Prouzrokovanje štete od strane maloletnog lica povlači solidarnu odgovornost tog lica i roditelja. Osim toga. koji je inače pravilno. jer se članstvom u klubu stvaraju uzajamna prava i obaveze kluba i igrača). i 166. pa od proizvođača ne može ostvariti naknadu. br.OBLIGACIONO PRAVO Cenjeni su navodi iz žalbe tužioca. pa Okružni sud nalazi da su neosnovani i da se navodima u žalbi ne dovodi u sumnju pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja. i onako kako je izneo tuženi P. bio sposoban za rasuđivanje pošto je znao da potežući se kamenicama na maloletnog S.183 - . (Iz Presude Okružnog suda u Užicu. Ako naručilac. čija je visina prvostepenom postupku pravilno utvrđena. u vreme nastanka štete star 10 godina. st. navodeći da koncentrat nije imao odgovarajući kvalitet. Gž. 1393/08 od 18. propusta u vaspitanju postoji uzročna veza. što je utvrđeno veštačenjem.2008. Oni su uginuli zbog većeg učešća kukuruza u koncentratu. Iz obrazloženja: Tuženi P. a kako je ponašanje maloletnog S.2004. 869/04 od 29. uprkos upozorenju poslenika. Tuženi osporava obavezu.580.06. tj. Iz obrazloženja: Tuženi je od tužioca naručio određenu količinu koncentrata za piliće.00 dinara. pa su žalbeni navodi tužioca u tom pogledu neosnovani. pravilan je i zaključak prvostepenog suda da nema odgovornosti tuženog ni po principu objektivne odgovornosti. naneti materijalnu štetu drugome. Prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo kada je odlučio da tuženi maloletni S. jer je maloletni S. Z. može tom prilikom. Ostao je dužan još 12. da se ona upodobljava sa povredama radnika u radnom odnosu. Ali.00 dinara zbog uginuća pilića. stajala odgovornost tuženih za naknadu štete. pa bi i nezavisno od utvrđenja prvostepenog suda. U žalbi se ponavljaju navodi izneti u toku prvostepenog postupka (da se u konkretnom slučaju radi o sportskoj povredi. kao štetnik i tuženi P. usled čega je pretrpeo štetu od 29. kao njegov roditelj solidarno naknade tužiocu štetu koja je navedenom prilikom nastala. 165. prihvata rizik eventualne štete. Koncentrat mu je isporučen a on je cenu delimično isplatio. kao roditelja. 4. Gž. u uzročnoj vezi sa propuštanjem dužnog vaspitanja od strane P. stav 2.020. (Iz presude Okružnog suda u Valjevu. godine) 364. godine) 365.

osiguravač ima pravo regresa prema vozaču motornog vozila osiguranog od odgovornosti prema trećim licima. dana 26. stav 2.” prouzrokovao štetni događaj vozeći teretno vozilo pod dejstvom alkohola sa 1. ne može od njega zahtevati naknadu štete prouzrokovane tom radnjom. ako je nastupila njena obaveza prema uslovima ugovora o osiguranju od auto odgovornosti. na koga je naleteo usled zadobijene telesne povrede preminuo.OBLIGACIONO PRAVO tu. . (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. time što je sebe doveo u alkoholisano stanje i zbog takvog stanja prouzrokovao štetu. na moguće posledice.. Na osnovu iznetog.1997. Ovo je i u slučaju kada je štetnik u trenutku prouzrokovanja štete bio radnik osiguranika i postupao namerno (eventualna namera). pri čemu je. M. Iz obrazloženja: U provedenom postupku je utvrđeno da je tuženi dana 10. godine. Tužilac je kao osiguravač oštećenima isplatio iznos od 77. Zakona o parničnom postupku. M. ko na svoju štetu dozvoli drugome preduzimanje neke radnje. Stoga su bez značaja navodi revidenta kojima se osporava autentičnost upozorenja u vezi sa učešćem kukuruza u pripremanju koncentrata. napomenom na računu. u smislu navedenih zakonskih odredbi proizilazi da isplatom naknade iz osiguranja svom osiguraniku. pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su tužbeni zahtev tužioca usvojili. su protiv tužioca kao osiguravača vodili parnični postupak radi naknade štete i u tom postupku je utvrđeno da je tuženi doprineo nastanku štetnog događaja sa 80% a sada pokojni K. Srodnici pokojnog K. ZOO.. Zakona o obligacionim odnosima. stav 3. list SRJ”.1987. Zakona o osiguranju imovine i lica (“Sl. Po toj odredbi. zahteva isplatu iznosa isplaćene naknade. Po oceni Vrhovnog suda.01.11.. Pošto je tužilac. U obaveznom osiguranju kod odgovornosti za štete prouzrokovane upotrebom motornih vozila osiguravač koji je naknadio štetu oštećenom licu u smislu odredbe člana 87. godine u krugu RO “D.614.12. broj 30/96). Vozilo kojim je upravljao tuženi bilo je vlasništvo RO “D. Eventualna namera ima isto dejstvo kao i direktna namera. s obzirom da je K. pa ne može ostvariti naknadu.2003. još i upozorio. ne može od tužioca zahtevati naknadu štete zbog uginuća pilića koji su takvim koncentratom hranjeni. Rev. osiguravač stiče pravo da od štetnika koji je građansko-pravno odgovoran u smislu člana 159. Tuženi je oglašen krivim za krivično – delo teško delo protiv bezbednosti ljudi i imovine u saobraćaju i osuđen na kaznu zatvora. 5310/02 od 16. može se zaključiti da je tuženi prihvatio rizik štete. pa je pristao da ona nastupi. godine) 366. u smislu člana 163. stav 1.30 promila alkohola u krvi. insistirao da se smeša koncentrata pripremi drugačije od uobičajene srazmere komponenata. revizija se ne može izjaviti zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja. kamatu i troškove. Otuda ni tuženi koji je zahtevao pripremanje koncentrata sa većim učešćem kukuruza. osiguravač stiče pravo da od štetnika zahteva isplatu iznosa isplaćene naknade. Prema uslovima osiguranja motornih vozila i odgovornosti tužioca. uprkos upozorenju tuženog. stupa u njegovo pravo prema licu odgovornom za štetu za iznos isplaćene naknade. prihvatio je rizik štete. M. Isplatom naknade iz osiguranja svom osiguraniku.. Prema članu 385. Na tako utvrđeno činjenično stanje. a bio je svestan da usled takvog ponašanja može nastati šteta. 20%. stav 2.184 - . koji je prouzrokovao štetu upravljajući motornim vozilom pod dejstvom alkohola.” i bilo je osigurano kod tužioca. jer je takav koncentrat pripremio na izričit zahtev tuženog.00 dinara.

ZOO.185 - . neosnovano je isticanje u reviziji tuženog da za štetu koja se dogodila u krugu preduzeća ne odgovara on kao radnik lično. Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja. naneta verbalna uvreda od strane tužioca u konkretnom događaju ima se ceniti kao doprinos tužioca nastanku štetnog događaja i nastanku štete. to u smislu navedenih zakonskih odredbi tužilac ima pravo regresa prema tuženom do visine isplaćene štete.. bio je privremeno nesposoban za rad na poljoprivrednom imanju i time je trpeo štetu.. godine obavezan je tuženik da plati tužiocu na ime naknade nematerijalne štete usled pretrpljenih fizičkih bolova. Protiv navedene presude žalbu je izjavio blagovremeno tuženik. U obrazloženju presude je navedeno da je dokazima utvrđeno da nakon što mu je tužilac prethodno naneo verbalnu uvredu.2001. godine. te da nije utvrđena uzročna veza alkohola nastanku štetnog događaja. br. Nužna odbrana isključuje odgovornost za štetu.09. usled čega nema postupanja od strane tuženika u nužnoj odbrani u smislu člana 161.OBLIGACIONO PRAVO Tuženi je u alkoholisanom stanju prouzrokovao štetu. Prethodno naneta verbalna uvreda ne može se smatrati protiv pravnim napadom tuženika. a pošto je tužilac kao osiguravač trećem oštećenom licu isplatio štetu iz štetnog događaja. ne može primeniti i Institut nužne odbrane primenom člana 161. bez obzira da li je takva vožnja u uzročnoj vezi sa nastalom posledicom. tužilac doprineo nastanku štetnog događaja sa 20%. usled čega je tužilac pao na putu i time zadobio lake telesne povrede.. 2142/2002. od 16. pravilno primenio materijalno pravo. _____od 16. Gž. godine potvrdio presudu Opštinskog suda u I. a ne kao protiv pravni napad na tuženog. Iz obrazloženja: Presudom Opštinskog suda u I. P. Usled zadobijenih povreda tužilac je trpeo fizičke bolove. a žalba tuženog je odbijena kao neosnovana.09.12.2001. a sve navedene razloge date u obrazloženju prvostepene presude prihvata i drugostepeni sud. br. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije u Beogradu. usled čega ima i pravo na srazmeran deo naknade štete u smislu člana 192.. stav 1. ZOO. na ime troškova vađenja lekarskog uverenja novčane iznose bliže opredeljene u izreci kao i parnične troškove. (Iz presude Okružnog suda u Užicu.2002.._______ od 11. P. već njegovo preduzeće. Rev. Okružni sud u U. sud je pravilno našao da je zbog prethodno nanete verbalne uvrede tuženiku. Naprotiv. tuženik je pesnicom udario tužioca u predeo lica.. U obrazloženju drugostepene presude je navedeno da je prvostepeni sud pravilno utvrdio činjenično stanje. Zbog zadobijenih povreda i preduzetog lečenja. br. 3685/03 od 24. ZOO.2002. Naneta verbalna uvreda od strane tužioca ima se ceniti kao doprinos tužioca nastanku štetnog događaja i nastanku štete. ______ od 11. je svojom presudom Gž. Iz navedenih razloga.10. u konkretnom slučaju. . na ime materijalne štete zbog izgubljene zarade.2003. Posebno je pravilna odluka prvostepenog suda da se. godine) 368. a ne kao protiv pravni napad na tuženog.10. godine) 367.

05. kao i troškove parničnog postupka.07.. _______od 28.10. U njegovoj radnji nema prekoračenja. a na štetu tužioca. ZOO tužbeni zahtev i usvojen sa pripadajućom zateznom kamatom.00 dinara sa zateznom kamatom od 6. pa kako je sud u parnici vezan u smislu člana 12. to je saglasno članu 158. godine pa do isplate. jer je uzvraćanje bilo adekvatno. koji ga je udario u predelu lica. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. na isto pravilno primenio materijalno pravo. godine) 370. stvar je ambijenta koga tuženi. ZPP za utvrđenja krivičnog suda .. Gž. 3584/98 od 14. ______ od 28. stav 1. usvojen je tužbeni zahtev tužioca i obavezan je tuženik da plati tužiocu na ime duga 4. Protiv navedene presude tuženik je blagovremeno izjavio žalbu.530. kao napadnuti.2002. godine) . Rev.. 1736/2002 od 17.1999. P. braneći se od istovremenog protivpravnog napada tužioca.. 1797/02 od 09.1999. je svojom presudom Gž. a okolnost da je on pritom pao na žičanu ogradu i zadobio lake telesne povrede. Osnov odgovornosti tuženog za štetu pričinjenu tužiocu je u navedenoj pravnosnažnoj osuđujućoj krivičnoj presudi iz koje proizilazi visina štete. Maloletnik sa navršenih četrnaest godina odgovara prema opštim pravilima o odgovornosti za štetu. U obrazloženju presude je navedeno da je pravnosnažnom presudom Opštinskog suda u I.2002. KZ Srbije. godine) 369. (Vrhovni sud Srbije. Isti je lažnim prikazivanjem činjenica da će isporučenu robu uredno platiti poručio telefonskim putem od oštećenog . ______ od 2.2002. pa je time pribavio protiv pravnu imovinsku korist za sebe u prethodno pomenutom iznosu.krivično delo i krivična odgovornost okrivljenog. godine potvrdio presudu Opštinskog suda u I. 4710/99 od 27.05. P.00 dinara i dostavio poruxbenicu sa izjavom da je poručena roba za dalju prodaju i time naveo oštećenog da na štetu svoje imovine isporuči robu koja nije plaćena. (Iz presude Okružnog suda u Užicu. pa se u svemu prihvataju razlozi dati u obrazloženju prvostepene presude. Rev. U obrazloženju drugostepene presude je navedeno da je prvostepeni sud pravilno utvrdio činjenično stanje.10.10.1996. godine a žalba tuženika je odbijena kao neosnovana.05.. (Vrhovni sud Srbije.186 - 371.tužioca robu u vrednosti 4..2001. Iz obrazloženja: Presudom Opštinskog suda u I.2002.530. budući da je tužioca samo odgurnuo. godine tuženik oglašen krivim da je izvršio krivično delo prevare iz člana 171. nije birao..2002.07. Ukoliko se postupak protiv tuženika završi osuđujućom krivičnom presudom on je dužan nadoknaditi prourokovanu štetu u visini koja je utvrđena presudom. K.6. . Okružni sud u U. ______od 17. Rev.OBLIGACIONO PRAVO Iz obrazloženja: Nižestepeni sudovi su nesumnjivo utvrdili da je tuženi prouzrokovao štetu u nužnoj odbrani. godine. godine) Krivica za prouzrokovanu štetu postoji kada je štetnik prouzrokovao štetu namerno ili krajnjom nepažnjom..

(Vrhovni sud Vojvodine. 375. 653/90) Lice koje ispod ili u neposrednoj blizini elektroenergetskih objekata zasadi drveće nema pravo na naknadu štete u slučaju njihovog uklanjanja.823/87) Kada je učesniku sportske igre-takmičaru pričinjena šteta u sportskom takmičenju ili u vezi sa tim takmičenjem. uz zadržavanje oštećenog kaputa. 1281/85) Oslobođenje od optužbe za krivično delo ne oslobađa štetnika od građevinsko-pravne odgovornosti za naknadu štete u smislu člana 158. . dužan je na zahtev vlasnika da naknadi štetu u visini cene novog kaputa uz odbitak amortizacije. Od ove odgovornosti po osnovu pretpostavljene krivice se može osloboditi samo ako dokaže da je šteta nastala neotklonjivim dejstvom više sile.OBLIGACIONO PRAVO Otac maloletnog deteta je sa majkom deteta građansko-pravno solidarno odgovoran za štetu koje dete prouzrokuje za vreme dok je bilo pod nadzorom majke. Poslenik ne odgovara za štetu nastalu usled požara prilikom popravke vozila.187 - 373. Gž. čijim posredstvom je stranka zaključila nedozvoljeni pravni posao. (Vrhovni sud Srbije. (Vrhovni sud Vojvodine. 295/89) Vlasnik hemijske čistionice koji je nestručnim čišćenjem znatno oštetio kaput tako da se ne može vratiti u prvobitno stanje. odgovornost sportskog kluba (organizatora sportske igre) za štetu pričinjenu takmičaru procenjuje se po principu krivice. 374. 376. 378. 377. ako se štetni postupci deteta mogu pripisati opštem zanemarivanju opšteg nadzora i staranja roditelja o detetu. 940/87) Postoji odgovornost za štetu vlasnika nekretnine ako nastali požar na njegovoj nekretnini prouzrokuje štetu vlasniku susedne nekretnine. (Vrhovni sud Srbije. 2099/85) . Rev. Gž. Rev. Rev. (Vrhovni sud Srbije. (Vrhovni sud Vojvodine. trećeg lica ili oštećenog. 5637/94) 372. (Okružni sud u Beogradu. Rev. uprkos upozorenju od strane poslanika da ovakav način popravke nosi rizik od požara. već se odgovarajućim dokazima u parničnom postupku mogu utvrđivati okolnosti pod kojima je šteta nastala i stepen krivice štetnika. Rev. 379. Zakona o obligacionim odnosima. dužan je da stranci naknadi svu štetu koja je iz takvog ugovora za stranku proistekla. 1043/90) Advokat. Rev. (Vrhovni sud u Subotici. a ne po principu objektivne odgovornosti. na način kako je to izričito zahtevao vlasnik.

godine) . pa ne može ostvariti naknadu. uprkos tome. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima. Rev. PRISTANAK OŠTEĆENIKA (Član 163. usled čega je pretrpeo štetu od 29.00 dinara. Zakona o parničnom postupku. (Vrhovni sud Srbije. pa od proizvođača ne može ostvariti naknadu. Oni su uginuli zbog većeg učešća kukuruza u koncentratu. Otuda ni tuženi koji je zahtevao pripremanje koncentrata sa većim učešćem kukuruza. još i upozorio. Rev. Rev.01. Ako vozilo koje se nalazilo na popravci bude uništeno usled požara u radionici. revizija se ne može izjaviti zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja. ne može od tužioca zahtevati naknadu štete zbog uginuća pilića koji su takvim koncentratom hranjeni. tužilac nije odgovoran za nastalu štetu. Ali. Pošto je tužilac. nije dužan štetu da naknadi. Na osnovu iznetog. Po toj odredbi. 5310/02 od 16.2003. Zakona o obligacionim odnosima) 382. može se zaključiti da je tuženi prihvatio rizik štete. uprkos upozorenju poslenika. koliko je obavezan da plati pravnosnažnom presudom u ovoj parnici. jer je takav koncentrat pripremio na izričit zahtev tuženog. Stoga su bez značaja navodi revidenta kojima se osporava autentičnost upozorenja u vezi sa učešćem kukuruza u pripremanju koncentrata.020. (Vrhovni sud Srbije. izvođač radova iz ugovora o delu dužan je da naknadi svu nastalu štetu vlasniku motornog vozila. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. u smislu člana 163. 263/84) 381. ne može od njega zahtevati naknadu štete prouzrokovane tom radnjom.580. ko na svoju štetu dozvoli drugome preduzimanje neke radnje. Ostao je dužan još 12. navodeći da koncentrat nije imao odgovarajući kvalitet. 2123/84) 380. Koncentrat mu je isporučen a on je cenu delimično isplatio. insistira da se smeša koncentrata pripremi drugačije od uobičajene srazmere komponenata. Tuženi osporava obavezu.00 dinara zbog uginuća pilića. stav 3. Prema članu 385. napomenom na računu. Iz obrazloženja: Tuženi je od tužioca naručio određenu količinu koncentrata za piliće. prihvatio je rizik štete. insistirao da se smeša koncentrata pripremi drugačije od uobičajene srazmere komponenata. pri čemu je. prihvata rizik eventualne štete. ako nije postupao po pravilima struke i ako nije preduzeo sve potrebne mere obezbeđenja da ne dođe do požara i uništenja vozila. Ako naručilac. uprkos upozorenju tuženog. na moguće posledice.188 - .OBLIGACIONO PRAVO Ko u slučaju dozvoljene samopomoći prouzrokuje štetu licu koje je izazvalo potrebnu samopomoć. što je utvrđeno veštačenjem.

a zatim i slame i deteline koja se nalazila iznad šupe i štale tuženog K. Od dana kada je tužilac imao pravo da zahteva ispunjenje obaveze istekao je i poslednji dan zakonom određenog vremena od tri godine . ODGOVORNOST ZA DRUGOG (Čl.1997.2001.K. 1531/94 od 20. Za štetu koju drugom prouzrokuje maloletno dete do navršene sedme godine života odgovaraju roditelji po osnovu građanskopravne odgovornosti za drugog.P. a zastarelost je počela teći prvog dana posle dana kada je poverilac imao pravo da zahteva ispunjenje obaveze (ako zakonom za pojedine slučajeve nije drugačije propisano). J. 164 – 169. sin tuženih M. koji nije uspeo.01.01. Šteta je nastala radnjama maloletnog deteta. Došlo je do oštećenja tužiočevih pomoćnih objekata a izgorelo je 500 bala slame i 50-60 snopova kukuruzovine. U odnosu na njih se ne primenjuje vreme određeno za zastarelost krivičnog gonjenja.1997. Iz ovih okolnosti nižestepeni sudovi su pravilno odlučili pri istaknutom prigovoru zastarelosti potraživanja da je potraživanje naknade prouzrokovane štete zastarelo u smislu čl.04. Rev. a tužbu kojom zahteva naknadu podneo je 14. u dvorištu tuženog P.do dana 29. Zakona o obligacionim odnosima. prvog komšije tuženog K.09.D. Tako je došlo do paljenja lako zapaljivog materijala. Tužilac je tada pokrenuo vanparnični postupak radi poravnanja. kada istekne vreme određeno za zastarelost krivičnog gonjenja. Zakona o obligacionim odnosima) 384. starog četiri i po godine. ovog člana propisano je da potraživanje naknade prouzrokovane štete zastareva za tri godine od saznanja oštećenika za štetu i za lice koje je štetu učinilo.. 377.189 - . vlasništvo S.P. je 30. godine. godine imao saznanja i za štetu i za lice koje je štetu učinilo. Iz obrazloženja: Na sledećem činjeničnom stanju zasnovana je odluka o tužbenom zahtevu: maloletni J. Zakona o obligacionim odnosima. Na tavanici iznad šupe se igrao tako što je palio šibice i iste bacao u susedno dvorište. Drugostepeni sud je pravilno zaključio da se na tužiočevo potraživanje naknade prouzrokovane štete ne može primeniti vreme određeno za zastarelost krivičnog gonjenja iz odredbe čl. Ovo zbog toga što samo zahtev za naknadu štete prema odgovornom licu zastareva u smislu navedene odredbe tj. godine. izazavao požar neopaženo došavši u dvorište tuženog P.podneo tužbu 14. godine) 383.09. godine. Tužilac je saznanje za štetu i učinioca imao 30. Tužilac je nakon izbijanja požara 30.05. godine.1997. pa je nastupom zastarelosti prestalo pravo na zahtev za ispunjenje obaveze.2002. kojoj je novac poverio na štednju.D. ne može ostvariti pravo na naknadu štete za izostalu kamatu koju bi ostvario kod druge banke da je novac poverio njoj. prema kome se ne . 376.1994. (Vrhovni sud Srbije. godine.2002.K. Potom se vatra proširila i u dvorište tužioca...nakon toga . i A. da bi .09. Stavom 1. star četiri i po godine.OBLIGACIONO PRAVO Deponent koji nije tražio povlačenje novčanog iznosa iz depozita banke.

Za učinjenu štetu tužiocu odgovorni su roditelji ovog deteta. sudovi su zbog pogrešne primene materijalnog prava propustili da utvrde bitne činjenice za donošenje pravilne odluke. Naime. Rev. Iz prethodnih odredbi proizilazi da su roditelji maloletnog deteta uzrasta preko sedam godina odgovorni za štetu koju njihovo maloletno dete prouzrokuje drugima. tačka 14.190 - .12. Imajući u vidu prigovor zastarelosti potraživanja koji su istakli ovi tuženi i datim razlozima i utvrđenim činjenicama. samo ako bi dokazali da je šteta nastala bez njihove krivice. u pravnosnažno okončanom postupku nije ispitivano. stav 2. i A. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. u odnosu na prvotuženog. pa je na taj način učinjena i bitna povreda odredbe člana 354. godine) . 2244/2005 od 15.2005. kome je to oružje pripadalo. kao opšte opasnog sredstva. a samim tim nije utvrđeno da li se šteta može pripisati opštem zanemarivanju dužnog nadzora i staranja od strane prvotuženog. i ako jeste.. kao oca u odnosu na drugotuženog. Pretpostavlja se krivica roditelja za svu štetu koju prouzrokuje njihovo maloletno dete osim u slučaju ako roditelji dokažu da je šteta nastala bez njihove krivice. roditelje maloletnog J. sudovi u konkretnom slučaju nisu ispitivali kako se vatreno oružje kojim je pucao drugotuženi našlo ispod sedišta putničkog vozila u kome se i on nalazio. istog člana roditelji odgovaraju za štetu koju prouzrokuje drugom njihovo maloletno dete koje je navršilo sedam godina. usled čega je prouzrokovana smrt sada pokojnog srodnika tužilaca. a bili bi oslobođeni odgovornosti.D. ako se štetni postupci drugotuženog mogu pripisati opštem zanemarivanju dužnog nadzora i staranje koji obuhvata i pristup vatrenom oružju. da li je prvotuženi znao da njegov sin – drugotuženi ima pristup vatrenom oružju i da zna da istim rukuje. stav 1. istog člana propisuje da se oni oslobađaju odgovornosti ako postoje razlozi za isključenje odgovornosti prema pravilima o odgovornosti bez obzira na krivicu. koji je u vreme nastanka štet bio maloletan (imao je punih 17 godina). osim ako dokažu da je šteta nastala bez njihove krivice. Međutim.2002. neosnovan je tužbeni zahtev i u odnosu na tužene. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. njegov maloletni sin u vreme nastanka štete prouzrokovao tužiocima. i da li je znao da se to oružje nalazi u putničkom vozilu. br. tuženi M.OBLIGACIONO PRAVO mogu primeniti krivične sankcije. Takođe. kao i da se ova krivica roditelja pretpostavlja. kao i rukovanje i upotrebu tog oružja od strane drugotuženog. stav 1. prema članu 165. Član 166. jer pobijana presuda zbog toga ima nedostatke zbog kojih se ne može ispitati. bez obzira na svoju krivicu. Prema stavu 4. ZOO roditelji odgovaraju za štetu koju prouzrokuje drugom njihovo dete do navršene sedme godine. D. na ulici gde je bilo više lica. i to isključivo prema odredbama Zakona o obligacionim odnosima a u smislu građanskopravne odgovornosti za drugog. (ranije tačka 13) ZPP. ZOO predvića da ako pored roditelja odgovara za štetu i dete. Prvotuženi je. i stav 4. po shvatanju ovoga suda u smislu odredbi člana 165. njihova je odgovornost solidarna.02. 1652/01 od 13. Rev. da li je preduzeo sve što je trebalo da spreči mogućnost da njegov maloletni sin dođe u posed oružja. godine) 385. Iz obrazloženja: Prema odlukama nižestepenih sudova i prvotuženi je solidarno odgovoran sa drugotuženim za naknadu nematerijalne štete pričinjene tužiocima koju je u vreme nastanka štete njegov tada maloletni sin (drugotuženi). prouzrokovao ispaljivanjem jednog projektila iz prethodno repetiranog vatrenog oružja. Stav 2. Međutim. ZOO građansko pravno solidarno odgovoran za štetu koju je drugotuženi.

OBLIGACIONO PRAVO Roditelji odgovaraju za štetu koju prouzrokuje drugom njihovo maloletno dete. Materijalno stanje maloletnog štetnika i njegovi uslovi da sam naknadi štetu otklanja odgovornost roditelja samo ako je on u stanju da štetu naknadi u razumnom roku. Zakona o obligacionim odnosima. godine) 387. (Savezni sud. stav 4.1994. uvek je odlučno i materijalno stanje roditelja i oštećenika. koje je navršilo sedam godina. ako se štetni postupci deteta mogu pripisati opštem zanemarivanju dužnog nadzora i staranja roditelja o detetu. Roditelji odgovaraju za štetu koju je pričinilo njihovo malodobno dete sa navršenih 14 godina života po principu pretpostavljene krivice. dužan da vodi nadzor nad tim licem. (Iz presude Okružnog suda u Zrenjaninu.1999.06. Rev. (Vrhovni sud Srbije. Za štetu koju prouzrokuje lice koje usled duševne bolesti ili zaostalog umnog razvoja ili kojih drugih razloga nije sposobno za rasuđivanje. osim ako dokažu da je šteta nastala bez njihove krivice. Za odgovornost roditelja da po osnovu pravičnosti naknade štetu koju je prouzrokovalo njihovo maloletno dete sposobno za rasuđivanje. . odgovara onoj koji je na osnovu zakona. godine) 386. (Iz presude Okružnog suda u Zrenjaninu.11. (Vrhovni sud Srbije. Zakona o obligacionim odnosima i ako nema osnova u odredbi člana 165. stav 4. ili ugovora.05.1402/96 od 20. godine) 389. Gž. Roditelji odgovaraju za štetu koju prouzrokuje drugom njihovo maloletno dete koje je navršilo sedam godina. stav 2. Gzs. Otac maloletnog deteta je sa majkom deteta građansko pravno solidarno odgovoran za štetu koju dete prouzrokuje za vreme dok je bilo pod nadzorom majke. godine) 388. Rev. ili odluke nadležnog organa.član 165. osim ako dokažu da je šteta nastala bez njihove krivice. 3/85) . 593/99 od 25. godine) 390.01.12.472/98 od 19. što znači da se te odgovornosti mogu osloboditi samo ako dokažu da je šteta nastala bez njihove krivice .191 - 392.2000. (Vrhovni sud Srbije. Gž. pored drugih okolnosti koje upućuju na pravičnost takvog zahteva oštećenika. 5637/94 od 21. 661/00 od 16.05. istog Zakona za odgovornost roditelja za naknadu štete koju je prouzrokovalo njihovo maloletno dete. Kada razlozi pravičnosti to nalažu sud može obavezati roditelja maloletnog štetnika da oštećeniku naknadi štetu u skladu sa odredbom člana 169. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu.1998. Gž. godine) 391.1998.1998.172/96 od 21. br. Rev.

godine isplati novčane iznose u vrednosti i sa zakonskom zateznom kamatom od datuma do isplate. pa je odgovorna za štetu do koje je došlo u toku trajanja smene u kojoj se nalazio mal. Zastarelost potraživanja naknade štete u vidu izgubljene zarade usled nezakonitog prestanka radnog odnosa počinje teći od dana pravnosnažnosti presude kojom je poništeno rešenje o prestanku radnog odnosa. juna 2009. 394. tužioca od roditelja radi letovanja na moru. usled njegovog pada kroz prozor sobe i teškog telesnog povređivanja. marta 2006. godine. Rev. dok je u odnosu na odluku sadržanu u preinačenom delu izreke pobijana presuda zasnovana na pogrešnoj primeni materijalnog prava. a tuženi je obvezan da tužilju vrati na rad. koje je navršilo 7 godina života.30. suprotno navodima žalbe. Po oceni Apelacionog suda. 170 – 172. novembra 2008. tužilac star 8 godina. tužilja je bila u radnom odnosu na neodređeno vreme kod tuženog. 442/82) 393. godine (ova presuda je postala pravnosnažna 18. godine do 18. Zakona o obligacionim odnosima) 395. a izvršna . Pravnosnažnom presudom od 19. Naime.192 - . godine . po tužbi koja je podneta 12. (Vrhovni sud Srbije. Krivica roditelja se pretpostavlja i oni su solidarno odgovorni za naknadu štete ako maloletnik sa njima živi. jeste naknada štete u vidu izgubljene zarade tužilje za period od 1. a tuženi joj je rešenjem od 8. postoji materijalnopravna odgovornost tužene za štetu koju je tužilja pretrpela zbog nezakonitog prestanka radnog odnosa. Predmet tužbenog zahteva u ovom sporu. (Vrhovni sud Srbije. na pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo u pogledu odluke sadržane u potvrđujućem delu izreke ožalbene presude. jula 2005. godine otkazao ugovor o radu zbog prestanka potrebe za njenim radom. a bili bi oslobođeni odgovornosti samo ako bi dokazali da je šteta nastala bez njihove krivice. Rev. Istom presudom usvojen je i tužbeni zahtev tužilje da se obveže tuženi da tužilji na ime naknade štete zbog izgubljene zarade za period avgust 2005. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju. godine. godine) usvojen je tužbeni zahtev tužilje i poništeno rešenje kojim joj je tuženi otkazao ugovor o radu. oktobra 2009. odgovaraju za štetu koju maloletno lice prouzrokuje drugima. obavezala se da vodi nadzor o njegovom ponašanju kao i brigu o njegovom zdravlju. septembra 2009. ODGOVORNOST PREDUZEĆA I DRUGIH PRAVNIH LICA PREMA TREĆEM (Čl.OBLIGACIONO PRAVO Tužena Uprava dečjih letovališta i odmarališta preuzimanjem mal. novembra 2009. godine. Ta odgovornost proizlazi iz odredbe . 301/82) Roditelji maloletnog lica.februar 2006.

ovde je zastarelost počela teći. stav 1. a ne usled vršenja opasne delatnosti od strane tužene Republike Srbije. bačene kasetne bombe koje nisu eksplodirale. u smislu odredbe člana 361. . Neosnovan je navod žalbe da je nastupila zastarelost potraživanja naknade štete. po odredbama čl. Za štetu nastalu isključivo usled NATO agresije na SRJ ne postoji materijalna odgovornost Republike Srbije. 173. U ovoj pravnoj situaciji tužba je podneta u okviru i objektivnog i subjektivnog roka zastarelosti potraživanja naknade štete. Zbog toga su tužioci bili onemogućeni da koriste parcele. odnosno sprečiti. decembra 1974. Šteta je nastala kao posledica vojne intervencije zemalja članica NATO alijanse. Tužioci su ratnu štetu prijavili nadležnim organima dana 24.10. stav 1. ZOO. 172. godine) 396. i 174. prvostepeni sud je utvrdio da tužena nije odgovorna za štetu koju su tužioci pretrpeli usled nekorišćenja poljoprivrednog zemljišta u trajanju od sedam godina. st. pa tužena nije odgovorna za nastalu štetu. 1. a da je tužba u ovoj parničnoj stvari podneta 12. Gž1 3819/11 od 5. pošto je reč o šteti koja je nastala usled više sile. Na osnovu ovih činjenica. Takav zaključak zasniva se na pravnosnažnoj presudi kojom je poništeno rešenje o otkazu tužiljinog ugovora o radu. ZOO. da je bombardovanje SRJ 1999. juna 1999. i 2. u vezi sa članom 154. stav 1. Iz obrazloženja: Prema obrazloženju prvostepene presude i stanju u spisima predmeta. zbog čega tužilja i nije mogla ranije potraživati naknadu štete.2011. od dana pravnosnažnosti naznačene sudske odluke kojom je poništeno rešenje o otkazu ugovora o radu. Naime. Prvostepeni sud je pravilno zaključio da u konkretnom slučaju ne postoji uzročno-posledična veza između radnje tužene i nastale štete. u smislu člana 376. pa se ne može smatrati da je do konkretne štete došlo usled opasne delatnosti od strane tužene i da su tadašnji organi vlasti štetu tada mogli predvideti. bez odluke Saveta bezbednosti. tužioci su suvlasnici na katastarskim parcelama koje su po kulturi livade. Takav zaključak proizlazi iz činjenice da je presuda kojom je poništeno rešenje o otkazu tužiljinog ugovora o radu postala pravnosnažna 18. Pravna posledica toga jeste i restitucija u pravima tužilje po osnovu izgubljene zarade. ZOO. Zakona o obligacionim odnosima. Pri tome je prvostepeni sud pravilno ocenio da intervencija zemalja članica NATO alijanse predstavlja višu silu koja nije mogla da se spreči. ZOO. (Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu. juna 2009. a pre svega o nedostatku finansijskih sredstava za čišćenja spornog područja od kasetne municije. novembra iste godine. njive i šume. Od nadležnih organa tužioci su obavešteni o preduzetim radnjama i teškoćama. Ovo sa razloga što je do tog dana rešenje o otkazu egzistiralo kao pravno vredan akt u pravnom saobraćaju. godine.193 - . Centar za razminiranje je posle sedam godina očistio parcele tužilaca od kasetnih bombi. godine predstavljalo protivpravni čin – agresiju oružane sile od strane grupe država – protivno Povelji Ujedinjenih nacija i Rezoluciji Generalne Skupštine Ujedinjenih nacija od 14.OBLIGACIONO PRAVO člana 172. godine. godine. marta do 26. već usled posledica vojne intervencije članica NATO alijanse na našu državu. Tužioci nisu onemogućeni da koriste svoje poljoprivredno zemljište usled vršenja opasne delatnosti od strane tužene. za vreme agresije NATO alijanse u periodu od 24. primenom pravila iz odredbe člana 185. godine. sa zahtevom da se parcele očiste od kasetnih bombi i da im se naknadi šteta. septembra 1999. Na te parcele su.

GŽ-1063/11 od 10. Zakona o obiligacionim odnosima i čl. pravnog lica ili druge stranke.05. (Iz Presude Apelacionog suda u Kragujevcu. stav 1. 591/10 od 22. Zakona o opštem upravnom postupku. Konačnim rešenjem dat je nalog za uništenje mesa zbog isteka roka za upotrebu. 208. ni iz oblasti zdravstvene zaštite ispravnosti životnih namirnica. Ceneći dinamiku postupanja prvostepenog i drugostepenog organa. ako je to u interesu stranke. godine) 397. u dva puta ponovljenom postupku (jer je Vrhovni sud Srbije ukidao drugostepena rešenja) . a najdocnije u roku od jednog meseca od dana predaje urednog zahteva odn. i 237. ako je to u interesu stranke. člana 189. niti postoje drugi razlozi zbog kojih se ne može doneti rešenje bez odlaganja. a da nadležni organi nisu nikada utvrdili da li se radilo o neispravnom mesu. ako posebnim zakonom nije određen kraći rok ( član 208. Ponašao se savesno. U ostalim slučajevima. Za naknadu štete koju su nezakonitim postupanjem prouzrokovali njeni upravni organi propuštanjem da odluke donose u zakonom propisanim rokovima . niti su utvrdili osnovanost sumnje na neispravnost mesa do isteka roka važnosti za njegovu upotrebu. organ je dužan da donese rešenje i dostavi ga stranci najdocnije u roku od dva meseca. Tuženi tj. S druge strane. posebno jer je rok za upotrebu proizvoda (goveđeg mesa) vremenski ograničen. i 277. organi tuženog nisu postupali u zakonom propisanim rokovima. Zakona o opštem upravnom postupku). Zakona o opštem upravnom postupku). organ je dužan da donese rešenje i dostavi ga stranci što pre. a pre donošenja rešenja nije potrebno sprovoditi poseban ispitni postupak. Tuženi je odgovoran za štetu koju je njegov organ prouzrokovao tužiocu u vršenju i u vezi sa vršenjem svojih funkcija. ako posebnim zakonom nije određen kraći rok. U radu tužioca nije bilo povrede propisa niti iz oblasti spoljnotrgovinskog i deviznog poslovanja. Iz obrazloženja: Državni organi dužni da postupaju po Zakonu o opštem upravnom postupku kad u upravnim stvarima. s obzirom da se ponašao s krajnjom nepažnjom u situaciji koja je iziskivala poštovanje najkraćih mogućih rokova. koju je tuženi obavezan da isplati sa pripadajućom kamatom.2010. na osnovu člana 16.. dana pokretanja postupka po službenoj dužnosti.. neposredno primenjujući propise. Kad se postupak pokreće po službenoj dužnosti. Tako je tužilac pretrpeo štetu u neosporenoj visini. godine) . Nastala šteta na strani tužioca je posledica rada tuženog koji je nezakonitim postupanjem (propuštanjem da odluke donosi u zakonom propisanim rokovima) kršio načelo da je svako dužan da se uzdrži od postupka (činjenja ili nečinjenja) kojim se može drugom prouzrokovati šteta (član 16. njegovi organi nisu poštovali zakonom propisane rokove. o čemu je u obrazloženju dao razloge koje kao pravilne prihvata i Apelacioni sud. Rev. Vremenski periodi u kojima je postupao organ tuženog su daleko duži od zakonom propisanih rokova. (Iz Presude Vrhovnog kasacionog suda.. obavezava ili pravnim interesima fizičkog lica. člana 172. 190. rešavaju o pravima. Rešenje po žalbi na prvostepenu odluku mora se doneti i dostaviti stranci što pre. kao i kad obavljaju druge poslove utvrđene tim zakonom. Zakona o obligacionim odnosima).rokovi nisu poštovani.2011.odgovara Republika Srbija.OBLIGACIONO PRAVO Prvostepeni sud je takođe utvrdio da se šteta koju su tužioci pretrpeli isključivo od NATO alijanse nije mogla otkloniti zbog finansijskih i tehničkih problema. ako posebnim zakonom nije određen kraći rok (član 237. a najdocnije u roku od dva meseca od dana predaje žalbe.09.194 - . što je dovelo do isteka roka upotrebe uvezenog mesa.

Zakona o parničnom postupku. godine i 12. Navodima žalbe ponavljaju se činjenice iznete pred prvostepenim sudom. 364/10 od 23. izvršena prema rešenju nadležnog organa koje nije osporeno. koje je cenio u smislu člana 8. Iz obrazloženja: Predmet ovog spora je zahtev tužioca za naknadu nematerijalne i materijalne štete koja je nastala u saobraćajnoj nezgodi. Isplata zarade. opasne delatnosti. ne protivureče sami sebi. izvršena prema rešenju nadležnog organa. a primenjujući pravila o teretu dokazivanja. intenzitet i kriterijume sudske prakse za određivanje visine naknade nematerijalne štete.05. prema kome je tužiocu obračunavana i isplaćivana zarada. Zakona o obligacionim odnosima utvrđena je visina materijalne štete na vozilu tužioca. u kojoj je oštećeno vozilo tužioca i u kojoj je tužilac zadobio telesne povrede zbog kojih je trpeo fizičke bolove i strah.02. imenovanje i administrativna pitanja od 22.2005. Tužilac je materijalnu i nematerijalnu štetu pretrpeo od opasne stvari odn. utvrdio bitne činjenice od značaja za donošenje odluke. za pretrpljeni strah imajući u vidu vrstu bolova i straha. Zbog toga. nema odgovornosti tužene za naknadu štete tužiocu. lice koje se bavi opasnom delatnošću. Rev2.02. Pravilnom primenom odredbe čl. i prolaskom kroz crveno svetlo prouzrokovao štetu tužiocu. kao i zahtev tužiocu za naknadu parničnih troškova. nasuprot stavu nižestepenih sudova. kao i vodeći računa o značaju povređenog dobra i cilju kome služi ta naknada. istog Zakona utvrđena je visina nematerijalne štete za pretrpljene fizičke bolove. koje su bile predmet ocene i za koje su dati valjani razlozi koje prihvata i ovaj sud. po članu 172. Zbog toga ne stoje žalbeni navodi da je činjenično stanje pogrešno ili nepotpuno utvrđeno. Žalbom tuženog se neosnovano ukazuje da presuda ima nedostataka zbog kojih se ne može ispitati. godine. Navedeni razlozi u presudi su jasni. utvrđen je rešenjem nadležnog Opštinskog veća od 01. i 189. a zarada mu je u spornom periodu isplaćivana primenom koeficijenata utvrđenih tim rešenjima. niti izvedenim dokazima. Zakona o obligacionim odnosima. (Iz Presude Vrhovnog kasacionog suda. njihovo trajanje. 185.OBLIGACIONO PRAVO 398. Pravilnom primenom materijalnog prava na utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud je ocenio da je do štete koju je tužilac pretrpeo došlo isključivom radnjom radnika tuženika koji se nije pridržavao odredbi Zakona o osnovama bezbednosti saobraćaja na putevima. Tužiocu su navedena rešenja dostavljena. Prvostepeni sud je izvedenim dokazima. Iz obrazloženja: Koeficijent. koje on nije pobijao ni u pogledu visine ni u pogledu organa koji ih je doneo.195 - . Ne predstavlja nepravilan i nezakonit rad državnog organa isplata zarade. pa je revizijski sud preinačio nižestepene presude i odbio tužbeni zahtev. godine i rešenjima Komisije za izbor. ne predstavlja nepravilan i nezakonit rad državnog organa. .02.2005. niti izreci presude koja se žalbom pobija. koje nije osporeno ni u pogledu organa koji ga je doneo ni u pogledu utvrđene visine koeficijenta.2011. za koju odgovara imalac stvari odn.2006. Pravilnom primenom odredbe člana 200. godine) 399.

2005.125/2004 . opasne delatnosti za koju odgovara imalac stvari tj.list SRJ" br. sve dok izvršenje ne bude sprovedeno (čl. godine). drugi propis ili opšti akt primeni. sud je rešenjem od 11. Predlog iz st.1. (Iz Presude Apelacionog suda u Kragujevcu. (vreme za koje se određuje privremena mera) i u čl. u čl. tač. kojom je zabranjeno otuđenje i opterećenje predmetnih nepokretnosti primenjivale su se odredbe Zakona o izvršnom postupku ("Sl. Pravno shvatanje ovog suda je da se nezakonitim radom službenog lica ili organa smatra postupanje suprotno zakonu.). ovog člana može se podneti samo pre nego što istekne vreme za koje je privremena mera određena (član 259). Relevantne odredbe: Za štetu koju zaposleni u radu ili u vezi sa radom prouzrokuje trećem licu odgovara preduzeće u kome je zaposleni radio u trenutku prouzrokovanja štete. Iste odredbe sadržane su i u Zakonu o izvršnom postupku ("Sl. drugom propisu ili opštem aktu. Zakona o obligacionim odnosima.član 170. kao i po okončanju tih postupaka. Zakona o obligacionim odnosima. u čl. (vrste privremenih mera radi obezbeđenja novčanog potraživanja . i 174. osim ako dokaže da je zaposleni u datim okolnostima postupao onako kako je trebalo . tač. 1.196 - .tuženi.). tada važećeg Zakona o izvršnom postupku.02. a ako je mera određena pre podnošenja tužbe ili pokretanja drugog postupka . 300. (kada se može odrediti privremena mera). 259. godine. 249.1998.glasnik RS". dana 11. odredio privremenu meru i istovremeno odredio da privremena mera traje do pravnosnažno okončanog postupka. kao i propuštanje da se zakon. Tuženi snosi odgovornost.06. 2. Nepravilan rad službenog lica ili organa je činjenje ili nečinjenje protivno uobičajenom i propisanom načinu obavljanja delatnosti koja šteti pravu ili interesima trećeg lica. Prema odredbi čl. u konkretnom slučaju . 449/10 od 11. pod uslovom da se nisu promenile okolnosti pod kojima je ta mera određena. br.1998. koji se vodio kod tog suda.2010. godine određena privremena mera obezbeđenja. predlog za pokretanje drugog postupka radi opravdanja mere. st. U rešenju kojim se određuje privremena mera odrediće se vreme trajanja te mere. po predlogu tužioca a radi obezbeđenja novčanog potraživanja.i rok u kome poverilac mora podneti tužbu odn. 173. Prema odredbama tog Zakona. 291.stupio na snagu 23. st. Sud će. 2. produžiti vreme trajanja privremene mere. na predlog poverioca. istog Zakona. Kako je taj postupak pravnosnažno . jer je tužilac materijalnu i nematerijalnu štetu pretrpeo od opasne stvari odn. 2. a naročito zabrana dužniku da otuđi ili optereti svoje nepokretnosti ili stvarna prava koja su na nepokretnosti upisana u javnu knjigu u njegovu korist. Republika Srbija ne odgovara za štetu jer tužilac u izvršnom postupku nije tražio produženje mere otuđenja i opterećenja na nepokretnosti dužnika.OBLIGACIONO PRAVO Osnov odgovornosti tuženog je u članu 170. Radi obezbeđenja novčanog potraživanja. uz upis te zabrane u javnu knjigu (čl.03. Iz obrazloženja: Pravno lice odgovara za štetu koju njegov organ prouzrokuje trećem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem svojih funkcija – član 172. može se odrediti svaka mera kojom se postiže svrha takvog obezbeđenja.1. U vreme kada je u naznačenom predmetu. saglasno odredbi čl. Gž. lice koje se bavi opasnom delatnošću. privremena mera može se odrediti pre pokretanja i u toku sudskog ili upravnog postupka. 253. Zbog toga što je opštinski sud izvršio brisanje mere obezbeđenja i opterećenja nepokretnosti nakon isteka vremena na koju je određena. Zakona o obligacionim odnosima. 296.03. st. godine) 400.28/2000).

Pri oceni eventualne odgovornosti štetnika za štetu zbog privremeno oduzetih pa vraćenih deviza mora se naročito ceniti postupanje organa štetnika nakon pravnosnažnosti rešenja o obustavi krivičnog postupka povodom više pismenih zahteva oštećenog ovom organu i sudu pred kojim je vođen krivični postupak radi vraćanja. jer njen organ nije postupao nezakonito odn. 172. 211. tadašnjeg i odredbe čl.u smislu odredbe čl. važećeg Zakona o izvršnom postupku . Zakonika o krivičnom postupku. Iz obrazloženja: Pravno lice odgovara za šteru koju njegov organ pruzrokuje trećem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem svojih funkcija . godine) . Apelacioni sud je cenio ostale navode u žalbi tužioca pa je našao da su bez uticaja na pravilnu odluku prvostepenog suda da .197 - . Zakona o obligacionim odnosima.2010.2010. stav 1. drugom propisu ili opštem aktu. 1 840/10 od 24.12. Pri tome se naročito mora ceniti postupanje organa tužene nakon pravnosnažnosti rešenja o obustavi krivičnog postupka a povodom više pismenih zahteva tužioca upućenih organu koji mu je izdao potvrdu o privremeno oduzetim predmetima i sudu pred kojim je vođen krivični postupak radi vraćanja novca. 259. Bez ocene i ovih okolnosti se ne može izvesti pravni zaključak da tužena nije odgovorna za eventualno prouzrokovanu štetu koju tužilac traži postavljenim tužbenim zahtevom. u vršenju svoje funkcije nije prouzrokovao tužiocu štetu. te založnog poverioca. mora se ceniti da li je postupanje organa tužene sa novcem koji je privremeno oduzet od tužioca kao predmet izvršenja krivičnog dela koje mu je stavljeno na teret bilo zakonito (čl.ne postoji odgovornost tužene za naknadu štete.1999. godine) 401. Gž. Nepravilan rad postoji kada organ svoju delatnost nije obavio na način kako se to od istog u datoj situaciji i datim okolnostima očekivalo. važećeg u vreme oduzimanja deviza i vođenja krivičnog postupka u vezi sa članom 286. Između nezakonitog i nepravilnog rada organa pravnog lica i nastale štete mora postojati uzročno-posledična veza. Zakona o obligacionim odnosima . u kom postupku je određeno brisanje tereta upisanih na nepokretnostima. Gž. prema stavu ovog suda. istog zakona) i pravilno . (Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu.član 172. što je tužiocu bilo omogućeno da učestvuje u postupku u predmetu izvršnog poverioca. 296. a tužilac .02.OBLIGACIONO PRAVO okončan 09. (Iz Presude Apelacionog suda u Novom Sadu. propuštanje da se zakon ili drugi opšti akt primeni ili radnja protivna običajima ili pravilima morala.u smislu odredbe čl. U skladu sa navedenim. Ovo tim pre. zbog kojeg bi tužena Republika bila dužna da tužiocu naknadi eventualno nastalu štetu. do 215. Protiv tog rešenja tužilac je podneo prigovor koji je odbijen i prvostepeno rešenje potvrđeno. Nezakonit rad je postupanje protivno zakonu.nije tražio produženje vremena trajanja privremene mere. 3328/10 od 30. Radi pravilne primene navedene zakonske odredbe.od kada su tužiocu privremeno oduzeta devizna sredstva pa do dana kada su mu ista vraćena. može se zaključiti da u postupanju ovog Opštinskog suda nije bilo nepravilnog i nezakonitog rada. protiv izvršnog dužnika. godine brisao meru otuđenja i opterećenja upisanu na predmetnim nepokretnostima. godine.09. Postupanje organa pravnog lica mora biti nezakonito i nepravilno. pravilno je nadležni Opštinski sud rešenjem iz 2005.

a ona je od vozača zatražila da joj napiše kartu i obavestila ga da ima invalidsku knjižicu za povlašćenu vožnju invalidnih lica. (Iz Presude Vrhovnog kasacionog suda. a imala si dvojicu ispred. Zakona o obligacionim odnosima. dosudio je tužilji naknadu nematerijalne štete. Prema shvatanju Okružnog suda. zbog čega su joj povređeni čast i ugled. drugi propis ili opšti akt primeni.OBLIGACIONO PRAVO 402. Rev.04. Vozač joj se obratio rečima: "Gde si našla da uđeš u ovaj autobus. godine) 403. Na osnovu takvog zaključka. drugom propisu ili opštem aktu. što predstavlja teži oblik diskriminacije osoba sa invaliditetom. Nepravilan rad službenog lica ili organa je činjenje ili nečinjenje protivno uobičajenom ili propisanom načinu obavljanja delatnosti koje šteti pravu ili interesima nekog lica. izgubio bih ceo dan!" Pošto mu je tužilja pružila knjižicu. Tada je tužilju pitao: "Ti li si neškolovana. koje šteti pravu ili interesima nekog lica. a na objašnjenje da sve piše u knjižici – isto je ponovio još dva puta. vozač je prokomentarisao u vezi sa tužiljom: "Ma pusti." Kada se pojavila vozaču poznata osoba. izdata ova knjižica?!". sve se vozite sa nama! Kad bih imao dvojicu kao ti. Ignorisao je njeno objašnjenje i rekao: "Ma što ne plaćaš kartu kao svi. drugom propisu ili opštem aktu. vređanje i omalovažavanje zbog invalidnosti putnika od strane vozača autobusa predstavlja osnov za naknadu nematerijalne štete. sada mi treba 20 minuta da ti napišem kartu. koji si ti invalid?". ona je invalid!". Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom predviđeno je da posebno težak oblik diskriminacije zbog invalidnosti predstavlja uznemiravanje. koji si ti invalid!?" Prilikom ulaska kontrole. Zbog navedenog ponašanja vozača. kao i propuštanje da se zakon. 403/2010 od 08. Uznemiravanje.198 - . od strane posade prevoznog sredstva. drugi propis ili opšti akt primeni Iz obrazloženja: Prema stanovištu Vrhovnog kasacionog suda. ima jedna invalid. tužilja se obratila sudu. Prvostepeni sud je zaključio da je postupanje vozača autobusa tuženog prema tužilji bilo nehumano i ponižavajuće. postupanje organa za čiji rad odgovara država i pravilnost njihovog rada ocenjuje se prema odredbama člana 172. koja je bacila tužiljinu torbu na pod i sela pored nje. tužilja je invalidno lice (distrofičar) i kritičnog dana se prevozila autobusom tuženog. vređanje i omalovažavanje zbog invalidnosti putnika sa invaliditetom u toku putovanja. u socijalno. bre. Nezakonitim radom službenog lica ili organa smatra se postupanje suprotno zakonu. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju.2010. kao i propuštanje da se zakon. nastavio je: "Gde ti je. . bre. prema propisanim pravilima postupka za rad organa i okolnostima konkretnog slučaja. Nezakonitim radom službenog lica ili organa smatra se postupanje suprotno zakonu. U autobus ju je uneo momak i ostavio torbu pored nje. Vozač se tužilji obraćao povišenim tonom pa je ona sve vreme bila izložena pažnji ostalih putnika u autobusu. kontroloru se obratio rečima: "E. Članom 29. Nepravilan rad službenog lica ili organa predstavlja činjenje ili nečinjenje protivno uobičajenom ili propisanom načinu obavljanja delatnosti. idite. presuda prvostepenog suda je pravilna i na zakonu zasnovana.

zaostala je i naruženost lakog stepena koja se ogleda u manjoj deformaciji prstiju leve šake i lakšoj istanjenosti leve podlaktice.05. i subjektivni kriterijum.1999.09. svaki put je ponovo povrešujući. vređanje i uznemiravanje tužilje zbog njene invalidnosti. Prvostepeni sud je na jasan i pouzdan način utvrdio da je vozač autobusa omalovažavao tužilju i to kako tokom izdavanja karte tako i tokom putovanja. Prvi put .06. zbog čega joj je i po treći put bio postavljen gips koji je nosila narednih nedelju dana. shodno članu 170. stav 1. ograničena mogućnost hvatanja u srednjem stepenu. Prilikom prvog povređivanja. Vrata autobusa su blokirala tužiljino rame. Međutim. vozač je pokušao da je oslobodi otvarajući i zatvarajući vrata autobusa. Zbog jakih bolova i otoka leve šake. Drugi put – dana 09. U toku maja meseca 1999. tj. Izjave i postupci tuženog. gips je ponovo postavljen.lake telesne povrede. u autobusu tuženog koji je vozio na prigradskoj liniji. U autobusu je bila velika gužva. godine. ograničenje pokreta od drugog do petog prsta leve šake u svim zglobovima u srednjem stepenu. nakon što su se vrata otvorila. 1857/09 od 28. tužilja je zadobila sledeće povrede: udar grudnog koša sa leve strane. postavljen joj je gips na levu ruku koji je skinut nakon nedelju dana. kod tužilje su zaostale sledeće posledice: stanje posle udara i nagnječenja leve šake sa kasnijom komplikacijom u vidu bolnog otoka i razređenja kostiju. pored objektivnog. Iz obrazloženja: Utvrđenо je sledeće činjenično stanje: Tužilja je dva puta povređena u autobusu tuženog.OBLIGACIONO PRAVO U konkretnom slučaju. prema priznatom društvenom shvatanju časti i njene nepovredivosti. vozač je zaustavio autobus a tužilja je odvedena u bolnicu. Takođe. u autobusu broj 7. putnici su počeli da izlaze i tom prilikom su gurnuli tužilju koja je ispala iz autobusa. godine) 404. udar levog ramena i udar leve šake . Nakon pružanja stručne pomoći. prema objektivnim merilima. upućena je na kućno lečenje. čije se psihičko stanje i karakteristike moraju uvažavati.usled naglog kočenja vozača tuženog perduzeća . smanjenje mišićne snage leve podlaktice i šake u srednjem stepenu.2009. tj. ton kojim joj se obraćao i potom komentarisanje stanja tužilje sa ostalim učesnicima u vožnji. a pojam ponižavajućeg i uvredljivog ponašanja nije određen trajanjem takvog postupanja. reči koje je tom prilikom uputio tužilji. . Gž. pala. Za ovu štetu odgovorno je tuženo preduzeće po principu pretpostavljene krivice. godine. Zakona o obligacionim odnosima. Ovo iz razloga jer je u pitanju invalidna osoba. nakon čega je ponovo bila upućena na fizikalnu terapiju. Naknada za nematerijalnu štetu iz dva štetna događaja se mora posebno individualizirati i dosuditi za svaki vid nematerijalne štete. Zbog pretrpljenih povreda i posle nastalih komplikacija.zajedno sa još 5-6 putnika. (Iz Presude Okružnog suda u Nišu. Tužilja prevežena u bolnicu. godine. Kada je stao na stanici. Na fizikalnoj terapiji utvrđeno je postojanje komplikacija u vidu bolnog otoka i razređenja kostiju leve šake.dana 27. na taj način što je . koje posledice su trajnog karaktera i predstavljaju umanjenje životne aktivnosti od 5%. u ovom slučaju se mora poštovati. Ove promene su vidljive i utiču na estetski izgled. način na koji je tužilja doživela izjave i postupke vozača tuženog. Nakon toga. Pored toga. kako su se tegobe na levoj šaci nastavile.199 - .1998. predstavljaju uvredljivo postupanje prema tužilji zbog njene invalidnosti. predstavljaju nesumnjivo omalovažavajuće postupanje. ponovo je došlo do pogoršanja stanja na levoj šaci. uporno negodovanje vozača autobusa prilikom izdavanja karte.

Takođe. koje je tužilja pretrpela u oba štetna događaja. i to dva puta .tužilja tokom prvostepenog postupka. pa kako je – dakle . pa je na osnovu nalaza i mišljenja imenovanih veštaka. pretrpljene fizičke bolove i strah. Prilikom drugog povređivanja u autobusu tuženog. zbog čega je bila hospitalizovana u periodu od 14. intenziteta i jačine trajanja kako je to detaljno utvrđeno u obrazloženju prvostepene presude. Zakona o obligacionim odnosima. iako je tužilac pravilno postavio tužbeni zahtev tako da odvojeno potražuje štetu iz oba događaja.član 154.200 - . stav 1. Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete mora se voditi računa o značaju povređenog dobra i cilju kome ta naknada služi. budući da se naknada za nematerijalnu štetu dosuđuje za svaki vid nematerijalne štete posebno čak i kada je šteta proistekla iz istog životnog događaja. Zbog zadobijenih povreda. Na tako utvrđeno činjenično stanje.lake telesne povrede. koji je prilikom pada u autobusu bio jakog intenziteta u trajanju od par sekundi. U periodu lečenja.143. utvrdio vrstu. a posle druge povrede u trajanju od mesec dana (u obimu od 40%). tužilji je bila potrebna tuđa nega i pomoć i to posle prve povrede u periodu od osam meseci (prva četiri meseca u obimu od 60% a druga četiri meseca u obimu od 40%). karakter i posledice povreda koje je tužilja pretrpela posebno za oba slučaja. Zakona o obligacionim odnosima. a tim pre ako je proistekla iz dva različita životna događaja. Jer . prvostepeni sud je . Iz utvrđenih činjenica nesumnjivo proizilazi da su povrede tužilje u uzročno-posledičnoj vezi sa štetnim događajima. nakon čega je trpela strah srednjeg intenziteta koji je trajao do završenih pregleda u bolnici.suprotni žalbeni navodi nisu osnovani. Tom prilikom konstatovane su povrede: stanje posle udara glave od pre pet dana kao i vegetativne smetnje .pravilno zaključio da je tuženi dužan tužilji naknaditi materijalnu i nematerijalnu štetu prouzrokovanu u autobusu koji je njegovo vlasništvo. žalbom se osnovano ističe da je prvostepeni sud dosudio ukupan iznos novčane naknade na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene fizičke bolove i pretrpljen strah. Prvostepeni sud je imao u vidu da se u konkretnom slučaju radi o dva štetna događaja. koja za ove periode i u ovom obimu iznosi 3. Takođe je tom prilikom trpela i strah.76 dinara.6.bez bitne povrede odredaba parničnog postupka . međutim stanje joj se pogoršalo. tj. tužilja je nakon ukazane pomoći puštena kući. te da se njome ne pogoduje težnjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i društvenom svrhom . Žalbeni navodi tuženog da je prvostepeni sud propustio da na pouzdan način utvrdi tačno vreme prvog i drugog štetnog događaja. Međutim. Time je prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo. već se mora vršiti individualizacija u zavisnosti od svakog konkretnog slučaja. za sve posredne i neposredne posledice svoje radnje . stav 1. koji za istu odgovara shodno odredbi člana 170. godine. tužilja je trpela bolove i strah intenziteta i dužine trajanja kako je to detaljno utvrđeno u obrazloženju pobijane presude. do 17. dokazala činjenicu da je pretrpela povrede u autobusu tuženog. .1999.OBLIGACIONO PRAVO Tužilja je prilikom prvog povređivanja zbog zadobijenih povreda i kasnije nastalih komplikacija trpela bolove u periodu od osam meseci.član 200.novčana naknada za pojedine vidove nematerijalne štete se ne može generalizovati. jer su štetne posledice nastupile usled postupaka njegovog radnika. a dalje je trpela strah intenziteta i dužine trajanja kako je to utvrđeno u obrazloženju prvostepene presude. osnovano se žalbom tužilje ističe da je prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo prilikom odlučivanja o visini novčane naknade nematerijalne štete za duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti. Relevantne odredbe: Štetnik odgovara za štetu koja se može dovesti u vezu sa njegovom radnjom. Zakona o obligacionim odnosima. nisu od značaja za donošenje odluke u ovoj pravnoj stvari.6.

br. godine. u vreme donošenja zaključka o prodaji nepokretnosti u zemljišnim knjigama je kao vlasnik sporne nepokretnosti upisan D. imajući u vidu stepen umanjenja životne aktivnosti tužilje odnosno duševne bolove koje tužilja zbog toga trpi kao i intezitet i trajanje pretrpljenog straha i fizičkih bolova. dovedena u zabludu u pogledu nepostojanja tereta. godine. 214 od 8.M. 4988/2000 od 10. Revizijsko isticanje da je tužilja ograničena u pogledu isključivog prava svojine na spornoj nepokretnosti ne može se pripisati propustima tužene prilikom sprovođenja zaključka Četvrtog opštinskog suda u B. Zakona o obligacionim odnosima. Zbog toga je žalba tužilje usvojena. Rešenjem Zemljišno-knjižnog odeljenja Drugog opštinskog suda u B.D. ni odgovornosti tužene.2007.201 - .00 dinara za pretrpljen strah. i njen upis u novi zk. stav 1.00 dinara..4. a.000. Prema stavu ovog suda. pa stoga suprotno revizijskim navodima nema propusta u radu Četvrtog opštinskog suda u B. ul. tačka 4. (Presuda Vrhovnog suda Srbije.5. godine izvršen je otpis katastarske parcele 1268 iz zk. godine) 405.OBLIGACIONO PRAVO Visinu pravične novčane naknade nematerijalne štete sud određuje primenom člana 223. koji u suštini predstavlja kupoprodajnu cenu za sve parcele koje je tužilja kupila po sprovedenoj javnoj dražbi.000.000. a prvostepena presuda preinačena shodno odredbi člana 373. Ovo zbog toga što je navedena promena u zemljišnim knjigama izvršena aprila meseca 2001.10. ili drugih nedostataka na stvari. ul.2005. tužilja traži na ime naknade štete isplatu iznosa od 748. Osim toga. Stoga je pravilan zaključak nižestepenih sudova da nisu ispunjeni uslovi iz člana 172.zemljišno-knjižnog uloška br. Iz izvoda iz zemljišne knjige . 80.00 dinara za duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti.000. Zakona o parničnom postupku. 1319/2006 od 25.2001.00 dinara za pretrpljene fizičke bolove i 60. čak i pod pretpostavkom da postoji osnov za naknadu štete.5.koliko je tužilja postavljenim tužbenim zahtevom i tražila. pravična novčana naknada za ove vidove nematerijalne štete iznosi 70. zaključak o prodaji nepokretnosti doneo 9. imajući u vidu utvrđen intezitet i trajanje fizičkog bola i straha.1997. godine utvrđeno je da je kao vlasnik parcele 1268 upisan M. Zakona o obligacionim odnosima za odgovornost tužene za prouzrokovanu štetu. godine) . Dakle. stav 1. a po osnovu zaključka o prodaji nepokretnosti od 9. 2408 KO R. dok je samo za spornu parcelu njen zahtev odbijen. odnosno u državnoj svojini. Pri tome je samo deo sporne parcele br. samim tim. U takvoj situaciji. određen kao gradsko građevinsko zemljište. Na preostalim parcelama tužilja se uknjižila kao vlasnik. prilikom prvog povređivanja pravična novčana naknada za ove vidove štete iznosi 35. koja je bila u postupku prinudne prodaje. Rev. Gž. Takođe. sa 3/4. a koje činjenice se žalbom tužilje i ne osporavaju.000.2000. 1268.00 dinara za pretrpljene fizičke bolove i 70. godine. koji je tužilja pretrpela prilikom drugog povređivanja. zbog čega ne stoji revizijski navod da je radnjom tužene tužilja.5. tužilja ne može da izrazi kao štetu i potražuje celokupan iznos kupoprodajne cene uplaćene nakon sprovedene javne dražbe. Nema osnova za zaključak da je radnjom suda kupac nepokretnosti na javnoj dražbi doveden u zabludu u pogledu nepostojanja tereta ili drugih nedostataka na stvari ukoliko je u vreme donošenja zaključka o prodaji te nepokretnosti u zemljišnim knjigama upisan izvršni dužnik.04. 214 KO R. Dn. Iz obrazloženja: Iz utvrđenog činjeničnog stanja proizilazi da je Četvrti opštinski sud u B.2000. (Iz Presude Okružnog suda u Novom Sadu.715.00 dinara za pretrpljen strah . 1939/04 od 30.

što se žalbom ne dovodi u sumnju. a pravo svojine je ustavom zajemčeno pravo .2001. Zakona o obligacionim odnosima (dalje: ZOO). Prema odredbi člana 8.2. U slučaju kada je na stvari trećeg lica sprovedeno izvršenje radi naplate novčanog potraživanja. je uputio izvršnom sudu prigovor u tom smislu.1. 186. godine prodat na javnoj prodaji.R.OBLIGACIONO PRAVO 406.9.2003.2007. tužilac. 1/06 od 13. godine. kao i njegove stvari koje se nalaze u državini poverioca. Kod utvrđenog činjeničnog stanja da je tužilac bio vlasnik predmetnog traktora. da raspravi činjenicu da li su pokretne stvari koje su predmet izvršenja radi naplate novčanog potraživanja zaista vlasništvo dužnika ili trećeg lica.2005. U tom postupku izvršenje je sprovedeno na jednom traktoru "IMT 539" registracije br.2006. stav 1. iz T. 6/01 po predlogu od 16. pa je izvršni sud bio dužan. Zakona o parničnom postupku. u smislu člana 172. Tužilac je u izvršnom postupku podnosio prigovore tvrdeći da je on vlasnik traktora. u daljem toku postupka. pa je i na osnovu čl. usvojen tužbeni zahtev tužioca i tuženik na osnovu člana 149. protiv dužnika M.člana 34. Gž... izvršni sud odbacio prigovor tužioca kao nedozvoljen.R. 1458/2007 od 27. ZIP koja propisuje da se popisati mogu stvari koje se nalaze u državini dužnika. sada važećeg Ustava Republike Srbije. br. nijednom odredbom nije omogućio shvatanje da se izvršenje može sprovesti i na pokretnoj stvari trećeg lica. godine oduzet od dužnika i potom. Republika Srbija odgovara za naknadu štete zbog nepravilnog rada suda kao državnog organa. kao treće lice i vlasnik pokretne stvari na kojoj se sprovodilo izvršenje radi naplate novčanog potraživanja. Naime. sticajem okolnosti. koji se.1. br. u to vreme važećeg Ustava Republike Srbije i član 58. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa savesno lice može steći pravo svojine na pokretnoj stvari koju je pribavilo na javnoj prodaji u postupku sudskog izvršenja. u smislu člana 51. U konkretnom slučaju. da bi tek rešenjem Ipv. jer se u prigovoru ne navode razlozi koji sprečavaju izvršenje. našao u državini dužnika koji mu je zet. ukoliko se ona nalazi u državini izvršnog dužnika. odgovara tužena Republika Srbija. godine) . S. ali se onda postavlja pitanje odgovornosti za naknadu štete trećem licu kao vlasniku stvari u smislu člana 172.O. ZOO. dok prema odredbi člana 45. ZIP. (Presuda Okružnog suda u Valjevu. pred istim sudom vođen je postupak izvršenja u predmetu I. na osnovu kojeg je izvršenje sprovedeno. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa pravo svojine koje određeno lice ima na stvari prestaje kad drugo lice stekne pravo svojine na tu stvar. Zakona o izvršnom postupku (dalje: ZIP). 30.12. Prema odredbi člana 31. Iz obrazloženja: Prema činjeničnom stanju utvrđenom u prvostepenom postupku. pogrešno smatrajući da se izvršenje može sprovesti i na pokretnoj stvari trećeg lica ukoliko se ona nalazi u državini izvršnog dužnika. godine poverioca S. obavezan na naknadu parničnih troškova. U. pravilan je zaključak prvostepenog suda da je na taj način tužiocu pričinjena šteta (čija je visina pravilno utvrđena) za koju. te da je izvršni sud traktor prodao na javnoj prodaji radi naplate novčanog potraživanja poverioca. ZOO. sa stanovišta ustavnih i zakonskih propisa. radi naplate novčanog potraživanja. na osnovu kojeg je izvršenje sprovedeno i s obzirom na odredbu člana 68. pravilnom primenom materijalnog prava. stav 1. a koje je u izvršnom postupku istaklo prigovor da je vlasnik stvari. i 189.202 - . . stav 1. koji je 22. pravo na imovinu zaštićeno je Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.. iz T. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa pravo svojine se može oduzeti ili ograničiti u skladu sa zakonom.

godine. dok se ne donese osuđujuća presuda. s obzirom da faktički nije ni nastupila povreda njegove časti i ugleda. Republika Srbija odgovara ukoliko je šteta pričinjena trećim licima u smislu odredaba čl. te je nakon toga.200. Ovo rešenje je potvrđeno od strane drugostepenog organa uprave protiv kojeg je tužilac pokrenuo upravni spor.2002.1 u vezi sa st. godine) 408.172. KZ RS. a posle njihove smrti je nastavio da koristi stan.154.200. st.4356/03 od 21. to se tužilac ne može koristiti ovlašćenjima iz čl.1996.01. a kako ova nikada nije ni doneta. godine a teča 1976. nema pravo na naknadu nematerijalne štete za pretrpljene bolove zbog povrede časti i ugleda. Naime. morale bi biti dovedene u pitanje njegove ukupne moralne vrednosti koje uživa kao član određene društvene sredine.01. Tužilac je podneo parničnu tužbu protiv Republike Srbije zbog naknade štete zbog uvrede časti pričinjene neosnovanim vođenjem krivičnog postupka od strane Opštinskog javnog tužioca. to faktička šteta nije nastupila.101. tužena Opština je vlasnik spornog stana na kome su sunosioci stanarskog prava bili M. tetka i teča tužioca koji su preminuli – tetka 1968. jer su ugled i čast tužioca bili zaštićeni ovom pretpostavkom. Zakona o obligacionim odnosima. osim ako je reč o pogrešnom tumačenju zakona. Tužilac se u ovaj stan uselio 1965. Lice protiv koga je vođen i obustavljen krivični postupak. te je istu odbio. prezumcija nevinosti. a kako ova nije doneta. a što znači da pravno lice odgovara za štetu koju pričini njen organ trećim licima.1. Ako je šteta pričinjena nezakonitim radom (neprimenjivanjem ili pogrešnom primenom propisa) odgovara pravno lice za rad svog organa. Zakona o obligacionim odnosima. Nižestepeni sudovi su našli da tužiocu ne pripada pravo na naknadu štete s obzirom da isti nije bio u pritvoru. Da bi postojala šteta na osnovu duševnih bolova zbog povrede časti i ugleda u smislu odredaba čl. VSS je našao da je i revizija neosnovana. a po osnovu pretpostavljene odgovornosti.2004. godine tužiocu je naloženo da se iz ovog stana iseli i preda ga tuženoj ispražnjenog od lica i stvari u roku od 3 dana. ne može biti element za odgovornost tužene. Zakona o obligacionim odnosima. Presudom donetom u upravnom sporu poništeno je drugostepeno rešenje zbog pogrešne ocene nena. a nije bilo u pritvoru. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju. ovaj pravni odnos je trebalo raspravljati u smislu odredaba čl.1 u vezi čl.92.5. dana 15.12. i 200. godine tužilac odustao od daljeg krivičnog gonjenja. st. st. Rešenjem Opštine od 12. zato što je jedno od osnovnih načela krivičnog postupka pretpostavka tj. već da su državni organi preduzimali mere koje su u skladu sa zakonom.B. Imajući u vidu osnovno načelo krivičnog postupka o pretpostavci nevinosti do donošenja pravnosnažne osuđujuće presude. Zakona o obligacionim odnosima. Iz obrazloženja: Opštinsko javno tužilaštvo je protiv tužioca podnelo optužni predlog zbog krivičnog dela iz čl.OBLIGACIONO PRAVO 407.203 - . godine i živeo sa tetkom i tečom. (Iz presude VSS Rev. Utvrđenje da li su u toku krivičnog postupka državni organi u svemu postupali u skladu sa zakonom. i Z.

kada prognano lice koje se zateklo na njenoj teritoriji predaju organima Republike Srpske Krajine. Prvostepeni upravni organ je u ponovnom postupku odbacio predlog za iseljenje tužioca zbog apsolutne nenadležnosti. po pravilima o odgovornosti za drugog.06. da je štetu pričinio organ prvnog lica nezakonitim radom u vršenju svojih funkcija. Postojanje odgovornosti pravnog lica nije uslovljeno namerom ili grubom nepažnjom jer je postojanje namere ili grube nepažnje pravno relevantno samo u regresnoj parnici. U ovom slučaju. Za odluku o odbijanju tužbenog zahteva nižestepeni sudovi su dali jasne i pravilne razloge koje u svemu kao osnovane prihvata i Vrhovni sud. Postoji odgovornost Republike zbog nezakonitog rada njenih organa. nezakonitim radom organa tužene. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. Zakona o obligacionim odnosima. predat je organima Republike Srpske Krajine. a u ponovljenom postupku drugostepeni upravni organ je svojim rešenjem poništio prvostepeno rešenje. nižestepeni sudovi su zaključili da je zahtev tužioca za naknadu štete neosnovan. Tužbeni zahtev tužioca je zasnovan na odredbi člana 172. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima po kojoj pravno lice odgovara za štetu koju njegov organ prouzrokuje trećem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem svojih funkcija. osim ako je reče o pogrešnom tumačenju zakona. Zbog toga i po oceni Vrhovnog suda.OBLIGACIONO PRAVO dležnosti. Iz obrazloženja: Nižestepeni sudovi pravilno zaključuju da je tužena odgovorna za štetu prema članu 172. sin tužioca – koji je bio prognano lice sa teritorije Hrvatske.2004. nema pravo na naknadu štete od tužene Opštine. U konkretnom slučaju do iseljenja tužioca iz spornog stana došlo je zbog pogrešnog tumačenja propisa o stvarnoj nadležnosti jer je odluku o iseljenju doneo organ uprave umesto suda opšte nadležnosti. godine) 409. Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja. tužilac koji inače ne spada u krug lica kojima pripada pravo da nastave sa korišćenjem predmetnog stana. 50/04 od 24. Rev. Odgovornost pravnog lica uslovljena je neprimenjivanjem ili pogrešnim primenjivanjem određenih propisa. 1035/04 od 21.204 - . U postupku reizvršenja. godine) . Da bi ostvario pravo na naknadu štete od pravnog lica. koji reguliše odgovornost pravnog lica za štetu koju njegov organ prouzrokuje trećem licu u vršenju. Tužilac je pokrenuo parnicu da se utvrdi da ima pravo zakupa na spornom stanu i pravo da nastavi sa korišćenjem stana posle smrti ranijih nosilaca stanarskog prava koji je okončan pravosnažnim rešenjem o povlačenju tužbe. odbijena je tužiočeva tužba za reizvršenje zbog faktičke nemogućnosti. 2004. Rev. oštećeni treba da dokaže pored opŠtih uslova za građansko-pravnu odgovornost (uzročna veza i šteta). U postupku je utvrđeno i da je tužiočev otac zakupac stana površne 56 m2 i da je tužilac unet u očev ugovor o zakupu stana kao član njegovog porodičnog domaćinstva. ili u vezi sa vršenjem svojih funkcija. zbog čega nije osnovano isticanje tužioca u reviziji o pogrešnoj primeni materijalnog prava.10. Tužilac je iz ovoga stana iseljen a tužena je u međuvremenu istim raspolagala tako što ga je dodelila trećem licu sa kojim je zaključila ugovor o zakupu.

Rev. po odredbama iz člana 172.2004. Ukoliko je organ pravnog lica svojim ponašanjem (nečinjenjem) doveo do toga da se suma uplaćena za veštačenje obezvredi i tužilac bude prinuđen da uplati novu novčanu sumu za veštačenje. godine. To je ustanova koju je osnovala Republika Srbija. a ne i prema državi odnosno pravnom licu koje za štetu odgovara umesto tog fizičkog lica. Rok zastarelosti potraživanja naknade štete teče prema državi. Iz ovih razloga potraživanje naknade štete po osnovu odgovornosti države za štetu koju prouzrokuje njen organ. ZOO. godine. Time tužilac smatra da je pretrpeo štetu.. ZOO teče samo prema učiniocu krivičnog dela kojim je šteta uzrokovana.OBLIGACIONO PRAVO 410. jer je prva novčana suma obezvređena neradom Medicinskog fakulteta. godine kada je tužilac po navodu suda uplatio novu novčanu sumu. pa je po nalogu suda tužilac uplatio u toku 1989. od momenta nastanka štete do podnošenja zahteva za njenu naknadu. do 1992.. Gž. ZOO. Neosnovano je isticanje u žalbi da je prvostepeni sud materijalno pravo pogrešno primenio. godine) . br. osnovan aktom tuženika. jer rok zastarelosti potraživanja naknade štete iz člana 377.205 - . Iz obrazloženja: U konkretnom slučaju. svojim odugovlačenjem doprineo da se obezvredi uplaćeni novac od 1989. Dokazima je utvrđeno da je tužilac učestvovao u parničnom postupku i u istoj je određeno veštačenje od strane sudsko-medicinskog odbora Medicinskog fakulteta u B. Stoga su neosnovani navodi revizije tužioca. odnosno pravnom licu koje za štetu odgovara umesto tog fizičkog lica. Iz obrazloženja: Presudom prvostepenog suda tuženik Republika Srbija je obavezana tužiocu da plati na ime naknade štete navedeni iznos u izreci presude. ZOO. ima pravo na naknadu utvrđene sadašnje vrednosti novčane sume iz perioda prve uplate. ZOO. (Iz presude Okružnog suda u Čačku. odnosno objektivni rok od pet godina od dana nastanka štete.. a prema rokovima propisanim odredbom člana 376. godine ondašnjih 20 miliona dinara. Takođe je utvrđeno da sud nije doprineo odugovlačenju postupka.11. a tužilac ima pravo na naknadu štete u vidu utvrđene sadašnje vrednosti novčane sume iz 1989. jer je organ tuženika – Medicinski fakultet. po odredbama iz člana 172. 381/04 od 31. a veštačenje nije obavljeno do 1992.03. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. Drugostepeni sud je odbio žalbu tuženika i potvrdio je prvostepenu presudu. protekli su subjektivni rok od tri godine od saznanja za štetu. godine) 411. U konkretnom slučaju ima mesta primeni člana 172.2004. 3163/04 od 10. zastareva u rokovima propisanim odredbama iz člana 376. ZOO.

kako ne bi trpeo štetu u obavljanju svoje ugostiteljske delatnosti. a da je vlasnik gostionice u nemačkom gradu Heslingenu. tužiocu je vraćena isprava 21. ne samo zbog ishoda krivičnog postupka u kome nije dokazano da je tužilac izvršio krivično delo. Na osnovu toga. zakonitost i pravilnost rada tog organa. ZKP. stav 2. s obzirom na činjenicu da obavlja delatnost u Nemačkoj i da se radi o putnoj ispravi koja mu je izdata kao državljaninu Nemačke. godine. godine) . godine. Iz činjeničnog utvrđenja proizlazi da u krivičnom postupku zakoniti cilj mere privremenog oduzimanja putne isprave nije opravdan. ZPP. zbog propusta organa u vođenju krivičnog postupka (odlaganje pretresa. Nižestepeni sudovi nalaze da je tužena Republika Srbija odgovorna za materijalnu štetu u smislu člana 172. Na osnovu iznetih razloga. S obzirom da je u pogledu preduzete mere i ostvarenja njenog legitimnog cilja narušen princip proporcionalnosti. Za sve vreme neopravdano dugog trajanja postupka vraćanje putne isprave tužilac je trpeo štetu u vidu izgubljene zarade u vršenju ugostiteljske delatnosti. već i zbog dugog trajanja postupka i činjenice da je tužilac ukazivao na mogućnost blaže mere (polaganje jemstva) kojom se moglo postići obezbeđenje njegovog prisustva u krivičnom postupku. sudovi su delimično usvojili tužbeni zahtev za utvrđeni iznos izgubljene zarade sa pripadajućom kamatom. godine. odlučio kao u izreci". predlažući da se razmotri pitanje vraćanja putne isprave na osnovu ponuđenog jemstva. Pored toga. maja 1986. U obrazloženju pobijane presude navedeni su jasni i pravilni razlozi. ocenjuje se prema propisanim pravilima postupka za rad tog organa i okolnostima slučaja.206 - . Izloženo stanovište nižestepenih sudova u pogledu propisa relevantnih za ocenu osnovanosti zahteva tužioca je po oceni Vrhovnog suda pravilno. aprila 1982. neažurnost i dugo trajanje postupka) nije opravdalo ovlašćenje iz člana 85. oštećenom pripada građansko pravna zaštita u vidu zahteva za naknadu materijalne štete za koju odgovara Republika Srbija prema članu 172. septembra 1984. 11-2374/03 od 29. imajući u vidu sve okolnosti konkretnog slučaja. Postupanje organa za čiji rad odgovara država. koji je neopravdano dugo trajao. ZOO. Odlukom krivičnog suda.2004. Iz obrazloženja: U postupku je utvrđeno da je povodom saobraćajne nezgode koja se dogodila 27.OBLIGACIONO PRAVO 412. tužiocu u ovom sporu pripada građansko-pravna zaštita u vidu zahteva za naknadu materijalne štete koja je prouzrokovana nepravilnim radom državnog organa. u kojoj je tužilac učestvovao. jer je dolazilo do sniženja čiste dobiti. njegov branilac je u toku krivičnog postupka više puta podnescima ukazivao na dugo trajanje postupka i predlagao vraćanje putne isprave tužiocu. Kada je u pogledu primenjene mere oduzimanja putne isprave u krivičnom postupku i ostvarenja njenog legitimnog cilja narušen princip proporcionalnosti. a na osnovu zahteva oštećenih kao tužilaca protiv njega je pokrenut krivični postupak. Zakona o obligacionim odnosima. Budući da je tužilac imao i nemačko državljanstvo i da mu je oduzeta strana putna isprava. Vrhovni sud je na osnovu člana 393. a krivični postupak je pravnosnačno okončan donošenjem oslobađajuće krivične presude od 20. Prema razlozima sudova mera privremenog oduzimanja putne isprave od tužioca koja je trajala skoro dve i po godine. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije Rev.01. koje prihvata i Vrhovni sud. u toku krivičnog postupka nijedna okolnost nije ukazivala na to da se krivični postupak nije mogao uspešno provesti i bez privremenog oduzimanja putne isprave. od strane organa unutrašnjih poslova od tužioca oduzeta putna isprava.

a kad je to nemoguće utvrditi.OBLIGACIONO PRAVO 413. i člana 174. ukoliko je moguće utvrditi koji deo štete potiče od oštećenikove štetne radnje i propuštanja. Rev. već se jedino ocenjuje da je dotično njegovo ponašanje bilo drukčije od redovnog uobičajenog. godine) 414. Na osnovu takvog činjeničnog utvrđenja nižestepeni sudovi su zaključili da je drugotuženi odgovoran za nastalu štetu po principu objektivne odgovornosti kao i imalac opasne stvari u smislu člana 173. ostvaruje se tužbom podnetom protiv države. i da je bio svestan da viljuškarem upravlja radnik koji nije obučen. u smislu člana 395. te je ovaj manevar pojačao nestabilnost viljuškara i ljuljanje. Dakle. a pri tome nisu obezbeđeni odgovarajući uslovi rada u skladu sa odgovarajućim Zakonom o zaštiti na radu. Zakona o obligacionim odnosima. Vodeći računa o okolnostima slučaja. ili nije. Zakona o obligacionim odnosima (pravilo podeljene odgovornosti). Naknada štete koju prouzrokuje sud. Stoga je Vrhovni sud u tom delu preinačio nižestepene presude. i da je time delimično doprineo da šteta nastane u vidu teške telesne povrede koja je prouzrokovala trajne posledice za tužioca. Iz obrazloženja: Iz spisa predmeta nesumljivo se vidi da je predmetna šteta nastala u vršenju sudijske dužnosti. Vrhovni sud nalazi da je ukupnu pravičnu naknadu valjalo smanjiti za 20% i to za svaki pojedinačni vid nematerijalne štete. II 507/03 od 03. kada oštećeni doprinese da šteta uopšte nastane ili da bude veća nego što bi inače bila. sud dosuđuje naknadu vodeći računa o okolnostima slučaja. u konkretnom slučaju trebalo je oceniti da li je tužilac oštećeni.07. dolazi do podeljene odgovornosti i srazmernog smanjenja naknade. već samo Republika Srbija kao država.2003. a da se pri tome uopšte ne uzima u obzir njegov subjektivni odnos prema tom svom vlastitom ponašanju. Kada oštećeni doprinese da šteta uopšte nastane ili da bude veća nego što bi inače bila. stav 1. Kritičnom prilikom tužilac je zadobio teške telesne povrede. koji uz to nije bio ispravan. Kako su sudovi organi države. usled klizavog kolovoza i delom usled praznog hoda volana. pa je vozač u nameri da stabilizuje viljuškar i da izbegne otvoreni šaht na putu. kojim se istovremeno smanjuje dužnost štetnikove naknade potpune integralne štete. što svakako jeste viljuškar u pokretu. usled čega je tužilac izgubio ravnotežu i pao s papučice viljuškara na kojoj je stajao.207 - . za štetu koju sudska vlast prouzrokuje građanima ne može odgovarati opština kao jedinica lokalne samouprave. te nemogućnosti preciznog upravljanja. vlasništvo tuženog. dolazi do podeljene odgovornosti i srazmernog smanjenja naknade. faktički učestvovao u prouzrokovanju određenog dela njegove vlastite štete. očigledno je da nije posvetio dovoljnu pažnju tako rizičnoj vožnji. da bi se prevezao na mesto rada. Imajući u vidu utvrđenja da je tužilac nepropisno stao na papučicu viljuškara. Osnovano se u reviziji ukazuje da su sudovi propustili da primene odredbu člana 192. pokrenuo volan u levu stranu. . standardnog ponašanja drugih osoba u dotičnoj situaciji. autoviljuškar je krenuo u desnu stranu. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. ZPP. Naime. i ocene doprinos oštećenog u nastaloj šteti. i u kojoj meri konkretno svojom radnjom ili propuštanjem. Iz obrazloženja: Prema činjeničnom utvrđenju nižestepenih sudova prilikom pokretanja viljuškara.

obavlja Ministarstvo trgovine preko tržišnih inspektora. a pošto za štetu od takve stvari. Čim se vozilo tuženog našlo na ulici. jer nije preduzeo sve što je bilo potrebno da spreči neovlašćenu upotrebu vozila. stav 1. time što je vozilo tuženog ostavio na strmoj ulici. Zakona o obligacionim odnosima. jer opština ne može odgovarati za štetu koju građanima prouzrokuju organi države. 344/02 od 07. Na ovaj način vozilo tuženog je.208 - . godine) 416. 6203/2002 od 10. Ona ima svoje organe i može odgovarati samo za štetu koju oni. U momentu oduzimanja robe. pa dođe do njene neovlašćene upotrebe. po članu 174.2002. br. odgovara imalac.OBLIGACIONO PRAVO Prema članu 172. za štetu koju organ države prouzrokuje trećem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem svoje funkcije odgovara država. Vojna vozila stoje u krugu kasarne i bez kontrole pri izlasku ne mogu biti uključena u javni saobraćaj. zahtev prema njoj je neosnovan. dakle organi lokalne samouprave. Iz obrazloženja: Odredbom člana 38. Tužiocu je štetu na vozilu prouzrokovalo lice na službi u Vojsci Jugoslavije. Imalac opasne stvari ne oslobađa se objektivne odgovornosti ako učini propust u kontroli nad tom stvari. ali za to je odgovoran i imalac vozila. Zakona o uslovima za obavljanje prometa robe propisano je da nadzor nad primenom Zakona i drugih propisa kojima se uređuje promet robe. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. Zakona o obligacionim odnosima. ne obezbeđujući ga na odgovarajući način od mogućnosti samopokretanja. Prema ovoj odredbi. bez kontrole. a pošto nju organizuje vojna komanda. kao pravno lice. svojim svojstvima i položajem. Republika Srbija je odgovorna za štetu koju njen organ prouzrokuje trećem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem svojih funkcija. imalac snosi odgovornost za neovlašćenu upotrebu vozila koje je prouzrokovalo štetu tužiocu. (Vrhovni sud Srbije.02. prouzrokuju trećim licima. 7/91) i Uredbi o načinu i vršenju poslova Ministarstva i posebnih . za štetu koja od nje potiče ne odgovara on nego onaj koji mu je oduzeo opasnu stvar. tržišni inspektori. glasnik RS". shodno Zakonu o ministarstvima ("Sl. samopokrenulo i naletelo na vozilo tužioca parkirano ispred njega. ako je imaocu oduzeta opasna stvar na protivpravan način.11. Pošto je u ovom slučaju tužba za naknadu štete podneta protiv opštine. u reviziji se neosnovano navodi da su nižestepeni sudovi pogrešili što su obavezali tuženu Državu da prouzrokovanu štetu naknadi. Zakona o obligacionim odnosima. Rev. stav 1. Rev. ako imalac za to nije odgovoran. jasno je da je zatajila kontrola. U reviziji se neosnovano ističe da postoji razlog za isključenje odgovornosti iz člana 175. Iz obrazloženja: Prema članu 172. delovalo kao opasna stvar. Zakona o obligacionim odnosima. pravno lice odgovara za štetu koju njegov organ prouzrokuje trećem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem svoje funkcije. Tačno je da je vozilo tuženog bez znanja vojne komande upotrebilo mobilisano lice na službi u JNA.2002. godine) 415. i što se ono.

" Eksport-import. 3/92). glasnik RS". to samo ovo Preduzeće može biti stranka u ovom postupku. Kako je roba oduzeta od pravnog lica. S obzirom da je Republika Srbija u smislu člana 172. i isto je stavljeno pod carinski nadzor do okončanja prekršajnog postupka. 99. Međutim.. je oduzeo putničko vozilo “M. u smislu napred navedene zakonske odredbe odgovorna za naknadu štete nastalu nezakonitim oduzimanjem robe. čiji je organ Ministarstvo trgovine. a prvo tužilac je pretrpeo štetu zbog nezakonitog oduzimanja robe od strane radnika Ministarstva trgovine.00 dinara. kao i iznos od 1. kada su odbili tužbeni zahtev za naknadu štete u visini utuženog iznosa od 45. tačka 2. Ukoliko se napravi prekršaj iz čl. i st. kao i da se u tom slučaju – oduzimanja robe ista stavlja pod carinski nadzor do okončanja prekršajnog postupka. te je isti njegov zakonski zastupnik. Ovako su nižestepeni sudovi odlučili pošto su utvrdili da su organi tužene postupali u skladu sa propisima . ZOO.450 USA dolara u dinarskoj protivvrednosti na dan isplate.član 100. 6.2002. tog zakona.. a u postupku je tužilac proglašen odgovornim za učinjeni prekršaj iz člana 99. Rev. postupali su kao radnici Ministarstva trgovine i turizma.11.702. kao i u smislu odredbe člana 118.” reg. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. carinski organ može oduzeti robu i staviti je pod nadzor do okončanja prekršajnog postupka.. stav 1. br. tužbeni zahtev tužioca odbijen zbog nedostatka aktivne legitimacije. godine na osnovu akta carine preuzeo ovo vozilo. _____. Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju i zbog toga je kažnjen kaznom od 500. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da pravno lice odgovara za štetu koju njegov organ prouzrokuje trećem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem svojih funkcija.OBLIGACIONO PRAVO organizacija van njihovog sedišta ("Sl.209 - . prema kojim odredbama se roba može oduzeti ako je u pitanju prekršaj iz člana 99. nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo – odredbu člana 172. Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju. Zakona o spoljnotrgovin.. odnosno od Preduzeća za unutrašnju i spoljnu trgovinu "M. Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju. br. Stoga je revizija drugotužene opštine Vranje usvojena i drugostepena i prvostepena presuda preinačene tako što je tužbeni zahtev u odnosu na tuženu opštinu odbijen. a ne vlasnik i direktor tog preduzeća kao fizičko lice. stav 1. Kako je u konkretnom slučaju roba oduzeta od strane tržišnih inspektora kao radnika Ministarstva trgovine." Eksport-import. maja 1995. to je prvotužena u obavezi da naknadi štetu prvotužiocu. navedeno vozilo je vraćeno na osnovu člana 100. Na osnovu tako utvrđenog činjeničnog stanja. van sedišta ministarstava. stav 1. godine ovlašćeni radnik Carinarnice Z. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju dana 22. stav 1. Zakona o prekršajima. U prekršajnom postupku tuženi je oglašen odgovornim za prekršaj iz člana 99. 1120/92 od 20. to je isključivo prvotužena Republika Srbija. Odredbom člana 172. tačka 2.. istog Zakona. Zakona o obligacionim odnosima odgovorna za štetu koju njen organ prouzrokuje trećem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem svojih funkcija. Stoga je revizija prvotužene Republike Srbije delimično usvojena i drugostepena i prvostepena presuda preinačene tako što je. godine) 417. st. Tužilac je 19. vlasništvo tužioca.94 dinara sa traženom kamatom od podnošenja tužbe do isplate.. stav 1.. Tužilac je vlasnik Preduzeća za unutrašnju i spoljnu trgovinu "M. 1.. februara 1997. Kako je predmetno vozilo oduzeto i vraćeno u skladu sa navedenim propisima.

i kakav je ona.izložili rizicima rata u Hrvatskoj i poniženjima koje je doživeo zato što se. po otpočinjanju rata. odnosno međunarodno. Naravno. Ovde je reč o šteti koja je nastala povredom Ustavom zajemčenih i priznatih prava i sloboda građana. gde je rođen . Ustava Srbije odnosno član 17. 1. kao građanin Rijeke.00 dinara. građanin Republike Srbije. Rev. glasnik RS". u vreme nastanka štete.Rev. stav 2.OBLIGACIONO PRAVO skom poslovanju i kažnjen novčanom kaznom od 500. Zakona o izbeglicama). Zakona o obligacionim odnosima.210 - . Građanima je zajemčena sloboda kretanja i nastanjivanja. 4497/01 od 11. gde je živeo. vratio u B. 6258/99 od 14. Ustava SR Jugoslavije). (Rešenje Vrhovnog suda Srbije. stav 3. iz R. Ustava SR Jugoslavije). stav 2. prvostepeni sud će ceniti i to da li je tužilac. Zakona o izbeglicama . na šta se u reviziji osnovano ukazuje a zbog čega je došlo do pogrešne primene materijalnog prava.protiv njegove volje . Zakona o obligacionim odnosima . prognan ili ekstradiran (član 47. prognan ili ekstradiran (član 47. da li je u vreme nastanka štete imao svojstvo državljanina Republike Srbije. koji su ga . pravilno su nižestepeni sudovi ocenili da su u ovoj pravnoj stvari organi tužene postupali u skladu sa citiranim odredbama Zakona o spoljno trgovinskom poslovanju i Zakona o prekršajima. Država je odgovorna za štetu koju njeni organi prouzrokuju licima prognanim radi prisilne mobilizacije. ne može biti lišen državljanstva."Sl. odnosno Savezne Republike Jugoslavije. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. U prvom slučaju. Izbeglicama je obezbeđena pravna zaštita koju uživaju i građani Republike Srbije (član 4. godine) 418. u smislu člana 206. ukinuo pobijane presude i predmet vratio na ponovno suđenje.pravni subjektivitet. Zato je ovaj sud.2001.. Ustava Republike Srbije). kao i pravo da napuste Republiku Srbiju i u nju se vrate (član 17.07. u smislu člana 395. izbeglicama se obezbeđuje unutrašnja i međunarodna pravna zaštita na način koji je utvrđen za građane Republike Srbije (član 4. nižestepeni sudovi nisu imali u vidu ove propise. ZOO-a odgovorna za nastalu štetu. Zakona o parničnom postupku. Pravilna primena materijalnog prava iziskuje da se razjasni status tužioca tj. st. bio u kakvoj obavezi prema organima Kninske Krajine.svako pravno lice (pa i država) odgovara za štetu koju njegov organ prouzrokuje trećem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem svojih funkcija. stav 1. Ova odgovornost može biti i solidarna...06. i 2. Iz obrazloženja: Zbog toga što su ga pripadnici policije lišili slobode i predali organima vlasti Kninske Krajine. Ustava i član 17. odnosno Savezne Republike Jugoslavije ili svojstvo izbeglice. U oba slučaja dolazi se do člana 172. Stvar je oštećenog da izabere koga će od više solidarnih dužnika tužiti. pa se šteta može reparirati i od drugog pravnog lica (uključujući i drugu državu).tužilac traži da mu tužena naknadi štetu. Odbivši zahtev tužioca za naknadu štete. Građanin Republike Srbije ima državljanstvo Republike i ne može ga biti lišen. imala pravni... pa stoga tužena nije u smislu odredbi člana 172. U drugom slučaju. godine) .2002. stav 3. broj 18/92).

kupio to vozilo po ugovoru o komisionoj prodaji kojom je prethodila predaja vozila komisionaru preko punomoćnika navodnog vlasnika. sprovedenih u skladu sa njihovim službenim ovlašćenjima. čiji su organi vršeći službenu dužnost. a prevozilac i pored nastojanja. (Gž.1999.04. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. Ako je štetu prouzrokovalo neko od dva ili više lica.2000. (Vrhovni sud Srbije. godine) 419. godine) . ta lica odgovaraju solidarno. Pravno lice odgovara za štetu koju njen organ prouzrokuje trećem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem svoje funkcije. te kasnije zaključenje ugovora o komisionoj prodaji koji zbog načina na koje je vozilo izašlo iz državine vlasnika. Ako štetu pričini lovostajem zaštićena divljač onda je orgnaizacija dužna da naknadi štetu pod uslovom da je oštećeni preduzeo propisane mere za sprečavanje štete od divljači. a ne može se utvrditi koje je od njih štetu prouzrokovalo. 4470/02 – P. već posledica prethodnog protivpravnog oduzimanja vozila od njegovog stvarnog vlasnika i izmene. 421. nije mogao da izbegne niti da otkloni njegove posledice. 6126/98 od 05. br. istog Zakona. Organizacija koja gazduje lovištem dužna je da preduzima propisane mere za sprečavanje štete koju divljač može pričiniti imovini ili ljudima na zemljištu i vodi na kojima se lovište nalazi i na okolnim zemljištima.211 - 423. 6497/98 od 03. Okolnost što je tužilac ne sumnjajući u poreklo vozila i vlasništvo označenog prethodnika na koje je vozilo bilo registrovano. otkrili falsifikovanje brojnih oznaka vozila i činjenicu da je vozilo protivpravno oduzeto od njegovog stvarnog vlasnika.11.OBLIGACIONO PRAVO Pravno lice odgovara za štetu koju njegov organ prouzrokuje trećem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem svojih funkcija.1999. tj. . (Vrhovni sud Srbije. Rev. Rev. ni originarnim. falsifikovanja brojnih oznaka vozila. po osnovu sticanja od nevlasnika u smislu člana 31. što su krivična dela. 3532/98 od 17. Rev. godine) 422. br.08. Rev. U ovakvoj situaciji. ne može predstavljati valjan pravni osnov za sticanje svojine tužioca ni derivativnim načinom u smislu člana 34. (Vrhovni sud Srbije. imajući u vidu osobenosti slučaja. 6076/98 od 11. Zbog toga je pravilan zaključak prvostepenog suda da nema osnova za odgovornost tužene Republike za naknadu štete prouzrokovane tužiocu koji bi bio zasnovan na odredbi člana 172. šteta nastala za tužioca nije posledica radnji organa tužene. tačka 3. (Vrhovni sud Srbije.1999. Zakona o ugovorima o prevozu u železničkom saobraćaju prevozilac se potpuno ili delimično oslobađa odgovornosti za štetu ako je udes ili nezgoda nastala krivicom trećeg lica.11. 1851/00) Prema članu 17. Zakona o obligacionim odnosima. koja su na neki način međusobno povezana. nema značaja za odlučivanje o traženoj naknadi štete u odnosu na pitanje postojanja odgovornosti Republike Srbije. te mu ga vratila. godine) 420.

(Vrhovni sud Srbije.04.10. godine) .11. potrebno je da postoji uzročna veza između greške njenog organa i prouzrokovane štete. odnosno poslodavca. Rev.1995. godine) 428. godine) 426. godine) 427. (Vrhovni sud Srbije. može odgovarati za štetu usled opasne stvari i kao njen imalac. Ako je do ubistva ili povrede došlo u vezi sa radom ili ako je pravno lice. 130/99 od 07.09. Rev. 1192/97 od 24. 4620/95 od 24. (Vrhovni sud Srbije. odnosno poslodavac propustio da preduzme propisane. .12.1992.04. odnosno poslodavac kod koga je radnik radio u trenutku prouzrokovanja štete. Rev.212 - 430. (Zaključak savetovanja u Saveznom sudu. lice u radnom odnosu. Oštećeni ima pravo na naknadu štete koju mu nezakonitim ili nepravilnim radom pričini službeno lice ili državni organ ili organizacija koja vrši javna ovlašćenja u skladu sa zakonom.1999. na radu ili u vezi sa radom.10.Lice u građansko-pravnom odnosu sa preduzećem.1996. Odredba člana 170. godine) 425. odnosno uobičajene mere bezbednosti. od 27. 5334/96 od 15. Oštećenik ima pravo zahtevati naknadu štete i neposredno od radnika ako je štetu prouzrokovao namerno. godine) 429.1999. Zakona o obligacionim odnosima primenjuje se u slučaju kad je trećem licu štetu prouzrokovalo. 751/99 od 10. Rev.1998. Za postojanje odgovornosti pravnog lica za štetu koju njegov organ prouzrokuje trećem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem funkcije.1998. ( Iz rešenja Okružnog suda u Kraljevu Gž. godine) 424. Neblagovremeno dostavljanje rešenja o izvršenju organu nadležnom za sprovođenje izvršenja može biti razlog za naknadu štete usled zadocnjenja ali ne i razlog za naknadu štete usled neizvršenja pravnosnažne presude. odgovara pravno lice. (Vrhovni sud Srbije.OBLIGACIONO PRAVO Opština nije odgovorna za štetu zbog rušenja bespravno podignutog objekta ako graditelj bespravno podignutog objekta ne postupa po konačnom rešenju upravnog organa kojim se nalaže rušenje objekta i sam ne poruši bespravno podignuti objekat. Rev. 20/98 od 29. (Vrhovni sud Srbije. Za štetu prouzrokovanu ubistvom ili telesnom povredom radnika na radnom mestu od strane lica koje nije radnik kod istog pravnog lica.

prouzrokovao štetu trećem licu. 2714/92) Zdravstvena ustanova odgovara za štetne posledice operativnog lečenja. za vojna lica koja su u vezi sa vršenjem službe učinila štetu trećim licima. (Vrhovni sud Srbije. 4436/88) 436. (Vrhovni sud Vojvodine. (Okružni sud u Kraljevu.213 - 438. Pž. pristao.vozač zaposlen.09. Rev. po osnovu dozvoljenog izlaska iz kasarne. (Vrhovni sud Vojvodine. Rev.javnog prevoza u kojoj je radnik . Pž. Objektivna odgovornost države SFRJ sastoji se u odgovornosti za druga lica. koji je za vreme boravka van kasarne. 432. odgovorna je organizacija udruženog rada . tako što je usled naglog kočenja autobusa putnica pala u autobusu i povredila nogu. (Vrhovni sud Srbije. Ne postoji odgovornost federacije za štetu koju je prouzrokovao vojnik na odsluženju vojnog roka. 651/90) 435. inače. 101/90) 434. 3556/86 od 02. tj.1986. Za štetu koja nastane usled nestručne vožnje vozača gradskog saobraćaja. 656/87) 437. (Viši privredni sud. Opština odgovara za štetu pričinjenu nepravilnim radom njenih organa prilikom rušenja objekta u postupku prinudnog izvršenja. . Gž. 442/90) 433. (Vrhovni sud Srbije. 2714/92) 431. godine) . Rev. SIZ zdravstvene zaštite nema pravo da od organizacije kod koje je radnik zaposlen naplati na ime regresne štete troškove lečenja njenog radnika koji je povređen u krugu fabrike ako do povrede i nastalih troškova lečenja nije došlo u vezi sa radom jer je radnik tuženika povređen na taj način što je drugi radnik pokušao da ga ubije za koje krivično delo je i kažnjen u krivičnom postupku. Država SFRJ je odgovorna za štetu koju pretrpi vojnik u krugu kasarne u toku vojnog roka. Rev. ako pacijentu nije predočila sve moguće posledice operativnog zahvata na koji je.OBLIGACIONO PRAVO Za naknadu štete nastale posle hirurške intervencije od značaja je ceniti i obavezu zdravstvenih radnika da obaveštavaju pacijenta o mogućim posledicama i riziku koji se preuzima pristankom na operativni zahvat. prouzrokovanu aktivnošću drugog vojnika. Rev. (Viši privredni sud Srbije.

3566/85) . Oba ova uslova moraju biti ispunjena kumulativno. Rev. te je usled toga došlo do oštećenja vozila. jer šteta nije pričinjena u vezi sa vršenjem vojničke službe. koje je vraćeno vlasniku odgovarajuća društveno-politička zajednica odgovorna je za naknadu štete. onda društveno-politička zajednica nije odgovorna za štetu zbog rušenja objekta. 246/86) 439.OBLIGACIONO PRAVO Kada je po naredbi suda oduzeto putničko vozilo. za koji je izdata privremena lokacija na građevinskom zemljištu do njegovog privođenja nameni prema urbanističkom planu. pa zbog neodgovarajućeg čuvanja na otvorenom prostoru nastalo oštećenje na vozilu. društveno-politička zajednica odgovara za štetu koju njen radnik u vezi sa vršenjem službene dužnosti prouzrokuje drugome. Za odgovornost države SFRJ potrebno je da su ispunjena dva uslova: da je štetu izvršilo vojno lice i da je šteta pričinjena u vezi sa vršenjem službe nezakonitim ili nepravilnim radom. Lice kome su na ograničenom prelazu oduzeta devizna sredstva zbog neposedovanja potvrde ovlašćene banke a po rešenju Saveznog deviznog inspektorata u korist buxeta federacije . (Vrhovni sud Vojvodine. 502/85) 442. a ne i valorizaciju ovih troškova na dan presuđenja. nema pravo na povraćaj oduzetih sredstava koja tužena država SFRJ drži po osnovu rušenja. Slično čl. (Okružni sud u Beogradu. 156. (Vrhovni sud Vojvodine. (Vrhovni sud Srbije. društveno-politička zajednica oslobađa se takve odgovornosti ako dokaže da je njen radnik u datim okolnostima postupao onako kako je trebalo raditi. Rev. (Vrhovni sud Vojvodine. . ako takvim rušenjem nije došlo do veće štete nego da je sam vlasnik rušio objekat. 253/85) 443. 505/85) 441. Međutim. Gž.posle pravosnažnosti rešenja o obustavi prekršajnog postupka zbog zastarelosti. Rev. Rev. Rev. kad to rušenje nije učinio vlasnik. Kada je konačnim rešenjem upravnog organa naloženo uklanjanje objekta i materijala nakon rušenja objekta. Zakona o upravi. Država SFRJ odgovara za štetu koju pričini carinarnica time što nije preduzela nikakve mere zaštite putničkog vozila stavljenog pod carinski nadzor. Vlasnik vozila koji je popravio vozilo i isplatio troškove popravke može tražiti naknadu isplaćenih troškova popravke.214 - 444. Za štetu koju pričini vojnik za vreme odsustva ne odgovara država SFRJ. (Vrhovni sud Srbije. 514/85) 440.

450. Rev. Građansko-pravna odgovornost zdravstvene organizacije postoji samo ako se dokaže datim okolnostima lekara i zdravsteno osoblje medicinske ustanove nisu postupali ovako kako je trebalo. koje nastanu usled nestručnog. jer nije bilo u radnom odnosu. 676/82) Zdravstvena ustanova. i ona odgovara za štetu prouzrokovanu pacijentu ako njeni lekari i drugo medicinsko osoblje nisu postupali u skladu sa pravilima medicinske nauke i sa odgovarajućom pažnjom. ne pripada pravo na naknadu štete zbog izgubljene zarade za vrenme lečenja i bolovanja. (Vrhovni sud Srbije. nepažljivog i nepropisnog rada njenih radnika. Gzz. kad štetni događaj nije bio u vezi sa obavljanjem njihove službe. 1776/84) 446. Rev. 1832/85) 445. (Vrhovni sud Srbije. Radna organizacija za održavanje puteva odgovorna je za štetu oštećenom u slučaju kad je do štete došlo usled propusta radne organizacije da put pospe solju ili nekim drugim sredstvima. dakle. (Vrhovni sud Srbije. 39/84) 448. Rev. Rev. 451. može odgovarati samo za one posledice intervencije. (Vrhovni sud Srbije. koje je za vreme odsluženja vojnog roka u JNA bilo povređeno i lečeno. pa iz takvog ponašanja proistekne šteta.215 - 449. Kad su organi tužene opštine bez postojanja pravnog osnova izvršili rušenje objekta. pa stoga nije ni moglo ostvariti zaradu. Federacija ne odgovara za štetu koju su prouzrokovali pripadnici JNA. za posledice koje se ne mogu pripisati u krivicu lekarima i drugom medicinskom osoblju zbog postupanja koje nije bilo u skladu sa pravilima medicinske struke. 1659/84) 447. Rev. (Vrhovni sud Srbije. nije u obavezi da oštećenom isplati naknadu štete. već na odsluženju redovnog vojnog roka. . onda zdravstvena organizacija. (Vrhovni sud Srbije. 2066/80) . u kojoj je izvršena hirurška intervencija. Rev. koji je bio u građanskoj svojini i imao status trajnog karaktera. Odgovornost zdravstvene organizacije je subjektivne. (Vrhovni sud Srbije. a ne objektivne prirode. koju je pretrpeo kao posledicu ove intervencije. kako bi sprečila stvaranje leda na putu i na taj način put učinila bezbednim za saobraćaj. koja vrši medicinsku intervenciju. onda postoji pravni osnov za obavezivanje tužene opštine na naknadu štete koju su sopstvenici pretrpeli protivpravnom radnjom organa tužene.OBLIGACIONO PRAVO Kad je utvrđeno da je hirurška intervencija bila nužna i da je izvedena po svim pravilima medicinske nauke. 222/84) Oštećenom licu.

(Rešenje Vrhovnog suda Srbije. godine) 453. U konkretnom slučaju nije sporno da je tužilac pogrešno zadržan u Kazneno popravnom domu nakon dana nastupanja apsolutne zastrelosti izvršenja kazne zatvora i da zakonski osnov za lišenje slobode u navedenom periodu nije postojao. Odgovornost za naknadu nematerijalne štete zbog neosnovanog zadržavanja u ustanovi za izdržavanje kazne nakon nastupanja apsolutne zastarelosti izvršenja krivične sankcije postoji ne samo kada je zadržavanje posledica nepravilnog ili nezakonitog rada organa. Iz obrazloženja: Nalazeći da je boravak tužioca u zatvoru nakon nastupanja apsolutne zastarelosti izvršenja krivične sankcije posledica pogrešnog tumačenja propisa a ne nepravilnog ni nezakonitog rada organa te da tužena nije odgovorna za naknadu štete u smislu čl.1992. Dakle.važeći u vreme prouzrokovanja štete) bilo je propisano da pravo na naknadu štete pripada i licu koje je usled greške ili nezakonitog rada organa neosnovano lišeno slobode ili je zadržano duže u pritvoru ili u ustanovi za izdržavanje kazne ili mere.OBLIGACIONO PRAVO 452. 3. Zbog nastupanja . koji regulišu pravila o naknadi štete licima neosnovano lišenim slobode.nižestepeni sudovi su odbili tužbeni zahtev za naknadu štete zbog neosnovanog boravka na izdržavanju kazne od 13. Bez obzira što je pritvor bio određen iz zakonom priznatih razloga. 172. list SRJ". Iz toga upravo i proizilazi odgovornost tuženog za naknadu prouzrokovane štete tužiocu. godine do 28. . 475/06 od 01. Pogrešnu pravnu ocenu prvostepenog krivičnog suda otklonio je viši sud u postupku po pravnom leku u zakonom propisanoj proceduri. 70/01 sa izmenama i dopunama . br. za šta je odgovoran organ koji postupa u okviru zakonskih ovlašćenja.2004.21. stav 1.12. nego i kada je uslovljena greškom u tumačenju propisa. KZ RS i u pritvoru je proveo od 08. Zakona o obligacionim odnosima .2007. Dakle.04. nižestepeni sudovi su propustili da ocene postojanje odgovornosti tužene za naknadu štete po krivičnim propisima. 560. Međutim.09.03. pravo na naknadu štete zavisi od konačnog ishoda krivičnog postupka. četiri meseca i dvadeset dana.216 - . ovim propisom regulisan je najširi obim odgovornosti za štetu prouzrokovanu neosnovanim držanjem lica u pritvoru ili na izdržavanju krivične sankcije. stav 1. tač. Zakonika o krivičnom postupku ("Sl. Rev. godine tj. pritvorenom licu pripada pravo na naknadu štete ako on ne bude opravdan pravnosnažnom osuđujućom presudom. Na pogrešnu primenu materijalnog prava se osnovano ukazuje revizijom. bez obzira da li je prouzrokovana nezakonitim postupanjem ili samo greškom nekog organa.1993. Odredbama čl. Iz obrazloženja: Utvrđeno je sledeće činjenično stanje: Ovde tužilac optužen je za krivično delo prikrivanja iz čl.184.04. stav 1. godine. Nižestepeni sudovi pravilno zaključuju da je neopravdan boravak tužioca u kazneno-popravnom domu posledica pogrešnog tumačenja propisa.

749. (Presuda Vrhovnog suda Srbije. stav 1. kao što to tvrdi revizija (i što revident. Zakona o krivičnom postupku ("Sl. Nije osnovano pozivanje tužene u reviziji da je došlo do pogrešne primene odredaba čl. 541.važećeg u vreme lišenja slobode tužioca). Zakonika o krivičnom postupku ("Sl. tokom postupka nije ni dokazao) niti propisuje obavezu suda da ceni zakonitost i opravdanost određivanja pritvora. godine) 454. stav 1. godine. Pravo na naknadu štete zavisi od konačnog ishoda krivičnog postupka. 57/89 i 3/90 i "Sl. važećeg u vreme lišenja slobode tužioca.470. list SRJ". iznosi 19. 14/85. ZKP. ZKP (identične sadržine kao čl. i 545.2000. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. list SRJ".2004.50% od cene novog vozila.50%. godine Iz takvog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su pravilno zaključili da tužilac ima status lica neosnovano lišenog slobode. troškove delova koji nedostaju.OBLIGACIONO PRAVO apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja. 560. u periodu dok je bilo oduzeto od tužioca. važeći u vreme lišenja slobode tužioca (identičan čl. kao i u smislu odredbe čl. Iz obrazloženja: U ovoj pravnoj stvari tužilac je tražio predaju vozila koje je tužena oduzela 20.. br.02. uostalom. Drugostepeni sud je odbio žalbu tužene i potvrdio prvostepenu presudu.vlasnik ima pravo na naknadu štete po tom osnovu. br. 74/87. što je u skladu i sa članom 5. postupak prema njemu je obustavljen pravnosnažnim rešenjem od 18. godine. važećeg u vreme presuđenja) uređuje postupak naknade štete zbog neosnovanog lišenja slobode. 1. Ako pritvor ne bude opravdan pravnosnažnom osuđujućom presudom. nakon čega je tužilac preinačio tužbu tako što je tražio naknadu štete u iznosu od 771.07. br. 2898/06 od 01.129.02. Nema mesta primeni čl. 556. u smislu čl. vozilo je u trenutku oduzimanja bilo staro pet godina i jedan mesec i za taj period je bilo amortizovano 59.važećeg u vreme donošenja rešenja o obustavljanju krivičnog postupka i u vreme donošenja prvostepene presude ). 70/01 sa izmenama i dopunama . Samo ako je veći procenat amortizacije posledica neodgovarajućeg čuvanja vozila dok se ono nalazilo kod tužene . 1. 545. U reviziji tužena osnovano ukazuje da je o tužbenom zahtevu odlučeno pogrešnom primenom materijalnog prava i da je zbog toga činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno. Član 545. pritvorenom licu pripada pravo na naknadu štete nezavisno od činjenice što je pritvor bio određen iz zakonom priznatih razloga.00 dinara. a umanjena vrednost vozila po osnovu amortizacije. 23. . tač. “šlepovanje” vozila i naknadu na ime umanjene vrednosti po osnovu amortizacije u periodu dok je vozilo bilo oduzeto od tužioca. što je ovde slučaj i propisuje mogućnost da se takvom licu uskrati pravo na naknadu štete ako je svojim nedozvoljenim postupcima prouzrokovalo lišenje slobode. Vozilo mu je vraćeno u toku postupka. stav 5. ZKP važećeg u vreme presuđenja) zato što ovaj član uređuje postupak naknade štete u slučaju neopravdane osude.00 dinara. list SFRJ". Tužbeni zahtev je prvostepenom presudom usvojen i tužiocu je dosuđen navedeni iznos koji obuhvata troškove popravke vozila.02. Međutim. Cena novog vozila iste marke i tipa na dan datog nalaza i mišljenja iznosi 2. 560.588. Prema nalazu i mišljenju sudskog veštaka. 27/92 i 24/94 . ne propisuje mogućnost da se okrivljenom uskrati pravo na naknadu štete ako je zloupotrebom procesnih prava doveo do zastarelosti krivičnog gonjenja.217 - .2007. što predstavlja iznos od 617.2005. 4/77. 541. tač.00 dinara. Rev. a u trenutku vraćanja amortizacija vozila iznosi 79%. Zakona o krivičnom postupku.

12. dobijao naknadu. 237/07 od 31.09.05.2003. godine do 29.2003. U navedenom zaključku tužena se poziva na mišljenje Ministarstva za upravu i lokalnu samoupravu od 02.2007. godine tužilac je razrešen funkcije potpredsednika SO S. održanim dana 24. 2002.2003 godine.2002.2002. godine. godine u jedinicama lokalne samouprave sprovedeni dopunski izbori i izabrani novi odbornici. Odborniku pripada naknada materijalne štete u visini pripadajućih naknada samo za period od donošenja rešenja o prestanku mandata do verifikacije mandata novom odborniku.05. vraćanje mandata ranijem odborniku objektivno nije moguće. godine bio na funkciji potpredsednika Opštine S. godine) 455. na dan 29.218 - . pa se tužilac dana 26.10. Zakona o lokalnoj samoupravi i člana 45. Zakona o lokalnim izborima. Odlukom tužene od 28. u izbornoj jedinici tužioca popunjena drugim odbornicima. Tužena je zaključkom od 01. ukoliko su nakon odluke Ustavnog suda od 25.00 dinara.00 dinara. koja odredba je kasnije Odlukom Ustavnog suda Srbije proglašena neustavnom. kao član Demokratske stranke vojvođanskih Mađara. tačka 1. godine. izabranog u istoj izbornoj jedinici.05.2004.01. Da je ostao na funkciji potpredsednika Opštine do isteka mandata odnosno u periodu od 29.453. Tužilac je za obavljanje funkcije potpredsednika SO S.2002.2004. godine do 31.. po redovnom toku stvari bilo amortizovano. Zakona o lokalnim izborima nisu u saglasnosti sa Ustavom.10. stav 1.03. izabran za odbornika u SO S.2002.2002. tužena je u obavezi da naknadi štetu koja je u uzročnoj vezi sa njenom radnjom oduzimanja vozila. godine tuženi razrešio i funkcije predsednika Komisije za žalbe i predstavke. Odlukom SO S. 100/03 od 14. stav 1.2004. . a kao predsednik Komisije za žalbe i predstavke naknadu od ukupno 1.05.2002. što ukupno iznosi 444. Rev. budući da mu je prestao status člana političke partije na čijoj listi je izabran za odbornika. tužilac bi ostvario ukupno naknadu od 443. godine odbila zahteve tužioca iz razloga što su na ponovnim izborima odbornička mesta u SO S. da bi ga rešenjem od 30.06.2000. na period od 4 godine i da je u periodu od oktobra 2000. i da se nalazilo kod njega. utvrđeno je da odredbe člana 152. to bi tužena bila u obavezi da nadoknadi samo štetu nastalu usled većeg procenta amortizacije zbog neodgovarajućeg čuvanja vozila dok se kod nje nalazilo. koja je objavljena u "Službenom glasniku RS" br.05. od 28.00 dinara u neto iznosu. godine obratio tuženoj sa zahtevom za vraćanje odborničkog manadata i za naknadu materijalne štete u vidu izgubljene zarade. godine je konstatovan prestanak odborničkog mandata tužiocu saglasno odredbi člana 152.09. Zakona o lokalnoj samoupravi. godine. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je u toku postupka utvrdio da je tužilac na lokalnim izborima za odbornike u Opštini S. godine.04. Prvostepeni sud je na osnovu utvrđenih činjenica pravilno zaključio da je tuženi svojom odlukom kojom je tužiocu konstatovao prestanak odborničkog mandata na osnovu odredbe člana 152. a da mu je zbog prestanka članstva u političkoj partiji DSVM prestao mandat odbornika na osnovu odluke SO S.09. tačka 9.983. Kako bi vozilo koje je oduzeto tužiocu. i predsednika Komisije za predstavke i žalbe Opštine S. (Rešenje Vrhovnog suda Srbije. i 10. godine.OBLIGACIONO PRAVO Neosnovanim oduzimanjem vozila koje je tužiocu vraćeno. od 28. Odlukom Ustavnog suda Srbije od 25. godine u kojem je izneto da.05. povredio odbornička prava tužioca i naneo mu materijalnu štetu.530.2004.

tužilja je posle smrti svoje babe kao nosioca stanarskog prava na trosobnom stanu u privatnoj svojini. novembra 2002. s tim što je parnični predmet vraćen na ponovno suđenje. Zakona o postupku pred Ustavnim sudom i pravnom dejstvu njegovih odluka i njegov zahtev je odbijen. godine. kao posledice pogrešnog tumačenja propisa. Prestankom odborničkog mandata tužiocu je izostala pripadajuća naknada. Međutim. godine. decembar 2002. 172.219 - . koja je glasila na iseljenje tužilje i predaju stana tadašnjim vlasnicima. . posledice primene neustavnog propisa i kod tužioca treba otkloniti naknadom štete. Izvršnu ispravu je predstavljala pravnosnažna i izvršna presuda Opštinskog suda u N. U ovom sporu tužilja potražuje naknadu materijalne štete u visini tržišne zakupnine trosobnog stana u utuženom periodu (01.2008. nastavila da koristi taj stan do 15. Zahtev je usmerila prema tuženoj Republici Srbiji po osnovu odgovornosti za rad njenih organa. Kod ovakvog stanja stvari. godine. ta parnica je bez daljeg raspravljanja okončana pravnosnažnom presudom na osnovu odricanja. godine) zbog nekorišćenja stana iz kog je iseljena ukinutom sudskom presudom. pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo i to odredbe člana 172. .2004.01. Od momenta iseljenja tužilja stanuje u kući roditelja svog supruga i za stanovanje ne plaća zakupninu. ZOO. ocenom da je zahtev tužioca za naknadu materijalne štete osnovan. 786/2007 od 22.10. Tužilac je u zakonskom roku podneo zahtev u smislu člana 57. septembar 2005. navedene presude su ukinute u postupku po tužiljinoj reviziji rešenjem Vrhovnog suda Srbije Rev.05. sprovođenjem dopunskih izbora kod tuženog i izborom drugog odbornika. u smislu čl.S. Posle sprovedenog izvršenja. Zakona o obligacionim odnosima. Kako povraćaj u pređašnje stanje nije moguć. Državni organ nije odgovoran u vršenju funkcije kojim postupa u okviru datog ovlašćenja za štetu koja nastane u odgovarajućem postupku usled pogrešne primene propisa. Pošto je po iseljenju tužilje stan prodat i predat novom vlasniku. čime je tužiocu prouzrokovana materijalna šteta.S. godine. od 10.OBLIGACIONO PRAVO Predmet tužbenog zahteva u ovoj parnici je zahtev za otklanjanje posledica nastalih neusaglašenošću navedenih propisa sa Ustavom. prestala je obaveza tuženog za isplatu pripadajućih naknada tužiocu. godine. Povraćaj u pređašnje stanje nije moguć usled obavljanja dopunskih izbora kod tuženog i izbora novog odbornika. Stoga tužiocu pripada naknada materijalne štete u visini pripadajućih naknada samo za period od donošenja rešenja o prestanku mandata do verifikacije mandata novom odborniku. u pogledu visine tužbenog zahteva pogrešno je nižestepenim odlukama tužiocu dosuđena naknada štete za period od prestanka odborničkog mandata do 31. koji izbornom voljom građana nije ponovo dobio odbornički mandat. kada je na zahtev tadašnjeg vlasnika iz njega iseljena u sudskom izvršnom postupku. od 10 aprila 2002. od 28. kada bi tužiocu redovno prestao četvorogodišnji odbornički mandat. maja 2003. (Rešenje Vrhovnog suda Srbije poslovni broj Rev. godine) 456. potvrđena presudom Okružnog suda u N. kao i u slučaju prestanka odborničkih mandata u drugim opštinama. koju je ostvarivao kao potpredsednik opštine i predsednik komisije za predstavke i žalbe. Po oceni Vrhovnog suda. septembra 2001. izabranog u istoj izbornoj jedinici. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju.

Njeno pravo. st. besplatnim stanovanjem u kući roditelja svog supruga. pa se samo u toj korelaciji mogu ostvarivati oba ova prava zaštićena ne samo Evropskom konvencijom o ljudskim pravima i osnovnim slobodama. kao ni pogrešno zauzet pravni stav u odluci donetoj u vršenju funkcije državnog organa. opterećenog stanarskim pravom njene babe do njene smrti. Primena neodgovarajuće zakonske norme. već i domaćim propisima.09. saglasno pravilima sadržanim u odredbama čl. bez utvrđenja prouzrokovanja štete tužilji namerom ili krajnjom nepažnjom suda kao organa tužene. postoji ako je šteta nastala kao posledica takvog rada njenog organa koji se može smatrati prekoračenjem. koji nije sproveden. na koje ona očito pledira navodima svoje revizije. kada iz spisa proizilazi da nije tražila reizvršenje i ponovno useljenje u stan posle ukidanja presude na osnovu kojih je iseljena i donošenja presude na osnovu odricanja u istom sporu. a predmet vraćen na ponovno suđenje radi nastavka dokaznog postupka. ne predstavlja takvu povredu dužnosti koja sama po sebi može biti kvalifikovana kao nezakonit ili nepravilan rad. u Beogradu. drukčijem presuđenju ne pomaže i ne vodi pozivanjem revidenta na standarde evropske konvencije i šire tumačenje odgovornosti države. ZPP-a. konkuriše pravo svojine vlasnika stana. ZOO.OBLIGACIONO PRAVO Odgovornost države kao pravnog lica za štetu koju prouzrokuje njen organ u smislu čl.2008.-223. zloupotrebom ili pogrešnom primenom datih ovlašćenja. nedokazana i bez ikakvog pravnog uporišta. koji nije inače meritorno presuđen. 172. bez obzira da li je ono potvrđeno u instancionom postupku ili su odluke zasnovane na njemu ukinute. 155. Kod nepostojanja osnovnih elemenata odgovornosti za štetu iz čl. koju inače nije plaćala. godine) ODGOVORNOST ZA ŠTETU OD OPASNE STVARI ILI OPASNE DELATNOSTI (OPŠTE ODREDBE) (Čl. Izraženo pravno mišljenje u tumačenju prava i donošenju odluke suda kao državnog organa. ne vodi odgovornosti tužene za traženu naknadu štete. Ukidanjem ranijih presuda o njenom iseljenju. 158. Teret dokazivanja svih bitnih činjenica u lancu uzročnosti je na tužilji.. 154. Na ovaku ocenu ne utiče činjenica što je zbog pogrešnog pravnog shvatanja zauzetog u prvostepenoj i drugostepenoj presudi kojom je pravnosnažno okončana parnica u sporu za iseljenje tužilje.220 - . 172. Rev. Zakona o obligacionim odnosima) . 1 Zakona o obligacionim odnosima. već je okončan presudom na osnovu odricanja zbog promene vlasnika i gubitka pravnog interesa ranijeg tužioca za parnicu. 935/07 od 18. Samo na osnovu činjenice da su presude prvostepenog i drugostepenog suda u pravnosnažnoj okončanoj parnici ukinute u revizijskom postupku. nije osnov odgovornosti za štetu. 173 – 177. Tužilja u ovom sporu potražuje materijalnu štetu zbog nekorišćenja stana u visini zakupnine. Pri tome su neosnovani i bez uticaja revizijski navodi da je greškom sudova u presuđenju spora za njeno iseljenje ostala bez krova nad glavom. došlo do ukidanja tih sudskih odluka i ponavljanja celog parničnog postupka... tužilji je data mogućnost da u ponovnom istom ili drugom sudskom postupku dokaže svoje eventualno stanarsko pravo i osnovu korišćenja tuđeg vlasničkog stana. 220. Njena tvrdnja da je ogovornošću tužene i njenih organa lišena krova nad glavom je paušalna. Organ koji postupa u okviru svog zakonskog ovlašćenja nije odgovoran za pogrešno tumačenje zakonske norme. Za postojanje te odgovornosti potrebno je da je tužilja pretrpela štetu za koju traži naknadu i da je ta šteta nastala kao posledica svesnog ili krajnje nepažljivog ili nesavesnog postupanja suda u vršenju zakonskih ovlašćenja ili zloupotrebe ili prekoračenja tih ovlašćenja. (Presuda Vrhovnog suda Srbije.

OBLIGACIONO PRAVO 457. Profesionalna vojna služba sama po sebi sadrži povećan rizik od povređivanja. Pravilno je prvostepeni sud i zaključio da je ovde tužena materijalno-pravno odgovorna po osnovu obavljanja opasne delatnosti u smislu odredbe čl. poslodavac je dužan da mu naknadi štetu u skladu sa zakonom i opštim aktom .2010. (Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu. kada je prilikom izrade oplate za međuspratnu konstrukciju pao sa visine od tri metra i povredio grudni koš.radeći na skeli na visini od oko 4 metra. važećeg Zakona o radu. Radnja spašavanja ljudi i broda pod nepovoljnim vremenskim uslovima (vetar i kiša zbog čega se oštećeni okliznuo i pao) predstavlja opasnu delatnost. Nesporno je i to da u odnosu na povredu tužioca od 01. za naknadu štete zbog povrede zaposlenog na radu odgovara poslodavac.221 - . U nepovoljnim vremenskim uslovima (vetar i kiša) preduzeo je navedene radnje u cilju spašavanja života ljudi i broda.11.pričvršćena. gde postoji i rizik povređivanja. Tužilac je u oba slučaja obavljao rad na visini.2006. Navedeno i proizilazi iz iskaza tužioca u delu "u ovakvoj situaciji nisam mogao da razmišljam o sebi već o spašavanju ljudi i broda". Nesporno je da se tužilac povredio na radu dana 26. a posebno pod okolnostima u konkretnom slučaju. koja nesporno proizilazi iz utvrđene odgovornosti tuženog.08. rad na radnim platformama i slično.03. Zakona o obligacionim odnosima (rizik povređivanja od pada sa visine). Jasno je da obavljanje profesionalne vojne dužnosti predstavlja opasnu delatnost. a zatim . . prilikom demontaže oplate. Naime.2000. godine. a posebno u situaciji kada su u pitanju vanredne okolnosti.2006. montažu i demontažu oplata. a da je bila pričvršćena bar na jednom mestu – nalegla bi ali se ne bi i srušila). godine skela nije bila u građevinskom smislu stručno ankerisana . pao u iskop zajedno sa konstrukcijom na kojoj je stajao.član 164. što sledi i iz iskaza imenovanog svedoka . godine . 1 5097/10 od 03. Gž.dana 01. 173. tužilac je povređen tako što se. Iz obrazloženja: Nesporno je utvrđeno da se tužilac povredio prilikom obavljanja vojne profesionalne dužnosti.08. u smislu odredbe čl. otklanjajući havariju na brodu. godine. i 174. Iz obrazloženja: Pravilno je prvostepeni sud zaključio da tužilac ima pravo na naknadu štete. Ako je šteta nastala usled toga što nisu ostvareni bezbedni uslova rada.07.lica zaduženog za bezbednost i zdravlje na radu (naveo je da je skela trebalo da bude pričvršćena na više mesta. 173. okliznuo i pao. Zakona o obligacionim odnosima.2006. dana 15. a posebno u vanrednim okolnostima kada su ugroženi životi ljudi. odnosno poslove tesara koji obuhvataju montažu i demontažu skele i radnih platformi. Relevantne odredbe: Ukoliko zaposleni pretrpi povredu na radu ili u vezi sa radom. Materijalno-pravna odgovornost tuženog proizilazi iz obavljanja opasne delatnosti. godine) 458. i 174. kakav je i konkretan slučaj.

1.02. Zakona o obligacionim odnosima (" … za štetu nastalu smrću.222 - . Zbog toga je odluka prvostepenog suda preinačena. st. telesnom povredom ili oštećenjem odnosno uništenjem imovine fizičkog lica usled akata nasilja ili terora. odgovornost tuženog je upravo u tome što nije ostvario bezbedne uslove rada. st. Tužena država – prema stavu prvostepenog suda . 458/10 od 16. godine.2010. Tužena. Ovo posebno što iz iskaza navedenog svedoka proizilazi da skela nije imala zaštitnu mrežu. kao i prilikom javne demonstracije i manifestacije odgovara država čiji su organi po važećim propisima bili dužni da spreče takvu štetu … "). godine) . tužena nije odgovorna za nastalu štetu po ovom osnovu. Ne postoji odgovornost za naknadu štete tuženika na strani Republike Srbije. Relevantne odredbe: Za štetu od opasne stvari odgovara njen imalac a za štetu od opasne delatnosti odgovara lice koje se njome bavi .2010.odgovorna je za nastalu štetu i ta je odgovornost objektivna. jer je šteta nastala dejstvom oružanih snaga NATO . to je prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo kada je obavezao tuženu da plati nematerijalnu štetu tužiocu shodno čl.potpuno i pravilno utvrdio činjenično stanje ali je pogrešno primenio materijalno pravo.to ne može biti ni pasivno legitimisana u predmetnoj pravnoj stvari. a da iskop van objekta takođe nije bio zaštićen. i 155. Gž.član 173. Zakona o obligacionim odnosima. na šta je i upozoravao radnike. po principu objektivne odgovornosti. Međutim.1999. te .03. (Iz Rešenja Apelacionog suda u Beogradu. jer je. Gž.stručnjaka kod izvođača radova. Zakona o obligacionim odnosima. (Iz Presude Apelacionog suda u Kragujevcu. u obavezi da štetu naknadi samo pripadnicima oružanih snaga zbog bavljenja opasnom delatnošću. 1. proizilazi da je skela bila nesigurna. Prvostepeni sud je – prema stavu drugostepenog suda . S obzirom da šteta nije nastala u ovim navedenim slučajevima.s obzirom da tužena nije pričinila štetu shodno čl. 154. Tužilac je pretrpeo štetu kao civilno lice prilikom bombardovanja NATO snaga. i iz iskaza drugoimenovanog svedoka . osim toga.05. godine) 459. godine tokom NATO bombardovanja. Dakle. jer nisu ispunjeni uslovi za odgovornost za štetu od opasne stvari ili opasne delatnosti kada je tužilac kao civilno lice povređen prilikom NATO bombardovanja u toku 1999. i 174. nije odgovorna ni shodno članu 180. Iz obrazloženja: Tužilac je – kako je utvrđeno u prvostepenom postupku .1 4018/10 od 24.povređen dana 10. jer država odgovara za bezbednost i imovinsku sigurnost svih građana a u okolnostima proglašenja ratnog stanja zbog oružanih dejstava nastao je visok stepen rizika za građane s obzirom da ratna dejstva predstavljaju povećanu opasnost za nastanak štete. 200.OBLIGACIONO PRAVO Osim toga. Zakona o obligacionim odnosima.

naime. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju.722. a kojim je upravljao prvotuženi u alkoholisanom stanju. U slučaju da je vlasnik prodao stvar (automobil) pre nastanka štete i propustio da o tome obavesti nadležan organ MUP-a tj. u određenim terminima. Kao jednu od prepisanih terapija tužilja je primenjivala i kupanje u bazenu tuženog. U stavu II odbijen je tužbeni zahtev tužioca da mu tuženi drugog reda na ime regresa plati utuženi iznos sa zakonskom zateznom kamatom i troškovima spora. vrednost spora 827. pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i bitne povrede odredaba Zakona o parničnom postupku. Za štetu od oglasne stvari odgovara njen vlasnik. tužilja je bila na lečenju u tuženom lečilištu. pobijajući istu u stavu Iizreke i to zbog pogrešne primene materijalnog prava. radi regresa.OBLIGACIONO PRAVO 460. bio vlasnik vozila kojim je nezgoda prouzrokovana. po osnovu vlasništva nad opasnom stvari. prvostepeni sud je na tako utvrđeno činjenično stanje pravilno primenio materijalno pravo i usvojio tužbeni zahtev za naknadu nematerijalne štete. Za štetu koju je pretrpela pacijentkinja u bazenu lečilišta odgovara lečilište i to po pravilima o objektivnoj odgovornosti. izbeći ili otkloniti. pošto se ne može smatrati da je do povređivanja došlo isključivo tužiljinom radnjom koja se nije mogla predvideti. Zbog toga u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za oslobađanje tuženog od odgovornosti. to ne može biti osnov za njegovu odgovornost za tu kasnije nastalu štetu. po mišljenju žalioca pasivno legitimisan. jer nije bio vlasnik vozila tj. Kritičnog dana tužilja se povredila tako što je pokušala da uđe u bazen s lekovitom vodom. Prema shvatanju Okružnog suda. pri čemu se dobila teške telesne povrede. shodno članu 177. 818/09 od 3.2009. pa time ni osnov za njegovo obavezivanje da regresira iznos isplaćen na ime te štete. zaključivši da postoji objektivna odgovornost tuženog. Zakona o obligacionim odnosima. pa je prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno . stav 2. Smatra da je u trenutku saobraćajne nezgode drugotuženi. godine) 461.00 dinara prvostepenom presudom u stavu I konstatovano je da je tužba u odnosu na tuženog prvog reda povučena u celosti. po evidenciji MUP-a. Kako je nesumnjivo da je drugotuženi vlasnik predmetnog vozila u trenutku nezgode kao takav je. on nije pasivno legitimisan u sporu po tužbi osiguravača – već novi vlasnik. nije odjavio vozilo nakon prodaje. Iz obrazloženja: U sporu tužioca (akcionarskog društva za osiguranje) protiv tuženih prvog i drugog reda. pa se okliznula i pala u bazen. te da postoji objektivna odgovornost drugotuženog za pričinjenu štetu. Gž.06. U konkretnom slučaju.223 - . šteta je nastala od opasne stvari pošto bazen napunjen vodom predstavlja stvar koja stvara povećanu opasnost za kupače a naročito za lica sa zdravstvenim problemima. (Iz Presude Okružnog suda u Čačku. Protiv navedene presude blagovremeno je žalbu izjavio tužilac.

Pravilno je odlučio prvostepeni sud kada je odbio tužbeni zahtev tužioca u odnosu na tuženog drugog reda kao neosnovan. 7184/09 od 5. 174. to je svoj zahtev usmerio prema tuženom drugog reda. pozivajući se na čl. 176. Primenom pravila objektivne odgovornosti. Predložio je da se pobijana presuda preinači ili da se ista ukine u pobijanom delu il predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak.2000. ne može biti odgovoran za nastalu materijalnu štetu. obzirom da je pravo svojine nad vozilom po osnovu ugovora o prodaji vozila stekao P. pri tome je pravilno primenio odredbu člana 177. u trenutku nastanka saobraćajne nezgode.224 - . zaključio ugovor o prodaji predmetnog vozila. time što nije odjavio vozilo koje je prodao. (Iz presude Višeg trgovinskog suda Pž. 2. i 177. pošto drugotuženik nije pasivno legitimisan u ovoj pravnoj stvari. godine) 462.A. Žalba je neosnovana.OBLIGACIONO PRAVO pravo. kao neosnovan uz obrazloženje da tuženi drugog reda nije bio ni u posrednoj ni u neposrednoj državini spomenutog vozila.2009. vlasnik. Iz obrazloženja: Utvrđeno je sledeće činjenično stanje: Tužilac je kod tuženog bio u radnom odnosu do 30.06. istog zakona – po kome za štetu od opasne stvari odgovara njen imalac. tužilac je u odnosu na tuženog prvog reda povukao tužbu. dao na poslugu tuženom prvog reda. svojom izjavom potvrdio da je dva meseca pre nastanka saobraćajne nezgode od tuženog drugog reda kupio predmetno motorno vozilo. . jer tuženi drugog reda nije obavezan da regresira iznos koji je tužilac kao osiguravač isplatio svome osiguraniku. Prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev tužioca da mu tuženi drugog reda na ime regresa plati utuženi iznos sa zakonskom zateznom kamatom. a ovo sa razloga što je prvostepeni sud pravilnom ocenom izvedenih dokaza utvrdio da je u posrednoj državini navedenog vozila u trenutku nastanka saobraćajne nezgode bio P. Kako je u trenutku nastanka štete tuženi drugog reda bio vlasnik vozila po evidenciji MUP-a. st.11. To što tužilac drugog reda nije odjavio vozilo nakon prodaje istog. Republika Srbija odgovara za naknadu štete koju je pretrpeo tužilac kao pripadnik policije koji se nalazio na radnom mestu dežurnog policajca u službenom objektu za vreme NATO bombardovanja. predajom vozila imenovanom u državinu. 176. 1. kada mu je prestao radni odnos zbog odlaska u invalidsku penziju. Pravilan je zaključak prvostepenog suda da tuženi drugog reda. ukoliko tužilac izvrši subjektivno preinačenje zahteva. Usled objektivne nemogućnosti da se tuženom prvog reda uruči tužba. kao i odredbu čl. Odgovor na žalbu nije podnet. st. te da je upravljao P. istog zakona. jer je isti dva meseca pre nastanka saobraćajne nezgode sa P. pa time ni osnov za obavezivanje da tužiocu regresira iznos isplaćene štete. vozilom iz ovog spora kojim je pričinjena materijalna šteta koju je tužilac isplatio oštećenom i čiji regres potražuje od tuženog drugog reda.A. godine.A. Iz napred navedenih razloga potvrđena j presuda prvostepenog suda. ne može biti osnov za odgovornost tuženog drugog reda za nastalu štetu.A. a što je i P. jer isti u trenutku nastanka saobraćajne nezgode nije bio vlasnik vozila. te je isti bio voljan da stupi na mesto tuženog drugog reda. Zakona o obligacionim odnosima.. Zakona o obligacionim odnosima (dalje: ZOO) a ne na čl.A.

00 dinara na ime trajnog invaliditeta.1999. kolektivnog osiguranja koju je zaključio tuženi sa Kompanijom za osiguranje. poslodavac je dužan da tu štetu nadoknadi. godine (tada važećeg materijalnog propisa) . Lečenje je trajalo od povređivanja do penzionisanja.09. Stoga je pravilna ocena prvostepenog suda da ne prihvati prigovor nedostatka pasivne legitimacije tuženog.800. kada je započelo NATO bombardovanje. utvrđeno je da je tužiocu. jer je u tom smislu prisutan kriterijum predvidljivosti koji ne oslobađa tuženog objektivne odgovornosti. uz obrazloženje da su za vreme ratnog stanja i NATO agresije pripadnici policije bili u sastavu Vojske Jugoslavije.1999. povećanog rizika u vršenju delatnosti. 1700/03 od 22. naruženosti lakog stepena a tužilac je trpeo fizičke bolove i strah. tuženi se ove odgovornosti ne može osloboditi pozivanjem na višu silu kao nepredviđenog. U situaciji da se u vreme štetnog događaja i nastale štete vlasnikova opasna stvar (teretno kombi vozilo) nalazi u pravno relevantnoj državini (ugovor o zakupu) – za štetu koju je prouzrokovao radnik držaoca stvari ne odgovara njen vlasnik nego držalac (zakupac). godine) 463. dana 02. godine.225 - . 173. Prema odredbi člana 106. Takođe. pod okolnostima proglašenog ratnog stanja i očekivanih napada NATO snaga. obavljanjem opasne delatnosti gde šteta nastaje u okolnostima povećane opasnosti. tuženi I reda (imenovani radnik II. poglavine. budući da je do povređivanja tužioca došlo prilikom vršenja dužnosti na njegovom radnom mestu.2004. koja je bila u nadležnosti Savezne Republike Jugoslavije i Vrhovne Komande.ako zaposleni pretrpi povredu ili štetu na radu ili u vezi sa radom. (Iz Presude Okružnog suda u Novom Sadu. Povrede su ostavile trajne posledice i dovele do umanjenja životne aktivnosti za 16%. vrata. po polisi tzv. vlažnom kolovozu i gustini saobraćaja.1999. bombardovanje objekta .01.2004. od čega je tužilac pretrpeo teške telesne povrede: eksplozivne i ubodne povrede lica.03. nalazio na radnom mestu dežurnog policajca u objektu MUP Republike Srbije kada se desio štetni događaj. i 174. godine nalazio se na svom radnom mestu dežurnog policajca u objektu tuženog. vanrednog događaja. Zakona o obligacionim odnosima: za štetu se odgovara bez obzira na krivicu. Bombe su pale u dvorište objekta. kojom prilikom Brzinu kretanja vozila nije prilagodio uslovima puta i saobraćaja. sve prema nalazima veštaka. Nesporna je činjenica da se tužilac dana 24. kao radnik tuženog.OBLIGACIONO PRAVO Dana 24. zaustavljenog u krajnjoj levoj saobraćajnoj traci i koje se od udara odbilo te naletelo prednjim de. povrede slušnog aparata kao i levog oka. prednje strane trupa i desne noge. stav 5. kao što je u konkretnom slučaju bila delatnost tužioca kao dežurnog policajca u objektu MUP. Tuženi za nastalu štetu odgovara i primenom pravila objektivne odgovornosti iz odredbe čl. Pri tome.04.03. Žalbom tuženog osporava se pasivna legitimacija Republike Srbije. Zakona o radnim odnosima iz 1996.tuženog preduzeća) upravljao je teretnim kombi vozilom navedenih registarskih oznaka.kojom prilikom je zadobio teške telesne povrede. pa je izazvao saobraćajnu nezgodu na taj način što je prednjim delom svog vozila naleteo na zadnju stranu putničkog vozila tužilje. Iz obrazloženja: Utvrđeno je sledeće činjenično stanje: Dana 26. godine. Gž. Ovo se ne može prihvatiti. godine isplaćeno 9.

U ovom udesu oštećeno je vozilo tužilje. pre saobraćajne nezgode otuđilo putničko vozilo kojim je pričinjena šteta trećem licu. Stoga je žalba tuženog II reda usvojena. Prvostepeni sud je na ovako utvrđeno činjenično stanje pogrešno primenio materijalno pravo usvojivši tužbeni zahtev u odnosu na tuženog II reda.226 - .N. pa bi u konkretnom slučaju solidarno odgovorno moglo biti jedino to preduzeće. nalazila u posedu pravno ovlašćenog posednika. Iz tih razloga je u navedenom delu žalba tuženog I reda odbijena a prvostepena presuda u odnosu na ovog tuženog potvrđena primenom člana 368.preduzeće "BK" d. Oštećeno lice (ovde tužilja) može tražiti naknadu štete bilo od vlasnikakorisnika ili osiguravača pojedinačno.2000. S druge strane.02. tačka 4. ne odgovara vlasnik stvari .2004. u konkretnom slučaju. u vreme štetnog događaja i nastale štete. (Iz Presude Okružnog suda u Novom Sadu. To znači da tuženi II reda nije odgovoran pošto se njegova opasna stvar. U slučaju da je lice koje je označeno kao vlasnik u saobraćajnoj dozvoli. i preduzeće "10 A" . Takođe. odgovaraju oštećenom licu. Na dan nastanka predmetne saobraćajne nesreće predmetno teretno kombi vozilo oznake bilo je osigurano kod navedene osiguravajuće kuće. . Zakona o obligacionim odnosima. bilo od svih njih solidarno.ovde tuženi II reda. zaključili su dana 14. Razloge za takav stav ovaj sud ne prihvata. Zbog toga i nisu osnovani žalbeni navodi tuženog I reda.o. 4789/03 od 22. Dakle.o. Zbog toga je odgovoran taj posednik a ne vlasnik opasne stvari. primenom člana 373.S. Zakona o parničnom postupku. a za štetu od opasne delatnosti odgovara lice koje se njome bavi . da za nastalu štetu sud treba obavezati osiguravača a ne njega. prvostepeni sud je pravilnom primenom materijalnog prava tužbeni zahtev tužilje u odnosu na tuženog I reda usvojio jer vlasnik i korisnik motornog vozila.OBLIGACIONO PRAVO lom na zadnju stranu drugonavedenog putničkog vozila. tužilja je pretrpela lake telesne povrede u vidu udarca u glavu. Tuženi II reda . koji je upravljao vozilom i zbog čije je isključive krivice na vozilu tužilje nastala šteta.S.). godine ugovor o korišćenju motornih vozila na osnovu kog ugovora je tuženi II reda ustupio na korišćenje predmetno teretno kombi vozilo preduzeću "10 A" . starost i opšte stanje vozila. a prvostepena presuda u odnosu na njega preinačena. Protiv imenovanog vozača povodom ovog saobraćajnog udesa vođen je prekršajni postupak i on je oglašen odgovornim. tako što je tužbeni zahtev odbijen. godine) 464. tada za naknadu štete odgovara stvarni vlasnik (imalac) vozila. udarac u predelu vrata sa zadnje strane. posudioca i sl. Zakona o parničnom postupku. krvni podliv u predelu desnog oka. koje se kretalo istim pravcem i smerom ispred vozila tužilje. S obzirom na obim i stepen oštećenja. stav 1. jer se vlasnikova opasna stvar u vreme štetnog događaja i nastale štete nalazi u posedu pravno ovlašćenog posednika (zakupca.N.04. Trpela je fizičke bolove i strah intenziteta i dužine trajanja kako je to bliže naznačeno u obrazloženju prvostepene presude.član 174. Gž. šteta je ekonomski totalna. Relevantne odredbe: Za štetu od opasne stvari odgovara njen imalac. a ne lice koje je samo formalno navedeno u saobraćajnoj dozvoli kao vlasnik. a solidarno sa njima i osiguravač.

Utvrđeno je koliko iznosi pričinjena ukupna materijalna šteta na dan presuđenja. primenio materijalno pravo.proizilazi činjenica da je u stvari ovo lice pravi vlasnik vozila u vreme predmetne saobraćajne nezgode. . parkiranog u komšijskom dvorištu.08. upravljajući putničkim vozilom koje je oko tri meseca ranije kupio od imenovanog tuženog. iz pravnog posla koji je zaključen predajom ključeva automobila. Naime. On osnovano nalazi da se u konkretnom slučaju imaocem opasne stvari-automobila ima smatrati lice koje je vozilo nabavilo za sebe. pa je tužbeni zahtev valjalo odbiti. Na oko pola puta upravljanje vozilom je preuzeo drugotuženi. dok je tuženi bio u vreme odigravanja saobraćajne nezgode samo formalni vlasnik vozila.227 - . Ovo vozilo se sudarilo sa vozilom u svojini tužioca. V.09. godine. bez znanja i odobrenja. Za štetu od opasne stvari odgovara njen vlasnik . saobraćajnu dozvolu i overenu punomoć kojom ga je ovlastio da može u njegovo ime raspolagati.OBLIGACIONO PRAVO Iz obrazloženja: U postupku je utvrđeno sledeće činjenično stanje: Kritičnog dana se na naznačenom putu dogodila saobraćajna nezgoda koju je isključivom krivicom prouzrokovao imenovani vozač. koji je konzumirao alkohol. Ne mogu se uzeti kao osnovani navodi iz žalbe tužioca po kojima je pismena forma obavezna za zaključenje ugovora o kupoprodaji vozila. a tuženi vlasnik vozila spori svoju odgovornost za naknadu štete. uzeo ključeve njegovog naznačenog vozila. Sin je ujutru iz očeve kuće.09. Gž. Neosnovano se tužilac u žalbi poziva na odredbe člana 175. 2308/04 od 04. godine) 465. Iz obrazloženja: Utvrđeno je sledeće činjenično stanje: Imenovani tuženi je u noći 28. Zakona o obligacionim odnosima. ključeve od vozila. Prisutan je bio i navedeni drugotuženi. te produžavati registraciju.član 174. svog oca tuženog M. godine u svojoj kući priredio ispraćaj u vojsku svom sinu. bez bitne povrede odredaba parničnog postupka. da mu produžava registraciju kao i da ga može otuđiti jasno . je uzeo ključeve.1999. tako što mu je u celosti isplatio kupoprodajnu cenu a tuženi je njemu predao vozilo. otuđiti i voziti. a kome je poslednja registracija istekla 04. Iz utvrđenog činjeničnog stanja proizilazi da je sin vlasnika vozila uzeo ključeve automobila kojim je pričinjena šteta. Kupoprodajni ugovor nije nikad sačinjen niti je vozilo prevedeno. Činjenice ovako utvrđene u prvostepenoj presudi nisu osporene žalbom. Ključevi su mu bili dostupni pa se ne može smatrati da je vozilo oduzeto na protivpravan način te da zbog toga vlasnik vozila ne odgovara za pričinjenu štetu. pravilno je prvostepeni sud. saobraćajne dozvole kao i punomoći koje ga ovlašćuje da vozilom upravlja. (Iz Presude Okružnog suda u Novom Sadu.2004. zbog propusta oba vozača u jednakom delu. i krenuo da pomenutog drugotuženog i još dvojicu odveze njihovim kućama. Vlasnik vozila kojim je tužiocu naneta šteta krivicom vozača tog vozila (u srazmeri od oko 50%) je prvotuženi – otac. Zakona o obligacionim odnosima.1991. Na ovako pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje.

poslodavac je dužan da mu naknadi štetu. 9. Pošto su ključevi motornog vozila kojim je naneta šteta bili dostupni sinu vlasnika vozila. koju on nije mogao predvideti i čije posledice nije mogao izbeći ili otkloniti. Ove odgovornosti poslodavac se može osloboditi pod uslovima iz člana 177. godine) . Tuženi. koju je najvećim delom izazvalo treće lice. ako dokaže da je šteta nastala isključivo radnjom oštećenika ili trećeg lica. Tuženi se bavi prevozničkom delatnošću. Poslodavac za ovu štetu odgovara po pravilima o odgovornosti za štetu iz člana 154. ali može biti razlog podele odgovornosti između. osnovano se u žalbi tužioca ukazuje da. koja utiče na obim naknade u smislu člana 192. zbog čega je odbio tužbeni zahtev tužioca za naknadu štete prema tuženom poslodavcu. (Iz Presude Okružnog suda u Novom Sadu.član 175. Međutim. godine na magistralnom putu U.član 177. Zakona o obligacionim odnosima.2006. stav 5. u vezi sa čl. zbog toga. Zakona o obligacionim odnosima. ne može se reći da je u konkretnom slučaju vozilo upotrebljeno bez dozvole vlasnika i da je on zato oslobođen odgovornosti . a u vezi sa članom 205. zbog pogrešne primene materijalnog prava. bez obzira što je saobraćajna nezgoda izazvana delimičnom krivicom zaposlenog. 173. štetnika. Prema članu 106. koja predstavlja opasnu delatnost. upravljajući teretnim motornim vozilom tuženog dana 5. a pretežnom krivicom trećeg lica.1996. pa se zato ne može prihvatiti stav prvostepenog suda da ne postoje uslovi za isključenje odgovornosti tuženog za naknadu štete koju je tužilac pretrpeo na radu. ZOO. Zato oštećeni koji je doprineo da šteta nastane ili da bude veća nego što bi inače bila. jer se obavlja na putevima pa se saobraćajne nezgode mogu predvideti.-P. pa tako postoji odgovornost prevozničke organizacije za štetu koju pretrpi njen zaposleni u saobraćajnoj nezgodi. i 174. ZOO. a u manjem obimu i tužilac i zaključio da postoje razlozi za isključenje odgovornosti tuženog preduzeća iz člana 177. Delatnost koju obavlja prevoznička organizacija predstavlja opasnu delatnost u smislu Zakona o obligacionim odnosima.2. ZOO. 173. ZOO. godine) 466. I 22/2007 od 27. stav 2.11. ima pravo na naknadu štete u srazmerno smanjenom obimu. činjenično stanje nije potpuno utvrđeno. ZOO.Gž. a u kom bi jedino slučaju za štetu odgovaralo lice koje je oduzelo stvar . 2273/05 od 23. 2007. za ovu štetu odgovara po pravilima o objektivnoj odgovornosti iz čl. ako zaposleni pretrpi povredu ili štetu na radu ili u vezi sa radom. Zakona o obligacionim odnosima (dalje: ZOO). Tužilac je kao radnik tuženog povređen dok je upravljao teretnim vozilom tuženog za vreme službenog puta. zadobio tešku telesnu povredu u saobraćajnoj nesreći. i 174. Doprinos trećeg lica u pretežnom delu i u manjem delu doprinos tužioca nastanku štete nije razlog za isključenje odgovornosti tuženog. Zakona o radnim odnosima. zbog čega je prvostepena presuda morala biti ukinuta. stav 2.228 - . (Rešenje Okružnog suda u Užicu. oštećenog i tuženog preduzeća kao poslodavca. Iz obrazloženja: Ocenjujući izvedene dokaze. Po osnovu rizika od opasne delatnosti odgovara se bez obzira na krivicu u smislu člana 154. stav 2.OBLIGACIONO PRAVO Ključeve vozila je iz kuće uzeo tuženikov sin i ne može se smatrati da je na taj način vozilo oduzeto na protivpravan način. Gž. prvostepeni sud je našao da je tužilac kao radnik tuženog na radnom mestu vozača teretnih vozila.

nije je ogradio i dezinfikovao jednom nedeljno.. pa i po tom osnovu postoji odgovornost tuženika. tako što je vozilo koje je bilo osigurano kod tuženika naletelo na parkirano vozilo kome je motor bio ugašen i koje se pomerilo. pomerilo i udarilo u reklamnu svetleću firmu – vlasništvo tužioca. Iz obrazloženja: Presudom Opštinskog suda u T. pa je revizija tuženika neosnovana.10. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. što je dozvolio da stoka ode na pašnjake bez nadzora. br.2005. Tužilac je napasao stoku u blizini deponije. godine) 468. Rev. Vrhovni sud Srbije je presudom Rev. 174/05 od 08. 940-941. Drugostepeni sud je odbio kao neosnovanu žalbu tuženika i potvrdio je prvostepenu presudu.01. 32/05 od 19. ZOO i da se tuženik ima osloboditi od odgovornosti jer se u konkretnom slučaju radi o parkiranom vozilu koje je i opasna stvar. Pravilno su oba suda primenila materijalno pravo.2003.02. ZOO i da se radi o šteti nastaloj u saobraćajnoj nezgodi.. Iz spisa proizilazi da je kritičnog dana došlo do saobraćajne nezgode. br. br. Neosnovano je isticanje u žalbi da ima mesta primeni člana 177. godine. 25-8/02 od 31. Veštačenjem je utvrđeno da su krave vlasništvo tužioca uginule usled zaraze klicom ehinokokusa koju su sa leševa životinja i odbačene hrane prenosili glodari i psi lutalice na pašnjake na kojima su se napasale krave tužioca. P. godine odbio kao neosnovanu reviziju tuženika. Pravilno je prvostepeni sud primenio materijalno pravo nalazeći da ima mesta primeni čl. Iz obrazloženja: Presudom prvostepenog suda obavezan je tuženik da plati tužiocu na ime naknade štete iznos od _ . ZOO i nema mesta primeni člana 177. Kada je u saobraćajnoj nezgodi vozilo osigurano kod tuženika naletelo na parkirano putničko motorno vozilo koje se kao posledica kontakta.2005.. Gž.2005. Tuženik – JKP odgovora za štetu nastalu od opasne stvari – deponije smeća koju nije održavao u skladu sa opštinskom odlukom tj. 22/03 od 10. (Iz presude Okružnog suda u Čačku.. i naletelo na svetleću reklamu firme vlasništvo tužioca. a to znači da deponija mora biti ograđena i da mora da je dezinfikuje jednom nedeljno. godine) . tada se radi o šteti nastaloj u saobraćajnoj nezgodi i šteta se ima isplatiti na osnovu odredaba čl. Veštačenjem je utvrđena visina štete.. 940-941. br. gde su dolazili psi lutalice i odvlačili hranu i uginule životinje. 32/05 od 19. ZOO.6.P. Presudom Okružnog suda u N.229 - ..2002. Iz spisa proizilazi da je tuženik odgovoran za odnošenje smeća na deponiju i da je dužan da je održava u skladu sa opštinskom odlukom. odbijena je kao neosnovana žalba tuženika i potvrđena je prvostepena presuda. godine obavezan je tuženik – JKP da tužiocu plati na ime naknade materijalne štete iznos naveden u izreci presude. Pravilno je utvrđena i visina materijalne štete kao i doprinos tužiocu u delu od 30%. jer se u konkretnom slučaju radi o smetlištu. kao posledica kontakta. Gž. deponiji smeća koja je opasna stvar i bila leglo zaraze.OBLIGACIONO PRAVO 467.01. a o čijoj čistoći i održavanju je brinuo tuženik.

godine na lice mesta su izašli tehničar OUP B. a za štetu od opasne delatnosti odgovara lice koje se tom delatnošću bavi (čl. Propust na održavanju elektro mreže stvara odgovornost za naknadu nastale štete.. Prema odredbi člana 173. Istog dana. oko 11.. Supruga i njegove dve ćerke su zbog toga i podnele tužbu parničnom sudu za naknadu štete. Zakona o obligacionim odnosima).00 časova. našavši se blizu zemlje. gde je stajao sada pok. a tuženik je dužan da održava elektro mrežu..2004. a tuženi GP „T. godine. zbog čega se bandera iskrivila prema reci a provodnici su se olabavili. oko 18.. Za prevoz je angažovano GP „K.230 - . a koji propisuje da naručilac i izvođač radova solidarno odgovaraju za štetu nastalu trećem licu a u vezi sa izvođenjem građevinskih rado. osim ako se dokaže da one nisu bile uzrok štete. Po stanovištu revizijskog suda nižestepeni sudovi su pravilno zaključili da su tuženi solidarno odgovorni za nastalu štetu shodno odredbama čl. zakačile se za provodnike i tako nastradale. Pet je stradalo a četiri povređene je tužilac nakon toga lečio kod veterinara. i radnik JP "E...207. Iz obrazloženja: Iz utvrđenog činjeničnog stanja proizilazi da je tuženi bio naručilac i investitor radova na objektu u Ž. izbeći ili otkloniti. (Iz presude Okružnog suda u Prokuplju. Za štetu od opasne stvari odgovara njen imalac. a čije dejstvo se nije moglo predvideti.“ kao proizvođač betonsko-armiranih elementa je bio dužan da te elemente preveze od S. V. istražni sudija je konstatovao da je kritičnog dana neko pokidao anker.. pustio petnaest svojih ovaca da pasu po polju u G. do gradilišta u Ž.“ iz B. vozač. 927/2004 od 24. ZOO..00 časova... U prvostepenom postupku nije dokazano da šteta potiče od nekog drugog uzroka koji se nalazi van stvari. Za štetu koju pričini trećim licima proizvođač odgovara u vezi sa izvođenjem radova na izgradnji objekta.2003. Gž. kada je otišao da potera svoje ovce kući. U konkretnom slučaju električna energija je opasna stvar. godine) 470. solidarno sa naručiocem i izvođačem radova. opasnom delatnošću potiče od te stvari tj. Uviđaj je izvršen iste večeri na licu mesta..03.. koji je prevoz elemenata poverio svom vozaču sada pok. Prilikom istovara betonsko-armiranih elemenata jedna betonska ploča se prevrnula i pala pored kamiona. po principu objektivne odgovornosti zbog obavljanja opasne delatnosti a u smislu odredaba čl. Sve to čini neosnovanim navod tuženika u žalbi da bi ga trebalo osloboditi od odgovornosti.S. Ovce su naišle. jer je električna energija opasna stvar. G..OBLIGACIONO PRAVO 469.03.173. jer je treće lice prouzrokovalo štetu. U zapisniku o uviđaju.". Zbog toga se ne može primeniti odredba člana 177.. te je zbog propusta odgovoran za nastalu štetu. devet ovaca je ležalo na žici od struje. Zakona o obligacinim odnosima ima se smatrati da šteta nastala u vezi sa opasnom stvari tj. Iz obrazloženja: Činjenično stanje: Tužilac je dana 09.. i 174....12..2003.. 174. delatnosti. ZOO. Zakona o obligacionim odnosima. Dana 10.

a odgovornost tužene osiguravajuće organizacije. Odgovornost imaoca vozila i osiguravača za naknadu štete iz istog štetnog događaja je solidarna. Zakona o obligacionim odnosima. pa je VSS kao revizijski sud. (Iz presude Okružnog suda u Čačku. pa je u toku igre zadobio prelom noge. Odgovornost Republike Srbije kao imaoca motornog vozila zasniva se na odredbi člana 174. st. imajući u vidu okolnosti pod kojima je V. a tužilac kome pravo na naknadu štete zbog smrti brata pripada na osnovu člana 201. i oštećenik ima pravo da naknadu zahteva od oba dužnika. Takođe je utvrđeno da je tuženik bio organizator utakmice. Iz obrazloženja: Presudom prvostepenog suda odbijen je tužbeni zahtev tužioca za naknadu štete kao neosnovan.173.12. i 201. list SFRJ”. ovlašćen je da naknadu zahteva od oba dužnika. 24/94). fizičko lice je u konkretnom slučaju naručilac radova. 31/93. Odgovornost tuženih je solidarna. ZOO. bio podizvođač radova. Pri takvom stanju stvari pravilno je prvostepeni sud primenio materijalno pravo nalazeći da nema objektivne odgovornosti tuženika i da se radi o sportskoj manifestaciji. a ne o nastupeloj šteti usled opasne delatnosti shodno čl.231 - . 1410/04 od 28. godine) 471. sve mere je preduzeo da do bilo kakvog nereda ne dođe. sve je ostvareno u sportskom duhu i druženju. dok su tužilje treća lica koja su u konkretnom slučaju pretrpela štetu. reviziju odbio kao neosnovanu. Ukoliko tuženik. 1333/04 od 07. kao organizator sportske manifestacije preduzme sve neophodne mere da se ta manifestacija održi u redu i miru. Visina materijalne štete je pravilno odmerena shodno odredbama čl. (Iz presude VSS Rev. Rev. i 174 ZOO.4329/03 od 04. Dokazima je utvrđeno da je tužilac fudbalski igrač i da je kritičnog dana bio igrač na utakmici. godine) . Tuženi su odgovorni za nastalu štetu po principu objektivne odgovrnosti zbog opasne delatnosti u smislu odredbi čl. br. godine) 472.200. poginuo.2004. Iz obrazloženja: Pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kad su obavezali tužene da solidarno naknade štetu tužiocu. pa se tužbeni zahtev tužioca ima odbiti kao neosnovan.2004. kao igrač na toj utakmici povredio.2004.OBLIGACIONO PRAVO va. ZOO.1. Tuženi. list SRJ” br. ZOO u vezi sa čl. nema objektivne odgovornosti tuženika bez obzira što se tužilac. a tuženi GP „Trudbenik“ je kao lice koje je bilo u obavezi da izvrši određeni prevoz u vezi tih radova. 24/76 i “Sl. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. stav 1. koji je važio u vreme štetnog događaja. br. Gž.03. Zakona o obligacionim odnosima i odgovarajućim odredbama Zakona o osnovama sistema osiguranja imovine i lica (“Sl. Drugostepeni sud je odbio kao neosnovanu žalbu tužioca i potvrdio je prvostepenu presudu.223. ZPP-a. 173-177.10.S. kao osiguravača na odredbi člana 941.

. st. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije... br. 2.. Iz obrazloženja: Presudom Opštinskog suda u G. 494/02 od 15. 522/03 od 29... P.2003. jer su radnje tužioca rezultat instinktivnog reagovanja pod uticajem straha zbog opasne situacije u koju je bio doveden usled svojstva stvari i bez svoje krivice. kad su radnje tužioca rezultat instinktivnog reagovanja pod uticajem straha zbog opasne situacije. P. te se prilikom prebacivanja na vatreni položaj u noćnim uslovima spotakao o kamenu prepreku i tom prilikom je došlo do samoopaljenja automatske puške koju je tužilac držao u ruci. Iz obrazloženja: Neosnovana su ukazivanja u reviziji da je šteta nastala kao posledica samoranjavanja krivicom tužioca. jer se radi o obučenom pripadniku vojne jedinice. U obrazloženju drugostepene presude je navedeno sledeće: U konkretnom slučaju pravilno je prvostepeni sud primenio materijalno pravo i našao da je opasna stvar telefonska bandera. i 3.04. 3034/01 od 24.05.2003. nisu ispunjeni uslovi iz člana 177. godine) 474. br. D.. u koju je bio doveden usled svojstva te stvari i bez svoje krivice. Takođe je pravilno primenjeno materijalno pravo primenom odredbe člana 174. pa je tužilac kao komandir voda bio obavezan na preduzimanje radnji u pravcu odbijanja napada.05. a ista je pala na vozilo tužioca i pričinila mu štetu. ZOO i obavezan je tuženik kao vlasnik i imalac opasne stvari da plati tužiocu na ime naknade štete iznos iz prvostepene presude. Rev.OBLIGACIONO PRAVO 473.00 dinara sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom. Zakona o obligacionim odnosima da je tužena po principu uzročnosti (objektivna odgovornost) odgovorna za štetu koju je tužilac pretrpeo. Tuženik kao vlasnik i imalac opasne stvari dužan je da plati na ime naknade štete tužiocu iznos koji je ovaj pretrpeo od te opasne stvari.S.060. pa je pravilno primenjen propis iz člana 174.” A..2003. Protiv navedene presude žalbu je izjavio tuženik.2003. Zakona o obligacionim odnosima da se tužena kao imalac opasne stvari (oružje) u celosti ili delimično oslobodi odgovornosti za štetu nastalu upotrebom te stvari. Č. S obzirom na rečeno.. a što tuženu oslobađa odgovornosti u smislu člana 177.2002.04. br. 522/03 od 29. Gž. Okružni sud u Č. Stoga je neosnovana žalba tuženika kada navodi da nije obavezan da plati na ime naknade štete koja je nastala tužiocu u konkretnom slučaju...04. godine potvrdio. Tužena se kao imalac opasne stvari (oružje) ne može osloboditi odgovornosti za štetu nastalu nepravilnom upotrebom te stvari. godine) . br. (Iz presude Okružnog suda u Čačku. stav 2. godine obavezan je tuženik – Preduzeće za telekomunikacije “T. 494/02 od 15. koji se očigledno nije ponašao u skladu sa pravilima rukovanja oružjem. Iz činjeničnog stanja nesumnjivo proizlazi da je do povređivanja tužioca došlo u situaciji oružanog napada neprijateljskih snaga u ranim jutarnjim satima.. je svojom presudom Gž. godine odbio kao neosnovanu žalbu tuženika a presudu Opštinskog suda u G. da plati tužiocu na ime naknade štete iznos od 11.232 - . Zakona o obligacionim odnosima.

U kavezima je bilo perja a dlake od pasa na žici od provlačenja životinja u kaveze.1991. izmrcvaren i zatrpan ostacima hrane. i 174. s tim da se za štetu od stvari ili delatnosti od kojih potiče povećana opasnost štete za okolinu. a čije se dejstvo nije moglo predvideti i izbeći niti otkloniti. Ukupno je bilo 10 kaveza u kojima su ptice uništene a na posebno odvojenom mestu gde su bile ptice za priplod. (Gž.09. odgovara bez obzira na krivicu. u kojoj je živela njena sada pokojna majka i koja je do svoje smrti držala psa jazavičara.00 dinara. 594/03 – P-1 br.233 - . jer nije dokazala da šteta potiče od uzroka koji se nalazio van stvari – životinja za koje ona odgovara. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. 1 br. Najveći broj tragova je u neposrednoj blizini kaveza i u samim kavezima. te je u tom slučaju odgovorna za štetu nastalu usled vršenja tih aktivnosti. odgovara se bez obzira na krivicu. 173. i boravili u dvorištu tužioca.050. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužiocu je dana 25. te postoji uzročno-posledična veza između vršenja delatnosti sa povećanim rizikom koja se smatra uzrokom štete i nastale telesne povrede kao posledica. tako što je na žicu kojom su bili ograđeni kavezi napravljena rupa u promeru od 5 x 20 cm i veći broj ptica zadavljen. godine naneta šteta na kavezima za ukrasne ptice – papagaje raznih vrsta. a po pravilima objektivne odgovornosti za opasnu delatnost kao vrstu građanskopravne odgovornosti koja postoji bez obzira na krivicu odgovornog lica. Veštačenjem je utvrđena visina štete i to kako materijalne štete tako i izmakle dobiti u ukupnom iznosu od 30.2002.OBLIGACIONO PRAVO Neosnovano tužena u žalbi ističe da Republika Srbija nije pasivno legitimisana za naknadu štete. takođe je bilo udavljenih ptica. Naime. ranjavanjem od strane albanskih terorista i to u okolnostima s povećanim rizikom. Znači. Za štetu od stvari ili delatnosti od kojih potiče povećana opasnost štete za okolinu. i čl. ZOO regulisana je odgovornost za štetu od opasne stvari. Iz odredaba čl. Stoga se neosnovano u reviziji tužene ističe da je pogrešno primenjeno materijalno pravo. 441/02 od 25. Nakon smrti majke tužene. Rev. odgovornost tužene sledi po osnovu obavljanja opasne delatnosti i to kao organizatora i vršioca odbrambene aktivnosti. Zakona o obligacionim odnosima. 174. Psi su povremeno izlazili i na ulicu. godine) . Povremeno ih je obilazila i hranila tužena.11. Prema odredbi člana 154. u konkretnom slučaju šteta je nastala telesnom povredom oštećenog kao pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije. ukoliko ne dokaže da je šteta nastala bez njegove krivice. Takođe nije dokazala da su ispunjeni i drugi uslovi iz citirane odredbe Zakona o obligacionim odnosima niti da se odgovornost može podeliti. u konkretnom slučaju tužena kao imalac – vlasnik pasa odgovara za štetu koju su oni naneli tužiocu. Tužena je vlasnik kuće u susedstvu. jazavičar je sa svojim mladunčetom ostao da živi u toj kući. Tragovi pasa pronađeni su u blizini ograde između dvorišta tužioca i tužene. Tragovi šapa vodili su prema kući tužene. 476. usled vršenja odbrambenih aktivnosti. 173. Odredbama čl. Zakona o obligacionim odnosima ko drugome prouzroke štetu dužan je nakanditi je. 2430/02) 475. Oba psa su bila bez stalnog nadzora.

(Pravno shvatanje utvrđeno na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog suda Srbije od 27. Preduzeće je dužno da naknadi štetu radniku za pretrpljene duševne bolove zbog umanjene životne aktivnosti nastale zbog profesionalnog oboljenja . pa ne postoji odgovornost tuženog preduzeća.1999) 481. jer je tužilac (neovlašćeno) koristio traktor kao prevozno sredstvo van prostora za koju namenu je traktor bio predviđen. 5189/98 od 02.1999.12. (Vrhovni sud Srbije. Ako je ispaljivanje rakete izvršeno u naseljenom mestu onda stoji i odgovornost radnika za štetu koja je u vezi sa radom prouzrokovana trećem licu.03. Mešalica na električni pogon predstavlja opasnu stvar pa za štetu nastalu od takve mešalice odgovara njen imalac. godine) 480. godine) 478. 733/99 od 11.1999. godine) 482.06.OBLIGACIONO PRAVO Izvođenje građevinskih radova predstavlja opasnu delatnost od koje preti povećana opasnost štete.11. Rev.07. Država Savezna Republika Jugoslavija duguje naknadu štete oštećenom pripadniku bivše Jugoslovenske narodne armije koju je pretrpeo posle zarobljavanja od strane paravojnih formacija Hrvatske odnosno BiH. 6875/98 od 06. 4136/98 od 14. Rev.1999.12. a električna dizalica opasnu stvar koja svojim postojanjem i svojstvima predstavlja povećanu opasnost za okolinu. Ne radi se o nesreći na poslu niti prouzrokovanju štete koja je nastala na radu ili u vezi sa radom. godine) . (Vrhovni sud Srbije. (Vrhovni sud Srbije. godine) 477. Rev. Ispaljivanje protivgradne rakete se može smatrati opasnom delatnošću. (Vrhovni sud Srbije. (Vrhovni sud Srbije. 5430/99 od 01.234 - 483. 1447/99 od 15. godine) 479.7.1999. (Vrhovni sud Srbije. Univerzalni strug na kojem je tužilac kao metalostrugar radio predstavlja opasnu stvar pa za štetu nastalu od takve stvari odgovara njen imalac .tuženo preduzeće. Rev. Rev.2000. Rev.1999. .vibracione bolesti po principu objektivne odgovornosti.

Rev. Rev. godine) 488. (Vrhovni sud Srbije. 3394/98.1998. godine) 489. Rev.10. svaki imalac odgovara za ukupnu štetu koju su oni pretrpeli srazmerno stepenu svoje krivice. 2357/97 od 10. ne može snositi štetne posledice. Za štetu koju pričini medved.235 - 491. od 22. od 19. od 26.1998.1997. Imalac se oslobađa odgovornosti ako dokaže da šteta potiče od nekog uzroka koji se nalazio van stvari. godine) 487. Rev.škola. Rev. (Vrhovni sud Srbije. Rev. Onaj ko u savesnom postupanju pretrpi štetu na radu ili u vezi sa radom. Rev. Imalac stvari oslobađa se od odgovornosti i ako dokaže da je šteta nastala isključivo radnjom oštećenika ili trećeg lica. ni izbeći ili otkloniti.05. godine) 490. 2127/98. 5697/97. odgovara Republika Srbija.04.OBLIGACIONO PRAVO Ako postoji obostrana krivica. čiji je organ propisao trajnu zabranu lova pod uslovom da je oštećeni preduzeo propisane mere za sprečavanje štete od divljači. a čije se dejstvo nije moglo predvideti.05. godine) . 4525/97. (Vrhovni sud Srbije. godine) 486. za koga je propisana trajna zabrana lova.05. (Vrhovni sud Srbije. . (Vrhovni sud Srbije. može se osloboditi te odgovornosti pod istim uslovima pod kojima se odgovornosti može osloboditi vlasnik vozila. 2226/98. Osiguravač kod koga je osigurano motorno vozilo od odgovornosti za štete pričinjene trećim licima.07.10. jer bi to bilo protivno logici objektivne odgovornosti a i dobrim običajima. Imalac stvari oslobađa se odgovornosti delimično. (Vrhovni sud Srbije. (Vrhovni sud Srbije. (Iz odluke Vrhovnog suda Srbije. od 13. godine) 484.1998.1998. koju on nije mogao predvideti i čije posledice nije mogao izbeći ili otkloniti. ako je oštećenik delimično doprineo nastanku štete. Rev. Greda za fizičke vežbe u školi je opasna stvar pa za štetu koju pretrpi učenik zbog pada sa grede na času fizičkog vaspitanja odgovara njen imalac . od 22.1998. 2407/98 od 20.1998. 1516/98) 485.

godine) 492. 2655/97. (Vrhovni sud Srbije.09. od 20. Pravo na naknadu štete od SRJ mogu ostvariti svi pripadnici teritorijalne odbrane koji su obavljali vojnu službu u uslovima neposredne ratne opasnosti.1997. Za štetu nastalu usled požara izazvanog varnicom koja je izletela iz dimnjaka pomoćne stambene zgrade tužene. (Vrhovni sud Srbije. godine) 498. 49/97.09. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. 1048/98 od 18. Gž.OBLIGACIONO PRAVO Zaštitu usled smrti pacijentkinje nad kojom je uz njen pristanak lekar odgovarajuće specijalnosti izvršio abortus.1997. (Vrhovni sud Srbije.1997. štiteći teritorijalnu celokupnost SFRJ. 2205/97. odnosno njihovi naslednici. pa nema uslova za podelu odgovornosti.236 - 499.1997.1997.godine) 496. . Okolnost da je tužilac pretrpeo štetu kao radnik tuženog preduzeća u izvršenju radnog naloga (prevoz radnika na određeno gradilište) sama po sebi nije dovoljna za zasnivanje tuženikove odgo. a za štetu od opasne delatnosti odgovara lice koje se njom bavi. Rev. od 26.02. 1607/95.1997.08. Vlasnik šahta na trotoaru odgovara za štetu od opasne stvari. od 06. odgovara isključivo štetnik. godine) 493. Rev. (Iz odluke Vrhovnog suda Srbije. Za štetu od opasne stvari odgovara njen imalac.03. 2250/97. Rev. 173. 6254/96. od 23. Rev. i 174.godine) 497. 494. a koji dimnjak nije sagrađen po pravilima struke. Rev. ni izbeći ili otkloniti. Rev. a čije se dejstvo nije moglo predvideti.11. od 09.imalac opasne stvari u smislu čl.1997. Imalac se oslobađa odgovornosti ako dokaže da šteta potiče od nekog uzroka koji se nalazio van stvari.godine) 495.05. godine) Objektivna odgovornost obavezuje na naknadu štete onoga koji štetu prouzrokuje bez obzira da li mu se ona može pripisati u krivicu pod uslovom da ima poreklo u stvarima ili delatnostima od kojih potiče povećana opasnost za okolinu. (Vrhovni sud Srbije. odgovorna je tužena kao vlasnik zgrade i dimnjaka . bez obzira na njihovo sadašnje državljanstvo. Zakona o obligacionim odnosima. od 09. (Iz presude Okružnog suda u Zrenjaninu.

237 - 506. godine) 500. Zakona o obligacionim odnosima.06. Ako radnik pretrpi štetu na radu ili u vezi sa radom usled radnje za koju odgovara preduzeće i treće lice. godine) 503. Rev.09. odgovara vlasnik autobusa. već lice koje je vatru zapalilo. (Vrhovni sud Srbije. 2040/94 od 10.10. Gž.1997.10. (Vrhovni sud Srbije.OBLIGACIONO PRAVO vornosti u smislu člana 85. Gž. 2915/97 od 25. 1302/94. od 12. Njiva nije opasna stvar pa za štetu od vatre na njivi ne odgovara imalac njive po pravilima objektivne odgovornosti. Rev. godine) 505. (Vrhovni sud Srbije. Šteta nastala usled ujeda psa.07. (Vrhovni sud Srbije. godine) 502.09. Zakona o radnim odnosima. (Viši privredni sud u Beogradu.1997. koji nije bio propisno postavljen. Za štetu od paljevine ne odgovara imalac zapaljene stvari. (Okružni sud u Požarevcu.1994. 3849/95 od 13. Brana i akumulaciono jezero predstavljaju opasnu stvar a obavljanje delatnosti na ovim objektima. 581/96 od 30.1994. izbeći ni otkloniti. predstavljaju opasne delatnosti. Rev.03. Pž. prouzrokovanu štetu su dužni da solidarno naknade oba štetnika.1995. godine) 501. 2978/95. . godine) Za štetu od rezervnog točka. već lice koje je vatru zapalilo. ako dokažu da šteta potiče od nekog uzroka koji se nalazi van stvari i čije se dejstvo nije moglo predvideti. 3849/95) 504. 1190/96 od 20. pa se odgovornost za štetu ima ceniti po principu objektivne odgovornosti. stav 2. Rev. (Iz rešenja Okružnog suda u Zrenjaninu. Zakupac (a ne samo vlasnik) stambene zgrade koja nadvisuje susednu zgradu odgovara za štetu susedu i po osnovu objektivne odgovornosti ukoliko je viša zgrada uzrok štete. Ali imalac opasne stvari i vršilac opasne delatnosti se mogu osloboditi odgovornosti.1995. Rev. od 20. godine) . (Vrhovni sud Srbije.1996. tretira se kao šteta od opasne stvari i za nju odgovara njen imalac. ako je šteta nastala isključivo radnjom trećeg lica što predstavlja razlog za oslobođenje tuženog od odgovornosti u smislu člana 177.

. godine) 507. uzročnost se pretpostavlja.1992. za koju je propisana trajna zabrana lova. učestvovao u oružanim akcijama posle 17. godine. već društveno-politička zajednica čiji organ je propisao trajnu zabranu lova. Rev. za koju je propisana trajna zabrana lova. već društveno-politička zajednica čiji organ je propisao trajnu zabranu lova. kao pripadnik teritorijalne odbrane. godine) 511. 512. Rev. pod uslovom da je oštećeni preduzeo propisane mere za sprečavanje štete od divljači. Rev. uzročan je onaj uslov koji je tipičan za nastanak štete. 163/92) Za štetu nastalu isključivo zbog iznenadnog naletanja divlje životinje (srne) na motorno vozilo u pokretu odgovara lovačko društvo koje upravlja lovištem u rejonu javnog puta na kome je došlo do štete. (Vrhovni sud Srbije. 2312/92 od 06. po principu objektivne odgovornosti za opasnu stvar. zato što brzinu kretanja vozila nije prilagodio uslovima puta i saobraćaja. ali se ta pretpostavka može obarati protivdokazima. zato što brzinu kretanja vozila nije prilagodio uslovima puta i saobraćaja. odnosno opasne delatnosti. (Vrhovni sud Srbije. 2312/92 od 06. 2325/93) Za štetu koju pričini divljač. 509. 510. Lovačko društvo nije dužno da naknadi štetu nastalu naletanjem srne na motorno vozilo u pokretu na putu ako se utvrdi da je do nastanka štete došlo isključivom krivicom vozača motornog vozila. 513. Rev.1992. 4206/94) Ako je šteta nastala usled delovanja više uslova. Rev. 3393/92) Za štetu koju pričini divljač.238 - 514. 1479/94) Za štetu zbog smrti lica koje je. avgusta 1990. pod uslovom da je i oštećeni preduzeo propisane mere za sprečavanje štete od divljači. ne odgovara preduzeće koje gazduje šumom iz koje je divljač došla.10.10. 1992. 163/92 od 26. odgovara SRJ. (Vrhovni sud Srbije. ne odgovara preduzeće koje gazduje šumom iz koje je divljač došla.OBLIGACIONO PRAVO Kad je šteta nastala od opasne stvari. Lovačko društvo nije dužno da naknadi štetu nastalu naletanjem srne na motorno vozilo u pokretu na putu ako se utvrdi da je do nastanka štete došlo isključivom krivicom vozača motornog vozila. Rev. Rev. Rev. 508. (Vrhovni sud Srbije. godine) . (Vrhovni sud Srbije.02. (Vrhovni sud Srbije. (Vrhovni sud Srbije. (Vrhovni sud Srbije.

Rev. a ne u tom lovištu. osim ako se dokaže da je šteta nastala krivicom oštećenog ili trećeg lica. (Vrhovni sud Srbije. (Viši sud u Subotici. (Vrhovni sud Srbije. Ograda od bodljikave žice koja je postavljena neposredno pored zida kuće. odgovara proizvođač koji je bocu stavio u promet. Gzz.OBLIGACIONO PRAVO Elektroprivredna organizacija je odgovorna naknaditi štetu po osnovu objektivne odgovornosti kada ispod kablova dalekovoda pogine lice radeći i bez odobrenja nadležnog organa te organizacije. koja je štetu pričinila. Za štetu koja nastane od eksplozije boce napunjene pivom. a do štete je došlo usled neopreznosti samog radnika u radu na mašini za kojom je radio. 79/87 od 28. 2248/88) 519. predstavlja opasnost za nastanak štete i ima mesta njenom otklanjanju na osnovu odluke. (Vrhovni sud Srbije. Pž. ako je obučila radnika za rad na poslovima na kojima je povređen. (Vrhovni sud Vojvodine. Rev. (Iz presude Višeg privrednog sud Srbije. 521. Organizacija koja gazduje lovištem odgovorna je i za štetu koju pričini divljač na javnom putu u blizini lovišta. kao imalac stvari. zasada i useva) preduzeo sve propisane mere za sprečavanje štete. Za štetu.1987. odgovara organizacija koja gazduje lovištem u kome je šteta pričinjena.04.3. 945/90) 517.239 - 522. 653/87 od 5. stalno živi na drugom području. Autobuska stanica s ugroženim neočišćenim snegom i zaleđenom površinom je opasna stvar i za štetu koja je nastala od takve stvari odgovara gradsko prometno preduzeće. koju pričini lovostajem zaštićena divljač i pored toga što je oštećeni (vlasnik zemljišta. (Vrhovni sud Srbije. 303/91) 516. Rev. godine) . . (Vrhovni sud Srbije. Organizacija udruženog rada ne odgovara za štetu kao imalac opasne stvari (mašine u pogonu) ako je preduzela sve mere zaštite na radu. Rev. 667/89) 518. zavisno od mesta i položaja. ali odvajanjem od zemlje postalo je pokretna stvar i ako prilikom odvajanja prouzrokuje štetu trećem licu onda za tu štetu odgovara njegov vlasnik. kao vlasnik opasne stvari. Rev.1987. 4326/92) 515. osim ako dokaže da divljač. Gž. godine) 520. do koje je došlo zbog nekog nedostatka koji predstavlja opasnost od štete za lica i stvari za koji proizvođač nije znao.1437/88) Dok drvo raste u zemlji nepokretna je stvar.

527. (Viši privredni sud Srbije. primenjuju se opšta pravila o naknadi štete pa i pravila o podeljenoj odgovornosti za naknadu štete prouzrokovane od zaštićene divljači na poljoprivrednim proizvodima. 525. (Vrhovni sud Srbije. 1065/85) Imalac vunovlačare. (Vrhovni sud Srbije. Rev. Rev. i oštećenog. pa stoga u slučaju nastanka štete u vezi sa tim postrojenjima oštećenom odgovara SIZ stanovanja koji gazduje odnosno upravlja zgradom u kojoj se nalaze ove instalacije. u kojoj jedno lice učesnik igre pretrpi povredu. 158. Rev. ne može se prihvatiti da je sportska igra okolnost sa povećanom opasnošću ukoliko su u toku igre preduzete odgovarajuće mere da se igra odvija u sportskom duhu i u skladu sa pravilima. (Vrhovni sud Srbije. (Vrhovni sud Vojvodine. 812/86) Za štetu izazvanu opasnom stvari odnosno opasnom delatnošću.viljuškara u pokretu). kada su uključene na daljinski ili blokovski sistem grejanja smatraju se opasnim stvarima. 829/86) Za štetu prouzrokovanu neispravnim liftom. koje služe za zagrevanje zgrada i stanova. 3. Stoga da bi oštećeni ostvario pravo na naknadu štete dovoljno je da dokaže da je pretrpeo štetu i da ona potiče od opasne stvari ili opasne delatnosti. pa je i on odgovoran za štetu u smislu čl. (Šteta je naneta na taj način što je povređen radnik u krugu fabrike od opasne stvari . kad je opasnu stvar držao i koristio na prostoru pristupačnom licima kojima je vršio usluge. Zakona o obligacionim odnosima. a oštećeni nije preduzeo nikakve mere u tom cilju.OBLIGACIONO PRAVO Toplotna postrojenja i instalacije u stambenoj zgradi. u vezi čl. kao imaoca opasne stvari. 524.240 - 526. Pž. Rev. odgovorna su društveno-pravna lica koja su nosioci prava korišćenja. (Viši sud u Subotici. ako nije proverio da li su se prisutna lica udaljila na bezbedno rastojanje na osnovu njegovog upozorenja da će vunovlačaru pustiti u rad. 529. za vreme obavezne fizičke obuke za vojna lica. 215/87) Kada odlukom skupštine opštine nisu propisane mere koje je oštećeni dužan da preduzme radi sprečavanja štete od zaštićene divljači. odgovornost se ne zasniva na krivici već na stvorenom riziku. 177. Gž. (Vrhovni sud Srbije. kao opasnom stvari. 1579/86) Popravka i održavanje puta uz pomoć bagera predstavlja opasnu delatnost i radna organizacija koja obavlja takvu delatnost je odgovorna za štetu koja je nastala od ove delatnosti bez obzira na krivicu i u slučaju ako je imalac bagera treće lice koje je vršilo popravku puta po nalogu iste radne organizacije. Rev. zbog čega ima mesta primeni pravila o podeljenoj odgovornosti štetnika. 528. 1708/85) . 3842/86) 523. Ukoliko je u toku igre. upravljanja i raspolaganja stanovima u društvenoj svojini. ne može se u potpunosti osloboditi odgovornosti za štetu prouzrokovanu upotrebom opasne stvari. kao opasne stvari. odnosno organizacija na koju su društveno-pravna lica prenela ta prava i etažni vlasnici. . st.

Gzz. tako da se te vežbe odvijaju pod okolnostima sa rizikom od opasnosti nastupanja eventualne štete. 532. Rev. i to po osnovu objektivne odgovornosti. Gzs. železnička transportna organizacija je oslobođena odgovornosti za štetu koju je tužilja u ovakvom slučaju pretrpela ispadanje iz šinobusa. koji je u smislu čl. bez obzira da li je šteta pričinjena kada nije bio lovostaj. koju čini niz mera zaštite i spasavanja od ratnih razaranja. 533. 150. elementarnih i drugih nesreća i drugih opasnosti. 47. odgovara kao organizator društveno-politička zajednica. 14/82) Vlasnik opasne stvari odgovara po pravilima o objektivnoj odgovornosti. u skladu sa planom odbrane te zajednice. van železničke stanice otvorila vrata šinobusa i izgubivši ravnotežu ispala iz vagona. kao putnik u šinobusu. (Vrhovni sud Srbije. (Savezni sud. 535. (Vrhovni sud Srbije. Rev. . krivicom trećeg lica ili isključivom krivicom oštećenog. Rev. 110/83) Radna organizacija za održavanje puteva zadužena je za neposredan nadzor o stanju na putu i dužna je da o nepodobnosti puta . (Vrhovni sud Srbije. Zakona o putevima. ne obraćajući pažnju na činjenicu da je šinobus u pokretu. Zakona o opštenarodnoj odbrani obavezan da učestvuje u izvođenju organizovanih vežbi civilne zaštite. Rev. pod uslovom da je oštećeni preduzeo sve mere sprečavanja štete od divljači. organizovao vežbe civilne zaštite i njima rukovodio. 961/80) Za štetu koju pričini zaštićena divljač odgovara organizacija koja gazduje lovištem na kome ta divljač živi. kao imalac opasne stvari. koja se organizuje kao jedinstveni sistem u opštini odnosno gradu. 3. (Vrhovni sud Srbije. ali je njegova odgovornost za štetu prouzrokovanu opasnom stvari isključena ako je šteta nastala dejstvom više sile. 536.ulice obavesti nadležni SIZ za puteve. (Vrhovni sud Srbije. (Vrhovni sud Srbije. ako nije snabdeo korisnika posebnim uputstvima za rukovanje odnosnim bocama i nije ga na odgovarajući način obučio da se njima koristi. st. odgovorna je oštećenom licu u smislu čl.241 - 531. 401/85) 530. Kad je tužilja. Ako usled neispravnosti puta odnosno ulice nastane šteta. 279/80) . 461/85) Država SFRJ. čiji je štab civilne zaštite. 145/82) Dobavljač plinskih boca odgovara za štetu koju korisnik pretrpi usled upotrebe plina. odgovorna je za naknadu štete prouzrokovane upotrebom aviona i padobrana. 534. koje je po osnovu zakona prema vrsti divljači i drugim okolnostima bio dužan preduzeti. Rev.OBLIGACIONO PRAVO Za štetu prouzrokovanu učesniku civilne zaštite. jer je šteta prouzrokovana u vezi sa vršenjem opasne delatnosti.

po njegovom nalogu. . u smislu člana 174. koji je okončan pravosnažnom osuđujućom presudom istog suda od 16. stav 1.10.vlasnik vozila se ne može. i 200. koje zbog alkoholisanosti nije bilo u stanju da bezbedno upravlja motornim vozilom. Iz obrazloženja: Tuženo javno preduzeće upravlja drvoredom u kome se nalazi drvo ispod koga je tužilja parkirala svoje putničko motorno vozilo. stav 1. a čije se dejstvo nije moglo predvideti. Zakona o obligacionim odnosima. pozivajući se na odredbu člana 176.07. 195. izbeći i otkloniti. godine na putu prouzrokovao saobraćajnu nezgodu upravljajući putničkim motornim vozilom.. Iz obrazloženja: U prvostepenom postupku je na pouzdan način utvrđeno da je imenovani tuženi 17. U vezi sa ovim događajem.zbog alkoholisanosti od 2. Zakona o obligacionim odnosima ( predaja opasne stvari trećem licu ).prešao vozilom na levu stranu kolovoza i tako izazvao sudar sa putničkim vozilom vlasništvo tužioca. u smislu člana 154.1998. Gž. Vlasnik putničkog vozila.1997. stav 1. koje se kretalo iz suprotnog pravca i kojim je upravljao tužilac. godine) 538. vozač putničkog vozila i vlasnik vozila odgovaraju solidarno za materijalnu i nematerijalnu štetu. Krivičnog zakona Republike Srbije. Zakona o obligacionim odnosima osloboditi odgovornosti za štetu nastalu u saobraćajnoj nezgodi koju prouzrokuje vozač isključivo svojim propustom. a koje se izvalilo.242 - .vlasnik vozila se ne može osloboditi odgovornosti za štetu od opasne stvari. u vezi sa članom 195.vlasnika vozila za štetu. jer . na taj način što je . protiv tuženog vođen je krivični postupak zbog krivičnog dela iz člana 201. onaj ko je zadužen da se o njoj brine po osnovu objektivne odgovornosti ali se te odgovornosti može osloboditi ako dokaže da je šteta nastala od uzroka koji se nalazi van stvari. (Presuda okružnog suda u Valjevu.23 promila alkohola u krvi . Zakona o obligacionim odnosima. Međutim. godine.u situaciji kada se sopstvenik automobila nalazio u vozilu kojim je u trenutku nastanka štete. kao što je ovde slučaj. ali ne objašnjava potpuno osnov odgovornosti za štetu tuženog.. Kod utvrđenog činjeničnog stanja tuženi . Kada je reč o odgovornosti tuženog . a to je bilo poznato vlasniku vozila . 185. 189. tako da. vlasništvom imenovanog tuženog. Drvo je izvaljeno iz korena. pa za štetu koju opasna stvar pričini nekom licu odgovara vlasnik te stvari odn. činjenično stanje od kojeg zavisi pravilna primena materijalnog prava u pogledu osnova odgovornosti za štetu oba tuženika je potpuno utvrđeno. 1149/06 od 31. Nesumnjivo je da na strani tuženog postoji odgovornost za naknadu štete tužiocima po osnovu krivice.2006. prvostepeni sud se u razlozima svoje presude poziva na odredbe člana 176.6. istog Zakona.OBLIGACIONO PRAVO 537. ne može se osloboditi od odgovornosti za štetu koju pretrpi drugi učesnik u saobraćajnoj nezgodi. palo preko vozila i tom prilikom ga oštetilo. upravljalo drugo lice. koju su dužni da nadoknade tužiocima na osnovu čl. koji je vozilo poverio na upotrebu u javnom saobraćaju licu koje zbog alkoholisanosti nije bilo u stanju da bezbedno upravlja vozilom.

03. kao o opasnoj stvari.”.D. što je i učinio 11. 1958/54 na dan 6. ali ne i da dokazuje da je tuženi odgovoran za štetu. kako je već navedeno. Tužilačka strana je u postupku dužna da dokaže da je pretrpela štetu od drveta koje se izvalilo.11. što u konkretnom slučaju nije sporno. za osiguranje “D. D. U ovakvoj situaciji. J. na dan 15. koje je bilo osigurano po polisi kasko osiguranja kod D. Zakona o obligacionim odnosima .. pa je ona to tražila tužbom. godine). pretpostavlja i na tuženoj strani je teret dokazivanja postojanja okolnosti koje isključuju tu odgovornost.02.1992.07. godine isplatom novčanog iznosa od 8. tuženi je upravljajući putničkim motornim vozilom u alkoholisanom stanju i isključivo svojom krivicom. Prvostepena presuda je ukinuta jer prvostepeni sud . st. izbeći i otkloniti.776. Prvostepeni sud takav zaključak nije zasnovao na zakonu.09.1996. 1885/08 od 05.1992.”. (Rešenje Okružnog suda u Kraljevu. bez obzira na ugovor o kasko osiguranju. Ta se odgovornost.243 - .02.00 dinara neparničaru N... J. Ova odgovornost je u sistemu objektivne odgovornosti. Samim tim ni tuženi nije imao obavezu na plaćanje regresa navedene štete prema D.. Iz obrazloženja: Prema činjeničnom stanju utvrđenom u prvostepenom postupku. na dan 24.nije potpuno utvrdio činjenično stanje. br. kada je šteta iz saobraćajne nezgode već pokrivena. godine u V.D.samo ako dokaže da je šteta nastala od uzroka koji se nalazi van stvari i čije se dejstvo nije moglo predvideti.2008.za nju odgovara njegov vlasnik odn. godine. vlasnika.. za osiguranje “D.OBLIGACIONO PRAVO Tuženo preduzeće nije tužilji naknadilo štetu van spora.shodno odredbi čl.1993.zbog pogrešne primene materijalnog prava . 177. To znači da je osnovni teret dokazivanja u ovakvoj parnici na strani tuženog. za osiguranje “D.D. Kao osiguravač tuženika po ugovoru o obaveznom osiguranju.” nije bio u obavezi da istu naknadi i po drugi put. 1. što je ipak učinio po poravnanju zaključenom pred istim sudom u predmetu P. Međutim. u trenutku kada je već bio pokrenut postupak u ovoj pravnoj stvari (tužba je podneta 18. Dok raste u zemlji .. . tužilac je štetu koja je proistekla iz saobraćajne nezgode isplatio neparničaru N. prouzrokovao saobraćajnu nezgodu kojom prilikom je oštetio vozilo neparničara N. prvostepeni sud je tužbeni zahtev odbio kao neosnovan.1995. godine) ODGOVORNOST U SLUČAJU UDESA IZAZVANOG MOTORNIM VOZILIMA U POKRETU (Član 178. onaj ko je zadužen da se o drvetu brine. J. nema pravo da štetu naplati i od svog kasko osiguravača po osnovu kasko osiguranja.. Zakona o obligacionim odnosima) 539. godine. Gž. Našavši da tužilja u postupku nije dokazala da je šteta nastala krivicom tužene strane. On je se može osloboditi .. odvajanjem od zemlje ono postaje pokretna stvar i ukoliko tom prilikom prouzrokuje štetu nekom licu .drvo je nepokretna stvar. pa se podrazumeva odgovornost imaoca odn. Ako je štetu iz saobraćajne nezgode oštećeni već jednom naplatio od štetnikovog osiguravača po obaveznom osiguranju.

obaveza tuženog prema tužiocu je obaveza koja proističe iz ugovora o obaveznom osiguranju i u konkretnoj situaciji za obavezu tuženog prema tužiocu nema značaja to što je tuženi ukupnu štetu ili njen deo po osnovu regresa isplatio D. U ponovnom postupku. godine.”. ili se pak radi o strahu zbog posledica povređivanja (sekundarni strah). br. Kod ovakvog stanja stvari. Zakona o obligacionim odnosima. zbog čega je bio zadržan na lečenju u bolnici od 20. za osiguranje “D.11.244 - . koju činjenicu sud nije utvrdio zbog pogrešne primene materijalnog prava. 599/05 od 07. povređen u saobraćajnoj nezgodi u kojoj je učestvovao i tuženi kao vozač drugog putničkog vozila. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu. imajući u vidu odredbu člana 200. navedenog zakonskog propisa za štetu koju pretrpe treća lica imaoci motornih vozila odgovaraju solidarno. Tom prilikom tužilac je zadobio laku telesnu povredu u vidu potresa mozga. br.2004. što je sve prvostepeni sud bio dužan da razjasni detaljnijim saslušanjem veštaka neuropsihijatra.. Pored navedenog.10. Gž. Lice koje je kao putnik u putničkom vozilu pretrpelo štetu u saobraćajnoj nezgodi u kojoj je učestvovalo i drugo putničko vozilo ima status trećeg lica u smislu člana 178. Iz pobijane presude takođe nije jasno o kakvom se tačno strahu radi koji je tužilac trpeo u trajanju oko dve nedelje. da li i u kojoj meri ima doprinosa saobraćajnoj nezgodi vozača putničkog vozila u kojem se kritičnom prilikom nalazio tužilac.OBLIGACIONO PRAVO Prema tome.. godine) 540. J. kako bi bio u mogućnosti da donese pravilnu i zakonitu odluku u ovoj pravnoj stvari. stav 3. Gž. ovakav strah isključuje zbog toga što je kritičnom prilikom zbog posledice povrede tužilac izgubio svest. ZOO-a. godine) . da li se radi o strahu za život (primarni strah) koji je tužilac mogao trpeti u toku samog kritičnog događaja i neposredno posle toga ili se moguće. Iz obrazloženja: Prema činjeničnom stanju utvrđenom u prvostepenom postupku tužilac je kritičnom prilikom. što će učiniti u ponovnom postupku.05. Kako prema stavu 4. bez značaja je za odgovornost tuženog za naknadu štete tužiocu. koji govori o odgovornosti za naknadu štete u slučaju udesa izazvanog motornim vozilom u pokretu. a posebno kakve su bile međusobne obaveze stranaka iz ugovora o osiguranju i visinu obaveze tuženog prema tužiocu. u srednjem i slabijem stepenu.2005.2003. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu. ukazuje se prvostepenom sudu da putnik u jednom od dva motorna vozila koja su učestvovala u saobraćajnoj nezgodi ima status trećeg lica u smislu člana 178. za koje vreme je trpeo bolove srednjeg i slabijeg intenziteta koji su mogli biti ublažavani lekovima protiv bolova. kao putnik u vozilu neparničara G.10. stav 1. ZOO-a. stav 3. prvostepeni sud će na pouzdan način utvrditi sve odlučne činjenice u ovoj pravnoj stvari. 1348/04 od 18. pobijana presuda ne sadrži dovoljno jasne razloge da li bolovi koje je tužilac trpeo po svojoj jačini i trajanju opravdavaju primenu navedenog zakonskog propisa. do 23.D.

te je stoga tuženi dužan da naknadi tužilji štetu koju je pretrpela. vozila sa N. Gž. Zakona o osnovama bezbednosti saobraćaja na putevima. Od tih povreda se lečila tako što je nosila gips pet nedelja. sutradan je otišla u Klinički centar Srbije. usled čega je tužilja pala na pločnik i za momenat izgubila svest. Zakona o obligacionim odnosima. ima pravo da naknadu štete potražuje od bilo kog učesnika u udesu. stav 4.. izašla uviđajna ekipa MUP-a i sačinila dnevni izveštaj o ovom slučaju..2001. Zakona o obligacionim odnosima. udarilo je vozilo kojim je upravljala nepoznata ženska osoba. Iz obrazloženja: Iz utvrđenog činjeničnog stanja proizilazi da je tužilja povređena dana 9. s obzirom da osiguranik tuženog nije štetu . nakon čega je odvezao kući i dao netačne podatke o imenu i adresi žene koja je vozila automobil.245 - 542. a prema utvrđenom činjeničnom stanju u spisima. kao što je pravilno utvrdio prvostepeni sud. br. vozač se ponašao protivno odredbi člana 110. M. pa kako osiguranik tuženog nije lice kome može da se računa zastarni rok po posebnim pravima o zastarelosti iz člana 388. vozačem. N. s obzirom na okolnost da je u konkretnom slučaju šteta prouzrokovana krivičnim delom. vozila sa N.. godine od strane N. u B. godine kada je kao pešak prelazila pešački prelaz u ul. N. vozačem. prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo kada je našao da je tužena odgovorna za naknadu štete tužilji nastalu iz ove saobraćajne nezgode.06. Na osnovu ovako pravilno utvrđenog činjeničnog stanja.04. kao i netačan broj mobilnog telefona. dužinu i trajanje bolova tužilje i strah koji je pretrpela. (Iz presude Okružnog suda u Beogradu.2003. ali prilikom ocene prigovora zastarelosti potraživanja tužioca koji je isticao tuženi. Uputili su je u Urgentni centar gde je – nakon što je saopštila kako je zadobila povrede. nije prouzrokovao predmetnu štetu i nije za istu odgovoran. N.2001. . gde je pregledalo neko lice za koje je tužilja zaključila da je fizioterapeut. U momentu kada je već prošla polovinu kolovoza i zastala da propusti dva automobila koja su skretala. dakle nije kritičnom prilikom počinio krivično delo. N. osnovanost istaknutog prigovora zastarelosti potraživanja tužioca treba ceniti računajući zastarni rok iz člana 377. N. usled čega je udario tužilju koja se već nalazila na pešačkom prelazu odnosno započela prelaženje ulice i to u momentu kada je bilo upaljeno zeleno svetlo za pešake. a nakon skidanja gipsa upućena na rehabilitaciju.OBLIGACIONO PRAVO 541. N. godine) Pogrešno je pravno stanovište prvostepenog suda da. Sud je na osnovu nalaza i mišljenja sudskog veštaka utvrdio procenat umanjenja opšte životne aktivnosti. Naime.4. primenjuju se pravila o odgovornosti po osnovu krivice bez obzira što je tužilja povređena u saobraćajnom udesu od strane N.. tako što je slomljen desni ručni zglob. U slučaju udesa izazvanog motornim vozilom u pokretu. a osiguravač odgovara u obimu odgovornosti njegovog osiguranika.. Osnova odgovornosti tuženog nalazi se u činjenici da je tuženi bio osiguravač vozila – autobusa i to osiguravač za štetu od odgovornosti pričinjenu trećim licima. 5697/03 od 11. Ovo iz razloga što je tuženi osiguravač autobusa čiji vozač. Rekao joj je da nema ozbiljnije povrede. Prilikom pada tužilja je zadobila teške telesne povrede. da se tužilac u trenutku udesa u tom autobusu nalazio kao treće lice. tačka 2. stav 2.. Žena koja je upravljala automobilom stavila je tužilju u automobil i odvezla do pomoćne zgrade na Zvezdinom stadionu. Zakona o obligacionim odnosima. oko 12 časova. Pošto je tužilja imala bolove cele te noći. Zakona o osiguranju imovine i lica. da tužilac shodno članu 178. u smislu odredbi člana 99. G. imajući u vidu da je tužilja povređena u saobraćajnom udesu 9.

2000. 787/99. Zato za štetu koju je tužilac kao treće lice pretrpeo.03. 5145/99 od 20. stav 4. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. doprineo nastanku štete. Iz obrazloženja: Tužilac se nalazio u teretnom motornom vozilu i on u odnosu na imaoce tih vozila predstavlja treće lice.03. a da se prethodno nije uverio da ovu radnju bezbedno može izvesti po ostale učesnike u saobraćaju. U toku postupka pouzdano je utvrđeno da relativno mala alkoholisanost vozača teretnog vozila (0. godine) 544. nije bio registrovan. Za štetu koju je tužilac. Rev. (Vrhovni sud Srbije.04. . Rev. Zakona o osnovama bezbednosti saobraćaja na putevima započeo skretanje na kolovozu radi promene pravca kretanja. stav 4.38 promila alkohola) nije u uzročnoj vezi sa nastalom štetnom posledicom pa su zato neosnovani revizijski navodi u kojima se ističe da je tužilac kao putnik koga je vozač teretnog vozila primio radi besplatnog prevoza morao znati za alkoholisanost vozača i da je time pristao na štetnu posledicu. Rev. br. 11955/03 – P. Zakona o obligacionim odnosima. imaoci motornih vozila odgovaraju solidarno na osnovu člana 178. (Vrhovni sud Srbije. čak i u situaciji da takav traktor koji je morao biti registrovan. Kada treća lica (kao u ovom slučaju tužilac) pretrpe štetu u saobraćajnom udesu odgovornost imalaca vozila u smislu člana 178. imaoci motornih vozila odgovaraju solidarno. 1660/00 od 10. odgovara za štetu koja nastane zbog tog nedostatka. Samo šteta naneta od traktora koji mora biti registrovan svake godine može biti nadoknađena od osiguravajuće organizacije. jer šteta prouzrokovana građanskim deliktom zastareva u svakom slučaju za pet godina od dana nastanka štete. jer je suprotno članu 38. kao treće lice pretrpeo. Na taj način on je izazvao saobraćajni udes pa je isključivo kriv za štetnu posledicu. dakle prema opštem propisu. Naknada za podizanje nadgrobnog spomenika može se dosuditi i kada tužilac učini verovatnim da će spomenik podići.OBLIGACIONO PRAVO prouzrokovao odnosno istoj nije doprineo počinivši krivično delo. Rev.04. je solidarna činjenica eventualne podeljene odgovornosti učesnika u saobraćaju bez značaja za njihovu graćansko-pravnu odgovornost. 945/03) 543.2000. (Vrhovni sud Srbije.2002. a prvotuženi vozač traktora odgovara i po osnovu krivice na osnovu člana 154. 3730/01 od 14. godine) Ko stavi u promet stvar koju je proizveo. br. od 24. Ovo važi čak i u situaciji ako je osiguranik tuženom. godine) 545.1999. rok zastarevanja računa se prema rokovima iz člana 376.246 - 546. svojim ponašanjem. ZOO. stav 1. ZOO. a koja zbog nedostatka za koje on nije znao predstavlja opasnost štete za lica i stvari. (Gž. i 158. godine) . ali u tom ponašanju nema elemenata krivičnog dela već samo građanskog delikta.

Proizvođač odgovara za opasna svojstva ako nije preuzeo sve što je potrebno da štetu spreči. Rev. (Vrhovni sud Srbije. Rev. godine) Ako postoji obostrana krivica. od 01. 757/98. 1174/99 od 11.09. . godine) 550. od 03. (Vrhovni sud Srbije.03. 4886/98. U slučaju udesa izazvanog motornim vozilom u pokretu.06. Rev. (Vrhovni sud Srbije.1998. od 16. godine) 553. (Vrhovni sud Srbije. Rev.12.11. Ako postoji obostrana krivica. 548.OBLIGACIONO PRAVO Ako je i tužilac doprineo nastanku štete ima pravo samo na srazmerno smanjenu štetu. Štetnik je obavezan da oštećenom naknadi štetu. od 13. primenjuju se pravila o odgovornosti po osnovu krivice. od 03. (Vrhovni sud Srbije. 5634/97 od 17. 2623/98. godine) Ako postoji obostrana krivica svaki imalac motornog vozila u pokretu odgovara za ukupnu štetu koju su oni pretrpeli srazmerno stepenu svoje krivice.1998. 552. Rev. svaki imalac odgovara za ukupnu štetu koju su oni pretrpeli srazmerno stepenu svoje krivice.1997.06.1998.05. 3973/97 od 30. svaki imalac odgovara za ukupnu štetu koju su oni pretrpeli srazmerno stepenu svoje krivice.06.1998.1998. Parnični sud je ovlašćen da utvrdi pod kojim uslovima se dogodila nezgoda i čijom krivicom po tužbi oštećenog u toj nezgodi nezavisno da li je protiv štetnika kao učesnika u saobraćajnoj nezgodi sproveden prekršajni ili krivični postupak. 1356/96 od 17. godine) 549. (Iz presude Okružnog suda u Zrenjaninu.07. godine) 551. Rev.1998. (Vrhovni sud Srbije. 3230/98. godine) . 1999. Rev.247 - 555. koji je prouzrokovan isključivom krivicom jednog imaoca. godine) 554. (Vrhovni sud Srbije. Za štetu koju pretrpe treća lica imaoci motornih vozila odgovaraju solidarno. čijem je nastanku doprineo svojom krivicom. (Vrhovni sud Srbije.1998. Gž. godine) 547. Rev. 3422/97.

01. od 11. Prev. Na teritoriji gradske zajednice. ZPP. po osnovu odgovornosti za štetu prouzrokovanu od nepoznatog ili neosiguranog lica. 945/90 od 15. .1991. 180 – 184. bez obzira koliko je i da li je svako to lice odgovorno za prouzrokovanje štetnog događaja.248 - . od 07. 6264/97.1991.1995. godine) 556. Za regresni zahtev naknade štete nastale upotrebom motornog vozila inostrane registracije i osiguranog kod inostranog osiguravača ne odgovara domaća zajednica osiguranja na čijem području je šteta nastupila. odgovara proizvođač koji je bocu stavio u promet. od 11. (Vrhovni sud Srbije. 10/91. 36/95. (Vrhovni sud Vojvodine.05.1991. godine) 558. Za štetu koja nastane od eksplozije boce napunjene pivom. Rev.06. POSEBNI SLUČAJEVI ODGOVORNOSTI (Čl. Zakona o obligacionim odnosima) 561. (Vrhovni sud Srbije. ZPP imaoca motornog vozila i osiguravajuće organizacije kada su oni zajedno tužene po osnovu odgovornosti iz obaveznog osiguranja u saobraćaju.02. 2313/90. od kojih ju je jedan ujeo za desnu potkolenicu. Rev. Rev.OBLIGACIONO PRAVO U slučaju udesa izazvanog motornim vozilom u pokretu koji je prouzrokovan isključivom krivicom jednog imaoca. Obratila se lekaru. Iz obrazloženja: Utvrđeno je sledeće činjenično stanje: Navedenog dana je tužilju napao čopor pasa lutalica.1997. Lica koja su sudarom svojih vozila prouzrokovala štetni događaj odgovaraju prema trećim licima solidarno. godine) 557. za štetu koju pričine psi lutalice odgovara Grad po osnovu odgovornosti u vezi sa vršenjem poslova od opšteg interesa. Ne postoji jedinstveno suparničarstvo u smislu člana 201.11. primenjuju se pravila o odgovornosti po osnovu krivice. (Vrhovni sud Srbije. godine) 559. koji je ranu previo i dao joj antitetanusnu zaštitu. do koje je došlo zbog nekog nedostatka koji predstavlja opasnost od štete za lica i stvari za koji proizvođač nije znao. (Vrhovni sud Srbije. Rev. već obično suparničarstvo u smislu člana 200. od 23. godine) 560.

Zakona o parničnom postupku). 7. 2001. Žalbu tuženika drugostepeni sud je odbio kao neosnovanu.03.da uređuje i obezbeđuje uslove obavljanja komunalnih delatnosti i njihov razvoj. (Iz Presude Okružnog suda u Novom Sadu.neosnovano je. Kada je tužilac kao policajac . Međutim. pravilno i potpuno utvrđeno. tuženi . Iz obrazloženja: Prema presudi prvostepenog suda. prvostepeni sud je pravilno postupio kada je obavezao tuženog da snosi odgovornost. 341/03 od 31.član 184. zbog čega je prvostepeni sud pravilno primenio materijalno pravo. Neosnovanost žalbe tuženog proističe iz činjenice da je Grad obavezan . i 8.2003. pri dužem stajanju. koji traje do dolaska kući. 1687/01 od 31. Zakona o obligacionim odnosima . njeno lečenje je trajalo mesec dana. I sada se javlja strah. i član 200. Tek narednog dana. Isticanje u žalbi da tuženi nije odgovoran za nastalu štetu na ime pretrpljenog straha. hodanju i sl. činjenično stanje (u smislu čl.OBLIGACIONO PRAVO Stara je 45 godina. dođe do smrti učesnika. Gž. a postoji i naruženost lakog stepena u vidu ožiljaka koji su uočljivi sa 3 do 4 m. pretrpela je lake telesne povrede. kada su urađene probe na besnilo. Bol prolaznog karaktera oseća se i sada na promenu vremena.članom 2. . a po tom osnovu ima pravo na naknadu nematerijalne štete zbog pretrpljenog straha. Na ovakvo. jer kao policajac mora profesionalno da trpi strah . S obzirom da psi nisu bili uklonjeni i da su napali i povredili tužilju. tužilac je obavljajući svoju dužnost pretrpeo teške telesne povrede. godine) 563.249 - . čija je obaveza da svakom učesniku obezbedi uslove potpune zaštite života i zdravlja. ali još uvek je jakog intenziteta. čak i panika kada vidi pse u blizini.radnik MUP-a Republike Srbije na poslovima bezbednosti pretrpeo teške telesne povrede. prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo .Republika Srbija je obavezana da plati tužiocu na ime naknade štete za pretrpljeni strah novčane iznose navedene u izreci. zaključak tuženika u žalbi da tužilac kao policajac treba da trpi strah u obavljanju svoje profesionalne dužnosti . a prvostepenu presudu je potvrdio. Trpela je bol srednjeg stepena u toku 15 dana i bol slabog stepena u narednih 15 dana. potom se on smanjuje. on ima pravo na naknadu štete zbog pretrpljenog straha. Gž. Kada zbog propusta organizatora.te obavezao tuženog da tužilji isplati iznose utvrđene izrekom. bez obzira na prirodu svoje profesionalne dužnosti. Zakona o komunalnim delatnostima . Naime.10. organizator sportske manifestacije je dužan da njegovim srodnicima naknadi štetu. opada na strah srednjeg stepena kada joj je ukazana stručna pomoć u Domu zdravlja. Trpela je strah visokog stepena. i 223. godine) 562. (Presuda Okružnog suda u Čačku. Grad je svojom odlukom poverio posao uklanjanja pasa lutalica JKP "Čistoća". strah se smanjuje i do kraja lečenja je slabog intenziteta.pravilan je.

godini kada je došlo do štetnog događaja odgovara za štetu koju su tužioci pretrpeli u smislu člana 181. a kako u radnjama pravnog prethodnika tužilaca – oštećenih nije bilo propusta. Rev.09. od strane predsednika Opštine Š. od dana 28. Vreme donošenja sudske odluke podrazumeva i kraći vremenski period od dana utvrđivanja štete (veštačenja) do dana donošenja prvostepene presude. 189.1998. Stoga nije osnovano isticanje tužene u reviziji o tome da ona nije organizator akcije "Postigni pogodak" jer upravo iz rešenja o obrazovanju i imenovanju organizacionog odbora sportske manifestacije "Postigni pogodak" br. U međuvremenu je SUP Šabac vozilo predao osiguravajućem društvu u Beču. 3618/04 od 26. 110-40/2005-13 a koje je doneto na osnovu člana 44. pa je ona pravilno obavezana da tužiocima naknadi nematerijalnu štetu u smislu člana 201. Rev. U postupku po tužiočevoj žalbi. 427/08 od 10.01. Na osnovu nalaza i mišljenja veštaka od 28.2005. Nižestepeni sudovi su usvojili tužbeni zahtev i obavezali tuženu da taj iznos isplati tužiocu na ime naknade štete. Visina naknade štete se određuje prema cenama u vreme donošenja sudske odluke. 186. 2008.2998.2001.09. Odgovornost tužene Opštine Š. .02. sa zakonskom zateznom kamatom od dana oduzimanja vozila. godine. Zakona o obligacionim odnosima. zasnovana je na odredbi člana 181. godine je doneto rešenje kojim se obnavlja postupak registracije i saobraćajna dozvola poništava." (Iz presude Vrhovnog suda Srbije u Beogradu. br. organizator sportske manifestacije na tom osnovu se i zasniva njena odgovornost.4. Za tuženu Opštinu Š. odnosno brat tužilaca u bazenu. Zakona o obligacionim odnosima jer je kao organizator okupljanja većeg broja ljudi sportske manifestacije "Postigni pogodak" odgovorna za štetu koju su tužioci pretrpeli kada se utopio maloletni sin. godine) 564. godine oduzeto putničko vozilo. kao organizatora navedene sportske manifestacije se ne traži krivica. Zakona o obligacionim odnosima. ( Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. i 193. Rev.1999. 25. godine do isplate. organizator navedene sportske manifestacije. 3186/99 od 1.250 - 565. Statuta opštine Š. (Vrhovni sud Srbije. godine utvrđena je vrednost vozila u iznosu od 680.OBLIGACIONO PRAVO Iz obrazloženja: "Pravilan je zaključak nižestepenih sudova da tužena Opština Š.1999..000. Zakona o obligacionim odnosima i materijalnu štetu na osnovu člana 185. kao i radi utvrđivanja da li je protiv tužioca ili trećeg lica pokrenut krivični postupak.00 dinara.11. Kako je utvrđeno da je tužena Opština Š. godine) Preduzeća koja vrše komunalnu ili drugu sličnu delatnost od opšteg interesa odgovaraju za štetu ako bez opravdanog razloga obustave ili neredovno vrše svoju uslugu. Iz obrazloženja: Tužiocu je 25.11. drugostepeni organ je ovu odluku poništio kako bi se u ponovnom postupku izvršilo novo veštačenje broja motora i šasije. godine) .. br.2005. nema mesta ni primeni odredaba o eventualnoj podeljenoj odgovornosti. a čija je visina pravilno odmerena u smislu člana 200. kao organizator akcije "Postigni pogodak" u 2005. proizilazi da je tužena Opština Š.9. a 16.

Gž. Rev. Vreme donošenja sudske odluke podrazumeva kraći vremenski period od dana utvrđivanja štete (veštačenja). godine) 566. 3761/98 od 09. godine) 567. 106/86) 571. (Vrhovni sud Srbije. pripada povređenom licu u smislu člana 180. (Okružni sud u Kragujevcu. 1142/84) 572. I. Društveno-politička zajednica nije odgovorna za štetu nastalu smrću ili telesnom povredom prilikom javnih manifestacija. telesna povreda) koju neko pretrpi usled izvanrednih okolnosti . do dana donošenja prvostepene presude. Organizator okupljanja većeg broja ljudi u zatvorenom ili otvorenom prostoru odgovara za štetu (smrt. (Vrhovni sud Srbije. samo u slučaju ako je to nasilje bilo usmereno protiv državnog uređenja. st. Gž. Rev. usled akta nasilja. Država Savezna Republika Jugoslavija nije građansko pravno odgovorna za štetu prouzrokovanu eksplozijom granate ispaljene od strane nepoznatog lica sa teritorije druge države. (Vrhovni sud Srbije. Rev.1998.1992.1998. 2. jer takva njena odgovornost nije zakonom propisana. prouzrokovanu pre stupanja na snagu Zakona o obligacionim odnosima. Za štetu prouzrokovanu aktom nasilja odgovaraju sve zajedno ili posebno svaka društveno-politička zajednica na čijoj teritoriji je štata nastala. godine) 568. (Vrhovni sud Srbije. 4556/98 od 10. 1220/87) 570. Visina štete u smislu čl. godine) 569.1999. Pravo na naknadu štete.03. Ne smatra se povredom na radu kada radnik pretrpi povredu na službenom putu od strane učesnika u demonstracijama. (Vrhovni sud Srbije. (Okružni sud u Kragujevcu. 182. Zakona o obligacionim odnosima određuje se prema cenama u vreme donošenja sudske odluke.09. Rev. 6348/98 od 24.08. . (Vrhovni sud Srbije. Zakona o obligacionim odnosima.251 - 573. 437/83) .06.OBLIGACIONO PRAVO Preduzeća i druga pravna lica koja vrše komunalnu ili drugu sličnu delatnost od opšteg interesa odgovaraju za štetu ako bez opravdanog razloga obustave ili neredovno vrše svoju uslugu.gibanje publike i opšteg nereda. Rev. Prev. 1014/92 od 24.

1. jer postojanje napuštenih pasa na ulici koji se kreću i povređuju. za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti. a za poslove smeštaja. stepen trajnog umanjenja životne aktivnosti.oo dinara. uz saglasnost osnivača.oo dinara. nesumnjivo dokazuje da se ovi poslovi ne vrše adekvatno. tužena Opština je shodno čl. čuvanju i uništavanju pasa i mačaka lutalica i uklanjanju životinjskih leševa Opštine Kraljevo. Pored toga. Odluke o humanom hvatanju. kao i adekvatno vozilo.oo dinara.2006. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju. primila je injekciju protiv tetanusa i određena joj je terapija. Odredbom čl.000. Zadobijene povrede izazvale su estetsko naruženje tužilje teškog stepena.000. Drugostepeni sud je obavezao tuženu da tužilji za pretrpljene fizičke bolove plati iznos od 200. kao i naruženost teškog stepena.oo dinara i za pretrpljeni strah iznos od 150. čuvanja pasa i mačaka lutalica i humanog uništavanja. Povrede koje je zadobila su u vidu ujeda psa u predelu zadnjih loža obe potkolenice i po svojoj prirodi predstavljaju tešku telesnu povredu čija je posledica umanjenje životne aktivnosti od 30%. 2. Pregledom kod vaskularnog hirurga utvrđeno je postojanje tromboze. poslovi ove vrste povereni JKP "Čistoća”. kao što je u konkretnom slučaju prisutno. JKP "Čistoća” sklopiće pojedinačne ugovore sa ustanovama ili organizacijama ovlašćenim za bavljenje. da su okolnosti nanošenja tih povreda veoma bitne. da je tom prilikom doživela primaran strah da su povrede teške telesne prirode. 3.OBLIGACIONO PRAVO 574. smeštaju. st. Činjenica je da su. tužilja je zadobila povrede obe potkolenice. Za vreme napada. zbog čega je određena nova terapija.000. a posebno imajući u vidu intenzitet i trajanje fizičkog bola i straha. Posebno treba imati u vidu da je tužilju napao čopor pasa lutalica. Zakonska je obaveza opštine da uredi i obezbedi uslove obavljanja zoohigijenske službe i njen razvoj. Otuda su opština i preduzeće kome su povereni poslovi zoohigijenske službe solidarno odgovorni za sve vidove štete koja nastane ujedom psa – lutalice. zbog čega trpi duševne bolove. koji je trajao desetak minuta. prateću opremu. 46. obuhvata i poslove hvatanja i zbrinjavanja napuštenih životinja u prihvatilištu za životinje. Odluke dužna da obezbedi uslove za obavljanje ove komunalne delatnosti.. a pre svega novčana sredstva. obuhvata poslove hvatanja i zbrinjavanja napuštenih životinja u prihvatilištu za životinje. čiji su intenziteti i trajanje utvrđeni na osnovu nalaza i mišljenja veštaka. a nesumnji. uz neophodno mirovanje u trajanju od mesec dana. godine u parku u gradu K. koja pored ostalog. Tužilja je trpela fizičke bolove i strah. iznos od 150. zatim za pretrpljene duševne bolove zbog naruženosti iznos od 120. to što je Opština ove poslove poverila JKP "Čistoća” ne znači da je ona samim tim mogla sebe osloboditi zakonske obaveze koja joj je napred utvrđena. dok je komunalno preduzeće odgovorno zbog činjenice da poverene poslove ne obavlja na adekvatan na čin. Opština odgovara uvek i za izbor lica kome je vršenje takvih poslova poverila. a posebno i za slučaj ako to lice te poslove ne obavlja adekvatno. čl. Napred navedeni iznosi predstavljaju pravičnu naknadu za trpljenja kojima je tužilja bila izložena. Međutim. tužilju je 19. koji su utvrđeni veštačenjem od strane veštaka medicinske struke odgovarajuće specijalnosti.000. Zakona o veterinarstvu predviđeno je da je lokalna samouprava dužna da na svojoj teritoriji organizuje zoohigijensku službu. opkolio i napao čopor pasa lutalica. koja između ostalog.252 - . 15. Pravilno je prvostepeni sud utvrdio osnove odgovornosti tužene za predmetnu štetu koju je tužilja pretrpela zbog ujeda psa lutalice.

uz njega moraju biti dostavljeni i dokazi o visini štete koja se traži da bi se ovo pravo ostvarilo od dana njegovog podnošenja. a članom 3. evidentno je da te mere nisu bile dovoljne i takve da se otkloni opasnost od nastanka štete za tužilju. odlučio kao u izreci ove presude. Zakona o obligacionim odnosima) 575.4. . Shodno navedenoj zakonskoj odredbi proizilazi da Opština snosi odgovornost za naknadu štete koju je pričinio pas lutalica. delatnosti od opšteg interesa kojim se obezbeđuje zadovoljavanje potreba korisnika komunalnih proizvoda i komunalnih usluga na određenom području. kao i o visini njene naknade. Bez obzira na preduzete mere od strane Opštine. pa je primenom čl. Članom 184. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da preduzeće i druga pravna lica koja vrše komunalnu ili drugu sličnu delatnost od opšteg interesa odgovaraju za štetu ako bez opravdanog razloga obustave ili neredovno vrše svoju uslugu. ali i tome da se njome ne pogoduje cilju i težnjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i društvenom svrhom. U tom smislu eventualni propusti koji postoje na strani tuženih prilikom obavljanja ove komunalne delatnosti mogu biti od uticaja prilikom odlučivanja o regresnom zahtevu ukoliko takav zahtev bude istaknut između tuženih.br. to je i odgovorna za obavljanje tih delatnosti bez obzira na odgovornost samog JK Preduzeća ili drugog preduzeća kome je povereno obavljanje te delatnosti. Zahtev za kamatu za potraživanja na ime naknade materijalne štete mora biti kompletan tj. ali to je odnos ugovornih strana i ne tiče se tužioca koji je pretrpeo štetu. (Presuda Vrhovnog suda Srbije Rev. da su komunalne delatnosti. shodno čl. 2. Zakona o komunalnim delatnostima predviđeno je da Opština u skladu sa ovim Zakonom uređuje i obezbeđuje uslove obavljanja komunalne delatnosti i njihov razvoj. Članom 2. tužilja svojim radnjama i svojim postupcima nije doprinela nastanku štete. Međutim. Zakona o komunalnim delatnostima.2008. Kako Opština prema Zakonu o komunalnim delatnostima uređuje i obezbeđuje uslove za obavljanje komunalnih delatnosti i za obavljanje tih delatnosti osniva javna preduzeća ili njihovo obavljanje poverava drugom preduzeću. 8. 185 – 188.OBLIGACIONO PRAVO vo za tužilju dramatične. Pored toga. odnosno Veterinarske stanice u skladu sa zaključenim ugovorom. jer je propust tužene što nije preko Opštinske uprave za inspekcijski nadzor. 205.677/08 od 23. a zbog zakonom utvrđene odgovornosti i obaveze da na svojoj teritoriji organizuje obavljanje zoohigijeničarske službe i da organizuje uslove i sredstva za obavljanje ove delatnosti od strane preduzeća kojima su ti poslovi povereni. sudu nisu pruženi dokazi da pravno lice koje obavlja komunalnu delatnost iz opravdanih razloga bilo sprečeno da obavlja ove poverene poslove. 200.253 - . i 155. ovog Zakona. ZOO. 154. sud je vodio računa o značaju povređenog dobra i cilju kome služi ta naknada. pa je Opština odgovorna shodno čl. pa je za ovu štetu isključivo odgovorna tužena. što je obaveza tužene na osnovu čl. u vezi sa čl. uklonila pse lutalice sa ulica. godine) NAKNADA MATERIJALNE ŠTETE (Čl. Prilikom odlučivanja o zahtevu za naknadu nematerijalne štete.

aktivnu legitimaciju ima lice koje je bilo nosilac prava korišćenja vozila u spornom periodu. za koji je odgovoran imenovani vozač. Tačan je navod tužioca da kamata na potraživanje po osnovu naknade materijalne štete počinje da teče od dana podnošenja zahteva. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. zaista i platio. a potom upućen na VMA.10. Stoga. kao ni osnov tužiočevog potraživanja. Po zahtevu za naknadu štete prouzrokovane nemogućnošću korišćenja vozila i neophodnošću njegovog garažiranja. godine odn. upravo posledica nemogućnosti korišćenja vozila. ispostavljen tuženom. Iz obrazloženja: Prema nalaženju ovoga suda za deo tužbenog zahteva na ime naknade štete za naknadu plaćene zakupnine za garažu u kojoj je bilo vozilo za period od kada ga je preuzeo od tuženog do trenutka kada mu je . Uz zahtev nije dostavio račune po kojima je vršio plaćanje. to sud nije ni mogao dosuditi kamatu od dana kada je isti podnesen.) . To lice nije istovremeno moralo biti i vlasnik vozila. ne može se smatrati kompletnim. bez uticaja je na drugačiju odluku žalbeni navod tužioca da tuženi nije sporio da je primio odštetni zahtev i da mu se tužilac obratio u vansudskom postupku . godine ) . Takav zahtev.zahtev koji je tuženi primio nije bio kompletan u smislu da bi se po istom moglo postupiti.254 - . Tuženi nije sporio da je takav zahtev tužioca primio.2007. Na utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo kada je obavezao tuženog na isplatu glavnog duga sa zateznom kamatom počev od dana podnošenja tužbe 21.2010. Naime.omogućeno da isto registruje i koristi.OBLIGACIONO PRAVO Iz obrazloženja: U prvostepenom postupku utvrđeno je sledeće činjenično stanje: dana 27. na ime kojih zahteva naknadu štete od tuženog.01. 13630/10 od 19. zaključivši da je u preostalom delu zahtev za isplatu zatezne kamate na iznos glavnog duga neosnovan. niti je iste dostavio uz tužbu. ( Iz presude Višeg trgovinskog suda.03. Tom prilikom navedeni osiguranik tužioca je zadobio teške telesne povrede i prevezen je u Urgentni centar. to nije bilo neophodno da tužilac sačeka ishod spora kojim je utvrđeno njegovo pravo vlasništvo na navedenom vozilu. već samo visinu i pravo na zateznu kamatu od dana dostavljanja zahteva za naknadu štete. gde je lečen. tokom postupka je utvrđeno da tužilac uz zahtev za naknadu štete tuženom nije dostavio račune po kojima je vršio plaćanje.2010. godine. a tuženom se sa zahtevom za naknadu štete obratio 30. 10188/06 (1) od 07.okončanjem parnice u kojoj je utvrđeno njegovo vlasništvo .06.2011. s tim što podneti zahtev mora biti kompletan. ali je morao u toku postupka dokazati da je garažiranje bilo neophodno.815. kao i da je za to kriv odnosno odgovoran upravo tuženi. U vezi sa tim. u smislu napred navedenih razloga. a kako zahtev tužioca to nije bio. već je to tek učinio po nalogu suda.tužiocu prouzrokovao navedenu štetu. jer je šteta prouzrokovana plaćanjem zakupnine za garažu.03. Pž. jer tužilac nije dostavio dokaz o tome da je troškove lečenja. da bi stekao aktivnu legitimaciju da traži naknadu označene zakupnine. kako je aktivno legitimisano po ovom osnovu lice koje ima pravo korišćenja. koji je svojim radnjama (odbijanjem davanja ovlašćenja za korišćenje vozila ili sl. godine) 576. i to bez obzira da li je bio vlasnik vozila. koji je tom prilikom upravljao vozilom osiguranim kod tuženog. Tužilac je na ime troškova lečenja bolničkoj ustanovi VMA isplatio ukupan iznos od 305.2008. aktivno je legitimisano lice koje je imalo pravo njegovog korišćenja. Pž. godine na mestu i na bliže opisani način dogodio se saobraćajni udes.15 dinara.

Navodi revizije da je imenovani tuženi u međuvremenu. odgovornost roditelja i dece je solidarna. su bez uticaja. a ne od dana dospelosti svakog pojedinačnog mesečnog iznosa. pravilno je utvrđena odgovornost tuženih. Obaveza naknade štete .njegovi roditelji nisu pasivno legitimisani u ovoj parnici. izdržavano lice stiče pravo na naknadu štete pa stoga može ostvariti i zateznu kamatu od dospelosti pojedinačnih iznosa novčane rente za sve dospele obroke posle datuma njihovog utuženja. Kako je ustanovljeno. stav 4. ima pravo na naknadu štete koju trpi gubitkom izdržavanja odn. kako je to predviđeno članom 166. istog Zakona. te se odgovornost za štetu i pasivna legitimacija tuženog u parnici za naknadu štete utvrđuju prema okolnostima i činjenicama koje su postojale u vreme njenog nastanka. godine) 578. Naime. stav 3. U konkretnom slučaju. Rev. postao punoletan i stekao punu poslovnu sposobnost. lice koje je poginuli izdržavao ili redovno pomagao. Prema članu 194.255 - . (Presuda Vrhovnog suda Srbije. Osuđeni su na kazne zatvora.10. U vreme izvršenja krivičnog dela i nastanka štetnog događaja. a tuženi su i roditelji izvršioca ovog krivičnog dela sa kojima su živeli u porodičnoj zajednici.OBLIGACIONO PRAVO 577.prema članu 186. pomaganja. Iz obrazloženja: Utvrđeno je sledeće činjenično stanje: imenovani tuženi su. Članom 165. S obzirom da za štetu . Usvajajući tužbeni zahtev nižestepeni sudovi su pravilno primenili odredbe materijalnog prava. Zbog izgubljenog izdržavanja od poginulog lica. oba tužena su bili maloletni. Zakona o obligacionim odnosima. Zakona o obligacionim odnosima predviđena je i odgovornost roditelja za štetu koju pričine njihova maloletna deca. kao i ono koje je po zakonu imalo pravo zahtevati izdržavanje od poginulog. istog Zakona.saglasno članu 160. pravnosnažnom presudom u krivičnom postupku oglašeni krivim za krivična dela – teški slučajevi razbojništva i neovlašćenog nabavljanja i nošenja vatrenog oružja.smatra se dospelom od trenutka nastanka štete.po navodima revizije . Tužioci su supruga ubijenog i njegove kćerke. posle podnošenja tužbe. a osnov njihove odgovornosti je propust u vaspitanju i nadzoru nad decom.2007. pa da zbog toga tužioci mogu imati pravo na zakonsku zateznu kamatu na utvrđene mesečne iznose tek od dana presuđenja.odgovara i dete. 1869/07 od 24. . obaveza naknade štete smatra se dospelom od trenutka nastanka štete. Obaveza naknade štete dospeva u trenutku nastanka. kao saizvršioci. Zakona o obligacion im odnosima . tada starog 48 godina. zbog čega . ovi tuženi su u kritično vreme umišljajno lišili života imenovanog vozača taksi vozila. saglasno članu 186. pa se ona i utvrđuje prema okolnostima i činjenicama koje su postojale u vreme nastanka štete. stav 1. tj. Iz obrazloženja: Neosnovano se u reviziji ističe da je obaveza tuženih na plaćanje naknade štete utvrđena tek donošenjem prvostepene presude. Sigurno je da takav propust postoji ako dete izvrši krivično delo razbojništva. Zakona o obligacionim odnosima .

Gž. godine) 579.05. godine tužilac je povređen od strane šiptarskih terorista u selu Klinčina – Opština Peć. Iz obrazloženja: U prvostepenom postupku. Jasno je. (Iz presude Okružnog suda u Valjevu. br. tako po pravilnoj primeni materijalnog prava oštećenom pripada zakonska zatezna kamata na iznos materijalne štete utvrđene prema cenama u vreme presuđenja. ZPP-a je utvrđeno: dana 26. međutim. Kritičnom prilikom tužilac je zadobio teške telesne povrede koje se ogledaju u traumatskoj amputaciji drugog i trećeg prsta desne šake i trećeg i četvrtog prsta leve šake. a ne za protekli period. Oštećenom pripada zakonska zatezna kamata na iznos materijalne štete utvrđene prema cenama u vreme presuđenja. da se ne radi o kapitaliziranoj renti iz člana 188. kako je Okružni sud uzeo da su navedeni troškovi utvrđeni po cenama u vreme presuđenja.07. jer je visina sporne naknade u stvari utvrđena u vreme presuđenja. pri čemu zastupnik tužilaca nije imao primedbi niti novih predloga za veštačenje. Iz obrazloženja: Po nalaženju Okružnog suda tužiocu na utvrđeni iznos naknade za troškove sahrane zakonska zatezna kamata pripada od dana presuđenja.za ubuduće. Prema tome. (Presuda Vrhovnog suda Srbije. Na osnovu usaglašenih nalaza i mišljenja sudskih veštaka utvrđeno je da je umanjena opšta životna aktivnost tužioca za 50% trajno i definitivno. saslušan na poslednjoj raspravi izjavio da ostaje pri nalazu i mišljenju. Otuda proizilazi da tužioci imaju pravo na zakonsku zateznu kamatu od dana dospelosti svakog pojedinog mesečnog iznosa novčane rente. Prema članu 194. stav 2. ovog Zakona ). Tužbu za naknadu štete podneli su 01. Zakona o obligacionim odnosima. B.2005. pa do isplate.OBLIGACIONO PRAVO Dakle. Za štetu nastalu telesnom povredom usled akata terora odgovara država čiji su organi bili dužni da spreče takvu štetu. to može biti prvi dan u narednom mesecu za prethodni mesec.256 - . ocenom izvedenih dokaza u smislu člana 8. pa do isplate.03.1999. stav 4.2004. kada bi dužnik bio dužan da plati zakonsku zateznu kamatu tek od izvršene kapitalizacije. ako sud ne odredi što drugo ( član 188. godine) 580. što proizilazi iz okolnosti da je veštak O. Pored toga. godine i počev od tada im je dosuđena naknada štete za izgubljeno izdržavanje . tužioci su momentom pogibije svoga oca stekli pravo da od tuženog traže naknadu štete za izgubljeno izdržavanje. 508/04 od 22. ova vrsta štete naknađuje se plaćanjem novčane rente. Rev. Zakona o obligacionim odnosima. U konkretnom slučaju. sa više rana i hronično aksiozno depresivnim sindromom. utvrđeno je . kako su pravilno našli i nižestepeni sudovi.1996.07. počev od donošenja prvostepene presude. počev od donošenja prvostepene presude. Novčana renta dosuđena na ime naknade štete plaća se mesečno unapred. 867/05 od 07. stav 2.

11.. Okružni sud u U.00 dinara. godine. Protiv navedene presude žalbu je izjavio jedan od tuženika . P. ZOO. radi čega je delimično usvojio tužbeni zahtev i odlučio kao u stavu prvom izreke. je svojim rešenjem Gž. br. stav 2.064. koja se stara i o bezbednosti zemlje i građana. prvostepeni sud je izveo zaključak da su isnosi dosuđeni. Prema utvrđenom činjeničnom stanju proizilazi. .. Ovo zbog toga što su organi tužene bili dužni da spreče ovaj akt nasilja. Tužena je na osnovu odredbe člana 180. 354. godine i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje. a za višak odbio kao neosnovan tužbeni zahtev kao u stavu drugom pobijane presude. Razloge koje je u pobijanju presude dao prvostepeni sud u svemu kao pravilne. a o čemu prvostepeni sud daje iscrpne razloge.. kao u stavu prvom izreke pobijane presude na ime pretrpljenih fizičkih bolova.. prihvata i ovaj sud. ________od 16. trpeo strah i fizičke bolove – intenziteta i trajanja bliže opisanih u obrazloženju pobijane presude.00 dinara.9. ili prosečno mesečno u iznosu od 1.9. pa ubuduće i to do 10. ________od 17. ________od 20.Mesna zajednica.2002. naruženosti i umanjenja opšte životne aktivnosti pravična naknada za tražene vidove štete. godine) 581.OBLIGACIONO PRAVO daje tužilac.2003. (Iz presude Okružnog suda u Beogradu. pa su organi tužene dužni da takve akte spreče. godine. ZPP. marta 2001. U takvom slučaju učinjena je bitna povreda odredaba parničnog postupka iz čl.1. jer se izreka presude ne može ispitivati u pogledu pravilne primene materijalnog prava. s tim što bi dospele rate bili dužni isplatiti odjednom sa dosuđenom zateznom kamatom. obavezani su tuženici da tužiocu na ime naknade štete u vidu rente solidarno plaćaju mesečni iznos od po 1. Zbog navedenog. nalazeći da je visina dosuđene naknade neimovinske štete na ime umanjenja opšte životne aktivnosti adekvatna pretrpljenoj šteti.2003. ________od 16. bez obzira da li su oni krivi što je do takvih akata došlo. juna 1995. br. stav 1.6. 10586/03 od 14.1995. i po nalaženju Okružnog suda štetu nastalu usled akta terora u obavezi je tužiocu da naknadi tužena u smislu člana 180.00 dinara.064. godine ukinuo presudu Opštinskog suda u I. U obrazloženju drugostepenog rešenja je navedeno sledeće: Predmet raspravljanja je izmena ranije dosuđene rente tužiocu po pravosnažnoj presudi istog suda P. Kada se presudom obavežu tuženici da solidarno plate tužiocu naknadu štete. godine. da tužilac po osnovu smanjenja radne sposobnosti od 20% na godišnjem nivou trpi štetu zbog izgubljene dobiti 12.257 - . pa i u vidu rente određeni novčani iznos. počev od 1.765. Iz obrazloženja: Presudom Opštinskog suda u I. kao društvene političke zajednice.. i utoliko je izmenjena presuda istog suda P. P. 553/91 od 20. Naime. straha.2002. u mesecu za tekući mesec.. br. s obzirom na ustavne i zakonske odredbe o položaju i ulozi čoveka u društvu i o pravima i dužnostima tužene. onda se ne može odrediti da datu novčanu sumu plati svako od tuženika pojedinačno. jer su akti terora u prvom redu upereni protiv državnog i društvenog uređenja. br. te da kod tužioca postoji naruženost jakog stepena. tačka 14. ZOO u obavezi da tužiocu tu štetu nadoknadi. kojom su tuženici obavezani da tužiocu solidarno na ime mesečne rente zbog izgubljene dobiti isplaćuju iznos od 54. Gž.00 dinara mesečno.

.1997. godine došlo do saobraćajne nezgode u kojoj je oštećeno tužiočevo vozilo marke "M.647.OBLIGACIONO PRAVO Međutim. tako oštećenim vozilom otputovao u A..00 dinara tužilac u potpunosti namiren u svome traženju.01. nižestepeni sudovi stoje na stanovištu da je tužilac postupio suprotno osnovnom načelu zabrane prouzrokovanja štete. ali su našli da su ti dokazi bez značaja. No. godine..11. prema mišljenju nižestepenih sudova. godine.. br.00 dinara kao mesečni iznos rente u čemu se ogleda i apsolutna bitna povreda postupka. kako je sporno da li ta nadoknada treba da se vrši i domaćoj ili stranoj valuti. donoseći po žalbenoj presudi prvostepeni sud obavezuje tuženike da tužiocu solidarno plaćaju mesečno iznos od po 1.. Za nezgodu je kriv vozač koji je upravljao vozilom marke "Jugo 45".1997..". Stoga. i 189. a s obzirom na činjenicu da je šteta prouzrokovana na tlu naše zemlje krivicom jugoslovenskog državljanina i što je tužilac. 186. Ovo vozilo bilo je osigurano kod tuženog. br. Gž. a zbog saobraćajne nezgode koju je doživeo u Jugoslaviji krivicom osiguravačevog osiguranika (štetnika).2003. pripada naknada štete u stranoj valuti. da je vreme kada je šteta . Tužilac je tužbom tražio da se utvrdi njegovo potraživanje u iznosu od 37. Ovakav zaključak nižestepenih sudova se za sada ne može prihvatiti. Pri utvrđivanju visine te štete mora se imati u vidu činjenica da je tužiočevo vozilo registrovano i osigurano u A... Nižestepeni sudovi su stali na stanovište da se pitanje naknade štete u predmetnom slučaju rešava primenom odredaba Zakona o obligacionim odnosima. nižestepeni sudovi stoje na stanovištu da je dosuđivanjem iznosa od 31. umesto da mu solidarno plaćaju utvrđeni iznos od 1.. kako je sam naveo nakon boravka u Jugoslaviji. stav 2.064. S obzirom da su tuženici jedinstveni suparničari iz čl. Zakona o obligacionim odnosima. Zakona o obligacionim odnosima. 62/2003 od 17.. Osim toga. te čl. doprineo povećanju prouzrokovane štete. godine) 582. Stoga šteta koju tužilac traži ne bi predstavljala ekvivalent onoj šteti prouzrokovanoj na dan štetnog događaja. Nižestepeni sudovi su ove dokaze cenili.00 dinara. ATC sa pripadajućom kamatom. (Iz rešenja Okružnog suda Užice.258 - . Za taj iznos ugrađen je materijal i u taj iznos uračunata je i vrednost pružene usluge za opravku tužiočevog vozila u A. Iz obrazloženja: Iz spisa predmeta proizilazi da je 21.. reg. Kao dokaz tužilac je podneo račune koji potiču iz marta 2000. ZPP to je ožalbena presuda ukinuta u odnosu na oba tuženika. To je iznos štete koja je za tužioca nastala u saobraćajnoj nezgodi na dan 21. Vrhovni sud stoji na stanovištu da tužiocu treba nadoknaditi onu štetu koju je on stvarno i pretrpeo. oznake ______. Da bi se pravilno utvrdila visina štete bitno je utvrditi koja su oštećenja nastala u momentu saobraćajnog udesa i prema tim oštećenjima ceniti koji je to iznos koji tuženi treba da plati. i sam doprineo da se šteta poveća. s obzirom na značajnu vremensku distancu između dana kada se saobraćajna nezgoda dogodila i kada su izdati računi kao dokaz o izvršenoj opravci vozila.360 austrijskih šilinga. Domaćem državljaninu na privremenom radu u inostranstvu vlasnik putničkog automobila koje je kupio i registrovao u inostranstvu za stranu valutu.064. ______. čime je.00 dinara.360. jer je oštećenim vozilom otputovao u A..11. 201. Iz tih razloga odbijen je zahtev tužioca za isplatu traženog iznosa od 37. Takođe je utvrđeno da je na tužiočevom vozilu nastala šteta koja u dinarima iznosi 31. reg.647. a polazeći od osnovnih pravila o naknadi materijalne štete iz člana 155. Nije sporno da tuženi treba da nadoknadi štetu tužiocu.

Utvrđeno je da je do nastanka štete došlo zbog neuklanjanja snega i leda sa mosta što predstavlja propust u radu tuženih.259 - .. revizija tužioca je usvojena i nižestepene odluke ukinute su u pobijajućem delu.“ da solidarno sa JP Direkcija za izgradnju U. budući da po nalazu veštaka i iskazima svedoka on nije bio u alkoholisanom stanju.12.. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju.2003. a da su tuženi između sebe zaključili ugovor o obavljanju komunalne delatnosti u 1998...12. dati tužiocu mogućnost da dostavi dokaze o tome koliko je platio troškove opravke vozila u A... sada pokojni otac tužioca prelazio je most i okliznuo se zbog leda koji se celom površinom nalazio na mostu. te kako su odlučne činjenice zbog toga ostale neutvrđene. udario je glavom u tvrdu podlogu... s tim što bi se cene odredile prema cenama u A..OBLIGACIONO PRAVO nastala tužilac živeo i radio u A.. Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja.. kojim je tužena Direkcija kao investitor poverila tuženom JP “B.. godine) 583. odnosno utvrdiće visinu nastale štete prema cenama na dan presuđenja.. i to prema cenama koje važe na prostoru A. sud bi svakako bio dužan da prema stepenu oštećenja vozila utvrdi vrednost nastale štete. Utvrđeno je da je tužena preduzeća osnovala Opština U.1998.. a da na strani pokojnog oca tužioca nije bilo doporinosa nastanku štete... što je prouzrokovalo unutar lobanjsko krvarenje i nagnječenje mozga. pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su obavezali tuženog JKP “B. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. stav 1.1998. Prema odredbi člana 184. Prev.. u momentu presuđenja. te dokaz da je upravo tužilac izvršio isplatu tih računa. Zakona o obligacionim odnosima. pa će potom doneti novu odluku u ovoj parnici. U ponovnom postupku prvostepeni sud će postupiti po primedbama iz ovog rešenja.12. Istog dana prebačen je u Urgentni centar u B. Kako na navedeni način nižestepeni sudovi nisu postupali prilikom utvrđenja visine stvarne štete koju je tužilac pretrpeo na svom putničkom vozilu u predmetnoj nezgodi. odgovaraju za štetu ako bez opravdanog razloga obustave ili neredovno vrše svoju uslugu. da li se troškovi odnose na oštećenja koja su nastala u saobraćajnom udesu. ukoliko bi nastala šteta bila veća od već dosuđene. i kako je zbog toga pogrešno primenjeno materijalno pravo.. godini. odnosno koliko bi iznosila vrednost za popravku vozila i to kako za materijal.“ održavanje i čišćenje javnih površina u zimskim uslovima.. broj 187/03 od 04. godine. Nakon utvrđivanja ovih činjenica. godine a preminuo je 31. tužilac bi imao pravo na razliku između pravnosnažno dosuđene štete i štete koja bi se odredila u deviznom iznosu. polazeći od stepena oštećenja vozila... tako i za učinjenu uslugu.1998. stav 2. odnosno to obeštećenje treba da bude devizno obeštećenje. U vreme povređenja oca tužioca bila je temperatura vazduha u tom području minus 8 stepeni. Zakona o obligacionim odnosima).. Ovo zbog toga što je tužilac živeo i radio u A.. Zakona o obligacionim odnosima.. operisan je 26. .. godine. saglasno članu 189. u momentu kada je za njega nastala šteta. Ukoliko tužilac takve dokaze ne bi pružio. naknadi tužiocu nastalu nematerijalnu štetu.12... dana 25. a stoga obeštećenje tužioca treba da bude takvo da će mu omogućiti da uspostavi stanje koje je bilo pre nego što je šteta nastala (član 185. most je bio pokriven ledom. To dalje znači da će u ponovnom postupku prvostepeni sud. preduzeća i druga pravna lica koja vrše komunalnu ili drugu sličnu delatnost od opšteg interesa.

Tužilja je zadobila telesnu povredu usled okolnosti koje su nastale tokom trke gužve koju su izazvali učesnici krosa radi zauzimanja što boljih pozicija. pobijanom presudom je preinačena prvostepena presuda tako što je odbijen tužbeni zahtev tužilje za naknadu štete. Rev. u smislu člana 184.OBLIGACIONO PRAVO Naime. jer odgovornost tužene kao organizatora kroza nije uslovljena njenom krivicom. nije osnovano. Zakona o obligacionim odnosima. Objektivna odgovornost tužene zasniva se na članu 181. br. a tužilja je trčala sa učenicima V razreda. koji je organizovala tužena osnovna škola u T. te da ne postoji odgovornost Republike za pogibiju pripadnika MUP-a kao i da vojna služba u uslovima ratnog stanja isključuje odgovornost države. Prema utvrđenom činjeničnom stanju kros je bio obavezan za učesnike tužene od V do VIII razreda. u gužvi koja je nastala. Zakona o odbrani.. Ovo iz razloga što se odredbama člana 17. pa kako nije utvrđena njena krivica. godine) 584. oktobra 1988.2002. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. Kako prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilja nije doprinela da šteta nastane. i 18. odgovorna za štetu koju je tužilja pretrpela. . čine sastavni deo oružanih snaga odbrane zemlje.07. Krosu su prisustvovali nastavnici fizičkog vaspitanja i razredne starešine odeljenja. u postupku je utvrđeno da su za štetu nastalu na strani tužioca odgovorni tuženi kao javna preduzeća koja su bila odgovorna za održavanje i čišćenje javnih površina. Prema stanovištu drugostepenog suda tužena odgovara po principu krivice. tužilja je pala i zadobila prelom gležnja leve nadlaktice. 210/92 od 28. Škola kao organizator krosa odgovara po principu objektivne odgovornosti za štetu koju pretrpi učesnik krosa. Rev. godine) Isticanje u žalbi tužene da pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u ratnim uslovima saglasno članu 17. Uzrok nekontrolisanog kretanja učesnika krosa nema uticaja na oslobađanje odgovornosti tužene kao organizatora. koji je činilo pet odeljenja.2002.. godine. jer je kao organizator okupljanja većeg broja lica (organizator krosa). (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. 244/01 od 10. Na startu trke. Zakona o obligacionim odnosima. Stoga se neosnovano revizijom tuženog ističe nedostatak pasivne legitimacije u ovom sporu i navodi da je radna organizacija u kojoj je otac tužioca bio zaposlen dužna da naknadi nastalu štetu. Zakona o .260 - 585. što drugostepeni sud nije prihvatio. Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je zaključio da je tužena odgovorna za štetu koju je tužilja pretrpela po principu objektivne odgovornosti za opasnu delatnost. Iz obrazloženja: Predmet spora je zahtev tužilje za naknadu nematerijalne štete zbog povrede na krosu 7. i 18.11. Zakona o obligacionim odnosima koji predviđa da preduzeće i druga pravna lica koja vrše komunalnu ili drugu sličnu delatnost od opšteg interesa odgovaraju za štetu ako bez opravdanog razloga obustave ili neredovno vrše svoju uslugu. niti da bude veća nego što bi bila. nisu ispunjeni uslovi za smanjenje odgovornosti tužene po principu podeljene odgovornosti u smislu člana 192. Stanovište drugostepenog suda da tužena nije obavezana da naknadi tužilji štetu koju je pretrpela je pogrešno.

Iz obrazloženja: U ovoj parnici sporna je visina štete koju je tužilac pretrpo povodom oštećenja putničkog vozila nastalog u saobraćajnoj nezgodi. 66/03 – P. bez obzira da li je ova šteta prouzrokovana u vreme proglašenja ratnog stanja. "totalne štete". 10586/03 – P. Zakona o obligacionim odnosima. najsličniji oštećenom vozilu. "totalne štete" obaveže odgovorno lice na plaćanje onog novčanog iznosa koji je potreban da oštećeni njime na tržištu polovnih automobila pribavi automobil najsličniji oštećenom. (Gž. stav 1. I za slučaj da je jedinica u kojoj je povređen tužilac u vreme njegovog ranjavanja stavljena pod komandu Vojske Jugoslavije i to ne bi isključivalo obavezu tužene da naknadi štetu pripadniku svog organa zbog vršenja delatnosti sa visokim stepenom rizika. "totalne štete" treba da bude tržišna vrednost – cena oštećenog vozila u vreme donošenja sudske odluke. br.OBLIGACIONO PRAVO odbrani. pa je shodno tome. 587. br. Osnovni principi kod naknade materijalne štete. onda se u smislu odredbe člana 206. pri čemu su se stranke saglasile da se visina štete ima utvrditi po principu tzv. ZOO). u obavezi je da tužiocu naknadi tužena Republika Srbija – Ministarstvo unutrašnjih poslova RS. . Ukoliko osim odgovornosti tužene ima odgovornosti i Savezna država za prouzrokovanu štetu. odgovorna da oštećenima naknadi štetu. predviđa da u slučaju ratnog stanja jedinice organa unutrašnjih poslova mogu biti upotrebljene za izvršenje borbenih zadataka i da se te jedinice izvršavanjem borbenih zadataka potčinjavaju starešini Vojske Jugoslavije koji komanduje borbenim dejstvima. polazni osnov za utvrđivanje visine štete na bazi tzv. (Gž. koja se stara i o bezbednosti zemlje i građana. U mnogim slučajevima ubistva pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova izvršena su od strane terorističke organizacije OVK pa je tužena saglasno odredbi člana 180. u konkretnom slučaju prvostepeni sud bio dužan da obaveže tuženika na plaćanje onog novčanog iznosa koji je potreban da tužilac njime na tržištu polovnih automobila pribavi automobil. Ovo zbog toga što su organi tužene bili dužni da spreče ovaj akt nasilja bez obzira da li su oni krivi što je do takvih akata došlo. a prema stanju vozila na dan štetnog događaja. br. obaveza odgovornog lica da uspostavi stanje koje je bilo pre nego što je šteta nastala (član 185. ZOO. Zakona o obligacionim odnosima radi o solidarnoj odgovornosti više lica. s obzirom na ustavne i zakonske odredbe o položaju i ulozi čoveka u društvu i o pravima i dužnostima tužene kao društveno-političke zajednice. 4048/01) 586. stav 1. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima koja bi isključivala odgovornost tužene. u smislu člana 180. br. Zakona o obligacionim odnosima. pa se ne može smatrati višom silom shodno odredbi člana 177. 9069/01) I po nalaženju Okružnog suda. Prema tome. stav 2. pa su organi tužene dužni da takve akte spreče.261 - . jer su akti terora u prvom redu upereni protiv državnog i društvenog uređenja. štetu nastalu usled akata terora. uz odbitak vrednosti spašenog ostatka. Agresija NATO nije bila neočekivani i neizvesni događaj. nalaže sudu da. uz odbitak vrednosti spašenog ostatka. i 3. prilikom odlučivanja o naknadi štete na putničkom vozilu na bazi tzv. Osnovni princip kod naknade materijalne štete je obaveza odgovornog lica da uspostavi stanje koje je bilo pre nego što je šteta nastala – član 185.

6504/97 od 29. (Iz presude Okružnog suda u Zrenjaninu.2000.04. Zakona o obligacionim odnosima izvršiće se isplatom novčane naknade od strane tuženog za troškove opravke tužiljinog vozila sa zateznom kamatom. 1998. ZPP. uz odbitak vrednosti spašenog ostatka. Međutim. prvostepeni sud je utvrdio u iznosu od 84. 797/00 od 11. godine) . st. Uspostavljanje stanja koje je bilo pre nego što je šteta nastala u smislu člana 185. ZOO). godine) 588. prilikom odlučivanja o naknadi štete na putničkom vozilu na bazi tzv.2000. 486/98 od 16. Prev. br. Tržišna cena je realna kategorija i do nje se mora doći ispitivanjem tržišta.02. tačka 14.kablova .262 - . Povraćajem robe .OBLIGACIONO PRAVO Vrednost tužiočevog vozila prema stanju vozila na dan nastanka štete.10. koje u suštini zavise od ponude i potražnje.tuženi organ je uspostavio stanje koje je bilo pre nego što je šteta nastala i tužilac je uspostavljanjem pređašnjeg stanja otklonio običnu ili stvarnu štetu i nema pravo na veći iznos obične štete (Vrhovni sud Srbije. 592.620. a u vreme izvršenog veštačenja od 14. Prilikom utvrđivanja tržišne vrednosti odnosno cene nekog dobra. Zakona o obligacionim odnosima štetnik je dužan da uspostavi stanje u imovini oštećenog onako kakvo je bilo pre nastanka štete. godine) 590. Gž. stav 2.00 dinara. 1014/96 od 15. prihvatajući u celini nalaz i mišljenje veštaka mašinske struke.1998. mora se poći od stvarnih uslova na tržištu i kretanja cena. stav 2. pri čemu je očuvanost vozila samo jedan od uslova koji utiče da cena bude manja ili veća. (Iz presude Opštinskog suda u Ljigu P. 12. u konkretnom slučaju utvrđivanjem cene pri nabavljanju automobila istog ili sličnog tužiočevom na tržištu polovnih automobila. godine) 591. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu Gž. da li je ovo istovremeno tržišna cena. nalaže sudu da. godine) 589. br. 64/00 od 25. počev od dana kada je tužilja te troškove isplatila.04. 1.1998. "totalne štete" obaveže odgovorno lice na plaćanje onog novčanog iznosa koji je potreban da oštećeni njime na tržištu polovnih automobila pribavi automobil najsličniji oštećenom. Rev. godine) Osnovni principi kod naknade materijalne štete. Rev. čime je učinio bitnu povredu parničnog postupka iz člana 354. (Vrhovni sud Srbije.2000. u ovom slučaju polovnog putničkog vozila. Obaveza naknade štete smatra se dospelom od trenutka nastanka štete. niti se o tome prvostepeni sud izjašnjavao. stav 1. obaveza odgovornog lica da uspostavi stanje koje je bilo pre nego što je šteta nastala (član 185. (Vrhovni sud Srbije. septembra 1999. godine. Prema odredbi člana 185.04. 7136/98 od 16. odnosno vrednost tužiočevog automobila na tržištu polovnih vozila iz nalaza i mišljenja navedenog veštaka kao i iz prvostepene presude nije jasno.

03. (Vrhovni sud Srbije. Rev.01. a sud ne može usvojiti tužbeni zahtev koji nije tako formulisan.263 - 594. 1190/96 od 20.06. godine) Propusti u sudskom postupku ne mogu biti razlog da se inflatorna šteta prevali na sud. 598. (Viši privredni sud. 597.OBLIGACIONO PRAVO Odgovorno lice je dužno da uspostavi stanje koje je bilo pre nego što je šteta nastala. prouzrokovanu štetu su dužni da solidarno naknade oba štetnika. 989/97 od 12.1996. 3119/95.1995. (Vrhovni sud Srbije. (Iz presude Saveznog suda Gzs. godine) 593.1998. godine) Prskanje voćnjaka otrovnim pesticidima može se vršiti ako su o tome obavešteni držaoci pčela i to najmanje 48 časova pre prskanja. 600.1997. (Iz odluke Vrhovnog Srbije Rev. isporuka električne energije može biti privremeno obustavljena ili ograničena. 2544/97) Zahtev radi novčane naknade pretrpljene štete mora biti izražen "odgovarajućom svotom novca". godine) Isporučilac je dužan da potrošaču obezbedi kontinuirano snabdevanje električnom energijom. godine) . ako štetu nastalu u zemlji otkloni u inostranstvu. odnosno kada iznos novčane naknade štete nije određen. (Vrhovni sud Srbije.10. (Iz rešenja Okružnog suda u Zrenjaninu. godine) Ako radnik pretrpi štetu na radu ili u vezi sa radom usled radnje za koju odgovara preduzeće i treće lice. Gž. 595. Rev. Jugoslovenski državljanin na privremenom radu u inostranstvu ima pravo na isplatu sume osiguranja u devizama.05. 25/97 od 12. 599. odnosno državu. 4700/97 od 21. Pž.03. od 16. a u protivnom odgovara za štetu koju potrošači električne energije pretrpe. obavi u što kraćem roku vodeći računa o vremenu koje najviše odgovara potrošačima. . a ukoliko to nije moguće sud će odrediti da ono isplati oštećeniku odgovarajuću svotu novca na ime naknade štete. 714/97) Pravno lice ne može biti odgovorno za štetu prouzrokovanu davanjem netačnog obaveštenja o činjenicama o kojima se vodi zvanična evidencija u državnom organu kada je obaveštenje pribavljeno nezvanično od penzionisanog radnika tog organa. i isporučilac je dužan da radove na otklanjanju kvara.1996. 596. (Vrhovni sud Srbije. Rev.1997. 3593/96 od 02. niti odrediv po datim elementima. Izuzetno u slučaju kvara ili više sile. Rev. koji je posledica više sile.

1990. gde je bilo smešteno. (Savezni sud. odnosno opravke stvari sa kamatom na priznati novčani iznos štete od dana kupovine nove stvari odnosno opravke oštećene stvari. 124/90 od 11. stav 1. ZOO) može postići opravkom oštećenog vozila ili je to moguće postići samo zamenom celog vozila. st. 24/77). list SAP Vojvodine". Rev. (Savezni sud. godine) Kada oštećeni umesto uništene odnosno oštećene stvari kupi novu ili sam opravi oštećenu stvar ima pravo na naknadu štete u visini troškova koje je imao za kupovinu odnosno opravku stvari u momentu kupovine. koje su posle bekstva iz prihvatilišta.09. Pri tome je bez značaja ko je neispravnu gumu proizveo. solidarno su odgovorni za štetu koju njihovo maloletno dete pričini krađom zlatnog nakita. 849/84) . Gzs. br. utoliko pre što su znali za nedozvoljeno ponašanje svog vaspitno zapuštenog deteta. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima već se ima uzeti u obzir i odredba člana 179. godine) Lice koje primi nenaručenu robu odgovara pošiljaocu za štetu koja nastane time što je robu otuđio drugom u svoje ime i za svoj račun. uzrasta preko 7 godina. godine) Roditelji maloletnog deteta. 2652/94 od 22. tada obim štete koji plaća osiguravajuća organizacija nije ograničen pa shodno primeni člana 188. pa vlasnik ne može tražiti da mu se na ime naknade štete plati vrednost izvađenog i odnetog šljunka. poverilac ima pravo da zahteva da mu se umesto rente isplati jedna ukupna svota čija se visina utvrđuje prema visini rente i verovatnom trajanju poveriočevog života uz odbitak odgovarajuće kamate.1994. (Vrhovni sud Srbije. 605. ova suma nije ograničena visinom ugovorene osigurane sume. i 4. . 606. primili u svoj stan. Pž. 92/91 od 21.OBLIGACIONO PRAVO Ako je ugovorom o osiguranju imovine i lica koji je zaključen na osnovu Zakona o osiguranju imovine i lica ("Sl.09. 604. 168. godine) 601. 44/85 od 05. Gzs.1991. Šljunak je opšte dobro a ne imovina vlasnika.12. a takvo vaspitanje može se osnovano pripisati u krivicu njegovih roditelja. Zakona o obligacionim odnosima prema kojoj proizvođač po osnovu objektivne odgovornosti odgovara za štetu nastalu zbog nedostatka stvari koja predstavlja opasnost štete za lica i stvari. jer se u skladu sa čl. 602. Zakona o obligacionim odnosima postupci maloletnog deteta imaju smatrati kao posledica njegovog lošeg vaspitanja. 1. kad je proizvođač vozila tu gumu ugradio u vozilo i vozilo stavio u promet. 1985. ZOO. Pri tome. ne može se osnovanost tužbenog zahteva oceniti samo primenom člana 501. Prev.264 - 603. Rev.1990. (Vrhovni sud Srbije. godine) Kad tužilac traži da mu proizvođač zameni vozilo oštećeno u saobraćajnoj nezgodi do koje je došlo usled fabričke greške na unutrašnjoj gumi. Beograd. 185. (Iz presude Višeg privrednog suda u Beogradu.11.12. 120/90 od 04. (Vrhovni sud Srbije. U svetlu navedenih propisa ima se ceniti da li se uspostavljanje stanja koje je bilo pre nego što je šteta nastala (čl.

218. Iz obrazloženja: Članom 189. stav 1. Saglasno ovoj zakonskoj odredbi tužilac ima pravo na naknadu štete zbog neisporučene robe prema cenama iste u vreme donošenja sudske odluke. 8256/11 od 14. . Rev. kao da nije bilo štetne posledice.OBLIGACIONO PRAVO Štetnik je obavezan da oštećenom naknadi štetu. (Iz presude Privrednog apelacionog suda Pž. shodno članu 277. (Vrhovni sud Srbije. Materijalna šteta se naknađuje uspostavljanjem pređašnjeg stanja ili isplatom novčane naknade radi otklanjanja štetnih posledica. čijem je nastanku doprineo svojom krivicom. prema kojoj je štetnik obavezan da uspostavi pređašnje stanje.265 - . Zatezna kamata na iznos naknade štete prouzrokovane neizvršenjem novčane obaveze. OBIM NAKNADE MATERIJALNE ŠTETE (Čl. Pri oceni visine izmakle koristi uzima se u obzir dobitak koji se mogao osnovano očekivati prema redovnom toku stvari ili prema posebnim okolnostima. Iz obrazloženja: U odluci kojom je tužiocu dosuđena izmakla korist u iznosu od 1. Kada bi se tuženi kao štetnik obavezao da plati zateznu kamatu od nastanka štete na novčani iznos utvrđen po cenama dugovane robe u vreme presuđenja. a čije je ostvarenje sprečeno štetnikovom radnjom ili propuštanjem. što znači da namiri manjak koji nastaje u imovini oštećenog.94 dinara sa kamatom. 189 – 192. U tom momentu se naturalna obligacija pretvara u novčanu obavezu. što je suprotno odredbi člana 190. Visina naknade se određuje prema cenama u vreme donošenja presude. a ne od dana nastanka štete. Zakona o obligacionim odnosima. izuzev slučaja kad zakon naređuje što drugo. Zakona o obligacionim odnosima) 608.308. stav 2. Izmakla korist je sprečavanje povećanja nečije imovine. teče od dana presuđenja.2012) 609. zbog nepravilne primene materijalnog prava činjenično stanje takođe nije potpuno utvrđeno. te bi na taj način tužilac dobio veću vrednost nego što predstavlja manjak u njegovoj imovini.03. Zakona o obligacionim odnosima od dana presuđenja. osim ako zakonom nije drugačije određeno. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da se visina naknade štete određuje prema cenama u vreme donošenja sudske odluke. te stoga tužilac ima i pravo na zateznu kamatu. došlo bi do dvostruke revalorizacije novčanog potraživanja. s obzirom na to da se u tom trenutku naturalna obligacija pretvara u novčanu. 1202/81) 607.

niti za usaglašavanje evidencije". a čije je ostvarenje sprečeno štetnikovom radnjom ili propuštanjem. tada. prvostepeni sud ne meri doprinos tužilje aktiviranju procedure otkaza. Cena robe se formira na bazi troškova i očekivane dobiti. godine tužilja tereti zato što je "razdužila" centralni magacin bolnice za naznačenu robu bez trebovanja. Dakle.da li je on svojim ponašanjem .05. od odgovora na to pitanje zavisi i da li postoji ili ne njegov doprinos sopstvenoj šteti . prilikom formiranja cene tužilac je u istu uračunao sve troškove koje je imao prilikom pribavljanja predmetne robe i iste je uvećao za svoju zaradu. U tom pogledu. Prvostepeni sud nije imao u vidu ove okolnosti prilikom presuđenja niti je pravilno u tom delu primenio navedenu zakonsku odredbu.OBLIGACIONO PRAVO Prema članu 155. Od odgovora na to pitanje zavisi i da li postoji ili ne njegov doprinos sopstvenoj šteti. S druge strane. kod odgovora na pitanje da li postoji doprinos zaposlenog sopstvenoj šteti.2008. 2986/11 od 25. pogrešan je stav prvostepenog suda da je od značaja da li je ona sačinila spornu otpremnicu koja nije potpisana. Sa napred izloženog. prvostepeni sud zanemaruje iskaz tužilje da je ona po nalogu finansijskog direktora bila zadužena da de facto vrši evidenciju ulaza i izlaza robe iz magacina. a da se roba iz magacina izdaje na osnovu trebovanja od strane ugostiteljskog objekta i da tužilja "nije imala nikakvo zaduženje niti za potpisivanje otpremnice. prodajom predmetne robe trećem licu.11. ZOO pri oceni visine izmakle koristi uzima se u obzir dobitak koji se mogao osnovano očekivati prema redovnom toku stvari ili prema posebnim okolnostima. koja se takođe izražava u vidu razlike između nabavnih troškova robe i cene po kojoj je tužilac robu prodao trećem licu. Zakona o obligacionim odnosima (dalje: ZOO) izmakla korist je sprečavanje povećanja nečije imovine. godine) 610. tužilac je na istoj robi ostvario takođe određenu dobit. Kada to tvrdi. U konkretnom slučaju prvostepeni sud je izmaklu korist tužioca utvrdio na bazi razlike između cene koju je tužilac mogao postići od t uženog za predmetnu robu i cene koju je tužilac realizovao prodajom iste robe trećem licu. kao i to da se po naznačenom rešenju od 22. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda Pž. treba utvrditi i da li je on izvršio radnje koje čine sadržaj poništenog rešenja o otkazu. Ovakav način utvrđenja izmakle koristi nije pravilan niti je na zakonu zasnovan. Iz obrazloženja: Ne vodeći računa o primeni pravila iz odredbe člana 192. Ta zarada predstavlja dobit koju je mogao očekivati. a koju nije ostvario jer posao sa tuženim nije realizovan. tada kod odgovora na pitanje da li postoji doprinos zaposlenog sopstvenoj šteti – potrebno je utvrditi i da li je on izvršio radnje koje čine sadržaj poništenog rešenja o otkazu. prvostepena presuda je ukinuta a predmet se vraća prvostepenom sudu na ponovni postupak. Naime.2011. Kada je rešenje o otkazu ugovora o radu poništeno zbog zastarelosti procedure otkaza.266 - . Kada je rešenje o otkazu ugovora o radu poništeno zbog zastarelosti procedure otkaza. Prema članu 189. u kom smislu je i došlo do pogrešne primene materijalnog prava zbog čega nisu utvrđene sve činjenice relevantne za presuđenje ove pravne stvari u tom delu. Zakona o obligacionim odnosima.

za pravilnu primenu odredbe člana 192. Cilj je upravo sprečavanje nastanka štete. sud će dosuditi naknadu vodeći računa o okolnostima slučaja . Gž1.član 192.09. bilo je potrebno pribaviti saglasnost tužioca. 5981/10 od 26. Oštećenik koji je doprineo da šteta nastane ili da bude veća nego što bi inače bila ima pravo samo na srazmerno smanjenu naknadu.član 192.2011. Da je tužilac dao tuženom ili investitoru netačne podatke o lokaciji kablova. Kada je nemoguće utvrditi koji deo štete potiče od oštećenikove radnje. Zakona o telekomunikacijama.OBLIGACIONO PRAVO doprineo vođenju procedure otkaza ili ne i. zavisno od toga. s tim u vezi. pre izvođenja radova u blizini telekomunikacionih kablova. . Zakona o obligacionim odnosima. moglo bi se govoriti o njegovoj odgovornosti ili doprinosu nastanku štete. važećoj u vreme izvođenja radova i nastanka štete.1995. da li je otpremnica sačinjena sa svim formalnim elementima koje mora da sadrži ). Doprinos nastanku štete od strane telekomunikacionog operatera ne postoji ukoliko od njega nije tražena prethodna saglasnost za izvođenje radova u blizini telekomunikacionih kablova. nezavisno od toga što je osporeno rešenje poništeno. godine) 611. stav 2. Zbog toga. godine vozilom koje u vreme saobraćajne nezgode bilo osigurano od autoodgovornosti kod tuženog.03.267 - . ulazu robe (ovde je reč o izlazu robe) iz centralnog magacina. Iz obrazloženja: Tužilac tužbom u konkretnom slučaju potražuje naknadu materijalne i nematerijalne štete. 3767/11(3) od 28. nema njegovog doprinosa nastanku štete. njeno srazmerno sniženje. Oštećenik koji je doprineo da šteta nastane ili da bude veća nego što bi inače bila ima pravo samo na srazmerno smanjenu naknadu . da li je trebovanje sačinjeno sa svim potrebnim elementima.01. da li je prisutna otpremnica. Imajući to sve u vidu. Zakona o obligacionim odnosima. stav 1. ožalbena presuda je morala biti ukinuta u pogledu odluke sadržane u stavu dva i četiri svoje izreke. Od odgovora na to pitanje zavisi i odgovor na pitanje da li postoji doprinos tužilje sopstvenoj šteti sa stanovišta pravilne primene navedene odredbe. prouzrokovane saobraćajnom nezgodom od 08. Kako nije dao saglasnost. godine) 612.2011. Iz obrazloženja: U konkretnom slučaju se ne može smatrati da je tužilac doprineo nastanku štete. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. jer nije tražena od njega pre početka izvođenja radova. (Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu. Pri tome je bilo nužno razjasniti i da li je u praksi tužilja bila dužna da vodi računa o tim elementima. da li postoji osnov da se meri njegov doprinos sopstvenoj šteti i. s obzirom na njenu dužnost da unosi podatke o izlazu odn. Pž. Prema odredbi člana 88. bilo je nužno razjasniti: da li je tužilja bila dužna da pre unošenja podataka o izlazu robe iz magacina proveri formalnu ispravnost dokumentacije ( da li postoji trebovanje. Zakona o obligacionim odnosima.

a osim toga tužilac je prihvatio odgovornost u procentu od 20%. lako otečeno. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda.1996. Kada je to nemoguće utvrditi. godine. preloma čunaste kosti levog stopala.01. svojim radnjama doprineo nastanku saobraćajne nezgode. razderotina u tabanskom predelu na levom stopalu.OBLIGACIONO PRAVO Iz spisa predmeta proizlazi da je nadležni Okružni sud presudom od 03. Doprinos oštećenog nastanku nezgode ne postoji ako je oštećeni stajao na peronu i čekao dolazak autobusa.11.2010. koji zateže okolnu kožu.1996. pa je autobus nagazio na stopalo oštećenog i prouzrokovao mu štetu nanoseći tešku telesnu povredu. koja je stajala na trotoaru pored perona.10.prednjim desnim točkom autobusa nagazio je stopalo leve noge tužilje. ovde tužilac. Naznačena je atrofija leve potkolenice. pa se u jednom trenutku našao na kolovozu pod pritiskom mase ljudi koja se kretala da uđe u autobus.07. Navedene povrede su teške telesne povrede i predstavljaju umanjenje životne aktivnosti od 15%. na udaljenosti od oko 70 cm u odnosu na pešački deo trotoara. U konkretnom slučaju utvrđeno je da je oštećeni. S unutrašnje strane levog stopala koža je delimično ožiljno izmenjena na površini veličine dlana a na prelazu prema tabanu nalazi se uzdužno postavljen grebenasto izdignut ožiljak dužine 8 cm. Tužilja. dolazi do podeljene odgovornosti i srazmernog umanjenja naknade.04. kao i predeo levog skočnog zgloba. Prvostepeni sud je pravilno utvrdio da je ocena doprinosa nastanka štete značajna iz razloga što. rođena je 23. u navedenoj nezgodi je trpela fizičke bolove i strah intenziteta i dužine trajanja kako je to bliže naznačeno u obrazloženju prvostepene presude. sud dosuđuje naknadu vodeći računa o okolnostima slučaja. 2363/2010 od 20. Tuženi kao osiguravajuća organizacija odgovara oštećenom licu srazmemo doprinosima vlasnika odnosno korisnika motornog vozila nastanku štetnih posledica i nije dužan da naknadi deo štete čijem je nastanku doprinelo oštećeno lice svojom krivicom. Tužilja hramlje na levu nogu. godine prihvatio postojanje doprinosa imenovanog oštećenog u nastanku saobraćajne nezgode. Povodom predmetne saobraćajne nezgode izvršen je uviđaj. koji je utvrdio prvostepeni Opštinski sud u presudi od 02. Iz obrazloženja: Utvrđeno je sledeće činjenično stanje: Dana 18. godine na označenoj lokaciji dogodila se saobraćajna nezgoda tako što je imenovani vozač upravljao autobusom krećući se prilaznim putem za perone prigradske autobuske stanice. Trotoar pored stajališta je uzdignut i odvojen bankinom u odnosu na mesto gde je autobus stao.kada su putnici nekontrolisano počeli da ulaze u autobus .2003. zajedno sa ostalim putnicima i čekala dolazak autobusa.1971. Veštak saobraćajne struke ocenio je da doprinos oštećenog u predmetnoj saobraćajnoj nezgodi iznosi 20%. Opisane promene predstavljaju naruženost lakog stepena. pa . godine.kada je stigao na stajalište . Pž. Levo stopalo je. godine) 613. Na ovako utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo kada je tužilji na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti .tužilja je poneta masom ljudi pala pod autobus koji joj je prešao preko stopala leve noge. kada oštećeni ili treće lice doprinese da šteta uopšte nastane ili da bude veća nego što bi inače bila. pa . Zadobila je povrede u vidu nagnječenja levog stopala. ukoliko je moguće utvrditi koji deo štete potiče od oštećenikove radnje ili propuštanja.268 - .

2005. V Pž. Zakona o obligacionim odnosima. u situaciji kada je oštećenik doprineo da šteta nastane ili da bude veća nego što bi inače bila. sprovede mere i zaštiti kompletnu instalaciju . godine) 614.00 dinara a za pretrpljeni strah iznos od 90. 98/05 od 20. nalazeći da je do predmetnog udesa došlo isključivom krivicom vozača autobusa tuženog. Oštećeni koji je doprineo nastanku štete ima pravo na srazmerno smanjenu naknadu.00 dinara za pretrpljene fizičke bolove i 55. prvostepeni sud je pogrešno primenio materijalno pravo kada je tužilji na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene fizičke bolove dosudio iznos od 160.269 - . prvostepeni sud je pravilno izveo zaključak u pogledu utvrđene srazmere odgovornosti učesnika.i da je tužilja stajala na kolovozu (kako se to ističe žalbom) . analizirajući okolnosti udesa i propuste učesnika.000. Shodno članu 192. Zbog toga i nisu osnovani žalbeni navodi tuženog da postoji doprinos tužilje nastanku nezgode. jer to opravdavaju okolnosti konkretnog slučaja a posebno životna dob tužilje. Iz obrazloženja: Pravilan je zaključak nižestepenih sudova da je tuženi odgovoran za štetu koju je tužilac pretrpeo u smislu člana 185.000. godine) 615. nema krivice na strani tužilje pa je u navedenom delu žalba tuženog odbijena a prvostepena presuda potvrđena. prema stavu ovog suda.ne postoji njen doprinos nastanku nezgode zbog toga što se ona na kolovozu našla prinuđena kretanjem mase ljudi. Zakona o obligacionim odnosima. Iz obrazloženja: Predmet tužbenog zahteva je tužiočevo potraživanje na ime naknade nematerijalne štete u ukupnom iznosu od 175. (Iz presude Višeg trgovinskog suda.00 dinara. da se stara o tehničkoj ispravnosti priključaka. 50.2006. ima pravo na srazmerno smanjenu naknadu.01.000.000. Tuženi je obavezan da naknadi pun iznos naknade štete koju je tužilac pretrpeo s obzirom da je utvrđeno da od strane tužioca nije bilo neovlašćene radnje ili sredstva koji bi bio uzrok štete. Dakle.000.00 dinara a za pretrpljeni strah iznos od 105. s obzirom na intenzitet i trajanje fizičkog bola i straha. Pri tome. (Iz Presude Okružnog suda u Novom Sadu. Sa druge strane. stepen umanjenja životne aktivnosti i naruženosti.00 dinara.OBLIGACIONO PRAVO i naruženosti dosudio iznose bliže označene u izreci prvostepene presude. Naime. zato što nisu postavili adekvatne strujne osigurače koji bi sprečili izbijanje požara. 3250/2006(1) od 10. Gž.000 dinara zbog pretrpljenog straha. jer .000. JP Elektrodistribucija je isključivo nadležna da izvrši sva priključenja elektro-energetskih objekata potrošača.00 dinara za pretrpljene duševne bolove. Zakona o parničnom postupku.000. primenom člana 368.05. pravilan je zaključak prvostepenog suda da je postojala podeljena odgovornost u nastanku štete na strani tužioca. S obzirom da se prema utvrđenom činjeničnom stanju ni tužilac ni osiguranik tuženog nisu pridržavali odredaba Zakona o osnovama bezbednosti saobraćaja na putevima.00 dinara. jer je do požara došlo zbog propusta radnika tuženog. pravičnu novčanu naknadu tužilji za pretrpljene fizičke bolove predstavlja iznos od 100. i to 70.

OBLIGACIONO PRAVO KP od preopterećenja. kratkih spojeva i prenapona. jula 2004. kada je utvrđeno da ne bi mogao dobiti zaposlenje u svom zanimanju i da se prijavio na evidenciju nezaposlenih. Prema utvrđenom činjeničnom stanju motorno vozilo je tužiocu oduzeto 26.03. Blagovremenom i dozvoljenom revizijom tužena pobija drugostepenu presudu zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i zbog pogrešne primene materijalnog prava. i tuženog obavezali na pun obim naknade štete koju je tužilac pretrpeo. 299/05 od 02. pa je samim tim odgovorna za sve tehničke neispravnosti i odsustvo mera zaštite u smislu Pravilnika o tehničkim normativima za zaštitu niskonaponskih mreža i pripadajućih transformatorskih stanica (“Sl. Iz obrazloženja: Tužilac u spornom periodu nije ostvarivao nikakvu zaradu. Ispitujući pobijanu drugostepenu presudu u smislu člana 386. Nema osnova za srazmerno sniženje naknade štete nezavi-sno od toga što se oštećenik nije prijavio na evidenciju nezaposlenih lica.922. kojom je tužena obavezana da tužiocu na ime materijalne štete za oduzeto motorno vozilo isplati iznos od 2. Visina naknade materijalne štete se određuje prema cenama u vreme donošenja sudske odluke. godine.3. Iz obrazloženja: Pravnosnažnom drugostepenom presudom od 15.04.288. a zakonska zatezna kamata na naknadu štete dosuđene prema cenama u vreme presuđenja teče od dana donošenja prvostepene presude. revizijski sud je našao da je revizija tužene osnovana. Rev. Stoga je pravilna ocena nižestepenih sudova da u konkretnom slučaju nema mesta primeni člana 192. .00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 26. 192. a nije vraćeno ni nakon podnošenja tužbe. list SFRJ” broj 13/78). godine primenom uredbe o organizovanju i izvršavanju materijalne obaveze. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije.2005. ZOO. odnosno podeljenoj odgovornosti. jer je u postupku utvrđeno da u konkretnom slučaju nije bilo neovlašćene radnje ili sredstva tužioca koji bi bio uzrok štete. 2723/04 od 19. Stoga navodi revizije u pogledu pogrešne primene materijalnog prava nisu osnovani. a nakon prestanka ratnog stanja nije vraćeno tužiocu povodom njegovog traženja. Zakona o parničnom postupku. decembra 2003. pa ukazivanje tužene na okolnost da se tužilac nije prijavio Zavodu za tržište rada nije od uticaja na drugačiju odluku u ovoj pravnoj stvari. ZOO).270 - . godine do isplate.2005. Nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su odbili prigovor podeljene odgovornosti (čl. marta 1999.1999. godine) 617. Od oduzimanja motorno vozilo tužioca je korišćeno i nalazi se kod određene vojne jedinice. godine) 616. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. Rev. godine odbijena je žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda od 26. a prema izveštaju Zavoda za tržište rada tužilac nije mogao dobiti zaposlenje u svom zanimanju i da se prijavio na evidenciju nezaposlenih.

Ovo iz razlog što je odluka o usvajanju tužbenog zahteva zasnovana na nalazu i mišljenju veštaka koji je nepotpun i nejasan. do 26. stav 2.200. Za pravilnu primenu navedene zakonske odredbe trebalo je utvrditi vrednost predmetnog vozila u vreme donošenja sudske odluke. godine do isplate. jula 2002. godine. Nije jasno kako je veštak na osnovu navedene razlike utvrdio kolika je bila vrednost motornog vozila na dan oduzimanja 26. Iz tog razloga nisu osnovani navodi revizije tužene da tužilac ima pravo samo da zahteva povraćaj stvari koja se nalazi kod tužene. 3551/04 od 06. U nalazu i mišljenju veštaka od 2.271 - . stav 2.00 dinara. u vezi sa članom 354. Iz navedenih razloga osnovano se u reviziji tužene ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava kada je tužiocu dosuđena zakonska zatezna kamata od dana oduzimanja vozila 26. radnik tuženog. stav 1. radila je na radnom mestu kontrole higijenske ispravnosti flaša – “ekran”. marta 1999. na dan povređivanja novembra 1998. koji iznos je dobijen kao razlika između novonabavne vrednosti autobusa u vreme veštačenja i vremenske amortizacije od 26.992. godine iznosi 2. Iz obrazloženja: U prvostepenom postupku utvrđeno je sledeće činjenično stanje: Tužilja.OBLIGACIONO PRAVO Imajući u vidu navedene činjenice pravilno je stanovište nižestepenih sudova da tužilac zbog odbijanja tužene da mu vrati oduzeto motorno vozilo i zbog njegovog korišćenja u dugom vremenskom periodu ima pravo na naknadu štete. godine.912. Zakona o parničnom postupku. iako inače obavlja druge poslove. Prilikom odlaga. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. stav 2. Ako je poslodavac tolerisao rad bez zaštitne opreme. godine) 618. Prema odredbama člana 189. Zakona o obligacionim odnosima.252. kao dana oduzimanja vozila. godine. Međutim. kao dana prve registracije. visina naknade materijalne štete određuje se prema cenama u vreme donošenja sudske odluke. jer zakonska zatezna kamata na naknadu materijalne štete dosuđene prema cenama u vreme presuđenja teče od dana donošenja prvostepene presude kojom je visina naknade određena. a predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.288.2005. godine iznosi 12. godine. marta 1991. kada prema tom datumu nije utvrđena novonabavna vrednost vozila. tačka 14. Zakona o obligacionim odnosima. jula 2002. a da vrednost autobusa na dan oduzimanja 26. a prema stanju vozila u vreme njegovog oduzimanja i nastale amortizacije do tada.07. revizija tužene je usvojena i nižestepene presude ukinute. godine je utvrđeno da novonabavna vrednost predmetnog autobusa na dan veštačenja 2.00 dinara. koja amortizacija iznosi 9. osnovano se u reviziji tužene ističe da visina materijalne štete koja je dosuđena tužiocu nije pravilno utvrđena. aprila 1999. postoji njegova odgovornost za štetu koja je nastala povređivanjem zaposlenog u procesu rada iako do povrede ne bi došlo da je zaposleni koristio zaštitnu opremu koja mu je bila dostupna.00 dinara. Rev. marta 1999. aprila 1999.176. Utvrđenje vrednosti oduzetog vozila prema cenama u vreme donošenja sudske odluke je od značaja i za odluku o zahtevu za isplatu zakonske zatezne kamate. što je u skladu sa odredbama člana 185. te primenom člana 395. Na osnovu navedenog. a u skladu sa tim i vrednost amortizacije nastale do oduzimanja vozila. primenom člana 394.

Ustanovljeno je da je od strane tuženog tolerisan rad radnika bez zaštitne opreme. potrebno je imati u vidu stanovište sudske prakse da je oštećeni u obavezi da se podvrgne određenim medicinskim zahvatima radi sprečavanja povećanja štete. Gž.OBLIGACIONO PRAVO nja neispravne flaše došlo je do pucanja stakla od koga je u potpunosti izgubila vid na levo oko. godine) 619. godine) .272 - . kao ni zbog čega hirurška intervencija nije obavljena. I 394/2005 od 07. Stoga će prvostepeni sud u ponovnom postupku otkloniti nedostatke u postupanju i upotpuniti činjenično stanje dopunskim veštačenjem. tužilja je imala i prelom okrajka leve potkolenice koji je uzrokovao i uzrokovaće fizičke bolove i utiče na umanjenje njene životne aktivnosti. zbog čega hirurška intervencija. svako u svom domenu. 1799/2005 od 21. I odluka o parničnim troškovima je morala biti ukinuta. nije jasno u prvostepenoj presudi da li je lečenje ove povrede u stvari završeno i da li je završetak lečenja moguć bez hirurške intervencije. u slučaju da je tako bilo.tužilja nije koristila kritičnom prilikom. da li postoje kakve medicinske kontraindikacije za ovu intervenciju.2005. pri čemu će se saslušani veštaci medicinske struke.00 dinara. koju – međutim . time je doprineo visini štete. ako je bila nužna. kakav je tačno strah tužilja trpela u procesu lečenja . odbijanje bilo opravdano sa stanovišta medicinske struke. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu. Kod ovakvog činjeničnog stanja. nije obavljena. iako joj je bila poznato da zaštitnu opremu mora da koristi.Ukoliko je tužilja (ne)opravdano odbila hiruršku intervenciju.12. Takođe je utvrđeno da je tužilja bila osposobljena za bezbedan rad na poslovima na kojima je radila.. ukoliko se radi o lečenju koje po redovnom toku stvari podrazumeva odsustvo rizika od štetnih posledica samog lečenja.da li se radi o primarnom strahu (strah za život) ili o sekundarnom strahu (strah od posledica povređivanja) ili pak o jednom i drugom strahu i koliko je strah trajao. Za pretrpljenu tešku telesnu povredu. Gž. izjasniti: da li je u procesu lečenja povrede preloma gornjeg okrajka leve potkolenice bila nužna hirurška intervencija radi saniranja ove povrede. primila iznos od 12. pravilan je zaključak prvostepenog suda da postoji podeljena odgovornost tužilje i tuženog za nastanak štete. Iz obrazloženja: U saobraćajnoj nezgodi koju je prouzrokovao tuženi. jer ona zavisi od odluke o glavnoj stvari u celini.000. u konkretnom slučaju zaštitne maske za lice. kako je dalje utvrdio prvostepeni sud.2005. (Iz presude Okružnog suda u Valjevu. kao i da li je ostavio kakve posledice na psihički život tužilje. godine od osiguravajuće kuće "K. koji po redovnom toku stvari ne podrazumevaju opasnosti od štetnih posledica.11. a sve kako bi mogla da se donese pravilna ocena o značaju ove povrede za umanjenje životne aktivnosti kod tužilje i trpljenju fizičkih bolova te da li eventualno ima mesta primeni odredbi člana 192.." . na ime polise kolektivnog osiguranja čiju premiju je platio tuženi. Zakona o obligacionim odnosima. tužilja je 2001. da li je eventualno tužilja odbila da se podvrgne hirurškoj intervenciji i da li je. Ukoliko je oštećeni odbio da se podvrgne medicinskim zahvatima. da joj je bila data zaštitna oprema (štitnik za oči). S obzirom da je veštak u svom nalazu i mišljenju naveo da ovaj prelom nije zarastao i da je mogućnost zarastanja bez naknadne hirurške intervencije samo teoretska.

000 DM). godine.273 - .. biće doneto drugo rešenje o oduzimanju robe radi izlaganja javnoj prodaji..OBLIGACIONO PRAVO 620. I broj ____od 13. odnosno doprinosa poginulih nastanku štete.47 promila alkohola u krvi). tuženi je izazvao saobraćajnu nesreću u kojoj su poginuli sinovi tužilaca. Gž. od 12. a isti organ ga je dopisom od 23.1998.. Prvostepeni sud je našao da na strani oba tužena postoji odgovornost u konkretnom slučaju. a ukoliko to ne učini ili robu ne preda carinarnici na slobodno raspolaganje. stav 1. odlučeno je da se roba koja je predmet prekršaja vraća vlasniku. godine naložila tužiocu da vrati u inostranstvo. Putnik je prihvatanjem vožnje svesno preuzeo rizik mogućeg nastanka štetnih posledica. postupajući po službenoj dužnosti. upotpuniti činjenično stanje i odlučiti o navedenom prigovoru tuženih. od 5. radi stavljanja robe na raspolaganje i vraćanje u inostranstvo. onda postoji podeljena odgovornost vozača i oštećenog putnika. rešenjem Up. naplati carine i ostalih uvoznih dažbina kojima ta roba podleže.02.10. tužiocu izrečena zaštitna mera oduzimanja šećera težine 40. onda u slučaju nastanka štete do koje je došlo krivicom alkoholisanog lica postoji podeljena odgovornost vozača i oštećenog putnika. između ostalog.. Međutim. rešenjem Saveznog veća za prekršaje od 8. kao predmet prekršaja.1996. nakon presude Saveznog suda od 30. tuženi je oglašen krivim i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od šest godina.. u podnetoj žalbi oba tužena ističu prigovor podeljene odgovornosti. u roku od 48 časova od dana pravnosnažnosti rešenja. Presudom Okružnog suda u V. ali ukoliko ona nije moguća oštećeni ima pravo na naknadu štete u novčanom iznosu i to prema cenama u momentu presuđenja. 800 vreća u vrednosti od 24. Carinskog zakona čiji je uvoz regulisan posebnim propisima a uvoznik ne ispunjava propisane uslove. ne pridržavajući se saobraćajnih propisa. ovde tužiocu.1998. Iz obrazloženja: U dosadašnjem postupku je utvrđeno da je rešenjem Komisije za carinske prekršaje Carinarnice P. u vezi sa stavom 5. Carinarnica P. godine. u ponovnom postupku.10. U daljem postupku. godine. Prihvatanjem vožnje oštećeni je svesno preuzeo rizik mogućeg nastanka štetnih posledica.1995. 280/2004.10. Kada putnik zna da je vozač u alkoholisanom stanju i pristane na vožnju..060 kg. Imajući to u vidu. Iz obrazloženja: Utvrđeno je sledeće činjenično stanje: Upravljajući svojim neregistrovanim putničkim vozilom marke ''BMV 320'' u alkoholisanom stanju (sa 1. a sve iz razloga što je reč o robi sa kojom se postupa u skladu sa članom 101. (Rešenje Okružnog suda u Valjevu. godine) 621. pod carinskim nadzorom predmetnu robu (rafinisani šećer u količini od 40.1998. a putnik zna da je vozač u alkoholisanom stanju i pristane na vožnju. U slučaju nastanka štete do koje je došlo krivicom alkoholisanog lica.2004.000 kg neto. prvostepeni sud će. je. Naturalnom restitucijom se obezbeđuje puno obeštećenje.6.. Tužilac se u ostavljenom roku obraćao Carinarnici P. godine obavestio da .10....

a prvostepeni sud će u skladu sa datim primedbama utvrditi činjenice na koje je napred ukazano.1998. Tužilac se obratio i saveznoj upravi carina 5. godine. Iz navedenih razloga.000 kg. stav 2. Drugostepeni sud je uvažio žalbu tuženika i ukinuo je prvostepenu presudu i vratio prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.274 - .11. koji određuje da se visina naknade štete određuje prema cenama u vreme donošenja sudske odluke. Zakona o obligacionim odnosima.2004.. Radi pravilne primene navedene zakonske odredbe i zakonite odluke o zahtevu tužioca. ali i mogućnost obogaćenja oštećenog lica na teret odgovornog lica. a tužiocu – ocu maloletnika je dosuđena naknada materijalne štete u vidu gubitka zarada za novčane iznose navedene u presudi. nisu novčana sredstva stranog porekla. trebalo je utvrditi vrednot robe koja nije vraćena tužiocu prema cenama u vreme donošenja sudske odluke. koji iznos je organ tuženog. utvrdio kao vrednost 40. kao protivvrednost nekadašnjih 24. Na osnovu člana 395.OBLIGACIONO PRAVO je predmetna roba.. Iz obrazloženja: Presudom prvostepenog suda tuženik je obavezan da plati maloletnom tužiocu na ime svih vidova naknade nematerijalne štete. međutim ukoliko ona nije moguća. već određena količina šećera. izuzev slučaja kad zakon određuje šta drugo. rafinisanog šećera. morao vratiti u inostranstvo. ZOO. Naturalnom restitucijom obezbeđuje se u najvećoj mogućoj meri puno obeštećenje. ZPP. stav 2. predata Sabirnom centru Savezne uprave carina. utvrđujući da tuženi nije vratio robu tužiocu. koju su organi tuženog oduzeli tužiocu. usvojili tužbeni zahtev tuženog. radi pravilne primene navedenih zakonskih odredbi i zakonite odluke u ovoj parnici.00 dinara. (Vrhovni sud Srbije. odnosno devizni iznos. Zakona o obligacionim odnosima. ZOO). čime bi se na najadekvatniji način uspostavilo stanje stvari kako je postojalo pre nastanka štete (član 185. godine) 622. ukinute su obe nižestepene presude. Kada je sud dosudio naknadu nematerijalne štete maloletnom tužiocu shodno članu 200. shodno članu 192. u rešenju od 13. Rev. Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja. 2621/04 od 04. čime se otklanja mogućnost neadekvatnog obeštećenja lica. kada se ostvaruje oštetni zahtev. oštećeni.11. Organi tuženog su prema napred pomenutom rešenju bili u obavezi da tužiocu stave na raspolaganje oduzetu količinu šećera. tada isti procenat doprinosa treba da se uzme u obzir i kod dosuđivanja materijalne štete za oca maloletnog tužioca. ali prema cenama u momentu presuđenja.10.000. godine. radi vraćanja u inostranstvo.1998. nižestepeni sudovi su polazeći od sadržine odredbi člana 2l1. Roba. u vezi čega od tuženog nije dobio odgovor. Navedeni zaključak sudova se zasniva na pogrešnoj primeni materijalnog prava.000 DM. sa zahtevom da mu se roba stavi na raspolaganje. Neizvršenjem te svoje obaveze. organi tuženog su tužiocu pričinili štetu koju su dužni nadoknaditi u svemu prema pravilima iz člana 189. koju je tuženi zbog nedostatka određene dokumentacije (poreklo robe). odlučeno je kao u izreci. Podnetom tužbom tužilac je tražio da mu tuženi isplati 720.. Carinarnica P. . odnosno tužilac u ovoj parnici ima pravo na naknadu štete u novčanom iznosu. ZOO uz utvrđenje doprinosa tužioca od 40%. i člana 214.

stav 2. ZOO. budući da bi imali pravo na srazmerno smanjenu naknadu ako su ovo znali i pristali da se neosvetljeno zaprežno vozilo uključi u saobraćaj.2004. U konkretnoj pravnoj stvari materijalno pravo je pravilno primenjeno. . Prema članu 192. stav 2. pa je za svaki dosuđeni vid naknade nematerijalne štete novčani iznos umanjen za 40%. Kž. U ponovnom postupku prvostepeni sud će otkloniti rečene nedostatke u izloženom smislu.OBLIGACIONO PRAVO Na osnovu izvedenih dokaza sud je pravilno utvrdio kako je došlo do saobraćajne nezgode u kojoj je povređen maloletni tužilac. u smislu člana 192. odlučio kao u izreci. ZOO o doprinosu maloletnog tužioca. Iz obrazloženja: Revizijom tuženih se osnovano ukazuje da je drugostepeni sud odlučujući o obimu i visini štete koju su tužioci pretrpeli pogrešno primenio materijalno pravo kada je zaključio da tužiocima pripada potpuna naknada štete. To znači.06. pogrešno je primenjeno materijalno pravo jer nije uračunat doprinos maloletnog tužioca nastaloj šteti u delu od 40%.08. ZPP. ZPP. ZOO. ne izjašnjava. Pravilno je sud dokazima utvrdio doprinos maloletnog tužioca u visini od 40%. (Iz rešenja Okružnog suda u Čačku. Isti je tražio na ime naknade nematerijalne štete novčane iznose navedene u tužbi. upotpuniti činjenično stanje i odlučujući o zahtevu tužioca doneti zakonitu i pravilnu odluku.2004. Zakona o obligacionim odnosima oštećeni koji je doprineo da šteta nastane ili da bude veća nego što bi inače bila ima pravo samo na srazmerno smanjenu naknadu. a takođe u ulozi tužioca je i otac maloletnika koji je tužbenim zahtevom tražio materijalnu štetu na ime izgubljene zarade. isti doprinos – isti procenat. a prvostepeni sud ih nije ni utvrdio ni cenio. kada postoji doprinos maloletnog tužioca u nastanku štete. Iz obrazloženja: Presudom prvostepenog suda tuženici su obavezani da plate tužiocu na ime naknade materijalne i nematerijalne štete novčane iznose navedene u izreci presude. U slučaju tužioca – zakonskog zastupnika maloletnog tužioca a prilikom odlučivanja o naknadi materijalne štete. Tužioci su se prema navedenim okolnostima vozili na neosvetljenoj zaprezi. pa je bilo nužno utvrditi da li su za ovaj nedostatak znali ili ne. jer od ovih okolnosti zavisi zaključak o njihovom doprinosu nastanku štete. Vrhovni sud je na osnovu člana 395. Kako se drugostepeni sud o ovim okolnostima iz člana 192. Naknada štete se može smanjiti zbog materijalnog stanja odgovornog lica ako šteta nije nastala namerom ili grubom nepažnjom. u vezi člana 166. 914/04 od 31. jer se radi o istom činjeničnom osnovu. mora postojati i mora se uračunati i za štetu koju potražuje i njegov otac. Oštećeni koji je doprineo da šteta nastane ili da bude veća nego što bi inače bila ima pravo samo na srazmerno smanjenu naknadu. uz primenu člana 192. Rev. 1848/04 od 17.275 - . (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. br. godine) 624. godine) 623.

485/04 od 29. ZOO može se naknada štete smanjiti zbog materijalnog stanja odgovornog lica. br. Revizijom se osnovano ukazuje da se pobijana presuda zasniva na pogrešnoj primeni materijalnog prava u delu kojim je odlučeno o isplati zakonske zatezne kamate.2000.11. ZOO. Stoga tužilac od dana saznanja za štetu ima pravo na isplatu zakonske zatezne kamate na iznos glavnog duga. godine) 625. Imajući u vidu navedenu zakonsku odredbu i načelo jednake vrednosti uzajamnih davanja ustanovljeno odredbom člana 15.2003. jer tužilac nema pravo na isplatu zakonske zatezne kamate od 23. kada je kurs nemačke marke na dan isplate bio 21. godine i tržišnog kursa po kojem je tužilac mogao da za isplaćene dinare kupi devize. po paritetu dinara i nemačke marke 1:6.669.2000. ZOO. broj 102/03 od 06.2004. odnosno pomoću kojeg može pribaviti sve ono što je potrebno da se takvo stanje uspostavi. Iz obrazloženja: Prema odredbi člana 190. a to će biti onda ako je učinjena šteta otklonjena u prirodi.63 dinara.2000. Gž. ako šteta nije nastala namerom ili krajnjom nepažnjom. smatra se dospelom od trenutka nastanka štete. Tuženi je dana 23. Zakona o obligacionim odnosima.70 dinara. te je tužilac tog dana saznao za štetu. KZS u vezi člana 19. ako je uspostavljeno ono stanje koje je postojalo pre nastanka štetne radnje (naturalna restitucija) ili ako mu se za nastalu materijalnu štetu dosudi novčani ekvivalent kojim će uspostaviti pređašnje stanje. To znači da oštećeni treba da bude u potpunosti obeštećen. Zakona o obligacionim odnosima naknada štete dosuđuje se u iznosu koji je potreban da se materijalna situacija oštećenog dovede u ono stanje u kojem bi se nalazila da nije bilo štetne radnje ili propuštanja. godine do 22. Samo isplatom razlike između dinarskog iznosa po zvaničnom kursu deviznog duga koji je tuženi isplatio 23. (Iz presude Okružnog suda u Čačku. godine. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. a u toj situaciji nema mesta primeni člana 191. materijalna situacija tužioca se dovodi u ono stanje u kojem bi se nalazila da tužilac dugovani iznos nije isplatio u docnji.928.2000. a to je da se naknada smanji zbog njegovog materijalnog stanja.1.1. U konkretnom slučaju delo je izvršeno pa je nastala šteta direktnim umišljajem. godine) . te su nižestepene presude preinačene u delu kojim je odlučeno o isplati zakonske zatezne kamate. Zakona o obligacionim odnosima. tj.2. Neosnovano je isticanje u žalbi da je sud trebao da primeni član 191. stav 2.04. jer je tom prilikom tužilac kao oštećeni pretrpeo telesne povrede. Iz krivičnih spisa proizilazi da je tuženik izvršio krivično delo sa direktnim umišljajem.2000. Obaveza naknade štete u smislu člana 186.2. Prev. tužiocu je u konkretnom slučaju dosuđena naknada koja odgovara razlici dinarskog iznosa po zvaničnom kursu deviznog duga koji je tuženi isplatio 23. drugostepeni sud je prvostepenu presudu potvrdio i žalbu odbio kao neosnovanu.2. KZJ. Iz spisa proizilazi da su tuženici kao optuženi oglašeni krivim zbog krivičnog dela – teški slučajevi razbojništva iz člana 169. Naknada štete dosuđuje se u iznosu koji je potreban da se materijalna situacija oštećenog dovede u ono stanje u kojem bi se nalazila da nije bilo štetne radnje ili propuštanja. godine i tržišnog kursa po kojem je tužilac mogao da za isplaćene dinare kupi devize. godine.OBLIGACIONO PRAVO Povodom žalbe jednog od tuženika.276 - . tako što je tužbeni zahtev odbijen za isplatu zakonske zatezne kamate na iznos glavnog duga za period od 23.2. Prema članu 191. jer je tuženi bio dužan da tužiocu vrati dinarski iznos za koji je tužilac mogao da kupi isti iznos deviza na koji je tuženi obavezan pravnosnažnom sudskom odlukom da tužiocu isplati u dinarskoj protivvrednosti. godine tužiocu isplatio iznos od 2.2000.

ali da nije ostvarivao stalna primanja. i to bilo propuštanjem da se prema odredbama Zakona o zapošljavanju i ostvarivanju prava nezaposlenih lica prijavi nadležnom Zavodu za zapošljavanje kao nezaposleni radnik. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije Rev. Zakona o radnim odnosima ("Sl. "kako je znao i umeo".06. stav 5.1994. glasnik RS". Veštačenjem je sud prvog stepena utvrdio vrednost ulovljene ribe.. Pri utvrđivanju visine naknade štete zbog gubitka zarade. polazeći od odštetnog cenovnika za ribarsko područje Čačak. s tim da na tako utvrđene iznose naknade njemu pripada i zatezna kamata. Zakona o ribarstvu (“Sl. pa je sud u tom smislu bio dužan da proveri njegove navode. kako je prvostepeni sud utvrdio. poslodavac je dužan da mu štetu nadoknadi. odnosno udruženju ili organizaciji sportskih ribolovaca (u daljem tekstu: korisnik). Tuženi su.. ili da je u spornom periodu tužilac kao oštećeni smanjio štetu radom kod drugog poslodavca ili na drugi način. soma. a visina naknade štete u vidu izgubljene zarade utvrđuje se prema visini zarade koju bi oštećeni ostvario u svakom mesecu spornog perioda. te samim tim propuštanjem da li je doprineo da šteta bude veća nego što bi inače bila u smislu člana 192. glasnik RS”. utvrdi u kom periodu je i gde radio te kolika je primanja ostvario. . U konkretnom slučaju sudovi su propustili da utvrde da li je tužilac u spornom periodu pokušao da smanji štetu radom kod drugog poslodavca ili na drugi način.2002. 35/94. Sva fizička i pravna lica koja u ribljem fondu bilo na koji način pričine štetu dužna su da je nadoknade u punom iznosu. Iz obrazloženja: Prema odredbi člana 106.277 - . ZOO. Pri utvrđivanju visine naknade štete zbog gubitka zarade. ali i 8-10 matica. 38/94) koji je stupio na snagu 7. sud je dužan da utvrdi da li je oštećeni doprineo da šteta bude veća. Prema odredbama člana 5. br. godine) 627. Iz obrazloženja: Prema stanju u spisima tuženi su 23.. karaša i drugih vrsta riba. Taj deo njegovog iskaza ukazuje na eventualno smanjenu štetu. mrežom ulovili i veće primerke deverike. ako zaposleni pretrpi štetu na radu ili u vezi sa radom. godine. Preduzeće odgovara za štetu koju je zaposleni pretrpeo po načelima odgovornosti za štetu. sud je dužan da utvrdi da li je oštećeni doprineo da šteta bude veća nego što bi inače bila u smislu člana 192. br.. tužilac koji je u svom iskazu saslušan u svojstvu parnične stranke naveo jeda je povremeno radio. bez obzira što se ne radi o stalnim primanjima. nego što bi inače bila u smislu člana 192. a potom i visine štete na dan presuđenja. ribarsko područje ili deo ribarskog područja može se ustupiti na korišćenje preduzeću. a tuženi za ovu vrstu ribolova nisu imali dozvolu jer se za to područje takva dozvola i ne izdaje. M. septembra 1999. Iz ovog proizilazi i aktivna legitimacija tužioca. gde je lov na ribe mrežom nedozvoljen. godine obavljali privredni ribolov uz pomoć mreže “zamrsača” na ribolovnom području reke Z. sa većim brojem oplođenih jaja riblje mlađi. 55/96).OBLIGACIONO PRAVO 626.09. Naime. II 849/02 od 18. ZOO.. Zakona o obligacionim odnosima. zadruzi ili drugom pravnom licu.

Tužilac je shodno čl. godine donela odštetni cenovnik za ribarsko područje Saveza Č.66 dinara i konstatovao da je tužilac za ovu količinu kupina mogao imati dobit u iznosu od 320.11. godine do isplate. nižestepeni sudovi su i po nahođenju Vrhovnog suda pravilno našli da su tuženi dužni da naknade tužiocu štetu u iznosu određenom presudom prvostepenog suda.. Zakona o ribarstvu (“Sl. st. a radi se o Zakonu o ribarstvu iz 1976. Zakona o obligacionim odnosima obavezao tuženog da tužiocu na ime izmakle dobiti isplati ovaj iznos.11. godine) 628. Primenjujući odredbe toga odštetnog cenovnika. je 18. kojim se tuženi obavezao da tužiocu isporuči 200 tona kupina prve klase u ukupnoj vrednosti od 460. polazeći od činjenice da tuženi tužiocu nije isporučio 193. a čije je ostvarenje sprečeno štetnikovom radnjom ili propuštanjem. ovu količinu pomnožio sa 1. Prvostepeni sud je.1994. stav 2. te da je inopartneru isporučio 160. st. godine do isplate.10 dinara. a valorizujući visinu naknade štete do dana presuđenja u smislu člana 189. Zakona o obligacionim odnosima. i 3.8.1998. tog zakona. a za svoj pravni stav dao je razloge koje prihvata i ovaj sud. Odredbom člana 189. 4. godini od raznih dobavljača i pod raznim uslovima otkupio 237. bilo na koji način pričine štetu dužna su da je nadoknade u punom iznosu a prema tom cenovniku. Iz obrazloženja: Prema stanju u spisima parnične stranke su bile u poslovnom odnosu po osnovu ugovora broj 91 od 6.727.. godine.972. U članu 1.00 dinara. Osnovano se žalbom ukazuje da se pobijana presuda u delu kojim je tuženi obavezan da tužiocu isplati iznos od 320. glasnik SRS” broj 8/76) bilo je propisano da se naknada štete koja se pričini ribljem fondu obračunava po cenovniku koji donosi skupština opštine na predlog korisnika ribarskog područja ili druge ribolovne vode. te je primenom člana 189.1996.06. a tuženi je od ugovorene količine isporučio tužiocu samo 6. godine. Prema članu 52. i član 190. prilikom donošenja pobijane presude prvostepeni sud nije cenio da je tuženi u 1996.200 kg kupine sa ciljem da ispuni svoju ugovornu obavezu prema inopartneru u Holandiji.. Stoga je pravilnom primenom materijalnog prava obavezao tuženog da tužiocu isplati ovaj iznos sa zakonskom zateznom kamatom od 1. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije.357 kg kupina. Rev. tog cenovnika propisano je da sva fizička i pravna lica koja u ribljem fondu ribarskog područja Č.20 dinara na ime izmakle dobiti zasniva na pogrešno i nepotpuno utvrđenom činjeničnom stanju i pogrešnoj primeni materijalnog prava. . novog zakona o ribarstvu do donošenja propisa na osnovu ovog zakona primenjivaće se propisi doneti na osnovu zakona iz člana 51.1998.357 kg kupina i zakonsku zateznu kamatu na deo glavnog duga u iznosu od 84. Skupština opštine Č. 2.972.20 dinara na ime izgubljene dobiti zbog neisporučenih 193.62 dinara.278 - .643 kg kupina. Na osnovu te odredbe. Pri oceni visine izmakle koristi uzima se u obzir dobitak koji se mogao osnovano očekivati prema redovnom toku stvari ili prema posebnim okolnostima.972. 3. 1. Ugovora izvršio avansne uplate.700.10 dinara (iznos nepokrivenog avansa) počev od 1.. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da se pri oceni visine izmakle koristi uzima u obzir dobitak koji se mogao osnovano očekivati prema redovnom toku stvari ili prema posebnim okolnostima. a čije je ostvarenje sprečeno štetnikovom radnjom ili propuštanjem.000.3.2002. 4782/01 od 06.OBLIGACIONO PRAVO U članu 61. Međutim. Pravilnom ocenom izvedenih dokaza prvostepeni sud je utvrdio da tuženi na ime nepokrivenog avansa duguje tužiocu iznos od 84...000 kg kupine i istu količinu isplatio. Tužilac je svojim zahtevom tražio da se tuženi obaveže da mu isplati 320.

prvotuženi odgovara po pravilima o odgovornosti po osnovu krivice u smislu člana 154. godine oko 03. Kao trajna posledica povređivanja kod tužioca je nastalo umanjenje životne aktivnosti u visini od 10%. odnosno krajnja ili gruba nepažnja štetnika isključuje primenu odredbi člana 191. osuditi odgovorno lice da plati manju naknadu nego što iznosi šteta. jer iz činjeničnog stanja nesumnjivo proizilazi da je prvotuženi isključivo kriv za prouzrokovanu štetu. a drugotužena Republika Srbija po pravilima o odgovornosti pravnog lica prema trećem u smislu člana 172. Rev. nejasno je kako je prvostepeni sud zaključio da je tužilac pretrpeo štetu u vidu izmakle koristi. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. sud može vodeći računa o materijalnom stanju oštećenog. D. ZOO o sniženju naknade štete. Namera. 6832/99 od 02. septembra 1994. . te bi ga isplata potpune naknade dovela u oskudicu. ako je svoju ugovornu obavezu prema inopartneru u pogledu isporuke kupina ispunio i to naplatio. Rev. a odgovorno lice je slabog imućnog stanja. Pž. Na osnovu takvog činjeničnog utvrđenja nižestepeni sudovi su pravilno zaključili o odgovornosti tuženih za nastalu štetu. godine) 629.2002. jer je bez razloga i povoda udario tužioca više puta bridom šake u predelu vilice.2000. bez razloga i povoda udario ga više puta bridom šake u predelu lica. te je zbog izvršenog krivičnog dela teške telesne povrede pravnosnažnom krivičnom presudom osuđen. u vezi člana 158. da sudovi nisu vodili računa o sniženju naknade. ZOO). (Iz presude Višeg trgovinskog suda u Beogradu. broj 6598/01 od 14.OBLIGACIONO PRAVO Imajući u vidu ovu zakonsku odredbu. odnosno krajnja ili gruba nepažnja štetnika isključuje primenu navedenog propisa. nanevši mu tešku telesnu povredu čime je izvršio umišljeno krivično delo teške telesne povrede što je utvrđeno pravnosnažnom krivičnom presudom. Stoga će u ponovnom postupku prvostepeni sud utvrditi da li je i kakvu štetu u vidu izgubljene dobiti pretrpeo tužilac zbog delimičnog ispunjenja ugovora od strane tuženog. namera.. Dakle.11. ZOO.00 časova u zgradi carinarnice gde je priveo tužioca radi provere isprava. Stoga je neosnovano ukazivanje u reviziji o podeljenoj odgovornosti (član 192. dana 1. Iz utvrđenog činjeničnog stanja nesumnjivo proizilazi da je prvotuženi štetu prouzrokovao namerno. Naime.. ako ona nije prouzrokovana ni namerno ni krajnjom nepažnjom. 2302/01 od 28. kao radnik pogranične policije u carinarnici V. koji se odnosi na sniženje naknade. ZOO.2001. (Vrhovni sud Srbije.279 - 630.02.02. Po shvatanju ovog suda u konkretnom slučaju nema mesta primeni ovog propisa. trpeo je fizičke bolove is trah i nastala je naruženost u vidu uočljivog deformiteta donje vilice. a zatim doneti odgovarajuću odluku o glavnoj stvari i troškovima postupka. nanevši mu pri tome teške telesne povrede u vidu potpunog preloma donje vilice s leve strane. godine) Pri oceni visine izmakle koristi uzima se u obzir dobitak koji se mogao osnovano očekivati prema redovnom toku stvari ili prema posebnim okolnostima. a čije je ostvarenje sprečeno štetnikovom radnjom ili propuštanjem. Iz obrazloženja: U postupku je utvrđeno da je tuženi M. Ne mogu se prihvatiti ni navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava. stav 1. Prema članu 191. ZOO. godine) .

ne odgovara za štetu koju drugome prouzrokuje. (Vrhovni sud Srbije.02. godine) 634. . (Vrhovni sud Srbije.1999. 563/99 od 22.OBLIGACIONO PRAVO Sniženje naknade u smislu člana 191. zakoni ne podrazumevaju samo načelne odredbe ZOO već podrazumevaju konkretne odredbe ZOO kojima je regulisan institut naknade štete kao izvora obligacija.1999. (Vrhovni sud Srbije. Zakona o obligacionim odnosima može se primeniti samo kod naknade štete gde se osnov odgovornosti zasniva na krivici (da šteta nije prouzrokovana ni namerno ni krajnjom nepažnjom) a ne i u slučaju da se odgovornost zasniva na objektivnoj odgovornosti.1999.1999. Rev. ima pravo samo na srazmerno smanjenu naknadu. godine) 631. 4179/99 od 16. 636. Rev. Lovačko društvo je odgovorno za štetu koju lovostajem zaštićena divljač pričini. 1815/99 od 09.09. a naknada se ne može dobiti od lica koje je bilo dužno da vodi nadzor nad njim. (Vrhovni sud Srbije. 5284/98 od 25.1998.06. godine) . Utvrđivanje srazmere namirenja oštećenog vrši se tako što se iznos isplaćene mu naknade štete pre pokretanja spora stavlja u odnos prema iznosu naknade štete koji mu je pripadao u vreme delimične naknade. a naročito s obzirom na materijalno stanje štetnika i oštećenika. godine) 633. Oštećenik koji je doprineo da šteta nastane ili da bude veća nego što bi inače bila. U slučaju štete koju je prouzrokovalo lice koje za nju nije odgovorno. osuditi štetnika da naknadi štetu. Rev. (Pravno shvatanje utvrđeno na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog suda Srbije od 08. godine) 635. Rev.07. Pod načelima odgovornosti za štetu.12. 915/98 od 02. Rev. (Vrhovni sud Srbije.2000.1998.06. godine) Lice koje usled duševne bolesti ili zaostalog umnog razvoja ili kojih drugih razloga nije sposobno za rasuđivanje. potpuno ili delimično.03. Po oceni izmakle koristi uzima se u obzir dobitak koji se osnovano mogao očekivati prema redovnom toku stvari ili prema posebnim okolnostima. kad to pravilnost zahteva.280 - 637. sud može.godine) 632. Rev. (Vrhovni sud Srbije. a čije je ostvarenje sprečeno štetnikovom radnjom ili propuštanjem. 340/98 od 01.

godine) 644.06. uzimajući u obzir i okolnosti koje su nastupile posle prouzrokovanja štete dosuditi naknadu u iznosu koji je potreban da se oštećenikova materijalna situacija dovede u ono stanje u kome bi se nalazilo da nije bilo štetne radnje ili propuštanja. Prev. ne pripada izgubljena dobit u visini bankarskih kamata jer to nije prihod koji bi po redovnom toku stvari mogao očekivati. ima pravo samo na srazmerno smanjenu naknadu. Rev. godine) 639. (Vrhovni sud Srbije.1997.12. 368/96 od 29. niti je dužnik iz zaključenog posla kao posledicu docnje u neizvršenju ugovora mogao da predvidi štetu u vidu plaćanja bankarskih kamata.1997.1997. (Vrhovni sud Srbije. godine) 640. (Vrhovni sud Srbije. Pri oceni visine izmakle koristi. godine) 642. Rev. (Vrhovni sud Srbije.1998. Rev. 1852/98 od 24.1997.01.1998.02.12/97 od 27. Rev. 2877/97 od 21. . uzima se u obzir dobitak koji se mogao osnovano očekivati prema redovnom toku stvari ili prema posebnim okolnostima čije je ostvarenje sprečeno štetnikovom radnjom ili propuštanjem. Proizvođač ne mora biti odgovoran po odredbi člana 189. 7167/97 od 01. 4107/97 od 24. godine) 641. 5126/97 od 04. (Vrhovni sud Srbije. Rev.11. ZOO (koja podrazumeva objektivnu odgovornost) ali može biti za istu štetu odgovoran po članu 154.1998.281 - 645. Preduzeću. Prev. vodeći računa o brižljivosti koju štetnik pokazuje u sopstvenim poslovima.08. Sud može odrediti manju naknadu ako je štetnik prouzrokovao štetu radeći nešto radi koristi oštećenika. Rev. ima pravo samo na srazmerno smanjenu naknadu.04. Oštećeni koji je doprineo da šteta nastane ili da bude veća nego što bi inače bila. Sud će. (Vrhovni sud Srbije. 4816/97 od 04.183/97 i Pzz.10. godine) . godine) 643. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. (Vrhovni sud Srbije.OBLIGACIONO PRAVO Podeljena odgovornost poslodavca i zaposlenog u naknadi štete. moguća je i kod štete prouzrokovane nezakonitim prestankom radnog odnosa. ZOO (po deliktnoj odgovornosti) ako je šteta proizašla iz njegovih propusta. godine) 638.1998. Oštećeni koji je doprineo da šteta nastane ili da bude veća nego što bi inače bila.

OBLIGACIONO PRAVO Preduzeća nastala podelom solidarno odgovaraju za obaveze preduzeća koja su prestala da postoje. (Iz odluke Vrhovnog suda Srbije. 3191/97 od 26. godine) 650. Ne radi se o presuđenoj stvari ako je u postupku prinudnog poravnanja poveriocu priznato potraživanje ali ono nije isplaćeno u roku predviđenom u prinudnom poravnanju.09. prema odredbi člana 187. Pž. 3546/96 od 09. Oštećeni ima pravo na naknadu štete u onom iznosu koji ga vraća u materijalni položaj pre nastupanja štetne radnje. (Vrhovni sud Srbije. Stoga.12. godine) 648.1997. Prigovor o podeljenoj odgovornosti za štetu tužioca i tuženog može se istaći bez obzira što je tuženi prouzrokovao štetu tužiocu umišljajem i bio zbog toga i krivično osuđen. 3561/97 od 28. Zakona o preduzećima. godine) 651. Pž.1997. Beograd. Rev. (Viši privredni sud. 4605/95 od 31. pa poverilac novom tužbom zahteva štetu zbog neblagovremene isplate ovog potraživanja u vidu razlike u ceni robe od vremena dospeća obaveze do dana plaćanja.09.1997. Rev. i vršilac intelektualnih usluga ima pravo ukoliko mu usluga o roku nije plaćena a ugovoreni iznos je obezvređen inflacijom zahtevati od naručioca isplatu usluga o novim cenama tj.1995.282 - 652. ima pravo samo na srazmerno smanjenu naknadu. (Viši privredni sud. na koju se pobijana (Vrhovni sud Srbije. Rev.1996.08. godine) 649.1997. godine) 646. godine) . Za novčano potraživanje obezvređeno inflacijom poverilac može tražiti valorizaciju potraživanja primenom indeksa rasta cena na malo ali može zahtevati umesto valorizacije naknade štete koja se sastoji u gubitku vrednosti određene stvari koju nije mogao kupiti usled docnje dužnika ali ovu štetu koja se dosuđuje prema cenama robe u vreme presuđenja mora i dokazati. Naime.09. 6137/97 od 17. .1996. 3159/97 od 14. cenama u vreme presuđenja spornog pravnog odnosa. Oštećeni koji je doprineo da šteta nastane ili da bude veća nego što bi inače bila.10. godine) 647. (Viši privredni sud. Izostanak krivičnog gonjenja za krivično delo šumske krađe ne znači da nema građansko-pravne odgovornosti za štetu pričinjenu sečom stabala. (Vrhovni sud Srbije. Pž. 5318/96 od 05.

Rev. ZOO) i potpunosti naknade materijalne štete (čl. shodno se primenjuju i u sporovima o naknadi ugovorne štete. Pravnu osnovanost tužbenog zahteva za isplatu kamate na iznos cene za kupljeni automobil. 6415/94 od 11. 15. Rev.1994. (Viši privredni sud u Beogradu.03.1995. 769/94 od 24. već je bio dužan ceniti stepen podeljene odgovornosti obe strane i sa time u vezi utvrditi i osnovanost dela visine utuženog potraživanja opredeljenog kao naknada štete. ZOO).01.05. godine) 656.godine) Ako šteta nastane u obavljanju opštekorisne delatnosti za koju je dobijena dozvola nadležnog organa može se zahtevati samo naknada štete koja prelazi normalne granice što znači da se isključuje svaka naknada štete ukoliko ne pređe normalnu granicu. Pž. njemu pripada i razlika do pune naknade štete. 1996/95) Odredbe o podeljenoj odgovornosti pri reparaciji vanugovorne štete. 659.10. . 108/94 od 5. Pž.1994. 417/91) . (Vrhovni sud Srbije. Gž. Stoga sud nije mogao utvrditi isključivu krivicu tužioca za nastalu štetu. Beograd. Beograd Gzs-51/91 od 30. jer su obe strane doprinele da do štete dođe. (Okružni sud u Kragujevcu.1994. nije smetnja da se u novom postupku ostvari zahtev za naknadu štete usled obezvređivanja dosuđenog iznosa. Pri tome se deo naknade ove štete ne može sa uspehom zahtevati od organizacije nadležne za održavanje puta na kome se šteta dogodila. godine) 653.283 - 658. koju je kupac unapred uplatio u vreme zaključenja ugovora uz garanciju prodavca da se cena neće menjati treba ceniti po načelu ekvivalentnosti (čl. ako je on u vreme nastanka štetnog događaja program održavanja spornog puta realizovala u većem obimu nego što je to bilo predviđeno pa i na mestu samog udesa. (Vrhovni sud Srbije. godine) 657.OBLIGACIONO PRAVO Ako dosuđeni nominalni iznos naknade zajedno sa kamatom ne dostiže štetu koju oštećeni trpi. 3335/93 od 26. Pravosnažno okončan postupak u sporu radi novčanog potraživanja. Gž. zavisno od toga da li je kupac kroz razliku između cene važeće u vreme zaključenja ugovora i cene važeće na dan ugovorene isporuke kompenziran za iznos kamate ili je oštećen. 654. godine) 655. Ako je tužilac greškom prilikom ispunjavanja virmanskog naloga naveo pogrešan broj računa tuženog a o istoj grešci obavestio tuženog i zahtevao povraćaj pogrešno uplaćenog iznosa. tada se ne može govoriti o isključivoj krivici tužioca za eventualno nastalu štetu.05.1991. (Viši privredni sud. (Vrhovni sud Srbije. tada se ima primeniti princip podeljene odgovornosti za štetu. 190. Ako je do saobraćajnog udesa došlo krivicom oba osigurana vozila. (Savezni sud.

ali situacije mogu biti različite. 666.1990. socijalne pomoći.godine) 660.) Ako utvrđeni iznos štete. 226/85) 663. koji je zaprežnim kolima izašao na magistralni put. godine) Znatnije promenjene okolnosti na kojima su zasnovane ranije odluke suda o dosuđenju naknade štete oštećenom u vidu rente. Ako iz svrhe proizilazi da je isplatom smanjena šteta. prema vremenu štetnog događaja. ima se okvalifikovati kao krajnja nepažnja. 665. Rev. Visina štete na vozilu utvrđuje se tako. što se od visine cene novog vozila odbije amortizacija i vrednost ostalih delova koji su upotrebljivi. koji je uprkos svetlosnom upozorenju na nailazak voza započeo prelazak preko pruge te prouzrokovao štetu.11. prema vremenu štetnog događaja. Ova primanja se zato uračunavaju u naknadu za odgovarajući oblik štete (materijalne ili nematerijalne). (Vrhovni sud Vojvodine.OBLIGACIONO PRAVO Ako utvrđeni iznos štete. jer je mogao predvideti da će tuženi tako postupiti.1986. Da li se te isplate uračunavaju u naknadu zavisi od njihove svrhe. ne prelazi iznos osigurane sume. smanji ili ukine.08. Rev. godine) Izmakla korist predstavlja poseban vid materijalne štete. 662. 100/90 od 21. Radnja štetnika. 705/90 od 08. br. 622/89) Načelo odštetnog prava da naknada ne može biti veća od iznosa šteta nalaže da se sve isplate u vezi sa štetnim događajem uračunaju u naknadu. Rev. 661.1990. (Vrhovni sud Srbije. što je morao učiniti. organizacija za osiguranje dužna je da potpuno naknadi štetu. te se visina te naknade određuje prema cenama u vreme donošenja sudske odluke. Pž.284 - 667. primanja socijalnog osiguranja (invalidskog. Beograd 900/90 od 21. Rev. (Zaključak savetovanja u Saveznom sudu od 16. 664. zdravstvenog i sl. 489/85) . (Vrhovni sud Srbije. 192. god. (Iz presude Vrhovnog suda Vojvodine. mogu imati takvo dejstvo da se na zahtev oštećenog ili štetnika za ubuduće dosuđena renta poveća. (Vrhovni sud Vojvodine.). Zakona o obligacionim odnosima o podeljenoj odgovornosti. ne prelazi iznos osigurane sume. koja isključuje mogućnost sniženja naknade. penzionog. (Vrhovni sud Srbije. tužilac je doprineo nastanku štete. To mogu biti različite isplate iz fonda solidarnosti.1990. . pa stoga postoje uslovi za primenu čl.08. (Vrhovni sud Srbije.10. treba je odbiti od naknade. 964/86) Propuštajući da smanji brzinu kretanja i da zvučnim signalima upozori na opasnost tuženog. organizacija za osiguranje dužna je da potpuno naknadi štetu. Prev.

1982.OBLIGACIONO PRAVO Lice koje je izvršenjem krivičnog dela nedozvoljenog prekida trudnoće prouzrokovalo smrt bremenite žene.285 - 674. Ako je neko lice pretrpelo materijalnu štetu u visini učinjenih izdataka za popravku oštećene stvari. Visina naknade materijalne štete u vidu izgubljene zarade pretrpljene usled neopravdanog zadržavanja u pritvoru. prema iznosu koji bi oštećeni po redovnom toku stvari ostvario da je radio u vremenu lišenja slobode. Autotransportna organizacija čije je vozilo oštećeno u saobraćaju krivicom drugog učesnika saobraćaja. (Vrhovni sud Srbije. nezavisno od promene vrednosti novca. jer je trotoar ulice namenjen isključivo za kretanje pešaka a ne i motornih vozila. Rev. godine) 670. 336/81) 671. Međutim. Nema podeljene odgovornosti u slučaju kad vozač mopeda povredi lice koje se kreće trotoarom. Rev.09. (Vrhovni sud Srbije. Rev. utvrđuje se primenom člana 189. 280/81) . (Viši privredni sud Srbije. kao i da otkloni uzročnike nastanka štete. 442/82) Imovinsko stanje štetnika nema značaja za odluku o visini obaveze za naknadu štete. a ne u visini koja bi bila utvrđena prema momentu presuđenja. Organizacija udruženog rada koja usled svoje privredne aktivnosti zagadi rečno korito a otpadnim materijalom zatrpa vodenični jaz te usled toga nastupi šteta na poljoprivrednom dobru u vidu umanjenja prinosa i zbog neaktivnosti vodenice u vidu umanjenja dohotka dužna je da štetu koja prelazi granice razumne štete naknadi vlasniku poljoprivrednog zemljišta i vodenice. ako je šteta prouzrokovana krivičnim delom sa umišljajem. (Vrhovni sud Kosova. (Vrhovni sud Srbije. ima pravo na naknadu kako stvarne štete tako i izgubljene dobiti koju je mogla osnovano očekivati od eksploatacije vozila da ono nije bilo oštećeno. stav 3. odgovara za štetu članovima njene uže porodice. Zakona o obligacionim odnosima. 2252/82 od 02. onda ima mesta primeni pravila o podeljenoj odgovornosti. 464/85) 668. 217/84) 669. Gž. ako je bremenita žena pristala da se nad njom izvrši nedozvoljeni prekid trudnoće. (Vrhovni sud Srbije. onda ono može potraživati naknadu štete od odgovornog lica samo u visini izdataka koje je imalo za popravku. Rev. (Vrhovni sud Srbije. Gzz. presuda Pž. 672. . 2083/81) 673.

Rev. (Vrhovni sud Srbije. Tužilja je. lupala na vrata vozaču. onda je odgovorno lice dužno da naknadi celokupnu štetu. Vozač je. (Vrhovni sud Srbije. zatvorio vrata i krenuo unazad nekoliko metara i stao. dotrčala do prednjih zatvorenih vrata i na ista lupala vozaču.03. Zbog toga se u konkretnom slučaju imaju primeniti odredbe Zakona o obligacionim odnosima o podeljenoj odgovornosti. pokušala nepropisno da uđe u autobus van mesta određenog za prijem putnika. utvrđujući odgovornost za nastanak štetnog događaja. Zakona o obligacionim odnosima propisano . štetnik ne bi bio dužan da naknadi celokupnu štetu. Zbog toga je ona pala i povredila se. 678. radi eventualne primene pravila o podeljenoj odgovornosti.OBLIGACIONO PRAVO Za pravilnu primenu materijalnog prava u sporu radi naknade štete od značaja je ponašanje oštećenog. (Vrhovni sud Srbije. U konkretnom slučaju postoji doprinos tužilje od 20% nastanku štete. 1577/80) 676. međutim. Ako oštećenik ovog doprinosa u nastavku štete nema. 81/80) Neprilagođena vožnja motornog vozila i neobazrivo kretanje pešaka na kolovozu predstavljaju propuste oba učesnika u saobraćaju. Rev. pre nego što je ona stigla do njega. Rev. a on se ogleda u činjenici da je ona.2004. Pogrešan je ovaj stav prvostepenog suda. nakon prijema putnika i polaska autobusa. zbog čega pri odlučivanju o naknadi nastale štete ima mesta primeni pravila o podeljenoj odgovornosti. Putnik doprinosi nastanku štete svojim pokušajem da naknadno uđe u autobus. Odredbom člana 192.godine došlo je do saobraćajne nezgode tako što je tužilja. 336/81) 675. tako što je dotrčala do autobusa koji je započeo radnju isparkiravanja i. već samo deo štete koji se može pripisati njegovoj nedozvoljenoj radnji. ometajući ga pri manevrisanju. nameravajući da uđe u autobus koji je. ustanovio da u tom smislu u konkretnom slučaju nema doprinosa tužilje. odnosno njegovoj krivici. stav 1. misleći da je autobus stao da bi njoj otvorio vrata da uđe. 677. jer u prisustvu doprinosa oštećenog u nastanku štetnih posledica.286 - . Prvostepeni sud je. bez otvaranja vrata krenuo unapred i zakačio deo tužiljine garderobe. Primeni pravila o podeljenoj odgovornosti ima mesta samo ako je i oštećeni svojim ponašanjem doprineo nastanku štete. koji je zatvorio vrata i krenuo sa svog stajališta-polazišta. te ga tako omete u započetoj radnji isparkiravanja Iz obrazloženja: U dokaznom postupku prvostepeni sud je utvrdio sledeće: dana 19. pokušavajući da mu skrene pažnju na sebe kako bi joj otvorio vrata da naknadno uđe u autobus.

čime se samo smanjuje istovremena obaveza štetnikove naknade potpuno integralne štete čija je krivica relevantna u smislu prouzrokovanja saobraćajne nezgode. stav 4. Iz obrazloženja: Sud može na zahtev oštećenika za ubuduće povećati rentu. a može je i na zahtev štetnika smanjiti ili ukinuti. potrebno je preinačiti obe presude nižestepenih sudova u pogledu visine dosuđene naknade štete. Jer. time se zanemaruje smisao povrede izričite norme iz člana 50. bilo da bude veća nego što bi inače bila). (Presuda Vrhovnog suda Srbije. čija je krivica relevantna u smislu prouzrokovanja saobraćajne nezgode. ne može isključiti činjenica da se putničko vozilo tužioca kretalo brzinom većom od propisane.287 - . Rev. godine) 679. U tom smislu.01.OBLIGACIONO PRAVO je da oštećenik koji je doprineo da šteta nastane ili da bude veća nego što bi inače bila. Prekoračenje brzine kretanja vozača putničkog vozila može se smatrati samo njegovim učešćem u vlastitoj šteti (bilo njegovim doprinosom da šteta uopšte nastane. Odgovornost tuženog. Oštećeni. ima pravo samo na srazmerno smanjenu naknadu. TELESNE POVREDE I OŠTEĆENJA ZDRAVLJA (Čl. čija je krivica relevantna u smislu prouzrokovanja saobraćajne nezgode. kome je vansudskim poravnanjem dosuđena renta zbog telesne povrede i izgubljene radne sposobnosti.2006. Odgovornost tuženog. 5201/05 od 07.2006.06.vozač je dužan da propusti sva vozila koja se kreću putem sa prvenstvom prolaza na koji se uključuje. obavezujući tuženog da tužilji naknadi srazmeran deo štete imajući u vidu njen doprinos nastanku štetnog događaja. (Presuda Okružnog suda u Novom Sadu. koji je vozio prekomernom brzinom. ne može biti isključena zbog veće brzine kretanja putničkog vozila tužioca. godine) POSEBNO O NAKNADI MATERIJALNE ŠTETE U SLUČAJU SMRTI. Iz tih razloga je prvostepenu presudu valjalo preinačiti.član 196. Zakona o osnovama bezbednosti saobraćaja na putevima . ako se znatnije promene okolnosti koje je sud imao u vidu prilikom donošenja ranije odluke . Zakona o obligacionim odnosima. 193 – 197. . 2129/04 od 26. Gž. može tražiti povećanje rente samo od dana podnošenja tužbe. Zakona o obligacionim odnosima) 680. srazmerno doprinosu oštećenog u odnosu na ukupan obim štete utvrđene na dan veštačenja. Iz obrazloženja: Nije osnovan navod revizije da je do saobraćajne nezgode došlo isključivom krivicom vozača putničkog vozila.

povisiti samo od dana podnošenja tužbe.prema utvrđenom činjeničnom stanju . godine pa ubuduće.05. Zakona o obligacionim odnosima. Gž. stav 2. . godine u jedinstvenom iznosu.07. godine od 73. kojom je uređen odnos između oštećenog lica i štetnika. godine pa nadalje. čiji ukupan iznos nije poznat u vreme odlučivanja o tužbenom zahtevu. počev od 01. i to kao jedinstvena suma. dok za to postoje zakonski uslovi.1995.12. Naknada štete u vidu novčane rente može se dosuditi samo za štetu koja postoji u momentu donošenja sudske odluke pa u buduće. tužiocu isplaćivati mesečnu rentu. Prema tome.11. 2144/11 od 01.2001. u unapred utvrđenim iznosima.07. a kako to pravilno zaključuje prvostepeni sud.54 dinara. može se.741. dok za to postoje zakonski uslovi. 16.2004. Pravnosnažnom presudom od 07. godine do 03.01. jer se radi o izmeni pravnosnažne sudske odluke odn. godine tužiocu je dosuđena razlika ličnog dohotka za period od 01. prilikom odlučivanja nužno je obaviti odgovarajuće veštačenje. tuženi plaća tužiocu rentu u mesečnom iznosu. godine) 681.09. te je određeno da. Pravilno je prvostepeni sud primenio materijalno pravo kada je delimično usvojio eventualni tužbeni zahtev tužioca i tužiocu dosudio na ime povećanja rente iznose kako je to navedeno u izreci prvostepene presude ili ukupan iznos za period od 16.07. Renta je naknada u novčanom obliku.08. te se obavezao da će od 01.1993.1997. godine u iznosima i sa zakonskom zateznom kamatom kako je to naznačeno u prvostepenoj presudi.07. godine. u konkretnom slučaju vansudskog poravnanja.2011.član 195.1997.05. godine jedinstvenu sumu.288 - .07. Pravilno je prvostepeni sud utvrdio visinu rente za dosuđeni period od 16. godine do 31. Poravnanjem od 09.2004.1995. ali ukupan obim štete za to proteklo vreme je poznat i dospeo. Za vreme donošenja presude naknada štete nema oblik rente.08.11. kao naknada štete zbog izgubljenog gubitka zarade. godine do 03. godine do 01.1996.1995. Presudom na osnovu priznanja od 09.08.00 dinara. godine do 15.povređen u saobraćajnoj nezgodi 1981. godine ). Od tada tuženi je tužiocu na ime rente isplaćivao mesečno iznos od 733.2004. Naime. već jednokratnog iznosa ( jedinstvene sume ).1993.09.07. mesečna renta pravnosnažno dosuđena oštećenom. zbog promenjenih prilika. a ne i za ranije pretrpljenu štetu koja se dosuđuje u jednokratnom iznosu. Do donošenja prvostepene presude postoji samo izgubljena zarada. Ukoliko je reč o naknadi štete po osnovu izgubljene zarade.1993.2004. godine pa do 31.OBLIGACIONO PRAVO Ako povređeni zbog potpune ili delimične nesposobnosti za rad gubi zaradu.1994. tužilac kome je vansudskim poravnanjem dosuđena renta zbog telesne povrede i izgubljene radne sposobnosti može da traži povećanje rente samo od dana podnošenja tužbe.06. godine tuženi se obavezao da tužiocu isplati na ime razlike ličnog dohotka za period od 12. a koja se plaća periodično. odgovorno lice dužno je da mu plaća određenu novčanu rentu kao naknadu za tu štetu .05. godine. godine. Tužilac je .2005. kako je to već navedeno.1997. (Iz Presude Apelacionog suda u Novom Sadu.2005. godine tužiocu je dosuđena naknada štete u vidu razlike između ličnog dohotka koji bi ostvarivao na svom ranijem radnom mestu vozača i ličnog dohotka koji tada ostvaruje na radnom mestu servisera za period od 01. a pravilno dosudio rentu počev od podnošenja tužbe. Iz tih razloga pravilno je prvostepeni sud odbio deo eventualnog tužbenog zahteva tužioca za isplatu rente za period pre podnošenja tužbe ( od 16. koja može biti različita u različitim vremenskim periodima.

odnosno čime se on bavi. pitanje radne sposobnosti spada u domen specijaliste medicine rada.07. da je ocenu radne sposobnosti tužioca u prvostepenom postupku. koje je u momentu udesa bilo osigurano kod tuženog i isti je osuđen na kaznu zatvora pravnosnažnom presudom nadležnog Opštinskog suda. stav 2. koju je prvostepeni sud utvrdio preko veštaka medicinske i finansijske struke. Na osnovu procenta umanjenja opšteživotne aktivnosti. šteta od tog gubitka ne može biti veća od onoga što bi oštećeni dobijao od poginulog da je on živ. godine. Gž.03. I prema stavu ovog suda. Od tog iznosa. Iz prvostepene presude uočava se da je sud kod odlučivanja o dosuđenju izgubljene zarade i rente. između ostalog. kao i visina tužbenog zahteva u odnosu na dosuđenje rente.1997. godine) . a postoji u spisima dopunsko veštačenje obavljeno preko istog veštaka. obavio veštačenje sa veštakom ortopedom i preko ovog veštaka i veštaka psihijatra utvrdio da je umanjenje opšteživotne aktivnosti kod tužioca 35%. (Iz Rešenja Okružnog suda u Novom Sadu.OBLIGACIONO PRAVO Iz obrazloženja: Iz utvrđenog činjeničnog stanja proizilazi da Tužilac je povređen u saobraćajnoj nezgodi. kao vidova materijalne štete.08. Zbog zadobijenih povreda tužilac je pretrpeo nematerijalnu i materijalnu štetu. dakle. a iste nisu utvrđene u prvostepenom postupku. Radi se. mora poći od izdržavanja koje bi tužioci ostvarivali da štetnog događaja nije bilo.2010.2006. U svakom drugačijem slučaju. mogao da izvrši isključivo veštak specijalista medicine rada. godine do 31. godine. Od ovih činjenica zavisi osnovanost tužbenog zahteva. Zakona o obligacionim odnosima. mora oduzeti zbir svih primanja koja su tužioci dobijali zbog smrti dužnika izdržavanja (porodična invalidnina kao i porodična penzija. a pri tom ceneći i zanimanje tužioca. Nezgodu je izazvalo imenovano lice teretnim vozilom.11. za koje poslove. prvostepeni sud je utvrđivao pravo tužioca na dosuđenje rente. kao i da li svoj dosadašnji posao uopšte može da obavlja. zatim.da bi prvostepeni sud meritumom pravilno odlučio odn.član 194. ukoliko je tužiocima isplaćivana u spornom vremenskom periodu). odnosno veštaka ortopeda od 16. Žalbom tuženog se osnovano ističe. kojim se ovaj veštak izjasnio da je umanjenje opšte radne sposobnosti tužioca iznosilo 35%. o posebnom vidu materijalne štete koja svoj osnov ima u činjenici smrti dužnika izdržavanja. koji prema pravilima svoje struke utvrđuje da li radna nesposobnost postoji i u kom stepenu. koja se dogodila 19. 2436/06 od 01. dosudio pravičnu novčanu naknadu za sporni vremenski period od 01. koja je nužna radi utvrđivanja prava na rentu.03. Ako je izdržavanje izgubljeno zbog smrti davaoca izdržavanja. Znači .289 - . kao putnik u autobusu u kome se nalazio u svojstvu klupskog lekara fudbalskog kluba.2004.11. dosuđeni iznosi suprotstavljaju se društvenom cilju koji se ovom vrstom novčane naknade želi postići. (Iz Rešenja Apelacionog suda u Kragujevcu. godine. a da je ovu činjenicu utvrđivao veštak ortoped. Iz obrazloženja: Šteta zbog izgubljenog izdržavanja odmerava se s obzirom na sve okolnosti konkretnog slučaja a iznos naknade štete ne može biti veći od onog što bi oštećeni dobijao od poginulog da je ostao u životu . 1435/10 od 04.1998. Gž. godine) 682.2009.

1992. ili je može na zahtev štetnika smanjiti ili ukinuti.2007. odredbom člana 196. nakon što je izvršena revalorizacija iznosa od 1. ZOO i rentu promeni. 96/94 od 31. P. Glavna Filijala Č..2007. Ovakav zaključak prvostepenog suda ne može se prihvatiti.1994. Ona se izražava kao razlika u zaradi koja nastaje zbog umanjenja radne sposobnosti oštećenog. ZOO predviđeno je da sud može. (Rešenje Okružnog suda u Čačku. godine. Istom presudom izmenjena je presuda Opštinskog suda u G. koje bi dale za pravo sudu da primeni odredbe člana 196. da se određuje prema visini izgubljene zarade i da se mora dokazati i to putem veštačenja.00 dinara. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud u obrazloženju osporene presude konstatuje da je presudom istog suda P. niti se može obračunavati revalorizacijom tog iznosa. Stoga sud utvrđuje samo visinu rente i to na osnovu izveštaja uprave prihoda od 11. 96/94 od 31. godine pa ubuduće.1994. a shodno članu 196.01. 497/91 od 26. koja nastaje zbog umanjenja radne sposobnosti oštećenika. godine. Zakona o obligacionim odnosima. na osnovu utvrđenog. 549/06 od 25. br. koju je stekao presudom istog suda P. kao i troškovi podizanja nadgrobnog spomenika i pomena .2004. 1293/2007 od 10. Iz obrazloženja: Uobičajene troškove sahrane čine samo oni troškovi koji su neophodni za ukop pokojnika u skladu sa merilima i shvatanjima sredine iz koje pokojnik potiče.8. godine.ali samo u razumnoj meri. Renta se određuje se prema visini izgubljene zarade i mora se dokazati putem veštačenja jer predstavlja naknadu materijalne štete zbog smanjene radne sposobnosti oštećenog. godine) 684. niti se može obračunavati revalorizacijom. pa nije. i konstatuje da je.10. godine) . obavezan DD za osiguranje "D. podizanja nadgrobnog spomenika i pomena – ali samo u razumnoj meri. godine. br. odnosno iz koje potiče njegova porodica koja snosi te troškove. tužbeni zahtev osnovan. a na šta mu je i u toku postupka od strane tuženog ukazivano. jer predstavlja razliku u zaradi.80 dinara. U konkretnom slučaju prvostepeni sud ne utvrđuje koje su okolnosti postojale u vreme donošenja ranije odluke. na zahtev oštećenika." B. za ubuduće povećati rentu. Naime.2007.OBLIGACIONO PRAVO 683. a počev od 21. Osnovano stoga tuženi u žalbi ukazuje da je renta materijalna šteta.11. br.200. Uobičajeni troškovi sahrane su troškovi ukopa. ali samo ako se znatno promene okolnosti koje je sud imao u vidu prilikom donošenja ranije odluke. jer nema nijednog razloga o odlučnim činjenicama. Sud otuda nalazi da tužilac ima pravo na rentu zbog smanjene radne sposobnosti. a nije. da tužiocu na ime rente zbog smanjene radne sposobnosti plaća mesečno iznos od 29. a na šta se i žalbom tuženog osnovano ukazuje.6.M. 497/91 od 26. i odlučuje kao u izreci presude pod jedan. Gž.. niti utvrđuje da li je i na koji način došlo do promenjenih okolnosti. a koja je izmenjena presudom P.8.1992.290 - . br.2. (Rešenje Okružnog suda u Beogradu Gž.11. godine.

Tuženi je račune platio delimično bilateralnom.OBLIGACIONO PRAVO Kada je tužilja kao posledicu pretrpljenih telesnih povreda trpela i materijalnu štetu jer je kupovala. pri čemu nije bilo sporno da navedena šteta pok. 568/03 od 30. 846/05 od 30. ali u docnji. radi naknade materijalne i nematerijalne štete zbog povreda zadobijenih u saobraćajnoj nezgodi.845. Odredbe člana 295. tada da bi od tuženika osiguravajuće organizacije imala pravo na taj vid materijalne štete. (Iz presude Okružnog suda u Čačku. Kod ovakvog stanja stvari pravilnom primenom materijalnog prava Okružni sud nalazi da je neosnovan tužbeni zahtev tužilja po navedenom osnovu jer se u smislu čl. B. Gž. sud mora da utvrdi da li je te troškove u vidu refundacije tražila od fonda zdravstvenog osiguranja. Gž. godine) 685. i 337. istog propisa dospeli iznosi naknada mogu preneti drugome ako je iznos naknade određen pismenim sporazumom strana ili pravnosnažnom sudskom odlukom. pravo na naknadu štete u vidu novčane rente usled smrti bliskog lica i usled povreda i oštećenja zdravlja ne može preneti drugom licu pri čemu se po odredbi stava 2. ZOO-a. Zakona o obligacionim odnosima ne isključuju pravo poverioca na isplatu kamate zbog duga isplaćenog od strane dužnika u docnji i to kompenzacijom. ima pravo na taj vid materijalne štete od tuženika. Kamata na neblagovremeno plaćene račune iznosi 338. određene inekcije.2005. po računima. br. Utvrđeno je da je tužilac umro u toku vođenja parnice te da su tužilje kao njegove zakonske naslednice posle toga preuzimajući parnicu zahtevale naknadu materijalne štete za izdatke povodom tuđe nege i pomoći. shodno članu 193.2003. nije bila priznata pismenim sporazumom stranaka ni pravosnažnom sudskom odlukom. S. ZOO. a delimično multilateralnom kompenzacijom i virmanskim uplatama. Pravo na naknadu štete u vidu novčane rente za izdatke povodom tuđe nege i pomoći pripada samo oštećenom ako je on u životu i ne prelazi na njegove naslednike. Kako se ovde radi o naknadi štete iz člana 195. ZOO-a..01. a tuženi kao kupac platio cenu po računima. koja se u smislu čl. . godine) 687. br. ZOO-a određuje u obliku novčane rente iz navedenih zakonskih propisa proizilazi zaključak o neprenosivosti prava na naknadu štete za izdatke povodom tuđe nege i pomoći zakonskim naslednicima oštećenih. a kod uračunavanja ispunjenja nije izvršeno uračunavanje dospele kamate.13 dinara. 313. 686. (Iz presude Okružnog suda u Valjevu. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju parnične stranke su bile u poslovnom odnosu u kojem je tužilac kao prodavac isporučio robu tuženom. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je pravilno i potpuno utvrdio sve odlučne činjenice za donošenje odluke u ovoj parnici koja se vodila po tužbi sada pok. 336. jer samo ako iznosi po računima nisu refundirani i ti troškovi su bili neophodni. B. stav 1.291 - .06. 197. 198.

zarada od prekovremenog rada. tj. U određenim slučajevima. ugovorna kazna. ZOO. Kamata se uopšte ne pominje. zbog čega Zakon o obligacionim odnosima dopušta mogućnost da se umesto rente isplati jedna ukupna svota – kapitalizirana renta. Član 188.2003. i 5. osim ako to prema okolnostima slučaja ne bi bilo opravdano (član 188. Zbog toga oštećeni ima pravo da zahteva potrebno obezbeđenje za isplatu rente. Kapitalizirana renta je naknada buduće štete koja se. određivanjem rente u mesečnim iznosima ne bi bili zaštićeni interesi oštećenog. je propisao da se visina ukupne svote (kapitalizirana renta) utvrđuje prema visini rente. redovna zarada iz radnog odnosa. stav 3.godine) 688. (Vrhovni sud Srbije. stav 2. kao sporednog potraživanja. st. Ova druga sporedna prava mogu biti npr. već postaje samostalno potraživanje i može se posebno utuživati. Da bi se utvrdila visina kapitalizirane rente potrebno je stručno znanje kojim sud ne raspolaže. . stav 4. jer bez potraživanja glavnog duga nema ni kamate. ZOO. koji zbog potpune ili delimične nesposobnosti za rad. propisano je da je odgovorno lice dužno povređenom. plaćati određenu novčanu rentu kao naknadu za ovu štetu. Oštećeni je ovlašćen da zahteva određivanje kapitalizirane rente ako dužnik ne pruži obezbeđenje koje sud odredi ili iz određenih uzroka (član 188. zaloga i druga sporedna prava. Kamata jeste po načinu nastanka sporedno potraživanje. štetnik. karakteristično je da ista nastaje kada dužnik padne u docnju sa ispunjenjem novčane obaveze i praktično se uvećava do ispunjenja obaveze. ne gasi se pravo na zateznu kamatu ako je nastala i ista se može obračunati i utvrditi kao samostalno potraživanje. Zatezna kamata u slučaju prestanka glavne obaveze prestaje samo teći. u zakonom određenim slučajevima plaća u ukupnom iznosu i čiju visinu izračunava veštak aktuar. te u slučaju da novčana obaveza prestane ispunjenjem. odnosno odgovorno lice unapred plaća naknadu štete i ne može se koristiti tim novcem. dok se ne plati glavni dug. 138/03 od 04. Naime. rezultata popisa stanovištva o prosečnom životnom veku stanovništva itd. Ravnomernost u isplatama rente štiti interes oštećenog jer mu omogućava da svoje potrebe svakodnevno namiruje. kaucija. Kapitalizirana renta se dobija tako što se mesečna renta množi brojem meseci verovatnog trajanja života oštećenika i od tog iznosa odbiju diskontne kamate. gasi se za ubuduće. 4. Iz navedenog propisa ne proizlazi da se prestankom glavne obaveze gasi i kamata. zarada od radne delatnosti koja mu je donosila izvesne prihode. Prev. stav 2. Odredbom člana 195. stanja zdravlja.OBLIGACIONO PRAVO Predmet tužbenog zahteva je isplata kamate na neblagovremeno plaćene račune za isporučenu robu tuženom. Pravo na kamatu ne može prestati ni samo zbog toga što je glavni dug plaćen i ugašen prebijanjem. Naknada štete zbog smanjene radne sposobnosti se po pravilu dosuđuje u vidu mesečne rente. kod zatezne kamate. pa stoga izračunavanje visine štete u ovakvom slučaju treba poveriti veštaku aktuaru. ZOO). dok se oštećenim novcem štetnika koristi pre dospelosti obaveze.12. Kapitalizirana renta je naknada buduće štete koja se u zakonom određenim slučajevima plaća u ukupnom iznosu.292 - . Zakona o obligacionim odnosima propisano je da se prestankom glavne obaveze gase jemstvo. kapara. gubi zaradu. Pod zaradom se podrazumeva svaka imovinska korist koja se postiže radom. Iz obrazloženja: Odredbom člana 195. Međutim. ali ona koja je nastala ne može se ugasiti. Verovatno trajanje života oštećenog utvrđuje se zavisno od pola. odustanica. životnog veka njegovih predaka. ZOO). verovatnom trajanju života oštećenog i uz odbitak odgovarajućih kamata.

godine). godine pa ubuduće. Naknada štete u vidu novčane rente može se dosuditi samo za štetu koja postoji u momentu donošenja sudske odluke pa ubuduće. po čl. II 1017/02 od 09. ZOO ako povređeni zbog potpune ili delimične nesposobnosti za rad gubi zaradu ili su mu potrebe trajno povećane. prvostepeni sud je tužiocu na ime izgubljene zarade za vreme sprečenosti za rad (to vreme se ne precizira u izreci) dosudio 1. Iz obrazloženja: Osnovano se u reviziji ističe da je u postupku učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 354. stav 2. 195. stav 2. u vezi člana 186.3. Međutim.1993. Po članu 195. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije u Beogradu. Iz navedene odredbe proizilazi da se naknada štete u vidu novčane rente može dosuditi samo za štetu koja postoji u momentu donošenja sudske odluke pa ubuduće. Rev.293 - . godine) 689. stav 1. Naime. a i renta dosuđena za isti vremenski period pa su obe naknade kumulirane što je suprotno članu 195. tačka 13.300 dinara. dužan je da naknadi troškove oko lečenja i druge potrebne troškove u vezi sa tim. S obzirom da je tužilac zadobio tešku telesnu povredu 20. godine nejasno je zbog čega se materijalna šteta (renta) zbog nesposobnosti za rad dosuđuje za raniji period (počev od 20. Rev. pa je preuranio sa zaključkom da tužilac ima pravo na kapitalizirani iznos rente. Takođe.2000. Naime. Kako se vreme nesposobnosti za rad ne navodi ni u izreci a ni u obrazloženju to proizilazi da je i izgubljena zarada u fiksnom iznosu. Prvostepeni sud je suprotno postupio jer je i štetu pre presuđenja dosudio u vidu mesečne rente a ne u jednokratnom iznosu. visina kapitalizirane rente je morala biti utvrđena veštačenjem putem veštaka aktuara.) ZPP jer u pogledu odlučnih činjenica nižestepene presude ne sadrže jasne razloge zbog kojih se njihova pravilnost ne može sa sigurnošću ispitati. ZOO ko drugome nanese telesnu povredu ili mu naruši zdravlje. U ponovnom postupku tužilac će urediti tužbu na osnovu člana 109. ZOO. a ne i za ranije pretrpljenu štetu koja se dosuđuje u jednokratnom iznosu. godine) .10. ili su mu mogućnosti njegovog daljeg razvijanja ili napredovanja uništene ili smanjene. (sada tačka 14. odgovorno lice dužno je plaćati povređenom određenu novčanu rentu kao naknadu za tu štetu.04. ZPP i izvršiti razgraničenje između izgubljene zarade za protekli period do momenta presuđenja i buduće izgubljene zarade (rente). sud je propustio da utvrdi okolnosti iz člana 188. Takođe sud je tužiocu na ime rente dosudio 100 dinara počev od 20. marta 1993. ZOO.OBLIGACIONO PRAVO Prvostepeni sud je utvrdio da tužilac u kući ima stolarsku radionicu i da je do povređivanja obavljao van radnog vremena stolarske radove i ostvarivao zaradu i pravilno zaključio da tužilac ima pravo na naknadu izgubljene zarade zbog nesposobnosti za poslove KV stolara na obavljanju dopunske delatnosti. i 5. 2003/99 od 06.2002. U konkretnom slučaju sudovi nisu utvrdili vreme lečenja tužioca niti precizno utvrdili izgubljenu zaradu u tom periodu. a ne i za ranije pretrpljenu štetu koja se dosuđuje u jednokratnom iznosu. avgusta 1993. stav 4. kao i zaradu izgubljenu zbog nesposobnosti za rad za vreme lečenja. (Vrhovni sud Srbije.

1. (Vrhovni sud Srbije.1996. 695/96 od 10.02. Sud može na zahtev oštećenika za ubuduće povećati rentu a može je na zahtev štetnika smanjiti ili ukinuti.OBLIGACIONO PRAVO Pri utvrđivanju visine pravične novčane naknade za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti uzima se u obzir (cena zajedno sa drugim okolnostima) i naknada (invalidnina) za telesno oštećenje koju oštećeni prima po propisima o invalidskom osiguranju. kao što je odeća žalosti za pokojnikovog bračnog druga i najbliže srodnike. godine) Nužne troškove sahrane sačinjavaju i troškovi pogrebnog ceremonijala. Visina naknade štete izgubljene zarade ima se utvrditi prema visini zarade koju bi oštećeni ostvario u svakom mesecu spornog perioda i to u valorizovanom iznosu do dana veštačenja.09.05.1998. 693. (Vrhovni sud Srbije. Rev. ZOO). Pri utvrđivanju visine naknade sporne štete na izloženi način ima se raspraviti i da li je oštećeni smanjio štetu radom kod drugog poslodavca ili na drugi način (pravilna primena materijalnog prava u vezi člana 192. (Pravno shvatanje sa sednice Građanskog odeljenja Vrhovnog suda Srbije od 16.02. Na tako utvrđen iznos naknade oštećenom pripada i tražena zatezna kamata od dana veštačenja do isplate.01. 567/98 od 17. .1998.09. troškovi uređenja groba neposredno posle sahranjivanja. ako se znatnije promene okolnosti koje je sud imao u vidu prilikom donošenja ranije odluke. 3578/98 od 02. troškovi održavanja groba koji se u skladu sa propisima plaćaju prilikom obezbeđenja grobnog mesta i troškovi podizanja nadgrobnog spomenika. Oštećeni ima pravo da povećanje rente traži u celini od bilo kog solidarnog dužnika. Troškovi podušja uzimaju se u obzir pri određivanju naknade štete zbog smrti bliskog srodnika. godine) 695. Ko drugom nanese telesnu povredu dužan je naknaditi mu zaradu izgubljenu zbog nesposobnosti za rad za vreme lečenja. s tim što se visina naknade određuje prema mesnim običajima.1998. (Iz rešenja Okružnog suda u Požarevcu. Rev. godine) 690. . (Vrhovni sud Srbije. godine) 691. 6781/97 od 06.1998. (Vrhovni sud Srbije. godine) 694. godine) 692. uključujući i druge uobičajene troškove vezane za sahranu.1998.294 - 696. (Pravno shvatanje sa sednice Građanskog odeljenja Vrhovnog suda Srbije od 16. 230/94 od 17. ali ne u kapitaliziranom iznosu i prostim oduzimanjem od pripadajućeg iznosa pravične novčane naknade. godine) .2.1994. Gž. . Rev.02.

Neće se dosuditi naknada troškova za onaj vid ceremonijala za koji se oceni da je protivan Ustavom uređenim načelima društvenog uređenja. Gž. ZOO. Zakona o obligacionim odnosima. prinudnim propisima ili moralu socijalističkog samourpavnog društva ili da je učinjen u drugom cilju. Uobičajene troškove sahrane usmrćenog lica u smislu člana 193. ako bi se s obzirom na pokazani rezultat uspeha u školi pre povređivanja.12. 1915/93 od 29. u smislu člana 193.1989. a koja su takođe doprinela da on zbog smanjene radne sposobnosti bude preveden u invalidsku penziju. a ne radi ispoljavanja dužnog pijeteta prema umrlom. Rev. pored nužnih troškova. Zakona o obligacionim odnosima smatraju se. i izdaci za jelo i piće koje se služi na dan sahrane prisutnim za groblje i kući umrlog u skladu sa mesnim običajima. 702. ZOO. 499/88) . 2. Rev. Prilikom odlučivanja o zahtevu za naknadu troškova sahrane sud će voditi računa da li su učinjeni troškovi u skladu sa mesnim običajima i dužnim pijetetom prema umrlom. sa sigurnošću moglo očekivati da bi sa uspehom završila likovnu akademiju i to od vremena kada bi se to i ostvarilo. Oboljenja oštećenog koja nisu prouzrokovana njegovim povređivanjem u saobraćajnoj nezgodi.05. Rev. (Okružni sud u Subotici. 2984/90) 699. Zato se naknađuju kao troškovi sahrane oni koji su vezani za učešće sveštenika u pogrebnoj cermoniji i druga verska obeležja isto kao i troškovi vezani za uobičajenu ateističku ceremoniju. (Iz presude Vrhovnog suda Vojvodine.OBLIGACIONO PRAVO Oštećena ima pravo na naknadu štete (izgubljene zarade) po odredbama čl. 1074/88) Kao uobičajeni troškovi sahrane umrlog u smislu člana 193. br. odeće žalosti i za njegovog bračnog druga i najbliže srodnike. godine) 697. nije relevantno da li je pokojnik sahranjen po verskom ili ateističkom ceremonijalu.1994.02. st. ne uzimaju se u obzir kod određivanja visine naknade štete. (Vrhovni sud Vojvodine. 195. Oštećeni nema pravo na troškove rehabilitacije ako se rehabilitacijom njegovo zdravstveno stanja ne bi poboljšalo. godine) 700. . Prilikom odlučivanja o zahtevu za naknadu uobičajenih troškova sahrane. (Načelni stav zauzet u Saveznom sudu.1991. te da li je visina tih troškova u granicama prosečnih troškova sahrane u mestu sahranjivanja. troškovi održavanja groblja koji se u skladu sa propisima plaćaju prilikom obezbeđivanja grobnog mesta i troškovi podizanja nadgrobnog spomenika. sačinjavaju i troškove pogrebnog ceremonijala uključujući i druge uobičajene troškove vezane za sahranu. (Vrhovni sud Srbije. (Vrhovni sud Vojvodinee. 24. Rev. 113/92 od 13. stav 1. pored ostalog. Naknada za nadgrobni spomenik može se dosuditi i kada tužilac učini verovatnim da će spomenik podići. pod uslovom da ti izdaci budu u razumnoj meri. godine) 698.295 - 701. kao i troškove uređenja groba neposredno posle sahranjivanja.

(Vrhovni sud Srbije. Rev. . Ovu zakonsku odredbu. Uobičajene troškove sahrane po članu 193. a ne prema stvarno učinjenim troškovima. Zakona o obligacionim odnosima odgovorno lice dužno je da naknadi štetu licu kome je zbog telesne povrede i narušenja zdravlja radna sposobnost potpuno ili delimično smanjena. a ne s obzirom na utvrđeni stepen smanjene radne sposobnosti. 818/85) 705. ako povređeni zbog toga trpi štetu u vidu izgubljene ili smanjene zarade. Rev. 784/85) 707. kao i troškovi podizanja nadgrobnog spomenika uobičajenog u sredini pokojnika. 940/87) 703. kao i pravno pravilo građanskog prava koje je primenjeno u vreme nastanka štetnog događaja. stav 1. (Vrhovni sud Vojvodine. Rev. crnine. (Okružni sud u Kragujevcu. Rev. (Vrhovni sud Srbije. da osnov za ostvarenje prava na naknadu ovog oblika materijalne štete postoji samo ako se utvrdi da povređeni usled pretrpljenih povreda i narušenja zdravlja ne može da ostvaruje zaradu koju je ostvarivao do povrede. 1799/85) 706. venca u razumnim granicama. 1293/85) . roditeljima pripada pravo na naknadu štete zbog izgubljenog pomaganja neovisno o tome da li bi i inače po Zakonu o braku i porodičnim odnosima imali pravo tražiti izdržavanje. (Vrhovni sud Srbije. Visina izgubljenog izdržavanja se prema članu 194. odnosno zaradu koju bi ostvarivao da je zdrav i da mu nije smanjena radna sposobnost. pa stoga porodica ima pravo na naknadu tih troškova u skladu sa čl. a koji ne može biti veći od onoga što bi oštećeni dobijao od poginulog da je ovaj ostao u životu. ZOO. 152/86) 704. Pravo na naknadu štete za izdatke povodom tuđe nege i pomoći pripada samo oštećenom. Gž. a ne i trećim licima. treba tumačiti tako. već je dovoljno da se prikaže predračun troškova za podizanje nadgrobnog spomenika.296 - 708.OBLIGACIONO PRAVO Kad je utvrđeno da je poginuli sin redovno pomagao roditelje. 194. U skladu sa čl. koja su povređenom pružala negu i pomoć. Rev. Za pravo na ostvarivanje naknade štete po ovom osnovu nema značaja činjenica što su trošovi života uvećani. Polaganje porodičnog venca poginulom predstavlja izraz pijeteta njegove porodice. stav 2. naknada se određuje prema troškovima podizanja nadgrobnog spomenika uobičajenih u sredini gde je pokojnik sahranjen. Zakona o braku i porodičnim odnosima naknađuje plaćanjem novčane rente. ako je on u životu. Pri određivanju visine troškova nadgrobnog spomenika nije od presudnog značaja da li je nadgrobni spomenik već podignut. (Vrhovni sud Vojvodine. čiji se iznos odmerava s obzirom na sve okolnosti slučaja. ZOO spadaju i troškovi daće. 195.

. U postupku pred sudom može se utvrđivati i da li je poginuli za života ostvarivao. zatim sastav njegovog domaćinstva. (Vrhovni sud Srbije. U slučaju postavljenog zahteva za naknadu šete. 1255/84) 711. sa ostvarenom porodičnom penzijom lica koja je on izdržavao. Tek upoređujući te iznose. Zakona o obligacionim odnosima. onda su troškovi njenog izdržavanja pokriveni i ona nema pravo da od odgovornog lica potražuje naknadu štete po osnovu izgubljenog izdržavanja. ne može se poći od zaključka da bi celokupan dohodak. u vidu razlike između ostvarene porodične penzije i novčanog iznosa koji bi poginuli. sem prihoda iz radnog odnosa. bio u mogućnosti i bio dužan da im daje. I individualnom poljoprivrednom proizvođaču pripada pravo na naknadu štete zbog smanjene radne sposobnosti. imaju pravo na naknadu štete u skladu sa čl. Visina šteta zbog izgubljene zarade za vreme lečenja i bolovanja utvrđuje se prema stvarnom gubitku u zaradi oštećenog lica. (Vrhovni sud Srbije. bio deljen na jednake delove između poginulog lica i lica koja je on bio dužan da izdržava. odnosno za privređivanje. kojima bi pokrivao potrebe lica koja je izdržavao. vrstu poljoprivrednih poslova kojima se bavi i način na koji te poslove obavlja. 1047/85) 709. koji bi odgovarali stvarnim mogućnostima poginulog. da je u životu. 722/85) 710. Pri utvrđivanju naknade štete koju neko trpi zbog izgubljenog izdržavanja. može se dosuditi naknada štete zbog umanjene radne sposobnosti tek kada dostigne uzrast potreban za zasnivanje radnog odnosa. može se izvesti zaključak da li i u kojoj visini izdražvanja lica trpe štetu zbog izgubljenog izdržavanja. U takvom slučaju uvek se mora utvrditi šta bi poginuli. kao i način trošenja tih prihoda na članove domaćinstva i samog poginulog. a ne prema visini zarade u vreme presuđenja. Rev. 1952/84) 712. posle smrti svog supruga ostvarila porodičnu penziju u većem iznosu od novčanog iznosa koji bi joj poginuli suprug davao na ime izdržavanja da je u životu. odnosno koja je bio dužan da izdržava. Rev. da li bi mogao ostvarivati i druge prihode. odnosno da je ostao u životu. bio dužan i mogao da obezbedi na ime izdržavanja tih lica u skladu sa odredbama Zakona o braku i porodičnim odnosima. Kad je supruga. 194. Rev. odnosno u kom obimu je takva šteta pokrivena ostvarenom porodičnom penzijom. da je u životu. Rev. kao izdržavano lice. (Vrhovni sud Srbije. koje je u vreme nastanka štete bilo maloletno. Povređenom licu. U takvom slučaju treba utvrditi veličinu i strukturu poseda oštećenika. (Vrhovni sud Srbije.OBLIGACIONO PRAVO Lica koja su izgubila izdražvanje zbog smrti lica koje ih je izdražavalo. nužno je utvrditi uslove privređivanja poljoprivrednika na njegovom imanju. . koji se razlikuje od uslova privređivanja u poljoprivredi društvenog sektora. koji je poginuli ostvario.297 - 713.

Pri tome se ni u kom slučaju ne bi moglo poći od zaključka da bi poginuli samo jednu polovinu svog ličnog dohotka mogao da izdrži za sopstveno izdražvanje. koje propisuju obavezu izdržavanja roditelja i neobezbeđene braće i sestara. a da bi drugu polovinu davao trećim licima prema kojima ima obavezu izdržavanja. (Vrhovni sud Srbije. Kada je radna sposobnost domaćice umanjena. 1752/84) 714. Rev. Rev. prema tim naslednicima nema pravo na naknadu podnetih troškova za podizanje spomenika. koje je bez saglasnosti pojedinih naslednika podigao spomenik njihovom ostaviocu. kao oblika materijalne štete. odnosno lice koje je imalo pravo na izdržavanje od poginulog. U takvom slučaju pripadalo bi joj pravo na naknadu štete zbog smanjene radne sposobnosti u visini troškova koje je imala za plaćanje angažovane radne snage. da je ostao u životu.298 - 718. pošto bi povećanja rente za proteklo vreme bilo protivno prirodi ovog oblika naknade štete. (Vrhovni sud Srbije. Rev. Rev. Zakona o obligacionim odnosima. ali bez ugrožavanja svog zdravlja. makar i uz povećane napore. Kriterijum za takav zaključak bile bi i odredbe porodičnog zakonodavstva. U takvom slučaju sud mora utvrditi iznose izdržavanja koje bi poginuli bio dužan i mogao obezbediti izdržavanom licu u skladu sa odredbama porodičnog zakonodavstva. i tu naknadu štete zbog izgubljenog izdržavanja odgovorno lice je dužno da plaća. bez obzira što lično nije sposoban za obavljanje teških poslova u poljoprivredi. U slučaju potraživanja naknade štete u skladu sa čl. 236/83) 716. po kom osnovu ona ostvaruje pravo na naknkadu štete. . ima pravo da od odgovornog lica traži naknadu štete koju trpi gubitkom izdržavanja. (Vrhovni sud Srbije. Lice van kruga naslednika. (Vrhovni sud Srbije. veštačenjem treba utvrditi da li ona može da obavlja poslove domaćinstva. 739/84) 715. može se tražiti izmena odluke o dosuđenoj renti. da je u životu. ali samo za ubuduće. 2099/84) Ako je došlo do znatnijih promena okolnosti pod kojima je dosuđena novčana renta zbog smanjene radne sposobnosti. mogao da ostvari radom i šta bi od ostvarenih prihoda bio u mogućnosti i bio dužan da izdvoji za potrebe izdržavanja lica koja traže naknadu štete po ovom osnovu.OBLIGACIONO PRAVO kao i da li je oštećeni poljoprivrednik u mogućnosti da korišćenjem poljoprivrednih mašina istovremenom organizacijom rada u potpunosti ili delimično otkloni posledice umanjenja radne sposobnosti. Rev. 194. 938/83) Lice koje je poginuli izdržavao. (Vrhovni sud Srbije. (Vrhovni sud Srbije. Rev. ili je na štetu svog zdravlja sama obavljala poslove domaćinstva. u postupku koji raspravlja o zahtevu za naknadu štete zbog izgubljenog izdržavanja mora se u prvom redu utvrditi šta bi poginuli. 727/82) . 717. nezavisno od činjenice da li je angažovala tuđu radnu snagu.

.OBLIGACIONO PRAVO U slučaju povrede ljudskog dostojanstva. 288/82) 721. načinu i sredstvu kojim je to učinjeno. ima pravo na naknadu štete od odgovornog lica. zatim u zahtevu za ispravku u štampi i u naredbi štetniku da povuče izjavu kojom je povreda učinjena. i čl. pa pošto povređeni dobija naknadu za povećane napore kroz umanjenje životne aktivnosti. Rev. sredini u kojoj oštećeni živi. Pravo na naknadu štete zbog izgubljenog izdržavanja pripada licima koje je poginuli izdržavao ili redovno pomagao. Oštećeni ima pravo na naknadu štete zbog smanjene radne sposobnosti ako je usled zadobijenih povreda postao stalno nesposoban za rad. 1234/82) 722. ili mu je radna sposobnost trajno umanjena usled čega ne može da ostvaruje dohodak odnosno imovinsku korist. jer se kroz pojačane napore mogu postići isti rezultati rada. da nije povređen. ili su mu mogućnosti daljeg razvijanja u struci i napredovanja uništene ili smanjene. 93/82) 719. njegovoj ukupnoj ličnosti i ponašanju. Umanjenje profesionalne radne sposobnosti od 10%. Pri odlučivanju o takvom zahtevu. sud će voditi računa o intenzitetu napada na povređeno dobro. ne pripada mu i pravo na naknadu štete zbog smanjene radne sposobnosti. (Vrhovni sud Srbije. časti i ugleda. Zakona o braku i porodičnim odnosima. Rev. Rev. kao da uopšte nije ni došlo do ovako lakog stepena umanjenja radne sposobnosti. koja se može sastojati u zahtevu oštećenog za objavljivanje presude na trošak štetnika. Rev. prema cenama u vreme kada su ovi troškovi učinjeni. ako usled ovih posledica trpi štetu. kao i u zahtevu oštećenog da mu štetnik isplati pravičnu novčanu naknadu. Troškove nastale povodom lečenja umrlog dužno je da naknadi odgovorno lice. nezavisno od toga da li je ošgtećeni pretrpeo i materijalnu štetu. 1143/81) 723. Rev. kad je presudom utvrđena krivica lica koje je povredilo tuđu ličnost. (Vrhovni sud Srbije. po redovnom toku stvari mogao radom da ostvari. (Vrhovni sud Srbije.299 - 724. Rev. kao i licima koja su po zakonu imala pravo zahtevati izražavanje od poginulog u smislu čl. inače. posledicama koje su usled toga nastale kao i o proteku vremena od kada je povreda učinjena. 302. oštećenom pripada pravo na satisfakciju. u pravilu. 1403/82) 720. 287. (Vrhovni sud Srbije. (Vrhovni sud Srbije. nema za posledicu gubitak prihoda povređenog radnika. 2613/81) . Lice čija je profesionalna radna sposobnost umanjena. koju bi. (Vrhovni sud Srbije.

nema karakter rente već naknade dospele štete zbog izgubljene zarade usled nesposobnosti ili delimične nesposobnosti za rad oštećenog. 1730/81) 725. Imajući to u vidu. tj. to je ona zarada koju bi oštećeni ostvarivao u momentu donošenja sudske odluke a koju nije u mogućnosti da ostvaruje. ali za ubuduće odn. predstavlja vid izgubljenog ličnog dohotka i ulazi u pojam štete. tada takav izostanak rada ima za rezultat gubitak prihoda u naturalnom obliku. Rev. gubitak očekivane zarade ubuduće. Renta je. 1500/80) 728. Rev. (Vrhovni sud Srbije. 1093/81) 726. zarada koju bi oštećeni ostvario u momentu donošenja sudske odluke i očekivani gubitak ove zarade u budućnosti – je renta. 727. izostanka poslova u poljoprivredi. U toj situaciji. (Vrhovni sud Srbije. rente kao oblika materijalne štete. nasuprot tome. Iz obrazloženja: Renta i materijalna šteta zbog izgubljene zarade su različite kategorije. Rev. Isplata za štetu koja je već nastupila u vreme donošenja sudske odluke nema karakter rente već naknade štete zbog izgubljene zarade od završetka lečenja do donošenja sudske odluke. . u periodu od njenog nastanka do donošenja sudske odluke. odn. Kada se renta dosuđuje zbog umanjenja obima poslova tj. (Vrhovni sud Srbije. čije je ulaganje neophodno da bi se ostvario prihod koji je ostvarivan pre nastanka štetnog događaja. a ne s obzirom na utvrđeni stepen smanjene radne sposobnosti. odn. ako se utvrdi da je bračnom drugu utvrđena porodična penzija kojom je u potpunosti pokrivena šteta koju je trpeo gubitkom izdržavanja od svog bračnog druga.OBLIGACIONO PRAVO Armijski dodatak. odredbe člana 195. Izgubljena zarada od momentu donošenja sudske odluke pa ubuduće. Visina dosuđene naknade za tuđu pomoć može se izmeniti na zahtev oštećenika samo za ubuduće. ako se znatnije promene okolnosti koje su postojale u vreme dosuđenja naknade. Zakona o obligacionim odnosima treba tumačiti tako da osnov za ostvarenje prava na naknadu štete odn. izgubljena zarada u momentu donošenja sudske odluke. koji pripada aktivnom vojnom licu za posebne uslove pod kojima se vrši vojna služba.300 - . prihod koji bi ostvarivao da je zdrav i da mu nije umanjena radna sposobnost. Isplata naknade za štetu koja je već nastupila tj. Presudom kojom je štetnik obavezan da na ime naknade štete plaća rentu bračnom drugu poginulog lica može biti izmenjena i dosuđena naknada ukinuta. i 188. visina rente se utvrđuje prema vrednosti rada trećeg lica. postoji samo ako se utvrdi da povređeni (tužilac) usled pretrpljenih povreda i narušenja zdravlja ne može da ostvaruje prihod koji je ostvarivao do povređivanja tj.

(Vrhovni sud Srbije. (Vrhovni sud Vojvodine. (Savezni sud. kao što su životni troškovi koje bi oštećeni imao u inostranstvu za to vreme. (Rešenje Vrhovnog suda Srbije. ličnog i porodičnog života i drugih prava njegove ličnosti. ukoliko renta nije dosuđena u kapitaliziranom iznosu. godine) 733. važi pravilo mogućnosti izmene dosuđene naknade. Okrivljeni koji je pravosnažnom krivičnom presudom oslobođen od optužbe nema pravo na naknadu štete od opštine samo zbog toga što je protiv njega vođen krivični postupak. te svoj odraz nalazi kroz naknadu nematerijalne štete. 730. Licu koje ima pravo na naknadu materijalne štete zbog izgubljene zarade.03. (Okružni sud u Kragujevcu. 3/91) Naknada nematerijalne štete zbog pretrpljenih duševnih bolova zbog vođenja krivičnog postupka i određivanje pritvora pripada samo neposredno oštećenom licu a ne i članovima njegove uže porodice. ako je nastalo trajnije stanje od radnje kojom se pravo ličnosti povređuje. (Vrhovni sud Srbije. a radi se o jedinstvenom vidu štete vezane za ličnost oštećenog. Gzs. 732. Zakona o obligacionim odnosima.04. Rev. Rev. 1056/88) . 2834/90) Krivično pravna zaštita zbog povrede ugleda ne isključuje i građansko pravnu zaštitu u smislu zahteva za neimovinskom štetom zbog povrede ugleda. 65/88 od 27.301 - 734.2007.1989. pod uslovima iz odredbe člana 196. 1512/90) 729. pripada naknada u punom iznosu koju bi to lice ostvarilo u inostranstvu da nije bilo neosnovano lišeno slobode. nastale usled prestanka privremenog rada u inostranstvu zbog neosnovanog lišenja slobode. Pri tome je razumljivo da. Gž. bez obzira na eventualne uštede. (Savezni sud. 731. Gzz. 2312/06 od 07.OBLIGACIONO PRAVO Utvrđeni stepen smanjene radne sposobnosti ima uticaja na umanjenje životne aktivnosti. . godine) POSEBNO O NAKNADI MATERIJALNE ŠTETE U SLUČAJU POVREDE ČASTI I ŠIRENJA NEISTINITIH NAVODA (Član 198. 1742/91) Tuženiku se može naložiti da prestane sa radnjom kojom se povređuje integritet ljudske ličnosti. Zakona o obligacionim odnosima) Pravo na naknadu štete pripada i licu koje je zadržano u pritvoru a krivičnom presudom izrečena mu je kazna uslovne osude u određenom trajanju. Rev. Rev.

niti su u tekstu date netačne ili neproverene informacije. (Vrhovni sud Kosova. godine objavljen je tekst koji govori o nezaštićenosti stanodavaca od podstanara i u kome se navodi da su penzioneri EE i EE1 izdali stan na Dedinju "ozbiljnoj" porodici. 199 – 205. 145/81) 736. za koju je povredu tužiocu dosuđena pravična naknada. Neosnovanim lišenjem slobode tužiocu je nanet duševni bol zbog povrede slobode kretanja. st. Rev. Zakona o obligacionim odnosima) 737. a javnim objavljivanjem toga događaja nanet mu je duševi bol zbog povrede ugleda. koja pretpostavlja trpljenje jakih duševnih bolova u dužem vremenskom trajanju. (Vrhovni sud Srbije. nego u nameri upozoravanja stanodavaca na neprijatnosti koje mogu da im se dese. te da namera nije bila da se omalovaže tužioci. Licima koja su pod punim imenom i prezimenom pomenuta u novinskom tekstu kao primer nesavesnih podstanara ne pripada pravo na naknadu nematerijalne štete zbog povrede ugleda ako tekst nije pisan u nameri omalovažavanja. 2794/81) NAKNADA NEMATERIJALNE ŠTETE (Čl. 738. 1730/85) 735. ali da ne uspevaju da naplate stanarinu. Objavljivanjem u sredstvima javnog informisanja o pokretanju krivičnog postupka protiv tužioca za beščasteće krivično delo narušen je ugled tužioca kao radnog čoveka i došlo je do povrede njegove časti. i 545. časti i slobode ličnosti prouzrokovanoj neopravdanom osudom. Zakona o krivičnom postupku obuhvata pored ostalih vidova i štetu zbog umanjenog ugleda pod uslovom da se dokaže ili iz okolnosti slučaja učini verovatnim da je oštećeni zaista takvu štetu pretrpio._.302 - . ne dosuđuje se posebna novčana naknada za pretrpljeni strah. Rev. jer je ova povreda nematerijalnih dobara sadržana u povredi ugleda. Gž. Naknada štete licima oslobođenim od optužbe pravosnažnom presudom suda donetom u krivičnom postupku propisana članom 12. upravo iz razloga što se više ljudi javilo sa tim problemima. Namera objavljivanja spornog teksta bila je da se ljudi na ovaj način upoznaju sa tim šta može da im se desi prilikom izdavanja stana. Autorka teksta prenela je na. Pri tome se kod dosuđivanja pravične novčane naknade ima uzeti u obzir da je tužilac propustio da u krivičnom postupku traži javno objavljivanje da je neosnovano lišen slobode. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju. tačka 1. niti da ih isele već godinu dana. u dnevnom listu "ĐĐ" od _.OBLIGACIONO PRAVO U slučaju neopravdane osude i lišenja slobode. 1. (Vrhovni sud Srbije.20__.

OBLIGACIONO PRAVO vode EE o postupku iseljenja tužilaca iz njenog stana. ističući da novinarka tuženog nije proverila informaciju sa dužnom pažnjom. Neosnovani su navodi žalbe tužilaca kojima ukazuju da je prvostepeni sud nepotpuno utvrdio činjenično stanje. na osnovu pravilno i potpuno utvrđenog činjeničnog stanja. i 81. tako da nije povređen član 3. a tužioci su protiv takve presude izjavili žalbu. godine) . Izvedenim dokazima utvrđeno je da se u spornom tekstu ne nalaze neistiniti navodi. koja je izdala stan tužiocima. nisu se stekli uslovi za naknadu nematerijalne štete zbog povrede ugleda tužilaca. Prilikom izrade novinarskog teksta novinarka je poštovala i princip druge strane. a da deo koji je uokviren i koji govori o najčešćim tipovima beogradskih podstanara predstavlja uopšteni deo koji se ne odnosi na tužioce. Naime. prvostepeni sud je. odnosno da je autorka teksta postupala sa dužnom novinarskom pažnjom. te da se izdvojeni deo teksta koji govori o najčešćim tipovima beogradskih podstanara ne može odvojiti od glavnog dela teksta sa kojim čini jednu celinu i kao takav stvara utisak o licima koji su predmet glavnog dela teksta. Naime. uz prisustvo obavezne novinarske pažnje. Zakona o javnom informisanju. Sloboda javnog informisanja. proverom koja je primerena datim okolnostima. te u potpunosti postupila sa dužnom pažnjom. 3. Zbog objavljivanja spornog teksta tužioci su zahtevali naknadu nematerijalne štete zbog povrede ugleda. Zakona o obligacionim odnosima. (Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu. Zakona o javnom informisanju. pojavi ili ličnosti s pažnjom primerenom okolnostima provere njeno poreklo. Prvostepeni sud je odbio njihov tužbeni zahtev. s obzirom na to da su u spornom tekstu samo preneti navodi EE i njenog supruga. ostvarena je u skladu sa odredbama Zakona o javnom informisanju. Zakona o javnom informisanju. tužilja u ovoj parnici. Takođe je utvrđeno da je pravnosnažnom presudom AA. da nije pokazala volju da razgovara sa tužiocima na isti način kao i sa EE. pobijanom presudom pravilno odbio. nije prekršen standard obavezne novinarske pažnje. a da preostali deo teksta ne sadrži netačne. u konkretnom slučaju nisu se stekli uslovi za naknadu nematerijalne štete iz čl.2011.00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od utuženja do isplate. ni nedopuštene informacije. jer je objavljen novinski članak poznatog autora sa proverenim informacijama. Ovo stoga što je izvedenim dokazima pouzdano utvrđeno suprotno. obvezana da se sa svim licima i stvarima iseli iz spornog stana i da taj stan ispražnjen od lica i stvari preda EE u posed i na dalje korišćenje. Pored toga. novinar je dužan da pre objavljivanja informacije prethodno proveri da li je ona istinita. tužbeni zahtev tužilaca kojim su tražili da se tuženi obveže da tužiocima na ime naknade nematerijalne štete zbog povrede ugleda isplati iznos od 600. Gž. u vezi sa članom 200. istinitost i potpunost. kao neosnovan. a što je dovelo do pogrešne primene materijalnog prava. U konkretnom slučaju. iz iskaza tužilaca AA i BB sledi zaključak da su navodi koji se odnose na njih u tekstu istiniti.303 - . standard novinarske pažnje iskazan je kroz odredbu člana 3. jer je sporni tekst zasnovala isključivo na izjavi EE. U konkretnom slučaju. u skladu sa novinarskom pažnjom primerenom datim okolnostima. 80. U medijskom pravu.000. pa kako tužioci nisu dokazali krivicu novinara i javnog glasila. novinarka tuženog je pre objavljivanja članka koji sadrži podatke o određenim pojavama i ličnostima (tužiocima) proverila poreklo informacija. prema kojoj su novinar i odgovorni urednik javnog glasila dužni da pre objavljivanja informacija koje sadrže podatke o određenom događaju. Po oceni Apelacionog suda. jer je iste kontaktirala putem telefona.01. a povodom objavljivanja ovog teksta razgovarala je i sa portparolom Drugog opštinskog suda u Beogradu i sa tužiocima AA i BB. a samo neistinita i nepotpuna informacija može da povredi pravo na identitet i da predstavlja klevetu kao povredu prava na čast i ugled. 64/11 od 19.

čime je objektivno bio sprečen da skloni nogu sa opasnog mesta do momenta kada je klip sišao u kritičan položaj. na ime umanjenja opšte životne aktivnosti iznos od 400.00 dinara. Pravilno je primenio i materijalno pravo.00 dinara. tužiocu nisu data na korišćenje i upotrebu propisana zaštitna sredstva . usvojivši tužbeni zahtev i našavši da tužiocu pripada novčana naknada nematerijalne štete na ime umanjenja opšte životne aktivnosti. trpeo strah. više od godinu dana. stacionarno. prvostepeni sud je pravilno zaključio da je tužilac. Tuženi je dužan da tužiocu nadoknadi na ime nematerijalne štete iznos od 550. na ime umanjenja estetskog izgleda . na ime pretrpljenog straha i na ime umanjenja estetskog izgleda . dogodila zbog više propusta tuženog.zaposlenog kod tuženog. ambulantno.000.000. za štetu koju je pretrpeo tužilac zbog povrede na radu.naruženja 400. povreda radnika (ovde tužioca) . Zakona o obligacionim odnosima. Zakona o obligacionim odnosima.00 dinara sve sa zateznom kamatom po stopi propisanoj Zakonom o visini stope zatezne kamate. stav 1. počev od dana presuđenja do isplate. stav 2. sve to u smislu člana 200. Pravilan je zaključak prvostepenog suda da. godine do isplate. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je pravilno zaključio da se. i kao poslodavac za štetu zbog povrede koju je tužilac pretrpeo na radu kod tuženog.000. u konkretnom slučaju. prilikom provere pravilnosti i zakonitosti odluka po tužbama čiji je to predmet. Iznos na ime naknade nematerijalne štete utvrđuje se po slobodnoj oceni suda a najviše sudske instance. član 277.000. Prvostepeni sud je pravilno primenio i član 200. na ime pretrpljenog straha iznos od 300. počev od 03.2010. na ime pretrpljenih fizičkih bolova iznos od 300. duševne bolove i fizičke bolove. pridržavaju se aktuelne sudske prakse u vezi sa limitom i okvirima naknade. Neosnovani su žalbeni navodi tuženog da je iznos na ime naknade nematerijalne štete previsoko opredeljen. kada je tužiocu dosudio i kamatu na ovaj iznos.2005. na osnovu člana 174. i član 324. Prvostepeni sud je takođe utvrdio da je tužilac zbog zadobijenih povreda na radu lečen bolnički. nije dato uputstvo za rad sa odgovarajućim merama zaštite na radu za postupak rada na kome postoji povećana mogućnost povređivanja. vodeći pre svega računa o tome da tako određena naknada treba da pruži satisfakciju licu zbog pretrpljenih duševnih patnji i bolova u svakom pojedinačnom slučaju.zaštitne cipele. rehabilitaciono i kućno.06. Isto tako. Tuženi nije preduzeo odgovarajuće mere zaštite zdravlja i bezbednosti radnika propisane Zakonom o zaštiti na radu.tužilac je bio sprečen da se pomeri sa donje poluforme alata jer se obuća koju je imao na nogama zalepila zbog zagrejanosti ovog alata.09. Zakona o obligacionim odnosima.OBLIGACIONO PRAVO 739. te da su navedeni iznosi u suprotnosti sa kriterijumima za dosuđivanje pravič. Pravilno je utvrđeno da propusta u držanju tužioca nema. na ime pretrpljenih fizičkih bolova.304 - .00 dinara. To je sve prvostepeni sud utvrdio iz Zapisnika o izvršenom uviđaju Odeljenja inspekcije rada od 22. tužilac odgovara po osnovu dva pravna osnova: kao imalac opasne stvari. godine. te mu je umanjena opšta životna aktivnost u obimu koji su utvrdili angažovani veštaci u postupku izvođenja dokaza medicinskim veštačenjem.00 dinara. i pored adekvatnog lečenja kod tužioca su ostale trajne i definitivne posledice pretrpljene povrede.000.naruženja. te ni njegovog doprinosa u nastanku povrede . zbog zadobijenih povreda na radnom mestu.

prvostepeni sud pravilno polazi od činjenice da su pravnosnažnom odlukom prvostepenog suda od 06. Sva lica koja su učestvovala u jednom događaju u kome se nije moglo utvrditi lice koje je direktno nanelo tešku telesnu povredu istovremeno u građansko-pravnom odnosu podjednako solidarno odgovorna za naknadu štete u punom iznosu oštećenom. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda.uvećanim stažom osiguranje koji kao radnik MUP-a ima.2010. Gž 1.305 - . 4413/10 od 16. radnik Ministarstva unutrašnjih poslova ima pravo na naknadu nematerijalne štete za strah usled povrede na radu. prvostepeni sud nije trebalo da utvrđuje da li je i ko od tuženih više ili manje doprineo nastanku predmetnoga događaja odn. Naime. šteti po tuženika a samim tim i u odnosu na prvotuženoga. Ovi navodi su bili predmet (pravilne) ocene od strane prvostepenog suda koji je zaključio da je (iako je tužilac službeno lice i ima dužnost da poslove bezbednosti obavlja i kada mu je u obavljanju tih poslova ugrožena sigurnost) u konkretnom slučaju kod tužioca došlo do povrede na radu zbog koje je trpeo bolove i strah i zbog čega je tužena u obavezi da mu naknadi štetu.OBLIGACIONO PRAVO ne naknade. sama pravna priroda učešća u tuči.1. godine) 740. pa se stoga visina naknade utvrđuje po slobodnoj oceni suda.po oceni Okružnog suda .06. U konkretnom slučaju se radi o učešću u tuči. Dakle. kod koje je naknada ekvivalentna i ima za cilj uspostavljanje stanja pre nastanka štete. 14175/10 od 05. opasnosti i strah koja činjenica je tužiocu bila poznata prilikom stupanja na dužnost) . Iz obrazloženja: Žalbeni navodi tužene kojima se osporava osnov postavljenog tužbenog zahteva (jer je tužilac za svaku eventualnu štetu koju na radu i u vezi sa radom pretrpi delimično obezbeđen beneficijama . Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je . u kome se nije moglo utvrditi lice koje je direktno nanelo tešku telesnu povredu kao što je slu. te da tužiočev posao podrazumeva određene rizike. te da je prvostepeni sud vezan navedenom pravnosnažnom krivičnom presudom u pogledu krivice.2005.10.2003. godine tuženi oglašeni krivim zato što su noću između 04 i 05. Kada već to nije učinjeno u krivičnom postupku. Za razliku od materijalne štete.neosnovani su.2011.na nesumnjiv način utvrdio činjenično stanje koje se razlozima žalbe ne dovodi u sumnju niti nude dokazi koji bi ga izmenili. godine) 741.06. naknada nematerijalne štete ima za cilj pružanje satisfakcije licu zbog pretrpljenih duševnih patnji i bolova. I pored toga što mu je dužnost da obavlja poslove bezbednosti iako mu je u obavljanju tih poslova ugrožena sigurnost. godine učestvovali u tuči u kojoj je tužiocu naneta teška telesna povreda (prelom kostiju lobanje sa utisnućem delova kostiju čeone regije). (Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu. podrazumeva da su sva lica koja su učestvovala u jednom događaju. Pž.

i da je u događaju učestvovao u manjem obimu nego drugi saučesnici u tuči. godine i rešenjem ostavinskog suda od 29.12. Takođe.2009. Gž.01. Navedena presuda je postala pravosnažna dana 06. Prvostepeni sud je pravilno primenio odredbu člana 191. godine) 742. istovremeno u građansko pravnom odnosu podjednako solidarni za naknadu štete u punom iznosu oštećenom. Zato ih je i valjalo odbiti. U toku postupka prvostepeni sud je na nesumnjiv način utvrdio da sada pokojni u spornom periodu nije nigde radio niti je ostvarivao prihode jer nije bio zaposlen niti je bio osnivač kao ni vlasnik nekog preduzeća ili radnje. odredbom propisano je da Potraživanje naknade nematerijalne štete prelazi na naslednike samo ako je priznato pravnosnažnom odlukom ili pismenim sporazumom i pod istim uslovima to potraživanje može biti predmet ustupanja.pravnog prethodnika tužioca.sada pokojni bio u radnom odnosu kod tuženika kao poslodavca na poslovima portira sve do 28.2005. Zakona o radu kada je obavezao tuženog kao poslodavca da tužiocima kao naslednicima sada pokojnog isplati naknadu štete u visini izgubljene zarade i drugih primanja po osnovu rada i da na ime tužioca uplati doprinose nadležnim fondovima.2007.12.2007. godine.12. Pravni prethodnik tužilaca – imenovani sada pokojni umro je dana 27.2008. ona se nasleđuje bez obzira što nije utvrđena pravnosnažnom odlukom.02.član 204. 1 596/10 od 11. Po stanovištu Apelacionog suda. već da stoji sumnja da je to učinilo drugo lice. Iz ovoga nesumnjivo proizilazi da pravo na naknadu materijalne štete prelazi na naslednike u svakom slučaju bez obzira da li je isto priznato pravosnažnom odlukom ili pismenim sporazumom. Navedenom Presudom prvostepenog suda poništeno je ovo rešenje tuženika i tuženik je obavezan da tužioca vrati u radni odnos i rasporedi na radno mesto na koje je bio zaposlen ili drugo radno mesto koje odgovara njegovoj stručnoj spremi.2010.2006.2005. nisu osnovani. godine) . Zakona o obligacionim odnosima. prebijanja i prinudnog izvršenja . Kada je u pitanju naknada materijalne štete u vidu izgubljene zarade pokojnog . Žalbenim navodima ovako utvrđeno činjenično stanje uopšte nije dovedeno u sumnju. godine kada je potvrđena presudom Okružnog suda od 06. godine za naslednika na njegovoj zaostavštini oglašeni su tužioci na celokupnoj imovini navedenoj u istom rešenju. Stoga se svi razlozi žalbe prvotuženog u pogledu toga da on nije bio taj koji je naneo predmetnu povredu tužiocu.12.09.12.306 - . Relevantne odredbe: Naime. u kom pravcu je dao jasne i ubedljive razloge koji se navodima žalbe ne dovode u sumnju. Gž. (Iz Presude Apelacionog suda u Kragujevcu. (Iz Presude Okružnog suda u Čačku. godine.OBLIGACIONO PRAVO čaj ovde. 1916/07 od 26. ovaj sud nalazi da je prvostepeni sud pravilno ocenio doprinos tužioca nastanku predmetnog događaja odn. Takođe je utvrđeno da u spornom periodu tuženik za tužioca nije uplatio doprinose nadležnim fondovima. godine otkazao ugovor o radu. u celini su se pokazali neosnovanim navodi žalbe da tužioci nisu aktivno legimisani za vođenje ovog spora iz razloga što je pravo na zaradu lične prirode i vezano je za ličnost zaposlenog tako da je naknadu mogao ostvariti samo lično radnik koji je trpeo štetu zbog nezakonitog otkaza ugovora o radu i da to pravo nije prenosivo na treća lica. tuče i samim tim i nastanku štete. kada mu je tuženik naznačenim rešenjem od 26. Iz obrazloženja: Na nesumnjiv način je prvostepeni sud utvrdio da je imenovani .

u konkretnom slučaju došlo je do povrede ugleda tužioca u sredini u kojoj živi. Međutim. Članom 80. voditi računa o značaju povređenog dobra i cilju kome služi ta naknada. Zakona o obligacionim odnosima. a na spornoj fotografiji se nalazi kao pripadnik policijske brigade koja je obezbeđivala lice mesta radi obavljanja uviđaja na naznačenoj lokaciji krajem jeseni 1998. Obaveza tuženog za naknadu štete proizilazi iz odredbe člana 79. stepen naruženja i stepen umanjenja opšte životne aktivnosti. čije je objavljivanje u skladu sa ovim zakonom zabranjeno. prvostepeni sud je pravilno primenio napred navedenu odredbu materijalnog prava utvrđujući da visinu ove štete predstavlja iznos od 200. kao i lice kome nije objavljena ispravka. godine) 744. shodno članu 200. . godine. Iz obrazloženja: Utvrdivši činjenično stanje. Prema stavu Višeg suda. Osnivač revije dužan je da tužiocu naknadi nematerijalnu štetu. ima pravo na naknadu materijalne i nematerijalne štete. pa iz te činjenice i proističe njegova obaveza da tužiocu naknadi nematerijalnu štetu. Do povrede ugleda tužioca u sredini u kojoj živi došlo je tako što je u nedeljnoj reviji objavljena fotografija na kojoj je tužilac označen kao pripadnik paravojne jedinice. kod odmeravanja naknade po osnovima nematerijalne štete. stav 1. solidarno odgovaraju za materijalnu i nematerijalnu štetu nanetu objavljivanjem informacije.2010. U obzir se.00 dinara. Iz obrazloženja: Sud će.04. nalazeći da je tužbeni zahtev tužioca osnovan i da stoji obaveza tuženog da tužiocu plati naknadu štete zbog pretrpljenih duševnih bolova zbog povrede ugleda. iako se on na spornoj fotografiji nalazio kao pripadnik policijske brigade na dužnosti. prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo. prilikom odlučivanja o zahtevu za naknadu nematerijalne štete kao i o visini njene naknade. (Iz Presude Višeg suda u Valjevu. 658/10 od 22.član 200. koji su pre objavljivanja sa pažnjom primerenom okolnostima mogli utvrditi neistinitost ili nepotpunost informacije. imajući u vidu značaj povređenog dobra i cilj kome služi ta naknada. stav 2. Tuženi je objavljivio fotografiju na kojoj je tužilac označen kao pripadnik navedene paravojne jedinice. Naime. u skladu sa ovim zakonom.OBLIGACIONO PRAVO 743. Gž. ali i o tome da se njome ne pogoduje težnjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i društvenom svrhom . odgovorni urednik i pravno lice koje je osnivač javnog glasila. U konkretnom slučaju tuženi je osnivač revije u kojoj je o tužiocu objavljena neistinita informacija. Zakona o obligacionim odnosima.307 - . intenzitet i dužina trajanja pretrpljenih fizičkih bolova i pretrpljenog straha. istog Zakona predviđeno je: novinar. nepotpuna ili druga informacija. starost tužioca. tužilac nikada nije bio njen pripadnik. odgovor ili druga informacija čije objavljivanje ima pravo da traži od javnog glasila. uzimaju sve okolnosti konkretnog slučaja.000. Zakona o javnom informisanju: svako lice na koje se odnosi netačna. a koje zbog njenog objavljivanja odnosno neobjavljivanja trpi štetu.

intenzitet i dužinu trajanja pretrpljenih fizičkih bolova i pretrpljenog straha.01. Apelacioni sud smatra da je prvostepeni sud pravilno primenio i član 224. da nema mesta primeni člana 199. dok primeni člana 199.zadovoljenje oštećenikove ličnosti usmereno na što potpunije uspostavljanje psihičke i emotivne ravnoteža. istog Zakona .nalazi da je prvostepeni sud pravilno utvrdio. jer to predstavlja satisfakciju za njegovu ličnost. koja nakon toga nije predložila veštačenje preko komisije veštaka. Kako se . imajući u vidu reči koje je tuženi uputio tužiocu (“ … Gde si.u smislu člana 467. Veštaci su dali nalaze u skladu sa pravilima struke i odgovorili na sve primedbe tužene. stav 2. Dovoljnu satisfakciju oštećenom ne mora u svakom slučaju predstavljati izrečena sudska opomena zbog povrede časti i ugleda u krivičnom postupku. Iz obrazloženja: Žalbeni navodi tuženog: prvostepeni sud nije dobro utvrdio da se radi o uvredi. S obzirom na navedeno. Zakona o obligacionim odnosima.saglasno odredbi člana 458. U tom smislu. ovog Zakona nema mesta neosnovani su žalbeni navodi tuženog da bi tužilac trebalo da bude zadovoljen sudskom opomenom koja je tuženom izrečena u krivičnom postupku. Žalbeni navodi tužene kojima se ponovo osporavaju nalazi veštaka (jer u upravnom postupku nije utvrđen procenat invaliditeta tužioca) su već bili predmet pravilne ocene od strane prvostepenog suda.308 - . lopove! …”). osudom tužioca efikasno je uspostavljena ravnoteža u psihi tužioca što čini pogrešnim stav suda da tužiocu pripada pravo na nematerijalnu naknadu tj. a to je tuženi i hteo. Na taj način je prvostepeni sud pravilno zaključio da tužiocu pored izvinjenja tuženog (učinjenog u krivičnom postupku) pripada i pravo na novčanu naknadu jer to predstavlja satisfakciju .u pitanju spor male vrednosti.odluka u sporu . Žalbeni sud .nasuprot tome . prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo sadržano u navedenoj odredbi. činjenica da li je istom događaju prisustvovao veći ili manji broj lica nije od uticaja na doživljaj tužioca. Stoga su ovakvi žalbeni navodi bez uticaja na drugačiju odluku suda. Oštećeni ima pravo na pravičnu novčanu naknadu nematerijalne štete.time se omalovažava čast privatnog tužioca. Prvostepeni sud je. godine) 745. Neosnovani su žalbeni navodi tužene o tome da su dosuđeni iznosi previsoko odmereni. tužilac se zadovoljio sudskom opomenom. u konkretnom slučaju je . kao i žalbeni navodi tužioca da mu pripada tražena naknada u celosti.2010. uvreda je učinjena pred malim brojem lica. 2717/10 od 28. prilikom odmeravanja naknade pravilno uzeo u obzir sve okolnosti konkretnog slučaja. Gž. Najzad. Zakona o obligacionim odnosima. starost tužioca. niti van spora isplaćen od strane tužene neki novčani iznos) dosudio pravičnu novčanu naknadu te da mu navedeni iznosi naknade nematerijalne štete predstavljaju odgovarajuću satisfakciju i da će mu omogućiti da pribavljanjem određenih materijalnih i drugih dobara olakša sebi svakodnevni život. žalbeni sud nalazi da je prvostepeni sud pravilno primenio odredbu člana 200. da iste imaju uvredljiv karakter i sa subjektivnog i sa stanovišta opšteg shvatanja . Isto tako. stepen naruženja i stepen umanjenja opšte životne aktivnosti. pa mu ne pripada i novčana naknada po tom osnovu. (Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu. Zakona o parničnom postupku i da je tužiocu (kome nije priznato svojstvo RVI.OBLIGACIONO PRAVO Prilikom odlučivanja o visini naknade za sve vidove nematerijalne štete. Zakona o parničnom postupku .

stav je ovoga suda da duševne patnje zbog povrede časti. imajući u vidu sve okolnosti slučaja a naročito gubitak ugleda u radnoj i životnoj sredini te intenzitet duševnih bolova koje tužitelj trpi.2005.nedozvoljeni. 738/04 od 20.000. Zakona o obligacionim odnosima. tužiocu na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljeni strah dosudio iznos od 90. Sa tužiocem su obavljali informativne razgovore. prvostepeni sud je pogrešnom primenom materijalnog prava tužitelju na ime naknade štete zbog povrede časti. i zbog pogrešne primene materijalnog prava. Ova naknada obuhvata sve štetne posledice nematerijalne štete u vezi sa ličnošću oštećenog. izdavača dnevnog lista sa odgovornošću autora tekstova u novinama i odgovornošću glavnog i odgovornog urednika lista nije identična i zato je .00 dinara. 4082/04 (1) od 02. celoviti vid nematerijalne štete za koju se dosuđuje jedna pravična novčana naknada predstavljaju duševni bolovi zbog povrede časti i ugleda i slobode i prava ličnosti prouzrokovani neosnovanim lišenjem slobode. godine) 746.u obavezi naknade nematerijalne štete . pri čijem odmeravanju sud uzima u obzir sve okolnosti konkretnog slučaja. (Iz Presude Okružnog suda u Novom Sadu.00 dinara.000. (Iz Presude Okružnog suda u Novom Sadu. koja obuhvata sve štetne posledice nematerijalne štete vezane za ličnost oštećenog proistekle iz neopravdane osude odn. kao i jačinu utvrđenih bolova koje je tužilac trpeo i dužinu njihovog trajanja) . Žalbeni sud nalazi.pogrešno primenivši materijalno pravo tj.02.00 dinara. Za ovaj vid štete dosuđuje se jedan iznos naknade. Jedan. godine) 747.2005. to su navodi žalbe (usmereni na pogrešno utvrđeno činjenično stanje kojim osporava činjenicu da tužilac uživa ugled vrednog i uzornog radnika.OBLIGACIONO PRAVO male vrednosti može pobijati samo zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 354. nadležni policijski službenici su u više navrata lišavali slobode tužioca kao člana političke stranke a zbog njegovih partijskih aktivnosti. fotografisali ga i to u više navrata. Gž.000. a ovaj je zbog toga trpeo strah i duševne bolove zbog povrede časti i ugleda svoje ličnosti. da je opravdano dosuditi tužiocu pravičnu novčanu naknadu za ovaj vid nematerijalne štete u visini od 50. slobode i prava ličnosti dosudio iznos od 30. stav 2.309 - . odredbu člana 200. odgovornost osnivača odn.u manjem iznosu od ovih lica. Naime. Gž. Iz obrazloženja: Utvrđeno je sledeće činjenično stanje: Na način opisan u obrazloženju prvostepene presude. zbog čega je tužbeni zahtev tužitelja za naknadu nematerijalne štete zbog pretrpljenog straha kao neosnovan odbijen. uzimali mu otiske prstiju. Po težini. neosnovanog lišenja slobode. ugleda. Isto tako.01. Prvostepeni sud je – na osnovu takvog činjeničnog stanja . slobode i prava ličnosti predstavljaju jedan vid nematerijalne štete za koju se dosuđuje jedna naknada. ugleda. .

Odlukom o reviziji tuženog osnivača odn. što se inače posebno i ne osporava žalbom tužilaca. tako da su tužioci mogli da ističu činjenicu da su za njih od posebnog značaja oštećene umetničke slike i skulpture samo u postupku za naknadu materijalne štete. kao što su umetničke slike. nije predviđena zakonom kao poseban vid nematerijalne štete. žalbe stranaka nisu osnovane ni u pogledu odluke o naknadi za izmaklu korist. zato što njegova odgovornost po težini nije identična sa odgovornošću ostalih tuženih. pre svega osnov za štetu i doprinos tužilaca.000. u konkretnom slučaju.OBLIGACIONO PRAVO Iz obrazloženja: Tužilac je zahtevao naknadu nematerijalne štete zbog povrede ugleda i časti. Činjenica da su oštećene ili uništene stvari imale poseban značaj za oštećenog može biti relevantna samo kod utvrđivanja obima materijalne štete pod uslovima iz člana 189. stav 4. povrede ugleda.2005. da se tužiocima može dosuditi predmetna šteta i ako do štete nije došlo izvršenjem krivičnog dela. 200 Zakona o obligacionim odnosima. privatne fotografije i drugi predmeti. ( Presuda Okružnog suda u Valjevu. pobijana presuda je preinačena odbijanjem tužbenog zahteva preko iznosa od 200. Zakona o obligacionim odnosima.000. s obzirom da su uništene odnosno oštećene stvari imale posebnu vrednost za tužioca. Takođe. Pri tome je nesumnjivo da se u konkretnom slučaju ne radi ni o kakvoj povredi prava ličnosti. Svi tuženi su pravnosnažnom presudom solidarno obavezani da tužiocu naknade štetu isplatom glavnice od 300. 404/06 od 11. godine) . U ovom delu prvostepeni sud je pravilno i potpuno utvrdio činjenično stanje. izdavača dnevnog lista. Zakona o obligacionim odnosima. jer ovaj vid nematerijalne štete zakon ne poznaje. jer žalba nema u vidu da odredba člana 189. kako to pravilno nalazi i prvostepeni sud. odn.2006. nanete objavljenim neistinitim informacijama u dnevnom listu. godine) 748. Neosnovano je insistiranje u žalbi tužilaca na široj primeni odredbe člana 189. od tuženih osnivača i izdavača dnevnog lista.00 din. glavnog i odgovornog urednika i autora teksta.07. koja govori o naknadi materijalne štete. časti. u odnosu na revidenta. zbog pogrešne primene čl. tako da naknada štete za duševne bolove zbog uništenih ili oštećenih određenih predmeta koje imaju posebnu vrednost za oštećenog.00 din. stav 1.05.310 - . definiše pravo na naknadu štete za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti. Naime.. u odredbi člana 200. stav 4. slobode i prava ličnosti i smrti bliskog lica. Gž. knjiga i skulptura. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo kada je odbio tužbeni zahtev tužilaca za naknadu nematerijalne štete zbog povrede prava ličnosti odnosno pretrpljenih duševnih bolova zbog požarom uništenih umetničkih slika. (Presude Vrhovnog suda Srbije. Zakon o obligacionim odnosima. Iz spisa je vidljivo da su u ovom delu tužioci tužbu povukli. naruženosti. 1119/05 od 21. Rev. Oštećeni nema pravo na naknadu nematerijalne štete za duševne bolove zbog oštećenih ili uništenih stvari koje su za njega imale poseban značaj.

pravo na naknadu ove štete je pravo iz radnog odnosa koje se ostvaruje po pravilima odgovornosti za štetu iz člana 154. čast ili prava ličnosti garantovana pravnim poretkom. tužilac ima pravo na novčanu naknadu nematerijalne štete po tom osnovu. stav 5. niti se iz sadržine teksta o tome može zaključiti.da je postojanje štete posledica povrede prava zaposlenog. Naime. ukoliko mu time povredi ugled. Umanjenje životne aktivnosti kod tužioca nastale kao posledica psihičke bolesti uzrokovana traumom od nezakonitog otkaza na poslu i preduzetih radnji tim povodom. Navodi u reviziji da zaključeno poravnanje stranaka podrazumeva da su stranke zadovoljne njime. već mu može naneti i psihički bol. koji se u konkretnom slučaju primenjuje ) priznati izvor obligacionih odnosa i poslodavac za nju odgovara po opštim pravilima o odgovornosti za štetu iz člana 154. ovog Zakona). ovog Zakona. u konkretnom slučaju predstavlja osnov za dosuđenje naknade nematerijalne štete kao satisfakcije za pretrpljene duševne bolove u smislu člana 200. grupna fotografija tužioca i drugih zaposlenih koju je na panou sačinila kadrovska služba tuženog i koja je dospela u sredstva javnih informisanja. Navedenim poravnanjem je rešen samo radno-pravni status tuženog vraćanjem na posao i pitanje naknade materijalne štete. koje prihvata i Vrhovni sud. cilju kome služi ta naknada. stav 1. Međutim. ovog Zakona . vodiće se računa o značaju povređenog dobra. navedeno poravnanje ne sadrži nijednu odredbu o odricanju tužioca od prava na naknadu nematerijalne štete. . odnosno da jedna prema drugoj nemaju nikakvih potraživanja je neosnovano. građansko-pravna odgovornost poslodavca za povredu ili štetu koju pretrpi zaposleni na radu ili u vezi sa radom je zakonom ( član 62. povreda ugleda može biti tako teška da izaziva duševni bol koji opravdava isplatu pravične naknade kao satisfakcije u smislu člana 200. za uslov građansko-pravne odgovornosti poslodavaca . Prilikom odlučivanja o visini pravične naknade za nematerijalnu štetu i otklanjanju posledica nastalih takvom štetom. Zakona o osnovama radnih odnosa. Zakona. Kako je .šteta umanjenje nečije imovine ( obična šteta ) i sprečavanje njenog povećanja ( izmakla korist ).OBLIGACIONO PRAVO 749. godine. u takvom slučaju. Čak i kad je krivica sankcionisana. i kad je neosnovanost potpuno dokazana. iz 1996. predstavlja povredu ugleda i časti i. U obrazloženju pobijane presude navedeni su jasni i pravilni razlozi.prema članu 155. Dakle. Suprotno navodima revizije. satisfakciji za pretrpljene duševne patnje kao i težnjama saglasno prirodi nematerijalne štete i njenoj društvenoj svrsi. kao i nanošenje drugome fizičkog ili psihičkog bola (nematerijalna šteta) zaposleni koji pretrpi povredu ili štetu na radu ili u vezi sa radom ima pravo na naknadu svih vidova štete u obimu u kome je štetu pretrpeo. Za štetu zbog nezakonite odluke o prestanku radnog odnosa poslodavac odgovara po osnovu pretpostavljene krivice ukoliko je šteta uzrokovana namerno ili nepažnjom (član 158. nezakonitom odlukom i radnjama koje prate takvu odluku poslodavac može zaposlenom prouzrokovati ne samo materijalnu štetu. Nesumnjivo da je stražarno sprovođenje tužioca na sednicu upravnog odbora radi saslušanja o prigovoru na rešenje o prestanku radnog odnosa. Zakona o obligacionim odnosima. Iz obrazloženja: Izraženo pravno stanovište sudova u pogledu ocene odgovornosti tuženog za naknadu nematerijalne štete po osnovu pretrpljenih duševnih bolova zbog povrede časti i ugleda i umanjenja životne aktivnosti pravilno je.311 - . Zakona o obligacionim odnosima. zabrana ulaska u zgradu.

stav 3. činjenično stanje ostalo neutvrđeno. propisano je da za pretrpljene fizičke bolove. naruženosti.medicinsko veštačenje ili veštačenje druge odgovarajuće struke). dosuditi pravičnu novčanu naknadu. dok preko ove visine tužbeni zahtev nije osnovan. kao i za strah. 01. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju tokom prvostepenog postupka. nižestepeni sudovi su pogrešno primenili materijalno pravo kod dosuđenja visine naknade nematerijalne štete. da bi se kod oštećenog uspostavila narušena psihička ravnoteža ( član 200. na dan 07. Ova okolnost bi predstavljala dovoljan osnov za odlučivanje samo u slučaju da ta dokumentacija ne postoji. Kod činjenice da je pravnosnažnom krivičnom presudom utvrđeno da je tuženi na opisani način udario tužilju.312 - .03. Okružni sud nalazi da se za sada ovakvo pravno shvatanje prvostepenog suda ne može prihvatiti jer je usled pogrešne primene materijalnog prava. Odredbom čl. a naročito jačina bolova i straha i njihovo trajanje to opravdava. " tuženi je vređao i zlostavljao tužilju. Vrhovni sud nalazi da je za pretrpljene duševne bolove zbog povrede časti i ugleda trebalo tužiocu dosuditi 200. časti.000. otvorenom šakom udario u predelu slepoočnice. Međutim.OBLIGACIONO PRAVO Ostala isticanja u reviziji tuženog o pogrešnoj primeni materijalnog prava. godine ) 750. slobode ili prava ličnosti. koja se dosuđuje za ove vidove štete. iz perioda kada se odigrao štetni događaj. Za ocenu da nematerijalna šteta nije nastupila nije dovoljna činjenica da ne postoji medicinska dokumentacija o posledicama po oštećenog. Rev. što nije revizijski razlog u smislu člana 385. Dalje je utvrđeno da se oštećena nakon ovog događaja nije obraćala lekaru. 641/07 od 04. stav 2. u kafiću "S. Zakona o parničnom postupku. kao i u njenom odsustvu. povrede ugleda. smrti bliskog lica. 1. 2007. pa je opštinski sud konstatovao da ne postoje dokazi da je pretrpela nematerijalnu štetu po označenim vidovima. 2007. sud će ako nađe da okolnosti slučaja. 1. i tužbeni zahtev odbio. Zakona o obligacionim odnosima. godine u selu O. br. Zakona o obligacionim odnosima ). KZ. 39/07 od 28.novčana kazna. kao i kod činjenice da je . pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti. Sud prilikom odlučivanja o zahtevu za naknadu materijalne štete mora voditi računa o značaju povređenog dobra i cilju kome služi ta naknada. godine izrečena kazna . Pravična naknada kao oblik otklanjanja štetnih posledica sastoji se u isplati novčane naknade kao satisfakcije za pretrpljene duševne patnje. st. 200. kao i o tome da se njome ne pogoduje težnjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i društvenom svrhom. pa mu je pravnosnažnom presudom K. jer je značajnije ugrozio spokojstvo građana i teže remetio javni red i mir. jer se isključivo odnose na ocenu dokaza i činjenično stanje.00 dinara. a oštećeni ne predlaže izvođenje drugih dokaza (sudsko . ( Presuda Vrhovnog suda Srbije. da nema medicinske dokumentacije o posledicama udarca.2007. Imajući u vidu kriterijume u vreme donošenja prvostepene odluke. 07. nezavisno od naknade materijalne štete. kao i da su utvrđene i razjašnjene okolnosti ovog događaja. i da ovi iznosi odgovaraju okolnostima i svrsi pravične naknade. a isto toliki iznos i za umanjenje životne aktivnosti. tako što ju je u prisustvu drugih posetilaca ovog kafića. 344. st. nisu od uticaja na zakonitost pobijane presude. Protiv njega je pokrenut krivični postupak zbog osnovane sumnje da je ovakvim ponašanjem ostvario obeležja krivičnog dela nasilničko ponašanje iz čl.

OBLIGACIONO PRAVO tužilja predlagala izvođenje dokaza medicinskim veštačenjem. više puta je započinjao razgovor sa tuženom koji je ona odbijala i govorila da je time vređa i da će ga napustiti ako sa tim nastavi. Iz obrazloženja: Prema utvrđenim činjenicama. 2. tužena je priznala da tužilac nije otac mldb. Ovakvim postupkom tužene tužilac se osećao poniženim i prevarenim. već da je to S. citiranom zakonskom odredbom predviđena i mogućnost naknade za pretrpljene duševne bolove usled povrede ugleda ili časti. Tužilac je 02. godine protiv tužene i mldb. N. što je pored ostalih vidova. iz A. Ć. sve više se primećivala razlika u boji kože. Sam porođaj je dobro protekao i tužilac i njegova porodica su bili srećni zbog rođenja zdravog muškog deteta. Kada je za tužioca takvo stanje postalo neizdrživo on je rekao tuženoj da napusti stan u kom su zajedno živeli. kao vida nematerijalne štete. mldb.09. U toku trudnoće tužena je operisala slepo crevo i tužilac je u iščekivanju porođaja delio sa tuženom strahove i brigu oko ishoda trudnoće i porođaja. jer sud nije dovoljno stručan za ovu vrstu ocene. nije potrebno postojanje medicinske dokumentacije. godine. dana 15.2000. N. rastao.D.N. potom o poremećaju pigmentacije. Pre trudnoće tužena kod tužioca ničim nije izazvala podozrenje da ima vezu sa drugim čovekom. godine uvrđeno je da otac mldb. U toku trajanja bračne zajednice. ova okolnost bi predstavljala dovoljan osnov u napred navedenom smislu.2005. ZPP ukinuo i vratio istom sudu na ponovno suđenje.02. pa je Okružni sud shodno ovlašćenju iz čl. Samo u slučaju da medicinska dokumentacija ne postoji. nije tužilac Ć. i istom presudom između ostalog je regulisan i način održavanja ličnih kontakata tužioca i mldb. I. U periodu od 6 do 12 meseci života deteta. nije dovoljna za ocenu da materijalna šteta nije nastupila. Brak stranaka je razveden presudom prvostepenog suda od 22. N. podneo tužbu radi osporavanja njegovog očinstva u odnosu na mldb. Nakon što su tamna koža i kosa upućivali na to da je dete tamnoputo. N. godine. a oštećena ne predlaže izvođenje drugih dokaza . godine. godine. . na šta mu je tužena odgovorila da ne može da ga viđa jer dete nije njegovo.2002. mldb. N. koji je priznao svoje očinstvo nad mldb. N. pa je tužilac insistirao da viđa dete. Tek tada tužena priznaje tužiocu da nije otac mldb. stranke su zaključile brak 26. rođen je mldb. st. je imao neke promene u vidu fleka na koži zbog čega su stranke sa detetom išle kod više lekara .06. je bio malo tamnije puti. 377. 1914/08 od 27. Kako je mldb. a roditeljsko pravo povereno je tuženoj Ć.2006. Osnov za dosuđenje novčane naknade.veštačenje putem veštaka sudsko medicinske ili druge odgovarajuće struke. 5.. Tužena je ostala u drugom stanju početkom 2002. B.313 - . sumnje kod tužioca su bile sve izraženije. br. N. Presudom prvostepenog suda od 13. ali i sam tužilac i njegova porodica imaju malo tamniju boju kože i kose. za koji osnov po pravnom shvatanju Okružnog suda. ali niko nije primetio da dete nije pripadnik iste rase kao stranke.2007. 2008. Odmah po rođenju deteta nije se ništa primećivalo. i rečeno im je da se radi o trombocitozi. Ć. Iz izloženog proizilazi da se odluka prvostepenog suda zasniva na pogrešno i nepotpuno utvrđenom činjeničnom stanju. (Rešenje Okružnog suda u Nišu Gž.10.neonatologa. a njena trudnoća vođena je kao rizična. okolnost da ne postoji medicinska dokumentacija iz perioda kada se odigravao šteni događaj o posledicama ovog slučaja. mogu biti duševni bolovi zbog povrede časti koji su posledica povrede moralne i zakonske obaveze poštovanja i uzajamnog poverenja supružnika. godine) 751. N. N. N.08. Ovo tim pre.

koje je kod tužioca izazvalo osećaj poniženosti i prevarenosti. N. N. javljaju se osećanja praznine. svesno ga držala u zabludi. ali u dužem vremenskom periodu zaostaju određene smetnje u vidu straha. psihičko stanje tužioca nakon saznanja da nije biološki otac deteta rođenog u toku trajanja njegovog braka sa tuženom. Kada se imaju u vidu sve utvrđene činjenice.. član 73. Mldb. tužilac je u svemu ispunjavao svoju roditeljsku dužnost prema mldb. (član 67. kao i nerealno osećanje krivice. Tužena je na utvrđeni način povredila svoju moralnu i zakonsku obavezu. usled čega je tužilac trpeo duševne bolove. N.provokativni neposredni povod koji je prouzrokovao reaktivne anksiozno depresivne smetnje sa elementima sniženog raspoloženja i povišene anksioznosti sa osećanjem poniženosti. etičkog i nacionalnog identiteta svoje porodice i društva. N. rodbine i prijatelja izazvala određeno interesovanje. U toku narednih meseci afektivni naboj psihičkih patnji kod tužioca postaje slabiji. ponašanje se menja u smislu opreznosti. u dužem vremenskom periodu. Sama činjenica da se mldb. ZOO-a). Porodičnog zakona). i snažne negativne emocije kao što su žalost i strah. a kako je utvrđeno. Posledice svega ovoga su dugotrajne i bolne i takvu osobu osujećuju u socijalnom i heteroseksualnom funkcionisanju. uznemirenom i nesigurnom i u dužem vremenskom periodu nesposobnom za ponovno ostvarivanje odgovorne i složene uloge roditelja. član 69. sve okolnosti.. odnosno ugleda. Porodičnog zakona. U takvim slučajevima identitet ličnosti je poljuljan. ograničavajući je i čineći je napetom. supružnici su dužni da vode zajednički život te da se uzajamno poštuju i pomažu. dakle tvrdeći ono što nije istina. Po članu 70. Kod tužioca postoje psihičke patnje u vidu duševnog bola koji je u prvih par meseci nakon definitivnog saznanja da nije otac deteta visokog intenziteta. niti dovodi u sumnju postojanje osnova tužbenog zahteva. te nalaz veštaka na okolnost postojanja. roditelji imaju pravo i dužnost da sa detetom razvijaju odnos zasnovan na ljubavi. a na kom dokazu je sud. moralna i zakonska obaveza poštovanja i uzajamnog poverenja supružnika.2008) . član 68. poverenju i uzajamnom poštovanju. a potom se navikava na postojeće stanje i novonastalu situaciju i preduzima određene radnje da prevaziđe takvu situaciju. Po članu 25. između ostalog. nepoverenja i izbegavanja nepredviđenih i iole rizičnih situacija.314 - . 4680/08 od 11. te da dete usmeravaju ka usvajanju i poštovanju vrednosti emocionalnog. tužena je tužiocu priznala da nije biološki otac deteta nakon razvoda njihovog braka. menja se slika o sebi. a takve dramatične promene zahtevaju dugo prilagođavanje. osećanja praznine i nepoverenja. nije od uticaja na njenu zakonitost.. nesumnjivo se može prihvatiti da je takva životna situacija koju je svojim postupcima stvorila tužena kod tužioca povredila njegova osećanja. Zato činjenica da tužilac u svom iskazu nije eksplicitno obrazložio u čemu se sastoji povreda njegove časti. Ovo je grubo nepoštovanje supružnika što je nesumnjivo izazvalo povredu njegove časti. član 72. zasnovao činjenično stanje i odluku.OBLIGACIONO PRAVO Nakon rođenja mldb. s obzirom na njihov intenzitet i trajanje. poričući njegove sumnje. Bol i patnja u takvim situacijama su visokog intenziteta. uživaju pravnu zaštitu (član 200. odnosno duševne bolove koji. Za tužioca saznanje da nije biološki otac mldb. ukoliko se imaju u vidu utvrđene činjenice. Oduzimanje roditeljske uloge izaziva porazan i bolan osećaj gubitka. istog zakona. u najdelikatnijem i jednom od najznačajnijih perioda u životu jednog čoveka vezanih za rođenje deteta. čak i do razmera kliničke depresije. Verujući da je biološki otac. razlikuje od ostale dece je kod tužiočevih roditelja. je rođen za vreme trajanja bračne zajednice stranaka. kod tužioca se uspostavlja snažna emocionalna veza sa detetom koje je prihvatio kao svoje... član 70. (Presuda Okružnog suda u Novom Sadu. N. predstavlja afektivno . intenziteta i trajanja duševnih bolova tužioca. Gž. U takvim situacijama se kod ličnosti razvija intenzivan i iracionalan strah od sličnih ponovnih gubitaka. po kom osnovu traži ovu štetu. osećaj vrednosti priznat od okoline u kojoj živi. egzistencijalnog besmisla.09.

Sada pok. 193. R. 3. st. Visinu materijalne štete utvrdio je veštak i ona iznosi 242. u vezi st. R. što je veštak medicinske struke imao u vidu okolnosti čitavog slučaja. 2004. 1. Veštačenjem veštaka medicinske struke utvrđeno je da su priroda i težina zadobijenih povreda glave i mozga. i staračku istrošenost njegovog organizma. R. a obuhvata troškove sahrane i nadgrobnog spomenika. iz Berčinca. ZOO u obavezi da tužilji nadoknadi materijalnu štetu koju je pretrpela i isplati pravičnu novčanu naknadu za duševnu bol zbog smrti oca. R biv. građansko pravna odgovornost je šira od krivične odgovornosti i u toku prvostepenog postupka sud je utvrdio jasnu uzročno posledičnu vezu između radnje povređivanja i smrti pok. Takođe je dužan da isplati pravičnu novčanu naknadu za duševnu bol koju tužilja trpi zbog smrti oca jer je smrt nastupila kao posledica teške telesne povrede opasne po život do koje je došlo radnjom tuženog. Veštak Dr R. R.00 dinara. 07.Aleksinac ugrozio javni saobraćaj i doveo u opasnost život sada pok. i zbog njegove smrti pretrpela je duševnu bol. 1. 1246/04 od 8. 201 .800. postoji. uvažavajući pri tom životnu dob i staračku istrošenost organizma pok. i čl. 1. Za to delo tuženi je osuđen krivičnom presudom. godine. 2008. Ovo stoga. same po sebi bile takve da su dovoljne za nastanak smrtnog ishoda. je umro 09. jer je 16. tako i u momentu otpusta sa bolničkog lečenja. R. 198. 200. st. 3. S. (Presuda Okružnog suda u Nišu Gž. 3. snosila troškove sahrane. i nastanka teške telesne povrede opasne po život. prvostepeni sud nalazi da je tužilac kriv za štetu koju tužilja trpi i da je prema čl. KZ RS. st. 5.OBLIGACIONO PRAVO 752. Imajući u vidu takvo činjenično stanje. zadobio. Međutim. davanje podušja i izgradnje spomenika. 2006. U konkretnom slučaju tuženi je oglašen krivim za krivično delo ugrožavanje javnog saobraćaja kojom prilikom je došlo do povređivanja sada pok. 2116/08 od 3. oglašen krivim zbog krivičnog dela teškog dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz čl. 201. koje je R. R. Stoga je neosnovan žalbeni navod tuženog da prvostepeni sud nije utvrdio uzročno posledičnu vezu jer je tuženi oglašen krivim za krivično delo koje u svom opisu kao posledicu ima tešku telesnu povredu a ne smrt tog lica. godine. R. u vezi čl. čl. Tužilja je kćer sada pok.K. Parnični sud treba da primeni. 04. što govori da je u toku bolničkog lečenja evidentno došlo do pogoršanja zadobijene povrede mozga. 2004. 195. U svom nalazu on objašnjava da je zdravstveno stanje sada pok. što je klinički i dalje bilo manifestovano poremećajem stanja svesti u stepenu duboke pospanosti. godine) . koje se ogledalo u daljoj progresiji i povećanju površine mozga zahvaćene nagnječenjem i pratećim krvarenjem.315 - . koja u parničnom postupku dejstvuje kao pravna činjenica i predstavlja jedan od elemenata činjeničnog stanja materijalno pravne norme. kojom prilikom je on zadobio tešku telesnu povredu opasnu po život i osuđen na kaznu zatvora od 3 meseca. prilikom odlučivanja u konkretnom slučaju. st. bez obzira na odmaklu životnu dob pok. pri otpustu iz bolnice bilo lošije bilo nego pri prijemu u bolnicu. i u tom delu dao jasno mišljenje da uzročno posledična veza između nezgode i štetne radnje i smrti pok. na regionalnom putu Niš . Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju tuženi je pravnosnažnom presudom Opštinskog suda u Nišu K. R. je na osnovu analize čitavog slučaja dao svoje mišljenje da su priroda i težina zadobijenih povreda glave i mozga takve da su same za sebe bile dovoljne za nastanak smrtnog ishoda. i presudu krivičnog suda. godine. kako tokom bolničkog lečenja. troškove podušja i troškove crnine. KZRS i zbog krivičnog dela nepružanja pomoći licu povređenom u saobraćajnoj nezgodi iz čl.

odnosno članovi porodice inicijalne žrtve. te zbog činjenice da relevantno činjenično stanje faktički i ne postoji u pobijanoj presudi. a u pobijanoj presudi nisu navedeni ni razlozi odbijanja tužbenog zahteva drugo. te ranije odluke koje su donete (prvostepena. odnosno da se radi o inicijalnoj žrtvi kod koje postoji naročito težak invaliditet. Iz same činjenice da je u zakonu upotrebljen termin "naročito težak invaliditet" proizilazi da ovaj pravni institut treba restriktivno tumačiti. odnosno da se radi o inicijalnoj žrtvi kod koje postoji naročito težak invaliditet. ali u pobijanoj presudi nisu utvrđene relevantne činjenice koje su značajne za presuđenje u ovoj pravnoj stvari.OBLIGACIONO PRAVO 753. propisao i kvalifikovani uslov. četvrto i petotužioca. U pobijanoj presudi je u prvom stavu obrazloženja naveden hronološki prikaz toka ovog postupka. drugostepena i odluka po reviziji). st. pobijana presuda se nije ni mogla ispitati na valjan način. Takođe. To je faktičko pitanje koje se utvrđuje u svakom konkretnom slučaju i zavisi od svih okolnosti konkretnog slučaja. i 4. treće. Pored kruga lica koja imaju pravo na ovu naknadu (čl. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud. posebno odnos prvotužioca i tuženog.316 - . i 4. ZOO. kako drugo. st. četvrto i petotužilac u ovom postupku potražuju naknadu nematerijalne štete zbog naročito teškog invaliditeta prvotužioca. 201. dok u obrazloženju presude navodi razloge zašto je doneo takvu odluku. kako prema tužiocu. zgražavanje. 3. kod ovog vida nematerijalne štete postoje dve žrtve: inicijalna žrtva (lice kod koga je nastupio naročito težak invaliditet) i posredna žrtva. što predstavlja osnov pasivne legitimacije tuženog. 7. a da li kod inicijalne žrtve postoji naročito težak invaliditet je faktičko pitanje koje se utvrđuje u svakom konkretnom slučaju i zavisi od svih okolnosti konkretnog slučaja. Sud u izreci presude odlučuje o usvajanju ili odbijanju pojedinih zahteva koji se tiču glavne stvari i sporednih traženja. 201. umanjenja životne aktivnosti i naruženosti kada kod inicijalne žrtve postoje takve promene na telu koje u okolini izazivaju strah. zakon je propisao i kvalifikovani uslov. tako i prema ostalim tužiocima kao licima koja potražuju naknadu nematerijalne štete od tuženog na osnovu čl. žaljenje i drugu negativnu reakciju zbog koje su srodnici u svakodnevnom životu izloženi tome da negu. Naime. Visok stepen invalidnosti. Naime. ZOO). te da li kod prvotužioca postoji invaliditet naročito teškog stepena (o ovome u pobijanoj presudi postoji samo konstatacija u prvom stavu obrazloženja da na strani prvotužioca ne postoji naročiti težak invaliditet). a po osnovu koga se u ovom postupku zahteva naknada nematerijalne štete. te osnov pasivne legitimacije tuženog. Zakon je kod naknade štete zbog duševnih bolova zbog naročito teškog invaliditeta bračnog. a ni koji je to štetni događaj zbog koga se potražuje naknada nematerijalne štete u ovom postupku. ali ni iz tog dela obrazloženja presude nije jasno kakav je odnos tužilaca i tuženog. 201. u prvostepenoj presudi nisu utvrđene činjenice u pogledu štetnog događaja i stanje prvotužioca nakon istog. Odredbom čl. 3. već samo težak invaliditet ne utvrđuje činjenice u pogledu pravnog odnosa između prvotužioca i tuženog. ZOO). 2. treće. st. Saglasno navedenom. odnosno vanbračnog druga ili srodnika. ZPP je propisano da sud utvrđuje sve činjenice od kojih zavisi odluka o osnovanosti tužbenog zahteva. mada navodi u pobijanoj presudi da na strani prvotužioca ne postoji naročito težak invaliditet. a na osnovu kog odnosa ostali tužioci zahtevaju u ovom postupku od tuženog naknadu nematerijalne štete zbog duševnih bolova zbog naročito teškog invaliditeta prvotužioca. kao ni odnos između prvotužioca i ostalih tužilaca. osim napred navedenih činjenica potrebno je utvrditi i posledice koje su nastale kod prvotužioca nakon štetnog događaja. pored kruga lica koja imaju pravo na ovu naknadu (čl.

tada važećeg Zakona o krivičnom postupku (“Sl. sud je imao u vidu da se radi o maloletnoj osobi koja će biti u situaciji da. zatim da je u toku lečenja oko dva meseca nosio gips. treba voditi računa u ovom postupku.06. nasuprot navodima žalbe tuženika. Jačina i dužina trajanja fizičkih bolova i straha. 4/77. Tužilac bi imao pravo na taj vid naknade štete samo u slučaju pretrpljenog straha srednjeg. (Rešenje Okružnog suda u Novom Sadu. o čemu. takođe. Kada je sud dosudio naknadu neimovinske štete zbog pretrpljenog straha lakog intenziteta. godine) Pravilan je zaključak nižestepenih sudova. a visina štete je po oceni Vrhovnog suda u svemu pravilno odmerena u smislu člana 200. . kada je našao da jačina i dužina trajanja fizičkih bolova i straha. 318/05 od 24. 541. koji je usled zadobijenih povreda tako teško narušen da je lice sa takvim povredama nesposobno faktički da obavlja osnovne životne funkcije.OBLIGACIONO PRAVO jući oštećenog neprestano učestvuju u njegovim patnjama zbog oštećenja njegovog telesnog integriteta. Gž. povređeni deo tela sa ožiljcima bude uočljiv i za druga lica. Ovo posebno i stoga što je u momentu nanošenja povreda tužilac imao 14 godina. što predstavlja nelagodnost u toku lečenja i ima značaja pri odmeravanju visine naknade za fizičke bolove. 27/92 i 24/94). navedeni iznosi pravilno odmereni. list SRJ” br. 470/05 od 12. (Iz presude Okružnog suda u Valjevu. a što kod njih stvara duševne patnje.09. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je pravilno primenio odredbu člana 200.2005. ZOO. godine) . 3010/07 od 12. tada je – imajući u vidu odredbu člana 200. opravdavaju dosuđivanje novčane naknade za navedene vidove nematerijalne štete u iznosima kao u izreci pod I pobijane presude te da su. posebno leti na bazenu ili plaži i toku školskih aktivnosti. kao i duševnih bolova koje je tužilac pretrpeo zbog estetske naruženosti i umanjenja životne aktivnosti. 14/85. kao i duševnih bolova koje je tužilac pretrpeo zbog estetske naruženosti i umanjenja životne aktivnosti. Gž. 1142/05 od 01.04. Postojanje naročito teškog invaliditeta može biti odraz velikog stepena umanjenja životne aktivnosti nekog lica.2008) 754. predstavljaju neke od kriterijuma za ocenu da li kod oštećenog postoji invaliditet koji se može okarakterisati da je naročito teškog stepena. ili jakog intenziteta. opravdavaju dosuđivanje novčane naknade za navedene vidove nematerijalne štete. 74/87. materijalno pravo pogrešno primenjeno. a nekada i ne mora biti u direktnoj proporcionalnoj vezi sa tim.2005.2005. list SFRJ” br. Rev. (Iz presude Okružnog suda u Čačku. već se naročito teškim invaliditetom smatra celokupni telesni izgled. br. imajući u vidu objektivno subjektivne okolnosti konkretnog slučaja. tako da tužilac ima pravo na naknadu i za ovaj vid štete. ZOO-a. Zakona o obligacionim odnosima. te da mu nedostaju pojedini delovi tela što je vidljivo. godine) 755. da ono vegetira. Gž. a nije se izjasnio o intenzitetu straha. da tužilac ima pravo na naknadu nematerijalne štete od tužene za pretrpljene duševne bolove zbog neosnovanog lišenja slobode po odredbama čl. do 545.317 - 756.02. Iako se radi o naruženosti lakog stepena. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. br. 57/89 i 3/90 i “Sl.

Iz tih razloga je.Veštačenjem od strane veštaka – hirurga utvrđen je intenzitet i dužina pretrpljenih fizičkih bolova i stepen naruženosti tužioca.318 - . Takav strah predstavlja povredu zdravstvenog i telesnog integriteta čoveka. Takvo stanje je sa povremenim oscilacijama trajalo sve do poslednje operacije kile i ugrađivanja plastične mrežice u januaru 2001. Rev. Međutim. a saglasnim nalazom veštaka hirurga i veštaka neuropsihijatra utvrđeno je da je kod tužioca nastupilo trajno umanjenje opšte životne aktivnosti od 15%. ne može se prihvatiti kao pravilan zaključak drugostepenog suda da tužiocu ne pripada novčana naknada za ovaj vid nematerijalne štete. godine. To može pre svega biti strah za život koji nastaje u trenucima kad se neko lice nađe suočeno sa smrću. Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja. umanjenje životne aktivnosti predstavlja poseban osnov za naknadu štete zbog duševnih bolova koji se ispoljavaju usled ograničenja u životnim aktivnostima oštećenog koje je ostvarivao ili bi ih po redovnom toku stvari u budućnosti izvesno ostvarivao. Posebno je nalazom veštaka neuropsihijatra utvrđeno da je tužilac trpeo primarni strah najvišeg intenziteta koji je trajao od momenta kada mu je saopšteno da je bolest urgentna i da se mora hitno izvršiti operativni zahvat. traumatske šokove ili trajni psihički poremećaj sa mogućnošću prouzrokovanja i težih posledica.2. 2296/05 od 05. Strah predstavlja psihički poremećaj ličnosti oštećenog pa u zavisnosti od intenziteta i vremena trajanja straha oštećeni ima pravo na naknadu štete. prvostepeni sud je pravilno postupio kada je zaključio da tužiocu pripada pravo na novčanu naknadu nematerijalne štete za pretrpljeni strah. Nakon toga.1996. Nasuprot takvom zaključku prvostepenog suda. shodno članu 395.10. pa do ulaska u operativnu salu i davanja anestezije. Zakona o obligacionim odnosima oštećenom pripada pravo na naknadu čija visina zavisi od intenziteta i vremena trajanja straha. ZPP-a. usvojena revizija tužioca i preinačena drugostepena presuda tako što je odbijena žalba tuženog i potvrđena presuda prvostepenog suda. godine do 8. do pojave kile i recidiva kile. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. S druge strane. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju. neurotična stanja. Dana 11.5. godine osetio je bolove u predelu trbuha ali mu pretpostavljeni nisu dozvolili da se obrati lekaru. stav 1.1996. strah predstavlja psihički poremećaj ličnosti čoveka koji može imati lakši ili teži oblik.2005. godine. tužilac je trpeo strah srednjeg intenziteta u trajanju od mesec dana koji se kasnije transformisao u stanje opšte anksioznosti i razdražljivosti praćeno čestim promenama raspoloženja i nesanicom. Pritom se pod ograničenjem podrazumeva i vršenje aktivnosti uz povećane napore ili pod posebnim uslovima. s obzirom da su posledice straha uticale na umanjenje opšte životne aktivnosti tužioca za koji vid štete mu je dosuđena posebna naknada. godine) .1996. zbog neblagovremenog lečenja došlo je do određenih komplikacija. ali strah može prouzrokovati i depresije.1. Posmatrano sa medicinskog aspekta.OBLIGACIONO PRAVO 757. nakon čega je došlo do sepse i akutne upale slepog creva a zbog čega je tužilac sutradan i operisan. zbog čega je tužilac više puta operisan. dakle vid nematerijalne štete za koji u smislu člana 200. tužilac je bio na vojnoj vežbi od 29.

1962. Kod ovog vida nematerijalne štete.3.10. u okviru članka je objavljeno tužiočevo ime kao člana kriminalne grupe. Samo pokretanje i vođenje disciplinskog postupka. Na utvrđeno činjenično stanje pravilno je primenjeno materijalno pravo i to odredbe člana 543. Zakona o obligacionim odnosima je propisano dosuđivanje novčane naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog povrede ugleda. Odredbom člana 200. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju. Odredbom člana 200.2005. Pri odmeravanju visine naknade štete za pretrpljene duševne bolove zbog neosnovanog lišenja slobode. Zakon o obligacionim odnosima sadrži odredbe koje se odnose na nenovčanu i novčanu naknadu nematerijalne štete u slučaju povrede prava ličnosti. imajući u vidu posebna lična svojstva oštećenog. sud uzima u obzir i niz objektivnih i subjektivnih okolnosti. Čast kao skup čovekovih vrlina predstavlja subjektivnu kategoriju koja podrazumeva mišljenje koje je pojedinac ima o sebi.04. Zakona o obligacionim odnosima je propisano dosuđivanje novčane naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog povrede ugleda. godine. Rev. na očigled njegove trudne supruge i dvoje maloletne dece. ugleda i slobode i određenih duševnih bolova. slobode ili prava ličnosti. kao što su ugled koji je oštećeni ranije uživao u svojoj sredini. Zakona o krivičnom postupku kao i člana 200.OBLIGACIONO PRAVO 758.2003. nekog uživanja. slobode. u dnevnim novinama od 25. Tužilac je priveden u prostorije organa unutrašnjih poslova i više puta privođen u prostorije za saslušanje a potom odveden u zatvor gde je ostao punih mesec dana.2003. Pri tome se uvek mora voditi računa o principu individualizacije nematerijalne štete kao dodatnom korektivnom kriterijumu. koji je proglašen nezakonitim. zdravlja. godine) 759. ne daje osnov za naknadu nematerijalne štete osim ako se dokaže da je on pokrenut i vođen šikanozno i zlonamerno. . Kod ocene postojanja duševnog bola kao prvog uslova za dosuđivanje nematerijalne štete. S toga su takva stanja osnov dosude naknade radi priba