3.

GRAĐANSKO PRAVO
3.1. GRAĐANSKO MATERIJALNO PRAVO 3.1.1. OBLIGACIONO PRAVO

OBLIGACIONO PRAVO

OSNOVNA NAČELA (Čl. 1 – 25. Zakona o obligacionim odnosima)

1.
Po tužbi klijenta protiv advokata za utvrđenje ništavosti Ugovora o zastupanju i dodatnoj nagradi i po protivtužbi za ispunjenje ugovora u preostalom delu, za odlučivanje je neophodno utvrditi da li su se ugovarači pri zasnivanju obligacionog odnosa pridržavali načela savesnosti i poštenja. Potrebno je ceniti da li se neki ugovarač koristio stanjem nužde i nedovoljnog iskustva druge ugovorne strane i za sebe ugovorio korist u očiglednoj nesrazmeri sa onim na šta se obavezao da učini drugome. Iz obrazloženja: U okviru roka za žalbu, tužilja je protiv presude kojom je izgubila spor za svojinu porodične kuće, naznačene utvrđene vrednosti, angažovala punomoćnika advokata za sastav žalbe i zastupanje. Ponuđenim ugovorom, koji su ugovarači potpisali, ugovorena je nagrada i dodatna nagrada na vrednost spora od 105.000 evra i ugovoren iznos nagrade od 10% vrednosti spora. Posle pismenog opoziva punomoćja, punomoćnik je nastavio sa pisanjem podnesaka i neovlašćenog zastupanja klijenta, ispostavljajući mu račune za isplatu. Presudom je tužbeni zahtev odbijen, a protivtužbeni zahtev usvojen, a da prethodno nije utvrđivano ispunjenje zakonskih uslova iz pomenutih zakonskih odredbi, usled čega je presuda ukinuta radi upotpunjavanja činjeničnog stanja na okolnost da li su se ugovarači pri zasnivanju ugovornog odnosa pridržavali načela savesnosti i poštenja i da li se na ovakav način, označavanjem vrednosti spora u većem iznosu od vrednosti spora utvrđene presudom, neki ugovarač koristio stanjem nužde i nedovoljnog iskustva druge ugovorne strane. (Iz Rešenja Apelacionog suda u Nišu, Gž. 2652/11 od 10.01.2012. godine)

2.
Pouzdanje kupca u evidenciju nepokretnosti ne može otkloniti ništavost ugovora o kupoprodaji nepokretnosti. Iz obrazloženja: Prema žalbenim navodima tužene da prvostepeni sud je jedini osnov za svoju odluku našao u presudi Trgovinskog suda od 22.11.2007. godine a da je prilikom zaključenja ugovora, čija se ništavost traži, neposredno utvrdila da se radi o pravu korišćenja, upravljanja i raspolaganja od strane prodavca što proizilazi i iz rešenja Opštinskog suda u od 21.05.2003. godine (kojim se utvrđuje da je dozvoljena uknjižba prava vlasništva na kupljenom delu spornog prostora u njenu korist) i naznačenog popisnog lista od 21.09.2007. godine. Iz svega toga sledi da se ona u svemu ponašala u skladu sa članom 12. Zakona o obligacionim odnosima odn. poštovala je načelo savesnosti i poštenja, a iz svih tih razloga nisu ispunjeni uslovi za donošenje prvostepene odluke.
-2-

OBLIGACIONO PRAVO Žalbeni navodi tužene su neosnovani. Ovo i zbog toga što i iz pomenute presude Trgovinskog suda i iz pomenutog rešenja Skupštine opštine od 13.02.1992. godine, ispravljenog zaključk om od 26.02.1999. godine, proizilazi da su predmetni ugovor i aneks tog ugovora protivni prinudnim propisima - radi se o nepokretnosti koja je vlasništvo Republike Srbije, a koja je data na korišćenje bez naknade navedenom društvenom preduzeću, s tim da predmetni objekat ustupi bez naknade tužilji. Od tog dokaza je pošao i Trgovinski sud donoseći navedenu presudu. Zbog toga je pravilan zaključak prvostepenog suda da su predmetni ugovor i njegov aneks - ništavi. Neosnovani su i žalbeni navodi tužene, kojima se ukazuje da je ugovor o kupoprodaji zaključen u dobroj veri (jer je bilo upisano pravo korišćenja, upravljanja i raspolaganja na prodavca i po tom osnovu joj i preneto, te da ne može i ne sme trpeti posledice kao da te savesnosti nije bilo, budući da nakon uvida u javne knjige nije znala niti je mogla znati da prodavac nije nosilac prava korišćenja, upravljanja i raspolaganja). Ti navodi su neosnovani, jer se - u situaciji u kojoj je ugovor izvršen u celosti od strane ugovornih strana - može tražiti utvrđenje njegove ništavosti u slučaju ispunjenja uslova iz člana 103. Zakona o obligacionim odnosima, te su stoga neosnovani navodi tužene da tužilja nije mogla tužbom tražiti utvrđenje ništavosti ugovora i njegovog aneksa. (Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu, Gž. 6535/10 od 20.01.2011. godine)

3.
Ne postoji zakonski osnov da se zaključeni ugovor sudskom odlukom o određivanju privremene mere stavi van snage ili da se zabrani njegovo pravno dejstvo. Iz obrazloženja: U konkretnoj situaciji, privremena mera po svom dejstvu iscrpljuje tužbeni zahtev, s obzirom da se istom traži da se stavi van snage zaključeni Ugovor. Kako parnični postupak predstavlja skup procesnih pravila radi pružanja sudske pravne zaštite prilikom rešavanja građanskopravnih sporova, te kako je osnova građanskopravnih odnosa slobodna volja stranaka da urede svoje odnose u granicama prinudnih propisa, to ne postoji zakonski osnov da se zaključeni ugovor sudskom odlukom o određivanju privremene mere stavi van snage ili da se zabrani njegovo pravno dejstvo. Sud jedino ima zakonsko ovlašćenje da, nakon održane rasprave, utvrdi ništavost ili da poništi ugovor odn. da odluči o pravnim posledicama raskida ili ništavosti ugovora, ukoliko su ispunjeni zakonski uslovi, krećući se u granicama tužbenog zahteva i nakon ocene dokaza podnetih tokom glavne rasprave. Stoga, žalbeni navodi tužilaca ne utiču na pravilnost donete odluke povodom predložene privremene mere, ali svakako moraju biti razmatrani u postupku odlučivanja o osnovanosti tužbenog zahteva. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, Pž. 13805/10 od 24.11.2010. godine)

4.
Za usluge koje nisu u potpunosti iskorišćene, a za koje nije ugovorena pojedinačna cena, ne može se tražiti sniženje ugovorene jedinstvene cene u situaciji kada je davalac usluge zbog njihove prirode bio onemogućen da ih plasira nekom drugom licu.
-3-

OBLIGACIONO PRAVO Iz obrazloženja: Prema činjeničnom stanju koje je utvrđeno u prvostepenom postupku, parnične stranke su bile u poslovnom odnosu tako što je tužilac tuženom uputio ponudu čiji je predmet bilo iznajmljivanje platforme za parkiranje aviona, pozicija za sečenje, asistencije pri sečenju aviona. Pod opisom usluge u ponudi je navedeno: … iznajmljivanje platforme za parkiranje aviona od 06.11.2006. do početka sečenja, pružanje usluge prevlačenja aviona do pozicije za sečenje i iznajmljivanje potrebne opreme - dizalice, kredlovi, stepenice, kao i pružanje protiv-požarne zaštite tokom radova na sečenju i ispiranje gorivnih rezervoara pre sečenja … Ponudom je određena cena usluge u iznosu od 199.155,oo dinara + PDV. Tuženi je ponudu tužioca prihvatio i prihvatanjem ponude obavezao se da dostavi imena lica koja će raditi na sečenju, brojeve vozila koja će koristiti, da se pridržava pravila koja važe u tehnici, a po završetku radova opere I očisti radnu platformu i da je ostavi u ispravnom stanju, da osigura od rizika tokom radova svoje ljude i opremu. Plaćanje usluga je dogovoreno 50% avansno, a 50% po ponudi. Cena za iznajmljivanje predmetne platforme je data kao jedinstvena odn. u ponudi nije data cena pojedinačnih usluga koje je pružao tužilac, već jedinstvena cena usluge. Tuženi je cenu za pruženu uslugu platio 50%, i to u delu koji se odnosio na avansno plaćanje, dok preostalih 50% nije platio. Od postavljenog tužbenog zahteva branio se isticanjem činjenice da nije koristio sve usluge iz ponude i da stoga nije u obavezi da plati punu cenu. Prvostepeni sud je na utvrđeno činjenično stanje pravilno primenio materijalno pravo kada je zaključio da je tuženi u obavezi da tužiocu plati preostali deo cene za izvršene usluge, te da ga činjenica da nije koristio sve usluge iznajmljene platforme koje su obuhvaćene ponudom ne oslobađa obaveze na plaćanje ugovorene cene za pruženu uslugu, s obzirom da se radi o ugovorenoj jedinstvenoj ceni za sve pojedinačne usluge koje čine i koje ulaze u iznajmljivanje platforme, primenom člana 262. stav 1. i člana 148. u vezi sa članom 17. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima. Privredni apelacioni sud nalazi da je tužilac, kao davalac usluge, iznajmljivanjem platforme jednom licu - tuženom, onemogućen da za one usluge koje ovaj ne koristi iste pruži drugom licu, jer su one vezane za tehničko posedovanje same platforme, pa stoga činjenica da tuženi nije koristio sve usluge koje iznajmljivanje platforme pruža ne oslobađa istog obaveze da plati ugovorenu naknadu. U vezi sa tim, neosnovani su i žalbeni navodi kojima tuženi pobija pogrešnu primenu materijalnog prava i ističe da je prvostepeni sud pogrešno protumačio ponudu tužioca ispostavljenu tuženom, posebno imajući u vidu da je upravo obaveza tuženog bila da postupa sa povećanom pažnjom i pre prihvatanja ponude utvrdi da li cena iz ponude obuhvata jedinstvenu uslugu, da li je moguće koristiti samo neke usluge i kolika je njihova cena, te ostale pojedinosti vezane za to - ako je znao da mu sve usluge koje su navedene u ponudi nisu potrebne. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda, Pž. 3496/10 (2009) od 24.11.2010. godine)

5.
Neće ostati na snazi i neće proizvoditi pravno dejstvo pravna radnja koja je preduzeta suprotno opštem aktu pravnog lica ako je suprotna strana pri preduzimanju iste znala ili morala znati za ovu suprotnost.
-4-

OBLIGACIONO PRAVO Iz obrazloženja: Pravna lica u zasnivanju obligacionih odnosa postupaju u skladu sa svojim opštim aktima; ali i ugovor koji je zaključen ili druga pravna radnja koje je preduzeta suprotno tim aktima ostaje na snazi, osim ako je za to druga strana znala ili je morala znati ili ako je ovim zakonom drugačije određeno - član 22. Zakona o obligacionim odnosima. Sporne ugovore za tužioca u konkretnom slučaju potpisao je Sekretar, sa naznakom da tužioca zastupa u svojstvu direktora. Kako nije organizovan kao privredno društvo, a što je opštepoznato i lako proverljivo uvidom u odgovarajući Registar - javnu knjigu, pa time njegov zakonski zastupnik nije direktor već Sekretar predviđen Statutom - to je (već na osnovu same činjenice da u ugovoru navodi da isti potpisuje u svojstvu direktora tužioca, koji kod tužioca ne postoji), tuženi mogao i morao znati da se radi o licu koje nije ovlašćeno za zaključenje istog. To ga čini nesavesnim. Iz tih razloga nisu ispunjeni uslovi da sporni ugovori ostanu na snazi prema članu 22. Zakona o obligacionim odnosima na koji se tuženi u žalbi poziva. Dakle, s obzirom na naznaku da ugovor za tužioca potpisuje direktor, tuženi je morao znati da se radi o potpisu neovlašćenog lica, jer je ugovor potpisalo označeno lice u svojstvu organa koji ne postoji. Imajući sve to u vidu, a u smislu citiranih odredbi Zakona o obligacionim odnosima, ugovor koji je potpisao sekretar tužioca prekoračenjem statutarnih ovlašćenja ne proizvodi pravno dejstvo, što je prvostepeni sud pravilno utvrdio, regulišući i pravne posledice usvajanjem zahteva za vraćanje menica i meničnih ovlašćenja datih na osnovu navedenih ugovora o solidarnom jemstvu. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda, Pž. 8463/10 (2) od 06.05.2010. godine)

6.
Tužbeni zahtev tužioca za isplatu duga od tuženika zbog neispunjenja ugovorne obaveze osnovan je ako je ugovorom o otkupu stana predviđeno da ima mesta njegovom raskidu ako kupac-tuženik ne plati tri uzastopne mesečne rate. Iz obrazloženja: Tokom dokaznog postupka, prvostepeni sud je utvrdio da je između tužioca - kao prodavca i tuženog - kao kupca, zaključen ugovor o otkupu stana koji je i overen. Navedenim ugovorom tuženik se obavezao da otkupnu cenu stana isplati u 480 mesečnih rata i da svaku ratu plati do 10. u mesecu za prethodni mesec. Takođe je ugovoreno da se mesečna otplatna rata usklađuje za šestomesečne obračunske periode sa kretanjem cena na malo u Republici, pri čemu je na prodavcu obaveza da obavesti kupca o visini izmenjene rate. Utvrđeno je i da, ukoliko kupac ne plati svojom krivicom tri uzastopne rate, ceo neotplaćeni dug dospeva odmah za naplatu sa zateznom kamatom i drugim troškovima. Veštačenjem je prvostepeni sud utvrdio da je bilo propusta i na strani tužioca koji nije uvek blagovremeno obaveštavao tuženog kao kupca o promeni mesečne otplate, ali to nije bila izvinjavajuća okolnost zbog koje je tuženik mogao da ne plaća već prethodno utvrđene rate čija visina mu je bila poznata. Za pomenuti propust odgovara tuženik. S obzirom na sve okolnosti konkretnog slučaja i sadržinu preuzetih ugovornih obaveza, prvostepeni sud je sa sigurnošću utvrdio da je zbog neplaćanja više od tri uzastopne rate isplata neisplaćenog dela kupoprodajne cene dospela za naplatu odjednom.
-5-

OBLIGACIONO PRAVO Na tako utvrđeno činjenično stanje, prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo kada je na osnovu člana 124. u vezi člana 17. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, po osnovu ispunjenja neispunjene ugovorne obaveze iz ugovora o otkupu stana od 31.01.1997. godine, usvojio tužbeni zahtev tužioca u celosti. (Iz Presude Apelacionog suda u Kragujevcu, Gž. 1099/10 od 15.04.2010. godine)

7.
U zavisnosti od utvrđenja činjenice na čiji su račun i u kom iznosu uplaćena sredstva kupca na ime kupoprodajne cene vozila, te da li je taj novac uplaćen osnivaču oceniće se njegova odgovornost za izvršenje ugovora o prodaji vozila predajom vozila ili povraćajem njegove cene. Iz obrazloženja: Tužilja je u konkretnom slučaju bila u materijalno-pravnom odnosu sa navedenim preduzećem, u odnosu na koje je obustavljen postupak stečaja na osnovu rešenja Stečajnog veća nadležnog Trgovinskog suda. Odredbom člana 16. ugovora o osnivanju ovog Preduzeća propisano je da "osnivači ne odgovaraju za obaveze društva, osim u slučajevima izričito navedenim u zakonu, a snose rizik do visine uloga". Ovaj dokaz nižestepeni sudovi nisu cenili prilikom utvrđivanja obima odgovornosti tuženog u vezi sa ugovorom o poslovnoj saradnji, koji je zaključen sa drugonavedenim preduzećem i predstavlja odnos uvoznika i ovlašćenog dilera. Osim toga, prvostepeni sud nije utvrdio na čiji su račun i u kom iznosu uplaćena sredstva tužilje na ime kupoprodajne cene vozila, te da li je taj novac uplaćen tuženom osnivaču od strane dilera, a u vezi s tim nije ustanovljena ni obaveza tuženog osnivača da vozilo preda ili da novac vrati tužilji. (Iz Presude Vrhovnog kasacionog suda, Rev. 44/2010 od 11.05.2010. godine)

8.
Posledica nepostupanja trgovca po upustvu o prihvatanju kartica koje je sastavni deo Ugovora o prihvatanju platnih kartica je nemogućnost naplate izvršene transakcije usled odbijanja banke da izvrši plaćanje, a samim tim i gubljenje prava za naknadu štete koju trgovac usled takvog postupanja trpi. Iz obrazloženja: Žalbeni navodi kojima se pobija pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje i ističe da je tužilac postupao u skladu sa obavezom koju je preuzeo na osnovu zaključenog Ugovora o prihvatanju platnih kartica i obavezom prema uputstvu za prihvatioce platnih kartica, te da je prilikom prodaje robe preduzeo sve propisane radnje - neosnovani su. Naime, na takav zaključak ne upućuju izvedeni dokazi i stanje u spisima, posebno imajući u vidu da je 26.11.2004. godine - kada je tužilac prihvatio falsifikovane kreditne kartice i izvršio prodaju robe - na prodajnom mestu tužioca za 14 minuta i 13 sekundi pokušano 17 transakcija pomoću pet kartica inostranih banaka, a da su samo četiri transakcije prošle autorizaciju. Ta činjenica ne-6-

OBLIGACIONO PRAVO sumnjivo ukazuje da sa predmetnim karticama nešto nije u redu, čak i ako se postupa sa uobičajenom pažnjom. U toj situaciji tužilac je odn. njegov radnik, morao da reaguje i pozove tuženog da izvrši proveru da li su kreditne kartice validne tj. ako je u tom trenutku taj podatak bio nedostupan - da ga pita za savet. Međutim, tužilac u tom cilju nije preduzeo nikakvu radnju, na koji način je rizik od eventualne štete, kao i odgovornost, preuzeo na sebe. Prvostepeni sud je, na utvrđeno činjenično stanje, pravilno primenio materijalno pravo kada je zaključio da se tužilac prilikom prodaje robe ili vršenja usluga korisnicima kreditnih kartica nije ponašao u skladu sa Uputstvom za prihvatioce platnih kartica, da se nije pridržavao osnovne procedure i sigurnosnih mera u cilju sprečavanja zloupotrebe, te da je njegov zahtev za isplatu iznosa od 620.800,oo dinara neosnovan. Takođe, Privredni apelacioni sud nalazi da tužilac prilikom procesuiranja spornih transakcija nije postupao sa pažnjom koja se u pravnom prometu zahteva u odgovarajućoj vrsti obligacionih odnosa odn. da u izvršavanju svoje profesionalne delatnosti nije postupao sa povećanom pažnjom shodno članu 18. st. 1. i 2. Zakona o obligacionim odnosima, te da se, shodno stavu 3. istog člana, nije uzdržao od postupka koji je otežao izvršenje obaveze druge strane. Sama činjenica da je u kratkom vremenskom intervalu pokušan veći broj transakcija, a da su samo četiri uspele, morala je da kod tužioca izazove sumnju da sa kreditnim karticama nešto nije u redu. Ovo naročito zbog toga što je Uputstvom za prihvatljivost platnih kartica predviđeno da i u situaciji ako je stranka sumnjiva u bilo kom smislu, obaveza je prihvatioca kartice da ne zaključi transakciju, već da pozove autorizacioni centar tuženog i traži instrukcije. Tužilac je kod utvrđenog stanja stvari bio u obavezi da postupi u skladu sa navedenom odredbom uputstva i pozove tuženog, ali on to nije učinio. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda, Pž. 4596/2010 od 16.09.2010. godine)

9.
U ispunjenju novčane obaveze kašnjenje u isplati avansa ne predstavlja docnju za koju izvođač ima pravo na zateznu kamatu. On može ostvarivati druga prava koja se tiču produženja rokova za izvođenje radova, razlike u ceni, pa i eventualno - prava na raskid ugovora. Iz obrazloženja: Iznos novca koji jedna ugovorna strana daje drugoj unapred, kako bi joj omogućila izvršenje njene ugovorne obaveze - predstavlja avans (predujam). Uobičajeno je kod ugovora o građenju da se ugovara plaćanje avansa koji omogućava izvođaču radova da preduzme pripremne radnje za izvođenja radova kao svoje ugovorne obaveze. Smatra se da je izvođač primio deo cene koju je naručilac platio unapred radi nabavke građevinskog materijala. Ukoliko avans ne bude plaćen u roku koji su stranke svojim ugovorom predvidele, to ne znači da je naručilac posla u docnji sa ispunjenjem novčane obaveze, već da obavezu nije platio "dovoljno" unapred - onako kako je to ugovoreno. Izvođaču radova, međutim, to ne daje za pravo da na iznos avansa obračunava zateznu kamatu po isteku ugovorenog roka za uplatu avansa do dana kada je avans zaista uplaćen, ali mu daje neka druga prava koja se odnose na ovlašćenje da zahteva izmenu ugovorene cene zbog promene cene materijala do koje je zbog toga došlo, kao i mogućnost da traži odlaganje sa otpočinjanjem izvođenja radova zbog neblagovremene uplate avansa odn. mogućnost
-7-

OBLIGACIONO PRAVO da traži prekid radova ukoliko su već bili započeti. U svakom slučaju, ima pravo na produženje ugovorenog roka za izvođenje radova. Ukoliko su ispunjeni drugi uslovi, daje mu i pravo da raskine ugovor. Dakle, pravilan je zaključak prvostepenog suda da tuženi nema pravo na obračunatu kamatu na sredstva avansa koje je tužilac platio po proteku roka koji je za uplatu avansa predviđen međusobno zaključenim ugovorima. Zato je pravilno prvostepeni sud na osnovu nalaza veštaka utvrdio da potraživanje tuženog ne sadrži obračunatu zateznu kamatu na sredstva avansa koja su uplaćena od strane tužioca, ali po isteku roka koji je ugovoren, već da potraživanje tuženog na dan preseka sadrži potraživanje razlike u ceni, kamate na razliku u ceni i kamate koja je obračunata na iznose po ispostavljenim situacijama koji su plaćeni sa zadocnjenjem od strane tužioca, a što ukupno iznosi navedenu sumu. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda, Pž. 2125/10 od 12.02. 2010. godine)

10.
Načelo jednake vrednosti uzajamnih davanja ne važi kod ugovora o prodaji društvenog kapitala. Iz obrazloženja: Na sporni odnos primeniće se Zakon o privatizaciji, kao lex specialis u odnosu na Zakon o obligacionim odnosima. Ovaj zakon je izričito propisao (član 41a) da se, u situaciji kada kupac ne isplati bilo koju ratu kupoprodajne cene u ugovorenom roku, ima smatrati da je ugovor raskinut po samom zakonu. Nesumnjivo je utvrđeno da tuženi nije platio treću ratu kupoprodajne cene, pa se predmetni ugovor smatra raskinutim danom kada je tužilac uputio obaveštenje tuženom o raskidu ugovora. Nisu osnovani revizijski navodi tuženog o pogrešnom zaključku da tužilac nije izvršio svoje ugovorne obaveze, zbog čega ne može raskinuti predmetni ugovor u smislu odredaba čl. 121., 124. i 125. Zakona o obligacionim odnosima. Ovo stoga što je tužilac preneo tuženom 70% prodajnog društvenog kapitala u vidu akcija subjekta privatizacije TP "P..." iz S... bez ikakvog opterećenja, što i predstavlja predmet njegove obaveze. Po osnovu zaključenog ugovora tuženi je upisan kao vlasnik 70% kapitala subjekta privatizacije u registarskom ulošku Trgovinskog suda u S... Kod ugovora o prodaji društvenog kapitala ne primenjuje se načelo jednake vrednosti uzajamnih davanja. Tuženi nije kupio prodajni kapital prema njegovoj realno utvrđenoj vrednosti, već je početna cena na aukciji iznosila 20% od gornje granice raspona utvrđene vrednosti društvenog kapitala koji je predmet prodaje a u skladu sa čl. 2a i 2b Uredbe o prodaji kapitala i imovine javnom aukcijom. Tuženi je kapital kupio po tržišnoj ceni, a ne po realnoj niti po knjigovodstvenoj. Shodno tome, tuženi neosnovano ističe u reviziji da je isplatom dve rate kupoprodajne cene preplatio vrednost kapitala koji je kupio, time što u imovinu subjekta privatizacije koja se prodaje nije bila uneta jedna od nepokretnosti. Neosnovana je i revizijska tvrdnja da su potraživanja parničnih stranaka zbog toga kompenzabilna. Osim izričito navedenih izjava i garancija, prema ugovorenoj klauzuli da "Agencija ne daje bilo kakve druge izjave i garancije." - predaja bilo koje nepokretnosti navedene u programu privatizacije ne predstavlja obavezu tužioca. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije, Prev. 196/2006 od 7.09.2006. godine)
-8-

OBLIGACIONO PRAVO

11.
O jačem pravu na sticanje prava svojine na istu nepokretnost u slučaju kada je više lica zaključilo više posebnih pravnih poslova u tom cilju, sud odlučuje primenom načela savesnosti i poštenja i načela zabrane zloupotrebe prava. Ukoliko su svi kupci savesni, a ni jedan nema državinu nepokretnosti niti je ishodio upis prava svojine u zemljišnu tj. drugu javnu knjigu, raniji kupac ima jači pravni osnov. Ako su svi kupci savesni, kupac koji je ishodio upis u zemljišnu, tj. drugu javnu knjigu ima jači pravni osnov, a ako ni jedan to nije ishodio – jači je u pravu kupac kome je nepokretnost predata u državinu. Iz obrazloženja: Utvrđeno je sledeće činjenično stanje: tužioci K. M. i A. su sa PP “K...” zaključili kupoprodajni ugovor K-05 od 23.04.1996. godine, čiji je predmet stan br. 33, površine 53,22 m kv., u ul.________, u N... S... za ukupan iznos od 239.490,oo dinara i rokom isplate do 23.04.1996. godine. Rok izgradnje bio je april 1997. godine. Ugovoreno je da će se, ukoliko kupci ne plate cenu za 75 % površine do 23.04.1996. godine, ugovor smatrati nevažećim i prodavac imati pravo da isti stan proda drugom kupcu bez posebne najave o raskidu ugovora. Prema priznanicama, kupci su uplatili 50.000 DM. Isti stan je kupila i tužilja M.J., ugovorom o kupoprodaji br. K-34 od 23.03.1999. godine, za cenu od 401.811,oo dinara, koju je i isplatila 23.03.1999. godine kod Opštinskog suda u N... S... Ov. br. ____/99. U sporni stan se tužilja M.J. i uselila. Nižestepeni sudovi usvojili su njen tužbeni zahtev i utvrdili joj pravo vlasništva na spornom stanu, sa pravom da se isti izluči iz stečajne mase. Tužbeni zahtev tužilaca K.M. i A. nižestepeni sudovi su odbili. Ovi tužioci tražili su da se utvrdi da su oni vlasnici spornog stana i da im se on preda u posed. Obrazloženje nižestepenih sudova je bilo da je tužilja M. J. jača u pravu, s obzirom da je ugovor zaključila i overila u sudu, isplatila cenu, porez na promet i svoje pravo iz ugovora ostvarila preuzimanjem državine. Nasuprot tome, tužioci K.M. i A. nisu overili ugovor u sudu, platili su samo veći deo stana i nemaju državinu. Revizioni sud, međutim, nalazi da su osnovani navodi revizije tužilaca – glavnih umešača, te da je pobijana presuda doneta na osnovu pogrešne primene materijalnog prava jer ni činjenično stanje bitno za pravilnu odluku o tužbenom zahtevu nije potpuno utvrđeno. Sadržina kupoprodajnih ugovora ukazuje na to da tužioci od tuženog kupuju stan u izgradnji koji je – prema ugovoru K.M. i A. – morao biti izgrađen do aprila 1997. godine, a prema ugovoru M.J. – do marta 1999. godine. Dakle, u pitanju je ugovor o izgradnji stana tj. ugovor o građenju, na koji se shodno primenjuju odredbe ugovora o delu, a ne ugovora o prometu nepokretnosti. Zbog toga, za punovažnost tih ugovora, nije potrebno da potpisi ugovornih strana budu overeni kod suda (kao kada su u pitanju ugovori o prometu nepokretnosti). Na drugoj strani, o jačem pravu u slučaju da su dva lica zaključila posebne pravne poslove radi sticanja prava svojine na istu nepokretnost sud odlučuje primenom načela savesnosti i poštenja i načela zabrane zloupotrebe prava. Ako su oba sticaoca savesna, a nijedan nema državinu nepokretnosti, niti je ishodio upis prava svojine u javnoj knjizi – raniji sticalac ima jači pravni osnov. Ako su savesna oba sticaoca, jači pravni osnov ima sticalac koji je ishodio upis u javnu knjigu. Ako to ni jedan nije ishodio, jače pravo ima sticalac kome je nepokretnost predata u državinu. Raniji savesni sticalac ima
-9-

OBLIGACIONO PRAVO jači pravni osnov prema nesavesnom kasnijem sticaocu, pa i u slučaju kada je otuđilac nepokretnosti istu predao u državinu kasnijem nesavesnom sticaocu ili je nesavesni sticalac ishodio upis u javnu knjigu. Zbog toga će sud u ponovnom postupku, imajući u vidu izloženo, utvrditi da li je tužilja M. J. u momentu zaključenja ugovora mogla znati da je PP “K...” predmetni stan pre toga prodao drugom licu, zatim stepen dovršenosti zgrade, tj. spornog stana u trenutku zaključenja ugovora između tužilje i tuženog, kao i u momentu useljenja, a zatim i na koji način se tužilja uselila u stan. Sud će takođe utvrditi da li su tužioci K.M. i A. do ugovorenog roka isplatili cenu u celosti ili delimično i u kom procentu. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije, Rev. 491/2004 od 10.06.2005. godine)

12.
Tužbeni zahtev tužioca za neosnovano obogaćenje je neosnovan, jer se povodom istog duga a po pravnosnažnoj presudi vodi postupak izvršenja koji nije okončan. Iz obrazloženja: Presudom Opštinskog suda u A..., P. br. 655/02 od 29.01.2003. godine, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je traženo da tuženik po osnovu neosnovanog obogaćenja plati tužiocu navedeni novčani iznos u izreci presude. Protiv navedene presude žalbu je izjavio tužilac. Okružni sud u U... je svojom presudom Gž. br. 408/03 od 8.04.2003. godine odbio kao neosnovanu žalbu tužioca i potvrdio je presudu Opštinskog suda u A..., P. br. 655/02 od 29.01.2003. godine. U obrazloženju drugostepene presude je navedeno sledeće: U toku postupka je utvrđeno da navedeni novčani iznos tuženik duguje tužiocu po pravnosnažnoj presudi P. br. 532/92 od 4.12.1998. godine, i da je sada u toku postupak izvršenja u predmetu Opštinskog suda u A... I. br. 88/00. U takvoj situaciji prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo nalazeći da je tužbeni zahtev tužioca za neosnovano obogaćenje neosnovan, jer se povodom istog duga a po pravnosnažnoj presudi vodi postupak izvršenja koji nije okončan. (Iz presude Okružnog suda u Užicu, Gž. br. 408/03 od 8.04.2003. godine)

13.
Osnovno načelo građanskog prava o jednakoj vrednosti uzajamnih davanja ograničava dispozitivnost norme o ugovornoj kamati. Iz obrazloženja: Utvrđeno je sledeće činjenično stanje: Prvostepeni sud je u dokaznom postupku utvrdio da su tužilac - protivtuženi i tuženi - protivtužilac zaključili ugovor o nenamenskom oročenom depozitu, i to dana 26.09.1995. godine. Po ovom ugovoru se deponent - ovde tuženi - protivtužilac obavezao da kod banke - ovde tužioca - protivtuženog položi, a banka primi novčani iznos od 130.000,00 dinara. Ugovoren je rok vraćanja, sa kamatnom
- 10 -

OBLIGACIONO PRAVO stopom od 0,6 % dnevno. Uz osnovni ugovor zaključeni su prvi i drugi aneks ugovora, kojima su izmenjeni rokovi vraćanja novčanih sredstava (čl. 1035., 1038. tač. 1. i 1042. Zakona o obligacionim odnosima). Prema tome, ugovor o oročenom nenamenskom depozitu predstavlja pasivni bankarski posao, u kome je banka dužnik prema svojim deponentima, zaključujući ih radi obezbeđenja novčanih potencijala za obavljanje aktivnih bankarskih poslova. Prvostepenom presudom tužilac - protivtuženi je obavezan da tuženom - protivtužiocu isplati iznos od 104.003,34 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 25.03.1996. godine sve do isplate. Obrazloženje prvostepenog suda je da je u toku postupka utvrđeno da su tužilac - protivtuženi i tuženi - protivtužilac zaključili dana 26.09.1995. godine ugovor o nenamenskom depozitu sume od 130.000,00 dinara, sa kamatom od 0,6 % dnevno i rokom vraćanja 06.10.1995. godine. Dva aneksa ugovora izmenila su samo rok vraćanja deponovane sume, a svi ostali bitni elementi ugovora ostali su nepromenjeni. Tužilac - protivtuženi isplatio je tuženom - protivtužiocu, zaključno sa 25.03. 1996. godine, ukupno 148.269,00 dinara. Obaveza tužioca - protivtuženog prema tuženom - protivtužiocu iznosi 104.003,34 dinara. Viši sud nalazi da je prvostepena presuda doneta uz pogrešnu primenu materijalnog prava i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, te je valja ukinuti. Stanovište prvostepenog suda u konkretnom slučaju se ne može prihvatiti. Naime, tačno je da su stranke ugovorom o nenamenskom oročenom depozitu ugovorile kamatu od 0,6 % dnevno na iznos deponovanih sredstava (čl. 1042. Zakona o obligacionim odnosima). Međutim, dispozitivnost norme o ugovorenoj kamati ograničena je sukobom sa osnovnim načelom građanskog prava o jednakoj vrednosti uzajamnih davanja (čl. 15. Zakona o obligacionim odnosima), a o tome sud vodi računa po službenoj dužnosti. Zato je prvostepeni sud bio dužan da ispita da li ugovorna kamata od 0,6 % dnevno odnosno 18 % mesečno, za period za koji je obračunata, predstavlja realnu i uobičajenu kamatu za takvu vrstu posla. Samo takvoj kamatnoj stopi može se pružiti sudska zaštita. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda, Pž. 5408/2001 od 21.02.2002. godine)

14.
Predugovor je takav ugovor kojim se preuzima obaveza da se zaključi glavni ugovor. Ukoliko predugovorom obavezana strana neće da sklopi glavni ugovor, tada druga strana ne može tužbom tražiti ispunjenje ove činidbe, nego preko suda može tražiti da se naloži drugoj strani da u roku od šest meseci po isteku ugovorenog roka pristupi zaključenju glavnog ugovora. Iz obrazloženja: Prema odredbi člana 45. stav 1. ZOO, predugovor je takav ugovor kojim se preuzima obaveza da se docnije zaključi drugi, glavni ugovor. Prema odredbi člana 20. stav 1. Zakona o osnovnim svojinsko-pravnim odnosima, pored ostalih načina, pravo svojine se stiče i na osnovu pravnog posla. Na osnovu pravnog posla pravo svojine na nepokretnostima se prema odredbi čl. 33. navedenog Zakona o osnovnim svojinsko-pravnim odnosima, stiče upisom u javnu knjigu ili na drugi odgovarajući način određen zakonom. Po samom zakonu, pravo svojine se prema odredbi člana 21. navedenog Zakona, može steći i građenjem na tuđem zemljištu, pod uslovima i na načine predviđene odredbama čl. 24, 25. i 26. Zakona o osnovnim svojinsko-pravnim odnosima.
- 11 -

OBLIGACIONO PRAVO Dakle, glavni cilj sklapanja predugovora je međusobno obavezivanje pregovarajućih strana na zaključenje drugog glavnog ugovora. Iz predugovora ne nastaje obaveza na ispunjenje neke određene činidbe, odnosno ispunjenje neke ugovorne obaveze iz onog nameravanog i željenog glavnog ugovora, već jedino obaveza sklapanja određenog definitivnog obaveznog ugovora, a tek nakon što ovaj već bude sklopljen, nastaće ugovorena obaveza ispunjenje određene činidbe, koja je predmet te ugovorene obaveze. Ukoliko predugovorom obavezna strana neće da sklopi ovaj drugi glavni ugovor, tada druga strana ne može uspešno ustati sa tužbom radi ispunjenja one činidbe koja je predmet ugovorene obaveze nameravanog definitivnog, glavnog, ugovora, već jedino tužbom za ispunjenje konkretno sklopljenog predugovora, tužbom za sklapanje glavnog ugovora, kako to predviđa odredba čl. 45. st. 4. ZOO-a. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. 1968/02 od 3.07.2002. godine).

15.
Isplata zatezne kamate može se ostvariti samo kada je obaveza plaćanja kamate izričito ugovorena, ali sud mora imati u vidu, radi pravilnog presuđenja predmetne stvari i načelo jednake vrednosti uzajamnih davanja. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju u prvostepenom postupku tužilac je 2.09.1994. godine i 7.12.1994. godine uplatio tuženom ukupno 400.390,25 dinara. Uplata je izvršena u cilju avansnog plaćanja građevinskog materijala iz proizvodnog asortimana tuženog. Međutim, tužilac nije prilikom uplate avansa dostavio tuženom specifikaciju građevinskog materijala i rokove za isporuku istog. Stoga je tuženi vršio isporuku robe tužiocu sve do 11.9.1997. godine. Tako isporučena roba tužiocu fakturisana je po važećim cenama na dan isporuke. Na taj način tužiocu je isporučena roba u ukupnoj vrednosti koja nominalno pokriva uplaćeni iznos avansa. Na temelju tako utvrđenog činjeničnog stanja odbijen je zahtev tužioca da mu tuženi zbog docnje u isporuci robe isplati zateznu kamatu u ukupnom iznosu od 1.789.315,00 dinara. Odluka nižestepenih sudova zasnovana je na pogrešnoj primeni materijalnog prava. Naime, tačno je da tužilac u konkretnom slučaju ne može tražiti isplatu zatezne kamate, obzirom da takvo pravo može ostvariti samo kada je obaveza plaćanja kamate izričito ugovorena. Međutim, to samo po sebi ne znači i da je zahtev tužioca neosnovan. Ovo iz razloga, što pravni osnov naveden u tužbi sud ne obavezuje. To je izričito propisano odredbom člana 186. stav 3. ZPP. Iz tog razloga, a obzirom na činjenicu da je tužiocu isporučena roba fakturisana po cenama na dan isporuke, a ne po važećim cenama na dan uplate avansa, tužilac ima pravo na povraćaj eventualne razlike između vrednosti količine i vrste avansom pokrivene robe koja mu je isporučena. To pravo tužioca se temelji u načelu ekvalentnosti uzajamnih davanja ustanovljenom odredbom člana 15. Zakona o obligacionim odnosima. Međutim, zbog pogrešne primene materijalnog prava sud nije utvrdio odlučne činjenice za presuđenje ovog spora. To je razlog, zbog koga je na temelju odredbe člana 395. stav 2. ZPP odlučeno kao u izreci. U nastavku postupka otkloniće se propusti na koje je ukazano ovim rešenjem. To podrazumeva obavezu prvostepenog suda da u cilju pravilnog presuđenja ovog spora pouzdano utvrdi vrednost isporučenih roba tužiocu po važećim cenama na dan uplate avansa. Saglasno toj činjenici treba utvrditi i količinu robe koju je pokrivao avans po cenama na dan plaćanja. Tako utvrđenu količinu i vrstu
- 12 -

OBLIGACIONO PRAVO robe treba uporediti sa onom količinom robe koja je tužiocu isporučena. U slučaju da je ta količina manja od one koja je bila pokrivena avansom utvrdiće se vrednost razlike po cenama na dan presuđenja i saglasno tome doneti odgovarajuća odluka o tužbenom zahtevu. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Prev. 768/01 od 18.09.2002. godine)

16.
Članom 10. ZOO se utvrđuje da strane u obligacione odnose stupaju slobodne i svoje odnose uređuju isključivo po svojoj volji.

Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da sud obaveže tuženog da produži ugovor o zakupu poslovnog prostora do 15.10.2011. godine. Tužilac je žalbom pobijao prvostepenu presudu. Viši trgovinski sud je našao da je žalba neosnovana. Iz činjeničnog stanja utvrđenog u prvostepenom postupku proizilazi da je nesporno među strankama da su zaključile ugovor o zakupu poslovnog prostora, da je zaključen i aneks ugovora, kao i da su zaključile ugovor o zajedničkoj izgradnji u cilju ostvarivanja obostranih interesa, a radi zajedničkog ulaganja i izgradnje magacinskog prostora, kao i da je vreme zakupa navedenim ugovorom određen na period od 10 godina. Rok ugovora je određen ugovorom, a tužilac traži produženje ugovornog odnosa, pa je prvostepeni sud pravilno postupio što nije usvojio ovakav tužbeni zahtev tužioca, jer bi to bilo protivrečno jednom od osnovnih načela obligacionih odnosa. Članom 10. ZOO se utvrđuje da strane u obligacione odnose stupaju slobodne i svoje odnose uređuju isključivo po svojoj volji. Ne postoji zakonska obaveza za zahtevanje i zaključenje ovakvog ugovora. To što tužilac smatra da je u izgradnju objekta uložio znatno veća sredstva u odnosu na vreme korišćenja prostora, kao da je tako kratak rok korišćenja objekta rezultirao time da je u celom ovom odnosu sa tuženikom prevaren, nije od značaja za presuđenje ove pravne stvari. Tužiocu ostaju na raspolaganje druga pravna sredstva i on eventualno može tražiti naknadu štete, odnosno podneti tužbu za naknadu štete, ako smatra da je oštećen ili tužbu zbog neosnovanog bogaćenja ako smatra da se tuženi neosnovano obogatio. (Iz presude Višeg trgovinskog suda u Beogradu Pž. 5721/02 od 9.10.2002. godine)

Ništav je ugovor koga zaključi punomoćnik umrlog lica. (Iz presude Okružnog suda u Kraljevu, Gž. 143/02 od 26. 03. 2000. godine)

17. 18.

Kada je zbog visoke inflacije broj novčanih jedinica na koji obaveza glasi obezvređen, poveriocu pripada saglasno načelu jednakih vrednosti uzajamnih davanja, valorizovan iznos po stopi rasta cena na malo prema podacima nadležnog saveznog organa za poslove statistike, ako zakonom ili ugovorom nije drukčije predviđeno. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 2836/98 od 21.07.1999. godine)
- 13 -

ZOO).1995. (Vrhovni sud Srbije. Pž. Ugovor zaključen van registrovane delatnosti tj. Beograd.05. tada čl.OBLIGACIONO PRAVO U slučaju dvostrukog prometa nepokretnosti.06. ZOO pod određenim uslovima.47/88 od 9. godine) 24. Prev. Zakona o prevozu u drumskom saobraćaju treba shvatiti tako. 141. s pozivom na načelo jednakih davanja. bez obzira da li je neka od organizacija udruženog rada . ZOO.22. 1996.1988. (Viši privredni sud. da je samoupravno pravo autobuske stanice da u skladu sa opštim uslovima koje samostalno utvrđuje pruža usluge svim prevoziocima pod jednakim uslovima. ZOO. U zasnivanju dvostranih ugovora strane polaze od načela jednake vrednosti uzajamnih davanja. godine) . kad su oba sticaoca savesni a nije usledila promena u javnim knjigama. Prev. 3310/98 od 17.05.23/88 od 29. (Iz odluke Vrhovnog suda Srbije Prev. Beograd. koja obuhvataju i pružanje usluga izdavanje prevoznih karata. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. 202/96 od 15. 2/74 i 17/90) to se odredbe ZOO u ovom slučaju isključuju. godine) 22. godine) 23. Beograd. 256/97 od 17.02.1997. Pošto se na ugovoru o prevozu primenjuje Zakon o ugovorima o prevozu u železničkom saobraćaju ("Sl.1999. godine) 19.1998.1988. 18/98 od 14.5319/95 od 17. ostaje na snazi osim ako je to druga strana znala ili morala znati. ne isključuje mogućnost da poverilac potražuje od dužnika poravnanja valorizaciju po načelu jednakih vrednosti iz člana 15. Ne postoji nesrazmera ugovorenih davanja u pogledu visine ugovorene kamate na bankarski kredit. Rev. Kod nedozvoljenih kretanja kamatnih stopa.05. ZOO i naknadu štete u smislu odredbe čl. . Ako ne postoji propis koji obavezuje stranke (autobusku stanicu i transportnu organizaciju) na zaključenje ugovora o pružanju usluga na autobuskoj stanici (čl. kada je visina određena prosečnom visinom kamatnih stopa na tržištu novca. godine) Prinudno poravnanje između dužnika poravnanja i njegovih poverilaca. Prev. 21. 20.2. 278. st. (Vrhovni sud Srbije.14 - 25. godine) 20. zaključen protivno opštim aktima društvenog pravnog lica. br. s tim što je eventualna zloupotreba propisivanja zelenaških kamata sankcionisana i odredbom čl. 15. sud bi mogao umeriti stopu ugovorene kamate u smislu čl. Ako je obligacioni odnos regulisan drugim saveznim zakonom primenjuje se taj zakon kao leks specialis a odredbe Zakona o obligacionim odnosima samo u pitanjima koja nisu regulisana tim zakonom. (Savezni sud Gsz.03.prevoznika zaključila poseban ugovor sa autobuskom stanicom ili ne.11. (Vrhovni sud Srbije. list SFRJ" br. jače pravo ima sticalac kome je nepokretnost predata.

2010. Pored toga. pa usled toga oštećenom bude prouzrokovana šteta.12. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. ZOO-a da cedent odnosno indosant ne odgovara za neispunjenje obaveza od strane izdavaoca se ne primenjuje.364/82 od 15. SAGLASNOST VOLJA (Čl. Za validno zaključenje ugovora dovoljni su potpisi statutarnih odn. 2509/84 od 05.izostanak pečata tužioca nije od uticaja na validnost navedenog zapisnika. 246. godine) Za potraživanje na ime dangubnine do koje je došlo zbog neblagovremenog utovara robe iz ugovora o prevozu u drumskom saobraćaju. a nije obavezno da on sadrži i pečat pravnog lica. 27. zbog krupnijeg ekonomskog interesa kao što je izgradnja silosa. To navedeni zapisnik sadrži.10. ZOO). godine) . (Vrhovni sud Vojvodine.3. list SFRJ" br. st. kao zakupodavac. 28. Zakona o obligacionim odnosima. a ne postoji obaveza da on bude overen i pečatom pravnog lica. ne primenjuju odredbe Zakona o obligacionim odnosima. zastarni rok računa se prema odredbi člana 112. 374. 23. Zakona o menici u vezi čl. zakonskih zastupnika stranaka. 4738/10(1) od 02. jer je Zakonom o menici ovo pitanje drugačije regulisano. Zakona o obligacionim odnosima) 29.46. Beograd. Pž. Pž. (Viši privredni sud.07. 2/74) i iznosi jednu godinu. Zakona o obligacionim odnosima (3 godine) jer se u smislu člana 23.11. na obligacione odnose koji se uređuju drugim saveznim zakonom.1985. Pž. Zbog toga . Zakona o ugovorima o prevozu u drumskom saobraćaju ("Sl. da navedeni zapisnik predstavlja Aneks koji je postao sastavni deo Ugovora a kojim je došlo do proširenja zakupljenog poslovnog prostora i to zato što ih je pečatom overio samo tuženi. Ovi žalbeni navodi nisu osnovani. ZOO svako je dužan da se uzdrži od postupka kojima se može drugom prouzrokovati šteta. jer tužilac. Novi Sad Rev. činjenica da je tužiočev pečat izostao ne može ni na koji način dovesti u pitanje validnost zaključenog sporazuma. 26 – 45. zakonskih zastupnika stranaka dovoljni su za zaključenje ugovora. godine) Na osnovu čl. (čl. i 47. nesporno prihvata navedeni sporazum i na osnovu njega fakturiše i traži naplatu zakupnine za površine koje su date u zakup.OBLIGACIONO PRAVO Odredba čl.15 - . izvođač radova i investitor solidarno odgovaraju oštećenom za prouzrokovanu štetu. 16. U slučaju izvođenja građevinskih radova ako se ne može uzdržavati od takvih postupaka.da je došlo do zaključenja navedenog aneksa ugovora odn.4279/85 od 16. Iz obrazloženja: Tuženi u žalbenim navodima ukazuje na pogrešnu ocenu . (Viši privredni sud Beograd. Potpisi statutarnih tj. a ne prema čl.1982.1984. godine) 26.

Sasvim suprotno. 14301/10 (3) od 23. jer bi se on na taj način primoravao na ugovorni odnos u koji nije svojom voljom. "Ugovori zaključeni na vratima". moglo smatrati zaključenjem ugovora. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. jer je to suprotno slobodnoj volji stranaka. dakle .OBLIGACIONO PRAVO 30.odustanu od tako zaključenog ugovora. Ovo bi bilo suprotno i načelu autonomije volje stranaka prilikom zaključenja ugovora i osnovnim tržišnim principima. godine) . To bi bio i akt nelojalne konkurencije među onima koji vrše određenu uslugu. klijentima se kod ovih ugovora omogućava da u razumnom roku (najčešće dve nedelje) .da je ugovor u svakom slučaju zaključen na osnovu činjenice da je tužilac ispunio obavezu objavljivanjem podataka za tuženog . Kada bi se "ispunjenje obaveze" jedne strane bez zaključenog ugovora među strankama (a ugovor je zaključen kada se stranke saglase o bitnim sastojcima ugovora). prema evropskim standardima kojima se i na domaćem tržištu i u domaćem pravnom sistemu mora težiti .12. 14301/10 (2) od 23. to bi onda značilo da je druga strana u stvari primorana da ugovor zaključi tj. Upravo suprotno. bez bilo kakve obaveze u odnosu na drugu ugovornu stranu. Pž. To bi bilo nedopušteno u odnosu na klijente kojima se ugovorni odnos nameće i akt nelojalne konkurencije u odnosu na subjekte koji na tržištu vrše istu vrstu usluga. a koji se zaključuju po pristupu i to tako što predstavnici strane koja sačinjava tipski ugovor odlaze u poslovne prostorije drugih privrednih subjekata radi zaključenja ugovora ili u domove fizičkih lica ("ugovori zaključeni na vratima"). Iz obrazloženja: Žalbeni navodi tužioca .2010. prema evropskim standardima. ali i akt nedopušten u odnosu na klijenta koji se na navedeni način primorava da ugovor zaključi i proglašava da je u obavezi prema onome ko mu bez ikakvog pravnog osnova vrši dostavu nekog predmeta ili vrši neku uslugu koju nije tražio. sačinjenih od jedne ugovorne strane u vezi sa obavljanjem njene registrovane privredne delatnosti. kao unapred pripremljeni tipski ugovori zaključeni po pristupu u poslovnim prostorijama pravnih lica ili domovima fizičkih lica.2010. godine) 31.nisu osnovani. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. Ne može se smatrati zaključenjem ugovora "ispunjenje obaveze" prema neovlašćeno zastupanom. klijenti koji zaključe ugovor pod navedenim okolnostima imaju na raspolaganju određeni rok (najčešće dve nedelje) da odustanu od tako zaključenog ugovora. Pž.iako to među strankama nije ugovoreno.12. ne smeju sadržati ugovorne klauzule o neopozivosti. Iz obrazloženja: U pogledu tipskih ugovora. u tržišnoj utakmici za klijente. da primi nešto što nije tražila i ispuni nešto na šta nije svojom voljom htela da se obaveže.nije dozvoljeno predvideti da su neopozivi.16 - . prema evropskim standardima.

Na prestanak poslovnog odnosa ugovornih strana u situaciji kada je jedna od ugovornih strana izjavu o raskidu ugovora dala na neki od zakonom propisanih načina iz člana 28.05.05. ponuda je sadržala jasno naznačenje namene buduće opreme .da ista može služiti za mešanje šećera i vode. pa se na osnovu te namene kao i zahteva s pozivom na ponudu u kome je označen minimalni kvalitet materijala. 83/07 od 05. Zakona o obligacionim odnosima. da su svi bitni elementi ugovora bili zasnovani na citiranoj ponudi. Zato je pravilno prvostepeni sud utvrdio da je sporni ugovor među strankama bio zaključen u skladu sa ponudom od 03. 3445/10(1) od 16.2007. sačinjena ponuda koja je potom i bila osnov zaključenja ugovora među parničnim strankama. Iz tih razloga. Time je saglasnost volja stranaka nedvosmisleno postignuta. svi razgovori koji su se među strankama odvijali između ponude i zaključenog ugovora. došlo do pregovora o promeni bitnih elemenata ugovora u pogledu navedene namene opreme tj. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. Ugovorom br. godine sadržala je naznaku da oprema služi za mešanje šećera i vode. a to znači da je oprema morala služiti za mešanje šećera i vode i da je ugovoreni minimalni kvalitet materijala.2007. nisu od uticaja na same ugovorne obaveze.17 - . da je ugovoreno da oprema mora ispunjavati tehničke mogućnosti korišćenja za mešavinu šećera i vode i soli i vode.03. Shodno iznetom. godine.bez obzira na sva pregovaranja parničnih stranaka koja su se odvijala posle prijema ponude .09.05.02.ugovor zaključen sa jasnim naznakama da je zasnovan na ponudi od 03. poslata od strane tužioca. opreme prema karakteristikama iz ponude. Pž. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je utvrdio da je Tuženi je 19. izričito naglašeno da se isti zaključuje na osnovu ponude tužioca od 03. Relevantne odredbe: Ponuda. Zbog toga. tuženi je tužioca pozvao na ponudu. stranke se ne mogu pozivati na to da su uslovi promenjeni pregovorima u periodu između davanja pisane ponude i zaključenja ugovora. godine) 33. jer je zaključenjem ugovora (prema njegovim sopstvenim izričitim odredbama) postignuta saglasnost volja u pogledu predmeta ugovora odn. 36 od 15.2010. tražeći da mu dostavi ponudu za opremu (koja je inače i predmet ugovora). koji je osnov međusobnog poslovnog odnosa stranaka.2007. godine. predstavlja predlog za zaključenje ugovora ako sadrži sve bitne sastojke ugovora pa bi se njenim prihvatanjem mogao zaključiti ugovor . Zako. upravo u pogledu elemenata iz ponude tužioca. nisu od značaja žalbeni navodi tuženog da je u fazi po prijemu ponude. Tužiočeva ponuda br. godine odn.2007.član 32.OBLIGACIONO PRAVO 32. a pre zaključenja ugovora. godine. jer je . Ukoliko je ugovor zaključen prema naznačenim uslovima iz date pisane ponude.03. godine uputio tužiocu zahtev za ponudu. navodeći da oprema mora biti najmanje tačno određenog i navedenog kvaliteta. Prema tome.2007.2007.

Bez uticaja je na prestanak poslovnog odnosa parničnih stranaka činjenica da izjava volje za raskid ugovora nije učinjena pismenim putem.emituje emisije tužioca. kao i pravo da prekine emitovanje serijala. stepenište i sl. ugovorne strane saglasile da svaka emisija serijala mora da ostvari najmanje 6% udela u gledanosti u terminu emitovanja. godine i zaštiti dostojanstva ličnosti. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. povodom realizacije njegovog predmeta.2007. dok su se stavom 4. Dogovoreno je da izmene i dopune Ugovora o poslovnoj saradnji i pravu na emitovanje čine sastavni deo Ugovora koji će se primenjivati na ugovorni odnos ugovornih strana iz osnovnog Ugovora. Imajući u vidu da se ne radi o zajedničkim uređajima i delovima zgrade čije uspostavljanje i održavanje je neophodno i nužno za zgradu kao celinu (npr. sadržinskom. kako je to Ugovor predviđao. Zakona o obligacionim odnosima. vizuelnom ili konceptualnom smislu.OBLIGACIONO PRAVO na o obligacionim odnosima bez uticaja je postojanje ugovorne odredbe kojom se predviđa da se ugovor može raskinuti pismenim putem. saglasile su da se Ugovor može raskinuti sporazumno u bilo koje doba pismenim putem. Ugovora o poslovnoj saradnji i pravu na emitovanje od 10. bez vidnog razloga i bez pismenog obaveštenja. Tuženi je zahtev tužioca osporio po osnovu i visini. U stavu 1. U prilog svojim navodima. a koja je.06. 4205/10 od 25.oo dinara tužilac potražuje na ime štete koja se ogleda u izmakloj dobiti. kao i zbog samog koncepta emisije. već da se koristio svojim pravom ustanovljenim Ugovorom i prestao da . Stavom 3. nastupila usled jednostranog raskida ugovora od strane tuženog usmenim putem.18 - .zbog nedovoljne gledanosti . Pž. bez otkaznog roka. propisanih članom 28. ne vrši svoje ugovorne obaveze. tuženi je dostavio dokaze. Iz obrazloženja: Utvrđeno je sledeće činjenično stanje: Parnične stranke su dana 30. lift. a koji je usmeren na način prezentovanja emisije. navodeći da Ugovor o poslovnoj saradnji i pravu na emitovanje nije raskinuo. godine). moguć ukoliko jedna ugovorna strana grubo krši odredbe Ugovora. te Ugovoru o izmenama i dopunama istog ugovora.608.). Zbog toga je bio primoran da zastane i prestane sa emitovanjem predmetnog programa. Skupština stanara zgrade nije ovlašćena da u ime i za račun vlasnika stana za.600. godine) 34. godine zaključile Ugovor o izmenama i dopunama Ugovora o poslovnoj saradnji i pravu na emitovanje (kojim se menja član 9. Iznos od 57. Ukoliko ne ispuni ovaj uslov tuženi zadržava pravo promene termina emitovanja emisija serijala u skladu sa svojom programskom politikom.000. dok je stavom 2.oo EUR odn. zajednička struja.2010. s obzirom da se ugovor raskida onog momenta kada se izjava da na neki od zakonom predviđenih načina. odn.2007. krov.11. počev od momenta stupanja na snagu osnovnog Ugovora pa do njegovog prestanka bez obzira na osnov prestanka. tuženi je zadržao pravo da odbije da emituje bilo koju emisiju iz serijala ukoliko smatra da ne zadovoljava standarde njegovih osnivača u tematskom.2007. ne poštujući odredbe o jednostranom raskidu Ugovora nakon proizvedenih osam emisija. te protesta gostiju emisija koje su emitovane. U konkretnom slučaju tužilac je iz usmene izjave tuženog da prestaje sa emitovanjem emisija nedvosmisleno zaključio da takva izjava tuženog u suštini predstavlja izjavu o raskidu zaključenog ugovora. a što je sve protivno zaključenom Ugovoru o poslovnoj saradnji.07. po njegovim navodima. imajući u vidu Uputstvo saveta Republičke radiodifuzne agencije o ponašanju emitera od 26.04. 4. predviđeno da je jednostrani raskid Ugovora.

Žalbeni navodi tuženog se ne mogu prihvatiti. jer je u obavezi da vrati svih 16 kanala.prema tome . II i III reda su odbili da zaključe ugovor koji im je tuženi ponudio. Osim toga. godine Skupština stanara zgrade je zaključila ugovor sa tuženim kao i aneks ugovora.05. ako je to tačno. Tuženi u žalbi ističe da predmetni kablovi nisu kablovi zajedničkog kablovskog sistema.19 - . a nije ni sporno. jer se oni ne odnose na posesornu parnicu. Vraćanjem samo pet kanala tuženi nije otklonio posledice smetanja koje je počinio.2004.2005. Iz obrazloženja: Utvrđeno je sledeće činjenično stanje: Tužioci su imali zaključen ugovor sa navedenom Samostalnom zanatskom radnjom o priključenju na kablovski sistem. ali je vraćeno samo pet kanala. Međutim.OBLIGACIONO PRAVO ključi ugovor o korišćenju kablovskog distributivnog sistema protivno njegovoj volji jer je to njegovo pojedinačno pravo. 2927/05 od 30. uz pravilnu primenu materijalnog prava . pa . a ne ove za smetanje državine. godine) . Skupština stambene zgrade nije ovlašćena da u ime i za račun vlasnika stana zaključi ugovor o korišćenju kablovskog distributivnog sistema protivno njegovoj volji. Dana 04. Tužioci I. 123. Dana 31. nakon čega je tuženi tužiocima vratio signal koji su imali ranije. da su tužioci bili u državini zajedničkog kablovskog sistema i da je tuženi presekao kablove iznad njihovih stanova. pravilno je prvostepeni sud doneo pobijano rešenje bez bitnih povreda odredaba parničnog postupka. U konkretnom slučaju nesumnjivo je utvrđeno. Tužioci su odbili da zaključe ugovor sa tuženim o korišćenju novog kablovskog sistema. Zato ostaje nejasno zašto je tuženi instalirao novi kablovski sistem tužiocima sa 60 kanala. činjenica je da su tužioci imali kablovski sistem sa 16 kanala na osnovu ugovora o korišćenju kablovskog sistema. a ne 16 kanala. ako sa njima u tom pogledu nije postignut dogovor i zaključen ugovor. Ceneći utvrđene činjenice. isključeno je pretresanje o pravu na državinu.imaju pravo da i dalje koriste kablovski sistem od 16 kanala koji su imali pre. a takođe je činjenica i da je tuženi presekao kablove ovog sistema tužiocima i da je na taj način njih onemogućio u mirnom korišćenju poslednjeg stanja poseda u pogledu kablovskog sistema. raspravljaju se i utvrđuju samo dve bitne činjenice .2002. ova pitanja nisu od uticaja na posesornu parnicu. Gž. savesnosti ili nesavesnosti državine ili o zahtevima za naknadu štete. te da zato potražuje iznos naknade koji tužioci treba da plate za korišćenje kablovskog sistema.10.153 i 154. čime je počinio smetanje državine tužilaca.član 441.ko je imao poslednju državinu i da li je i ko počinio smetanje državine.06. jer je to pravo svakog vlasnika stana (stanara) pojedinačno. postavlja se pitanje zašto je tuženi. Naime. uveo novi kablovski sistem tužiocima. i to za 16 kanala. Ovde se radi o ugovoru koji se zaključuje slobodnom izjavom volja obe ugovorne strane. o pravnom osnovu. pošto se ne radi o onim zajedničkim uređajima i delovima zgrade čije uspostavljanje i održavanje je neophodno za zgradu kao celinu. s tim da je tuženi obećao da će sa svakim stanarom zgrade pojedinačno zaključiti ugovor. (Iz Rešenja Okružnog suda u Novom Sadu. te oni tužbom osnovano zahtevaju državinsku zaštitu. a ne nametanjem od strane jedne ugovorne strane drugoj. a da sa njima o tome nije prethodno postignut dogovor. već da su vlasništvo tuženog i da su tužioci platili kablovski sistem tuženog iako nisu zaključili ugovor. koliko su tužioci imali pre njihovog ulaska u zgradu. Sva ostala sporna pitanja koja se pojavljuju između parničnih stranaka su stvar druge parnice. godine radnici tuženog su presekli kablove zajedničkog kablovskog antenskog sistema iznad ulaznih vrata stanova tužilaca br. Zakona o parničnom postupku: u parnici zbog smetanja državine.

Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja. Predugovor o zakupu je obavezujući za ugovarače ukoliko sadrži sve elemente ugovora o zakupu. Iz obrazloženja: Ugovorima o vršenju povremenih i privremenih poslova sačinjenim u pismenoj formi. 59. predugovora o zakupu navedenih prostorija br.2. sa sadržinom u pogledu posla koji se ima obaviti i naknade za rad koja se ima platiti. Zakona o obligacionim odnosima. kako je i ugovoreno. Postignuta je saglasnost o bitnim sastojcima ugovora između stranaka.S. u Ulici P.OBLIGACIONO PRAVO 35. U tom periodu. u smislu člana 26.1. da je tužilac koristio poslovni prostor za obavljanje ugostiteljske delatnosti kako je ugovoreno i da ni jedna ugovorna strana nije tražila raskid niti dala otkaz. navedenog ugovora ugovoreno da zakupodavac poslovni prostor u B. 370/2007 od 21. na korišćenje a na osnovu ugovora o zakupu na određeno vreme br.S. godine sadrži sve elemente ugovora o zakupu. godine kada je privremeno prekinuo obavljanje ove delatnosti zbog bombardovanja.S. ovaj poslovni prostor koristi bez ikakvog pravnog osnova pa su nižestepeni sudovi pravilno primenili materijalno pravo kada su tužbeni zahtev tužioca usvojili i obavezali tuženog Lj. 1058-2 od 3. 361-1965/0-81 od 5.Ministarstvo odbrane je vlasnik poslovnog prostora u Ulici P.S. tužena državna zajednica Srbija i Crna Gora .1981.S.2000.1981. neo. br. a tužilac ga je na osnovu toga koristio za obavljanje samostalne ugostiteljske delatnosti sve do 1999. Članom 1. je ključeve spornog prostora predao tuženom Lj. Po iseljenju Z. Ugovorna strana iz ugovora o vršenju povremenih i privremenih poslova ne izjednačava se u pravu na zaradu sa zaposlenima koji obavljaju isti posao. S druge strane.1982. u konkretnom slučaju regulisana su međusobna prava i obaveze ugovornih strana. stav 3. (Presuda Vrhovnog suda Srbije.11. br. koji iznos je tužilac kao izvršilac posla primio. a vrši se tako što zakupac koristi poslovni prostor za obavljanje ugostiteljske delatnosti. nakon čega je zakupac obavezan da ga u roku od osam dana oslobodi od lica i stvari i preda zakupodavcu u posed. 153-2 od 26. te da iz njega proističe pravo tužioca da kao zakupac predmetni poslovni prostor koristi. već se njeno pravo odnosi na naknadu za izvršeni ugovoreni posao. godine. koji bez pravnog osnova ovaj poslovni prostor koristi i danas za stanovanje. pravilna je ocena nižestepenih sudova da je predmetni predugovor obavezujući za ugovarače u smislu člana 45. Rev. Imajući u vidu da je tuženi ispunio ugovornu obavezu isplatom naknade za ugovoreni posao. 59 daje zakupcu na privremeno korišćenje za stanovanje do prestanka ratnog stanja u SRJ. godine) 36. Navedeni poslovni prostor predat je tužiocu na osnovu ugovora o zajedničkom finansiranju poslovnog prostora.11. Zakona o obligacionim odnosima.20 - . godine.2007. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju. činjenice da predugovor o zakupu poslovnih prostorija od 26.2. tužena je ovaj prostor dodelila Z. godine i rešenja XVII-03 br. tuženi Lj. Izjave volja date su slobodno i ozbiljno. da se sa svim licima i stvarima iz istog iseli i ispražnjen od lica i stvari preda ga tužiocu.

godine.iz navedenih razloga . propisi o formi glavnog ugovora važe i za predugovor. zbog čega ovaj predugovor ne može obavezivati strane ugovornice. tačka 1. Ponuda se može opozvati samo ako je ponuđeni primio opoziv pre prijema ponude ili istovremeno sa njom. Po donošenju ove odluke. predugovor obavezuje ako sadrži bitne sastojke ugovora.2003. U konkretnom slučaju potpisi nisu overeni na zaključenom predugovoru između parničnih stranaka. godine) 38. godine te je prvotuženi prihvatio ponudu drugotuženog kao najpovoljniju i o tome doneo odluku o prihvatu.01. propisano je da je predugovor takav ugovor kojim se preuzima obaveza da se docnije zaključi drugi. 1289/05 od 26. koje je prvotuženi otvorio 03. Rev. na kome potpisi nisu overeni od strane suda. Zakona o obligacionim odnosima.2005. Rev. a kod ugovora o kupoprodaji je overa potpisa bitan uslov za punovažnost ugovora.21 - . Tužilac i drugotuženi su u ostavljenom roku dostavili svoje ponude.2002. Zbog toga je pravilno pobijana presuda kojom je usvojen tužbeni zahtev.12. Predugovor je takav ugovor kojim se preduzima obaveza da se kasnije zaključi glavni ugovor ali i taj predugovor mora biti zaključen u propisanoj formi da bi bio punovažan. čak i u situaciji da sadrži sve bitne elemente ugovora o kupoprodaji. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. . prema članu 4. U takvoj situaciji nije ispunjen uslov za punovažnost zaključenog predugovora. zbog čega sam po sebi ne može proizvoditi pravno dejstvo.zaključili ugovor o izvođenju elektroinstalaterskih radova. 1415/2005 od 08. glavni ugovor.u skladu sa odlukom Upravnog odbora . Iz obrazloženja: U konkretnom slučaju zaključen je predugovor o kupoprodaji. ako je propisana forma uslov punovažnosti ugovora. Iz obrazloženja: Utvrđeno je sledeće činjenično stanje: Prvotuženi je raspisao poziv za javno prikupljanje ponuda za izvođenje elektroinstalaterskih radova. a prema tački 3. a zaključeni predugovor ne ispunjava formu za punovažnost. Sve ponude su ravnopravno razmatrane na sednici Upravnog odbora dana 24.2005. Članom 45. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije.12.OBLIGACIONO PRAVO snovano se u reviziji ističe da su nižestepeni sudovi zauzeli pogrešno stanovište u pogledu tumačenja stvarne volje ugovornih strana.05. Zakona o prometu nepokretnosti. Zakona o obligacionim odnosima. odnosno da se tužilac u svemu izjednačava sa zaposlenima koji su obavljali iste poslove. godine) 37. jer je tuženi obavezan da izvrši povraćaj datog pošto nije došlo do zaključenja glavnog ugovora – ugovora o kupoprodaji. Prema tački 2. Tužilac nije sudu pružio dokaze da su navedena odluka Upravnog odbora i ugovor zaključeni protivno zakonu u smislu člana 103. prvotuženi i drugotuženi su .prvostepeni sud pravilno odbio zahtev tužioca kao neosnovan. te je .

1047/2004 od 15. Zakona o obligacionim odnosima.10. i da od tog dana tuženi više nije bio učesnik konkursa. ponuda je primljena i otvorena dana 03. godine. Ugovor koji je zaključen između stranaka kasnije nije konvalidiran. do 2002.05.2002.12.F. Naime.Ćutanje ponuđenog ne znači prihvatanje ponude (član 42.ne bi značilo i prihvatanje ponude. godine. godine. Ugovor među strankama je zaključen kada su se ugovorne strane saglasile o bitnim sastojcima ugovora (član 26.12.2002. zbog čega se njemu . (Iz presude Višeg trgovinskog suda. Pž. dopisom od 09. Zakona o obligacionim odnosima . stav 2.2004. za šta je jedino ovlašćeno lice L. obavezuje neovlašćeno zastupanog samo ako ugovor naknadno odobri (član 88. Tužilac je fakturisao tuženom iznose za dospele publikacije. ponuda se može opozvati samo ako je ponuđeni primio opoziv pre prijema ponude ili istovremeno sa njom. (Iz presude Višeg trgovinskog suda. rukovodilac računovodstva i finansija kod tuženog. Ugovor koji neko zaključi kao punomoćnik u ime drugoga bez overenog ovlašćenja obavezuje neovlašćeno zastupanog samo ako ga naknadno odobri. a opoziv je primljen 06. godine.1997.07.u smislu člana 42. direktor tuženog. prema odredbi člana 36. godine) 39. Zakona o obligacionim odnosima).1997. 6828/2004 od 06. Momenat zaključenja ugovora je momenat kada su se ugovorne strane saglasile o njegovim bitnim sastojcima.22 - . Zbog toga ne postoji pravni osnov po kome bi tužilac mogao tuženom da ispostavi fakture na naplatu na ime isporučenih publikacija od 1996.P. U konkretnom slučaju.OBLIGACIONO PRAVO Tužilac u žalbi neosnovano ističe da je ponuda prvotuženog nevažeća od dana povlačenja tj. koje izlaze jednom godišnje. Iz obrazloženja: Utvrđeno je sledeće činjenično stanje: stranke su zaključile ugovor 22. Čak i da nije vršio povraćaj publikacija isporučenih od strane tužioca. a posebno imajući u vidu dopis od 09. Ovaj ugovor je.po tim navodima posao nije mogao poveriti na zakonit način. od strane tuženog.2004.05. odustanka. Nisu osnovani navodi žalbe tužioca da tuženi nikada nije vratio ni jedan primerak žiro-računa niti je vratio robu. Ugovor koji neko lice zaključi kao punomoćnik u ime drugoga bez njegovog ovlašćenja. godine) . godine. Zbog toga ponuda drugotuženog proizvodi pravno dejstvo od trenutka kada je prispela ponuđenom te je prvotuženi u skladu sa citiranom odredbom Zakona o obligacionim odnosima razmatrao ponudu tužioca zajedno sa drugim ponudama. Tuženi je i izričito i konkludentno stavio tužiocu na znanje da ne želi dalje poslovne odnose sa njim. i istom prilikom vratio isporučene pošiljke. Tuženi je od tužioca poručio jedan primerak oglasa žiro-računa SRJ i istim ugovorom se obavezao na pretplatu i narednih deset izdanja CD-publikacija tužioca. overio D.. izjasnio da ne želi poslovni odnos sa tužiocem.1996. Pž.10. Zakona o obligacionim odnosima). Ćutanje ponuđenog ne znači prihvatanje ponude za zaključenje ugovora. st. Tužilac se obavezao da će svake godine odštampati naručenu publikaciju na CD-nosaču a tuženi je preuzeo rizik njene dostave putem pošte. godine. 1.. Zakona o obligacionim odnosima). iako mu u opisu radnih zadataka nije i zaključivanje ugovora. Ovo zbog toga što se tuženi. njegovo ćutanje . kao ni navodi da se samo na osnovu prezentacije pismene povratnice pošte ne može utvrditi da li su knjige vraćene.

prvostepenu presudu potvrdio.10 dinara zajedno sa kamatom po Zakonu o visini stope zatezne kamate na precizirane iznose u izreci presude od dana dospelosti pa do isplate kao i troškove parničnog postupka u iznosu od 24. Ugovor o doživotnom izdržavanju koji nije zaključen po odredbama Zakona o nasleđivanju već po opštim pravilima ugovornog prava.2002. ZPP-a činjenično stanje je potpuno utvrđeno a na potpuno utvrđeno činjenično stanje pravilno je primenjeno materijalno pravo. godine) 41.05.23 - . Međutim. pa se ima samim tim i smatrati da je ugovor zaključen bez obzira što je ponuđeni vratio ponuđaču ugovor.00 dinara. pa izvođenjem dokaza putem veštačenja utvrđuje se da tuženi nije imao primedbi na računski deo nalaza. (Iz presude Višeg trgovinskog suda u Beogradu. pa se ima samim tim i smatrati da je ugovor zaključen bez obzira ukoliko je ponuđeni vratio ponuđaču ugovor. prišli kao da je zaključen po propisima Zakona o nasleđivanju. st. kada su ti radovi izvođeni kao i vreme i lokacija a nakon ovoga tužilac i precizirao svoj tužbeni zahtev prema nalazu veštaka. Iz obrazloženja: Prvostepenom presudom izrekom pod I usvojen je precizirani tužbeni zahtev tužioca pa je obavezan tuženi da plati tužiocu iznos od 11. nije reč o imenovanom ugovoru u smislu toga zakona. Stoga je ovaj sud iz ovih razloga žalbu tuženog odbio. Zakona o obligacionim odnosima. a kojom je predviđeno da ponuda treba da predstavlja bitne elemente za zaključenje ugovora. već o neimenovanom ugovoru zaključenom u smislu člana 26. 2.086. Prvostepeni sud pravilno primenjuje odredbu čl. broj 6567/01 od 14. a radnja koja se preduzima po ponudi prilikom realizacije ugovora predstavlja prihvat ponude. Zakona o obligacionim odnosima. Ponuda treba da sadrži bitne elemente za zaključenje ugovora. 2. koji je predmet ovog spora. istakao da su radovi izvedeni u količini i kvalitetu kako je to tužilac i uradio ali da je cena previsoka pa u odnosu na prvu i drugu privremenu situaciju tužiocu je isplaćena cena a po trećoj privremenoj situaciji je delimično isplaćena. a u postupku nije bilo bitnih povreda parničnog postupka iz čl. Pravilno je prvostepeni sud postupio kada je usvojio zahtev tužioca i obavezao tuženog da mu isplati iznos od 111. a radnja koja se preduzima po ponudi prilikom realizacije ugovora predstavlja prihvat ponude. st.10 dinara zajedno sa kamatom po Zakonu o visini stope zatezne kamate od dospelosti pa do isplate jer je u toku prvostepenog postupka izvršeno veštačenje. koji predstavlja nastavak tradicije ugovora o doživotnom izdržavanju po pravnim . Pž. 354. Iz obrazloženja: Nižestepeni sudovi su ugovoru o doživotnom izdržavanju.OBLIGACIONO PRAVO 40. Navodi žalbe da je prvostepeni sud pogrešio kada je zahtev tužioca usvojio u odnosu na isplaćenu potpunu cenu po trećoj privremenoj situaciji nisu osnovani. 39. Ovo sa razloga što u odnosu na utvrđivanje cene za izvedene radove a nalazom veštaka je utvrđeno da je primenjena prosečna tržišna cena za izvođenje radova u spornom periodu.086.728. je neimenovani kvaziugovor o doživotnom izdržavanju čija se važnost procenjuje po odredbama Zakona o obligacionim odnosima.

po svojoj pravnoj prirodi. 684/98) Ne može se tražiti utvrđivanje prava svojine na nepokretnosti na osnovu zaključenog predugovora. Propisi o formi ugovora važe i za predugovor. 143102 od 26. godine) 42. u smislu člana 395.2001. Na zahtev zainteresovane strane sud će naložiti drugoj strani koja odbija da pristupi zaključenju glavnog ugovora da to uradi u roku koji će joj odrediti. Kako je aleatornost tog ugovora uslov njegove važnosti. 3401/01 od 21. Kako nižestepeni sudovi nisu primenili relevantne propise. godine) Stvarna volja kod dvostranih teretnih ugovora je bitan elemenat za njegovu punovažnost. Aleatornost je uslov važnosti tog ugovora. osnovanost tužbenog zahteva u odnosu na primaoca izdržavanja može se oceniti samo prema odredbama o ništavosti ugovora iz člana 103.03. uobičajenim znacima ili drugim ponašanjem iz koga se sa sigurnošću može zaključiti o njenom postojanju. 1303/98 od 01. na koje je ovaj sud već ukazao. kao što ne postoji ni propis po kome bi kvaziugovor o doživotnom izdržavanju bio rušljiv zbog odsustva aleatornosti. ZPP. Kvaziugovor o doživotnom izdržavanju je. 45. u reviziji se osnovan ukazuje da su pobijane odluke produkt pogrešne primene materijalnog prava. 4348/97 od 8. Rev.04. Osnovanost zahteva ima se oceniti prema opštim pravilima Zakona o obligacionim odnosima i ništavosti ugovora. 43. (Vrhovni sud Srbije. Volja za zaključenje ugovora može se izjaviti rečima. Predugovor je takav ugovor kojim se preuzima obaveza da se kasnije zaključi drugi. Pravilna primena materijalnog prava iziskuje da se otklone nedostaci u primeni materijalnog prava. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. ugovor je rušljiv kad ga je zaključila strana koja je ograničeno poslovno sposobna. . Gž. pa se njegova punovažnost ne može procenjivati po pravilima o rušljivim nego po pravilima o ništavim ugovorima.10. (Iz odluke Vrhovnog suda Srbije Rev. 04 1998. kad je pri njegovom zaključenju bilo mana u pogledu volje strana i kad je to posebnim propisom određeno.1998. Prema članu 111.OBLIGACIONO PRAVO pravilima obligacionog prava sadržanim u austrijskom imovinskom zakonu koji je važio na teritoriji Vojvodine.24 - 46. Rev. Pošto kvaziugovor o doživotnom izdržavanju nema oslonca u propisima o nasleđivanju. (Vrhovni sud Srbije. Zakona o obligacionim odnosima.1997. ukinuo obe nižestepene presude i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje. mane volje ne postoje. godine) Ništav je ugovor koga zaključi punomoćnik umrlog lica. (Iz odluke Vrhovnog suda Srbije Rev. To je i bio razlog što je ovaj sud. godine) . irelevantno je da li se primenjuje raniji ili važeći Zakon o nasleđivanju. Rev. (Iz presude Okružnog suda u Kraljevu. Zakona o obligacionim odnosima.09. godine) 44. aleatoran teretni ugovor. glavni ugovor.2000.258/98 od 15. U ovom slučaju. stav 2.

51. Stranka koja je vodila pregovore bez namere da zaključi ugovor ili je pregovore vodila sa namerom da zaključi ugovor. 316/94 od 26. Predugovor o prodaji nepokretnosti koji nije zaključen u pismenoj formi i na kome potpisi stranaka nisu overeni kod suda ne proizvodi pravno dejstvo.1990.1993. (Vrhovni sud Srbije. godine) 52. ali je kasnije odustala bez osnova. Pž. a čija ponuda nije prihvaćena. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. (Vrhovni sud Srbije Rev. 1970/93) Stranka koja se odazvala javnom oglasu. 1996/93 od 9.godine) 49. (Vrhovni sud Srbije. već samo poziv da se pod objavljenim uslovima ponuda učini. 54. Presudom se ne može priznati pravno dejstvo predugovoru tako da isti zamenjuje konačan ugovor i predstavlja osnov za uknjižbu.10. Prev. godine) 47.09. Ugovor o poklonu proizvodi pravno dejstvo iako je prihvat ponude učinjen posle smrti lica koje je dalo ponudu. (Vrhovni sud Srbije. godine) Oglas o javnom nadmetanju putem prikupljanja pismenih ponuda za prodaji poslovnog prostora ne predstavlja ponudu za zaključenje ugovora. Ponuda je predlog za zaključenje ugovora učinjen određenom licu. 1888/90 od 25. Rev. Rev. odnosno predugovorom se ugovorne strane obavezuju da će u određenom roku zaključiti ugovor.1996.1992. 48. 471/96 od 13. ne može uspeti sa zahtevom za poništaj ugovora koji je pošiljalac oglasa zaključio sa trećim licem. . obavezna je da naknadi štetu koju je druga strana pretrpela vođenjem takvih pregovora. jer se za ovaj predugovor zahteva forma koju predviđa Zakon o prometu nepokretnosti kao uslov za punovažnost ugovora o prodaji nepokretnosti.25 - . godine) 53. Predugovor i ugovor ne mogu istovremeno egzistirati.3805/92 od 20.10. (Vrhovni sud Srbije.1994.02. koji sadrži sve bitne sastojke ugovora. 420/93) 50.06. (Prema odluci VPS. Rev.OBLIGACIONO PRAVO Propisi o formi glavnog ugovora važe i za predugovor.

1997. 45. odnosno zbog apsolutno bitne povrede odredaba parničnog postupka iz čl.OBLIGACIONO PRAVO Iz obrazloženja: Neosnovano se žalbom tužioca pobija prvostepena presuda i navodom da nema razloga o bitnim činjenicama. ili istinitost odnosno neistinitost neke isprave. 11. st. 3.) navodi da prethodni kupoprodajni ugovor apsolutno ne sadrži sve bitne elemente glavnog kupoprodajnog ugovora. deo tužbenog zahteva kojim se traži utvrđenje da su tužilac i pravni prethodnik tuženog ispunili u celini svoje obaveze po prethodnom kupoprodajnom ugovoru. niti se presudom može priznati pravno dejstvo predugovoru (prethodnom ugovoru) tako da isti zamenjuje konačan ugovor i predstavlja osnov za uknjižbu. glavni ugovor. ali je bez obzira na to prvostepeni sud pravilno ustanovio da ne postoje zakonski uslovi za usvajanje tužbenog zahteva kakav je tužilac postavio. kao i da nije povređeno pravo preče kupovine i da nije povređen prinudni propis. zbog čega predugovor i glavni ugovor ne mogu istovremeno proizvoditi pravna dejstva jer u momentu zaključenja predugovora ne postoji glavni ugovor. pošto je tužilac tužbenim zahtevom tražio da se utvrdi da su on i pravni prethodnik ispunili svoje obaveze po prethodnom kupoprodajnom ugovoru od 27. pod uslovom da je ugovor ispunjen u celini ili pretežnim delom. u skladu sa odredbom čl. ZOO-a. Konačni cilj koji je trebalo postići zaključenjem predugovora u ovoj pravnoj stvari je promet nepokretnosti. mogućnost da prethodni kupoprodajni ugovor zameni konačni ugovor i mogućnost uknjižbe prava vlasništva na osnovu presude kakvu traži tužilac ne može predstavljati pogrešnu primenu materijalnog prava. ZOO-a propisi o formi glavnog ugovora važe i za predugovor. stav 7. godine potpisi ugovarača nisu overeni pred sudom. a navedeni ugovor je samo označen kao predugovor. . a kako prema odredbi čl. Nadalje. ali potpisi ugovarača nisu overeni od strane suda. Činjenica da se prvostepeni sud u obrazloženju presude pozvao samo na odredbe čl. tačka 12. te shodno tome da je isti i overen u sudu. s tim da ne sadrži ni odredbu da stranke preuzimaju obavezu da će docnije zaključiti glavni ugovor. nastaje glavni ugovor. konvalidaciju ugovora. protivan je odredbi čl. predugovor i glavni ugovor ne mogu istovremeno egzistirati. a prvostepeni sud obrazlaže svoju odluku kao da je tužbenim zahtevom traženo utvrđenje prava svojine. što bi u konkretnom slučaju značilo da je izvršena isplata cene u celini ili pretežnim delom i da je došlo do predaje nepokretnosti prema odredbi čl. jer i po nalaženju ovog suda ne postoji zakonski osnov za usvajanje tužbenog zahteva tužioca. a kada se predugovor izvršenjem obaveze ugasi. Na prethodnom ugovoru o kupoprodaji stana koji je zaključen dana 27. Od ovoga treba razlikovati izuzetnu situaciju kada overeni ugovor sadrži sve bitne elemente ugovora o prodaji nepokretnosti. 2. ZPP-a prema kojoj se tužbom za utvrđenje može tražiti samo utvrđenje postojanja. 1. Izuzetno. st. ZPP-a. to je za punovažnost predugovora bila neophodna pismena forma i da potpisi ugovarača budu overeni u sudu. sud može da prizna pravno dejstvo i predugovoru o prometu nepokretnosti koji je sačinjen u pisanom obliku ukoliko sadrži bitne elemente glavnog ugovora. 4. ukoliko je propisana forma uslov punovažnosti ugovora. Zakona o prometu nepokretnosti. odnosno nepostojanja nekog prava ili pravnog odnosa. st. st. Zakona o obligacionim odnosima. 454. 45. 188. 1. Međutim. Nadalje. Tačno je da tužilac tužbenim zahtevom nije izričito tražio utvrđenje prava svojine.11. odnosno utvrđenje pravnih činjenica. shodno odredbi čl. 2. zbog čega nije punovažan. Zakona o prometu nepokretnosti. Pre svega. a ne i na druge zakonske odredbe koje regulišu mogućnost podnošenja tužbe za utvrđenje. st. godine i da se presudom prizna pravno dejstvo kupoprodajnog ugovora tako da presuda zameni konačni ugovor da bi se tužilac u zemljišnim knjigama mogao uknjižiti kao vlasnik te nepokretnosti jer prethodni ugovor nije sadržao ni klauzulu intabulandi niti rok za zaključenje glavnog ugovora. 361. na osnovu njega ne bi bila moguća uknjižba prava vlasništva. zaključenjem predugovora stranke preuzimaju obavezu da zaključe kasnije drugi.1997. u konkretnom slučaju i sam tužilac u žalbi (strana 2. 4.26 - .

godine. godine tokom NATO bombardovanja. ZOO-a. pa tek ukoliko u tom roku ne dođe do zaključenja glavnog ugovora. na način i u rokovima određenim čl. 45. kao i da je pred nadležnim opštinskim organom vođen postupak u vezi sa naknadom ratne štete. ne može se tražiti utvrđivanje postojanja jačeg pravnog osnova za sticanje svojine. U žalbi tuženog se osnovano ističe da je na ovako. pa ga je zbog toga prvostepeni sud pravilno odbio. koji je predmet spornog ugovora.sada pokojni kao prodavac. presuda zamenjuje glavni ugovor o prometu nepokretnosti i predstavlja valjan osnov uknjižbe prava svojine. Nadalje. godine ništav u smislu odredbe člana 103. overen pred Opštinskim sudom dana 27. Tužbeni zahtev tužioca nije postavljen u skladu sa navedenim i nije u u skladu sa citiranim propisima. godine. 46 – 50. odnosno isplatio u celosti kupoprodajnu cenu i izvršio ugovorene radove. od suda tražiti da drugoj strani naloži zaključenja glavnog ugovora u određenom roku. pravni osnov za priznanje prava svojine na nepokretnosti i uknjižbu koju je tužilac tražio. Iz obrazloženja: U toku prvostepenog postupka je izvedenim dokazima utvrđeno da su tužilja. Na stanu koji je posle zaključenja pravnog posla srušen. isti ne bi mogao biti usvojen jer nisu ispunjeni uslovi za konvalidaciju predugovora zbog toga što isti nije ispunjen u celini ili pretežnim delom. nisu predali predmetni stan tužiocu jer pravni prethodnik tuženog za života nije završio nadogradnju u zgradi gde se nalazi i predmetni stan.1996. niti tuženi.06. 4. predugovor zaključen u propisanoj formi. ili konvalidirani predugovor. činjenično stanje prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo kada je usvojio tužbeni zahtev. kao kupac i imenovani .09. Naime. ali ni pravni prethodnik tuženog. st. 192/06 od 05. stav 1.) PREDMET (Čl. ne predstavlja sam po sebi. Zakona o obligacio. ali zbog spornog vlasništva na stanu naknada nikom nije određena. i 5. kako je u prvostepenom postupku na nesumnjiv način utvrđeno da je stan.2007.2002. Zakona o obligacionim odnosima) PRAVA STRANIH LICA(Član 82b. zaključili ugovor o kupoprodaji naznačenog stana. Gž. pa sve i da je tužilac postavio valjan tužbeni zahtev za konvalidaciju predmetnog predugovora. Nadležni organ je planirao dodelu drugog stana kao naknadu. Zahteve za naknadu štete na ime porušenog stana su podneli i tužilja i tuženi. nego predugovoru verna strana može. pravilno i u potpunosti utvrđeno. (Presuda Okružnog suda u Novom Sadu posl. obavezivanje tužene strane da ugovor zaključi u određenom roku i konstatacija da će se nakon bezuspešnog proteka roka smatrati da je glavni ugovor valjano zaključen danom pravnosnažnosti presude i da presuda može biti osnov za uknjižbu prava svojine na nepokretnosti. srušen tokom NATO bombarodavanja 1999. samo je tužilac u celosti ispunio svoje obaveze po predmetnom predugovoru.07. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa) 55.OBLIGACIONO PRAVO Međutim.27 - . U izreci takve presude morali bi biti navedeni bitni sastojci glavnog ugovora o prometu nepokretnosti. to je ovaj ugovor na dan podnošenja tužbe 05. br. Među strankama nije sporno da je predmetni stan srušen u maju 1999. prema utvrđenim činjenicama u konkretnom slučaju.

Tako tužilja nije mogla.prema podacima iz pismene priznanice o isplati dela cene .OBLIGACIONO PRAVO nim odnosima. odnosno protivan prinudnim propisima. Gž. 8812/09 od 23. Zakona o obligacionim odnosima predmet ugovora mora biti moguć. javnom poretku i dobrim poslovnim običajima. godine) 57.2009. Ukoliko je predmet ugovora nedopušten ugovor je apsolutno ništav. a tuženi na izvršenje priključenja objekta. a time i nedugovane participacije. 4605/10 od 03. dok . i kako tuženi nije dostavio dokaz da su navedena sredstva uplaćena na ime navedene participacije preusmerena na drugi objekat.srušenom stanu i upisa prava svojine u javnim knjigama na nepokretnosti koja ne postoji .nije osnovan.12. a koji je i bio osnov tužiočeve uplate spornog iznosa tuženom. nakon što je predmetni stan srušen. tada se ona ne može upodobiti pismenom ugovoru o prodaji nepokretnosti.u smislu člana 46. Stoga je prvostepeni sud. kako to pravilno nalazi prvostepeni sud. u navedenoj situaciji radi utvrđivanja da li je bilo dvostrukog plaćanja po osnovu participacije za priključenja objekta. apsolutno ništav. pa zahtev tužilje za utvrđenje osnova prava sticanja svojine na nepostojećem . predmet ugovora bio nedopušten jer je ugovoreno plaćanje već plaćene. usvajajući tužbeni zahtev kao u izreci ožalbene presude. pa je prvostepena presuda preinačena i tužbeni zahtev kao neosnovan odbijen. stav 1. stav 2.predmet ugovora nije određen u potrebnoj meri. Prema odredbama člana 47. To ne isključuje pravo tužilje da u drugoj parnici postavi odgovarajući tužbeni zahtev. kako je participacija za priključenje objekta od strane prvobitnog investitora bila tuženom plaćena daleko pre zaključenja ugovora sa tužiocem. Iz obrazloženja: Pobijanom presudom odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilaca (kao pravnih sledbenika i isključivih naslednika imenovanog pokojnog) protiv navedenog tuženog a kojim je traženo da se utvrdi da su tužioci suvlasnici sa idealnom 1/6 na delu naznačene katastarske parcele. to je u trenutku zaključenja ugovora između tužioca i tuženog po kome se tužilac obavezao na plaćanje priključka participacije. (Iz presude Višeg trgovinskog suda Pž. pogrešno primenio materijalno pravo. pa je stoga isti ugovor. Iz obrazloženja: Pravilno prvostepeni sud. U konkretnom slučaju. (Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu. Kada .11. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa . dopuštena i određena odn. dozvoljen i određen a ukoliko jedan od tih uslova nedostaje ugovor ne proizvodi dejstvo. niti je mogla nakon rušenja stana tražiti da se u javnim knjigama upiše kao njegov vlasnik. bliže označe.2010.ugovorna obaveza mora biti moguća. godine) 56. tražiti utvrđenje da ona ima jači pravni osnov za sticanje svojine na nepostojećoj nepokretnosti. jer .28 - . odrediva.pravo svojine prestaje propašću stvari.prema odredbi člana 47. pre svega ispituje važnost ugovora zaključenog između parničnih stranaka. Zakona o obligacionim odnosima .

prvostepeni sud pravilno zaključio da ugovor u propisanoj formi nije zaključen.1977. st. Tužioci su obavezani da tuženiku na ime parničnih troškova plate 27. Gž. Prvostepeni sud je pravilno i potpuno utvrdio sve činjenice bitne za donošenje odluke u ovoj pravnoj stvari. i 9. na ime "prodaje zemlje" . Pobijana presuda ne sadrži razloge o tome da li je moguće predmet ugovora identifikovati uviđajem na licu mesta preko naziva nepokretnosti uz sudelovanje veštaka geometra i eventualno ispitivanjem držaoca stana.11. 363/08 od 31. O svim bitnim.od 6. pa je pravilom o teretu dokazivanja. jer predmet prodaje nije dovoljno određen .šuma u zvanom mestu "Ravna Gora" i druga . Protiv ove presude tužioci su blagovremeno izjavili žalbu. što bi tuženik bio dužan priznati i trpeti da se tužioci kao suvlasnici uknjiže u javnim knjigama na navedenom zemljištu. 1. ZOO navodi da je predmet ugovora odrediv ukoliko se iz sadržine samog ugovora na osnovu elemenata može zaključiti o kom predmetu je reč. tač. Okružni sud je našao da je žalba neosnovana. na koje upućuje i Okružni sud umesto suvišnog ponavljanja. Iz obrazloženja: Sporno je bilo da li je predmet pobijanog ugovora o deobi i poklonu u smislu odredaba čl. dok se u čl. . Odgovor na žalbu nije izjavljen. mestu Grad").1971. stav 2.2008. Ako ugovor sadrži podatke pomoću kojih se može utvrditi predmet ugovorne obaveze.. na kojoj je konstatovan prijem novca 300 dinara. godine na novčani iznos od 500 dinara. ZOO predviđa da predmet ugovora mora biti precizno određen odnosno odrediv. predmet ugovora o deobi i poklonu bilo je zemljište koje je u ugovoru označeno nazivima parcela. na koje Okružni sud pazi po službenoj dužnosti. onda je predmet ugovorne obaveze odrediv.2.06. Zakona o parničnom postupku.oo dinara u roku od 15 dana.000. (Iz Presude Okružnog suda u Valjevu. činjeničnim i pravnim pitanjima pobijana presuda sadrži potpune i jasne razloge. Prema tome.47. odnosno odrediv na osnovu ugovornih odredbi. Tužioci. iako su tvrdili da je ipak bio zaključen ugovor o prodaji u propisanoj formi. tužioci ne mogu isticati pravo svojine na predmetnoj nepokretnosti po osnovu kupovine od strane njihovog pravnog prethodnika. koje je predmet prodaje. 5. 2. Dve priznanice bez broja (jedna: od 27. U prvostepenom postupku nije bilo bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. Član 46. iz svih zakonskih razloga.07. Zakona o obligacionim odnosima precizno određen. niti su određene mere i granice.nije navedena površina zemljišta. Pošto je postupio u smislu člana 372. o tome nikakve dokaze nisu pružili. godine) 58.50. odnosno da li se prema stanju državine može kazati da među strankama u trenutku zaključenja ugovora nije bilo sporno šta je njegov predmet. na ime "isplate za prodato zemljište u zv.29 - . U navedenom slučaju.. kako je tuženi isticao u prvostepenom postupku i u žalbi. Zakona o parničnom postupku.OBLIGACIONO PRAVO nog u izreci pobijane presude. i to po osnovu kupovine i održaja. ne mogu se upodobiti pismenom ugovoru o prodaji nepokretnosti.. godine.7.

.. dakle. i tako potraživanje tužilac nije mogao preneti na tuženog.06. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. Zakona o obligacionim odnosima. "J.. ..K.." da nadoknadi štetu od 127.Z.. Prev. godine.. 112/01 od 19.09. relativno ništavi) ugovori proizvode pravno dejstvo kao i oni koji su valjani. Kako se obaveza tuženog ima ceniti pre svega prema ugovoru o cesiji. prijemnika odnosno cesionara i DD "C.. Polazeći od izloženog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su pravilno zaključili da ugovor o cesiji ne proizvodi pravno dejstvo. jer preduzeće "N. pa će potom izvršiti uviđaj na licu mesta sa veštakom geometrom.cedenta. niti ima elemenata na osnovu kojih bi bilo odredivo.OBLIGACIONO PRAVO Drugostepeni sud je iz prednjeg ukinuo prvostepenu presudu i naložio prvostepenom sudu da saglasno primedbama stranaka najpre zatraži od stranaka da se izjasne da li im je poznato da nepokretnosti tužioca koje su bile predmet ugovora imaju nazive..B.." iz V." DD iz K...." nije imalo potraživanja od tužioca.. godine kojim nije određeno potraživanje koje se prenosi ni po vrsti ni po količini. godine). koji je iznos naplatila realizacijom akceptnog naloga izdatog po osnovu ugovora o cesiji. i nema elemenata na osnovu kojih bi bilo odredivo.. kao dužnika odnosno cesusa zaključen ugovor o cesiji 7. ali se iz određenih zakonskih razloga mogu poništiti.." AD iz B.. 51 – 53...K. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu Gž.. Zbog toga pravilno su privredni sudovi zaključili da tužilac ima pravo od tuženog da zahteva naknadu štete u iznosu koji je tuženi realizovao na osnovu izdatog akceptnog naloga..01..prenosioca potraživanja . ." iz K.." nad kojim je otvoren stečaj rešenjem prvostepenog suda St.1995.222..... tada je ništav ugovor o cesiji.2001.2005. jer se ne može poništiti nešto što ne postoji.30 - .. broj 1416/95 i zaključen. Pobojni (rušljivi..K.. jer predmet ugovora nije određen ili odrediv u smislu člana 47. Zakona o obligacionim odnosima) 60. OSNOV (Čl.. Ništav ugovor . Iz obrazloženja: U pravosnažno okončanom postupku utvrđeno je da je između PP "N.. 797/05 od 14.09.. radi ocene o tome da li je predmet ugovora odrediv. niti je u momentu zaključenja ugovora o cesiji tužilac imao obaveze prema preduzeću PP "N. godine) 59. GF "K.76 dinara sa kamatom od 27. Kada ne postoji potraživanje koje cedent prenosi na cesionara." u momentu zaključenja ugovora o cesiji nije imalo potraživanja od tužioca..po prirodi stvari ne može se poništiti. čijim zaključenjem nije konkretizovano o kakvom se potraživanju radi. to je bilo osnova da se isti ugovor poništi i po oceni Vrhovnog suda.1995... Tužilac je tužbom tražio da se poništi ugovor o cesiji i obaveže "J..K. odnosno potraživanje nije određeno po vrsti i količini.. kako bi po izvođenju svih relevantnih dokaza bio u mogućnosti da donese pravilnu i zakonitu odluku u ovoj pravnoj stvari. privatno preduzeće "N..

pobojni (rušljivi. ne vodeći računa ni o njegovim osnovnim higijenskim potrebama. Prema utvrđenom činjeničnom stanju. to se nije ostvarilo. Za razliku od ništavih ugovora. godine. i otkupio od preduzeća koje je bilo nosilac prava raspolaganja.1993. Ako bi to bilo tačno. To je prinudilo tužiočevu majku. Na jednom od njih tužilac je postao nosilac stanarskog prava.31 - . (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. te da se stara o tužiocu. Taj stan je tužilac ugovorom o poklonu Ov. sud nije utvrđivao činjenice od kojih zavisi ocena o tome da li je pobijani ugovor rušljiv. to bi onda vodilo apsolutnoj ništavosti ugovora u smislu člana 52. 1329/08 od 04. (Iz Rešenja Okružnog suda u Valjevu. otpada i osnov tog ugovora. poklon je ništav budući da pobuda za zaključenje ugovora o poklonu ulazi u osnov ugovora. Ukoliko pobuda (motiv) zbog koje je poklon učinjen otpadne ili se ne ostvari ugovor gubi osnov. jer je kao slepo lice upućen na tuđu pomoć i negu. Gž. Iz obrazloženja: Tužena i tužilac su bili u braku od 1984. pažnju i negu i da se o njemu stara.04. jer tužena sa tužiocem nije ostala u braku niti se o njemu starala i brinula. ništav. Ništav ugovor po prirodi stvari se ne može poništiti jer se ne može poništiti nešto što ne postoji. relativno ništavi) ugovori proizvode pravno dejstvo kao i oni koji su valjani. Zakona o obligacionim odnosima . pa ga je. već su to činila druga lica.OBLIGACIONO PRAVO Iz obrazloženja: Poništaj ugovora o poklonu tužilja je tužbom tražila zbog toga što je razvodom braka stranaka otpao motiv za zaključenje ugovora (koji se sastojao u tome da je poklonom tužilja "htela da učvrsti bračnu zajednicu" i da se tuženi "ne bi osećao kao uljez"). godine. u smislu člana 52. zadržavši za sebe pravo doživotnog uživanja. tužiočev motiv za zaključenje ugovora o poklonu bio je da mu tužena pruži ljubav. br. godine brak je razveden pravosnažnom presudom. da tokom 1999. tužena je počela zanemarivati tužioca. kao takav. a koji je kasnije zamenjen za dva stana.12. godine poklonio tuženoj. a kada se pobuda zbog koje je ugovor o poklonu zaključen ne ostvari. a ne deklaratornom tužbom . prestavši o njemu da brine. ništav. Prema utvrđenim činjenicama. Zakona o obligacionim odnosima i pravnih pravila imovinskog prava kada je utvrđeno da je sporni ugovor o poklonu ništav jer pobuda za zaključenje ugovora o poklonu ulazi u osnov tog ugovora. ___. Zakona o obligacionim odnosima. stav 1. živele zajedno sa tužiočevom majkom u stanu na kome je ona bila nosilac stanarskog prava. Međutim.sa zahtevom da sud utvrdi da je ugovor ništav. kraće vreme po zaključenju naznačenog ugovora. upoznavši se preko trećeg lica jer je tužilac slep. nege i pažnje. Revizija br. te je. staru 80 godina.2008.93 od 16. 1992.ako je osnov otpao. Osnovne pobude i motiv za zaključenje ovog ugovora o poklonu kod tužioca bile su da mu tužena pruži više ljubavi. 1147/05 iz decembra 2005. No. tužilja je konstitutivnom tužbom tražila da sud svojom odlukom ugovor poništi. ostavljajući ga samog po ceo dan. Parnične stranke su. godine) . U konkretnom slučaju. godine) 61. često bez osnovnih namirnica. pobuda zbog koje je tužilac sa tuženom zaključio ugovor o poklonu je otpala. ali se iz određenih zakonskih razloga mogu poništiti. Tokom 2004. Na ovako utvrđeno činjenično stanje pravilno je primenjeno materijalno pravo iz odredbe člana 51. pa je on. zbog čega je pravilno usvojen tužbeni zahtev. godine dođe da živi u stanu sa parničnim strankama. U ovom slučaju. U osnov ugovora o poklonu kao dobročinog pravnog posla ulazi i pobuda (motiv). u početku braka. jer je to nesposoban da čini sam.

Pravno je moguće da se pravo svojine na kupljenom stanu vodi na ime tužene. te da je tužena stekla svojinu na ovom stanu poklonom.OBLIGACIONO PRAVO 62.2005. Iz obrazloženja: Presudom prvostepenog suda se utvrđuje da je ništavo sudsko poravnanje u delu odluke o plaćanju kamate… Drugostepeni sud je odbio kao neosnovane žalbe stranaka i potvrđena je prvostepena presuda. Takav sporazum ne ukazuje da je tužilja učinila poklon tuženoj obezbeđujući joj novac za kupovinu stana od trećeg lica. . Po oceni Vrhovnog suda prednji zaključak sudova se ne može prihvatiti za sada kao pravilan. nalazeći da je sudsko poravnanje delimično ništavo u delu odluke o kamati. čuva iako među njima ne postoji formalno zaključen ugovor o doživotnom izdržavanju. 595/05 od 19. dakle da stranke u stanu zajedno stanuju i da se tužena o tužilji brine. br. kojim bi uredili svoja međusobna prava i obaveze u vezi postignutog sporazuma. ali je bilo potrebno da stranke takav sporazum i postignu. da stranke u ovom stanu dalje zajedno stanuju a da tužilju kao bolesnu osobu tužena neguje. ugovor je ništav. Iz spisa proizilazi da je zaključeno sudsko poravnanje između stranaka uz obavezu vraćanja zajma od 35. Naprotiv. sudovi utvrđuju da je volja stranaka bila da žive u ovom stanu u zajedničkom domaćinstvu i da se tužena brine o tužilji. Zbog nedopuštenosti osnova pravnog posla (izuzetno visoke kamate) sudsko poravnanje je delimično ništavo u delu odluke o kamati. Iz obrazloženja: Iz utvrđenih činjenica sudovi izvode zaključak da je stvarna volja ugovornih stranaka bila da se novcem tužilje kupi stan i na istom ubeleži pravo svojine u korist tužene. godine) 63. ZOO i radi se o visini kamate koja je u očiglednoj nesrazmeri sa onim što je predmet zajma.05.000 DM i kamate od 20% na mesečnom nivou. Ako osnov ne postoji ili je nedopušten. što je međutim izostalo. Volja stranaka da zajedno žive u stanu koji je kupljen isključivim sredstvima tužilje nalagala je da se taj sporazum pravno uobliči posle kupovine stana zaključenjem ugovora o doživotnom izdržavanju.član 52. Gž. jer ima nedopušten osnov . Iz utvrđenih činjenica je vidljivo da je tužilja pri kupovini stana izjavila da joj je svejedno na koga će se pravo svojine na stanu voditi. (Iz presude Okružnog suda u Čačku. te tužbeni zahtev u traženoj visini odbijaju. već je trebalo da stranke zaključe pravno valjan ugovor o doživotnom izdržavanju. Sud je pravilno primenio materijalno pravo. Iz takvog utvrđenja suda ne može se izvesti zaključak da su stranke postigle izričit sporazum da se pravo svojine na stanu vodi na tuženom. Iz ovih razloga sudovi nalaze da tužilja nema pravo da potražuje da joj tužena vrati novac upotrebljen za kupovinu stana. Za ostvarenje ovog sporazuma nije dovoljna samo njegova realizacija.32 - .

Suprotno tome iz utvrđenog činjeničnog stanja nesumnjivo proizilazi da je motiv tužilje da učini poklon isključivo u obezbeđenju nege i pomoći. a predmet ugovora je tužiljin stan u U. 52. bio je njen motiv za zaključenje navedenog ugovora o prenosu nepokretnosti. kako je tuženi to i obećao. imajući u vidu da je tuženi pre zaključenja ugovora obilazio tužilju i starao se o njoj. Naime.09. godine) 64. br. a ne u celini. jer mu nedostaje osnov (kauza). a važi ugovor o doživotnom izdržavanju. godine) 65. Očekivano obećanje obezbeđenja nege i pomoć tužilji. pa je kao takav ništav u smislu člana 52. II 47/97.2002. ZOO. Rev. Zakona o obligacionim odnosima. Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilja je predmetnu nepokretnost prenela na tuženog očekujući da će tuženi sa svojom suprugom pružati negu i pomoć s obzirom na njenu starost i bolest. . Na osnovu takvog činjeničnog utvrđenja nižestepeni sudovi su pravilno zaključili da je tužbeni zahtev tužilje osnovan. Ovaj stan je u ime i za račun tužilje otkupio tuženi svojim sredstvima. i da je tužilja s obzirom na starost i zdravstveno stanje učinila poklon kako bi tuženi iz zahvalnosti i dalje pružao navedene usluge. Dalje je utvrđeno da je u vreme zaključenja ugovora tužilja bila stara 76 godina i da je poklon učinila tuženom u očekivanju da će time obezbediti negu i pomoć od strane tuženog i njegove supruge koja je sestričina tužilje. Rev. nisu osnovani. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. imajući u vidu da je tuženi svojim sredstvima otkupio stan. koji bi morao platiti po ugovoru o doživotnom izdržavanju. Ništav je ugovor o poklonu nepokretnosti jer je motiv tužilje (očekivano obećanje obezbeđenja nege i pomoći) izostao. Kako je motiv izostao nepružanjem nege i pomoći. pa zato taj motiv ulazi u osnov ugovora.33 - . Kada ugovorom o poklonu nije prenovljen ugovor o doživotnom izdržavanju. pa je kao stara i bolesna bila prepuštena sama sebi. to je sporni ugovor ostao bez osnova. i da osnovanost tužbenog zahteva ocene sa ovog aspekta.. površine 28 m2. godine koji je overen kod suda pod Ov.10.OBLIGACIONO PRAVO Propustili su sudovi da ocene da li je u ovom slučaju pravni osnov postignutog sporazuma otpao budući da je pravno realizovan samo deo dogovora stranaka. Ukazivanje u reviziji da se očigledno radi o isključivoj i bezuslovnoj volji tužilje kao poklonodavca da učini poklon.. odnosno namera da se poklonoprimcu učini poklon. Iz obrazloženja: U postupku je utvrđeno da su stranke zaključile ugovor o poklonu dana 3.2002. došlo je do poremećaja odnosa iz razloga što tuženi nije reagovao na tužiljine molbe da je on sa suprugom obilazi. ništav je ugovor o poklonu nepokretnosti ako je motiv zbog koga je poklon učinjen otpao ili se nije ostvario. ugovor o poklonu je ništav u smislu čl. već je ugovor o poklonu zaključen samo da bi se njime poklonoprimac posle smrti poklonodavca legitimisao kao vlasnik kako ne bi platio porez na promet apsolutnih prava. decembra 1997. Međutim. nakon toga. 114/02 od 11. 1265/02 od 2. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije.

N. kao poklonoprimca. kakva je bila prava volja i namera ugovornih strana prilikom zaključenja ugovora o poklonu i nije li prilikom zaključenja ugovora o poklonu došlo do prenova i prestanka obaveza iz ugovora o doživotnom izdržavanju pod uslovima iz čl. 348. ZOO. i tuženi P. postigli saglasnost da obaveze iz ugovora o doživotnom izdržavanju prestaju. sa namerom darivanja. To onda znači da bi ugovor o poklonu nedostajao osnov (kauza) koji se kod dobročinih ugovora sastoji u nameri da se poklonoprimcu učini poklon i što bi bio uzrok ništavosti ugovora o poklonu u smislu čl.2001. niti o tome ima razloga u prvostepenoj presudi. kojim je zaključen između pok. koje bi inače morao platiti po ugovoru o doživotnom izdržavanju. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu. povređeno pravo tužilaca na nužni deo nasleđa iza smrti pok. S. odnosno ukoliko su pok. ZOO. ugovor o poklonu je ništav u smislu čl. a ugovorom o poklonu se obavezala pok. S. od 24. N. godine.07. i tuženog P. odnosno namera da se poklonoprimcu učini poklon. . pod Ov. S druge strane. Navedeni razlozi o ovim odlučujućim činjenicama nisu dovoljno jasni. 871/01 od 20. prenese u svojinu bez naknade. Naime. Prvostepeni sud nalazi da ugovorom o poklonu nije anuliran ugovor o doživotnom izdržavanju jer je ugovor o doživotnom izdržavanju strogo formalni pravni posao te da se u slučaju raskida ovog ugovora mora ispoštovati odgovarajuća forma i da se to nije moglo učiniti samim zaključenjem ugovora o poklonu. Prethodno pitanje u ovoj pravnoj stvari je pitanje punovažnosti ugovora o poklonu s obzirom na to da je između istih stranaka sada pok. S.. da su obaveze iz ugovora o doživotnom izdržavanju izvršavane i najzad da je tuženi P. koji bi morao platiti po ugovoru o doživotnom izdržavanju. te da se radi o ugovoru o poklonu sa teretom kod koga se institut povrede nužnog dela ne može primeniti. ZOO. do 250. S. radi izbegavanja plaćanja poreskih dažbina. onda bi ugovor o poklonu bio punovažan. već je ugovor o poklonu zaključen samo da bi se njime poklonoprimac posle smrti poklonodavca legitimisao kao vlasnik kako ne bi platio porez na promet apsolutnih prava. Naime. da tuženom P. a u znatnoj meri i nedostaju. već je ugovor o poklonu zaključen samo da bi se poklonoprimac tim ugovorom posle smrti poklonodavca legitimisao kao vlasnik. i tuženog M. jer mu nedostaje osnov (kauza)... ukoliko je došlo do prenova. N. 52. tvrdio tokom postupka. ukoliko prenova nije bilo. Kada ugovorom o poklonu nije prenovljen ugovor o doživotnom izdržavanju. učini poklon. kako je to inače tuženi P. januara 1987. Gž. godine) 66.34 - . a važi ugovor o doživotnom izdržavanju. N. kao poklonodavca. onda u stvari i nije bilo namere na strani pok. N.OBLIGACIONO PRAVO Iz obrazloženja: Prvostepenom presudom je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužilaca kojim su tražili da se utvrdi da je ugovor o poklonu nepokretnosti overenim kod Opštinskog suda u L. 51. N. istu tu imovinu. imao dva pravna osnova od kojih je birao onaj koji će za njega biti lakši što se tiče obaveza po osnovu plaćanja poreza. i da tužioci imaju pravo nasleđa sa udelima od po 1/2 na zaostavštini pok.S. da se tuženom P. br. najpre zaključen ugovor o doživotnom izdržavanju a potom ugovor o poklonu i da je predmet oba ugovora ista imovina. ____/87. br. nije jasno. N. uz obavezu tuženih da ovo priznaju.

imao dva pravna osnova od kojih je birao onaj koji će za njega biti lakši što se tiče obaveza po osnovu plaćanja poreza. Navedeni razlozi o ovim odlučujućim činjenicama nisu dovoljno jasni. godine. najpre zaključen ugovor o doživotnom izdržavanju a potom ugovor o poklonu i da je predmet oba ugovora ista imovina. i da tužioci imaju pravo nasleđa sa udelima od po 1/2 na zaostavštini pok. 2656/98 od 15. kakva je bila prava volja i namera ugovornih strana prilikom zaključenja ugovora o poklonu i nije li prilikom zaključenja ugovora o poklonu došlo do prenova i prestanka obaveza iz ugovora o doživotnom izdržavanju pod uslovima iz čl.03. i tuženog M. učini poklon. 15/2000 od 29.OBLIGACIONO PRAVO Iz obrazloženja: Prvostepenom presudom je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužilaca kojim su tražili da se utvrdi da je ugovor o poklonu nepokretnosti overenim kod Opštinskog suda u L.2001. N. ZOO. N. Rev. i tuženog P.2000. te da se radi o ugovoru o poklonu sa teretom kod koga se institut povrede nužnog dela ne može primeniti. br. godine) . br. januara 1987.09. Naime.06. To onda znači da bi ugovor o poklonu nedostajao osnov (kauza) koji se kod dobročinih ugovora sastoji u nameri da se poklonoprimcu učini poklon i što bi bio uzrok ništavosti ugovora o poklonu u smislu čl. Prvostepeni sud nalazi da ugovorom o poklonu nije anuliran ugovor o doživotnom izdržavanju jer je ugovor o doživotnom izdržavanju strogo formalni pravni posao te da se u slučaju raskida ovog ugovora mora ispoštovati odgovarajuća forma i da se to nije moglo učiniti samim zaključenjem ugovora o poklonu. sa namerom darivanja. povređeno pravo tužilaca na nužni deo nasleđa iza smrti pok. S. Prethodno pitanje u ovoj pravnoj stvari je pitanje punovažnosti ugovora o poklonu s obzirom na to da je između istih stranaka sada pok. godine) Kauza je neposredni razlog za zaključenje ugovora.. kao poklonoprimca. ZOO. 348. nije jasno. ____/87. godine) 67. ukoliko prenova nije bilo. da su obaveze iz ugovora o doživotnom izdržavanju izvršavane i najzad da je tuženi P. (Iz presude Opštinskog suda u Lajkovcu P.1998. S. kako je to inače tuženi P. da se tuženom P. onda u stvari i nije bilo namere na strani pok. odnosno ukoliko su pok. S. radi izbegavanja plaćanja poreskih dažbina. onda je ugovor ništav ako otpadne motiv. a ugovorom o poklonu se obavezala pok. 111/99 od 21. Naime. S.35 - 68. i tuženi P. . Ako je kod ugovora o poklonu motiv bitan element ugovora. 51. niti o tome ima razloga u prvostepenoj presudi. do 250. ukoliko je došlo do prenova. a nema značaja da li se kauza vidi ili ne vidi iz zaključenog ugovora. već je ugovor o poklonu zaključen samo da bi se poklonoprimac tim ugovorom posle smrti poklonodavca legitimisao kao vlasnik. kao poklonodavca. prenese u svojinu bez naknade. N. (Vrhovni sud Srbije... N. (Iz presude Saveznog suda Gzs. koje bi inače morao platiti po ugovoru o doživotnom izdržavanju. uz obavezu tuženih da ovo priznaju. da tuženom P. S druge strane. istu tu imovinu. pod Ov. N. od 24. onda bi ugovor o poklonu bio punovažan. N. kojim je zaključen između pok. postigli saglasnost da obaveze iz ugovora o doživotnom izdržavanju prestaju. a u znatnoj meri i nedostaju. tvrdio tokom postupka. N.

4685/98 od 22. nije imalo ovlašćenja za potpisivanje ugovora te vrste. on je dužan ugovorenu cenu.36 - . ZOO pa stoga stranke po osnovu takvog ugovora ne stupaju u među.ZOO) i sledom toga njegove ništavosti (član 52. 2877 od 08. javnom poretku ili dobrim običajima (Vrhovni sud Srbije.03. Kako je navedeni ugovor potpisao za tuženog direktor opšteg i pravnog sektora. niti je imalo ovlašćenje zakonskog zastupnika tuženog i nije izričito naknadno odobren od strane zakonskog zastupnika. U situaciji u kojoj je ugovor potpisan od lica koje nije zakonski zastupnik tuženog.potpisnik. 740/94 i Gzz.1994. SPOSOBNOST (Čl.09.1993. isti ne proizvodi pravno dejstvo na osnovu člana 54. Iz obrazloženja: Prema stanju u spisima predmet tužiočevog potraživanja je neplaćena cena za izvršene usluge štampanja memoranduma i isporučene publikacije tuženom po ugovoru zaključenom između parničnih stranaka. (Vrhovni sud Srbije. a on nije dopušten ako je protivan prinudnim propisima. godine) 70. 09. Rev. već je prema navodima tuženog on vraćao sve od strane tužioca upućene primerke poštanskog imenika. Ukoliko je tuženi po prijemu publikacije iskazao volju da osnaži zaključeni ugovor iako ga je potpisalo neovlašćeno lice za tuženog. 16/94 od 16.OBLIGACIONO PRAVO Svaka ugovorna obaveza mora imati dopušteni osnov. Rev. Rev. to je sporno da li je isti proizvodio pravno dejstvo jer navedeno lice . Kupovina neuobičajeno velike količine robe (zlatnog nakita) po redovnom toku stvari upućuje na obavezu utvrđivanja dopuštenosti osnova tog ugovora (član 51.1998. ZOO). 54 – 59. U toku postupka tuženi je sporio da je ovlašćeno lice potpisalo ugovor navodeći da tuženi nije ni odobrio zaključenje istog naknadnim ponašanjem. Zakona o obligacionim odnosima) 72. godine) 71. Tužilac je u toku postupka dostavljao dokaze da je u skladu sa ugovornim odredbama putem pošte slao publikaciju tuženom pa je smatrajući da je na navedeni način ispunio ugovornu obavezu sud obavezao i tuženog na plaćanje primeraka publikacije odbijajući zahtev za naknadu troškova štampanja memoranduma za koje sam tužilac nije dostavio dokaze. Ništav je ugovor o poklonu nepokretnosti ako je motiv zbog koga je poklon učinjen otpao ili se nije ostvario. (Vrhovni sud Srbije. godine) 69.

Pri tome se prinudna naplata publikacija po pravosnažnom i izvršnim ispravama ne može tretirati kao volja tuženog za osnaženje ugovora. 2261/03 od 09. Zakona o parničnom postupku presuda se ukida i predmet vraća prvostepenom sudu na ponovni postupak. nazive stranaka koje zaključuju ugovor i kada su bitni elementi napisani sitnim slovima. i ista se u ovoj fazi postupka ne može ispitati. ne sadrži imena ugovornih strana odn. godine) 73. Predaja na poštu od strane tužioca može se smatrati samo kao ugovoreni način izvršenja obaveze pa je stoga za dokazivanje da je ista izvršena neophodno utvrditi da je tuženi primio navedene publikacije.37 - . 14.raskid ugovora. 3395/86 od 24. ukoliko je tuženi po prijemu navedene publikacije iskazao volju da osnaži zaključeni ugovor iako ga je potpisalo neovlašćeno lice za tuženog. on je dužan ugovorenu cenu a ukoliko to nije učinio već je iste vraćao uz zahtev za storniranje . MANE VOLJE (Čl.2003. Iz navedenih razloga shodno članu 369. Nije sporno da je tužilac slao publikacije tuženom smatrajući da time ispunjava svoje ugovorne obaveze ali je sporno da li je tuženi iste publikacije zadržao ili ih je tužiocu vraćao uz dopise u kojima nedvosmisleno iskazuje volju da se poslovni odnos po osnovu spornog ugovora ne uspostavi. Naime. godine) Za sklapanje punovažnog ugovora potrebno je da ugovarač ima poslovnu sposobnost koja se traži za zaključenje tog ugovora.12. Za ocenu postojanja tuženikove obaveze u toj situaciji od značaja je njegovo ponašanje po prijemu publikacije. tač. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. Gž. to je ista doneta uz apsolutno bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 354. Ukoliko forma ugovora nije sačinjena na uobičajan način (ne sadrži jasnu oznaku da se radi o ugovoru. predmeta ugovora. on je jasno manifestovao svoju volju da do uspostavljanja poslovnog odnosa po manjkavom ugovoru ne dođe. Iz navedenih razloga neophodno je bilo u toku postupka utvrditi sve ove činjenice i na osnovu utvrđenog a uz davanje jasnih razloga doneti odluku o osnovanosti zahteva. i nema osnova za obavezivanje tuženog. a ne uobičajnim pozivima na članove) osnovano se može razmatrati da li je cilj tako koncipiranog ugovora dovođenje u zabludu druge ugovorne strane u pogledu prirode tj.OBLIGACIONO PRAVO sobne poslovne odnose.04. Zakona o obligacionim odnosima) 74. kako sam tvrdi. (Viši sud u Novom Sadu. st. U ponovnom postupku prvostepeni sud će otkloniti sve navedene nepravilnosti a potom doneti novu odluku po tužbenom zahtevu. 60 – 66.1986. Kako pobijana presuda ne sadrži razloge o odlučnim činjenicama. . 2.

2007. da je on kao zakonski zastupnik i direktor tužioca potpisao otpremnicu i da je predstavnicima tuženog objasnio da se podaci odn. jer je prilikom potpisivanja na navedeni način doveden u zabludu. To sve može uticati na stvaranje zablude o prirodi samog ugovora. godine) vratio isporučene CDromove i na taj način nedvosmisleno iskazao svoju volju da ne želi da stupi u poslovni odnos sa tužiocem po osnovu isporučenih publikacija. Tuženi je tužbeni zahtev osporio u celosti navodima da je dopisom od 08.otpremnice tuženi u stvari daje saglasnost za besplatno objavljivanje podataka o preduzeću.11. prvostepeni sud je utvrdio da su joj predstavnici tuženog kao svrhu posete naveli davanje podataka. mediji gde će podaci biti objavljeni. 4170/10 (2009) od 08. Po tom osnovu tužilac je tuženom ispostavio račun od 15. Među parničnim strankama nije bilo sporno da je tuženi vratio tužiocu publikaciju na CD-romovima. Takođe je utvrđeno da se zakonski zastupnik tužioca obratio tuženom kako bi prikupio podatke radi sastavljanja periodične baze podataka. Kada tužilac potpiše sporazum o prestanku radnog odnosa jedan dan posle utvrđivanja telesnih povreda koje su mu nanete u istražnom pritvoru. godine) 75. Zbog toga je takav sporazum ništav i ne proizvodi pravno dejstvo. godine.768. Iz iskaza imenovanog svedoka. ali je bilo sporno da li ugovor . godine (dakle. U konkretnom slučaju. koncipirana je tako da može da dovede u zabludu lice koje je potpisuje. te .otpremnica proizvodi pravno dejstvo.otpremnice. niti da ima nameru da sa tužiocem zaključi dvostrano teretni pravni posao.2007.06. koji je izdat 15. godine na navedeni iznos.prema činjeničnom stanju koje je utvrđeno u prvostepenom postupku . pre nego što je tužilac tuženom ispostavio račun za navedene publikacije. zaposlene kod tuženog. Na to upućuje i njegovo ponašanje nakon potpisivanja ugovora . jer je bio u uverenju da potpisivanjem ugovora . jer u sebi ne sadrži jasnu oznaku da je u pitanju ugovor.38 - . (Iz Presude Privrednog apelacionog suda.OBLIGACIONO PRAVO Iz obrazloženja: Tužilac .12. te da je tom prilikom potpisala predmetni ugovor . da je na početku razgovora tuženom dao na poklon CD sa postojećim podacima. koja je overena pečatom tužioca i tuženog i u kojoj je konstatovano da je tuženi primio "Registar tekućih računa" u količini od dva CD-roma.predmeta ugovora. godine osporio i vratio predračun tužioca kao i CD-romove. očigledno je da nije bio sposoban da izrazi svoju slobodnu volju i da zbog toga nisu bili ispunjeni uslovi za ovakav prestanak radnog odnosa. tuženi je prilikom zaključenja predmetnog ugovora .imajući u vidu i druge okolnosti konkretnog slučaja i navode tužioca da se podaci o tuženom prikupljaju radi objavljivanja . godine obavestio tužioca da mu vraća predračun kao i dva primerka CD-roma i prema prijemnoj knjizi uputio tužiocu pošiljku koja se sastoji iz dva CD-roma preko pošte. tako da predmetni ugovor svojim izgledom i koncepcijom podseća više na narudžbenicu. Tuženi je dopisom od 08.2007.može se osnovano smatrati da je tuženi potpisivanjem otpremnice imao ubeđenje da daje saglasnost za besplatno objavljivanje podataka o svom preduzeću.iznos od 42.otpremnicu.2007. ni naziv stranaka koje zaključuju ugovor.06. a ne da će biti dužan da plaća za isporučene publikacije. koji joj uopšte nije ličio na ugovor. godine. sama forma u kojoj je sačinjen ugovor .otpremnica od 07. objavljivanje prikupljenih podataka neće naplaćivati.11.otpremnice bio u zabludi u pogledu prirode .2010.otpremnice od 07. . zatim .2007.11.2007. Osim toga.00 dinara traži na ime ugovora . ali da će se naplaćivati publikacija tj. Pž.11.11.bitni elementi ugovora su napisani sitnim slovima a ne uobičajeno pozivanjem na određene članove u ugovoru. jer je dopisom od 08.2007.

Zbog odsustva slobodne volje tužiocu je nezakonito prestao radni odnos. Strah se smatra opravdanim ako se iz okolnosti vidi da je ozbiljnom opasnošću ugrožen život i telo ili drugo značajno dobro ugovorne strane ili trećeg lica . godine povećana na iznos od 3. godine ugovorili su isplatu mesečne rente u iznosu do 4. pa je pravilno usvojen tužbeni zahtev tužioca.02. zbog nanetih telesnih povreda utvrđenih i konstatovanih dana 03. Relevantne odredbe: Ako je ugovorna strana ili neko treći nedopustivom pretnjom izazvao opravdani strah kod druge strane tako da je ova zbog toga zaključila ugovor. sporazumni prestanak radnog odnosa pretpostavlja slobodno izraženu volju zaposlenog i poslodavca. Gž. a takva je morala biti .12.2001.87 dinara. godine (jedan dan posle utvrđivanja telesnih povreda) tužilac nije bio sposoban da izrazi svoju volju. nije bio sposoban da izrazi svoju slobodnu volju prilikom sačinjavanja sporazuma o prestanku radnog odnosa 04. I 1495/05 od 14.02.pravilan je zaključak prvostepenog suda da su osporena rešenja tužene . po sporazumu o prestanku radnog odnosa zaposlenom prestaje radni odnos na osnovu njegove pismene izjave upućene poslodavcu da želi da raskine radni odnos.62 dinara. a koja je vansudskim poravnanjem između stranaka od 21.8.537. godine. Prvostepeni sud je zaključio da navedene telesne povrede nisu nastale samopovređivanjem tužioca već fizičkom torturom u pritvoru i da prilikom sačinjavanja sporazuma o prestanku radnog odnosa 04. strahovao za svoj integritet. tužilac zbog posledica telesnih povreda nanetih tupinom teškog i jako zamahnutog mehaničkog oruđa . godine) 76.1995. Dakle. (Iz Presude Okružnog suda u Beogradu.94 dinara mesečno. U situaciji kada su stranke zaključile vansudsko poravnanje kojim su izmenile i utvrdile visinu mesečne rente i koje ima snagu izvršnog naslova. U konkretnom slučaju. stav 1. stav 2.fizičke torture u pritvoru.12.049. Sporazumom od 15. utvrđeno je da su tužilac i tuženi zaključili naznačeno vansudsko poravnanje od 15. je predviđeno da će se tužiocu utvrđeni iznos rente isplaćivati počev od 01. godine.2005. godine od strane Komisije lekara Instituta za sudsku medicinu Medicinskog fakulteta. Članom 4.1995. Pri tome. godine .2006. onda druga strana ne može tražiti poništaj poravnanja pozivajući se na zabludu. te po tom poravnanju jedna od strana postupi i izvrši određenu isplatu.39 - . Kako volja tužioca nije bila slobodna.OBLIGACIONO PRAVO Iz obrazloženja: Tužilac je. Zbog toga nisu bili ispunjeni uslovi za sporazumni prestanak radnog odnosa. Iz obrazloženja: Tokom prvostepenog postupka. na osnovu izvedenih dokaza.2005. Zakona o obligacionim odnosima. kojim su ugovorili korekciju rente dosuđene navedenom sudskom presudom u iznosu od 188.02.1995.2005.član 60. nanetih tupinom teškog i jako zamahnutog mehaničkog oruđa.12. Zakona o obligacionim odnosima.12. druga strana može tražiti da se ugovor poništi član 60. To podrazumeva da je volja zaposlenog bila slobodna i da na nju nije bilo uticaja. ako je druga strana spremna da izvrši ugovor kao da zablude nije bilo.nezakonita. pa je pravilno prvostepeni sud obavezao tuženu da tužioca vrati na rad i usvojio tužbeni zahtev tužioca i u tom delu.

a između stranaka je ugovorena prodaja. Zakona o obligacionim odnosima. vansudskog poravnanja došlo do greške u kucanju kada je navedeno da se povećani iznos rente utvrđuje počev od 01. da bi posle toga između istih lica 24. ako prividan ugovor prikriva neki drugi ugovor.9. da proizvodi pravno dejstvo kada ga potpišu obe strane i da tužilac prihvata da nakon zaključenja ovog poravnanja povuče naznačenu tužbu za utvrđivanje visine rente. obično nedozvoljenom. ali se dešava i da je prividan ugovor zaključen. (Presuda Okružnog suda u Čačku. sa stanovišta primene pozitivnih propisa. javnom poretku i dobrim običajima u smislu člana 103. taj drugi ugovor važi ako su ispunjeni uslovi za njegovu pravnu valjanost”. obično nedozvoljenom. prividan ugovor nema dejstva među ugovornim stranama i da prividan ugovor može.OBLIGACIONO PRAVO do dvadesetog u mesecu za prethodni mesec. ZOO-a. godine. prvostepeni sud pravilno zaključuje da se ne radi o zabludi tužioca. ovog Zakona. Poravnanjem je dogovoreno da vansudsko poravnanje ima snagu izvršnog sudskog naslova. Gž. . Imajući u vidu da se vansudsko poravnanje izvršava.40 - . s obzirom da je u tom članu navedeno da se za decembar 2005. kao da ni zaključeno poravnanje nije suprotno prinudnim propisima. ali i ne mora. da nema mana volje u smislu člana 111. U konkretnom slučaju ugovor se već izvršava. stav 1.1992. a zatim i pobijanje ugovora o prodaji koji je prethodno zaključen.06. Iz obrazloženja: Prema stanju u spisima prvotuženi je prodao drugotuženom nepokretnost bliže označene u pismenom i pred sudom overenom ugovoru o prodaji od 25. godine.2006. istog propisa: “ali. s tim što će mu se razlika između isplaćenog i sada utvrđenog iznosa rente za decembar 2005. pa stoga odbija zahtev za poništaj vansudskog poravnanja.11. godine povećani iznos isplati uz rentu za januar 2006. u razlozima ožalbene presude utvrđuje da je u članu 4. kao i da snosi nastale sudske troškove. Prvostepeni sud.12. Zbog toga su neosnovani navodi žalbe tužioca. stav 1. godine. 774/06 od 07. to se tužilac ne može pozivati na zabludu saglasno članu 61.1994. bio zaključen i ugovor o poklonu gde je prvotuženi poklonodavac a drugotuženi poklonoprimac. utvrđenje da je ugovor o poklonu prividan ugovor u smislu člana 66. godine. Zakona o obligacionim odnosima. u kome je predviđeno da "se strana koja je u zabludi ne može na nju pozivati ako je druga strana spremna da izvrši ugovor kao da zablude nije bilo". Pravilo o istovremenosti prividnog i prikrivenog ugovora postoji u slučaju kada prividan ugovor prikriva neki drugi ugovor ali je zaključen i u drugom cilju. Najpre. valja ukazati prvostepenom sudu da prema odredbi člana 66. godine isplatiti uz isplatu rente za januar 2006. godine. U praksi se najčešće dešava da prividan ugovor i zaista prikriva neki drugi ugovor. na primer zaključen je ugovor o poklonu u pismenoj formi. pa je prvostepena presuda potvrđena. U ovoj parnici tužilac kao suvlasnik na predmetnim nepokretnostima pobija ugovor o prodaji zbog povrede prava preče kupovine. ZOO-a. prikrivati neki drugi ugovor. zbog povrede prava preče kupovine. ne da bi prikrio neki drugi ugovor. godine) 77. stav 4. Tumačeći volju stranaka i nespornu činjenicu da se vansudsko poravnanje od strane tuženog izvršava i da je već isplaćen povećani iznos.2006. već u nekom sasvim drugom cilju. a sadržina zahteva tužbe je najpre. kao prejudicijelno. jer na ovakav zaključak upravo ukazuje sadržina odredbe stava 2. takođe.

i 2. ZOO-a. s obzirom da je tužena počela da kasni sa ispunjavanjem obaveza. tim ugovorom prikriva ugovor o poklonu. te da je prvotuženi sada odlučio da drugotuženom pokloni predmetne nepokretnosti o čemu su postigli saglasnost koju su perfektuirali pismenim ugovorom o poklonu od 21.04.9. prvostepeni sud je u suštini i pravilno zaključio da u konkretnom slučaju između stranaka važi pravi ugovor (zajam od 11.000 dinara. a da je hipoteka upisana prema ugovoru na iznos od 165. po nalaženju Okružnog suda pravilno. istovremeno. prvo pismenim ugovorom na 16. 508/05 od 01. Na osnovu nalaza i mišljenja veštaka finansijske struke utvrđena je obaveza tužene u vraćanju duga. . jer ugovor o prodaji mogao je da prikriva ugovor o poklonu samo ukoliko je u trenutku zaključenja ugovora 25. pa je prvostepeni sud bio dužan da. da je posle toga zaključen aneks ugovora o zajmu od 17. ZOO-a. Prvostepeni sud u razlozima svoje presude navodi da ugovor o prodaji od 25. Kod ovakvog stanja stvari. osim u pogledu kamate. o čemu se prvostepeni sud detaljnije izjasnio u prvostepenoj presudi. godine i da stoga ugovor o prodaji prikriva ugovor o poklonu.2005.).3. zaključen sa ciljem da se izigra tužiočevo pravo preče kupovine. od strane drugotuženog kao kupca. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu.000 DM.000 dinara (Ov. što je potpuno nejasno. Prikriveni ugovor proizvodi pravno dejstvo među ugovornim stranama.1994.41 - .500 DM a zatim i ugovorom gde je iznos zajma sa sve kamatom preračunat u dinare na 165. ____/96 I Opštinskog suda u B. ZOO-a. ako je pravno valjan. Prividni ugovor nema dejstva među ugovornim stranama ali prikriveni ugovor proizvodi pravno dejstvo među ugovornim stranama. saglasno odredbi člana 141. prema onome što tvrdi tužilac. 12.1992. u svemu kao u izreci pobijane presude pod I za koji iznos je prvostepeni sud naredio da će se izvršiti realizacijom hipoteke. da je ovo pravi ugovor između stranaka koji je međutim prikriven. br.. opredeljujući se u konkretnom slučaju za domicilnu kamatu. godine nije u celini izvršen u pogledu plaćanja kupoprodajne cene.OBLIGACIONO PRAVO U konkretnom slučaju. godine. odnosno da primeni utvrđeno načelo ograničenosti stope ugovorene kamate ustanovljeno člana 399. sa rokom vraćanja od pet meseci i 10% mesečne kamate. umeri stopu ugovorene kamate. te načelom jednake vrednosti davanja iz čl. i 15. godine postojala saglasnost između ugovarača da se ugovor o prodaji zaključuje kao prividan ugovor i da se. već samo u srazmerno manjem delu. jer je i po nalaženju Okružnog suda ugovorena kamatna stopa nesrazmerno visoka u odnosu na okolnosti konkretnog posla i da je kao takva u suprotnosti sa načelom savesnosti i poštenja. godine) 78. istog Zakona kojim se zaštićuje načelo jednake vrednosti davanja kod dvostranih ugovora. što je učinio. st. s obzirom na odredbe člana 66. Gž. ovde važi pravilo o istovremenosti prividnog i prikrivenog ugovora.1997. Drugim rečima. koje prvostepeni sud nije imao u vidu. br.000 DM sa rokom vraćanja od 5 meseci i 10% kamate) a da su napred navedeni ugovori kojima se prikriva pravi ugovor prividni i da nemaju dejstva među ugovornim stranama. kojim su utvrđeni načini i dinamika vraćanja zajma. ugovor o poklonu zaključen između tuženih je prividan pravni posao. 1992. 1.. da bi se prikrila kamata.11.9. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je utvrdio da su tužilja kao zajmodavac i tužena kao zajmoprimac zaključili ugovor o zajmu 11.

nakon overe ugovora .1994. Zakona o obligacionim odnosima.04. stav 3. kako se tužbom tražila realizacija hipoteke prema ugovorima koji su kao prividno ništavi i kako hipoteka u ovom smislu prati pravnu sudbinu ugovora to je prvostepeni sud pravilno primenio materijalno pravo kada je odlučio kao u stavu II pobijane presude. zbog čega bi se u smislu člana 139. Rev. 4160/03 od 29. Iz obrazloženja: Između parničnih stranaka (i to tužilaca kao prodavaca i tuženog kao kupca) – kako proizilazi iz utvrđenog činjeničnog stanja . Na tako utvrđeno činjenično stanje nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su odbili tužbeni zahtev tužilaca za poništaj ugovora iz razloga apsolutne i relativne ništavosti.05. radi se o samo jednom ugovornom odnosu iz koga su preostale obaveze za tuženu samo za iznos iz stava I pobijane presude. (Iz presude Okružnog suda u Valjevu.2004. ne postoji očigledna nesrazmera.OBLIGACIONO PRAVO U skladu sa utvrđenim činjeničnim stanjem pravilna je odluka sadržana u izreci pobijane presude pod II. i drugo. Gž. poništaj ugovora zbog bitne zablude može se tražiti samo ako je strana koja se poziva na zabludu postupala sa pažnjom koja se u prometu zahteva.2004. Navodima revizije da su tužioci bili u zabludi prilikom potpisivanja prethodnog sporazuma i punomoćja advokatu za zaključenje ugovora kao i priznanice. Predmetna nepokretnost prodata je za 67. ( Iz presude Vrhovnog suda Srbije. Ugovor o kupoprodaji nepokretnosti.09. kao predmeta obaveza ugovornih strana. br. tuženi je isplatio nakon overe kupoprodajnog ugovora.000 nemačkih maraka (na ime avansa) isplaćen tužiocima 31. godine. a iznos od 27.tuženi su stupili u posed nepokretnosti. osporava se utvrđeno činjenično stanje što je suprotno članu 385. 90. godine ugovor o kupoprodaji kuće. prilikom potpisivanja prethodnog (pripremnog) sporazuma o kupoprodaji kuće. 918/04 od 06. Imajući u vidu da u odnosu između tržišne vrednosti kuće utvrđene veštačenjem i kupoprodajne cene. Tužioci su potpisali priznanicu da im je kupoprodajna cena isplaćena u celosti. Tvrdnje tužilaca iznete u postupku da “nisu gledali šta potpisuju” . U ime tužilaca kao prodavaca ugovor je potpisao advokat na osnovu overenog punomoćja za zaključenje tog ugovora. godine ) .42 - . za čije zaključenje je pribavljena saglasnost Ministarstva. Zakona o parničnom postupku. odn. kao ostatak kupoprodajne cene. stav 2.1994. i 91.000 nemačkih maraka. nemačkih maraka ( odnos nemačke marke i dinara bio je 1:1 ). neosnovano je isticanje tužilaca da su dovedeni u zabludu u pogledu prave vrednosti predmeta ugovora. tako što je iznos od 40.000 nemačkih maraka.07. Zakona o obligacionim odnosima mogao tražiti poništaj ugovora.zaključen je 28. zbog čega se ne mogu pozivati na zabludu u smislu člana 61. Prvo.33 dinara. u smislu čl. a advokat koji je u ime prodavaca zaključio ugovor imao je overeno pismeno punomoćje za njegovo zaključenje.ukazuju da nisu postupali sa potrebnom pažnjom. overen pod navedenim brojem. Zbog bitne zablude se poništaj ugovora može tražiti samo ako je strana koja se poziva na zabludu postupala sa pažnjom. s tim što su tužioci taj iznos primili u tri dela.496. sačinjen je u pismenom obliku i overen kod suda. Zbog čega u konkretnom slučaju ne postoje razlozi apsolutne ništavosti ugovora. godine) 79. a . Veštačenjem je utvrđeno da je tržišna vrednost kuće u vreme kupoprodaje iznosila 63. Osim toga. Zakona o obligacionim odnosima. Za zaključenje ugovora pribavljena je saglasnost Ministarstva finansija Republike Srbije za promet nepokretnosti.

a koje se u suštini žalbama i ne osporavaju. po pismenom ugovoru o prodaji od 5. raskidu ugovora o prodaji nepokretnosti koji je tražen zbog neizvršenja od strane tuženog kao kupca. 228/04 od 27. Navedeno činjenično stanje upravo ukazuje da je ugovor zaključen između tužilja kao prodavca i tuženog kao kupca u stvari samo prividan ugovor. što dalje znači da je prividni ugovor apsolutno ništav. Pravna važnost prikrivenog ugovora procenjuje se prema opštim uslovima (čl. jeste ugovor između svedoka M.05.43 - . kao prodavca i tuženog kao kupca. se sporazumeo sa tužiljama i tuženim da se tužilje samo forme radi prikažu kao prodavci u ugovoru koji zaključuju sa tuženim kao kupcem i overavaju pred Opštinskim sudom u V. nema dejstva među ugovornim stranama. kod pravilno utvrđenih odlučnih činjenica. i najzad da ugovor zaključen između tužilja i tuženika u stvari prikriva ugovor između svedoka M. izbeći zaključenje i overa dva ugovora od kojih bi prvi bio između tužilja i svedoka Đ. godine) .1993.... II Ov. nije bilo mesta. Đ. kao vanknjižni vlasnik. i tuženog i verovatno plaćanje dva poreza na promet. (Iz presude Okružnog suda u Valjevu. da su oni predmetnu suvlasničku nepokretnost prodale svedoku M.OBLIGACIONO PRAVO 80. nisu od značaja. st. Ovo su odlučne činjenice u parnici i navodi žalbe kojim se osporavaju i pobijaju ostale činjenice. Gž. tako da je tužbeni zahtev za raskid ugovora neosnovan iz ovih navedenih razloga. Đ. godine. br. u konkretnom slučaju.. već je spornu nepokretnost tuženiku prodao svedok M. ali ne iz razloga navedenih u pobijanoj presudi. pošto u stvarnosti ugovor o prodaji nije nikada zaključen između tužilja i tuženika. 66. do kojih je prvostepeni sud došao pravilnom ocenom izvedenih dokaza. odnosno M. već iz razloga koji slede. ZOO-a) i. što dalje znači da je prividni ugovor apsolutno ništav. pri čemu se najverovatnije htelo – što inače i nije od posebnog značaja. godine. 2004. Tužilje su još u tužbi navele. umesto pravog ugovorača u čijoj imovini treba da se ostvare dejstva ugovora (personalna simulacija). a ništav ugovor se ne može raskinuti zbog neizvršenja. stav 1. Posle nekoliko godina svedok M. što je kasnije kao svedok u svom iskazu potvrdio M. ____/93 od 17. a ništav ugovor se ne može raskinuti zbog neizvršenja. i da se tužilje samo prividno pojavljuju u ugovoru kao prodavci. advokat iz V. Pravilo o prividnosti pravnog posla primenjuje se i u slučaju kada se neko lice samo prividno pojavljuje u ugovoru kao ugovorena strana.01. Svakako da taj ugovor podleže sudskom raskidu zbog neizvršenja pod uslovima predviđenim zakonom i u postupku koji podrazumeva učešće stvarnih. ne zbog toga što je tuženi ispunio svoje obaveze kupca iz ugovora. ma kakvo bilo stanje stvari u vezi tih činjenica. Đ. Đ. ZOO-a. Prema tome. 2. Đ. u celini ili delimično. br. što je u ovoj parnici bez značaja.1988. stvarni ugovor koji kao prikriveni važi.. po usmenom ugovoru nepokretnost je prodao tuženom i od njega naplatio ugovorenu kupoprodajnu cenu. kako bi se nepokretnost prevela na tuženog kao poslednjeg kupca. Đ. podmetnuto lice. Naime. kao prodavca i tuženog kao kupca (prikriveni ugovor). a ne podmetnutih ugovorača. Pri tome advokat Đ. a nisu bile sporne ni u prvostepenom postupku. Prividni ugovor prema članu 66. a drugi između svedoka Đ.02. Iz obrazloženja: Pravilna primena materijalnog prava na činjenično stanje utvrđeno u prvostepenom postupku nalagala je odbijanje tužbenog zahteva. Prividni ugovor nema dejstva među ugovornim stranama. prema tome da li bi se moglo uzeti da su tužilje kao podmetnuta lica u stvari zastupale pravog ugovorača. koji je nepokretnost primio u državinu a cenu je platio kroz nenaplaćene honorare za advokatske usluge koje je pružio tužiljama u dužem vremenskom periodu. tzv. Đ.

Iz obrazloženja: Prema sadržini pismenog ugovora. snosio troškove sahrane i pomena. Zakona o obligacionim odnosima.OBLIGACIONO PRAVO 81. godine. stav 1. tužilja se obavezala da čuva tuženikovu majku i o njoj se brine. br. a kao naknadu za ove usluge tuženik se obavezao da tužilji preda u svojinu tri manje parcele šume koje čine jednu celinu. pa je stoga pravilno odbijen tužbeni zahtev da se utvrdi ništavost ovog ugovora.03. ZOO-a.2004. pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da je volja ugovornih strana bila da se zaključi ugovor o doživotnom izdržavanju i da se prema svim okolnostima u konkretnom slučaju ne radi o ugovoru zaključenom u cilju lišavanja tužilaca naslednog prava na imovini koja je predmet ugovora. osnov ili predmet obaveze. stav 3. Neosnovan je i eventualni tužbeni zahtev za raskid ugovora o doživotnom izdržavanju. odnosno da se radi o ništavom ugovoru u smislu člana 103. ____/04. Ne radi se o simulovnom ugovoru o doživotnom izdržavanju kada se on od njegovog zaključenja do smrti primaoca izdržavanja izvršavao saglasno njihovoj volji. ZOO. godine.44 - . Neosnovani su revizijski navodi tužilaca da se radi o prividnom ugovoru. i to od zaključenja 1997. Rev. vodio ga u bolnicu na lečenje. 3680/03 od 25. ZOO. ___/03 i Gž. Stoga nisu ispunjeni uslovi za raskid ugovora zbog neispunjenja iz člana 124. kupovao lekove. da li je prava volja ugovornih strana bila da predmet ugovora predstavlja i sporna nepokretnost i u odlukama Gž. Iz obrazloženja: Po shvatanju Vrhovnog suda. Ovo stoga što su sudovi nesumnjivo utvrdili da je tuženi ugovor o izdržavanju u celosti izvršavao saglasno izraženoj volji primaoca izdržavanja. donosio mu hranu. godine) 82. ali ovo samo ukoliko bi se ispostavilo da se tuženi i zaista obavezao da i spornu nepokretnost tužilji preda u svojinu i državinu. M. sporazuma o pružanju nege i pomoći od 3. Tuženi je svom ocu nabavljao sve što je bilo potrebno. pa do smrti pok.08. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. to bi pravni osnov po osnovu kojeg tužilja ističe svoje potraživanje mogao proizaći samo iz prava na naknadu štete u smislu člana 510.1989. . Kako je deo jedne od parcela koje su bile predmet ugovora i u vreme zaključenja ugovora bio u svojini trećeg lica čije pravo potpuno isključuje tužiljino pravo. čime je u potpunosti ispunio svoju ugovornu obavezu. a tuženi nije u mogućnosti da ispuni ugovor o tom delu onako kako po tekstu pismenog ugovora njegova obaveza glasi. obilazio ga svakog drugog dana. jer iz utvrđenog činjeničnog stanja proizilazi da je ugovor bio izvršen u skladu sa njegovim odredbama. te pravilno ocenili da se ne radi o simuovanom pravnom poslu iz člana 66. važi ono što su ugovorne strane zaista ugovorile. dao odgovarajuće primedbe po kojima prvostepeni sud nije postupio. Ukoliko postoji nesporazum između prave volje ugovornih strana i izraza te volje kroz pismenu ispravu o ugovoru vezanu za prirodu ugovora. kako je ugovorom bilo predviđeno. br. Okružni sud je u toku postupka ukazao prvostepenom sudu na značaj sporne činjenice. 1999.

i 637. po nahođenju nižestepenih sudova. Zakona o obligacionim odnosima. kako bi bio u mogućnosti da u ovoj pravnoj stvari donese pravilnu i zakonitu odluku. smatraju da tužiocu pripada i pravo na razliku u ceni i za preostalih 25% fiksno ugovorene cene. konstatovane primedbe i date naloge za njihovo otklanjanje.OBLIGACIONO PRAVO Pravilo je da ako između prave volje ugovornih strana i izraza te volje. ugovorile kliznu skalu i metod obračuna iste. stav 1.82 dinara. član 635. postoji nesaglasnost. i 3. U konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za primenu navedenih zakonskih odredaba. 1. Zakona o obligacionim odnosima i pitanje razlike u ceni mora raspraviti na način i pod uslovima propisanim ugovorom parničnih stranaka. iako je ugoveno da se cena radova neće menjati i to u slučaju da je cena elemenata toliko povećana da bi trebalo da cena radova bude veća za više od 10%. Opštih uslova ugovora iz člana 16. važi ono što je zaista ugovoreno.11.1998. stav 1. pismene isprave o ugovoru. U ponovljenom postupku otkloniće se propusti na koje je ukazano ovim rešenjem. Saglasno tim odredbama sudovi su našli da su parnične stranke ugovorile klizanje 75% cene. Međutim. te da istom pripada i revalorizovani iznos obračunate razlike u ceni zaključno sa 1. Ovakva odluka nižestepenih sudova utemeljena je u posebnim uslovima ugovora parničnih stranaka. jer su parnične stranke. kao i revalorizacija tako obračunatog duga. te odredbi člana 17. Gž. Ovo stoga što je primena odredaba čl. U tom cilju raspraviće se da li je tužilac ispoštovao ugovoreni rok gradnje.548. i člana 637. U skladu sa takvim pravnim shvatanjem prihvaćen je usaglašeni nalaz i mišljenje veštaka po ukupnom dugovanju tuženog i dosuđeno tužiocu 7. To najpre podrazumeva obavezu prvostepenog suda da shodno odredbi člana 63. 1638/04 od 29. Dosledno rečenom. Zakona o parničnom postupku raspravi da li u konkretnom slučaju postoji apsolutna nadležnost suda za postupanje u ovom sporu. Za slučaj da se utvrdi prekoračenje ugovorenog roka gradnje razlika u ce. Zakona o obligacionim odnosima. godine) 83. Iz tog su razloga nepotpuno utvrđene i odlučne činjenice za presuđenje ovog spora. ali obzirom da su cene porasle preko 10%. st. odnosno postojanju ugovorne odredbe o zabrani bilo kakve izmene ugovorom utvrđene cene. saglasno odredbi člana 262. u situaciji kada su parnične stranke ugovorom predvidele kliznu skalu i utvrdile metod njenog obračuna nema mesta primeni odredaba člana 637. Kod ugovora o građenju ipak može doći do izmene cene radova. Zakona o obligacionim odnosima uslovljena odsustvom ugovorne klauzule o dopuštenosti izmene ugovorene cene gradnje. 636. Tek u slučaju da takav prigovor bude odbijen utvrdiće se da li i za koji iznos i period tužiocu pripada razlika u ceni. Iz obrazloženja: Nižestepeni sudovi su stanovišta da tužilac ima prvo na obračun klizne skale za ceo iznos ugovorene cene po osnovnom ugovoru i aneksu ugovora. stav 2. pa će stoga u ponovnom postupku prvostepeni sud na pouzdan način kao prethodno pitanje utvrditi sadržinu prave volje ugovornih strana u pogledu predmeta obaveze tuženog i da li postoji nesaglasnost između prave volje i izraza te volje koji je sadržan u tekstu pismenog ugovora kao i ima li možda nesporazuma o predmetu obaveze u smislu člana 63.845. obzirom na zapisnik o tehničkom pregledu objekta. Zato je pogrešnom primenom materijalnog prava tužiocu priznata razlika u ceni i u odnosu na fiksni deo ugovorene cene od 25%.2004. Zakona o obligacionim odnosima. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu. Stoga se.10.45 - . godine. ovakvo pravno shvatanje nižestepenih sudova nije utemeljeno u pravilnoj primeni materijalnog prava. br.

prikrili zaključenjem ugovora o kupoprodaji. taj drugi važi ako su ispunjeni uslovi za njegovu pravnu valjanost. Zakona o obligacionim odnosima). Prividan ugovor nema dejstva među ugovornim stranama. godine) 84. ali ako prividan ugovor pokriva neki drugi ugovor. Ako prividan ugovor pokriva neki drugi ugovor. onda bi ugovor o kupoprodaji bio prividan (simulovan) i kao takav nevažeći. Prev.OBLIGACIONO PRAVO ni obračunaće se samo do datuma kada su shodno ugovoru radovi morali biti završeni. posebnih uslova ugovora. 129/03 iz 2003. pravu volju. ali bi se postavilo pitanje važnosti prikrivenog (disimulovani) ugovora o doživotnom izdržavanju tzv. obračun sadašnje vrednosti izvedenih radova izvršiće se po važećim jediničnim cenama u vreme presuđenja za sve količine izvedenih radova. U konkretnom slučaju par. br. Naime. drugim rečima.12. Pritom sam obračun razlike u ceni se mora sačiniti u svemu u skladu sa ugovorenom metodologijom propisanom odredbom čl. pri čemu će imati u vidu sadržinu spornog ugovora. taj drugi važi ako su ispunjeni uslovi za njegovu pravnu valjanost (član 66. ako je to bila prava volja ugovornih strana. a ne po nazivu pravnog posla. Iz obrazloženja: Pravna priroda pravnog posla ceni se prema sadržini i cilju koji su stranke ugovorom želele postići. broj 199/03 od 25. a ne o ugovoru o doživotnom izdržavanju. st. Sasvim je drugo pitanje da li je prava volja ugovornih strana bila da zaključe ugovor sa obavezama koje proističu iz kupoprodajnog odnosa. Nakon toga. i 30. koja nesumnjivo ukazuje da se radi o ugovoru o kupoprodaji. poći pre svega od ličnih svojstava tužioca odnosno od toga da li je obzirom na svoje životno iskustvo i obrazovanje bio u mogućnosti da razlikuje ugovor o doživotnom izdržavanju od ugovora o kupoprodaji. godine) 85. da je došlo do predaje sporne nepokretnosti i da su obaveze izdržavanja navedene u pismenoj redakciji ugovora). 61. odnosno član 31. utvrdiće se u kojem procentu su tako obračunati radovi ostali neisplaćeni.2003. “nepravog” ugovora o doživotnom izdržavanju koji bi važio samo ako bi bili ispunjeni odgovarajući uslovi. Gž. Pri tom. Važnost prividnog (simulovanog) i prikrivenog (disimulovanog) ugovora. a za slučaj da tako obračunatu cenu ne pokrivaju uplate tuženog. 29. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. Utvrđeni procenat neplaćenih radova preračunaće se na sadašnju vrednost ukupno izvedenih radova i tako obračunata razlika dosuditi tužiocu. prvostepeni sud će. (pismena forma i overa pred sudom. ZOO) u pogledu pravne prirode ugovora. posebno o njegovom zdravlju i obavezi tužene da tužioca posle smrti sahrani.. i 2. ovu.46 - . Iz obrazloženja: Ukoliko bi se u ponovnom postupku ispostavilo da su stranke htele i postigle saglasnost da zaključe pismeni ugovor upravo sa spornom sadržinom. u odgovoru na pitanje da li je tužilac mogao biti u izvinjavajućoj zabludi (čl. no da su oni iz ko zna kojih razloga. ako bi bio tačan zaključak prvostepenog suda da je osnov obavezivanja kod tužioca u izdržavanju koje je on trebalo da dobija od tužene kroz odgovarajuće novčane mesečne naknade i stalnu brigu. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu. 1.

8. ugovor je zaključen kada su se ugovorne strane saglasile o bitnim sastojcima ugovora. br. a to postoji samo onda ako kod pravnih subjekata postoji svest o značenju i posledicama onog što se pravnim poslom želi učiniti i namera da se to učini. ali pristaje da to ipak učini zbog nedopušteno izazvanog straha. glasnik RS". Kada pravni subjekat pristupa i zaključuje ugovor iako i uprkos toga što zaključenje ugovora ne odgovara njegovoj pravoj volji. Neosnovani su navodi revizije da je tužilac na ročištu održanom 29. po kojem je tuženi na ime cene tužiocu trebalo da plati iznos 5.500 DM. Iz navedenog proizilazi da pravni poredak priznaje samo one ugovore. ZOO-a. 395. u kojima su se ugovorne strane saglasile o bitnim sastojcima.000 DM parnične stranke su 22. br. ništav je ugovor o poklonu zemljišta koji je učinjen u korist društvenog pravnog lica u periodu sprovođenja mera otkupa od 10. shodno članu 66. Vezanost suda za životni događaj proizilazi iz člana 186. postoji svesni nesklad između volje i njene manifestacije .pretnja. i 277. Rev. a ne po osnovu pismeno zaključenog ugovora o zajmu. čl. godine.8. ZOO-a. Zakona o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanju zemljišta koje je prešlo u društvenu svojinu po osnovu poljoprivredno zemljišnog fonda i konfiskacijom zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda ("Sl.10. godine u uslovima postojanja pritiska i prinude da se poklon učini. stav 1.2001. koja je relevantna mana volje. čl. tako da je ova zbog toga zaključila ugovor. druga strana može tražiti da se ugovor poništi.47 - .OBLIGACIONO PRAVO nične stranke zaključile su usmeni ugovor o prodaji kamiona. bitnim elementima konkretnog ugovora.01. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. Zakona o obligacionim odnosima obavezali tuženog da tužiocu isplati utuženi iznos. 18/91). prema odredbi člana 26. Prema članu 17. po kojem između ostalog tužba treba da. tako da je ova zbog toga zaključila ugovor. godine izmenio činjenični osnov tužbenog zahteva. 2621/02 od 30. Međutim.500 DM.10. te je sud na osnovu tog činjeničnog osnova tuženog obavezao da tužiocu isplati utuženi iznos. Kako taj prividan ugovor pokriva pravno valjan ugovor o prodaji kamiona. stav 1.1945. podnosi se sudu opšte nadležnosti. zaključile prividan ugovor o zajmu. Zakona o parničnom postupku. Te činjenice su u konkretnom slučaju. osim zahteva sadrži i činjenice na kojima tužilac zasniva zahtev. tuženi na pripremnom ročištu. Stoga ne stoje navodi revizije da je tužilac izmenio činjenični osnov tužbenog zahteva. ugovora o zajmu i nepoštovanje roka vraćanja zajma. Ako je ugovorna strana ili neko treći nedopuštenom pretnjom izazvao opravdani strah kod druge strane. to su nižestepeni sudovi pravilno. a za ostatak duga u iznosu od 4. 262. Iz obrazloženja: Naime. prema tužbi. Prema članu 60. kod advokata. godine) 86. o čemu tuženi nije obavešten. po kojem tuženi tužiocu nije u potpunosti isplatio cenu.2001. . a tužilac na ročištu glavne rasprave.2002. istakli su činjenicu da su bili u ugovornom odnosu po osnovu usmenog ugovora o predaji kamiona. godine do 2. druga strana može tražiti da se ugovor poništi. stav 2.. a da tuženi o tome nije obavešten. ako je ugovorna strana ili neko treći nedopuštenom pretnjom izazvao opravdani strah kod druge strane. a tužba za poništaj takvog ugovora.1952. Tuženi je tužiocu platio samo iznos od 1.

1991.1949.. koji iznos je uplaćen tužiocima. ZOO. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. Ugovor o prodaji udela društva sa ograničenom odgovornošću je rušljiv. Između stranaka došlo je do sukoba u novembru mesecu 1990. što je kod njih izazvalo opravdani strah i nateralo ih je da 18. Naime.967. Kako je opravdani strah poklonodavaca. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije.V. zaključe sporni ugovor o poklonu. kao 20% osnivačkog uloga. godine zaključili ugovor o osnivanju društva sa ograničenom odgovornošću "T.4.01. 61. da je trećetuženi uložio 9.00 tadašnjih dinara.216 FF. u korist društvenog pravnog lica u periodu sprovođenja mera otkupa. Ugovorom je predviđeno da ulagači upravljaju srazmerno svojim ulozima.1990.05. u periodu između 1945. kojom prilikom je tuženi R. što čini 20% osnivačkog uloga. kao kupcima. te da je prvotužilac kao strani ulagač uložio 1. i 65.. godine...U. 46/02 od 26. broj 374/01 od 20.761 dinar. Svaka ugovorna strana imala je pravo uvida u dokumentaciju društva..OBLIGACIONO PRAVO Privođenje pravnih prethodnika tužilaca na razgovor i stavljanje u izgled određivanje zatvora i drugog zla poklonodavcima i članovima njihove porodice. od strane tadašnjeg Gradskog narodnog odbora imalo je značenje neotklonjive opasnosti ugrožavanjem života poklonodavaca ukoliko ne zaključe ugovor o poklonu. godine. izazvan od strane pravnog prethodnika tužene. trećetuženi vrši dužnost direktora.1991. te ne proizvodi pravno dejstvo.01. Iz obrazloženja: Pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo kada je na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja u toku prvostepenog postupka potvrdio prvostepenu presudu u usvajajućem delu tužbenog zahteva. a nakon toga je došlo do potpunog prekida odnosa između stranaka. da je drugotužilac uložio 12. sve kako su to pravilno zaključili i niži sudovi. jer tužioci nisu imali mogućnosti uvida u dokumentaciju o poslovanju društva. U toku postupka prvostepenim sudom utvrđeno je da su tužioci i treće i četvrtotuženi dana 17. s tim da R.02.01.. i 1952. godine zaključen je na osnovu dokumentacije koju su prezentirali tuženi. ukoliko jedan od ugovarača dovede drugog u zabludu u pogledu finansijskih rezultata zajedničkog preduzeća.Đ..M.00 dinara. jer je zaključen u uslovima postojanja pritiska i prinude da se poklon učini.48 - . te zbog toga tužioci osnovano traže poništaj tog ugovora.01.1991.. godine) 87.2002. što iznosi 30% osnivačkog uloga. tuženi su kod tužioca izazvali zabludu u pogledu finansijskih rezultata zajedničkog društva. Bitnih povreda Zakona o parničnom postupku koje mogu biti osnov za pobijanje drugostepene presude u revizijskom postupku. a saglasno odredbi čl. Dana 7. ugovor je ništav.2002.747. kao i da učestvuje u dobiti srazmerno ulozima i učešću u kapitalu društva.1991. Prev.. Rev. izbacio tužioce iz prostorija društva.03. a u nameri da time navedu tužioce da zaključe ugovor od 7. godine) . godine tužioci su kao prodavci zaključili sa treće i četvrtotuženim. što čini 20% osnivačkog uloga i da je četvrtotuženi uložio 12. godine. godine. u nameri da time navede drugog ugovarača da zaključi ugovor. upravo i jedino bio razlog što su poklonodavci pristupili zaključenju ugovora o poklonu iz 1949. godine.761. Sporazum od 7. ugovor o prodaji udela vlasništva društva sa određivanjem vrednosti udela u iznosu od 1. nema.000 funti. godine. Na osnovu prednjih činjenica pravilan je pravni zaključak nižih sudova da tužioci osnovano traže poništaj sporazuma od 7.." sa sedištem u B.

.1997.06. Prividan ugovor nema dejstvo među ugovornim stranama. 1291/97 od 03. (Vrhovni sud Srbije. bez zajedničkog rizika.194/94 od 20.04. Rev.1998.06. Beograd Prev. (Vrhovni sud Srbije. Strana koja je u zabludi može tražiti poništaj ugovora zbog bitne zablude.03 1998. Rev.1994. godine) 91. dok druga strana ne može koristiti sudsku zaštitu za potraživanja iz takvog ugovora. Zabluda je bitna ako se odnosi na bitna svojstva predmeta. Rev.1997.05. godine) . (Vrhovni sud Srbije. taj drugi važi ako su ispunjeni uslovi za njegovu pravnu valjanost. Ugovor o zajedničkom poslovanju zaključen između stranaka u kome se unapred priznaje tužiocu kao vlasniku objekta "garantovana dobit". Beograd Rev. 611/95 od 30. (Vrhovni sud Srbije. 397/98 od 24. 1217/97 od 03. Ako jedna strana izazove zabludu kod druge strane ili je održava u zabludi u nameri da je time navede na zaključenje ugovora. Rev. ali ako prividan ugovor prikriva neki drugi ugovor. Simulovani ugovor o kupoprodaji stvari može se konverzijom preobraziti u ugovor o obezbeđenju potraživanja zalogom. Rev.1995. te stranka koja je u zabludi (koja inače ne bi zaključila takav ugovor) može tražiti poništaj ugovora zbog bitne zablude. U konkretnom slučaju radi se o prividnom ugovoru koji pokriva neki drugi ugovor. osim ako pri zaključenju ugovora nije postupala sa pažnjom koja se u prometu zahteva. taj drugi važi ako su ispunjeni uslovi za njegovu pravnu valjanost.01. 3900/95 od 19. 649/97 od 08. godine) 92. (Iz odluke Vrhovnog suda Srbije Rev.07. godine) 90.OBLIGACIONO PRAVO Prividan ugovor nema dejstva među ugovornim stranama. godine) 94. (Vrhovni sud Srbije.1998.godine) 89. godine) 93. (Vrhovni sud Srbije. ali ako prividan ugovor prikriva neki drugi ugovor. godine) 88. druga strana može zahtevati poništaj ugovora i onda kad zabluda nije bitna. (Vrhovni sud Srbije.09. Taj ugovor je ugovor o zakupu.49 - 95. u suštini ima drugi karakter. 734/98 od 13. Ako prividan ugovor prikriva neki drugi ugovor taj drugi važi ako su ispunjeni uslovi za njegovu pravnu valjanost.1997.

član 630. stav 1. stav 1. u ukupnoj vrednosti od 1. 67 – 73. smatra se punovažnim iako nije zaključen u toj formi. od čega je tužilac avansno naplatio iznos od 1. kao ni od strane investitora) uneo naloge tužiocu za izvođenje spornih naknadnih radova . Zakona o obligacionim odnosima.0000.30 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 13.119. iskaza imenovanih svedoka koje je sud u vezi sa spornom okolnošću u celosti prihvatio. Značaj pisanog naloga (saglasnosti) tj. u građevinski dnevnik (koji nije predočen sudu i veštacima od strane tuženog. Ugovor.2005. postojanje pisane saglasnosti za izvođenje naknadnih radova kod ugovora o građenju ima i upis istih od strane naručioca radova u građevinskom dnevniku.2006. Prvostepeni sud je iz iskaza imenovanog svedoka utvrdio da je isti. ni u pogledu količine izvedenih radova. godine.2005. u svemu prema ponudi od 04.član 630. bile naručene od strane tuženog.OBLIGACIONO PRAVO FORMA UGOVORA (Čl. fakturisane tuženom naznačenim računom po pozicijama. da je sa vrstom i obimom istih bio upoznat i nadzorni organ. očigledno proizlazi što drugo član 73.00 dinara.08. i člana 277. te po ovom osnovu tuženi duguje tužiocu plaćanje preostalog iznosa od 265. stav 2. postojanje pisane saglasnosti ima i upis istih od strane naručioca radova u građevinskom dnevniku. Iz obrazloženja: Ugovor o građenju je ugovor o delu kojim se izvođač obavezuje da u ugovorenom roku prema određenom projektu sagradi određenu građevinu na određenom zemljištu ili da na takvom zemljištu odn. ni u pogledu kvaliteta. i to iz izjašnjenja sudskog veštaka građevinske struke kao i iskaza tužioca kao parnične stranke. Zakona o obligacionim odnosima. a naručilac se obavezuje da mu za to isplati određenu cenu . stav 1. Zakona o obligacionim odnosima. te su saglasni i sa sadržajem pisanih dokaza. osim ako iz cilja.119. Prvostepeni sud je pravilno utvrdio da su sve pozicije naknadnih radova. zbog koga je forma propisana. Pravilan je zaključak prvostepenog suda da. kao rukovodilac radova kod tuženog. prvostepeni sud je pravilno utvrdio da je tužilac izveo radove ugovorene pismenim ugovorom od 10. Ugovor o građenju mora biti zaključen u pisanoj formi . na već postojećem objektu izvrši kakve druge građevinske radove. u vezi člana 630. Zakona o obligacionim odnosima. značaj pisanog naloga odn. nalazeći da su iskazi međusobno saglasni. Zakona o obligacionim odnosima) 96.50 - . Relevantne odredbe: Zahtev zakona da ugovor bude zaključen u određenoj formi važi za sve kasnije izmene i dopune tog ugovora . Prvostepeni sud je pravilno utvrdio da je tužilac izveo i naknadne radove. za čije se zaključenje zahteva pisana forma. kod ugovora o građenju. godine. U konkretnom slučaju.član 67. godine. stav 1.30 dinara. koji ih prilikom izvođenja nije osporio. koje je tužilac izvodio na predmetnom objektu. Zakona o obligacionim odnosima. ako su ugovorne strane izvršile u celini ili u pretežnom delu obaveze koje iz njega nastaju. a sve to na osnovu člana 262.265.08.000.08.

51 - . Iz njega je utvrdio da je tuženi realizovao naplatu kompletno ugovorenog posla sa investitorom. koji nije bio zaključen u pismenoj formi. Naime. Iz obrazloženja: Pravilan je zaključak prvostepenog suda da ugovor o građenju. godine) 98. s obzirom da stranke nisu uslovile plaćanje radova od strane tužioca kao podizvođača njihovom prethodnom naplatom tuženog od investitora. kao prethodne odn. Pž. u konkretnom slučaju . Svrha je. na taj način. saglasnosti tuženog. prvostepeni sud je pravilno utvrdio da je fakturisana cena od strane tužioca dogovorena između stranaka. Pž. 12981/11(2) od 09. fakturisao investitoru. iako ih u okončanim situacijama nije iskazao.2011.09. Svrha je postignuta i onda ako ugovor nije zaključen u pismenoj formi.11. kako je pravilno zaključio prvostepeni sud. godine. kako po osnovnoj ponudi i ugovoru.2011. postignuta i ako ugovor nije zaključen u pismenoj formi. uz pravilnu primenu navedenih odredbi Zakona o obligacionim odnosima.tužioca. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. i kada bi se smatralo da nije bilo pisanog naloga odn. proizvodi pravno dejstvo kada su građevinski radovi u celini izvršeni.OBLIGACIONO PRAVO po zahtevu naloga ovlašćenog lica tuženog. s obzirom da je tuženi istu cenu prihvatio tako što je te cene (uvećane za određeni iznos) fakturisao investitoru od 14. U vezi sa cenom naknadnih radova. godine) 97. ali je ispunjen u celini od strane jedne ugovorne strane. Prvostepeni sud je pravilno odlučio kada je usvojio tužbeni zahtev. naknadne za njegov račun izveo tužilac. izvedene od strane tužioca. kao izvođača naknadnih radova. Svrha pismene forme ugovora o građenju (kao i drugih ugovora za koje je zakon propisao obaveznu formu) je da se naglasi njegova ozbiljnost i omogući lakše utvrđivanje sadržine. tako i po dopunskim ponudama i aneksima ugovora. na iste dao pismenu saglasnost. 12981/11(1) od 09. međutim. ali je ispunjen u celini od jedne ugovorne strane. Prvostepeni sud je pravilno zaključio da je. svrha pismene forme ugovora o građenju je da se naglasi ozbiljnost ugovora i lakše utvrđivanje njegove sadržine. Prvostepeni sud je prihvatio nalaz i mišljenje imenovanog veštaka. kao stručan i dokumentovan. te je.11. pri čemu je kroz cenu svojih pozicija naplatio i radove koje je. ugovor za čije se zaključenje zahteva pismena forma smatra se punovažnim iako nije zaključen u toj . Pravilan je zaključak prvostepenog suda da činjenica da li je naknadno izvedene radove od strane tužioca tuženi naplatio od investitora nije pravno relevantna u konkretnom slučaju. nesporno da je postojala usmena saglasnost stranaka u vezi sa izvođenjem naknadnih radova. Osim ako iz cilja zbog koga je forma propisana očigledno proizlazi što drugo. a ovaj u toku postupka nije osporio vrednost izvedenih radova od strane tužioca. što se utvrđuje iz iskaza svedoka kao i iz činjenice da je tuženi naknadne radove. Suprotno stanovište bilo bi protivno načelu savesnosti i poštenja. što znači da je tuženi pismeno tražio od tužioca izvođenje spornih radova.2006. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda.

koja mora biti dostavljena protivnoj strani da bi proizvela dejstvo. je na tuženom kao naručiocu posla. obaveze koje iz njega nastaju.2008.01. naknadno dao saglasnost za celokupno izvršen posao. stav 2. na koji način štite lični. . godine.2011. godine) 100. obaveze koje iz njega nastaju. 829/11 od 10. kao i naknadno izvršene radove. Sledi da u konkretnoj stvari izjava o raskidu mora biti učinjena u pisanoj formi. Teret dokazivanja činjenice da je blagovremeno reklamirao izvršene radove. godine) 99. pa i naknadnih radova. i izjava o raskidu mora biti data u pisanoj formi i dostavljena protivnoj strani da bi proizvela pravna dejstva . Ugovor o reprogramu ne prikriva ugovor o zajmu ukoliko ne postoji roba koja se daje u zajam.2011.posledice raskida. Iz obrazloženja: Prema članu 67. Zakona o obligacionim odnosima. statutarni zastupnik tuženog je svojim potpisom i overom pečatom navedene Opštine konvalidirao tj. Iz obrazloženja: Ugovor za čije se zaključenje zahteva pismena forma smatra se punovažnim iako nije zaključen u toj formi ako su ugovorne strane izvršile. u celini ili u pretežnom delu. zakonski zahtev da ugovor bude zaključen u određenoj formi važi i za sve docnije izmene ili dopune ugovora. u celini ili u pretežnom delu. U pogledu ugovora za čije je zaključenje zakonom propisana obavezna pisana forma. Stranke tako materijalnim radnjama konvalidiraju jedan formalni nedostatak.08. Zakona o obligacionim odnosima. osim ako iz cilja zbog koga je forma propisana očigledno ne proizlazi što drugo . (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. a imajući u vidu i da je specifikacija svih radova. predsednik navedene Opštine istakao da su radovi na parku izvedeni i da je posao izvršen.i društveni interes. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda. Pž.OBLIGACIONO PRAVO formi ako su ugovorne strane izvršile. a u ovom slučaju .član 73. koja ima za posledicu da ugovor prestaje da proizvodi pravno dejstvo. Pž.52 - . Prvostepeni sud je pravilno imao u vidu i činjenicu da je. I izjava o raskidu je u suštini izjava o izmeni ugovora. Zakona o obligacionim odnosima za ugovor o licenci zakonom propisana obavezna pisana forma.i društveni interes. na koji način štite lični.02. jer je članom 687. prilikom davanja iskaza u svojstvu parnične stranke. 11516/10 od 13. čiji sadržaj tuženi nije osporio. navedena u okončanoj situaciji od od 26. Tako stranke materijalnim radnjama konvalidiraju jedan formalni nedostatak. Potpisivanjem zaključka i prihvatanjem svih finansijskih obaveza u vezi sa izgradnjom parka. a u ovom slučaju .

Odredbom člana 402. čiji je manjak konstatovan. sa zakonskom zateznom kamatom počev od navedenog datuma. st. koja se daje na zajam. pravilno je primenjeno materijalno pravo kada je usvojen zahtev tužilje za utvrđenje prava svojine na jednoj polovini dela kuće i zgrada upisanih na nave. Zakona o obligacionim odnosima predviđeno je da odredbe ovog zakona o ugovornoj kamati shodno važe i za ostale obaveze koje imaju za predmet stvari određene po rodu. ako ispunjava uslove iz člana 557.500 Eura. on će važiti. Naime. ispunjeni su uslovi za konvalidaciju pismenog neoverenog ugovora o prodaji u smislu člana 4. Iz obrazloženja: Tužena i njen brat (suprug tužilje) su zemljišnoknjižni suvlasnici sa po jednom polovinom idealnog dela kuće i zgrade upisanih kao zemljišnoknjižna tela II i III na katastarskoj parceli 107/1 površine 3. Ugovorom o reprogramu konstatovano je da tuženi ima obavezu prodaje robe tužiocu. Navodima revizije da tužilac tuženom nije dao na zajam robu. te tužilac po tom ugovoru nema pravo na kamatu zbog neispunjenja obaveze tuženog da tužiocu preda robu u rokovima određenim ugovorom. S tim u vezi. Zakona o parničnom postupku. predmet ugovora o reprogramu je predaja stvari određenih po rodu. ne može izjaviti. Međutim.2004. 1. prema članu 557. nije mogla biti predmet ugovora o zajmu.onda važi ugovor o zajmu. Tužilja i tužena su postigle sporazum o kupovini suvlasničkog udela tužene po ceni od 22. i 2.. Tužilja je isplatila ugovorenu cenu što je potvrđeno sačinjavanjem priznanice koju su potpisale obe ugovorne strane. Dakle. ugovor parničnih stranaka o reprogramu ne prikriva ugovor o zajmu.. jasno proizlazi da .53 - . (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. odnosno istu količinu stvari iste vrste i istog kvaliteta. budući da nema predmeta ugovora (robe). Zakona o obligacionim odnosima. te bi shodno citiranoj zakonskoj odredbi tužilac imao pravo na isplatu ugovorene kamate. Zakona o obligacionim odnosima. Zakona o obligacionim odnosima.77 ari KO M. Zakona o prometu nepokretnosti. godine) 101. prema članu 66. Rev. što ovde nije slučaj. predmet prodaje i ugovorenu cenu) i nepokretnost je predata u posed kupcu koji je isplatio ugovorenu cenu. a zajmoprimac se obavezuje da mu vrati posle izvesnog vremena istu količinu novca. ako su ispunjeni uslovi za njegovu pravnu valjanost. Kada priznanica ima sve elemente pismenog ugovora o kupoprodaji (označenje ugovornih strana. te roba. U konkretnom slučaju. već novac iskazan kroz robu. Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja. a zbog čega se revizija shodno članu 385. stav 4. Tužena se potom iselila i predala prodatu nepokretnost u državinu tužilji. Međutim. ali samo u slučaju da je ovaj simulovan ugovor prikrivao pravno valjan ugovor o zajmu. po osnovu manjka robe. ako prividan ugovor pokriva neki drugi ugovor. ugovorom o zajmu obavezuje se zajmodavac da preda u svojinu zajmoprimcu određenu količinu novca ili kojih drugih zamenljivih stvari.OBLIGACIONO PRAVO Iz obrazloženja: Pravilnom primenom materijalnog prava nižestepeni sudovi su odbili tužbeni zahtev za isplatu naznačenog iznosa na ime obračunate kamate. prividan ugovor nema dejstvo među ugovornim stranama. Stoga disimulovan ugovor o reprogramu ne proizvodi pravno dejstvo. Tužena je naknadno odbila da potpiše i overi pismeni ugovor o kupoprodaji.12. 430/2004 od 02.ukoliko prividan ugovor o reprogramu prikriva ugovor o zajmu . osporava se utvrđeno činjenično stanje.

Iz obrazloženja: U ovom sporu se zahtev tužilja odnosi na utvrđenje nepostojanja ugovora o poklonu nepokretnosti između kao poklonodavaca i tuženih kao poklonoprimaca. dobio dvoje dece i potom umro bez testamenta. uz utvrđenje prava vlasništva tužilja.i treće-tuženih. jer nema saglasnosti volja stranaka za nastanak ugovora o poklonu. Dakle. Na osnovu svih razloga. stav 4. u svojstvu predlagača. 2546/01 od 07. sa protivnikom predlagača . imajući u vidu da navedena priznanica ima sve elemente pismenog. koja je eksproprijisana rešenjem Opštinskog sekretarijata za stambeno komunalne delatnosti i urbanizam. a sudski neoverenog ugovora o prodaji. u smislu člana 72. U vanparničnom postupku određivanja naknade za eksproprisane nepokretnosti. zaključile poravnanje po kome je tužiljama kao naknada za eksproprisane nepokretnosti preneto vlasništvo četiri stana. Tužilje nisu imale nameru da učine poklon. Zato se ne može govoriti o osnaženju ugovora kome nedostaje forma. to su se stekli uslovi za konvalidaciju pismenog. s obzirom da su u njoj označeni prodavac i kupac.animus donandi. Iza njegove smrti za naslednike su oglašeni tuženi na po 1/3. Kako je ugovor između stranaka u celosti izvršen. godine) 102. niti namere da se poklon učini .54 - . 212/04 iz decembra 2004. Ti stanovi dodeljeni su tužiljama kao suvlasnicama. Zakona o prometu nepokretnosti. Revizija br. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. jer u konkretnom slučaju ugovor nije ni nastao. saglasnost poklonoprimca da primi poklon i postojanje namere da se poklon učini je minimum koji se mora ispuniti kod svakog ugovora o poklonu.2002. tužilje su. U konkretnom slučaju ugovor nije nastao. i 73. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. U međuvremenu. u smislu člana 4. U poravnanju je konstatovano da se korisnik eksproprijacije ne protivi da se stanovi koji su predmet ovog poravnanja raspodele tako što će ih koristiti sin i kći jedne od tužilja. pa on neće nastati dok se ne postigne saglasnost o bitnim elementima. Zakona o obligacionim odnosima. a pomenuto poravnanje nisu potpisali sin i kći jedne od tužilja. Rev.bile suvlasnice na stambenoj zgradi sa pomoćnim objektima. kao i zahtev tužilje za uknjižbu ovog prava u zemljišnoj knjizi. proizilazi da je tužilja prodala tuženoj predmetnu idealnu polovinu.OBLIGACIONO PRAVO denoj katastarskoj parceli. Iz priznanice koju je tužilja kao kupac i tužena kao prodavac potpisala. tužilja je po osnovu valjanog pravnog posla stekla pravo svojine na nepokretnostima koje su bile predmet zaključenog ugovora o prodaji. Bitni elementi ugovora o poklonu su predmet ugovora i namera da se poklon učini. zbog čega su tužilje vlasnice stanova koji su predmet spora. drugo. godine) . Drugostepeni sud je pravilno procenio da zaključenim poravnanjem između trećih lica nije nastao ugovor o poklonu između tužilja i sada pokojnog sina jedne od tužilja kao pravnog prethodnika prvo-. a sudski neoverenog ugovora o prodaji. jer nisu ni učestvovali u njegovom zaključenju. U reviziji tuženih se neosnovano ističe da je bilo uslova za primenu odredbe člana 73 Zakona o obligacionim odnosima za konvalidaciju ugovora kome nedostaje forma. tužilja ušla u posed kupljenih nepokretnosti i isplatila tuženoj ugovorenu cenu.Opštinom i SIZ-om za stambeno komunalnu delatnost opštine.02. svakoj po dva. Tužilje su – kako proizilazi iz utvrđenog činjeničnog stanja . predmet prodaje i ugovorena cena. Kao zaostavština tužiljinog sina ostavinskim rešenjem tretiran je i stan u koji se uselio. sin tužilje se oženio.

U konkretnom slučaju ugovor nije nastao. Samim tim. jer u konkretnom slučaju ugovor nije nastao. Za naslednike iza njegove smrti oglašeni su tuženi na po 1/3. dobio dvoje dece.animus donandi.2002. Zakona o obligacionim odnosima za konvalidaciju ugovora kome nedostaje forma. Neosnovano se u reviziji tuženih ističe da je bilo uslova za primenu odredbe člana 73. u celini ili u pretežnom delu. ako su ugovorne strane izvršile. jer nisu ni učestvovali u njegovom zaključenju. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. zaključile poravnanje po kome je tužiljama kao naknada za eksproprisane nepokretnosti preneto vlasništvo četiri stana. Pravilno je drugosteeni sud zaključio da zaključenim poravnanjem između trećih lica nije nastao ugovor o poklonu između tužilja i sada pokojnog sina jedne od tužilja kao pravnog prethodnika prvo. iako nije zaključen u toj formi.OBLIGACIONO PRAVO 103. osim ako iz cilja zbog koga je forma propisana očigledno ne proizilazi što drugo. Iz obrazloženja: Zahtev tužilja u ovom sporu odnosi se na utvrđenje nepostojanja ugovora o poklonu nepokretnosti između tužilja sa jedne strane kao poklonodavaca i tuženih sa druge strane kao poklonoprimaca i utvrđenje prava vlasništva tužilja. . kao zaostavština tužiljinog sina tretiran je i stan u koji se uselio. Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilje su bile suvlasnice na stambenoj zgradi sa pomoćnim objektima koja je eksproprisana rešenjem Opštinskog sekretarijata za stambeno komunalne delatnosti i urbanizam. Ti stanovi dodeljeni su tužiljama kao suvlasnicima. 2546/01 od 07. (Vrhovni sud Srbije Rev. niti namere da se poklon učini . jer nema saglasnosti volja stranaka za nastanak ugovora o poklonu. sa protivnikom predlagača . Rev. drugo i trećetuženih. Zakona o prometu nepokretnosti propisana forma ugovora je sigurnost pravnog prometa i ostvarivanje javnog interesa. jeste minimum koji se mora ispuniti kod svakog ugovora o poklonu.55 - 104. 4520/92) . Ostavinskim rešenjem. Ugovor neće nastati dok se ne postigne saglasnost o bitnim elementima. Bitni elementi ugovora o poklonu su predmet ugovora i namera da se poklon učini. U međuvremenu sin tužilje se oženio. U vanparničnom postupku određivanje naknade za eksproprisane nepokretnosti tužilje su u svojstvu predlagača. Tužilje nisu imale nameru da učine poklon. godine) Ugovor za čije se zaključivanje zahteva pismena forma sa overenim potpisima ugovarača smatra se punovažnim. obaveze koje iz njega nastaju. Cilj zbog koga je članom 10.Opštinom i SIZ-om za stambeno komunalnu delatnost opštine. saglasnost poklonoprimca da primi poklon i postojanje namere da se poklon učini. zbog čega su tužilje vlasnice stanova koji su predmet spora. Stoga se ne može govoriti o osnaženju ugovora kome nedostaje forma. a potom umro bez testamenta.02. U poravnanju je konstatovano da se korisnik eksproprijacije ne protivi da se stanovi koji su predmet ovog poravnanja raspodele tako što će ih koristiti sin i kći jedne od tužilja. Ugovor o poklonu je dvostrani i jednostrano obavezan pravni posao kojim se saglasnošću volja vrši prenos određenog prava sa jednog lica na drugo bez naknade. a pomenuto poravnanje nisu potpisali sin i kći jedne od tužilja. svakoj po dva.

Zakona o obligacionim odnosima (dalje: ZOO). tač. . Ukazao je na odredbe Zakona o javnim preduzećima. te da tužilac snosi krivicu za činjenicu da nije nastupio odložni uslov. u celini ili pretežnom većinom. Iz obrazloženja: Prvostepenom presudom je odbijen tužbeni zahtev kojim je traženo da se utvrdi ništavost ugovora sklopljenog između stranaka. br. 12. Smatra da ima osnova za ništavost. st. Ništav je ugovor koji je protivan prinudnim propisima. 360. u kom smislu je nastupila funkcija ostvarenja uslova saglasno odredbi čl. (Vrhovni sud Srbije. 3608/96 od 13. Zakona o obligacionim odnosima) 107. USLOV (Čl. jer nije bilo saglasnosti osnivača na zaključeni ugovor u kom smislu tužilac smatra da je isti ništav. osim ako je zakonom drukčije određeno. Tužilac je žalbu uložio iz svih razloga iz čl. Žalba tužioca nije osnovana. 74 – 76. Rev.11. 4. odnosno da je pogrešno utvrdio činjenice na kojima je zasnovao presudu kojom je odlučeno o zahtevu za utvrđenje ništavosti. ispunile svoje obaveze po tom ugovoru. jer je prvostepeni sud našao da za ništavost nema uslova. 361. Pismeni ugovor.1998. Zaključivanje ugovora ne podleže nikakvoj formi. iako nije zaključen u toj formi smatra se punovažnim. godine) 105. 103. Prema čl. Rev. 2. 74. Istakao je postojanje bitne povrede odredaba postupka iz čl. te postoji protivrečnost o bitnim činjenicama između stanja u spisu i navoda obrazloženja. Prvostepeni sud nije našao nijedan razlog koji bi prouzrokovao ništavost predmetnog ugovora u kom smislu je odbio zahtev u tom delu.1996. 1621/98 od 15. Pravilno je prvostepeni sud našao da istaknuti razlozi ne prouzrokuju ništavost predmetnog ugovora. Svojim zahtevom tužilac traži da se utvrdi ništavost predmetnog ugovora navodeći da nije ispunjen odložni uslov u pogledu stupanja ugovora na snagu. ZOO.56 - . ukoliko su ugovorne strane. st. Zakona o obligacionim odnosima ništav je ugovor koji je protivan prinudnim propisima. javnom poretku ili dobrim običajima. U obrazloženju iste presude je navedeno da nema osnova za ništavost predmetnog ugovora s obzirom na to da je isti potpisalo ovlašćeno lice. Zakona o parničnom postupku (dalje: ZPP). protivrečna sama sebi i razlozima presude. Smatra da je prvostepeni sud nepotpuno utvrdio činjenično stanje.04. U razlozima koje je istakao tužilac nema nijednog razloga koje ZOO poznaje kao razloge ništavosti.OBLIGACIONO PRAVO Plodouživanje se može konstituisati i na osnovu usmene saglasnosti volja. godine) 106. te je stoga isti ugovor ništav kao i iz razloga što je isti potpisao direktor tužioca bez saglasnosti osnivača pri čemu se pozvao na odredbu čl. Viši trgovinski sud je ispitao pobijanu presudu u granicama žalbenih navoda i izvršio uvid u spis. 55. ZPP navodeći da je izreka presude nerazumljiva. (Vrhovni sud Srbije. javnom poretku ili dobrim običajima.

57 - . te s obzirom na to da nijednim dokazom u toku postupka niti navodom tužilac nije ukazao na postojanje uzroka ništavosti u smislu kako Zakon o obligacionom odnosima poznaje i definiše taj institut. 375. a na osnovu čl. Neispunjenje odložnog uslova ne podrazumeva ništavost ugovora. Iz petituma zahteva proizlazi da je tužilac tražio da se utvrdi da ugovor ne proizvodi dejstvo usled ništavosti. Stupanje ugovora na snagu u slučaju nastupanja odložnog uslova i ništavost ugovora su različiti pravni instituti i nemaju dodirnih tačaka. Sa napred izloženog. Kako tuženi to nije učinio. 5499/09 od 8. Do nastupanja raskidnog uslova. a taj uslov bude i ostvaren.2011. niti ostao u profesionalnoj službi. odbijen tužbeni zahtev kojim je traženo da se utvrdi ništavost predmetnog ugovora. i čl. to je i po stavu Apelacionog suda u obavezi da tužiocu nadoknadi troškove školovanja. Iz obrazloženja: Tuženi je zaključenjem ugovora o školovanju u Vojnoj akademiji zasnovao svoju obavezu da školovanje završi u roku i da po njegovom završetku stupi na dužnost profesionalnog oficira vojske. ZPP. iz navedenih razloga. ukazuju na postojanje odložnog uslova. ne prouzrokuje ništavost već takav ugovor nije ni nastao odnosno u takvoj situaciji nema ugovora jer nema ovlašćenog lica. Pž. 5471/10 od 19. 19. Nepostojeći ugovor ne može biti ništav. 55. dospele Ugovorne obaveze moraju se ispuniti. Ovo jasno proizlazi iz formulacije koju je tužilac upotrebio s obzirom na to da je tražio da se utvrdi da je ugovor "ništav" tj. Iz navedenih razloga žalba tužioca je odbijena kao neosnovana. godine) 108.2009.01. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. Tužilac meša ova dva instituta. odlučeno je kao u izreci presude. Pravilno je. 55. ZOO.OBLIGACIONO PRAVO Odredbe ugovora sadržane u čl. ZOO u pogledu potrebne saglasnosti za potpisivanje ugovora odnosno sa nepostojanjem ugovora. Gž. jer nije sa uspehom završio školovanje na Vojnoj akademiji. Drugostepeni sud ukazuje da u pogledu ovakvog zahteva nije bilo potrebe preispitivati utvrđeno činjenično stanje s obzirom na to da navodi samog tužioca omogućavaju primenu prava s obzirom na skup činjenica kojima je tužilac obrazložio svoj zahtev. Odsustvo saglasnosti organa kao uslov za zaključenje ugovora u smislu čl.12. 3. . Stoga je prvostepena odluka pravilna i na zakonu zasnovana. pa se stoga ne može ni utvrditi ništavost. a ožalbena presuda potvrđena. (Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu. Tužilac meša ništavost ugovora sa uslovom iz čl. Ugovor je ništav jer nisu ispunjeni uslovi iz čl. Obaveza naknade troškova školovanja postoji kada je dužnik tako ugovorio za slučaj da ga ne završi u roku i stupi na dužnost. da neće proizvoditi pravno dejstvo. 103. za potpisivanje ugovora. godine) 109.

.OBLIGACIONO PRAVO Iz obrazloženja: Razlozi prvostepenog suda zbog kojih nalazi da ne postoji obaveza tuženog za isplatu dospelih rata pre nastupanja raskidnog uslova . 30.06. a on je bio da tuženi sa Saveznom direkcijom za imovinu SRJ zaključi ugovor o zakupu poslovnog prostora u M..58 - .....J.J.. Stranke su ugovorile obavezu tuženog da se iz predmetnog poslovnog prostora iseli ukoliko mu Savezna direkcija za imovinu SRJ izda u zakup drugi lokal tj.. pa je ugovor zaključen pod nemogućim odložnim uslovom ništav. godine zaključile sporazum kojim su članom 1. broj 31.J. broj 31. da je članom 2. javnom poretku ili dobrim običajima....31.. To znači da do tada strane ugovornice moraju svoje obaveze ispunjavati.2001. Između stranaka je ugovoreno da ugovor prestaje onda kada tuženi kao osiguranik ne isplati tri uzastopne rate. Saveznoj direkciji za imovinu SRJ na kom lokalu je zakupac bio tužilac... br. (Iz Rešenja Višeg suda u Valjevu. Imperativnim propisom. godine) 110..06. koji trenutno koristi. Iz obrazloženja: Pobijanom prvostepenom presudom odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tuženi da tužiocu preda u posed poslovni prostor slobodan od lica i stvari koji se nalazi u B. broj 31...2011.J. a nemoguć raskidni uslov smatra se nepostojećim. Prvostepeni sud je zauzeo pravni stav da tužilac nema pravo na predaju predmetnog poslovnog prostora sa razloga što nije ispunjen uslov iz člana 3.. broj 31. Nije sporno da Savezna direkcija za imovinu SRJ nije dozvolila promenu zakupca na lokalu u M. da je članom 3. isprazni od svih lica i stvari lokal u zgradi Muzeja automobila u M.. lokal u M. Zakonom o imovini SRJ određeno je na koji način se izdaju u zakup poslovni prostori sa kojima raspolaže Država SRJ. Sporazuma od 5.J. a prema odredbi člana 74.. Ništav je ugovor u kome je postavljen odložni ili raskidni uslov protivan prinudnim propisima. 31 sa Muzeja automobila na tuženog izvrše zamenu lokala. Gž.. Takvo raspolaganje strankama nije dozvoljeno. Zakona o obligacionim odnosima ugovor prestaje važiti kada se raskidni uslov ispuni. broj 31. dobio namenski na neodređeno vreme i bez naknade i nije imao ovlašćenje da njegovu predaju odlaže dobijanjem saglasnosti za davanje tuženom u zakup poslovnog prostora u M. površine oko 17 m2 prostorija do ulice sa posebnim ulazom. na kom poslovnom prostoru je zakupac tužilac. Naknadno zaključeni sporazum od 5.2001. u ulici M. 33/11 od 19.J.. godine. godine između tužioca i tuženog ne uživa sudsku zaštitu...06. Tužilac je predmetni poslovni prostor pa i poslovni prostor koji je kao zakupac koristio tuženi do otkaza.01. sporazuma određeno da se tuženi obavezuje da od momenta sklapanja ugovora sa Saveznom direkcijom za imovinu SRJ na zakup lokala u M. Prvostepeni sud utvrđuje da su stranke 5.J. Odložni uslov je nemoguć i kao takav je ništav u . čiji zakupac je tužilac.. u B. na kome je zakupac tužilac. odredile da su saglasne da po dobijanju saglasnosti Savezne direkcije za imovinu SRJ i Administrativne komisije SRJ o izmeni nosioca zakupa lokala u M. određeno da zajedno podnesu zahtev za izmenu nosioca zakupa lokala u J..J. od strane Savezne direkcije za imovinu SRJ.. a to u roku od 15 dana. Stranke su to želele da urade kroz vid zamene zakupca.. tj...nisu jasni... stav 3... broj 30.2001.

postoji obaveza tužene da saglasno odredbi člana 210. Bez overe nema ugovora. Ništava odredba ne proizvodi pravno dejstvo. s obzirom da taj novčani iznos nema karakter kapare. tačka 2. 108/2005. Ugovor o kupoprodaji se prema odredbi člana 454. 79 – 83. Pž. br. stav 3.2002.2.04. pošto predugovor o kupoprodaji stana od 8. broj 2246/02 od 29. godine) 112. Ne uživa sudsku zaštitu u smislu člana 3. nema karakter kapare kao sredstva obezbeđenja. prema odredbi člana 79. Naime. Ugovor mora biti i overen kod nadležnog organa. Rev. stav 1.1999.OBLIGACIONO PRAVO smislu člana 75. Zakona o parničnom postupku. ZOO primljeni iznos deviznog novca u momentu zaključenja predugovora vrati. te ni primljeni devizni novac. .2005. od 09. stav 2. ta odredba je opšti propis i ima slabiju pravnu snagu od posebnog propisa iz člana 4.500 DM. kao znak da je ugovor nastao i kao sredstvo obezbeđenja izvršenja tog ugovora. Kako je tužilac kao kupac u momentu zaključenja takvog predugovora tuženoj kao prodavcu na ime kapare dao 12. Iz obrazloženja: Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja. ZOO kapara je iznos koji jedna ugovorna strana daje drugoj ugovornoj strani u trenutku zaključenja ugovora. Ugovor o kupoprodaji mora biti overen od nadležnog organa. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda u Beogradu. Zakona o obligacionim odnosima) 111. Zakona o prometu nepokretnosti. ugovor o kupoprodaji stana nije zaključen i tužena primljeni novčani iznos nije vratila. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. stav 2. Zakona o parničnom postupku za uvažavanje žalbe i preinačenje ožalbene presude usvajanjem odbijenog tužbenog zahteva. međutim. ZOO zaključuje u pisanoj formi. Kapara se daje u trenutku zaključenja ugovora. a kad nema ugovora nema ni kapare koja nastaje u trenutku zaključenja ugovora. Stranke su zaključile pismeni predugovor o kupoprodaji nepokretnosti – stana. Neoveren ugovor ne proizvodi pravna dejstva pa isplaćeni iznos nema karakter kapare kao sredstvo obezbeđenja. godine) KAPARA I ODUSTANICA (Čl. nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su zaključili da je tužena u obavezi da tužiocu vrati novčani iznos primljen u momentu zaključenja predugovora o prometu nepokretnosti. Zakona o obligacionim odnosima. stav 1.59 - . godine nije overen od nadležnog organa i ne može proizvoditi pravno dejstvo ugovora o prometu nepokretnosti. U ovakvoj procesnoj situaciji stekli su se zakonski uslovi iz člana 373.02.

onda se izvršena isplata ne može smatrati kaparom.. (Iz odluke Vrhovnog suda Srbije. dati iznos se ne smatra kaparom i vraća strani ugovornici koja ga je dala. 1997. u Crnoj Gori. godine) 113. obaveštavajući tuženog da odustaje od kupovine njegove kuće.1997. 2654/97 od 03. Opština H.1999. godine) Ako ugovor o prometu nepokretnosti nije zaključen u pismenoj formi ni overen. Beograd. Pozvao je tuženog na povraćaj datog iznosa. jer se kapara mora izričito ugovoriti.. godine. Rev. 2657/97 od 05. povodom čega mu je isplatio na ruke 20. zbog nesređenog zemljišno-knjižnog stanja.. jer kapara je akcesorna i ne može postojati bez ugovora. . kao znak da je ugovor nastao i kao sredstvo obezbeđenja izvršenja tog ugovora. zatim što je kuća bila manje površine od one koju je saopštio tuženi. naselje J.. godine dogovorio kupovinu kuće tuženog u mestu K. Rev. Ako je neizvršenje ugovora o kupoprodaji rezultat objektivnih tržišnih uslova onda strana koja je dala kaparu može tražiti vraćanje kapare. Prema odredbama člana 79. Rev. i 3. Ako ugovor nije nastao. koje je vratio septembra meseca 1999. Ako u trenutku zaključenja ugovora jedna strana da drugoj strani izvestan iznos novca ne može se pretpostaviti da taj iznos čini kaparu. 3166/97 od 14.. ali je tuženi to odbio.. godine) 114. Rev. (Iz odluke VSS. To je izričito predviđeno odredbama člana 4.. 4388/97) . Tužilac je istom prilikom od tuženog dobio ključeve od navedene kuće. (Iz odluke Vrhovnog suda Srbije.10. Rev. o čemu su sačinili i pismenu priznanicu u kojoj je konstatovana a isplata navedenog iznosa na ime kapare s mogućnošću njenog povraćaja za slučaj nemogućnosti tužioca da uđe u posed te kuće ili iz nekih vanrednih razloga. sagrađenu na parceli broj 183.. a u roku od pet meseci od dana prijema.04. Zakona o prometu nepokretnosti.000 DEM na ime kapare. ukupne površine oko 100 m2. 4347/02 od 13. kao i određenih nedostataka građevinske prirode. koje je u međuvremenu tužilac uočio. Kada je prilikom zaključenja ugovora o kupoprodaji data kapara a ugovor o kupoprodaji ne važi. ali ne u dvostrukom iznosu.OBLIGACIONO PRAVO Iz obrazloženja: U postupku pred prvostepenim sudom je utvrđeno (a to utvrđenje u svemu je prihvatio i drugostepeni sud) da je tužilac sa tuženim dana 1. budući da se ista i dalje vodila na ime prethodnih vlasnika sa kojima je tuženi svojevremeno razmenio svoj jednoiposoban stan u Novom Sadu.11. pa je tuženi dužan da primljeni iznos vrati.02. a kako do ugovora nije došlo osnov za isplatu se nije ostvario.06. dogovor o isplati određenog iznosa na ime cene ne može se smatrati kaparom. Otuda se izvršena isplata jedino može uzeti kao isplata budućeg avansa. (Vrhovni sud Srbije.1997.60 - 116. Zakona o obligacionim odnosima kapara se daje u trenutku zaključenja ugovora. stav 2. godine) 115. (Vrhovni sud Srbije.2002. Pošto je nesporno da Ugovor o kupoprodaji nije zaključen u pismenoj formi i overen on nije ni nastao.

Prema odredbi člana 80. sud može na zahtev zainteresovane stranke smanjiti preterano veliku kaparu.ugovora kojeg obezbeđuje. a bez pobijanja kupoprodajnog ugovora kao glavnog ugovora. godine) . Beograd. koja je potvrđena drugostepenom presudom. Ako ugovarači nisu zaključili pismeni ugovor o kupoprodaji nepokretnosti prodavac nema pravo da zadrži kaparu. (Vrhovni sud Srbije. 44/95 od 08. godine) 121. Po shvatanju Vrhovnog suda osnovano se u reviziji ističe da se zaključak sudova o neosnovanosti tužbenog zahteva u celini ne može za sada prihvatiti kao pouzdan. (Vrhovni sud Srbije. Kada je tuženi izdao ograničeno ovlašćenje za kupovinu robe.02.11. pa to treba uzeti i u obzir u ovom sporu. 120. 4.1991. (Vrhovni sud Srbije. odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilaca da se obaveže tuženi da mu vrati na ime date ugovorne kapare iznos od 500 dinara. pa ovlašćeno lice prekorači ovlašćenje i kupi veću količinu robe. onda proizilazi da je tuženi naknadno odobrio kupovinu veće količine robe. (Vrhovni sud Srbije Rev.1997.400 dinara. deli sudbinu glavnog ugovora . uzimajući u obzir u svakom konkretnom slučaju odnos visine date kapare i glavne ugovorne obaveze. kao sporedan. Prema navodima tužioca data kapara u iznosu od 500 dinara prelazi 1/3 glavne ugovorne obaveze u iznosu od 1. ZOO.1995. st. Ugovor o kapari. 1054/91 od 14. (Iz presude Okružnog suda u Zrenjaninu Gž. 5788/97) 119.OBLIGACIONO PRAVO Ugovor o kapari kao akcesoran ne može biti samostalan predmet pobijanja u smislu zahteva tužbe .61 - . te se prema tome radi o preterano velikoj kapari.godine) 117. Očigledno je namera zakonodavaca bila da o tome odlučuje sud kao faktičkom pitanju u svakom konkretnom slučaju. Ovo zato. Iz obrazloženja: Prvostepenom presudom.05. Beograd. 3114/97) 118. jer je utvrđeno da je tužilac odgovoran za neizvršenje ugovora o kupoprodaji traktora. Da li je ugovorena preterano velika kapara. precizno navedeno koja je to preterano velika kapara. Rev. Rev. faktičko je pitanje. 1489/95 od 26.raskida ugovora o kapari i predaje u posed stambene zgrade. o kome odlučuje sud na zahtev stranke za smanjenje kapare. U navedenoj odredbi nije međutim. P.Rev. a tuženi tu robu proda drugom licu za veći iznos.

Utvrđeno je sledeće činjenično stanje: tužilja je bila vlasnik predmetne katastarske parcele i vlasnik objekta na njoj. koji zbog zaključivanja od strane neovlašćenog lica ne može stvarati prava i obaveze za lica u pismenu označena kao ugovorne strane. Ona to u suštini i nisu. jer ugovor nije ni zaključen. zaključi ugovor o kupoprodaji sa predugovaračem ili trećim licem. Zastupnik može zaključiti ugovor o prodaji sa bilo kojim licem ukoliko mu je izdato punomoćje za prodaju nepokretnosti koje ne sadrži ograničenje u pogledu ličnosti kupca. stav 3.00 dinara. Iz obrazloženja: Tužbeni zahtev tužilje za poništaj spornog ugovora o prodaji naznačene katastarske parcele sa objektima koji se nalaze na njoj je nižestepenim presudama . Za naknadno odobrenje potreban je izričit pristanak – član 88. 14301/10 od 23.2010. niti je dužna da vraća ono što joj druga strana dostavlja. u kome nije stajalo ograničenje da tu nepokretnost ne može prodati tuženom.po oceni Vrhovnog kasacionog suda pravilno odbijen. Toga u konkretnom slučaju nije bilo. Istim predugovorom tužilja se obavezala da zaključi ugovor o prodaji sa kupcem ili trećim licem koga on odredi. Iz obrazloženja: Strana koja je neovlašćeno zastupana nije dužna da drugoj strani izričito izjavi protivljenje zaključenju ugovora. koji ugovor je overen pred Opštinskim sudom. Neovlašćeno zastupani može naknadno odobriti ugovor na zahtev druge strane da se o tome izjasni u primerenom roku. zaključio ugovor o kupoprodaji sa tuženim za kupoprodajnu cenu od 120. tužilja je overila i punomoćje pred Opštinskim sudom kojim je ovlastila imenovanog zastupnika da. Po navedenom punomoćju. a na osnovu kojeg ugovora će biti izvršen prenos vlasništva. imenovani zastupnik je. 84 – 88. Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja. kao ni ostale odredbe istog ugovora. jer odredbe o ovoj vrsti dokazivanja predviđene ugovorom nemaju pravnog dejstva. Zakona o obligacionim odnosima. Zaključila je predugovor sa imenovanim predugovaračem o prodaji i nepokretnosti mu predala u državinu. Zakona o obligacionim odnosima) 122.OBLIGACIONO PRAVO O ZASTUPANJU UOPŠTE (Čl. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. godine) 123. .000. iako ne duguje. u njeno ime i za njen račun. u ime tužilje kao prodavca. Tom prilikom.62 - . Pž.12. Zbog toga su irelevantne odredbe ugovora o tome da je tužilac izvršio ugovornu obavezu predajom pošiljke preporučeno preko pošte. pravilan je zaključak nižestepenih sudova da je predmetna parcela prodata u skladu sa izdatim punomoćjem zastupniku.

Takođe se postavlja kao sporno da li su se stranke potpisivanjem ugovora. Tuženi osporava da je primio publikacije. šifru delatnosti. kako je to navedeno u toku postupka od strane tuženog. radnik knjigovođa koji po priloženim normativnim aktima tuženog nije bilo ovlašćeno lice. stav 1. Usvajajući tužbeni zahtev tužioca. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je utvrdio da je po ugovoru broj 000162.član 91. U toku postupka tuženi je isticao da je radnik tuženog doveden u zabludu da popunjava statističke podatke. U ponovljenom postupku otkloniće se propusti na koje je ukazano ovim rešenjem.63 - . Zakona o obligacionim odnosima. Prvostepeni sud će utvrditi da li je sporni odnos rezultat nesporazuma s obzirom da su akviziteri tužioca. kao i narednih deset izdanja ove publikacije. Zakona o obligacionim odnosima saglasile o njegovim bitnim elementima. nije ovlašćeno lice za zastupanje tuženog. 729/2010 od 20. potpis izdejstvovali tako što su potpisnika doveli u zabludu da potpisuje drugu vrstu pismena. a tužilac da mu po izlasku isporuči pomenutu publikaciju na CD.član 85. saglasile o njegovim bitnim elementima. tuženi – protivtužilac naručio od tužioca – protivtuženog da mu u registru žiro-računa SRJ 1996/97. Zaključenje ugovora od strane neovlašćenog lica obavezuje neovlašćeno zastupanog samo ako on ugovor naknadno odobri.OBLIGACIONO PRAVO Relevantne odredbe: Ugovor koji zaključi zastupnik u ime zastupanog lica i u granicama svojih ovlašćenja obavezuje neposredno zastupanog i drugu ugovornu stranu . da je navedeni ugovor punovažan. objavi njegov matični broj. te su shodno tome obavezali tuženog na plaćanje kupoprodajne cene za isporučene publikacije. stav 1.J. Sudovi zaključuju ovu činjenicu na osnovu fotokopije izvoda sa CD i potvrde PTT o prijemu paketa. a ne da zaključuje ugovor. to zaključeni ugovor obavezuje tužilju kao zastupano lice. Utvrđeno je i da zakonski zastupnik tuženog nije dao naknadno odobrenje zaključenjem spornog ugovora. (Iz Presude Vrhovnog kasacionog suda. zbog čega je činjenično stanje ostalo neutvrđeno. tj.P. Stoga se dovodi u sumnju zaključak nižestepenih sudova da je tužbeni zahtev tužioca osnovan. iako nije potpisan od ovlašćenog lica tuženog. u skladu sa članom 26. Vrhovni sud nalazi da se osnovano revizijom tuženog i zahtevom za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca ukazuje da su odluke nižestepenih sudova zasnovane na pogrešnoj primeni materijalnog prava. čime se dovodi u sumnju da je predmetni ugovor odobren. a odbili protivtužbeni zahtev tuženog za poništaj tako zaključenog ugovora. Imajući u vidu da je punomoćnik tužilje postupao u granicama svojih ovlašćenja. Iz istih razloga tuženi je i osporio tužbeni zahtev tužioca. nižestepeni sudovi nalaze da su stranke potpisale predmetni ugovor. usled čega su nižestepeni sudovi pravilnom primenom materijalnog prava odbili tužbeni zahtev za poništaj ugovora o prodaji predmetne nepokretnosti tuženom. čime su se po članu 26.05. Nesporna je činjenica da radnik tuženog J. Rev. Sudovi su stanovišta da je tužena zadržavanjem isporučenih publikacija naknadno odobrio predmetni ugovor. Zakona o obligacionim odnosima. Punomoćnik može preduzimati samo one pravne poslove za čije je preduzimanje ovlašćen . a ne . Da je tužilac saglasno zaključenom ugovoru objavio i isporučio predmetne publikacije tuženom za 1996-2001. Na strani tuženog ugovor je potpisao i overio pečatom P.2010. godine) 124. Zakona o obligacionim odnosima. godinu i u potpunosti ispunio svoju ugovornu obavezu.

64 - . Tužilac je kao prodavac registra žiro računa preduzeća SRJ 1995/96 i za docnije godine uredno izmirio svoju ugovornu obavezu.OBLIGACIONO PRAVO ugovor. st. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima. Tom prilikom on je potpisao i potvrdu da je predmetnu otpremnicu ugovor potpisao i primio u originalu. ili pak punomoćnika po zaposlenju. U vezi s tim sud će saglasno odredbi člana 88. stav 1.R. dok je protivtužbeni zahtev za poništenje spornog ugovora odbijen. stav 1. i čl. Zakona o obligacionim odnosima oceniti da je odobren ugovor. Nižestepeni sudovi su tako odlučili jer nalaze da u zaključenju spornog ugovora nije postojala zabluda na strani lica koje je isti potpisalo u ime tuženog. godinu.2003. Stoga je na temelju ovakvog činjeničnog stanja usvojen tužbeni zahtev za isplatu ugovorene cene registra žiro računa. jer je tuženi osporio priloženu fotokopiju prijema na pošto koju je priložio tužilac od 30. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. Štaviše lice koje je takav ugovor potpisalo za tuženog nije postupalo sa pažnjom dobrog privrednika u smislu odredbe člana 61. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju u prvostepenom postupku parnične stranke su 6. 00960. ali nije raspravljeno da li je on to učinio u svojstvu ovlašćenog punomoćnika. stav 1. godine zaključile ugovor po otpremnici br.1996. Zakona o obligacionim odnosima.Tuženi nije isplatio ispostavljene mu fakture. R. 86.12.11.. 12/03 od 06. 1. Stoga se pitanje pravne valjanosti spornog ugovora ne može temeljiti na toj činjeni. Činjenica da je to lice potpisalo izjavu da je ugovor pročitan. stav 2. godine. nema mesta zaključivanju nižestepenih sudova da je tuženi docnijim postupcima konvalidirao sporni pravni posao. Ovo iz razloga. Ugovor koji je u ime pravnog lica potpisan od strane neovlašćenog punomoćnika može proizvesti pravna dejstva samo ako ga isti naknadno odobri. Vrhovni sud ne prihvata izneto pravno stanovište. Prev. potpisan i protumačen od obe ugovorne strane. godine) 125. uredno popunjem. njegovo docnije ćutanje o naknadno izvršenoj isporuci registra žiro-računa ne može smatrati prihvatanje nove ponude. kao ni konvalidacijom ranije pravnog posla. Ovo stoga što naknadno slanje novih izdanja registra žiro-računa tuženom ne može voditi zasnivanju novog dužničko-poverilačkog odnosa u situaciji kada nema pravnog osnova za takvo ponašanje tužioca. pa samim tim i da li su se stekli zakonom propisani uslovi za obavezivanje tuženog po osnovu ugovora zaključenog od strane neovlašćenog lica. Sem toga. Zakona o obligacionim odnosima. U protivnom. što ugovor zaključen između pravnih lica može predstavljati pravno valjan posao samo u slučaju kada je isti potpisan od strane njihovih zakonskih zastupnika ili ovlašćenih punomoćnika. To je izričito propisano odredbom člana 85. Ovaj ugovor je u ime i za račun tuženog kao kupca potpisao njegov komercijalista V.1995. Ukoliko je tuženi odbio da primi štampanu publikaciju za 1996. Ukoliko je tuženi izričito odbio da po tom osnovu stupi u ugovorni odnos sa tužiocem. Zakona o obligacionim odnosima. broj 224/03 i Pzz.12. jer je isto zasnovano na pogrešnoj primeni materijalnog prava. sudovi nisu na nesumnjiv način utvrdili da li je tuženom isporučena navedena publikacija. ugovor koji je u ime pravnog lica potpisan od strane neovlašćenog punomoćnika može proizvesti pravna dejstva samo ako ga isti naknadno odobri. U konkretnom slučaju utvrđeno je da je sporni ugovor za tuženog potpisao njegov komercijalista V. To proizilazi iz odredbe člana 42. Postojanje naknadnog odobrenja zastupanog pravnog lica je uslov koji je izričito propisan odredbom člana 88. protumačen i uredno potpisan ne može isto učiniti i ovlašćenim punomoćnikom tuženog.

tužilja je odustala od kupoprodaje i zahteva od tužene da joj primljeni iznos od 10. To je izričito propisano odredbom člana 63.2003. i u slučaju kada potpisnik ugovora ima ovlašćenje za njegovo zaključenje neophodno je da potpis istog predstavlja izraz saglasnosti volja o bitnim elementima ugovora. pa je stupila u pregovore sa tužiljom. Iz obrazloženja: Prvostepenom presudom odbijen je zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da mu isplati iznos od 2.2002.000 DEM vrati. obavezuje neposredno zastupanog i drugu ugovornu stranu.813. ili pak ugovor. kao i činjenica da su dostavljeni registri stavljeni na raspolaganje tužiocu. Međutim. na koju tužilac ukazuje u žalbi. već na izričitom ili prećutnom ovlašćenju datom potpisniku ugovora da u ime i za račun tuženog može zaključiti takav pravni posao. a bez uticaja na pravnu valjanost ugovora je činjenica da je ugovor snabdeven pečatom tuženog. Zakona o obligacionim odnosima. godine. Samo u tom slučaju. Pž. godine) 126. . Ukoliko je ugovor potpisalo neovlašćeno lice.12.04. a ne ugovor.. Iz obrazloženja: Tužena S. Prev.65 - . Zbog toga se postavlja pitanje da li je lice koje je takvo pismeno potpisalo u ime tuženog to učinilo u uverenju da potpisuje samo otpremnicu. 00960. što pismeno potpisano od strane predstavnika tuženog nosi naslov otpremnica br. Iv.1998. a shodno odredbi člana 26. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. 419/03 od 18. vlasnika kuće u V. Zakona o obligacionim odnosima smatra se da je ugovor zaključen. U konkretnom slučaju je sporno da li su potpisnici ugovora saglasni o njegovim bitnim elementima. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda u Beogradu. broj 6859/01 od 05. godine iz koga nesumnjivo proizilazi da tuženi nije naknadno odobrio zaključenje spornog ugovora. S.OBLIGACIONO PRAVO ci. Kod izričite izjave tuženog da ne odobrava zaključeni ugovor. godine do isplate i ukinuto rešenje o izvršenju Privrednog suda u B.. U protivnom. tu kuću proda. pravilno je prvostepeni sud utvrdio da je sporni ugovor. bez obzira što je potpis o njegovom zaključenju dat od ovlašćenog lica. Ugovor koji je zaključio zastupnik u ime zastupanog lica u granicama svojih ovlašćenja.. ili pak postoji nesporazum o njegovoj pravnoj prirodi. sa kojom je ugovorila kupoprodajnu cenu od 100. 1998.. tim pre što je tuženi pozvao tužioca da preuzme registre sam ili da mu ih dostavi poštom.10. Takav ugovor ne obavezuje tuženog. bez značaja je činjenica da li se registri nalaze kod tuženog. je imala ovlašćenje da u ime i za račun svojih vlastodavaca. osnovu i predmetu obaveze tuženog..000 DEM. Osim toga. Naime. ako postoji nesporazum o predmetu ili pravnoj prirodi ugovora isti ne nastaje. Ovo iz razloga.70 dinara sa kamatom po zakonu počev od 11. takav ugovor ne obavezuje stranku i bez uticaja je na pravnu valjanost ugovora da je ugovor snabdeven pečatom te stranke. Pravilno je prvostepeni sud ocenio i dopis tuženog od 14.000 DEM i od nje primila deo te cene u iznosu od 10.1999. To pismeno sadrži podatke otpremnice. godine) 127.10.07. broj ____/99 od 9. na kome se zasniva potraživanje tužioca. ali i sitno odštamapni tekst ugovornih odredbi. potpisalo neovlašćeno lice.

OBLIGACIONO PRAVO Nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su odbili tužbeni zahtev tužilje zbog nedostatka pasivne legitimacije tužene. st. godine) Kada zastupnik prekorači granice ovlašćenja.66 - 129. obavezuje neposredno zastupanog i drugu ugovornu stranu. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. Iz obrazloženja: Tuženi je tvrdio da navedeni ugovori nisu zaključeni. 3299/96 od 28. 3100/02 od 04. jer je te ugovore od strane tuženog potpisalo neovlašćeno lice. koji je ovlastio tuženu za zastupanje u zaključenju ugovora. zastupani je u obavezi samo ukoliko odobri prekoračenje. .2002. članom 85.1997. niti su ti ugovori kasnije odobreni od strane ovlašćenog predstavnika. (Vrhovni sud Srbije. a drugostepeni sud je potvrdio prvostepenu presudu. Zbog toga tužilac neosnovano traži da mu tuženi plati protivvrednost .cenu za isporučene publikacije. 579/01 od 12. Iz tih razloga tuženi je reagovao čim je saznao da su navedene ugovore potpisala lica koja za to nisu ovlašćena. Odmah po saznanju da su ti ugovori potpisani od strane neovlašćenog lica tuženog i po prijemu publikacija tuženi je obavestio o tome tužioca i uz dopis povratio mu publikacije koje je tužilac isporučio na osnovu navedenih ugovora. godine) 128. te je obavestio o tome tužioca. kao njihov zastupnik. Zakona o obligacionim odnosima je propisano da ugovor koji je zaključio zastupnik u ime zastupanog lica u granicama svojih ovlašćenja. tuženi je uz dopis povratio odmah te publikacije tužiocu i račune navodeći da ne postoji pravno valjan ugovor između parničnih stranaka. pa su zbog toga i navodi u reviziji tužioca u vezi s tim neosnovani. prijem dela kupoprodajne cene tužene od tužilje ima isto pravno dejstvo kao da ih je preuzeo prodavac. pa tužena nije pasivno legitimisana u ovom sporu. godine) . Naime. 1. Sama po sebi činjenica što su ugovori na koje se poziva tužilac bili snabdeveni pečatom tuženog ne znače da su ti ugovori pravno valjani.09. Na osnovu izvedenih dokaza u toku prvostepenog postupka niži sudovi su zaključili da ugovori na koje se poziva tužilac ne proizvode nikakvo pravno dejstvo jer su ti ugovori potpisani od strane tuženog od neovlašćenog lica i to prevarnom radnjom predstavnika tužioca. i 2. Rev. Revizijski sud u celosti prihvata pravni zaključak nižih sudova. jer je pregovore o kupoprodaji vršila u ime i za račun svojih vlastodavaca.2001. kao i da mu plati protivvrednost tih publikacija. Tužena nije subjekt obaveze povodom koje je došlo do spora. Prema tome. a time i zaključen od strane ovlašćenog lica. Iz navedenih razloga prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se tuženi obaveže da mu povrati navedene publikacije. odnosno da su isti potpisani od strane ovlašćenog lica. Sama činjenica što je ugovor overen pečatom preduzeća ne znači da je ugovor i potpisan. na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja u toku prvostepenog postupka pravilan je pravni zaključak nižih sudova da navedeni ugovori ne proizvode pravno dejstvo jer nisu potpisani od strane ovlašćenog predstavnika tuženog. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. Naime. Rev. Pod istim uslovima i ostali pravni poslovi zastupnikovi proizvode pravno dejstvo neposredno prema zastupanom licu.12. a kada je tužilac fakturisao cenu za navedene publikacije i iste isporučio tuženom. Prev.01.

1023/95 od 17. 122 – 124. u vezi sa čl. stav 1. godine) Kupoprodajni ugovor o kupoprodaji nepokretnosti koji je u ime prodavca zaključilo lice koje nije imalo pismenu punomoć za zaključenje ugovora u smislu čl.1996. 3654/03 od 29. primena propisa o primerenom roku za izjašnjavanje o odbravanju ugovora je izlišna. godine) 130. 90. Ako je pravna sigurnost nastupila naknadnim odobravanjem ugovora.1030/96 od 12. Rev. pravnim poslom. Zakona o obligacionim odnosima) 131. i odbili zahtev tužioca za naknadu troškova postupka koji je vodio protiv tuženog. bez obzira koliko je vremena prošlo od zaključivanja do odobravanja ugovora. Zakona o obligacionim odnosima je ništav i stoga ne može obavezivati prodavca. Zakona o obligacionim odnosima. Pošto je tužilac u predmetima za koje je ispostavio troškovnik tuženom radio u ime i za račun trećeg lica koje je bilo u sastavu Inicijativnog odbora. jer su celokupan njegov rad tretirali kao pravni posao u korist trećeg lica. . ugovor važi. Iz obrazloženja: Na utvrđeno činjenično stanje pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su usvojili prigovor nedostatka stvarne legitimacije.OBLIGACIONO PRAVO Ako neovlašćeno zastupano lice naknadno odobri ugovor koji je u njegovo ime zaključio drugi. i 91. Zakona o obligacionim odnosima. godine) . PUNOMOĆJE (Čl.04. (Vrhovni sud Srbije.67 - 132. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima. U konkretnom slučaju ugovor o punomoćju među strankama nije zaključen da bi u smislu člana 148.2004.09. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. (Iz presude Okružnog suda u Zrenjaninu Gž. punomoćje je ovlašćenje za zastupanje koje vlastodavac pravnim poslom daje punomoćniku. 89 – 94. Punomoćje je ovlašćenje koje vlastodavac. Neosnovano je isticanje u reviziji tužioca da su nižestepeni sudovi pogrešno primenili materijalno pravo. Zakona o obligacionim odnosima proizvodio pravno dejstvo i da bi tužilac mogao da zahteva troškove spora na osnovu člana 89. niti je prodavac naknadno odobrio zaključenje ugovora u smislu člana 88.03. Beograd Rev. pravilan je zaključak prvostepenih sudova da tužilac ne može potraživati od tuženog naknadu troškova postupka u kojima je zastupao suprotnu stranu. Prema odredbi člana 89.1997. daje punomoćniku da ga može zastupati.

koji je sačinio predmetni ugovor. Zakona o obligacionim odnosima) 133. (Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu. a da su samo zbog izbegavanja složene procedure koja je propisana za zaključenje ugovora o doživotnom izdržavanju zaključili ugovor o kupoprodaji. te da je u suprotnom ugovor ništav. Takođe. U slučaju kada su ugovorne strane zaključenjem ugovora o kupoprodaji nepokretnosti imale nameru da prikriju zaključenje ugovora o doživotnom izdržavanju. Zakona o obligacionim odnosima. te je primenom odredbe člana 66. u skladu sa običajima sredine. Iako je u ugovoru navedeno da je kupoprodajna cena isplaćena. koji je dužan da pre overe pročita strankama ugovor i primaoca izdržavanja naročito upozori na to da imovina koja je predmet ugovora ne ulazi u njegovu zaostavštinu i da se njome ne mogu namiriti nužni naslednici. a ne ugovor o kupoprodaji. koji je prikrivan ovim ugovorom o kupoprodaji. ima elemente ugovora o doživotnom izdržavanju. kao i da će kupac o prodavcu lično brinuti i starati se nakon potpisa i overe ugovora i pomagati u njegovom izdržavanju. tako da je ovaj element ugovora unet samo radi simulovanja ugovora o kupoprodaji. ali da su se zbog složene procedure odlučili za zaključenje ugovora o kupoprodaji a ne ugovora o doživotnom izdržavanju. GG bila da zaključi ugovor o doživotnom izdržavanju. Gž. tuženog.68 - .ugovor o doživotnom izdržavanju. a nakon smrti prodavca. Odlučujući o tužbenom zahtevu.2011. s obzirom na to da nisu ispunjeni uslovi iz člana 195. pošto se prodavac brinuo o kupcu poslednjih deset godina. potvrdio je da je pokojni GG želeo da zaključi ugovor o doživotnom izdržavanju sa tuženim VV. 7649/10 od 1. Ugovorom je predviđeno je da se kupac može ubaštiniti na nepokretnostima posle smrti prodavca. pri čemu je iz iskaza svedoka utvrđeno da pok. 99 – 102. Po oceni Apelacionog suda. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju. ali će zbog nedostatka forme biti nevažeći i prikrivani ugovor . ugovor o kupoprodaji biće nevažeći. koji nosi naslov ugovor o kupoprodaji.06. Zakona o nasleđivanju.OBLIGACIONO PRAVO TUMAČENJE UGOVORA (Čl. što znači da je prava volja ugovornih strana bila da zaključe ugovor o doživotnom izdržavanju. 99. kupac će ga sahraniti i snositi sve troškove oko i posle sahrane. prvostepeni sud je pošao od odredbe čl. GG za života govorio da ima zaključen ugovor o doživotnom izdržavanju sa tuženim VV. zaključen je i overen ugovor o kupoprodaji koji je za predmet imao prenos prava svojine na kući i prenos prava korišćenja dvorišta. Svedok SS. kao kupca. GG nije imao novca kod sebe. i 101. prvostepeni sud je pravilno zaključio da je prava volja pok. između GG. pa je našao da predmetni ugovor. svedoci SS1 i SS2 su potvrdili da je pok. Ni ugovor o doživotnom izdržavanju. kojim je predviđeno da ugovor o doživotnom izdržavanju mora biti zaključen u pismenom obliku i overen od strane sudije. a prodavac je zadržao doživotno plodouživanje na nepokretnostima koje su predmet ugovora. godine) . ne može proizvoditi pravno dejstvo. Zakona o obligacionim odnosima našao da je zaključeni ugovor o kupoprodaji simulovani pravni posao i kao takav nevažeći. prvostepeni sud je ocenio da je zaključen prividan ugovor o kupoprodaji i da ne postoji dokaz da je cena i isplaćena. U ugovoru je konstatovano da je cena na dan zaključenja i overe ugovora isplaćena. kao prodavca i VV.

" u V. odnosno da li se radi o teretnom ili dobročinom ugovoru.prema članu 100. Iz obrazloženja: U tekstu poravnanja uopšte se ne pominje činjenica da je tužilac zarobljen i da mu se naknada nematerijalne štete priznaje i zbog zarobljavanja. Po stanovištu Vrhovnog suda. Naime.7.1993. godine.5.oo DM) navodi na zaključak da su stranke prilikom obeštećenja imale u vidu samo činjenicu nanošenja teške telesne povrede i njene posledice u tom momentu i u budućnosti.05. poravnanje je pripremljeno od strane Vojnog pravobranilaštva i nejasnoća u pogledu nezgode i nesrećnog slučaja ima se . Da se radi o dva odvojena uzroka štete može se zaključiti i iz nalaza i mišljenja veštaka. a ne i zbog zarobljavanja i njegovih eventualnih posledica.1988.3.1988. Pri tome. relativno niska visina naknade utvrđena poravnanjem za tri vida štete (od oko 2.12. Oni posebno analiziraju prouzrokovanje štete zbog ranjavanja a posebno zbog samog zarobljavanja. (Iz Presude Vrhovnog kasacionog suda. godine.1996. U tekstu poravnanja upotrebljen je termin "nesrećan slučaj". u situaciji kada je predlog poravnanja pripremio zastupnik. pravna priroda nekog pravnog posla ceni se prema sadržini prava i obaveza koji proizilaze iz postignute saglasne volje stranaka i prema posledicama koje pravni posao proizvodi. Tužilac je rođen 1943.2010.OBLIGACIONO PRAVO 134. nejasnoće u pogledu tumačenja termina "nezgoda" i "nesrećan slučaj" imaju se tumačiti u korist oštećenog. godine a tužena 1950. upotreba termina "nesrećan slučaj" ukazuje da je zajednička namera stranaka bila priznanje naknade štete zbog ranjavanja. Iz obrazloženja: U prvostepenom postupku je utvrđeno da su tužilac i tužena zaključili brak 29. godine. Rev. opredeljuje osnov (kauza) ugovora kao neposredni pravni cilj obavezivanja ugovornih strana.tumačiti u korist oštećenog. dajući u pogledu nastupanja i težine posledice veći značaj ovom drugom. pošto je do tada uplaćeni doprinos tužioca za stambenu izgradnju u celini pokrivao otkupnu cenu stana.69 - . što ukazuje da je zajednička namera strana bila priznanje naknade štete zbog ranjavanja. godine i oboje imaju po jedan brak iza sebe i decu iz ranijih brakova. radi rešavanja stambenih potreba njegove porodice koju je tada činila i tužena kao njegova supruga. godine. Osim toga. Pri tome. godine) 135. ali bez uplate otkupne cene stana. . godine kao nosiocu stanarskog prava. 2795/2010 od 26. a tužena je za vreme trajanja braka radila u preduzeću "U. koji je razveden 23. u novembru 1989. a ne i zbog zarobljavanja i njegovih eventualnih posledica. Predmetni stan je dodeljen tužiocu kao vojnom licu. Pravnu prirodu ugovora. Tužilac je penzionisan 30. bez razmatranja eventualne štete i pogoršanja zdravstvenog stanja (što se kasnije dogodilo zbog zarobljavanja i umanjenja životne aktivnosti zbog tog štetnog događaja.000. inače dominantnog i u odnosu na ukupnu štetu). Zakona o obligacionim odnosima . Tužilac je stan otkupio na svoje ime po ugovoru o otkupu stana od 20.

godine. pravnu prirodu ugovora. Na osnovu svega navedenog. neposredno pre razvoda braka. kao neposredni pravni cilj obavezivanja ugovornih strana.1993. opredeljuje osnov ugovora (kauza). 326/93 na dan 27. koje su stranke opredelile da zaključe poravnanje.1993. prvostepeni sud nalazi da su. Utvrđujući pravnu prirodu poravnanja od 27. tada važećeg Zakona o braku i porodičnim odnosima. Po nalaženju Okružnog suda. uzimajući u obzir i sadržinu poravnanja. Drugim rečima.4. da bi zatim tužilac priznao tuženoj isključivo pravo svojine na navedenom stanu iz razloga što je stan isplaćen jednokratnom uplatom iz sredstava. godine i pravu volju ugovornih strana prilikom njegovog zaključenja. s obzirom da je do tada uplaćeni doprinos tužioca za stambenu izgradnju za vreme trajanja radnog odnosa u celini pokrivao otkupnu cenu stana. zatim da su imali u vidu da je tužilac veći deo novca dobijenog prodajom svoje očevine dao sinovima iz prvog braka. Nije bilo sporno da je predmetni stan dodeljen tužiocu za vreme trajanja braka stranaka te da je tada tužena bila član tužiočevog porodičnog domaćinstva.8. br. kao što svakako nije tačno. uz pravo uknjižbe u zemljišnim i drugim javnim knjigama. godine.1993. i člana 330. stranke su najpre stavile van snage poravnanje od 7. te da je stoga namera stranaka bila da tužena kao druga tužiočeva supruga bude u ravnopravnom položaju sa prvom suprugom i da su sve to bili razlozi koji su opredelili stranke da zaključe ovo drugo poravnanje od 27. godine. da je na ime izdržavanja bivše supruge plaćao 30% od svoje penzije. stranke su bile ovlašćene da međusobnim sporazumom utvrde da otkupljeni stan predstavlja bračnu tekovinu i da sporazumom utvrde odnose povodom sticanja tog stana. što su stranke i učinile zaključenjem sudskog poravnanja od 7.OBLIGACIONO PRAVO Na dan 7. Poravnanjem zaključenim pred istim sudom pod R. godine stranke su zaključile sudsko poravnanje kojim su konstatovale da otkupljeni stan predstavlja bračnu tekovinu i da su oni po tom osnovu suvlasnici sa ½ prava na stanu. koja su zajednički stekli tokom trajanja braka i s obzirom na činjenicu da je doprinos tužene prilikom otkupa stana bio veći. godine.8. o kojima je napred bilo reči. posle zaključenja prvog poravnanja.8. da otkupna cena prilikom otkupa stana nije plaćena. i konačno da je tužbeni zahtev neosnovan u delu kojim je traženo da navedeno poravnanje predstavlja ugovor o poklonu stana a da je samim tim i neosnovan zahtev za opoziv poklona.1993.1993. Tužilac je tužbom podnetom 22. Međutim. Naime. stav 1.1993. ovakav zaključak prvostepenog suda ne može se prihvatiti kao pravilan. odnosno da li se radi o teretnom ili dobročinom ugovoru.1996. stranke želele da i tužena kao tadašnja tužiočeva supruga posle tužiočeve smrti bude obezbeđena od eventualnih naslednih pretenzija na stan tužiočeve dece iz prvog braka.4. prikriva ugovor o poklonu i da se ugovor opozove zbog grube neblagodarnosti poklonoprimca. Prilikom ocene pravne prirode spornog poravnanja od 27.4. prvostepeni sud je zaključio da poravnanje ne prikriva ugovor o poklonu. koju je i stambeno obezbedio tako što je bio saglasan da ona bude određena za nosioca stanarskog prava na stanu koji je dobio u toku prvog braka. godine (drugo poravnanje).4.1993. pravna priroda nekog pravnog posla ceni se prema sadržini prava i obaveza koji proizilaze iz saglasne volje stranaka i prema posledicama koje pravni posao proizvodi.8. godine. Kod ovakvog stanja stvari. što nije tačno.1993. već predstavlja ugovor o deobi predmetnog stana koji je njihova zajednička imovina stečena u toku trajanja braka. godine (prvo poravnanje). prvostepeni sud je bio dužan da pođe najpre od sadržine pismene isprave o poravnanju iz koje proizlazi da stranke konstatuju da je stan isplaćen jednokratnom uplatom iz sredstava koja su zajednički stekli u toku trajanja braka. s obzirom na objektivno utvrđene činjenice (stan nije ni bio plaćen . po kom ugovoru su se stranke saglasile da stan pripadne tuženoj u isključivu svojinu.8. prvostepeni sud pravnu prirodu spornog poravnanja utvrđuje uzimajući u obzir razloge i motive. tražio da se utvrdi da poravnanje od 27. u smislu člana 327.70 - . s tim da tužilac zadrži pravo doživotnog uživanja na stanu.

07. tada se mora istraživati prava namera i volja ugovarača. davanje novca svojoj deci iz prvog braka od prodate očevine. nejasne odredbe tumačiće se u korist druge strane. Iz obrazloženja: Od strane prvostepenog suda utvrđeno je da su tužioci sa tuženim Fondom za razvoj Republike Srbije zaključili ugovore o kreditu za organizovanje poljoprivredne proizvodnje.OBLIGACIONO PRAVO gotovim novcem).06. kako to nalaže odredba člana 99. ZOO-a. prvostepeni sud će. Gž.. kao što govori naslov (ugovor o poklonu).2007.71 - . odnosno da li se zaista radi o besteretnom ugovoru. br.”.1999. jer tužilac ima pravnog interesa da se utvrdi da predmetno poravnanje prikriva ugovor o poklonu. U ovim ugovorima kao uslov za dobijanje kredita predviđen je sporazumni prestanak radnog odnosa tužilaca sa HK “K. ukazuju upravo na prividnost poravnanja kao pravnog posla kojim se regulišu odnosi bračnih drugova povodom sticanja zajedničke bračne imovine. Tek pošto se na pouzdan način utvrdi da li sporno poravnanje eventualno prikriva ugovor o poklonu. godine) 136. prvostepeni sud upućuje i na razloge iz rešenja. . Ako je i prema sadržini isprave o ugovoru sporna pravna priroda ugovora.2005. ponovno oceniti pravnu prirodu spornog poravnanja. Svi ugovori o kreditu zaključeni su u vreme kada je od strane Vlade RS donet Operativni program mera za realizaciju ekonomsko-socijalnog programa zapošljavanja i obnove ratom oštećenih preduzeća. koji je donet 10. može se suditi i o eventualnom opozivu poklona. Ukoliko je ugovor zaključen prema unapred odštampanom sadržaju ili je pripremljen i predložen od jedne ugovorne strane. 137. tako da nije jasan zaključak prvostepenog suda da predmetno poravnanje stvarno predstavlja ugovor o deobi zajedničke imovine i ne prikriva ugovor o poklonu. procenjuje se prema sadržini zajedničke volje ugovarača koja je po pravilu sadržana u ispravi o ugovoru. Uz sve to i okolnosti koje prvostepeni sud uzima u obzir prilikom utvrđivanja pravne prirode spornog poravnanja koje se odnose na obaveze tužioca prema ranijoj supruzi. saglasno navedenim primedbama.. (Rešenje Okružnog suda u Valjevu. pod uslovom da se ne radi o prividnom ugovoru iz člana 66. br. pre svega imajući u vidu sadržinu poravnanja ali i nesporne činjenice u pogledu sticanja i otkupa spornog stana.4. nezavisno od toga što nalazi da ne bi bilo mesta opozivu poklona. sve da i nije zahtevao opoziv poklona. godine) Pravna priroda ugovora zaključenog u pismenoj formi. godine. pa se u vezi sa tim. 497/2007 od 22. ZOO-a. 910/05 od 21. da je doprinos tužene prilikom otkupa stana bio veći. U ponovljenom postupku. (Iz presude Okružnog suda u Valjevu.2005. 588/05 od 7. kako se to u poravnanju navodi. Gž. pa će u ponovnom postupku sud pozvati tužioca da precizno navede i opiše ona ponašanja zbog kojih smatra da ima mesta opozivu poklona i da navede njihov vremenski period kada su se ona dešavala. kako bi bio u mogućnosti da donese pravilnu i zakonitu odluku.3. Gž. godine. kao i želja da se isključivom svojinom na stanu tužena zaštiti od eventualnih budućih naslednih pretenzija tužiočevnih zakonskih naslednika i u vezi sa tim da se učvrsti bračna zajednica. sve kada bi poravnanje i predstavljalo poklon.

drugostepeni sud pravilno nalazi. s obzirom da su tužioci bili upoznati da će se ona obračunavati. i zahtev tužilaca za poništaj ugovora o kreditima i poništaj sporazuma o prestanku radnog odnosa odbio kao neosnovan. prvostepeni sud je pravilno zaključio da iz. a shodno čl. godine) 138. 567 ZOO. godine. a takođe je tužiocima otpisao sve kamate uz obavezu tužioca da vrate samo nominalni iznos kredita umanjen za 30. u smislu čl. Iako su stranke zaključile ugovor o zakupu prostorije taj ugovor se ne može podvesti pod tu vrstu ugovora s obzirom da se stranke nisu saglasile oko bitnog elementa tog ugovora – zakupnine.10. U toku prvostepenog postupka tuženi Fond za razvoj Republike Srbije priznao je tužiocima kao bespovratan iznos od 30. mada su ova isticanja u toku ovog postupka postala bespredmetna jer je tuženi Fond tužiocima otpisao sve kamate.. 99 ZOO. 61. Kod napred utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo. da su ove ugovore zaključili posle više održanih sastanaka na kojima im je objašnjeno o kakvim se kreditima radi i da je uslov za dobijanje kredita sporazumni prestanak radnog odnosa. a bitni elementi određuju vrstu ugovora.00 dianra. ponudio tužiocima zaključenje aneksa ugovora o kreditu. a takođe je pravilno i stanovište prvostepenog suda da ugovori o kreditu nisu ništavi zbog načina obračuna kamate.000. kojim se tuženi kao zakupac obavezao da tužiocu plaća naknadu za utrošenu električnu energiju i vodu. 166/04 od 22. kada bi odredbe u pogledu obračunavanja kamate i bile nejasne. u smislu člana 100. i 65. Prvostepeni sud je dalje utvrdio da je tuženi Fond za razvoj Republike Srbije. tako da se iznos kredita umanjuje za iznos od 30.2004. a koji je donet 15.000. Zakona o obligacionim odnosima.” za vreme rata bio bombardovan i da je bilo teško da im se obezbede radna mesta.000.07. Gž. 2002. shodno odredbama Zakona o sredstvima solidarnosti. nejasne odredbe tumačile u korist druge strane.07. što je bio jedan od razloga zbog kog su zaključili ugovore. i stupio na snagu 17. a potom i sporazume o prestanku radnog odnosa potpisali dobrovoljno i da ih na to niko nije primoravao. polazeći od zajedničke namere ugovornih strana kao i bitnih elemenata ugovora u zakupu propisanih čl.72 - . 2002. godine zaključile ugovor o zakupu prostorije tužioca na neodređeno vreme.00 dinara u rokovima predviđenim ugovorima o kreditu. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je u toku postupka utvrdio da su stranke 19. 02. odnosno u korist tužilaca. a to je drugotuženi Fond za razvoj RS i priznao otpisujući sve kamate na kredite. (Iz presude Okružnog suda u Valjevu.. dok zakupnina nije bila predviđena ugovorom. 02.1999. S druge strane. Pravilno prvostepeni sud utvrđuje da ne postoje uslovi za poništaj ugovora o kreditu.OBLIGACIONO PRAVO Na osnovu iskaza tužilaca saslušanih kao parnične stranke prvostepeni sud je utvrdio da su tužioci ugovore o kreditu. posle stupanja na snagu Zakona o sredstvima solidarnosti za zaposlene koji su privremeno ostali bez posla usled ratnog dejstva. Zakona o obligacionim odnosima – pošto su ugovori zaključeni prema napred odštampanom sadržaju.1999.00 dinara što predstavlja bespovratna sredstva u vidu 24 lična dohodka. da bi se. I br. godine. Pravilno tumačeći odredbe ''ugovora o zakupu'' zaključenog između stranaka 19. Tužioci su takoće istakli da su ove ugovore zaključili jer je tuženi HK “K.

i po oceni Okružnog suda.03. jer ova vrsta ugovora nije regulisana odredbama Zakona o obligacionim odnosima.01. tuženik se obavezao da tužilji preda u svojinu tri manje parcele – šume koje čine jedan kompleks.2003. obaveza tuženog nema više predmeta i ona glasi samo na predaju nepokretnosti tužilji u svojinu i državinu. odredbe ugovora primenjuju se onako kako glase. Shodno paragrafu 585 SGZ kada vreme trajanja posluge nije određeno niti se ono može ustanoviti obzirom na svrhu upotrebe stvari. 1029/1 u pov.p. Prema slovu pismenog i kod suda overenog ugovora – sporazumu o pružanju nege i pomoći. godine) ..50 ha KO R.11. to bi tuženi mogao jedino da odgovara za pravne nedostatke stvari.. ali se pri tumačenju spornih odredaba ugovora ne treba držati doslovnog značenja upotrebljenih izraza. drugim rečima prema utvrđenom činjeničnom stanju. ZOO-a. Gž. godine) 139. (Iz odluke Vrhovnog suda Srbije Rev.. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud nije pravilno identifikovao pravni osnov tužbenog zahteva.1998. tužilja se obavezala da čuva tuženikovu majku i o njoj se brine a kao naknadu za ugovorene usluge. 6462/97 od 20. stav 1.2003. od 05. stav 3.S. ZOO-a. 317/03 od 07. poslugodavac ima pravo da traži stvar u svakom momentu. a ne iz prava da se zahteva ispunjenje ugovora kako je to našao prvostepeni sud obavezujući tuženog da radi ispunjenja ugovora u spornom delu tužilji isplati novčanu protivvrednost onog dela nepokretnosti koji nije mogao da joj prenese u svojinu. Prema tome. povraćaj stvari datih na poslugu.. (Iz presude Okružnog suda u Beogradu Gž.OBLIGACIONO PRAVO među stranaka nije zaključen ugovor o zakupu iako su ga stranke tako naslovile. aprila 1941. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu. već treba istraživati zajedničku nameru ugovorača i odredbu tako razumeti kako to odgovara načelima obligacionog prava utvrđenim ovim zakonom. godine i za vreme neprijateljske okupacije. Pošto se ovim ugovorom ne vrši prenos prava svojine. pravilan je zaključak prvostepenog suda da su stranke zaključile ugovor o posluzi shodno paragrafu 582 Srpskog građanskog zakonika koji se u konkretnom slučaju primenjuje kao pravno pravilo na osnovu Zakona o nevažnosti pravnih propisa donetih pre 6. prema odredbi člana 99. 8400/03 od 12. pravni osnov po osnovu kojeg tužilja ističe svoje novčano potraživanje mogao bi proizaći samo iz prava na naknadu štete u smislu člana 510. Zbog toga je prvostepeni sud pravilno zaključio da je tužilac kao poslugodavac aktivno legitimisan da u svakom momentu zahteva od tuženog kao poslugoprimca. br. Kako je zajednička namera ugovornih strana bila da tužilac tuženom da na besplatno korišćenje predmetne prostorije. Naime. . Odredbe ugovora primenjuju se onako kako glase. br. jer ne postoji saglasnost stranaka o bitnom elementu ovog ugovora-zakupnini.73 - 140. bez obzira što tužilac nije istovremeno i vlasnik tih stvari. već samo prava besplatnog korišćenja određene nepotrošne stvari to poslugodavac ne mora biti i vlasnik stvari. i u vreme zaključenja ugovora bila u svojini trećeg lica nije pravo u potpunosti isključuje tužiljino pravo i kako tuženi nije u mogućnosti da ispuni ugovor u tom delu onako kako po ugovoru glasi njegova obaveza. godine) Odredbe ugovora primenjuju se onako kako glase. Kako je jedna od tri parcele k.

već treba istraživati zajedničku nameru ugovarača i odredbu tako razumeti kako to odgovara načelima obligacionog prava utvrđenim ovim zakonom. Zakona o parničnom postupku. jer je našao da su za tu odluku ispunjeni uslovi iz člana 335. jer je u tom pogledu stvar sazrela za donošenje odluke. a da je tužilac tuženom po tom ugovoru vršio isplate u različitim periodima.1993. (Iz presude Okružnog suda u Valjevu. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je doneo međupresudu da je tuženi u obavezi prema tužiocu po osnovu sticanja bez osnova.04. ZPP ponovo otvorio glavnu raspravu u pogledu visine tužbenog zahteva. ZOO. Zakona o obligacionim odnosima) 143. tuženi dužan da vrati tužiocu ono što je primio po osnovu ništavog ugovora. jer su za takvu odluku ispunjeni zakonski uslovi. primenom člana 306. u skladu sa odredbama čl. 335. dalje. a u pogledu osnova da je stvar sazrela za donošenje odluke. stav 1. stav 2. U slučaju da je tuženi osporio i osnov tužbenog zahteva i iznos tužbenog zahteva.01. Zakona o parničnom postupku (dalje: ZPP). nejasne odredbe tumačiti u korist deponenta. 333/93 od 05. godine) 141. drugostepeni sud nalazi da je ona neosnovana i ističe: Prvostepeni sud je utvrdio da je predmetni ugovor ništav. 100 ZOO. ZPP zastao sa postupkom u pogledu raspravljanja o iznosu tužbenog zahteva do pravnosnažnosti donete međupresude. Sporna odredba nije ni potpun i jasan način regulisala obaveze ugovorača u slučaju gubitka blanko čekova pa će se. odnosno određene iznose po osnovu kojih se nije ostvario i da je tuženi u obavezi prema tužiocu po osnovu sticanja bez osnova. (Vrhovni sud Srbije. na navedenu odluku. Rev. godine) 142. doneo pravilnu odluku i za nju dao dovoljne razloge koje u svemu prihva. Odlučujući o žalbi tuženog. Zakona o obligacionim odnosima (dalje: ZOO) i članu 210. Drugostepeni sud nalazi da je na izloženi način sud prvog stepena u potpunosti postupio u skladu sa citiranim zakonskim propisima. Gž. 4642/97 od 20.OBLIGACIONO PRAVO Pri tumačenju spornih odredaba ne treba se držati doslovnog značenja upotrebljenih izraza. Sud je. 103 – 110. sud može iz razloga celishodnosti da donese presudu samo o osnovu tužbenog zahteva (međupresudu). iz razloga celishodnosti. radi dopune dokaznog postupka i na osnovu člana 395. pa da proizilazi da je saglasno članu 104. primenom čl. te je doneo međupresudu. NIŠTAVI UGOVORI (Čl. Do pravnosnažnosti međupresude sud će zastati sa raspravljanjem o iznosu tužbenog zahteva. kojom je odlučeno samo o osnovu tužbenog zahteva.1998. br.74 - .

02. Iz navedene odredbe ZOO proizilazi da postojanje samog ugovora o zakupu zavisi od postojanja i mogućnosti upotrebe predmeta zakupa. i 105.OBLIGACIONO PRAVO ta i drugostepeni sud. jer nije izvršio usluge a primio za to. stav 1. međutim. ugovor u tom delu je delimično apsolutno ništav u smislu člana 47. ZOO. već samo delimično i tačno u određenom obimu. 9584/10 od 9. kao ni tokom trajanja istog. Prvostepeni sud je po nalaženju drugostepenog suda pravilno doneo delimičnu presudu u smislu člana 334. neodređen ili neodrediv – jeste ništav. Stoga je prvostepeni sud pravilno odlučio kada je usvojio tužbeni zahtev u utvrđujućem delu tj. imajući u vidu odredbe člana 105. Ovo u delu koji je predmet spora. 5079/10 od 12. ukoliko ugovor može opstati u ostalom delu u smislu člana 105. Zakona o parničnom postupku. Ništavost neke odredbe ugovora ne povlači ništavost ugovora u celini. odnosno ugovora koji je ništav propustima tuženog.75 - . koju je odbio drugostepeni sud u razlozima svoje odluke. Ovo i zbog toga što tuženi ponavlja navode koje je iznosio u toku postupka i koji su pravilno cenjeni od strane prvostepenog suda. a ovaj se obavezuje da mu za to plaća određenu zakupninu. kada sam tuženi u žalbi ne osporava činjenicu da postoje izvodi iz kojih se da zaključiti da je tužilac vršio uplate na račun tuženog po osnovu ništavog ugovora. godine) . bez osnova. jer je tužbeni zahtev u utvrđujućem delu sazreo za odluku i pri tome dao dovoljne razloge za svoju odluku. S obzirom na izneto. između ostalog istakao i sledeće: Članom 567. koja propisuje da ništavost neke odredbe ugovora ne povlači ništavost ugovora u celini. uz bitnu povredu odredaba Zakona o parničnom postupku i pogrešno utvrđeno činjenično stanje. Zakona o parničnom postupku. a ako ona nije bila ni uslov ugovora ni odlučujuća pobuda zbog koje je ugovor zaključen – kao što je to u konkretnom slučaju. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda Pž. godine) 144. novčane iznose od tužioca. Najzad. Kad je predmet obaveze iz ugovora nemoguć. nedopušten. da je ugovor delimično ništav tj. ZOO. S obzirom na to odnosno da je u momentu zaključenja predmetnog ugovora o zakupu propustom tuženog (zakupodavca) tužilac bio onemogućen delimično da koristi predmet zakupa u celosti. U toku prvostepenog postupka je. Zakona o obligacionim odnosima (dalje: ZOO) propisano je da se ugovorom o zakupu obavezuje zakupodavac da preda određenu stvar zakupcu na upotrebu. neodređen ili neodrediv – ugovor je ništav. nedopušten. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda Pž. primenjujući odredbe članova 47. nije mogao u celini da koristi predmet zakupa. nije dozvoljeno u smislu odredbi člana 375. neosnovano se žalbom tuženog ukazuje da je pobijana presuda doneta uz pogrešnu primenu materijalnog prava. Iz obrazloženja: Pobijanom delimičnom prvostepenom presudom utvrđeno je da je delimično ništav ugovor o zakupu poslovnog prostora i da isti delimično ne proizvodi pravno dejstvo u ništavom delu.2011. da isti u određenom delu ne proizvodi pravno dejstvo.05. ako ugovor može opstati bez ništave odredbe. na nesumnjiv način utvrđeno da zakupac. Protiv ove odluke tuženi je izjavio blagovremenu žalbu. Zakona o obligacionim odnosima. ZOO. iznošenje novih činjenica tek u žalbi. Neosnovano se o u žalbi ukazuje da u konkretnom slučaju nije bilo osnova za donošenje međupresude.2011. koji propisuje da kada je predmet obaveze nemoguć. ovde tužilac – ni u trenutku zaključenja ugovora.

Iz navedene odredbe ZOO proizlazi da postojanje samog ugovora o zakupu zavisi od postojanja i mogućnosti upotrebe predmeta zakupa. ukoliko ugovor može opstati u ostalom delu u smislu člana 105.OBLIGACIONO PRAVO 145. ZOO. januara 2005. nakon čega je on došao da je poseti u njenom stanu. nije dozvoljeno u smislu odredbi člana 375. pa je na stanu za jedinog zakonskog naslednika oglašena tužilja. Ništav je ugovor koji jedna ugovorna strana zaključila u zabludi u pogledu njegove pravne prirode.76 - . 15. Članom 567. kao i njen sin. ZOO. Imajući u vidu odredbu člana 105. Zakona o obligacionim odnosima. U stanu je živela sa sinom i kćerkom.. Neosnovano se žalbom tuženog ukazuje da je pobijana presuda doneta uz pogrešnu primenu materijalnog prava. ako ugovor može opstati bez ništave odredbe. već samo delimično i tačno u određenom obimu. Zakona o obligacionim odnosima (dalje: ZOO) propisano je da se ugovorom o zakupu obavezuje zakupodavac da preda određenu stvar zakupcu na upotrebu. koja propisuje da ništavost neke odredbe ugovora ne povlači ništavost ugovora u celini. Ovo i zbog toga što tuženi ponavlja navode koje je iznosio u toku postupka i koji su pravilno cenjeni od strane prvostepenog suda. U toku prvostepenog postupka utvrđeno je da zakupac.J.16m2. koja je nastavila da koristi stan posle smrti majke i brata i stupila u ovu parnicu. Zakona o parničnom postupku. stav 1. prvostepeni sud je pravilno odlučio kada je usvojio tužbeni zahtev u utvrđujućem delu.ni u trenutku zaključenja ugovora. nije mogao u celini da koristi predmet zakupa. a ovaj se obavezuje da mu za to plaća određenu zakupninu. Pokojna R. koju je odbio drugostepeni sud. da isti u određenom delu ne proizvodi pravno dejstvo. ovde tužilac . Tužiljina majka je upoznala tuženog na pijaci. pa je pravilno doneo delimičnu presudu u smislu člana 334.2011. tj. kao ni tokom trajanja istog. Ništavost neke odredbe ugovora ne povlači ništavost ugovora u celini. Kako je u momentu zaključenja predmetnog ugovora o zakupu propustom tuženog (zakupodavca) tužilac bio onemogućen da koristi predmet zakupa u celosti. u koju ju je dovela druga ugovorna strana. godine) 146. pravni prethodnik tužilje. Iznošenje novih činjenica tek u žalbi. 9584/10 od 9. a tom prilikom tužilja se posvađala sa sinom i odlučila da na nekoliko . (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. da je ugovor delimično ništav. Zakona o parničnom postupku. ugovor u tom delu je delimično apsolutno ništav u smislu člana 47. Iz obrazloženja: Prvostepenom presudom utvrđeno je da je delimično ništav ugovor o zakupu poslovnog prostora i da isti delimično ne proizvodi pravno dejstvo u ništavom delu. Pž. a ako ona nije bila ni uslov ugovora ni odlučujuća pobuda zbog koje je ugovor zaključen.02. bila je vlasnik stana površine 69.J. preminula je u toku ovog postupka. ovde tužiljom. tj. njena majka. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju. uz bitnu povredu odredaba Zakona o parničnom postupku i pogrešno utvrđeno činjenično stanje. Protiv ove odluke tuženi je izjavio blagovremenu žalbu. sada pokojna R. godine.

koji su stranke zaključile. na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su pravilno zaključili da je ugovor o kupoprodaji koji je zaključen između pokojne R.J.J.. a drugo lice je bio zet vlasnika agencije za promet nekretnina i prijatelj oca tuženog S.10. u čijoj kancelariji je zaključen ugovor.2010. koji je od zaključenja ugovora sve vreme koristio nepokretnost. koji je overen pred sudom. Porez na promet nije plaćen. Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja. godine) 147.00 dinara. a tuženom isplatio na ime kupoprodajne cene 164. godine. Kako je ugovor o prodaji zaključen u pismenom obliku. Sedam dana pre zaključenja ugovora. zaključivši da su ispunjeni uslovi za konvalidaciju ugovora o kupoprodaji. 952/10 od 20. u smislu člana 4. Zakona o prometu nepokretnosti koji je važio u vreme zaključenja ugovora. U ovu zabludu je dovedena od strane tuženog u nameri da je navede na zaključenje ugovora o prenosu prava svojine na njegovo ime. godine. Rev. pa su navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava neosnovani. je pokrenula parnicu za poništaj toga ugovora. (Iz Presude Vrhovnog kasacionog suda. pokojna R. niti povređen neki drugi društveni interes . februara 1999. Po propisima koji važe u vreme presuđenja ceni se ispunjenost uslova za konvalidaciju ugovora. Zakona o obligacionim odnosima.418 DM i predao mu navedeni automobil na ime dve neisplaćene rate. Iz obrazloženja: Tužilac i tuženi su 10. a zapravo je zaključila ugovor o kupoprodaji. bez namere plaćanja kupoprodajne cene. prodajna cena isplaćena u pretežnom delu.predmet kupoprodaje bilo je u prometu i stečeno u skladu sa tadašnjim zakonom.OBLIGACIONO PRAVO dana ode u stan kod tuženog. bila prevarena dovođenjem u zabludu o prirodi ugovora koji je zaključila.pravilan je zaključak da su ispunjeni uslovi za sudsko osnaženje ugovora – konvalidaciju.1991. Tuženi joj nije isplatio kupoprodajnu cenu i nije mu predala stan u čijem se posedu i sada nalazi tužilja. stav 1.S. ugovorom nije bilo povređeno pravo preče kupovine.000 DM. 23.000 DM. godine zaključili pismeni ugovor o kupoprodaji nepokretnosti . i tuženog ništav. držeći je u zabludi da je zaključila ugovor o doživotnom izdržavanju. Prema shvatanju Vrhovnog kasacionog suda. što je dinarska protivvrednost 40. je sa tuženim zaključila ugovor o kupoprodaji 1. i člana 65. i nepokretnost predata kupcu u državinu. Sudovi su pravilno zaključili da je tuženi iskoristio stanje nužde i tešku porodičnu i materijalnu situaciju sada pokojne majke tužilje s namerom da od nje pribavi stan. pred sudom je overeno punomoćje kojim je majka tužilje ovlastila dva njoj nepoznata lica da u njeno ime i za njen račun mogu vršiti sve pravne poslove u vezi sa prodajom njenog stana. pogrešno držeći da je zaključila ugovor o doživotnom izdržavanju. Prilikom zaključenja ugovora.000.tužioca. sada pokojna R. prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo i odbio tužbeni zahtev. Stoga je pravilan zaključak nižestepenih sudova da se radi o ništavom ugovoru u smislu člana 103. Sada pokojna R.tužilac je kupio od tuženog imanje sa fabrikom testenina za kupoprodajnu cenu od 240. je bila u zabludi da zaključuje ugovor o doživotnom izdržavanju. marta 1999.77 - . Prodavac . . a zemljište . Jedno od tih lica bio je zet advokata V. Potpisi ugovorača nisu overeni u sudu.05. Odmah nakon što je shvatila da je zaključila ugovor o kupoprodaji stana.P.tuženi je uveo u posed kupca . stav 4. za kupoprodajnu cenu od 400. jer je pokojna R.

kako je predviđeno članom 5. kako propisuje ista odredba u stavu 2. stav 3. istog Zakona. sudsko poravnanje se može pobijati samo tužbom. U tom smislu pravilno zaključuju nižestepeni sudovi. Revizijski navodi (da su nižestepeni sudovi pogrešno primenili materijalno pravo kada su cenili momenat ispunjenosti uslova za konvalidaciju ugovora) . zanemario je činjenicu da u konkretnom slučaju tužilac nije tužbom tražio utvrđenje ništavosti poravnanja kao ugovora zaključenog između stranaka. ugovor između stranaka koji se zaključuje saglasnošću volja i koji . javnom poretku i pravilima morala. 568/10 od 20. ali da se ispunjenost uslova za konvalidaciju ugovora ceni po propisima koji su važili u vreme konvalidacije . punomoćniku koji nije advokat. i vraćanja datog po osnovu sticanja bez osnova iz člana 210.2010. stekao snagu izvršne isprave naplative u prinudnom sudskom postupku.a to je momenat zaključenja glavne rasprave. stav 3. Tada su uslovi za osnaženje ovog ugovora bili ispunjeni.ima određeno kostitutivno dejstvo. Zakona o obligacionim odnosima. godine) 148. koje ima snagu izvršne sudske odluke i može se osporiti samo u sudskom postupku.OBLIGACIONO PRAVO Zbog toga nema uslova za utvrđenje ništavosti ugovora u smislu člana 103. Pravilan je stav drugostepenog suda da se punovažnost ugovora ceni prema momentu njegovog zaključenja. ugovora zaključenog u sudskom postupku koji je. Zakona o parničnom postupku. Ova odredba je imeprativnog karaktera. Prema članu 90. već se može osporavati samo u sudskom postupku u skladu sa pravilima zakona po kome je zaključeno. Prema članu 3. time što je zaključen pred sudom. što se odnosi i na propis o obavezi plaćanja poreza na promet koji je prestao da važi. Rev. (Iz Presude Vrhovnog kasacionog suda. istog Zakona. Ako je sudsko poravnanje zaključeno suprotno imperativnim propisima . Ugovora na ime zakupa. a shodno članu 3. Zakona o parničnom postupku. sud neće dozvoliti raspolaganja stranka koja su suprotna prinudnim propisima.78 - .734 evra u dinarskoj protivvrednosti. ugovora zaključenog u sudskom postupku.tada se ne radi o ništavosti običnog ugovora o poravnanju između stranaka ( na koji bi se odnosile opšte odredbe o ništavosti ugovora zaključenog van suda ). već utvrđenje ništavosti sudskog poravnanja odn. u kom smislu ima mesta primeni članu 103. Ovo poravnanje je ništavo ako je zaključeno u pogledu zahteva kojima stranke ne mogu raspolagati. a nije od značaja za ocenu ispunjenosti uslova za konvalidaciju. u skladu sa pravilima po kojima je ugovor (tj. sudsko poravnanje) i zaključen. već o utvrđenju ništavosti sudskog poravnanja tj. Zakona o obligacionim odnosima traženog iznosa od 91.kao takav .10. Ovo znači da punomoćnik. Prema članu 325. Poravnanje zaključeno pred sudom i stoga nema prirodu običnog poravnanja koji poznaje Zakon o obligacionim odnosima.000 DM. po svojoj prirodi. Međutim. uvek je potrebno izričito ovlašćenje stranke za zaključenje poravnanja. a ovo zbog toga što je tuženi ovom odredbom imao za cilj obezbeđenje isplate svih rata na ime isplate ugovorene kupoprodajne cene. Pravilan je i zaključak da nije od uticaja okolnost što je tužilac tuženom plaćao 2. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je pravilno zaključio da je poravnanje.neosnovani su. ne može ni pod kojim uslovima pred sudom zaključiti sudsko poravnanje jer je takvo postupanje su. koji nema izričito ovlašćenje stranke za zaključenje poravnanja.

tuženi u toku postupka isticao da se radi o neprimereno visoko ugovorenoj kamatnoj stopi od 2. godine) 149. Zakona o obligacionim odnosima. i u pogledu toga su osnovani žalbeni navodi tuženog. u situaciji nepostojanja izričitog ovlašćenja punomoćnika tužioca za zaključenje sudskog poravnanja. Postupanje punomoćnika suprotno navedenoj zakonskoj odredbi iz člana 90.OBLIGACIONO PRAVO protno navedenom imperativnom propisu tj. stav 2. pozivajući se da je ugovaranjem tako visoke stope kamate narušena međusobna ekvivalentnost davanja i da je iz tih razloga ista odredba i ništava. Ukazuje i da je u takvoj situaciji prvostepeni sud.i predstavlja njegovo dugovanje u trenutku dospeća obaveze vraćanja kredita. jer sud u konkretnoj situaciji nije izvršio navedene provere i utvrđenja prosečne stope ugovarane kamate već je odbio da da razloge i . što je u konkretnom slučaju prvostepeni sud pred kojim je poravnanje zaključeno propustio da učini. Zakona o parničnom postupku suprotno je prinudnom propisu. Ta odredba je apsolutno ništava za kamatnu stopu iznad uobičajene. (Presuda Višeg trgovinskog suda. 5514/07 od 07. Pž.kredite. Zakona o obligacionim odnosima.5% na mesečnom nivou. Kako se radi o apsolutnoj ništavosti sud je o tome dužan da vodi računa po službenoj dužnosti. kada je u pitanju sudsko poravnanje. Drugostepeni sud posebno ukazuje na obavezu suda pred kojim se poravnanje zaključuje da po službenoj dužnosti pazi na ovlašćenja punomoćnika stranaka. dakle. bio dužan da ne dozvoli zaključenje takvog poravnanja u situaciji nedozvoljenog raspolaganja od strane punomoćnika tužioca. Iz obrazloženja: Pravilno je stanovište prvostepenog suda da tužilac ima i prava na kamatu obračunatu za period korišćenja kredita kao naknadu za korišćenje novčanih sredstava u označenom periodu te da je istu tuženi dužan da plati po ugovorenoj stopi. što .11. našao da isto postupanje valja prihvatiti pozivajući se na odredbe člana 103. Kako je. nema mesta primeni člana 103. istog Zakona.ništavo u smislu navedene odredbe člana 324. Jasno je. što bi uslovilo utvrđenje ništavosti navedene odredbe i odbijanje tužbenog zahteva za obračunatu zateznu kamatu po stopama koje su ugovorene iznad uobičajeno ugovorenih stopa kamata za kratkoročne kredita u spornom periodu.kao takvo .sve sa neplaćenim delom iznosa glavnog duga . stav 2. Dakle.5% mesečne kamate za kratkoročne kredite bila uobičajena stopa za navedenu vrstu bankarskih poslova u periodu korišćenja kredita ili je ista .79 - . te da na navedeni način utvrdi da li se radi o apsolutno ništavoj odredbi u smislu člana 103. te je .2007. ako je znatno veća od uobičajene za tu vrstu pravnog posla. jer je postupanje pred sudom regulisano imperativnom odredbom posebnog zakona. da je prvostepeni sud pogrešno primenio pravo kada je. to je prvostepeni sud u toku postupka morao proveriti ove navode tuženog utvrđujući da li je stopa od 2. Sud će samo u umerenom iznosu priznati kamatnu stopu ugovorenu kod ugovora o kreditu. međutim. Zakona o obligacionim odnosima. radi se o nedozvoljenom raspolaganju i sud je dužan da o tome vodi računa po službenoj dužnosti.imajući u vidu izveštaj Udruženja banaka bila znatno veća od prosečne kamatne stope koja se ugovarala među bankama i klijentima za iste ili slične poslove . te da je navedeni ugovor zaključen zloupotrebom monopolskog položaja tužioca i teške situacije tuženog. pred kojim je predloženo poravnanje.

već se na valjanost ugovora primenjuju odredbe posebnog specijalnog propisa i to Zakona o javnim nabavkama. određuje način evidentiranja ugovora i drugih podataka. do 144.2006. a pogotovu kada je tužilac naručilac. zaključuje se da je ovaj zakon predvideo formiranje Komisije za zaštitu prava koja se obrazuje pri Upravi za javne nabavke. Te dalje aktivnosti upravo se odnose na zabranu naručiocu. U obrazloženju pobijanog rešenja se dalje navodi da se u konkretnom slučaju ništavost pobijenog ugovora ne presuđuje po čl. stav 1. Iz navedenih razloga.usluga.80 - . ovo dalje znači da je o ništavosti ugovora jedino nadležan da odlučuje sud kada je tužilac ponuđač. godine i Omladinske zadruge "B. godine. pa se stoga . koji određuje i organ i postupak za utvrđivanje zakonitosti postupka koji se okončava zaključenjem ugovora. zauzimajući stav da se u konkretnom slučaju shodno Zakonu o javnim nabavkama ugovorne strane za zaštitu svojih prava se mogu obratiti isključivo Komisiji. način zaštite prava ponuđača.na osnovu člana 375. marta 2004. do 109. Pž.pobijana presuda u delu u kome je odlučeno o glavnom dugu po osnovu kredita potvrđuje. što propisuje citirani zakon. Zakona o parničnom postupku . ustanova ili drugo pravno lice. kojom je tražio da se utvrdi da je ništav ugovor o javnoj nabavci male vrednosti . a od momenta zaključenja ugovora primenjuju se pravila obligacionog prava. pravilnost primene materijalnog prava u pogledu dela odluke koja se odnosi na obračunata dugovanja tuženog po osnovu obračuna ugovorene kamate ne može se ispitati jer nisu utvrđene sve relevantne činjenice (kao što su prosečna stopa ugovorne kamate koja se ugovarala za slične poslove u navedenom periodu). Zakona o obligacionim odnosima. odvija se na zahtev lica koje u postupku javne nabavke ima svojstvo ponuđača. godine) 150. Iz sadržine odredaba iz čl. a zadatak komisije je da ocenjuje zakonitost sprovedene procedure (postupka) dodele Ugovora o javnoj nabavci. 8526/06 od 16. te da eventualno spreči zaključenje ugovora koji bi bio suprotan postupku koji zakon predviđa za dodelu ugovora. U Glavi VIII ovaj zakon u svojim odredbama predviđa postupak zaštite ponuđača i javnog interesa. i člana 377. Iz obrazloženja: Tužilac je podneo tužbu protiv tuženog.. ima dejstvo samo do trenutka zaključenja ugovora. 128. Postupak koji se odvija pred komisijom.OBLIGACIONO PRAVO upušta se u raspravljanje u vezi tuženikovih navoda iz razloga što tuženi nije tražio poništaj ili raskid navedenog ugovora.11. te da se tuženi obaveže da tužiocu nadoknadi troškove parničnog postupka." kao izvršioca usluge zaveden pod brojem 298 od 9. je poseban zakon kojim se uređuju uslovi. marta 2004. Na to upućuje član 134.. 103. zakona koji govori o suspenzivnom dejstvu zahteva za zaštitu prava. koji po ovoj odredbi zakona "zadržava dalje aktivnosti naručioca u postupku dodele ugovora o javnoj nabavci". a ne naručioca. Zakon o javnim nabavkama. Prvostepeni sud se oglasio apsolutno nenadležnim za suđenje u ovakvom sporu i odbacio tužbu. organizacija. a u delu u kome je odlučeno o obračunatoj ugovorenoj kamati ukida i predmet vraća prvostepenom sudu na ponovni postupak. stav 2. zaključen između Gradskog sudije za prekršaje kao naručioca usluge a zaveden pod brojem 321/04 od 17. način i postupak nabavke dobara i usluga i ustupanja izvođenja radova u slučajevima kada je naručilac tih nabavki državni organ. Zakon o javnim nabavkama. Pošto Zakon o javnim nabavkama ne poznaje zaštitu prava naručioca. odnosno obavezu da . navedenog zakona. (Presuda Višeg trgovinskog suda.

a ne u odnosu na deo ugovora za koji je utvrđeno da je ništav (u kom delu je odluka prvostepenog suda pravnosnažna) u odnosu na koji se zahtev za povraćaj datog odnosi. jedino može sprovesti sud u sudskom postupku. istog Zakona. u celini ili delimično. stav 2. jer je ugovor o dodeli javne nabavke (dobara. stav 1.2002. predviđeno je kao pravilo. istog člana predviđen je izuzetak od ovog pravila kojim je propisano da sud može odbiti.Polisa osiguranja broj 00475132 0 i 00475131 6 od 07. U ovom slučaju komisija. odnosno. ima se dati odgovarajuća naknada u novcu prema cenama u vreme donošenja sudske odluke. Stavom 2. Dakle. ili ako se priroda onoga što je ispunjeno protivi vraćanju. Zakona o obligacionim odnosima. i treba je ceniti u odnosu na vrstu ugovora čija je ništavost utvrđena ( potpuno ili delimično ). te u konkretnom slučaju nema nadležnosti drugog organa za odlučivanje o poništaju ugovora. Savesnost ugovornih strana je odlučna činjenica za odlučivanje o zahtevu za povraćaj datog na osnovu ništavog ugovora. pa u odnosu na koji se ima ceniti i savesnost ugovornih strana. 9164/05 od 21. ali je odbio zahtev tužioca za restituciju. Na to upućuju odredbe člana 144.05. o značaju ugroženog dobra ili interesa. shodno stavu 3. ne poništava ugovor. Komisija ima zadatak da u posebnom postupku koji je propisan zakonom. stav 2. usluga ili izvođenja radova) zaključen po odredbama Zakona o obligacionim odnosima. Pž. kao i o moralnim shvatanjima. da li je sproveo postupak po zakonu. Prema stanovištu ovog suda prilikom ocene savesnosti obe ugovorne strane.OBLIGACIONO PRAVO zastane sa zaključenjem ugovora dok se pred Komisijom ne okonča postupak po zahtevu za zaštitu prava ponuđača. bez prethodne odluke komisije o zakonitosti sprovedenog postupka koji mu prethodi. prvostepeni sud je cenio savesnost tužioca. stav 1. koja je predviđena članom 104. tačka 2. kao i u odnosu na pažnju ugovornih strana koja je potrebna kod zaključenja i izvršenja tog ugovora. Zakona o obligacionim odnosima. prvostepeni sud nije cenio činjenicu da je tužilac u ovoj pravnoj stvari naručilac. U konkretnom slučaju. predlog nesavesne strane za vraćanje onog što je drugoj strani dala. utvrđuje da li je naručilac u postupku sprovođenja dodele javne nabavke učinio određene nepravilnosti. prema kojima komisija rešenjem usvaja zahtev u celini ili delimično poništava postupak za dodelu ugovora o javnoj nabavci. jer do njegovog zaključenja i ne može doći. Odredbom člana 104. Ocenom savesnosti tuženog ne može se smatrati navod prvostepenog suda da je tuženi bio strana verna ugovoru koja je likvidirala štete jer se ista odnosi na postupanje tuženog u odnosu na onaj deo ugovora koji je punovažan. septembra 2005. a posebno tuženog kao osiguravača treba imati u vidu vrstu zaključenog ugovora čiji je deo ništav. ali nije cenio i savesnost tuženog.81 - . godine) 151. kako to sud navodi u obrazloženju pobijanog rešenja. kao posledica ništavosti jer je našao da je tužilac prilikom zaključenja Ugovora o osiguranju postupao nesavesno shodno članu 104. istog člana. a ne ponuđač. prilikom odlučivanja voditi računa o savesnosti i jedne i druge ugovorne strane. sama Komisija ne bavi se ništavošću ugovora. Takođe. s tim što će. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je. da je kod utvrđenja ništavosti ugovora svaka ugovorna strana dužna da vrati drugoj sve ono što je primila po osnovu takvog ugovora. te činjenicu da je tu. utvrdio da su Ugovori o osiguranju . godine delimično ništavi u delu koji se odnosi na osiguranje jednog parnog kotla. ceneći izvedene dokaze. a ako to nije moguće. Postupak utvrđivanja ništavosti ugovora. te da Zakon o javnim nabavkama ne poznaje zaštitu prava naručioca.

pozajmio tuženom iznos od 2.10. Zatim.u stvari . jer je osigurani slučaj nastupio pre zaključenja Ugovora. u mestu isplate zajedno sa domicilnom kamatom na iznos od 2.12. određuje se kad su za to ispunjeni zakonski uslovi.000 EUR-a u dinarskoj protivvrednosti po najpovoljnijem kursu važećem na dan isplate. ali i obavezu da izvrši pregled stvari koja je predmet osiguranja.svode samo na tvrdnje da je prvostepeni sud na utvrđeno činjenično stanje pogrešno primenio materijalno pravo.000 DEM počev od 1. i kao takav ne može proizvoditi pravno dejstvo.2006. javnom poretku ili dobrim običajima . Shodno tome. 1322/06 od 05. godine tužilac. preko imenovanog svedoka koji je dao novac tuženom u ime tužioca i sa obavezom tužioca da ovom svedoku vrati sporni iznos. 885/06 od 09.000 EUR-a u visini eskontne stope koju utvrđuje Centralna Evropska banka počev od 1. Iz obrazloženja: Tužbeni zahtev tužioca. i da je sporni iznos naveden u izreci pobijane presude tužilac pozajmio tuženom isključivo radi kocke. te je pravilna odluka prvostepenog suda kojom je tužbeni zahtev tužioca odbio kao neosnovan. neosnovani su navodi žalbe koji se .u skladu sa članom 103. godine pa do isplate u dinarskoj protivvrednosti. Postoje uslovi da sud odbije zahtev za vraćanje zajma i odluči da zajmoprimac preda iznos pozajmljenog novca opštini. godine) . kojim je tražio da se obaveže tuženi da mu na ime duga isplati 1. Pž. Ako je zajmoprimac znao da će pozajmljeni novac upotrebiti za kockanje. kao i saslušani svedoci koji imaju neposredna saznanja o samom sporu između tužioca i tuženog.20 godina.1997. Zakona o obligacionim odnosima. Prvostepeni sud je utvrdio da je 1996. Zakona o obligacionim odnosima. pa do 31. godine ) 152. jer je po svojoj sadržini protivan prinudnim propisima. Imajući u vidu takvo činjenično stanje.1.000 DEM radi kocke. a prema Zakonu i uslovima samog ugovora ima ovlašćenje.82 - . i 911.OBLIGACIONO PRAVO ženi lice koje poslove osiguranja obavlja kao redovnu delatnost. opredeljeni kao stalni ili povremeni kockari u dužem vremenskom periodu u poslednjih 10 . Odluka Okružnog suda iz stava II izreke presude doneta je u skladu sa članom 104. da se u njegovoj kafani i kući često kockalo. Sud je utvrdio da je tuženi stalni kockar.2002. Gž. te da su novac isključivo radi kocke pozajmljivali međusobno u dužem vremenskom periodu ).2006. Ova imovinska sankcija oduzimanja predmeta ništavog ugovora. ako je to potrebno radi suzbijanja masovnih društvenih negativnih pojava ( što je u konkretnom sporu slučaj obzirom na to da su i tužilac i tuženi. da je znao da je tuženi kockar. ako se radi o dugogodišnjim kockarima. a prema odredbama člana 908. da se kockom bavi duži niz godina i da se kockao u mnogim kafanama. ( Rešenje Višeg trgovinskog suda.i kod tužioca u kafani i kući. a naročito ako se na taj način mogu otkloniti štetne posledice ugovora. te da je ugovor koji je zaključen između stranaka ništav. ugovor o zajmu novca je apsolutno ništav. utvrdi nedostatke i nakon toga odredi visinu premije. godine zajedno sa kamatom na iznos od 1.08. stav 1. navedenog Zakona. između ostalog i ovde tuženom i to više puta.1. stav 2. između ostalog . Okružni sud nalazi da je prvostepeni sud pravilno utvrdio da je tužilac prilikom davanja novca na zajam tuženom bio nesavestan jer je znao u koju svrhu novac daje. Samim tim. odbijen je prvostepenom presudom kao neosnovan. odnosno u koju svrhu će tuženi novac upotrebiti. 909. (Presuda Okružnog suda u Valjevu. a imajući u vidu činjenicu da je za deo Ugovora utvrđena ništavost.2001. znajući u koje svrhe ga daje. te da je tužilac inače pozajmljivao novac radi kocke. da se tužilac kockao povremeno. potrebno je ceniti savesnost tuženog upravo u odnosu na taj deo Ugovora. za koju je specijalizovan i stručan.

4. godine. I po oceni Vrhovnog suda. Majka tuženog je 12.11. godine za sporni stan. tri do četiri meseca godišnje.11. Zakona o stanovanju je propisano da je nosilac prava raspolaganja na stanu u društvenoj svojini i vlasnik . nosilac stanarskog prava na spornom stanu bio je sada pokojni D. godine zaključio ugovor o otkupu stana koji je u njegovo ime potpisao advokat B.S. Stoga sud nije vezan postavljenim tužbenim zahtevom za poništaj ugovora iz razloga relativne ništavosti.A.1994. a u N. S. čiji je član porodičnog domaćinstva bio tuženi koji je 1960. Naime. zaključio novi ugovor o korišćenju stana iste sadržine kao i ugovor iz 1966. pravilno je primenjeno materijalno pravo kada je usvojen tužbeni zahtev i utvrđeno da je ugovor o otkupu stana koji je zaključio tuženi sa pravnim prethodnikom tužioca ništav jer je protivan prinudnom propisu i to članu 16. Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa (dalje: Zakon). i na osnovu tog ugovora upisao pravo svojine na stanu u zemljišnim knjigama. Tuženi je posle toga. Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja. 10 u Ul. površine 74. otac tuženog.1990.S.1966. U toku 1968.OBLIGACIONO PRAVO 153. godine i ovaj stan ugovorom o kupoprodaji od 27. Iz obrazloženja: "Prema utvrđenom činjeničnom stanju. odredbom člana 16. dana 21.83 - . dana 20.2. upisane u ZKUL 6672/13 KO N. ZOO.1988. 13.4. ništav jer je protivan prinudnim propisima saglasno članu 103. Posle smrti majke. podneo zahtev za zaključenje ugovora o korišćenju stana kojim bi on bio određen za nosioca stanarskog prava na ovome stanu. godine otišao na rad u N. dolazio nekoliko puta godišnje. stav 1. a ovaj ugovor je u ime tuženog kao nosioca stanarskog prava potpisala njegova majka Š. Dopunskom presudom je naložena uspostava ranijeg zemljišnog knjižnog stanja u smislu člana 104. Po penzionisanju počeo je da provodi u N. godine Upravi za imovinsko pravne poslove N.1990. godine ali je taj ugovor lično potpisao.K. godine otuđio S. ZOO i utvrđeno da tuženi nema pravo na vraćanje datog kao posledice ništavosti jer je tuženi bio nesavestan a u smislu člana 104. stav 2. godine sa stambenim preduzećem zaključila ugovor o korišćenju ovoga stana čime je stanarsko pravo sa tuženog preneto na nju a ona je u ovome stanu živela neprekidno i u vreme dok se tuženi nalazio na privremenom radu u N.S. Zakona o obligacionim odnosima (dalje: ZOO). Istovremeno kako je otpao osnov po kome tuženi koristi stan naloženo je njegovo iseljenje iz stana i predaja tužiocu kao vlasniku a u smislu člana 37.S.V. Ugovor o korišćenju stana tuženi je zaključio sa Preduzećem za gazdovanje stambenim zgradama iz N.. Tuženi je vlasnik i trosobnog stana br. izgrađen na kat. ali je Komisija za stambene poslove Skupštine opštine N. Sud na ništavost pazi po službenoj dužnosti kada se radi o apsolutnoj ništavosti ugovora i na ništavost se može pozvati svako zainteresovano lice.S. dana 25. Zakona o stanovanju prema tekstu važećem u vreme zaključenja ugovora o otkupu stana.4.S.1974.S. pravilno je i po oceni Vrhovnog suda.S. Za odluke su dati i pravilni razlozi koje u svemu kao osnovane prihvata i Vrhovni sud. odnosno zakupac na neodređeno vreme sa tužiocem kao davaocem stana na korišćenje. sa nus prostorijama. tuženi je dana 16. godine je sa Preduzećem za gazdovanje stambenim zgradama iz N. primenjeno materijalno pravo kada je usvojen tužbeni zahtev i utvrđeno da je ugovor o otkupu stana koji je zaključio tuženi koji nije bio nosilac stanarskog prava. zaključkom odbila zahtev tuženog za prenos stanarskog prava na ovome stanu i tuženi je obavezan da se u roku od 30 dana iseli iz ovoga stana. a koji je nasledio od svog oca koji je preminuo 1974. 4671.11 m2 na III spratu zgrade br. par.

Ovo. bračni drug nosioca stanarskog prava i deca rođena u braku i van braka. 251/2007 od 11. i po oceni ovoga suda. ZOO. u pismenoj formi omogući otkup stana koji koristi pod uslovima propisanim zakonom.OBLIGACIONO PRAVO stana u državnoj svojini. dopunskom presudom. po ovoj odredbi otkup stana je ustanovljen zakonom i rezervisan za tačno određen krug lica. nije živeo u stanu sa majkom koja je bila nosilac stanarskog prava niti mu je majka kao nosilac stanarskog prava dala pismenu saglasnost za otkup stana u smislu člana 16. Neosnovano je isticanje tuženog u reviziji da je zahtev tužioca glasio da se poništi ugovor što znači da se radilo o zahtevu za utvrđenje ništavosti ugovora iz razloga relativne ništavosti. Tuženi koristi stan bez pravnog osnova (prestao je da bude član porodičnog domaćinstva nosioca stanarskog prava) pa je pravilno usvojen zahtev tužioca kao vlasnika stana i naloženo tuženom iseljenje iz stana i predaja stana u smislu člana 37. ZOO jer je nesavestan pošto. Tužbeni zahtev tužioca za povraćaj novca datog u okviru nedozvoljenog raspolaganja stranaka i ništavog pravnog posla u kojem je tužilac nesavesna stranka – je neosnovan. S tim u vezi. . prvostepeni sud pravilno zaključuje da ovakvo potraživanje ne može uživati pravnu zaštitu.S.shodno odredbi člana 104. godine) 154. niti se nude dokazi koji bi ga izmenili. ZOO naložena je. (Presuda Vrhovnog suda Srbije. jer se radi o ništavnom ugovoru . ZOO.2007. stav 2. Zakona. U konkretnom slučaju. zbog toga što sud na ništavost pazi po službenoj dužnosti i na nju se može pozvati svako zainteresovano lice u smislu člana 109. kako to pogrešno smatra tuženi. prvostepeni sud je izvedenim dokazima nesumnjivo utvrdio da je prvotužilac . pravilna je ocena nižestepenih sudova da je ugovor koji je tuženi zaključio sa pravnim prethodnikom tužioca ništav jer je zaključen suprotno prinudnom propisu člana 16. ali uz pismenu saglasnost nosioca stanarskog prava. iako je prethodno Komisija za stambene poslove Opštine N. Naime. Zakona o stanovanju i ne proizvodi pravno dejstvo. a sud je utvrdio da je ugovor ništav. zaključio sporni ugovor. Istovremeno. a to su nosilac stanarskog prava. Prema tome.7. na njegov zahtev. odnosno primenio odredbu člana 103. Razlozima žalbe ono se ne dovodi u pitanje. stav 2. Zakona o stanovanju to je tuženi ugovor o otkupu stana zaključio suprotno navedenom prinudnom propisu.istoj dao 5. Rev. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je na pravilan i potpun način utvrdio činjenično stanje.000 DEM. pa sud nije bio vezan postavljenim tužbenim zahtevom. Kako tuženi u vreme podnošenja zahteva za otkup stana nije bio nosilac stanarskog prava na ovome stanu odnosno zakupac na neodređeno vreme. usvojena ili pastorčad koji zajedno sa nosiocem stanarskog prava stanuju u tom stanu. Zakona o obligacionim odnosima. stav 2. posebno imajući u vidu da je tuženi na ime otkupne cene stana isplatio 1 dinar. uspostava pređašnjeg zemljišno knjižnog stanja. a utvrđeno je i da tuženi nema pravo na vraćanje datog u smislu člana 104. odbila njegov zahtev za prenos stanarskog prava i istim zaključkom tuženi obavezan da se u roku od 30 dana iz stana iseli. po članu 104. kako bi ih ona dala postupajućem lekaru radi ostvarivanja prava na invalidsku penziju.84 - . stav 1.kao tadašnji suprug prvotužene . dužan da nosiocu stanarskog prava odnosno zakupcu koji je to svojstvo stekao do dana stupanja na snagu zakona.

prema opštim pravilima .1995.da stranke mogu tražiti povraćaj datog. Iz obrazloženja: Pravilan je stav prvostepenog suda kada je usvojio tužbeni zahtev tužioca. To je. Navodima žalbe tužioca se ne ukazuje da se eventualno radi o drugom pravnom poslu. imajući u vidu i odredbu člana 109. III. odnosno sudskom poravnanju apsolutna ništavost oduzima pravna dejstva. isti ne može . da je zabranjena kupovina i prodaja deviza između domaćih pravnih lica. Apsolutna ništavost je sankcija koja ugovoru (sudskom poravnanju) oduzima pravna dejstva od momenta njegovog zaključenja a posle sudske intervencije koja apsolutnu ništavost utvrđuje izrekom presude. 486/95 od 17. Zakona o obligacionim odnosima.12. već iz same činjenice da je tužilac dao novac svojoj tadašnjoj supruzi .ako su obaveze iz takvog ugovora ispunjene . ( Iz presude Okružnog suda u Čačku. utvrdivši da su ugovor od 19. i predstavlja sankciju od momenta njegovog zaključenja a posle intervencije suda koji apsolutnu ništavost utvrdi izrekom presude. Gž. Ovo zbog toga što se radi o ugovorima zaključenim protivno prinudnim propisima i koji su ništavi. Zakona o parničnom postupku. .u smislu člana 103.zbog ništavosti takvog pravnog posla iz navedenih razloga . 4. Podnosilac žalbe neosnovano navodi da sud nije pružio pravnu zaštitu tužiocu. bez obzira na činjenicu da je to zaista i učinio. Sudsko poravnanje. ovog Zakona .10.11. sudsko poravnanje je jedan civilni (privatnopravni) ugovor koji ima i procesnopravno dejstvo. godine .ništavi. Jer.01. br.2005. je predviđeno da se devize kupuju i prodaju na jedinstvenom deviznom tržištu.1995. godine ) 155.uživati pravnu zaštitu. godine i R. ali nije ni moralo biti traženo. Ugovoru. koja . može se pobijati iz razloga apsolutne ništavosti. naznačeni aneksi tog ugovora i sudska poravnanja zaključeni protivno imperativnim propisima . i procesna radnja ali i pravni posao koji reguliše materijalnopravne odnose stranaka u odnosu na predmet spora. Dakle.Zakonu o deviznom poslovanju.najpre znači da strane nisu dužne da ispune svoje obaveze iz takvog ugovora (poravnanja) i ne mogu biti ni sudskom odlukom obavezane da ih ispune.u smislu čl. jer izrekom presude nije izrečena pravna posledica koja se tužbom zahteva. Žalbeni navodi tuženog po kojima je tužbu trebalo odbaciti jer tužilac nije dokazao svoj pravni interes za podnošenje tužbe. Mora se imati u vidu da je sudsko poravnanje sporazum stranaka o spornom materijalnopravnom odnosu. Zakona o obligacionim odnosima . zaključeni protivno označenim prinudnim propisima. čijim članom 3. istovremeno. pa tužilac ne mora dokazivati poseban pravni interes za podnošenje tužbe kojom se traži utvrđenje ništavosti. dakle. su neosnovani. Nesporno je utvrđeno da su predmetni ugovori sa aneksima i predmetna poravnanja. zbog ništavnog pravnog posla. jer okončava spor i predstavlja izvršni naslov. Ovo zbog toga što su naznačeni ugovor o ustupanju prava na devizna sredstva u inostranstvu.OBLIGACIONO PRAVO Tužilac je nesavesna strana. pa su . kao i ugovor. godine i aneksi zaključeni pod br.1995. a zatim .ništavi. br. kao i da je . a sve u vezi člana 3. 1133/05 od 04.ovde prvotuženoj radi uručenja nadležnom lekaru zbog ostvarivanja prava na invalidsku penziju. 537/95 od 08. II. Izricanje pravne posledice ništavosti tužbom nije traženo. Ovo zbog toga što je prvostepeni sud odlučivao u granicama postavljenog tužbenog zahteva kojim je traženo utvrđenje ništavosti poravnanja. IV i V i sudska poravnanja zaključena u predmetima R.85 - .zabranjeno plaćanje u devizama između domaćih pravnih lica. te ne može dobiti pravnu zaštitu.

OBLIGACIONO PRAVO kada sud izrekom utvrdi ništavost jednog materijalno-pravnog odnosa kao apsolutnu, time se tom materijalno-pravnom odnosu oduzimaju sva pravna dejstva i to od trenutka njegovog nastanka. Zbog toga su neosnovani žalbeni navodi tuženog po kojima poravnanja i dalje proizvode pravna dejstva, te da se na osnovu njih može nastaviti izvršni postupak. Na pravilnost pobijane odluke je bez uticaja i žalbeni navod tuženog da tužilac nije dokazao svoj pravni interes za podnošenje tužbe. Ovo zbog toga što na ništavost sud - u smislu člana 109. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima - pazi po službenoj dužnosti, i da se na nju može pozvati svako zainteresovano lice. Tužilac, dakle, nije morao dokazivati postojanje posebnog pravnog interesa za podnošenje tužbe za utvrđenje ništavosti. (Iz presude Višeg trgovinskog suda, Pž. 8692/2004 od 13.01.2005. godine)

156.
Sud može priznati pravno dejstvo pismenog ugovora o obliku i visini naknade za eksproprisane nepokretnosti, zaključenog van postupka propisanog zakonom između ranijeg vlasnika i korisnika eksproprijacije, posle donošenja rešenja o eksproprijaciji, pod uslovom da je ugovor izvršen u celini ili u pretežnom delu, ukoliko je cilj ugovora pravično obeštećenje ranijeg vlasnika i nije u suprotnosti sa pozitivnim propisima. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je utvrdio da su rešenjem Opštinskog Sekretarijata za upravu V... br. ______/086/02 od 5.1.1986. godine, u korist opštine V..., za potrebe bivšeg SIZ-a stanovanja, komunalnih delatnosti i građevinskog zemljišta eksproprisane sledeće tužiočeve nepokretnosti: deo k.p. br. 1675/2 KO V... u površini od 89 m2, bunar dubine 7 m, septička jama dubine 3 m od betonskih cevi, betonski trotoar i stepenište ukupne površine 11 m2 i garaža dimenzija 3,6 m x 3,5 m. Nije sporno da je posle pravosnažnosti rešenja o eksproprijaciji, 31.08.1988. godine, zaključen pismeni ugovor između ranijeg vlasnika i korisnika eksproprijacije, kojim se korisnik eksproprijacije obavezao da pre otpočinjanja građevinskih radova na zemljištu koje je eksproprisano snimi stambene objekte ranijeg vlasnika koji nisu eksproprisani i da sa eksproprisanog dela zemljišta izmesti garažu ranijeg vlasnika na ostatak njegovog zemljišta, da izradi potporni zid na liniji eksproprijacije i, kao što je napred rečeno, isplati naknadu za eksproprisano zemljište i objekte (izuzev potpornog zida) po proceni veštaka u nadležnom postupku, da je korisnik eksproprijacije započeo izgradnju nove garaže na predlagačevom zemljištu, da nova garaža nije dovršena a stara nije srušena i da nije izgrađen novi potporni zid. Imajući u vidu da su se navedenim ugovorom raniji vlasnik i korisnik eksproprijacije delimično sporazumeli o obliku i visini naknade, kao i da je ugovor zaključen posle pravosnažnosti rešenja, prvostepeni sud nalazi da je ugovor apsolutno ništav u smislu člana 103. ZOO-a, s obzirom na sadržinu odredbe člana 60. stav 5. Zakona o eksproprijaciji (“Sl. glasnik SRS” br. 40/84), koji je bio na snazi u vreme zaključenja ugovora i donošenja rešenja o eksproprijaciji, kojom je propisano da se po pravosnažnosti rešenja o eksproprijaciji stranke ne mogu sporazumevati o visini i oblicima naknade van postupka propisanog ovim zakonom. Gotovo istovetnu odredbu sadrži i sada važeći Zakon o eksproprijaciji, u članu 57. stav 4. koji propisuje da se po donošenju prvostepenog rešenja o eksproprijaciji stranke ne mogu sporazumevati o oblicima i visini naknade van postupka propisanog zakonom i otuda je bez pravnog dejstva ugovor o obliku i visini naknade za eksproprisane nepokretnosti koji je zaključen protivno navedenim zakonskim odredbama.
- 86 -

OBLIGACIONO PRAVO Međutim, po shvatanju Okružnog suda, sud može izuzetno priznati pravno dejstvo pismenog ugovora o obliku i visini naknade za eksproprisane nepokretnosti, zaključenog van postupka propisanog zakonom između ranijeg vlasnika i korisnika eksproprijacije posle pravnosnažnosti rešenja o eksproprijaciji, odnosno posle donošenja rešenja o eksproprijaciji, pod uslovom da je ugovor izvršen u celini ili u pretežnom delu, ukoliko je cilj ugovora pravično obeštećenje ranijeg vlasnika i nije u suprotnosti sa pozitivnim propisima. Iz ovoga sledi da raniji vlasnik može zahtevati pred parničnim sudom potpuno ispunjenje i ostatka obaveze koju je korisnik eksproprijacije preuzeo u pogledu oblika i visine naknade, ako je ta obaveza ispunjena u pretežnom delu. Prema činjeničnom stanju u spisima, postupajući po ugovoru iz avgusta 1988. godine, korisnik eksproprijacije je na zapadnom delu predlagačeve parcele uradio pokrivenu betonsku garažu, dimenzija 5 x 3 m i visine 3 m, ali da radovi nisu izvedeni do kraja. U kom obimu su radovi izvedeni i od kakvog je to značaja za odlučivanje u ovoj pravnoj stvari pobijano rešenje nema razloge. Osim toga, pobijano rešenje ne sadrži ni jasne razloge zbog čega se predlagaču u vanparničnom postupku dosuđuje naknada za rušenje stare garaže i za izradu novog potpornog zida, jer očigledno ovi troškovi nisu u neposrednoj vezi sa samom naknadom za eksproprisane nepokretnosti, već samo mogu imati karakter ili ugovorne obaveze, ili pak prava predlagača na naknadu štete koju trpi ostatak njegove nepokretnosti zbog privođenja nameni i izvođenja radova na eksproprisanom delu zemljišta. U ponovnom postupku, prvostepeni sud će, saglasno navedenim primedbama, otkloniti nedostatke u postupanju i na pouzdan način kao prethodno pitanje raspraviti: 1) da li je spornim ugovorom između ranijeg vlasnika i korisnika eksproprijacije postignut sporazum o naknadi za eksproprisani objekat – garažu, utoliko što bi umesto novčane naknade korisnik eksproprijacije izgradio novu garažu na ostatku zemljišta ranijeg vlasnika, a ako je sporazum sa takvom sadržinom postignut, u kojoj meri su radovi izvedeni, u odnosu na obim potrebnih radova, i konačno, da li je predlagač ovlašćen da pred parničnim sudom zahteva izvršenje ugovora u neispunjenom delu, u kom slučaju ne bi imalo mesta vođenju vanparničnog postupka za određivanje naknade za navedeni objekat, i 2) da li ugovor u jednom delu sadrži i obaveze korisnika eksproprijacije u vezi sa privođenjem nameni eksproprisanog dela zemljišta, što takođe ne bi moglo biti predmet ovog vanparničnog postupka. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu, Gž. br. 179/05 od 11.03.2005. godine)

157.
U slučaju ništavosti ugovora o kupoprodaji svaka ugovorna strana je dužna da drugoj vrati ono što je primila, tj. tuženik je dužan da vrati tužiocu iznos dat na ime kupoprodajne cene. Iz obrazloženja: Presudom prvostepenog suda utvrđeno je da je ništav pismeni predugovor o kupoprodaji nepokretnosti, a u stavu 2. izreke tuženik je dužan da vrati tužiocu 500 DEM u dinarskoj protivvrednosti. Drugostepeni sud je odbio kao neosnovanu žalbu tuženika i potvrdio je prvostepenu presudu. Dokazima je utvrđeno da pismeni predugovor o kupoprodaji nije overen shodno Zakonu o prometu nepokretnosti, pa je sud pravilno primenio materijalno pravo kada je utvrdio da je isti apsolutno ništav, shodno članu 104. ZOO, i odlučio o povraćaju novca datog na ime kupoprodajne cene. Pravilno je sud dao razloge da nema mesta primeni odredbe o kapari iz člana 80. ZOO, pa i o povraćaju dvostruke kapare, jer se radi o apsolutno ništavom ugovoru. (Iz presude Okružnog suda u Čačku, Gž. br. 890/04 od 26.08.2004. godine)
- 87 -

OBLIGACIONO PRAVO

158.
Ugovor je ništav ako je po svojoj sadržini ili cilju protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim običajima. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju, stranke su međusobno poslovale tokom 1992. i 1993. godine tako što je tužilac određenu robu nabavljao i davao tuženom, a ovaj je prodavao i dobijeni novac, uz određenu naknadu, predavao tužiocu. Iz takvog odnosa stranaka nastala je obaveza tuženog prema tužiocu za određenu količinu šećera, kukuruza, stočnog brašna i ulja, odnosno robe koja je tada uglavnom bila deficitarna na tržištu. Utvrđujući da ni jedna od stranaka nema ovlašćenje za ovakvu vrstu trgovine, nižestepeni sudovi su pravilnom primenom materijalnog prava, osnovano zaključili da trgovina kojom su se parnične stranke bavile radi dalje prodaje, ima elemenata krivičnog dela, odnosno da je takva vrsta trgovine zabranjena, zbog čega je ugovor koji je postojao među strankama ništav, da su obe stranke nesavesne, te da je tuženi navedenu količinu robe koju nije platio niti vratio tužiocu, kao predmet nedozvoljene trgovine, u obavezi da preda opštini na čijoj teritoriji ima prebivalište. Naime, ukoliko je ugovor ništav zbog toga što je po svojoj sadržini ili cilju protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim običajima, sud može odbiti, u celini ili delimično, zahtev nesavesne strane za vraćanje onog što je drugoj strani dala a može i odlučiti da druga strana ono što je primila po osnovu zabranjenog ugovora preda opštini na čijoj teritoriji ona ima sedište, odnosno prebivalište ili boravište (član 104. stav 2. ZOO). Tužilac nije proizvođač ove robe, koja je u spornom periodu bila deficitarna na tržištu i čiji je promet bio ograničen, niti je koja od parničnih stranaka imala registrovanu radnju za njenu prodaju, što ukazuje da su parnične stranke izvršavajući zaključen ugovor postupale protivno prinudnim propisima, odnosno nezakonito. Kako su obe ugovorne strane nesavesne, pravilna primena materijalnog prava, odnosno navedene zakonske odredbe zahtevala je da se zahtev tužioca odbije uz obavezu tuženog da predmet ugovorne obaveze iz ništavog pravnog posla preda opštini, kako je to pravilno utvrđeno i pobijanom presudom. Navodima revizije da sud nije pravilno utvrdio visinu obaveze tuženog iz pomenutog ugovornog odnosa stranaka u suštini se osporava utvrđeno činjenično stanje, suprotno odredbi člana 385. stav 3. ZPP, koja propisuje da se iz ovih razloga revizija ne može izjaviti. Na osnovu člana 393. ZPP, odlučeno je kao u izreci. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 1673/04 od 16.09.2004. godine)

159.
Restitucija kao posledica ništavosti ugovora znači uspostavljanje onog stanja u imovini stranaka koje je bilo pre zaključenja ništavog ugovora, a vrši se po pravilima istovremenog ispunjenja. Iz obrazloženja: Nižestepenim presudama a po tužbi opštine kao osnivača prvotuženog je utvrđeno prema tuženima da je ništav ugovor o zakupu zaključen 22.10.1998. godine, između pravnog prethodnika pr- 88 -

OBLIGACIONO PRAVO votuženog javnog preduzeća i drugotuženog preduzeća, te je obavezan drugotuženi da se iseli iz poslovnog prostora koji je predmet ugovora o zakupu i ispražnjen od lica i stvari preda prvotuženom javnom preduzeću. Utvrđeno činjenično stanje na kome su zasnovane nižestepene presude je, da su pravni prethodnik prvotuženog javnog preduzeća i drugotuženo preduzeće zaključili ugovor o zakupu 22.10. 1998. godine na određeno vreme u trajanju od četiri godine, počev od 01.10.1998. godine do 31.12.2002. godine. Predmet zakupa je poslovni prostor uz magacinski. Ugovor o zakupu zaključen je suprotno članu 8. stav 3. Zakona o sredstvima u svojini RS, budući da prilikom njegovog zaključenja nije dobijena saglasnost od Republičke direkcije za imovinu RS, a nisu ispoštovane ni odredbe člana 4. Zakona o posebnim uslovima prometa nepokretnosti kojima je predviđena obaveza nadležnog organa da odmah po saznanju o stupanju u posed nepokretnosti suprotno odredbama ovog zakona preduzme mere kojima će se to sprečiti. Pa kako je ugovor zaključen suprotno odredbi člana 8. stav 3. Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije isti je ništav, a zakonska posledica ništavosti ugovora jeste da je svaka strana dužna da vrati drugoj sve ono što je primila po osnovu takvoga ugovora, pa je drugotuženo preduzeće u obavezi da se iseli iz tog prostora i isti ispražnjen od lica i stvari preda prvotuženom javnom preduzeću. Republički javni tužilac nije prihvatio ovakvo stanovište sudova u delu koji se odnosi na obavezu drugotuženog da se iseli iz ovog prostora pri činjenici da je u toku ovog postupka vođen drugi parnični postupak pred nadležnim opštinskim sudom koji je okončan pravnosnažnom presudom od 21.05.2002. godine kojom je utvrđeno pravo vlasništva drugotuženog na predmetnom poslovnom prostoru koji je i predmet ugovora o zakupu, te da stoga nema osnova za iseljenjem drugotuženog iz navedenog prostora. S obzirom na sadržinu odredaba člana 104. i člana 122. Zakona o obligacionim odnosima, Republički javni tužilac nalazi da se u konkretnom slučaju cilj restitucije ne može ostvariti obzirom da je u međuvremenu došlo do promene pravne situacije u kojoj je drugotuženi postao perfektnim vlasnikom. Prema članu 104. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima u slučaju ništavosti ugovora svaka ugovorna strana dužna je da vrati drugoj sve ono što je primila po osnovu takvog ugovora. Restitucija kao posledica ništavosti ugovora znači uspostavljanje onog stanja u imovini stranaka koje je bilo pre zaključenja ništavog ugovora, a vrši se po pravilima istovremenog ispunjenja iz člana 122. ZOO, izuzev u slučajevima propisanim članom 104. st. 2. i 3. ZOO. Članom 104. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da sud može odbiti u celini ili delimično zahtev nesavesne strane za vraćanje onog što je drugoj strani dato a može i odlučiti da druga strana ono što je primila po osnovu zabranjenog ugovora preda opštini na čijoj teritoriji ona ima sedište odnosno prebivalište ili boravište. Stavom 3. istog člana propisano je da će sud prilikom odlučivanja voditi računa o savesnosti jedne, odnosno obeju strana, o značaju ugroženog dobra ili interesa, kao i moralnim shvatanjima. Osnovni princip ugovornog prava jeste načelo savesnosti i poštenja. Ta načela obavezuju strane ugovornice da se u međusobnim odnosima ponašaju savesno i pošteno. Prema utvrđenom činjeničnom stanju i navedenom materijalnom pravu, Vrhovni sud je u celini prihvatio kao osnovane navode iz zahteva za zaštitu zakonitosti. Naime, kako je do zaključenja glavne rasprave u ovoj parnici za utvrđenje apsolutne ništavosti ugovora o zakupu uz restituciju, a što je bilo dana 13.01.2003. godine, drugotuženo preduzeće po osnovu presude opštinskog suda od 21.05.2002. godine snabdevene klauzulom pravnosnažnosti od 21.06.2002. godine i klauzulom izvršnosti od 08.07.2002. godine steklo pravo svojine na spornom prostoru koji i koristi, to je ovakvim nastalim novim svojinsko-pravnim stanjem u odnosu na predmetni prostor otpao osnov obaveze drugotuženog preduzeća da se iz spornog prostora iseli jer ga sada koristi kao vlasnik po osnovu pomenute pravnosnažne i izvršne presude. Nižestepeni sudovi prilikom donošenja odluke pogre- 89 -

OBLIGACIONO PRAVO šnom primenom materijalnog prava sadržanog u odredbama člana 12. Zakona o obligacionim odnosima (načelo savesnosti i poštenja) ocenjuju ovu činjenicu irelevantnom za drugačije presuđenje, što po stanovištu Vrhovnog suda nije, ova činjenica upravo ima drugačiji značaj, ona je odlučna za ocenu osnovanosti zahteva tužioca za iseljenjem drugotuženog preduzeća iz predmetnog prostora. Pošto je drugotuženi pre zaključenja glavne rasprave u ovoj parnici stekao pravo svojine na spornom prostoru po osnovu pomenute pravnosnažne i izvršne sudske odluke, cilj restitucije se ne može ostvariti, pa drugotuženi i nije u obavezi da se iz predmetnog prostora iseli. Zato je Vrhovni sud preinačio nižestepene presude u delu koje se odnosi na iseljenje, tako što je odbio kao neosnovan zahtev tužilačke opštine da se drugotuženo preduzeće iseli iz predmetnog poslovnog prostora sa magacinom i ispražnjen od lica i stvari preda u posed prvotuženom javnom preduzeću primenom člana 408. u vezi člana 395. stav 1. ZPP. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Gzz. 44/04 od 05.05.2004. godine)

160.
Ugovor o zameni stanova zaključen između nosioca stanarskog prava je ništav iz razloga nedostatka saglasnosti davaoca stana na korišćenje. Iz obrazloženja: U prvostepenom postupku nije bilo sporno da je tužilac po osnovu ugovora o korišćenju stana br. 64 od 1.4.1980. godine, postao nosilac stanarskog prava na predmetnom stanu, zatim da su tužilac i tužena 2.8.1990. godine, zaključili ugovor o zameni stanova u svojstvu nosilaca stanarskog prava, tako što je tužilac po ovom ugovoru dao u zamenu sporni stan tuženoj, dok je tužena tužiocu u zamenu dala stan u I...B... u ul. R... br. 24/D u Sloveniji, da je tužilac obezbedio saglasnost davaoca stana na korišćenje za ovu zamenu, dok tužena takvu saglasnost od svog davaoca stana na korišćenje u Sloveniji nije obezbedila, jer je TO T.... iz I...B... odbio da da saglasnost za zamenu stanova, a predlog kojim je tužena tražila da se pravo na zamenu stana utvrdi u vanparničnom postupku odbačen je rešenjem Osnovnog suda u K... - Odeljenje u I...B... N. br. 307/90 od 14.7.1992. godine. Prvostepeni sud je dalje utvrdio da je pravosnažnim presudama, bliže označenim u obrazloženju pobijane presude utvrđeno je da su ništavi: ugovor o zameni stanova od 2.8.1990. godine, ugovor o korišćenju predmetnog stana po osnovu stanarskog prava br. 225 od 2.10.1990. godine, zaključen između tužene i JKP K.... iz Lj... i ugovor o otkupu navedenog stana zaključen 12.12.1992. godine između tužene i Opštine Lj... Na osnovu navedenih činjenica prvostepeni sud je pravilno zaključio da se tužena u državini predmetnog stana sada nalazi bez pravnog osnova i da je u smislu člana 104. stava 1. Zakona o obligacionim odnosima dužna da tužiocu vrati - preda u državinu stan u čijoj se državini nalazi po osnovu apsolutno ništavog ugovora o zameni stanova. Iz utvrđenog činjeničnog stanja ne proizlazi zaključak da je tužilac bio nesavesna strana, što bi moglo da uputi na primenu odredbe člana 104. stav 2. ZOO-a, naprotiv, tužilac je obezbedio saglasnost svog davaoca stana na korišćenje u zamenu, tako da na strani tužioca nije bilo krivice što nije došlo do pravno valjanog ostvarenja zamene stanova. Pored toga, presudom ovoga suda P. br. 44/02 od 2.9.2002. godine, donesenoj u ovoj pravnoj stvari, pravosnažno je odbijen tužbeni zahtev tužilje da joj tužilac preda stan u I...B..., pošto je utvrđeno da tužilac nije u državini tog stana jer je iseljen od strane nadležnog organa zbog toga što se u
- 90 -

OBLIGACIONO PRAVO stan nezakonito uselio jer vlasnik stana u I...B... nije dao dozvolu za zamenu stanova, tako da su neosnovani navodi iz žalbe da je u ovom smislu činjenično stanje nepotpuno utvrđeno. Imajući sve ovo u vidu kao i to da je tužilac po osnovu ugovora br. 64 od 1.4.1980. godine, stekao stanarsko pravo na spornom stanu i koje, prema pravilnom utvrđenju prvostepenog suda, na zakonom predviđen način nije prestalo do donošenja Zakona o stanovanju, pa kako je odredbom člana 31. stav 1. Zakona o stanovanju tužilac stekao svojstvo zakupca stana na neodređeno vreme, prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo kada je obavezao tuženu da stan preda tužiocu. (Iz presude Okružnog suda u Valjevu, Gž. br. 1258/04 od 27.09.2004. godine)

Ako ugovor o zajedničkoj gradnji prikriva ugovor o prenosu prava preče gradnje, prikriveni ugovor važi ako pribavilac spada u krug lica iz člana 30. Zakona o građevinskom zemljištu (“Sl. glasnik RS” broj 23/90 sa kasnijim izmenama i dopunama), koji je važio u vreme zaključenja ugovora, na koje je titular prava mogao preneti ovo pravo (bračni drug, potomak, usvojenik, roditelj i usvojilac). U suprotnom, kao protivan navedenom zakonskom propisu, i prikriveni ugovor je ništav, u smislu člana 103. Zakona o obligacionim odnosima. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu, Gž. br. 1350/04 od 27.10.2004. godine)

161.

162.
Ništav je ugovor kojim vlasnik stvari od trećeg lica uzima u zakup sopstvenu stvar. Iz obrazloženja: Pravilno je prvostepeni sud na osnovu nespornih činjenica i izvedenih pismenih dokaza utvrdio da je među strankama nesporno da je tužilac vlasnik stvari, kioska koji je kao tezga broj 80 smešten na N...B... na javnoj površini. Pravilno je prvostepeni sud utvrdio da je tuženo Javno preduzeće tužiocu smeštaj kioska na navedenom mestu uslovilo zaključenjem ugovora o zakupu po kojem tuženo Javno preduzeće daje tužiocu u zakup kiosk, koji je u parnici nesporno tužiočevo vlasništvo. Po pobijanim ugovorima tužilac za korišćenje, tj. zauzeće dela javne površine u cilju postavljanja kioska - tezge naknadu plaća Odeljenju za građevinsko i komunalno stambene poslove opštine N... B... Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je prvostepeni sud primenio materijalno pravo kada je presudio da je ništav ugovor kojim vlasnik stvari od trećeg lica uzima u zakup sopstvenu stvar, odnosno zakupodavac izdaje u zakup zakupcu stvar koja je svojina zakupca. Očigledno je da se ne radi o ugovoru o zakupu, bez obzira na upotrebljenu terminologiju u pobijanim ugovorima i tvrdnje da pobijane odredbe spornih ugovora ispunjavaju uslove za punovažnost nekog drugog ugovora, pa će u daljem toku postupka prvostepeni sud primeniti odredbu člana 106. Zakona o obligacionim odnosima, koji kaže da u situacijama kada ništav ugovor ispunjava uslove za punovažnost nekog drugog ugovora, tada među ugovoračima važi taj drugi ugovor, ako bi to bilo u saglasnosti sa ciljem koji su ugovorači imali u vidu kad su ugovor zaključili. U konkretnom slučaju očigledno je da je tuženo javno preduzeće prilikom zaključenja predmetnih ugovora sa tužiocem koristilo i svoja javno-pravna i obligacionopravna ovlašćenja i da je zato među strankama zaključen nemoguć ugovor po kom tužilac, vlasnik stvari, uzima u zakup sopstvenu stvar od tuženog javnog preduzeća. U daljem toku postupka, sud će imati u vidu odredbe člana 104. Zakona o obligacionim odnosima, koji predviđa da će sud prilikom
- 91 -

OBLIGACIONO PRAVO odlučivanja o vraćanju datog imati u vidu značaj ugroženog dobra ili interesa vodeći računa o savesnosti obeju strana i moralnim shvatanjima. Netačan je žalbeni navod da prvostepeni sud nije dao razloge o odlučnim činjenicama, jer je prvostepeni sud detaljno obrazložio zašto prihvata tvrdnju tužioca da su predmetni ugovori u određenim odredbama ništavi. Viši trgovinski sud prihvata žalbeni navod da su predmetni ugovori zaključeni među strankama zbog atraktivnosti lokacija i da je zato tužilac pristao da zaključi ugovor sa podnosiocem žalbe po kojem će plaćati korišćenje građevinskog zemljišta i zakup tezge. Međutim, za korišćenje građevinskog zemljišta tužilac po samoj sadržini ugovora, a i po prirodi ove obaveze, naknadu ne plaća tužilac po samoj sadržini ugovora, a i po prirodi ove obaveze, naknadu ne plaća tuženom javnom preduzeću, nego organu uprave, a kako je rečeno, nikako ne može uzeti u zakup sopstvenu tezgu. Iz gore navedenih razloga žalba tuženog javnog preduzeća se odbija kao neosnovana i pobijana prvostepena presuda u delu u kojem je presuđeno na teret ovog tuženog potvrđuje po članu 368. Zakona o parničnom postupku. (Iz presude Višeg trgovinskog suda, Pž. broj 6663/03 od 26.12.2003. godine)

163.
Suvlasnik poslužnog dobra može podići tužbu za utvrđenje ništavosti ugovora kojim je bez njegove saglasnosti zasnovana stvarna službenost ugovorom zaključenim između drugog suvlasnika poslužnog dobra i vlasnika povlasnog dobra, jer kao suvlasnik koji je povređen u svom pravu predstavlja zainteresovano lice u smislu člana 109. Zakona o obligacionim odnosima. Iz obrazloženja: Tužilja u ovoj parnici kao suvlasnik sporne parcele k. p. br. ____, traži da se utvrdi da je ništav ugovor koji je 23. novembra 1991. godine zaključen u formi zapisnika pred Mesnom zajednicom između tuženih, a kojim je ustanovljeno pravo službenosti prolaza preko sporne parcele broj ____ u korist parcele k.p. br. ____ vlasništvo tužene V. Sudovi su u provedenom postupku uvrdili da su tužilja i tuženi M. suvlasnici sporne parcele broj ____ i da tu parcelu koriste za prolaz do svoje druge parcele. Ova parcela se sa jedne strane graniči sa parcelom broj _____, vlasništvo drugog lica, s tim što se preko ove parcele prostire put koji tuženi P. i V. koriste za prolaz do svoje parcele broj ____ Tuženi M. je ugovorio sa tuženom V. i tuženim P. pravo službenosti prolaza i preko parcele broj ____, obavezujući se da će ukloniti ogradu koja se nalazi na granici parcele broj ___ i ____ i tako proširi put da tužena V. može nesmetano da dolazi na svoju parcelu. S druge strane, tužena V. se obavezala da će tuženom proširiti ulaz u njegovu parcelu, a od dela svoje parcele broj ____. Na osnovu tako utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su zaključili da tužilji ustanovljavanjem sporne službenosti nije ograničeno pravo korišćenja njenog suvlasničkog dela, nalazeći da usled toga tužbeni zahtev za utvrđenje ništavosti spornog ugovora nije osnovan. Pri tome je prvostepeni sud ocenio i da tužilja nema ni pravni interes u smislu člana 109. ZOO, s obzirom da nije učestvovala u zaključenju ugovora, te da njena prava nisu povređena. Osnovano se u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da su nižestepene odluke zasnovane na pogrešnoj primeni materijalnog prava. Odredbom člana 49. Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa je propisano da je stvarna službenost pravo vlasnika jedne nepokretnosti (povlasno dobro) da za potrebe te nepokretnosti vrši određene radnje na nepokretnosti drugog vlasnika (poslužno dobro), ili da zahteva od
- 92 -

OBLIGACIONO PRAVO vlasnika poslužnog dobra da se uzdržava od vršenja određenih radnji koje bi inače imao pravo vršiti ih na svojoj nepokretnosti. Najčešći način na koji stvarne službenosti nastaju jeste pravni posao, dok sam način tog sticanja predstavlja bilo upis u javnu knjigu, bilo drugi odgovarajući način određen zakonom. Pravni posao, kao osnov za zasnivanje stvarne službenosti može biti ugovor. Kad je u pitanju nastanak stvarne službenosti ugovorom, njega zaključuju vlasnici poslužnog i povlasnog dobra. Ako je poslužno dobro u suvlasništvu, onda službenost ne može ugovorom konstituisati jedan suvlasnik bez znanja, dozvole i odobrenja i prihvatanja ostalih suvlasnika. Ovo s obzirom na odredbu člana 15. stav 4. navedenog zakona, pošto je u pitanju pravni posao koji premašuje okvire redovnog upravljanja. Prema tome, ova odredba ne dozvoljava preduzimanje poslova koji prelaze okvire redovnog upravljanja, uključujući i zasnivanje stvarne službenosti, bez saglasnosti svih suvlasnika, što znači da se radi o kogentnoj odredbi i da je ugovor koji je protivan ovoj odredbi istovremeno i ništav u smislu člana 103. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima. Pri tome su bez značaja neke druge okolnosti konkretnog slučaja od kojih su pošli sudovi kao što je okolnost da sporna parcela nije dodatno a ni prekomerno opterećena zasnivanjem stvarne službenosti, jer odredba navedenog člana 15. stav 4. Zakona ne predviđa nikakve izuzetke u pogledu obavezne saglasnosti svih suvlasnika. Tužilja bi onda osnovano zahtevala utvrđenje ništavosti ugovora kojim je bez njene saglasnosti zasnovana stvarna službenost na spornoj parceli i kao suvlasnik koji je povređen u svom pravu predstavlja zainteresovano lice u smislu člana 109. Zakona o obligacionim odnosima. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije, Gzz. 161/02 od 12.02.2003. godine)

164.
Pravo da ističu ništavost ugovora pripada kako stranama ugovornicama tako i svakom zainteresovanom licu, s tim da je njihov obim različit. Iz obrazloženja: Drugostepeni sud najpre konstatuje da tužilac, kako osnovano u žalbi navodi, ne traži poništaj ugovora o razmeni nepokretnosti koji je zaključen između tuženih samo zbog toga što smatra da zaključci Vlade Republike Srbije nisu pravilni i zakoniti, već i iz drugih razloga, koji su u osnovi pozivanje na protivnost ugovora o razmeni imperativnim propisima. Uzroci koji dovode do nevažnosti ugovora različiti su, pa su različite i posledice koje je proizvode. Neki su uzroci ozbiljni i energični u toj meri da dovode do apsolutne ništavosti ugovora, a drugi, kojima se povređuju interesi ugovarača, daju za posledicu relativno ništavost ugovora. Prema odredbi člana 103. Zakona o obligacionim odnosima ugovor koji je protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim običajima ništav je ako cilj povređenog pravila ne upućuje na neku drugu sankciju ili ako zakon u određenom slučaju ne propisuje što drugo. Iz ove formulacije proizilazi da je ugovor koji je zaključen ništav, da egzistira u pravnom saobraćaju, pošto su pri njegovom nastanku ispunjeni svi formalno postavljeni uslovi u pogledu saglasnosti i volja stranaka, predmeta ugovora, osnova, a nepoštovan je i zahtev forme, ali su pri tom povređeni prinudni propisi, javni poredak i dobri običaji. Na apsolutnu ništavost ugovora sud pazi po službenoj dužnosti i na nju se može pozvati svako zainteresovano lice. Pravo da zahteva utvrđenje ništavosti ima i javni tužilac (član 109. Zakona obligacionim odnosima). Ugovarač apsolutno ništavog ugovora i treća zainteresovana lica, kao i javni tužilac, imaju pravo da zahtevaju da sud utvrdi ništavost ugovora, a ugovoračima stoji na raspolaganju i zahtev iz odredbe člana 104. Zakona o obli- 93 -

OBLIGACIONO PRAVO gacionim odnosima (zahtev za restituciju i zahtev za naknadu štete). Isticanje ništavosti pred sudom može da bude učinjeno tužbom, kojom može da se traži utvrđenje ništavosti, vraćanje onog što je u izvršenju ništavog ugovora dato i da se zahteva naknade štete povodom zaključenog ništavog ugovora. Tužena strana može istaći prigovor ništavosti prigovora povodom zahteva tužbe kojom se traži izvršenje ništavog ugovora ili ostvarenje nekih prava po osnovu takvog ugovora. Ako se izričito traži utvrđenje ništavosti ugovora, sud po takvoj tužbi postupa po pravilima koji važe za tužbu za utvrđenje i donosi presudu kojom konstatuje da je ugovor ništav, jer ništav ugovor po samom zakonu ne proizvodi pravno dejstvo, tako da presuda nema konstitutivni karakter. Za donošenje takve presude stanke imaju pravni interes, jer ništavi ugovori stvaraju privid punovažnog ugovora, pa on u pravnom saobraćaju nesumnjivo postoji, njegovo je pravno dejstvo i za stranke i za treća lica sporno i u interesu je pravne sigurnosti da se odlukom suda ta dilema otkloni isključenjem tog ugovora iz pravnog saobraćaja. Pravo isticanje ništavosti zakon priznaje svakom zainteresovanom licu, što znači da to mogu da budu i same strane ugovornice, kao i druga lica koja imaju pravni interes da se ništavost ugovora utvrdi. Međutim, obim ovlašćenja ugovorača i trećih lica – pravno zainteresovanih lica nije identičan. Treća lica zaista mogu da traže utvrđenje ništavosti ugovora, ali se isključivo između ugovornih strana raspravlja odnos nastalog povodom poništaja – izriču se pravne posledice ništavog ugovora. Dakle, aktivna legitimacija za utvrđenje ništavosti šira je od aktivne legitimacije za izricanje posledica ništavosti, koja pripada samougovoračima, i to u smislu da tu legitimaciju ima širi krug lica koja se unapred i ne znaju, jer ništavost pogađa ugovarače i njih se sudbina ugovora, ali i pravne posledice neposredno tiču. Naravno, na postojanje razloga apsolutne ništavosti sud pazi po službenoj dužnosti, ali pošto se parnica kreće u okvirima dispozicije stranaka koja podrazumeva tužbu i tužbeni zahtev, ovo ovlašćenje suda izvodi se iz već postojeće tužbe. Prema tome, očigledno je da tužbeni zahtev tužioca nije pravilno postavljen. Ukoliko se tužilac već poziva na razloge apsolutne ništavosti, on tužbom ne može tražiti poništaj takvog ugovora, već jedino može tražiti utvrđenje ništavosti ugovora, i to zato što ništav ugovor po samom zakonu ne proizvodi pravno dejstvo, tako da presuda nema konstitutivni karakter. U svakom slučaju, po nalaženju drugostepenog suda, prvostepeni sud treba da naloži tužiocu da postavi u smislu odredbe člana 186. Zakona o parničnom postupku određeni zahtev u pogledu glavne stvari. Ukoliko se tužilac već poziva na razloge apsolutne ništavosti, onda može tužbom tražiti samo utvrđenje ništavosti ugovora, a ne njegov poništaj, jer ništav ugovor po samom zakonu ne proizvodi pravno dejstvo, tako da presuda nema konstitutivni karakter. U svakom slučaju, da bi mogao da izriče posledicu ništavosti, sud mora da identifikuje da li je u pitanju relativno ili apsolutno ništav ugovor, da li su lica koja traže poništaj ovlašćena na zahtev, od čega zavisi i koje će pravne posledice izreći. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda, Pž. br. 5514/03)

Sud u bilo kojoj parnici ne može pružiti pravnu zaštitu parničnoj stranci koja svoj zahtev temelji na ništavom pravnom poslu. (Iz presude Višeg trgovinskog suda, Pž. br. 8229/03 od 25.12.2003. godine)

165.

Pravo na isticanje ništavosti ne gasi se. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 1333/98 od 24.06.1998. godine)
- 94 -

166.

OBLIGACIONO PRAVO

U slučaju ništavosti ugovora svaka ugovorna strana dužna je da vrati drugoj sve što je primila po osnovu takvog ugovora, a ako to nije moguće, ili ako se priroda onog što je ispunjeno protivi vraćanju, ima se dati odgovarajuća naknada u novcu prema cenama u vreme donošenja sudske odluke, ukoliko zakon što drugo ne određuje. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 7018/97 od 20.05.1998. godine)

167.

Preuzimanjem duga preuzimalac stupa na mesto pređašnjeg dužnika, a ovaj se oslobađa obaveze, pod uslovom da je poverilac pristao na preuzimanje duga. (Iz presude Višeg privrednog suda u Beogradu, Pž. 74/98 od 10.02.1998. godine)

168.

Ništav je ugovor koji je zaključilo lice koje nije bilo sposobno za rasuđivanje u vreme zaključenja ugovora, bez obzira što mu poslovna sposobnost nije bila oduzeta sudskom odlukom, u smislu člana 103. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, jer je za zaključenje punovažnog ugovora odlučujuća stvarna nesposobnost, a ne pravna konstatacija te nesposobnosti. (Iz presude Okružnog suda u Zrenjaninu Gž. 234/96 od 25.02.1998. godine)

169.

Ako je ugovor ništav, zato što je protivan prinudnim propisima, sud može odbiti zahtev nesavesne strane za vraćanje datog, ali može i odlučiti da se predmet ništavog ugovora preda opštini, bez obzira što takav zahtev u parnici nije postavljen. (Iz presude Vrhovnog suda u Beogradu, Rev. 5935/98 od 10.11.1998. godine)

170.

Ne može se tražiti ispunjenje ugovora, ako on nije zaključen u pismenoj formi koja je uslov njegove važnosti. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije, Rev.br.466/97 od 15.10.1997. godine)

171.

Ništav je ugovor o prometu nepokretnosti zaključen pod uslovima postojanja pritisaka i nasilja, odnosno u uslovima i okolnostima u kojima je bila ugrožena ili nije bila obezbeđena: sigurnost ljudi i imovine, ostvarivanje zaštite sloboda, prava i dužnosti čoveka i građanina ili zakonitost i ravnopravnost naroda i narodnosti. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 1415/97 od 11.06.1997. godine)

172.

Radnik koji nije tražio prinudno izvršenje prvanosnažne presude o vraćanju na rad, ima pravo na naknadu štete za izostalu zaradu do isteka roka od šest meseci u kome je mogao tražiti to izvršenje. (Iz presude Vrhovog suda Srbije, Rev. 863/97 od 12.03.1997. godine)
- 95 -

173.

OBLIGACIONO PRAVO

Republičko javno tužilaštvo može biti stranka u sporu kada se traži utvrđivanje ništavosti ugovora po osnovu odredbe iz člana 109. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Gzz. 111/97 od 05.11.1997. godine)

174.

U slučaju ništavosti ugovora svaka ugovorna strana je dužna da vrati drugoj sve ono što je primila po osnovu takvog ugovora, a ako se priroda onoga što je ispunjeno protivi vraćanju ima se dati odgovarajuća naknada u novcu prema cenama u vreme donošenja sudske odluke ukoliko zakon što drugo ne određuje. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 733/97)

175.

U slučaju ništavosti ugovora svaka ugovorna strana dužna je da vrati drugoj sve ono što je primila po osnovu takvog ugovora, a ako to nije moguće, ili ako se priroda onog što je ispunjeno protivi vraćanju, ima se dati odgovarajuća naknada u novcu, prema cenama u vreme donošenja sudske odluke, ukoliko zakon što drugo ne određuje. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 1615/96 od 15.05.1996. godine)

176.

Inflatorna šteta se otklanja potpunom naknadom u smislu člana 109. Zakona o obligacionim odnosima. Ostvarivanju potpune naknade zbog inflatorne štete ne smeta pravosnažna presuda donesena u osnovnom sporu. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 4804/95) Presuda o poništavanju ugovora deluje unazad, pa je pribavilac dužan da vrati sve što je primio po osnovu tog ugovora, odnosno da vlasniku naknadi vrednost postignutih koristi. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 396/95 od 14.02.1995. godine)

177.

178.

Kada je utvrđeno da pismeni neovereni ugovor o kupoprodaji nepokretnosti od 4.12.1987. godine ne proizvodi pravno dejstvo to tužilac koji je po tom ugovoru kao kupac isplatio prodavcu, a sada tuženom kupoprodajnu cenu u celosti ima pravo da od tuženog zahteva povraćaj primljene kupoprodajne cene, a prema cenama u vreme donošenja sudske odluke. (Okružni sud u Beogradu, Gž. 9872/94 od 23.05.1995. godine)

179.

Budući da jedna pravila važe za ništave, a druga za rušljive ugovore sud je dužan u parnici za poništaj ugovora razgraničiti da li se radi o ugovoru zaključenom pod pritiskom radi iseljenja koji bi bio protivanprinudnim propisima, pa samim tim i apsolutno ništav, ili pak o ugovoru zaključenom sa manom u volji prodavca (relativno ništavom ugovoru). (Savezni sud Gzs 14/95 od 29.06.1995. godine)
- 96 -

180.

OBLIGACIONO PRAVO

Konverzija ugovora sprečava restituciju zbog ništavosti ugovora. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 1613/94 od 20.04.1994. godine)

181. 182.

U slučaju restitucije zbog ništavosti ugovora o prodaji prodavac je dužan da kupcu vrati iznos tržišne cene u vreme donošenja sudske odluke, osim ako razlozi pravičnosti što drugo ne nalažu, sa zateznom kamatom od donošenja sudske odluke do isplate. (Vrhovni sud Srbije Rev. 1663/92 od 12.05.1992. godine)

Polazeći od odredbi člana 104. Zakona o obligacionim odnosima sud u svakom konkretnom slučaju odlučuje koju će od propisanih sankcija primeniti. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 1555/90 od 12.02.1991. godine)

183.

184.
Pored lica koja su učestvovala u postupku javne nabavke kao ponuđači, pravni interes za oglašavanje ništavim ugovora o javnim nabavkama imaju i lica kojima nije ni omogućeno da učestvuju u postupku u slučaju kada je ugovor zaključen sa pogađanjem bez prethodnog objavljivanja. Iz obrazloženja: U slučaju ništavosti ugovora o javnim nabavkama pravni interes za oglašavanje ništavim takvog ugovora imaju pored lica koja su učestvovala u postupku javne nabavke kao ponuđači, i lica kojima nije ni omogućeno da učestvuju u postupku u slučaju kada je ugovor zaključen sa pogađanjem bez prethodnog objavljivanja. Poništaj ugovora proizvodi pravno dejstvo od njegovog poništaja. Ništav ugovor je od samog početka bez pravnog dejstva i ništavost nastupa po samom zakonu, a na ništavost se mogu pozivati ne samo ugovorne strane, odnosno lica koja su učestvovala u postupku javne nabavke kao ponuđači, nego i svako drugo zainteresovano lice. Kako se radi o zaštiti opšteg interesa na ništavost ugovora sud pazi po službenoj dužnosti. Ništav ugovor se ne može osnažiti, a pravo na isticanje ništavosti, shodno članu 110. Zakona o obligacionim odnosima ne može zastareti, niti je vezano za rok, a što nije slučaj sa zahtevom za poništaj ugovora o javnoj nabavci, budući da je Zakonom o javnim nabavkama propisano da posle donošenja odluke o dodeli ugovora o javnoj nabavci, rok za podnošenje zahteva za zaštitu prava iznosi osam dana od dana prijema obaveštenja o dodeli ugovora o javnoj nabavci. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije, Prev. 269/04 od 16. februara 2005. godine)

185.
O ništavosti ugovora o javnim nabavkama odlučuje sud u parničnom postupku, po tužbi lica kome nije omogućeno da učestvuje u postupku javne nabavke time što je ugovor dodeljen
- 97 -

OBLIGACIONO PRAVO u postupku sa pogađanjem bez prethodnog objavljivanja, jer spor o ništavosti ugovora nije stavljen u nadležnost drugog državnog organa - Komisije za zaštitu prava ponuđača. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju, prvotuženi i drugotuženi su 6. avgusta 2003. godine zaključili ugovor o javnoj nabavci kupovine, isporuke, ugradnje i održavanja opreme za rekonstrukciju javne rasvete u K.., kojim se drugotuženi obavezao da nabavi materijal i izvede radove, a prvotuženi mu za te radove izvrši isplatu. Ovaj ugovor zaključen je sa pogađanjem bez prethodnog objavljivanja, s tim što je prvotuženi dana 18. aprila 2003. godine Upravi za javne nabavke podneo zahtev za davanje saglasnosti za dodelu ugovora u postupku sa pogađanjem bez prethodnog objavljivanja. Dana 24. aprila 2003. godine Uprava za javne nabavke dopisom je obavestila prvotuženog da je mišljenja da se navedeni radovi mogu sprovesti u postupku sa pogađanjem bez prethodnog objavljivanja. Ovo mišljenje zasnovano je isključivo na navodima iz dopisa zahteva prvotuženog, a posebno je naglašeno da je svaki naručilac odgovoran za svoje postupanje u skladu a zakonom. Ugovor između prvotuženog i drugotuženog izvršen je u pretežnom delu, odnosno radovi koji su predmet ugovora izvršeni su 92,63%. Dana 13. avgusta 2003. godine tužilac je povodom zaključenja predmetnog ugovora Upravi za javne nabavke podneo zahtev za zaštitu prava ponuđača, koji bi se rešavao pred Komisijom za zaštitu prava ponuđača, a dana 3. decembra 2003. godine dostavio je izjavu kojom povlači navedeni zahtev za zaštitu prava ponuđača, iz razloga što predmetna Komisija nije počela da postupa po istom, a svoja prava će da ostvari u postupku pred redovnim sudovima. Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je zaključio da je predmetni ugovor ništav, a sa obrazloženjem da je zaključen suprotno odredbi čl. 20. i 23. Zakona o javnim nabavkama, koji propisuju da se ugovor dodeljuje u otvorenom postupku, a samo izuzetno sa pogađanjem bez prethodnog objavljivanja, ocenjujući da u konkretnom slučaju nije bilo osnova za dodelu ugovora sa pogađanjem bez prethodnog objavljivanja. Stoga je prvostepenom presudom utvrđeno da je predmetni ugovor ništav. Drugostepeni sud je zaključio da o ništavosti postupka javne nabavke koji se okončava dodelom ugovora između naručioca i ponuđača, odlučuje Komisija iz člana 128. Zakona o javnim nabavkama, na osnovu zahteva ponuđača za zaštitu prava, a da o zahtevu za naknadu štete podnosioca zahteva za zaštitu prava - ponuđača, odlučuje nadležni sud. Stoga je primenom odredbe člana 369. stav 2. Zakona o parničnom postupku, ukinuo prvostepenu presudu i tužbu odbacio, a sa obrazloženjem da je prvostepeni sud učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 354. stav 2. tačka 3. Zakona o parničnom postupku, jer je odlučio o zahtevu u sporu koji ne spada u sudsku nadležnost. Revizijom se osnovano ukazuje da je pobijano rešenje zasnovano na bitnoj povredi odredaba parničnog postupka iz člana 354. stav 1. u vezi sa članom 369. stav 2. Zakona o parničnom postupku. Naime, odlučivanje po tužbenom zahtevu u ovoj parnici spada u sudsku nadležnost, te je odbacivanjem tužbe drugostepeni sud nepravilno primenio odredbu člana 369. stav 2. Zakona o parničnom postupku i time učinio bitnu povredu odredaba Zakona o parničnom postupku iz člana 354. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Zaštita prava ponuđača regulisana je u poglavlju VIII Zakona o javnim nabavkama ("Službeni glasnik RS", br. 39/02), koji je bio na snazi u spornom periodu. Odredbom člana 128. ovog zakona propisano je da zaštitu prava ponuđača, u svim stadijumima postupka javne nabavke, obezbeđuje Uprava preko Komisije za zaštitu prava ponuđača, koja se obrazuje pri Upravi. Članom 132. Zakona o javnim nabavkama određena je aktivna legitimacija u postupku pred Komisijom. Ovom zakonskom odredbom u stavu 1. propisano je da zahtev za zaštitu prava može da podnese svako lice koje
- 98 -

godine) .Prev. te je sud ovlašćen da odlučuje o ništavosti takvih ugovora. u slučaju ništavosti ugovora o javnim nabavkama. 269/04 od 16. odnosno lica koja su učestvovala u postupku javne nabavke kao ponuđači. nije isti. Postupak zaštite prava ponuđača i zaštite javnog interesa. regulisana je u posebnom poglavlju Zakona o javnim nabavkama i to u poglavlju IX. nije regulisan u navedenom poglavlju.99 - . i lica kojima nije ni omogućeno da učestvuju u postupku u slučaju kada je ugovor zaključen sa pogađanjem bez prethodnog objavljivanja. Međutim. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. Poništaj ugovora prema Zakonu o obligacionim odnosima može tražiti stranka iz ugovornog odnosa. Istom zakonskom odredbom propisano je da se protiv odluke Komisije ne može izjaviti žalba niti voditi upravni spor. shodno članu 110. Članom 134. a prema Zakonu o javnim nabavkama zahtev za zaštitu prava može da podnese svako lice koje je učestvovalo u postupku javne nabavke kao ponuđač. Takođe ni krug lica koja su ovlašćena da traže poništaj ugovora i krug lica koji mogu tražiti oglašavanje ugovora ništavim. Zakona propisano je koje odluke može da donese Komisija u postupku odlučivanja po zahtevu za zaštitu prava. Međutim. Ništav ugovor se ne može osnažiti. a na ništavost se mogu pozivati ne samo ugovorne strane. a kod činjenice da Komisija nije zakonom ovlašćena da takav ugovor oglasi ništavim. u kojem Komisija može doneti odluke propisane članom 144. budući da je Zakonom o javnim nabavkama propisano da posle donošenja odluke o dodeli ugovora o javnoj nabavci. Zakona o obligacionim odnosima ne može zastareti. Odredbom člana 144. Ovo iz razloga što članom 144. Zakona o javnim nabavkama nije propisano da Komisija može da oglasi ništavim ugovor o javnoj nabavci. Ovom zakonskom odredbom propisano je da Komisija može u celini ili delimično da poništi postupak javne nabavke ili da odbije zahtev kao neosnovan. Ništav ugovor je od samog početka bez pravnog dejstva i ništavost nastupa po samom zakonu. već je propisano da može samo da poništi postupak za dodelu ugovora o javnoj nabavci. rokovi za poništaj ugovora razlikuju se od rokova za oglašavanje ugovora ništavim. ukoliko sud ne bi bio ovlašćen da odlučuje o ništavosti ugovora. rok za podnošenje zahteva za zaštitu prava iznosi osam dana od dana prijema obaveštenja o dodeli ugovora o javnoj nabavci. ovaj sud je stanovišta da je o ništavosti ugovora o javnim nabavkama ovlašćen da odlučuje sud u parničnom postupku. nego i svako drugo zainteresovano lice. članom 145. Kod činjenice da je postupak zaštite prava ponuđača. Osim toga. ove zakonske odredbe propisano da posle donošenja odluke o dodeli ugovora o javnoj nabavci. Ovom zakonskom odredbom samo su propisani slučajevi kada je ništav ugovor o javnoj nabavci. Zakona o javnim nabavkama propisani su rokovi za podnošenje zahteva za zaštitu prava s tim što je u stavu 3. Ništavost ugovora o javnoj nabavci. a što nije slučaj sa zahtevom za poništaj ugovora o javnoj nabavci. rok za podnošenje zahteva za zaštitu prava iznosi 8 dana od dana prijema obaveštenja o dodeli ugovora o javnoj nabavci. a pravo na isticanje ništavosti. ovim zakonom nije isključeno pravo pokretanja postupka pred sudom radi oglašavanja ništavim ugovora o javnim nabavkama. U slučaju ništavosti ugovora o javnim nabavkama. a da je u posebnom poglavlju regulisano pitanje ništavosti tog ugovora i to tako što su samo propisani slučajevi kada je ugovor ništav. Zakon o javnim nabavkama isključuje pravo na žalbu protiv odluke Komisije kao i pravo na pokretanje upravnog spora. a i pravne posledice poništaja ugovora i pravne posledice oglašavanja ugovora ništavim nisu iste. februara 2005. niti je vezano za rok. u slučaju ništavosti ugovora o javnim nabavkama pravni interes za oglašavanje ništavim takvog ugovora imaju pored lica koja su učestvovala u postupku javne nabavke kao ponuđači. regulisan u poglavlju VIII Zakona o javnim nabavkama.OBLIGACIONO PRAVO je učestvovalo u postupku javne nabavke kao ponuđač. ne bi se mogla zaštiti prava ponuđača niti javni interes. a koje smatra da su mu povređena prava u postupku javne nabavke. Poništaj ugovora proizvodi pravno dejstvo od njegovog poništaja. Kako se radi o zaštiti opšteg interesa na ništavost ugovora sud pazi po službenoj dužnosti.

pa je tužbeni zahtev odbijen kao neosnovan.2004.100 - . godine. kao i da je predaja radne knjižice bila uslovljena potpisivanjem zapisnika. kojim se obavezuje tužilac da u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja naknadi tuženom štetu u navedenom iznosu sa zakonskom zateznom kamatom od 31. kao ni drugog uslovljavanja ili prinude.to ne postoje ni uslovi da se predmetni zapisnik o sravnjenju kao rušljiv poništi. To je ukupan iznos manjka za uplatu. već je razgovor vođen oko regulisanja međusobnih odnosa prilikom odlaska iz firme tužioca. kada se napušta firma. Zakona o obligacionim odnosima) 186.OBLIGACIONO PRAVO RUŠLJIVI UGOVORI (Čl. 381/10 od 19.2005. sve mora da se razduži. godine. Zbog toga je neosnovan zahtev tužioca kojim nalazi da je bio doveden u zabludu od strane tuženika i da je to bila njegova namera. Dana 25. a ne u slučaju rušljivih ugovora usled postojanja mana volje.2010. s obzirom da ne postoje uslovi iz člana 111. pod brojem 283. Zakona o obligacionim odnosima (jer pri potpisivanju zapisnika o sravnjenju nije bilo mana u pogledu volje stranaka) . godine u navedenom iznosu. (Iz Presude Apelacionog suda u Kragujevcu. pre preuzimanja radne knjižice tužilac je obavio razgovor sa tadašnjim direktorom tuženog. bilo je reči da. Relevantne odredbe: Da bi postojala mana volje potrebno je postojanje namere jednog ugovornika za dovođenjem u zabludu drugog ugovornika navođenjem na zaključenje ugovora (u konkretnom slučaju potpisivanjem zapisnika o sravnjenju) – član 65. Dakle. 111 – 117. Gž. Zakona o obligacionim odnosima.08. da je tuženi u obavezi da naknadi tužiocu neisplaćenu zaradu i da je ona bila u visini kao i obaveza tužioca prema tuženom. a nije bilo reči o tome da tužilac neće dobiti radnu knjižicu ako ne potpiše zapisnik. godine do isplate. Naime.08. prvostepeni sud nalazi da je neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se raskine zapisnik o sravnjenju popisa od 25. a koju je svojom krivicom počinio obavljajući poslove računopolagača. tačka 1.se pri tome saglasio sa sravnjenim stanjem i prihvatio ga u potpunosti.02. kao i u drugim slučajevima predviđenim u istom Zakonu. i člana 112.2006. Tužilac . Prvostepeni sud nalazi da je neosnovan tužbeni zahtev tužioca.2004. te da ga direktor tuženika nije prevario dovođenjem u zabludu da neće morati da nadoknadi štetu ako potpiše zapisnik. Naime. promenjenih okolnosti.2005. te isti zapisnik i potpisao.08.kao računopolagač . Iz obrazloženja: Tužilac je bio radnik tuženog.08. Osim toga.09. Tuženi je doneo rešenje 07. raskid ugovora može se tražiti zbog neispunjenja. sačinjen je zapisnik o sravnjenju popisa i konstatovano da je uvidom u poslovne knjige tuženog utvrđeno da nije uplatio manjak iskazan do 31. Zbog postojanja mana volje ne može se tražiti raskid rušljivih ugovora. godine) . pa isti uslov nije ispunjen. U konkretnom slučaju takva namera nije postojala. godine.

M i njegova supruga Marina i on se kod njih nalazi na čuvanju. Kod takvog činjeničnog stanja prvostepeni sud zaključuje da je tuženi tužilju doveo u zabludu. 103. Iz svega proizilazi da prvostepeni sud u obrazloženju presude navodi različite razloge za rušljivost odnosno ništavost ugovora. i V. Ugovor o kupoprodaji je potpisala u svojoj kući u Kraljevu ne shvatajući šta potpisuje i ne znajući da se radi o ugovoru o kupoprodaji. godine. Dana 10. N iz Sombora i S. prinudnim propisima ili dobrim običajima ukoliko ove povrede prava ne upućuju na neku drugu sankciju ili ako Zakon u određenom slučaju ne propisuje šta drugo. kao prodavaca s jedne strane i tuženog kao kupca s druge strane. da ona nije htela da proda stan. 10. Tuženog kao kupca u toj kupoprodaji je zastupao njegov zet R. iz Aleksinca. N. u obrazloženju navedene presude prvostepeni sud daje razloge da nije isplaćena kupoprodajna cena. br. 000. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilja je bila vlasnik 6/8 stana u Aleksincu u ul. i da je pravi kupac stana u stvari R. Rešenjem Opštinskog suda u Aleksincu O. Kupoprodajnu cenu nikada nije primila. a drugi. Takođe.-117. inače zet tuženog P. supruga V. a da pri tom nije jasno da li se ugovor poništava ili utvrđuje da je on ništav i sa kog razloga. 6 površine 65. Dana 8. N. Tužbom se može tražiti samo poništaj ugovora o kupoprodaji. 30 mkv. a novac za kupoprodaju stana nije ni predat tužilji već su isti zadržali R. 00 dinara. Razlozi apsolutne ništavosti predviđeni su odredbama čl. koristio R. Međutim. 20 mkv. R. Relativno ništavi . M. Zakon o obligacionim odnosima u odredbama čl. a ne i utvrđenje da je taj ugovor ništav. da prodaja nije izvršena po Zakonu jer ostali suvlasnici stana nisu njoj ponudili prodaju svojih suvlasničkih udela. B. M. B iz Sombora. a čime je povređeno njeno pravo preče kupovine. Međutim. M.OBLIGACIONO PRAVO 187.101 - . pa su različite i posledice koje je proizvode. 12. N. Pri tom prvostepeni sud utvrđuje da je ništav ugovor o kupoprodaji usled zablude tužilje. godine pored tužilje ovaj stan su u udelima od po 1/8 nasledili i bratanci pok V. a koji stan je u ovom udelu nasledila od svog sada pok. pred Opštinskim sudom u Aleksincu overen je i ugovor o kupoprodaji dela stana između S. 2004. Neki su uzroci ozbiljni u toj meri da dovode do apsolutne ništavosti ugovora. prvostepeni sud utvrđuje da je kupoprodajna cena koja je navedena u ugovoru ispod tržišne cene po kojoj se takvi stanovi prodaju te da je zbog toga tužilja pretrpela štetu. a predmet kupoprodaje su bili njihovi udeli od po 1/8 ovog stana ili površine od po 8. Ugovor o kupoprodaji su potpisali tužilja i tuženi i to: tužilja kao prodavac a tuženi kao kupac. i V. u slučaju kada se tužilac u tužbi i tokom postupka poziva na razloge relativne ništavosti ugovora. 2004. uzroci koji dovode do nevažnosti ugovora su različiti. 199/04 od 6. godine pred Opštinskim sudom u Aleksincu overen je ugovor o kupoprodaji ovog stana po kome je tužilja svoj udeo od 6/8 ovog stana prodala tuženom za kupoprodajnu cenu od 560. ovaj stan je kao zakupac a od 1992 godine. Tužilja nikada nije pregovarala sa tuženim oko prodaje stana niti je njena namera bila da ovaj stan proda. 12. M. a pored toga ni ta kupoprodajna cena nije isplaćena.rušljivi ugovor je ugovor koji je zaključila strana ograničene poslovne sposobno. a da ona stan nije htela da proda ni R. 2004. reguliše nevažnost ugovora. a kupljena površina je 49. M a ne P. 103. 74 mkv. R. P. Još za života N. kojima se povređuju interesi ugovarača daju za posledicu relativnu ništavost ugovora i to su rušljivi ugovori. ZOO prema kojima je ugovor ništav ako je protivan javnom poretku.

) ili kad je to posebnim propisima predviđeno. 112. U konkretnom slučaju tužilja kao razloge za utvrđenje ništavosti navodi razloge rušljivosti ugovora. ukoliko se traži poništaj zbog razloga za rušljivost ne može se tražiti utvrđenje da je ugovor ništav. Da bi sud mogao da izriče posledicu ništavosti mora da identifikuje da li je u pitanju relativno ili apsolutno ništav ugovor. Kod takvog tužbenog traženja tužilja je dužna da dokaže da su navedene mane volje postojale. pa tako čl. 1112/08 od 16. O apsolutnoj ništavosti ugovora sud vodi računa po službenoj dužnosti. . Sud pri tom mora imati u vidu da se mana volje mora odnositi na bitne elemente zaključenog ugovora jer samo ukoliko se zabluda kao mana volje odnosi na bitne elemente ugovora. a prvostepeni sud u obrazloženju presude daje razloge i za rušljivost i za apsolutnu ništavost ugovora s tim što kao razlog za rušljivost navodi čl. a da pri tom nije utvrđivao činjenice koje su od značaja za ocenu da li je ugovor rušljiv ili apsolutno ništav. 65. Naime. Ako je međutim. iz tog razloga. po nalaženju Okružnog suda prvostepeni sud treba da naloži tužiocu da jasno postavi tužbeni zahtev u pogledu glavne stvari. smatra da ugovor nije ni zaključen. ugovor rušljiv jer je zaključen sa manama volje on se poništava. ona može dovesti do poništaja tog ugovora. tužilja traži poništaj ugovora zbog zablude. Naime. ZOO koji reguliše prevaru. Kod takvih sporova sud je ovlašćen da utvrdi i činjenice koje stranke nisu iznele i izvede dokaze koje stranke nisu predložile ako iz rezultata raspravljanja i dokazivanja proizilazi da stranke raspolažu zahtevima kojima ne mogu raspolagati (čl. Radnja zadržavanja robe i računa ne može se tretirati kao odobrenje konkludentnom radnjom. u obrazloženju presude prvostepeni sud se poziva na različite razloge ništavosti ugovora pri čemu neki od tih razloga dovode do apsolutne ništavosti a neki do relativne ništavosti ugovora. ako se radi o apsolutno ništavom ugovoru. Nema mesta zahtevu za poništaj nepostojećeg ugovora u slučaju kad je ugovor zaključilo neovlašćeno lice i taj ugovor nije konvalidiran na način kako je propisano zakonom.65. a poništavanje ugovora sa razloga relativne ništavosti . Naime. ZOO) . pa se. a navoditi razlozi za rušljivost ugovora. Ukoliko se tužilac poziva na razloge relativne ništavosti onda se tužbom ne može tražiti utvrđenje da je ugovor o kupoprodaji ništav. 3 . Pored toga prvostepeni sud utvrđuje da je ugovor o kupoprodaji ništav kakvo utvrđenje bi moglo da se utvrdi samo kada je u pitanju apsolutna ništavost i takva presuda ima deklarativni karakter jer ugovor ukoliko je apsolutno ništav on je to od samog početka. Stoga. Stoga se osnovano žalbom tuženog ukazuje da je prvostepena presuda kontradiktorna i nejasna i da ima nedostatke zbog kojih se ne može ispitati. već se može tražiti samo njegov poništaj. 61. U konkretnom slučaju tužilja traži poništaj ugovora zbog zablude.OBLIGACIONO PRAVO sti ili kada je pri njegovom zaključenju bilo mana u pogledu volje strana. Stoga. 60. ugovor je rušljiv kad ga je zaključi. dakle zbog postojanja mane volje. prevaru.rušljivosti ima konstitutivni karakter.102 - . utvrđuje se njegova ništavost. reguliše zabludu a čl. godine) 188. ništav ugovor po samom Zakonu ne proizvodi pravno dejstvo. ZOO. Odredbama čl. U konkretnom slučaju radi se o sporu za poništaj ugovora jer tužilja tvrdi da je bilo mana volje pri njegovom zaključenju jer je isti zaključila u zabludi. 111. 3.2008. kao i kada je to Zakonom o obligacionim odnosima ili posebnim propisima određeno (čl.3. 65. Međutim. ( Rešenje Okružnog suda u Nišu Gž. Naime. st. a poništenje ugovora iz razloga relativne ništavosti može se izvršiti samo po zahtevu stranaka. Zakona o obligacionim odnosima regulisane su mane volje. što je izričito propisano odredbama čl.

Gž. odnosno 3 godine od dana zaključenja ugovora (objektivni rok). te se smatra da ugovor nije ni zaključen. Za osnovanost zahteva za poništaj ugovora. Zakona o obligacionim odnosima je propisano da je ugovor rušljiv kad ga je zaključila strana ograničeno poslovno sposobna. 8766/2006 od 13. (Presuda Višeg trgovinskog suda. U konkretnom slučaju ugovor je za tuženog zaključilo neovlašćeno lice. Iz obrazloženja: Presudom prvostepenog suda usvojen je tužbeni zahtev tužioca pa je poništen ugovor o kupoprodaji iz 1985. sud je pogrešno primenio materijalno pravo jer nije vodio računa o primeni člana 117. Za osnovanost zahteva za poništaj ugovora. a da volja ugovorača nije slobodno izražena. Pravilno je odlučio prvostepeni sud kada je odbio protivtužbeni zahtev. drugostepeni sud je prvostepenu presudu ukinuo i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje. Zakona o parničnom postupku (dalje: ZPP) na koje drugostepeni sud pazi po službenoj dužnosti. Iz tog razloga nema mesta zahtevu za poništaj nepostojećeg ugovora. što je imalo odraza na ukidanje prvostepene presude. br. bitna je pretpostavka da je ugovor zaključen. Iz obrazloženja: Neosnovana je žalba tuženog u delu kojom pobija prvostepenu presudu u delu odluke o protivtužbenom zahtevu u stavu III izreke. stav 2. o rokovima za isticanje ništavosti ugovora i to kako subjektivnog – od jedne godine tako i objektivnog roka od tri godine. godine.2004. ZOO. jer se radnja zadržavanja robe i računa ne može tretirati kao odobrenje konkludentnom radnjom. Drugostepeni sud je odluku o pritivtužbenom zahtevu potvrdio iz sledećih razloga: Odredbom člana 111. Dokazima je utvrđeno da je zaključen i overen ugovor o kupoprodaji u toku 1985. godine) . bitna je pretpostavka da je ugovor zaključen. Pobijana presuda je doneta bez bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361.12. Pravo da se zahteva poništenje rušljivog ugovora prestaje istekom roka od jedne godine od saznanja za razlog rušljivosti (subjektivni).10. Pž. kao i kad je to Zakonom o obligacionim odnosima ili posebnim propisom određeno. ( Iz rešenja Okružnog suda u Čačku.2007. odlučeno je kao u izreci drugostepene odluke pod II. kao i kad je to ovim zakonom ili posebnim propisom određeno. da postoji bitna zabluda kao razlog rušljivog ugovora shodno članu 61. ZOO.OBLIGACIONO PRAVO la strana ograničeno poslovno sposobna. 1062/04 od 12. ugovor nije konvalidiran na način kako je propisano zakonom. tj. Povodom žalbe tuženika. a da volja ugovorača nije slobodno izražena. kad je pri njegovom zaključenju bilo mana u pogledu volje. Pri takvom činjeničnom stanju prvostepeni sud je utvrdio ništavost toga pravnog osnova. godine.103 - . kad je pri njegovom zaključenju bilo mana u pogledu volje. godine) 189. Iz napred navedenih razloga na osnovu člana 375. Međutim. ZPP.

te obavezao tužioca da tuženom naknadi troškove spora u iznosu od 3. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda u Beogradu. Zato je za suđenje u ovom sporu nadležan sud. odnosno koliko dugo će primalac izdržavanja primati ugovoreno izdržavanje. pa tuženi akceptni nalog popuni na veći iznos.00 dinara.211. U situaciji kada je tužilac tuženom predao blanko akceptne naloge radi plaćanja određene obaveze. ukinuo sprovedene radnje i tužbu odbacio. a ne sud.12 dinara. Ovaj sud nalazi da prvostepeni sud pogrešno smatra da se radi o apsolutnoj nenadležnosti. Iz obrazloženja: Kod ugovora o doživotnom izdržavanju aleatornost se odražava u neizvesnosti koliko dugo će trajati obaveza davaoca izdržavanja. Pri tome.91 dinara. ZPP. odnosno da shodno odredbama Zakona o platnom prometu i Pravilnika o načinu i postupku izvršenja platnog prometa. i ako tužilac tuženom duguje samo iznos od 18. broj 6288/01 od 23.187. osnovni uslov za postojanje aleatornosti kod ove vrste ugovora je da budući događaj – smrt primaoca izdržavanja. na koju se u žalbi ukazuje. 111. pa tuženi akceptni nalog popuni na veći iznos. Zahtev za poništaj predmetnih akceptnih naloga tužilac ne zasniva na greškama u pogledu naziva izdavaoca.91 dinara. ili na iznos koji mu tužilac uopšte ne duguje. Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem prvostepeni sud se oglasio apsolutno nenadležnim za suđenje u ovoj pravnoj stvari. Pž. u smislu odredaba čl.104 - .01. koje je tužilac zloupotrebio tako što je jedan popunio na iznos od 151. radi se o rušljivom pravnom poslu. Zato je za suđenje u ovom sporu nadležan sud. odnosno koliko dugo će primalac izdržavanja primati ugovoreno izdržavanje. Prema navodima tužbe tužilac je tuženom predao dva blanko akceptna naloga. U konkretnom slučaju radi se o zahtevu za utvrđenje ništavosti akceptnog naloga zbog mane u pogledu volje stranaka. Drugi akceptni nalog je tuženi takođe zloupotrebio popunjavajući ga na iznos od 338. dakle zahteva se neizvesnost . kao budućeg događaja. obzirom da nije dat na ime obezbeđenja plaćanja po osnovu ugovora o poslovnoj saradnji.221.64 dinara i broj 01580583 popunjen na iznos od 338. o zahtevu tužioca za poništaj spornih akceptnih naloga odlučuje organ uprave. iako tužilac to tuženom ne duguje.OBLIGACIONO PRAVO 190. Zbog toga je tražio da sud donese presudu da se ponište akceptni nalozi tužioca broj 041580575 popunjen na iznos od 151.100. Kada je tužilac tuženom predao blanko akceptne naloge radi plaćanja određene obaveze. 1. radi se o rušljivom pravnom poslu. Aleatornost se odražava u neizvesnosti koliko dugo će trajati obaveza davaoca izdržavanja. naziva korisnika. pa je pobijano rešenje doneto uz bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz čl. ili na iznos koji mu tužilac uopšte ne duguje. Dakle aleatornost se manifestuje kroz neizvesnost o vremenu smrti primaoca izdržavanja.757. brojeva žiro računa i svrhe plaćanja. već nekog budućeg posla.00 dinara.2002. godine) 191. Zakona o obligacionim odnosima. st. bude za ugovorne strane neizvestan.000. 354. o čemu odlučuje upravni organ.

Rev. godine) 194.09. br. Gzs.2004. 193.1998. godine) Pravo zahtevati poništenje rušljivog ugovora prestaje istekom roka od jedne godine od saznanja za razlog rušljivog. nije osnovan zaključak revizijskog suda da je kod zaključenog ugovora izostao element aleatornosti. odnosno od prestanka prinude. U svojoj presudi revizijski sud navodi da na nedostatak aleatornosti ukazuje saznanje tužene o bliskoj smrti njene majke ne navodeći činjenice iz kojih je tužena takvo saznanje mogla izvesno da ima. a to pravo u svakom slučaju prestaje istekom roka od tri godine od dana zaključenja ugovora. (Vrhovni sud Srbije. a u svakom slučaju prestaje istekom roka od tri godine od zaključenja ugovora. iz bolnice bila otpuštena kući sa saniranim zdravstvenim stanjem. (Iz presude Okružnog suda u Čačku. Beograd. Zakona o obligacionim odnosima i tada ima mesta raskidu ugovora o kupoprodaji i povraćaju novca datog na ime kupoprodajne cene. 19/99 od 24. neistinito je prikazana godina proizvodnje vozila. 4394/95 od 25. Gž. koja je kao takva. ODGOVORNOST ZA MATERIJALNE I PRAVNE NEDOSTATKE ISPUNJENJA (Član 121. pa mu kasnije vozilo od SUP-a bude oduzeto jer broj šasije nije odgovarao originalu. 791/04 od 05. u momentu zaključivanja predmetnog ugovora. Rev. (Savezni sud. Kako je u konkretnom slučaju u sprovedenom postupku utvrđeno da je pok. u subjektivnom smislu.OBLIGACIONO PRAVO u subjektivnom. U sprovedenom postupku takođe je utvrđeno da nije bilo mana volje kod pok. a ne isključivo u objektivnom smislu. (Vrhovni sud Srbije. Rev. (Iz odluke Vrhovnog suda Srbije. Zakona o obligacionim odnosima) Kada je tuženik prodao motorno putničko vozilo tužiocu.06. Pravo zahtevati poništenje rušljivog ugovora prestaje istekom roka od jedne godine od saznanja za razlog rušljivosti. godine) Poništaj ugovora u slučaju rušljivosti mogu tražiti i naslednici lica koje je zaključilo rušljiv ugovor. D. školjka je sastavljena iz dva dela – tada se radi o materijalnim i pravnim nedostacima predviđenim članom 121. u kom smislu je tužbeni zahtev tužilaca i bio postavljen. 3566/98 od 02.1999. jer je ona bila svesna svojih postupaka i posledica svojih postupaka. Ovde se upravo radi o neizvesnosti smrti primaoca izdržavanja.07. tužilac platio porez na promet i registrovao automobil na svoje ime.1995. godine) 192. . godine) . br. kupoprodajna cena isplaćena. kao i da je po izlasku iz bolnice nastavila da živi sa tuženom u istom domaćinstvu do svoje smrti.12.1998.07.105 - 195. neizvestan događaj za obe ugovorne strane. odnosno prestanka prinude. D. 6074/97 od 28.

Imajući u vidu da je članom 13. od strane tužioca kao posloprimca. koji je zaključen 22. nije utvrđena bitna činjenica koja predstavlja prethodno pitanje za odluku o tužbenom zahtevu. a koji se sastojao u obezbeđenju i savesnom obavljanju (a to znači sa kvalitetom uobičajenim za tu vrstu delatnosti i u rokovima utvrđenim ugovorom) neophodnih priprema za snimanje. obezbedi dogovorene lokacije. godine pa do isplate. a ne na osnovu materijalne dokumentacije koja je jedini adekvatan dokaz za potraživanje koje je predmet tužbenog zahteva.OBLIGACIONO PRAVO PRIGOVOR NEISPUNJENJA UGOVORA (Čl.000. ovde tuženog. 122 i 123. te da veštak svoj nalaz daje iz posredno izvedenih dokaza. a to je da li je Aneks spornog ugovora potpisan od strane imenovanog saugovara. kao posloprimac. glumce. Zakona o obligacionim odnosima.10.00 DEM. ne može se prihvatiti zaključak prvostepenog suda da je zahtev tužioca osnovan. bile u poslovnom odnosu po osnovu Ugovora o nalogu. posebno ako se ima u vidu nalaz veštaka finansijske struke. Pre svega. Shodno članu 122. Svoje mišljenje veštak finansijske struke o visini tužiočevog potraživanja dao je isključivo na osnovu spornog Aneksa ugovora od 22.106 - . na ime izvršenja ugovorenog naloga od producenta. Imajući u vidu izneto. kao i iznos na ime obračunate kamate. ispunjenje obaveze preuzete zaključenjem ugovora nije bezuslovno.05 EUR-a. opremu članova ekipe i obavlja snimanje prema uobičajenim profesionalnim srednjoevropskim standardima.61 EUR-a. kalkulacijama i nalozima produkcije i režije tužilac. Iz obrazloženja: Prvim stavom naznačene prvostepene presude delimično je usvojen zahtev tužioca. Tužilac tužbom traži isplatu iznosa od 77. koji je tuženom i isplaćen. jer je tuženi u startu znao da snimanje mora da traje 6 nedelja i zato je i krenuo sa planom snimanja za 6 nedelja. koja nije bila obuhvaćena osnovnim ugovorom. prema navodima tužbe. te da prekoračenja nema.00 DEM bruto. Parnične stranke su. 14 dana pre početka snimanja predao plan snimanja.08. to je sporno i pitanje visine tužbenog zahteva. pošto mu je tuženi. te da je obaveza nastala 26.10. čiji je predmet bio izvršenje naloga tuženog.08. planu snimanja. prema stanju u spisima. troškove tuženi prihvatio potpisivanjem Aneksa ugovora od 17. u kome se navodi da je 6. a po osnovu realizovane šeste nedelje snimanja.034. Nalog je trebalo da se sprovede na teritoriji Srbije i Crne Gore.000. kao i da prema scenariju.2001. Zakona o obligacionim odnosima) 196.2001. godine u iznosu od 76. sve prema prosečno procenjenim troškovima. a čije je. samom snimanju i obavljanju transportnih formalnosti za austrijski tim ( troškove snosi producent). Za izvršenje ugovorenog naloga tužilac je od tuženog dobio paušalni honorar u iznosu od 645. ovde tužilac. dobiti 645. kao producenta i nalogodavca. osnovnog ugovora predviđeno da će posloprimac.2001.10.692. nedelja snimanja bila isključivo po nalogu tuženog. godine. kao producent.2001.2001. pa je tuženi obavezan da mu na ime glavnog duga plati navedeni iznos sa kamatom koju propisuje Centralna evropska banka za EUR-o počev od 27. prateći izjave parničnih stranaka i saslušanih svedoka. godine. već se ono može uskratiti ukoliko druga strana nije ispunila svoju obavezu ili nije spremna da to učini. godine.

stav 1.2011. Ovo posebno zbog toga što u situaciji ako bi se utvrdila ta bitna činjenica da je Aneks ugovora potpisan od strane ovlašćenog lica tuženog to dalje ne znači da je tuženi bezuslovno obavezan na isplatu tog iznosa. parceli 4/4. kao i činjenicu da svedoci.OBLIGACIONO PRAVO ča. kao i činjenicu da se novosagrađeni objekat nalazi ne samo na kat. kao i upotrebna dozvola. te da prvostepeni sud mora oceniti i iskaze drugih svedoka koji su saslušani u toku prvostepenog postupka. njihove visine i prava da se naknada istih zahteva od tuženog je na tužiocu. a na kojoj se takođe nalazio objekat (na kome je pravo korišćenja Odlukom Vlade Republike Srbije od 03. Pž. Ukoliko je druga strana. izdata na naznačeno Javno preduzeće) ne bi mogao da otpočne sa gradnjom.03.objekte ustupila pravnom prethodniku tuženog. U tom . posebno imajući u vidu načelo savesnosti i poštenja.12. a ne samo iskaze svedoka koji su predloženi od strane tužioca.primenom člana 630. došlo krivicom tuženog kao producenta. obavezujući tuženog . imajući u vidu prirodu posla i ono što je ugovoreno. niti da uđe u posed parcele na kojoj su se nalazili objekti da ista nije u pretežnom delu ispunila svoju ugovornu obavezu i svoj ulog . u kom slučaju bi postojalo pravo tužioca na naknadu tih troškova. U tom slučaju teret dokazivanja činjenica da su troškovi zaista i nastali. Naime. Zakona o obligacionim odnosima. ( Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda. svoju obavezu u pretežnom delu ispunila. ne može se odbiti. istog Zakona . parceli 4/3 koja nije bila predmet ugovora.1994. a što je bio u obavezi.da tužiocu preda u državinu deo novoizgrađenog objekta. već i na kat. ne može se prihvatiti argumentacija prvostepenog suda da je punovažanost predmetnog spornog aneksa prvostepeni sud cenio u skladu sa iskazima datih svedoka. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je na pravilno utvrđeno činjenično stanje pravilno primenio materijalno pravo. pretenduju na utvrđenje takve činjenice koja ide upravo njima u prilog. Privredni apelacioni sud nalazi da je tuženi u obavezi da izvrši predaju navedenih delova novosagrađenog objekta tužiocu. imajući u vidu oprečnost iskaza saslušanih svedoka u toku prvostepenog postupka. godine preneto takođe tužiocu). Zbog svega toga. Zakona o obligacionim odnosima. ugovor raskine. godine ) 197. ako je uopšte do istog došlo. shodno članu 124. i da li je (i da je potpisan) isti bio ovlašćen za potpis Aneksa ugovora.107 - . niti je dokazao da je do prekoračenja roka snimanja. u vezi sa članom 148. S tim u vezi. imajući u vidu odredbe osnovnog ugovora. Osim toga. koji je to u toku postupka sporio. 6383/11(2) od 07. u smislu člana 122. opisan u stavu prvom izreke prvostepene presude. Pravni prethodnik tužioca je imao mogućnost da. već on u svakom slučaju ima pravo da prigovori ispunjenju obaveze tužioca. kao i na visinu samog zahteva. proizilazi da pravni prethodnik tuženog (iako je dozvola za gradnju. koji su u prvostepenom postupku tvrdili da je pomenuti potpisao sporni Aneks ugovora. tužilac nije pružio materijalne dokaze za svoje potraživanje. koja je bila predmet ugovora. Zakona o obligacionim odnosima. ako je smatrao da saugovarač nije ispunio svoju ugovornu obavezu. pod uslovom da dostavi dokaze o osnovu i visini. ispunjenje ugovorne obaveze. što je sporio vlasnik tuženog.

godine) Pravilo iz člana 122. (Presuda Okružnog suda u Valjevu. ovaj sud smatra da je tuženi svoju ugovornu obavezu dužan ispuniti u celosti. 1188/04 od 29. (Pravno shvatanje Građanskog odeljenja Vrhovnog suda Srbije od 12. U situaciji kada se. pa bi tada tuženi bio dužan da.2011. 210. godine) . kao i odredbe o sticanju bez osnova (čl. Pž.odlučeno je da svaka strana snosi svoje troškove spora. Zakona o obligacionim odnosima primenjuje se u svim slučajevima kad postoje uzajamne obaveze po istom osnovu.).OBLIGACIONO PRAVO slučaju bi nastupile posledice raskida ugovora. 5457/11 od 23. . ne može se odlučivati o pravu protivne strane. dok druga strana ne ispuni prema njoj svoju obavezu. tj.obe strane su dužne da istovremeno ispune svoje obaveze po pravilu o istovremenom ispunjenju. propisane članom 132. Međutim. što dovodi do jasnog zaključka zbog čega ugovor nije ni raskinuo. Zakona o obligacionim odnosima ne isključuje primenu odredbe člana 2. Iako tuženi prvostepenu presudu ne pobija u izreci pod I. Iz tih razloga. . vrati tužiocu u posed predmetne objekte.10. te je odlučeno da su obe strane dužne da u roku od 15 dana istovremeno ispune svoje obaveze. Ukoliko je ona istakla samo prigovor da nije dužna da ispuni svoju obavezu.odbijen je protivtužbeni zahtev za višak dosuđenog do traženog iznosa od 18.) 198. u slučajevima kada se vraća ono što je primljeno po osnovu ugovora o prodaji nepokretnosti. Zakona o obligacionim odnosima. ako ona nije istakla protivtužbeni zahtev ili prigovor prebijanja. Iz obrazloženja: Pobijanom presudom: . shodno članu 132. obe strane su dužne da istovremeno ispune svoje obaveze po pravilu o istovremenom ispunjenju iz člana 122. ZPP. uključujući i uzajamnu restituciju iz člana 104. Utoliko je preinačena pobijana presuda. istog Zakona. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. . Međutim.2004. stav 2.1981.-219. Gž. navedenog zakona. stav 1.09.108 - . koji nije zaključen u odgovorajućoj formi i zbog toga je ništav. Zakona o obligacionim odnosima. naložene pobijanom presudom.tužilac je obavezan da tuženiku preda u državinu označenu katastarsku parcelu sa postojećom kućom navedenih gabarita i građevinske strukture. vraća ono što je primljeno . stav 2.10. i to u roku od 15 dana (stav I). po osnovu ništavog ugovora o prodaji nepokretnosti. ta okolnost uzima se u obzir pri utvrđivanju roka za ispunjenje obaveze po tužbenom zahtevu u smislu člana 122.320 DM po kursu navedene valute preračunato preko EUR-a u roku od 15 dana (stav II). ovog Zakona. 199. u tom slučaju tuženi ne bi mogao da otpočne sa gradnjom.220 DM (stav III). Međutim odredba člana 122. iz razloga žalbe jasno je da on prvostepenu presudu pobija i u stavu I i u stavu II. ali samo u pogledu vremena ispunjenja obaveza koje su strankama naložene pobijanom presudom.delimično je usvojen protivtužbeni zahtev i obavezan je tužilac da na ime povraćaja primljene kupoprodajene cene za ugovorenu kupoprodajnu nepokretnost iz prethodnog stava plati navedenu dinarsku protivvrednost od 17.

u kom roku je tužilac bio dužan da ispuni tu obavezu ako je ona bila ugovorena.500 EUR-a. Kada nije osporio da je tužiocu ostao dužan deo cene po ugovoru o prodaji vozila a pri tom je naveo i da tužilac nije ispunio svoju obavezu u pogledu predaje saobraćajne dozvole za prodato vozilo .p. jednog kupatila sa WC-om. Odredbu člana 122. 1929/05 od 07.kućicu za ukupnu cenu od 5.000 EUR-a. upotpuniti činjenično stanje: utvrdiće sadržinu ugovora između stranaka a posebno . te . plati dinarsku protivvrednost od 17. Iz obrazloženja: Tužilac je – kako je utvrđeno u prvostepenom postupku .OBLIGACIONO PRAVO 200. III) i odlučeno je da svaka strana snosi svoje troškove spora.smatraće se da je tuženi istakao prigovor istovremenog ispunjenja. saglasno navedenim primedbama.). jer je platio samo jednu ratu od 500 EUR-a. a odbijen je protivtužbeni zahtev za višak dosuđenog do traženog iznosa od 18.2005.. sa postojećom kućom 10 x 8 m. . br. (ako na sudu jedna strana istakne da nije dužna ispuniti svoju obavezu dok i druga strana ne ispuni svoju. obe strane su dužne da istovremeno ispune svoje obaveze po pravilu o istovremenom ispunjenju. Zakona o obligacionim odnosima (pravilo istovremenog ispunjenja). izuzev ako je što drugo ugovoreno ili zakonom određeno ili ako što drugo proističe iz prirode posla) ni stava 2.ako je tužilac tu obavezu imao . Tuženi nije ispunio svoju obavezu u pogledu plaćanja cene. stav 1. sud će joj naložiti da ispuni svoju obavezu kad i druga strana ispuni svoju) .. (Presuda Okružnog suda u Valjevu. II).12.320 DM po kursu navedene valute.ispitaće da li ima mesta primeni odredbe člana 122. jedne sobe. ____KO B.da li je tužilac bio u obavezi da za prodata vozila tužiocu preda i odgovarajuću dokumentaciju (saobraćajne dozvole i dr. I).109 - . Gž. Zakona o obligacionim odnosima (u dvostranim ugovorima nijedna strana nije dužna ispuniti svoju obavezu ako druga strana ne ispuni ili nije spremna da istovremeno ispuni svoju obavezu. koji nije zaključen u odgovarajućoj formi i zbog toga je ništav.220 DM (st. preračunato preko EUR-a. godine) 201. koja se sastojala u tome da pored automobila tužiocu preda i odgovarajuća dokumenta koja prate vozila (saobraćajne dozvole) tako da je u stvari time tuženi istakao prigovor istovremenog ispunjenja.prodao tuženom pet automobila i jednu kiosk . ističe da ni tužilac nije ispunio svoju obavezu. Kada se vraća ono što je primljeno po osnovu ugovora o prodaji nepokretnosti. To je posledica toga što u vezi sa navedenim prvostepeni sud nije utvrdio sve bitne činjenice.prvostepeni sud nije imao u vidu. te je ostao dužan tužiocu 5. ali i u žalbi. U ponovnom postupku prvostepeni sud će. Delimično je usvojen protivtužbeni zahtev i obavezan je tužilac da na ime povraćaja primljene kupoprodajne cene za ugovorenu kupoprodajnu nepokretnost iz prethodnog stava. o čemu pobijana presuda ne sadrži potpune i jasne razloge. Iz obrazloženja: Pobijanom presudom obavezan je tužilac da tuženiku preda u državinu k. Tuženi u prvostepenom postupku. i jedne zatvorene terase – sve u roku od 15 dana (st. koja se sastoji od jedne kuhinje. u roku od 15 dana (st.

2002.. 2330 već na kp.ul. br.hv. Restitucija u smislu člana 122. 669/02 od 17. Rev. Posledice ništavosti dvostranih ugovora (ugovor o kupoprodaji) su kako povraćaj cene tako i povraćaj nepokretnosti.. U ovom slučaju tužilac zahteva povraćaj pravične – tržišne cene ali zadržava parcelu nepokazujući nameru da svoju obavezu u pogledu povraćaja ispuni. koja se supsidijarno primenjuje i u materiji posledica ništavosti ugovora treba da bude istovremena. koji nije zaključen u odgovarajućoj formi i zbog toga je ništav. Gž. . Jedna od posledica ništavosti u smislu člana 104. 1188/04 od 29. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. Zakona o obligacionim odnosima. Kupac je dobio dozvolu za gradnju kuće i na zemljištu je podignut stambeni objekat. godine zaključen je ugovor o kupoprodaji između pravnih prethodnika tužioca (kupca) i pravnih prethodnika tuženog (prodavca) po kome je prodavac prodao k.110 - 203.. 1633 KO N. ZOO-a.S..OBLIGACIONO PRAVO Međutim. Iako tuženi prvostepenu presudu ne pobija u izreci pod I. 2332. br.S. godine) 202. br.2004. tada upisano u zk... Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju dana 21. Zato su pravilno nižestepeni sudovi zaključili da nisu ispunjeni uslovi za restituciju. U slučaju dvostranih ugovora taj povraćaj treba da bude obostran.. godine) . pa je preinačena pobijana presuda. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije.p. Prilikom novog premera i komasacije utvrđeno je da tužilac nije sagradio kuću na kupljenoj k.07. U konkretnom slučaju kod ugovora o prodaji to znači da kupac treba da vrati stvar. ali samo u pogledu vremena ispunjenja obaveza koje su strankama naložene pobijanom presudom.1999. ZOO-a. – Futog za ugovorenu cenu koja je isplaćena.1958. uz prethodnu isplatu poreza na promet. br. 2330 njiva od 229 kv.10. može biti i povraćaj datog. a prodavac cenu.03. godine) Ako je izvršenje obaveze dužnika uslovljeno predhodnim ispunjenjem određene radnje poverioca onda se u toj situaciji obaveza dužnika može izvršiti samo uz primenu pravila o istovremenom ispunjenju. 110/99 od 28. Ranijom presudom poništen je zaključen ugovor o prodaji i naređena je obostrana restitucija. u slučajevima kada se vraća ono što je primljeno po osnovu ugovora o prodaji nepokretnosti. To znači da kada se traži povraćaj cene kao posledice ništavosti istovremeno treba da se drugoj ugovornoj strani izvrši povraćaj nepokretnosti.p. iz razloga žalbe u stvari vidi se da se prvostepena presuda pobija od strane tuženog i u st. a da predmet kupoprodaje iz ugovora predstavlja u stvarnosti društvenu svojinu. (Iz presude Okružnog suda u Valjevu. utoliko što je odlučeno da su obe strane dužne da u roku od 15 dana i istovremeno ispune svoje obaveze koje su im naložene pobijanom presudom. Kod takvog činjeničnog stanja pravilno je primenjeno materijalno pravo kada je tužbeni zahtev radi povraćaja cene odbijen kao neosnovan iz razloga koji su bliže navedeni u drugostepenoj presudi i koje kao pravilne prihvata u svemu i Vrhovni sud.. Potpisi ugovarača overeni su kod Sreskog suda u N.. Uknjižba prava svojine izvršena je u zemljišnoj knjizi. I i II. obe strane su dužne da istovremeno ispune svoje obaveze po pravilu o istovremenom ispunjenju iz člana 122. Prev.10.

koja je isporučena po ukupno dve otpremnice. 1361/03 – P. br. S obzirom na to da je ugovor raskinut voljom stranaka. 122 . Viši trgovinski sud je ispitao pobijanu odluku u granicama žalbenih razloga i izvršio uvid u spis. godine. 2009. a naročito nalaza veštaka. utvrdio da je manje isporučeno robe u vrednosti od 257. 124 – 132.41 dinara nije pokriven isporukom robe.123.12 dinara.030.41 dinara i da je tužilac imao pravo na rabat u iznosu od 32. Zakona o obligacionim odnosima). 5. Iz obrazloženja: Prvostepenom presudom obavezan je tuženi da tužiocu plati 289.53 dinara sa kamatom i troškovima postupka. .111 - . izvor obligacije je i prouzrokovanje štete.053. U obrazloženju iste presude je navedeno da je tužilac tuženom na ime naručene robe . Prouzrokovanjem štete. U prvostepenom postupku pravilno je primenjeno materijalno pravo. (Gž. Žalba nije osnovana. 6. Prvostepeni sud se pozvao na član 262.36 dinara tokom proleća i leta.OBLIGACIONO PRAVO Kada se radi o dvostranim ugovorima – teretnim ugovorima. isto je uzeto u obzir prilikom obračuna i prvostepeni sud je utvrdio da iznos od 257. Utvrđeno je takođe da je deo dugovanog iznosa tužilac platio do tog roka.033. br. U prvostepenom postupku utvrđeno je da su stranke zaključile ugovor o prodaji udžbenika i nastavnih sredstava u pretplati i da su istim ugovorom stranke ugovorile plaćanje naručene robe u tri rate zaključno sa 9. to je tuženi dužan da tužiocu vrati ono što je po ugovoru primio. a deo po proteku istog roka.030. RASKIDANJE UGOVORA ZBOG NEISPUNJENJA (Čl. 6053/98) 204. a što sve čini iznos avansa koji nije pokriven isporukom robe i koji je stoga tuženi dužan da vrati. godine došlo do poskupljenja udžbenika i nastavnih sredstava kod dobavljača tuženog. svaka strana se javlja istovremeno i kao poverilac i kao dužnik. Pored ugovora. Kako je 1. Izvedenim dokazima je utvrđeno da je tužilac izvršio plaćanje i da mu nije isporučena sva roba koju je platio. ali da tuženi nije isporučio robu u vrednosti uplaćenog iznosa. 2009.023. Prvostepeni sud je naveo da je na osnovu izvedenih dokaza. Zakona o obligacionim odnosima. koliko vrednost robe koja je plaćena posle poskupljenja tj.školskih udžbenika i pribora uplatio iznos od 679. odnosno da je izgubio svoju svrhu jer je svrha ugovora bila isporuka udžbenika za određenu školsku godinu. U vezi s tim. Zakona o obligacionim odnosima) 205. to je nalazom veštaka utvrđeno koliko iznosi vrednost robe koja je plaćena do poskupljenja. opštinski sud je propustio da raspravi da li se utuženi iznos od tuženog potražuje od strane tužioca po osnovu prouzrokovanja štete ili po prigovoru neispunjenja obaveze (čl. Izvedenim dokazima utvrđena je i količina robe. te da se stoga nadalje neće ispunjavati u pogledu potpunog ispunjenja obaveze tuženog. nastaje obaveza na naknadu štete a pod tačno zakonom propisanim uslovima.

pa je isti iz navedenih razloga odbijen. to je tuženi dužan da tužiocu vrati ono što je po ugovoru primio. Ovaj rabat je bio ugovoren između stranaka. U obrazloženju presude je navedeno da su stranke bile u poslovnim odnosima po osnovu kojih je tužilac tuženom isporučio robu koja nije plaćena. Prvostepeni sud stoga nalazi da tužbeni zahtev nije osnovan. Prvostepeni sud je utvrdio tačan iznos koji je tuženi dužan da vrati. kako su stranke nesporno raskinule ugovor. . Činjenica da je ugovor raskinut ne znači isključenje prava stranke da traži plaćanje iznosa koji je ekvivalentan vrednosti isporučene robe u vreme kada je ugovor bio na snazi. ova odredba Zakona o obligacionim odnosima ne isključuje pravo stranke da traži ispunjenje ugovora u delu koji odgovara njenom ispunjenju ugovornih obaveza. ima pravo da joj se vrati ono što je dala. Nema dokaza da je dobavljač tuženog korigovao retroaktivno cene u pravcu navoda tuženog odnosno da je tuženom prilikom fakturisanja obračunao više cene u pogledu robe koja je plaćena pre poskupljenja. U tom smislu ni ovaj navod nije osnovan. Kako tuženi nije dostavio dokaz da je roba. 5582/11 od 14. te da se stoga nadalje neće ispunjavati u pogledu potpunog ispunjenja obaveze tuženog. Prema tome. godine) 206. a sam tuženi u toku spora nije pružio nijedan dokaz iz koga bi se moglo utvrditi da je tuženom roba od dobavljača isporučena bez obračuna rabata za robu koja je plaćena pre poskupljenja. Iz nalaza veštaka utvrđuje se da je veštak obračunao ugovoreni rabat samo na robu koja je plaćena pre poskupljenja. Ugovor zaključen između stranaka nema klauzulu u tom pravcu. odnosno odgovarajuće plaćanje po osnovu njenih izvršenih ugovornih obaveza. ZOO koji propisuje vraćanje datog po izvršenom raskidu ugovora. to prvostepeni sud nalazi da tužilac nema pravo da traži plaćanje robe .OBLIGACIONO PRAVO Ovakav zaključak prvostepenog suda je pravilan. iz izvedenih dokaza tj. Navod tuženog da važe pretplatne cene samo u slučaju potpunog poštovanja ugovora u pogledu rokova plaćanja u konkretnom slučaju nema uticaja. S obzirom na to da je iz spisa predmeta jasno da je ugovor raskinut voljom stranaka odnosno da je izgubio svoju svrhu jer je svrha ugovora bila isporuka udžbenika za određenu školsku godinu. a navedeni dokaz ukazuje na suprotno. to je pravilan zaključak prvostepenog suda da je tuženi dužan da tužiocu vrati primljeni novac koji nije opravdan isporukom robe. Zakona o obligacionim odnosima (dalje: ZOO) jedino ima pravo na zahtev za povraćaj robe koju je tužilac isporučio.81 evra sa kamatom. te s obzirom na to da je u pitanju novac. Pž. Iz obrazloženja: Prvostepenom presudom odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da mu tuženi plati 246. iako tuženi navodi suprotno.12. Ova odredba ima za cilj da omogući stranci. 132. koja je uplaćena do poskupljenja. nema osnova za zaključak da tuženi ima pravo naplate viših cena tužiocu za robu koja je plaćena pre poskupljenja. U slučaju raskida ugovora. Drugostepeni sud nalazi da je prvostepeni sud pravilno primenio član 132. dopisa dobavljača tuženog utvrđuje se da je prihvaćena uplata tuženog dobavljaču do poskupljenja.2011. sledi i obaveza plaćanja kamate u smislu navedene zakonske odredbe.ispunjenje ugovora već da u smislu čl. Naime. ako je jedna strana izvršila ugovor potpuno ili delimično. Međutim. da bira da li će tražiti plaćanje ili uspostavljanje stanja koje je postojalo pre zaključenog ugovora. Međutim.112 - .219. te kako nema dokaza da je tuženi obavestio tužioca da će se nove cene primenjivati retroaktivno. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. Navodi tuženog u pogledu prava tužioca na rabat takođe nisu osnovani. tuženom od dobavljača fakturisana po većim cenama. koja je savesno ispunila svoje obaveze.

te će utvrditi da li je tuženi pre otpočinjanja ovog spora primljenu robu stavio na raspolaganje tužiocu u ugovorenom ili razumnom roku na jasan i nedvosmislen način.12. Istakao je da je presuda protivrečna sama sebi i iznetim razlozima. 7. U konkretnom slučaju prvostepeni sud je utvrdio da su stranke sporazumno raskinule ugovor. ima pravo da joj se vrati ono što je dala. a na osnovu čl. Ukazao je da su stranke sporazumno raskinule poslovni odnos. Viši trgovinski sud je ispitao pobijanu odluku u granicama žalbenih navoda i razloga i izvršio uvid u spis. prvostepeni sud je utvrdio da su se stranke sporazumele o raskidu ugovora i da je tom prilikom dogovoreno da tuženi tužiocu vrati neprodatu robu koju je zaprimio. Ova odredba ima za cilj da omogući stranci. Prvostepena presuda je zahvaćena bitnom povredom odredaba postupka iz čl. 5. 132. pa se stoga ista ne može u potpunosti ispitati. pa se stoga ne može ispitati ni pravilnost primene materijalnog prava. ova odredba ne isključuje pravo stranke da traži ispunjenje ugovora u delu koji odgovara njenom ispunjenju ugovornih obaveza.113 - . dokazima i primenom pravila o teretu dokazivanja. Iz navedenog razloga. Sa napred izloženog. 361. Žalba je osnovana. 132. 1. ali nije dao razloge u vezi relevantne činjenice postignutog dogovora stranaka o vraćanju robe. Na utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud će primeniti materijalno pravo polazeći od napred iznetog stava drugostepenog suda u vezi primene čl. ZPP na koju je ukazano žalbom. utvrditi potpunu sadržinu sporazuma stranaka o raskidu ugovora. da se ima izvršiti ono što je kao obaveza nastalo do raskida. 12. ali da je pri tome ostao neplaćeni dug u visini utuženog iznosa. Ukazao je da tuženi nije mogao da vrati robu jer je istu otuđio i da je stoga dužan da ispuni ugovor u delu u kome je isti izvršen od strane tužioca. 2. presudu je trebalo ukinuti. 376. Ovakav sporazum stranaka proizvodi pravno dejstvo i nema razloga zbog kojih prvostepeni sud nije cenio ovu činjenicu koja je svakako relevantna za presuđenje ove pravne stvari. ZPP na koje drugostepeni sud pazi po službenoj dužnosti. ZOO. koja je savesno ispunila svoje obaveze. a što je i nesporno. ZOO propisuje da. ZPP. Izostanak razloga o navedenoj odlučnoj činjenici prouzrokuje postojanje nedostatka iste presude i čini je nerazumljivom. tač. 361. st. tač. da bira da li će tražiti plaćanje ili uspostavljanje stanja koje je postojalo pre zaključenja ugovora. 9746/09 od 9. ZOO.OBLIGACIONO PRAVO Blagovremenom žalbom tužilac je osporio donetu presudu iz svih razloga iz čl. U prvostepenom postupku nisu počinjene bitne povrede odredaba postupka iz čl. odnosno odgovarajuće plaćanje po osnovu njenih izvršenih ugovornih obaveza. Međutim. Smatra da je prvostepeni sud pogrešno primenio odredbu čl. činjenica da je ugovor raskinut ne znači isključenje prava stranke da traži plaćanje iznosa ekvivalentne vrednosti isporučene robe u vreme kada je ugovor bio na snazi. i 9. 2. odlučeno je kao u dispozitivu. st. st. 2. u slučaju raskida ugovora. Zakona o parničnom postupku (dalje: ZPP). U ponovljenom postupku prvostepeni sud će. odredba čl. Dakle. s obzirom na to da nema razloga o odlučnim činjenicama koje su relevantne za pravilno presuđenje ove pravne stvari. Predložio je da se pobijana presuda preinači ili ukine. Naime. Naime. 2. 360. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. ako je jedna strana izvršila ugovor potpuno ili delimično.2009. Nova odluka biće pravilna i neće imati nedostataka zbog kojih se ne može ispitati. 132. Prvostepeni sud će utvrditi da li je i u kojoj količini tuženi tužiocu vratio deo robe i koja je njena vrednost. jer sporazumni raskid ugovora nema retroaktivno dejstvo u smislu da deluje od momenta kada je postignut. godine) .

istog Zakona regulisana je garancija za ispravno funkcionisanje prodate stvari. Zakona o obligacionim odnosima. kad jedna strana ne ispuni svoju obavezu. Pored toga. raskid ugovora zbog neispunjenja ostvaruje se prostom izjavom volje poverioca upućenom dužniku. prema stanju u spisima. sud je morao odbaciti tužbu za raskid ugovora. Zakona o obligacionim odnosima.114 - . a u svakom slučaju ima pravo na naknadu štete . odgovornost prodavca i proizvođača. Zakona o obligacionim odnosima. ovog Zakona. Prostom izjavom volje poverioca upućenom dužniku ostvaruje se raskid ugovora zbog neispunjenja. kako je u prvostepenom postupku na nesumnjiv način utvrđeno da primopredaja spornih mašina nije izvršena. (Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu. jer nisu puštene u rad i nalaze se u nedovršenoj fazi. ako raskid ugovora ne nastupa po samom zakonu.s obzirom na utvrđeno činjenično stanje i navedene zakonske odredbe . 501 . zahtevati ispunjenje obaveza ili .05. Naime. Pitanje da li je ugovor po izjavi jedne od ugovornih strana raskinut i da li je bilo osnova za njegov raskid rešiće kao prejudiciono pitanje za rešavanje pravnih posledica raskida ugovora odn.132. godine.02. ne može se smatrati da je roba predata tužiocu kao kupcu. Iz obrazloženja: Ukoliko ne nastupa po samom zakonu u slučajevima iz člana 125. druga strana može.507. Gž. Stoga. ako nije što drugo određeno.član 124. To u konkretnoj situaciji nije slučaj.pod uslovima predviđenim u čl.05. to su ispunjeni uslovi iz čl. U dvostranim ugovorima. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. 8524/10 od 02. a prvostepeni sud je utvrdio da se ugovor raskida. godine) 208. zakonom predviđenim situacijama tj. Zakona o obligacionim odnosima . 416/10 od 18.OBLIGACIONO PRAVO 207. 124. za regulisanje njegovih posledica. koje nisu puštene u rad i nalaze se u nedovršenoj fazi.03. po svojoj pravnoj prirodi. te da tuženi nije ispunio svoju obavezu da će najkasnije do 31. Ukoliko prodavac do ugovorenog roka nije izvršio primopredaju spornih mašina.2010. Zakona o obligacionim odnosima. godine izvršiti puštanje u rad svih isporučenih mašina datih na zapisniku o primopredaji od 21.pravilno raskinuo ugovor između stranaka. kojom se podstiče zaštita nekog preobražajnog prava. godine) . sa obaveštenjem da se ugovor raskida .2005.2011. stav 1. i 523. već se ugovor raskida izjavom volje stranaka. Tužba za raskid ugovora je. tako da se ne može smatrati da je roba predata tužiocu kao kupcu. 125 .2005. odredbama čl.raskinuti ugovor prostom izjavom.član 124. Prvostepeni sud je . u kojima zakon predviđa da sud raskida ugovor (a što nije raskid zbog neispunjenja). a u članu 501. a sudskom odlukom se može samo utvrditi da je ugovor raskinut. Pž. obavezujući tuženog na povraćaj kupoprodajne cene. osim ako se radi o raskidu ugovora u posebnim. preobražajna tužba. Tužilac je. Iz obrazloženja: Raskid ugovora zbog nedostatka stvari proizvodi ista dejstva kao i raskid dvostranih ugovora član 497. tražio da sud raskine ugovor.

koje je tužilac u svom zahtevu taksativno nabrojao. godine potvrđeno da je tuženi od tužioca primio predmetne ilustracije. Međutim. u kojoj količini i u kom broju i za koje od tih stvari je postojala obaveza vraćanja i kada. s obzirom da i sam u toku postupka nije sporio da je deo naknade za izvršeni deo posla ostao neplaćen i da je to plaćanje uslovio vraćanjem navedenih stvari. Ovo stoga što je u konkretnom slučaju predmet tužbenog zahteva vraćanje određenog broja individualno odredivih stvari.belih ilustracija i fotografije.OBLIGACIONO PRAVO 209. jer je tužilac. kao naručilac. a koji je po svojoj suštini predstavljao ugovor o delu. tužilac tužbom traži vraćanje predatog materijala. koje su suprotnoj strani predate po osnovu realizacije određenog pravnog posla. da li tužilac povraćaj navedenih stvari traži na ime ispunjenja ugovorne obaveze ili kao posledicu raskida ugovora. čije se vraćanje traži.pre svega . neophodno je pre svega utvrditi bitnu činjenicu šta je to tužilac predao tuženom prilikom zaključenja predmetnog ugovora.09. potrebno je . prvostepeni sud je obavezao tuženog na vraćanje primljenih ilustracija. zahtevao od tuženog da mu odštampa određeni broj knjiga sa ilustracijama uz obavezu da mu za izvršeni posao plati naknadu.utvrditi po kom osnovu se iste traže: da li po osnovu ispunjenja ugovorene obaveze ili kao posledica raskida ugovora.utvrditi sledeće bitne činjenice: da li je ugovoreni pravni posao još uvek na snazi ili je raskinut odn. pause.poslovnom odnosu u kojim je bio sa tuženim.2004. Kako do realizacije ugovorenog posla nije došlo u potpunosti. to dalje znači da je zaključeni pravni posao i dalje na snazi. da bi se o njegovom zahtevu odlučilo. a potom . obrazlažući svoju odluku navodima da je dopisom tuženog od 10. a koje su predate tuženom radi realizacije usmeno dogovorenog posla. godine u realizaciji poslovnog odnosa sa tuženim predao radi štampanja 11 naslova knjiga. a koje je tužilac 2003. Iz obrazloženja: U konkretnom slučaju. kao naručiocu posla. Kod takvog stanja stvari. Svoj zahtev tužilac zasniva na usmenom ugovoru .u situaciji ako nema dokaza da je pravni posao raskinut . kompletna priprema za štampu. a koji je imao za predmet štampanje 11 ugovorenih naslova i da se posle svakog odštampanog naslova vrati tužiocu. pre svega. da svaka stvar. da bi se u bilo kom slučaju odlučilo o zahtevu tužioca. materijala za štampu kao pripreme. kao i sve ostalo što je tužilac predao štampariji za svaki konkretan naslov.115 - . ako prvostepeni sud utvrdi da tužilac svoje potraživanje zahteva po osnovu ispunjenja ugovorne obaveze. a sve po osnovu usmenog ugovora. ali što se njihovog broja tiče. kao i kompletnu spornu pripremu za pet navedenih naslova i filmove kolor i crno belih ilustracija i fotografija bliže navedenih u izreci prvostepene presude. potrebno je. kompletna sporna priprema za štampu kao i filmovi kolor i crno . predmet konačno opredeljenog tužbenog zahteva je vraćanje crno belih i kolor ilustracija i predatog materijala za štampu kao pripreme. Za odluku o zahtevu koji se odnosi na vraćanje individualno određenih stvari. da li po realizaciji celokupnog posla ili sukcesivno nakon dela ispunjenja ugovorne obaveze. da je stav suda da je tuženi imao mogućnost da dostavi dokaz u slučaju da ih poseduje iz kojih bi se videlo koji je broj ilustracija primio od tužioca i da je eventualno primio manji broj od onoga koji tužilac tužbom traži. bude individualno određena. Ovakav zaključak prvostepenog suda se ne može prihvatiti. Ipak. te da obaveza vraćanja preuzetih . Jer. a što podrazumeva i filmove za kolorne i crno bele ilustracije i fotografije.

2011. s tim što pre svega toga . Međutim. da individualno odredi svaku stvar kako bi eventualno mogao i obavezati tuženog na vraćanje. Pitanje je. jer je ostao dug tužioca iz 2002. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda. i član 262.prvostepeni sud mora jasno i nedvosmisleno da utvrdi šta je to tužilac predao tuženom odn.06. Pž. stav 2. Nema pravo na raskid ugovora zbog neispunjenja obaveze tuženog i na naknadu štete prouzrokovane raskidom tužilac koji sam nije ispunio svoju ugovorenu obavezu. ugovor ne prestaje po samom zakonu.2005. Zbog toga je . Iz obrazloženja: Shodno članu 4. godine) 210. 7597/10 od 02. navedenog ugovora. godine za isporučenu robu u navedenom iznosu. 10697/05 (1) od 19. Takvim postupanjem jasno je manifestovana volja obe stranke da se ugovor održi na snazi. nejasna i suprotna stanju u spisima.116 - .propisano da stranka koja tvrdi da ima neko pravo.tuženi taj koji bi imao pravo na raskid ugovora. kao stranka koja tvrdi da ima pravo na vraćanje taksativno navedenih stvari u svom zahtevu. 1. a po njegovom proteku dužnik plaća a poverilac prima uplate.OBLIGACIONO PRAVO stvari zavisi od dinamike realizovanih obaveza od strane tuženog kao poslenika.član 124. Prema utvrđenom činjeničnom stanju. godine) 211. te da shodno navedenoj zakonskoj odredbi tužilac. tužilac nije ispunio svoju obavezu prema tuženom. Iz obrazloženja: Pravo na raskid ugovora ima ona strana koja je ispunila svoju obavezu . Zakona o obligacionim odnosima. istog Zakona . st.u smislu člana 124. Privredni apelacioni sud posebno ukazuje da je izreka prvostepene presude pod tačkom 3. U slučaju kada je krivicom jedne ugovorne strane raskinut ugovor. da u tom delu prvostepeni sud apsolutno ne daje nikakve razloge (pod tačkom 3. Pž. onda on ima pravo da zahteva vraćanje svega onoga što je predao tuženom. snosi i teret dokazivanja činjenica da je te stvari predao tuženom i da ih osnovano potražuje nazad. kako tuženi može da vrati kompletnu pripremu koja je sporna. . a tužilac ( koji nije izvršio svoju ugovornu obavezu ) nema ni pravo raskida ugovora ni pravo na naknadu štete. pravilan je zaključak prvostepenog suda. jer on sam nije ispunjavao svoje obaveze. Privredni apelacioni sud ukazuje prvostepenom sudu da je . snosi teret dokazivanja činjenica koje su bitne za nastanak ili ostvarivanje prava ako zakonom nije drugačije određeno. jer se odlukom suda stranke mogu obavezati na ispunjenje samo nespornih obaveza.odredbom člana 223. Osim toga. Ako je rok plaćanja ugovoren kao bitni element ugovora. rok za ispunjenje obaveze plaćanja naknade za ustupljeno potraživanje je bitni element ugovora. pa bi se u tom slučaju trebalo ispitati u kojoj meri je tuženi izvršio svoju ugovornu obavezu i za koje stvari je dospela obaveza vraćanja primljenog materijala.12. Zakona o parničnom postupku . tada druga ugovorna strana ima pravo na povraćaj datog i na naknadu štete . S tim u vezi.član 132. i 2. Zakona o obligacionim odnosima. naime. ako se utvrdi da tužilac vraćanje stvari zahteva kao posledicu raskida ugovora. je naveo da je tuženi obavezan da tužiocu vrati kompletnu spornu pripremu za navedene naslove). (Presuda Višeg trgovinskog suda.

vršio uplate naknade tuženom. Tuženi je istakao protivtužbeni zahtev za plaćanje opredeljenog iznosa na ime naknade prouzrokovane štete po osnovu krivice tužioca.12. godine ). Pri tome je nesporno i sam tuženi ( nakon 18.lizing mašinu. a tuženi je navedene naknade primao. Prvostepeni sud je pravilno zaključio da tužilac ima pravo na raskid spornog ugovora. ( Iz presude Višeg trgovinskog suda. sam ugovor se smatra raskinutim po sili zakona . pravilno je utvrđeno da ugovor nije raskinut po sili zakona samim protekom roka koji je bio predviđen za ispunjenje prve rate.OBLIGACIONO PRAVO U situaciji da se do isteka takvog roka ( kao bitnog elementa ugovora ) ne ispuni ugovorena obaveza. godine) 212. Naime.07.117 - .2006. U konkretnom slučaju.12. a tužilac je svojim dopisom navedeni raskid prihvatio. Iz obrazloženja: Predmetni tužbeni zahtev za raskid ugovora o lizingu se zasniva na činjenici da tuženi (kao njegov korisnik) nije isplatio na ime naknade za lizing .u smislu člana 125. kao i da nije to ranije učinjeno. da tuženi nije isplatio tužiocu dospele rate. ispunjeni su ugovorni uslovi za jednostrani raskid.korišćenje mašine određen iznos po vremenski ugovorenim ratama. U smislu odredbe člana 125.2005. međutim. pa tužba sa zahtevom da se utvrdi raskid ugovora zamenjuje odnosno predstavlja pismeni raskid. Zakona o obligacionim odnosima. koju prvostepeni sud primenjuje na utvrđeno činjenično stanje. (Iz presude Višeg trgovinskog suda. Dakle. Sud je imao u vidu da je ugovornim odredbama predviđeno da se ugovor mora raskinuti pismeno. u konkretnom slučaju ispunjeni su uslovi za raskid ugovora u smislu člana 124. godine ) izjavio da ugovor raskida.2005. navedenim ponašanjem tuženi je konkludentnim radnjama jasno manifestovao volju da se ugovor održi na snazi. a da je ugovorom predviđena mogućnost raskida ugovora u slučaju neisplate lizing naknade. Ipak. Zakona o obligacionim odnosima. predviđeno je da poverilac može održati ugovor na snazi ako ( po isteku roka koji predstavlja bitni element ugovora ) bez odlaganja obavesti dužnika da zahteva ispunjenje ugovora.07.2005. Kada korisnik lizinga ne isplati koju dospelu ratu. kako je među strankama nesporno da je tuženi ( dopisom od 12.01. imajući u vidu da se međusobna prava i obaveze parničnih stranaka ustanovljena ugovorom o lizingu ne mogu ceniti kao poseban obligacioni odnos nezavisan od odnosa tužioca i tuženog po osnovu isporuke robe tužiocu. nakon isteka roka za plaćanje prve rate.2005.2005. 7994/06 od 07. davalac stvari u lizing ima pravo na raskid ugovora o lizingu. ovog člana. 59/2005 od 13. Zakona o obligacionim odnosima. to je pravilna odluka prvostepenog suda kojim je u prvom stavu odluke tužbeni zahtev usvojio te utvrdio da je raskinut ugovor o ustupanju potraživanja ( kao i aneks istog ugovora ) i to saglasnom izjavom volja ugovornih strana. godine) . jer iz spisa predmeta proizlazi da je tuženi preuzeo od tužioca u zakup . Pž. godine ) dao na realizaciju jednu menicu radi naplate potraživanja prema tužiocu. Prema odredbama stava 2. Pž.11. pa je pravilna i odluka prvostepenog suda kojom se tužbeni zahtev usvaja. jer tuženi nije izvršavao svoje ugovorne obaveze. tužilac je ( 21. Stoga. godine do 10.

03. Kako u pogledu navedenih činjenica tužioci nisu pružali nikakve dokaze niti u prvostepenom postupku. Iz obrazloženja: Pobijanom presudom odbijeni su kao neosnovani tužbeni zahtevi tužilaca.04. i to jedino naknadu stvarne štete koja je nastupila u njihovoj imovini kao posledica neblagovremenog ispunjenja ugovorne obaveze od strane tuženika.. Poverilac može održati ugovor na snazi ako po isteku roka za ispunjenje. godine) 214. kada je podneta tužba za raskid ugovora i povraćaj novca. sporazumni raskid ugovora više nije moguć. Ugovoreni iznos cene od po 5. U konkretnom slučaju. Naime. do 29. radi prevremenog obezbeđenja telefonskih priključaka na području opštine Lj. Zakona o obligacionim odnosima zahtevaju naknadu štete zbog neblagovremenog ispunjenja. oni su ih prihvatanjem ispunjenja obaveze tuženog nakon isteka ugovorenog roka. to je i iz navedenog razloga njihov tužbeni zahtev neosnovan.2005. pri čemu se šteta ne bi mogla utvrditi u visini zakonske zatezne kamate na novčane iznose koje su tužioci uplatili tuženoj opštini prilikom ispunjenja svoje ugovorne obaveze.118 - . kojima je traženo da se obaveže tužena opština da im na ime sticanja bez osnova isplati novčane iznose u visini zakonske zatezne kamate na novčane iznose navedene u izreci prvostepene presude. godine. pravilno je prvostepeni sud primenio materijalno pravo našavši da. I pored toga što se tužena obavezala da ugovorenu obavezu ispuni u roku od 12 meseci od dana zaključenja ugovora. Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužioci su sa tuženom opštinom u toku 1996. Gž. Imajući u vidu ovo činjenično stanje. nije ispunila ugovorene obaveze. izvršila ugovorenu obavezu i uvela telefone u domaćinstva svih tužilaca. saglasno odredbi člana 125. tužioci bi bili ovlašćeni da u smislu člana 262. bez odlaganja. Pri tome su tužioci morali da dokažu vrstu i visinu štete koja je za njih nastupila kao posledica neblagovremenog ispunjenja od strane tužene. ipak održali na snazi. nakon podnošenja tužbe tužena je u toku 2004.. predmetni ugovori predstavljaju osnov za prelaz imovine tužilaca (novčani iznosi plaćeni za uvođenje telefona) u imovinu tuženika.. pa iako su od tužioca tražili raskid predmetnih ugovora zbog zadocnjenja u ispunjenu. stav 2.” iz V. obavesti dužnika da zahteva ispunjenje ugovora. jer u konkretnom slučaju nema pravnog posla koji je otpao ili se nije ostvario. 470/05 od 14. pa su time neosnovani navodi žalbi kojima se osporava pravilna primena materijalnog prava. Ovako činjenično stanje nije bilo sporno među strankama.OBLIGACIONO PRAVO 213. godine zaključili ugovore o udruživanju sredstava za izgradnju PTT kapaciteta. u konkretnom slučaju ne postoji sticanje bez osnova na strani tužene.2004. stav 2. Međutim. Samim tim. tužioci su iznose od po 5.000 dinara uplatili na ime svoje ugovorne obaveze radi uvođenja telefonskih priključaka.. tako da iz tog razloga u konkretnom slučaju ne može biti reči o sticanju bez osnova... niti u podnetim žalbama. Zakona o obligacionim odnosima. (Iz presude Okružnog suda u Valjevu.000 dinara tužioci su blagovremeno uplatili tuženoj u skladu sa ugovorenom dinamikom. br. Ako je ugovor izvršen u celini od strane svih ugovarača. . godine preko “T.

11. raskid ugovora saglasnom voljom ugovorača moguć je samo ako ugovor nije u potpunosti izvršen.119 - . stav 1. kao što to proizilazi iz stanja u spisima. U konkretnom slučaju je utvrđeno da je tužilac u pretežnom delu. ZOO-a). saglasnost ugovorača o raskidu ugovora sada predstavlja sasvim novi ugovor. ukoliko je ranije zaključeni ugovor izvršen u potpunosti. godine ugovoren fiksni rok za predaju stambenog objekta. Zakona o obligacionim odnosima izvršiti raskid spornog ugovora. a potom će biti dužan da utvrdi sve relevantne činjenice od kojih zavisi odluka o zahtevu za povredu prava preče kupovine. zbog promenjenih okolnosti (čl. Prema tome.2001. Taj uslov nije ispunjen. ZOO-a). ali sa docnjom isplatio ugovoreni iznos učešća u gradnji stambenog objekta iz ovog spora. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu Gž. Ukoliko se ispostavi da je ugovor u celini izvršen. 1409/04 od 02. Osim toga. Iz tih razloga nema mesta ni raskidu spornog ugovora po sili zakona. Kod takvog stanja stvari tužilac nije mogao pozivom na odredbu člana 124. raskidanje ugovora moguće je zbog neispunjenja (čl. Zakona o obligacionim odnosima.2004. br. do 132. jer ako je ugovor izvršen od strane svih ugovorača. On to ne može učiniti ni na osnovu odredbe člana 125. ukoliko bi bilo tačno da je ugovor o prodaji u celini izvršen. Navedeni zaključak proizlazi i iz odgovarajućih odredbi Zakona o obligacionim odnosima. 124. godine) 215. te stoga poravnanje nije prividni već stvarno zaključeni pravni posao i nije zaključeno u cilju da se izigra tužiočevo pravo preče kupovine.. i 138. na pouzdan način najpre utvrditi da li je ugovor koji se pobija zbog povrede prava preče kupovine poljoprivrednog zemljišta u celini izvršen. Naime. zaključenje poravnanja o raskidu pobijanog ugovora ne bi bilo od značaja za odlučivanje o zahtevu za povredu prava preče kupovine. Tužilac nije u potpunosti izmirio obavezu iz osnovnog ugovora. kao i navode tuženih o motivima kojim su se rukovodili da poravnanje zaključe. stav 1. Iz obrazloženja: Pravo na raskid ugovora pripada samo onoj ugovornoj strani koja je svoju obavezu u celosti ispunila. kojim tuženi kao raniji prodavac i kupac raskidaju ugovor o prodaji nepokretnosti koji tužilac pobija zbog povrede prava preče kupovine poljoprivrednog zemljišta pošto: poravnanje sadrži međusobne obaveze tuženih u pogledu vraćanja zemljišta u državinu prodavcu po ranijem ugovoru i u pogledu vraćanja cene. da se ugovor koji je u celini izvršen može raskinuti saglasnošću volja ugovarača. u pogledu pravnog dejstva spornog poravnanja. U ponovnom postupku prvostepeni sud će. on je po aneksu ugovora preuzeo obavezu da pored ugovorene cene plati još 3000 DM. Zakona o obligacionim odnosima. prvostepeni sud će imati u vidu rečene primedbe. Ovakav zaključak prvostepenog suda je posledica pogrešnog shvatanja. Pravo na raskid ugovora pripada samo onoj ugovornoj strani koja je svoju obavezu u celosti ispunila. U suprotnom. 137. Na to upućuje jezičko načenje odredbe člana 124. 133-136.5. I u tom slučaju raskid je moguć samo ukoliko je druga strana ispunila svoju obavezu. obligacija je ugašena i sporazumni raskid više nije moguć. saglasno navedenim primedbama. stav 1. ZOO-a) i u slučaju nemogućnosti ispunjenja (čl. bez obzira što je aneksom ugovora od 29. Po shvatanju Okružnog suda. ..OBLIGACIONO PRAVO Iz obrazloženja: Prvostepeni sud nalazi da je valjano sudsko poravnanje zaključeno posle pokretanja ovoga spora između tuženih.

niti kasnije do podnošenja tužbe. Ugovor je potpisan od strane tužioca kao autora i od strane izdavača za koga je ugovor potpisao glavni urednik. koja nije izdata do roka u ugovoru. Potom od uplaćenog iznosa treba odbiti iznos dospele kamate i za preostalu razliku umanjiti glavni dug. što nije moglo biti učinjeno bez sa. a ne odgovorno lice iz registra Privrednog tj. ili se zbog njih ne može ostvariti svrha ugovora zbog čega bi po opštem mišljenju bilo nepravično održati ga na snazi. To podrazumeva obavezu prvostepenog suda da najpre utvrdi tačan iznos plaćenog glavnog duga tuženom od strane tužioca. Tuženi je sporio pravo tužioca da na osnovu izdavačkog ugovora koji nije potpisalo ovlašćeno lice za zastupanje tuženog. a izdavač se obavezao da će delo izdati u tiražu koji je ugovoren. Tako dopunjenom činjeničnom stanju doneće se i odgovarajuća odluka o tužbenom zahtevu. Međutim.03. ili nemogućnosti ispunjenja. sve sa pripadajućom zateznom kamatom. Iz obrazloženja: Presudom Okružnog suda delimično je usvojen preciziran tužbeni zahtev. potražuje autorski honorar. nije bilo mesta primeni ni odredbe člana 132. ugovor je zaveden u delovodnoj knjizi tuženog. pa je raskinut ugovor o pravu izdavanja autorskog dela tužioca. Trgovinskog suda. Prev. s tim da je preko dosuđenog iznosa materijalne štete do traženog iznosa tužilac odbijen zbog neosnovanosti tako visoko postavljenog zahteva. odnosno da li su posle zaključenja ugovora nastupile okolnosti koje otežavaju ispunjenje obaveze tužioca. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. Međutim. U ponovljenom postupku otkloniće se propusti na koje je ukazano ovim rešenjem. Tužilac je izvršio svoju ugovornu obavezu odnosno predao kompletan materijal za navedenu knjigu. čiji je potpis overen okruglim pečatom tuženog. Pored toga za sve plaćene dinarske iznose u docnji potrebno je obračunati dospelu zateznu kamatu do tog datuma i saglasno pravilima o uračunavanju propisanim odredbom člana 313.OBLIGACIONO PRAVO Prema tome. Između tužioca kao autora i tuženog kao izdavača zaključen je izdavački ugovor kojim je tužilac kao autor preneo na izdavača isključivo pravo objavljivanja svog autorskog dela. U tom cilju izvršiće se preračun uplaćenih dinarskih iznosa po tržišnom kursu DM na dan plaćanja.2004. Zbog toga su ukinute nižestepene presude. Međutim. zbog pogrešne primene materijalnog prava nisu utvrđene odlučne činjenice od čijeg postojanja zavisi osnovanost tužbenog zahteva po tom osnovu. Autorski ugovor se raskida zbog neizvršenja i obavezuje se tuženi (izdavač) da izvrši povraćaj onoga što je po ugovoru primio i isplati naknadu štete tuženom (autoru) s obzirom da se autorski ugovor zaključen i potpisan od strane glavnog urednika proizvodi pravno dejstvo. godine) 216. Saglasno tako dopunjenom činjeničnom stanju utvrdiće se koja je ugovorna strana odgovorna za neispunjenje ugovora. predavši mu kompletan rukopis. zbog neizvršenja ugovora od strane tuženog koji je takođe obavezan da tužiocu plati iznos materijalne štete zbog neizvršenja ugovornih obaveza. 1/04 od 25. To znači da do datuma svake uplate treba utvrditi koliko iznosi dug tužioca uvećan za dospelu zateznu kamatu.120 - . iako je ugovor u ime tuženog potpisao glavni i odgovorni urednik. iako je tužilac ponudio kompromisnu varijantu da lično finansira troškove utrošenog papira za deo tiraža. Zakona o obligacionim odnosima. Zakona o obligacionim odnosima utvrditi koji iznos glavnog duga je tim uplatama podmiren. to ne znači da se sporni ugovor parničnih stranaka ne može raskinuti zbog promenjenih okolnosti. Na taj način treba obračunati sve uplate i utvrditi stvarni iznos glavnog duga koji je podmiren uplatama tuženog.

jer tuženi nije bio nesavestan u konkretnom slučaju.05. tužilac faktički prostom izjavom volje raskida ugovor sa tuženim. Iz obrazloženja: Na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja.000.00 dinara kao i to da tužiocu na ovaj iznos pripada kamata od dana podnošenja tužbe.2000. Tuženi svoju ugovornu obavezu nije izvršio. nižestepeni sudovi su pravilnom primenom materijalnog prava odbili zahtev tužioca za raskid zaključenog ugovora jer se radi o ugovoru koji je u celini izvršen. Osim toga tužiocu nije vraćen materijal koji je dao za štampanje knjige. 1463/03 od 14.03. Zakona o obligacionim odnosima za raskid zaključenog ugovora. godine.0. u dvostranim ugovorima. godine.000. zahtevati ispunjenje obaveze ili pod uslovima predviđenim u ovom zakonu raskinuti ugovor. Kako su u konkretnom slučaju obe ugovorne strane u potpunisti ispunile svoje ugovorne obaveze. Prvostepeni sud je utvrdio da je tužilac tuženom isplatio avans za organizovanje sajma prehrambenih proizvoda u M.OBLIGACIONO PRAVO glasnosti ovlašćenog lica. Kod takvog stanja stvari Viši trgovinski sud smatra da je prvostepeni sud pravilno primenio materijalno pravo kada je našao da je precizirani tužbeni zahtev tužioca na iznos od 90.. jer tužiocu nije obezbedio izložbeni prostor na Međunarodnom sajmu prehrambenih proizvoda u M.sada tužbe.00 dinara dana 14. jer je ugovor prestao njegovim ispunjenjem.. . a sastojao se i od rukopisa i od fotografija. ako nije što drugo određeno.00 dinara dana 19. Budući da tuženi nije izvršio svoju ugovornu obavezu..00 dinara dana 21. godine) 217.2003.00 dinara osnovan sa kamatom na iznose uplaćenog avansa od dana same uplate tih iznosa do isplate.000. Ugovor koji je u celini izvršen ne može se raskinuti. godine i iznos od drugih 20. kad jedna strana ne ispuni svoju obavezu druga strana može.000.9. Rev. koji je tužilac isplatio tuženom na ime obezbeđenja izložbenog prostora na Međunarodnom sajmu prehrambenih proizvoda u M. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije 71/02 od 27... budući da je ovaj materijal u međuvremenu uništen.2003. (Vrhovni sud Srbije.9. 124 Zakona o obligacionim odnosima zbog čega je tuženi pored obaveza da izvrši povraćaj onoga što je po ugovoru primio bio dužan tužiocu da isplati naknadu štete koju je sud utvrdio preko veštaka i koja predstavlja protivvrednost materijala koji je tužilac predao na štampanje. Zakona o obligacionim odnosima.2000.. Prema odredbi člana 124. Na glavnoj raspravi tuženi je učinio nespornim da je tužilac uplatio tuženom iznos od 90.00 dinara.000. po predračunu broj ________ i to: iznos od 50.2000. Podnošenjem predloga za izvršenje na osnovu verodostojne isprave . Iz obrazloženja: Predmet ove parnice je tužbeni zahtev tužioca kojim traži od tuženog da mu isplati odnosno da mu vrati iznos od 90. iznos od 20.000. nisu ispunjeni uslovi iz člana 124. kao autorskih dela. ugovor stranaka je raskinut zbog neizvršenja saglasno odredbi čl. godine) 218.121 - .

Nesporno je i da je u trenutku prijema avansa tužilac mogao preračunati količine ugovorenih vrsta roba prema tada važećim tržišnim cenama. blokovi za zidanje ili jestivo ulje. Sporno je samo da li i u kojem obimu tuženi ima pravo na naknadu štete. ali svoju ugovornu obavezu nije izvršio. 1. Sledom rečenog. sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana uplate pojedinačnih iznosa avansa do njihove isplate. tuženi ima pravo na naknadu štete. Kada dođe do raskida ugovora krivicom jedne ugovorne strane. dok je protiv-tužbeni zahtev za isplatu 18. Stoga je tuženi izvršio povraćaj datog realizacijom akceptnog naloga tužioca u iznosu od 357.. To pravo tuženog se temelji u odredbi člana 132.. a sa razloga što tuženi svoju ugovornu obavezu nije izvršio.033. mogao preuzeti 1. Predmet tog ugovora su bile robe određene po rodu cement.15 dinara. Zakona o obligacionim odnosima ima pravo da raskine predmetni ugovor i da kao posledicu raskida u smislu člana 132. Stoga je usvojen tužbeni zahtev i obavezan tuženi da taj iznos plati tužiocu. Ugovorom nije propisan način na koji će se opredeliti konkretna obaveza tužioca. Postojanje ili nepostojanje tog prava tuženog mora se ceniti u skladu sa odredbama člana 262. utvrđene u visini prema tržišnim cenama bilo koje od ugovorenih vrsta roba. 8435/02 od 24.33 kilograma cementa ili 130. Tužilac je primio avansnu uplatu. i člana 266. druga strana ima pravo na povraćaj uplaćenog i naknadu pričinjene štete. Zakona o obligacionim odnosima.. Tužilac je strana verna ugovoru tako da u smislu člana 124.2003. Zakona o obligacionim odnosima.526. Nesporna je činjenica da su tužiocu u vreme zaključenja ugovora bile poznate vrste roba čijom je isporukom on mogao ispuniti ugovornu obavezu. stavovi 2. kao dužnik.00 dinara. prema nalazu veštaka.851.OBLIGACIONO PRAVO Podnošenjem predloga za izvršenje na osnovu verodostojne isprave .333. Prema tome. betonsko gvožđe. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju krivicom tužioca nije izvršen ugovor parničnih stranaka. tužilac je faktički prostom izjavom volje raskinuo ugovor sa tuženim u vezi obezbeđivanja izložbenog prostora na Međunarodnom sajmu prehrambenih proizvoda u M. st. i 5. u vreme zaključenja ugovora morao predvideti kao moguće posledice povrede ugovora. obzirom da odgovarajuće količine predmetnih roba koje će voditi ispunjenju ugovorne obaveze nisu utvrđene. Zakona o parničnom postupku traži i dobije povraćaj avansa. Saglasno tim zakonskim odredbama. godine) 219.01. To ukazuje da je tužilac u vreme zaključenja ugovora mogao predvideti da će u slučaju neizvršenja svoje obaveze pričiniti tuženom štetu u visini razlike između uplaćenog avansa i važeće tržišne cene bilo koje od ugovorenih vrsta roba na dan povraćaja primljenog novca.351.sada tužbe.00 dinara. Osnovano se revizijom ukazuje da je ovakva odluka zasnovana na pogrešnoj primeni materijalnog prava.000.40 dinara odbijen.31 kilograma betonskog gvožđa ili 354. Kod nesporne činjenice da je ugovor raskinut krivicom tužioca tuženi ima pravo na povraćaj uplaćenog iznosa kupoprodajne cene i naknadu pričinjene mu štete. s obzirom na činjenice koje su mu tada bile poznate ili morale biti poznate. stav 2.096. Za uplaćeni iznos tuženi je.71 komada blokova za zidanje ili 91.85 litara jestivog ulja. tuženi ima pravo na naknadu obične štete i izmakle koristi koje je tužilac. (Iz presude Višeg trgovinskog suda Pž. kao onoga što je dao u cilju ispunjenja ugovora.122 - .285. i 2.126. a na osnovu nalaza i mišljenja veštaka tuženi je neosnovano naplatio 365. Tuženi je po tom osnovu uplatio tužiocu avans u ukupnom iznosu od 124. stav 1. Preko koje će se od tih roba utvrditi visina pričinjene štete .

Dokazima je utvrđeno da je protivtuženik prevozio maline i krompir sa predmetnim kamionom i utvrđena je visina koristi koju je imao u visini od 3.00 dinara. obavezan je protivtuženik da protivtužiocu po osnovu raskida ugovora o kupoprodaji naknadi iznos od 3. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije.123 - . ZOO obavezao protivtuženika da dosuđeni iznos plati protivtužiocu. V.00 dinara sa pripadajućom zateznom kamatom.2002. 2366/02 od 30.10. Rev.OBLIGACIONO PRAVO tuženom.10. godine) 220. stav 4.. Predmet tog ugovora su bile robe određene po rodu cement. br.. stvar je njegovog izbora... Okružni sud u U. P. godine odbio kao neosnovanu žalbu i potvrdio je presudu Opštinskog suda u A. broj 37/03 od 19. odnosno naknaditi.. godine. godine.. Raskidom ugovora svaka strana duguje drugoj naknadu za koristi koje je u međuvremenu imala od onoga što je dužna vratiti. Iz obrazloženja: Presudom Opštinskog suda u A. Kako je pre isteka roka plaćanja ostatka kupoprodajne cene svedok M.2000. P. Protiv navedene presude žalbu je izjavio protivtuženik. U obrazloženju drugostepene presude navedeno je sledeće: Prvostepeni sud je pravilno utvrdio da je između stranaka bio zaključen ugovor o kupoprodaji kamiona. može se pouzdano raspraviti da li je i u kojem iznosu osnovan tužbeni. 2366/02 od 30.01. br. Tek potom. obračunata po važećim tržišnim cenama na dan realizacije akceptnog naloga tužioca. potrebno je utvrditi da li je novčana protivvrednost tih roba. Neosnovani su žalbeni navodi da se radi o zahtevu za naknadu štete jer je predmet spora zahtev da se naknadi stečena korist po osnovu raskida ugovora koju izričito predviđa navedena pravna norma nezavisno od prava na naknadu štete. Nakon toga. prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo kada je prema odredbi člana 132.2003. Gž. godine tuženi obavezan da vrati isplaćeni iznos na ime kupoprodajne cene. 119/98 od 20. po nalogu tuženika oduzeo kamion od tužioca i oterao. br.. 119/98 od 9. 119/98 od 9..2003. ugovor o kupoprodaji je raskinut pa je delimičnom presudom P. U toku postupka tuženi je podneo protivtužbu. a na ime koristi koju je tužilac – protivtuženik imao od korišćenja kamiona dok se nalazio kod njega.2002. betonsko gvožđe. je svojom presudom Gž. (Iz presude Okružnog suda u Užicu. br.02. godine) 221.252.11.252.01. br. Prema tome. godine i isplatio je deo kupoprodajne cene. P. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju krivicom tužioca nije izvršen ugovor parničnih stranaka. blokovi za zi.2003. Raskidom ugovora obe strane su oslobođene svojih obaveza sem naknade eventualne štete u visini tržišne cene robe koja je bila predmet obaveze dužnika. koji je tužilac preuzeo od tuženika u junu mesecu 1996. pravilna primena materijalnog prava podrazumeva prethodno utvrđene količine svih vrsta ugovorenih roba koje je tuženi mogao dobiti za uplaćeni avans po važećim tržišnim cenama na dan prispeća novca na žiro račun tužioca. odnosno protiv-tužbeni zahtev. adekvatna tako naplaćenom iznosu. Imajući u vidu utvrđeno činjenično stanje.

Tek potom.333.OBLIGACIONO PRAVO danje ili jestivo ulje.526. Za uplaćeni iznos tuženi je.33 kilograma cementa ili 130. Nesporna je činjenica da su tužiocu u vreme zaključenja ugovora bile poznate vrste roba čijom je isporukom on mogao ispuniti ugovornu obavezu.40 dinara odbijen. Kod nesporne činjenice da je ugovor raskinut krivicom tužioca tuženi ima pravo na povraćaj uplaćenog iznosa kupoprodajne cene i naknadu pričinjene mu štete. Tužilac je primio avansnu uplatu. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. tuženi ima pravo na naknadu štete. Sporno je samo da li i u kojem obimu tuženi ima pravo na naknadu štete. godine) 222. ali svoju ugovornu obavezu nije izvršio.000. a na osnovu nalaza i mišljenja veštaka tuženi je neosnovano naplatio 365. Osnovano se revizijom ukazuje da je ovakva odluka zasnovana na pogrešnoj primeni materijalnog prava.00 dinara.Rev. obzirom da odgovarajuće količine predmetnih roba koje će voditi ispunjenju ugovorne obaveze nisu utvrđene.285. Vrhovni sud Srbije je našao da revizija tuženog nije osnovana. . 1. Postojanje ili nepostojanje tog prava tuženog mora se ceniti u skladu sa odredbama člana 262. Zakona o obligacionim odnosima. Stoga je usvojen tužbeni zahtev i obavezan tuženi da taj iznos plati tužiocu. Iz obrazloženja: Protiv drugostepene presude tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava. adekvatna tako naplaćenom iznosu. stav 1.31 kilograma betonskog gvožđa ili 354.096. odnosno protivtužbeni zahtev. kao dužnik.15 dinara.851. Ugovorom nije propisan način na koji će se opredeliti konkretna obaveza tužioca. stvar je njegovog izbora. dok je protivtužbeni zahtev za isplatu 18. tuženi ima pravo na naknadu obične štete i izmakle koristi koje je tužilac. Odluka o raskidu ugovora sadržana je u odluci o posledicama raskida. Preko koje će se od tih roba utvrditi visina pričinjene štete tuženom. Zakona o parničnom postupku. Sledom rečenog. Nesporno je i da je u trenutku prijema avansa tužilac mogao preračunati količine ugovorenih vrsta roba prema tada važećim tržišnim cenama. u vreme zaključenja ugovora morao predvideti kao moguće posledice povrede ugovora.033. pravilna primena materijalnog prava podrazumeva prethodno utvrđene količine svih vrsta ugovorenih roba koje je tuženi mogao dobiti za uplaćeni avans po važećim tržišnim cenama na dan prispeća novca na žiro račun tužioca. Nakon toga.00 dinara. Stoga je tuženi izvršio povraćaj datog realizacijom akceptnog naloga tužioca u iznosu od 357. stav 2. P. utvrđene u visini prema tržišnim cenama bilo koje od ugovorenih vrsta roba. Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 386. mogao preuzeti 1.2003.02. Prema tome. i 2. Zakona o obligacionom odnosima. i člana 266. br. To pravo tuženog se temelji u odredbi člana 132. može se pouzdano raspraviti da li je i u kojem iznosu osnovan tužbeni. st. prema nalazu veštaka.Tuženi je po tom osnovu uplatio tužiocu avans u ukupnom iznosu od 124.126.351.71 komada blokova za zidanje ili 91. Prema tome.124 - . To ukazuje da je tužilac u vreme zaključenja ugovora mogao predvideti da će u slučaju neizvršenja svoje obaveze pričiniti tuženom štetu u visini razlike između uplaćenog avansa i važeće tržišne cene bilo koje od ugovorenih vrsta roba na dan povraćaja primljenog novca. potrebno je utvrditi da li je novčana protivvrednost tih roba.85 litara jestivog ulja. obračunata po važećim tržišnim cenama na dan realizacije akceptnog naloga tužioca. 37/03 od 19. s obzirom na činjenice koje su mu tada bile poznate ili morale biti poznate. Saglasno tim zakonskim odredbama.

2001.00 dinara 10. godine. 58/2002 od 13. pa je tuženi shodno čl. na ime cene za kupovinu nafte.500. Pž. Iz obrazloženja: Među strankama je nesporno da je tužilac određenog dana uplatio na račun tuženog 100. da je tužilac isplatio tuženom iznos od 2. godine. godine konstatovao da tužiocu duguje novčane iznose od 2. Raskidom ugovora nastaje obaveza vraćanja datog s tim da onaj ko vraća novac plaća i kamatu od dana uplate novca pa do dana kada će novac biti vraćen.500. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda u Beogradu. godine za robu.1. Shodno članu 132. godine) 224. 5. stranka koja vraća novac dužna je da plati zateznu kamatu od dana kada je isplatu primila. Nesporno je da je tuženi na zahtev tužioca pristao da tužiocu vrati iznos od 100. pa odluka o posledicama raskida sadrži u sebi i odluku o zahtevu za raskid ugovora.1.00 dinara sa stanjem na dan 31.125 - .2001.05. 132. da je tuženi u zahtevu za usaglašavanje i regulisanje duga od 8. stav 2.OBLIGACIONO PRAVO U postupku pred prvostepenim sudom nema bitne povrede iz člana 354. 2001.2002. st.6.00 dinara na dan 1. Sud je raspravljao o posledicama raskida ugovora o kupoprodaji jer je ugovor između parničnih stranaka raskinut po sili zakona. pa nije bilo potrebno da prvostepeni sud utvrdi koju količinu nafte je tuženi isporučio trećim licima po nalogu tužioca.000 din.2000. godine) . prihvatio i izjavu tužioca za raskid ugovora. godine) 223.500. 5. ZOO. te da tuženi nije izvršio isporuku.03. ZOO kao strana koja vraća novac dužna platiti zateznu kamatu od dana kada je isplatu primila. jer je prvostepeni sud odlučio o svim zahtevima koje je tužba sadržala. Zakona o parničnom postupku na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti. Kod ovakvog činjeničnog stanja pravilno je prvostepeni sud postupio kada je obavezao tuženog da vrati primljeni iznos sa kamatom po zakonu jer je ugovor raskinut.2000. (Iz presude Višeg trgovinskog suda u Beogradu. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je utvrdio da je tuženi u izvodu otvorenih stavki na dan 1.11. Nema ni bitne povrede na koju se u reviziji ukazuje. godine konstatovao da prema svojoj knjigovodstvenoj evidenciji ima dug prema tužiocu u iznosu od 2. što je bilo od uticaja za ispunjenje uslova za raskid ugovora. Neosnovani su navodi žalbe da je prvostepeni sud propustio da utvrdi količinu nafte isporučene trećem licu. Obaveza tuženog da tužiocu vrati uplaćeni iznos sa kamatom od dana uplate pa do isplate zasnovana je na odredbi čl. jer je ugovor između stranaka raskinut.3. Zakona o obligacionim odnosima. tačka 11. Tuženi je pristajući da tužiocu vrati uplaćenu cenu u iznosu od 100. da tuženi robu nije isporučio niti je uplaćenu cenu robe vratio. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije.12. Rev.000 din. Pž. broj 2091/02 od 26. 132.000 din. st. 4372/2002 od 23. koju je tuženi po nalogu tužioca trebalo da isporuči trećem licu.2002.2002.

ZOO u dvostranim ugovorima. Sporni imovinsko-pravni odnosi ranijeg vlasnika i korisnika eksproprijacije nastali posle poništaja pravnosnažnog rešenja o eksproprijaciji (deeksproprijacija) rešavaju se u parničnom postupku primenom odredbi Zakona o obligacionim odnosima koji regulišu pravne posledice raskida ugovora. ima pravo da joj se vrati ono što je dala (član 132. ugovor raskinut zbog neispunjenja i da potom sudi o dejstvu raskida. ima pravo da joj se vrati ono što je dala.03. kad jedna strana ne ispuni svoju obavezu. Ali. sudovi nižeg stepena su izveli preuranjeno pravni zaključak da je potraživanje tužioca zastarelo prema odredbama člana 371. ako raskid ugovora ne nastupa po samom zakonu. ZOO. stav 2. a u svakom slučaju ima pravo na naknadu štete. ZOO). druga strana može. st. nastupaju iste posledice kao i u slučaju kad je rok bitni sastojak ugovora. Nižestepeni sudovi su u vanparničnom postupku propisanom Zakonom o vanparničnom postupku za određivanje naknade za eksproprisane nepokretnosti utvrdili da tržišna vrednost eksproprisa. shodno odredbama člana 132. pa je otpao osnov po kome drži isplaćenu naknadu. Ako dužnik ne ispuni obavezu u naknadnom roku. zahtevati ispunjenje obaveze ili. godine. Raskidom ugovora strana koja je izvršila ugovor potpuno ili delimično. mora ostaviti dužniku primeran naknadni rok za ispunjenje. Prema odredbama člana 126. Budući očekivani cilj nije postignut i tuženi drži bez osnova novac dobijen od tužioca po osnovu izvršenja ugovora od strane tužioca i zato za tuženog nastaje obaveza vraćanja. br. ZOO. 2. dužnik zadržava pravo da i posle isteka roka ispuni svoju obavezu. Zastarelost potraživanja tužioca po navedenom pravnom osnovu počinje da teče od momenta raskida predmetnog ugovora. 2663/01 od 06. Prema odredbama člana 130. Rev. ZOO poverilac koji zbog neispunjenja dužnikove obaveze raskida ugovor. propustio je prvostepeni sud da utvrdi kada je predmetni. a tužba za povraćaj datog novca je podneta 8. Iz obrazloženja: Predmet ove vanparnične stvari je zahtev predlagača da mu protivnik predlagača vrati naknadu koju je primila za eksproprisane nepokretnosti jer su joj u upravnom postupku ove nepokretnosti vraćene u svojinu.126 - . pod uslovima predviđenim u idućim članovima. dužan je to saopštiti dužniku bez odlaganja. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. raskinuti ugovor prostom izjavom. ako poverilac želi raskinuti ugovor. dvostrano teretni. i 5. ZOO kad ispunjenje obaveze u određenom roku nije bitni sastojak ugovora. a poverilac da zahteva njeno ispunjenje. tuženi bez punovažnog pravnog osnova drži novac koji je od tužioca dobio na ime isplate cene kosačice. ako nije što drugo određeno. godine. Raskidom ugovora strana koja je izvršila ugovor potpuno ili delimično. jer je usmeni ugovor o prodaji zaključen avgusta 1989. Naime. Iz obrazloženja: Na osnovu tih činjenica.2002.OBLIGACIONO PRAVO 225. marta 2000. godine) 226. Prema odredbama člana 124. Međutim.

Rev.94 dinara i protivnika predlagača V. Kad ispunjenje obaveze u određenom roku nije bitni sastojak ugovora dužnik zadržava pravo da i posle isteka roka ispuni svoju obavezu. koju drugostepeni sud odlučujući o žalbi nije sankcionisao. a poverilac da zahteva njeno ispunjenje. obavezali da predlagaču isplati ovaj iznos.127 - 229. 751/98 od 24.05.06. (Vrhovni sud Srbije.1998. mora ostaviti dužniku primeren naknadni rok za ispunjenje. godine) . u vezi sa članom 1. Naime. prvostepeni sud nije mogao da u vanparničnom postupku odlučuje u sporu o vraćanju naknade za eksproprisane nepokretnosti jer se ove odredbe Zakona o vanparničnom postupku shodno primenjuju samo kada se ranijem sopstveniku po zakonu priznaje pravo na naknadu za nepokretnost na kojoj je izgubio pravo svojine (član 140. Pravnosnažnim rešenjem Sekretarijata za urbanizam. stav 1. ako je jedna strana izvršila ugovor potpuno ili delimično. prema odredbi člana 36. (Vrhovni sud Srbije. ako obe strane imaju pravo zahtevati vraćanje datog. a onda primenom principa pravičnosti utvrditi obim vraćanja. stambene i komunalne delatnosti od 14. a prema stavu drugog istog člana. Rev. odluke su zasnovane i na pogrešnoj primeni materijalnog prava. 475/01 od 16.265. godine.833/98 od 25. Rev. da bi se o ovom zahtevu moglo valjano odlučivati. po nalaženju Vrhovnog suda za rešenje ovih spornih odnosa merodavne su odredbe ZOO koje regulišu pravne posledice raskida ugovora. Naime. s obzirom da je eksproprijacija izvršena pre više od 20 godina. pa je i odluka drugostepenog suda zahvaćena istom bitnom povredom odredaba parničnog postupka. Ugovor se ne može raskinuti zbog neispunjenja neznatnog dela obaveze. kojim je poništeno pravnosnažno rešenje o eksproprijaciji. Time je prvostepeni sud učinio bitnu povredu iz člana 354. Prema članu 132. u slučaju poništaja pravnosnažnog rešenja o eksproprijaciji.OBLIGACIONO PRAVO nih nepokretnosti iznosi 193. stav 2. ZPP. Kako Zakon o eksproprijaciji bliže ne uređuje imovinsko-pravne odnose stranaka u vezi deeksproprijacije. 5023/97 od 21. Vrhovni sud nalazi da su pobijane odluke zahvaćene bitnom povredom odredaba parničnog postupka. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. I 1998. ima pravo da joj se vrati ono što je dala. uzajamna vraćanja vrše se po pravilima za izvršenje dvostranih ugovora. (Vrhovni sud Srbije. ima pravo da joj se vrati ono što je dala.03. imovinsko-pravne odnose korisnika eksproprijacije i sopstvenika nepokretnosti u slučaju spora rešava redovni sud. godine) 227. u kom obliku i obimu. Osim toga. nužno je pre svega utvrditi da li je protivniku predlagača naknada isplaćena. . avgusta 1992.2001. Rev. Zakona o vanparničnom postupku).) 228. protivniku predlagača vraćene su u svojinu eksproprisane nepokretnosti sa pravom korišćenja zemljišta. Ali ako poverilac želi raskinuti ugovor. godine) Ako je jedna strana izvršila ugovor potpuno ili delimično. Međutim. Zakona o eksproprijaciji. ZOO. pa predlagač osnovano zahteva povraćaj onoga što je na ime naknade za eksproprisane nepokretnosti dao. stav 7.M.1998.

(Vrhovni sud Srbije. usled čega tužilac ne može osnovano zahtevati raskid predugovora. već to može biti predmet posebnog spora. (Vrhovni sud Srbije. (Vrhovni sud Srbije. Uslov za raskid ugovora zbog neispunjenja je da druga strana ispuni svoju obavezu. a u svakom slučaju ima pravo na naknadu štete.05. (Vrhovni sud Srbije.10. (Vrhovni sud Srbije.11. Prev. godine) . Gž.1997. 4560/97 od 21. godine) 230. Kad jedna ugovorna strana ne ispuni svoju obavezu druga strana može. Rev.1998. Ukoliko banka kao akcionarsko društvo ne isplaćuje osnivaču dividendu.04. Prodavac može jednostranom izjavom volje raskinuti ugovor o kupoprodaji stana ako kupac (kako je to ugovoreno) izostane sa uplatom tri mesečne rate kupoprodajne cene. Rev.1997.1998. između ostalog. osnivač ne može tražiti raskid ugovora o kupovini akcija niti povraćaj iznosa uplaćenog na ime akcija. godine) 235. U dvostranim ugovorima kad jedna strana ne ispuni svoju obavezu. 42/98) U dvostranim ugovorima.1998. 690/98 od 13. niti može zahtevati naknadu štete od tuženih kao kupaca. godine) 236.09. zahtevati ispunjenje obaveze ili.1998. raskinuti ugovor prostom izjavom. godine) 232. Rev.OBLIGACIONO PRAVO Poverilac može raskinuti ugovor bez ostavljanja dužniku naknadnog roka za ispunjenje ako iz dužnikovog držanja proizilazi da on svoju obavezu neće izvršiti ni u naknadnom roku. . raskinuti ugovor prostom izjavom. druga strana može. ako nije što drugo određeno. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. 234. 5216/97 od 24. Rev. (Iz presude Okružnog suda u Zrenjaninu. Rev.05. jer se radi o statusnom odnosu. 469/98 od 20.128 - 237. Kupac nije u docnji sa ispunjenjem obaveze iz predugovora o kupoprodaji i to obaveze isplate ostatka kupoprodajne cene kada ta obaveza dospeva nakon što prodavac ispuni svoju obavezu sređivanja zemljišno-knjižnog stanja. godine) 233.02. 1645/98 od 8. 648/97 od 20. pod uslovima predviđenim u idućim članovima. kad jedna strana ne ispuni svoju obavezu. Rev.1998. ako raskid ugovora ne nastupi po samom zakonu. (Vrhovni sud Srbije.1024/95 od 26. druga strana ima pravo tražiti raskid ugovora. godine) 231.

Prev. Pž. Rev.1996. tada ne može umesto isporuke robe zahtevati njenu protivvrednost po tržišnoj ceni za deo neisporučene količine robe. Zbog nedostataka robe koja je predmet kupoprodajnog ugovora. Navedeni iznos tužilac je isplatio tuženom na račun a što među parničnim strankama nije sporno. 44/95 od 8. kupac ima pravo da sudskim putem zahteva povraćaj kupoprodajne cene. prvostepeni sud nije dužan da utvrđuje krivicu za raskid jer je pravo tužioca po članu 124. (Vrhovni sud Srbije.10. 5747/96 od 04.03. 244. (Vrhovni sud Srbije. Dužnik nema pravo na raskid ugovora po kome mu je isplaćena cena za robu koju nije isporučio poveriocu. Beograd.1994.isporuku robe. godine) Ukoliko kupac robe nije platio cenu u ugovorenom roku.02. ako želi raskinuti ugovor. 58/95 od 08. (Viši privredni sud. godine) 238. godine) 241. P. prodavac ima pravo da pod uslovima iz čl.1997. ZOO opredelio za izvršenje kupoprodajnog ugovora . Kad ispunjenje obaveze u određenom roku nije bitni sastojak ugovora. Ako se kupac saglasno članu 124. (Iz odluke Vrhovnog suda Srbije Rev. Tuženi je isporučio i ugradio tužiocu klima uređaj tipa ASY 12 USBCW/AOY 12 UGBC i na ime navedene isporuke fakturisao mu je iznos od 32. kao i da raskine ugovor jer povraćaj cene nije izvršen u razumnom roku. P. 124. Rev. traži raskid ugovora i povraćaj isporučene robe. godine) 240. 7523/95) 242.11.Rev.1995.OBLIGACIONO PRAVO Ugovor se ne može raskinuti zbog neispunjenja neznatnog dela obaveze. do 132. Kada se traži raskid ugovora zbog neisplate kupoprodajne cene za isporučenu robu.1995. zbog poverilačke docnje ili drugih razloga.isplatom kupoprodajne cene. godine) 243. onda poverilac.03.00 dinara. (Vrhovni sud Srbije. mora ostaviti dužniku primeren naknadni rok za ispunjenje.129 - . ZOO da bira da li će tražiti raskid ugovora i povraćaj robe po članu 132. Iz obrazloženja: Tužilac i tuženi su bili u poslovnom odnosu. 127/94 od 25. (Vrhovni sud Srbije. .500. ZOO. ZOO ili ispunjenje ugovora . 3470/96 od 29. 239.

500.500. a ne i one koje dovode do propuštanja koristi koja bi mogla biti ostvarena. tj. to nije razlog zbog koga bi se ugovor raskinuo. Relevantne okolnosti za raskid ili izmenu ugovora zbog promenjenih okolnosti su samo one koje dovode do teškoća u ispunjavanju obaveza.00 dinara. . pa kako klima ima skrivene nedostatke odn. godine) RASKIDANJE ILI IZMENA UGOVORA ZBOG PROMENJENIH OKOLNOSTI (Čl. i člana 501. Pž. pa je na taj način narušena ekvivalentnost međusobnih davanja između ugovornih strana. Iz tog razloga. 490. pa su u tom smislu. menjana ugovorna odredba koja se tiče obaveze plaćanja zakupnine odn.OBLIGACIONO PRAVO Tužilac je dana 10. to tuženi istu ne koristi. po mišljenju tužioca. 133 – 136. Dakle. U slučaju povrede principa ekvivalencije prestacija. da ista greje i na temperaturi od -15 stepeni. pa kako je od tuženog zahtevao povraćaj kupoprodajne cene. s obzirom na činjenicu da je tužilac blagovremeno obavestio tuženog o nedostacima koja roba ima. stav 2. na koji način je voljom stranaka a bez formalnog zaključenja aneksa ugovora. pomenutog Zakona o obligacionim odnosima koja reguliše dejstva raskida ugovora i obavezao tuženog na isplatu kupoprodajne cene u iznosu od 32. postoje drugi mehanizmi da bi se obezbedila ravnoteža međusobnih davanja. Pravilno je prvostepeni sud primenio i odredbu člana 132. Na ovako utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud je pravilno primenio odredbe Zakona o obligacionim odnosima i to čl.2005. Prvostepeni sud je pravilno utvrdio da je tužilac za svaki mesec posebno vršio obračun zakupnine i ispostavljao tuženom račune a tuženi je tako obračunate zakupnine plaćao tužiocu. što zbog nedostataka što zbog toga što je dana 05.. (Presuda Višeg trgovinskog suda.. ali tuženi klimu nije popravio niti je istu vratio. stav 2. godine klimu odneo na popravku. bilo bi nepravično dalje održati predmetni ugovor na snazi. narušena je jednakost davanja između predmeta zakupa i cene zakupa. godine tražio od tuženog da mu izvrši povraćaj iznosa od 32. koji povraćaj tuženi u razumnom roku nije ispunio.03. njene visine.2005. Međutim.) predvidele izmenu zakupnine. ugovorne strane u ugovoru o zakupu (i to u članu 4. Iz obrazloženja: Kao promenjena okolnost zbog koje je zahtevan raskid ugovora u konkretnom slučaju je cena zakupa za koju tužilac ističe da je u potpunosti obezvređena. Zakona o obligacionim odnosima) 245. ne ispunjava navedena svojstva.2007.02.130 - . 488. 3016/06 od 15. koja će se vršiti zaključenjem aneksa ugovora.00 dinara na ime kupoprodajne cene iz razloga što je tužilac klimu pribavio s obzirom na svojstva koja su navedena u ponudi. sporna visina zakupnine ne može biti razlog za raskid ugovora zbog promenjenih okolnosti.02. ukoliko se kao promenjena okolnost ističe samo narušavanje principa ekvivalencije prestacija. ispunjeni su uslovi za raskid ugovora. 489.

za raskid ugovora nisu od značaja okolnosti čije nastupanje dovodi do toga da jedan od ugovarača gubi potencijalnu dobit koju bi ostvario da okolnosti nisu nastupile. po opštem mišljenju. godine) . Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja.br. može zahtevati da se ugovor raskine. Međutim. bila dovedena u pitanje mogućnost obavljanja delatnosti odn.2674/05 od 07. Istim ugovorom. nižestepeni sudovi su pravilno zaključili da je tužbeni zahtev za raskid ugovora između parničnih stranaka osnovan. 2005. ako bi zbog povećanja zakupnine tj. bilo nepravično održati ga na snazi takvog kakav je. nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su zaključili da je tužbeni zahtev za raskid ugovora i povraćaj uplaćenih sredstava osnovan. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju. a u jednom i u drugom slučaju u toj meri da je očigledno da ugovor više ne odgovara očekivanjima ugovornih strana i da bi po opštem mišljenju bilo nepravično održati ga na snazi takav kakav je. tužilac se takođe obavezao da u određenom roku podnese zahtev za izdavanje odobrenja za izvođenje radova na pretvaranju tavanskog prostora. parnične stranke su zaključile ugovor o ustupanju uz naknadu dela tavanskog prostora zgrade radi pretvaranja u stambeni prostor. dovedena u opasnost njegova delatnost. Ako posle zaključenja ugovora nastupe okolnosti koje otežavaju ispunjenje obaveze jedne strane. a očigledno je da ugovor više ne odgovara očekivanjima ugovornih strana i da bi. ili ako se zbog njih ne može ostvariti svrha ugovora. tužilac u toku postupka nije predložio dokaze da je zbog zakupnine koju ostvaruje odnosno ne ostvaruje po osnovu predmetnog ugovora. a delom za parking i zelenu površinu. Rev. ako posle zaključenja ugovora. Pž.tek u tom slučaju ove okolnosti mogu biti razlog na osnovu koga se može raskinuti ugovor. pre zaključenja ugovora.-Odeljenju za sprovođenje urbanističkih planova. pravilan je zaključak prvostepenog suda da nema mesta raskidu predmetnog ugovora. isplati tuženom određeni iznos na ime naknade. Imajući u vidu utvrđeno činjenično stanje iz kojeg proizilazi da nije dozvoljeno izvođenje radova na pretvaranju tavanskog u stambeni prostor zbog čega je očigledno da ugovor ne odgovara očekivanjima ugovornih strana i da bi bilo nepravično održati ga na snazi. godine) 246. strana kojoj je otežano izvršenje obaveze može zahtevati da se ugovor raskine.12.OBLIGACIONO PRAVO Na drugoj strani. Prema obaveštenju navedenog Sekretarijata. Zakona o obligacionim odnosima.. Međutim.05. ako bi postojala opasnost za tužioca da zbog toga prestane sa obavljanjem delatnosti . naplate manje cene zakupnine. strana kojoj je otežano ispunjenje obaveze. odnosno strana koja zbog promenjenih okolnosti ne može ostvariti svrhu ugovora. te tužilac ima pravo da od tuženog potražuje uplaćeni iznos po zaključenom ugovoru koji je raskinut.. propisano je da. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. odredbom člana 133. a istim ugovorom se tužilac obavezao da. Uzimaju se u obzir samo okolnosti koje dovode do teškoća u ispunjavanju obaveza a ne i one koje dovode do propuštanja koristi (dobiti).131 - . koja bi mogla biti ostvarena. Naime. parcela na kojoj se nalazi prostor predviđen za pretvaranje predviđena je delom za saobraćajnicu. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije.2010. 1616/10 od 06. nastupe okolnosti koje otežavaju ispunjenje obaveze jedne ugovorne strane ili ako se zbog njih ne može ostvariti svrha ugovora. Ugovorom je tužiocu ustupljen deo tavanskog prostora na trajno korišćenje radi pretvaranja u stambeni prostor. Prema tome. Tužilac je u nekoliko rata isplatio ugovoreni iznos i o roku podneo zahtev Sekretarijatu za urbanizam grada B.

i to sa kamatom . Zakona o obligacionim odnosima . godine. Pž. Zakona o parničnom postupku. Ako je jedna stranka potpuno ili delimično izvršila ugovor . uslužno izvođenje radova do određene visine a ne obaveza novčane prirode. Raskid ugovora zbog promenjenih okolnosti može se ostvariti samo sudskim putem. tačka 14.prema članu 132. 132. koji predviđa da kad ispunjenje obaveze u određenom roku predstavlja bitan sastojak ugovora a dužnik ne ispuni obavezu u tom roku .132 - .474. te i donosi iznetu odluku shodno članu 368. st. pri tome. U konkretnom slučaju tužilac je tužbom zahtevao da se raskine ugovor zaključen između parničnih stranaka zbog promenjenih okolnosti. st. godine) 248. da plati i zateznu kamatu od dana kada je isplatu primila.čl.ima pravo da joj se vrati ono što je dala. Shodno svojoj obavezi iz čl. radi čega je i prvostepena odluka morala biti ukinuta. uz saglasnost tužioca. 5. st. 5.00 dinara. Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem odbačena je kao nedozvoljena tužba tužioca od 24. a druga nije i neće izvršiti ugovorenu obavezu. Naravno. st. Žalbeni navodi ne utiču na pravilnost i zakonitost prvostepene odluke. ovog Zakona. Zakona o obligacionim odnosima. Tuženi navodi da je njegova obaveza bila naturalna. jer ta zakonska odredba uređuje odnose stranaka za slučaj da jedna strana izvršava obaveze. shodno čl. 2. Raskid zbog promenjenih okolnosti posle zaključenja .01. odnosno vrednost delimično izvršenih radova iznosi 1. 132. Strana koja je izvršila ugovor potpuno ili delimično. To je bez uticaja na drugačiju odluku u ovoj pravnoj stvari.ugovor se raskida po samom zakonu. Iz obrazloženja: Utvrđeno je sledeće činjenično stanje: Tuženi svoju obavezu u pogledu količine radova koji su bili predviđeni ugovorom o reparaciji frontova ormana i ploča stolova nije u potpunosti izvršio.shodno čl. drugostepeni sud konstatuje da u postupku nema bitnih povreda postupka. 2.00 dinara. st. (Iz presude Višeg trgovinskog suda.iznos od 1. Zakona o obligacionim odnosima. Navodi tuženog mogu biti od uticaja u izvršnom postupku. pa se smatra da je ugovor delimično raskinut po samom zakonu u odnosu na obavezu tužioca da plati drugi deo ugovorenog iznosa u vrednosti od 1.2004. Zakona o obligacionim odnosima.816.2000. Na pravilno utvrđeno činjenično stanje u prvom stepenu je pravilno primenjeno i materijalno pravo . što ne odgovara u tužbi iznetim činjenicama. Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku.02. U prvostepenom postupku učinjena je bitna povreda iz člana 354. 6993/2003 od 22.25 dinara) drži bez osnova. pa tužilac ima pravo da mu se ono što je dao za neizvršeen radove vrati.055. Stranka koja vraća novac dužna je. 1.OBLIGACIONO PRAVO 247.051. stav 2.055. Strana koja vraća novac dužna je da isplati zateznu kamatu od dana prijema uplate. ukoliko ponudi da umesto novčane obaveze svoju obavezu izmiri na drugi način. 354. tj. Tako tuženi taj iznos (odnosno . Pogrešno se prvostepeni sud poziva na odredbu člana 124. Pomenute ukupne radove trebalo je da izvrši u roku od 30 dana od dana isplate avansa.120. 125. ima pravo da joj se vrati ono što je dala.

1810/98) 249.OBLIGACIONO PRAVO ugovora regulišu odredbe člana 133. Mogućnost pobijanja ugovora zbog promenjenih okolnosti predviđena je samo kod dvostrano teretnih ugovora. (Vrhovni sud Srbije. Rev. godine) 251. prvostepeni sud je u smislu člana 133. do 136. 4070/97 od 6. Rev.2003. rasi ostavrenja svrhe ugovora. koja se poziva na promenjene okolnosti. godine) 253. 4250/97 od 03. 623/97 od 10. ili ako se zbog njih ne može ostvariti svrha ugovora.07. strana kojoj je otežano ispunjenje obaveze. može zahtevati da se ugovor raskine. 5077/2003 od 31. a pre podnošenja tužbe je pozvao tuženog na izmenu ugovora.12. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž.01.133 - 254. Rev.1997.1997. Kada ekonomski jača ugovorna strana (prodavac) pripremi tekst ugovora nema uslova za raskid zbog promenjenih okolnosti (inflacija i disparitet između zvaničnog i tržišnog kursa dinara) jer su se te pojave mogle predvideti i kroz ugovaranje indeksne klauzule savladati. odnosno strana koja zbog promenjenih okolnosti ne može ostvariti svrhu ugovora.09. bila dužna da u vreme zaključenja ugovora uzme u obzir te okolnosti ili ih je mogla izbeći i savladati. a ne može zahtevati raskid ako je bila dužna da u vreme zaključenja ugovora uzme u obzir promenjene okolnosti na koje se poziva ili ih je mogla izbeći ili savladati. . Kada tužilac traži raskid ugovora zbog promenjenih okolnosti. Rev. godine) 252. godine) Ako posle zaključenja ugovora nastupe okolnosti zbog kojih strana ugovornica ne može ostvariti svrhu ugovora može zahtevati da se ugovor raskine ako je očigledno da ugovor više ne odgovara očekivanjima ugovornih strana i da bi po opštem mišljenju bilo nepravilno održati ga na snazi takav kakav je. 1998. 5083/96 od 29. (Iz odluke Vrhovnog suda Srbije. Raskid ugovora zbog promenjenih okolnosti ne može se tražiti ako je stranka.1997. (Iz odluke Vrhovnog suda Srbije. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. Ako posle zaključenja ugovora nastupe okolnosti koje otežavaju ispunjenje obaveze jedne strane. Rev. a o pravu na raskid odlučuje se presudom a ne rešenjem jer se radi o spornom materijalnom pravu. . godine) 250. (Iz odluke Vrhovnog suda Srbije. U ponovljenom postupku prvostepeni sud će ceniti da li su posle zaključenja ugovora između parničnih stranaka nastupile okolnosti koje otklanjaju ostvarenje svrhe ugovora u meri da ugovor više ne odgovara o očekivanju tužioca tako da bi po opštem mišljenju bilo nepravično održati ga na snazi takav kakav je. a u jednom i drugom slučaju u toj meri da je očigledno da ugovor više ne odgovara očekivanjima ugovornih strana i da bi bilo nepravično održati ga na snazi takav kakav je. Zakona o obligacionim odnosima.

Tačno je da tuženi nije ispunio obavezu zbog naknadno nastalih pravnih smetnji.03. može zahtevati vraćanje po pravilima o vraćanju stečenog bez osnova. Ukoliko na pravično izmenjene ulove druga strana pristane. 17/02 od 27.000 litara suncokretovog jestivog rafinisanog ulja (u vrednosti od 350..03.000 USA dolara. Rev. Pzz. Međutim. godine) . kako je reč o ispunjenju obaveze koja za predmet ima zamenljive stvari za čiju nabavku je postojala mogućnost van teritorije SRJ. godine) 255. niti očekivanja zakupodavca da od zaključenog ugovora ostvari određenu ekonomsku korist. 9-138 od 24. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. gasi se i obaveza druge strane. godine) Postoje razlozi za raskid ugovora zbog promenjenih okolnosti. 2/95 i Prev. Među parničnim strankama nije sporna činjenica da je tuženi u obavezi prema tužiocu još za isporuku 139. 959/94 od 23. Zakona o obligacionim odnosima. 137 i 138. Među parničnim strankama nije sporna činjenica da tuženi duguje tužiocu još 139.OBLIGACIONO PRAVO stav 4. ugovor se neće raskinuti. bez obzira na eventualne objektivne i subjektivne smetnje na koje ukazuje. (Prema Rešenju Vrhovnog suda Srbije. Tužilac je bio u obavezi da isporuči tuženom sirovinu za proizvodnju plastične ambalaže (PVC prah .1995.000 USA dolara).2002. ZOO dužan da ispita mogućnost.1994.02. a tuženi IY "D. onda nije nastupila nemogućnost ispunjenja i dužnik se ne može osloboditi obaveze. kada zakupnina. Iz obrazloženja: U postupku pred prvostepenim sudom je utvrđeno da su parnične stranke bile u poslovnom i pravnom odnosu po osnovu Ugovora o kompenzacionom poslu br. Neosnovano se u reviziji tvrdi da je drugostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo kada nije primenio odredbu člana 138.Zakona o obligacionim odnosima..50/95 od 08.5. koja ne može da podmiri troškove održavanja. NEMOGUĆNOST ISPUNJENJA (Čl. Tuženi se ne može osloboditi obaveze s pozivom na odredbu člana 137.1995." da cenu te sirovine plati isporukom 500. Polazeći od tih činjenica prvostepeni sud je obavezao tuženog da tužiocu isporuči ovu količinu ulja a drugostepeni sud je takvu odluku potvrdio. godine čiji predmet je međusobna razmena robe.kompaund) u vrednosti od 350. Prev. neobezbeđuje ostvarivanje svrhe ugovora. a ako je ova nešto ispunila od svoje obaveze. (Vrhovni sud Srbije. pa čak i sam da ponudi pravičnu izmenu odgovarajućih uslova ugovora kojom bi se ostvarila svrha ugovora. nemogućnost izvoza.134 - . Nema nemogućnosti izlučenja ako je predmet obaveze zamenljiva stvar. Zakona o obligacionim odnosima) 256.000 litara ulja. Tom zakonskom odredbom je propisano kada je ispunjenje obaveze jedne strane u dvostranom ugovoru postalo nemoguće zbog događaja za koji nije odgovorna ni jedna ni druga strana.000 litara ulja.

godine) 257. kojim je tužilac (prodavac) tuženiku (kupcu) prodao naznačeni stan. javnom poretku ili dobrim običajima ništav ako cilj povređenog pravila ne upućuje na neku drugu sankciju ili ako zakon u određenom slučaju ne propisuje šta drugo. Zakona o obligacionim odnosima. Ukoliko mu je pre zaključenja ugovora bila poznata prava vrednost nepokretnosti.875.000 EUR. 106/94 od 22. a sadašnja 23.000 EUR ali da ga je prodao za 22. odbivši kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se poništi navedeni ugovor i da se utvrdi da je bez pravne važnosti zbog postojanja mana u pogledu volje .. i 141.00 dinara). Zakona o obligacionim odnosima propisano je da je ugovor koji je protivan prinudnim propisima. zbog korišćenja stanja nužde. PREKOMERNO OŠTEĆENJE (Član 139. prodavac ne može zahtevati poništaj ugovora o kupoprodaji zbog očigledne nesrazmere uzajamnih davanja. kad je pri njegovom zaključenju bilo mana u pogledu volje strana.1992. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da je ugovor rušljiv kad ga je zaključila strana ograničeno poslovno sposobna.1994. 139. Na ovako utvrđeno činjenično stanje.000. Nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo jer nisu ispunjeni uslovi za poništaj navedenog ugovora u smislu čl. Kao kupoprodajna cena u ugovoru naveden je iznos od 672. Na ime kupoprodaje spornog stana tuženi je tužiocu isplatio iznos od 22. stav 1. Veštačenjem u toku postupka utvrđeno je da je tržišna cena spornog stana u vreme kupoprodaje iznosila 26. njegovog teškog materijalnog stanja. Odredbom člana 111.135 - . prekomernog oštećenja u vreme zaključenja ugovora.30 EUR (1.612.. Zakona o obligacionim odnosima) 258. .000 EUR. Odredbom člana 103. da radove izvede znatno pre uvođenja sankcija OUN 31. kao i kad je to ovim zakonom ili posebnim propisom određeno.520.06.zbog zablude tužioca kao prodavca u pogledu predmeta ugovora i okolnosti koje su bile odlučujuće prilikom zaključenja ugovora.OBLIGACIONO PRAVO Kada tuženi nije izvršio svoju obavezu. Iz obrazloženja: U pravnosnažno okončanom postupku utvrđeno je sledeće činjenično stanje: Tužilac (kao prodavac) i tuženi (kao kupac) zaključili su ugovor o prodaji nepokretnosti. (Iz odluka Vrhovnog suda Srbije Prev. 111.5. 103. onda se u docnji ne može pozivati na nemogućnost izvršenja obaveze zbog više sile usled sankcija. Ustanovljeno je da je tužilac nudio sporni stan na prodaju (i drugima a ne samo tuženiku) za cenu od 25. lakomislenosti i postojanja očigledne nesrazmere uzajamnih davanja tj. nedovoljnog iskustva.00 dinara.godine.306 EUR.

odnosno mogao znati za eventualnu nesrazmeru u vrednosti davanja. Otuda je pobijana odluka u svemu pravilna i zakonita. a imajući u vidu da je u postupku utvrđeno da na strani tužioca nije bilo zablude u pogledu predmeta ugovora. s tim što pravo da zahteva poništenje ovakvog ugovora prestaje istekom jedne godine od njegovog zaključenja.03. godine) Ugovor na osnovu koga društveno pravno lice otuđuje nepokretnost iz društvene svojine može se poništiti ako je ugovorena cena u očiglednoj nesrazmeri sa prometnom vrednošću nepokretnosti u vreme zaključenja ugovora. a da tužilac ničim nije dokazao da je bio u zabludi prilikom zaključenja ugovora. godine) 260. 398/2006 od 01. godine) .00 dinara što prema ondašnjem zvaničnom kursu iznosi 26. propisano je da.2006.520.05. stav 1. Rev. oštećena strana može zahtevati poništenje ugovora ako za pravu vrednost tada nije znala niti je morala znati. da je veštak građevinske struke utvrdio da je tržišna vrednost ovog stana 1.10. Pravo da se zahteva poništenje ugovora prestaje istekom jedne godine od njegovog zaključenja. što sve dokazuje da tužilac nije bio lakomislen. oštećena strana može zahtevati poništenje ugovora ako za pravu vrednost tada nije znala niti je morala znati. propisano je da je ništav ugovor kojim neko. Prev. Odredbom člana 141.04.09. godine) 261. . godine) 259. postoji u vreme zaključenja ugovora očigledna nesrazmera. da mu je ugovor pročitan kao i priznanica. Tužba za poništaj ugovora po ovom osnovu može se podneti u roku od jedne godine od zaključenja ugovora.875. Rev. 130/95 od 05. lakomislenošću ili zavisnošću. Za poništaj zbog prekomernog oštećenja potrebno je da je tužilac u vreme zaključenja ugovora znao. (Vrhovni sud Srbije. Ako je između obaveza ugovornih strana u dvostranom ugovoru postojala u vreme zaključenja ugovora očigledna nesrazmera. (Vrhovni sud Srbije Rev. (Vrhovni sud Srbije. 3797/95 od 18. ili se obavezao dati ili učiniti.1995. Rev. kao ni u pogledu okolnosti koje su bile odlučujuće prilikom zaključenja ugovora.OBLIGACIONO PRAVO Odredbom člana 139. (Vrhovni sud Srbije. 655/97 od 14.136 - 262.1998. niti je bio zavistan od kupca. jer je utvrđeno da je tužilac hteo da proda stan. njegovim nedovoljnim iskustvom. te da nije bilo prekomernog oštećenja odnosno nije postojala očigledna nesrazmera prilikom zaključenja ugovora jer je tužilac pre zaključenja ugovora znao za pravu vrednost stana. ako između obaveza ugovornih strana u dvostranom ugovoru. ugovori za sebe ili nekog trećeg korist koja je u očiglednoj nesrazmeri sa onim što je on drugom dao ili učinio.1995.036 EUR. S obzirom na citirane zakonske odredbe. 2133/98 od 17.30 EUR odnosno sadašnjem 23.1997.612. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. koristeći se stanjem nužde i teškim materijalnim stanjem drugog.

12. Pored navedenog. jer se navedena zakonska odredba ne može da primeni bez njegovog zahteva. kada je reč o kamati. Sud može da smanji obavezu dužnika u slučaju postojanja zelenaškog ugovora (povrede načela jednake vrednosti uzajamnih davanja) samo u slučaju stavljanja zahteva u parnici u kojoj poverilac traži izvršenje takvog ugovora. Zakona o obligacionim odnosima) 263. proveriti da li su poslovne banke. Upoređivanjem podataka o visini kamatne stope koje bude dobio . niti se sada bave ovom vrstom poslova. poštenja i jednake vrednosti davanja sud može umeriti stopu te kamate. Zakona o obligacionim odnosima) potrebno je da su ispunjeni određeni uslovi i to: da između davanja ugovornih strana u vreme zaključenja ugovora postoji očigledna nesrazmera. ako tokom sudskog postupka dužnik istakne zahtev za smanjenje njegove obaveze. ako kao oštećeni to zahteva. Ukoliko je ugovorena kamatna stopa nesrazmerno visoka i u suprotnosti sa načelom savesnosti. njeno stanje nužde ili teško materijalno stanje. sud može da smanji ugovornu obavezu dužnika.OBLIGACIONO PRAVO ZELENAŠKI UGOVOR (Član 141. a u slučaju da se poslovne banke nisu bavile. Iz obrazloženja: Ako je ugovorena kamatna stopa nesrazmerno visoka u odnosu na okolnost konkretnog posla i kao takva u suprotnosti sa načelom savesnosti i poštenja. 141.2009. Zakona o obligacionim odnosima umeri stopu ugovorene kamate. godine) 264. sa rokovima kao što je bio rok vraćanja zajma u konkretnom slučaju. 141. prvostepeni sud će u ponovnom postupku. sud je dužan da saglasno odredbi čl. koja predviđa mogućnost smanjenja obaveze dužnika. i čl.137 - . te načelom jednake vrednosti davanja. nedovoljno iskustvo. 399. 4824/09 od 2. (Iz presude Višeg trgovinskog suda Pž. Ovo prema odredbi stava 3. pribavljanjem izveštaja od poslovnih banaka ili saslušanjem finansijskog stručnjaka. u vreme zaključenja ugovora o zajmu odobravale fizičkim licima devizne zajmove ili devizne kredite sa različitom namenom i pod kojim uslovima. člana 141. prvostepeni sud će izvideti koliko iznose kamatne stope na oročenu deviznu štednju građana. Iz obrazloženja: Da bi postojao zelenaški ugovor (čl. Zakona o obligacionim odnosima. da je jedna ugovorna strana iskoristila nepovoljni položaj u kome se našla druga strana. U cilju utvrđivanja da li je ugovorena kamatna stopa nesrazmerno visoka. kao i da je strana koja koristi stanje nužde znala odnosno morala znati da se druga strana u takvoj situaciji nalazi. lakomislenost ili zavisnost i da je iz toga proistekla očigledna nesrazmera između uzajamnih davanja.

br. 438/04 od 05. godine. lakomislenost ili zavisnost. Tuženi je samo u podnesku od 15. Osim toga.OBLIGACIONO PRAVO na navedeni način. sud je dužan da ga oceni i sa stanovišta razloga ništavosti. tuženi tokom postupka nije isticao nikakve činjenice niti je pružio dokaze da je predmetni ugovor zaključen pod uslovima iz člana 141. člana 141. S obzirom da tužilac kao ugovorna strana nije iskoristio nepovoljan položaj u kojem se našao tuženi. Ako iz činjeničnog osnova tužbenog zahteva proizilazi da određeni ugovor opterećuju zelenaška svojstva. Međutim.2002. da je jedna ugovorna strana iskoristila nepovoljan položaj u kome se našla druga strana. u dinarskoj protivvrednosti. sa ugovorenom kamatom između parničnih stranaka.2004. u slučaju nevraćanja pozajmlje. godine) 266. Zakona o obligacionim odnosima moguća je samo ako smanjenje obaveze zahteva oštećeni. Prev. Zakona o obligacionim odnosi-ma. godine. prvostepeni sud će biti u mogućnosti da pravilno odgovori na navedeno sporno pitanje. Da bi postojao zelenaški ugovor. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu. Zakona o obligacionim odnosima zbog povrede načela jednake vrednosti uzajamnog davanja. i po kojima je tužiocu izvršio isplatu. a na koji se pozivao u reviziji. potrebno je da su ispunjeni sledeći uslovi: da između davanja ugovornih strana u vreme zaključenja ugovora postoji očigledna nesrazmera. Iz obrazloženja: Tuženi je obavezan da tužiocu isplati 4. 386/03 od 30. kako je definisan napred navedenom zakonskom odredbom. njeno stanje nužde ili teško materijalno stanje.4. Zakona o obligacionim odnosima.01. to u konkretnom slučaju nije bilo osnova za primenu odredbe člana 141. Taj zajam je bio "osiguran" sporazumom stranaka da će.2004. godine) 265. nedovoljno iskustvo.000 DEM. njegovo stanje nužde ili teško materijalno stanje. Gž. stav 1. naveo da su cene iz predmetnog ugovora nerealne kao i u prethodna tri ugovora koje je zaključio sa tužiocem. Bez njegovog zahteva pomenuta odredba se ne može primeniti. od čijeg rešavanja zavisi odluka o tome da li je i u kojoj meri tuženi ispunio svoje obaveze u pogledu vraćanja duga.138 - . Tuženi u ovoj parnici nije dokazao da su ispunjeni uslovi propisani članom 141. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. Sud može da smanji ugovornu obavezu dužnika kod postojanja zelenaškog ugovora samo u slučaju stavljanja zahteva u parnici u kojoj poverilac traži izvršenje takvog ugovora.04. kao i da je strana koja koristi stanje nužde znala odnosno mogla znati da se druga strana nalazi u takvoj situaciji. lakomislenost ili zavisnost i da je iz toga proistekla očigledna nesrazmera između uzajamnih davanja. tokom postupka nije stavio zahtev za smanjenje njegove obaveze. po osnovu zajma iz 1998. te da je u konkretnom slučaju morala biti primenjena odredba člana 141. Primena odredbe stava 3. Iz obrazloženja: Neosnovani su navodi revizije kojima se ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava. odnosno da je predmetni ugovor zelenaški. a iz toga nije proistekla ni očigledna nesrazmera između uzajamnih davanja. nedovoljno iskustvo.

(Iz odluke Saveznog suda.000 maraka nametnut zelenaškom kamatom. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. Rev. Sud može. od 01. Zakona o obligacionim odnosima. da se mane zaključenog ugovora mogu ticati i njegovih zelenaških svojstava. 6928/97 od 28. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. Iz obrazloženja: Sud u postupku nije izvodio dokaze radi utvrđenja činjenica na osnovu kojih bi se mogla oceniti pravna valjanost onih odredaba ugovora koje se odnose na visinu stope ugovorene kamate. smatrajući da su ovo razlozi rušljivosti ugovora koji se mogu.139 - 268. To je i bio razlog što je ovaj sud u smislu člana 395. i čl.12.03. Gzs. i da. Opštinski sud je po prethodnoj tužbi istog tužioca. godine) . U obrazloženju presude po toj tužbi navedeno je da je vrednost duga bila 2. ukinuo obe nižestepene presude i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje. . br. kod dvostranih ugovora da umeri stopu ugovorene kamate ukoliko je ona nesrazmerno visoka. Zelenaški ugovor spada u ništave pravne poslove. po članu 117. stav 1. Opštinski sud je u ovoj parnici usvojio zahtev tužioca i obavezao tuženog da vrati 4. 5019/02 od 11. Zakona o obligacionim odnosima kojom se zaštićuje načelo jednake vrednosti davanja kod dvostranih ugovora da umeri stopu ugovorene kamate. Iz činjeničnog osnova tužbenog zahteva proizlazi.700 maraka a da je ukupan dug od 4. Zakona o obligacionim odnosima.01. Zakona o obligacionim odnosima.2002.12. Pravilna primena materijalnog prava iziskuje da prvostepeni sud ispita da li zaključeni ugovor o zajmu ima zelenaške elemente iz člana 141. koristiti u roku od jedne godine od prestanka razloga.OBLIGACIONO PRAVO nog iznosa. međutim. uzimajući u obzir svoju raniju presudu. tužilac postati vlasnik određenih pokretnih stvari (mašine za finalnu obradu drveta. ponovo odluči o zahtevima tužioca. stav 1. godine) 267. Takođe se iz sadržine spisa ne vidi da je sud izvodio dokaze kojim bi se utvrdile činjenice vezane za eventualno vraćanje dela duga tuženog preduzeća nakon zaključenja ugovora. ZPP.2001. abrihtera i mašine za propilisanje drveta). jer se zalogom ne stiče svojina već obezbeđuje namirenje potraživanja.1998. pa njegovo pobijanje nije oročeno članom 117. na šta ukazuje i raniji predmet istih stranaka. odnosno da primeni utvrđeno načelo ograničenosti stope ugovorene kamate ustanovljeno članom 399. te načelom jednake vrednosti davanja iz čl. godine) Do smanjivanja obaveze iz zelenaškog ugovora može doći samo na zahtev oštećenog.000 DEM u dinarskoj protivvrednosti. primenom načela jednake vrednosti davanja. o čemu je tuženi priložio određene dokaze. imajući u vidu činjenicu da svaka ugovorena kamata ne podleže sudskoj zaštiti. 48/2000. Pošto to nije ocenjeno. Ignorisao je navode tužene strane da mu je veća obaveza nametnuta prinudom i pretnjom. Rev. Ne osvrćući se na svoju raniju presudu. 15. odbio njegov zahtev da mu tuženi preda pomenute pokretne stvari u svojinu i državinu. Ako je ugovorena kamatna stopa nesrazmerno visoka u odnosu na okolnost konkretnog posla i kao takva u suprotnosti sa načelom savesnosti i poštenja. u reviziji se osnovano ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava. ali sud veštaku nije dao nalog za postupanje u tom smislu. Zakona o obligacionim odnosima. zavisno od toga. stav 1. sud je dužan da saglasno odredbi člana 141. Zakona o obligacionim odnosima.

njegovim nedovoljnim iskustvom.1993. . ugovori za sebe ili nekog trećeg korist koja je u očiglednoj nesrazmeri sa onim što je on drugom dao ili učinio. Ako zaposleni nije bio ovlašćen na preduzimanje određene radnje.Šumarskog fakulteta B. U toku 1993. Za pravilnu kvalifikaciju zelenaškog ugovora potrebno je da je tuženi ugovorom o kreditu koristio stanje nužde tužioca.10. Dana 09.. godine. njegovo nečinjenje se ne može smatrati uzrokom nastale štete.1996..11. a naročito ne u okolnostima kada je oštećeni bio u mogućnosti da spreči njen nastanak.08. njegovim nedovoljnim iskustvom. godine) 269. (Vrhovni sud Srbije. ili se obavezao dati ili učiniti. (Vrhovni sud Srbije.06. 3112/98 od 24.. godine) 272. 1965/96 od 22. teško materijalno stanje. Beograd Prev.OBLIGACIONO PRAVO Ništav je ugovor kojim neka koristeći se stanjem nužde ili teškim materijalnim stanjem drugog. njegovim nedovoljnim iskustvom. ili se obavezao dati ili učiniti. Da bi lice kao štetnik bilo odgovorno za nastanak štete.1998. Rev. Ništav je ugovor kojim neko. godine) 270. lakomislenošću ili zavisnošću. ugovori za sebe ili za nekog trećeg korist koja je u očiglednoj nesrazmeri sa onim što je on drugom dao ili učinio. tada nije u pitanju zelenaški ugovor. nedovoljno iskustvo i lakomislenost .140 - . ugovori za sebe ili za nekog trećeg korist koja je očiglednoj nesrazmeri sa onim što je on drugom dao ili učinio. 2426/97 od 12. njegova radnja mora biti adekvatan uzrok za njen nastanak. protiv njega je pokrenut disciplinski postupak.1997. lakomislenošću ili zavisnošću. ( Vrhovni sud Srbije.pa je za sebe ugovorio korist koja je u očiglednoj nesrazmeri sa onim što je on dao. . Iz obrazloženja: Utvrđeno je sledeće činjenično stanje u prvostepenom postupku: Tužilac je radnik tuženog . zbog uginuća kobile i ždrebeta. koristeći se stanjem nužde ili teškim materijalnim stanjem drugog.1996.. godine izvršavao je poslove poslovođe ekonomije. godine) 271. Rev. Ništav je ugovor kojim neko. (Vrhovni sud Srbije. koristeći se stanjem nužde ili teškim materijalnim stanjem drugog.01. Kada je ugovor o kreditu zaključen pod uslovom da se glavnica valorizuje sa porastom cena na malo i obezbedi od inflatornih kretanja.Nastavne baze G. USLOVI USTUPANJA UGOVORA (Član 145. Zakona o obligacionim odnosima) 273. lakomislenošću ili zavisnošću.535/95 od 10. Rev. ili se obavezao dati ili učiniti.

kako bi bolesnim životinjama bila ukazana neophodna pomoć. Naime. našao da je tužilac imao mogućnosti da se neposredno obrati odgovornom licu za pomoć bez obzira da li mu je tuženi broj telefona Šumarskog fakulteta u B.1993.09.1993. ___/97.M. godine boravio u B. stav 1. Relevantne odredbe: . osim toga. to odobrenje davao je isključivo upravnik Nastavne baze Š. Tokom postupka on je saslušan i izjasnio se da nije nikoga ovlastio da raspolaže kolima u njegovom odsustvu. po nalazu drugostepenog suda.1999. te da je neophodno odobrenje višeg rukovodioca. jer za to nije imao ovlašćenja. međutim. Izjavio je i da je dana 09. godine.141 - . neosnovan je i zahtev tužioca da mu tuženi naknadi štetu za pretrpljeni strah i štetu za duševne patnje u naznačenim iznosima. U spornom periodu. Prema licu koje nije ugovorna strana sud ne može izreći raskid ugovora... i da ga niko nije obavestio da su životinje bolesne.u stvari odnose na štetu zbog povrede časti i ugleda..1993. Prvostepeni sud je. Tuženi je. tužilac se usmenim zahtevom obratio tuženom kao poslovođi mehanizacije i transporta da mu omogući korišćenje službenog vozila i odobri izdavanje neophodne količine goriva za vozilo iz magacina a radi odlaska do K.07. po veterinara. Pošto ne postoji odgovornost tuženog za nastalu štetu. upravnik na G. a te poslove je u kritično vreme obavljao Š.______ od 03. Zbog uginuća životinja tužiocu je izrečena mera prestanka radnog odnosa na dan 23.. Može se zaključiti da tuženi nije ni bio ovlašćen da tužiocu obezbedi traženo vozilo kao i da je tužilac bio u mogućnosti da kontaktira sa upravnikom Š. 724/2003 od 16. Ističe da je svaki radnik bio u mogućnosti da ga pozove na fakultet u B. Pravnosnažnom presudom od 20.. To nije učinio. Prvostepeni sud je. iznevši razloge koje u svemu prihvata i ovaj sud. potpuno i pravilno utvrdio činjenično stanje kada je odbio tužbeni zahtev tužioca. rekao ili ne. a koje se .M. godine su poništene odluke disciplinske komisije Šumarskog fakulteta u B. kada su uginule životinje o kojima se starao tužilac.. Iz obrazloženja: Žalbom drugotuženog osnovano se ukazuje da je drugostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo kada je i prema njemu usvojio zahtev za raskid predmetnog ugovora o prodaji. Zbog istih razloga su neprihvatljivi i žalbeni navodi tužioca da se radi o krajnjem nemaru tuženog i radnjama koje su direktno uticale na nastupanje štete..M. br. _____ od 23. Zakona o obligacionim odnosima) 274.1993. Prvostepeni sud je našao da je tužbeni zahtev tužioca neosnovan s obzirom da tuženi nije tužiocu izdao trebovanje za gorivo za vozilo kojim bi tužilac dovezao veterinara.01.OBLIGACIONO PRAVO Pre tog događaja. godine) STVARANJE OBAVEZA ZA UGOVARAČE (Član 148. Gž... u vezi obezbeđenja prevoza.M. obrazloživši da goriva za ovu namenu nema. to nije ni u obavezi da je naknadi jer ne postoji uzročno-posledična veza u smislu čl 154. Tuženi je obavezan da tužioca vrati na radno mesto koje je obavljao pre donošenja osporenih odluka. pa je isključivi krivac za nastalu štetu tuženi. bio je Š. upravnika Nastavne baze. (Iz presude Okružnog suda u Kraljevu. odbio predlog tužioca. S obzirom da tuženi nije prouzrokovao štetu tužiocu. u vezi s čim je on vodio spor kod istog suda u predmetu P. godine kao nezakonite. Zakona o obligacionim odnosima.2004. godine i odluka Saveta fakulteta br.08.11.09..

te da postoji ugovor kojim je predviđeno da će to preduzeće plaćati njegove obaveze.10. osporio da je koristio bilo kakvu uslugu tužioca. Ovaj klub je "e-mail-om" od 14. O spornoj činjenici da li je ovde u tuženi u obavezi da plati utuženi iznos po osnovu naknade za najam vozila.godine zaključen između tužioca .08. godine.u ovom slučaju postoje prema prvotuženoj ( Republici Srbiji ) kao univerzalnom pravnom sledbeniku prodavca. 14575/10 od 07.ovde tuženi.07. prvostepeni sud je zaključio uz pravilnu primenu pravila o teretu dokazivanja iz čl. Prvostepeni sud je imao u vidu iskaz imenovanog svedoka. i pravnog prethodnika prvotužene . koja je prihvaćena elektronskim putem od strane njegove zaposlene a po nalogu generalnog menadžera.142 - . a ima dejstvo i na univerzalne pravne sledbenike ugovornih strana .kao prodavca. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je u konkretnom slučaju utvrdio da je tužilac poslao ponudu za zaključenje ugovora o najmu vozila naznačenom Košarkaškom klubu. godine prihvatio ponudu tužioca u pogledu iznajmljivanja vozila.10. Ugovor u principu proizvodi pravna dejstva koja se odnose samo na ugovornike.10. 1. Zakona o parničnom postupku. Iz njegog sadržaja proizilazi da će troškove iznajmljivanja snositi "BC R. godine do 31. te da se ugovorom može ustanoviti pravo u korist trećih lica. st.ne i prema drugotuženom ( Centru za socijalni rad ) koji nije ugovorna strana ni univerzalni pravni sledbenik prodavca. i 2. Poverilac može samo od dužnika zahtevati ispunjenje obligacije onako kako ona glasi. niti dokaz da je tuženi preuzeo obavezu plaćanja vozila koje je iznajmio klub." . Zakona o obligacionim odnosima. Budući da je predmetni Ugovor o prodaji od 21. To proizlazi iz "e-maila-a" od 14. korišćeno od strane imenovanog košarkaša u periodu od 14. Prvostepeni sud je iz iskaza imenovanih saslušanih svedoka utvrdio da je tužilac bio u poslovnom odnosu sa naznačenim Košarkaškim klubom u vezi iznajmljivanja vozila za potrebe njegovih igrača. Ovaj ugovor se može raskinuti iz razloga propisanih odredbama člana 124. koji nije ispunio svoju ugovornu obavezu predaje kupljene nepokretnosti kupcu i obezbeđenja nesmetane uknjižbe. a vozilo.2008. Dejstva ugovora ne prostiru se na ona lica koja nisu ugovornici. i člana 125. stav 3. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da ugovor stvara prava i obaveze za ugovorne strane. ali do zaključenja glavne rasprave takav dokaz tužilac nije dostavio iako je teret dokazivanja te činjenice bio na tužiocu. G. Ugovornici su ona lica čijom je saglasnošću volja ugovor nastao. godine. u vreme spornog odnosa zaposlenog na mestu generalnog direktora kluba . koji . a samo isplata kupoprodajne cene između kupca i prodavca u korist drugotuženog. ( Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu. 220. Tuženi je. za čije iznajmljivanje je ispostavljena faktura. Zakona o obligacionim odnosima.član 148.2008.nije dostavio dokaz da je bio u poslovnom odnosu sa tuženim u pogledu iznajmljivanja vozila na koje se odnosi utužena faktura. godine ) 275.2008. zbog čega tužiocu ne duguje ništa.OBLIGACIONO PRAVO Ugovor stvara prava i obaveze za ugovorne strane. S. međutim. i 223. osim ako se suprotno dokaže.da je tuženog osnovao klub.2008. Međutim .2011.do zaključenja glavne rasprave .10. Dejstva ugovora ne prostiru se na ona lica koja nisu ugovor.2001. jer tužilac . Gž.kao kupca. Odredbom člana 148.

a što proizlazi iz sadržine člana 4.godine. ali isto se. radnju u interesu primaoca usluga. a nakon toga ne dajući mu dalje instrukcije za postupanje po predmetnima. Prema stavu prvostepenog suda. godine. ali to u konkretnoj situaciji nije slučaj. Smisao Ugovora ovakve sadržine je da obe ugovorne strane preuzmu na sebe određeni rizik u pogledu srazmere uzajamnih davanja. iste vratio tuženom dana 26.2003. Iz obrazloženja: Osnov poslovnog odnosa parničnih stranaka bio je Ugovor o pružanju advokatskih usluga od 26. zaključen na period od godinu dana. tako što će predvideti fiksni iznos mesečne naknade. uz pravilnu primenu materijalnog prava. osim ako se suprotno dokaže. a ne prema obimu i vrsti izvršenih usluga tj. stvarna volja ugovornih strana bila je da se isplata naknade vrši paušalno.na taj način se davalac usluge legitimiše da je u odgovarajućem periodu izvršavao advokatske usluge za koje mu pripada naknada. Moguće je preuzimanje duga. Ugovorom nije predviđena vrsta advokatskih usluga koju davalac usluge treba da izvrši da bi stekao uslov da naplati naknadu. prvostepeni sud pravilno zaključuje da je protivno načelu savesnosti i poštenja da se advokatska naknada isplaćuje i u slučaju kad advokat ne izvrši apsolutno nijednu uslugu odn.na osnovu člana 4. Ugovorom se može ustanoviti pravo u korist trećeg (član 149. Pž. Takav ugovor do zaključenja glavne rasprave tužilac nije dostavio. Tužilac je. zaključenog Ugovora.isplata trebalo izvršiti samo za pružanje usluga. Prvostepeni sud je pravilno odlučio da je osnovan prigovor nedostatka pasivne legitimacije koji je istakao tuženi. stav 1. . ovog Zakona. na šta je poverilac pristao. stav 2. Smisao zaključenja Ugovora ovakve sadržine je da obe ugovorne strane preuzmu na sebe određeni rizik u pogledu srazmere uzajamnih davanja. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. a ne prema obimu i vrsti izvršenih usluga odn. tako što će predvideti fiksni iznos mesečne naknade koji je primalac usluga dužan da plaća davaocu usluge i to nezavisno od toga da li će u određenim periodima realizacije Ugovora ta vrednost biti viša ili manja od vrednosti konkretno izvršenih advokatskih usluga i nezavisno od njihovog obima i vrste. te je iz tog razloga odbijen tužbeni zahtev kao neosnovan. godine. da je ispostavljanje faktura preduslov za plaćanje naknade.OBLIGACIONO PRAVO nici. Zakona o obligacionim odnosima).09. koji je primalac usluga dužan da plaća davaocu usluge nezavisno od toga da li će u određenim periodima realizacije ta vrednost biti viša ili manja od vrednosti konkretno izvršenih advokatskih usluga i nezavisno od obima i vrste pružene usluge. sa početkom primene od 01.07. prema članu 446. iz Ugovora proizlazi da će se primaocu usluge isplaćivati naknada tek po ispostavljenim fakturama za izvršene usluge tj. Zbog toga su neosnovani žalbeni navodi tuženog da se . prema Advokatskoj tarifi.143 - . godine ) 276.2011. Istovremeno.12.12. vrši ugovorom između dužnika i preuzimaoca. već je navedeno da su to " … i drugi pravni poslovi u interesu primaoca usluga … " S tim u vezi. Tuženi je sudske predmete u kojima je parnična stranka predao tužiocu. 13433/10 od 28. nakon razmatranja spisa predmeta.2004. Ugovora .2003. U ugovoru o pružanju advokatskih usluga moguće je predvideti da se isplata naknade vrši paušalno. prema Advokatskoj tarifi. Jer .

te se iz tog razloga ne može osloboditi ugovorne obaveze. Zakona o advokaturi propisano je da se advokatske usluge ogledaju u obavljanju svakog posla pravne pomoći u ime i za račun tužioca.prema članu 148. Pž. . a ne i okolnost koja bi tuženog oslobodila obaveze plaćanja ugovorene naknade u situaciji kada je tužilac izvršio advokatske usluge za tuženog. Zakona o obligacionim odnosima . 220.000. Zbog toga su neosnovani žalbeni navodi tuženog da je prvostepeni sud prilikom odlučivanja pogrešno primenio materijalno pravo. Visinu utuženog potraživanja prvostepeni sud je utvrdio iz računa u spisima predmeta. i to po njegovim instrukcijama. prvostepeni sud je pravilno zaključio da su parnične stranke ugovorile da će se primaocu usluge isplaćivati naknada tek po ispostavljenim fakturama za izvršene usluge. ili je ispunjena delimično.05. pa je prvostepeni sud delimično usvojio tužbeni zahtev za navedeni iznos. godine) 277.2010. Po tom osnovu tužilac je tuženom tuženom ispostavio četiri fakture. ili je ispunjena u celini. ugovora između stranaka ). Pravilan je zaključak prvostepenog suda da je tuženi imao mogućnost da. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda.proučavanje predmeta u kojima je stranka tuženi. na osnovu čl. O spornoj činjenici (da li tužilac osnovano potražuje predmetni iznos) prvostepeni sud je pravilno zaključio primenom pravila o teretu dokazivanja. što predstavlja ispunjenje obaveze sa nedostacima. da mu je ispostavio fakture. Takođe. ali ne na ugovoreni način. Iz obrazloženja: Pošto je obaveza tužioca nenovčana i sastoji se u izradi tehničke dokumentacije.2004. u odnosu na prigovor neispunjenja potrebno je razlikovati situaciju kada obaveza uopšte nije ispunjena i kada je ispunjena. Odredbom člana 2. Upravo suprotno. Prava poverioca nenovčane obaveze koja se sastoji u izradi tehničke dokumentacije. godine. i 223. ugovoreni mesečni paušal za advokatske usluge u navedenom iznosu nije bila sporna. Tužilac je tuženom ispostavio račune za četiri meseca u ukupnom iznosu od 120. Tužilac u žalbi neosnovano navodi da je prvostepeni sud prilikom odlučivanja pogrešno primenio materijalno pravo. Mesečna naknada odn.07. jer .OBLIGACIONO PRAVO Zbog toga su neosnovani žalbeni navodi tužioca kojima osporava odluku kojom je odbijen tužbeni zahtev za isplatu naznačenog novčanog iznosa. te da je tužilac predmete proučio i tuženom vratio na njegov zahtev dana 26.144 - . Naime.ugovor stvara prava i obaveze za ugovorne strane. To tuženi nije učinio. isti raskine. s obzirom da tužilac do zaključenja glavne rasprave nije dostavio dokaze da je u tom iznosu fakturisao tuženom mesečne usluge odn. ako smatra da ugovor za njega nije povoljan. 1919/10 od 25.00 dinara. Zakona o parničnom postupku. ali ne na ugovoreni način. te predaji osam primeraka iste naručiocu ( kako predviđa član 10. zavise od toga da li se radi o obavezi koja uopšte nije ispunjena. a u konkretnom slučaju je nesporno utvrđeno da je tužilac izvršio određene pravne poslove u interesu tuženog . iz spisa predmeta proizlazi da su tužiocu predati određeni sudski predmeti radi proučavanja i pripreme za ročišta. činjenica da tužilac nije dostavljao mesečne izveštaje o radu mogla je biti samo razlog za raskid ugovora od strane tuženog.

Zato su neosnovani revizijski navodi kojima se ističe da samo obraćanje nadležnim organima ukazuje na tešku poremećenost odnosa ugovornika i ispunjenje uslova za raskid (opoziv) ugovora o poklonu. ZOO ne proizvodi dejstva. Stranke žive u zajednici. časti i narušavajući njegovu slobodu i imanje. kada je obaveza ispunjena. Međutim. onda se radi o izvršenju sa nedostacima. Tuženi nije fizički napadao niti maltretirao svoga oca (poklonodavca) niti ga verbalno vređao niti na bilo koji način svojim činjenjem ili nečinjenjem pokazao grubu neblagodarnost prema njemu. Poveriočeva prava zavise od toga da li je o nedostacima obavestio drugu stranu. 537/05 od 07.07.2005.145 - . pa poremećaj odnosa između tuženog i maćehe (sudovi su utvrdili da je ona uzročnik sukoba) ne predstavljaju valjan zakonski razlog za opoziv ugovora o poklonu.1981. nanoseći uvredu njegovom životu. Podnošenje krivične prijave. Tužilac je uživalac redovne penzije i od svoje dece nije tražio izdržavanje.08. Sukobi između ugovornih strana potiču zbog ponašanja supruge tužioca prema tuženom. telu. a time i oslobođenja sopstvene obaveze. 10113/06 od 30. godine) . Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju između stranaka je zaključen ugovor o poklonu Ov. Neizvršenje obaveze u celini poveriocu uvek daje pravo raskida ugovora. Rev. ovlašćuje poverioca na raskid.1999. (Iz presude Višeg trgovinskog suda. ali ne na ugovoreni način ili prema standardima iz određene oblasti.3. i b) ako obdareni veliku neblagodarnost spram darodavca pokaže. Tuženi (obdareni) nije nanosio tužiocu ni verbalne ni realne uvrede niti je na drugi način kažnjivim delima pokazao grubu neblagodarnost u odnosu na telesni integritet. Da bi došlo do raskida ugovora o poklonu moraju se ispuniti valjani zakonski razlozi.______ od 4. iniciranje prekršajnih postupaka ili postupka pred mirovnim većem radi pokušaja mirenja ne znači postojanje grube neblagodarnosti pogotovu ako se ima u vidu da su ti postupci bili (po predlagača) neuspešni. te eventualno i prava na naknadu štete. Pž. Srpskograđanskog zakonika u slučaju da: darodavac docnije tako osiromaši da ni živeti ne može. godine po kome se tužilac obavezao da tuženom (svom sinu) pokloni nepokretnost bliže opisanu u ugovoru. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. Sam tužilac je prilikom saslušanja parničnih stranaka na zapisniku od 4. godine ) 278.2007. izjavo da on i tuženi “nisu imali problema” i da je “nastalo zlo” kada je u kuću došla njegova druga žena.2. Darodavac nije toliko osiromašio da je ugrožena njegova egzistencija. godine. Takođe su neosnovani revizijski navodi u kojima se ističe da zbog loših odnosa između tuženog i maćehe (supruge tužioca) postoje razlozi za raskid ugovora. prava poverioca različita su u svakoj od ovih situacija. samo pod određenim uslovima.OBLIGACIONO PRAVO Naime. zato što je supruga tužioca u odnosu na ugovor treće lice i prema njoj ugovor u smislu člana 148. zato što je uživalac penzije. kao i o kakvim se nedostacima radi. Naime. Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja pravilno je primenjeno materijalno pravo kada je odbijen tužbeni zahtev radi raskida (opoziva) ugovora o poklonu zbog grube neblagodarnosti i osiromašenja. slobodu ili imovinu tužioca. Delimično izvršenje obaveze. u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za opoziv poklona iz paragrafa 567.

50 DM po komercijalnom kursu tuženi ispunio ugovorom preuzetu obavezu prema tužiocu. Drugotužilac nije ugovorna strana a saglasnost koju je dao prvotužiocu da zaključi predmetni ugovor o građenju ne daje mu i stranačku legitimaciju u ovom sporu.445.146 - . godine odnosno 18. Prema članu 13. godine prvotužilac i tuženi su zaključili dva ugovora o generalnom sponzorstvu. Zbog toga je dolazilo i do prekida u izvođenju radova a na osnovu odluka nadležnih organa.1.1992. godine.OBLIGACIONO PRAVO 279. U toku 1992.00 dinara. do 5-og u mesecu. Ugovora jer nije predao tuženom građevinsku dozvolu a to je imalo za posledicu prekoračenje ugovorenog roka građenja od 16 meseci. ZOO ugovor stvara prava i obaveze za ugovorne strane.5. u pretežnom delu je dovršena bez pribavljene građevinske dozvole i u toku je postupak legalizacije.1997.685.12. U smislu odredbe člana 148. godine do 31.907. te prema tome ni ugovorna strana zbog čega je njegov zahtev za isplatu utuženog iznosa neosnovan.12. poslovni prostor i drugo) uplaćuje nadoknadu naručiocu za vreme građenja u redovnim mesečnim ratama od 1.2000. Tuženi je obavezu naknade za period od 16 meseci građenja ispunio. Iz obrazloženja: Presudom Višeg trgovinskog suda potvrđena je presuda Trgovinskog suda u B.00 dinara mesečno počev od 31. Prema članu 26. godine do završetka gradnje iznose po 900. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije.00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 26. Predmet ugovora o gradnji i finansiranju . osnovnog ugovora izvođač se obavezao da za ustupljeni prostor za gradnju (teren. do 5-tog u mesecu. Prev.10.12.1992. godine do isplate i po 900.000 DM.. Tužioci u ovom sporu traže da se obaveže tuženi da ispuni obavezu preuzetu odredbom člana 26. prvotužilac u svojstvu naručioca i tuženi u svojstvu izvođača radova zaključili su Ugovor o gradnji i finansiranju sportske dvorane dana 23.sportska hala. godine) . Predmetni ugovor o građenju i finansiranju izgradnje navedenog obje-kta zaključili su prvotužilac i tuženi.1992.000. Nižestepeni sudovi su odbili zahtev drugotužilaca s obrazloženjem da drugotužilac nije potpisnik ugovora. Prema utvrđenom čijeničnom stanju u prvostepenom postupku. godine pa ubuduće do završetka gradnje sportske dvorane. Odluke nižestepenih sudova su pravilne.2004..1997. Takav zaključak sudovi su doneli na osnovu činjenice utvrđene na osnovu nalaza i mišljenja veštaka da je uplatom u iznosu od 890. Lice koje je dalo saglasnot investitoru za zaključenje ugovora o gradnji objekta nije ugovorna strana i nema aktivnu legitimaciju da od izvođača radova zahteva izvršenje ugovorne obaveze. pomoćni teren. godine a potom i 1993..6. Stranke su zaključile i Aneks broj 1 navedenog ugovora od 22. Prvotužilac jeste ugovorna strana ali nije ispunio svoju obavezu iz člana 13.435.1997. godine. Drugotužilac nije ugovorna strana već je samo dao saglasnost za zaključenje ugovora.00 dinara za period od 23. Stoga su nižestepeni sudovi pravilno odlučili kada su tužbeni zahtev drugotužioca odbili kao neosnovan. u dinarskoj protivvrednosti od 30. Smatra se da je izvođač uveden u posao kad naručilac zapisnički preda investiciono-tehničku dokumentaciju za izgradnju objekta i građevinsku dozvolu.139. Sudovi su stanovišta da je prvotužilac odgovoran za docnju u izvođenju radova i prekoračenje ugovorenog roka od 16 meseci. 435/03 od 04. Ugovora i na ime mesečne naknade za vreme građenja objekta plati svakom po 41.1992. godine a nakon tog perioda od 31.367.03. svakog 1. u delu odluke kojom je odbijen tužbeni zahtev tužilaca da im tuženi plati po 40. osnovnog ugovora tuženi se obavezao da sve ugovorene radove izvede u roku od 16 meseci od dana uvođenja u posao.000.10 DM po zvaničnom kursu odnosno 302.1.

tada je obveznik za isplatu zakonske zatezne kamate dužnik a ne to treće lice. To plaćanje je izvršeno od strane Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje. godine) Ugovorni odnos između dva lica ne proteže se na ugovorni odnos jednog od njih i trećeg lica.11. st. . preuzimanjem isporučenih lekova sa pozitivne liste tužena Apotekarska ustanova je saglasno odredbi čl. Predmet ovog spora je zahtev za isplatu zatezne kamate zbog docnje u plaćanju cene za lekove sa pozitivne liste. Vrhovni sud nalazi da je ovakvo stanovište nižestepenih sudova zasnovano na pogrešnoj primeni materijalnog prava. 1. st. Stoga je odbijen tužbeni zahtev za naknadu dospele zatezne kamate nastale u plaćanju glavnog duga koji je u ime tužene izmirio Republički zavod za zdravstveno osiguranje. Nesporna je činjenica da su tužilac i tuženi Apotekarska ustanova u stalnim poslovnim odnosima kupovine i prodaje lekova iz proizvodnog asortimana tužioca. st. Ta obaveza tužene Apotekarske ustanove ne može se isključiti ni činjenicom da je glavni dug . a ne tužene Apotekarske ustanove "Z. smatra se da je tužena preuzimanjem lekova sa pozitivne liste prihvatila i ponudu tužioca za zaključenje kupoprodajnog ugovora po tom osnovu. Iz tog razloga nižestepeni sudovi su zauzeli stanovište da na strani tužene Apotekarske ustanove nema pasivne legitimacije u ovom sporu. 148. a shodno odredbi čl. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. Stoga je saglasno odredbi čl. Rev.dospelu kupoprodajnu cenu umesto nje platio Republički zavod za zdravstveno osiguranje. odredbom stava 2. (Vrhovni sud Srbije. obligacioni odnos za isporučene lekove sa pozitivne liste Apotekarskoj ustanovi je zasnovan između tužioca i tog pravnog lica. st. godine) ... po tom osnovu zasnovala kupoprodajni odnos sa tužiocem. Osim toga.2003. Po tom osnovu tuženoj Apotekarskoj ustanovi su isporučeni i lekovi sa pozitivne liste koja je u njeno ime i za njen račun platio Republički zavod za zdravstveno osiguranje. Zakona o obligacionim odnosima. Na taj način. istog člana je propisano da je poverilac dužan primiti ispunjenje od svakog lica koje ima pravni interes da obaveza bude ispunjena.". 3. Ona je uredno potpisala sve otpremnice koje su joj po tom osnovu ispostavljene. Ovo iz razloga. Naime.". Međutim.. 568/02 od 05.OBLIGACIONO PRAVO 280. Beograd. U slučaju kada dužnikovu obavezu u visini glavnog duga ispuni treće lice. čak i kada se dužnik protivi tom ispunjenju. 42. 296. u vezi čl. Zakona o obligacionim odnosima dopušteno da obavezu umesto dužnika ispuni i treće lice.1994. Zakona o obligacionim odnosima.147 - 281.02. tužena Apotekarska ustanova tako primljenu robu nije nikada vratila tužiocu. 26. 1. Šta više. svi lekovi sa pozitivne liste neposredno su isporučeni tuženoj Apotekarskoj ustanovi "Z. 43. sve lekove primljene po tom osnovu ista je preuzela bez primedbi i potom stavila u promet. Prema tome. Naprotiv. Prema tome. Iz obrazloženja: Nižestepeni sudovi su stanovišta da tužilac nije otkazao postojanje obligacionog odnosa sa tuženim po osnovu naknade za isporučene mu lekove. 5470/94 od 16. Prev. Zakona o obligacionim odnosima tužena Apotekarska ustanova obveznik plaćanja kupoprodajne cene za već joj isporučene lekove sa pozitivne liste. Stoga je Apotekarska ustanova "Z" obveznik i dospele zatezne kamate za plaćenu kupoprodajnu cenu za isporučene joj lekove sa pozitivne liste bez obzira što je taj dug tužiocu izmiren od strane trećeg lica .. 3.Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje. što je saglasno odredbi čl.

ako nije šta drugo ugovoreno ili ne proizilazi iz okolnosti posla. OPŠTA NAČELA – PROUZROKOVANJE ŠTETE (Čl.00 dinara. tužilac je ukupno isplatio tuženom 100. godine) 282. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju. Obećanje učinjeno drugom da će treći nešto učiniti ili propustiti.. tuženi u ovom sporu je. a tužilac je usluge uredno plaćao sve do donošenja presude. pa je Trgovinski sud žalbu odbacio kao nepotpunu zbog toga što žalba ne sadrži ni potpis niti pečat žalioca. tuženi je nakon izvršenih radnji vršio fakturisanje usluga.12. Protiv ove presude. Rev.88 dinara. U postupku pred Trgovinskim sudom doneta je presuda kojom tužilac u ovom sporu nije bio zadovoljan. Zakona o obligacionim odnosima) 284. parnične stranke su imale dugogodišnju saradnju. kao punomoćnik "AA".1999. radi naplate duga. 6935/98 od 15. Na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Trgovinskog suda sprovedeno je izvršenje na sredstvima preduzeća "AA" u ukupnom iznosu od 4. u kom postupku je tužbu podnelo preduzeće "BB" protiv tuženog "AA".1998. treći stiče sopstveno pravo prema dužniku. (Vrhovni sud Srbije. Zakona o obligacionim odnosima) Kad neko ugovori u svoje ime potraživanje u korist trećeg. Posle donošenja presude Trgovinskog suda u B.386. podneo žalbu koju nije potpisao. Rev. trećeg ne obavezuje. Činjenica da je advokat propustio da podnese urednu žalbu.148 - .. Za izvršene usluge zastupanja u predmetima Trgovinskog suda u B. 154 – 157. imajući u vidu da je tuženi zastupao tužioca u različitim predmetima.04. U toku postupka pred Trgovinskim sudom. 6310/97 od 28. zakonski zastupnik tu. tužioca u ovom sporu. zbog čega je presuda protiv njegovog klijenta postala pravnosnažna i izvršna. (Vrhovni sud Srbije.OBLIGACIONO PRAVO UGOVOR U KORIST TREĆEG LICA (Čl. 149 – 153.125. a obećavalac odgovara za štetu koju bi drugi pretrpeo zbog toga što treći neće da se obaveže ili da izvrši ili propusti određenu radnju. godine) 283.468. Nije sporno ni da je tuženi advokat zastupao tužioca pred Trgovinskim sudom u B. ne stvara sama po sebi pravo klijenta na naknadu štete u vidu iznosa koji je isplatio zbog izgubljene parnice i iznosa koji je platio advokatu na ime zastupanja.

Ove činjenice ukazuju na to da tužilac nije dokazao da je radnja tuženog bila opredeljujuća i tipična za nastanak štete.00 dinara sa kamatom. Tužilac u predmetnom sporu zahteva naknadu štete koja je nastala usled propusta tuženog da preda urednu žalbu. preduzeće "BB" je pred Trgovinskim sudom podnelo tužbu protiv tužioca radi isplate iznosa za robu koja se. Taj uslov proizlazi iz odredbe člana 154. žalba je osnovana. Tuženi je preduzeo pravne radnje. po osnovu kog je tužilac obvezan na isplatu određenog iznosa. Tuženi nije u obavezi da tužiocu isplati ni iznos od 100. Pre svega. odnosno da li je žalba osnovana. i dalje nalazi kod tužioca. tužilac nije dokazao postojanje uzročne veze između radnje tuženog i štete za koju je tvrdio da je pretrpeo. a teret dokazivanja leži na strani koja tvrdi da je oštećena. ZOO. što upravo ukazuje na jedan adekvatan odnos zastupanja tuženog. Gž 5378/10 od 16. U takvoj situaciji tužilac nije dokazao da je radnja tuženog bila tipična za nastanak štete u konkretnom slučaju. Na tužiocu je zato i ležala obaveza dokazivanja postojanja uzročne veze između štete i postupanja tuženog.2011. celokupan odnos između parničnih stranaka treba posmatrati i u svetlu činjenice da je tužilac isplaćivao tuženom troškove za zastupanje po preduzetim radnjama u postupku pred Trgovinskim sudom. odluka u delu u kome je usvojen tužbeni zahtev za iznos od 100. u konkretnom slučaju postoji niz povezanih zbivanja. Tuženi je žalbu predao u četiri primerka.00 dinara. a dva ne. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata i nesumnjivo ne može biti reči o iznosu na koji bi tužilac imao pravo. (Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu.125. Naime. odbivši tužbeni zahtev preko navedenog iznosa uz obrazloženje da prvostepeni sud opšte nadležnosti ne može odlučivati o tome da li je presuda Trgovinskog suda valjana. na koje tužilac nije imao primedbe. shodno članu 7. Osnovni uslov deliktne odgovornosti jeste postojanje uzročnosti.125. ukazuje na to da i u situaciji da je postojala šteta postoji više uslova i uzroka za nastanak eventualne štete.06. Upravo postojanje poslovnog odnosa tužioca i trećeg lica. Prvostepeni sud je delimično usvojio tužbeni zahtev. U konkretnom slučaju tužilac je tvrdio da je štetu u utuženom iznosu pretrpeo propuštanjem tuženog da podnese žalbu sa propisanom obaveznom sadržinom. a činjenica da zbog propusta tuženog tužiocu nije omogućeno da viši sud raspravlja o njegovoj žalbi ne znači da bi tužilac u žalbenom postupku i uspeo. Po navedenoj tužbi doneta je presuda i tužilac u ovom sporu je obvezan na isplatu iznosa koji je bio i predmet izvršenja. i 8. Po shvatanju ovog suda. iz čega sledi zaključak o nepostojanju obaveze tuženog na povraćaj naknade isplaćene po osnovu zastupanja. koja se ogleda u propustu tuženog da podnese potpisanu i overenu žalbu.149 - . godine) . tužiocu pričinio štetu u visini troškova koje je tužilac isplatio tuženom. tužilac je s tim radnjama bio saglasan i nakon fakturisanja je za njihovo preduzimanje isplatio tuženog. Međutim. Iz rečenog sledi zaključak da tuženi nije u obavezi da tužiocu isplati iznose za koje tužilac tvrdi da predstavljaju štetu zbog nepostupanja tuženog. Protiv takve presude tuženi je izjavio žalbu. Po oceni Apelacionog suda. s tim što su dva bila potpisana i overena pečatom. Stoga uzročnost mora biti predmet dokazivanja. Pored toga. s obzirom na to da tužilac nije dokazao postojanje uzročne veze između radnje tuženog i eventualne štete.125. prema navodima zakonskog zastupnika tužioca. u iznosu od 100. zaključivši da je tuženi u svojstvu punomoćnika očiglednom nepažnjom.OBLIGACIONO PRAVO žioca i tuženi su se dogovorili da se na presudu uloži žalba. a navedeni iznos je isplaćen tuženom za preduzete pravne radnje.00 dinara zasnovana je na pogrešnoj primeni materijalnog prava. kako je to pravilno odlučio prvostepeni sud u stavu drugom i trećem izreke pobijane odluke. dok je u preostalom delu odluka pravilna.

2011.150 - . Šteta je definisana kao umanjenje nečije imovine. prema članu 155. Iz obrazloženja: Presudom prvostepenog suda obavezan je tuženi da tužiocu na ime naknade štete plati 869. Lice koje svoje pravo godinama ne vrši. u kom smislu je nepravilno primenjeno materijalno pravo. a eventualno i ekonomski iskorišćavati davanjem stvari drugome na korišćenje uz naknadu. Iz nevršenja sopstvenog prava se ne može ostvariti korist. samo je odgovorno što u tom periodu nije bilo u posedu sopstvene stvari. jer je sam odgovoran za njen eventualni nastanak. a koji se tiču troškova dorade i analize predmetne robe. U prvostepenom postupku nije na pouzdan način utvrđeno kada je ista šteta nastupila niti je to učinjeno nespornim takođe na siguran i pouzdan način. pa vlasniku stvari koji je duži vremenski period propuštao da traži predaju svoje stvari ne pripada naknada štete u vidu naknade za korišćenje. Od toga zavisi i odluka o kamati. niko ne može ostvariti korist iz nevršenja svog prava. godine. te će od tužioca zatražiti dokaze na okolnost isplate računa trećim licima. Naknada se traži za period od 1.00 dinara sa kamatom i troškovima postupka.OBLIGACIONO PRAVO 285. kao što se ne gasi ni pravo na isticanje ništavosti. godine) 286. Međutim.360. Tek od momenta plaćanja istih troškova možemo govoriti o umanjenju imovine i šteti koju je tužilac pretrpeo. U prvostepenom postupku nije na pouzdan i siguran način utvrđena činjenica nastanka umanjenja tužiočeve imovine po tom osnovu odnosno nema dokaza da je i kada tužilac troškove stvorene krivicom tuženog platio trećem licu. činjenično stanje nije potpuno utvrđeno. Tužba za iseljenje i tužba za naknadu štete podnete su 2006. U ponovljenom postupku prvostepeni sud će postupiti po primedbama iz ove odluke. Tuženi je blagovremeno izjavio žalbu. koju je uvažio drugostepeni sud i za tu odluku istakao sledeće razloge: Zbog nepravilne primene materijalnog prava.12. 7431/11 od 16.2003. zaključen je 1992. godine. pa je odluku u tom delu valjalo ukinuti. Iz obrazloženja: Ugovor koji je zaključen od neovlašćenog lica. . godine i nadalje. što je nije moglo koristiti. Ali. kao što je zabranjeno i vršenje prava protivno cilju zbog koga je ono zakonom ustanovljeno ili priznato. Nesumnjivo je priloženim i izvedenim dokazima utvrđeno da su za tužioca nastali troškovi koje potražuje tim delom zahteva. pod uslovom da je to umanjenje na pouzdan i stvaran način utvrđeno. Pravo vlasnika stvari da traži predaju stvari od lica koje je drži i koristi bez pravnog osnova ne zastareva. Zakona o obligacionim odnosima šteta je definisana kao umanjenje nečije imovine (ako je reč o običnoj šteti koju tužilac potražuje).11. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda Pž.

U građansko-pravnom smislu. i 158.500. Zato. Pod štetnom radnjom podrazumeva se činjenje (ili nečinjenje – propust).2011. koji je protivpravan i koji je štetu prouzrokovao. 795/11(1) od 09. pojam krivice ne vezuje se samo za postojanje svesti i volje štetnika da svojom radnjom prouzrokuje štetu oštećenom. nakon postizanja sporazuma u Dejtonu. u datim okolnostima. da postoji štetna radnja. Pored toga. kao skladištar. godine) 287. dok je uzročna veza odnos između štetne radnje. Pojam krivice za štetu nastalu u međusobnom privrednom odnosu ne vezuje se samo za postojanje svesti i volje štetnika da svojom radnjom prouzrokuje štetu oštećenom. iako je znao da ova roba korisnika kredita nije uskladištena. neophodno je postojanje opštih uslova za naknadu štete tj. Pž.151 - . niti u trenutku izdavanja skladišnice. kao uzroka i štete kao posledice štetne radnje član 154. niti u momentu dospelosti kredita. potrebno je da je šteta nastala. pa i za period za koji se naknada traži. tužilac ima sedište na teritoriji Bosne i Hercegovine i može se prihvatiti da mu određen vremenski period nisu bili dostupni sudovi Republike Srbije radi ostvarivanja prava sudskim putem. takvi uslovi su se stekli. već se postojanje krivice procenjuje u odnosu na stepen pažnje razumnog i pažljivog čoveka. s obzirom da je zbog ponašanja tuženog bio sprečen da. Na taj način tuženi je svojim protivpravnim ponašanjem tužiocu uzrokovao štetu u visini vrednosti založenih stvari . 6634/10 (1) od 03. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. ona bi bila posledica tužiočevog nečinjenja. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda.OBLIGACIONO PRAVO U konkretnom slučaju.00 tona merkantilne pšenice koja je bila predmet zaloge. tako i poseban uslov za zasnivanje odgovornosti tuženog za štetu koju tužilac trpi. godine. a izmakla dobit u sprečavanju povećanja nečije imovine . s obzirom da se ista založena merkantilna pšenica nije nalazila kod tuženog kao skladištara. Šteta tužioca ogleda se u umanjenju njegove imovine za vrednost založenih stvari.03. Prvostepeni sud je u konkretnoj situaciji pravilno zaključio da postoji kako opšti. sam tužilac bi sprečio da za njega nastane šteta zbog nekorišćenja prostora. Zakona o obligacionim odnosima. već se postojanje krivice procenjuje u odnosu na stepen pažnje koji se očekuje od dobrog privrednika u datim okolnostima. kao i uzročna veza između štete i štetne radnje. Zakona o obligacionim odnosima. Pž. a u privrednim odnosima u odnosu na stepen pažnje koji se očekuje od dobrog privrednika. Blagovremenim vršenjem prava. Iz obrazloženja: Da bi postojala odgovornost za naknadu štete po osnovu krivice. Međutim.000 kg merkantilne pšenice roda 2002. pored oštećenog i štetnika. ako je dobit izostala.član 155. Protivpravno ponašanje tuženog sastoji se u tome da je.9. izdao skladišnicu sa založnicom. u datim okolnostima. poseban uslov za odgovornost po osnovu naknade štete je postojanje krivice. nakon nevraćanja kredita o dospelosti od strane korisnika kredita realizuje založno pravo na predmetnoj robi. godine) .500.02. kao potvrdu da je korisnik kredita u njegovom skladištu lagerovao 9. Stvarna šteta ogleda se u umanjenju nečije imovine.2011. a dokaz su brojni slični sporovi pred sudovima Republike Srbije.

nastupanje materijalne štete po osnovu izgubljene dobiti usled privremene sprečenosti za rad zbog povređivanja .2011.visina njenog ličnog dohotka u mesecu u kome je bila sprečena za rad zbog posledica povređivanja u predmetnoj saobraćajnog nezgodi. u odsustvu drugih dokaza (izvoda o prometu na tekućem računu treće tužilje. izdata od strane poslodavca. da je osnovano njegovo potraživanje na ime naknade materijalne štete zbog oštećenja vozila.intenziteta i trajanja pretrpljenog bola i straha. kao i iznos od 22. Na ime naknade materijalne štete na vozilu tužilac prvog reda traži i navedeni iznos sa kamatom od 18. prema nalazu i mišljenju veštaka saobraćajne struke. imajući u vidu da mu je tuženi u pretežnom delu isplatio štetu koja je nastupila na vozilu i da je. već je potrebno dostaviti i druge dokaze (tj. Tužilac drugog reda tužbom je tražio da se utvrdi kao osnovano njegovo potraživanje na ime naknade nematerijalne štete zbog pretrpljenih fizičkih bolova u naznačenom iznosu i zbog pretrpljenog straha u drugoopredeljenom iznosu. Tužilja trećeg reda nije u toku postupka dostavila adekvatne dokaze iz kojih bi se sa sigurnošću utvrdila bitna činjenica . .500. Da bi se ustanovila bitna činjenica . Pž. Na utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo i izveo pravilan zaključak da nisu osnovana potraživanja tužioca prvog reda na ime materijalne štete i potraživanje tužilje terćeg reda na ime izgubljene zarade.nije dovoljan dokaz samo potvrda poslodavca o visini primanja. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. godine pa do isplate. u kom iznosu je potraživanje. kao i opredeljeni iznos po osnovu naruženosti. i utvrđeno.). sa zateznom kamatom od dana presuđenja pa do isplate. trećenavedeni iznos po osnovu pretrpljenog straha. po tom osnovu ostao određeni dug prema tužiocu prvog reda.00 dinara po osnovu naknade materijalne štete zbog izgubljene zarade. 269/11 od 19. Bez obzira što mu je radni odnos nezakonito prestao iz formalnih razloga. Potrvda o visini primanja. izveštaja lekara o trajanju bolovanja. čije je utvrđenje tražio.OBLIGACIONO PRAVO 288. nije dovoljan dokaz za utvrđenje činjenice da je šteta koju potražuje zaista u tom iznosu i nastupila. itd. godine) 289. zaposleni koji je odbio da radi kod poslodavca kod koga je u radnom odnosu da bi radio "na crno" nema pravo na naknadu štete zbog izgubljene zarade i drugih primanja.2006. Iz obrazloženja: Tužilac prvog reda tužbom traži na ime naknade nematerijalne štete navedeni iznos po osnovu umanjenja životne aktivnosti.00 dinara. u konkretnom slučaju tužilac prvog reda nije dokazao.05. listu bolovanja i izveštaj o prometu po tekućem računu preko koga se vrši isplata zarade). drugonaznačeni iznos po osnovu pretrpljenih fizičkih bolova. dok je tužilja trećeg reda tražila da se utvrdi njeno potraživanje prema tuženom na ime naknade nematerijalne štete zbog pretrpljenih fizičkih bolova u navedenom iznosu i zbog pretrpljenog straha u iznosu od 50. s obzirom da isti nisu dokazali bitnu činjenicu da je u visini koju su tražili materijalna šteta zaista i nastupila za svakog pojedinačno. Imenovana tužilja trećeg reda nije pristupila medicinskom i neuropsihijatrijskom veštačenju radi utvrđenja bitne činjenice .000.01. a shodno nalazu i mišljenju veštaka saobraćajne struke.152 - . Naime.

Zakona o obligacionim odnosima. Ko drugome prouzrokuje štetu dužan je da mu je naknadi. niti su mu uplaćeni doprinosi kod tuženog poslodavca njegovom krivicom. (Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu. stav 2. da bi ostvario veću zaradu po osnovu rada "na crno". na bazi nalaza i mišljenja sudskog veštaka. Gž.član 154.2010. odgovorno lice dužno je plaćati povređenom određenu novčanu rentu.04.09.04.09.12. kao i budući mesečni iznos na ime rente. drugih primanja i neuplaćenih doprinosa. Pravo na rentu ima zaposleni koji je zbog povrede na radu potpuno izgubio radnu sposobnost i zato ostvario pravo na invalidasku penziju. Imajući u vidu da je rešenjem Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika od 27. U toj situaciji tužilac nije ostvario zaradu. što bi govorilo o materijalnoj odgovornosti tuženog poslodavca primenom odredbe člana 172. ukoliko ne dokaže da je šteta nastala bez njegove krivice . Zakona o obligacionim odnosima.2002. godine. već je njegova volja bila i da ne radi kod tuženog poslodavca. Iz obrazloženja: Šteta je umanjenje nečije imovine i sprečavanje njenog povećanja – član 155. koja nesposobnost je nastala kao posledica povrede za vreme vršenja vojne službe. poslodavaca "na crno" ostvaruju ći zaradu i istovremeno odbije poziv za rad od poslodavca kod koga je u radnom odnosu. Gž. rešenje o prestanku radnog odnosa je poništeno.2002. Naime.2010. zbog male plate. Zakona o obligacionim odnosima. godine tužilac oglašen trajno nesposobnim za službu u Vojsci Jugoslavije. kod koga je u radnom odnosu. u vezi člana 154.2002. Zakona o obligacionim odnosima. to je pravilno prvostepeni sud. kao naknadu za tu štetu član 195.OBLIGACIONO PRAVO Iz obrazloženja: Kada zaposleni. dok za to postoje zakonski uslovi. na osnovu svoje odluke. pa i u pogledu odluke o kamati koja deli sudbinu glavnog potraživanja. tada nema pravo na naknadu štete po osnovu izgubljene zarade. Ako povređeni zbog potpune ili delimične nesposobnosti za rad gubi zaradu ili su mu se potrebe trajno povećane ili su mogućnosti njegovog daljeg razvijanja i napredovanja uništene ili smanjene. godine tužiocu priznato pravo na invalidsku penziju počev od 19.153 - . godine) 290. radi kod drugog poslodavca odn. on je sopstvenom krivicom prouzrokovao svoje stanje nerada kod poslodavca pa i nezavisno od toga što je poništeno njegovo rešenje o prestanku radnog odnosa. te da je iz ocene i mišljenja lekarske komisije od 18. (Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu. stav 1. našao da je tužena u obavezi da isplati preostalu razliku između plate koju bi tužilac ostvario da nije došlo do povređivanja tužioca i njegovog penzionisanja po redovnom toku stvari i invalidske penzije koju je ostvario. 1 961/10 od 08. Međutim. i to ne samo na taj način što je neopravdano odsustvovao sa posla do donošenja rešenja (pa tako i provocirao njegovo donošenje koje je poništeno zbog formalnih nedostataka). 1 2156/10 od 30. stav 1. taj kauzalni neksus prekinuo je sam tužilac svojim ponašanjem. stav 1. godine) . pa je njegovo potraživanje u celosti neosnovano.

radi dobijanja kvalitetnog krzna. kao poverilac obaveze plaćanja zakupnine. 341/10 od 23. godine. a one su pre pomora postojale samo u Sloveniji.2006. da su hranu nabavljali kod tuženika kao i da im je tuženi u dva navedena navrata isporučio hranu od koje su . Tuženik je.1996. godine. Kožice od viška mužjaka i krzna od nekih ženki koje nisu bile za priplod prodavali su preko istog Udruženja i to u Nemačkoj i Italiji. godine (u vezi sa čim tuženi tvrdi da se radi o pravu zadržavanja).154 - . zaista je među strankama bio u toku spor za utvrđenje da je ugovor o zakupu raskinut.02. godine odbijanjem žalbe tuženog . nužna pretpostavka je da je on već bio u njenom posedu. uzeo za utvrđeno da su tužioci na svojim farmama uzgajali južnoameričke činčile. kako proizilazi iz spisa. nije dokazao.zakupca. Da bi poverilac dospelog novčanog potraživanja realizovao svoje pravo zadržavanja dužnikove stvari. pravnosnažnom delimičnom presudom ovog suda od 30.ovde tužioca. U vreme kada tužilac navodi da su stvari nestale . godine bila otežana komunikacija sa Slovenijom. Za ostvarenje naknade štete u vidu izmakle koristi. Pre pomora o tome nisu imali zaključene ugovore sa trgovcima krzna niti su pružili dokaz o njihovoj realizaciji. Cilj im je bio da te farme uvećaju radi ostvarivanja dobiti. Iz obrazloženja: Tuženi svoju tvrdnju o vršenju prava zadržavanja.01. Ti iznosi predstavljaju naknadu stvarne materijalne štete koju su tužioci pretrpeli. Presuda je postala pravnosnažna 18. a na ime uginulih činčila. po prirodi stvari. (Iz Presude Apelacionog suda u Kragujevcu. tužilac je mora i dokazati u vidu sprečavanja povećanja iste. obavezan da im materijalnu štetu isplati. postojalo je tržište činčila. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je pravilno. godine) 292. Nisu nastavili sa uzgajanjem činčila posle pomora jer je još od 1990. Gž.2010.zbog agensa koji potiče iz nje . nije u posedu stvari dužnika .03. na osnovu nespornih navoda stranaka i ocene izvedenih dokaza.OBLIGACIONO PRAVO 291. . Zakupodavac poslovnog prostora. Tom presudom je utvrđena obična šteta koja se ogleda u gubitku njihovog konkretno određenog broja.2003. kao proizvođač hrane od koje su činčile uginule.uginule.10.septembra meseca 1996. a ne da je samovoljno oduzeo. Na teritoriji tadašnje Jugoslavije pre 1991. Tužioci su ih nabavljali preko Udruženja iz Slovenije i u prvo vreme od njih dobijali i hranu. pa na osnovu istog pravilno nalazi da je zahtev tužilaca za naknadu izmakle koristi u celosti neosnovan. Ovako utvrđeno činjenično stanje nesumnjivo proizilazi iz dokaza u spisima predmeta na koje se prvostepeni sud poziva. Žalba tužilaca nije osnovana. godine ali u toku iste nisu dokazali da su taj vid štete pretrpeli. To je i utvrđeno Presudom nadležnog Opštinskog suda od 13. godine. Tužioci su tužbeni zahtev na ime izmakle dobiti preinačili u toku parnice podneskom od 10.1996.06.

3890/2010 od 02. a tuženi je preuzimanje tih stvari učinio nespornim) proizilazi da je prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo kada je odbio zahtev tužioca da se utvrdi njegovo potraživanje u odnosu na stečajnu masu. kriv imenovani osiguranik tuženog. u konkretnom slučaju. Zakona o obligacionim odnosima. Iz obrazloženja: Nakon zadobijene povrede u saobraćajnoj nesreći. ovo pravo bi ga samo ovlastilo da stvar proda radi naplate svog potraživanja iz njene vrednosti.OBLIGACIONO PRAVO Na osnovu činjenice da se u vreme nestanka robe među strankama vodio spor o raskidu ugovora i zahtevu za iseljenje tužioca. Na osnovu nalaza i mišljenja sudskih veštaka ortopedske i neuropsihijatrijske struke. u kojoj je tužilac zadobio telesne povrede. tužilac je pretrpeo strah.prema utvrđenju prvostepenog suda . koju je izazvao osiguranik tuženog. koji je izazvao saobraćajnu nezgodu. pa nije ni dokazao da je imao ovlašćenje da ih zadrži sve dok mu to potraživanje ne bude isplaćeno. istog Zakona . bio je osiguranik ovde tuženog. ali i o tome da se njome ne pogoduje težnjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i društvenom svrhom. Tužilac je očigledno bio u posedu prostora u vreme spora. Pž. kao svog dužnika po osnovu zakupnine. a imajući u vidu i zaključak da bi se eventualni propust vozača mogao odnositi na prekoračenje brzine od 1.nije ih ni mogao zadržati pozivajući se na svoje zakonsko pravo. Ako tuženi nije držao prostor. jer nije dokazao da je u vezi sa tim stvarima vršio pravo koje mu po Zakonu pripada.25 km/h u odnosu na opšte ograničenu brzinu kretanja u gradskim uslovima od 60 km/h. Pri tome. kao i o visini njene naknade. Iz naznačenog Zapisnika o uviđaju i Nalaza i mišljenja veštaka saobraćajno-mašinske struke. a ako već stvari nije držao . uz prethodno obaveštavanje dužnika o nameri da izvrši prodaju kako je to predviđeno članom 289. sud će voditi računa o značaju povređenog dobra i cilju kome služi ta naknada. Osim toga. godine) 293. a tuženi nije dokazao da u smislu člana 154. kao i za strah u smislu člana 200. Zakona o obligacionim odnosima imovina tužioca umanjila se za vrednost nedostajućih stvari čija visina je utvrđena u postupku veštačenja.155 - . i to po polisi koja je važila u vreme nastanka saobraćajne nezgode.2010. Tuženi nije dostavio dokaze da je držao stvari tužioca. Zakona o obligacionim odnosima. pa i njegovog pravnosnažnog okončanja. pa kako on iste nije dokazao (istovremno. u postupku veštačenja je utvrđena vrednost nedostajućih stvari. Prilikom odlučivanja o zahtevu za naknadu nematerijalne štete. prvostepeni sud je utvrdio da je za saobraćajnu nezgodu.09. ne može se prihvatiti navod tuženog da tužilac nije koristio predmetni poslovni prostor. u smislu člana 155. .na osnovu pravnosnažne presude sproveden postupak prinudnog izvršenja radi primopredaje poslovnog prostora koji je bio predmet zakupa. Imenovani. a ne i da stvari samovoljno preuzme i zadrži za sebe slobodno sa njima raspolažući. prvostepeni sud je zaključio da tužiocu pripada novčana naknada nematerijalne štete za pretprljene fizičke bolove i duševne bolove. Neosnovani su žalbeni navodi tuženog da prvostepeni sud nije dao razloge zbog kojih nije prihvatio prigovor podeljene odgovornosti. teret dokazivanja ovih činjenica bio je na strani tuženog. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda.nema njegove odgovornosti za pričinjenu stvarnu štetu tužiocu. Zaključak prvostepenog suda da. ali da bi u tom slučaju jedino samo oštećenje na vozilu bilo neznatno manje. onda nije ni mogao biti u državini stvari koje su se u njemu nalazile. Naime. nije bilo osnova za usvajanje prigovora o podeljenoj odgovornosti i umanjenje visine tužbenog zahteva po tom osnovu je pravilan. jer je . fizičke i duševne bolove.

i to ne samo kada vode ima dovoljno na nivou grada. ali i o tome da se njome ne pogoduje težnjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i društvenom svrhom . nezavisno od naknade materijalne štete. Posebno je imao u vidu da istom stranke nisu konkretno prigovorile. mora postojati protivpravnost u radnjama tuženog Javnog komunalnog preduzeća koji gazduje javnim vodovodom: mora se ustanoviti da tuženi zlonamerno svojim aktivnostima. Zakona o obligacionim odnosima. Zakona o obligacionim odnosima. zbog čega je snabdevanje vodom nejednako.komunalno preduzeće ovlašćeno da gazduje javnim vodovodom. Zakona o obligacionim odnosima. povrede ugleda. a naročito jačina bolova i straha i njihovo trajanje to opravdava. Ustanovljeno je da postoji više zona tj. Zakona o obligacionim odnosima. Relevantne odredbe: Šteta je umanjenje nečije imovine (obična šteta). (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. sprečavanje njenog povećanja (izmakla korist). Zakona o obligacionim odnosima. Zakona o obligacionim odnosima. Za postojanje štete.član 200. želi da omogući nezakonito ostvarenje privilegovanog položaja samo jednoj grupi korisnika vodovoda na račun ostalih. 3955/2010 od 15. više visinskih kota. iz koga je – prihvativši ga kao stručnog i dokumentovanog .2010. sud će. .156 - . što po oceni ovog suda jeste jedna od uloga prvotuženoga ili pravo svih korisnika javnog vodovoda.OBLIGACIONO PRAVO Na spornu okolnost utvrđenja visine nematerijalne štete prvostepeni sud je izveo dokaz medicinskim veštačenjem. U slučaju udesa izazvanog motornim vozilom u pokretu. slobode ili prava ličnosti. već i u letnjim mesecima.utvrdio visinu nematerijalne štete. kao i o visini njene naknade.07. koji je prouzrokovan isključivom krivicom jednog imaoca. časti. kao i za strah. Prilikom odlučivanja o zahtevu za naknadu nematerijalne štete. za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti. kao i u njenom odsustvu . stav 1.član 200. sud će voditi računa o značaju povređenog dobra i cilju kome služi ta naknada. tako su prethodno i izvođeni radovi na rekonstrukciji vodovodne mreže. ako nađe da okolnosti slučaja. kao i nanošenje drugome fizičkog ili psihičkog bola ili straha (nematerijalna šteta) . dosuditi pravičnu novčanu naknadu. u smislu člana 156. godine) 294. smrti bliskog lica. ali da je osnovni motiv i namera prvotuženog da se time izvrši ujednačavanje snabdevanja vodom korisnika.član 155. na koju su se prenavezali ovde tužioci. čime su poboljšali svoj položaj i dobili bolje snabdevanje vodom. Za pretrpljene fizičke bolove. pa i rekonstrukcijom vodovodne mreže. Krivica postoji kada je štetnik prouzrokovao štetu namerno ili nepažnjom . primenjuju se pravila o odgovornosti po osnovu krivice .član 178. Pž. naruženosti. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je izvedenim dokazima utvrdio da je ovde prvotuženi . Po nalazu veštaka. istog člana propisano je da će. Istim nalazom je utvrđeno i da su ti radovi provedeni i obavljeni bez validnih projekata i bez odgovarajuće dozvole nadležnog organa.član 158. u kom svojstvu izvodi određene radove na vodovodnoj mreži u cilju boljeg i ravnomernijeg snabdevanja korisnika. stav 2. Iz tog razloga je prvotuženo Komunalno preduzeće izvodilo radove na rekonstrukciji vodovodne mreže. Stavom 2.

pa i na rekonstrukciji vodovodne mreže. s obzirom na odredbu stava 1. (Iz Presude Apelacionog suda u Kragujevcu. Zakona o obligacionim odnosima (imajući u vidu ove odredbe . Zbog toga u aktivnostima prvotuženoga i drugotuženoga nema protivpravnosti koja u konkretnom slučaju stvara osnov za primenu odredbe člana 156.na ovu odredbu se može pozvati onaj kome preti znatnija šteta.2010. ni sa tog stanovišta nisu ispunjeni uslovi za primenu člana 156. gube iz vida činjenicu da su sve aktivnosti prvotuženoga. člana 156. Zbog toga. . kao i da se uzdrži od delatnosti od kojih proizilazi uznemiravanje ili opasnost štete ako se nastavak uznemiravanja ili štete ne može sprečiti odgovarajućim merama. Sa druge strane. Relevantne odredbe: Šteta je umanjenje nečije imovine (obična šteta) ili sprečavanje njenog povećanja (izmakla korist). u smislu navedene odredbe.član 155.OBLIGACIONO PRAVO Relevantne odredbe: Stavom 1. ukoliko traži naknadu u vidu izmakle dobiti). Zakona o obligacionim odnosima određeno je da svako može zahtevati od drugog da ukloni izvor opasnosti od koga preti znatnija šteta njemu ili neodređenom broju lica. nalazom veštaka hidro-struke ustanovljeno je da po tužioce nema značajnijeg ugrožavanja zbog priključenja tuženih na način koji se želi sprečiti. šteta se reflektuje ne samo po tužioce već i po ostale korisnike javnog vodovoda kojim gazduje prvotuženi. a u stavu 4. usmerene na omogućavanje približno jednakog snabdevanja korisnika vodovoda uz približno podjednaku solidarnost svih korisnika prilikom nestašica. iste odredbe propisano je da se. Zakona o obligacionim odnosima . Pri tome. ne znači automatski i obavezu tuženog da naknadi svaki iznos koji ovaj navede kao svoju štetu nastalu u označenom periodu.II 113/2010(2) od 21. godine) 295. Zakona o obligacionim odnosima. Stavom 3. Sa druge strane. su to učinili na isti način na koji žele da spreče tužene. Iz obrazloženja: Odgovornost tuženog za štetu prouzrokovanu tužiocu opisanim skrivljenim neblagovremenim izvršenjem ugovornih obaveza. a posebno u periodu leta odnosno turističke sezone. u vreme van turističke sezone. oštećeni mora dokazati nastanak i visinu štete u toku postupka i zahtevati njenu naknadu.01. postojala jedino ukoliko bi prvotuženi svojim aktivnostima zlonamerno. . u vreme turističke sezone zbog nestašica se i onako pristupa restrikcijama. U konkretnom slučaju. može zahtevati samo naknada štete koja prelazi normalne granice. Bez obzira na odgovornost tuženog po osnovu krivice.157 - . kao i nanošenje drugima fizičkog ili psihičkog bola ili straha (nematerijalna šteta) . Gž.da bi se tuženi obavezao na naknadu štete tužiocu neophodno je utvrditi da je došlo do umanjenja njegove imovine ukoliko traži naknadu obične štete ili sprečavanje njenog povećanja. i sami tužioci koji su se priključili na javni vodovod po rekonstrukciji koju je vršio prvotuženi. ako šteta nastane u obavljanju opšte korisne delatnosti za koje je dobijena dozvola nadležnog organa. te bi ona. Istovremeno. hteo da ostvari privilegovan položaj samo jedne grupe korisnika.sa jedne strane. je navedeno da se i u tom slučaju može zahtevati produženje društveno opravdanih mera za sprečavanje nastupanja štete ili za njeno smanjenje. U tom pravcu u konkretnom slučaju nema dokaza.

a do čijeg kvarenja je došlo usled isključenja ovog osnivača sa mreže za snabdevanje električnom energijom. tužiocu bi se mogla dosuditi naknada samo one stvarne štete koja je za njega zaista nastala odn. držalac.član 189. u sporu za naknadu štete tužilac je. tužilac. (Iz Rešenja Višeg trgovinskog suda. Dva psa . Stoga. izvršenog od strane tuženika kao javnog preduzeća koje se bavi snabdevanjem električnom energijom. Zakona o obligacionim odnosima.član 189. iako tužilac i tuženi nisu bili u neposrednom ugovornom odnosu radi snabdevanja električnom energijom. one koja je utvrđena kao umanjenje njegove imovine. stav 2. godine) 297. s obzirom na utvrđeno činjenično stanje. 8816/09 (1) od 11.jedan rase "nemački ovčar" i drugi rase "rotvajler" – slobodno su trčkarala oko njih. Pž. kao i na njegovu odgovornost za navedeno zakašnjenje. to je aktivno legitimisano za podnošenje navedenog zahteva lice koje je štetu pretrpelo odn. (Iz Presude Višeg trgovinskog suda.158 - . Kako je predmet tužbe zahtev za naknadu štete. Visinu naknade štete utvrđuje sud prema cenama u vreme donošenja sudske odluke kad je u pitanju stvarna šteta . To je.2009. Svako lice koje je oštećeno krivicom trećeg lica aktivno je legitimisano da u parnici traži od njega naknadu štete. Po principu objektivne odgovornosti. bez obzira na nesporno zakašnjenje tuženog u izvršenju ugovorne obaveze izgradnje i predaje poslovnog prostora. Iz obrazloženja: Utvrđeno je sledeće činjenično stanje: Kritičnog dana tužilja je došla do kuće tužene. Pri oceni visine izmakle koristi sud uzima u obzir dobitak koji bi se mogao osnovano očekivati prema redovnom toku stvari ili prema posebnim okolnostima. lagerovao opredeljene količine jagnjećeg mesa.član 185.2009. stav 3. u ovom slučaju . kao lice koje je štetu pretrpelo. godine) 296. Ovaj drugi je prišao neposredno uz tužilju i počeo je "njušiti" a na to je . On je. lice čija je imovina umanjena ili sprečeno njeno uvećanje. Zakona o obligacionim odnosima.OBLIGACIONO PRAVO Odgovorno lice dužno je da uspostavi stanje koje je bilo pre nego što je šteta nastala . za štetu koju pričini pas odgovara njegov vlasnik odn. pozvonila i u dvorište ušla zajedno su ćerkom tužene koja joj je otvorila vrata. Imajući sve to u vidu.tuženog. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je pravilno ocenio istaknuti prigovor nedostatka aktivne legitimacije na strani tužioca. aktivno legitimisan da traži njenu naknadu od lica čijim je radnjama ona i prouzrokovana tj. a čije ostvarenje je sprečeno štetnikovom radnjom ili propuštanjem . 6863/09 (2) od 17. Zakona o obligacionim odnosima.09. Pž.11. u magacinu svog osnivača.

iznenada čeljustima uhvatio tužiljinu desnu potkolenicu i počeo da je grize. pozvala je u pomoć i svoje roditelje. U narednom periodu od oko mesec i po dana strah je bio jačine sedam stepeni da bi u naredna dva meseca za vreme kućnog lečenja bio pet stepeni. razvijen je strah od pasa. redovnih kontrola i previjanja. a zatim su bili jačine četiri stepena sve do završetka previjanja i skidanja konaca. Na kapiji i vratima porodične kuće tužene je stajalo upozorenje "Čuvaj se psa". istrčala je iz dvorišta. antitetanusne i antibarične zaštita od strane infektologa. došlo je do infekcije rane. što se ovoj učinilo nebitnim jer je pse poznavala iz ranijih poseta. Nakon hirurške intervencije bolovi su prva dva postoperativna dana dostizali intenzitet od pet do šest stepeni. U vreme napada psa tužilja je trpela primarni strah najvećeg intenziteta od 10 stepeni. u periodu od dva dana. posebno u večernjim satima i tokom noći. do dolaska hitne medicinske pomoći. su Vlasnici su često puštali pse da slobodno trče dvorištem. kidajući delove odeće i mekog tkiva uz već obilato krvarenje. Rane su sanirane nakon više od mesec dana od povređivanja i tada počinje rehabilitacioni tretman u kućnim uslovima a koji je trajao dva meseca. Kao posledica ovog događaja kod tužilje je došlo do gubitka pozitivnog emotivnog odnosa sa tuženom. kada su bolovi nestali u dvočasovnom periodu. dok su brigu oko "rotvajlera" vodile tužena i njena ćerka. Iza toga. Osećaj bola u potkolenici i stopalu javlja se i sada prilikom jačeg fizičkog napora i na promenu vremena i ovi bolovi su trajne prirode. ona je pala na zemlju i na par sekundi izgubila svest da bi se nakon toga suočila sa razjarenim psom koji joj grize desnu nogu. Potom je strah bio intenziteta od osam stepeni i trajao je 15-20 minuta. Od trećeg dana do završetka previjanja bolovi su jačine četiri stepena. koji se brinuo oko “nemačkog ovčara”. praćene otokom i crvenilom potkolenice. da bi ovaj strah bio osam stepeni u naredne tri nedelje koliko je trajala parenteralna terapija . Tužilja se lečila od višestruke ujedne rane sa zadnje i prednje strane desne potkolenice kao i desnog kažiprsta. kojom prilikom je zadobila i povrede na kažiprstu desne ruke. Do kraja prvog dana po povređivanju bio je šest stepeni. bolovi su šest stepeni. Konci su skinuti nakon 12 dana. majku (tuženu) i oca. U naredna dva meseca. U septembru mesecu iste godine obavljena je hirurška intervencija od strane plastičnog hirurga pod lokalnom anestezijom.OBLIGACIONO PRAVO ćerka tužene upozorila tužilju da se pazi da ujeda. Tužilja zatim počinje da trpi sekundarni strah intenziteta devet stepeni u periodu od prve tri nedelje lečenja do saniranja inficirane rane. Muž tužene je drškom od metle udarao psa dok je tužilja rukama pokušavala da čeljusti psa odvoji od svoje noge. Ćerka tužilje je pokušala da psa odvoji od tužilje. Pas je. Infekcije su sanirane u trećoj nedelji po povređivanju.159 - . U momentu povređivanja tužilja je trpela fizičke bolove intenziteta od osam do devet stepeni do dolaska u bolnicu i dobijanja lokalne anestezije. Oba psa na poklon je dobio sin tužene. prilikom sprovođenja fizikalne terapije. javljaju se snovi sa zastrašujućim sadržajima te tužilja trpi duševne patnje i trajno će ih imati. koje povrede predstavljaju tešku telesnu povredu koja ne ugrožava život. U septembru mesecu iste godine imala je korektivnu plastično-hiruršku intervenciju na ožiljcima i trpela sekundarni strah od osam stepeni u periodu od 12 dana sve do skidanja konaca. Kada je uspela da oslobodi nogu. međutim. fizički bol je i dalje prisutan i to jačine tri stepena u tročasovnom periodu. a zatim je sledio lokalni tretman ožiljaka koji je trajao šest meseci. . a u narednih pola godine trpela je strah intenziteta od pet stepeni. I pored primarne hirurške obrade i ordinirane antibiotske. u trajanju od dva do tri minuta do gubitka svesti.do skidanja zavoja.

bitne za presuđenje u ovoj pravnoj stvari. Neosnovani su i navodi tužene u žalbi da je do ujeda došlo krivicom tužilje. Odluke o uslovima za držanje i zaštitu domaćih životinja na teritoriji grada . i člana 174. jer je utvrđeno da u smislu člana 12.11.medicinska sestra na Urološkom odeljenju od 1978. 3545/05 od 17. nesumnjivo je u toku postupka utvrđeno da je pas bio u državini kao jednoj od držalaca psa. godine nije bila radno aktivna.160 - . Za prestanak rada tužilje nema osnova u radnjama tuženog poslodavca. Zakona o obligacionim odnosima. Gž. stav 2. (Iz Presude Okružnog suda u Novom Sadu. Jer.nije pravilno primenio materijalno pravo Neosnovani su žalbeni navodi kojima se ukazuje da pas pripada imenovanoj ćerki tužene. prema navodima tužbe tužilja nije radila u periodu na koji se odnosi njeno potraživanje naknade štete po osnovu izgubljene zarade kod tuženog. . Zakona o obligacionim odnosima. Dakle. Zbog toga nema ni obaveze poslodavca na naknadu štete u vidu izgubljene zarade zaposlenom. Oni za posledicu imaju da je izgled tužilje naružen u srednjem stepenu. Tužilja nije radila u periodu na koji se odnosi njeno potraživanje. u vezi člana 154. pa i u vidu izgubljenog zbog neostvarene zarade. Nema materijalne odgovornosti poslodavca ako prestanak rada zaposlenog nema osnova u njegovim radnjama. jer se radi o šteti od opasne stvari za koju odgovara njen imalac. Tada je izbegla na teritoriju uže Srbije i do 2003. pa time nije ostvarila standardni učinak ni puno radno vreme kao osnov za isplatu zarade. odn.OBLIGACIONO PRAVO Na desnoj nozi kod tužilje i kažiprstu postoje ožiljci. već su one nastale potpuno nezavisno od toga. koja je to i priznala. pri tome . motorna snaga potkolenice odn.2005. godine.pas nije bio propisno smešten. stav 1.posledična veza između radnje poslodavca ili lica za koga on odgovara i štete kao umanjenja imovine na strani zaposlenog kao oštećenika. Koža okoline ožiljaka je izmenjenog senzibiliteta i delom sa osećajem utrnutosti. tužena a na osnovu člana 154. Iz obrazloženja: Utvrđeno je sledeće činjenično stanje: Tužilja je bila u radnom odnosu na neodređeno vreme kod tuženog . stav 1. za štetu odgovara držalac psa odn. a imajući u vidu da nije od značaja vlasništvo već državina psa. jer je zbog opštepoznatih događaja bila izbeglo lice. pri čemu se ima u vidu da je tužilja mlada ženska osoba. potrebno je da postoji uzročno . Smanjena je gruba. izgubljene dobiti. kada je obavezao tuženu da tužilji na ime pretrpljenih fizičkih bolova i na ime duševnih bolova zbog naruženosti isplati iznose navedene u izreci prvostepene presude . godine) 298. za konstituisanje materijalne odgovornosti tuženog poslodavca za štetu koju zaposleni trpi na radu ili u vezi sa radom. stav 3. Dakle. Prvostepeni sud je pravilno i potpuno utvrdio sve izložene činjenice.498. Tužilja je za ukupne pružene medicinske usluge po priloženoj listi platila iznos od 21. skočnog zgloba u lakom stepenu što za posledicu ima trajno umanjenje životne aktivnosti od 5%. Međutim.90 dinara.pravilno ocenivši i dokaze izvedene u toku postupka. i 5. godine do opštepoznatih događaja na teritoriji Kosova i Metohija juna meseca 1999. Normativni osnov za ovaj zaključak sadržan je u odredbi člana 172. osetljivi na sunčevu svetlost kao i na hemijsku i mehaničku iritaciju. Međutim.

koji je tim vozilom i upravljao.OBLIGACIONO PRAVO Međutim.10. Vremenski uslovi za saobraćaj – kolovoz suv. odgovornost tuženih za štetu nastalu objavljivanjem sporne informacije ceni se prema opštim pravilima o naknadi štete: solidarna odgovornost za štetu se zasniva na odredbama člana 154. br. prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo dajući za svoju odluku razloge koje prihvata i drugostepeni sud kao u postupku žalbene kontrole.2008. godine) 299. 43/2003) . pa je on i obavezan na naknadu materijalne štete tužiocu.2005. Šteta je prouzrokovana vozilom koje je vlasništvo tuženog i isključivo njegovom krivicom. godine) 300. I 1921/09 od 11. (Iz Presude Okružnog suda u Beogradu. glasnik RS". uzrok za to nisu radnje tuženog poslodavca. Iz obrazloženja: Utvrđeno je sledeće činjenično stanje: U saobraćajnoj nezgodi dana 18. stav 1. Gž. godine učestvovali su traktor IMT navedenih registarskih oznaka sa prikolicom. godine. Vozač traktora započeo je radnju skretanja u levo na putu M-22 prema svom imanju.za štetu nastalu objavljivanjem netačne informacije se odgovornost urednika i izdavača ceni po opštim pravilima o naknadi štete. . 3612/05 od 06. dnevna. istog Zakona.04. Ukoliko je sporna informacija objavljena nakon stupanja na snagu Zakona o prestanku važenja Zakona o javnom informisanju ("Sl.2003. Na prikolici nije bilo svetlosnog signalnog uređaja. Dakle.11. Zato je pravilan zaključak iz ožalbene presude da je potraživanje tužilje po osnovu izgubljene zarade i njen zahtev za uplatu doprinosa nadležnom fondu kao vidovi naknade nematerijalne štete u celosti neosnovan. u konkretnom slučaju. na taj način nije ustupio pravo prvenstva vozilu "Mercedes" koji je bio u fazi njegovog preticanja i koje se nalazilo u levoj saobraćajnoj traci. 17. vidljivost dobra. Imajući sve to u vidu.vlasništvo tužioca. 11/2001) a pre stupanja na snagu Zakona o javnom informisanju ("Sl. br. a da se prethodno nije uverio da time neće ugroziti vozila koja se kreću po kolovozu iza njega.04.161 - . glasnik RS".2001. Zakona o obligacionim odnosima u vezi sa članom 206. Pravilno je utvrđena činjenica da su tuženi u svojstvu izdavača odn. Iz obrazloženja: Posle donošenja Zakona o prestanku važenja Zakona o javnom informisanjua a pre stupanja na snagu Zakona o javnom informisanju objavljena je sporna informacija tj. Gž. glavnog i odgovornog urednika omogućili objavljivanje spornih podataka i time prouzrokovali povredu ugleda tužioca.. već događaji koji su nezavisni od njih. a (eventualno) uključeni pokazivač pravca na traktoru nije se mogao na vreme uočiti zbog prikolice. Dakle. kojim je upravljao tuženi i teretni kombi marke "Mercedes" navedenih registarskih oznaka . 170. (Iz Presude Okružnog suda u Beogradu. i člana 200.

pravilno primenio materijalno pravo kada je obavezao tuženog na naknadu materijalne štete tužiocu. prvostepeni sud je . ali je ova obaveza . napala su ih tri psa lutalice od kojih ga je najveći sa leđa ugrizao za levu nogu. tužilac se dana 02.2005.1 sekund. stav 2. ne oslobađa ove odgovornosti. Na osnovu u svemu pravilno i potpuno utvrđenog činjeničnog stanja.2005. Sudar je pravilno pokušao da izbegne levim izmicanjem za koju radnju vozač traktora zbog kretanja skupa ulevo nije ostavio dovoljno prostora. s obzirom da iz utvrđenih činjenica nesumnjivo proizilazi da je šteta prouzrokovana vozilom koje je vlasništvo tuženog a njegovom isključivom krivicom. sa tehničke tačke gledišta. godine) 301. Imajući u vidu utvrđeno činjenično stanje. (Iz Presude Okružnog suda u Novom Sadu. Taj stav prihvata i žalbeni sud. prvi put je mogao uočiti eventualni levi pokazivač pravca na traktoru u trenutku kada je do sudara preostalo 2.kao i druge komunalne delatnosti i ostale od opšteg interesa saglasno Zakonu u njegovoj nadležnosti tj. Gž. Ovo zbog toga što se grad. ona izvorno predstavlja obavezu prvotuženog. godine) .03. prvostepeni sud je zauzeo pravilan stav o odgovornosti prvotuženog. ovde drugotuženi).ne bi se mogao zaustaviti ispred prepreke. odlučujući o naknadi nematerijalne štete.2007. 2669/06 od 14. Za štetu koju je oštećeni pretrpeo ugrizom psa lutalice postoji solidarna odgovornost grada i gradskog javnog komunalnog preduzeća. Za navedenu saobraćajnu nezgodu tuženi je proglašen u prekršajnom postupku krivim i kažnjen novčanom kaznom. Pregledan je na Odeljenju za Urgentnu hirurgiju Instituta za hirurgiju a sledeći dan i u Zavodu. Odluke o uslovima za držanje i zaštitu domaćih životinja na teritoriji grada Novog Sada (… poslove hvatanja i prevoza napuštenih životinja i sakupljanja vrši JKP "Čistoća" … tj. Žalbeni navodi prvotuženog u pogledu njegove pasivne legitimacije i u vezi s tim njegove odgovornosti su neosnovani.02. pravilnom primenom odredaba člana 154.162 - . jer samo poveravanje obavljanja ove komunalne delatnosti ne može za prvotuženog biti osnov oslobađanja od odgovornosti. Zakona o komunalnim delatnostima (… opština. Iz obrazloženja: Utvrđeno je sledeće činjenično stanje: Zajedno sa svojim navedenim prijateljem. (Iz Presude Okružnog suda u Novom Sadu.suprotno žalbenim navodima stranaka . Grad Beograd uređuje i obezbeđuje uslove obavljanja komunalnih delatnosti i njihov razvoj …) i člana 39. Gž.OBLIGACIONO PRAVO U situaciji kada se vozilo tužioca nalazi u fazi preticanja u levoj saobraćajnoj traci. odredbe člana 2. Primetivši da su mu pantalone na mestu ujeda pocepane i da noga krvari. gde je konstatovana laka telesna povreda. prvotuženi jeste svojom odlukom posao uklanjanja pasa lutalica poverio drugotuženom.11. 2345/05 od 24. kao osnivač. grad odn. i člana 184. Naime. poveravajući obavljanje određene komunalne delatnosti javnom preduzeću koje je u tu svrhu i osnovalo. Zakona o obligacionim odnosima. Čak i da je za radnju izbegavanja sudara izabrao forsirano kočenje do zaustavljanja . U neposrednoj blizini ulaza zgrade u kojoj stanuje. Zbog toga prvostepeni sud pravilno zaključuje da u predmetnoj pravnoj stvari postoji solidarna odgovornost. tužilac je taksijem otišao u Urgentni centar radi ukazivanja prve pomoći. godine oko 23 sata i 45 minuta vraćao kući.

Iz obrazloženja: U postupku donošenja ožalbene presude prvostepeni sud je propustio da utvrdi: da li je tužilac i grupa radnika koja je sa njim putovala imala uredno izdat nalog da baš tada obavlja radni zadatak na terenu. Tužilac je bio odgovoran radnik i u toku radnog vremena nije koristio alkohol. Pošto je prvostepeni sud propustio da razjasni navedene okolnosti.04. Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja.4. a uzrok štete otklonjiv. pa time i opasnost za život i zdravlje. način na koji je kapija funkcionisala ukazuje da je ista predstavljala opasnu stvar u trenutku stavljanja u pokret. a on to znao . godine) 303. Težina ove metalne kapije je prema podacima iz prijave o povredi na radu iznosila je 600 kg. u situaciji kada je dao radni nalog za rad u ratnim uslovima znajući da je bilo izvesno bombardovanje te da postoji opasnost za život i zdravlje .2005. Naime.OBLIGACIONO PRAVO 302. stvar koja je delovala s povećanim rizikom opasnosti nastanka šte. u slučaju kada je ponašanje oštećenog predvidivo. Gž. na šta se osnovano ukazuje i u žalbi. Zakona o obligacionim odnosima nužno je razjašnjenje ovih okolnosti. iz čega proizilazi da do ovoga ne bi dolazilo samo uz veoma veliku pažnju pri njenom rukovanju. Nakon ovog pucanja graničnika.snosi rizik obavljanja te opasne delatnosti i odgovaran je za naknadu štete. Metalna kapija je funkcionisala na taj način da je stalno dolazilo do njenog udara u graničnik. te je izletela iz vođice i pala udarivši tužioca. i to onog dela koji je bio zavaren za stub. Graničnik koji se nalazio na stubu ograde više puta je varen zbog pucanja do koga je dolazilo u trenutku dodira sa graničnikom kapije stavljene u pokret. Dejstvo sile upotrebljene od strane tužioca nije moglo uzrokovati pad kapije. u situaciji kada je poslodavac dao radni nalog za rad u ratnim uslovima kada je bilo izvesno bombardovanje. neposredno pre upućivanja tužioca na radni zadatak. Poslodavac. (Rešenje Okružnog suda u Beogradu. pobijana presuda je morala biti ukinuta. tuženi je izvršio zamenu istog zavarivanjem dosta masivnijeg graničnika. da li je tuženi. Iz obrazloženja: Pred prvostepenim sudom je utvrđeno da je tužilac bio u radnom odnosu kod tuženog na poslovima portira. Postoji potpuna objektivna odgovornost imaoca opasne stvari u vezi koje je šteta nastala. po oceni drugostepenog suda. te da je dana 28. a prema izjašnjenju veštaka oko 320 kg. zbog čega je kapija nastavila sama da se kreće.163 - .2007. pribavio obaveštenje od centra za uzbunjivanje da je u kritično ili blisko vreme nagoveštena (ili) i ostvarena vazdušna opasnost i bombardovanje. dakle. zbog čega se on ne može ni delimično osloboditi ove odgovornosti. Za pravilnu primenu odredbe člana 154.tada on snosi rizik obavljanja te opasne delatnosti i odgovaran je za naknadu štete. 3178/06 od 19. da li se to moglo realno očekivati prema redovnom toku stvari s obzirom na učestalost bombardovanja ove lokacije i da li je zadatak na bombardovanoj lokaciji po svojoj prirodi bio neodložan. Naime. godine došlo do njegovog povređivanja na taj način što je prilikom zatvaranja glomazne metalne pokretne kapije od strane tužioca došlo do pucanja jednog dela graničnika. pravilno je zaključio prvostepeni sud da je tuženi odgovoran za štetu koju je prilikom povređivanja pretrpeo tužilac.

164 - . st. dakle. 177.2007. na osnovu zaključenog ugovora sa drugotuženim. zbog čega se tuženi ne može pozivati da bi posebna pažnja rukovanja kapijom isključila ovaj rizik. godine) 304.11. 174. 3. pored toga. nezakonito postupanje državnih organa može se iskazati samo kroz kršenje a ne i kroz primenu prava. Gž. u vezi čl. Takvo postupanje tužene se. ne može kvalifikovati kao deliktna radnja koja ima za posledicu naknadu štete primenom pravila iz odredbe člana 154.br. odnosno da je bilo predvidivo da upotreba kapije sa uobičajenom pažnjom stvara izvesnost realizacije rizika njenog pada. godine.1. u vezi člana 172. Zakona o obligacionim odnosima. Pri tome se tuženi ne može ni delimično osloboditi ove odgovornosti na osnovu odredbe čl. Iz obrazloženja: Prema utvrđenim činjenicama tužilac je vlasnik nepokretnosti opisanih u prvostepenoj presudi. a uzrok štete otklonjiv. u smislu čl. Na drugoj strani. a ne po osnovu sticanja bez osnova. zbog čega je konkretnom prilikom došlo do realizacije ovog rizika povećane opasnosti. ZOO.OBLIGACIONO PRAVO te. Naime. (Presuda Okružnog suda u Kraljevu Gž. Dana 4.1921/07 od 21. neizbežnim i neotklonjivim uzrokom štete. neprimene citiranih zakonskih normi. Objektivna odgovornost imaoca opasne stvari se pak može potpuno ili delimično isključiti samo faktorom više sile. pa je tuženi nezavisno od krivice.05. 154.i zakonit rad organa tužene može dovesti do povrede prava neispunjenjem obligacije zbog pogrešne primene odn. Upravo znanje ove okolnosti potvrđuje predvidivost ponašanja rukovaoca kapijom. postupa protivpravno. odnosno predvidivost mogućnosti da ista svakog momenta može izleteti iz vođice zbog nešto jačeg pokretanja. pa bilo to i ponašanje tužioca kao rukovaoca kapijom u navedenom smislu.1. dakle. ZOO. ne plaća zakupninu. kao u konkretnom slučaju . a pogrešna primena prava ne vodi zaključku da je organ nezakonito postupao. Zbog pogrešne primene prava ne može se zaključiti da je državni organ nezakonito postupao. Ono vlasniku nepokretnosti odgovara po osnovu odgovornosti za prouzrokovanu štetu. 1624/07 od 11.2000. dana 6. za šta u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi. koji rizik se pri datim okolnostima mogao otkloniti od strane tuženog adekvatnom popravkom kapije. Lice koje koristi tuđu nepokretnost bez zaključenog ugovora o zakupu i koje. Ne predstavlja kršenje (već primenu) prava postupanje u skladu sa pozitivnim podzakonskim aktima. međutim. godine) 305. 2. Drugog je domašaja pitanje da li u je konkurenciji između akata različite pravne snage tužena strana trebala da primeni akt jače pravne snage – što je nesumnjivo domen primene prava. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je u konkretnom slučaju u ožalbenoj presudi pogrešno zaključio da se radi o naknadi štete. tuženi su zaključili ugovor o zakupu na neodređeno vreme.1995. dakle nepredvidivim. imajući u vidu da je tužiočevo ponašanje bilo predvidivo. Prema ugovoru o zakupu tužena kao zakupac .2007. godine. objektivno odgovoran za nastalu štetu. pa da zbog toga postoji osnov za naknadu štete. (Presuda Okružnog suda u Beogradu. st.

640. može odgovarati i po osnovu opštih pravila o naknadi štete iz Zakona o obligacionim odnosima.2004. odnosno sticanja bez osnova u smislu člana 210.2004. 154. godine iznos od 2. kao i da između tog osiromašenja i obogaćenja postoji međusobna uslovljenost.8.00 dinara mesečno.u smislu članova 154.00 dinara sa kamatom od 1.2004. godine.1999.962. ZOO tužilac bi imao pravo na naknadu štete u vidu izgubljene koristi u visini zakupnine na tržištu u vreme donošenja odluke o tužbenom zahtevu tužioca.1999. Tužena je o pravu vlasništva na spornim nepokretnostima saznala u vreme pregovaranja oko zaključenja ugovora o zakupu sa drugotuženim. ZOO naknadu za korišćenje nepokretnosti koje su vlasništvo tužioca. Tužena je za korišćenje jednog dela nepokretnosti u vlasništvu tužioca plaćala zakupninu bivšem vlasniku te nepokretnosti.6. 155. godine pa do 1. i 3. odnosno umanjenje imovine jednog lica.2004. (Rešenje Vrhovnog suda Srbije. odnosno da postoji obogaćenje.256. odnosno uvećanje imovine na strani drugog lica. uslovi su da postoji osiromašenje.9. osim po osnovu Zakona o radnim odnosima. Za nadoknadu materijalne i nematerijalne štete kao posledica te povrede. a od tužioca je saznala u toku 2001. 2.165 - . st.6. godine) 306. Na osnovu odredbe člana 189. ZOO. i 189. Za drugi deo nepokretnosti tužena nije imala zaključen ugovor o zakupu. Iz obrazloženja: Na utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo našavši da .9.1999. godine sa zakupninom u iznosu od 7. poslodavac. Korišćenjem nepokretnosti tužioca na opisani način. Tužena je obavezana da tužiocu za korišćenje 1/2 fabričke hale u površini od 360 m2..080. Pored navedenog magacinskog prostora organ tužene je koristio i ostale nepokretnosti u vlasništvu tužioca i za korišćenje tih nepokretnosti nije plaćao naknadu.2007.9..00 dinara sa kamatom od 1. tužena je postupala protivpravno i na taj način tužiocu prouzrokovala štetu u smislu odredbe čl. jer je u posedu nepokretnosti bila tužena.9.2004. Organ tužene je bio u posedu nepokretnosti koje su predmet spora od 20. godine isplati iznos od 1. kao i člana 106.6. 185.6. tužena odgovara po osnovu odgovornosti za prouzrokovanu štetu. Za postojanje neosnovanog obogaćenja. korelacija i da za isto ne postoji pravni osnov. a na osnovu zaključenog ugovora o zakupu na neodređeno vreme. Kako je protivpravnom radnjom tužene tužiocu prouzrokovana šteta. godine pa do 30.2004. .9. godine pa do isplate. stav 1. U reviziji tužene osnovano se ističe da su nižestepeni sudovi pogrešno primenili materijalno pravo kada su zaključili da tuženi odgovara tužiocu za korišćenje njegove nepokretnosti po osnovu sticanja bez osnova. a ne po osnovu sticanja bez osnova kako to pogrešno zaključuju nižestepeni sudovi. Tužena je obavezana da za korišćenje fabričke hale i dvorišnog prostora plati tužiocu za period od 20. i 158. godine. godine pa do konačne isplate. godine pa do 1.1999. godine. Povreda zadobijena pri dolasku na posao smatra se povredom na radu.7. Na osnovu tako utvrđenih činjenica nižestepeni sudovi su zaključili da je tužena u obavezi da tužiocu isplati na osnovu odredbe člana 210. ZOO. godine do 1. Zakona o obligacionim odnosima (dalje: ZOO) kao nesavesni držalac na osnovu odredbe člana 214. 2807/2007 od 1.11.OBLIGACIONO PRAVO uzela je na korišćenje magacinski prostor površine 720 m2 počev od 1.1999. za period od 20.200. Tužilac svoju nepokretnost nije koristio u periodu od 20. a nije plaćala ni zakupninu. Zakona o obligacionim odnosima. Rev.

iz opštih odredaba o odgovornosti za naknadu štete po osnovu krivice. Navodi žalbe kojima se pobija pravilnost primene materijalnog prava odn. što je jedna od mogućih ali izuzetno retkih komplikacija koja se ne može predvideti a ni sprečiti i pored najbrižljivije urađene operacije. a koju je tužilja kao zaposleni radnik pretrpela prilikom dolaska na posao. Pž. što ne zavisi samo od operativnog već i od postoperativnog toka. Stoga osnov tuženikove odgovornosti za nadoknadu štete tužilji proizlazi . Sve to je uočljivo na prvi pogled i ne može se pokriti šminkom.166 - .pre svega . zbog čega je ista i preduzeta. pouzdano je utvrđeno u prvostepenom postupku da ispred zgrade tužene banke nije bio u potpunosti očišćen sneg i led. nije obezbedio da se ulaz u banku adekvatno očisti.01.1987. odnosno poslova sa preciznim radom na blizinu. 5772/06 od 30. zbog urođene paralize facijalisa.OBLIGACIONO PRAVO stav 5. tj kojima se ukazuje na navodni doprinos tužilje nastaloj šteti .2007. Navedenom operacijom je mogao biti postignut povoljan ishod. Tom prilikom tužilja nije bila upozorena na posledicu koja je nastupila jer se pokretljivost očne jabučice kao posledica ovakve plastične operacije jednostavno ne događa.su neosnovani. pre operacije ne upozna sa svim mogućim posledicama operativnog zahvata zdravstvena ustanova odgovara za sve eventualne štetne posledice tog pacijenta.20 časova ujutru. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju. a koja bi proizlazila iz činjenice da tuženi. Operacija je tehnički izvedena na način kako to zahteva savremena operativna tehnika iz oblasti plastične hirurgije koja se radi kod paralize facijalisa. tužilja je 21. Zbog toga se ona ponaša kao osoba sa jednim okom i njena vidna sposobnost je umanjena za 20% što je dovelo i do umanjenja opšte životne aktivnosti od 50% koje se ogleda u stalnom viđenju duplih slika i nemogućnošću obavljanja poslova za koje je potreban vid na oba oka. a posle operacije je nastupilo unakaženje koje se ispoljava kako pri mimici lica tako i kad je lice u stanju mirovanja.04. pa su neosnovani navodi o eventualnom doprinosu tužilje nastaloj šteti. te da se tužilja okliznula na metalnoj rešetki koja se nalazi ispred samog ulaza u banku i to u okviru vremena koje se računa u radno vreme . preko svojih zaposlenih.postoji obaveza tuženog da u konkretnom slučaju tužiocu nadoknadi pričinjenu kako materijalnu tako i nematerijalnu štetu. ( Iz presude Višeg trgovinskog suda. da je tuženi pasivno legitimisan u pogledu nadoknade potraživanja čije se utvrđenje traži. Naime. Osnov odgovornosti tuženog je i u činjenici da se u konkretnom slučaju radi o povredi koja je nastala u vezi sa radom. što se može okarakterisati kao nepažnja tuženog. odn. a što se u konkretnom slučaju nije dogodilo jer su ožiljci koji su se razvili na mestu operativne intervencije izazvali pojavu razrokosti koja je kod tužilje trajno stanje. Pre operacije. godine) 307. Zakona o radnim odnosima . godine operisana zbog urođene paralize desnog očnog živca. Tužilji je lekar pre operacije objasnio zašto ide na operaciju. šta će istom dobiti i predočio joj je moguće komplikacije. Ukoliko se pacijent. . Kao posledica izvršene operacije kod tužilje je zaostao konvergentni strabizam – razrokost sa pojavom viđenja duplih slika. Zbog toga postoji odgovornost poslodavca da ovakvu štetu nadoknadi. krivljenje usta kod tužilje je bilo izraženo samo pri pokretima usana. Operacija je kod tužilje bila medicinski opravdana i indikovana. Tužilji je rečeno da se može dogoditi da ne bude potpuno zadovoljna rezultatom operacije ukoliko se ne postigne potpuno zatvaranje oka. utvrđenog osnova odgovornosti tuženog.okliznula se prilikom dolaska na posao u 7.

usvojen je tužbeni zahtev tužioca – “Muzej R. godine) 308. Naknada materijalne štete i odgovornost po osnovu krivice primenom odredbe člana 154. Protiv navedene presude žalbu je izjavio tuženik. stav 1.. Pored ostalih obaveza zdravstvenih radnika koja im nalaže pravilo medicinske nauke. 1821/05 od 19. 46/04 od 19. Činjenica je da se kod tužilje radi o svesnom. br. Zakona o obligacionim odnosima. a i nastupelu komplikaciju kod tužilje. i član 200. član 170.2004. To pre svega podrazumeva ukazivanje na mogući neuspeh zahvata i kada se isti obavi onako kako treba.” u G. odnosno prognoza o stanju zdravlja posle intervencije.. dobrovoljnom i ni sa čim uslovljenom određenom hirurškom zahtevu koji spada u estetsku hirurgiju.05.. a pravilno je primenjeno i materijalno pravo iz članova 154.01. M. Pristanak pacijenta na određenu intervenciju je punovažan samo ako pacijent zna suštinu. ZOO... (Iz presude Okružnog suda u Čačku. tuženik je pasivno legitimisan u ovoj parnici i isti odgovara za nastalu materijalnu štetu po principu krivice što je predviđeno članom 154. ZOO.. Neosnovano je isticanje tuženika da nije pasivno legitimisan u ovoj parnici i da time nema njegove odgovornosti. Isto tako je činjenica da je operacija tehnički urađena na način kako to zahteva savremena operativna tehnika iz plastične hirurgije. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. a drugostepeni sud je istu odbio kao neosnovanu i potvrdio prvostepenu presudu. odnosno ukoliko je u situaciji da uzme u obzir razloge i za i protiv i da donese razumnu odluku koja se tiče njegovog lečenja. Rev. godine.03. S obzirom da zahvat nije bio hitan kod tužilje. postoji i dužnost obaveštavanja pacijenta radi njegove lične sigurnosti i samoodređenja u odnosu na sopstveno telo.. dokazima je utvrđeno da je tuženik kao vozač teretnog vozila novčano kažnjen rešenjem sudije za prekršaje u G. obaveštenje je trebalo da bude detaljnije.. Međutim. Naime. pravilan je pravni zaključak sudova nižeg stepena da postoji odgovornost tužene za predmetnu štetu i nastupele štetne posledice. Veštačenjem od strane veštaka građevinske struke je utvrđena visina štete. a u stavu 2. obaveštenje o mogućim komplikacijama podrazumeva ukazivanje i na izuzetno retke komplikacije. br. 5393/02 od 24.2003. Dakle. Gž. izreke je odbijen prigovor nedostatka pasivne legitimacije na strani tuženika kao neosnovan.167 - . Iz obrazloženja: Prvostepenom presudom u stavu 1 .2005..OBLIGACIONO PRAVO Na osnovu navedenih činjenica. Nisu osnovani navodi u reviziji kojima se osporava utvrđenje suda da je tužilja odlaskom na operaciju u potpunosti preuzela rizik nastupelih posledica.. jer je ušao sa vozilom u “memorijalni kompleks” uprkos postojanju saobraćajnog znaka “zabrana saobraćaja za teretna vozila i autobuse” i time je oštetio ulaznu zidanu kapiju.k.. stav 1. značaj i domašaj onoga sa čime se saglašava. Up.. M. i obavezan je tuženik da plati na ime naknade materijalne štete navedeni iznos sa kamatom iz presude. godine) . kao i da mu bude razjašnjena delotvornost predloženog zahvata.. Obaveštenje pacijenta treba da bude pogodno da pacijent stekne osnovna saznanja o onome šta će se sa njim dogoditi ako na intervenciju ne pristane.

" pa do kraja februara 2002. I najzad odredbama člana 96.OBLIGACIONO PRAVO 309. poslodavac je dužan da mu štetu nadoknadi u skladu sa Zakonom i opštim aktom. Gž. razliku između zarada koje je ostvarivao kod drugog poslodavca i zarada koje bi primao da je bio u radnom odnosu kod tuženog. godine. sve sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana dospelosti svakog pojedinačnog mesečnog iznosa.a od dana kada je zasnovao radni odnos u preduzeću "K. Iz obrazloženja: Naime. stav 1. tužilac predmetnom tužbom između ostalog traži naknadu štete u vidu izgubljene zarade povodom poništenog sporazuma o prestanku radnog odnosa. onda ono ne bi moglo biti odgovorno za štetu koju je tužilac zbog prestanka radnog odnosa pretrpeo. da ako zaposleni pretrpi povredu ili štetu na radu ili u vezi sa radom.. imajući u vidu da su pravosnažnom i izvršnom presudom istog suda poništene kao nezakonite navedene disciplinske odluke tužene. 2454/04 od 01. Ako zaposleni pretrpi štetu u vezi sa radom.". a da tuženu obaveže da mu naknadi materijalnu štetu na ime neisplaćenih zarada koje bi ostvario da je radio kod tuženog počev od dana udaljenja pa sve do dana kada je radni odnos zasnovao u preduzeću "K. sud je zaključio da je tužena odgovorna za štetu koju je tužilac pretrpeo po osnovu izostalih zarada u periodu počev od dana udaljenja pa sve do februara 2002. S obzirom na utvrđeno činjenično stanje i navedene zakonske propise.2004. Zakona o radu je propisano.11. kada je zasnovao radni odnos u Javnom komunalnom preduzeću "K. Predložio je da sud usvoji tužbeni zahtev. godine) 310. pa sve do aprila 2001.. pravilno je prvostepeni sud odlučio kada je tužiocu dosudio naknadu materijalne štete a na ime izostale zarade u spornom periodu sa zakonskom zateznom kamatom. Iz obrazloženja: Tužbeni zahtev zasniva se na činjenici da je tužiocu radni odnos kod tuženog prestao po osnovu nezakonitih disciplinskih presuda te da je tužilac bio van rada zbog nezakonitog prestanka radnog odnosa počev od 25. Ako preduzeće nije znalo niti moglo znati za bolest tužioca.. Prema članu 73. tada važećeg Zakona o osnovnim pravima iz radnog odnosa preduzeće je dužno da radniku naknadi štetu koju je pretrpeo . do kog datuma je tužilac opredelio tužbeni zahtev po ovom osnovu imajući u vidu da je tužilac radnik kome je nezakonito prestao radni odnos kod tuženog. poslodavac je dužan da mu štetu naknadi..1998. te da stoga ima pravo na naknadu štete za izostale zarade u ovom periodu... (Iz presude Okružnog suda u Beogradu." . Zakona o obligacionim odnosima je propisano da ko drugome prouzrokuje štetu dužan je da je nadoknadi ukoliko ne dokaže da je šteta nastala bez njegove krivice. Odredbama člana 154. Imajući u vidu utvrđeno činjenično stanje. da je zbog svega izloženog prvostepeni sud pravilno odlučio kao u stavu jedan izreke presude.168 - .12. godine. da stoga tužiocu pripada naknada materijalne štete na ime izostale zarade u spornom periodu sa zakonskom zateznom kamatom. godine. br.

Pretpostavka je oboriva.2003. godine obavezan je tuženik da plati tužiocu na ime naknade štete iznos od 5.489. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. br. Protiv navedene presude tuženik je blagovremeno izjavio žalbu. godine) 311..2002. 1218/03 od 12. _____ od 13. P.OBLIGACIONO PRAVO na radu ili u vezi sa radom po načelima odgovornosti za štetu. Iz obrazloženja: Presudom Opštinskog suda u Č. koji je poništen zato što tužilac zbog svog zdravstvenog stanja nije bio u mogućnosti da shvati značaj svojih postupaka niti da upravlja svojim radnjama. Po oceni Vrhovnog suda.169 - . . pravilan je zaključak nižestepenih sudova da tuženi nije odgovoran za štetu koju je tužilac pretrpeo zbog prestanka radnog odnosa. Nižestepeni sudovi su utvrdili da tuženi nije znao da je tužilac u spornom periodu bolovao od paranoidne psihoze. bez pravnog osnova. onda ono ne bi moglo biti odgovorno za štetu koju je tužilac zbog prestanka radnog odnosa pretrpeo. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije.03. proizilazi pravilnost zaključka nižestepenih sudova da je tužilja pretrpela nematerijalnu štetu zbog nanetog joj psihičkog bola u smislu člana 155. istog Zakona..12.______ od 20.. godine) 312. ako preduzeće nije znalo niti moglo znati za bolest tužioca. Prema članu 154. pošto preduzeće može dokazivati da je šteta nastala bez njegove krivice.11. br. Rev.2003. Neistinita informacija koja se objavi u listu je osnov za utvrđivanje naknade nematerijalne štete zbog nanetog psihičkog bola izazvanog povredom ugleda i dostojanstva istog.. a tuženi nije u postupku dokazao da se radi o istinitoj informaciji što bi isključivalo odgovornost tuženog da tužilji naknadi prouzrokovanu štetu. i to za sve godine bespravnog korišćenja parcela. Rev.00 dinara sa pripadajućom kamatom. Gž.12. ZOO to je krivica preduzeća koja se pretpostavlja. Zakona o obligacinim odnosima. Tuženik je dužan da naknadi štetu tužiocu u visini tržišne vrednosti zakupnine za parcele tužioca koje je.2003. stav 1. što opravdava dosuđivanje pravične naknade na osnovu člana 200. 504/03 od 17. usled čega njegova odluka da zaključi sporazum nije mogla biti pravno validna. Iz pravilne ocene da neistinita informacija objavljena u listu tuženog svojim sadržajem i načinom na koji je izložena predstavlja nanošenje psihičkog bola tužilji. _____ od 20.. br. koristio za ispašu svoje stoke. P. Kako tuženo preduzeće nije znalo za navedenu bolest tužioca. Iz obrazloženja: Pravilnost primene materijalnog prava proizilazi iz zaključka da objavljeni tekstovi po svom strukturnom i smisaonom značenju predstavljaju neistinitu i uvredljivu informaciju kojom se vređa dostojanstvo i ugled tužilje. br. te nije dužan da istu nadoknadi u vidu izgubljene zarade. Okružni sud u Užicu je svojom presudom. godine. godine odbio kao neosnovanu žalbu tuženika i potvrdio je presudu Opštinskog suda u Č. U konkretnom slučaju pretpostavka krivice zasniva se na nezakonitosti postignutog sporazuma o prestanku radnog odnosa tužiocu.2002.09.

170 - . P. godine) 314. Gž. tačka 1.. a potvrdio presudu Opštinskog suda u A. P. 90/02 od 13. (Iz presude Okružnog suda u Užicu. Tužilac je takođe opominjao tuženika da prestane sa takvim radnjama. 227/03 od 13. . br. poslodavac će odgovarati samo u slučaju ako je povreda izazvana krivicom poslodavca ili opasnom stvari (delatnošću) poslodavca. Okružni sud u U. Iz obrazloženja: Presudom Opštinskog suda u A.2003. Tužilac je izvršio popravku vozila.2003. i 178. Zakona o obligacionim odnosima.2002. br.. godine obavezani su tuženici M. U konkretnom slučaju ne postoji subjektivna odgovornost poslodavca .. 101/03 od 21.tuženog odnosno odgovornost po osnovu krivice u smislu člana 154.OBLIGACIONO PRAVO U obrazloženju drugostepene presude je navedeno sledeće: Tuženik je napasao svoju stoku na parcelama tužioca u zadnjih pet godina bez odobrenja tužioca. Protiv navedene presude prvotuženik je blagovremeno izjavio žalbu. U takvoj situaciji pravilna je odluka prvostepenog suda uz pravilnu primenu materijalnog prava. pa je tuženik obavezan da plati tužiocu na ime naknade štete dosuđeni iznos koji predstavlja tržišnu vrednost zakupnine za parcele tužioca u zadnjih pet godina. (Iz presude Okružnog suda u Užicu. 101/03 od 21.. prvostepeni sud pravilno nalazi da odgovornost tuženog za nastalu štetu ne postoji. K. Gž. je svojom presudom Gž. godine odbio kao neosnovanu žalbu tuženika. ZOO a drugotuženik primenom odredbe člana 99.2003.2002. godine. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud pravilno utvrđuje da se povreda koju je zadobila tužilja smatra povredom na radu odnosno povredom u vezi sa radom. Ukoliko se zaposleni povredi na putu od kuće do posla.. Prvotuženik odgovara kao vlasnik i imalac vozila primenom odredbe čl. br. Tuženik je sa vozilom prešao na suprotnu kolovoznu traku i isto je bilo neregistrovano. Solidarna odgovornost vlasnika vozila i Garantnog fonda za štetu koju prouzrokuje neregistrovano vozilo vlasnika tužiočevom vozilu. Pravilno je prvostepeni sud primenio materijalno pravo kada je obavezao vlasnika vozila i Garantni fond da solidarno plate na ime naknade štete tužiocu. i Udruženje osiguravajućih organizacija Jugoslavije – Garantni fond da solidarno plate tužiocu na ime nakade imovinske štete iznos naveden u izreci.01. jer nema uzročne veze između nastale povrede i procesa rada poslodavca. jer je ovu povredu zadobila prilikom dolaska na posao. br..11. godine) 313. Zakona o osiguranju imovine i lica jer je naknada štete prouzrokovana upotrebom motornog vozila za koji nije bio zaključen ugovor o obaveznom osiguranju. 154. U obrazloženju drugostepene odluke je navedeno sledeće: Tužilac je vlasnik vozila koje je oštećeno vozilom prvotuženika.03. Međutim.. suprotan navodima iz žalbe tuženika.11. 90/02 od 13.01. stav 2. br..

Odluke Skupštine grada Beograda o javnim parkiralištima odlučujući da usvoji tužbeni zahtev i obaveže tuženog da tužiocu isplati naknadu štete. (Iz presude Okružnog suda u Valjevu. br. ako ovaj sam to ne učini. tako da ova njena povreda nije rezultat propusta tuženog u obezbeđivanju uobičajnih uslova rada. propisano je da svako može zahtevati od drugoga da ukloni izvor opasnosti od koga preti znatnija šteta njemu ili neodređenom broju lica. Odredbom člana 156. kao i da se suzdrži od delatnosti od koje proizilazi uznemiravanje ili opasnost štete.10. nadležan sud opšte nadležnosti. Tužbeni zahtev se odnosi na obustavu dalje igradnje dalekovoda visokog napona preko parcele i stambenog objekta tužioca radi otklanjanja izvora opasnosti ili naknadne štete. kao i da se suzdrži od delatnosti od koje proizilazi uznemiravanje ili opasnost od štete. već je predmetna šteta nastala propustima radnika tužene pri izdavanju vozila licu bez punovažne kartice. original kartice predatog spornog vozila je ostao kod tužioca a radnik tuženog je vozilo izdao na osnovu druge kartice. što se osnovano ističe u reviziji. Zakona o obligacionim odnosima.171 - . usled čega je u svakom slučaju morao da primeni standarde uobičajena pažnje za provere vozila i uvidom u saobraćajnu dozvolu vozila i ličnu kartu lica koje vozilo preuzima. prilikom pada sa mopeda zbog klizavog kolovoza. Tužilja je povredu zadobila prilikom dolaska na posao. U konkretnom slučaju tužbeni zahtev se ne odnosi na uklanjanje ili izmeštanje elektroenergetskog objekta. Sud će na zahtev zainteresovanog lica narediti da se preduzmu odgovarajuće mere za sprečavanje nastanka štete ili uznemiravanja. jer sama povreda tužilje nije u uzročnoj vezi sa procesom rada tuženog kao poslodavca tužilje. Naime. pre svega. Zakona o obligacionim odnosima. 316. Ovaj sud nalazi. Iz obrazloženja: Vrhovni sud nalazi da je drugostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo. br. i 170.OBLIGACIONO PRAVO Takođe. proveri ima li uslova da se dozvoli izlazak vozila iz javne garaže. Svako može zahtevati od drugoga da ukloni izvor opasnosti od koga preti znatnija šteta njemu ili neodređenom broju lica. godine) Neosnovano se žalbom osporava ožalbena odluka isticanjem da tuženi nije imao obavezu čuvanja vozila na parkingu i da je radnik tuženog propisno postupao saglasno praksi i pravilima tuženog. stav 1. na trošak držaoca izvora opasnosti. da je po zahtevu da se ukloni opasnost štete u smislu navedene odredbe. ili da otkloni izvor opasnosti. stav 1. u konkretnom slučaju nižestepeni sudovi nisu raspravljali i utvrđivali koje su to potrebne odgovarajuće mere za . 3436/04 – P. kada sa postojećom karticom lice koje se predstavilo kao R. 6211/03) 315. Međutim. (Gž. kou je nepravilno ocenio kao nečitljivu.2003. A. Zakona o obligacionim odnosima kao i odredbu člana 3. br. 1. to nije moglo regularno da učini. Gž. Stoga je prvostepeni sud pravilno primenio materijalno pravo i to odredbe člana 154. u ovom slučaju se ne radi o neadekvatnom čuvanju vozila tužioca. Prema stanju iz spisa. ako se nastanak uznemiravanja ili štete ne može sprečiti odgovarajućim merama. zbog čega činjenično stanje nije pravilno i potpuno utvrđeno. nema ni objektivne odgovornosti tuženog za nastalu štetu u smislu odredbe iz člana 174. 255/03 od 15.

Zakona o obligacionim odnosima. bila potpuno onemogućena da normalno radi.. Uobičajenu .normalnu štetu zbog izvođenja građevinskih radova i radova na uređenju ulice tuženi nije dužan da nadoknadi tužiocu. br.. Kako nižestepeni sudovi nisu imali uvid u napred navedene činjenice od kojih zavisi pravilna primena materijalnog prava. a činjenica da je tužilac pretrpeo štetu na prvoj liniji fronta bez uticaja je na odgovornost tužene jer ukoliko je tužilac pretrpeo štetu na ratištu..1994. koji radovi su izvođeni u 1996. Za vreme izvođenja tih radova tužilac je bio delimično i potpuno onemogućen da koristi knjižaru br. 156. junu i julu mesecu 1997. Međutim. godine) Ne upuštajući se u ocenu da li je u radnjama organa tužene bilo elemenata krivičnog dela.OBLIGACIONO PRAVO sprečavanje nastanka štete ili uznemiravanja. godine. i 101. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. U konkretnom slučaju tužena JP “E. a zatim i radova na uređenju ulice P. godine i završili se novembra meseca 1995. Visina izgubljene dobiti utvrđena je na osnovu nalaza i mišljenja veštaka i to upoređivanjem ostvarene razlike u ceni u 1994. godini u odnosu na razliku u ceni za vreme kada je knjižara radila sa smanjenim kapacitetom. Na osnovu prednjih činjenica pogrešno su niži sudovi primenili materijalno pravo kada su zaključili da je tuženi dužan da tužiocu plati dosuđeni iznos na ime štete u vidu izgubljene dobiti.” je dobila dozvolu nadležnog organa za izvođenje radova na postavljanju dalekovoda visokog napona.172 - . ili da se otkloni izvor opasnosti. iz samih navoda tužbe i žalbe sledi da su radnici tužene tužioca odmah predali organima druge države..12. tj. treća faza. odnosno kada uopšte nije radila. 4. u konkretnom slučaju bi eventualno moglo doći do primene odredbe člana 63. i u tom slučaju može se zahtevati preduzimanje društveno opravdanih mera za sprečavanje nastupanja štete ili za njeno smanjenje (čl. a u ostalom periodu bila je delimično onemogućena da radi. i 1997. br. kazniće se zatvorom od tri meseca do pet godina. Kada je u pitanju opšte korisna delatnost za koju je dobijena dozvola od nadležnog organa. u ulici P.04. i u tom slučaju potraživanje tužioca za naknadu štete je zastarelo. .2002. za vreme izvođenja radova na uređenju ulice. Na osnovu nalaza i mišljenja veštaka prvostepeni sud je utvrdio da je tužilac zbog toga izgubio dobit koja iznosi 311. te je tako knjižara u aprilu. 154. stav 3. KZ Republike Srbije kojim je propisano da ako protivpravno lišenje slobode učini službeno lice. to su odluke morale biti ukinute. Pri tom. čak i da su osnovani navodi iz tužbe.. Rev. tu štetu će mu nadoknaditi odgovorno lice koje je štetu prouzrokovalo saglasno odredbama čl. maju. 38.. Međutim. odnosno radila je i ostvarivala manji promet. onda se može zahtevati samo naknada štete koja prelazi normalne granice (stav 3. godine. Iz obrazloženja: Prema utvrđivanju prvostepenog suda tuženi je bio izvođač građevinskih radova koji su otpočeli 3. zloupotrebom svog položaja ili ovlašćenja. 2319/03 – P. 3352/02) 317. br.763. sa vodovodom. navedene odredbe zakona).99 dinara. kanalizacijom. (Gž. 485/02 od 18. godini. 318. već samo onu štetu koja prelazi normalne granice a koja je nastala ukoliko tuženi pri izvođenju radova nije preduzeo odgovarajuće potrebne mere da do štete ne dođe. 1. st. ZOO). elektro i PTT mrežom. odnosno da ona bude manja.

Prema članu 155.2002. Iz ove definicije štete proizlazi da je neimovinska šteta nanošenje drugom fizičkog ili psihičkog bola ili straha. sve kako je to pravilno izneo veštak u svom nalazu i mišljenju. da li su te mere preduzete. Izvođenje građevinskih radova na izgradnji lokala u 1995. Pretrpljenu nematerijalnu štetu tužilac vidi u povredi registrovanog žiga od strane tuženog i aktu nelojalne konkurencije tuženog.OBLIGACIONO PRAVO Prema odredbi člana 156. Zakona o obligacionim odnosima i 49. Pravno lice nema pravo na naknadu nematerijalne štete. Prema tome. godine) 319. Ovo tim pre. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. Ovako izraženo pravno stanovište prvostepeni sud pravno utemeljuje u odredbama članova 155. a tuženi te mere nije preduzeo.02.normalnu štetu zbog izvođenja građevinskih gradova i radova na uređenju ulice tuženi nije dužan da nadoknadi tužiocu. Iz navedenih razloga. Prvostepeni sud je stao na pravno stanovište da pravno lice nema pravo na naknadu nematerijalne štete. elektro i PTT mreže predstavljaju opšte korisne delatnosti. godini. ali i u tom slučaju se može zahtevati preduzimanje društveno opravdanih mera za sprečavanje nastupanja štete ili za njeno smanjenje. uzdrman položaj na tržištu i stvoreno nepoverenje u očima klijenata. Prev. jer po logici stvari samo ona može pretrpeti fizički ili psihički bol. Uobičajenu .000. Obrazloženje za takav rezon prvostepeni sud pronalazi u tome da pravno lice ne može trpeti fizički i psihički bol i strah i da lice koje povredi žig odgovara za štetu prema opštim pravilima o naknadi štete koji su navedeni u Zakonu o obligacionim odnosima. kanalizacije. već samo onu štetu koja prelazi normalne granice a koja je nastala ukoliko tuženi pri izvođenju radova nije preduzeo odgovarajuće potrebne mere da do štete ne dođe.00 dinara. a ako nisu. a posebno izvođenje radova na uređenju ulice sa izgradnjom vodovoda.500. odnosno strah. Zakon daje pravo na naknadu nematerijalne štete isključivo fizičkom licu. odnosno da ona bude manja. broj 434/01 od 06. ZPP. stav 3. . Objektivno preinačenim tužbenim zahtevom tužilac je tražio da se obaveže tuženi da mu naknadi nematerijalnu štetu u visini od 1. može se zahtevati samo naknada štete koja prelazi normalne granice. Nematerijalna šteta se manifestuje u tome što je tužiocu umanjen ugled u poslovnom svetu. Zakona o obligacionim odnosima šteta je umanjenje nečije imovine (obična šteta) i sprečavanje njenog povećanja (izmakla korist) kao i nanošenje drugome fizičkog ili psihičkog bola ili straha (nematerijalna šteta). prvostepeni sud će u ponovljenom postupku sprovesti dokazivanje radi utvrđivanja koje je sve mere tuženi trebalo da preduzme u cilju sprečavanja smanjenja prometa u knjižari tužioca.2002. Zakon ne predviđa da nematerijalnu štetu predstavlja povreda poslovnog ugleda pravnog lica. Zakona o žigu. tužilac bi imao pravo na naknadu štete samo ukoliko šteta prelazi normalne granice.173 - . koliko je taj propust tuženog uticao na promet u knjižari i ostvarivanje razlike u ceni za vreme izvođenja radova. što je nakon završetka radova lokacija na kojoj se nalazi knjižara tuženog bila atraktivnija i mogla je ostvarivati veći promet. a za izvođenje tih radova tuženi je imao uredno odobrenje za građenje.3. Iz obrazloženja: Predmet ove parnice je tužbeni zahtev tužioca definitivno opredeljen podneskom od 4. godine. ako šteta nastane u obavljanju opšte korisne delatnosti za koju je dobijena dozvola nadležnog organa. odnosno ukoliko je tužilac zahtevao od tuženog preduzimanje određenih mera za sprečavanje nastupanja štete ili njenog smanjenja.

godine preinačio prvostepenu presudu. a na zahtev tužioca. je utvrđeno sledeće činjenično stanje: Tužilac je sa tuženikom zaključio ugovor o proizvodnji i preuzimanju jelovnog krompira. Sud sudi na osnovu Zakona. U obrazloženju drugostepene presude je navedeno. između ostalog. marta 1997. Dalje.823.950. a odbija se tužbeni zahtev do traženog iznosa od 89. Protiv navedene presude tuženik je blagovremeno izjavio žalbu.10. kako to smatra žalilac. Nakon izvođenja dokaza. Za priznavanje prava pravnom licu za naknadu nematerijalne štete neophodno je da je ovo pravo zasnovano na zakonu. No. to je tužbeni zahtev tužioca za njenu naknadu neosnovan. ono ima čast. je svojom presudom Gž. pa je ispunjenje ugovora postalo nemoguće.. što u pravnom sistemu SRJ nije slučaj. ova konstatacija sama po sebi nije dovoljna. Ko drugome prouzrokuje štetu.950. već o volji i nameri zakonodavca da ne zaštiti poslovni ugled pravnog lica i da ne da pravnom licu pravo na naknadu nematerijalne štete.04. Dokazima je utvrđeno da je obaveza tuženika postala nemoguća usled više sile.2002.. Pošto u zakonu ne postoji pravna norma da pravno lice ima pravo na naknadu nematerijalne štete. godine) 320. Tuženiku je rod uništen usled više sile. 17. Opštinski sud u G. tužilac je isporučio tuženiku semenski krompir (tužilac je Zemljoradnička zadruga) a tuženik se obavezao da mu na ime toga isporuči 26. sledeće: Ugovorne odredbe ugovora zaključenog između stranaka su jasne.174 - .. je svojom presudom P. Tuženik nije ispostavio zahtev tužiocu . Ovakvo tumačenje nije restriktivno. već jedino pravno moguće.2002. Okružni sud u Č. uvažavanje. dužan je naknaditi je. To što je u citiranim odlukama Višeg privrednog suda. tasko da je obavezan tuženik da plati tužiocu na ime naknade štete 60. br. sa zakonskom zateznom kamatom. Iz obrazloženja: U dokaznom postupku pred Opštinskim sudom G. Tačno je da "ako pravno lice nema srca. Tuženik nije tužiocu ispostavio zahtev za osiguranje useva. tako da je 100% uništen zasad krompira. Viši trgovinski sud je našao da ovo pravo ne pripada tužiocu i da zbog toga ne uživa sudsku zaštitu.70 dinara.. s tim da ako ovu obavezu ne ispuni u određenom roku. Vrhovnog suda Srbije i Saveznog suda izražen stav da pravno lice ima pravo na naknadu materijalne štete.. te da usled njihove povrede grupa trpi štetu". godine. od 17.70 dinara. Tužilac je postavio tužbeni zahtev prema tuženiku za naknadu štete u visini koja bi bila realizovana kod Osiguravajuće organizacije. 634/2002. U konkretnom slučaju se ne radi o pravnoj praznini.. (Iz presude Višeg trgovinskog suda Pž.040 kg. Po slovu ugovora.00 dinara sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom. godine usvojio tužbeni zahtev tužioca i obavezao tuženika da plati tužiocu na ime naknade štete iznos od 89. 7022/02 od 30.OBLIGACIONO PRAVO Pošto Zakon o obligacionim odnosima nije ustanovio pravo pravnom licu na naknadu nematerijalne štete. ona mu se povećava za 50%. 220/2001. Pravo na naknadu neimovinske štete ne sadrži i pravo na deo naknade imovinske štete.06. od 20. a ne na osnovu sudskih odluka. s obzirom da je područje tuženika bilo zahvaćeno obilnim gradom. a Zakon o žigu upućuje na shodnu primenu Zakona o obligacionim odnosima. ne obavezuje ovo veće Višeg trgovinskog suda. regulisana je obaveza tužioca da izvrši osiguranje ugovorene proizvodnje krompira. jelovnog merkatilnog krompira.2002.

Iz obrazloženja: Pravo na naknadu štete se ostvaruje ili po osnovu pretpostavljene krivice..04. Zakona o obligacionim odnosima. pa je time preuzeo rizik štete zbog svog nečinjenja. Zato i ne može biti deliktno odgovoran. (Vrhovni sud Srbije.2000. nije ni imao pravo da tu nepokretnost koristi. je dužno da naknadi štetu vlasniku vozila koja nastane od momenta uklanjanja nepravilno parkiranog vozila do predaje istog vlasniku ukoliko ne dokaže da je šteta nastala bez njegove krivice.. a pošto je reč o sudskom postupku. Gubitak tog prava se vezuje za pravnosnažno rešenje o eksproprijaciji a ne za isplatu naknade za eksproprisanu nepokretnost. i 3.10. u smislu člana 154. stav 1. Raniji vlasnik ne može ostvarivati pravo na naknadu štete zbog neisplaćivanja naknade za eksproprisanu nepokretnost. godine) . godine) 321. u protivnom preuzima rizik od odgovornosti za eventualnu štetu koju bi pretrpeo. preinačio prvostepenu presudu i odlučeno kao u izreci. 2. Kako tužilac u periodu za koji traži naknadu štete. Samim tim. 6151/99 od 01. Eksproprijacijom raniji vlasnik gubi pravo svojine. godine) Preduzeće "P. Vozač bicikla (biciklista) kao učesnik u saobraćaju mora da poštuje saobraćajne znake. (Iz presude Okružnog suda u Čačku.11. godine) 323. Rev. od korisnika eksproprijacije. a povodom žalbe. 4161/01 od 18. 4037/98 od 9. O većini naknade za eksproprisanu nepokretnost vođen je vanparnični postupak. kao drugostepeni. ili po osnovu odgovornosti bez obzira na krivicu. Prvostepeni sud je jedino računskom operacijom pogrešno izračunao visinu štete. na njegovo trajanje tuženi nije mogao da utiče. Shodno tome je dužan da tužiocu nadoknadi štetu koja bi bila realizovana kod Osiguravajuće organizacije. . u smislu člana 154. st.. pa je Okružni sud. 634/2002. (Vrhovni sud Srbije. Gž. Samim tim. br. neosnovano se u reviziji tužioca navodi da su nižestepeni sudovi pogrešili što su zahtev za naknadu štete odbili. U ovom slučaju ne postoji ni jedan od mogućih osnova odgovornosti.1999. nije bio vlasnik eksproprisane nepokretnosti..s. Time se u celosti ima prihvatiti pravni stav iznet u obrazloženju drugostepene presude. 93/00 od 12. po osnovu ugovorene proizvodnje krompira. ne može tražiti ni naknadu štete zbog nekorišćenja nepokretnosti. (Vrhovni sud Srbije.06.2002. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije.2000.OBLIGACIONO PRAVO za osiguranje zasada. od 20.175 - 324. Zakona o obligacionim odnosima. godine) 322. Rev. Zaposleni je odgovoran za štetu koju je na radu ili u vezi sa radom prouzrokovao poslodavcu namerno ili krajnjom nepažnjom. Rev.03. Rev.2001.

1998. (Vrhovni sud Srbije. Rev. (Vrhovni sud Srbije. Rev.1999. Rev. Izmakla korist je ona korist koju je oštećenik objektivno mogao realizovati da nije bilo štetne radnje. Šteta je umanjenje nečije imovine (obična šteta) i sprečavanje njenog povećanja (izmakla korist). godine) Na zahtev zainteresovanog lica sud će narediti da se preduzmu odgovarajuće mere za sprečavanje nastanka štete ili uznemiravanja. 559/98 od 30.1999.OBLIGACIONO PRAVO Kada je delatnost poslodavca takve prirode da njeno obavljanje pretpostavlja duži i neposredni uticaj na ljudski organizam smatra se opasnom delatnošću pa poslodavac odgovara za naknadu štete po principu objektivne odgovornosti. 1377/99 od 22. 5958/98 od 6.09.12. Naknada štete prouzrokovane profesionalnom bolešću ostvaruje se po članu 154.1999.176 - 333. godine) . 76/98 od 02.12. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu. godine) Otpadne vode same po sebi. godine) 332.04. (Vrhovni sud Srbije. 329. 330. godine) 325.09. 327. . Rev. Rev. godine) Odgovornost države SRJ za naknadu štete bliskim srodnicima poginulog u oružanim sukobima na teritoriji bivše Republike Srpske Krajine. ako ovaj sam to ne učini. (Vrhovni sud Srbije. na trošak držaoca izvora opasnosti. Zakona o obligacionim odnosima koji predviđa uslove objektivne odgovornosti.12. 7101/98 od 09. Gž. ili da se otkloni izvor opasnosti.1998. godine) 331.1999.1999.09. (Vrhovni sud Srbije. godine) 328. Rev. 5109/98 od 29.1999.1.12. Rev. Rev. godine) Ako šteta nastane u obavljanju opštekorisne delatnosti za koju je dobijena dozvola nadležnog organa.1998. 382/98 od 29. njihovo provođenje i izlivanje mogu biti izvor opasnosti po okolinu. (Vrhovni sud Srbije. (Vrhovni sud Srbije. 7101/98 od 09. može se zahtevati samo naknada štete koja prelazi normalne granice. 326. Ko drugome prouzrokuje štetu dužan je naknaditi je ukoliko ne dokaže da je šteta nastala bez njegove krivice. 1215/99 od 01. (Vrhovni sud Srbije.

Rev. 5322/96 od 05. pa se ima ceniti ponašanje ove stranke posle donošenja presude kojom je poništena kao nezakonita odluka o prestanku radnog odnosa. Primenjuju se opšta pravila o odgovornosti. Ako pošiljalac ili drugo ovlašćeno lice smatra da mu je pošiljka uručena sa zakašnjenjem gubi pravo na naknadu štete. (Iz presude Okružnog suda u Sremskoj Mitrovici.1998. onda nema ni pravo na naknadu štete zbog nemogućnosti daljeg navodnjavanja zemljišta zbog izgradnje seoskog vodovoda. 3829/96 od 19.1997.1996.06. nema uslova za primenu inostranog prava. U slučaju raskida ugovora o zakupu zakupac nema pravo na naknadu materijalne štete u visini vrednosti inventara i opreme ukoliko te stvari nisu oštećene ili uništene. Rev. godine) 337. (Iz odluke Vrhovnog suda Srbije.03. godine) 340.1996. 5039/97 od 10. Gž. prava strane države sedišta tužioca.OBLIGACIONO PRAVO Ko drugome prouzrokuje štetu dužan je da je naknadi ukoliko ne dokaže da je šteta nastala bez njegove krivice. Ako je štetna radnja izvršena na teritoriji Jugoslavije a i šteta nastala na teritoriji Jugoslavije. 4823/97 od 08. godine) 334.02.11. . Rev.1997. (Vrhovni sud Srbije. Banka odgovara za štetu nastalu zbog naplaćenih čekova od strane nevlasnika koji su realizovani nakon obaveštenja vlasnika čekova da su isti ukradeni. 2592/95) . godine) 336. (Vrhovni sud Srbije.1997. 1350/96 od 26. godine) 339. (Vrhovni sud Srbije. Preduzeće odgovara za štetu koju radnik pretrpi na radu ili u vezi sa radom po opštim načelima odgovornosti za štetu a one se zasnivaju na oborivoj pretpostavci krivice štetnika. Rev. Gzz. Ako vlasnik zemljišta na kojem se nalazi izvor nije imao pravo da menja pravac toka izvorske vode u cilju navodnjavanja zemljišta. tj. Pretpostavka krivice tiče se obične nepažnje. 37/95 od 20. (Viši privredni sud. (Vrhovni sud Srbije. 496/96 od 02. Rev. Gž.02. ako PTT organizaciji ne podnese pismenu reklamaciju u roku od tri meseca od predaje takve pošiljke.1995. godine) 335.02. (Iz odluke Vrhovnog suda Srbije.177 - 341. godine) 338.

1993. Elektroprivredna organizacija je odgovorna naknaditi štetu po osnovu objektivne odgovornosti kada ispod kablova dalekovoda pogine lice radeći i bez odobrenja nadležnog organa te organizacije. Rev. 1015/90) 347. pošto se ugovor o prevozu lica smatra zaključenim tek kupovinom vozne karte. Vlasnik susedne parcele ima pravo da traži od suseda da ukloni objekat koji se nalazi na međi i koji je sklon padu i predstavlja izvor opasnosti od koga preti znatnija šteta. 1063/88) .1993. Ko izvrši otkop zemlje tako da njegova parcela postane znatno niža od parcele (odnosno dvorišta) suseda što predstavlja izvor opasnosti od koga preti znatnija šteta usled mogućeg odrona zemlje i rušenja zgrada suseda. koji je propustio da preduzme sve mere obezbeđenja prema pravilniku kluba. Mitrovici.04. 5987/94) 342. onda je osnov njegove obaveze u naknadi štete a ne u dugu. pristao. (Vrhovni sud Srbije. ZPP-a. Rev. Rev.domaćin. 73/91 od 26. inače. Beograd. godine) 343. 13/92) Osiguravač po osnovu osiguranja od odgovornosti za štete pričinjene trećim licima upotrebom motornog vozila u saobraćaju odgovara ograničeno (limitirano) najviše do visine ugovorenog iznosa osiguranja. godine) 345.03. R.03.OBLIGACIONO PRAVO Neobjavljivanjem čitulje o sahrani propustom radnika tuženog lista supruga i sin pokojnika pretrpeli su nematerijalnu štetu. 4326/92. dužan je da taj izvor opasnosti otkloni izgradnjom potrebnog potpornog zida na svom zemljištu i o svom trošku. ako pacijentu nije predočila sve moguće posledice operativnog zahvata na koji je.178 - 349. 348. Rev. (Vrhovni sud Srbije. 346. (Vrhovni sud Srbije. Kada je tuženi od strane kontrolora tužioca uhvaćen u pokušaju besplatnog prevoza u autobusu gradskog saobraćaja. Gž. 2714/92 od 08. godine) 344. odgovara fudbalskom sudiji za štetu koju su prouzrokovali navijači na njegovom automobilu parkiranom ispred svlačionice. Zdravstvena ustanova odgovara za štetne posledice operativnog lečenja. od 04. dok štetnik odgovara za naknadu celokupne štete. Rev. (Okružni sud u Beogradu. radi čega tužilac ima pravo da se opredeli u pogledu mesne nadležnosti suda pozivom na odredbu člana 52. (Vrhovni sud Vojvodine. 2707/91) Fudbalski klub . (Vrhovni sud Srbije. Rev.1991. . (Vrhovni sud Srbije. (Okružni sud u S.

353. zbog nemogućnosti korišćenja poplavljene parcele ispuštanjem otpadne vode od strane tuženika. Rev. 352. (Vrhovni sud Srbije. 356. dužan da naknadi štetu pričinjenu izvršenim krivičnim delom. kao lice koje samostalno obavlja delatnost ličnim radom. 491/87) Organizacija koja je izvršila prskanje pšenice preparatima otrovnim za pčele. 1730/88) 350. za koje je osuđen. Zakona o obligacionim odnosima. Rev. odgovorna je za naknadu štete koju su pretrpeli pčelari. Visina ove štete utvrđuje se veštačenjem u postupku pred sudom. odnosno nasilnog uzimanja vojne opreme od strane vojnog lica. Rev. 354. Stoga se i radnja prisvajanja. 617/83) . Tužilac ima pravo na naknadu štete u smislu člana 156. 854/87) Tužiocu kao zemljoradniku. a prethodno nije obavestila pčelare na tom području da će vršiti prskanje. jer zakašnjenje kao i neuredan i nepropisan izgled. u skladu sa čl. 355. Rev. pa se nastupila štete takvom radnjom ima smatrati kao šteta nastala u vršenju vojne službe. na zahtev oštećenog.OBLIGACIONO PRAVO Ko protivpravno oduzme i prisvoji tuđe devize dužan je. osuđujuća krivična presuda predstavlja apsolutan dokaz o građansko-pravnoj odgovornosti osuđenog lica. pripada pravo na naknadu štete u obimu pretrpljene štete. Kao povreda vojne discipline i pravila službe smatra se naročito nemaran odnos prema poverenoj imovini. Zakona o parničnom postupku. što podrazumeva da vojnik mora biti propisno obučen. povlači disciplinsku odgovornost. da vrati isti iznos deviza ili isplati njihovu protivvrednost u dinarima po kursu važećem na dan isplate sa pripadajućom zateznom kamatom na devizna sredstva. (Vrhovni sud Vojvodine. st. 12. stav 3. odgovara za štetu koju njegov radnik prouzrokuje trećim licima u radu ili u vezi sa radom osim ako se dokaže da je radnik u datim okolnostima postupio onako kako je trebalo. Pri tome nema uticaja činjenica da je tužiočevo zemljište dobilo nižu klasu i da zbog toga plaća manji porez. Rev. (Vrhovni sud Srbije. kako bi ovi preduzeli zeštitne mere. ima smatrati povredom pravila vojne službe. (Savezni sud. . pa je stoga osuđeni. 453/85) Tuženi. 3. (Vrhovni sud Srbije.179 - 351. 10/86) Shodno čl. Zakona o obligacionim odnosima koju je pretrpeo ili trpi na usevima na svom poljoprivrednom zemljištu usled hlada od susedne šume tuženog. 154. Rev. (Vrhovni sud Srbije. Gzs. 259/86) Obaveza je vojnika da se u tačno utvrđeno vreme javi na zanimanje. prisvajanje ili nanošenje štete vojnoj ili drugoj imovini. a ne u obimu naknade koju bi dobio za ustupanje zemljišta u zakup. (Vrhovni sud Vojvodine. kome je obrađivanje zemlje i prodaja poljoprivrednih kultura jedini izvor prihoda.

prouzrokovane na skijalištu. 1882/82) Ne može se uzeti da je član lovačkog društva pretrpeo štetu u vidu izgubljene dobiti zbog zabrane lova odlukom disciplinskog suda istog društva. Pravo na naknadu štete. ali takav zahtev tužioca bi bio neosnovan jer se postavlja zahtev o izgubljenoj dobiti iz lovstva.180 - . ustvari. Rev. ODGOVORNOST PO OSNOVU KRIVICE (Čl. 98/81) 357. ako se nastanak štete ne može sprečiti odgovarajućim merama. Zakona o obligacionim odnosima) 361. višom silom. br. o izgubljenoj dobiti. dakle. O takvom zahtevu odlučuje sud u redovnom postupku. 24/73) pod lovstvom se podrazumeva gajenje. svako može zahtevati od drugoga da ukloni izvor opasnosti od koga preti značajnija štete. Iz obrazloženja: Prvostepni sud je utvrdio: Tužilac je povređen na skijanju dana 22. a takva dobit je krajnje neizvesna zbog čega nema ni mesta naknadi. Time što je onemogućeno tužiocu da lovi divljač. ne može se uzeti da je tužilac pretrpeo štetu da bi se moglo govoriti o naknadi iste.03. . što se utvrđuje na osnovu stvarne namere oštećenika da stiče korist svojim radom. (Vrhovni sud Srbije. (Vrhovni sud Srbije. pod uslovom da ono nije izazvano svojstvima oštećenog. Radi se u stvari. po redovnom toku. verovatni nastanak koristi s obzirom na redovan tok stvari. Zakona o lovstvu SR Srbije ("Sl. što znači da svrha članstva u lovačkom društvu i nije u pribavljanju materijalne koristi. zaštita. Prema odredbi člana 1. (Vrhovni sud Srbije. ali s obzirom na posebne okolnosti. 359. a tek potom lovljenje i korišćenje divljači. ne obuhvata one štete koje su rezultat uobičajenih opasnosti i rizika ove aktivnosti. 108/82) U skladu sa Zakonom o obligacionim odnosima. Gzz.OBLIGACIONO PRAVO Štetnik početne štete odgovara i za potonju štetu ako je ona nastala kao posledica zbivanja koje je. 158 – 163. godine oko 13 časova. na ski-stazi (vlasništvo i posedništvo prvotuženog) prilikom rekreativnog skijanja. korist koju je oštećenik objektivno mogao realizovati da nije bilo štetne radnje. slučajem ili radnjom trećeg lica. Izmakla korist se manifestuje u nemogućnosti povećanja imovine oštećenika. 358. To je. glasnik SRS". šteta se može pojaviti i u obliku izmakle koristi. (Vrhovni sud Srbije. Rev. 360. Rev. Tada je pretrpeo tešku telesnu povredu.2009. 88/81) Kad postoji umanjenje radne sposobnosti. sledilo prvobitnu štetu.

u smislu člana 173. koji prosečan skijaš pri potrebnoj pažnji mora ili može predvideti da će postojati na mestu staze koju koristi. u smislu člana 158. s obzirom na okolnosti u kojima se obavlja skijanje. Sud je utvrdio da se tužilac kao skijaš pravilno ponašao na stazi. Gž. onaj ko se skija iza skijaša dužan da vodi računa o skijašu ispred sebe. jer sudari čine deo rizika na skijanju i spadaju u uobičajne rizike. udario od pozadi u telo. Odredbom člana 6. odskijao do ambulante. Tužilac je predao tuženom u posed prostor koji je predmet Ugovora. Međutim. 441/11(1) od 15. tačka 11. Takođe nema krivice prvotuženog za nastalu štetu. Odmah je pozvana Gorska služba spašavanja. pa ne stoji odgovornost ni prvotuženog ni drugotuženog.okolnosti pod kojima je tuženi povređen ne mogu se podvesti pod neuobičajenu ili neočekivanu opasnost pri skijanju. kojima je propisano da je uobičajena opasnost i rizik skijanja opasnost tj. godine) 362. gde mu je ukazana pomoć. a pravom na naknadu štete prouzrokovane na skijalištu ne obuhvataju se one štete koje su rezultat uobičajne opasnosti i rizika skijanja.2007. utvrđeno je da se skijaš.03. Iz obrazloženja: Parnične stranke su u konkretnom slučaju bile u ugovornom odnosu po osnovu Ugovora o korišćenju poslovno-skladišnog prostora i pružanju drugih usluga od 15. 1. Tužilac je . u pratnji ćerke. a od udarca u leđa je izgubio disanje. ne obuhvata odgovornost tuženog za naknadu štete prouzrokovane na skijalištu. prvostepeni sud je pravilno zaključio da je povređivanje tužioca rezultat uobičajnih opasnosti i rizika skijanja. odredbe člana 3. Zaključak prvostepenog suda da navedeni ugovor ima pravnu prirodu ugovora o zakupu je pravilan. rizik. pod uslovom da je poštovao pravila utvrđena ovim zakonom i propise donete na osnovu ovog zakona.svedok. Imajući u vidu ovako utvrđeno činjenično stanje. od čijeg udarca je tužilac povređen. kod koga je prvotuženi osigurao delatnost za štetu koju je tužilac pretrpeo. a tuženi je prihvatio obavezu da plaća naknadu za njegovo korišćenje. st. Istog Zakona.08. a uobičajena opasnost i rizik skijanja.181 - . ali je on to odbio i sam se. godine. na šta tuženi nije mogao da utiče. (Iz Presude Apelacionog suda u Kragujevcu. jer su njime predviđeni svi bitni elementi ugovora o zakupu propisani članom 567. Neizvršavanje usluge od strane javnih komunalnih preduzeća zakupac blagovremeno mora da reklamira direktno javnom komunalnom preduzeću kao korisnik prostora ili preko zakupodavca. Zakona o obligacionim odnosima. na zakonom propisan način. shodno članu 6. istog Zakona je propisano da se na odgovornost za štetu prouzrokovanu na skijalištu primenjuju opšta pravila o odgovornosti za štetu. jer samo od drugog skijaša. da nije preduzeo iznenadno skretanje na stazi i da je. koji je naleteo na tužioca.OBLIGACIONO PRAVO tako što ga je drugi imenovani skijaš . nije pridržavao pravila. Iz nalaza navedenog veštaka. pa je tužilac od njegovog udara pao na stazu glavom i osetio jak bol u predelu desnog ramena.2011. to doprinosi stvaranju uslova za pojavu rizika sa negativnim ishodom. Prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo. docenta na katedri teorije i metodike skijanja Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja. skijama. Zakona o obligacionim odnosima . zavisi sa kojom pažnjom će se kretati i da li će poštovati pravila skijanja. koja je nudila pomoć tužiocu da mu imobiliše rame. a skijanje i inače spada u kategoriju aktivnosti sa povećanim rizikom. Zakona o javnim skijalištima. po svim pravilima. kao i troškove koji iz toga nastanu. zbog čega nisu ispunjeni uslovi za naknadu štete po osnovu objektivne odgovornosti. Zakona o javnim skijalištima.

2.. st. Tužilac je bio registrovan kao igrač mlađih kategorija kod tuženog. Međutim. Žalbeni navodi tuženog (da je prvostepeni sud pogrešno odlučio o zahtevu za isplatu zatezne kamate) su neosnovani. st.182 - . a da nije zaključen pismeni ugovor između tužioca kao igrača i tuženog kao kluba u smislu člana 7. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je izvedenim dokazima utvrdio da je tužilac kod tuženog registrovan. 567. odnosno trening se odvijao po pravilima sporta i nije bilo grubog kršenja pravila sportske igre. Prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev i obavezao tuženog na isplatu utuženog iznosa i to uz pravilnu primenu materijalnog prava i to odredbi čl. U konkretnom slučaju je ugovoreno da tuženi pored troškova za korišćenje prostora (zakupnine) snosi i troškove koji nastanu korišćenjem prostora. Zakona o obligacionim odnosima. 220.koji pretrpi telesnu povredu na treningu na igralištu tuženika. st. blagovremeno mogao da reklamira. nije bio u radnom odnosu kod tuženog. direktno ili preko tužioca. pristao je na rizik štetne posledice pa je njegov tužbeni zahtev za naknadu štete neosnovan. Veštačenjem po veštaku medicinske struke utvrđeno je da se tužilac povredio prilikom treninga trčeći za loptom bez ikakvog kontakta sa drugim igračima. s obzirom da tuženi do zaključenja glavne rasprave nije dostavio dokaz da je dug platio niti da je obaveza prestala na neki drugi Zakonom propisan način. Zakona o obligacionim odnosima. Zakona o parničnom postupku. kao oštećenog na mogući rizik štetne posledice. 2. Pravno ceneći utvrđeno činjenično stanje. Takože su neosnovani žalbeni navodi tuženog da tužilac nije izvršio uslugu isporuke struje i vode. i 223. niti namere drugih igrača da se tužilac povredi. Zakona o obligacionim odnosima zaključivši da postoji pristanak tužioca. 324. st. 1. Oštećeni . tako da je tužilac imao svojstvo igrača-amatera. i člana 278.. . nezgodno je stao i obnovio raniju povredu noge. obaveza isporuke struje i vode je obaveza javnih komunalnih preduzeća. 262. 5412/10 (2) od 09. godine) 363. Pž. bio je član tuženog.. bez kontakta sa drugim igračima. prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo kada je tužbeni zahtev tužioca odbio. na šta je on pristao i preuzeo rizik štetnih posledica baveći se sportskim aktivnostima. st. 277. ali nije imao svojstvo profesionalnog fudbalera. 1. a ne ovde tužioca. Trening se odvijao u svemu u skladu sa pravilima igre.OBLIGACIONO PRAVO fakturisao zakupninu i troškove zakupa i iste fakture dostavio. Pravilnika o statusu igrača.2010.12. niti je imao zaključen ugovor sa tuženim. a nije dokazao da je to učinio. kada je dosudio tužiocu kamatu od podnošenja zahteva. nalazeći da tuženi nije odgovoran za štetu koju je tužilac pretrpeo zbog povređivanja.registrovani igrač amater i član sportskog kluba bez svojstva profesionalnog sportiste . Zbog toga je prvostepeni sud pravilno primenio odredbu člana 163. 277. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. Prvostepeni sud je odluku o zahtevu za isplatu zatezne kamate doneo uz pravilnu primenu člana 324. 1. prvostepeni sud je pravilno zaključio uz primenu pravila o teretu dokazivanja na osnovu čl. 1. a tužiocu kao sportisti je bilo poznato da kao učesnik igre i treninga stvara opasnost za svoj fizički integritet. st. Sportska igra. 1. Tuženi je neizvršavanje usluge od strane javnih komunalnih preduzeća. i 278. O spornoj činjenici da li je tuženi platio dug po osnovu zakupa i troškova zakupa. st. Tuženi do zaključenja glavne rasprave nije dostavio dokaz da je dug izmirio..

Z. pa od proizvođača ne može ostvariti naknadu. jer je maloletni S. insistira da se smeša koncentrata pripremi drugačije od uobičajene srazmere komponenata. godine) 364.020. pa bi i nezavisno od utvrđenja prvostepenog suda. Ako naručilac. Prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo kada je odlučio da tuženi maloletni S. tužilac nije odgovoran za nastalu šte. da se ona upodobljava sa povredama radnika u radnom odnosu. prihvata rizik eventualne štete.00 dinara. to je po pravilnoj primeni materijalnog prava i to odredbi član 160. može tom prilikom. Ali.580. kao roditelja. godine) 365. jer se članstvom u klubu stvaraju uzajamna prava i obaveze kluba i igrača). pa Okružni sud nalazi da su neosnovani i da se navodima u žalbi ne dovodi u sumnju pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja. pa su žalbeni navodi tužioca u tom pogledu neosnovani. i onako kako je izneo tuženi P. uprkos upozorenju poslenika.06. u vreme nastanka štete star 10 godina. Z.2004. Gž. koliko je obavezan da plati pravnosnažnom presudom u ovoj parnici. kao štetnik i tuženi P. Prouzrokovanje štete od strane maloletnog lica povlači solidarnu odgovornost tog lica i roditelja. Iz obrazloženja: Tuženi je od tužioca naručio određenu količinu koncentrata za piliće. stajala odgovornost tuženih za naknadu štete. i 166. čija je visina prvostepenom postupku pravilno utvrđena. bio sposoban za rasuđivanje pošto je znao da potežući se kamenicama na maloletnog S. propusta u vaspitanju postoji uzročna veza.2008. da se tužilac povredio na fudbalskom terenu tuženog i da je bio igrač tuženog i da je neosnovan zaključak prvostepenog suda da nije postojao nikakav dogovor u vezi naknade štete i da nisu postojale nikakve obaveze između tuženog i tužioca. (Iz Presude Okružnog suda u Užicu.OBLIGACIONO PRAVO Cenjeni su navodi iz žalbe tužioca. Gž. Oni su uginuli zbog većeg učešća kukuruza u koncentratu. koji je inače pravilno. ali zajedno sa maloletnim S. u uzročnoj vezi sa propuštanjem dužnog vaspitanja od strane P. ZOO-a odgovornost tuženih za naknadu štete solidarna. pravilan je i zaključak prvostepenog suda da nema odgovornosti tuženog ni po principu objektivne odgovornosti. ukoliko između tog dela i dužnog vaspitanja. je u odgovoru na tužbu na ročištu za glavnu raspravu priznao da je i njegov maloletni sin s kamenicom pogodio prednji vetrobran na tužiočevom vozilu. 4. U žalbi se ponavljaju navodi izneti u toku prvostepenog postupka (da se u konkretnom slučaju radi o sportskoj povredi. Koncentrat mu je isporučen a on je cenu delimično isplatio. Osim toga. st. Tuženi osporava obavezu.183 - . 165. naneti materijalnu štetu drugome. 869/04 od 29. usled čega je pretrpeo štetu od 29. navodeći da koncentrat nije imao odgovarajući kvalitet. tj. (Iz presude Okružnog suda u Valjevu. 1393/08 od 18.00 dinara zbog uginuća pilića. uprkos tome. što je utvrđeno veštačenjem. a kako je ponašanje maloletnog S. Ostao je dužan još 12. br. stav 2. kao njegov roditelj solidarno naknade tužiocu štetu koja je navedenom prilikom nastala.07. Iz obrazloženja: Tuženi P.

Na tako utvrđeno činjenično stanje. Pošto je tužilac. stav 2. Vozilo kojim je upravljao tuženi bilo je vlasništvo RO “D. M.614. godine. ako je nastupila njena obaveza prema uslovima ugovora o osiguranju od auto odgovornosti. M. broj 30/96). Tužilac je kao osiguravač oštećenima isplatio iznos od 77.01. Prema uslovima osiguranja motornih vozila i odgovornosti tužioca.. osiguravač stiče pravo da od štetnika zahteva isplatu iznosa isplaćene naknade. 5310/02 od 16.184 - . ne može od tužioca zahtevati naknadu štete zbog uginuća pilića koji su takvim koncentratom hranjeni. prihvatio je rizik štete. a bio je svestan da usled takvog ponašanja može nastati šteta. list SRJ”. na moguće posledice. Po toj odredbi. su protiv tužioca kao osiguravača vodili parnični postupak radi naknade štete i u tom postupku je utvrđeno da je tuženi doprineo nastanku štetnog događaja sa 80% a sada pokojni K. insistirao da se smeša koncentrata pripremi drugačije od uobičajene srazmere komponenata. ne može od njega zahtevati naknadu štete prouzrokovane tom radnjom. Prema članu 385.OBLIGACIONO PRAVO tu. stupa u njegovo pravo prema licu odgovornom za štetu za iznos isplaćene naknade.12... kamatu i troškove. napomenom na računu. ko na svoju štetu dozvoli drugome preduzimanje neke radnje.30 promila alkohola u krvi. Tuženi je oglašen krivim za krivično – delo teško delo protiv bezbednosti ljudi i imovine u saobraćaju i osuđen na kaznu zatvora. U obaveznom osiguranju kod odgovornosti za štete prouzrokovane upotrebom motornih vozila osiguravač koji je naknadio štetu oštećenom licu u smislu odredbe člana 87.11. M. još i upozorio. ZOO. jer je takav koncentrat pripremio na izričit zahtev tuženog. Isplatom naknade iz osiguranja svom osiguraniku. osiguravač ima pravo regresa prema vozaču motornog vozila osiguranog od odgovornosti prema trećim licima. u smislu člana 163. godine) 366. na koga je naleteo usled zadobijene telesne povrede preminuo. s obzirom da je K.00 dinara. stav 2. stav 3.” i bilo je osigurano kod tužioca. pri čemu je.1987. zahteva isplatu iznosa isplaćene naknade. u smislu navedenih zakonskih odredbi proizilazi da isplatom naknade iz osiguranja svom osiguraniku. može se zaključiti da je tuženi prihvatio rizik štete. Srodnici pokojnog K. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima. pa je pristao da ona nastupi. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije.2003. godine u krugu RO “D. 20%. Zakona o parničnom postupku. Ovo je i u slučaju kada je štetnik u trenutku prouzrokovanja štete bio radnik osiguranika i postupao namerno (eventualna namera). Stoga su bez značaja navodi revidenta kojima se osporava autentičnost upozorenja u vezi sa učešćem kukuruza u pripremanju koncentrata. osiguravač stiče pravo da od štetnika koji je građansko-pravno odgovoran u smislu člana 159. Po oceni Vrhovnog suda. Iz obrazloženja: U provedenom postupku je utvrđeno da je tuženi dana 10. Zakona o osiguranju imovine i lica (“Sl. Otuda ni tuženi koji je zahtevao pripremanje koncentrata sa većim učešćem kukuruza. revizija se ne može izjaviti zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja. time što je sebe doveo u alkoholisano stanje i zbog takvog stanja prouzrokovao štetu. koji je prouzrokovao štetu upravljajući motornim vozilom pod dejstvom alkohola.1997.. uprkos upozorenju tuženog. . Rev. Na osnovu iznetog. pa ne može ostvariti naknadu. Eventualna namera ima isto dejstvo kao i direktna namera. dana 26. pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su tužbeni zahtev tužioca usvojili.” prouzrokovao štetni događaj vozeći teretno vozilo pod dejstvom alkohola sa 1.

. ______ od 11. Protiv navedene presude žalbu je izjavio blagovremeno tuženik. P. bio je privremeno nesposoban za rad na poljoprivrednom imanju i time je trpeo štetu.. br.2001. P. Rev.09. a sve navedene razloge date u obrazloženju prvostepene presude prihvata i drugostepeni sud. to u smislu navedenih zakonskih odredbi tužilac ima pravo regresa prema tuženom do visine isplaćene štete. na ime troškova vađenja lekarskog uverenja novčane iznose bliže opredeljene u izreci kao i parnične troškove. Iz navedenih razloga.12... ZOO.10. Gž.OBLIGACIONO PRAVO Tuženi je u alkoholisanom stanju prouzrokovao štetu.10. godine obavezan je tuženik da plati tužiocu na ime naknade nematerijalne štete usled pretrpljenih fizičkih bolova. tuženik je pesnicom udario tužioca u predeo lica.09. Okružni sud u U. Posebno je pravilna odluka prvostepenog suda da se.2003. a žalba tuženog je odbijena kao neosnovana. _____od 16. usled čega ima i pravo na srazmeran deo naknade štete u smislu člana 192.. ne može primeniti i Institut nužne odbrane primenom člana 161. 2142/2002.2001. ZOO.. je svojom presudom Gž. Zbog zadobijenih povreda i preduzetog lečenja. Usled zadobijenih povreda tužilac je trpeo fizičke bolove. te da nije utvrđena uzročna veza alkohola nastanku štetnog događaja. Nužna odbrana isključuje odgovornost za štetu. godine) 368. od 16. br. br. Naprotiv. usled čega nema postupanja od strane tuženika u nužnoj odbrani u smislu člana 161._______ od 11. (Iz presude Okružnog suda u Užicu.2002. U obrazloženju drugostepene presude je navedeno da je prvostepeni sud pravilno utvrdio činjenično stanje. a pošto je tužilac kao osiguravač trećem oštećenom licu isplatio štetu iz štetnog događaja. naneta verbalna uvreda od strane tužioca u konkretnom događaju ima se ceniti kao doprinos tužioca nastanku štetnog događaja i nastanku štete. godine) 367. godine potvrdio presudu Opštinskog suda u I. pravilno primenio materijalno pravo. u konkretnom slučaju. Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja.2002. tužilac doprineo nastanku štetnog događaja sa 20%. godine. . a ne kao protiv pravni napad na tuženog. 3685/03 od 24. Iz obrazloženja: Presudom Opštinskog suda u I. stav 1. U obrazloženju presude je navedeno da je dokazima utvrđeno da nakon što mu je tužilac prethodno naneo verbalnu uvredu. ZOO. već njegovo preduzeće. neosnovano je isticanje u reviziji tuženog da za štetu koja se dogodila u krugu preduzeća ne odgovara on kao radnik lično. Prethodno naneta verbalna uvreda ne može se smatrati protiv pravnim napadom tuženika. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije u Beogradu. Naneta verbalna uvreda od strane tužioca ima se ceniti kao doprinos tužioca nastanku štetnog događaja i nastanku štete. sud je pravilno našao da je zbog prethodno nanete verbalne uvrede tuženiku. usled čega je tužilac pao na putu i time zadobio lake telesne povrede.185 - . na ime materijalne štete zbog izgubljene zarade. a ne kao protiv pravni napad na tuženog. bez obzira da li je takva vožnja u uzročnoj vezi sa nastalom posledicom.

1797/02 od 09.. godine pa do isplate. KZ Srbije. jer je uzvraćanje bilo adekvatno. 1736/2002 od 17.2002.. Okružni sud u U. (Vrhovni sud Srbije. ______od 17. braneći se od istovremenog protivpravnog napada tužioca. 3584/98 od 14. Protiv navedene presude tuženik je blagovremeno izjavio žalbu. budući da je tužioca samo odgurnuo.10..00 dinara i dostavio poruxbenicu sa izjavom da je poručena roba za dalju prodaju i time naveo oštećenog da na štetu svoje imovine isporuči robu koja nije plaćena.6. godine a žalba tuženika je odbijena kao neosnovana. usvojen je tužbeni zahtev tužioca i obavezan je tuženik da plati tužiocu na ime duga 4. Rev. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. pa kako je sud u parnici vezan u smislu člana 12. kao napadnuti.07. _______od 28. Gž.2001.07. U obrazloženju drugostepene presude je navedeno da je prvostepeni sud pravilno utvrdio činjenično stanje. (Vrhovni sud Srbije. Osnov odgovornosti tuženog za štetu pričinjenu tužiocu je u navedenoj pravnosnažnoj osuđujućoj krivičnoj presudi iz koje proizilazi visina štete. godine. ZPP za utvrđenja krivičnog suda .OBLIGACIONO PRAVO Iz obrazloženja: Nižestepeni sudovi su nesumnjivo utvrdili da je tuženi prouzrokovao štetu u nužnoj odbrani. U obrazloženju presude je navedeno da je pravnosnažnom presudom Opštinskog suda u I. na isto pravilno primenio materijalno pravo.10. godine tuženik oglašen krivim da je izvršio krivično delo prevare iz člana 171.2002.2002. ______ od 28. U njegovoj radnji nema prekoračenja. 4710/99 od 27. godine) 370. Iz obrazloženja: Presudom Opštinskog suda u I.530. (Iz presude Okružnog suda u Užicu. stvar je ambijenta koga tuženi. P.186 - 371.2002. P. a na štetu tužioca.00 dinara sa zateznom kamatom od 6.05. godine potvrdio presudu Opštinskog suda u I. a okolnost da je on pritom pao na žičanu ogradu i zadobio lake telesne povrede.. pa se u svemu prihvataju razlozi dati u obrazloženju prvostepene presude. Maloletnik sa navršenih četrnaest godina odgovara prema opštim pravilima o odgovornosti za štetu.1999. pa je time pribavio protiv pravnu imovinsku korist za sebe u prethodno pomenutom iznosu. ______ od 2. godine) . kao i troškove parničnog postupka. ZOO tužbeni zahtev i usvojen sa pripadajućom zateznom kamatom. to je saglasno članu 158. . Rev.05. Isti je lažnim prikazivanjem činjenica da će isporučenu robu uredno platiti poručio telefonskim putem od oštećenog . Ukoliko se postupak protiv tuženika završi osuđujućom krivičnom presudom on je dužan nadoknaditi prourokovanu štetu u visini koja je utvrđena presudom.krivično delo i krivična odgovornost okrivljenog..530..1999.. K. godine) 369.tužioca robu u vrednosti 4.10. Rev. koji ga je udario u predelu lica.2002. godine) Krivica za prouzrokovanu štetu postoji kada je štetnik prouzrokovao štetu namerno ili krajnjom nepažnjom.. stav 1.1996.05. je svojom presudom Gž. nije birao.

uprkos upozorenju od strane poslanika da ovakav način popravke nosi rizik od požara. Rev. 379. 653/90) Lice koje ispod ili u neposrednoj blizini elektroenergetskih objekata zasadi drveće nema pravo na naknadu štete u slučaju njihovog uklanjanja.823/87) Kada je učesniku sportske igre-takmičaru pričinjena šteta u sportskom takmičenju ili u vezi sa tim takmičenjem. (Vrhovni sud u Subotici. 2099/85) . 378. 375. Rev. Gž. (Vrhovni sud Vojvodine. Rev. 1281/85) Oslobođenje od optužbe za krivično delo ne oslobađa štetnika od građevinsko-pravne odgovornosti za naknadu štete u smislu člana 158. na način kako je to izričito zahtevao vlasnik. trećeg lica ili oštećenog. (Vrhovni sud Srbije. (Vrhovni sud Srbije. ako se štetni postupci deteta mogu pripisati opštem zanemarivanju opšteg nadzora i staranja roditelja o detetu. Rev. (Vrhovni sud Vojvodine. dužan je da stranci naknadi svu štetu koja je iz takvog ugovora za stranku proistekla. čijim posredstvom je stranka zaključila nedozvoljeni pravni posao. 377.OBLIGACIONO PRAVO Otac maloletnog deteta je sa majkom deteta građansko-pravno solidarno odgovoran za štetu koje dete prouzrokuje za vreme dok je bilo pod nadzorom majke. a ne po principu objektivne odgovornosti. 374. Gž. (Okružni sud u Beogradu. Od ove odgovornosti po osnovu pretpostavljene krivice se može osloboditi samo ako dokaže da je šteta nastala neotklonjivim dejstvom više sile. dužan je na zahtev vlasnika da naknadi štetu u visini cene novog kaputa uz odbitak amortizacije. uz zadržavanje oštećenog kaputa. Rev. već se odgovarajućim dokazima u parničnom postupku mogu utvrđivati okolnosti pod kojima je šteta nastala i stepen krivice štetnika. 1043/90) Advokat. . odgovornost sportskog kluba (organizatora sportske igre) za štetu pričinjenu takmičaru procenjuje se po principu krivice. (Vrhovni sud Vojvodine. Rev. (Vrhovni sud Srbije. 5637/94) 372.187 - 373. 376. Poslenik ne odgovara za štetu nastalu usled požara prilikom popravke vozila. Zakona o obligacionim odnosima. 295/89) Vlasnik hemijske čistionice koji je nestručnim čišćenjem znatno oštetio kaput tako da se ne može vratiti u prvobitno stanje. 940/87) Postoji odgovornost za štetu vlasnika nekretnine ako nastali požar na njegovoj nekretnini prouzrokuje štetu vlasniku susedne nekretnine.

Iz obrazloženja: Tuženi je od tužioca naručio određenu količinu koncentrata za piliće. izvođač radova iz ugovora o delu dužan je da naknadi svu nastalu štetu vlasniku motornog vozila.2003. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. Zakona o parničnom postupku. uprkos tome. (Vrhovni sud Srbije. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima) 382. (Vrhovni sud Srbije. ne može od njega zahtevati naknadu štete prouzrokovane tom radnjom. Tuženi osporava obavezu. napomenom na računu. nije dužan štetu da naknadi.580. insistirao da se smeša koncentrata pripremi drugačije od uobičajene srazmere komponenata.00 dinara zbog uginuća pilića. što je utvrđeno veštačenjem. Na osnovu iznetog. revizija se ne može izjaviti zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja. na moguće posledice. tužilac nije odgovoran za nastalu štetu. Rev. Stoga su bez značaja navodi revidenta kojima se osporava autentičnost upozorenja u vezi sa učešćem kukuruza u pripremanju koncentrata. jer je takav koncentrat pripremio na izričit zahtev tuženog.01. ako nije postupao po pravilima struke i ako nije preduzeo sve potrebne mere obezbeđenja da ne dođe do požara i uništenja vozila. 263/84) 381. ne može od tužioca zahtevati naknadu štete zbog uginuća pilića koji su takvim koncentratom hranjeni. uprkos upozorenju poslenika. Prema članu 385. pa ne može ostvariti naknadu. stav 3. Oni su uginuli zbog većeg učešća kukuruza u koncentratu. PRISTANAK OŠTEĆENIKA (Član 163. Koncentrat mu je isporučen a on je cenu delimično isplatio. Ostao je dužan još 12. Ako vozilo koje se nalazilo na popravci bude uništeno usled požara u radionici. Po toj odredbi. navodeći da koncentrat nije imao odgovarajući kvalitet. Ali. Rev. usled čega je pretrpeo štetu od 29. koliko je obavezan da plati pravnosnažnom presudom u ovoj parnici. godine) . Pošto je tužilac. Zakona o obligacionim odnosima. 2123/84) 380. pri čemu je. još i upozorio. uprkos upozorenju tuženog. u smislu člana 163.OBLIGACIONO PRAVO Ko u slučaju dozvoljene samopomoći prouzrokuje štetu licu koje je izazvalo potrebnu samopomoć. pa od proizvođača ne može ostvariti naknadu. Rev. Otuda ni tuženi koji je zahtevao pripremanje koncentrata sa većim učešćem kukuruza. može se zaključiti da je tuženi prihvatio rizik štete.188 - .00 dinara. Ako naručilac. prihvata rizik eventualne štete. prihvatio je rizik štete.020. 5310/02 od 16. ko na svoju štetu dozvoli drugome preduzimanje neke radnje. insistira da se smeša koncentrata pripremi drugačije od uobičajene srazmere komponenata.

01.2001.nakon toga ..K.do dana 29. godine. Iz obrazloženja: Na sledećem činjeničnom stanju zasnovana je odluka o tužbenom zahtevu: maloletni J. godine) 383. starog četiri i po godine. kada istekne vreme određeno za zastarelost krivičnog gonjenja. 1531/94 od 20.1994.K. da bi . a zastarelost je počela teći prvog dana posle dana kada je poverilac imao pravo da zahteva ispunjenje obaveze (ako zakonom za pojedine slučajeve nije drugačije propisano). J.09. sin tuženih M. izazavao požar neopaženo došavši u dvorište tuženog P. Na tavanici iznad šupe se igrao tako što je palio šibice i iste bacao u susedno dvorište. ODGOVORNOST ZA DRUGOG (Čl. Zakona o obligacionim odnosima. 164 – 169. Zakona o obligacionim odnosima) 384.05. Tužilac je tada pokrenuo vanparnični postupak radi poravnanja. koji nije uspeo. Iz ovih okolnosti nižestepeni sudovi su pravilno odlučili pri istaknutom prigovoru zastarelosti potraživanja da je potraživanje naknade prouzrokovane štete zastarelo u smislu čl. star četiri i po godine. Tako je došlo do paljenja lako zapaljivog materijala. i A. (Vrhovni sud Srbije. Ovo zbog toga što samo zahtev za naknadu štete prema odgovornom licu zastareva u smislu navedene odredbe tj. a tužbu kojom zahteva naknadu podneo je 14.2002. Tužilac je saznanje za štetu i učinioca imao 30.podneo tužbu 14. kojoj je novac poverio na štednju. Stavom 1. a zatim i slame i deteline koja se nalazila iznad šupe i štale tuženog K..D.1997. u dvorištu tuženog P. Rev. ne može ostvariti pravo na naknadu štete za izostalu kamatu koju bi ostvario kod druge banke da je novac poverio njoj. godine.1997. Za štetu koju drugom prouzrokuje maloletno dete do navršene sedme godine života odgovaraju roditelji po osnovu građanskopravne odgovornosti za drugog. ovog člana propisano je da potraživanje naknade prouzrokovane štete zastareva za tri godine od saznanja oštećenika za štetu i za lice koje je štetu učinilo. pa je nastupom zastarelosti prestalo pravo na zahtev za ispunjenje obaveze. 376. Došlo je do oštećenja tužiočevih pomoćnih objekata a izgorelo je 500 bala slame i 50-60 snopova kukuruzovine.1997. prema kome se ne .09.189 - .2002. godine.09. godine imao saznanja i za štetu i za lice koje je štetu učinilo. godine. vlasništvo S. U odnosu na njih se ne primenjuje vreme određeno za zastarelost krivičnog gonjenja.P.04.D. prvog komšije tuženog K. Od dana kada je tužilac imao pravo da zahteva ispunjenje obaveze istekao je i poslednji dan zakonom određenog vremena od tri godine . Potom se vatra proširila i u dvorište tužioca. Zakona o obligacionim odnosima. je 30. 377. Drugostepeni sud je pravilno zaključio da se na tužiočevo potraživanje naknade prouzrokovane štete ne može primeniti vreme određeno za zastarelost krivičnog gonjenja iz odredbe čl.01.P. Šteta je nastala radnjama maloletnog deteta. godine. Tužilac je nakon izbijanja požara 30.OBLIGACIONO PRAVO Deponent koji nije tražio povlačenje novčanog iznosa iz depozita banke..

na ulici gde je bilo više lica. bez obzira na svoju krivicu. Takođe. pa je na taj način učinjena i bitna povreda odredbe člana 354. tačka 14. 2244/2005 od 15. kao i rukovanje i upotrebu tog oružja od strane drugotuženog. Član 166.02. sudovi su zbog pogrešne primene materijalnog prava propustili da utvrde bitne činjenice za donošenje pravilne odluke. Stav 2. ZOO građansko pravno solidarno odgovoran za štetu koju je drugotuženi. Rev. br. Međutim. da li je preduzeo sve što je trebalo da spreči mogućnost da njegov maloletni sin dođe u posed oružja. Međutim. Prvotuženi je. prema članu 165. samo ako bi dokazali da je šteta nastala bez njihove krivice. jer pobijana presuda zbog toga ima nedostatke zbog kojih se ne može ispitati. istog člana propisuje da se oni oslobađaju odgovornosti ako postoje razlozi za isključenje odgovornosti prema pravilima o odgovornosti bez obzira na krivicu.190 - . (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. D. da li je prvotuženi znao da njegov sin – drugotuženi ima pristup vatrenom oružju i da zna da istim rukuje. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije.D. usled čega je prouzrokovana smrt sada pokojnog srodnika tužilaca. Iz obrazloženja: Prema odlukama nižestepenih sudova i prvotuženi je solidarno odgovoran sa drugotuženim za naknadu nematerijalne štete pričinjene tužiocima koju je u vreme nastanka štete njegov tada maloletni sin (drugotuženi). tuženi M. godine) . osim ako dokažu da je šteta nastala bez njihove krivice. Naime. u odnosu na prvotuženog. Imajući u vidu prigovor zastarelosti potraživanja koji su istakli ovi tuženi i datim razlozima i utvrđenim činjenicama. 1652/01 od 13. u pravnosnažno okončanom postupku nije ispitivano. kao opšte opasnog sredstva. neosnovan je tužbeni zahtev i u odnosu na tužene. ako se štetni postupci drugotuženog mogu pripisati opštem zanemarivanju dužnog nadzora i staranje koji obuhvata i pristup vatrenom oružju. njegov maloletni sin u vreme nastanka štete prouzrokovao tužiocima. stav 1. po shvatanju ovoga suda u smislu odredbi člana 165. sudovi u konkretnom slučaju nisu ispitivali kako se vatreno oružje kojim je pucao drugotuženi našlo ispod sedišta putničkog vozila u kome se i on nalazio. stav 1. kao oca u odnosu na drugotuženog. a bili bi oslobođeni odgovornosti. ZOO roditelji odgovaraju za štetu koju prouzrokuje drugom njihovo dete do navršene sedme godine. kao i da se ova krivica roditelja pretpostavlja. i to isključivo prema odredbama Zakona o obligacionim odnosima a u smislu građanskopravne odgovornosti za drugog. ZOO predvića da ako pored roditelja odgovara za štetu i dete. Pretpostavlja se krivica roditelja za svu štetu koju prouzrokuje njihovo maloletno dete osim u slučaju ako roditelji dokažu da je šteta nastala bez njihove krivice.. istog člana roditelji odgovaraju za štetu koju prouzrokuje drugom njihovo maloletno dete koje je navršilo sedam godina.2002. kome je to oružje pripadalo. i stav 4. koji je u vreme nastanka štet bio maloletan (imao je punih 17 godina). Rev. godine) 385. prouzrokovao ispaljivanjem jednog projektila iz prethodno repetiranog vatrenog oružja. njihova je odgovornost solidarna. i A. stav 2. a samim tim nije utvrđeno da li se šteta može pripisati opštem zanemarivanju dužnog nadzora i staranja od strane prvotuženog.OBLIGACIONO PRAVO mogu primeniti krivične sankcije.12. Iz prethodnih odredbi proizilazi da su roditelji maloletnog deteta uzrasta preko sedam godina odgovorni za štetu koju njihovo maloletno dete prouzrokuje drugima.2005. i ako jeste. roditelje maloletnog J. Za učinjenu štetu tužiocu odgovorni su roditelji ovog deteta. i da li je znao da se to oružje nalazi u putničkom vozilu. Prema stavu 4. (ranije tačka 13) ZPP.

godine) 388. Rev. br. (Vrhovni sud Srbije.1998. Gž. 593/99 od 25. stav 4. dužan da vodi nadzor nad tim licem. Zakona o obligacionim odnosima i ako nema osnova u odredbi člana 165. što znači da se te odgovornosti mogu osloboditi samo ako dokažu da je šteta nastala bez njihove krivice . istog Zakona za odgovornost roditelja za naknadu štete koju je prouzrokovalo njihovo maloletno dete. osim ako dokažu da je šteta nastala bez njihove krivice. Za odgovornost roditelja da po osnovu pravičnosti naknade štetu koju je prouzrokovalo njihovo maloletno dete sposobno za rasuđivanje. (Iz presude Okružnog suda u Zrenjaninu.472/98 od 19. Kada razlozi pravičnosti to nalažu sud može obavezati roditelja maloletnog štetnika da oštećeniku naknadi štetu u skladu sa odredbom člana 169.191 - 392. Gž. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu. stav 2. (Iz presude Okružnog suda u Zrenjaninu.12. ako se štetni postupci deteta mogu pripisati opštem zanemarivanju dužnog nadzora i staranja roditelja o detetu. uvek je odlučno i materijalno stanje roditelja i oštećenika. (Vrhovni sud Srbije. Gž.06. godine) 386. ili odluke nadležnog organa.11. godine) 387. Gzs. (Vrhovni sud Srbije. godine) 391. godine) 390.2000. 5637/94 od 21.1999.OBLIGACIONO PRAVO Roditelji odgovaraju za štetu koju prouzrokuje drugom njihovo maloletno dete. Materijalno stanje maloletnog štetnika i njegovi uslovi da sam naknadi štetu otklanja odgovornost roditelja samo ako je on u stanju da štetu naknadi u razumnom roku. odgovara onoj koji je na osnovu zakona. Zakona o obligacionim odnosima. Otac maloletnog deteta je sa majkom deteta građansko pravno solidarno odgovoran za štetu koju dete prouzrokuje za vreme dok je bilo pod nadzorom majke.172/96 od 21.član 165. Roditelji odgovaraju za štetu koju je pričinilo njihovo malodobno dete sa navršenih 14 godina života po principu pretpostavljene krivice.1998. Roditelji odgovaraju za štetu koju prouzrokuje drugom njihovo maloletno dete koje je navršilo sedam godina. stav 4. Rev.01. (Savezni sud. godine) 389.1402/96 od 20. koje je navršilo sedam godina. Za štetu koju prouzrokuje lice koje usled duševne bolesti ili zaostalog umnog razvoja ili kojih drugih razloga nije sposobno za rasuđivanje. 661/00 od 16. Rev. pored drugih okolnosti koje upućuju na pravičnost takvog zahteva oštećenika. ili ugovora.05.1994. osim ako dokažu da je šteta nastala bez njihove krivice.05. 3/85) . .1998.

oktobra 2009.30. jeste naknada štete u vidu izgubljene zarade tužilje za period od 1. godine. juna 2009. tužioca od roditelja radi letovanja na moru. na pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo u pogledu odluke sadržane u potvrđujućem delu izreke ožalbene presude. Predmet tužbenog zahteva u ovom sporu. Rev. (Vrhovni sud Srbije. ODGOVORNOST PREDUZEĆA I DRUGIH PRAVNIH LICA PREMA TREĆEM (Čl.februar 2006. Po oceni Apelacionog suda. Istom presudom usvojen je i tužbeni zahtev tužilje da se obveže tuženi da tužilji na ime naknade štete zbog izgubljene zarade za period avgust 2005. suprotno navodima žalbe. godine (ova presuda je postala pravnosnažna 18. Zastarelost potraživanja naknade štete u vidu izgubljene zarade usled nezakonitog prestanka radnog odnosa počinje teći od dana pravnosnažnosti presude kojom je poništeno rešenje o prestanku radnog odnosa. godine. godine. koje je navršilo 7 godina života.192 - . tužilac star 8 godina. a bili bi oslobođeni odgovornosti samo ako bi dokazali da je šteta nastala bez njihove krivice. 301/82) Roditelji maloletnog lica. a tuženi joj je rešenjem od 8. a izvršna . septembra 2009. Krivica roditelja se pretpostavlja i oni su solidarno odgovorni za naknadu štete ako maloletnik sa njima živi. novembra 2008. usled njegovog pada kroz prozor sobe i teškog telesnog povređivanja. 394. Naime. marta 2006. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju. jula 2005. godine . po tužbi koja je podneta 12.OBLIGACIONO PRAVO Tužena Uprava dečjih letovališta i odmarališta preuzimanjem mal. dok je u odnosu na odluku sadržanu u preinačenom delu izreke pobijana presuda zasnovana na pogrešnoj primeni materijalnog prava. godine do 18. tužilja je bila u radnom odnosu na neodređeno vreme kod tuženog. Zakona o obligacionim odnosima) 395. Ta odgovornost proizlazi iz odredbe . (Vrhovni sud Srbije. godine otkazao ugovor o radu zbog prestanka potrebe za njenim radom. novembra 2009. godine) usvojen je tužbeni zahtev tužilje i poništeno rešenje kojim joj je tuženi otkazao ugovor o radu. Pravnosnažnom presudom od 19. a tuženi je obvezan da tužilju vrati na rad. 170 – 172. godine isplati novčane iznose u vrednosti i sa zakonskom zateznom kamatom od datuma do isplate. postoji materijalnopravna odgovornost tužene za štetu koju je tužilja pretrpela zbog nezakonitog prestanka radnog odnosa. obavezala se da vodi nadzor o njegovom ponašanju kao i brigu o njegovom zdravlju. 442/82) 393. odgovaraju za štetu koju maloletno lice prouzrokuje drugima. pa je odgovorna za štetu do koje je došlo u toku trajanja smene u kojoj se nalazio mal. Rev.

Tužioci nisu onemogućeni da koriste svoje poljoprivredno zemljište usled vršenja opasne delatnosti od strane tužene. ovde je zastarelost počela teći. pošto je reč o šteti koja je nastala usled više sile. zbog čega tužilja i nije mogla ranije potraživati naknadu štete. juna 1999. pa se ne može smatrati da je do konkretne štete došlo usled opasne delatnosti od strane tužene i da su tadašnji organi vlasti štetu tada mogli predvideti. marta do 26. st. a pre svega o nedostatku finansijskih sredstava za čišćenja spornog područja od kasetne municije. po odredbama čl. a ne usled vršenja opasne delatnosti od strane tužene Republike Srbije. stav 1. godine. Gž1 3819/11 od 5. U ovoj pravnoj situaciji tužba je podneta u okviru i objektivnog i subjektivnog roka zastarelosti potraživanja naknade štete. Za štetu nastalu isključivo usled NATO agresije na SRJ ne postoji materijalna odgovornost Republike Srbije. prvostepeni sud je utvrdio da tužena nije odgovorna za štetu koju su tužioci pretrpeli usled nekorišćenja poljoprivrednog zemljišta u trajanju od sedam godina. da je bombardovanje SRJ 1999. Pravna posledica toga jeste i restitucija u pravima tužilje po osnovu izgubljene zarade. u vezi sa članom 154. Centar za razminiranje je posle sedam godina očistio parcele tužilaca od kasetnih bombi. 1.OBLIGACIONO PRAVO člana 172. Na te parcele su. Naime.2011. Zakona o obligacionim odnosima.10. i 174. ZOO. Tužioci su ratnu štetu prijavili nadležnim organima dana 24. . Pri tome je prvostepeni sud pravilno ocenio da intervencija zemalja članica NATO alijanse predstavlja višu silu koja nije mogla da se spreči. a da je tužba u ovoj parničnoj stvari podneta 12. u smislu člana 376. ZOO. primenom pravila iz odredbe člana 185. stav 1. bačene kasetne bombe koje nisu eksplodirale. tužioci su suvlasnici na katastarskim parcelama koje su po kulturi livade. stav 1. godine predstavljalo protivpravni čin – agresiju oružane sile od strane grupe država – protivno Povelji Ujedinjenih nacija i Rezoluciji Generalne Skupštine Ujedinjenih nacija od 14. Šteta je nastala kao posledica vojne intervencije zemalja članica NATO alijanse. od dana pravnosnažnosti naznačene sudske odluke kojom je poništeno rešenje o otkazu ugovora o radu. juna 2009. godine) 396. Takav zaključak zasniva se na pravnosnažnoj presudi kojom je poništeno rešenje o otkazu tužiljinog ugovora o radu. godine. Takav zaključak proizlazi iz činjenice da je presuda kojom je poništeno rešenje o otkazu tužiljinog ugovora o radu postala pravnosnažna 18. 173. (Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu. 172. u smislu odredbe člana 361. bez odluke Saveta bezbednosti. novembra iste godine. septembra 1999. sa zahtevom da se parcele očiste od kasetnih bombi i da im se naknadi šteta. ZOO. Prvostepeni sud je pravilno zaključio da u konkretnom slučaju ne postoji uzročno-posledična veza između radnje tužene i nastale štete. Iz obrazloženja: Prema obrazloženju prvostepene presude i stanju u spisima predmeta. ZOO.193 - . Od nadležnih organa tužioci su obavešteni o preduzetim radnjama i teškoćama. i 2. godine. pa tužena nije odgovorna za nastalu štetu. njive i šume. Neosnovan je navod žalbe da je nastupila zastarelost potraživanja naknade štete. Ovo sa razloga što je do tog dana rešenje o otkazu egzistiralo kao pravno vredan akt u pravnom saobraćaju. decembra 1974. Na osnovu ovih činjenica. odnosno sprečiti. godine. Zbog toga su tužioci bili onemogućeni da koriste parcele. već usled posledica vojne intervencije članica NATO alijanse na našu državu. za vreme agresije NATO alijanse u periodu od 24.

U radu tužioca nije bilo povrede propisa niti iz oblasti spoljnotrgovinskog i deviznog poslovanja. ako posebnim zakonom nije određen kraći rok (član 237. ako je to u interesu stranke.rokovi nisu poštovani. u dva puta ponovljenom postupku (jer je Vrhovni sud Srbije ukidao drugostepena rešenja) . Rešenje po žalbi na prvostepenu odluku mora se doneti i dostaviti stranci što pre. Tuženi tj. Zakona o opštem upravnom postupku. pravnog lica ili druge stranke. godine) .. (Iz Presude Vrhovnog kasacionog suda. organ je dužan da donese rešenje i dostavi ga stranci najdocnije u roku od dva meseca. niti postoje drugi razlozi zbog kojih se ne može doneti rešenje bez odlaganja. Kad se postupak pokreće po službenoj dužnosti. 591/10 od 22. i 277. organ je dužan da donese rešenje i dostavi ga stranci što pre.194 - . kao i kad obavljaju druge poslove utvrđene tim zakonom. (Iz Presude Apelacionog suda u Kragujevcu. s obzirom da se ponašao s krajnjom nepažnjom u situaciji koja je iziskivala poštovanje najkraćih mogućih rokova. niti su utvrdili osnovanost sumnje na neispravnost mesa do isteka roka važnosti za njegovu upotrebu.OBLIGACIONO PRAVO Prvostepeni sud je takođe utvrdio da se šteta koju su tužioci pretrpeli isključivo od NATO alijanse nije mogla otkloniti zbog finansijskih i tehničkih problema. i 237. Ponašao se savesno. S druge strane. ni iz oblasti zdravstvene zaštite ispravnosti životnih namirnica. Tako je tužilac pretrpeo štetu u neosporenoj visini. Konačnim rešenjem dat je nalog za uništenje mesa zbog isteka roka za upotrebu. GŽ-1063/11 od 10. Zakona o obligacionim odnosima). koju je tuženi obavezan da isplati sa pripadajućom kamatom. stav 1. 208. Zakona o opštem upravnom postupku). a pre donošenja rešenja nije potrebno sprovoditi poseban ispitni postupak. a najdocnije u roku od dva meseca od dana predaje žalbe. 190. što je dovelo do isteka roka upotrebe uvezenog mesa. organi tuženog nisu postupali u zakonom propisanim rokovima. ako je to u interesu stranke. U ostalim slučajevima. na osnovu člana 16. Vremenski periodi u kojima je postupao organ tuženog su daleko duži od zakonom propisanih rokova. rešavaju o pravima. ako posebnim zakonom nije određen kraći rok. posebno jer je rok za upotrebu proizvoda (goveđeg mesa) vremenski ograničen. Zakona o obiligacionim odnosima i čl. Iz obrazloženja: Državni organi dužni da postupaju po Zakonu o opštem upravnom postupku kad u upravnim stvarima. Zakona o opštem upravnom postupku). člana 172. Nastala šteta na strani tužioca je posledica rada tuženog koji je nezakonitim postupanjem (propuštanjem da odluke donosi u zakonom propisanim rokovima) kršio načelo da je svako dužan da se uzdrži od postupka (činjenja ili nečinjenja) kojim se može drugom prouzrokovati šteta (član 16. dana pokretanja postupka po službenoj dužnosti.09. obavezava ili pravnim interesima fizičkog lica. a da nadležni organi nisu nikada utvrdili da li se radilo o neispravnom mesu.. o čemu je u obrazloženju dao razloge koje kao pravilne prihvata i Apelacioni sud..05. Rev. Za naknadu štete koju su nezakonitim postupanjem prouzrokovali njeni upravni organi propuštanjem da odluke donose u zakonom propisanim rokovima .2011. a najdocnije u roku od jednog meseca od dana predaje urednog zahteva odn. ako posebnim zakonom nije određen kraći rok ( član 208. godine) 397.odgovara Republika Srbija. Ceneći dinamiku postupanja prvostepenog i drugostepenog organa.2010. njegovi organi nisu poštovali zakonom propisane rokove. Tuženi je odgovoran za štetu koju je njegov organ prouzrokovao tužiocu u vršenju i u vezi sa vršenjem svojih funkcija. člana 189. neposredno primenjujući propise.

niti izvedenim dokazima. godine i rešenjima Komisije za izbor. Zakona o parničnom postupku. Pravilnom primenom odredbe čl. istog Zakona utvrđena je visina nematerijalne štete za pretrpljene fizičke bolove. koje su bile predmet ocene i za koje su dati valjani razlozi koje prihvata i ovaj sud. u kojoj je oštećeno vozilo tužioca i u kojoj je tužilac zadobio telesne povrede zbog kojih je trpeo fizičke bolove i strah. Zbog toga ne stoje žalbeni navodi da je činjenično stanje pogrešno ili nepotpuno utvrđeno. Pravilnom primenom materijalnog prava na utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud je ocenio da je do štete koju je tužilac pretrpeo došlo isključivom radnjom radnika tuženika koji se nije pridržavao odredbi Zakona o osnovama bezbednosti saobraćaja na putevima. a zarada mu je u spornom periodu isplaćivana primenom koeficijenata utvrđenih tim rešenjima. i prolaskom kroz crveno svetlo prouzrokovao štetu tužiocu. Pravilnom primenom odredbe člana 200. nasuprot stavu nižestepenih sudova. ne predstavlja nepravilan i nezakonit rad državnog organa. Isplata zarade. Rev2. Zakona o obligacionim odnosima utvrđena je visina materijalne štete na vozilu tužioca.2006. godine) 399. Prvostepeni sud je izvedenim dokazima.2005. prema kome je tužiocu obračunavana i isplaćivana zarada. za koju odgovara imalac stvari odn. intenzitet i kriterijume sudske prakse za određivanje visine naknade nematerijalne štete. niti izreci presude koja se žalbom pobija. . koje nije osporeno ni u pogledu organa koji ga je doneo ni u pogledu utvrđene visine koeficijenta. Zakona o obligacionim odnosima.02. ne protivureče sami sebi. koje je cenio u smislu člana 8. 364/10 od 23. izvršena prema rešenju nadležnog organa koje nije osporeno. Zbog toga. za pretrpljeni strah imajući u vidu vrstu bolova i straha.195 - . imenovanje i administrativna pitanja od 22. (Iz Presude Vrhovnog kasacionog suda.OBLIGACIONO PRAVO 398. pa je revizijski sud preinačio nižestepene presude i odbio tužbeni zahtev. Žalbom tuženog se neosnovano ukazuje da presuda ima nedostataka zbog kojih se ne može ispitati.2005. utvrđen je rešenjem nadležnog Opštinskog veća od 01.05. Iz obrazloženja: Predmet ovog spora je zahtev tužioca za naknadu nematerijalne i materijalne štete koja je nastala u saobraćajnoj nezgodi. Ne predstavlja nepravilan i nezakonit rad državnog organa isplata zarade. kao i vodeći računa o značaju povređenog dobra i cilju kome služi ta naknada. Tužiocu su navedena rešenja dostavljena. godine. i 189. Tužilac je materijalnu i nematerijalnu štetu pretrpeo od opasne stvari odn. 185. opasne delatnosti.02. nema odgovornosti tužene za naknadu štete tužiocu. koje on nije pobijao ni u pogledu visine ni u pogledu organa koji ih je doneo.02. kao i zahtev tužiocu za naknadu parničnih troškova. njihovo trajanje.2011. Navodima žalbe ponavljaju se činjenice iznete pred prvostepenim sudom. Iz obrazloženja: Koeficijent. izvršena prema rešenju nadležnog organa. godine i 12. a primenjujući pravila o teretu dokazivanja. po članu 172. Navedeni razlozi u presudi su jasni. lice koje se bavi opasnom delatnošću. utvrdio bitne činjenice od značaja za donošenje odluke.

sve dok izvršenje ne bude sprovedeno (čl. br. a naročito zabrana dužniku da otuđi ili optereti svoje nepokretnosti ili stvarna prava koja su na nepokretnosti upisana u javnu knjigu u njegovu korist.list SRJ" br. godine. Tuženi snosi odgovornost. Gž. saglasno odredbi čl. a ako je mera određena pre podnošenja tužbe ili pokretanja drugog postupka . kao i propuštanje da se zakon. produžiti vreme trajanja privremene mere. može se odrediti svaka mera kojom se postiže svrha takvog obezbeđenja. Pravno shvatanje ovog suda je da se nezakonitim radom službenog lica ili organa smatra postupanje suprotno zakonu. na predlog poverioca. godine).OBLIGACIONO PRAVO Osnov odgovornosti tuženog je u članu 170. 259. 1. st.1998. ovog člana može se podneti samo pre nego što istekne vreme za koje je privremena mera određena (član 259).glasnik RS". koji se vodio kod tog suda. odredio privremenu meru i istovremeno odredio da privremena mera traje do pravnosnažno okončanog postupka.). (vreme za koje se određuje privremena mera) i u čl. 2. 300. st. Prema odredbama tog Zakona. dana 11. U vreme kada je u naznačenom predmetu. i 174. 2. pod uslovom da se nisu promenile okolnosti pod kojima je ta mera određena.125/2004 .1998. Sud će. 2. jer je tužilac materijalnu i nematerijalnu štetu pretrpeo od opasne stvari odn. (Iz Presude Apelacionog suda u Kragujevcu.02. Iste odredbe sadržane su i u Zakonu o izvršnom postupku ("Sl. lice koje se bavi opasnom delatnošću. kojom je zabranjeno otuđenje i opterećenje predmetnih nepokretnosti primenjivale su se odredbe Zakona o izvršnom postupku ("Sl.28/2000). opasne delatnosti za koju odgovara imalac stvari tj. Republika Srbija ne odgovara za štetu jer tužilac u izvršnom postupku nije tražio produženje mere otuđenja i opterećenja na nepokretnosti dužnika. Nepravilan rad službenog lica ili organa je činjenje ili nečinjenje protivno uobičajenom i propisanom načinu obavljanja delatnosti koja šteti pravu ili interesima trećeg lica. 253.tuženi.2005. Radi obezbeđenja novčanog potraživanja. 249. privremena mera može se odrediti pre pokretanja i u toku sudskog ili upravnog postupka. uz upis te zabrane u javnu knjigu (čl. 173. drugi propis ili opšti akt primeni. 449/10 od 11. Relevantne odredbe: Za štetu koju zaposleni u radu ili u vezi sa radom prouzrokuje trećem licu odgovara preduzeće u kome je zaposleni radio u trenutku prouzrokovanja štete.i rok u kome poverilac mora podneti tužbu odn. po predlogu tužioca a radi obezbeđenja novčanog potraživanja. sud je rešenjem od 11. tada važećeg Zakona o izvršnom postupku. istog Zakona. u konkretnom slučaju .2010.196 - .). Kako je taj postupak pravnosnažno . u čl. 291. u čl. 296.član 170. Predlog iz st. (kada se može odrediti privremena mera). Zakona o obligacionim odnosima. Prema odredbi čl. godine određena privremena mera obezbeđenja. godine) 400. U rešenju kojim se određuje privremena mera odrediće se vreme trajanja te mere. Zbog toga što je opštinski sud izvršio brisanje mere obezbeđenja i opterećenja nepokretnosti nakon isteka vremena na koju je određena. Zakona o obligacionim odnosima. Zakona o obligacionim odnosima.1. osim ako dokaže da je zaposleni u datim okolnostima postupao onako kako je trebalo . drugom propisu ili opštem aktu.03. st. predlog za pokretanje drugog postupka radi opravdanja mere. tač. Iz obrazloženja: Pravno lice odgovara za štetu koju njegov organ prouzrokuje trećem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem svojih funkcija – član 172. (vrste privremenih mera radi obezbeđenja novčanog potraživanja .1.stupio na snagu 23. tač.06. kao i po okončanju tih postupaka.03.

Nepravilan rad postoji kada organ svoju delatnost nije obavio na način kako se to od istog u datoj situaciji i datim okolnostima očekivalo.član 172. može se zaključiti da u postupanju ovog Opštinskog suda nije bilo nepravilnog i nezakonitog rada. stav 1. protiv izvršnog dužnika. Apelacioni sud je cenio ostale navode u žalbi tužioca pa je našao da su bez uticaja na pravilnu odluku prvostepenog suda da . do 215. Pri tome se naročito mora ceniti postupanje organa tužene nakon pravnosnažnosti rešenja o obustavi krivičnog postupka a povodom više pismenih zahteva tužioca upućenih organu koji mu je izdao potvrdu o privremeno oduzetim predmetima i sudu pred kojim je vođen krivični postupak radi vraćanja novca.12.2010. istog zakona) i pravilno . Zakona o obligacionim odnosima. važećeg u vreme oduzimanja deviza i vođenja krivičnog postupka u vezi sa članom 286. Pri oceni eventualne odgovornosti štetnika za štetu zbog privremeno oduzetih pa vraćenih deviza mora se naročito ceniti postupanje organa štetnika nakon pravnosnažnosti rešenja o obustavi krivičnog postupka povodom više pismenih zahteva oštećenog ovom organu i sudu pred kojim je vođen krivični postupak radi vraćanja. Nezakonit rad je postupanje protivno zakonu.OBLIGACIONO PRAVO okončan 09. (Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu. Gž. u kom postupku je određeno brisanje tereta upisanih na nepokretnostima. 211. 1 840/10 od 24.197 - . te založnog poverioca. 172. zbog kojeg bi tužena Republika bila dužna da tužiocu naknadi eventualno nastalu štetu. Radi pravilne primene navedene zakonske odredbe. Postupanje organa pravnog lica mora biti nezakonito i nepravilno. Iz obrazloženja: Pravno lice odgovara za šteru koju njegov organ pruzrokuje trećem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem svojih funkcija . 3328/10 od 30. godine) .od kada su tužiocu privremeno oduzeta devizna sredstva pa do dana kada su mu ista vraćena. Između nezakonitog i nepravilnog rada organa pravnog lica i nastale štete mora postojati uzročno-posledična veza. Ovo tim pre. prema stavu ovog suda. važećeg Zakona o izvršnom postupku . 296. (Iz Presude Apelacionog suda u Novom Sadu. mora se ceniti da li je postupanje organa tužene sa novcem koji je privremeno oduzet od tužioca kao predmet izvršenja krivičnog dela koje mu je stavljeno na teret bilo zakonito (čl. tadašnjeg i odredbe čl. Zakona o obligacionim odnosima .02. jer njen organ nije postupao nezakonito odn.nije tražio produženje vremena trajanja privremene mere.u smislu odredbe čl. što je tužiocu bilo omogućeno da učestvuje u postupku u predmetu izvršnog poverioca.2010. pravilno je nadležni Opštinski sud rešenjem iz 2005. godine brisao meru otuđenja i opterećenja upisanu na predmetnim nepokretnostima. godine) 401. Protiv tog rešenja tužilac je podneo prigovor koji je odbijen i prvostepeno rešenje potvrđeno.u smislu odredbe čl. propuštanje da se zakon ili drugi opšti akt primeni ili radnja protivna običajima ili pravilima morala. u vršenju svoje funkcije nije prouzrokovao tužiocu štetu.1999. U skladu sa navedenim. 259. godine. Bez ocene i ovih okolnosti se ne može izvesti pravni zaključak da tužena nije odgovorna za eventualno prouzrokovanu štetu koju tužilac traži postavljenim tužbenim zahtevom. Gž. a tužilac .09. Zakonika o krivičnom postupku. drugom propisu ili opštem aktu.ne postoji odgovornost tužene za naknadu štete.

vozač je prokomentarisao u vezi sa tužiljom: "Ma pusti." Kada se pojavila vozaču poznata osoba. drugi propis ili opšti akt primeni Iz obrazloženja: Prema stanovištu Vrhovnog kasacionog suda. Prvostepeni sud je zaključio da je postupanje vozača autobusa tuženog prema tužilji bilo nehumano i ponižavajuće. U autobus ju je uneo momak i ostavio torbu pored nje. . u socijalno. tužilja se obratila sudu. izgubio bih ceo dan!" Pošto mu je tužilja pružila knjižicu. Rev. izdata ova knjižica?!". Tada je tužilju pitao: "Ti li si neškolovana. Zakona o obligacionim odnosima. Zbog navedenog ponašanja vozača. (Iz Presude Vrhovnog kasacionog suda. zbog čega su joj povređeni čast i ugled. Vozač joj se obratio rečima: "Gde si našla da uđeš u ovaj autobus. drugom propisu ili opštem aktu.OBLIGACIONO PRAVO 402. presuda prvostepenog suda je pravilna i na zakonu zasnovana. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju. Na osnovu takvog zaključka. Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom predviđeno je da posebno težak oblik diskriminacije zbog invalidnosti predstavlja uznemiravanje. drugi propis ili opšti akt primeni. 403/2010 od 08. a ona je od vozača zatražila da joj napiše kartu i obavestila ga da ima invalidsku knjižicu za povlašćenu vožnju invalidnih lica. što predstavlja teži oblik diskriminacije osoba sa invaliditetom. koji si ti invalid?". a na objašnjenje da sve piše u knjižici – isto je ponovio još dva puta. koji si ti invalid!?" Prilikom ulaska kontrole. Članom 29. idite. koja je bacila tužiljinu torbu na pod i sela pored nje. tužilja je invalidno lice (distrofičar) i kritičnog dana se prevozila autobusom tuženog. nastavio je: "Gde ti je. Prema shvatanju Okružnog suda.2010.198 - . vređanje i omalovažavanje zbog invalidnosti putnika sa invaliditetom u toku putovanja. Nepravilan rad službenog lica ili organa predstavlja činjenje ili nečinjenje protivno uobičajenom ili propisanom načinu obavljanja delatnosti. kontroloru se obratio rečima: "E. ima jedna invalid. vređanje i omalovažavanje zbog invalidnosti putnika od strane vozača autobusa predstavlja osnov za naknadu nematerijalne štete. sve se vozite sa nama! Kad bih imao dvojicu kao ti. kao i propuštanje da se zakon. koje šteti pravu ili interesima nekog lica. Ignorisao je njeno objašnjenje i rekao: "Ma što ne plaćaš kartu kao svi. prema propisanim pravilima postupka za rad organa i okolnostima konkretnog slučaja. postupanje organa za čiji rad odgovara država i pravilnost njihovog rada ocenjuje se prema odredbama člana 172. Uznemiravanje.04. bre. drugom propisu ili opštem aktu. Nezakonitim radom službenog lica ili organa smatra se postupanje suprotno zakonu. a imala si dvojicu ispred. bre. od strane posade prevoznog sredstva. ona je invalid!". kao i propuštanje da se zakon. Nepravilan rad službenog lica ili organa je činjenje ili nečinjenje protivno uobičajenom ili propisanom načinu obavljanja delatnosti koje šteti pravu ili interesima nekog lica. dosudio je tužilji naknadu nematerijalne štete. Nezakonitim radom službenog lica ili organa smatra se postupanje suprotno zakonu. sada mi treba 20 minuta da ti napišem kartu. Vozač se tužilji obraćao povišenim tonom pa je ona sve vreme bila izložena pažnji ostalih putnika u autobusu. godine) 403.

stav 1. Takođe. Na fizikalnoj terapiji utvrđeno je postojanje komplikacija u vidu bolnog otoka i razređenja kostiju leve šake. godine. godine. Prvi put . u autobusu broj 7. tj. shodno članu 170. kod tužilje su zaostale sledeće posledice: stanje posle udara i nagnječenja leve šake sa kasnijom komplikacijom u vidu bolnog otoka i razređenja kostiju. nakon čega je ponovo bila upućena na fizikalnu terapiju. svaki put je ponovo povrešujući. Naknada za nematerijalnu štetu iz dva štetna događaja se mora posebno individualizirati i dosuditi za svaki vid nematerijalne štete. Kada je stao na stanici. pored objektivnog. Drugi put – dana 09. reči koje je tom prilikom uputio tužilji. Ovo iz razloga jer je u pitanju invalidna osoba. Ove promene su vidljive i utiču na estetski izgled. godine) 404. Vrata autobusa su blokirala tužiljino rame. u autobusu tuženog koji je vozio na prigradskoj liniji. zaostala je i naruženost lakog stepena koja se ogleda u manjoj deformaciji prstiju leve šake i lakšoj istanjenosti leve podlaktice.2009.09. Zbog pretrpljenih povreda i posle nastalih komplikacija. vređanje i uznemiravanje tužilje zbog njene invalidnosti. predstavljaju uvredljivo postupanje prema tužilji zbog njene invalidnosti. 1857/09 od 28. a pojam ponižavajućeg i uvredljivog ponašanja nije određen trajanjem takvog postupanja. u ovom slučaju se mora poštovati. Međutim. ton kojim joj se obraćao i potom komentarisanje stanja tužilje sa ostalim učesnicima u vožnji. U autobusu je bila velika gužva. Iz obrazloženja: Utvrđenо je sledeće činjenično stanje: Tužilja je dva puta povređena u autobusu tuženog. Izjave i postupci tuženog. Prvostepeni sud je na jasan i pouzdan način utvrdio da je vozač autobusa omalovažavao tužilju i to kako tokom izdavanja karte tako i tokom putovanja.05. smanjenje mišićne snage leve podlaktice i šake u srednjem stepenu. Tužilja prevežena u bolnicu. uporno negodovanje vozača autobusa prilikom izdavanja karte. nakon što su se vrata otvorila. U toku maja meseca 1999. ograničena mogućnost hvatanja u srednjem stepenu. udar levog ramena i udar leve šake .OBLIGACIONO PRAVO U konkretnom slučaju. vozač je zaustavio autobus a tužilja je odvedena u bolnicu. način na koji je tužilja doživela izjave i postupke vozača tuženog. gips je ponovo postavljen. kako su se tegobe na levoj šaci nastavile. predstavljaju nesumnjivo omalovažavajuće postupanje. pala.lake telesne povrede. čije se psihičko stanje i karakteristike moraju uvažavati.1999. tj. tužilja je zadobila sledeće povrede: udar grudnog koša sa leve strane. (Iz Presude Okružnog suda u Nišu. zbog čega joj je i po treći put bio postavljen gips koji je nosila narednih nedelju dana. putnici su počeli da izlaze i tom prilikom su gurnuli tužilju koja je ispala iz autobusa. i subjektivni kriterijum. . prema priznatom društvenom shvatanju časti i njene nepovredivosti.06. Zakona o obligacionim odnosima.zajedno sa još 5-6 putnika. Nakon pružanja stručne pomoći. Gž. godine.dana 27. prema objektivnim merilima. upućena je na kućno lečenje. koje posledice su trajnog karaktera i predstavljaju umanjenje životne aktivnosti od 5%. ograničenje pokreta od drugog do petog prsta leve šake u svim zglobovima u srednjem stepenu. Zbog jakih bolova i otoka leve šake. postavljen joj je gips na levu ruku koji je skinut nakon nedelju dana. ponovo je došlo do pogoršanja stanja na levoj šaci.1998.usled naglog kočenja vozača tuženog perduzeća .199 - . Za ovu štetu odgovorno je tuženo preduzeće po principu pretpostavljene krivice. Nakon toga. Pored toga. na taj način što je . Prilikom prvog povređivanja. vozač je pokušao da je oslobodi otvarajući i zatvarajući vrata autobusa.

žalbom se osnovano ističe da je prvostepeni sud dosudio ukupan iznos novčane naknade na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene fizičke bolove i pretrpljen strah.pravilno zaključio da je tuženi dužan tužilji naknaditi materijalnu i nematerijalnu štetu prouzrokovanu u autobusu koji je njegovo vlasništvo. te da se njome ne pogoduje težnjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i društvenom svrhom . Time je prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo. Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete mora se voditi računa o značaju povređenog dobra i cilju kome ta naknada služi.1999. koji je prilikom pada u autobusu bio jakog intenziteta u trajanju od par sekundi. koja za ove periode i u ovom obimu iznosi 3. Zakona o obligacionim odnosima.novčana naknada za pojedine vidove nematerijalne štete se ne može generalizovati. Relevantne odredbe: Štetnik odgovara za štetu koja se može dovesti u vezu sa njegovom radnjom. intenziteta i jačine trajanja kako je to detaljno utvrđeno u obrazloženju prvostepene presude.tužilja tokom prvostepenog postupka. tužilja je trpela bolove i strah intenziteta i dužine trajanja kako je to detaljno utvrđeno u obrazloženju pobijane presude. tužilji je bila potrebna tuđa nega i pomoć i to posle prve povrede u periodu od osam meseci (prva četiri meseca u obimu od 60% a druga četiri meseca u obimu od 40%). osnovano se žalbom tužilje ističe da je prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo prilikom odlučivanja o visini novčane naknade nematerijalne štete za duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti. .član 200.200 - . Zakona o obligacionim odnosima. Takođe je tom prilikom trpela i strah. pa je na osnovu nalaza i mišljenja imenovanih veštaka. budući da se naknada za nematerijalnu štetu dosuđuje za svaki vid nematerijalne štete posebno čak i kada je šteta proistekla iz istog životnog događaja. U periodu lečenja. dokazala činjenicu da je pretrpela povrede u autobusu tuženog. iako je tužilac pravilno postavio tužbeni zahtev tako da odvojeno potražuje štetu iz oba događaja. pretrpljene fizičke bolove i strah. a tim pre ako je proistekla iz dva različita životna događaja. a dalje je trpela strah intenziteta i dužine trajanja kako je to utvrđeno u obrazloženju prvostepene presude.143. koje je tužilja pretrpela u oba štetna događaja. za sve posredne i neposredne posledice svoje radnje . Tom prilikom konstatovane su povrede: stanje posle udara glave od pre pet dana kao i vegetativne smetnje . zbog čega je bila hospitalizovana u periodu od 14. Na tako utvrđeno činjenično stanje. Međutim. stav 1. međutim stanje joj se pogoršalo. utvrdio vrstu.član 154. nakon čega je trpela strah srednjeg intenziteta koji je trajao do završenih pregleda u bolnici. do 17. nisu od značaja za donošenje odluke u ovoj pravnoj stvari.OBLIGACIONO PRAVO Tužilja je prilikom prvog povređivanja zbog zadobijenih povreda i kasnije nastalih komplikacija trpela bolove u periodu od osam meseci.suprotni žalbeni navodi nisu osnovani.76 dinara. tužilja je nakon ukazane pomoći puštena kući. tj. pa kako je – dakle .6. Jer .bez bitne povrede odredaba parničnog postupka . a posle druge povrede u trajanju od mesec dana (u obimu od 40%). godine. koji za istu odgovara shodno odredbi člana 170.6. prvostepeni sud je . jer su štetne posledice nastupile usled postupaka njegovog radnika. stav 1.lake telesne povrede. već se mora vršiti individualizacija u zavisnosti od svakog konkretnog slučaja. karakter i posledice povreda koje je tužilja pretrpela posebno za oba slučaja. Zbog zadobijenih povreda. i to dva puta . Takođe. Žalbeni navodi tuženog da je prvostepeni sud propustio da na pouzdan način utvrdi tačno vreme prvog i drugog štetnog događaja. Prilikom drugog povređivanja u autobusu tuženog. Zakona o obligacionim odnosima. Prvostepeni sud je imao u vidu da se u konkretnom slučaju radi o dva štetna događaja. Iz utvrđenih činjenica nesumnjivo proizilazi da su povrede tužilje u uzročno-posledičnoj vezi sa štetnim događajima.

Takođe.koliko je tužilja postavljenim tužbenim zahtevom i tražila.00 dinara za pretrpljen strah. 1319/2006 od 25.. Zakona o obligacionim odnosima. tužilja ne može da izrazi kao štetu i potražuje celokupan iznos kupoprodajne cene uplaćene nakon sprovedene javne dražbe.201 - . pa stoga suprotno revizijskim navodima nema propusta u radu Četvrtog opštinskog suda u B. (Iz Presude Okružnog suda u Novom Sadu. a. br.00 dinara za pretrpljen strah .00 dinara za pretrpljene fizičke bolove i 70.00 dinara za duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti. ul. godine) 405. Na preostalim parcelama tužilja se uknjižila kao vlasnik.OBLIGACIONO PRAVO Visinu pravične novčane naknade nematerijalne štete sud određuje primenom člana 223. dok je samo za spornu parcelu njen zahtev odbijen.10. Stoga je pravilan zaključak nižestepenih sudova da nisu ispunjeni uslovi iz člana 172.5.D.2000. određen kao gradsko građevinsko zemljište. Zakona o obligacionim odnosima za odgovornost tužene za prouzrokovanu štetu. Ovo zbog toga što je navedena promena u zemljišnim knjigama izvršena aprila meseca 2001.4. Rešenjem Zemljišno-knjižnog odeljenja Drugog opštinskog suda u B.715. prilikom prvog povređivanja pravična novčana naknada za ove vidove štete iznosi 35. tačka 4. sa 3/4. dovedena u zabludu u pogledu nepostojanja tereta. Prema stavu ovog suda.5. 80. Rev.04. Gž. ni odgovornosti tužene. 2408 KO R.000.000. čak i pod pretpostavkom da postoji osnov za naknadu štete. godine izvršen je otpis katastarske parcele 1268 iz zk. tužilja traži na ime naknade štete isplatu iznosa od 748.2007.1997. koji u suštini predstavlja kupoprodajnu cenu za sve parcele koje je tužilja kupila po sprovedenoj javnoj dražbi.000.zemljišno-knjižnog uloška br.2001. Iz obrazloženja: Iz utvrđenog činjeničnog stanja proizilazi da je Četvrti opštinski sud u B. godine. pravična novčana naknada za ove vidove nematerijalne štete iznosi 70. koja je bila u postupku prinudne prodaje. Zakona o parničnom postupku. stav 1.5. ul.00 dinara za pretrpljene fizičke bolove i 60. godine) . Pri tome je samo deo sporne parcele br. odnosno u državnoj svojini. u vreme donošenja zaključka o prodaji nepokretnosti u zemljišnim knjigama je kao vlasnik sporne nepokretnosti upisan D. samim tim. zaključak o prodaji nepokretnosti doneo 9. 1268. godine. godine utvrđeno je da je kao vlasnik parcele 1268 upisan M. 214 KO R. a po osnovu zaključka o prodaji nepokretnosti od 9. i njen upis u novi zk. 1939/04 od 30. ili drugih nedostataka na stvari. 214 od 8. zbog čega ne stoji revizijski navod da je radnjom tužene tužilja. Revizijsko isticanje da je tužilja ograničena u pogledu isključivog prava svojine na spornoj nepokretnosti ne može se pripisati propustima tužene prilikom sprovođenja zaključka Četvrtog opštinskog suda u B. stav 1. (Presuda Vrhovnog suda Srbije.2000. 4988/2000 od 10. Dn.00 dinara. imajući u vidu utvrđen intezitet i trajanje fizičkog bola i straha.M. Nema osnova za zaključak da je radnjom suda kupac nepokretnosti na javnoj dražbi doveden u zabludu u pogledu nepostojanja tereta ili drugih nedostataka na stvari ukoliko je u vreme donošenja zaključka o prodaji te nepokretnosti u zemljišnim knjigama upisan izvršni dužnik.000. Zbog toga je žalba tužilje usvojena. koji je tužilja pretrpela prilikom drugog povređivanja. Osim toga.2005. godine. Iz izvoda iz zemljišne knjige .000. imajući u vidu stepen umanjenja životne aktivnosti tužilje odnosno duševne bolove koje tužilja zbog toga trpi kao i intezitet i trajanje pretrpljenog straha i fizičkih bolova. a prvostepena presuda preinačena shodno odredbi člana 373. Dakle. U takvoj situaciji. a koje činjenice se žalbom tužilje i ne osporavaju.

koji je 22. stav 1. Prema odredbi člana 31. u smislu člana 172. S. te da je izvršni sud traktor prodao na javnoj prodaji radi naplate novčanog potraživanja poverioca. 30. u to vreme važećeg Ustava Republike Srbije i član 58. jer se u prigovoru ne navode razlozi koji sprečavaju izvršenje. pravo na imovinu zaštićeno je Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. izvršni sud odbacio prigovor tužioca kao nedozvoljen. Republika Srbija odgovara za naknadu štete zbog nepravilnog rada suda kao državnog organa. sada važećeg Ustava Republike Srbije. obavezan na naknadu parničnih troškova. pravilan je zaključak prvostepenog suda da je na taj način tužiocu pričinjena šteta (čija je visina pravilno utvrđena) za koju. da raspravi činjenicu da li su pokretne stvari koje su predmet izvršenja radi naplate novčanog potraživanja zaista vlasništvo dužnika ili trećeg lica. Tužilac je u izvršnom postupku podnosio prigovore tvrdeći da je on vlasnik traktora. godine oduzet od dužnika i potom. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa pravo svojine se može oduzeti ili ograničiti u skladu sa zakonom.9. . kao i njegove stvari koje se nalaze u državini poverioca. Iz obrazloženja: Prema činjeničnom stanju utvrđenom u prvostepenom postupku. nijednom odredbom nije omogućio shvatanje da se izvršenje može sprovesti i na pokretnoj stvari trećeg lica. U tom postupku izvršenje je sprovedeno na jednom traktoru "IMT 539" registracije br.R. Naime. ZOO. a pravo svojine je ustavom zajemčeno pravo . u daljem toku postupka.O. dok prema odredbi člana 45. ali se onda postavlja pitanje odgovornosti za naknadu štete trećem licu kao vlasniku stvari u smislu člana 172. pa je izvršni sud bio dužan. na osnovu kojeg je izvršenje sprovedeno. godine) . tužilac. godine prodat na javnoj prodaji. iz T. u smislu člana 51. da bi tek rešenjem Ipv. kao treće lice i vlasnik pokretne stvari na kojoj se sprovodilo izvršenje radi naplate novčanog potraživanja.202 - .2001. stav 1.2003. a koje je u izvršnom postupku istaklo prigovor da je vlasnik stvari. ZOO. U slučaju kada je na stvari trećeg lica sprovedeno izvršenje radi naplate novčanog potraživanja. 6/01 po predlogu od 16.2. stav 1. protiv dužnika M.1. je uputio izvršnom sudu prigovor u tom smislu. na osnovu kojeg je izvršenje sprovedeno i s obzirom na odredbu člana 68. ZIP koja propisuje da se popisati mogu stvari koje se nalaze u državini dužnika.1. koji se.člana 34.12.R. 1/06 od 13. odgovara tužena Republika Srbija.. (Presuda Okružnog suda u Valjevu. ukoliko se ona nalazi u državini izvršnog dužnika.2006. Zakona o parničnom postupku. i 189. Gž. 186. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa pravo svojine koje određeno lice ima na stvari prestaje kad drugo lice stekne pravo svojine na tu stvar. pravilnom primenom materijalnog prava. Zakona o obligacionim odnosima (dalje: ZOO). godine. br. iz T. U konkretnom slučaju.. sticajem okolnosti. sa stanovišta ustavnih i zakonskih propisa. U. radi naplate novčanog potraživanja. usvojen tužbeni zahtev tužioca i tuženik na osnovu člana 149.2007. našao u državini dužnika koji mu je zet. što se žalbom ne dovodi u sumnju. pred istim sudom vođen je postupak izvršenja u predmetu I.OBLIGACIONO PRAVO 406. br. Prema odredbi člana 8. Kod utvrđenog činjeničnog stanja da je tužilac bio vlasnik predmetnog traktora. 1458/2007 od 27.2005. pogrešno smatrajući da se izvršenje može sprovesti i na pokretnoj stvari trećeg lica ukoliko se ona nalazi u državini izvršnog dužnika. ZIP. pa je i na osnovu čl. godine poverioca S. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa savesno lice može steći pravo svojine na pokretnoj stvari koju je pribavilo na javnoj prodaji u postupku sudskog izvršenja.. Zakona o izvršnom postupku (dalje: ZIP).

i Z. a nije bilo u pritvoru. Tužilac je podneo parničnu tužbu protiv Republike Srbije zbog naknade štete zbog uvrede časti pričinjene neosnovanim vođenjem krivičnog postupka od strane Opštinskog javnog tužioca. ne može biti element za odgovornost tužene. godine a teča 1976. Ako je šteta pričinjena nezakonitim radom (neprimenjivanjem ili pogrešnom primenom propisa) odgovara pravno lice za rad svog organa.1996.200. Zakona o obligacionim odnosima.OBLIGACIONO PRAVO 407. Tužilac se u ovaj stan uselio 1965. a što znači da pravno lice odgovara za štetu koju pričini njen organ trećim licima.4356/03 od 21. godine tužiocu je naloženo da se iz ovog stana iseli i preda ga tuženoj ispražnjenog od lica i stvari u roku od 3 dana.1.172. a kako ova nikada nije ni doneta.203 - . i 200. a kako ova nije doneta. te je istu odbio.101.1 u vezi čl. Nižestepeni sudovi su našli da tužiocu ne pripada pravo na naknadu štete s obzirom da isti nije bio u pritvoru. dok se ne donese osuđujuća presuda. to se tužilac ne može koristiti ovlašćenjima iz čl. godine. prezumcija nevinosti. Imajući u vidu osnovno načelo krivičnog postupka o pretpostavci nevinosti do donošenja pravnosnažne osuđujuće presude. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju. zato što je jedno od osnovnih načela krivičnog postupka pretpostavka tj. KZ RS. Naime. st. VSS je našao da je i revizija neosnovana.5.92. (Iz presude VSS Rev.12. te je nakon toga. Utvrđenje da li su u toku krivičnog postupka državni organi u svemu postupali u skladu sa zakonom.2004. Lice protiv koga je vođen i obustavljen krivični postupak.01.154. Zakona o obligacionim odnosima. već da su državni organi preduzimali mere koje su u skladu sa zakonom. godine tužilac odustao od daljeg krivičnog gonjenja. osim ako je reč o pogrešnom tumačenju zakona. morale bi biti dovedene u pitanje njegove ukupne moralne vrednosti koje uživa kao član određene društvene sredine. Zakona o obligacionim odnosima. nema pravo na naknadu nematerijalne štete za pretrpljene bolove zbog povrede časti i ugleda. godine i živeo sa tetkom i tečom. Da bi postojala šteta na osnovu duševnih bolova zbog povrede časti i ugleda u smislu odredaba čl.1 u vezi sa st. tetka i teča tužioca koji su preminuli – tetka 1968. dana 15. st. to faktička šteta nije nastupila. Iz obrazloženja: Opštinsko javno tužilaštvo je protiv tužioca podnelo optužni predlog zbog krivičnog dela iz čl. godine) 408.200. Zakona o obligacionim odnosima. a po osnovu pretpostavljene odgovornosti.B. a posle njihove smrti je nastavio da koristi stan. Republika Srbija odgovara ukoliko je šteta pričinjena trećim licima u smislu odredaba čl. tužena Opština je vlasnik spornog stana na kome su sunosioci stanarskog prava bili M. Ovo rešenje je potvrđeno od strane drugostepenog organa uprave protiv kojeg je tužilac pokrenuo upravni spor. st.01. Presudom donetom u upravnom sporu poništeno je drugostepeno rešenje zbog pogrešne ocene nena.2002. ovaj pravni odnos je trebalo raspravljati u smislu odredaba čl. s obzirom da faktički nije ni nastupila povreda njegove časti i ugleda. Rešenjem Opštine od 12. jer su ugled i čast tužioca bili zaštićeni ovom pretpostavkom.

50/04 od 24. Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja. Tužbeni zahtev tužioca je zasnovan na odredbi člana 172.204 - . Tužilac je iz ovoga stana iseljen a tužena je u međuvremenu istim raspolagala tako što ga je dodelila trećem licu sa kojim je zaključila ugovor o zakupu. Zakona o obligacionim odnosima po kojoj pravno lice odgovara za štetu koju njegov organ prouzrokuje trećem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem svojih funkcija. godine) .10. a u ponovljenom postupku drugostepeni upravni organ je svojim rešenjem poništio prvostepeno rešenje. Za odluku o odbijanju tužbenog zahteva nižestepeni sudovi su dali jasne i pravilne razloge koje u svemu kao osnovane prihvata i Vrhovni sud. Zbog toga i po oceni Vrhovnog suda.06. predat je organima Republike Srpske Krajine. Postoji odgovornost Republike zbog nezakonitog rada njenih organa. ili u vezi sa vršenjem svojih funkcija. stav 1. nižestepeni sudovi su zaključili da je zahtev tužioca za naknadu štete neosnovan. nezakonitim radom organa tužene. kada prognano lice koje se zateklo na njenoj teritoriji predaju organima Republike Srpske Krajine.OBLIGACIONO PRAVO dležnosti. godine) 409.2004. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. U postupku reizvršenja. Odgovornost pravnog lica uslovljena je neprimenjivanjem ili pogrešnim primenjivanjem određenih propisa. U konkretnom slučaju do iseljenja tužioca iz spornog stana došlo je zbog pogrešnog tumačenja propisa o stvarnoj nadležnosti jer je odluku o iseljenju doneo organ uprave umesto suda opšte nadležnosti. Rev. osim ako je reče o pogrešnom tumačenju zakona. Da bi ostvario pravo na naknadu štete od pravnog lica. oštećeni treba da dokaže pored opŠtih uslova za građansko-pravnu odgovornost (uzročna veza i šteta). odbijena je tužiočeva tužba za reizvršenje zbog faktičke nemogućnosti. Tužilac je pokrenuo parnicu da se utvrdi da ima pravo zakupa na spornom stanu i pravo da nastavi sa korišćenjem stana posle smrti ranijih nosilaca stanarskog prava koji je okončan pravosnažnim rešenjem o povlačenju tužbe. U ovom slučaju. 2004. da je štetu pričinio organ prvnog lica nezakonitim radom u vršenju svojih funkcija. U postupku je utvrđeno i da je tužiočev otac zakupac stana površne 56 m2 i da je tužilac unet u očev ugovor o zakupu stana kao član njegovog porodičnog domaćinstva. Rev. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. koji reguliše odgovornost pravnog lica za štetu koju njegov organ prouzrokuje trećem licu u vršenju. po pravilima o odgovornosti za drugog. 1035/04 od 21. Zakona o obligacionim odnosima. Iz obrazloženja: Nižestepeni sudovi pravilno zaključuju da je tužena odgovorna za štetu prema članu 172. Postojanje odgovornosti pravnog lica nije uslovljeno namerom ili grubom nepažnjom jer je postojanje namere ili grube nepažnje pravno relevantno samo u regresnoj parnici. zbog čega nije osnovano isticanje tužioca u reviziji o pogrešnoj primeni materijalnog prava. sin tužioca – koji je bio prognano lice sa teritorije Hrvatske. Prvostepeni upravni organ je u ponovnom postupku odbacio predlog za iseljenje tužioca zbog apsolutne nenadležnosti. tužilac koji inače ne spada u krug lica kojima pripada pravo da nastave sa korišćenjem predmetnog stana. nema pravo na naknadu štete od tužene Opštine.

Neosnovano je isticanje u žalbi da je prvostepeni sud materijalno pravo pogrešno primenio. (Iz presude Okružnog suda u Čačku. ima pravo na naknadu utvrđene sadašnje vrednosti novčane sume iz perioda prve uplate. svojim odugovlačenjem doprineo da se obezvredi uplaćeni novac od 1989. 3163/04 od 10. Stoga su neosnovani navodi revizije tužioca. Takođe je utvrđeno da sud nije doprineo odugovlačenju postupka. a veštačenje nije obavljeno do 1992. pa je po nalogu suda tužilac uplatio u toku 1989. godine. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. godine) . a prema rokovima propisanim odredbom člana 376. godine) 411. Time tužilac smatra da je pretrpeo štetu.OBLIGACIONO PRAVO 410. ZOO teče samo prema učiniocu krivičnog dela kojim je šteta uzrokovana. po odredbama iz člana 172. Dokazima je utvrđeno da je tužilac učestvovao u parničnom postupku i u istoj je određeno veštačenje od strane sudsko-medicinskog odbora Medicinskog fakulteta u B. ZOO. protekli su subjektivni rok od tri godine od saznanja za štetu. Iz ovih razloga potraživanje naknade štete po osnovu odgovornosti države za štetu koju prouzrokuje njen organ. godine kada je tužilac po navodu suda uplatio novu novčanu sumu. odnosno objektivni rok od pet godina od dana nastanka štete. To je ustanova koju je osnovala Republika Srbija. ZOO. zastareva u rokovima propisanim odredbama iz člana 376. a ne i prema državi odnosno pravnom licu koje za štetu odgovara umesto tog fizičkog lica.03.205 - . jer je organ tuženika – Medicinski fakultet. ZOO. osnovan aktom tuženika. Iz obrazloženja: Presudom prvostepenog suda tuženik Republika Srbija je obavezana tužiocu da plati na ime naknade štete navedeni iznos u izreci presude.2004. br. ZOO. jer rok zastarelosti potraživanja naknade štete iz člana 377. Drugostepeni sud je odbio žalbu tuženika i potvrdio je prvostepenu presudu. odnosno pravnom licu koje za štetu odgovara umesto tog fizičkog lica..11. Rev. jer je prva novčana suma obezvređena neradom Medicinskog fakulteta.. do 1992.2004. po odredbama iz člana 172. a tužilac ima pravo na naknadu štete u vidu utvrđene sadašnje vrednosti novčane sume iz 1989. 381/04 od 31. ZOO. Gž. od momenta nastanka štete do podnošenja zahteva za njenu naknadu. Iz obrazloženja: U konkretnom slučaju. godine ondašnjih 20 miliona dinara. U konkretnom slučaju ima mesta primeni člana 172. Rok zastarelosti potraživanja naknade štete teče prema državi. Ukoliko je organ pravnog lica svojim ponašanjem (nečinjenjem) doveo do toga da se suma uplaćena za veštačenje obezvredi i tužilac bude prinuđen da uplati novu novčanu sumu za veštačenje. godine..

neažurnost i dugo trajanje postupka) nije opravdalo ovlašćenje iz člana 85. Odlukom krivičnog suda. jer je dolazilo do sniženja čiste dobiti. Na osnovu iznetih razloga. zbog propusta organa u vođenju krivičnog postupka (odlaganje pretresa. a na osnovu zahteva oštećenih kao tužilaca protiv njega je pokrenut krivični postupak. od strane organa unutrašnjih poslova od tužioca oduzeta putna isprava. godine. Iz obrazloženja: U postupku je utvrđeno da je povodom saobraćajne nezgode koja se dogodila 27. Budući da je tužilac imao i nemačko državljanstvo i da mu je oduzeta strana putna isprava. Na osnovu toga.OBLIGACIONO PRAVO 412. Iz činjeničnog utvrđenja proizlazi da u krivičnom postupku zakoniti cilj mere privremenog oduzimanja putne isprave nije opravdan. Vrhovni sud je na osnovu člana 393. a krivični postupak je pravnosnačno okončan donošenjem oslobađajuće krivične presude od 20. Nižestepeni sudovi nalaze da je tužena Republika Srbija odgovorna za materijalnu štetu u smislu člana 172. ocenjuje se prema propisanim pravilima postupka za rad tog organa i okolnostima slučaja. kako ne bi trpeo štetu u obavljanju svoje ugostiteljske delatnosti. s obzirom na činjenicu da obavlja delatnost u Nemačkoj i da se radi o putnoj ispravi koja mu je izdata kao državljaninu Nemačke. maja 1986. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije Rev. Pored toga. S obzirom da je u pogledu preduzete mere i ostvarenja njenog legitimnog cilja narušen princip proporcionalnosti. imajući u vidu sve okolnosti konkretnog slučaja. u kojoj je tužilac učestvovao. oštećenom pripada građansko pravna zaštita u vidu zahteva za naknadu materijalne štete za koju odgovara Republika Srbija prema članu 172.01. aprila 1982. tužiocu u ovom sporu pripada građansko-pravna zaštita u vidu zahteva za naknadu materijalne štete koja je prouzrokovana nepravilnim radom državnog organa. U obrazloženju pobijane presude navedeni su jasni i pravilni razlozi. ZOO. ne samo zbog ishoda krivičnog postupka u kome nije dokazano da je tužilac izvršio krivično delo. odlučio kao u izreci". zakonitost i pravilnost rada tog organa. u toku krivičnog postupka nijedna okolnost nije ukazivala na to da se krivični postupak nije mogao uspešno provesti i bez privremenog oduzimanja putne isprave. Zakona o obligacionim odnosima. ZKP. Postupanje organa za čiji rad odgovara država. 11-2374/03 od 29. već i zbog dugog trajanja postupka i činjenice da je tužilac ukazivao na mogućnost blaže mere (polaganje jemstva) kojom se moglo postići obezbeđenje njegovog prisustva u krivičnom postupku. godine) . a da je vlasnik gostionice u nemačkom gradu Heslingenu. predlažući da se razmotri pitanje vraćanja putne isprave na osnovu ponuđenog jemstva. tužiocu je vraćena isprava 21. Prema razlozima sudova mera privremenog oduzimanja putne isprave od tužioca koja je trajala skoro dve i po godine. ZPP. septembra 1984.206 - . stav 2. koje prihvata i Vrhovni sud. Za sve vreme neopravdano dugog trajanja postupka vraćanje putne isprave tužilac je trpeo štetu u vidu izgubljene zarade u vršenju ugostiteljske delatnosti. njegov branilac je u toku krivičnog postupka više puta podnescima ukazivao na dugo trajanje postupka i predlagao vraćanje putne isprave tužiocu. sudovi su delimično usvojili tužbeni zahtev za utvrđeni iznos izgubljene zarade sa pripadajućom kamatom. godine. Kada je u pogledu primenjene mere oduzimanja putne isprave u krivičnom postupku i ostvarenja njenog legitimnog cilja narušen princip proporcionalnosti.2004. godine. Izloženo stanovište nižestepenih sudova u pogledu propisa relevantnih za ocenu osnovanosti zahteva tužioca je po oceni Vrhovnog suda pravilno. koji je neopravdano dugo trajao.

a pri tome nisu obezbeđeni odgovarajući uslovi rada u skladu sa odgovarajućim Zakonom o zaštiti na radu. Naime. već samo Republika Srbija kao država.207 - . i da je time delimično doprineo da šteta nastane u vidu teške telesne povrede koja je prouzrokovala trajne posledice za tužioca. . Zakona o obligacionim odnosima. ukoliko je moguće utvrditi koji deo štete potiče od oštećenikove štetne radnje i propuštanja. autoviljuškar je krenuo u desnu stranu. Na osnovu takvog činjeničnog utvrđenja nižestepeni sudovi su zaključili da je drugotuženi odgovoran za nastalu štetu po principu objektivne odgovornosti kao i imalac opasne stvari u smislu člana 173. Vrhovni sud nalazi da je ukupnu pravičnu naknadu valjalo smanjiti za 20% i to za svaki pojedinačni vid nematerijalne štete. već se jedino ocenjuje da je dotično njegovo ponašanje bilo drukčije od redovnog uobičajenog. pa je vozač u nameri da stabilizuje viljuškar i da izbegne otvoreni šaht na putu. kojim se istovremeno smanjuje dužnost štetnikove naknade potpune integralne štete. te je ovaj manevar pojačao nestabilnost viljuškara i ljuljanje. vlasništvo tuženog. dolazi do podeljene odgovornosti i srazmernog smanjenja naknade. ZPP. standardnog ponašanja drugih osoba u dotičnoj situaciji.07. sud dosuđuje naknadu vodeći računa o okolnostima slučaja. Zakona o obligacionim odnosima (pravilo podeljene odgovornosti). kada oštećeni doprinese da šteta uopšte nastane ili da bude veća nego što bi inače bila. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. Iz obrazloženja: Iz spisa predmeta nesumljivo se vidi da je predmetna šteta nastala u vršenju sudijske dužnosti. i člana 174. godine) 414.2003. za štetu koju sudska vlast prouzrokuje građanima ne može odgovarati opština kao jedinica lokalne samouprave. da bi se prevezao na mesto rada. II 507/03 od 03. usled čega je tužilac izgubio ravnotežu i pao s papučice viljuškara na kojoj je stajao. a kad je to nemoguće utvrditi. ostvaruje se tužbom podnetom protiv države. i da je bio svestan da viljuškarem upravlja radnik koji nije obučen. Dakle.OBLIGACIONO PRAVO 413. faktički učestvovao u prouzrokovanju određenog dela njegove vlastite štete. Iz obrazloženja: Prema činjeničnom utvrđenju nižestepenih sudova prilikom pokretanja viljuškara. stav 1. te nemogućnosti preciznog upravljanja. u konkretnom slučaju trebalo je oceniti da li je tužilac oštećeni. Stoga je Vrhovni sud u tom delu preinačio nižestepene presude. Vodeći računa o okolnostima slučaja. očigledno je da nije posvetio dovoljnu pažnju tako rizičnoj vožnji. Rev. Kritičnom prilikom tužilac je zadobio teške telesne povrede. u smislu člana 395. Imajući u vidu utvrđenja da je tužilac nepropisno stao na papučicu viljuškara. i ocene doprinos oštećenog u nastaloj šteti. i u kojoj meri konkretno svojom radnjom ili propuštanjem. pokrenuo volan u levu stranu. dolazi do podeljene odgovornosti i srazmernog smanjenja naknade. usled klizavog kolovoza i delom usled praznog hoda volana. ili nije. što svakako jeste viljuškar u pokretu. koji uz to nije bio ispravan. Osnovano se u reviziji ukazuje da su sudovi propustili da primene odredbu člana 192. Naknada štete koju prouzrokuje sud. Kako su sudovi organi države. a da se pri tome uopšte ne uzima u obzir njegov subjektivni odnos prema tom svom vlastitom ponašanju. Kada oštećeni doprinese da šteta uopšte nastane ili da bude veća nego što bi inače bila.

time što je vozilo tuženog ostavio na strmoj ulici. Zakona o obligacionim odnosima. 344/02 od 07. delovalo kao opasna stvar. samopokrenulo i naletelo na vozilo tužioca parkirano ispred njega. svojim svojstvima i položajem. imalac snosi odgovornost za neovlašćenu upotrebu vozila koje je prouzrokovalo štetu tužiocu. tržišni inspektori. glasnik RS". Rev. Zakona o obligacionim odnosima. Pošto je u ovom slučaju tužba za naknadu štete podneta protiv opštine. kao pravno lice. Ona ima svoje organe i može odgovarati samo za štetu koju oni. Zakona o obligacionim odnosima. pravno lice odgovara za štetu koju njegov organ prouzrokuje trećem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem svoje funkcije. Republika Srbija je odgovorna za štetu koju njen organ prouzrokuje trećem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem svojih funkcija. a pošto nju organizuje vojna komanda. Čim se vozilo tuženog našlo na ulici. Iz obrazloženja: Prema članu 172. a pošto za štetu od takve stvari.OBLIGACIONO PRAVO Prema članu 172. u reviziji se neosnovano navodi da su nižestepeni sudovi pogrešili što su obavezali tuženu Državu da prouzrokovanu štetu naknadi. za štetu koja od nje potiče ne odgovara on nego onaj koji mu je oduzeo opasnu stvar. dakle organi lokalne samouprave. stav 1. po članu 174. ne obezbeđujući ga na odgovarajući način od mogućnosti samopokretanja.2002. U momentu oduzimanja robe. (Vrhovni sud Srbije. pa dođe do njene neovlašćene upotrebe. Imalac opasne stvari ne oslobađa se objektivne odgovornosti ako učini propust u kontroli nad tom stvari. za štetu koju organ države prouzrokuje trećem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem svoje funkcije odgovara država. br. jer nije preduzeo sve što je bilo potrebno da spreči neovlašćenu upotrebu vozila. godine) 415. i što se ono. bez kontrole. Vojna vozila stoje u krugu kasarne i bez kontrole pri izlasku ne mogu biti uključena u javni saobraćaj. Tačno je da je vozilo tuženog bez znanja vojne komande upotrebilo mobilisano lice na službi u JNA. shodno Zakonu o ministarstvima ("Sl. Zakona o obligacionim odnosima. obavlja Ministarstvo trgovine preko tržišnih inspektora. godine) 416.02. jer opština ne može odgovarati za štetu koju građanima prouzrokuju organi države.11. Zakona o uslovima za obavljanje prometa robe propisano je da nadzor nad primenom Zakona i drugih propisa kojima se uređuje promet robe. 6203/2002 od 10.2002. U reviziji se neosnovano ističe da postoji razlog za isključenje odgovornosti iz člana 175. ali za to je odgovoran i imalac vozila. ako imalac za to nije odgovoran. ako je imaocu oduzeta opasna stvar na protivpravan način. zahtev prema njoj je neosnovan. Prema ovoj odredbi. Tužiocu je štetu na vozilu prouzrokovalo lice na službi u Vojsci Jugoslavije. jasno je da je zatajila kontrola. Na ovaj način vozilo tuženog je. 7/91) i Uredbi o načinu i vršenju poslova Ministarstva i posebnih . prouzrokuju trećim licima. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. Rev. stav 1. odgovara imalac. Iz obrazloženja: Odredbom člana 38.208 - .

stav 1. ZOO. 6. S obzirom da je Republika Srbija u smislu člana 172. br. kao i da se u tom slučaju – oduzimanja robe ista stavlja pod carinski nadzor do okončanja prekršajnog postupka.2002. februara 1997. maja 1995. godine ovlašćeni radnik Carinarnice Z. Međutim. _____. kada su odbili tužbeni zahtev za naknadu štete u visini utuženog iznosa od 45. 1120/92 od 20. Zakona o prekršajima. Odredbom člana 172. Ovako su nižestepeni sudovi odlučili pošto su utvrdili da su organi tužene postupali u skladu sa propisima .702. to je prvotužena u obavezi da naknadi štetu prvotužiocu.209 - . glasnik RS".00 dinara. prema kojim odredbama se roba može oduzeti ako je u pitanju prekršaj iz člana 99. to je isključivo prvotužena Republika Srbija. godine) 417.. u smislu napred navedene zakonske odredbe odgovorna za naknadu štete nastalu nezakonitim oduzimanjem robe. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da pravno lice odgovara za štetu koju njegov organ prouzrokuje trećem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem svojih funkcija. a ne vlasnik i direktor tog preduzeća kao fizičko lice. van sedišta ministarstava. i st.. 99. Tužilac je vlasnik Preduzeća za unutrašnju i spoljnu trgovinu "M. tužbeni zahtev tužioca odbijen zbog nedostatka aktivne legitimacije. Zakona o spoljnotrgovin. Kako je roba oduzeta od pravnog lica. te je isti njegov zakonski zastupnik. je oduzeo putničko vozilo “M.. a prvo tužilac je pretrpeo štetu zbog nezakonitog oduzimanja robe od strane radnika Ministarstva trgovine." Eksport-import. odnosno od Preduzeća za unutrašnju i spoljnu trgovinu "M. st. i isto je stavljeno pod carinski nadzor do okončanja prekršajnog postupka.. godine na osnovu akta carine preuzeo ovo vozilo.450 USA dolara u dinarskoj protivvrednosti na dan isplate. istog Zakona.” reg. Kako je predmetno vozilo oduzeto i vraćeno u skladu sa navedenim propisima. postupali su kao radnici Ministarstva trgovine i turizma. kao i u smislu odredbe člana 118.. 3/92). Rev. Kako je u konkretnom slučaju roba oduzeta od strane tržišnih inspektora kao radnika Ministarstva trgovine. Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju.član 100. nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo – odredbu člana 172. vlasništvo tužioca.11. tačka 2. stav 1. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju dana 22. Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju i zbog toga je kažnjen kaznom od 500.. Tužilac je 19. br. čiji je organ Ministarstvo trgovine. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije." Eksport-import. tačka 2.94 dinara sa traženom kamatom od podnošenja tužbe do isplate. tog zakona. Stoga je revizija prvotužene Republike Srbije delimično usvojena i drugostepena i prvostepena presuda preinačene tako što je. 1... navedeno vozilo je vraćeno na osnovu člana 100. stav 1. Stoga je revizija drugotužene opštine Vranje usvojena i drugostepena i prvostepena presuda preinačene tako što je tužbeni zahtev u odnosu na tuženu opštinu odbijen. Zakona o obligacionim odnosima odgovorna za štetu koju njen organ prouzrokuje trećem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem svojih funkcija. Na osnovu tako utvrđenog činjeničnog stanja. to samo ovo Preduzeće može biti stranka u ovom postupku. a u postupku je tužilac proglašen odgovornim za učinjeni prekršaj iz člana 99. kao i iznos od 1. Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju.OBLIGACIONO PRAVO organizacija van njihovog sedišta ("Sl. stav 1. stav 1. U prekršajnom postupku tuženi je oglašen odgovornim za prekršaj iz člana 99. Ukoliko se napravi prekršaj iz čl. carinski organ može oduzeti robu i staviti je pod nadzor do okončanja prekršajnog postupka.

i 2..210 - . prognan ili ekstradiran (član 47. gde je rođen . (Iz presude Vrhovnog suda Srbije.protiv njegove volje . Ustava SR Jugoslavije). kao i pravo da napuste Republiku Srbiju i u nju se vrate (član 17."Sl. koji su ga . ne može biti lišen državljanstva. bio u kakvoj obavezi prema organima Kninske Krajine.svako pravno lice (pa i država) odgovara za štetu koju njegov organ prouzrokuje trećem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem svojih funkcija. ZOO-a odgovorna za nastalu štetu. nižestepeni sudovi nisu imali u vidu ove propise. 1. Stvar je oštećenog da izabere koga će od više solidarnih dužnika tužiti. Ustava SR Jugoslavije). Građanin Republike Srbije ima državljanstvo Republike i ne može ga biti lišen. iz R. Ustava Republike Srbije). u vreme nastanka štete.. kao građanin Rijeke. stav 3. odnosno Savezne Republike Jugoslavije ili svojstvo izbeglice. godine) 418. Zakona o obligacionim odnosima. (Rešenje Vrhovnog suda Srbije. Zakona o izbeglicama). broj 18/92). U drugom slučaju. stav 2. Odbivši zahtev tužioca za naknadu štete. u smislu člana 206. glasnik RS". 6258/99 od 14. stav 2. pa se šteta može reparirati i od drugog pravnog lica (uključujući i drugu državu). Ustava Srbije odnosno član 17.06..pravni subjektivitet.00 dinara. U oba slučaja dolazi se do člana 172. Zato je ovaj sud.izložili rizicima rata u Hrvatskoj i poniženjima koje je doživeo zato što se. da li je u vreme nastanka štete imao svojstvo državljanina Republike Srbije. Ustava i član 17. imala pravni. na šta se u reviziji osnovano ukazuje a zbog čega je došlo do pogrešne primene materijalnog prava. Država je odgovorna za štetu koju njeni organi prouzrokuju licima prognanim radi prisilne mobilizacije.. vratio u B. ukinuo pobijane presude i predmet vratio na ponovno suđenje. odnosno Savezne Republike Jugoslavije. U prvom slučaju. 4497/01 od 11. pravilno su nižestepeni sudovi ocenili da su u ovoj pravnoj stvari organi tužene postupali u skladu sa citiranim odredbama Zakona o spoljno trgovinskom poslovanju i Zakona o prekršajima. prognan ili ekstradiran (član 47. pa stoga tužena nije u smislu odredbi člana 172. i kakav je ona. Zakona o izbeglicama . prvostepeni sud će ceniti i to da li je tužilac. Građanima je zajemčena sloboda kretanja i nastanjivanja.2002. st. Ovde je reč o šteti koja je nastala povredom Ustavom zajemčenih i priznatih prava i sloboda građana. stav 1. Zakona o parničnom postupku. građanin Republike Srbije.2001. Ova odgovornost može biti i solidarna. po otpočinjanju rata. godine) . Pravilna primena materijalnog prava iziskuje da se razjasni status tužioca tj. Naravno.OBLIGACIONO PRAVO skom poslovanju i kažnjen novčanom kaznom od 500. Zakona o obligacionim odnosima . Iz obrazloženja: Zbog toga što su ga pripadnici policije lišili slobode i predali organima vlasti Kninske Krajine. Rev.07. odnosno međunarodno. stav 3. u smislu člana 395.tužilac traži da mu tužena naknadi štetu.. izbeglicama se obezbeđuje unutrašnja i međunarodna pravna zaštita na način koji je utvrđen za građane Republike Srbije (član 4.Rev. gde je živeo. Izbeglicama je obezbeđena pravna zaštita koju uživaju i građani Republike Srbije (član 4.

421. Rev. ta lica odgovaraju solidarno. br. (Vrhovni sud Srbije. 6497/98 od 03. falsifikovanja brojnih oznaka vozila. br. 4470/02 – P. tj. nema značaja za odlučivanje o traženoj naknadi štete u odnosu na pitanje postojanja odgovornosti Republike Srbije. (Gž. 6126/98 od 05. sprovedenih u skladu sa njihovim službenim ovlašćenjima.1999.04. 3532/98 od 17. U ovakvoj situaciji. Okolnost što je tužilac ne sumnjajući u poreklo vozila i vlasništvo označenog prethodnika na koje je vozilo bilo registrovano.08. ne može predstavljati valjan pravni osnov za sticanje svojine tužioca ni derivativnim načinom u smislu člana 34. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. a prevozilac i pored nastojanja.2000. (Vrhovni sud Srbije. a ne može se utvrditi koje je od njih štetu prouzrokovalo. ni originarnim. tačka 3. Organizacija koja gazduje lovištem dužna je da preduzima propisane mere za sprečavanje štete koju divljač može pričiniti imovini ili ljudima na zemljištu i vodi na kojima se lovište nalazi i na okolnim zemljištima. koja su na neki način međusobno povezana. šteta nastala za tužioca nije posledica radnji organa tužene.11. nije mogao da izbegne niti da otkloni njegove posledice. otkrili falsifikovanje brojnih oznaka vozila i činjenicu da je vozilo protivpravno oduzeto od njegovog stvarnog vlasnika. godine) . Zakona o ugovorima o prevozu u železničkom saobraćaju prevozilac se potpuno ili delimično oslobađa odgovornosti za štetu ako je udes ili nezgoda nastala krivicom trećeg lica. Zbog toga je pravilan zaključak prvostepenog suda da nema osnova za odgovornost tužene Republike za naknadu štete prouzrokovane tužiocu koji bi bio zasnovan na odredbi člana 172. Ako je štetu prouzrokovalo neko od dva ili više lica. Rev. Zakona o obligacionim odnosima. što su krivična dela. godine) 419. te kasnije zaključenje ugovora o komisionoj prodaji koji zbog načina na koje je vozilo izašlo iz državine vlasnika. 6076/98 od 11.OBLIGACIONO PRAVO Pravno lice odgovara za štetu koju njegov organ prouzrokuje trećem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem svojih funkcija.1999. Ako štetu pričini lovostajem zaštićena divljač onda je orgnaizacija dužna da naknadi štetu pod uslovom da je oštećeni preduzeo propisane mere za sprečavanje štete od divljači.1999. te mu ga vratila. već posledica prethodnog protivpravnog oduzimanja vozila od njegovog stvarnog vlasnika i izmene. Pravno lice odgovara za štetu koju njen organ prouzrokuje trećem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem svoje funkcije. Rev. istog Zakona. kupio to vozilo po ugovoru o komisionoj prodaji kojom je prethodila predaja vozila komisionaru preko punomoćnika navodnog vlasnika. (Vrhovni sud Srbije. godine) 422. godine) 420. imajući u vidu osobenosti slučaja. čiji su organi vršeći službenu dužnost. .211 - 423.11. 1851/00) Prema članu 17. (Vrhovni sud Srbije. Rev. po osnovu sticanja od nevlasnika u smislu člana 31.

na radu ili u vezi sa radom.04. Odredba člana 170. Rev. (Vrhovni sud Srbije.10. Rev. Rev.OBLIGACIONO PRAVO Opština nije odgovorna za štetu zbog rušenja bespravno podignutog objekta ako graditelj bespravno podignutog objekta ne postupa po konačnom rešenju upravnog organa kojim se nalaže rušenje objekta i sam ne poruši bespravno podignuti objekat.04. Neblagovremeno dostavljanje rešenja o izvršenju organu nadležnom za sprovođenje izvršenja može biti razlog za naknadu štete usled zadocnjenja ali ne i razlog za naknadu štete usled neizvršenja pravnosnažne presude. 751/99 od 10. (Vrhovni sud Srbije. godine) 426. (Vrhovni sud Srbije. 5334/96 od 15. odnosno poslodavac propustio da preduzme propisane.Lice u građansko-pravnom odnosu sa preduzećem. . godine) 427. godine) 424. (Vrhovni sud Srbije. 4620/95 od 24. Ako je do ubistva ili povrede došlo u vezi sa radom ili ako je pravno lice.1992. potrebno je da postoji uzročna veza između greške njenog organa i prouzrokovane štete. Oštećenik ima pravo zahtevati naknadu štete i neposredno od radnika ako je štetu prouzrokovao namerno.12.10. Rev.1996.212 - 430. odnosno poslodavac kod koga je radnik radio u trenutku prouzrokovanja štete. (Zaključak savetovanja u Saveznom sudu. odgovara pravno lice. lice u radnom odnosu.1999. godine) 428. odnosno poslodavca.1998. (Vrhovni sud Srbije. može odgovarati za štetu usled opasne stvari i kao njen imalac. godine) 425.1995. Oštećeni ima pravo na naknadu štete koju mu nezakonitim ili nepravilnim radom pričini službeno lice ili državni organ ili organizacija koja vrši javna ovlašćenja u skladu sa zakonom. Za štetu prouzrokovanu ubistvom ili telesnom povredom radnika na radnom mestu od strane lica koje nije radnik kod istog pravnog lica. godine) 429. od 27. Zakona o obligacionim odnosima primenjuje se u slučaju kad je trećem licu štetu prouzrokovalo. 1192/97 od 24. godine) . Rev.11.1998. Za postojanje odgovornosti pravnog lica za štetu koju njegov organ prouzrokuje trećem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem funkcije. 20/98 od 29. odnosno uobičajene mere bezbednosti. 130/99 od 07.1999. ( Iz rešenja Okružnog suda u Kraljevu Gž.09.

(Vrhovni sud Srbije. (Vrhovni sud Srbije. Pž. Za štetu koja nastane usled nestručne vožnje vozača gradskog saobraćaja. za vojna lica koja su u vezi sa vršenjem službe učinila štetu trećim licima. Rev. 656/87) 437. 2714/92) Zdravstvena ustanova odgovara za štetne posledice operativnog lečenja. po osnovu dozvoljenog izlaska iz kasarne. inače. (Vrhovni sud Vojvodine. 442/90) 433. . 2714/92) 431. prouzrokovanu aktivnošću drugog vojnika. Opština odgovara za štetu pričinjenu nepravilnim radom njenih organa prilikom rušenja objekta u postupku prinudnog izvršenja. odgovorna je organizacija udruženog rada .OBLIGACIONO PRAVO Za naknadu štete nastale posle hirurške intervencije od značaja je ceniti i obavezu zdravstvenih radnika da obaveštavaju pacijenta o mogućim posledicama i riziku koji se preuzima pristankom na operativni zahvat. SIZ zdravstvene zaštite nema pravo da od organizacije kod koje je radnik zaposlen naplati na ime regresne štete troškove lečenja njenog radnika koji je povređen u krugu fabrike ako do povrede i nastalih troškova lečenja nije došlo u vezi sa radom jer je radnik tuženika povređen na taj način što je drugi radnik pokušao da ga ubije za koje krivično delo je i kažnjen u krivičnom postupku. (Vrhovni sud Vojvodine. tako što je usled naglog kočenja autobusa putnica pala u autobusu i povredila nogu. Pž. pristao. Rev. godine) . ako pacijentu nije predočila sve moguće posledice operativnog zahvata na koji je. 4436/88) 436. (Viši privredni sud Srbije. 3556/86 od 02. (Viši privredni sud. 651/90) 435. Objektivna odgovornost države SFRJ sastoji se u odgovornosti za druga lica. Rev. (Vrhovni sud Srbije.213 - 438.09. (Okružni sud u Kraljevu. prouzrokovao štetu trećem licu. 432.1986.javnog prevoza u kojoj je radnik . 101/90) 434. koji je za vreme boravka van kasarne. Gž. Rev. Ne postoji odgovornost federacije za štetu koju je prouzrokovao vojnik na odsluženju vojnog roka. tj. Rev. Država SFRJ je odgovorna za štetu koju pretrpi vojnik u krugu kasarne u toku vojnog roka.vozač zaposlen.

posle pravosnažnosti rešenja o obustavi prekršajnog postupka zbog zastarelosti. onda društveno-politička zajednica nije odgovorna za štetu zbog rušenja objekta. 246/86) 439. 514/85) 440.214 - 444. . 502/85) 442. (Vrhovni sud Srbije. Zakona o upravi. Rev. kad to rušenje nije učinio vlasnik. 505/85) 441. za koji je izdata privremena lokacija na građevinskom zemljištu do njegovog privođenja nameni prema urbanističkom planu. Kada je konačnim rešenjem upravnog organa naloženo uklanjanje objekta i materijala nakon rušenja objekta. Za štetu koju pričini vojnik za vreme odsustva ne odgovara država SFRJ. (Okružni sud u Beogradu.OBLIGACIONO PRAVO Kada je po naredbi suda oduzeto putničko vozilo. (Vrhovni sud Srbije. 253/85) 443. pa zbog neodgovarajućeg čuvanja na otvorenom prostoru nastalo oštećenje na vozilu. a ne i valorizaciju ovih troškova na dan presuđenja. ako takvim rušenjem nije došlo do veće štete nego da je sam vlasnik rušio objekat. (Vrhovni sud Vojvodine. jer šteta nije pričinjena u vezi sa vršenjem vojničke službe. (Vrhovni sud Vojvodine. Međutim. Rev. te je usled toga došlo do oštećenja vozila. društveno-politička zajednica oslobađa se takve odgovornosti ako dokaže da je njen radnik u datim okolnostima postupao onako kako je trebalo raditi. Za odgovornost države SFRJ potrebno je da su ispunjena dva uslova: da je štetu izvršilo vojno lice i da je šteta pričinjena u vezi sa vršenjem službe nezakonitim ili nepravilnim radom. Gž. Rev. Rev. koje je vraćeno vlasniku odgovarajuća društveno-politička zajednica odgovorna je za naknadu štete. Oba ova uslova moraju biti ispunjena kumulativno. 156. Slično čl. Država SFRJ odgovara za štetu koju pričini carinarnica time što nije preduzela nikakve mere zaštite putničkog vozila stavljenog pod carinski nadzor. Lice kome su na ograničenom prelazu oduzeta devizna sredstva zbog neposedovanja potvrde ovlašćene banke a po rešenju Saveznog deviznog inspektorata u korist buxeta federacije . društveno-politička zajednica odgovara za štetu koju njen radnik u vezi sa vršenjem službene dužnosti prouzrokuje drugome. Rev. (Vrhovni sud Vojvodine. Vlasnik vozila koji je popravio vozilo i isplatio troškove popravke može tražiti naknadu isplaćenih troškova popravke. nema pravo na povraćaj oduzetih sredstava koja tužena država SFRJ drži po osnovu rušenja. 3566/85) .

2066/80) . za posledice koje se ne mogu pripisati u krivicu lekarima i drugom medicinskom osoblju zbog postupanja koje nije bilo u skladu sa pravilima medicinske struke. Rev. (Vrhovni sud Srbije. i ona odgovara za štetu prouzrokovanu pacijentu ako njeni lekari i drugo medicinsko osoblje nisu postupali u skladu sa pravilima medicinske nauke i sa odgovarajućom pažnjom. onda postoji pravni osnov za obavezivanje tužene opštine na naknadu štete koju su sopstvenici pretrpeli protivpravnom radnjom organa tužene.OBLIGACIONO PRAVO Kad je utvrđeno da je hirurška intervencija bila nužna i da je izvedena po svim pravilima medicinske nauke. Rev. 1832/85) 445. koje je za vreme odsluženja vojnog roka u JNA bilo povređeno i lečeno. koju je pretrpeo kao posledicu ove intervencije. može odgovarati samo za one posledice intervencije. (Vrhovni sud Srbije. koji je bio u građanskoj svojini i imao status trajnog karaktera. kako bi sprečila stvaranje leda na putu i na taj način put učinila bezbednim za saobraćaj. Rev. Kad su organi tužene opštine bez postojanja pravnog osnova izvršili rušenje objekta. Radna organizacija za održavanje puteva odgovorna je za štetu oštećenom u slučaju kad je do štete došlo usled propusta radne organizacije da put pospe solju ili nekim drugim sredstvima. onda zdravstvena organizacija. Rev. (Vrhovni sud Srbije. (Vrhovni sud Srbije. (Vrhovni sud Srbije.215 - 449. koja vrši medicinsku intervenciju. 676/82) Zdravstvena ustanova. 450. Rev. Odgovornost zdravstvene organizacije je subjektivne. pa iz takvog ponašanja proistekne šteta. Građansko-pravna odgovornost zdravstvene organizacije postoji samo ako se dokaže datim okolnostima lekara i zdravsteno osoblje medicinske ustanove nisu postupali ovako kako je trebalo. dakle. Federacija ne odgovara za štetu koju su prouzrokovali pripadnici JNA. Rev. Gzz. (Vrhovni sud Srbije. ne pripada pravo na naknadu štete zbog izgubljene zarade za vrenme lečenja i bolovanja. jer nije bilo u radnom odnosu. 39/84) 448. 1776/84) 446. pa stoga nije ni moglo ostvariti zaradu. koje nastanu usled nestručnog. 1659/84) 447. . nije u obavezi da oštećenom isplati naknadu štete. kad štetni događaj nije bio u vezi sa obavljanjem njihove službe. 451. već na odsluženju redovnog vojnog roka. 222/84) Oštećenom licu. nepažljivog i nepropisnog rada njenih radnika. u kojoj je izvršena hirurška intervencija. (Vrhovni sud Srbije. a ne objektivne prirode.

184. Bez obzira što je pritvor bio određen iz zakonom priznatih razloga. Međutim. godine. 172. tač. Zakona o obligacionim odnosima . koji regulišu pravila o naknadi štete licima neosnovano lišenim slobode. stav 1. za šta je odgovoran organ koji postupa u okviru zakonskih ovlašćenja. U konkretnom slučaju nije sporno da je tužilac pogrešno zadržan u Kazneno popravnom domu nakon dana nastupanja apsolutne zastrelosti izvršenja kazne zatvora i da zakonski osnov za lišenje slobode u navedenom periodu nije postojao. Iz toga upravo i proizilazi odgovornost tuženog za naknadu prouzrokovane štete tužiocu. . Dakle. (Rešenje Vrhovnog suda Srbije.važeći u vreme prouzrokovanja štete) bilo je propisano da pravo na naknadu štete pripada i licu koje je usled greške ili nezakonitog rada organa neosnovano lišeno slobode ili je zadržano duže u pritvoru ili u ustanovi za izdržavanje kazne ili mere. godine tj.03. 475/06 od 01.09. bez obzira da li je prouzrokovana nezakonitim postupanjem ili samo greškom nekog organa. Odgovornost za naknadu nematerijalne štete zbog neosnovanog zadržavanja u ustanovi za izdržavanje kazne nakon nastupanja apsolutne zastarelosti izvršenja krivične sankcije postoji ne samo kada je zadržavanje posledica nepravilnog ili nezakonitog rada organa.1992. Rev.OBLIGACIONO PRAVO 452. Nižestepeni sudovi pravilno zaključuju da je neopravdan boravak tužioca u kazneno-popravnom domu posledica pogrešnog tumačenja propisa. Zbog nastupanja . pritvorenom licu pripada pravo na naknadu štete ako on ne bude opravdan pravnosnažnom osuđujućom presudom.2007. pravo na naknadu štete zavisi od konačnog ishoda krivičnog postupka.216 - . stav 1. Iz obrazloženja: Utvrđeno je sledeće činjenično stanje: Ovde tužilac optužen je za krivično delo prikrivanja iz čl. Na pogrešnu primenu materijalnog prava se osnovano ukazuje revizijom. 3. Odredbama čl. Iz obrazloženja: Nalazeći da je boravak tužioca u zatvoru nakon nastupanja apsolutne zastarelosti izvršenja krivične sankcije posledica pogrešnog tumačenja propisa a ne nepravilnog ni nezakonitog rada organa te da tužena nije odgovorna za naknadu štete u smislu čl. godine) 453. Zakonika o krivičnom postupku ("Sl.nižestepeni sudovi su odbili tužbeni zahtev za naknadu štete zbog neosnovanog boravka na izdržavanju kazne od 13. KZ RS i u pritvoru je proveo od 08. br. 560. 70/01 sa izmenama i dopunama . list SRJ".2004. Pogrešnu pravnu ocenu prvostepenog krivičnog suda otklonio je viši sud u postupku po pravnom leku u zakonom propisanoj proceduri. ovim propisom regulisan je najširi obim odgovornosti za štetu prouzrokovanu neosnovanim držanjem lica u pritvoru ili na izdržavanju krivične sankcije. stav 1. godine do 28.04.21. Dakle. četiri meseca i dvadeset dana.04. nižestepeni sudovi su propustili da ocene postojanje odgovornosti tužene za naknadu štete po krivičnim propisima. nego i kada je uslovljena greškom u tumačenju propisa.12.1993.

541. 14/85. br.2000.02. 556. stav 1. Cena novog vozila iste marke i tipa na dan datog nalaza i mišljenja iznosi 2. pritvorenom licu pripada pravo na naknadu štete nezavisno od činjenice što je pritvor bio određen iz zakonom priznatih razloga. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. 2898/06 od 01.470. što je u skladu i sa članom 5. godine) 454. Zakonika o krivičnom postupku ("Sl.02. list SRJ". a umanjena vrednost vozila po osnovu amortizacije. 545. Prema nalazu i mišljenju sudskog veštaka. ZKP (identične sadržine kao čl. br. Vozilo mu je vraćeno u toku postupka. u smislu čl. godine. vozilo je u trenutku oduzimanja bilo staro pet godina i jedan mesec i za taj period je bilo amortizovano 59. i 545. 74/87. važećeg u vreme lišenja slobode tužioca. 70/01 sa izmenama i dopunama . list SFRJ". tač. Zakona o krivičnom postupku ("Sl. a u trenutku vraćanja amortizacija vozila iznosi 79%. Ako pritvor ne bude opravdan pravnosnažnom osuđujućom presudom. Drugostepeni sud je odbio žalbu tužene i potvrdio prvostepenu presudu. 57/89 i 3/90 i "Sl. kao i u smislu odredbe čl. iznosi 19. Iz obrazloženja: U ovoj pravnoj stvari tužilac je tražio predaju vozila koje je tužena oduzela 20. 27/92 i 24/94 . ne propisuje mogućnost da se okrivljenom uskrati pravo na naknadu štete ako je zloupotrebom procesnih prava doveo do zastarelosti krivičnog gonjenja. godine.. list SRJ".00 dinara. Nema mesta primeni čl. 560.2004. Pravo na naknadu štete zavisi od konačnog ishoda krivičnog postupka. postupak prema njemu je obustavljen pravnosnažnim rešenjem od 18. u periodu dok je bilo oduzeto od tužioca.vlasnik ima pravo na naknadu štete po tom osnovu. Međutim.02.50%.07. Član 545. uostalom. 1.217 - . tač.749. 4/77. stav 1.važećeg u vreme donošenja rešenja o obustavljanju krivičnog postupka i u vreme donošenja prvostepene presude ).OBLIGACIONO PRAVO apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja. Tužbeni zahtev je prvostepenom presudom usvojen i tužiocu je dosuđen navedeni iznos koji obuhvata troškove popravke vozila.2005.588. 541. (Presuda Vrhovnog suda Srbije. važećeg u vreme presuđenja) uređuje postupak naknade štete zbog neosnovanog lišenja slobode. “šlepovanje” vozila i naknadu na ime umanjene vrednosti po osnovu amortizacije u periodu dok je vozilo bilo oduzeto od tužioca. stav 5. godine Iz takvog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su pravilno zaključili da tužilac ima status lica neosnovano lišenog slobode. . kao što to tvrdi revizija (i što revident. Rev. 560. ZKP važećeg u vreme presuđenja) zato što ovaj član uređuje postupak naknade štete u slučaju neopravdane osude. U reviziji tužena osnovano ukazuje da je o tužbenom zahtevu odlučeno pogrešnom primenom materijalnog prava i da je zbog toga činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno.00 dinara.2007.50% od cene novog vozila. Zakona o krivičnom postupku. troškove delova koji nedostaju. 23. što predstavlja iznos od 617. važeći u vreme lišenja slobode tužioca (identičan čl. 1. Nije osnovano pozivanje tužene u reviziji da je došlo do pogrešne primene odredaba čl. tokom postupka nije ni dokazao) niti propisuje obavezu suda da ceni zakonitost i opravdanost određivanja pritvora. što je ovde slučaj i propisuje mogućnost da se takvom licu uskrati pravo na naknadu štete ako je svojim nedozvoljenim postupcima prouzrokovalo lišenje slobode.129. nakon čega je tužilac preinačio tužbu tako što je tražio naknadu štete u iznosu od 771. ZKP.važećeg u vreme lišenja slobode tužioca). Samo ako je veći procenat amortizacije posledica neodgovarajućeg čuvanja vozila dok se ono nalazilo kod tužene .00 dinara. br.

a da mu je zbog prestanka članstva u političkoj partiji DSVM prestao mandat odbornika na osnovu odluke SO S.04. to bi tužena bila u obavezi da nadoknadi samo štetu nastalu usled većeg procenta amortizacije zbog neodgovarajućeg čuvanja vozila dok se kod nje nalazilo.09. utvrđeno je da odredbe člana 152. godine odbila zahteve tužioca iz razloga što su na ponovnim izborima odbornička mesta u SO S. tačka 1. vraćanje mandata ranijem odborniku objektivno nije moguće. godine do 29. budući da mu je prestao status člana političke partije na čijoj listi je izabran za odbornika.00 dinara u neto iznosu. godine obratio tuženoj sa zahtevom za vraćanje odborničkog manadata i za naknadu materijalne štete u vidu izgubljene zarade. godine) 455.10.2002. Tužena je zaključkom od 01. u izbornoj jedinici tužioca popunjena drugim odbornicima. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je u toku postupka utvrdio da je tužilac na lokalnim izborima za odbornike u Opštini S. Odlukom Ustavnog suda Srbije od 25. ukoliko su nakon odluke Ustavnog suda od 25. Odlukom tužene od 28. što ukupno iznosi 444. Odborniku pripada naknada materijalne štete u visini pripadajućih naknada samo za period od donošenja rešenja o prestanku mandata do verifikacije mandata novom odborniku. od 28. godine bio na funkciji potpredsednika Opštine S. godine u jedinicama lokalne samouprave sprovedeni dopunski izbori i izabrani novi odbornici. U navedenom zaključku tužena se poziva na mišljenje Ministarstva za upravu i lokalnu samoupravu od 02. izabran za odbornika u SO S.218 - . godine u kojem je izneto da. godine. održanim dana 24. godine tuženi razrešio i funkcije predsednika Komisije za žalbe i predstavke. tužena je u obavezi da naknadi štetu koja je u uzročnoj vezi sa njenom radnjom oduzimanja vozila.2002.2003 godine.2002.2002. tačka 9. koja odredba je kasnije Odlukom Ustavnog suda Srbije proglašena neustavnom. i predsednika Komisije za predstavke i žalbe Opštine S. Odlukom SO S..453.00 dinara. .2004. na dan 29. 2002. Rev. i da se nalazilo kod njega. kao član Demokratske stranke vojvođanskih Mađara. Zakona o lokalnoj samoupravi i člana 45. a kao predsednik Komisije za žalbe i predstavke naknadu od ukupno 1. godine je konstatovan prestanak odborničkog mandata tužiocu saglasno odredbi člana 152. na period od 4 godine i da je u periodu od oktobra 2000.2007.983. (Rešenje Vrhovnog suda Srbije. godine tužilac je razrešen funkcije potpredsednika SO S.2002. godine do 31. pa se tužilac dana 26. godine. Zakona o lokalnoj samoupravi. godine. da bi ga rešenjem od 30.05. tužilac bi ostvario ukupno naknadu od 443.05. dobijao naknadu.2003.2004. povredio odbornička prava tužioca i naneo mu materijalnu štetu. stav 1. godine. po redovnom toku stvari bilo amortizovano.05.2004. izabranog u istoj izbornoj jedinici.OBLIGACIONO PRAVO Neosnovanim oduzimanjem vozila koje je tužiocu vraćeno.2004.05. od 28.09.12. Prvostepeni sud je na osnovu utvrđenih činjenica pravilno zaključio da je tuženi svojom odlukom kojom je tužiocu konstatovao prestanak odborničkog mandata na osnovu odredbe člana 152.2002.09. Kako bi vozilo koje je oduzeto tužiocu.2000. Tužilac je za obavljanje funkcije potpredsednika SO S.00 dinara. koja je objavljena u "Službenom glasniku RS" br. stav 1.530.2003. godine. 237/07 od 31.03.10. Da je ostao na funkciji potpredsednika Opštine do isteka mandata odnosno u periodu od 29.06. i 10.05.01. 100/03 od 14. Zakona o lokalnim izborima.05. Zakona o lokalnim izborima nisu u saglasnosti sa Ustavom.

maja 2003. godine. Zakona o postupku pred Ustavnim sudom i pravnom dejstvu njegovih odluka i njegov zahtev je odbijen. sprovođenjem dopunskih izbora kod tuženog i izborom drugog odbornika. potvrđena presudom Okružnog suda u N. ocenom da je zahtev tužioca za naknadu materijalne štete osnovan. Tužilac je u zakonskom roku podneo zahtev u smislu člana 57. ta parnica je bez daljeg raspravljanja okončana pravnosnažnom presudom na osnovu odricanja. . Državni organ nije odgovoran u vršenju funkcije kojim postupa u okviru datog ovlašćenja za štetu koja nastane u odgovarajućem postupku usled pogrešne primene propisa. kao i u slučaju prestanka odborničkih mandata u drugim opštinama.OBLIGACIONO PRAVO Predmet tužbenog zahteva u ovoj parnici je zahtev za otklanjanje posledica nastalih neusaglašenošću navedenih propisa sa Ustavom. Od momenta iseljenja tužilja stanuje u kući roditelja svog supruga i za stanovanje ne plaća zakupninu. 786/2007 od 22. od 10. Zahtev je usmerila prema tuženoj Republici Srbiji po osnovu odgovornosti za rad njenih organa.S. novembra 2002. u smislu čl. Kako povraćaj u pređašnje stanje nije moguć. koja je glasila na iseljenje tužilje i predaju stana tadašnjim vlasnicima. Međutim. godine) 456. koji izbornom voljom građana nije ponovo dobio odbornički mandat. godine) zbog nekorišćenja stana iz kog je iseljena ukinutom sudskom presudom. pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo i to odredbe člana 172. . kada je na zahtev tadašnjeg vlasnika iz njega iseljena u sudskom izvršnom postupku.2008. decembar 2002. 172. od 28. Prestankom odborničkog mandata tužiocu je izostala pripadajuća naknada. U ovom sporu tužilja potražuje naknadu materijalne štete u visini tržišne zakupnine trosobnog stana u utuženom periodu (01. kada bi tužiocu redovno prestao četvorogodišnji odbornički mandat. tužilja je posle smrti svoje babe kao nosioca stanarskog prava na trosobnom stanu u privatnoj svojini. Posle sprovedenog izvršenja. godine. septembar 2005. septembra 2001. godine.10. godine. prestala je obaveza tuženog za isplatu pripadajućih naknada tužiocu.S. s tim što je parnični predmet vraćen na ponovno suđenje. navedene presude su ukinute u postupku po tužiljinoj reviziji rešenjem Vrhovnog suda Srbije Rev. čime je tužiocu prouzrokovana materijalna šteta. koju je ostvarivao kao potpredsednik opštine i predsednik komisije za predstavke i žalbe. Zakona o obligacionim odnosima. (Rešenje Vrhovnog suda Srbije poslovni broj Rev. izabranog u istoj izbornoj jedinici. od 10 aprila 2002. u pogledu visine tužbenog zahteva pogrešno je nižestepenim odlukama tužiocu dosuđena naknada štete za period od prestanka odborničkog mandata do 31.219 - . Povraćaj u pređašnje stanje nije moguć usled obavljanja dopunskih izbora kod tuženog i izbora novog odbornika. Kod ovakvog stanja stvari.05.2004. Po oceni Vrhovnog suda. kao posledice pogrešnog tumačenja propisa. Pošto je po iseljenju tužilje stan prodat i predat novom vlasniku. Stoga tužiocu pripada naknada materijalne štete u visini pripadajućih naknada samo za period od donošenja rešenja o prestanku mandata do verifikacije mandata novom odborniku. godine. Izvršnu ispravu je predstavljala pravnosnažna i izvršna presuda Opštinskog suda u N. ZOO. posledice primene neustavnog propisa i kod tužioca treba otkloniti naknadom štete. nastavila da koristi taj stan do 15.01. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju.

besplatnim stanovanjem u kući roditelja svog supruga. a predmet vraćen na ponovno suđenje radi nastavka dokaznog postupka. 172. Rev. Kod nepostojanja osnovnih elemenata odgovornosti za štetu iz čl. ne predstavlja takvu povredu dužnosti koja sama po sebi može biti kvalifikovana kao nezakonit ili nepravilan rad. kao ni pogrešno zauzet pravni stav u odluci donetoj u vršenju funkcije državnog organa. došlo do ukidanja tih sudskih odluka i ponavljanja celog parničnog postupka. nedokazana i bez ikakvog pravnog uporišta. (Presuda Vrhovnog suda Srbije.2008. 155. Njena tvrdnja da je ogovornošću tužene i njenih organa lišena krova nad glavom je paušalna. Na ovaku ocenu ne utiče činjenica što je zbog pogrešnog pravnog shvatanja zauzetog u prvostepenoj i drugostepenoj presudi kojom je pravnosnažno okončana parnica u sporu za iseljenje tužilje. drukčijem presuđenju ne pomaže i ne vodi pozivanjem revidenta na standarde evropske konvencije i šire tumačenje odgovornosti države. 158. koji nije inače meritorno presuđen. već je okončan presudom na osnovu odricanja zbog promene vlasnika i gubitka pravnog interesa ranijeg tužioca za parnicu. ZOO. na koje ona očito pledira navodima svoje revizije. saglasno pravilima sadržanim u odredbama čl. Zakona o obligacionim odnosima) . koju inače nije plaćala. ne vodi odgovornosti tužene za traženu naknadu štete. Izraženo pravno mišljenje u tumačenju prava i donošenju odluke suda kao državnog organa. ZPP-a. pa se samo u toj korelaciji mogu ostvarivati oba ova prava zaštićena ne samo Evropskom konvencijom o ljudskim pravima i osnovnim slobodama.. Pri tome su neosnovani i bez uticaja revizijski navodi da je greškom sudova u presuđenju spora za njeno iseljenje ostala bez krova nad glavom. 1 Zakona o obligacionim odnosima. tužilji je data mogućnost da u ponovnom istom ili drugom sudskom postupku dokaže svoje eventualno stanarsko pravo i osnovu korišćenja tuđeg vlasničkog stana. opterećenog stanarskim pravom njene babe do njene smrti. koji nije sproveden. kada iz spisa proizilazi da nije tražila reizvršenje i ponovno useljenje u stan posle ukidanja presude na osnovu kojih je iseljena i donošenja presude na osnovu odricanja u istom sporu. Organ koji postupa u okviru svog zakonskog ovlašćenja nije odgovoran za pogrešno tumačenje zakonske norme. Teret dokazivanja svih bitnih činjenica u lancu uzročnosti je na tužilji. st.OBLIGACIONO PRAVO Odgovornost države kao pravnog lica za štetu koju prouzrokuje njen organ u smislu čl. Ukidanjem ranijih presuda o njenom iseljenju.220 - .-223. Njeno pravo. postoji ako je šteta nastala kao posledica takvog rada njenog organa koji se može smatrati prekoračenjem. već i domaćim propisima. 173 – 177. 154. u Beogradu.. Za postojanje te odgovornosti potrebno je da je tužilja pretrpela štetu za koju traži naknadu i da je ta šteta nastala kao posledica svesnog ili krajnje nepažljivog ili nesavesnog postupanja suda u vršenju zakonskih ovlašćenja ili zloupotrebe ili prekoračenja tih ovlašćenja. bez obzira da li je ono potvrđeno u instancionom postupku ili su odluke zasnovane na njemu ukinute. Tužilja u ovom sporu potražuje materijalnu štetu zbog nekorišćenja stana u visini zakupnine. bez utvrđenja prouzrokovanja štete tužilji namerom ili krajnjom nepažnjom suda kao organa tužene. Primena neodgovarajuće zakonske norme.. 172. 220. godine) ODGOVORNOST ZA ŠTETU OD OPASNE STVARI ILI OPASNE DELATNOSTI (OPŠTE ODREDBE) (Čl. konkuriše pravo svojine vlasnika stana.09. zloupotrebom ili pogrešnom primenom datih ovlašćenja. nije osnov odgovornosti za štetu. Samo na osnovu činjenice da su presude prvostepenog i drugostepenog suda u pravnosnažnoj okončanoj parnici ukinute u revizijskom postupku. 935/07 od 18.

pričvršćena. okliznuo i pao. Iz obrazloženja: Pravilno je prvostepeni sud zaključio da tužilac ima pravo na naknadu štete. što sledi i iz iskaza imenovanog svedoka . prilikom demontaže oplate. a da je bila pričvršćena bar na jednom mestu – nalegla bi ali se ne bi i srušila).2006.03. dana 15. a posebno u vanrednim okolnostima kada su ugroženi životi ljudi. godine.lica zaduženog za bezbednost i zdravlje na radu (naveo je da je skela trebalo da bude pričvršćena na više mesta.11. Iz obrazloženja: Nesporno je utvrđeno da se tužilac povredio prilikom obavljanja vojne profesionalne dužnosti. Tužilac je u oba slučaja obavljao rad na visini. kakav je i konkretan slučaj.08.2006. a zatim . i 174. Ako je šteta nastala usled toga što nisu ostvareni bezbedni uslova rada. poslodavac je dužan da mu naknadi štetu u skladu sa zakonom i opštim aktom . Zakona o obligacionim odnosima. 173. godine. Profesionalna vojna služba sama po sebi sadrži povećan rizik od povređivanja. U nepovoljnim vremenskim uslovima (vetar i kiša) preduzeo je navedene radnje u cilju spašavanja života ljudi i broda. godine .OBLIGACIONO PRAVO 457. važećeg Zakona o radu. Nesporno je i to da u odnosu na povredu tužioca od 01. rad na radnim platformama i slično. kada je prilikom izrade oplate za međuspratnu konstrukciju pao sa visine od tri metra i povredio grudni koš. Gž. koja nesporno proizilazi iz utvrđene odgovornosti tuženog.2010. (Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu. za naknadu štete zbog povrede zaposlenog na radu odgovara poslodavac. Navedeno i proizilazi iz iskaza tužioca u delu "u ovakvoj situaciji nisam mogao da razmišljam o sebi već o spašavanju ljudi i broda". u smislu odredbe čl. godine skela nije bila u građevinskom smislu stručno ankerisana . 1 5097/10 od 03. gde postoji i rizik povređivanja. tužilac je povređen tako što se. otklanjajući havariju na brodu.221 - . a posebno pod okolnostima u konkretnom slučaju.07.dana 01. montažu i demontažu oplata. 173.član 164. Nesporno je da se tužilac povredio na radu dana 26. Radnja spašavanja ljudi i broda pod nepovoljnim vremenskim uslovima (vetar i kiša zbog čega se oštećeni okliznuo i pao) predstavlja opasnu delatnost. godine) 458.2006. Relevantne odredbe: Ukoliko zaposleni pretrpi povredu na radu ili u vezi sa radom. pao u iskop zajedno sa konstrukcijom na kojoj je stajao.2000.radeći na skeli na visini od oko 4 metra. Pravilno je prvostepeni sud i zaključio da je ovde tužena materijalno-pravno odgovorna po osnovu obavljanja opasne delatnosti u smislu odredbe čl. i 174. Materijalno-pravna odgovornost tuženog proizilazi iz obavljanja opasne delatnosti. . Zakona o obligacionim odnosima (rizik povređivanja od pada sa visine). Jasno je da obavljanje profesionalne vojne dužnosti predstavlja opasnu delatnost.08. odnosno poslove tesara koji obuhvataju montažu i demontažu skele i radnih platformi. a posebno u situaciji kada su u pitanju vanredne okolnosti. Naime.

i 155. jer nisu ispunjeni uslovi za odgovornost za štetu od opasne stvari ili opasne delatnosti kada je tužilac kao civilno lice povređen prilikom NATO bombardovanja u toku 1999.povređen dana 10.OBLIGACIONO PRAVO Osim toga. osim toga. Gž.član 173. nije odgovorna ni shodno članu 180. 200. Ne postoji odgovornost za naknadu štete tuženika na strani Republike Srbije. i 174. odgovornost tuženog je upravo u tome što nije ostvario bezbedne uslove rada. a da iskop van objekta takođe nije bio zaštićen. Međutim. Zakona o obligacionim odnosima. Zakona o obligacionim odnosima (" … za štetu nastalu smrću.02. u obavezi da štetu naknadi samo pripadnicima oružanih snaga zbog bavljenja opasnom delatnošću. Tužena. kao i prilikom javne demonstracije i manifestacije odgovara država čiji su organi po važećim propisima bili dužni da spreče takvu štetu … "). Zbog toga je odluka prvostepenog suda preinačena. godine.03.2010. jer je. godine) 459.potpuno i pravilno utvrdio činjenično stanje ali je pogrešno primenio materijalno pravo.stručnjaka kod izvođača radova.1 4018/10 od 24.1999. po principu objektivne odgovornosti. Dakle.s obzirom da tužena nije pričinila štetu shodno čl. jer je šteta nastala dejstvom oružanih snaga NATO . Gž. te . Zakona o obligacionim odnosima. 154. Ovo posebno što iz iskaza navedenog svedoka proizilazi da skela nije imala zaštitnu mrežu.222 - . to je prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo kada je obavezao tuženu da plati nematerijalnu štetu tužiocu shodno čl.05. i iz iskaza drugoimenovanog svedoka . Tužena država – prema stavu prvostepenog suda . tužena nije odgovorna za nastalu štetu po ovom osnovu. telesnom povredom ili oštećenjem odnosno uništenjem imovine fizičkog lica usled akata nasilja ili terora. Zakona o obligacionim odnosima. proizilazi da je skela bila nesigurna. godine tokom NATO bombardovanja. Tužilac je pretrpeo štetu kao civilno lice prilikom bombardovanja NATO snaga. Prvostepeni sud je – prema stavu drugostepenog suda . na šta je i upozoravao radnike.odgovorna je za nastalu štetu i ta je odgovornost objektivna. (Iz Rešenja Apelacionog suda u Beogradu. 1.2010.to ne može biti ni pasivno legitimisana u predmetnoj pravnoj stvari. godine) . S obzirom da šteta nije nastala u ovim navedenim slučajevima. jer država odgovara za bezbednost i imovinsku sigurnost svih građana a u okolnostima proglašenja ratnog stanja zbog oružanih dejstava nastao je visok stepen rizika za građane s obzirom da ratna dejstva predstavljaju povećanu opasnost za nastanak štete. Iz obrazloženja: Tužilac je – kako je utvrđeno u prvostepenom postupku . 1. st. (Iz Presude Apelacionog suda u Kragujevcu. Relevantne odredbe: Za štetu od opasne stvari odgovara njen imalac a za štetu od opasne delatnosti odgovara lice koje se njome bavi . st. 458/10 od 16.

zaključivši da postoji objektivna odgovornost tuženog. Zbog toga u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za oslobađanje tuženog od odgovornosti.2009. pa se okliznula i pala u bazen.06. 818/09 od 3. nije odjavio vozilo nakon prodaje. pa time ni osnov za njegovo obavezivanje da regresira iznos isplaćen na ime te štete. pa je prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno . pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i bitne povrede odredaba Zakona o parničnom postupku. Smatra da je u trenutku saobraćajne nezgode drugotuženi. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju. vrednost spora 827. u određenim terminima. shodno članu 177. on nije pasivno legitimisan u sporu po tužbi osiguravača – već novi vlasnik. U stavu II odbijen je tužbeni zahtev tužioca da mu tuženi drugog reda na ime regresa plati utuženi iznos sa zakonskom zateznom kamatom i troškovima spora.OBLIGACIONO PRAVO 460. tužilja je bila na lečenju u tuženom lečilištu. a kojim je upravljao prvotuženi u alkoholisanom stanju. naime. U slučaju da je vlasnik prodao stvar (automobil) pre nastanka štete i propustio da o tome obavesti nadležan organ MUP-a tj. pošto se ne može smatrati da je do povređivanja došlo isključivo tužiljinom radnjom koja se nije mogla predvideti. izbeći ili otkloniti. Za štetu koju je pretrpela pacijentkinja u bazenu lečilišta odgovara lečilište i to po pravilima o objektivnoj odgovornosti. Za štetu od oglasne stvari odgovara njen vlasnik. pobijajući istu u stavu Iizreke i to zbog pogrešne primene materijalnog prava. radi regresa. prvostepeni sud je na tako utvrđeno činjenično stanje pravilno primenio materijalno pravo i usvojio tužbeni zahtev za naknadu nematerijalne štete. po evidenciji MUP-a. šteta je nastala od opasne stvari pošto bazen napunjen vodom predstavlja stvar koja stvara povećanu opasnost za kupače a naročito za lica sa zdravstvenim problemima.223 - . to ne može biti osnov za njegovu odgovornost za tu kasnije nastalu štetu. Protiv navedene presude blagovremeno je žalbu izjavio tužilac. Gž.722. Kako je nesumnjivo da je drugotuženi vlasnik predmetnog vozila u trenutku nezgode kao takav je. U konkretnom slučaju. bio vlasnik vozila kojim je nezgoda prouzrokovana. po mišljenju žalioca pasivno legitimisan. godine) 461. pri čemu se dobila teške telesne povrede. stav 2. jer nije bio vlasnik vozila tj. Iz obrazloženja: U sporu tužioca (akcionarskog društva za osiguranje) protiv tuženih prvog i drugog reda. (Iz Presude Okružnog suda u Čačku.00 dinara prvostepenom presudom u stavu I konstatovano je da je tužba u odnosu na tuženog prvog reda povučena u celosti. Kritičnog dana tužilja se povredila tako što je pokušala da uđe u bazen s lekovitom vodom. Kao jednu od prepisanih terapija tužilja je primenjivala i kupanje u bazenu tuženog. Zakona o obligacionim odnosima. po osnovu vlasništva nad opasnom stvari. te da postoji objektivna odgovornost drugotuženog za pričinjenu štetu. Prema shvatanju Okružnog suda.

st. time što nije odjavio vozilo koje je prodao. tužilac je u odnosu na tuženog prvog reda povukao tužbu. ne može biti odgovoran za nastalu materijalnu štetu. to je svoj zahtev usmerio prema tuženom drugog reda. godine) 462.224 - . istog zakona – po kome za štetu od opasne stvari odgovara njen imalac. Zakona o obligacionim odnosima (dalje: ZOO) a ne na čl.OBLIGACIONO PRAVO pravo. To što tužilac drugog reda nije odjavio vozilo nakon prodaje istog. . kada mu je prestao radni odnos zbog odlaska u invalidsku penziju. dao na poslugu tuženom prvog reda. te da je upravljao P. 176. te je isti bio voljan da stupi na mesto tuženog drugog reda. ne može biti osnov za odgovornost tuženog drugog reda za nastalu štetu. vozilom iz ovog spora kojim je pričinjena materijalna šteta koju je tužilac isplatio oštećenom i čiji regres potražuje od tuženog drugog reda. Iz napred navedenih razloga potvrđena j presuda prvostepenog suda.A.A. Zakona o obligacionim odnosima. godine.A. 1. pozivajući se na čl. kao neosnovan uz obrazloženje da tuženi drugog reda nije bio ni u posrednoj ni u neposrednoj državini spomenutog vozila. Odgovor na žalbu nije podnet. u trenutku nastanka saobraćajne nezgode. istog zakona. 7184/09 od 5. obzirom da je pravo svojine nad vozilom po osnovu ugovora o prodaji vozila stekao P. 176. Žalba je neosnovana. jer isti u trenutku nastanka saobraćajne nezgode nije bio vlasnik vozila.2000.11. i 177. Primenom pravila objektivne odgovornosti. Predložio je da se pobijana presuda preinači ili da se ista ukine u pobijanom delu il predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak.2009. Prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev tužioca da mu tuženi drugog reda na ime regresa plati utuženi iznos sa zakonskom zateznom kamatom. Pravilan je zaključak prvostepenog suda da tuženi drugog reda. predajom vozila imenovanom u državinu. a što je i P.A. Pravilno je odlučio prvostepeni sud kada je odbio tužbeni zahtev tužioca u odnosu na tuženog drugog reda kao neosnovan. pošto drugotuženik nije pasivno legitimisan u ovoj pravnoj stvari. Iz obrazloženja: Utvrđeno je sledeće činjenično stanje: Tužilac je kod tuženog bio u radnom odnosu do 30. a ovo sa razloga što je prvostepeni sud pravilnom ocenom izvedenih dokaza utvrdio da je u posrednoj državini navedenog vozila u trenutku nastanka saobraćajne nezgode bio P. Republika Srbija odgovara za naknadu štete koju je pretrpeo tužilac kao pripadnik policije koji se nalazio na radnom mestu dežurnog policajca u službenom objektu za vreme NATO bombardovanja. zaključio ugovor o prodaji predmetnog vozila. svojom izjavom potvrdio da je dva meseca pre nastanka saobraćajne nezgode od tuženog drugog reda kupio predmetno motorno vozilo.A. kao i odredbu čl. st.. ukoliko tužilac izvrši subjektivno preinačenje zahteva. pa time ni osnov za obavezivanje da tužiocu regresira iznos isplaćene štete. 2. jer je isti dva meseca pre nastanka saobraćajne nezgode sa P. jer tuženi drugog reda nije obavezan da regresira iznos koji je tužilac kao osiguravač isplatio svome osiguraniku. Usled objektivne nemogućnosti da se tuženom prvog reda uruči tužba. (Iz presude Višeg trgovinskog suda Pž. pri tome je pravilno primenio odredbu člana 177.06. Kako je u trenutku nastanka štete tuženi drugog reda bio vlasnik vozila po evidenciji MUP-a. 174. vlasnik.

tuženi se ove odgovornosti ne može osloboditi pozivanjem na višu silu kao nepredviđenog.225 - . 173. godine) 463. poslodavac je dužan da tu štetu nadoknadi.2004. Iz obrazloženja: Utvrđeno je sledeće činjenično stanje: Dana 26. jer je u tom smislu prisutan kriterijum predvidljivosti koji ne oslobađa tuženog objektivne odgovornosti. povrede slušnog aparata kao i levog oka. godine (tada važećeg materijalnog propisa) . poglavine. godine. Lečenje je trajalo od povređivanja do penzionisanja.00 dinara na ime trajnog invaliditeta.1999. godine isplaćeno 9.03. vlažnom kolovozu i gustini saobraćaja. Bombe su pale u dvorište objekta. tuženi I reda (imenovani radnik II. dana 02. U situaciji da se u vreme štetnog događaja i nastale štete vlasnikova opasna stvar (teretno kombi vozilo) nalazi u pravno relevantnoj državini (ugovor o zakupu) – za štetu koju je prouzrokovao radnik držaoca stvari ne odgovara njen vlasnik nego držalac (zakupac). uz obrazloženje da su za vreme ratnog stanja i NATO agresije pripadnici policije bili u sastavu Vojske Jugoslavije. godine.01.tuženog preduzeća) upravljao je teretnim kombi vozilom navedenih registarskih oznaka. Pri tome. Tuženi za nastalu štetu odgovara i primenom pravila objektivne odgovornosti iz odredbe čl. kojom prilikom Brzinu kretanja vozila nije prilagodio uslovima puta i saobraćaja. Nesporna je činjenica da se tužilac dana 24. stav 5. utvrđeno je da je tužiocu. 1700/03 od 22.03.kojom prilikom je zadobio teške telesne povrede. nalazio na radnom mestu dežurnog policajca u objektu MUP Republike Srbije kada se desio štetni događaj. godine nalazio se na svom radnom mestu dežurnog policajca u objektu tuženog. Ovo se ne može prihvatiti. naruženosti lakog stepena a tužilac je trpeo fizičke bolove i strah. Gž. kada je započelo NATO bombardovanje.ako zaposleni pretrpi povredu ili štetu na radu ili u vezi sa radom. Žalbom tuženog osporava se pasivna legitimacija Republike Srbije. kolektivnog osiguranja koju je zaključio tuženi sa Kompanijom za osiguranje. prednje strane trupa i desne noge. Takođe.1999.2004. (Iz Presude Okružnog suda u Novom Sadu. vanrednog događaja. Stoga je pravilna ocena prvostepenog suda da ne prihvati prigovor nedostatka pasivne legitimacije tuženog. Prema odredbi člana 106. zaustavljenog u krajnjoj levoj saobraćajnoj traci i koje se od udara odbilo te naletelo prednjim de.800. kao radnik tuženog. Zakona o radnim odnosima iz 1996.OBLIGACIONO PRAVO Dana 24.04.1999. od čega je tužilac pretrpeo teške telesne povrede: eksplozivne i ubodne povrede lica. Zakona o obligacionim odnosima: za štetu se odgovara bez obzira na krivicu. obavljanjem opasne delatnosti gde šteta nastaje u okolnostima povećane opasnosti. kao što je u konkretnom slučaju bila delatnost tužioca kao dežurnog policajca u objektu MUP.09. pa je izazvao saobraćajnu nezgodu na taj način što je prednjim delom svog vozila naleteo na zadnju stranu putničkog vozila tužilje. koja je bila u nadležnosti Savezne Republike Jugoslavije i Vrhovne Komande. sve prema nalazima veštaka. budući da je do povređivanja tužioca došlo prilikom vršenja dužnosti na njegovom radnom mestu. bombardovanje objekta . vrata. pod okolnostima proglašenog ratnog stanja i očekivanih napada NATO snaga. Povrede su ostavile trajne posledice i dovele do umanjenja životne aktivnosti za 16%. po polisi tzv. povećanog rizika u vršenju delatnosti. i 174.

U ovom udesu oštećeno je vozilo tužilje. ne odgovara vlasnik stvari .04. šteta je ekonomski totalna. S druge strane.S. U slučaju da je lice koje je označeno kao vlasnik u saobraćajnoj dozvoli. 4789/03 od 22. Zakona o parničnom postupku. Zbog toga i nisu osnovani žalbeni navodi tuženog I reda. Gž.o. jer se vlasnikova opasna stvar u vreme štetnog događaja i nastale štete nalazi u posedu pravno ovlašćenog posednika (zakupca. zaključili su dana 14.član 174.preduzeće "BK" d.S. Stoga je žalba tuženog II reda usvojena. (Iz Presude Okružnog suda u Novom Sadu. tužilja je pretrpela lake telesne povrede u vidu udarca u glavu.02. Protiv imenovanog vozača povodom ovog saobraćajnog udesa vođen je prekršajni postupak i on je oglašen odgovornim. koji je upravljao vozilom i zbog čije je isključive krivice na vozilu tužilje nastala šteta.2000. koje se kretalo istim pravcem i smerom ispred vozila tužilje. Zbog toga je odgovoran taj posednik a ne vlasnik opasne stvari.). stav 1. prvostepeni sud je pravilnom primenom materijalnog prava tužbeni zahtev tužilje u odnosu na tuženog I reda usvojio jer vlasnik i korisnik motornog vozila. starost i opšte stanje vozila. godine) 464. krvni podliv u predelu desnog oka. Takođe. odgovaraju oštećenom licu. . da za nastalu štetu sud treba obavezati osiguravača a ne njega. udarac u predelu vrata sa zadnje strane. a prvostepena presuda u odnosu na njega preinačena. Tuženi II reda . Zakona o obligacionim odnosima.N. primenom člana 373. posudioca i sl. Razloge za takav stav ovaj sud ne prihvata. Trpela je fizičke bolove i strah intenziteta i dužine trajanja kako je to bliže naznačeno u obrazloženju prvostepene presude. Relevantne odredbe: Za štetu od opasne stvari odgovara njen imalac. u vreme štetnog događaja i nastale štete.OBLIGACIONO PRAVO lom na zadnju stranu drugonavedenog putničkog vozila. Oštećeno lice (ovde tužilja) može tražiti naknadu štete bilo od vlasnikakorisnika ili osiguravača pojedinačno.N. a za štetu od opasne delatnosti odgovara lice koje se njome bavi . tada za naknadu štete odgovara stvarni vlasnik (imalac) vozila. Dakle. To znači da tuženi II reda nije odgovoran pošto se njegova opasna stvar. Prvostepeni sud je na ovako utvrđeno činjenično stanje pogrešno primenio materijalno pravo usvojivši tužbeni zahtev u odnosu na tuženog II reda. i preduzeće "10 A" . Na dan nastanka predmetne saobraćajne nesreće predmetno teretno kombi vozilo oznake bilo je osigurano kod navedene osiguravajuće kuće. godine ugovor o korišćenju motornih vozila na osnovu kog ugovora je tuženi II reda ustupio na korišćenje predmetno teretno kombi vozilo preduzeću "10 A" .ovde tuženi II reda. tačka 4. pre saobraćajne nezgode otuđilo putničko vozilo kojim je pričinjena šteta trećem licu. S obzirom na obim i stepen oštećenja.o. u konkretnom slučaju. bilo od svih njih solidarno. Iz tih razloga je u navedenom delu žalba tuženog I reda odbijena a prvostepena presuda u odnosu na ovog tuženog potvrđena primenom člana 368. Zakona o parničnom postupku.226 - . nalazila u posedu pravno ovlašćenog posednika.2004. a solidarno sa njima i osiguravač. a ne lice koje je samo formalno navedeno u saobraćajnoj dozvoli kao vlasnik. pa bi u konkretnom slučaju solidarno odgovorno moglo biti jedino to preduzeće. tako što je tužbeni zahtev odbijen.

saobraćajnu dozvolu i overenu punomoć kojom ga je ovlastio da može u njegovo ime raspolagati. a tuženi vlasnik vozila spori svoju odgovornost za naknadu štete.09. Iz utvrđenog činjeničnog stanja proizilazi da je sin vlasnika vozila uzeo ključeve automobila kojim je pričinjena šteta. koji je konzumirao alkohol. te produžavati registraciju. Ključevi su mu bili dostupni pa se ne može smatrati da je vozilo oduzeto na protivpravan način te da zbog toga vlasnik vozila ne odgovara za pričinjenu štetu. a kome je poslednja registracija istekla 04. Iz obrazloženja: Utvrđeno je sledeće činjenično stanje: Imenovani tuženi je u noći 28.proizilazi činjenica da je u stvari ovo lice pravi vlasnik vozila u vreme predmetne saobraćajne nezgode. Zakona o obligacionim odnosima. godine u svojoj kući priredio ispraćaj u vojsku svom sinu. tako što mu je u celosti isplatio kupoprodajnu cenu a tuženi je njemu predao vozilo. Na ovako pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje. otuđiti i voziti. da mu produžava registraciju kao i da ga može otuđiti jasno . Sin je ujutru iz očeve kuće. Prisutan je bio i navedeni drugotuženi. je uzeo ključeve. Vlasnik vozila kojim je tužiocu naneta šteta krivicom vozača tog vozila (u srazmeri od oko 50%) je prvotuženi – otac.1991. Za štetu od opasne stvari odgovara njen vlasnik . Na oko pola puta upravljanje vozilom je preuzeo drugotuženi. Utvrđeno je koliko iznosi pričinjena ukupna materijalna šteta na dan presuđenja. godine. saobraćajne dozvole kao i punomoći koje ga ovlašćuje da vozilom upravlja. zbog propusta oba vozača u jednakom delu. primenio materijalno pravo. i krenuo da pomenutog drugotuženog i još dvojicu odveze njihovim kućama. Ovo vozilo se sudarilo sa vozilom u svojini tužioca. ključeve od vozila. pa je tužbeni zahtev valjalo odbiti. Ne mogu se uzeti kao osnovani navodi iz žalbe tužioca po kojima je pismena forma obavezna za zaključenje ugovora o kupoprodaji vozila. dok je tuženi bio u vreme odigravanja saobraćajne nezgode samo formalni vlasnik vozila. V. bez znanja i odobrenja. Zakona o obligacionim odnosima. On osnovano nalazi da se u konkretnom slučaju imaocem opasne stvari-automobila ima smatrati lice koje je vozilo nabavilo za sebe. parkiranog u komšijskom dvorištu.227 - . iz pravnog posla koji je zaključen predajom ključeva automobila. godine) 465. Naime. (Iz Presude Okružnog suda u Novom Sadu.09. Neosnovano se tužilac u žalbi poziva na odredbe člana 175.08. Gž. 2308/04 od 04. upravljajući putničkim vozilom koje je oko tri meseca ranije kupio od imenovanog tuženog. uzeo ključeve njegovog naznačenog vozila. svog oca tuženog M.2004.1999. pravilno je prvostepeni sud. bez bitne povrede odredaba parničnog postupka. Kupoprodajni ugovor nije nikad sačinjen niti je vozilo prevedeno. Činjenice ovako utvrđene u prvostepenoj presudi nisu osporene žalbom. .član 174.OBLIGACIONO PRAVO Iz obrazloženja: U postupku je utvrđeno sledeće činjenično stanje: Kritičnog dana se na naznačenom putu dogodila saobraćajna nezgoda koju je isključivom krivicom prouzrokovao imenovani vozač.

jer se obavlja na putevima pa se saobraćajne nezgode mogu predvideti. Tuženi. Doprinos trećeg lica u pretežnom delu i u manjem delu doprinos tužioca nastanku štete nije razlog za isključenje odgovornosti tuženog. ali može biti razlog podele odgovornosti između. Međutim. pa se zato ne može prihvatiti stav prvostepenog suda da ne postoje uslovi za isključenje odgovornosti tuženog za naknadu štete koju je tužilac pretrpeo na radu. ako dokaže da je šteta nastala isključivo radnjom oštećenika ili trećeg lica. koja predstavlja opasnu delatnost. Tuženi se bavi prevozničkom delatnošću. Prema članu 106. prvostepeni sud je našao da je tužilac kao radnik tuženog na radnom mestu vozača teretnih vozila. Po osnovu rizika od opasne delatnosti odgovara se bez obzira na krivicu u smislu člana 154. stav 5. i 174.Gž. Poslodavac za ovu štetu odgovara po pravilima o odgovornosti za štetu iz člana 154. a u vezi sa članom 205. pa tako postoji odgovornost prevozničke organizacije za štetu koju pretrpi njen zaposleni u saobraćajnoj nezgodi. i 174. zbog čega je prvostepena presuda morala biti ukinuta. poslodavac je dužan da mu naknadi štetu. činjenično stanje nije potpuno utvrđeno. Zakona o obligacionim odnosima. ne može se reći da je u konkretnom slučaju vozilo upotrebljeno bez dozvole vlasnika i da je on zato oslobođen odgovornosti . u vezi sa čl.član 175. Zakona o obligacionim odnosima. koju on nije mogao predvideti i čije posledice nije mogao izbeći ili otkloniti. a u manjem obimu i tužilac i zaključio da postoje razlozi za isključenje odgovornosti tuženog preduzeća iz člana 177. stav 2. godine) 466.član 177.228 - . zbog čega je odbio tužbeni zahtev tužioca za naknadu štete prema tuženom poslodavcu.OBLIGACIONO PRAVO Ključeve vozila je iz kuće uzeo tuženikov sin i ne može se smatrati da je na taj način vozilo oduzeto na protivpravan način. štetnika. Zato oštećeni koji je doprineo da šteta nastane ili da bude veća nego što bi inače bila. 173.2006. 173. Gž. osnovano se u žalbi tužioca ukazuje da. ZOO. ako zaposleni pretrpi povredu ili štetu na radu ili u vezi sa radom. Zakona o obligacionim odnosima (dalje: ZOO). godine) . ima pravo na naknadu štete u srazmerno smanjenom obimu.-P. stav 2. ZOO. zbog pogrešne primene materijalnog prava. 9. upravljajući teretnim motornim vozilom tuženog dana 5. koja utiče na obim naknade u smislu člana 192. koju je najvećim delom izazvalo treće lice. Delatnost koju obavlja prevoznička organizacija predstavlja opasnu delatnost u smislu Zakona o obligacionim odnosima. za ovu štetu odgovara po pravilima o objektivnoj odgovornosti iz čl. oštećenog i tuženog preduzeća kao poslodavca. bez obzira što je saobraćajna nezgoda izazvana delimičnom krivicom zaposlenog. a u kom bi jedino slučaju za štetu odgovaralo lice koje je oduzelo stvar . stav 2. 2007. Ove odgovornosti poslodavac se može osloboditi pod uslovima iz člana 177. zbog toga. ZOO. 2273/05 od 23. Pošto su ključevi motornog vozila kojim je naneta šteta bili dostupni sinu vlasnika vozila.11. (Rešenje Okružnog suda u Užicu. godine na magistralnom putu U. ZOO. Zakona o radnim odnosima. ZOO. I 22/2007 od 27. Iz obrazloženja: Ocenjujući izvedene dokaze.1996. a pretežnom krivicom trećeg lica. (Iz Presude Okružnog suda u Novom Sadu.2. zadobio tešku telesnu povredu u saobraćajnoj nesreći. Tužilac je kao radnik tuženog povređen dok je upravljao teretnim vozilom tuženog za vreme službenog puta.

2005.. Pravilno je prvostepeni sud primenio materijalno pravo nalazeći da ima mesta primeni čl. tada se radi o šteti nastaloj u saobraćajnoj nezgodi i šteta se ima isplatiti na osnovu odredaba čl. Presudom Okružnog suda u N. Neosnovano je isticanje u žalbi da ima mesta primeni člana 177. ZOO i nema mesta primeni člana 177. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. pa i po tom osnovu postoji odgovornost tuženika.229 - .01.6. godine obavezan je tuženik – JKP da tužiocu plati na ime naknade materijalne štete iznos naveden u izreci presude.. ZOO. Kada je u saobraćajnoj nezgodi vozilo osigurano kod tuženika naletelo na parkirano putničko motorno vozilo koje se kao posledica kontakta. 940-941. Veštačenjem je utvrđena visina štete. Pravilno su oba suda primenila materijalno pravo.02. P. Pravilno je utvrđena i visina materijalne štete kao i doprinos tužiocu u delu od 30%. Tužilac je napasao stoku u blizini deponije. 940-941. godine) .. pomerilo i udarilo u reklamnu svetleću firmu – vlasništvo tužioca.OBLIGACIONO PRAVO 467. deponiji smeća koja je opasna stvar i bila leglo zaraze. Iz spisa proizilazi da je kritičnog dana došlo do saobraćajne nezgode. 32/05 od 19. Rev. tako što je vozilo koje je bilo osigurano kod tuženika naletelo na parkirano vozilo kome je motor bio ugašen i koje se pomerilo. Drugostepeni sud je odbio kao neosnovanu žalbu tuženika i potvrdio je prvostepenu presudu.2002. kao posledica kontakta. Iz spisa proizilazi da je tuženik odgovoran za odnošenje smeća na deponiju i da je dužan da je održava u skladu sa opštinskom odlukom.01. pa je revizija tuženika neosnovana. br.. 22/03 od 10.10. br. ZOO i da se tuženik ima osloboditi od odgovornosti jer se u konkretnom slučaju radi o parkiranom vozilu koje je i opasna stvar. nije je ogradio i dezinfikovao jednom nedeljno. a o čijoj čistoći i održavanju je brinuo tuženik. godine) 468. odbijena je kao neosnovana žalba tuženika i potvrđena je prvostepena presuda. Veštačenjem je utvrđeno da su krave vlasništvo tužioca uginule usled zaraze klicom ehinokokusa koju su sa leševa životinja i odbačene hrane prenosili glodari i psi lutalice na pašnjake na kojima su se napasale krave tužioca. i naletelo na svetleću reklamu firme vlasništvo tužioca.. ZOO i da se radi o šteti nastaloj u saobraćajnoj nezgodi. 174/05 od 08. 25-8/02 od 31. godine odbio kao neosnovanu reviziju tuženika. što je dozvolio da stoka ode na pašnjake bez nadzora.2005. Tuženik – JKP odgovora za štetu nastalu od opasne stvari – deponije smeća koju nije održavao u skladu sa opštinskom odlukom tj. jer se u konkretnom slučaju radi o smetlištu. Vrhovni sud Srbije je presudom Rev. godine. Gž. Gž. Iz obrazloženja: Presudom prvostepenog suda obavezan je tuženik da plati tužiocu na ime naknade štete iznos od _ . gde su dolazili psi lutalice i odvlačili hranu i uginule životinje. br. br.2005. (Iz presude Okružnog suda u Čačku.. Iz obrazloženja: Presudom Opštinskog suda u T. 32/05 od 19.P. a to znači da deponija mora biti ograđena i da mora da je dezinfikuje jednom nedeljno.2003.

Za štetu od opasne stvari odgovara njen imalac.03. i 174.03. Za prevoz je angažovano GP „K. istražni sudija je konstatovao da je kritičnog dana neko pokidao anker. Zakona o obligacinim odnosima ima se smatrati da šteta nastala u vezi sa opasnom stvari tj. U prvostepenom postupku nije dokazano da šteta potiče od nekog drugog uzroka koji se nalazi van stvari. delatnosti. jer je električna energija opasna stvar.“ iz B. 174.. ZOO.12..2003. a čije dejstvo se nije moglo predvideti. U zapisniku o uviđaju. godine. zakačile se za provodnike i tako nastradale.00 časova. do gradilišta u Ž.. Zakona o obligacionim odnosima. Zbog toga se ne može primeniti odredba člana 177. izbeći ili otkloniti. Sve to čini neosnovanim navod tuženika u žalbi da bi ga trebalo osloboditi od odgovornosti..173. oko 11..S.. našavši se blizu zemlje.“ kao proizvođač betonsko-armiranih elementa je bio dužan da te elemente preveze od S.". oko 18. Iz obrazloženja: Iz utvrđenog činjeničnog stanja proizilazi da je tuženi bio naručilac i investitor radova na objektu u Ž. gde je stajao sada pok.OBLIGACIONO PRAVO 469. a za štetu od opasne delatnosti odgovara lice koje se tom delatnošću bavi (čl. Ovce su naišle.207.. Dana 10. a tuženik je dužan da održava elektro mrežu.. po principu objektivne odgovornosti zbog obavljanja opasne delatnosti a u smislu odredaba čl.. Za štetu koju pričini trećim licima proizvođač odgovara u vezi sa izvođenjem radova na izgradnji objekta. V.2004... osim ako se dokaže da one nisu bile uzrok štete.. G. U konkretnom slučaju električna energija je opasna stvar.. Iz obrazloženja: Činjenično stanje: Tužilac je dana 09. koji je prevoz elemenata poverio svom vozaču sada pok. Prilikom istovara betonsko-armiranih elemenata jedna betonska ploča se prevrnula i pala pored kamiona.. Prema odredbi člana 173.. a tuženi GP „T. Uviđaj je izvršen iste večeri na licu mesta.. a koji propisuje da naručilac i izvođač radova solidarno odgovaraju za štetu nastalu trećem licu a u vezi sa izvođenjem građevinskih rado. Gž. Istog dana. Supruga i njegove dve ćerke su zbog toga i podnele tužbu parničnom sudu za naknadu štete. ZOO. pustio petnaest svojih ovaca da pasu po polju u G.230 - . godine) 470.2003. i radnik JP "E. Zakona o obligacionim odnosima).. opasnom delatnošću potiče od te stvari tj. vozač. Pet je stradalo a četiri povređene je tužilac nakon toga lečio kod veterinara. jer je treće lice prouzrokovalo štetu.. (Iz presude Okružnog suda u Prokuplju. te je zbog propusta odgovoran za nastalu štetu.00 časova. godine na lice mesta su izašli tehničar OUP B. solidarno sa naručiocem i izvođačem radova.. kada je otišao da potera svoje ovce kući. Propust na održavanju elektro mreže stvara odgovornost za naknadu nastale štete. devet ovaca je ležalo na žici od struje. 927/2004 od 24.. Po stanovištu revizijskog suda nižestepeni sudovi su pravilno zaključili da su tuženi solidarno odgovorni za nastalu štetu shodno odredbama čl. zbog čega se bandera iskrivila prema reci a provodnici su se olabavili.

223. Rev. pa se tužbeni zahtev tužioca ima odbiti kao neosnovan.173. Pri takvom stanju stvari pravilno je prvostepeni sud primenio materijalno pravo nalazeći da nema objektivne odgovornosti tuženika i da se radi o sportskoj manifestaciji. a tuženi GP „Trudbenik“ je kao lice koje je bilo u obavezi da izvrši određeni prevoz u vezi tih radova. Zakona o obligacionim odnosima. i oštećenik ima pravo da naknadu zahteva od oba dužnika. 24/76 i “Sl. godine) 472. 1410/04 od 28. kao igrač na toj utakmici povredio. pa je u toku igre zadobio prelom noge. a ne o nastupeloj šteti usled opasne delatnosti shodno čl. Odgovornost Republike Srbije kao imaoca motornog vozila zasniva se na odredbi člana 174.03. kao organizator sportske manifestacije preduzme sve neophodne mere da se ta manifestacija održi u redu i miru. koji je važio u vreme štetnog događaja. Iz obrazloženja: Pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kad su obavezali tužene da solidarno naknade štetu tužiocu. poginuo. Tuženi su odgovorni za nastalu štetu po principu objektivne odgovrnosti zbog opasne delatnosti u smislu odredbi čl. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. 173-177. i 201. Odgovornost imaoca vozila i osiguravača za naknadu štete iz istog štetnog događaja je solidarna. Tuženi.200. Dokazima je utvrđeno da je tužilac fudbalski igrač i da je kritičnog dana bio igrač na utakmici. dok su tužilje treća lica koja su u konkretnom slučaju pretrpela štetu. Takođe je utvrđeno da je tuženik bio organizator utakmice. pa je VSS kao revizijski sud. ZOO u vezi sa čl. kao osiguravača na odredbi člana 941. godine) . fizičko lice je u konkretnom slučaju naručilac radova.OBLIGACIONO PRAVO va. 24/94). list SRJ” br. br. ZOO. br. Gž.2004. imajući u vidu okolnosti pod kojima je V. stav 1. sve mere je preduzeo da do bilo kakvog nereda ne dođe.S. ZPP-a. i 174 ZOO.10. (Iz presude VSS Rev.2004. godine) 471. a tužilac kome pravo na naknadu štete zbog smrti brata pripada na osnovu člana 201. list SFRJ”. sve je ostvareno u sportskom duhu i druženju.4329/03 od 04.12. bio podizvođač radova. Iz obrazloženja: Presudom prvostepenog suda odbijen je tužbeni zahtev tužioca za naknadu štete kao neosnovan. nema objektivne odgovornosti tuženika bez obzira što se tužilac. (Iz presude Okružnog suda u Čačku. Zakona o obligacionim odnosima i odgovarajućim odredbama Zakona o osnovama sistema osiguranja imovine i lica (“Sl. reviziju odbio kao neosnovanu. 31/93.1. Visina materijalne štete je pravilno odmerena shodno odredbama čl. 1333/04 od 07. Drugostepeni sud je odbio kao neosnovanu žalbu tužioca i potvrdio je prvostepenu presudu. ZOO. ovlašćen je da naknadu zahteva od oba dužnika. a odgovornost tužene osiguravajuće organizacije. Ukoliko tuženik.2004. st. Odgovornost tuženih je solidarna.231 - .

jer su radnje tužioca rezultat instinktivnog reagovanja pod uticajem straha zbog opasne situacije u koju je bio doveden usled svojstva stvari i bez svoje krivice. (Iz presude Okružnog suda u Čačku. godine potvrdio. a što tuženu oslobađa odgovornosti u smislu člana 177. st. 2. godine) .. br. godine) 474. Okružni sud u Č.05. 3034/01 od 24.OBLIGACIONO PRAVO 473. godine obavezan je tuženik – Preduzeće za telekomunikacije “T.. Takođe je pravilno primenjeno materijalno pravo primenom odredbe člana 174. 494/02 od 15..060..05. nisu ispunjeni uslovi iz člana 177. Iz obrazloženja: Presudom Opštinskog suda u G. S obzirom na rečeno. pa je pravilno primenjen propis iz člana 174. stav 2. Stoga je neosnovana žalba tuženika kada navodi da nije obavezan da plati na ime naknade štete koja je nastala tužiocu u konkretnom slučaju. godine odbio kao neosnovanu žalbu tuženika a presudu Opštinskog suda u G. 522/03 od 29. jer se radi o obučenom pripadniku vojne jedinice..04. Gž. ZOO i obavezan je tuženik kao vlasnik i imalac opasne stvari da plati tužiocu na ime naknade štete iznos iz prvostepene presude.2003.04.00 dinara sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom....2003. da plati tužiocu na ime naknade štete iznos od 11. br. Protiv navedene presude žalbu je izjavio tuženik.04. je svojom presudom Gž. Zakona o obligacionim odnosima. Zakona o obligacionim odnosima da se tužena kao imalac opasne stvari (oružje) u celosti ili delimično oslobodi odgovornosti za štetu nastalu upotrebom te stvari. br. Č.2003. D..2002. 522/03 od 29.. Iz činjeničnog stanja nesumnjivo proizlazi da je do povređivanja tužioca došlo u situaciji oružanog napada neprijateljskih snaga u ranim jutarnjim satima. Iz obrazloženja: Neosnovana su ukazivanja u reviziji da je šteta nastala kao posledica samoranjavanja krivicom tužioca. U obrazloženju drugostepene presude je navedeno sledeće: U konkretnom slučaju pravilno je prvostepeni sud primenio materijalno pravo i našao da je opasna stvar telefonska bandera. pa je tužilac kao komandir voda bio obavezan na preduzimanje radnji u pravcu odbijanja napada. Tužena se kao imalac opasne stvari (oružje) ne može osloboditi odgovornosti za štetu nastalu nepravilnom upotrebom te stvari. i 3. kad su radnje tužioca rezultat instinktivnog reagovanja pod uticajem straha zbog opasne situacije. te se prilikom prebacivanja na vatreni položaj u noćnim uslovima spotakao o kamenu prepreku i tom prilikom je došlo do samoopaljenja automatske puške koju je tužilac držao u ruci.. 494/02 od 15. Tuženik kao vlasnik i imalac opasne stvari dužan je da plati na ime naknade štete tužiocu iznos koji je ovaj pretrpeo od te opasne stvari. a ista je pala na vozilo tužioca i pričinila mu štetu.232 - . koji se očigledno nije ponašao u skladu sa pravilima rukovanja oružjem. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. br. u koju je bio doveden usled svojstva te stvari i bez svoje krivice. P..” A. Rev. P.S.2003. Zakona o obligacionim odnosima da je tužena po principu uzročnosti (objektivna odgovornost) odgovorna za štetu koju je tužilac pretrpeo.

Povremeno ih je obilazila i hranila tužena. 1 br. Rev. 2430/02) 475. s tim da se za štetu od stvari ili delatnosti od kojih potiče povećana opasnost štete za okolinu. godine naneta šteta na kavezima za ukrasne ptice – papagaje raznih vrsta. Tužena je vlasnik kuće u susedstvu. Iz odredaba čl. te postoji uzročno-posledična veza između vršenja delatnosti sa povećanim rizikom koja se smatra uzrokom štete i nastale telesne povrede kao posledica. odgovara bez obzira na krivicu. odgovornost tužene sledi po osnovu obavljanja opasne delatnosti i to kao organizatora i vršioca odbrambene aktivnosti. Prema odredbi člana 154. jazavičar je sa svojim mladunčetom ostao da živi u toj kući. Oba psa su bila bez stalnog nadzora.1991. ranjavanjem od strane albanskih terorista i to u okolnostima s povećanim rizikom. 476. Tragovi šapa vodili su prema kući tužene. a čije se dejstvo nije moglo predvideti i izbeći niti otkloniti. Ukupno je bilo 10 kaveza u kojima su ptice uništene a na posebno odvojenom mestu gde su bile ptice za priplod. odgovara se bez obzira na krivicu. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. i čl. Zakona o obligacionim odnosima. Veštačenjem je utvrđena visina štete i to kako materijalne štete tako i izmakle dobiti u ukupnom iznosu od 30. Naime. i 174. Nakon smrti majke tužene. jer nije dokazala da šteta potiče od uzroka koji se nalazio van stvari – životinja za koje ona odgovara.00 dinara. i boravili u dvorištu tužioca. Takođe nije dokazala da su ispunjeni i drugi uslovi iz citirane odredbe Zakona o obligacionim odnosima niti da se odgovornost može podeliti. izmrcvaren i zatrpan ostacima hrane. u konkretnom slučaju šteta je nastala telesnom povredom oštećenog kao pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije. Tragovi pasa pronađeni su u blizini ograde između dvorišta tužioca i tužene. (Gž. 441/02 od 25. Odredbama čl. u kojoj je živela njena sada pokojna majka i koja je do svoje smrti držala psa jazavičara. Zakona o obligacionim odnosima ko drugome prouzroke štetu dužan je nakanditi je. u konkretnom slučaju tužena kao imalac – vlasnik pasa odgovara za štetu koju su oni naneli tužiocu. ukoliko ne dokaže da je šteta nastala bez njegove krivice.OBLIGACIONO PRAVO Neosnovano tužena u žalbi ističe da Republika Srbija nije pasivno legitimisana za naknadu štete. usled vršenja odbrambenih aktivnosti. Za štetu od stvari ili delatnosti od kojih potiče povećana opasnost štete za okolinu. Znači. a po pravilima objektivne odgovornosti za opasnu delatnost kao vrstu građanskopravne odgovornosti koja postoji bez obzira na krivicu odgovornog lica. Stoga se neosnovano u reviziji tužene ističe da je pogrešno primenjeno materijalno pravo. Najveći broj tragova je u neposrednoj blizini kaveza i u samim kavezima. tako što je na žicu kojom su bili ograđeni kavezi napravljena rupa u promeru od 5 x 20 cm i veći broj ptica zadavljen. 174. 594/03 – P-1 br. takođe je bilo udavljenih ptica.233 - . ZOO regulisana je odgovornost za štetu od opasne stvari.2002. Psi su povremeno izlazili i na ulicu. 173. godine) . U kavezima je bilo perja a dlake od pasa na žici od provlačenja životinja u kaveze.09. 173.050. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužiocu je dana 25.11. te je u tom slučaju odgovorna za štetu nastalu usled vršenja tih aktivnosti.

Rev. a električna dizalica opasnu stvar koja svojim postojanjem i svojstvima predstavlja povećanu opasnost za okolinu. Rev. godine) 478.1999.12.1999. (Vrhovni sud Srbije. Država Savezna Republika Jugoslavija duguje naknadu štete oštećenom pripadniku bivše Jugoslovenske narodne armije koju je pretrpeo posle zarobljavanja od strane paravojnih formacija Hrvatske odnosno BiH. Rev.07. (Vrhovni sud Srbije. (Vrhovni sud Srbije.234 - 483. 5430/99 od 01. (Vrhovni sud Srbije. godine) 477.03.7. . 6875/98 od 06.2000.06. Rev.1999) 481. godine) . Rev.OBLIGACIONO PRAVO Izvođenje građevinskih radova predstavlja opasnu delatnost od koje preti povećana opasnost štete.11. Mešalica na električni pogon predstavlja opasnu stvar pa za štetu nastalu od takve mešalice odgovara njen imalac. 4136/98 od 14. jer je tužilac (neovlašćeno) koristio traktor kao prevozno sredstvo van prostora za koju namenu je traktor bio predviđen. Preduzeće je dužno da naknadi štetu radniku za pretrpljene duševne bolove zbog umanjene životne aktivnosti nastale zbog profesionalnog oboljenja . 1447/99 od 15. 733/99 od 11. (Pravno shvatanje utvrđeno na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog suda Srbije od 27. (Vrhovni sud Srbije.1999. 5189/98 od 02. Univerzalni strug na kojem je tužilac kao metalostrugar radio predstavlja opasnu stvar pa za štetu nastalu od takve stvari odgovara njen imalac . Ispaljivanje protivgradne rakete se može smatrati opasnom delatnošću. Ako je ispaljivanje rakete izvršeno u naseljenom mestu onda stoji i odgovornost radnika za štetu koja je u vezi sa radom prouzrokovana trećem licu.1999.12. godine) 482. Rev.vibracione bolesti po principu objektivne odgovornosti. (Vrhovni sud Srbije.1999. godine) 479. godine) 480. pa ne postoji odgovornost tuženog preduzeća. Ne radi se o nesreći na poslu niti prouzrokovanju štete koja je nastala na radu ili u vezi sa radom.tuženo preduzeće.

Rev. Imalac se oslobađa odgovornosti ako dokaže da šteta potiče od nekog uzroka koji se nalazio van stvari. Onaj ko u savesnom postupanju pretrpi štetu na radu ili u vezi sa radom. svaki imalac odgovara za ukupnu štetu koju su oni pretrpeli srazmerno stepenu svoje krivice. ni izbeći ili otkloniti.07.05.05. koju on nije mogao predvideti i čije posledice nije mogao izbeći ili otkloniti. jer bi to bilo protivno logici objektivne odgovornosti a i dobrim običajima.10. godine) 490. . od 22. za koga je propisana trajna zabrana lova. Osiguravač kod koga je osigurano motorno vozilo od odgovornosti za štete pričinjene trećim licima. Rev.1998.1998. ne može snositi štetne posledice. 2127/98. od 19. od 13. od 26.10. 5697/97. 2407/98 od 20.05.1998.235 - 491. 4525/97. Imalac stvari oslobađa se odgovornosti delimično. (Vrhovni sud Srbije. Rev. (Vrhovni sud Srbije.OBLIGACIONO PRAVO Ako postoji obostrana krivica.1998. Rev. (Vrhovni sud Srbije. (Vrhovni sud Srbije.1998. godine) . odgovara Republika Srbija.škola. godine) 488. (Vrhovni sud Srbije. od 22. godine) 486. (Iz odluke Vrhovnog suda Srbije. čiji je organ propisao trajnu zabranu lova pod uslovom da je oštećeni preduzeo propisane mere za sprečavanje štete od divljači.1998. 2357/97 od 10. (Vrhovni sud Srbije. ako je oštećenik delimično doprineo nastanku štete. može se osloboditi te odgovornosti pod istim uslovima pod kojima se odgovornosti može osloboditi vlasnik vozila. godine) 487. Rev. 1516/98) 485. Rev. Za štetu koju pričini medved. godine) 484. a čije se dejstvo nije moglo predvideti. Rev. Greda za fizičke vežbe u školi je opasna stvar pa za štetu koju pretrpi učenik zbog pada sa grede na času fizičkog vaspitanja odgovara njen imalac . godine) 489. Imalac stvari oslobađa se od odgovornosti i ako dokaže da je šteta nastala isključivo radnjom oštećenika ili trećeg lica. (Vrhovni sud Srbije. 3394/98.1997. Rev. 2226/98.04.

od 09. ni izbeći ili otkloniti. Rev. 1607/95. godine) Objektivna odgovornost obavezuje na naknadu štete onoga koji štetu prouzrokuje bez obzira da li mu se ona može pripisati u krivicu pod uslovom da ima poreklo u stvarima ili delatnostima od kojih potiče povećana opasnost za okolinu. (Vrhovni sud Srbije. od 09. . od 20. a čije se dejstvo nije moglo predvideti. i 174. pa nema uslova za podelu odgovornosti.09. godine) 492.1997.05. 2205/97.1997.godine) 495. Imalac se oslobađa odgovornosti ako dokaže da šteta potiče od nekog uzroka koji se nalazio van stvari.1997. od 26. 1048/98 od 18. (Iz presude Okružnog suda u Zrenjaninu. Zakona o obligacionim odnosima. štiteći teritorijalnu celokupnost SFRJ. 2655/97.03.1997. Rev.OBLIGACIONO PRAVO Zaštitu usled smrti pacijentkinje nad kojom je uz njen pristanak lekar odgovarajuće specijalnosti izvršio abortus. Rev. od 06.1997. godine) 493. godine) 498. 49/97.02. Rev. Za štetu od opasne stvari odgovara njen imalac.09.1997. od 23. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. a koji dimnjak nije sagrađen po pravilima struke.11. 6254/96.godine) 496.godine) 497.1997. odnosno njihovi naslednici. 173. (Iz odluke Vrhovnog suda Srbije. odgovorna je tužena kao vlasnik zgrade i dimnjaka . Rev. 494. Okolnost da je tužilac pretrpeo štetu kao radnik tuženog preduzeća u izvršenju radnog naloga (prevoz radnika na određeno gradilište) sama po sebi nije dovoljna za zasnivanje tuženikove odgo.236 - 499. (Vrhovni sud Srbije. Pravo na naknadu štete od SRJ mogu ostvariti svi pripadnici teritorijalne odbrane koji su obavljali vojnu službu u uslovima neposredne ratne opasnosti. Vlasnik šahta na trotoaru odgovara za štetu od opasne stvari. bez obzira na njihovo sadašnje državljanstvo. a za štetu od opasne delatnosti odgovara lice koje se njom bavi.imalac opasne stvari u smislu čl. (Vrhovni sud Srbije. Gž. 2250/97. Za štetu nastalu usled požara izazvanog varnicom koja je izletela iz dimnjaka pomoćne stambene zgrade tužene. odgovara isključivo štetnik. Rev. (Vrhovni sud Srbije.08.

godine) 501. (Vrhovni sud Srbije. godine) . godine) 502. predstavljaju opasne delatnosti.1997. od 12. 2915/97 od 25. godine) 500. Rev. Rev. Njiva nije opasna stvar pa za štetu od vatre na njivi ne odgovara imalac njive po pravilima objektivne odgovornosti. od 20.1997. ako je šteta nastala isključivo radnjom trećeg lica što predstavlja razlog za oslobođenje tuženog od odgovornosti u smislu člana 177. Gž. 1190/96 od 20.09. Zakupac (a ne samo vlasnik) stambene zgrade koja nadvisuje susednu zgradu odgovara za štetu susedu i po osnovu objektivne odgovornosti ukoliko je viša zgrada uzrok štete. Rev. 3849/95 od 13. (Vrhovni sud Srbije. Šteta nastala usled ujeda psa. 2978/95.1994. Zakona o obligacionim odnosima.10. 3849/95) 504. godine) 503. Ako radnik pretrpi štetu na radu ili u vezi sa radom usled radnje za koju odgovara preduzeće i treće lice. izbeći ni otkloniti. (Vrhovni sud Srbije.06. ako dokažu da šteta potiče od nekog uzroka koji se nalazi van stvari i čije se dejstvo nije moglo predvideti.1994.OBLIGACIONO PRAVO vornosti u smislu člana 85.1995. (Okružni sud u Požarevcu. odgovara vlasnik autobusa. (Viši privredni sud u Beogradu. stav 2. koji nije bio propisno postavljen. tretira se kao šteta od opasne stvari i za nju odgovara njen imalac. Pž. Rev.237 - 506. . već lice koje je vatru zapalilo. (Vrhovni sud Srbije.10. prouzrokovanu štetu su dužni da solidarno naknade oba štetnika. 581/96 od 30. Za štetu od paljevine ne odgovara imalac zapaljene stvari. 2040/94 od 10.09.03. već lice koje je vatru zapalilo. 1302/94. Gž. Ali imalac opasne stvari i vršilac opasne delatnosti se mogu osloboditi odgovornosti. pa se odgovornost za štetu ima ceniti po principu objektivne odgovornosti. Rev. Zakona o radnim odnosima. godine) 505. (Iz rešenja Okružnog suda u Zrenjaninu.07. (Vrhovni sud Srbije. Brana i akumulaciono jezero predstavljaju opasnu stvar a obavljanje delatnosti na ovim objektima.1995.1996. godine) Za štetu od rezervnog točka.

Rev.10. 510. godine) 507. Lovačko društvo nije dužno da naknadi štetu nastalu naletanjem srne na motorno vozilo u pokretu na putu ako se utvrdi da je do nastanka štete došlo isključivom krivicom vozača motornog vozila. Rev. 2312/92 od 06. Lovačko društvo nije dužno da naknadi štetu nastalu naletanjem srne na motorno vozilo u pokretu na putu ako se utvrdi da je do nastanka štete došlo isključivom krivicom vozača motornog vozila. 2325/93) Za štetu koju pričini divljač.1992.10.OBLIGACIONO PRAVO Kad je šteta nastala od opasne stvari. Rev. (Vrhovni sud Srbije. 512. godine. već društveno-politička zajednica čiji organ je propisao trajnu zabranu lova. za koju je propisana trajna zabrana lova. Rev. 513. već društveno-politička zajednica čiji organ je propisao trajnu zabranu lova. pod uslovom da je oštećeni preduzeo propisane mere za sprečavanje štete od divljači. 3393/92) Za štetu koju pričini divljač. kao pripadnik teritorijalne odbrane. po principu objektivne odgovornosti za opasnu stvar. (Vrhovni sud Srbije.1992. pod uslovom da je i oštećeni preduzeo propisane mere za sprečavanje štete od divljači. .02. (Vrhovni sud Srbije. avgusta 1990. ne odgovara preduzeće koje gazduje šumom iz koje je divljač došla. 1992. Rev. (Vrhovni sud Srbije.238 - 514. ne odgovara preduzeće koje gazduje šumom iz koje je divljač došla. (Vrhovni sud Srbije. godine) 511. Rev. uzročnost se pretpostavlja. (Vrhovni sud Srbije. 4206/94) Ako je šteta nastala usled delovanja više uslova. zato što brzinu kretanja vozila nije prilagodio uslovima puta i saobraćaja. 508. učestvovao u oružanim akcijama posle 17. Rev. (Vrhovni sud Srbije. odnosno opasne delatnosti. Rev. 509. odgovara SRJ. zato što brzinu kretanja vozila nije prilagodio uslovima puta i saobraćaja. 163/92) Za štetu nastalu isključivo zbog iznenadnog naletanja divlje životinje (srne) na motorno vozilo u pokretu odgovara lovačko društvo koje upravlja lovištem u rejonu javnog puta na kome je došlo do štete. 1479/94) Za štetu zbog smrti lica koje je. ali se ta pretpostavka može obarati protivdokazima. uzročan je onaj uslov koji je tipičan za nastanak štete. 2312/92 od 06. godine) . (Vrhovni sud Srbije. 163/92 od 26. za koju je propisana trajna zabrana lova.

odgovara proizvođač koji je bocu stavio u promet. Gž. Pž. (Iz presude Višeg privrednog sud Srbije. koju pričini lovostajem zaštićena divljač i pored toga što je oštećeni (vlasnik zemljišta. 303/91) 516. godine) 520. 653/87 od 5. zavisno od mesta i položaja. 521.1987. osim ako se dokaže da je šteta nastala krivicom oštećenog ili trećeg lica. (Vrhovni sud Vojvodine. (Vrhovni sud Srbije. koja je štetu pričinila. Gzz. 79/87 od 28. do koje je došlo zbog nekog nedostatka koji predstavlja opasnost od štete za lica i stvari za koji proizvođač nije znao. Autobuska stanica s ugroženim neočišćenim snegom i zaleđenom površinom je opasna stvar i za štetu koja je nastala od takve stvari odgovara gradsko prometno preduzeće. odgovara organizacija koja gazduje lovištem u kome je šteta pričinjena. (Vrhovni sud Srbije. (Vrhovni sud Srbije. Rev. Organizacija koja gazduje lovištem odgovorna je i za štetu koju pričini divljač na javnom putu u blizini lovišta. Rev. 4326/92) 515. Za štetu koja nastane od eksplozije boce napunjene pivom. (Vrhovni sud Srbije. Organizacija udruženog rada ne odgovara za štetu kao imalac opasne stvari (mašine u pogonu) ako je preduzela sve mere zaštite na radu. Za štetu. osim ako dokaže da divljač. a do štete je došlo usled neopreznosti samog radnika u radu na mašini za kojom je radio. ali odvajanjem od zemlje postalo je pokretna stvar i ako prilikom odvajanja prouzrokuje štetu trećem licu onda za tu štetu odgovara njegov vlasnik.OBLIGACIONO PRAVO Elektroprivredna organizacija je odgovorna naknaditi štetu po osnovu objektivne odgovornosti kada ispod kablova dalekovoda pogine lice radeći i bez odobrenja nadležnog organa te organizacije.1437/88) Dok drvo raste u zemlji nepokretna je stvar. 2248/88) 519. 945/90) 517. (Viši sud u Subotici. predstavlja opasnost za nastanak štete i ima mesta njenom otklanjanju na osnovu odluke. godine) . kao vlasnik opasne stvari.1987. a ne u tom lovištu. 667/89) 518. . stalno živi na drugom području. zasada i useva) preduzeo sve propisane mere za sprečavanje štete. Rev. ako je obučila radnika za rad na poslovima na kojima je povređen.239 - 522. Rev. Ograda od bodljikave žice koja je postavljena neposredno pored zida kuće.3. kao imalac stvari. (Vrhovni sud Srbije.04. Rev.

u kojoj jedno lice učesnik igre pretrpi povredu. ako nije proverio da li su se prisutna lica udaljila na bezbedno rastojanje na osnovu njegovog upozorenja da će vunovlačaru pustiti u rad. pa stoga u slučaju nastanka štete u vezi sa tim postrojenjima oštećenom odgovara SIZ stanovanja koji gazduje odnosno upravlja zgradom u kojoj se nalaze ove instalacije. (Viši privredni sud Srbije.240 - 526. 1579/86) Popravka i održavanje puta uz pomoć bagera predstavlja opasnu delatnost i radna organizacija koja obavlja takvu delatnost je odgovorna za štetu koja je nastala od ove delatnosti bez obzira na krivicu i u slučaju ako je imalac bagera treće lice koje je vršilo popravku puta po nalogu iste radne organizacije. 1065/85) Imalac vunovlačare. 527. st. 3. 215/87) Kada odlukom skupštine opštine nisu propisane mere koje je oštećeni dužan da preduzme radi sprečavanja štete od zaštićene divljači. 525. 1708/85) . upravljanja i raspolaganja stanovima u društvenoj svojini. ne može se u potpunosti osloboditi odgovornosti za štetu prouzrokovanu upotrebom opasne stvari. primenjuju se opšta pravila o naknadi štete pa i pravila o podeljenoj odgovornosti za naknadu štete prouzrokovane od zaštićene divljači na poljoprivrednim proizvodima. a oštećeni nije preduzeo nikakve mere u tom cilju. Stoga da bi oštećeni ostvario pravo na naknadu štete dovoljno je da dokaže da je pretrpeo štetu i da ona potiče od opasne stvari ili opasne delatnosti. kada su uključene na daljinski ili blokovski sistem grejanja smatraju se opasnim stvarima.OBLIGACIONO PRAVO Toplotna postrojenja i instalacije u stambenoj zgradi. kao opasnom stvari. (Vrhovni sud Srbije. odgovorna su društveno-pravna lica koja su nosioci prava korišćenja. Rev. pa je i on odgovoran za štetu u smislu čl. odnosno organizacija na koju su društveno-pravna lica prenela ta prava i etažni vlasnici. kao opasne stvari. (Šteta je naneta na taj način što je povređen radnik u krugu fabrike od opasne stvari . zbog čega ima mesta primeni pravila o podeljenoj odgovornosti štetnika. koje služe za zagrevanje zgrada i stanova. . 3842/86) 523. 528. Zakona o obligacionim odnosima. 177. (Vrhovni sud Vojvodine.viljuškara u pokretu). Ukoliko je u toku igre. ne može se prihvatiti da je sportska igra okolnost sa povećanom opasnošću ukoliko su u toku igre preduzete odgovarajuće mere da se igra odvija u sportskom duhu i u skladu sa pravilima. Pž. (Vrhovni sud Srbije. u vezi čl. (Vrhovni sud Srbije. Rev. kad je opasnu stvar držao i koristio na prostoru pristupačnom licima kojima je vršio usluge. (Vrhovni sud Srbije. Rev. 812/86) Za štetu izazvanu opasnom stvari odnosno opasnom delatnošću. 529. Gž. odgovornost se ne zasniva na krivici već na stvorenom riziku. za vreme obavezne fizičke obuke za vojna lica. 829/86) Za štetu prouzrokovanu neispravnim liftom. 524. Rev. i oštećenog. Rev. kao imaoca opasne stvari. 158. (Viši sud u Subotici.

145/82) Dobavljač plinskih boca odgovara za štetu koju korisnik pretrpi usled upotrebe plina. koja se organizuje kao jedinstveni sistem u opštini odnosno gradu. odgovorna je za naknadu štete prouzrokovane upotrebom aviona i padobrana. koje je po osnovu zakona prema vrsti divljači i drugim okolnostima bio dužan preduzeti. elementarnih i drugih nesreća i drugih opasnosti.OBLIGACIONO PRAVO Za štetu prouzrokovanu učesniku civilne zaštite. 150. Rev. Zakona o putevima. organizovao vežbe civilne zaštite i njima rukovodio. odgovara kao organizator društveno-politička zajednica. železnička transportna organizacija je oslobođena odgovornosti za štetu koju je tužilja u ovakvom slučaju pretrpela ispadanje iz šinobusa. Rev. 110/83) Radna organizacija za održavanje puteva zadužena je za neposredan nadzor o stanju na putu i dužna je da o nepodobnosti puta . (Vrhovni sud Srbije. Rev. čiji je štab civilne zaštite. odgovorna je oštećenom licu u smislu čl. Rev. Gzs. (Vrhovni sud Srbije. Zakona o opštenarodnoj odbrani obavezan da učestvuje u izvođenju organizovanih vežbi civilne zaštite. st. (Vrhovni sud Srbije. ako nije snabdeo korisnika posebnim uputstvima za rukovanje odnosnim bocama i nije ga na odgovarajući način obučio da se njima koristi. kao putnik u šinobusu. 533. kao imalac opasne stvari. koju čini niz mera zaštite i spasavanja od ratnih razaranja. tako da se te vežbe odvijaju pod okolnostima sa rizikom od opasnosti nastupanja eventualne štete. 279/80) . (Vrhovni sud Srbije. u skladu sa planom odbrane te zajednice. jer je šteta prouzrokovana u vezi sa vršenjem opasne delatnosti. (Vrhovni sud Srbije. 535. (Savezni sud. 961/80) Za štetu koju pričini zaštićena divljač odgovara organizacija koja gazduje lovištem na kome ta divljač živi. 532. Gzz. pod uslovom da je oštećeni preduzeo sve mere sprečavanja štete od divljači. 47. 14/82) Vlasnik opasne stvari odgovara po pravilima o objektivnoj odgovornosti. (Vrhovni sud Srbije. 461/85) Država SFRJ. i to po osnovu objektivne odgovornosti. van železničke stanice otvorila vrata šinobusa i izgubivši ravnotežu ispala iz vagona. ali je njegova odgovornost za štetu prouzrokovanu opasnom stvari isključena ako je šteta nastala dejstvom više sile. Rev.241 - 531. 536. 401/85) 530. bez obzira da li je šteta pričinjena kada nije bio lovostaj. koji je u smislu čl. 3. krivicom trećeg lica ili isključivom krivicom oštećenog. . Ako usled neispravnosti puta odnosno ulice nastane šteta. 534.ulice obavesti nadležni SIZ za puteve. Kad je tužilja. ne obraćajući pažnju na činjenicu da je šinobus u pokretu.

pozivajući se na odredbu člana 176. tako da. stav 1. prvostepeni sud se u razlozima svoje presude poziva na odredbe člana 176. Iz obrazloženja: Tuženo javno preduzeće upravlja drvoredom u kome se nalazi drvo ispod koga je tužilja parkirala svoje putničko motorno vozilo.prešao vozilom na levu stranu kolovoza i tako izazvao sudar sa putničkim vozilom vlasništvo tužioca. Gž.10. ali ne objašnjava potpuno osnov odgovornosti za štetu tuženog. godine) 538. 1149/06 od 31. jer . činjenično stanje od kojeg zavisi pravilna primena materijalnog prava u pogledu osnova odgovornosti za štetu oba tuženika je potpuno utvrđeno.vlasnika vozila za štetu. izbeći i otkloniti. Zakona o obligacionim odnosima. Kada je reč o odgovornosti tuženog . 195. koji je okončan pravosnažnom osuđujućom presudom istog suda od 16. godine. istog Zakona. Nesumnjivo je da na strani tuženog postoji odgovornost za naknadu štete tužiocima po osnovu krivice.2006. palo preko vozila i tom prilikom ga oštetilo. onaj ko je zadužen da se o njoj brine po osnovu objektivne odgovornosti ali se te odgovornosti može osloboditi ako dokaže da je šteta nastala od uzroka koji se nalazi van stvari. po njegovom nalogu.u situaciji kada se sopstvenik automobila nalazio u vozilu kojim je u trenutku nastanka štete. i 200. a to je bilo poznato vlasniku vozila . stav 1.23 promila alkohola u krvi .zbog alkoholisanosti od 2. Međutim. koje zbog alkoholisanosti nije bilo u stanju da bezbedno upravlja motornim vozilom. Krivičnog zakona Republike Srbije..6. Iz obrazloženja: U prvostepenom postupku je na pouzdan način utvrđeno da je imenovani tuženi 17. godine na putu prouzrokovao saobraćajnu nezgodu upravljajući putničkim motornim vozilom. stav 1.vlasnik vozila se ne može. kao što je ovde slučaj. Zakona o obligacionim odnosima. Kod utvrđenog činjeničnog stanja tuženi . 189. a koje se izvalilo. vlasništvom imenovanog tuženog. . koju su dužni da nadoknade tužiocima na osnovu čl. 185. pa za štetu koju opasna stvar pričini nekom licu odgovara vlasnik te stvari odn. koji je vozilo poverio na upotrebu u javnom saobraćaju licu koje zbog alkoholisanosti nije bilo u stanju da bezbedno upravlja vozilom. Drvo je izvaljeno iz korena.vlasnik vozila se ne može osloboditi odgovornosti za štetu od opasne stvari.07. vozač putničkog vozila i vlasnik vozila odgovaraju solidarno za materijalnu i nematerijalnu štetu. Zakona o obligacionim odnosima ( predaja opasne stvari trećem licu ). u vezi sa članom 195.1997. (Presuda okružnog suda u Valjevu. u smislu člana 154. Vlasnik putničkog vozila..1998. u smislu člana 174. ne može se osloboditi od odgovornosti za štetu koju pretrpi drugi učesnik u saobraćajnoj nezgodi. a čije se dejstvo nije moglo predvideti. protiv tuženog vođen je krivični postupak zbog krivičnog dela iz člana 201. upravljalo drugo lice. na taj način što je . koje se kretalo iz suprotnog pravca i kojim je upravljao tužilac.OBLIGACIONO PRAVO 537. Zakona o obligacionim odnosima osloboditi odgovornosti za štetu nastalu u saobraćajnoj nezgodi koju prouzrokuje vozač isključivo svojim propustom.242 - . U vezi sa ovim događajem.

D. za osiguranje “D. što u konkretnom slučaju nije sporno. godine.1993. za osiguranje “D... Tužilačka strana je u postupku dužna da dokaže da je pretrpela štetu od drveta koje se izvalilo. godine isplatom novčanog iznosa od 8..1996. Ako je štetu iz saobraćajne nezgode oštećeni već jednom naplatio od štetnikovog osiguravača po obaveznom osiguranju. odvajanjem od zemlje ono postaje pokretna stvar i ukoliko tom prilikom prouzrokuje štetu nekom licu . izbeći i otkloniti. kako je već navedeno.243 - .. J.shodno odredbi čl. tuženi je upravljajući putničkim motornim vozilom u alkoholisanom stanju i isključivo svojom krivicom.2008. godine) ODGOVORNOST U SLUČAJU UDESA IZAZVANOG MOTORNIM VOZILIMA U POKRETU (Član 178. Samim tim ni tuženi nije imao obavezu na plaćanje regresa navedene štete prema D. kada je šteta iz saobraćajne nezgode već pokrivena. tužilac je štetu koja je proistekla iz saobraćajne nezgode isplatio neparničaru N.1992. kao o opasnoj stvari. D. st. Prvostepena presuda je ukinuta jer prvostepeni sud .07. nema pravo da štetu naplati i od svog kasko osiguravača po osnovu kasko osiguranja. na dan 24. J.02. Kao osiguravač tuženika po ugovoru o obaveznom osiguranju. godine.” nije bio u obavezi da istu naknadi i po drugi put..”.drvo je nepokretna stvar.OBLIGACIONO PRAVO Tuženo preduzeće nije tužilji naknadilo štetu van spora. pretpostavlja i na tuženoj strani je teret dokazivanja postojanja okolnosti koje isključuju tu odgovornost. na dan 15.”. prvostepeni sud je tužbeni zahtev odbio kao neosnovan. 1.1995. 177.za nju odgovara njegov vlasnik odn..00 dinara neparničaru N.02. godine u V. prouzrokovao saobraćajnu nezgodu kojom prilikom je oštetio vozilo neparničara N.1992.D. Našavši da tužilja u postupku nije dokazala da je šteta nastala krivicom tužene strane. Gž. koje je bilo osigurano po polisi kasko osiguranja kod D. što je ipak učinio po poravnanju zaključenom pred istim sudom u predmetu P. U ovakvoj situaciji. On je se može osloboditi . J. Dok raste u zemlji . pa se podrazumeva odgovornost imaoca odn. Prvostepeni sud takav zaključak nije zasnovao na zakonu. ali ne i da dokazuje da je tuženi odgovoran za štetu. 1958/54 na dan 6.09.D. što je i učinio 11. za osiguranje “D.776.11. Ta se odgovornost. pa je ona to tražila tužbom.03. Zakona o obligacionim odnosima . godine). vlasnika.nije potpuno utvrdio činjenično stanje.zbog pogrešne primene materijalnog prava . onaj ko je zadužen da se o drvetu brine.. bez obzira na ugovor o kasko osiguranju. 1885/08 od 05. To znači da je osnovni teret dokazivanja u ovakvoj parnici na strani tuženog. Zakona o obligacionim odnosima) 539. Ova odgovornost je u sistemu objektivne odgovornosti.samo ako dokaže da je šteta nastala od uzroka koji se nalazi van stvari i čije se dejstvo nije moglo predvideti. Međutim. (Rešenje Okružnog suda u Kraljevu.. br. u trenutku kada je već bio pokrenut postupak u ovoj pravnoj stvari (tužba je podneta 18. . Iz obrazloženja: Prema činjeničnom stanju utvrđenom u prvostepenom postupku.

. što će učiniti u ponovnom postupku. Iz obrazloženja: Prema činjeničnom stanju utvrđenom u prvostepenom postupku tužilac je kritičnom prilikom. U ponovnom postupku. do 23. prvostepeni sud će na pouzdan način utvrditi sve odlučne činjenice u ovoj pravnoj stvari. ukazuje se prvostepenom sudu da putnik u jednom od dva motorna vozila koja su učestvovala u saobraćajnoj nezgodi ima status trećeg lica u smislu člana 178. J. zbog čega je bio zadržan na lečenju u bolnici od 20.”.244 - . koji govori o odgovornosti za naknadu štete u slučaju udesa izazvanog motornim vozilom u pokretu. ZOO-a.. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima. ovakav strah isključuje zbog toga što je kritičnom prilikom zbog posledice povrede tužilac izgubio svest. Kako prema stavu 4. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu. Gž. Lice koje je kao putnik u putničkom vozilu pretrpelo štetu u saobraćajnoj nezgodi u kojoj je učestvovalo i drugo putničko vozilo ima status trećeg lica u smislu člana 178. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu. povređen u saobraćajnoj nezgodi u kojoj je učestvovao i tuženi kao vozač drugog putničkog vozila. kao putnik u vozilu neparničara G. kako bi bio u mogućnosti da donese pravilnu i zakonitu odluku u ovoj pravnoj stvari.2005. za osiguranje “D. Tom prilikom tužilac je zadobio laku telesnu povredu u vidu potresa mozga. navedenog zakonskog propisa za štetu koju pretrpe treća lica imaoci motornih vozila odgovaraju solidarno.OBLIGACIONO PRAVO Prema tome. godine.D.2003. br. stav 3. za koje vreme je trpeo bolove srednjeg i slabijeg intenziteta koji su mogli biti ublažavani lekovima protiv bolova. ZOO-a. Kod ovakvog stanja stvari. bez značaja je za odgovornost tuženog za naknadu štete tužiocu.10. 1348/04 od 18. stav 3. da li i u kojoj meri ima doprinosa saobraćajnoj nezgodi vozača putničkog vozila u kojem se kritičnom prilikom nalazio tužilac. pobijana presuda ne sadrži dovoljno jasne razloge da li bolovi koje je tužilac trpeo po svojoj jačini i trajanju opravdavaju primenu navedenog zakonskog propisa.11. koju činjenicu sud nije utvrdio zbog pogrešne primene materijalnog prava.2004.10. 599/05 od 07. a posebno kakve su bile međusobne obaveze stranaka iz ugovora o osiguranju i visinu obaveze tuženog prema tužiocu. br. u srednjem i slabijem stepenu. Gž. godine) 540. imajući u vidu odredbu člana 200. što je sve prvostepeni sud bio dužan da razjasni detaljnijim saslušanjem veštaka neuropsihijatra. godine) . ili se pak radi o strahu zbog posledica povređivanja (sekundarni strah). da li se radi o strahu za život (primarni strah) koji je tužilac mogao trpeti u toku samog kritičnog događaja i neposredno posle toga ili se moguće.05. Pored navedenog. obaveza tuženog prema tužiocu je obaveza koja proističe iz ugovora o obaveznom osiguranju i u konkretnoj situaciji za obavezu tuženog prema tužiocu nema značaja to što je tuženi ukupnu štetu ili njen deo po osnovu regresa isplatio D. Iz pobijane presude takođe nije jasno o kakvom se tačno strahu radi koji je tužilac trpeo u trajanju oko dve nedelje.

gde je pregledalo neko lice za koje je tužilja zaključila da je fizioterapeut. imajući u vidu da je tužilja povređena u saobraćajnom udesu 9. Zakona o obligacionim odnosima. Pošto je tužilja imala bolove cele te noći.. N. N.4. u smislu odredbi člana 99..2001. U momentu kada je već prošla polovinu kolovoza i zastala da propusti dva automobila koja su skretala. s obzirom na okolnost da je u konkretnom slučaju šteta prouzrokovana krivičnim delom. U slučaju udesa izazvanog motornim vozilom u pokretu. Rekao joj je da nema ozbiljnije povrede. godine od strane N. Uputili su je u Urgentni centar gde je – nakon što je saopštila kako je zadobila povrede. tako što je slomljen desni ručni zglob. a nakon skidanja gipsa upućena na rehabilitaciju. N.. kao što je pravilno utvrdio prvostepeni sud. s obzirom da osiguranik tuženog nije štetu . dužinu i trajanje bolova tužilje i strah koji je pretrpela. vozač se ponašao protivno odredbi člana 110. Od tih povreda se lečila tako što je nosila gips pet nedelja. stav 2. stav 4.2003. usled čega je udario tužilju koja se već nalazila na pešačkom prelazu odnosno započela prelaženje ulice i to u momentu kada je bilo upaljeno zeleno svetlo za pešake. Ovo iz razloga što je tuženi osiguravač autobusa čiji vozač. nakon čega je odvezao kući i dao netačne podatke o imenu i adresi žene koja je vozila automobil.245 - 542. Iz obrazloženja: Iz utvrđenog činjeničnog stanja proizilazi da je tužilja povređena dana 9.. prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo kada je našao da je tužena odgovorna za naknadu štete tužilji nastalu iz ove saobraćajne nezgode. Zakona o osiguranju imovine i lica. Na osnovu ovako pravilno utvrđenog činjeničnog stanja.2001. udarilo je vozilo kojim je upravljala nepoznata ženska osoba. a prema utvrđenom činjeničnom stanju u spisima. da se tužilac u trenutku udesa u tom autobusu nalazio kao treće lice. tačka 2. ima pravo da naknadu štete potražuje od bilo kog učesnika u udesu. N. Zakona o obligacionim odnosima. Sud je na osnovu nalaza i mišljenja sudskog veštaka utvrdio procenat umanjenja opšte životne aktivnosti. vozačem. dakle nije kritičnom prilikom počinio krivično delo. ali prilikom ocene prigovora zastarelosti potraživanja tužioca koji je isticao tuženi. a osiguravač odgovara u obimu odgovornosti njegovog osiguranika.OBLIGACIONO PRAVO 541. Zakona o osnovama bezbednosti saobraćaja na putevima. Gž. G.. godine) Pogrešno je pravno stanovište prvostepenog suda da. N. Prilikom pada tužilja je zadobila teške telesne povrede. oko 12 časova. M. pa kako osiguranik tuženog nije lice kome može da se računa zastarni rok po posebnim pravima o zastarelosti iz člana 388. br. nije prouzrokovao predmetnu štetu i nije za istu odgovoran. vozačem. te je stoga tuženi dužan da naknadi tužilji štetu koju je pretrpela. Zakona o obligacionim odnosima. osnovanost istaknutog prigovora zastarelosti potraživanja tužioca treba ceniti računajući zastarni rok iz člana 377. godine kada je kao pešak prelazila pešački prelaz u ul. vozila sa N. Žena koja je upravljala automobilom stavila je tužilju u automobil i odvezla do pomoćne zgrade na Zvezdinom stadionu. primenjuju se pravila o odgovornosti po osnovu krivice bez obzira što je tužilja povređena u saobraćajnom udesu od strane N. da tužilac shodno članu 178. Naime. .06. vozila sa N. u B. kao i netačan broj mobilnog telefona.04. (Iz presude Okružnog suda u Beogradu. N. usled čega je tužilja pala na pločnik i za momenat izgubila svest. 5697/03 od 11. sutradan je otišla u Klinički centar Srbije.. Osnova odgovornosti tuženog nalazi se u činjenici da je tuženi bio osiguravač vozila – autobusa i to osiguravač za štetu od odgovornosti pričinjenu trećim licima. izašla uviđajna ekipa MUP-a i sačinila dnevni izveštaj o ovom slučaju.

2000. Iz obrazloženja: Tužilac se nalazio u teretnom motornom vozilu i on u odnosu na imaoce tih vozila predstavlja treće lice.38 promila alkohola) nije u uzročnoj vezi sa nastalom štetnom posledicom pa su zato neosnovani revizijski navodi u kojima se ističe da je tužilac kao putnik koga je vozač teretnog vozila primio radi besplatnog prevoza morao znati za alkoholisanost vozača i da je time pristao na štetnu posledicu. U toku postupka pouzdano je utvrđeno da relativno mala alkoholisanost vozača teretnog vozila (0.2002.04. od 24. stav 4. stav 4. ZOO. nije bio registrovan. Rev. godine) . a koja zbog nedostatka za koje on nije znao predstavlja opasnost štete za lica i stvari. 11955/03 – P. imaoci motornih vozila odgovaraju solidarno. i 158. Kada treća lica (kao u ovom slučaju tužilac) pretrpe štetu u saobraćajnom udesu odgovornost imalaca vozila u smislu člana 178. (Gž. čak i u situaciji da takav traktor koji je morao biti registrovan. Rev. br. (Vrhovni sud Srbije. 3730/01 od 14.1999. ali u tom ponašanju nema elemenata krivičnog dela već samo građanskog delikta. Rev. 787/99. a da se prethodno nije uverio da ovu radnju bezbedno može izvesti po ostale učesnike u saobraćaju. godine) 544.03. je solidarna činjenica eventualne podeljene odgovornosti učesnika u saobraćaju bez značaja za njihovu graćansko-pravnu odgovornost. godine) Ko stavi u promet stvar koju je proizveo. Na taj način on je izazvao saobraćajni udes pa je isključivo kriv za štetnu posledicu. Zakona o obligacionim odnosima. (Vrhovni sud Srbije. Ovo važi čak i u situaciji ako je osiguranik tuženom. 945/03) 543. ZOO. jer je suprotno članu 38. odgovara za štetu koja nastane zbog tog nedostatka. Za štetu koju je tužilac. Zato za štetu koju je tužilac kao treće lice pretrpeo. 1660/00 od 10. Samo šteta naneta od traktora koji mora biti registrovan svake godine može biti nadoknađena od osiguravajuće organizacije. godine) 545. (Vrhovni sud Srbije. rok zastarevanja računa se prema rokovima iz člana 376. 5145/99 od 20.04. Rev. Naknada za podizanje nadgrobnog spomenika može se dosuditi i kada tužilac učini verovatnim da će spomenik podići. Zakona o osnovama bezbednosti saobraćaja na putevima započeo skretanje na kolovozu radi promene pravca kretanja. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije.2000.03. kao treće lice pretrpeo. stav 1. svojim ponašanjem. a prvotuženi vozač traktora odgovara i po osnovu krivice na osnovu člana 154. . br. imaoci motornih vozila odgovaraju solidarno na osnovu člana 178. jer šteta prouzrokovana građanskim deliktom zastareva u svakom slučaju za pet godina od dana nastanka štete. dakle prema opštem propisu.OBLIGACIONO PRAVO prouzrokovao odnosno istoj nije doprineo počinivši krivično delo. doprineo nastanku štete.246 - 546.

svaki imalac odgovara za ukupnu štetu koju su oni pretrpeli srazmerno stepenu svoje krivice. Proizvođač odgovara za opasna svojstva ako nije preuzeo sve što je potrebno da štetu spreči.247 - 555. od 03. Za štetu koju pretrpe treća lica imaoci motornih vozila odgovaraju solidarno.09.12.06. (Vrhovni sud Srbije. Rev. Rev.1998. od 13. godine) 549. godine) 550. 757/98. od 16. (Vrhovni sud Srbije. Rev. 3230/98.1997. godine) 553.1998. godine) 547. 1174/99 od 11. Rev. U slučaju udesa izazvanog motornim vozilom u pokretu. Ako postoji obostrana krivica. (Vrhovni sud Srbije. godine) 554. godine) . .11. (Vrhovni sud Srbije. Rev.05. godine) Ako postoji obostrana krivica svaki imalac motornog vozila u pokretu odgovara za ukupnu štetu koju su oni pretrpeli srazmerno stepenu svoje krivice. primenjuju se pravila o odgovornosti po osnovu krivice. (Vrhovni sud Srbije. Štetnik je obavezan da oštećenom naknadi štetu. 552. 3422/97. (Iz presude Okružnog suda u Zrenjaninu. (Vrhovni sud Srbije. Gž. 5634/97 od 17.1998. (Vrhovni sud Srbije.03. Rev. svaki imalac odgovara za ukupnu štetu koju su oni pretrpeli srazmerno stepenu svoje krivice. 4886/98.06.1998. 548. čijem je nastanku doprineo svojom krivicom.1998. Parnični sud je ovlašćen da utvrdi pod kojim uslovima se dogodila nezgoda i čijom krivicom po tužbi oštećenog u toj nezgodi nezavisno da li je protiv štetnika kao učesnika u saobraćajnoj nezgodi sproveden prekršajni ili krivični postupak. 3973/97 od 30. Rev. 1356/96 od 17. koji je prouzrokovan isključivom krivicom jednog imaoca. (Vrhovni sud Srbije. godine) 551. Rev.OBLIGACIONO PRAVO Ako je i tužilac doprineo nastanku štete ima pravo samo na srazmerno smanjenu štetu.06.1998. od 01. 2623/98.1998.07. godine) Ako postoji obostrana krivica. od 03. 1999.

(Vrhovni sud Srbije. godine) 560. Zakona o obligacionim odnosima) 561. od kojih ju je jedan ujeo za desnu potkolenicu. koji je ranu previo i dao joj antitetanusnu zaštitu.248 - . od 11. Lica koja su sudarom svojih vozila prouzrokovala štetni događaj odgovaraju prema trećim licima solidarno.06. godine) 559. za štetu koju pričine psi lutalice odgovara Grad po osnovu odgovornosti u vezi sa vršenjem poslova od opšteg interesa. od 23. Rev. po osnovu odgovornosti za štetu prouzrokovanu od nepoznatog ili neosiguranog lica. odgovara proizvođač koji je bocu stavio u promet.01.1995. od 07. 2313/90. godine) 558. već obično suparničarstvo u smislu člana 200. 180 – 184. Prev.05. do koje je došlo zbog nekog nedostatka koji predstavlja opasnost od štete za lica i stvari za koji proizvođač nije znao.1997. 36/95.1991. Na teritoriji gradske zajednice. Iz obrazloženja: Utvrđeno je sledeće činjenično stanje: Navedenog dana je tužilju napao čopor pasa lutalica. 10/91. godine) 557. 945/90 od 15. ZPP. Rev. primenjuju se pravila o odgovornosti po osnovu krivice. (Vrhovni sud Vojvodine. (Vrhovni sud Srbije. Rev. bez obzira koliko je i da li je svako to lice odgovorno za prouzrokovanje štetnog događaja. POSEBNI SLUČAJEVI ODGOVORNOSTI (Čl. Rev.OBLIGACIONO PRAVO U slučaju udesa izazvanog motornim vozilom u pokretu koji je prouzrokovan isključivom krivicom jednog imaoca. 6264/97.1991. Za regresni zahtev naknade štete nastale upotrebom motornog vozila inostrane registracije i osiguranog kod inostranog osiguravača ne odgovara domaća zajednica osiguranja na čijem području je šteta nastupila.02.1991. od 11. (Vrhovni sud Srbije. Za štetu koja nastane od eksplozije boce napunjene pivom. . (Vrhovni sud Srbije. Obratila se lekaru. ZPP imaoca motornog vozila i osiguravajuće organizacije kada su oni zajedno tužene po osnovu odgovornosti iz obaveznog osiguranja u saobraćaju.11. godine) 556. Ne postoji jedinstveno suparničarstvo u smislu člana 201.

jer kao policajac mora profesionalno da trpi strah .neosnovano je. njeno lečenje je trajalo mesec dana. prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo . (Iz Presude Okružnog suda u Novom Sadu. Zakona o parničnom postupku). kada su urađene probe na besnilo. godine) 562. 2001. Zakona o komunalnim delatnostima . i član 200. potom se on smanjuje. Na ovakvo. Neosnovanost žalbe tuženog proističe iz činjenice da je Grad obavezan . 341/03 od 31.te obavezao tuženog da tužilji isplati iznose utvrđene izrekom.članom 2. ali još uvek je jakog intenziteta.Republika Srbija je obavezana da plati tužiocu na ime naknade štete za pretrpljeni strah novčane iznose navedene u izreci. Bol prolaznog karaktera oseća se i sada na promenu vremena. pravilno i potpuno utvrđeno. Gž. 7.da uređuje i obezbeđuje uslove obavljanja komunalnih delatnosti i njihov razvoj. pretrpela je lake telesne povrede. (Presuda Okružnog suda u Čačku.10.249 - . . Kada je tužilac kao policajac . činjenično stanje (u smislu čl. hodanju i sl. a po tom osnovu ima pravo na naknadu nematerijalne štete zbog pretrpljenog straha. Tek narednog dana. S obzirom da psi nisu bili uklonjeni i da su napali i povredili tužilju. on ima pravo na naknadu štete zbog pretrpljenog straha. čak i panika kada vidi pse u blizini. bez obzira na prirodu svoje profesionalne dužnosti. Trpela je bol srednjeg stepena u toku 15 dana i bol slabog stepena u narednih 15 dana. Gž.OBLIGACIONO PRAVO Stara je 45 godina.03. zaključak tuženika u žalbi da tužilac kao policajac treba da trpi strah u obavljanju svoje profesionalne dužnosti . koji traje do dolaska kući.pravilan je. a prvostepenu presudu je potvrdio. a postoji i naruženost lakog stepena u vidu ožiljaka koji su uočljivi sa 3 do 4 m. Grad je svojom odlukom poverio posao uklanjanja pasa lutalica JKP "Čistoća". Žalbu tuženika drugostepeni sud je odbio kao neosnovanu. Iz obrazloženja: Prema presudi prvostepenog suda. zbog čega je prvostepeni sud pravilno primenio materijalno pravo. godine) 563. organizator sportske manifestacije je dužan da njegovim srodnicima naknadi štetu. i 223. pri dužem stajanju. Naime. strah se smanjuje i do kraja lečenja je slabog intenziteta.2003. Kada zbog propusta organizatora. prvostepeni sud je pravilno postupio kada je obavezao tuženog da snosi odgovornost. čija je obaveza da svakom učesniku obezbedi uslove potpune zaštite života i zdravlja. 1687/01 od 31. Međutim. i 8. I sada se javlja strah. Trpela je strah visokog stepena. tuženi . tužilac je obavljajući svoju dužnost pretrpeo teške telesne povrede. dođe do smrti učesnika.član 184. Zakona o obligacionim odnosima . Isticanje u žalbi da tuženi nije odgovoran za nastalu štetu na ime pretrpljenog straha.radnik MUP-a Republike Srbije na poslovima bezbednosti pretrpeo teške telesne povrede. opada na strah srednjeg stepena kada joj je ukazana stručna pomoć u Domu zdravlja.

Nižestepeni sudovi su usvojili tužbeni zahtev i obavezali tuženu da taj iznos isplati tužiocu na ime naknade štete.01." (Iz presude Vrhovnog suda Srbije u Beogradu. Vreme donošenja sudske odluke podrazumeva i kraći vremenski period od dana utvrđivanja štete (veštačenja) do dana donošenja prvostepene presude. godine do isplate. nema mesta ni primeni odredaba o eventualnoj podeljenoj odgovornosti. godine) . godine je doneto rešenje kojim se obnavlja postupak registracije i saobraćajna dozvola poništava. Na osnovu nalaza i mišljenja veštaka od 28. 25. Iz obrazloženja: Tužiocu je 25.2005. Za tuženu Opštinu Š. Stoga nije osnovano isticanje tužene u reviziji o tome da ona nije organizator akcije "Postigni pogodak" jer upravo iz rešenja o obrazovanju i imenovanju organizacionog odbora sportske manifestacije "Postigni pogodak" br.000. Zakona o obligacionim odnosima. kao i radi utvrđivanja da li je protiv tužioca ili trećeg lica pokrenut krivični postupak. Rev. br. godine. pa je ona pravilno obavezana da tužiocima naknadi nematerijalnu štetu u smislu člana 201. kao organizator akcije "Postigni pogodak" u 2005. Kako je utvrđeno da je tužena Opština Š. i 193. Rev.2998. U postupku po tužiočevoj žalbi. drugostepeni organ je ovu odluku poništio kako bi se u ponovnom postupku izvršilo novo veštačenje broja motora i šasije. U međuvremenu je SUP Šabac vozilo predao osiguravajućem društvu u Beču. godine utvrđena je vrednost vozila u iznosu od 680. 3186/99 od 1. a 16. zasnovana je na odredbi člana 181.OBLIGACIONO PRAVO Iz obrazloženja: "Pravilan je zaključak nižestepenih sudova da tužena Opština Š. br.. (Vrhovni sud Srbije.2001. Rev. godine) 564. a kako u radnjama pravnog prethodnika tužilaca – oštećenih nije bilo propusta.2005. organizator navedene sportske manifestacije.250 - 565. 189. proizilazi da je tužena Opština Š. godine) Preduzeća koja vrše komunalnu ili drugu sličnu delatnost od opšteg interesa odgovaraju za štetu ako bez opravdanog razloga obustave ili neredovno vrše svoju uslugu.02. Statuta opštine Š. Zakona o obligacionim odnosima.1999. 427/08 od 10. odnosno brat tužilaca u bazenu. ( Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. od strane predsednika Opštine Š. sa zakonskom zateznom kamatom od dana oduzimanja vozila. . od dana 28.09. 110-40/2005-13 a koje je doneto na osnovu člana 44. a čija je visina pravilno odmerena u smislu člana 200. godine oduzeto putničko vozilo. organizator sportske manifestacije na tom osnovu se i zasniva njena odgovornost. Visina naknade štete se određuje prema cenama u vreme donošenja sudske odluke.1999.9. Odgovornost tužene Opštine Š.09. Zakona o obligacionim odnosima jer je kao organizator okupljanja većeg broja ljudi sportske manifestacije "Postigni pogodak" odgovorna za štetu koju su tužioci pretrpeli kada se utopio maloletni sin. Zakona o obligacionim odnosima i materijalnu štetu na osnovu člana 185.. 186. godini kada je došlo do štetnog događaja odgovara za štetu koju su tužioci pretrpeli u smislu člana 181.11. 3618/04 od 26. kao organizatora navedene sportske manifestacije se ne traži krivica.4.00 dinara.11. 2008.1998.

godine) 568. 1142/84) 572. (Okružni sud u Kragujevcu. jer takva njena odgovornost nije zakonom propisana. 1014/92 od 24. Društveno-politička zajednica nije odgovorna za štetu nastalu smrću ili telesnom povredom prilikom javnih manifestacija. I. (Vrhovni sud Srbije.08.251 - 573. do dana donošenja prvostepene presude. Prev.OBLIGACIONO PRAVO Preduzeća i druga pravna lica koja vrše komunalnu ili drugu sličnu delatnost od opšteg interesa odgovaraju za štetu ako bez opravdanog razloga obustave ili neredovno vrše svoju uslugu. Rev. Za štetu prouzrokovanu aktom nasilja odgovaraju sve zajedno ili posebno svaka društveno-politička zajednica na čijoj teritoriji je štata nastala. (Vrhovni sud Srbije. Država Savezna Republika Jugoslavija nije građansko pravno odgovorna za štetu prouzrokovanu eksplozijom granate ispaljene od strane nepoznatog lica sa teritorije druge države. godine) 567.1998. (Okružni sud u Kragujevcu. Zakona o obligacionim odnosima određuje se prema cenama u vreme donošenja sudske odluke. Gž.1992.03. prouzrokovanu pre stupanja na snagu Zakona o obligacionim odnosima. Pravo na naknadu štete. Rev. 106/86) 571. Vreme donošenja sudske odluke podrazumeva kraći vremenski period od dana utvrđivanja štete (veštačenja).1998. st. Visina štete u smislu čl. (Vrhovni sud Srbije. telesna povreda) koju neko pretrpi usled izvanrednih okolnosti . (Vrhovni sud Srbije.09. 1220/87) 570. Rev. 2. samo u slučaju ako je to nasilje bilo usmereno protiv državnog uređenja. 182. godine) 569. Organizator okupljanja većeg broja ljudi u zatvorenom ili otvorenom prostoru odgovara za štetu (smrt. Zakona o obligacionim odnosima. 6348/98 od 24. usled akta nasilja. pripada povređenom licu u smislu člana 180.06. Rev. . godine) 566. Gž.1999. Ne smatra se povredom na radu kada radnik pretrpi povredu na službenom putu od strane učesnika u demonstracijama. Rev. 3761/98 od 09. (Vrhovni sud Srbije.gibanje publike i opšteg nereda. 4556/98 od 10. 437/83) . (Vrhovni sud Srbije.

000.000. koji su utvrđeni veštačenjem od strane veštaka medicinske struke odgovarajuće specijalnosti. Međutim. Zakona o veterinarstvu predviđeno je da je lokalna samouprava dužna da na svojoj teritoriji organizuje zoohigijensku službu. dok je komunalno preduzeće odgovorno zbog činjenice da poverene poslove ne obavlja na adekvatan na čin.oo dinara i za pretrpljeni strah iznos od 150. st. uz saglasnost osnivača. iznos od 150. kao i adekvatno vozilo. jer postojanje napuštenih pasa na ulici koji se kreću i povređuju.. čuvanja pasa i mačaka lutalica i humanog uništavanja. a pre svega novčana sredstva. Odluke o humanom hvatanju. Povrede koje je zadobila su u vidu ujeda psa u predelu zadnjih loža obe potkolenice i po svojoj prirodi predstavljaju tešku telesnu povredu čija je posledica umanjenje životne aktivnosti od 30%. a nesumnji.1. Pravilno je prvostepeni sud utvrdio osnove odgovornosti tužene za predmetnu štetu koju je tužilja pretrpela zbog ujeda psa lutalice. Tužilja je trpela fizičke bolove i strah. koja pored ostalog. Činjenica je da su. koja između ostalog. primila je injekciju protiv tetanusa i određena joj je terapija. Odluke dužna da obezbedi uslove za obavljanje ove komunalne delatnosti.oo dinara. 2. godine u parku u gradu K. čl. zbog čega trpi duševne bolove. da su okolnosti nanošenja tih povreda veoma bitne. kao i naruženost teškog stepena. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju. Otuda su opština i preduzeće kome su povereni poslovi zoohigijenske službe solidarno odgovorni za sve vidove štete koja nastane ujedom psa – lutalice.oo dinara. uz neophodno mirovanje u trajanju od mesec dana. 3. Zakonska je obaveza opštine da uredi i obezbedi uslove obavljanja zoohigijenske službe i njen razvoj. Pregledom kod vaskularnog hirurga utvrđeno je postojanje tromboze. stepen trajnog umanjenja životne aktivnosti. prateću opremu. čuvanju i uništavanju pasa i mačaka lutalica i uklanjanju životinjskih leševa Opštine Kraljevo. poslovi ove vrste povereni JKP "Čistoća”. čiji su intenziteti i trajanje utvrđeni na osnovu nalaza i mišljenja veštaka. JKP "Čistoća” sklopiće pojedinačne ugovore sa ustanovama ili organizacijama ovlašćenim za bavljenje.2006. Opština odgovara uvek i za izbor lica kome je vršenje takvih poslova poverila. tužilja je zadobila povrede obe potkolenice. koji je trajao desetak minuta.252 - . Za vreme napada. za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti. Posebno treba imati u vidu da je tužilju napao čopor pasa lutalica.000. 15. kao što je u konkretnom slučaju prisutno. Pored toga. smeštaju.000. nesumnjivo dokazuje da se ovi poslovi ne vrše adekvatno. a posebno i za slučaj ako to lice te poslove ne obavlja adekvatno.OBLIGACIONO PRAVO 574. obuhvata poslove hvatanja i zbrinjavanja napuštenih životinja u prihvatilištu za životinje. Odredbom čl. Drugostepeni sud je obavezao tuženu da tužilji za pretrpljene fizičke bolove plati iznos od 200. Napred navedeni iznosi predstavljaju pravičnu naknadu za trpljenja kojima je tužilja bila izložena.oo dinara. tužilju je 19. Zadobijene povrede izazvale su estetsko naruženje tužilje teškog stepena. to što je Opština ove poslove poverila JKP "Čistoća” ne znači da je ona samim tim mogla sebe osloboditi zakonske obaveze koja joj je napred utvrđena. zatim za pretrpljene duševne bolove zbog naruženosti iznos od 120. 46. zbog čega je određena nova terapija. obuhvata i poslove hvatanja i zbrinjavanja napuštenih životinja u prihvatilištu za životinje. tužena Opština je shodno čl. a posebno imajući u vidu intenzitet i trajanje fizičkog bola i straha. da je tom prilikom doživela primaran strah da su povrede teške telesne prirode. opkolio i napao čopor pasa lutalica. a za poslove smeštaja.

Bez obzira na preduzete mere od strane Opštine. u vezi sa čl. 2. ali to je odnos ugovornih strana i ne tiče se tužioca koji je pretrpeo štetu. . shodno čl.br. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da preduzeće i druga pravna lica koja vrše komunalnu ili drugu sličnu delatnost od opšteg interesa odgovaraju za štetu ako bez opravdanog razloga obustave ili neredovno vrše svoju uslugu. evidentno je da te mere nisu bile dovoljne i takve da se otkloni opasnost od nastanka štete za tužilju. Članom 2. Prilikom odlučivanja o zahtevu za naknadu nematerijalne štete. ali i tome da se njome ne pogoduje cilju i težnjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i društvenom svrhom.677/08 od 23. to je i odgovorna za obavljanje tih delatnosti bez obzira na odgovornost samog JK Preduzeća ili drugog preduzeća kome je povereno obavljanje te delatnosti.4. Zahtev za kamatu za potraživanja na ime naknade materijalne štete mora biti kompletan tj. Međutim.2008. Zakona o obligacionim odnosima) 575. ZOO. Pored toga. 185 – 188. i 155.OBLIGACIONO PRAVO vo za tužilju dramatične. delatnosti od opšteg interesa kojim se obezbeđuje zadovoljavanje potreba korisnika komunalnih proizvoda i komunalnih usluga na određenom području. Članom 184. Zakona o komunalnim delatnostima. sud je vodio računa o značaju povređenog dobra i cilju kome služi ta naknada. uz njega moraju biti dostavljeni i dokazi o visini štete koja se traži da bi se ovo pravo ostvarilo od dana njegovog podnošenja. Shodno navedenoj zakonskoj odredbi proizilazi da Opština snosi odgovornost za naknadu štete koju je pričinio pas lutalica. pa je za ovu štetu isključivo odgovorna tužena. (Presuda Vrhovnog suda Srbije Rev. ovog Zakona. Kako Opština prema Zakonu o komunalnim delatnostima uređuje i obezbeđuje uslove za obavljanje komunalnih delatnosti i za obavljanje tih delatnosti osniva javna preduzeća ili njihovo obavljanje poverava drugom preduzeću. kao i o visini njene naknade. godine) NAKNADA MATERIJALNE ŠTETE (Čl. U tom smislu eventualni propusti koji postoje na strani tuženih prilikom obavljanja ove komunalne delatnosti mogu biti od uticaja prilikom odlučivanja o regresnom zahtevu ukoliko takav zahtev bude istaknut između tuženih. što je obaveza tužene na osnovu čl. 154. tužilja svojim radnjama i svojim postupcima nije doprinela nastanku štete. 8. a zbog zakonom utvrđene odgovornosti i obaveze da na svojoj teritoriji organizuje obavljanje zoohigijeničarske službe i da organizuje uslove i sredstva za obavljanje ove delatnosti od strane preduzeća kojima su ti poslovi povereni. 205. da su komunalne delatnosti. pa je Opština odgovorna shodno čl. Zakona o komunalnim delatnostima predviđeno je da Opština u skladu sa ovim Zakonom uređuje i obezbeđuje uslove obavljanja komunalne delatnosti i njihov razvoj.253 - . sudu nisu pruženi dokazi da pravno lice koje obavlja komunalnu delatnost iz opravdanih razloga bilo sprečeno da obavlja ove poverene poslove. odlučio kao u izreci ove presude. jer je propust tužene što nije preko Opštinske uprave za inspekcijski nadzor. odnosno Veterinarske stanice u skladu sa zaključenim ugovorom. pa je primenom čl. 200. uklonila pse lutalice sa ulica. a članom 3.

upravo posledica nemogućnosti korišćenja vozila. tokom postupka je utvrđeno da tužilac uz zahtev za naknadu štete tuženom nije dostavio račune po kojima je vršio plaćanje. gde je lečen. Iz obrazloženja: Prema nalaženju ovoga suda za deo tužbenog zahteva na ime naknade štete za naknadu plaćene zakupnine za garažu u kojoj je bilo vozilo za period od kada ga je preuzeo od tuženog do trenutka kada mu je .254 - . a tuženom se sa zahtevom za naknadu štete obratio 30. to sud nije ni mogao dosuditi kamatu od dana kada je isti podnesen. već samo visinu i pravo na zateznu kamatu od dana dostavljanja zahteva za naknadu štete. ( Iz presude Višeg trgovinskog suda. za koji je odgovoran imenovani vozač. Naime.10. Uz zahtev nije dostavio račune po kojima je vršio plaćanje. to nije bilo neophodno da tužilac sačeka ishod spora kojim je utvrđeno njegovo pravo vlasništvo na navedenom vozilu. ispostavljen tuženom. a kako zahtev tužioca to nije bio. 13630/10 od 19. zaključivši da je u preostalom delu zahtev za isplatu zatezne kamate na iznos glavnog duga neosnovan. zaista i platio.03. Tom prilikom navedeni osiguranik tužioca je zadobio teške telesne povrede i prevezen je u Urgentni centar.2011.15 dinara. niti je iste dostavio uz tužbu. To lice nije istovremeno moralo biti i vlasnik vozila.tužiocu prouzrokovao navedenu štetu. da bi stekao aktivnu legitimaciju da traži naknadu označene zakupnine.2007. koji je tom prilikom upravljao vozilom osiguranim kod tuženog.06. Tužilac je na ime troškova lečenja bolničkoj ustanovi VMA isplatio ukupan iznos od 305.OBLIGACIONO PRAVO Iz obrazloženja: U prvostepenom postupku utvrđeno je sledeće činjenično stanje: dana 27. U vezi sa tim.okončanjem parnice u kojoj je utvrđeno njegovo vlasništvo . na ime kojih zahteva naknadu štete od tuženog.01.03.815. jer tužilac nije dostavio dokaz o tome da je troškove lečenja. kao i da je za to kriv odnosno odgovoran upravo tuženi. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. Tačan je navod tužioca da kamata na potraživanje po osnovu naknade materijalne štete počinje da teče od dana podnošenja zahteva.zahtev koji je tuženi primio nije bio kompletan u smislu da bi se po istom moglo postupiti. Stoga. a potom upućen na VMA. Takav zahtev. Po zahtevu za naknadu štete prouzrokovane nemogućnošću korišćenja vozila i neophodnošću njegovog garažiranja.2010. godine odn. Tuženi nije sporio da je takav zahtev tužioca primio. godine) 576. godine na mestu i na bliže opisani način dogodio se saobraćajni udes.) .omogućeno da isto registruje i koristi. aktivno je legitimisano lice koje je imalo pravo njegovog korišćenja. aktivnu legitimaciju ima lice koje je bilo nosilac prava korišćenja vozila u spornom periodu. 10188/06 (1) od 07. ali je morao u toku postupka dokazati da je garažiranje bilo neophodno. koji je svojim radnjama (odbijanjem davanja ovlašćenja za korišćenje vozila ili sl. bez uticaja je na drugačiju odluku žalbeni navod tužioca da tuženi nije sporio da je primio odštetni zahtev i da mu se tužilac obratio u vansudskom postupku . godine ) . godine. jer je šteta prouzrokovana plaćanjem zakupnine za garažu. u smislu napred navedenih razloga. kako je aktivno legitimisano po ovom osnovu lice koje ima pravo korišćenja.2010. i to bez obzira da li je bio vlasnik vozila. Pž.2008. Na utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo kada je obavezao tuženog na isplatu glavnog duga sa zateznom kamatom počev od dana podnošenja tužbe 21. već je to tek učinio po nalogu suda. kao ni osnov tužiočevog potraživanja. Pž. ne može se smatrati kompletnim. s tim što podneti zahtev mora biti kompletan.

10. Zbog izgubljenog izdržavanja od poginulog lica. S obzirom da za štetu . ima pravo na naknadu štete koju trpi gubitkom izdržavanja odn. U konkretnom slučaju. Osuđeni su na kazne zatvora. Naime. su bez uticaja. Obaveza naknade štete dospeva u trenutku nastanka. Navodi revizije da je imenovani tuženi u međuvremenu.2007. godine) 578. Zakona o obligacionim odnosima predviđena je i odgovornost roditelja za štetu koju pričine njihova maloletna deca. te se odgovornost za štetu i pasivna legitimacija tuženog u parnici za naknadu štete utvrđuju prema okolnostima i činjenicama koje su postojale u vreme njenog nastanka. Zakona o obligacionim odnosima .smatra se dospelom od trenutka nastanka štete. Članom 165. postao punoletan i stekao punu poslovnu sposobnost. 1869/07 od 24. izdržavano lice stiče pravo na naknadu štete pa stoga može ostvariti i zateznu kamatu od dospelosti pojedinačnih iznosa novčane rente za sve dospele obroke posle datuma njihovog utuženja. stav 3. posle podnošenja tužbe. ovi tuženi su u kritično vreme umišljajno lišili života imenovanog vozača taksi vozila. istog Zakona. Tužioci su supruga ubijenog i njegove kćerke. odgovornost roditelja i dece je solidarna.saglasno članu 160. saglasno članu 186. Obaveza naknade štete . Zakona o obligacionim odnosima. tada starog 48 godina. Kako je ustanovljeno. oba tužena su bili maloletni. Prema članu 194. Sigurno je da takav propust postoji ako dete izvrši krivično delo razbojništva. stav 1. kao saizvršioci.njegovi roditelji nisu pasivno legitimisani u ovoj parnici. tj.odgovara i dete. lice koje je poginuli izdržavao ili redovno pomagao. Iz obrazloženja: Neosnovano se u reviziji ističe da je obaveza tuženih na plaćanje naknade štete utvrđena tek donošenjem prvostepene presude. Usvajajući tužbeni zahtev nižestepeni sudovi su pravilno primenili odredbe materijalnog prava. pravnosnažnom presudom u krivičnom postupku oglašeni krivim za krivična dela – teški slučajevi razbojništva i neovlašćenog nabavljanja i nošenja vatrenog oružja. stav 4. a tuženi su i roditelji izvršioca ovog krivičnog dela sa kojima su živeli u porodičnoj zajednici.prema članu 186. pa da zbog toga tužioci mogu imati pravo na zakonsku zateznu kamatu na utvrđene mesečne iznose tek od dana presuđenja. pravilno je utvrđena odgovornost tuženih. U vreme izvršenja krivičnog dela i nastanka štetnog događaja. zbog čega . obaveza naknade štete smatra se dospelom od trenutka nastanka štete. . Iz obrazloženja: Utvrđeno je sledeće činjenično stanje: imenovani tuženi su. kao i ono koje je po zakonu imalo pravo zahtevati izdržavanje od poginulog. Rev.255 - . kako je to predviđeno članom 166. a ne od dana dospelosti svakog pojedinačnog mesečnog iznosa.po navodima revizije . Zakona o obligacion im odnosima . a osnov njihove odgovornosti je propust u vaspitanju i nadzoru nad decom.OBLIGACIONO PRAVO 577. (Presuda Vrhovnog suda Srbije. istog Zakona. pomaganja. pa se ona i utvrđuje prema okolnostima i činjenicama koje su postojale u vreme nastanka štete.

867/05 od 07. ocenom izvedenih dokaza u smislu člana 8. (Presuda Vrhovnog suda Srbije. Rev. kako je Okružni sud uzeo da su navedeni troškovi utvrđeni po cenama u vreme presuđenja.za ubuduće.05. Iz obrazloženja: U prvostepenom postupku.1999. 508/04 od 22. počev od donošenja prvostepene presude. ova vrsta štete naknađuje se plaćanjem novčane rente. ako sud ne odredi što drugo ( član 188. da se ne radi o kapitaliziranoj renti iz člana 188. počev od donošenja prvostepene presude. godine) 579. Prema članu 194. ZPP-a je utvrđeno: dana 26. kako su pravilno našli i nižestepeni sudovi.1996. tužioci su momentom pogibije svoga oca stekli pravo da od tuženog traže naknadu štete za izgubljeno izdržavanje. Gž. što proizilazi iz okolnosti da je veštak O.07. pa do isplate. br. Zakona o obligacionim odnosima.2005. Jasno je. Zakona o obligacionim odnosima. pa do isplate. stav 4.OBLIGACIONO PRAVO Dakle.2004. to može biti prvi dan u narednom mesecu za prethodni mesec. međutim. godine tužilac je povređen od strane šiptarskih terorista u selu Klinčina – Opština Peć. Tužbu za naknadu štete podneli su 01. Iz obrazloženja: Po nalaženju Okružnog suda tužiocu na utvrđeni iznos naknade za troškove sahrane zakonska zatezna kamata pripada od dana presuđenja. Za štetu nastalu telesnom povredom usled akata terora odgovara država čiji su organi bili dužni da spreče takvu štetu. pri čemu zastupnik tužilaca nije imao primedbi niti novih predloga za veštačenje. U konkretnom slučaju. saslušan na poslednjoj raspravi izjavio da ostaje pri nalazu i mišljenju. Na osnovu usaglašenih nalaza i mišljenja sudskih veštaka utvrđeno je da je umanjena opšta životna aktivnost tužioca za 50% trajno i definitivno. Prema tome.03. godine i počev od tada im je dosuđena naknada štete za izgubljeno izdržavanje . ovog Zakona ). kada bi dužnik bio dužan da plati zakonsku zateznu kamatu tek od izvršene kapitalizacije. a ne za protekli period. Pored toga. godine) 580. Kritičnom prilikom tužilac je zadobio teške telesne povrede koje se ogledaju u traumatskoj amputaciji drugog i trećeg prsta desne šake i trećeg i četvrtog prsta leve šake. jer je visina sporne naknade u stvari utvrđena u vreme presuđenja. B. tako po pravilnoj primeni materijalnog prava oštećenom pripada zakonska zatezna kamata na iznos materijalne štete utvrđene prema cenama u vreme presuđenja. sa više rana i hronično aksiozno depresivnim sindromom. (Iz presude Okružnog suda u Valjevu. stav 2. Novčana renta dosuđena na ime naknade štete plaća se mesečno unapred.256 - . Oštećenom pripada zakonska zatezna kamata na iznos materijalne štete utvrđene prema cenama u vreme presuđenja.07. Otuda proizilazi da tužioci imaju pravo na zakonsku zateznu kamatu od dana dospelosti svakog pojedinog mesečnog iznosa novčane rente. utvrđeno je . stav 2.

257 - . juna 1995. godine) 581.00 dinara. ZPP. br. straha. ________od 16. 553/91 od 20. počev od 1. da tužilac po osnovu smanjenja radne sposobnosti od 20% na godišnjem nivou trpi štetu zbog izgubljene dobiti 12.1995. pa i u vidu rente određeni novčani iznos. bez obzira da li su oni krivi što je do takvih akata došlo. Kada se presudom obavežu tuženici da solidarno plate tužiocu naknadu štete. marta 2001. je svojim rešenjem Gž. u mesecu za tekući mesec..2002.00 dinara. jer se izreka presude ne može ispitivati u pogledu pravilne primene materijalnog prava. (Iz presude Okružnog suda u Beogradu.2003. ZOO u obavezi da tužiocu tu štetu nadoknadi.Mesna zajednica. radi čega je delimično usvojio tužbeni zahtev i odlučio kao u stavu prvom izreke. kao društvene političke zajednice. pa su organi tužene dužni da takve akte spreče. br. godine.9. prvostepeni sud je izveo zaključak da su isnosi dosuđeni.11. ZOO.00 dinara.. stav 1. Gž. s tim što bi dospele rate bili dužni isplatiti odjednom sa dosuđenom zateznom kamatom. Naime.. stav 2. Prema utvrđenom činjeničnom stanju proizilazi.2002. br.OBLIGACIONO PRAVO daje tužilac. a za višak odbio kao neosnovan tužbeni zahtev kao u stavu drugom pobijane presude. godine ukinuo presudu Opštinskog suda u I. i po nalaženju Okružnog suda štetu nastalu usled akta terora u obavezi je tužiocu da naknadi tužena u smislu člana 180. kao u stavu prvom izreke pobijane presude na ime pretrpljenih fizičkih bolova. Tužena je na osnovu odredbe člana 180.765.. Okružni sud u U. U takvom slučaju učinjena je bitna povreda odredaba parničnog postupka iz čl. godine i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje. Iz obrazloženja: Presudom Opštinskog suda u I. godine. s obzirom na ustavne i zakonske odredbe o položaju i ulozi čoveka u društvu i o pravima i dužnostima tužene. 10586/03 od 14. a o čemu prvostepeni sud daje iscrpne razloge.2003. P. kojom su tuženici obavezani da tužiocu solidarno na ime mesečne rente zbog izgubljene dobiti isplaćuju iznos od 54. P. Razloge koje je u pobijanju presude dao prvostepeni sud u svemu kao pravilne.1. tačka 14. br. U obrazloženju drugostepenog rešenja je navedeno sledeće: Predmet raspravljanja je izmena ranije dosuđene rente tužiocu po pravosnažnoj presudi istog suda P. Ovo zbog toga što su organi tužene bili dužni da spreče ovaj akt nasilja. ________od 20.6. ________od 16.00 dinara mesečno.. naruženosti i umanjenja opšte životne aktivnosti pravična naknada za tražene vidove štete. i utoliko je izmenjena presuda istog suda P.064. onda se ne može odrediti da datu novčanu sumu plati svako od tuženika pojedinačno. nalazeći da je visina dosuđene naknade neimovinske štete na ime umanjenja opšte životne aktivnosti adekvatna pretrpljenoj šteti. te da kod tužioca postoji naruženost jakog stepena. 354. ________od 17. ili prosečno mesečno u iznosu od 1.. pa ubuduće i to do 10. obavezani su tuženici da tužiocu na ime naknade štete u vidu rente solidarno plaćaju mesečni iznos od po 1. koja se stara i o bezbednosti zemlje i građana. jer su akti terora u prvom redu upereni protiv državnog i društvenog uređenja. Zbog navedenog. prihvata i ovaj sud. Protiv navedene presude žalbu je izjavio jedan od tuženika . godine. trpeo strah i fizičke bolove – intenziteta i trajanja bliže opisanih u obrazloženju pobijane presude. .064.9.

11. Zakona o obligacionim odnosima.647.. i sam doprineo da se šteta poveća.. te čl.. a polazeći od osnovnih pravila o naknadi materijalne štete iz člana 155.00 dinara tužilac u potpunosti namiren u svome traženju. Za taj iznos ugrađen je materijal i u taj iznos uračunata je i vrednost pružene usluge za opravku tužiočevog vozila u A. prema mišljenju nižestepenih sudova.01.1997. doprineo povećanju prouzrokovane štete.. oznake ______. da je vreme kada je šteta . a zbog saobraćajne nezgode koju je doživeo u Jugoslaviji krivicom osiguravačevog osiguranika (štetnika).360 austrijskih šilinga. Nižestepeni sudovi su stali na stanovište da se pitanje naknade štete u predmetnom slučaju rešava primenom odredaba Zakona o obligacionim odnosima. jer je oštećenim vozilom otputovao u A. 62/2003 od 17. s obzirom na značajnu vremensku distancu između dana kada se saobraćajna nezgoda dogodila i kada su izdati računi kao dokaz o izvršenoj opravci vozila.064.OBLIGACIONO PRAVO Međutim. reg. 186. To je iznos štete koja je za tužioca nastala u saobraćajnoj nezgodi na dan 21. umesto da mu solidarno plaćaju utvrđeni iznos od 1. ZPP to je ožalbena presuda ukinuta u odnosu na oba tuženika..11. i 189. reg.. kako je sporno da li ta nadoknada treba da se vrši i domaćoj ili stranoj valuti. Domaćem državljaninu na privremenom radu u inostranstvu vlasnik putničkog automobila koje je kupio i registrovao u inostranstvu za stranu valutu. Stoga. donoseći po žalbenoj presudi prvostepeni sud obavezuje tuženike da tužiocu solidarno plaćaju mesečno iznos od po 1.1997. godine došlo do saobraćajne nezgode u kojoj je oštećeno tužiočevo vozilo marke "M. Ovakav zaključak nižestepenih sudova se za sada ne može prihvatiti.064. nižestepeni sudovi stoje na stanovištu da je tužilac postupio suprotno osnovnom načelu zabrane prouzrokovanja štete. Osim toga. Ovo vozilo bilo je osigurano kod tuženog.258 - . Za nezgodu je kriv vozač koji je upravljao vozilom marke "Jugo 45". Gž. Zakona o obligacionim odnosima. br. Nižestepeni sudovi su ove dokaze cenili. ATC sa pripadajućom kamatom. kako je sam naveo nakon boravka u Jugoslaviji. godine. Vrhovni sud stoji na stanovištu da tužiocu treba nadoknaditi onu štetu koju je on stvarno i pretrpeo. Iz tih razloga odbijen je zahtev tužioca za isplatu traženog iznosa od 37. ali su našli da su ti dokazi bez značaja.647..00 dinara.2003. Takođe je utvrđeno da je na tužiočevom vozilu nastala šteta koja u dinarima iznosi 31. Da bi se pravilno utvrdila visina štete bitno je utvrditi koja su oštećenja nastala u momentu saobraćajnog udesa i prema tim oštećenjima ceniti koji je to iznos koji tuženi treba da plati. a s obzirom na činjenicu da je šteta prouzrokovana na tlu naše zemlje krivicom jugoslovenskog državljanina i što je tužilac. Kao dokaz tužilac je podneo račune koji potiču iz marta 2000. tako oštećenim vozilom otputovao u A.00 dinara. 201.. stav 2. nižestepeni sudovi stoje na stanovištu da je dosuđivanjem iznosa od 31. Iz obrazloženja: Iz spisa predmeta proizilazi da je 21. Stoga šteta koju tužilac traži ne bi predstavljala ekvivalent onoj šteti prouzrokovanoj na dan štetnog događaja. godine.360. No. br.00 dinara kao mesečni iznos rente u čemu se ogleda i apsolutna bitna povreda postupka. S obzirom da su tuženici jedinstveni suparničari iz čl. ______. Pri utvrđivanju visine te štete mora se imati u vidu činjenica da je tužiočevo vozilo registrovano i osigurano u A. Tužilac je tužbom tražio da se utvrdi njegovo potraživanje u iznosu od 37. pripada naknada štete u stranoj valuti. (Iz rešenja Okružnog suda Užice. Nije sporno da tuženi treba da nadoknadi štetu tužiocu.. čime je... godine) 582."..

te dokaz da je upravo tužilac izvršio isplatu tih računa. kojim je tužena Direkcija kao investitor poverila tuženom JP “B. Ovo zbog toga što je tužilac živeo i radio u A. dana 25. stav 1. dati tužiocu mogućnost da dostavi dokaze o tome koliko je platio troškove opravke vozila u A..“ održavanje i čišćenje javnih površina u zimskim uslovima.2003. U vreme povređenja oca tužioca bila je temperatura vazduha u tom području minus 8 stepeni. Utvrđeno je da je tužena preduzeća osnovala Opština U. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju... polazeći od stepena oštećenja vozila. Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja. saglasno članu 189.. da li se troškovi odnose na oštećenja koja su nastala u saobraćajnom udesu.. i kako je zbog toga pogrešno primenjeno materijalno pravo.12. operisan je 26. budući da po nalazu veštaka i iskazima svedoka on nije bio u alkoholisanom stanju. odnosno utvrdiće visinu nastale štete prema cenama na dan presuđenja...12. Zakona o obligacionim odnosima.. tužilac bi imao pravo na razliku između pravnosnažno dosuđene štete i štete koja bi se odredila u deviznom iznosu.. sada pokojni otac tužioca prelazio je most i okliznuo se zbog leda koji se celom površinom nalazio na mostu.. s tim što bi se cene odredile prema cenama u A. u momentu kada je za njega nastala šteta. tako i za učinjenu uslugu.. preduzeća i druga pravna lica koja vrše komunalnu ili drugu sličnu delatnost od opšteg interesa. i to prema cenama koje važe na prostoru A. stav 2.. Utvrđeno je da je do nastanka štete došlo zbog neuklanjanja snega i leda sa mosta što predstavlja propust u radu tuženih. To dalje znači da će u ponovnom postupku prvostepeni sud... odgovaraju za štetu ako bez opravdanog razloga obustave ili neredovno vrše svoju uslugu. Istog dana prebačen je u Urgentni centar u B. naknadi tužiocu nastalu nematerijalnu štetu. U ponovnom postupku prvostepeni sud će postupiti po primedbama iz ovog rešenja. što je prouzrokovalo unutar lobanjsko krvarenje i nagnječenje mozga.. Nakon utvrđivanja ovih činjenica. godine. Kako na navedeni način nižestepeni sudovi nisu postupali prilikom utvrđenja visine stvarne štete koju je tužilac pretrpeo na svom putničkom vozilu u predmetnoj nezgodi.12.. Prev.... godine) 583. sud bi svakako bio dužan da prema stepenu oštećenja vozila utvrdi vrednost nastale štete.259 - .. ukoliko bi nastala šteta bila veća od već dosuđene. u momentu presuđenja. godine a preminuo je 31. most je bio pokriven ledom.12.OBLIGACIONO PRAVO nastala tužilac živeo i radio u A..1998.. a da na strani pokojnog oca tužioca nije bilo doporinosa nastanku štete. godini. Zakona o obligacionim odnosima).. odnosno to obeštećenje treba da bude devizno obeštećenje. . (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije.“ da solidarno sa JP Direkcija za izgradnju U. udario je glavom u tvrdu podlogu. godine. broj 187/03 od 04.. revizija tužioca je usvojena i nižestepene odluke ukinute su u pobijajućem delu. te kako su odlučne činjenice zbog toga ostale neutvrđene. a stoga obeštećenje tužioca treba da bude takvo da će mu omogućiti da uspostavi stanje koje je bilo pre nego što je šteta nastala (član 185.1998. Zakona o obligacionim odnosima. odnosno koliko bi iznosila vrednost za popravku vozila i to kako za materijal.1998. Prema odredbi člana 184. Ukoliko tužilac takve dokaze ne bi pružio... a da su tuženi između sebe zaključili ugovor o obavljanju komunalne delatnosti u 1998. pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su obavezali tuženog JKP “B. pa će potom doneti novu odluku u ovoj parnici..

nije osnovano. Rev.2002. u postupku je utvrđeno da su za štetu nastalu na strani tužioca odgovorni tuženi kao javna preduzeća koja su bila odgovorna za održavanje i čišćenje javnih površina. koji je organizovala tužena osnovna škola u T. Prema stanovištu drugostepenog suda tužena odgovara po principu krivice. Krosu su prisustvovali nastavnici fizičkog vaspitanja i razredne starešine odeljenja. Stanovište drugostepenog suda da tužena nije obavezana da naknadi tužilji štetu koju je pretrpela je pogrešno. pa kako nije utvrđena njena krivica. Zakona o . pobijanom presudom je preinačena prvostepena presuda tako što je odbijen tužbeni zahtev tužilje za naknadu štete.. čine sastavni deo oružanih snaga odbrane zemlje. Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je zaključio da je tužena odgovorna za štetu koju je tužilja pretrpela po principu objektivne odgovornosti za opasnu delatnost. i 18. Stoga se neosnovano revizijom tuženog ističe nedostatak pasivne legitimacije u ovom sporu i navodi da je radna organizacija u kojoj je otac tužioca bio zaposlen dužna da naknadi nastalu štetu. Škola kao organizator krosa odgovara po principu objektivne odgovornosti za štetu koju pretrpi učesnik krosa. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. odgovorna za štetu koju je tužilja pretrpela.2002. Zakona o obligacionim odnosima. niti da bude veća nego što bi bila. oktobra 1988. Objektivna odgovornost tužene zasniva se na članu 181. tužilja je pala i zadobila prelom gležnja leve nadlaktice. a tužilja je trčala sa učenicima V razreda. 210/92 od 28. Tužilja je zadobila telesnu povredu usled okolnosti koje su nastale tokom trke gužve koju su izazvali učesnici krosa radi zauzimanja što boljih pozicija. Ovo iz razloga što se odredbama člana 17. godine. jer odgovornost tužene kao organizatora kroza nije uslovljena njenom krivicom. Zakona o obligacionim odnosima koji predviđa da preduzeće i druga pravna lica koja vrše komunalnu ili drugu sličnu delatnost od opšteg interesa odgovaraju za štetu ako bez opravdanog razloga obustave ili neredovno vrše svoju uslugu. koji je činilo pet odeljenja.OBLIGACIONO PRAVO Naime. nisu ispunjeni uslovi za smanjenje odgovornosti tužene po principu podeljene odgovornosti u smislu člana 192. što drugostepeni sud nije prihvatio. Rev. Zakona o obligacionim odnosima.260 - 585. Iz obrazloženja: Predmet spora je zahtev tužilje za naknadu nematerijalne štete zbog povrede na krosu 7. jer je kao organizator okupljanja većeg broja lica (organizator krosa). i 18. te da ne postoji odgovornost Republike za pogibiju pripadnika MUP-a kao i da vojna služba u uslovima ratnog stanja isključuje odgovornost države. . Zakona o odbrani. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. godine) Isticanje u žalbi tužene da pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u ratnim uslovima saglasno članu 17. 244/01 od 10. Kako prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilja nije doprinela da šteta nastane..11. u smislu člana 184.07. br. godine) 584. u gužvi koja je nastala. Prema utvrđenom činjeničnom stanju kros je bio obavezan za učesnike tužene od V do VIII razreda. Na startu trke. Uzrok nekontrolisanog kretanja učesnika krosa nema uticaja na oslobađanje odgovornosti tužene kao organizatora.

Prema tome. (Gž. stav 2.OBLIGACIONO PRAVO odbrani. 10586/03 – P. ZOO). polazni osnov za utvrđivanje visine štete na bazi tzv. najsličniji oštećenom vozilu. Zakona o obligacionim odnosima. uz odbitak vrednosti spašenog ostatka. stav 1. 4048/01) 586. "totalne štete" obaveže odgovorno lice na plaćanje onog novčanog iznosa koji je potreban da oštećeni njime na tržištu polovnih automobila pribavi automobil najsličniji oštećenom. štetu nastalu usled akata terora. pa je shodno tome. s obzirom na ustavne i zakonske odredbe o položaju i ulozi čoveka u društvu i o pravima i dužnostima tužene kao društveno-političke zajednice. stav 1. br. u smislu člana 180. odgovorna da oštećenima naknadi štetu. i 3. U mnogim slučajevima ubistva pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova izvršena su od strane terorističke organizacije OVK pa je tužena saglasno odredbi člana 180. Iz obrazloženja: U ovoj parnici sporna je visina štete koju je tužilac pretrpo povodom oštećenja putničkog vozila nastalog u saobraćajnoj nezgodi. Zakona o obligacionim odnosima. "totalne štete" treba da bude tržišna vrednost – cena oštećenog vozila u vreme donošenja sudske odluke. predviđa da u slučaju ratnog stanja jedinice organa unutrašnjih poslova mogu biti upotrebljene za izvršenje borbenih zadataka i da se te jedinice izvršavanjem borbenih zadataka potčinjavaju starešini Vojske Jugoslavije koji komanduje borbenim dejstvima. (Gž. Zakona o obligacionim odnosima radi o solidarnoj odgovornosti više lica. prilikom odlučivanja o naknadi štete na putničkom vozilu na bazi tzv. Zakona o obligacionim odnosima koja bi isključivala odgovornost tužene. pa su organi tužene dužni da takve akte spreče. 66/03 – P. br. . uz odbitak vrednosti spašenog ostatka. u konkretnom slučaju prvostepeni sud bio dužan da obaveže tuženika na plaćanje onog novčanog iznosa koji je potreban da tužilac njime na tržištu polovnih automobila pribavi automobil. br. bez obzira da li je ova šteta prouzrokovana u vreme proglašenja ratnog stanja. I za slučaj da je jedinica u kojoj je povređen tužilac u vreme njegovog ranjavanja stavljena pod komandu Vojske Jugoslavije i to ne bi isključivalo obavezu tužene da naknadi štetu pripadniku svog organa zbog vršenja delatnosti sa visokim stepenom rizika. pa se ne može smatrati višom silom shodno odredbi člana 177. "totalne štete". a prema stanju vozila na dan štetnog događaja. 9069/01) I po nalaženju Okružnog suda. Osnovni princip kod naknade materijalne štete je obaveza odgovornog lica da uspostavi stanje koje je bilo pre nego što je šteta nastala – član 185. Agresija NATO nije bila neočekivani i neizvesni događaj. jer su akti terora u prvom redu upereni protiv državnog i društvenog uređenja. pri čemu su se stranke saglasile da se visina štete ima utvrditi po principu tzv. Ukoliko osim odgovornosti tužene ima odgovornosti i Savezna država za prouzrokovanu štetu. stav 1. nalaže sudu da. 587. obaveza odgovornog lica da uspostavi stanje koje je bilo pre nego što je šteta nastala (član 185. koja se stara i o bezbednosti zemlje i građana. ZOO. br. u obavezi je da tužiocu naknadi tužena Republika Srbija – Ministarstvo unutrašnjih poslova RS. onda se u smislu odredbe člana 206. Ovo zbog toga što su organi tužene bili dužni da spreče ovaj akt nasilja bez obzira da li su oni krivi što je do takvih akata došlo.261 - . Osnovni principi kod naknade materijalne štete.

Rev. godine) 590. Uspostavljanje stanja koje je bilo pre nego što je šteta nastala u smislu člana 185. Zakona o obligacionim odnosima izvršiće se isplatom novčane naknade od strane tuženog za troškove opravke tužiljinog vozila sa zateznom kamatom. 486/98 od 16. prilikom odlučivanja o naknadi štete na putničkom vozilu na bazi tzv. 12. ZPP.04. Obaveza naknade štete smatra se dospelom od trenutka nastanka štete. nalaže sudu da. godine) 591. godine) 588. koje u suštini zavise od ponude i potražnje. ZOO). Gž. 797/00 od 11. Rev. 1014/96 od 15.tuženi organ je uspostavio stanje koje je bilo pre nego što je šteta nastala i tužilac je uspostavljanjem pređašnjeg stanja otklonio običnu ili stvarnu štetu i nema pravo na veći iznos obične štete (Vrhovni sud Srbije. odnosno vrednost tužiočevog automobila na tržištu polovnih vozila iz nalaza i mišljenja navedenog veštaka kao i iz prvostepene presude nije jasno.kablova . a u vreme izvršenog veštačenja od 14.1998. uz odbitak vrednosti spašenog ostatka. (Vrhovni sud Srbije. br. Prilikom utvrđivanja tržišne vrednosti odnosno cene nekog dobra. da li je ovo istovremeno tržišna cena. godine. niti se o tome prvostepeni sud izjašnjavao.2000.02. Tržišna cena je realna kategorija i do nje se mora doći ispitivanjem tržišta. septembra 1999. Prema odredbi člana 185. mora se poći od stvarnih uslova na tržištu i kretanja cena. u ovom slučaju polovnog putničkog vozila. prihvatajući u celini nalaz i mišljenje veštaka mašinske struke. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu Gž. tačka 14. (Iz presude Opštinskog suda u Ljigu P. godine) 589. (Vrhovni sud Srbije. obaveza odgovornog lica da uspostavi stanje koje je bilo pre nego što je šteta nastala (član 185. 7136/98 od 16.10. 1.262 - . Prev.OBLIGACIONO PRAVO Vrednost tužiočevog vozila prema stanju vozila na dan nastanka štete. stav 2. godine) Osnovni principi kod naknade materijalne štete.04. pri čemu je očuvanost vozila samo jedan od uslova koji utiče da cena bude manja ili veća. Međutim. br.2000. st. Povraćajem robe .1998.04.620. u konkretnom slučaju utvrđivanjem cene pri nabavljanju automobila istog ili sličnog tužiočevom na tržištu polovnih automobila. Zakona o obligacionim odnosima štetnik je dužan da uspostavi stanje u imovini oštećenog onako kakvo je bilo pre nastanka štete. "totalne štete" obaveže odgovorno lice na plaćanje onog novčanog iznosa koji je potreban da oštećeni njime na tržištu polovnih automobila pribavi automobil najsličniji oštećenom. prvostepeni sud je utvrdio u iznosu od 84. počev od dana kada je tužilja te troškove isplatila. (Iz presude Okružnog suda u Zrenjaninu. 592. 6504/97 od 29. stav 1. 1998. čime je učinio bitnu povredu parničnog postupka iz člana 354. 64/00 od 25.00 dinara. stav 2. godine) .2000.

4700/97 od 21. . od 16. 600.1997. prouzrokovanu štetu su dužni da solidarno naknade oba štetnika. godine) 593. 25/97 od 12. 595. Izuzetno u slučaju kvara ili više sile. Jugoslovenski državljanin na privremenom radu u inostranstvu ima pravo na isplatu sume osiguranja u devizama.1997. godine) Propusti u sudskom postupku ne mogu biti razlog da se inflatorna šteta prevali na sud. godine) Isporučilac je dužan da potrošaču obezbedi kontinuirano snabdevanje električnom energijom.1998.01. (Iz rešenja Okružnog suda u Zrenjaninu. 3119/95. 714/97) Pravno lice ne može biti odgovorno za štetu prouzrokovanu davanjem netačnog obaveštenja o činjenicama o kojima se vodi zvanična evidencija u državnom organu kada je obaveštenje pribavljeno nezvanično od penzionisanog radnika tog organa. odnosno državu.06. (Vrhovni sud Srbije. (Viši privredni sud. Rev. Pž.263 - 594. 598. a ukoliko to nije moguće sud će odrediti da ono isplati oštećeniku odgovarajuću svotu novca na ime naknade štete. godine) Prskanje voćnjaka otrovnim pesticidima može se vršiti ako su o tome obavešteni držaoci pčela i to najmanje 48 časova pre prskanja. (Iz odluke Vrhovnog Srbije Rev.05.10. koji je posledica više sile. odnosno kada iznos novčane naknade štete nije određen. (Vrhovni sud Srbije. 597. a u protivnom odgovara za štetu koju potrošači električne energije pretrpe.1996. 596. godine) Ako radnik pretrpi štetu na radu ili u vezi sa radom usled radnje za koju odgovara preduzeće i treće lice. 989/97 od 12. 599. obavi u što kraćem roku vodeći računa o vremenu koje najviše odgovara potrošačima. ako štetu nastalu u zemlji otkloni u inostranstvu. i isporučilac je dužan da radove na otklanjanju kvara.OBLIGACIONO PRAVO Odgovorno lice je dužno da uspostavi stanje koje je bilo pre nego što je šteta nastala.1995.03. (Vrhovni sud Srbije. Rev. 2544/97) Zahtev radi novčane naknade pretrpljene štete mora biti izražen "odgovarajućom svotom novca".03. 3593/96 od 02. (Iz presude Saveznog suda Gzs. a sud ne može usvojiti tužbeni zahtev koji nije tako formulisan. godine) . Rev. 1190/96 od 20. (Vrhovni sud Srbije. Rev. isporuka električne energije može biti privremeno obustavljena ili ograničena.1996. niti odrediv po datim elementima. Gž.

44/85 od 05. godine) Roditelji maloletnog deteta. 606. pa vlasnik ne može tražiti da mu se na ime naknade štete plati vrednost izvađenog i odnetog šljunka.264 - 603. primili u svoj stan. (Vrhovni sud Srbije. list SAP Vojvodine".09. Zakona o obligacionim odnosima već se ima uzeti u obzir i odredba člana 179. jer se u skladu sa čl. godine) 601. Beograd. tada obim štete koji plaća osiguravajuća organizacija nije ograničen pa shodno primeni člana 188.1990. a takvo vaspitanje može se osnovano pripisati u krivicu njegovih roditelja. ova suma nije ograničena visinom ugovorene osigurane sume. koje su posle bekstva iz prihvatilišta. 24/77). Gzs. br.1994. (Savezni sud. Pž. 168. (Iz presude Višeg privrednog suda u Beogradu. (Vrhovni sud Srbije. odnosno opravke stvari sa kamatom na priznati novčani iznos štete od dana kupovine nove stvari odnosno opravke oštećene stvari. 1.11. godine) Lice koje primi nenaručenu robu odgovara pošiljaocu za štetu koja nastane time što je robu otuđio drugom u svoje ime i za svoj račun. ZOO. Pri tome je bez značaja ko je neispravnu gumu proizveo. 602.12. gde je bilo smešteno.1990.1991. (Savezni sud. ne može se osnovanost tužbenog zahteva oceniti samo primenom člana 501. godine) Kada oštećeni umesto uništene odnosno oštećene stvari kupi novu ili sam opravi oštećenu stvar ima pravo na naknadu štete u visini troškova koje je imao za kupovinu odnosno opravku stvari u momentu kupovine. poverilac ima pravo da zahteva da mu se umesto rente isplati jedna ukupna svota čija se visina utvrđuje prema visini rente i verovatnom trajanju poveriočevog života uz odbitak odgovarajuće kamate. 1985. 604. 849/84) . . Rev. Zakona o obligacionim odnosima postupci maloletnog deteta imaju smatrati kao posledica njegovog lošeg vaspitanja. stav 1. 120/90 od 04. solidarno su odgovorni za štetu koju njihovo maloletno dete pričini krađom zlatnog nakita. Rev.09. i 4. (Vrhovni sud Srbije. Prev. Šljunak je opšte dobro a ne imovina vlasnika. Zakona o obligacionim odnosima prema kojoj proizvođač po osnovu objektivne odgovornosti odgovara za štetu nastalu zbog nedostatka stvari koja predstavlja opasnost štete za lica i stvari. kad je proizvođač vozila tu gumu ugradio u vozilo i vozilo stavio u promet. st. Pri tome. 185. ZOO) može postići opravkom oštećenog vozila ili je to moguće postići samo zamenom celog vozila. 605. 92/91 od 21. stav 1. 124/90 od 11.OBLIGACIONO PRAVO Ako je ugovorom o osiguranju imovine i lica koji je zaključen na osnovu Zakona o osiguranju imovine i lica ("Sl. Gzs. uzrasta preko 7 godina. U svetlu navedenih propisa ima se ceniti da li se uspostavljanje stanja koje je bilo pre nego što je šteta nastala (čl. godine) Kad tužilac traži da mu proizvođač zameni vozilo oštećeno u saobraćajnoj nezgodi do koje je došlo usled fabričke greške na unutrašnjoj gumi. 2652/94 od 22. utoliko pre što su znali za nedozvoljeno ponašanje svog vaspitno zapuštenog deteta.12.

te stoga tužilac ima i pravo na zateznu kamatu. došlo bi do dvostruke revalorizacije novčanog potraživanja. Zakona o obligacionim odnosima) 608.2012) 609. Iz obrazloženja: U odluci kojom je tužiocu dosuđena izmakla korist u iznosu od 1. . stav 1. Iz obrazloženja: Članom 189. Rev. s obzirom na to da se u tom trenutku naturalna obligacija pretvara u novčanu. OBIM NAKNADE MATERIJALNE ŠTETE (Čl. shodno članu 277.94 dinara sa kamatom. Zatezna kamata na iznos naknade štete prouzrokovane neizvršenjem novčane obaveze. 1202/81) 607. te bi na taj način tužilac dobio veću vrednost nego što predstavlja manjak u njegovoj imovini. prema kojoj je štetnik obavezan da uspostavi pređašnje stanje. Zakona o obligacionim odnosima od dana presuđenja. što znači da namiri manjak koji nastaje u imovini oštećenog. zbog nepravilne primene materijalnog prava činjenično stanje takođe nije potpuno utvrđeno. Kada bi se tuženi kao štetnik obavezao da plati zateznu kamatu od nastanka štete na novčani iznos utvrđen po cenama dugovane robe u vreme presuđenja. osim ako zakonom nije drugačije određeno. što je suprotno odredbi člana 190. izuzev slučaja kad zakon naređuje što drugo. Pri oceni visine izmakle koristi uzima se u obzir dobitak koji se mogao osnovano očekivati prema redovnom toku stvari ili prema posebnim okolnostima. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da se visina naknade štete određuje prema cenama u vreme donošenja sudske odluke.308. a ne od dana nastanka štete. stav 2. čijem je nastanku doprineo svojom krivicom. U tom momentu se naturalna obligacija pretvara u novčanu obavezu. Izmakla korist je sprečavanje povećanja nečije imovine. 8256/11 od 14. (Vrhovni sud Srbije. teče od dana presuđenja. kao da nije bilo štetne posledice. a čije je ostvarenje sprečeno štetnikovom radnjom ili propuštanjem. Zakona o obligacionim odnosima.218. Saglasno ovoj zakonskoj odredbi tužilac ima pravo na naknadu štete zbog neisporučene robe prema cenama iste u vreme donošenja sudske odluke.03. Visina naknade se određuje prema cenama u vreme donošenja presude.265 - . (Iz presude Privrednog apelacionog suda Pž. Materijalna šteta se naknađuje uspostavljanjem pređašnjeg stanja ili isplatom novčane naknade radi otklanjanja štetnih posledica. 189 – 192.OBLIGACIONO PRAVO Štetnik je obavezan da oštećenom naknadi štetu.

U tom pogledu. niti za usaglašavanje evidencije". Prema članu 189. a da se roba iz magacina izdaje na osnovu trebovanja od strane ugostiteljskog objekta i da tužilja "nije imala nikakvo zaduženje niti za potpisivanje otpremnice. a čije je ostvarenje sprečeno štetnikovom radnjom ili propuštanjem. prodajom predmetne robe trećem licu. Kada to tvrdi. Naime. Sa napred izloženog. koja se takođe izražava u vidu razlike između nabavnih troškova robe i cene po kojoj je tužilac robu prodao trećem licu. Cena robe se formira na bazi troškova i očekivane dobiti. Iz obrazloženja: Ne vodeći računa o primeni pravila iz odredbe člana 192.266 - . Zakona o obligacionim odnosima. a koju nije ostvario jer posao sa tuženim nije realizovan. godine) 610. kod odgovora na pitanje da li postoji doprinos zaposlenog sopstvenoj šteti. od odgovora na to pitanje zavisi i da li postoji ili ne njegov doprinos sopstvenoj šteti . godine tužilja tereti zato što je "razdužila" centralni magacin bolnice za naznačenu robu bez trebovanja. prvostepeni sud ne meri doprinos tužilje aktiviranju procedure otkaza. S druge strane. ZOO pri oceni visine izmakle koristi uzima se u obzir dobitak koji se mogao osnovano očekivati prema redovnom toku stvari ili prema posebnim okolnostima. Zakona o obligacionim odnosima (dalje: ZOO) izmakla korist je sprečavanje povećanja nečije imovine. Od odgovora na to pitanje zavisi i da li postoji ili ne njegov doprinos sopstvenoj šteti. U konkretnom slučaju prvostepeni sud je izmaklu korist tužioca utvrdio na bazi razlike između cene koju je tužilac mogao postići od t uženog za predmetnu robu i cene koju je tužilac realizovao prodajom iste robe trećem licu.2011.2008. Kada je rešenje o otkazu ugovora o radu poništeno zbog zastarelosti procedure otkaza. Ta zarada predstavlja dobit koju je mogao očekivati. treba utvrditi i da li je on izvršio radnje koje čine sadržaj poništenog rešenja o otkazu. 2986/11 od 25.da li je on svojim ponašanjem . prvostepeni sud zanemaruje iskaz tužilje da je ona po nalogu finansijskog direktora bila zadužena da de facto vrši evidenciju ulaza i izlaza robe iz magacina.05. prvostepena presuda je ukinuta a predmet se vraća prvostepenom sudu na ponovni postupak. tužilac je na istoj robi ostvario takođe određenu dobit. prilikom formiranja cene tužilac je u istu uračunao sve troškove koje je imao prilikom pribavljanja predmetne robe i iste je uvećao za svoju zaradu.11. Ovakav način utvrđenja izmakle koristi nije pravilan niti je na zakonu zasnovan. pogrešan je stav prvostepenog suda da je od značaja da li je ona sačinila spornu otpremnicu koja nije potpisana. Prvostepeni sud nije imao u vidu ove okolnosti prilikom presuđenja niti je pravilno u tom delu primenio navedenu zakonsku odredbu. Kada je rešenje o otkazu ugovora o radu poništeno zbog zastarelosti procedure otkaza. kao i to da se po naznačenom rešenju od 22. Dakle.OBLIGACIONO PRAVO Prema članu 155. tada kod odgovora na pitanje da li postoji doprinos zaposlenog sopstvenoj šteti – potrebno je utvrditi i da li je on izvršio radnje koje čine sadržaj poništenog rešenja o otkazu. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda Pž. tada. u kom smislu je i došlo do pogrešne primene materijalnog prava zbog čega nisu utvrđene sve činjenice relevantne za presuđenje ove pravne stvari u tom delu.

Zakona o obligacionim odnosima. sud će dosuditi naknadu vodeći računa o okolnostima slučaja . moglo bi se govoriti o njegovoj odgovornosti ili doprinosu nastanku štete. da li je otpremnica sačinjena sa svim formalnim elementima koje mora da sadrži ). bilo je potrebno pribaviti saglasnost tužioca. Cilj je upravo sprečavanje nastanka štete. 3767/11(3) od 28. Da je tužilac dao tuženom ili investitoru netačne podatke o lokaciji kablova. godine) 612. Gž1.član 192. s tim u vezi. ulazu robe (ovde je reč o izlazu robe) iz centralnog magacina. bilo je nužno razjasniti: da li je tužilja bila dužna da pre unošenja podataka o izlazu robe iz magacina proveri formalnu ispravnost dokumentacije ( da li postoji trebovanje. prouzrokovane saobraćajnom nezgodom od 08. zavisno od toga. Oštećenik koji je doprineo da šteta nastane ili da bude veća nego što bi inače bila ima pravo samo na srazmerno smanjenu naknadu. Kada je nemoguće utvrditi koji deo štete potiče od oštećenikove radnje. jer nije tražena od njega pre početka izvođenja radova. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. stav 1. godine vozilom koje u vreme saobraćajne nezgode bilo osigurano od autoodgovornosti kod tuženog. . važećoj u vreme izvođenja radova i nastanka štete.09. pre izvođenja radova u blizini telekomunikacionih kablova.1995. Pž. Zakona o obligacionim odnosima. Pri tome je bilo nužno razjasniti i da li je u praksi tužilja bila dužna da vodi računa o tim elementima.OBLIGACIONO PRAVO doprineo vođenju procedure otkaza ili ne i. da li je prisutna otpremnica. (Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu. Iz obrazloženja: U konkretnom slučaju se ne može smatrati da je tužilac doprineo nastanku štete. ožalbena presuda je morala biti ukinuta u pogledu odluke sadržane u stavu dva i četiri svoje izreke. Kako nije dao saglasnost. Doprinos nastanku štete od strane telekomunikacionog operatera ne postoji ukoliko od njega nije tražena prethodna saglasnost za izvođenje radova u blizini telekomunikacionih kablova. Oštećenik koji je doprineo da šteta nastane ili da bude veća nego što bi inače bila ima pravo samo na srazmerno smanjenu naknadu .01. da li postoji osnov da se meri njegov doprinos sopstvenoj šteti i. da li je trebovanje sačinjeno sa svim potrebnim elementima.267 - . nezavisno od toga što je osporeno rešenje poništeno. Zakona o telekomunikacijama. za pravilnu primenu odredbe člana 192. Zakona o obligacionim odnosima. Zbog toga.2011. 5981/10 od 26. stav 2. Iz obrazloženja: Tužilac tužbom u konkretnom slučaju potražuje naknadu materijalne i nematerijalne štete.2011. godine) 611. Prema odredbi člana 88.član 192. Imajući to sve u vidu.03. nema njegovog doprinosa nastanku štete. Od odgovora na to pitanje zavisi i odgovor na pitanje da li postoji doprinos tužilje sopstvenoj šteti sa stanovišta pravilne primene navedene odredbe. s obzirom na njenu dužnost da unosi podatke o izlazu odn. njeno srazmerno sniženje.

U konkretnom slučaju utvrđeno je da je oštećeni. Povodom predmetne saobraćajne nezgode izvršen je uviđaj. kada oštećeni ili treće lice doprinese da šteta uopšte nastane ili da bude veća nego što bi inače bila. Trotoar pored stajališta je uzdignut i odvojen bankinom u odnosu na mesto gde je autobus stao. u navedenoj nezgodi je trpela fizičke bolove i strah intenziteta i dužine trajanja kako je to bliže naznačeno u obrazloženju prvostepene presude. a osim toga tužilac je prihvatio odgovornost u procentu od 20%. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. Zadobila je povrede u vidu nagnječenja levog stopala.1971. Na ovako utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo kada je tužilji na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti . godine na označenoj lokaciji dogodila se saobraćajna nezgoda tako što je imenovani vozač upravljao autobusom krećući se prilaznim putem za perone prigradske autobuske stanice. pa se u jednom trenutku našao na kolovozu pod pritiskom mase ljudi koja se kretala da uđe u autobus.1996.11.1996.prednjim desnim točkom autobusa nagazio je stopalo leve noge tužilje. pa .2010. S unutrašnje strane levog stopala koža je delimično ožiljno izmenjena na površini veličine dlana a na prelazu prema tabanu nalazi se uzdužno postavljen grebenasto izdignut ožiljak dužine 8 cm. preloma čunaste kosti levog stopala. 2363/2010 od 20. Levo stopalo je. koja je stajala na trotoaru pored perona. razderotina u tabanskom predelu na levom stopalu.04. dolazi do podeljene odgovornosti i srazmernog umanjenja naknade. Tuženi kao osiguravajuća organizacija odgovara oštećenom licu srazmemo doprinosima vlasnika odnosno korisnika motornog vozila nastanku štetnih posledica i nije dužan da naknadi deo štete čijem je nastanku doprinelo oštećeno lice svojom krivicom. Veštak saobraćajne struke ocenio je da doprinos oštećenog u predmetnoj saobraćajnoj nezgodi iznosi 20%. kao i predeo levog skočnog zgloba. godine) 613. pa . Iz obrazloženja: Utvrđeno je sledeće činjenično stanje: Dana 18. Kada je to nemoguće utvrditi.kada su putnici nekontrolisano počeli da ulaze u autobus .10. ukoliko je moguće utvrditi koji deo štete potiče od oštećenikove radnje ili propuštanja. koji je utvrdio prvostepeni Opštinski sud u presudi od 02. na udaljenosti od oko 70 cm u odnosu na pešački deo trotoara. Opisane promene predstavljaju naruženost lakog stepena. pa je autobus nagazio na stopalo oštećenog i prouzrokovao mu štetu nanoseći tešku telesnu povredu. Pž. Navedene povrede su teške telesne povrede i predstavljaju umanjenje životne aktivnosti od 15%. zajedno sa ostalim putnicima i čekala dolazak autobusa. godine.kada je stigao na stajalište .2003. Tužilja hramlje na levu nogu. koji zateže okolnu kožu.01. Prvostepeni sud je pravilno utvrdio da je ocena doprinosa nastanka štete značajna iz razloga što.tužilja je poneta masom ljudi pala pod autobus koji joj je prešao preko stopala leve noge.OBLIGACIONO PRAVO Iz spisa predmeta proizlazi da je nadležni Okružni sud presudom od 03. godine prihvatio postojanje doprinosa imenovanog oštećenog u nastanku saobraćajne nezgode. Tužilja. godine.268 - . ovde tužilac. lako otečeno.07. Naznačena je atrofija leve potkolenice. sud dosuđuje naknadu vodeći računa o okolnostima slučaja. Doprinos oštećenog nastanku nezgode ne postoji ako je oštećeni stajao na peronu i čekao dolazak autobusa. svojim radnjama doprineo nastanku saobraćajne nezgode. rođena je 23.

98/05 od 20.000. (Iz Presude Okružnog suda u Novom Sadu. prema stavu ovog suda. zato što nisu postavili adekvatne strujne osigurače koji bi sprečili izbijanje požara. Iz obrazloženja: Pravilan je zaključak nižestepenih sudova da je tuženi odgovoran za štetu koju je tužilac pretrpeo u smislu člana 185.OBLIGACIONO PRAVO i naruženosti dosudio iznose bliže označene u izreci prvostepene presude.00 dinara za pretrpljene fizičke bolove i 55. Oštećeni koji je doprineo nastanku štete ima pravo na srazmerno smanjenu naknadu. Pri tome.00 dinara. pravičnu novčanu naknadu tužilji za pretrpljene fizičke bolove predstavlja iznos od 100.00 dinara. s obzirom na intenzitet i trajanje fizičkog bola i straha. Naime. 50. V Pž.00 dinara a za pretrpljeni strah iznos od 90.000. nema krivice na strani tužilje pa je u navedenom delu žalba tuženog odbijena a prvostepena presuda potvrđena.000 dinara zbog pretrpljenog straha.2006.000. prvostepeni sud je pogrešno primenio materijalno pravo kada je tužilji na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene fizičke bolove dosudio iznos od 160.000. Zakona o parničnom postupku.05. 3250/2006(1) od 10. jer je do požara došlo zbog propusta radnika tuženog. (Iz presude Višeg trgovinskog suda.00 dinara. JP Elektrodistribucija je isključivo nadležna da izvrši sva priključenja elektro-energetskih objekata potrošača. u situaciji kada je oštećenik doprineo da šteta nastane ili da bude veća nego što bi inače bila.i da je tužilja stajala na kolovozu (kako se to ističe žalbom) .000.2005. Zbog toga i nisu osnovani žalbeni navodi tuženog da postoji doprinos tužilje nastanku nezgode. ima pravo na srazmerno smanjenu naknadu.ne postoji njen doprinos nastanku nezgode zbog toga što se ona na kolovozu našla prinuđena kretanjem mase ljudi. Gž. godine) 614.01.000. pravilan je zaključak prvostepenog suda da je postojala podeljena odgovornost u nastanku štete na strani tužioca. S obzirom da se prema utvrđenom činjeničnom stanju ni tužilac ni osiguranik tuženog nisu pridržavali odredaba Zakona o osnovama bezbednosti saobraćaja na putevima. jer to opravdavaju okolnosti konkretnog slučaja a posebno životna dob tužilje. stepen umanjenja životne aktivnosti i naruženosti. Dakle. Iz obrazloženja: Predmet tužbenog zahteva je tužiočevo potraživanje na ime naknade nematerijalne štete u ukupnom iznosu od 175. prvostepeni sud je pravilno izveo zaključak u pogledu utvrđene srazmere odgovornosti učesnika. primenom člana 368. Zakona o obligacionim odnosima. jer .269 - . Tuženi je obavezan da naknadi pun iznos naknade štete koju je tužilac pretrpeo s obzirom da je utvrđeno da od strane tužioca nije bilo neovlašćene radnje ili sredstva koji bi bio uzrok štete. sprovede mere i zaštiti kompletnu instalaciju . da se stara o tehničkoj ispravnosti priključaka. nalazeći da je do predmetnog udesa došlo isključivom krivicom vozača autobusa tuženog. Sa druge strane. analizirajući okolnosti udesa i propuste učesnika.00 dinara a za pretrpljeni strah iznos od 105.00 dinara za pretrpljene duševne bolove. Shodno članu 192. i to 70.000. Zakona o obligacionim odnosima. godine) 615.

00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 26. kada je utvrđeno da ne bi mogao dobiti zaposlenje u svom zanimanju i da se prijavio na evidenciju nezaposlenih. decembra 2003. odnosno podeljenoj odgovornosti.1999. Stoga je pravilna ocena nižestepenih sudova da u konkretnom slučaju nema mesta primeni člana 192.3.270 - . kratkih spojeva i prenapona. godine) 617. godine) 616. Visina naknade materijalne štete se određuje prema cenama u vreme donošenja sudske odluke. a nakon prestanka ratnog stanja nije vraćeno tužiocu povodom njegovog traženja. jer je u postupku utvrđeno da u konkretnom slučaju nije bilo neovlašćene radnje ili sredstva tužioca koji bi bio uzrok štete.288. godine do isplate. marta 1999. revizijski sud je našao da je revizija tužene osnovana. Od oduzimanja motorno vozilo tužioca je korišćeno i nalazi se kod određene vojne jedinice. godine primenom uredbe o organizovanju i izvršavanju materijalne obaveze. kojom je tužena obavezana da tužiocu na ime materijalne štete za oduzeto motorno vozilo isplati iznos od 2. ZOO. Zakona o parničnom postupku.2005. pa ukazivanje tužene na okolnost da se tužilac nije prijavio Zavodu za tržište rada nije od uticaja na drugačiju odluku u ovoj pravnoj stvari. a nije vraćeno ni nakon podnošenja tužbe. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. Iz obrazloženja: Tužilac u spornom periodu nije ostvarivao nikakvu zaradu. pa je samim tim odgovorna za sve tehničke neispravnosti i odsustvo mera zaštite u smislu Pravilnika o tehničkim normativima za zaštitu niskonaponskih mreža i pripadajućih transformatorskih stanica (“Sl. Nema osnova za srazmerno sniženje naknade štete nezavi-sno od toga što se oštećenik nije prijavio na evidenciju nezaposlenih lica. godine odbijena je žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda od 26.2005. Blagovremenom i dozvoljenom revizijom tužena pobija drugostepenu presudu zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i zbog pogrešne primene materijalnog prava. ZOO). 2723/04 od 19.922. Rev. Iz obrazloženja: Pravnosnažnom drugostepenom presudom od 15. godine. Rev. Nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su odbili prigovor podeljene odgovornosti (čl. jula 2004. 192. i tuženog obavezali na pun obim naknade štete koju je tužilac pretrpeo. a zakonska zatezna kamata na naknadu štete dosuđene prema cenama u vreme presuđenja teče od dana donošenja prvostepene presude. 299/05 od 02. Stoga navodi revizije u pogledu pogrešne primene materijalnog prava nisu osnovani. a prema izveštaju Zavoda za tržište rada tužilac nije mogao dobiti zaposlenje u svom zanimanju i da se prijavio na evidenciju nezaposlenih. Prema utvrđenom činjeničnom stanju motorno vozilo je tužiocu oduzeto 26.03. .04. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. Ispitujući pobijanu drugostepenu presudu u smislu člana 386. list SFRJ” broj 13/78).OBLIGACIONO PRAVO KP od preopterećenja.

radila je na radnom mestu kontrole higijenske ispravnosti flaša – “ekran”.00 dinara. kao dana oduzimanja vozila.912. Za pravilnu primenu navedene zakonske odredbe trebalo je utvrditi vrednost predmetnog vozila u vreme donošenja sudske odluke. što je u skladu sa odredbama člana 185. koja amortizacija iznosi 9.176.OBLIGACIONO PRAVO Imajući u vidu navedene činjenice pravilno je stanovište nižestepenih sudova da tužilac zbog odbijanja tužene da mu vrati oduzeto motorno vozilo i zbog njegovog korišćenja u dugom vremenskom periodu ima pravo na naknadu štete.992. iako inače obavlja druge poslove. jula 2002. osnovano se u reviziji tužene ističe da visina materijalne štete koja je dosuđena tužiocu nije pravilno utvrđena. godine do isplate. marta 1999. jer zakonska zatezna kamata na naknadu materijalne štete dosuđene prema cenama u vreme presuđenja teče od dana donošenja prvostepene presude kojom je visina naknade određena. Prilikom odlaga. godine iznosi 2. Zakona o obligacionim odnosima. u vezi sa članom 354. primenom člana 394. Zakona o obligacionim odnosima. godine.00 dinara. te primenom člana 395.07.00 dinara. marta 1991. Prema odredbama člana 189. godine. a predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje. do 26. U nalazu i mišljenju veštaka od 2. stav 2.252. stav 1. Međutim. Ako je poslodavac tolerisao rad bez zaštitne opreme. koji iznos je dobijen kao razlika između novonabavne vrednosti autobusa u vreme veštačenja i vremenske amortizacije od 26.2005. Iz tog razloga nisu osnovani navodi revizije tužene da tužilac ima pravo samo da zahteva povraćaj stvari koja se nalazi kod tužene. aprila 1999. tačka 14. godine) 618. Ovo iz razlog što je odluka o usvajanju tužbenog zahteva zasnovana na nalazu i mišljenju veštaka koji je nepotpun i nejasan. stav 2. a da vrednost autobusa na dan oduzimanja 26. marta 1999. Iz obrazloženja: U prvostepenom postupku utvrđeno je sledeće činjenično stanje: Tužilja. revizija tužene je usvojena i nižestepene presude ukinute. Rev. Iz navedenih razloga osnovano se u reviziji tužene ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava kada je tužiocu dosuđena zakonska zatezna kamata od dana oduzimanja vozila 26. Utvrđenje vrednosti oduzetog vozila prema cenama u vreme donošenja sudske odluke je od značaja i za odluku o zahtevu za isplatu zakonske zatezne kamate. Zakona o parničnom postupku. Na osnovu navedenog. kada prema tom datumu nije utvrđena novonabavna vrednost vozila. godine. postoji njegova odgovornost za štetu koja je nastala povređivanjem zaposlenog u procesu rada iako do povrede ne bi došlo da je zaposleni koristio zaštitnu opremu koja mu je bila dostupna. kao dana prve registracije. visina naknade materijalne štete određuje se prema cenama u vreme donošenja sudske odluke. jula 2002.271 - . 3551/04 od 06. a u skladu sa tim i vrednost amortizacije nastale do oduzimanja vozila. radnik tuženog. stav 2.200. godine je utvrđeno da novonabavna vrednost predmetnog autobusa na dan veštačenja 2. na dan povređivanja novembra 1998. godine iznosi 12. godine. Nije jasno kako je veštak na osnovu navedene razlike utvrdio kolika je bila vrednost motornog vozila na dan oduzimanja 26.288. aprila 1999. a prema stanju vozila u vreme njegovog oduzimanja i nastale amortizacije do tada. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije.

12. svako u svom domenu.00 dinara. da joj je bila data zaštitna oprema (štitnik za oči). odbijanje bilo opravdano sa stanovišta medicinske struke. Takođe je utvrđeno da je tužilja bila osposobljena za bezbedan rad na poslovima na kojima je radila. jer ona zavisi od odluke o glavnoj stvari u celini. Stoga će prvostepeni sud u ponovnom postupku otkloniti nedostatke u postupanju i upotpuniti činjenično stanje dopunskim veštačenjem. tužilja je 2001. ako je bila nužna. pri čemu će se saslušani veštaci medicinske struke. (Iz presude Okružnog suda u Valjevu. Iz obrazloženja: U saobraćajnoj nezgodi koju je prouzrokovao tuženi. zbog čega hirurška intervencija. na ime polise kolektivnog osiguranja čiju premiju je platio tuženi. kao ni zbog čega hirurška intervencija nije obavljena.. ukoliko se radi o lečenju koje po redovnom toku stvari podrazumeva odsustvo rizika od štetnih posledica samog lečenja. da li je eventualno tužilja odbila da se podvrgne hirurškoj intervenciji i da li je. kako je dalje utvrdio prvostepeni sud. iako joj je bila poznato da zaštitnu opremu mora da koristi.2005. godine) 619. kakav je tačno strah tužilja trpela u procesu lečenja .OBLIGACIONO PRAVO nja neispravne flaše došlo je do pucanja stakla od koga je u potpunosti izgubila vid na levo oko. Kod ovakvog činjeničnog stanja. Ukoliko je oštećeni odbio da se podvrgne medicinskim zahvatima. nije obavljena. primila iznos od 12. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu. Zakona o obligacionim odnosima. nije jasno u prvostepenoj presudi da li je lečenje ove povrede u stvari završeno i da li je završetak lečenja moguć bez hirurške intervencije. tužilja je imala i prelom okrajka leve potkolenice koji je uzrokovao i uzrokovaće fizičke bolove i utiče na umanjenje njene životne aktivnosti.Ukoliko je tužilja (ne)opravdano odbila hiruršku intervenciju.272 - .2005. Gž. u konkretnom slučaju zaštitne maske za lice. Gž. potrebno je imati u vidu stanovište sudske prakse da je oštećeni u obavezi da se podvrgne određenim medicinskim zahvatima radi sprečavanja povećanja štete. izjasniti: da li je u procesu lečenja povrede preloma gornjeg okrajka leve potkolenice bila nužna hirurška intervencija radi saniranja ove povrede. godine od osiguravajuće kuće "K. 1799/2005 od 21. koju – međutim . a sve kako bi mogla da se donese pravilna ocena o značaju ove povrede za umanjenje životne aktivnosti kod tužilje i trpljenju fizičkih bolova te da li eventualno ima mesta primeni odredbi člana 192. I odluka o parničnim troškovima je morala biti ukinuta.da li se radi o primarnom strahu (strah za život) ili o sekundarnom strahu (strah od posledica povređivanja) ili pak o jednom i drugom strahu i koliko je strah trajao. time je doprineo visini štete.11. kao i da li je ostavio kakve posledice na psihički život tužilje. godine) . Ustanovljeno je da je od strane tuženog tolerisan rad radnika bez zaštitne opreme. I 394/2005 od 07.000. pravilan je zaključak prvostepenog suda da postoji podeljena odgovornost tužilje i tuženog za nastanak štete.. S obzirom da je veštak u svom nalazu i mišljenju naveo da ovaj prelom nije zarastao i da je mogućnost zarastanja bez naknadne hirurške intervencije samo teoretska. koji po redovnom toku stvari ne podrazumevaju opasnosti od štetnih posledica.tužilja nije koristila kritičnom prilikom. da li postoje kakve medicinske kontraindikacije za ovu intervenciju." . u slučaju da je tako bilo. Za pretrpljenu tešku telesnu povredu.

10. prvostepeni sud će.000 kg neto.6. Iz obrazloženja: Utvrđeno je sledeće činjenično stanje: Upravljajući svojim neregistrovanim putničkim vozilom marke ''BMV 320'' u alkoholisanom stanju (sa 1.1998. godine. Iz obrazloženja: U dosadašnjem postupku je utvrđeno da je rešenjem Komisije za carinske prekršaje Carinarnice P. Prvostepeni sud je našao da na strani oba tužena postoji odgovornost u konkretnom slučaju. godine obavestio da . Naturalnom restitucijom se obezbeđuje puno obeštećenje. nakon presude Saveznog suda od 30. upotpuniti činjenično stanje i odlučiti o navedenom prigovoru tuženih.. a sve iz razloga što je reč o robi sa kojom se postupa u skladu sa članom 101. je. U daljem postupku. Presudom Okružnog suda u V.02. od 5. u roku od 48 časova od dana pravnosnažnosti rešenja.10. 800 vreća u vrednosti od 24. Gž. u podnetoj žalbi oba tužena ističu prigovor podeljene odgovornosti. Prihvatanjem vožnje oštećeni je svesno preuzeo rizik mogućeg nastanka štetnih posledica. između ostalog. 280/2004. tuženi je oglašen krivim i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od šest godina. ali ukoliko ona nije moguća oštećeni ima pravo na naknadu štete u novčanom iznosu i to prema cenama u momentu presuđenja. I broj ____od 13.000 DM).273 - . odnosno doprinosa poginulih nastanku štete.1995.1998. ne pridržavajući se saobraćajnih propisa.. naplati carine i ostalih uvoznih dažbina kojima ta roba podleže. onda u slučaju nastanka štete do koje je došlo krivicom alkoholisanog lica postoji podeljena odgovornost vozača i oštećenog putnika. radi stavljanja robe na raspolaganje i vraćanje u inostranstvo.47 promila alkohola u krvi)..10. a ukoliko to ne učini ili robu ne preda carinarnici na slobodno raspolaganje.1996.1998.. u ponovnom postupku.... rešenjem Up.OBLIGACIONO PRAVO 620. u vezi sa stavom 5. godine. kao predmet prekršaja. godine naložila tužiocu da vrati u inostranstvo. Carinarnica P. tuženi je izazvao saobraćajnu nesreću u kojoj su poginuli sinovi tužilaca. postupajući po službenoj dužnosti. (Rešenje Okružnog suda u Valjevu.. Tužilac se u ostavljenom roku obraćao Carinarnici P. biće doneto drugo rešenje o oduzimanju robe radi izlaganja javnoj prodaji. Carinskog zakona čiji je uvoz regulisan posebnim propisima a uvoznik ne ispunjava propisane uslove. rešenjem Saveznog veća za prekršaje od 8. godine) 621.. onda postoji podeljena odgovornost vozača i oštećenog putnika.060 kg. stav 1.2004. Kada putnik zna da je vozač u alkoholisanom stanju i pristane na vožnju. a putnik zna da je vozač u alkoholisanom stanju i pristane na vožnju. U slučaju nastanka štete do koje je došlo krivicom alkoholisanog lica. pod carinskim nadzorom predmetnu robu (rafinisani šećer u količini od 40. od 12. tužiocu izrečena zaštitna mera oduzimanja šećera težine 40.10. Putnik je prihvatanjem vožnje svesno preuzeo rizik mogućeg nastanka štetnih posledica. Imajući to u vidu.. a isti organ ga je dopisom od 23. ovde tužiocu. odlučeno je da se roba koja je predmet prekršaja vraća vlasniku. Međutim. godine.

Neizvršenjem te svoje obaveze. a prvostepeni sud će u skladu sa datim primedbama utvrditi činjenice na koje je napred ukazano.000. utvrđujući da tuženi nije vratio robu tužiocu. radi vraćanja u inostranstvo. Radi pravilne primene navedene zakonske odredbe i zakonite odluke o zahtevu tužioca.000 kg. ukinute su obe nižestepene presude. 2621/04 od 04. Organi tuženog su prema napred pomenutom rešenju bili u obavezi da tužiocu stave na raspolaganje oduzetu količinu šećera. ZOO. kao protivvrednost nekadašnjih 24. Zakona o obligacionim odnosima... utvrdio kao vrednost 40. organi tuženog su tužiocu pričinili štetu koju su dužni nadoknaditi u svemu prema pravilima iz člana 189.00 dinara. godine. međutim ukoliko ona nije moguća. Iz navedenih razloga. i člana 214. ali i mogućnost obogaćenja oštećenog lica na teret odgovornog lica. izuzev slučaja kad zakon određuje šta drugo. Na osnovu člana 395.000 DM. stav 2.2004. morao vratiti u inostranstvo.1998. Zakona o obligacionim odnosima.. Podnetom tužbom tužilac je tražio da mu tuženi isplati 720. nisu novčana sredstva stranog porekla. koji iznos je organ tuženog. Roba. radi pravilne primene navedenih zakonskih odredbi i zakonite odluke u ovoj parnici. ali prema cenama u momentu presuđenja. Naturalnom restitucijom obezbeđuje se u najvećoj mogućoj meri puno obeštećenje. Iz obrazloženja: Presudom prvostepenog suda tuženik je obavezan da plati maloletnom tužiocu na ime svih vidova naknade nematerijalne štete. sa zahtevom da mu se roba stavi na raspolaganje. Carinarnica P. Rev. oštećeni. koji određuje da se visina naknade štete određuje prema cenama u vreme donošenja sudske odluke. nižestepeni sudovi su polazeći od sadržine odredbi člana 2l1. u rešenju od 13. predata Sabirnom centru Savezne uprave carina. godine) 622. ZPP. kada se ostvaruje oštetni zahtev. odlučeno je kao u izreci. koju su organi tuženog oduzeli tužiocu.11. godine. čime se otklanja mogućnost neadekvatnog obeštećenja lica. odnosno devizni iznos.OBLIGACIONO PRAVO je predmetna roba.1998. čime bi se na najadekvatniji način uspostavilo stanje stvari kako je postojalo pre nastanka štete (član 185.10. a tužiocu – ocu maloletnika je dosuđena naknada materijalne štete u vidu gubitka zarada za novčane iznose navedene u presudi. Tužilac se obratio i saveznoj upravi carina 5. trebalo je utvrditi vrednot robe koja nije vraćena tužiocu prema cenama u vreme donošenja sudske odluke. ZOO). Kada je sud dosudio naknadu nematerijalne štete maloletnom tužiocu shodno članu 200. rafinisanog šećera. Drugostepeni sud je uvažio žalbu tuženika i ukinuo je prvostepenu presudu i vratio prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje. odnosno tužilac u ovoj parnici ima pravo na naknadu štete u novčanom iznosu. tada isti procenat doprinosa treba da se uzme u obzir i kod dosuđivanja materijalne štete za oca maloletnog tužioca. koju je tuženi zbog nedostatka određene dokumentacije (poreklo robe). Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja. stav 2. Navedeni zaključak sudova se zasniva na pogrešnoj primeni materijalnog prava. .11. (Vrhovni sud Srbije. u vezi čega od tuženog nije dobio odgovor. već određena količina šećera.274 - . shodno članu 192. usvojili tužbeni zahtev tuženog. ZOO uz utvrđenje doprinosa tužioca od 40%.

pa je bilo nužno utvrditi da li su za ovaj nedostatak znali ili ne. Zakona o obligacionim odnosima oštećeni koji je doprineo da šteta nastane ili da bude veća nego što bi inače bila ima pravo samo na srazmerno smanjenu naknadu. Isti je tražio na ime naknade nematerijalne štete novčane iznose navedene u tužbi.2004. u smislu člana 192. ne izjašnjava.06. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. (Iz rešenja Okružnog suda u Čačku. U konkretnoj pravnoj stvari materijalno pravo je pravilno primenjeno. jer se radi o istom činjeničnom osnovu. a prvostepeni sud ih nije ni utvrdio ni cenio. Pravilno je sud dokazima utvrdio doprinos maloletnog tužioca u visini od 40%. Naknada štete se može smanjiti zbog materijalnog stanja odgovornog lica ako šteta nije nastala namerom ili grubom nepažnjom.OBLIGACIONO PRAVO Na osnovu izvedenih dokaza sud je pravilno utvrdio kako je došlo do saobraćajne nezgode u kojoj je povređen maloletni tužilac. br.275 - . godine) 624. u vezi člana 166. To znači. 914/04 od 31. U slučaju tužioca – zakonskog zastupnika maloletnog tužioca a prilikom odlučivanja o naknadi materijalne štete. pa je za svaki dosuđeni vid naknade nematerijalne štete novčani iznos umanjen za 40%. Rev. . pogrešno je primenjeno materijalno pravo jer nije uračunat doprinos maloletnog tužioca nastaloj šteti u delu od 40%. kada postoji doprinos maloletnog tužioca u nastanku štete. Vrhovni sud je na osnovu člana 395. stav 2. stav 2. Iz obrazloženja: Presudom prvostepenog suda tuženici su obavezani da plate tužiocu na ime naknade materijalne i nematerijalne štete novčane iznose navedene u izreci presude. Tužioci su se prema navedenim okolnostima vozili na neosvetljenoj zaprezi. jer od ovih okolnosti zavisi zaključak o njihovom doprinosu nastanku štete. budući da bi imali pravo na srazmerno smanjenu naknadu ako su ovo znali i pristali da se neosvetljeno zaprežno vozilo uključi u saobraćaj. ZPP. odlučio kao u izreci.2004. mora postojati i mora se uračunati i za štetu koju potražuje i njegov otac. uz primenu člana 192. Oštećeni koji je doprineo da šteta nastane ili da bude veća nego što bi inače bila ima pravo samo na srazmerno smanjenu naknadu. Kž. ZOO. ZOO o doprinosu maloletnog tužioca. Prema članu 192. upotpuniti činjenično stanje i odlučujući o zahtevu tužioca doneti zakonitu i pravilnu odluku. U ponovnom postupku prvostepeni sud će otkloniti rečene nedostatke u izloženom smislu. ZOO. ZPP. Kako se drugostepeni sud o ovim okolnostima iz člana 192. isti doprinos – isti procenat.08. 1848/04 od 17. a takođe u ulozi tužioca je i otac maloletnika koji je tužbenim zahtevom tražio materijalnu štetu na ime izgubljene zarade. Iz obrazloženja: Revizijom tuženih se osnovano ukazuje da je drugostepeni sud odlučujući o obimu i visini štete koju su tužioci pretrpeli pogrešno primenio materijalno pravo kada je zaključio da tužiocima pripada potpuna naknada štete. godine) 623.

Iz obrazloženja: Prema odredbi člana 190. a to će biti onda ako je učinjena šteta otklonjena u prirodi.2.OBLIGACIONO PRAVO Povodom žalbe jednog od tuženika.2000. Revizijom se osnovano ukazuje da se pobijana presuda zasniva na pogrešnoj primeni materijalnog prava u delu kojim je odlučeno o isplati zakonske zatezne kamate. U konkretnom slučaju delo je izvršeno pa je nastala šteta direktnim umišljajem.11. odnosno pomoću kojeg može pribaviti sve ono što je potrebno da se takvo stanje uspostavi. Samo isplatom razlike između dinarskog iznosa po zvaničnom kursu deviznog duga koji je tuženi isplatio 23. jer je tom prilikom tužilac kao oštećeni pretrpeo telesne povrede. po paritetu dinara i nemačke marke 1:6. stav 2. te su nižestepene presude preinačene u delu kojim je odlučeno o isplati zakonske zatezne kamate. ako šteta nije nastala namerom ili krajnjom nepažnjom. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije.2000. Prema članu 191.70 dinara. Obaveza naknade štete u smislu člana 186. Stoga tužilac od dana saznanja za štetu ima pravo na isplatu zakonske zatezne kamate na iznos glavnog duga. a u toj situaciji nema mesta primeni člana 191. godine do 22.1. te je tužilac tog dana saznao za štetu. godine.2. jer je tuženi bio dužan da tužiocu vrati dinarski iznos za koji je tužilac mogao da kupi isti iznos deviza na koji je tuženi obavezan pravnosnažnom sudskom odlukom da tužiocu isplati u dinarskoj protivvrednosti. Imajući u vidu navedenu zakonsku odredbu i načelo jednake vrednosti uzajamnih davanja ustanovljeno odredbom člana 15.276 - .2.2000. br. Iz spisa proizilazi da su tuženici kao optuženi oglašeni krivim zbog krivičnog dela – teški slučajevi razbojništva iz člana 169.928. Iz krivičnih spisa proizilazi da je tuženik izvršio krivično delo sa direktnim umišljajem. Naknada štete dosuđuje se u iznosu koji je potreban da se materijalna situacija oštećenog dovede u ono stanje u kojem bi se nalazila da nije bilo štetne radnje ili propuštanja. ZOO. godine) . Gž. jer tužilac nema pravo na isplatu zakonske zatezne kamate od 23. materijalna situacija tužioca se dovodi u ono stanje u kojem bi se nalazila da tužilac dugovani iznos nije isplatio u docnji.2004. ZOO. KZS u vezi člana 19.2. KZJ.2000. a to je da se naknada smanji zbog njegovog materijalnog stanja. ZOO može se naknada štete smanjiti zbog materijalnog stanja odgovornog lica. godine i tržišnog kursa po kojem je tužilac mogao da za isplaćene dinare kupi devize.63 dinara. Neosnovano je isticanje u žalbi da je sud trebao da primeni član 191. smatra se dospelom od trenutka nastanka štete. Zakona o obligacionim odnosima. To znači da oštećeni treba da bude u potpunosti obeštećen. drugostepeni sud je prvostepenu presudu potvrdio i žalbu odbio kao neosnovanu. godine) 625.2000. 485/04 od 29. godine i tržišnog kursa po kojem je tužilac mogao da za isplaćene dinare kupi devize.2003.04. Zakona o obligacionim odnosima naknada štete dosuđuje se u iznosu koji je potreban da se materijalna situacija oštećenog dovede u ono stanje u kojem bi se nalazila da nije bilo štetne radnje ili propuštanja. tj. godine tužiocu isplatio iznos od 2. Zakona o obligacionim odnosima.1. broj 102/03 od 06. tužiocu je u konkretnom slučaju dosuđena naknada koja odgovara razlici dinarskog iznosa po zvaničnom kursu deviznog duga koji je tuženi isplatio 23.2000. ako je uspostavljeno ono stanje koje je postojalo pre nastanka štetne radnje (naturalna restitucija) ili ako mu se za nastalu materijalnu štetu dosudi novčani ekvivalent kojim će uspostaviti pređašnje stanje. (Iz presude Okružnog suda u Čačku. tako što je tužbeni zahtev odbijen za isplatu zakonske zatezne kamate na iznos glavnog duga za period od 23. godine. Tuženi je dana 23. kada je kurs nemačke marke na dan isplate bio 21.669. Prev.

gde je lov na ribe mrežom nedozvoljen. br. ZOO. Preduzeće odgovara za štetu koju je zaposleni pretrpeo po načelima odgovornosti za štetu. sa većim brojem oplođenih jaja riblje mlađi. nego što bi inače bila u smislu člana 192. Iz obrazloženja: Prema stanju u spisima tuženi su 23. ali i 8-10 matica. glasnik RS”. Pri utvrđivanju visine naknade štete zbog gubitka zarade... Iz obrazloženja: Prema odredbi člana 106. 35/94. Zakona o radnim odnosima ("Sl. zadruzi ili drugom pravnom licu.. M. stav 5. polazeći od odštetnog cenovnika za ribarsko područje Čačak. tužilac koji je u svom iskazu saslušan u svojstvu parnične stranke naveo jeda je povremeno radio. septembra 1999.OBLIGACIONO PRAVO 626. br.2002.. bez obzira što se ne radi o stalnim primanjima. Veštačenjem je sud prvog stepena utvrdio vrednost ulovljene ribe. Zakona o obligacionim odnosima. ili da je u spornom periodu tužilac kao oštećeni smanjio štetu radom kod drugog poslodavca ili na drugi način. odnosno udruženju ili organizaciji sportskih ribolovaca (u daljem tekstu: korisnik). ribarsko područje ili deo ribarskog područja može se ustupiti na korišćenje preduzeću. 38/94) koji je stupio na snagu 7. II 849/02 od 18. soma. glasnik RS". poslodavac je dužan da mu štetu nadoknadi. godine obavljali privredni ribolov uz pomoć mreže “zamrsača” na ribolovnom području reke Z. sud je dužan da utvrdi da li je oštećeni doprineo da šteta bude veća nego što bi inače bila u smislu člana 192. "kako je znao i umeo". i to bilo propuštanjem da se prema odredbama Zakona o zapošljavanju i ostvarivanju prava nezaposlenih lica prijavi nadležnom Zavodu za zapošljavanje kao nezaposleni radnik. kako je prvostepeni sud utvrdio. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije Rev. Tuženi su. godine) 627. Zakona o ribarstvu (“Sl. utvrdi u kom periodu je i gde radio te kolika je primanja ostvario. . 55/96).. Prema odredbama člana 5. ali da nije ostvarivao stalna primanja.277 - . U konkretnom slučaju sudovi su propustili da utvrde da li je tužilac u spornom periodu pokušao da smanji štetu radom kod drugog poslodavca ili na drugi način. a potom i visine štete na dan presuđenja. s tim da na tako utvrđene iznose naknade njemu pripada i zatezna kamata. sud je dužan da utvrdi da li je oštećeni doprineo da šteta bude veća. a tuženi za ovu vrstu ribolova nisu imali dozvolu jer se za to područje takva dozvola i ne izdaje. ZOO. a visina naknade štete u vidu izgubljene zarade utvrđuje se prema visini zarade koju bi oštećeni ostvario u svakom mesecu spornog perioda. godine. Sva fizička i pravna lica koja u ribljem fondu bilo na koji način pričine štetu dužna su da je nadoknade u punom iznosu. te samim tim propuštanjem da li je doprineo da šteta bude veća nego što bi inače bila u smislu člana 192. karaša i drugih vrsta riba. Pri utvrđivanju visine naknade štete zbog gubitka zarade. Iz ovog proizilazi i aktivna legitimacija tužioca. pa je sud u tom smislu bio dužan da proveri njegove navode.09. mrežom ulovili i veće primerke deverike.06. Taj deo njegovog iskaza ukazuje na eventualno smanjenu štetu.1994. Naime. ako zaposleni pretrpi štetu na radu ili u vezi sa radom.

OBLIGACIONO PRAVO U članu 61..10 dinara.972.727.11. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. 1.11. Pravilnom ocenom izvedenih dokaza prvostepeni sud je utvrdio da tuženi na ime nepokrivenog avansa duguje tužiocu iznos od 84. U članu 1. Međutim. godine. 4.972.1998. Zakona o obligacionim odnosima. Odredbom člana 189. godini od raznih dobavljača i pod raznim uslovima otkupio 237.. te je primenom člana 189.. Skupština opštine Č. stav 2. Rev. Stoga je pravilnom primenom materijalnog prava obavezao tuženog da tužiocu isplati ovaj iznos sa zakonskom zateznom kamatom od 1.66 dinara i konstatovao da je tužilac za ovu količinu kupina mogao imati dobit u iznosu od 320. Osnovano se žalbom ukazuje da se pobijana presuda u delu kojim je tuženi obavezan da tužiocu isplati iznos od 320. te da je inopartneru isporučio 160. Zakona o obligacionim odnosima obavezao tuženog da tužiocu na ime izmakle dobiti isplati ovaj iznos. Primenjujući odredbe toga odštetnog cenovnika. Tužilac je svojim zahtevom tražio da se tuženi obaveže da mu isplati 320. a tuženi je od ugovorene količine isporučio tužiocu samo 6. polazeći od činjenice da tuženi tužiocu nije isporučio 193. 3.1998.8. bilo na koji način pričine štetu dužna su da je nadoknade u punom iznosu a prema tom cenovniku. i 3. godine do isplate. st.3.20 dinara na ime izgubljene dobiti zbog neisporučenih 193.62 dinara.. Tužilac je shodno čl. a valorizujući visinu naknade štete do dana presuđenja u smislu člana 189. a za svoj pravni stav dao je razloge koje prihvata i ovaj sud.278 - . je 18.200 kg kupine sa ciljem da ispuni svoju ugovornu obavezu prema inopartneru u Holandiji. Na osnovu te odredbe. godine.20 dinara na ime izmakle dobiti zasniva na pogrešno i nepotpuno utvrđenom činjeničnom stanju i pogrešnoj primeni materijalnog prava. glasnik SRS” broj 8/76) bilo je propisano da se naknada štete koja se pričini ribljem fondu obračunava po cenovniku koji donosi skupština opštine na predlog korisnika ribarskog područja ili druge ribolovne vode.357 kg kupina.. i član 190. st.357 kg kupina i zakonsku zateznu kamatu na deo glavnog duga u iznosu od 84. Zakona o ribarstvu (“Sl.10 dinara (iznos nepokrivenog avansa) počev od 1.00 dinara. a radi se o Zakonu o ribarstvu iz 1976. nižestepeni sudovi su i po nahođenju Vrhovnog suda pravilno našli da su tuženi dužni da naknade tužiocu štetu u iznosu određenom presudom prvostepenog suda. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da se pri oceni visine izmakle koristi uzima u obzir dobitak koji se mogao osnovano očekivati prema redovnom toku stvari ili prema posebnim okolnostima. godine) 628. Ugovora izvršio avansne uplate.972.06.000. a čije je ostvarenje sprečeno štetnikovom radnjom ili propuštanjem. .643 kg kupina. tog zakona. kojim se tuženi obavezao da tužiocu isporuči 200 tona kupina prve klase u ukupnoj vrednosti od 460.000 kg kupine i istu količinu isplatio. godine donela odštetni cenovnik za ribarsko područje Saveza Č.2002. 2.1994. Iz obrazloženja: Prema stanju u spisima parnične stranke su bile u poslovnom odnosu po osnovu ugovora broj 91 od 6. Prvostepeni sud je. ovu količinu pomnožio sa 1. Prema članu 52. Pri oceni visine izmakle koristi uzima se u obzir dobitak koji se mogao osnovano očekivati prema redovnom toku stvari ili prema posebnim okolnostima.1996. a čije je ostvarenje sprečeno štetnikovom radnjom ili propuštanjem.. novog zakona o ribarstvu do donošenja propisa na osnovu ovog zakona primenjivaće se propisi doneti na osnovu zakona iz člana 51.700. prilikom donošenja pobijane presude prvostepeni sud nije cenio da je tuženi u 1996. tog cenovnika propisano je da sva fizička i pravna lica koja u ribljem fondu ribarskog područja Č. 4782/01 od 06. godine do isplate.

jer iz činjeničnog stanja nesumnjivo proizilazi da je prvotuženi isključivo kriv za prouzrokovanu štetu. (Vrhovni sud Srbije. ZOO. godine) 629. Pž. septembra 1994. kao radnik pogranične policije u carinarnici V. sud može vodeći računa o materijalnom stanju oštećenog. da sudovi nisu vodili računa o sniženju naknade. Stoga je neosnovano ukazivanje u reviziji o podeljenoj odgovornosti (član 192.OBLIGACIONO PRAVO Imajući u vidu ovu zakonsku odredbu. (Iz presude Višeg trgovinskog suda u Beogradu. odnosno krajnja ili gruba nepažnja štetnika isključuje primenu navedenog propisa. ako ona nije prouzrokovana ni namerno ni krajnjom nepažnjom. a drugotužena Republika Srbija po pravilima o odgovornosti pravnog lica prema trećem u smislu člana 172. 2302/01 od 28. ZOO o sniženju naknade štete. . Ne mogu se prihvatiti ni navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava. odnosno krajnja ili gruba nepažnja štetnika isključuje primenu odredbi člana 191. D.2002. Dakle. ZOO. osuditi odgovorno lice da plati manju naknadu nego što iznosi šteta. godine oko 03. ako je svoju ugovornu obavezu prema inopartneru u pogledu isporuke kupina ispunio i to naplatio. u vezi člana 158. godine) Pri oceni visine izmakle koristi uzima se u obzir dobitak koji se mogao osnovano očekivati prema redovnom toku stvari ili prema posebnim okolnostima. jer je bez razloga i povoda udario tužioca više puta bridom šake u predelu vilice. ZOO.02. a odgovorno lice je slabog imućnog stanja. Rev. te bi ga isplata potpune naknade dovela u oskudicu. Iz obrazloženja: U postupku je utvrđeno da je tuženi M. broj 6598/01 od 14.11. stav 1. a čije je ostvarenje sprečeno štetnikovom radnjom ili propuštanjem. godine) .2001. Na osnovu takvog činjeničnog utvrđenja nižestepeni sudovi su pravilno zaključili o odgovornosti tuženih za nastalu štetu. Prema članu 191. te je zbog izvršenog krivičnog dela teške telesne povrede pravnosnažnom krivičnom presudom osuđen. Po shvatanju ovog suda u konkretnom slučaju nema mesta primeni ovog propisa. nanevši mu pri tome teške telesne povrede u vidu potpunog preloma donje vilice s leve strane. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. bez razloga i povoda udario ga više puta bridom šake u predelu lica.279 - 630. a zatim doneti odgovarajuću odluku o glavnoj stvari i troškovima postupka. dana 1.02. Naime... Namera. nejasno je kako je prvostepeni sud zaključio da je tužilac pretrpeo štetu u vidu izmakle koristi.2000. namera. trpeo je fizičke bolove is trah i nastala je naruženost u vidu uočljivog deformiteta donje vilice. nanevši mu tešku telesnu povredu čime je izvršio umišljeno krivično delo teške telesne povrede što je utvrđeno pravnosnažnom krivičnom presudom.00 časova u zgradi carinarnice gde je priveo tužioca radi provere isprava. 6832/99 od 02. Rev. ZOO). prvotuženi odgovara po pravilima o odgovornosti po osnovu krivice u smislu člana 154. Stoga će u ponovnom postupku prvostepeni sud utvrditi da li je i kakvu štetu u vidu izgubljene dobiti pretrpeo tužilac zbog delimičnog ispunjenja ugovora od strane tuženog. Iz utvrđenog činjeničnog stanja nesumnjivo proizilazi da je prvotuženi štetu prouzrokovao namerno. Kao trajna posledica povređivanja kod tužioca je nastalo umanjenje životne aktivnosti u visini od 10%. koji se odnosi na sniženje naknade.

Utvrđivanje srazmere namirenja oštećenog vrši se tako što se iznos isplaćene mu naknade štete pre pokretanja spora stavlja u odnos prema iznosu naknade štete koji mu je pripadao u vreme delimične naknade.06. godine) 633. 4179/99 od 16. a naročito s obzirom na materijalno stanje štetnika i oštećenika. godine) Lice koje usled duševne bolesti ili zaostalog umnog razvoja ili kojih drugih razloga nije sposobno za rasuđivanje. zakoni ne podrazumevaju samo načelne odredbe ZOO već podrazumevaju konkretne odredbe ZOO kojima je regulisan institut naknade štete kao izvora obligacija. Rev.03. (Pravno shvatanje utvrđeno na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog suda Srbije od 08.02. . kad to pravilnost zahteva. 636. a naknada se ne može dobiti od lica koje je bilo dužno da vodi nadzor nad njim. potpuno ili delimično. (Vrhovni sud Srbije. Pod načelima odgovornosti za štetu. sud može.1999.280 - 637. godine) 635.09. 340/98 od 01.1998. godine) 634.1998. Rev. osuditi štetnika da naknadi štetu. (Vrhovni sud Srbije. Rev. 563/99 od 22. Oštećenik koji je doprineo da šteta nastane ili da bude veća nego što bi inače bila. U slučaju štete koju je prouzrokovalo lice koje za nju nije odgovorno.godine) 632. (Vrhovni sud Srbije. Rev. 1815/99 od 09. (Vrhovni sud Srbije. godine) 631. (Vrhovni sud Srbije. Po oceni izmakle koristi uzima se u obzir dobitak koji se osnovano mogao očekivati prema redovnom toku stvari ili prema posebnim okolnostima. Rev. godine) .1999. a čije je ostvarenje sprečeno štetnikovom radnjom ili propuštanjem. Rev.1999. Zakona o obligacionim odnosima može se primeniti samo kod naknade štete gde se osnov odgovornosti zasniva na krivici (da šteta nije prouzrokovana ni namerno ni krajnjom nepažnjom) a ne i u slučaju da se odgovornost zasniva na objektivnoj odgovornosti.1999. (Vrhovni sud Srbije.2000. 915/98 od 02. ima pravo samo na srazmerno smanjenu naknadu.12.07.06.OBLIGACIONO PRAVO Sniženje naknade u smislu člana 191. ne odgovara za štetu koju drugome prouzrokuje. 5284/98 od 25. Lovačko društvo je odgovorno za štetu koju lovostajem zaštićena divljač pričini.

godine) 642. 4816/97 od 04. godine) 644. Proizvođač ne mora biti odgovoran po odredbi člana 189.1998. Oštećeni koji je doprineo da šteta nastane ili da bude veća nego što bi inače bila. Rev. 368/96 od 29. moguća je i kod štete prouzrokovane nezakonitim prestankom radnog odnosa.1997. godine) 638. (Vrhovni sud Srbije. uzima se u obzir dobitak koji se mogao osnovano očekivati prema redovnom toku stvari ili prema posebnim okolnostima čije je ostvarenje sprečeno štetnikovom radnjom ili propuštanjem.02. Prev. godine) 643. uzimajući u obzir i okolnosti koje su nastupile posle prouzrokovanja štete dosuditi naknadu u iznosu koji je potreban da se oštećenikova materijalna situacija dovede u ono stanje u kome bi se nalazilo da nije bilo štetne radnje ili propuštanja.OBLIGACIONO PRAVO Podeljena odgovornost poslodavca i zaposlenog u naknadi štete.1997. (Vrhovni sud Srbije. Rev. Oštećeni koji je doprineo da šteta nastane ili da bude veća nego što bi inače bila.01. ima pravo samo na srazmerno smanjenu naknadu. Rev.183/97 i Pzz.06.08.1997.11. 4107/97 od 24. vodeći računa o brižljivosti koju štetnik pokazuje u sopstvenim poslovima. ima pravo samo na srazmerno smanjenu naknadu.04. ZOO (koja podrazumeva objektivnu odgovornost) ali može biti za istu štetu odgovoran po članu 154. godine) 639. Sud može odrediti manju naknadu ako je štetnik prouzrokovao štetu radeći nešto radi koristi oštećenika. 5126/97 od 04. (Vrhovni sud Srbije. niti je dužnik iz zaključenog posla kao posledicu docnje u neizvršenju ugovora mogao da predvidi štetu u vidu plaćanja bankarskih kamata. godine) 640. (Vrhovni sud Srbije. Preduzeću.1998. (Vrhovni sud Srbije.1998.1998. (Vrhovni sud Srbije.1997. Sud će. ne pripada izgubljena dobit u visini bankarskih kamata jer to nije prihod koji bi po redovnom toku stvari mogao očekivati.12/97 od 27. Rev. .10. godine) 641. (Vrhovni sud Srbije. godine) . 2877/97 od 21. Pri oceni visine izmakle koristi.281 - 645. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. Rev. Rev. Prev. 1852/98 od 24. ZOO (po deliktnoj odgovornosti) ako je šteta proizašla iz njegovih propusta. 7167/97 od 01.12.

prema odredbi člana 187. godine) 646. (Iz odluke Vrhovnog suda Srbije. (Vrhovni sud Srbije.10. na koju se pobijana (Vrhovni sud Srbije. Pž. 3191/97 od 26.OBLIGACIONO PRAVO Preduzeća nastala podelom solidarno odgovaraju za obaveze preduzeća koja su prestala da postoje. . Pž.09.1996.08. (Vrhovni sud Srbije. godine) 651.1996.09. 3159/97 od 14. (Viši privredni sud.1997. Prigovor o podeljenoj odgovornosti za štetu tužioca i tuženog može se istaći bez obzira što je tuženi prouzrokovao štetu tužiocu umišljajem i bio zbog toga i krivično osuđen. 3561/97 od 28.1997. Stoga. Oštećeni koji je doprineo da šteta nastane ili da bude veća nego što bi inače bila. cenama u vreme presuđenja spornog pravnog odnosa. godine) 647. 5318/96 od 05. Rev. Beograd. godine) 648. Naime.282 - 652. (Viši privredni sud. (Viši privredni sud. Zakona o preduzećima. godine) 649. 6137/97 od 17. 4605/95 od 31. godine) . Ne radi se o presuđenoj stvari ako je u postupku prinudnog poravnanja poveriocu priznato potraživanje ali ono nije isplaćeno u roku predviđenom u prinudnom poravnanju. pa poverilac novom tužbom zahteva štetu zbog neblagovremene isplate ovog potraživanja u vidu razlike u ceni robe od vremena dospeća obaveze do dana plaćanja. Za novčano potraživanje obezvređeno inflacijom poverilac može tražiti valorizaciju potraživanja primenom indeksa rasta cena na malo ali može zahtevati umesto valorizacije naknade štete koja se sastoji u gubitku vrednosti određene stvari koju nije mogao kupiti usled docnje dužnika ali ovu štetu koja se dosuđuje prema cenama robe u vreme presuđenja mora i dokazati. Rev. godine) 650. Rev. ima pravo samo na srazmerno smanjenu naknadu.1995.09. i vršilac intelektualnih usluga ima pravo ukoliko mu usluga o roku nije plaćena a ugovoreni iznos je obezvređen inflacijom zahtevati od naručioca isplatu usluga o novim cenama tj. Izostanak krivičnog gonjenja za krivično delo šumske krađe ne znači da nema građansko-pravne odgovornosti za štetu pričinjenu sečom stabala. 3546/96 od 09.12. Pž. Oštećeni ima pravo na naknadu štete u onom iznosu koji ga vraća u materijalni položaj pre nastupanja štetne radnje.1997.1997.

1994.05. (Savezni sud. 6415/94 od 11. godine) 655. godine) 653. (Vrhovni sud Srbije. Pž. njemu pripada i razlika do pune naknade štete.05. 654. 15. zavisno od toga da li je kupac kroz razliku između cene važeće u vreme zaključenja ugovora i cene važeće na dan ugovorene isporuke kompenziran za iznos kamate ili je oštećen.10. (Vrhovni sud Srbije. Pravnu osnovanost tužbenog zahteva za isplatu kamate na iznos cene za kupljeni automobil. 769/94 od 24. Beograd. (Viši privredni sud u Beogradu. (Vrhovni sud Srbije.1991. 417/91) . 3335/93 od 26. Beograd Gzs-51/91 od 30. godine) 656. jer su obe strane doprinele da do štete dođe.01. Rev. Gž. ZOO) i potpunosti naknade materijalne štete (čl. (Okružni sud u Kragujevcu. godine) 657. tada se ne može govoriti o isključivoj krivici tužioca za eventualno nastalu štetu.03. 190. shodno se primenjuju i u sporovima o naknadi ugovorne štete.283 - 658.godine) Ako šteta nastane u obavljanju opštekorisne delatnosti za koju je dobijena dozvola nadležnog organa može se zahtevati samo naknada štete koja prelazi normalne granice što znači da se isključuje svaka naknada štete ukoliko ne pređe normalnu granicu. Pravosnažno okončan postupak u sporu radi novčanog potraživanja. (Viši privredni sud. tada se ima primeniti princip podeljene odgovornosti za štetu.1994. Ako je tužilac greškom prilikom ispunjavanja virmanskog naloga naveo pogrešan broj računa tuženog a o istoj grešci obavestio tuženog i zahtevao povraćaj pogrešno uplaćenog iznosa. Stoga sud nije mogao utvrditi isključivu krivicu tužioca za nastalu štetu. ZOO). 108/94 od 5.1994. . nije smetnja da se u novom postupku ostvari zahtev za naknadu štete usled obezvređivanja dosuđenog iznosa. 659. već je bio dužan ceniti stepen podeljene odgovornosti obe strane i sa time u vezi utvrditi i osnovanost dela visine utuženog potraživanja opredeljenog kao naknada štete. Pri tome se deo naknade ove štete ne može sa uspehom zahtevati od organizacije nadležne za održavanje puta na kome se šteta dogodila. Rev.1995. ako je on u vreme nastanka štetnog događaja program održavanja spornog puta realizovala u većem obimu nego što je to bilo predviđeno pa i na mestu samog udesa. 1996/95) Odredbe o podeljenoj odgovornosti pri reparaciji vanugovorne štete. Gž. koju je kupac unapred uplatio u vreme zaključenja ugovora uz garanciju prodavca da se cena neće menjati treba ceniti po načelu ekvivalentnosti (čl.OBLIGACIONO PRAVO Ako dosuđeni nominalni iznos naknade zajedno sa kamatom ne dostiže štetu koju oštećeni trpi. Ako je do saobraćajnog udesa došlo krivicom oba osigurana vozila. Pž.

1986. koji je uprkos svetlosnom upozorenju na nailazak voza započeo prelazak preko pruge te prouzrokovao štetu. 192. prema vremenu štetnog događaja. Da li se te isplate uračunavaju u naknadu zavisi od njihove svrhe. organizacija za osiguranje dužna je da potpuno naknadi štetu. socijalne pomoći.OBLIGACIONO PRAVO Ako utvrđeni iznos štete. 489/85) . 661.1990. mogu imati takvo dejstvo da se na zahtev oštećenog ili štetnika za ubuduće dosuđena renta poveća. godine) Znatnije promenjene okolnosti na kojima su zasnovane ranije odluke suda o dosuđenju naknade štete oštećenom u vidu rente. ali situacije mogu biti različite. Radnja štetnika. zdravstvenog i sl. ne prelazi iznos osigurane sume. br.08. 666. 622/89) Načelo odštetnog prava da naknada ne može biti veća od iznosa šteta nalaže da se sve isplate u vezi sa štetnim događajem uračunaju u naknadu. treba je odbiti od naknade.godine) 660. (Vrhovni sud Srbije. (Iz presude Vrhovnog suda Vojvodine. primanja socijalnog osiguranja (invalidskog. Beograd 900/90 od 21. Rev. (Vrhovni sud Srbije. koji je zaprežnim kolima izašao na magistralni put. Visina štete na vozilu utvrđuje se tako. Prev. (Vrhovni sud Srbije. (Zaključak savetovanja u Saveznom sudu od 16. 100/90 od 21. koja isključuje mogućnost sniženja naknade. Ova primanja se zato uračunavaju u naknadu za odgovarajući oblik štete (materijalne ili nematerijalne). smanji ili ukine. jer je mogao predvideti da će tuženi tako postupiti. što je morao učiniti. penzionog. što se od visine cene novog vozila odbije amortizacija i vrednost ostalih delova koji su upotrebljivi. To mogu biti različite isplate iz fonda solidarnosti.1990. god. prema vremenu štetnog događaja. (Vrhovni sud Vojvodine.). Ako iz svrhe proizilazi da je isplatom smanjena šteta. . Zakona o obligacionim odnosima o podeljenoj odgovornosti. Rev.08.10. Rev. pa stoga postoje uslovi za primenu čl. 662. 964/86) Propuštajući da smanji brzinu kretanja i da zvučnim signalima upozori na opasnost tuženog. godine) Izmakla korist predstavlja poseban vid materijalne štete. 665. ne prelazi iznos osigurane sume.11. ima se okvalifikovati kao krajnja nepažnja. 664. (Vrhovni sud Vojvodine.) Ako utvrđeni iznos štete. Rev. 226/85) 663.1990. 705/90 od 08. Pž.284 - 667. te se visina te naknade određuje prema cenama u vreme donošenja sudske odluke. tužilac je doprineo nastanku štete. (Vrhovni sud Srbije. organizacija za osiguranje dužna je da potpuno naknadi štetu.

odgovara za štetu članovima njene uže porodice. Rev. (Vrhovni sud Srbije. 442/82) Imovinsko stanje štetnika nema značaja za odluku o visini obaveze za naknadu štete. 2083/81) 673. presuda Pž. onda ono može potraživati naknadu štete od odgovornog lica samo u visini izdataka koje je imalo za popravku. Zakona o obligacionim odnosima. (Viši privredni sud Srbije.OBLIGACIONO PRAVO Lice koje je izvršenjem krivičnog dela nedozvoljenog prekida trudnoće prouzrokovalo smrt bremenite žene. Gž. (Vrhovni sud Srbije. 280/81) . 672. .285 - 674.1982. utvrđuje se primenom člana 189. ako je bremenita žena pristala da se nad njom izvrši nedozvoljeni prekid trudnoće. (Vrhovni sud Srbije. (Vrhovni sud Kosova. 336/81) 671. Visina naknade materijalne štete u vidu izgubljene zarade pretrpljene usled neopravdanog zadržavanja u pritvoru. nezavisno od promene vrednosti novca. a ne u visini koja bi bila utvrđena prema momentu presuđenja. godine) 670. Rev. stav 3. kao i da otkloni uzročnike nastanka štete. 464/85) 668. ako je šteta prouzrokovana krivičnim delom sa umišljajem. Organizacija udruženog rada koja usled svoje privredne aktivnosti zagadi rečno korito a otpadnim materijalom zatrpa vodenični jaz te usled toga nastupi šteta na poljoprivrednom dobru u vidu umanjenja prinosa i zbog neaktivnosti vodenice u vidu umanjenja dohotka dužna je da štetu koja prelazi granice razumne štete naknadi vlasniku poljoprivrednog zemljišta i vodenice. Rev. ima pravo na naknadu kako stvarne štete tako i izgubljene dobiti koju je mogla osnovano očekivati od eksploatacije vozila da ono nije bilo oštećeno. (Vrhovni sud Srbije. (Vrhovni sud Srbije. onda ima mesta primeni pravila o podeljenoj odgovornosti. prema iznosu koji bi oštećeni po redovnom toku stvari ostvario da je radio u vremenu lišenja slobode. Ako je neko lice pretrpelo materijalnu štetu u visini učinjenih izdataka za popravku oštećene stvari. Gzz. 217/84) 669. Autotransportna organizacija čije je vozilo oštećeno u saobraćaju krivicom drugog učesnika saobraćaja. 2252/82 od 02. Nema podeljene odgovornosti u slučaju kad vozač mopeda povredi lice koje se kreće trotoarom.09. jer je trotoar ulice namenjen isključivo za kretanje pešaka a ne i motornih vozila. Rev. Međutim.

bez otvaranja vrata krenuo unapred i zakačio deo tužiljine garderobe. pokušala nepropisno da uđe u autobus van mesta određenog za prijem putnika.godine došlo je do saobraćajne nezgode tako što je tužilja. Primeni pravila o podeljenoj odgovornosti ima mesta samo ako je i oštećeni svojim ponašanjem doprineo nastanku štete. Prvostepeni sud je. stav 1. Putnik doprinosi nastanku štete svojim pokušajem da naknadno uđe u autobus. međutim. 677. Vozač je. misleći da je autobus stao da bi njoj otvorio vrata da uđe. (Vrhovni sud Srbije. Zbog toga se u konkretnom slučaju imaju primeniti odredbe Zakona o obligacionim odnosima o podeljenoj odgovornosti. odnosno njegovoj krivici. jer u prisustvu doprinosa oštećenog u nastanku štetnih posledica. pre nego što je ona stigla do njega. koji je zatvorio vrata i krenuo sa svog stajališta-polazišta. Pogrešan je ovaj stav prvostepenog suda.286 - . Rev. Rev. Ako oštećenik ovog doprinosa u nastavku štete nema. lupala na vrata vozaču. utvrđujući odgovornost za nastanak štetnog događaja. Zbog toga je ona pala i povredila se. Zakona o obligacionim odnosima propisano . (Vrhovni sud Srbije. 678. Odredbom člana 192. pokušavajući da mu skrene pažnju na sebe kako bi joj otvorio vrata da naknadno uđe u autobus. ometajući ga pri manevrisanju. 81/80) Neprilagođena vožnja motornog vozila i neobazrivo kretanje pešaka na kolovozu predstavljaju propuste oba učesnika u saobraćaju. tako što je dotrčala do autobusa koji je započeo radnju isparkiravanja i. nakon prijema putnika i polaska autobusa. nameravajući da uđe u autobus koji je. a on se ogleda u činjenici da je ona. štetnik ne bi bio dužan da naknadi celokupnu štetu. te ga tako omete u započetoj radnji isparkiravanja Iz obrazloženja: U dokaznom postupku prvostepeni sud je utvrdio sledeće: dana 19. dotrčala do prednjih zatvorenih vrata i na ista lupala vozaču. Rev.OBLIGACIONO PRAVO Za pravilnu primenu materijalnog prava u sporu radi naknade štete od značaja je ponašanje oštećenog.03. U konkretnom slučaju postoji doprinos tužilje od 20% nastanku štete. onda je odgovorno lice dužno da naknadi celokupnu štetu.2004. Tužilja je. 1577/80) 676. zatvorio vrata i krenuo unazad nekoliko metara i stao. (Vrhovni sud Srbije. 336/81) 675. radi eventualne primene pravila o podeljenoj odgovornosti. već samo deo štete koji se može pripisati njegovoj nedozvoljenoj radnji. zbog čega pri odlučivanju o naknadi nastale štete ima mesta primeni pravila o podeljenoj odgovornosti. ustanovio da u tom smislu u konkretnom slučaju nema doprinosa tužilje.

(Presuda Okružnog suda u Novom Sadu. ne može isključiti činjenica da se putničko vozilo tužioca kretalo brzinom većom od propisane. Prekoračenje brzine kretanja vozača putničkog vozila može se smatrati samo njegovim učešćem u vlastitoj šteti (bilo njegovim doprinosom da šteta uopšte nastane. Zakona o obligacionim odnosima. ima pravo samo na srazmerno smanjenu naknadu. Oštećeni. Iz obrazloženja: Sud može na zahtev oštećenika za ubuduće povećati rentu.287 - . Jer. Zakona o obligacionim odnosima) 680. potrebno je preinačiti obe presude nižestepenih sudova u pogledu visine dosuđene naknade štete. čija je krivica relevantna u smislu prouzrokovanja saobraćajne nezgode.vozač je dužan da propusti sva vozila koja se kreću putem sa prvenstvom prolaza na koji se uključuje. ako se znatnije promene okolnosti koje je sud imao u vidu prilikom donošenja ranije odluke . (Presuda Vrhovnog suda Srbije. ne može biti isključena zbog veće brzine kretanja putničkog vozila tužioca.2006. čija je krivica relevantna u smislu prouzrokovanja saobraćajne nezgode. stav 4. Iz obrazloženja: Nije osnovan navod revizije da je do saobraćajne nezgode došlo isključivom krivicom vozača putničkog vozila. godine) POSEBNO O NAKNADI MATERIJALNE ŠTETE U SLUČAJU SMRTI.01. a može je i na zahtev štetnika smanjiti ili ukinuti. obavezujući tuženog da tužilji naknadi srazmeran deo štete imajući u vidu njen doprinos nastanku štetnog događaja. bilo da bude veća nego što bi inače bila). 193 – 197.OBLIGACIONO PRAVO je da oštećenik koji je doprineo da šteta nastane ili da bude veća nego što bi inače bila. koji je vozio prekomernom brzinom. Gž. U tom smislu. TELESNE POVREDE I OŠTEĆENJA ZDRAVLJA (Čl. Rev. srazmerno doprinosu oštećenog u odnosu na ukupan obim štete utvrđene na dan veštačenja. 2129/04 od 26.član 196. može tražiti povećanje rente samo od dana podnošenja tužbe. čime se samo smanjuje istovremena obaveza štetnikove naknade potpuno integralne štete čija je krivica relevantna u smislu prouzrokovanja saobraćajne nezgode. Odgovornost tuženog. . Iz tih razloga je prvostepenu presudu valjalo preinačiti. godine) 679. Odgovornost tuženog. time se zanemaruje smisao povrede izričite norme iz člana 50. kome je vansudskim poravnanjem dosuđena renta zbog telesne povrede i izgubljene radne sposobnosti. Zakona o osnovama bezbednosti saobraćaja na putevima .06. 5201/05 od 07.2006.

Presudom na osnovu priznanja od 09. Renta je naknada u novčanom obliku. tužilac kome je vansudskim poravnanjem dosuđena renta zbog telesne povrede i izgubljene radne sposobnosti može da traži povećanje rente samo od dana podnošenja tužbe. godine pa nadalje. u unapred utvrđenim iznosima. odgovorno lice dužno je da mu plaća određenu novčanu rentu kao naknadu za tu štetu . godine jedinstvenu sumu.povređen u saobraćajnoj nezgodi 1981. godine do 15.2004.08.1995.05.07. godine) 681.2004. a pravilno dosudio rentu počev od podnošenja tužbe. Naime.2005.1993. Zakona o obligacionim odnosima. i to kao jedinstvena suma. Poravnanjem od 09. godine ). kojom je uređen odnos između oštećenog lica i štetnika. Prema tome.09.11. 2144/11 od 01. u konkretnom slučaju vansudskog poravnanja.07. godine pa ubuduće.2011. kao naknada štete zbog izgubljenog gubitka zarade.2005. dok za to postoje zakonski uslovi. Pravilno je prvostepeni sud utvrdio visinu rente za dosuđeni period od 16. Iz tih razloga pravilno je prvostepeni sud odbio deo eventualnog tužbenog zahteva tužioca za isplatu rente za period pre podnošenja tužbe ( od 16.prema utvrđenom činjeničnom stanju . povisiti samo od dana podnošenja tužbe. te je određeno da. Od tada tuženi je tužiocu na ime rente isplaćivao mesečno iznos od 733.1997. čiji ukupan iznos nije poznat u vreme odlučivanja o tužbenom zahtevu.1996.2004.07.741.06. godine. tuženi plaća tužiocu rentu u mesečnom iznosu. Pravnosnažnom presudom od 07. može se. jer se radi o izmeni pravnosnažne sudske odluke odn. tužiocu isplaćivati mesečnu rentu.1994.01.288 - . Pravilno je prvostepeni sud primenio materijalno pravo kada je delimično usvojio eventualni tužbeni zahtev tužioca i tužiocu dosudio na ime povećanja rente iznose kako je to navedeno u izreci prvostepene presude ili ukupan iznos za period od 16.1993. (Iz Presude Apelacionog suda u Novom Sadu. godine u iznosima i sa zakonskom zateznom kamatom kako je to naznačeno u prvostepenoj presudi.08. a koja se plaća periodično. već jednokratnog iznosa ( jedinstvene sume ).1995. godine od 73. Ukoliko je reč o naknadi štete po osnovu izgubljene zarade.00 dinara. Gž.2004.07. kako je to već navedeno. godine.07. godine u jedinstvenom iznosu.09.1997. prilikom odlučivanja nužno je obaviti odgovarajuće veštačenje.08. godine do 31. godine tuženi se obavezao da tužiocu isplati na ime razlike ličnog dohotka za period od 12.07.05.2001. godine tužiocu je dosuđena naknada štete u vidu razlike između ličnog dohotka koji bi ostvarivao na svom ranijem radnom mestu vozača i ličnog dohotka koji tada ostvaruje na radnom mestu servisera za period od 01.član 195.1997.05. počev od 01. stav 2.1995. Za vreme donošenja presude naknada štete nema oblik rente.1993. godine do 03. Do donošenja prvostepene presude postoji samo izgubljena zarada. Tužilac je . godine do 03. ali ukupan obim štete za to proteklo vreme je poznat i dospeo. koja može biti različita u različitim vremenskim periodima.11. godine tužiocu je dosuđena razlika ličnog dohotka za period od 01.54 dinara. . a kako to pravilno zaključuje prvostepeni sud. zbog promenjenih prilika. a ne i za ranije pretrpljenu štetu koja se dosuđuje u jednokratnom iznosu. mesečna renta pravnosnažno dosuđena oštećenom. Naknada štete u vidu novčane rente može se dosuditi samo za štetu koja postoji u momentu donošenja sudske odluke pa u buduće.OBLIGACIONO PRAVO Ako povređeni zbog potpune ili delimične nesposobnosti za rad gubi zaradu. dok za to postoje zakonski uslovi. godine. godine do 01. godine pa do 31.12. 16. te se obavezao da će od 01.

Iz prvostepene presude uočava se da je sud kod odlučivanja o dosuđenju izgubljene zarade i rente. (Iz Rešenja Apelacionog suda u Kragujevcu. U svakom drugačijem slučaju. Znači . kojim se ovaj veštak izjasnio da je umanjenje opšte radne sposobnosti tužioca iznosilo 35%. Na osnovu procenta umanjenja opšteživotne aktivnosti. Zbog zadobijenih povreda tužilac je pretrpeo nematerijalnu i materijalnu štetu. kao i da li svoj dosadašnji posao uopšte može da obavlja. šteta od tog gubitka ne može biti veća od onoga što bi oštećeni dobijao od poginulog da je on živ. pitanje radne sposobnosti spada u domen specijaliste medicine rada. koju je prvostepeni sud utvrdio preko veštaka medicinske i finansijske struke. odnosno čime se on bavi. dosuđeni iznosi suprotstavljaju se društvenom cilju koji se ovom vrstom novčane naknade želi postići. godine. Od ovih činjenica zavisi osnovanost tužbenog zahteva. kao vidova materijalne štete. mogao da izvrši isključivo veštak specijalista medicine rada. koje je u momentu udesa bilo osigurano kod tuženog i isti je osuđen na kaznu zatvora pravnosnažnom presudom nadležnog Opštinskog suda.07. dosudio pravičnu novčanu naknadu za sporni vremenski period od 01. koja je nužna radi utvrđivanja prava na rentu. godine) .1998. Ako je izdržavanje izgubljeno zbog smrti davaoca izdržavanja.1997. (Iz Rešenja Okružnog suda u Novom Sadu. zatim. Žalbom tuženog se osnovano ističe.2004. ukoliko je tužiocima isplaćivana u spornom vremenskom periodu). mora poći od izdržavanja koje bi tužioci ostvarivali da štetnog događaja nije bilo. a da je ovu činjenicu utvrđivao veštak ortoped. Radi se. Gž. Zakona o obligacionim odnosima. Nezgodu je izazvalo imenovano lice teretnim vozilom.11. godine.2009. između ostalog. a iste nisu utvrđene u prvostepenom postupku.2010. kao putnik u autobusu u kome se nalazio u svojstvu klupskog lekara fudbalskog kluba. obavio veštačenje sa veštakom ortopedom i preko ovog veštaka i veštaka psihijatra utvrdio da je umanjenje opšteživotne aktivnosti kod tužioca 35%. dakle.član 194.03. Od tog iznosa. koja se dogodila 19. mora oduzeti zbir svih primanja koja su tužioci dobijali zbog smrti dužnika izdržavanja (porodična invalidnina kao i porodična penzija. a postoji u spisima dopunsko veštačenje obavljeno preko istog veštaka.289 - . da je ocenu radne sposobnosti tužioca u prvostepenom postupku. 2436/06 od 01.11. Iz obrazloženja: Šteta zbog izgubljenog izdržavanja odmerava se s obzirom na sve okolnosti konkretnog slučaja a iznos naknade štete ne može biti veći od onog što bi oštećeni dobijao od poginulog da je ostao u životu . stav 2. godine do 31.03. koji prema pravilima svoje struke utvrđuje da li radna nesposobnost postoji i u kom stepenu. godine) 682. prvostepeni sud je utvrđivao pravo tužioca na dosuđenje rente.da bi prvostepeni sud meritumom pravilno odlučio odn.OBLIGACIONO PRAVO Iz obrazloženja: Iz utvrđenog činjeničnog stanja proizilazi da Tužilac je povređen u saobraćajnoj nezgodi. 1435/10 od 04. godine. o posebnom vidu materijalne štete koja svoj osnov ima u činjenici smrti dužnika izdržavanja.2006. za koje poslove. I prema stavu ovog suda. Gž. kao i visina tužbenog zahteva u odnosu na dosuđenje rente. a pri tom ceneći i zanimanje tužioca.08. odnosno veštaka ortopeda od 16.

ZOO i rentu promeni. Gž.8. godine. 96/94 od 31. Naime.290 - . niti utvrđuje da li je i na koji način došlo do promenjenih okolnosti. br.1994. 497/91 od 26. 1293/2007 od 10.10.6. 549/06 od 25. (Rešenje Okružnog suda u Čačku. da tužiocu na ime rente zbog smanjene radne sposobnosti plaća mesečno iznos od 29. godine. i odlučuje kao u izreci presude pod jedan. nakon što je izvršena revalorizacija iznosa od 1.2. br. P. kao i troškovi podizanja nadgrobnog spomenika i pomena . obavezan DD za osiguranje "D. Istom presudom izmenjena je presuda Opštinskog suda u G. Iz obrazloženja: Uobičajene troškove sahrane čine samo oni troškovi koji su neophodni za ukop pokojnika u skladu sa merilima i shvatanjima sredine iz koje pokojnik potiče. pa nije. Glavna Filijala Č.2007. 96/94 od 31. Osnovano stoga tuženi u žalbi ukazuje da je renta materijalna šteta. da se određuje prema visini izgubljene zarade i da se mora dokazati i to putem veštačenja.1992. godine) .. odredbom člana 196.2007. U konkretnom slučaju prvostepeni sud ne utvrđuje koje su okolnosti postojale u vreme donošenja ranije odluke.11. na osnovu utvrđenog.00 dinara.11. a počev od 21." B. ZOO predviđeno je da sud može. Stoga sud utvrđuje samo visinu rente i to na osnovu izveštaja uprave prihoda od 11. ali samo ako se znatno promene okolnosti koje je sud imao u vidu prilikom donošenja ranije odluke. godine) 684. br.OBLIGACIONO PRAVO 683.80 dinara. br. niti se može obračunavati revalorizacijom tog iznosa.200. Ovakav zaključak prvostepenog suda ne može se prihvatiti. Renta se određuje se prema visini izgubljene zarade i mora se dokazati putem veštačenja jer predstavlja naknadu materijalne štete zbog smanjene radne sposobnosti oštećenog.. jer predstavlja razliku u zaradi. Uobičajeni troškovi sahrane su troškovi ukopa. ili je može na zahtev štetnika smanjiti ili ukinuti. godine.1992. i konstatuje da je. koje bi dale za pravo sudu da primeni odredbe člana 196.8. Zakona o obligacionim odnosima.2004. na zahtev oštećenika. 497/91 od 26.2007. koju je stekao presudom istog suda P. Ona se izražava kao razlika u zaradi koja nastaje zbog umanjenja radne sposobnosti oštećenog. godine. godine pa ubuduće. (Rešenje Okružnog suda u Beogradu Gž. a koja je izmenjena presudom P. tužbeni zahtev osnovan. a na šta se i žalbom tuženog osnovano ukazuje. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud u obrazloženju osporene presude konstatuje da je presudom istog suda P. podizanja nadgrobnog spomenika i pomena – ali samo u razumnoj meri. jer nema nijednog razloga o odlučnim činjenicama. niti se može obračunavati revalorizacijom.M.01. godine. a na šta mu je i u toku postupka od strane tuženog ukazivano. Sud otuda nalazi da tužilac ima pravo na rentu zbog smanjene radne sposobnosti. a nije. za ubuduće povećati rentu. odnosno iz koje potiče njegova porodica koja snosi te troškove. a shodno članu 196. koja nastaje zbog umanjenja radne sposobnosti oštećenika.1994.ali samo u razumnoj meri.

. Kod ovakvog stanja stvari pravilnom primenom materijalnog prava Okružni sud nalazi da je neosnovan tužbeni zahtev tužilja po navedenom osnovu jer se u smislu čl.2003. Tuženi je račune platio delimično bilateralnom. stav 1. sud mora da utvrdi da li je te troškove u vidu refundacije tražila od fonda zdravstvenog osiguranja. ali u docnji.06. i 337. Odredbe člana 295. pravo na naknadu štete u vidu novčane rente usled smrti bliskog lica i usled povreda i oštećenja zdravlja ne može preneti drugom licu pri čemu se po odredbi stava 2. a kod uračunavanja ispunjenja nije izvršeno uračunavanje dospele kamate. shodno članu 193. ZOO-a. B. nije bila priznata pismenim sporazumom stranaka ni pravosnažnom sudskom odlukom. Kako se ovde radi o naknadi štete iz člana 195. godine) 687. (Iz presude Okružnog suda u Valjevu.01. godine) 685.291 - . Gž. Kamata na neblagovremeno plaćene račune iznosi 338. Utvrđeno je da je tužilac umro u toku vođenja parnice te da su tužilje kao njegove zakonske naslednice posle toga preuzimajući parnicu zahtevale naknadu materijalne štete za izdatke povodom tuđe nege i pomoći. ZOO-a određuje u obliku novčane rente iz navedenih zakonskih propisa proizilazi zaključak o neprenosivosti prava na naknadu štete za izdatke povodom tuđe nege i pomoći zakonskim naslednicima oštećenih. 846/05 od 30. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju parnične stranke su bile u poslovnom odnosu u kojem je tužilac kao prodavac isporučio robu tuženom.845.13 dinara. jer samo ako iznosi po računima nisu refundirani i ti troškovi su bili neophodni. B. koja se u smislu čl. 336. (Iz presude Okružnog suda u Čačku. tada da bi od tuženika osiguravajuće organizacije imala pravo na taj vid materijalne štete. radi naknade materijalne i nematerijalne štete zbog povreda zadobijenih u saobraćajnoj nezgodi. 198. br. ima pravo na taj vid materijalne štete od tuženika. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je pravilno i potpuno utvrdio sve odlučne činjenice za donošenje odluke u ovoj parnici koja se vodila po tužbi sada pok. 197. Pravo na naknadu štete u vidu novčane rente za izdatke povodom tuđe nege i pomoći pripada samo oštećenom ako je on u životu i ne prelazi na njegove naslednike.2005. Zakona o obligacionim odnosima ne isključuju pravo poverioca na isplatu kamate zbog duga isplaćenog od strane dužnika u docnji i to kompenzacijom. S. istog propisa dospeli iznosi naknada mogu preneti drugome ako je iznos naknade određen pismenim sporazumom strana ili pravnosnažnom sudskom odlukom. Gž. pri čemu nije bilo sporno da navedena šteta pok. 686. 568/03 od 30. br. po računima.OBLIGACIONO PRAVO Kada je tužilja kao posledicu pretrpljenih telesnih povreda trpela i materijalnu štetu jer je kupovala. određene inekcije. a tuženi kao kupac platio cenu po računima. . ZOO. ZOO-a. a delimično multilateralnom kompenzacijom i virmanskim uplatama. 313.

ZOO. gubi zaradu.2003. osim ako to prema okolnostima slučaja ne bi bilo opravdano (član 188. (Vrhovni sud Srbije. dok se oštećenim novcem štetnika koristi pre dospelosti obaveze. Ravnomernost u isplatama rente štiti interes oštećenog jer mu omogućava da svoje potrebe svakodnevno namiruje. Zbog toga oštećeni ima pravo da zahteva potrebno obezbeđenje za isplatu rente.292 - . životnog veka njegovih predaka. tj. 138/03 od 04. gasi se za ubuduće. propisano je da je odgovorno lice dužno povređenom. štetnik. Kamata jeste po načinu nastanka sporedno potraživanje. Naknada štete zbog smanjene radne sposobnosti se po pravilu dosuđuje u vidu mesečne rente. rezultata popisa stanovištva o prosečnom životnom veku stanovništva itd. već postaje samostalno potraživanje i može se posebno utuživati. kapara. Odredbom člana 195. Član 188. koji zbog potpune ili delimične nesposobnosti za rad. Prev. stav 2. u zakonom određenim slučajevima plaća u ukupnom iznosu i čiju visinu izračunava veštak aktuar. Kamata se uopšte ne pominje. kod zatezne kamate. Iz navedenog propisa ne proizlazi da se prestankom glavne obaveze gasi i kamata.godine) 688. je propisao da se visina ukupne svote (kapitalizirana renta) utvrđuje prema visini rente. te u slučaju da novčana obaveza prestane ispunjenjem. dok se ne plati glavni dug. plaćati određenu novčanu rentu kao naknadu za ovu štetu. Međutim. Kapitalizirana renta se dobija tako što se mesečna renta množi brojem meseci verovatnog trajanja života oštećenika i od tog iznosa odbiju diskontne kamate. stav 4. ZOO).OBLIGACIONO PRAVO Predmet tužbenog zahteva je isplata kamate na neblagovremeno plaćene račune za isporučenu robu tuženom. kaucija. 4. ugovorna kazna. verovatnom trajanju života oštećenog i uz odbitak odgovarajućih kamata. stav 2. ZOO. Verovatno trajanje života oštećenog utvrđuje se zavisno od pola. U određenim slučajevima. i 5. zbog čega Zakon o obligacionim odnosima dopušta mogućnost da se umesto rente isplati jedna ukupna svota – kapitalizirana renta. odnosno odgovorno lice unapred plaća naknadu štete i ne može se koristiti tim novcem. pa stoga izračunavanje visine štete u ovakvom slučaju treba poveriti veštaku aktuaru. stanja zdravlja. Da bi se utvrdila visina kapitalizirane rente potrebno je stručno znanje kojim sud ne raspolaže. Kapitalizirana renta je naknada buduće štete koja se u zakonom određenim slučajevima plaća u ukupnom iznosu. . st. zarada od prekovremenog rada. Pravo na kamatu ne može prestati ni samo zbog toga što je glavni dug plaćen i ugašen prebijanjem. jer bez potraživanja glavnog duga nema ni kamate. ne gasi se pravo na zateznu kamatu ako je nastala i ista se može obračunati i utvrditi kao samostalno potraživanje. Naime. odustanica. Pod zaradom se podrazumeva svaka imovinska korist koja se postiže radom. ali ona koja je nastala ne može se ugasiti. Kapitalizirana renta je naknada buduće štete koja se. stav 3. Ova druga sporedna prava mogu biti npr. Oštećeni je ovlašćen da zahteva određivanje kapitalizirane rente ako dužnik ne pruži obezbeđenje koje sud odredi ili iz određenih uzroka (član 188. određivanjem rente u mesečnim iznosima ne bi bili zaštićeni interesi oštećenog. ZOO). kao sporednog potraživanja. zarada od radne delatnosti koja mu je donosila izvesne prihode. redovna zarada iz radnog odnosa. Iz obrazloženja: Odredbom člana 195. karakteristično je da ista nastaje kada dužnik padne u docnju sa ispunjenjem novčane obaveze i praktično se uvećava do ispunjenja obaveze. zaloga i druga sporedna prava. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da se prestankom glavne obaveze gase jemstvo. Zatezna kamata u slučaju prestanka glavne obaveze prestaje samo teći.12.

ZOO ako povređeni zbog potpune ili delimične nesposobnosti za rad gubi zaradu ili su mu potrebe trajno povećane. prvostepeni sud je tužiocu na ime izgubljene zarade za vreme sprečenosti za rad (to vreme se ne precizira u izreci) dosudio 1. Kako se vreme nesposobnosti za rad ne navodi ni u izreci a ni u obrazloženju to proizilazi da je i izgubljena zarada u fiksnom iznosu.3. a i renta dosuđena za isti vremenski period pa su obe naknade kumulirane što je suprotno članu 195. ZOO. ZOO. po čl. ili su mu mogućnosti njegovog daljeg razvijanja ili napredovanja uništene ili smanjene. Naknada štete u vidu novčane rente može se dosuditi samo za štetu koja postoji u momentu donošenja sudske odluke pa ubuduće. Naime. dužan je da naknadi troškove oko lečenja i druge potrebne troškove u vezi sa tim. (sada tačka 14. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije u Beogradu. godine pa ubuduće.293 - . a ne i za ranije pretrpljenu štetu koja se dosuđuje u jednokratnom iznosu. marta 1993. ZPP i izvršiti razgraničenje između izgubljene zarade za protekli period do momenta presuđenja i buduće izgubljene zarade (rente). pa je preuranio sa zaključkom da tužilac ima pravo na kapitalizirani iznos rente.04.1993.2002.300 dinara. Prvostepeni sud je suprotno postupio jer je i štetu pre presuđenja dosudio u vidu mesečne rente a ne u jednokratnom iznosu. godine) 689. Rev.2000. visina kapitalizirane rente je morala biti utvrđena veštačenjem putem veštaka aktuara. u vezi člana 186.10. Naime. Iz obrazloženja: Osnovano se u reviziji ističe da je u postupku učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 354. godine) . stav 2. tačka 13. i 5. II 1017/02 od 09. godine nejasno je zbog čega se materijalna šteta (renta) zbog nesposobnosti za rad dosuđuje za raniji period (počev od 20. S obzirom da je tužilac zadobio tešku telesnu povredu 20. Po članu 195. kao i zaradu izgubljenu zbog nesposobnosti za rad za vreme lečenja. Iz navedene odredbe proizilazi da se naknada štete u vidu novčane rente može dosuditi samo za štetu koja postoji u momentu donošenja sudske odluke pa ubuduće. a ne i za ranije pretrpljenu štetu koja se dosuđuje u jednokratnom iznosu. Međutim.OBLIGACIONO PRAVO Prvostepeni sud je utvrdio da tužilac u kući ima stolarsku radionicu i da je do povređivanja obavljao van radnog vremena stolarske radove i ostvarivao zaradu i pravilno zaključio da tužilac ima pravo na naknadu izgubljene zarade zbog nesposobnosti za poslove KV stolara na obavljanju dopunske delatnosti. stav 4. sud je propustio da utvrdi okolnosti iz člana 188. U konkretnom slučaju sudovi nisu utvrdili vreme lečenja tužioca niti precizno utvrdili izgubljenu zaradu u tom periodu. odgovorno lice dužno je plaćati povređenom određenu novčanu rentu kao naknadu za tu štetu. avgusta 1993. Rev. U ponovnom postupku tužilac će urediti tužbu na osnovu člana 109. stav 2.) ZPP jer u pogledu odlučnih činjenica nižestepene presude ne sadrže jasne razloge zbog kojih se njihova pravilnost ne može sa sigurnošću ispitati. Takođe. 195. ZOO ko drugome nanese telesnu povredu ili mu naruši zdravlje. 2003/99 od 06. godine). Takođe sud je tužiocu na ime rente dosudio 100 dinara počev od 20. stav 1. (Vrhovni sud Srbije.

Na tako utvrđen iznos naknade oštećenom pripada i tražena zatezna kamata od dana veštačenja do isplate.05.1998. (Vrhovni sud Srbije.1994.294 - 696. Pri utvrđivanju visine naknade sporne štete na izloženi način ima se raspraviti i da li je oštećeni smanjio štetu radom kod drugog poslodavca ili na drugi način (pravilna primena materijalnog prava u vezi člana 192. 695/96 od 10. Oštećeni ima pravo da povećanje rente traži u celini od bilo kog solidarnog dužnika. Gž. kao što je odeća žalosti za pokojnikovog bračnog druga i najbliže srodnike. godine) 695. .1998. s tim što se visina naknade određuje prema mesnim običajima. godine) 690. ZOO). 3578/98 od 02. godine) .2.02. godine) 694. Visina naknade štete izgubljene zarade ima se utvrditi prema visini zarade koju bi oštećeni ostvario u svakom mesecu spornog perioda i to u valorizovanom iznosu do dana veštačenja.09. Troškovi podušja uzimaju se u obzir pri određivanju naknade štete zbog smrti bliskog srodnika.02.OBLIGACIONO PRAVO Pri utvrđivanju visine pravične novčane naknade za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti uzima se u obzir (cena zajedno sa drugim okolnostima) i naknada (invalidnina) za telesno oštećenje koju oštećeni prima po propisima o invalidskom osiguranju.1998. godine) Nužne troškove sahrane sačinjavaju i troškovi pogrebnog ceremonijala. . (Pravno shvatanje sa sednice Građanskog odeljenja Vrhovnog suda Srbije od 16. (Vrhovni sud Srbije. (Vrhovni sud Srbije.09. ako se znatnije promene okolnosti koje je sud imao u vidu prilikom donošenja ranije odluke. uključujući i druge uobičajene troškove vezane za sahranu. troškovi održavanja groba koji se u skladu sa propisima plaćaju prilikom obezbeđenja grobnog mesta i troškovi podizanja nadgrobnog spomenika. Sud može na zahtev oštećenika za ubuduće povećati rentu a može je na zahtev štetnika smanjiti ili ukinuti. (Pravno shvatanje sa sednice Građanskog odeljenja Vrhovnog suda Srbije od 16.1. Rev.1998.02. 693. troškovi uređenja groba neposredno posle sahranjivanja. 6781/97 od 06. Ko drugom nanese telesnu povredu dužan je naknaditi mu zaradu izgubljenu zbog nesposobnosti za rad za vreme lečenja.1998. 567/98 od 17. ali ne u kapitaliziranom iznosu i prostim oduzimanjem od pripadajućeg iznosa pravične novčane naknade. godine) 691. (Vrhovni sud Srbije. (Iz rešenja Okružnog suda u Požarevcu. Rev.1996.01. 230/94 od 17. Rev. godine) 692. .

2.02. Rev. kao i troškove uređenja groba neposredno posle sahranjivanja. pored ostalog. 195. Prilikom odlučivanja o zahtevu za naknadu uobičajenih troškova sahrane. te da li je visina tih troškova u granicama prosečnih troškova sahrane u mestu sahranjivanja. nije relevantno da li je pokojnik sahranjen po verskom ili ateističkom ceremonijalu. . 113/92 od 13.1991. sačinjavaju i troškove pogrebnog ceremonijala uključujući i druge uobičajene troškove vezane za sahranu. a koja su takođe doprinela da on zbog smanjene radne sposobnosti bude preveden u invalidsku penziju. 24. Prilikom odlučivanja o zahtevu za naknadu troškova sahrane sud će voditi računa da li su učinjeni troškovi u skladu sa mesnim običajima i dužnim pijetetom prema umrlom. (Vrhovni sud Vojvodinee. Rev. ne uzimaju se u obzir kod određivanja visine naknade štete. Rev. sa sigurnošću moglo očekivati da bi sa uspehom završila likovnu akademiju i to od vremena kada bi se to i ostvarilo. (Okružni sud u Subotici. pored nužnih troškova. odeće žalosti i za njegovog bračnog druga i najbliže srodnike. Zakona o obligacionim odnosima smatraju se. troškovi održavanja groblja koji se u skladu sa propisima plaćaju prilikom obezbeđivanja grobnog mesta i troškovi podizanja nadgrobnog spomenika.1994. (Vrhovni sud Srbije. 1074/88) Kao uobičajeni troškovi sahrane umrlog u smislu člana 193. Uobičajene troškove sahrane usmrćenog lica u smislu člana 193. Neće se dosuditi naknada troškova za onaj vid ceremonijala za koji se oceni da je protivan Ustavom uređenim načelima društvenog uređenja.12. ZOO. godine) 700. br. 499/88) . i izdaci za jelo i piće koje se služi na dan sahrane prisutnim za groblje i kući umrlog u skladu sa mesnim običajima. Zato se naknađuju kao troškovi sahrane oni koji su vezani za učešće sveštenika u pogrebnoj cermoniji i druga verska obeležja isto kao i troškovi vezani za uobičajenu ateističku ceremoniju. Oštećeni nema pravo na troškove rehabilitacije ako se rehabilitacijom njegovo zdravstveno stanja ne bi poboljšalo.05. st. Zakona o obligacionim odnosima. Gž. u smislu člana 193. 702.OBLIGACIONO PRAVO Oštećena ima pravo na naknadu štete (izgubljene zarade) po odredbama čl. godine) 698. godine) 697. Naknada za nadgrobni spomenik može se dosuditi i kada tužilac učini verovatnim da će spomenik podići. Rev. 1915/93 od 29.1989. a ne radi ispoljavanja dužnog pijeteta prema umrlom. (Načelni stav zauzet u Saveznom sudu. (Iz presude Vrhovnog suda Vojvodine.295 - 701. prinudnim propisima ili moralu socijalističkog samourpavnog društva ili da je učinjen u drugom cilju. ZOO. (Vrhovni sud Vojvodine. ako bi se s obzirom na pokazani rezultat uspeha u školi pre povređivanja. stav 1. Oboljenja oštećenog koja nisu prouzrokovana njegovim povređivanjem u saobraćajnoj nezgodi. pod uslovom da ti izdaci budu u razumnoj meri. 2984/90) 699.

Za pravo na ostvarivanje naknade štete po ovom osnovu nema značaja činjenica što su trošovi života uvećani. (Vrhovni sud Srbije.OBLIGACIONO PRAVO Kad je utvrđeno da je poginuli sin redovno pomagao roditelje. 195. Zakona o obligacionim odnosima odgovorno lice dužno je da naknadi štetu licu kome je zbog telesne povrede i narušenja zdravlja radna sposobnost potpuno ili delimično smanjena. već je dovoljno da se prikaže predračun troškova za podizanje nadgrobnog spomenika. 1293/85) . stav 2. (Vrhovni sud Vojvodine. a ne s obzirom na utvrđeni stepen smanjene radne sposobnosti. treba tumačiti tako. 784/85) 707. pa stoga porodica ima pravo na naknadu tih troškova u skladu sa čl. Rev. roditeljima pripada pravo na naknadu štete zbog izgubljenog pomaganja neovisno o tome da li bi i inače po Zakonu o braku i porodičnim odnosima imali pravo tražiti izdržavanje. (Vrhovni sud Vojvodine. 940/87) 703. 818/85) 705. Pri određivanju visine troškova nadgrobnog spomenika nije od presudnog značaja da li je nadgrobni spomenik već podignut. Polaganje porodičnog venca poginulom predstavlja izraz pijeteta njegove porodice. crnine. naknada se određuje prema troškovima podizanja nadgrobnog spomenika uobičajenih u sredini gde je pokojnik sahranjen. a koji ne može biti veći od onoga što bi oštećeni dobijao od poginulog da je ovaj ostao u životu. koja su povređenom pružala negu i pomoć. (Okružni sud u Kragujevcu. odnosno zaradu koju bi ostvarivao da je zdrav i da mu nije smanjena radna sposobnost. kao i troškovi podizanja nadgrobnog spomenika uobičajenog u sredini pokojnika. (Vrhovni sud Srbije. Rev. kao i pravno pravilo građanskog prava koje je primenjeno u vreme nastanka štetnog događaja. (Vrhovni sud Srbije. Visina izgubljenog izdržavanja se prema članu 194. 152/86) 704. Pravo na naknadu štete za izdatke povodom tuđe nege i pomoći pripada samo oštećenom. U skladu sa čl. ZOO. Rev. a ne i trećim licima. Rev.296 - 708. . Ovu zakonsku odredbu. 1799/85) 706. Uobičajene troškove sahrane po članu 193. čiji se iznos odmerava s obzirom na sve okolnosti slučaja. stav 1. venca u razumnim granicama. 194. Zakona o braku i porodičnim odnosima naknađuje plaćanjem novčane rente. ako je on u životu. da osnov za ostvarenje prava na naknadu ovog oblika materijalne štete postoji samo ako se utvrdi da povređeni usled pretrpljenih povreda i narušenja zdravlja ne može da ostvaruje zaradu koju je ostvarivao do povrede. ZOO spadaju i troškovi daće. ako povređeni zbog toga trpi štetu u vidu izgubljene ili smanjene zarade. Gž. a ne prema stvarno učinjenim troškovima. Rev.

vrstu poljoprivrednih poslova kojima se bavi i način na koji te poslove obavlja. . Rev. odnosno da je ostao u životu. U postupku pred sudom može se utvrđivati i da li je poginuli za života ostvarivao. U takvom slučaju uvek se mora utvrditi šta bi poginuli. (Vrhovni sud Srbije. odnosno u kom obimu je takva šteta pokrivena ostvarenom porodičnom penzijom. (Vrhovni sud Srbije. 1255/84) 711. Kad je supruga. Rev. koje je u vreme nastanka štete bilo maloletno. da li bi mogao ostvarivati i druge prihode. U slučaju postavljenog zahteva za naknadu šete. . bio dužan i mogao da obezbedi na ime izdržavanja tih lica u skladu sa odredbama Zakona o braku i porodičnim odnosima. Zakona o obligacionim odnosima. (Vrhovni sud Srbije.297 - 713. 722/85) 710. (Vrhovni sud Srbije. posle smrti svog supruga ostvarila porodičnu penziju u većem iznosu od novčanog iznosa koji bi joj poginuli suprug davao na ime izdržavanja da je u životu. Pri utvrđivanju naknade štete koju neko trpi zbog izgubljenog izdržavanja. može se izvesti zaključak da li i u kojoj visini izdražvanja lica trpe štetu zbog izgubljenog izdržavanja. bio u mogućnosti i bio dužan da im daje. kojima bi pokrivao potrebe lica koja je izdržavao. sa ostvarenom porodičnom penzijom lica koja je on izdržavao. 194. nužno je utvrditi uslove privređivanja poljoprivrednika na njegovom imanju. da je u životu. onda su troškovi njenog izdržavanja pokriveni i ona nema pravo da od odgovornog lica potražuje naknadu štete po osnovu izgubljenog izdržavanja. bio deljen na jednake delove između poginulog lica i lica koja je on bio dužan da izdržava. da je u životu. 1047/85) 709. odnosno za privređivanje. U takvom slučaju treba utvrditi veličinu i strukturu poseda oštećenika. Povređenom licu. Visina šteta zbog izgubljene zarade za vreme lečenja i bolovanja utvrđuje se prema stvarnom gubitku u zaradi oštećenog lica. koji bi odgovarali stvarnim mogućnostima poginulog. može se dosuditi naknada štete zbog umanjene radne sposobnosti tek kada dostigne uzrast potreban za zasnivanje radnog odnosa. kao i način trošenja tih prihoda na članove domaćinstva i samog poginulog. ne može se poći od zaključka da bi celokupan dohodak. a ne prema visini zarade u vreme presuđenja. koji se razlikuje od uslova privređivanja u poljoprivredi društvenog sektora. odnosno koja je bio dužan da izdržava. imaju pravo na naknadu štete u skladu sa čl. koji je poginuli ostvario. Rev. I individualnom poljoprivrednom proizvođaču pripada pravo na naknadu štete zbog smanjene radne sposobnosti. zatim sastav njegovog domaćinstva. Tek upoređujući te iznose.OBLIGACIONO PRAVO Lica koja su izgubila izdražvanje zbog smrti lica koje ih je izdražavalo. sem prihoda iz radnog odnosa. Rev. kao izdržavano lice. 1952/84) 712. u vidu razlike između ostvarene porodične penzije i novčanog iznosa koji bi poginuli.

(Vrhovni sud Srbije. pošto bi povećanja rente za proteklo vreme bilo protivno prirodi ovog oblika naknade štete. bez obzira što lično nije sposoban za obavljanje teških poslova u poljoprivredi.OBLIGACIONO PRAVO kao i da li je oštećeni poljoprivrednik u mogućnosti da korišćenjem poljoprivrednih mašina istovremenom organizacijom rada u potpunosti ili delimično otkloni posledice umanjenja radne sposobnosti. ali samo za ubuduće.298 - 718. U slučaju potraživanja naknade štete u skladu sa čl. po kom osnovu ona ostvaruje pravo na naknkadu štete. Rev. veštačenjem treba utvrditi da li ona može da obavlja poslove domaćinstva. makar i uz povećane napore. koje propisuju obavezu izdržavanja roditelja i neobezbeđene braće i sestara. (Vrhovni sud Srbije. da je ostao u životu. mogao da ostvari radom i šta bi od ostvarenih prihoda bio u mogućnosti i bio dužan da izdvoji za potrebe izdržavanja lica koja traže naknadu štete po ovom osnovu. ali bez ugrožavanja svog zdravlja. Kriterijum za takav zaključak bile bi i odredbe porodičnog zakonodavstva. Zakona o obligacionim odnosima. ili je na štetu svog zdravlja sama obavljala poslove domaćinstva. Kada je radna sposobnost domaćice umanjena. U takvom slučaju pripadalo bi joj pravo na naknadu štete zbog smanjene radne sposobnosti u visini troškova koje je imala za plaćanje angažovane radne snage. ima pravo da od odgovornog lica traži naknadu štete koju trpi gubitkom izdržavanja. nezavisno od činjenice da li je angažovala tuđu radnu snagu. U takvom slučaju sud mora utvrditi iznose izdržavanja koje bi poginuli bio dužan i mogao obezbediti izdržavanom licu u skladu sa odredbama porodičnog zakonodavstva. 717. 938/83) Lice koje je poginuli izdržavao. Rev. Lice van kruga naslednika. u postupku koji raspravlja o zahtevu za naknadu štete zbog izgubljenog izdržavanja mora se u prvom redu utvrditi šta bi poginuli. . koje je bez saglasnosti pojedinih naslednika podigao spomenik njihovom ostaviocu. (Vrhovni sud Srbije. Rev. a da bi drugu polovinu davao trećim licima prema kojima ima obavezu izdržavanja. 2099/84) Ako je došlo do znatnijih promena okolnosti pod kojima je dosuđena novčana renta zbog smanjene radne sposobnosti. 727/82) . Pri tome se ni u kom slučaju ne bi moglo poći od zaključka da bi poginuli samo jednu polovinu svog ličnog dohotka mogao da izdrži za sopstveno izdražvanje. (Vrhovni sud Srbije. 739/84) 715. može se tražiti izmena odluke o dosuđenoj renti. (Vrhovni sud Srbije. 1752/84) 714. i tu naknadu štete zbog izgubljenog izdržavanja odgovorno lice je dužno da plaća. da je u životu. odnosno lice koje je imalo pravo na izdržavanje od poginulog. Rev. (Vrhovni sud Srbije. Rev. Rev. prema tim naslednicima nema pravo na naknadu podnetih troškova za podizanje spomenika. 194. 236/83) 716. kao oblika materijalne štete.

. prema cenama u vreme kada su ovi troškovi učinjeni. Rev. Lice čija je profesionalna radna sposobnost umanjena. nema za posledicu gubitak prihoda povređenog radnika. ako usled ovih posledica trpi štetu. po redovnom toku stvari mogao radom da ostvari. da nije povređen. inače. ne pripada mu i pravo na naknadu štete zbog smanjene radne sposobnosti. Zakona o braku i porodičnim odnosima. (Vrhovni sud Srbije.299 - 724. 1234/82) 722. 287. Rev. njegovoj ukupnoj ličnosti i ponašanju. ima pravo na naknadu štete od odgovornog lica. koja se može sastojati u zahtevu oštećenog za objavljivanje presude na trošak štetnika. zatim u zahtevu za ispravku u štampi i u naredbi štetniku da povuče izjavu kojom je povreda učinjena. Umanjenje profesionalne radne sposobnosti od 10%. u pravilu. kao i u zahtevu oštećenog da mu štetnik isplati pravičnu novčanu naknadu. 1403/82) 720. jer se kroz pojačane napore mogu postići isti rezultati rada. 93/82) 719. (Vrhovni sud Srbije. pa pošto povređeni dobija naknadu za povećane napore kroz umanjenje životne aktivnosti. 288/82) 721. kao da uopšte nije ni došlo do ovako lakog stepena umanjenja radne sposobnosti.OBLIGACIONO PRAVO U slučaju povrede ljudskog dostojanstva. (Vrhovni sud Srbije. 2613/81) . Pravo na naknadu štete zbog izgubljenog izdržavanja pripada licima koje je poginuli izdržavao ili redovno pomagao. koju bi. Rev. Rev. Rev. Pri odlučivanju o takvom zahtevu. 1143/81) 723. Rev. i čl. Oštećeni ima pravo na naknadu štete zbog smanjene radne sposobnosti ako je usled zadobijenih povreda postao stalno nesposoban za rad. načinu i sredstvu kojim je to učinjeno. kad je presudom utvrđena krivica lica koje je povredilo tuđu ličnost. (Vrhovni sud Srbije. časti i ugleda. oštećenom pripada pravo na satisfakciju. Troškove nastale povodom lečenja umrlog dužno je da naknadi odgovorno lice. ili su mu mogućnosti daljeg razvijanja u struci i napredovanja uništene ili smanjene. sredini u kojoj oštećeni živi. 302. (Vrhovni sud Srbije. ili mu je radna sposobnost trajno umanjena usled čega ne može da ostvaruje dohodak odnosno imovinsku korist. nezavisno od toga da li je ošgtećeni pretrpeo i materijalnu štetu. kao i licima koja su po zakonu imala pravo zahtevati izražavanje od poginulog u smislu čl. sud će voditi računa o intenzitetu napada na povređeno dobro. posledicama koje su usled toga nastale kao i o proteku vremena od kada je povreda učinjena. (Vrhovni sud Srbije.

U toj situaciji. postoji samo ako se utvrdi da povređeni (tužilac) usled pretrpljenih povreda i narušenja zdravlja ne može da ostvaruje prihod koji je ostvarivao do povređivanja tj. ali za ubuduće odn.OBLIGACIONO PRAVO Armijski dodatak. 1730/81) 725. čije je ulaganje neophodno da bi se ostvario prihod koji je ostvarivan pre nastanka štetnog događaja. Rev. ako se utvrdi da je bračnom drugu utvrđena porodična penzija kojom je u potpunosti pokrivena šteta koju je trpeo gubitkom izdržavanja od svog bračnog druga. Rev. tada takav izostanak rada ima za rezultat gubitak prihoda u naturalnom obliku. odredbe člana 195. Presudom kojom je štetnik obavezan da na ime naknade štete plaća rentu bračnom drugu poginulog lica može biti izmenjena i dosuđena naknada ukinuta. i 188. (Vrhovni sud Srbije. Izgubljena zarada od momentu donošenja sudske odluke pa ubuduće. Visina dosuđene naknade za tuđu pomoć može se izmeniti na zahtev oštećenika samo za ubuduće. rente kao oblika materijalne štete.300 - . Rev. prihod koji bi ostvarivao da je zdrav i da mu nije umanjena radna sposobnost. gubitak očekivane zarade ubuduće. Isplata za štetu koja je već nastupila u vreme donošenja sudske odluke nema karakter rente već naknade štete zbog izgubljene zarade od završetka lečenja do donošenja sudske odluke. Isplata naknade za štetu koja je već nastupila tj. u periodu od njenog nastanka do donošenja sudske odluke. koji pripada aktivnom vojnom licu za posebne uslove pod kojima se vrši vojna služba. izostanka poslova u poljoprivredi. nema karakter rente već naknade dospele štete zbog izgubljene zarade usled nesposobnosti ili delimične nesposobnosti za rad oštećenog. nasuprot tome. to je ona zarada koju bi oštećeni ostvarivao u momentu donošenja sudske odluke a koju nije u mogućnosti da ostvaruje. (Vrhovni sud Srbije. (Vrhovni sud Srbije. Iz obrazloženja: Renta i materijalna šteta zbog izgubljene zarade su različite kategorije. Kada se renta dosuđuje zbog umanjenja obima poslova tj. predstavlja vid izgubljenog ličnog dohotka i ulazi u pojam štete. 1093/81) 726. a ne s obzirom na utvrđeni stepen smanjene radne sposobnosti. 727. 1500/80) 728. Renta je. ako se znatnije promene okolnosti koje su postojale u vreme dosuđenja naknade. izgubljena zarada u momentu donošenja sudske odluke. . Zakona o obligacionim odnosima treba tumačiti tako da osnov za ostvarenje prava na naknadu štete odn. odn. zarada koju bi oštećeni ostvario u momentu donošenja sudske odluke i očekivani gubitak ove zarade u budućnosti – je renta. visina rente se utvrđuje prema vrednosti rada trećeg lica. odn. tj. Imajući to u vidu.

Zakona o obligacionim odnosima. Rev. 1512/90) 729.OBLIGACIONO PRAVO Utvrđeni stepen smanjene radne sposobnosti ima uticaja na umanjenje životne aktivnosti.301 - 734. Rev. 1742/91) Tuženiku se može naložiti da prestane sa radnjom kojom se povređuje integritet ljudske ličnosti. 730.1989. 2312/06 od 07. 731. (Savezni sud. Zakona o obligacionim odnosima) Pravo na naknadu štete pripada i licu koje je zadržano u pritvoru a krivičnom presudom izrečena mu je kazna uslovne osude u određenom trajanju. kao što su životni troškovi koje bi oštećeni imao u inostranstvu za to vreme. Okrivljeni koji je pravosnažnom krivičnom presudom oslobođen od optužbe nema pravo na naknadu štete od opštine samo zbog toga što je protiv njega vođen krivični postupak. (Vrhovni sud Vojvodine. bez obzira na eventualne uštede. (Vrhovni sud Srbije.2007. Gzz. Rev. Rev. pod uslovima iz odredbe člana 196. ličnog i porodičnog života i drugih prava njegove ličnosti. (Rešenje Vrhovnog suda Srbije. nastale usled prestanka privremenog rada u inostranstvu zbog neosnovanog lišenja slobode. 732. 2834/90) Krivično pravna zaštita zbog povrede ugleda ne isključuje i građansko pravnu zaštitu u smislu zahteva za neimovinskom štetom zbog povrede ugleda. 3/91) Naknada nematerijalne štete zbog pretrpljenih duševnih bolova zbog vođenja krivičnog postupka i određivanje pritvora pripada samo neposredno oštećenom licu a ne i članovima njegove uže porodice. te svoj odraz nalazi kroz naknadu nematerijalne štete. godine) POSEBNO O NAKNADI MATERIJALNE ŠTETE U SLUČAJU POVREDE ČASTI I ŠIRENJA NEISTINITIH NAVODA (Član 198. a radi se o jedinstvenom vidu štete vezane za ličnost oštećenog. Gzs. 1056/88) . pripada naknada u punom iznosu koju bi to lice ostvarilo u inostranstvu da nije bilo neosnovano lišeno slobode. (Savezni sud. Gž. Pri tome je razumljivo da. ukoliko renta nije dosuđena u kapitaliziranom iznosu. godine) 733.03. (Vrhovni sud Srbije. važi pravilo mogućnosti izmene dosuđene naknade. Licu koje ima pravo na naknadu materijalne štete zbog izgubljene zarade. 65/88 od 27.04. (Okružni sud u Kragujevcu. . ako je nastalo trajnije stanje od radnje kojom se pravo ličnosti povređuje.

Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju. Zakona o krivičnom postupku obuhvata pored ostalih vidova i štetu zbog umanjenog ugleda pod uslovom da se dokaže ili iz okolnosti slučaja učini verovatnim da je oštećeni zaista takvu štetu pretrpio. 145/81) 736. jer je ova povreda nematerijalnih dobara sadržana u povredi ugleda. (Vrhovni sud Kosova. godine objavljen je tekst koji govori o nezaštićenosti stanodavaca od podstanara i u kome se navodi da su penzioneri EE i EE1 izdali stan na Dedinju "ozbiljnoj" porodici. niti su u tekstu date netačne ili neproverene informacije. 1730/85) 735. st. ne dosuđuje se posebna novčana naknada za pretrpljeni strah. koja pretpostavlja trpljenje jakih duševnih bolova u dužem vremenskom trajanju. časti i slobode ličnosti prouzrokovanoj neopravdanom osudom. Rev. Objavljivanjem u sredstvima javnog informisanja o pokretanju krivičnog postupka protiv tužioca za beščasteće krivično delo narušen je ugled tužioca kao radnog čoveka i došlo je do povrede njegove časti. 2794/81) NAKNADA NEMATERIJALNE ŠTETE (Čl. Gž. niti da ih isele već godinu dana. (Vrhovni sud Srbije. Pri tome se kod dosuđivanja pravične novčane naknade ima uzeti u obzir da je tužilac propustio da u krivičnom postupku traži javno objavljivanje da je neosnovano lišen slobode. za koju je povredu tužiocu dosuđena pravična naknada. Licima koja su pod punim imenom i prezimenom pomenuta u novinskom tekstu kao primer nesavesnih podstanara ne pripada pravo na naknadu nematerijalne štete zbog povrede ugleda ako tekst nije pisan u nameri omalovažavanja. te da namera nije bila da se omalovaže tužioci.20__._. 738. Rev. (Vrhovni sud Srbije. ali da ne uspevaju da naplate stanarinu. u dnevnom listu "ĐĐ" od _. Naknada štete licima oslobođenim od optužbe pravosnažnom presudom suda donetom u krivičnom postupku propisana članom 12. Autorka teksta prenela je na. Zakona o obligacionim odnosima) 737.302 - . Neosnovanim lišenjem slobode tužiocu je nanet duševni bol zbog povrede slobode kretanja. upravo iz razloga što se više ljudi javilo sa tim problemima. tačka 1. Namera objavljivanja spornog teksta bila je da se ljudi na ovaj način upoznaju sa tim šta može da im se desi prilikom izdavanja stana. nego u nameri upozoravanja stanodavaca na neprijatnosti koje mogu da im se dese. i 545. 199 – 205. 1.OBLIGACIONO PRAVO U slučaju neopravdane osude i lišenja slobode. a javnim objavljivanjem toga događaja nanet mu je duševi bol zbog povrede ugleda.

a samo neistinita i nepotpuna informacija može da povredi pravo na identitet i da predstavlja klevetu kao povredu prava na čast i ugled. pa kako tužioci nisu dokazali krivicu novinara i javnog glasila. Zbog objavljivanja spornog teksta tužioci su zahtevali naknadu nematerijalne štete zbog povrede ugleda. (Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu. tako da nije povređen član 3. u konkretnom slučaju nisu se stekli uslovi za naknadu nematerijalne štete iz čl. a da deo koji je uokviren i koji govori o najčešćim tipovima beogradskih podstanara predstavlja uopšteni deo koji se ne odnosi na tužioce. Pored toga. Izvedenim dokazima utvrđeno je da se u spornom tekstu ne nalaze neistiniti navodi. Neosnovani su navodi žalbe tužilaca kojima ukazuju da je prvostepeni sud nepotpuno utvrdio činjenično stanje. Gž. koja je izdala stan tužiocima. a tužioci su protiv takve presude izjavili žalbu. Prilikom izrade novinarskog teksta novinarka je poštovala i princip druge strane. u vezi sa članom 200. odnosno da je autorka teksta postupala sa dužnom novinarskom pažnjom.OBLIGACIONO PRAVO vode EE o postupku iseljenja tužilaca iz njenog stana. tužbeni zahtev tužilaca kojim su tražili da se tuženi obveže da tužiocima na ime naknade nematerijalne štete zbog povrede ugleda isplati iznos od 600. Zakona o javnom informisanju. pobijanom presudom pravilno odbio. proverom koja je primerena datim okolnostima. a da preostali deo teksta ne sadrži netačne. jer je sporni tekst zasnovala isključivo na izjavi EE.01. U konkretnom slučaju. prvostepeni sud je. jer je iste kontaktirala putem telefona. 64/11 od 19. Prvostepeni sud je odbio njihov tužbeni zahtev. novinarka tuženog je pre objavljivanja članka koji sadrži podatke o određenim pojavama i ličnostima (tužiocima) proverila poreklo informacija. kao neosnovan. standard novinarske pažnje iskazan je kroz odredbu člana 3. Po oceni Apelacionog suda. Naime. te u potpunosti postupila sa dužnom pažnjom. Sloboda javnog informisanja. godine) . Ovo stoga što je izvedenim dokazima pouzdano utvrđeno suprotno. na osnovu pravilno i potpuno utvrđenog činjeničnog stanja. novinar je dužan da pre objavljivanja informacije prethodno proveri da li je ona istinita. Takođe je utvrđeno da je pravnosnažnom presudom AA.303 - . ostvarena je u skladu sa odredbama Zakona o javnom informisanju. a povodom objavljivanja ovog teksta razgovarala je i sa portparolom Drugog opštinskog suda u Beogradu i sa tužiocima AA i BB. nije prekršen standard obavezne novinarske pažnje.000. ni nedopuštene informacije. Zakona o javnom informisanju. U konkretnom slučaju. iz iskaza tužilaca AA i BB sledi zaključak da su navodi koji se odnose na njih u tekstu istiniti. i 81. te da se izdvojeni deo teksta koji govori o najčešćim tipovima beogradskih podstanara ne može odvojiti od glavnog dela teksta sa kojim čini jednu celinu i kao takav stvara utisak o licima koji su predmet glavnog dela teksta. ističući da novinarka tuženog nije proverila informaciju sa dužnom pažnjom. istinitost i potpunost. u skladu sa novinarskom pažnjom primerenom datim okolnostima. 80.2011. tužilja u ovoj parnici. a što je dovelo do pogrešne primene materijalnog prava.00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od utuženja do isplate. obvezana da se sa svim licima i stvarima iseli iz spornog stana i da taj stan ispražnjen od lica i stvari preda EE u posed i na dalje korišćenje. U medijskom pravu. Naime. da nije pokazala volju da razgovara sa tužiocima na isti način kao i sa EE. Zakona o obligacionim odnosima. s obzirom na to da su u spornom tekstu samo preneti navodi EE i njenog supruga. pojavi ili ličnosti s pažnjom primerenom okolnostima provere njeno poreklo. nisu se stekli uslovi za naknadu nematerijalne štete zbog povrede ugleda tužilaca. jer je objavljen novinski članak poznatog autora sa proverenim informacijama. uz prisustvo obavezne novinarske pažnje. Zakona o javnom informisanju. 3. prema kojoj su novinar i odgovorni urednik javnog glasila dužni da pre objavljivanja informacija koje sadrže podatke o određenom događaju.

čime je objektivno bio sprečen da skloni nogu sa opasnog mesta do momenta kada je klip sišao u kritičan položaj. povreda radnika (ovde tužioca) . na ime umanjenja estetskog izgleda .naruženja 400. vodeći pre svega računa o tome da tako određena naknada treba da pruži satisfakciju licu zbog pretrpljenih duševnih patnji i bolova u svakom pojedinačnom slučaju. na ime umanjenja opšte životne aktivnosti iznos od 400. član 277.000.000.09. Zakona o obligacionim odnosima.00 dinara. i pored adekvatnog lečenja kod tužioca su ostale trajne i definitivne posledice pretrpljene povrede. u konkretnom slučaju. te ni njegovog doprinosa u nastanku povrede . za štetu koju je pretrpeo tužilac zbog povrede na radu. Neosnovani su žalbeni navodi tuženog da je iznos na ime naknade nematerijalne štete previsoko opredeljen. Pravilno je utvrđeno da propusta u držanju tužioca nema. te da su navedeni iznosi u suprotnosti sa kriterijumima za dosuđivanje pravič. stav 1. kada je tužiocu dosudio i kamatu na ovaj iznos. Zakona o obligacionim odnosima.2005. prvostepeni sud je pravilno zaključio da je tužilac.zaposlenog kod tuženog.304 - . Pravilan je zaključak prvostepenog suda da.OBLIGACIONO PRAVO 739. Zakona o obligacionim odnosima.tužilac je bio sprečen da se pomeri sa donje poluforme alata jer se obuća koju je imao na nogama zalepila zbog zagrejanosti ovog alata. na ime pretrpljenog straha i na ime umanjenja estetskog izgleda . Tuženi nije preduzeo odgovarajuće mere zaštite zdravlja i bezbednosti radnika propisane Zakonom o zaštiti na radu. počev od dana presuđenja do isplate. Prvostepeni sud je pravilno primenio i član 200. ambulantno. na ime pretrpljenih fizičkih bolova iznos od 300.naruženja. i kao poslodavac za štetu zbog povrede koju je tužilac pretrpeo na radu kod tuženog. na osnovu člana 174. na ime pretrpljenih fizičkih bolova.000.00 dinara.000. duševne bolove i fizičke bolove. stav 2. Prvostepeni sud je takođe utvrdio da je tužilac zbog zadobijenih povreda na radu lečen bolnički.zaštitne cipele. prilikom provere pravilnosti i zakonitosti odluka po tužbama čiji je to predmet. Iznos na ime naknade nematerijalne štete utvrđuje se po slobodnoj oceni suda a najviše sudske instance. nije dato uputstvo za rad sa odgovarajućim merama zaštite na radu za postupak rada na kome postoji povećana mogućnost povređivanja. zbog zadobijenih povreda na radnom mestu. tužiocu nisu data na korišćenje i upotrebu propisana zaštitna sredstva . dogodila zbog više propusta tuženog. godine. tužilac odgovara po osnovu dva pravna osnova: kao imalac opasne stvari. na ime pretrpljenog straha iznos od 300. Tuženi je dužan da tužiocu nadoknadi na ime nematerijalne štete iznos od 550.2010. te mu je umanjena opšta životna aktivnost u obimu koji su utvrdili angažovani veštaci u postupku izvođenja dokaza medicinskim veštačenjem. rehabilitaciono i kućno. Isto tako. sve to u smislu člana 200.00 dinara sve sa zateznom kamatom po stopi propisanoj Zakonom o visini stope zatezne kamate. godine do isplate. počev od 03. trpeo strah.000. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je pravilno zaključio da se.00 dinara.00 dinara. više od godinu dana. pridržavaju se aktuelne sudske prakse u vezi sa limitom i okvirima naknade. To je sve prvostepeni sud utvrdio iz Zapisnika o izvršenom uviđaju Odeljenja inspekcije rada od 22. usvojivši tužbeni zahtev i našavši da tužiocu pripada novčana naknada nematerijalne štete na ime umanjenja opšte životne aktivnosti. stacionarno. i član 324. Pravilno je primenio i materijalno pravo.06.

Naime. podrazumeva da su sva lica koja su učestvovala u jednom događaju. (Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu. godine učestvovali u tuči u kojoj je tužiocu naneta teška telesna povreda (prelom kostiju lobanje sa utisnućem delova kostiju čeone regije). opasnosti i strah koja činjenica je tužiocu bila poznata prilikom stupanja na dužnost) .2003. 14175/10 od 05.po oceni Okružnog suda . Gž 1.na nesumnjiv način utvrdio činjenično stanje koje se razlozima žalbe ne dovodi u sumnju niti nude dokazi koji bi ga izmenili. godine) 740.2011. prvostepeni sud pravilno polazi od činjenice da su pravnosnažnom odlukom prvostepenog suda od 06. te da je prvostepeni sud vezan navedenom pravnosnažnom krivičnom presudom u pogledu krivice.305 - . Dakle. Pž.2010. prvostepeni sud nije trebalo da utvrđuje da li je i ko od tuženih više ili manje doprineo nastanku predmetnoga događaja odn. I pored toga što mu je dužnost da obavlja poslove bezbednosti iako mu je u obavljanju tih poslova ugrožena sigurnost. kod koje je naknada ekvivalentna i ima za cilj uspostavljanje stanja pre nastanka štete.neosnovani su.OBLIGACIONO PRAVO ne naknade. U konkretnom slučaju se radi o učešću u tuči. Za razliku od materijalne štete. Iz obrazloženja: Žalbeni navodi tužene kojima se osporava osnov postavljenog tužbenog zahteva (jer je tužilac za svaku eventualnu štetu koju na radu i u vezi sa radom pretrpi delimično obezbeđen beneficijama . Ovi navodi su bili predmet (pravilne) ocene od strane prvostepenog suda koji je zaključio da je (iako je tužilac službeno lice i ima dužnost da poslove bezbednosti obavlja i kada mu je u obavljanju tih poslova ugrožena sigurnost) u konkretnom slučaju kod tužioca došlo do povrede na radu zbog koje je trpeo bolove i strah i zbog čega je tužena u obavezi da mu naknadi štetu.06.06. u kome se nije moglo utvrditi lice koje je direktno nanelo tešku telesnu povredu kao što je slu. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je .1. 4413/10 od 16.2005.10. Sva lica koja su učestvovala u jednom događaju u kome se nije moglo utvrditi lice koje je direktno nanelo tešku telesnu povredu istovremeno u građansko-pravnom odnosu podjednako solidarno odgovorna za naknadu štete u punom iznosu oštećenom. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. godine) 741. te da tužiočev posao podrazumeva određene rizike. radnik Ministarstva unutrašnjih poslova ima pravo na naknadu nematerijalne štete za strah usled povrede na radu. pa se stoga visina naknade utvrđuje po slobodnoj oceni suda. šteti po tuženika a samim tim i u odnosu na prvotuženoga. naknada nematerijalne štete ima za cilj pružanje satisfakcije licu zbog pretrpljenih duševnih patnji i bolova.uvećanim stažom osiguranje koji kao radnik MUP-a ima. Kada već to nije učinjeno u krivičnom postupku. godine tuženi oglašeni krivim zato što su noću između 04 i 05. sama pravna priroda učešća u tuči.

02.306 - .OBLIGACIONO PRAVO čaj ovde.12.01. Gž. Iz obrazloženja: Na nesumnjiv način je prvostepeni sud utvrdio da je imenovani . Žalbenim navodima ovako utvrđeno činjenično stanje uopšte nije dovedeno u sumnju. kada mu je tuženik naznačenim rešenjem od 26.12.2005.09. Gž. godine kada je potvrđena presudom Okružnog suda od 06. godine) 742. Zakona o obligacionim odnosima. Kada je u pitanju naknada materijalne štete u vidu izgubljene zarade pokojnog . Zato ih je i valjalo odbiti. 1 596/10 od 11. godine. Takođe. Po stanovištu Apelacionog suda.12.2007. prebijanja i prinudnog izvršenja . Pravni prethodnik tužilaca – imenovani sada pokojni umro je dana 27. istovremeno u građansko pravnom odnosu podjednako solidarni za naknadu štete u punom iznosu oštećenom.12. Prvostepeni sud je pravilno primenio odredbu člana 191. tuče i samim tim i nastanku štete.2008. nisu osnovani. Zakona o radu kada je obavezao tuženog kao poslodavca da tužiocima kao naslednicima sada pokojnog isplati naknadu štete u visini izgubljene zarade i drugih primanja po osnovu rada i da na ime tužioca uplati doprinose nadležnim fondovima. u kom pravcu je dao jasne i ubedljive razloge koji se navodima žalbe ne dovode u sumnju. godine) . već da stoji sumnja da je to učinilo drugo lice.12. Iz ovoga nesumnjivo proizilazi da pravo na naknadu materijalne štete prelazi na naslednike u svakom slučaju bez obzira da li je isto priznato pravosnažnom odlukom ili pismenim sporazumom. godine. U toku postupka prvostepeni sud je na nesumnjiv način utvrdio da sada pokojni u spornom periodu nije nigde radio niti je ostvarivao prihode jer nije bio zaposlen niti je bio osnivač kao ni vlasnik nekog preduzeća ili radnje. Takođe je utvrđeno da u spornom periodu tuženik za tužioca nije uplatio doprinose nadležnim fondovima. (Iz Presude Okružnog suda u Čačku. ovaj sud nalazi da je prvostepeni sud pravilno ocenio doprinos tužioca nastanku predmetnog događaja odn. Navedenom Presudom prvostepenog suda poništeno je ovo rešenje tuženika i tuženik je obavezan da tužioca vrati u radni odnos i rasporedi na radno mesto na koje je bio zaposlen ili drugo radno mesto koje odgovara njegovoj stručnoj spremi. godine i rešenjem ostavinskog suda od 29.član 204. (Iz Presude Apelacionog suda u Kragujevcu. ona se nasleđuje bez obzira što nije utvrđena pravnosnažnom odlukom.pravnog prethodnika tužioca.2009. godine otkazao ugovor o radu. Relevantne odredbe: Naime.2005.2010. odredbom propisano je da Potraživanje naknade nematerijalne štete prelazi na naslednike samo ako je priznato pravnosnažnom odlukom ili pismenim sporazumom i pod istim uslovima to potraživanje može biti predmet ustupanja.2006.2007. u celini su se pokazali neosnovanim navodi žalbe da tužioci nisu aktivno legimisani za vođenje ovog spora iz razloga što je pravo na zaradu lične prirode i vezano je za ličnost zaposlenog tako da je naknadu mogao ostvariti samo lično radnik koji je trpeo štetu zbog nezakonitog otkaza ugovora o radu i da to pravo nije prenosivo na treća lica. 1916/07 od 26. Navedena presuda je postala pravosnažna dana 06.sada pokojni bio u radnom odnosu kod tuženika kao poslodavca na poslovima portira sve do 28. Stoga se svi razlozi žalbe prvotuženog u pogledu toga da on nije bio taj koji je naneo predmetnu povredu tužiocu. i da je u događaju učestvovao u manjem obimu nego drugi saučesnici u tuči. godine za naslednika na njegovoj zaostavštini oglašeni su tužioci na celokupnoj imovini navedenoj u istom rešenju.

Prema stavu Višeg suda. istog Zakona predviđeno je: novinar. (Iz Presude Višeg suda u Valjevu.član 200. voditi računa o značaju povređenog dobra i cilju kome služi ta naknada. uzimaju sve okolnosti konkretnog slučaja. Zakona o javnom informisanju: svako lice na koje se odnosi netačna. solidarno odgovaraju za materijalnu i nematerijalnu štetu nanetu objavljivanjem informacije. Članom 80. U konkretnom slučaju tuženi je osnivač revije u kojoj je o tužiocu objavljena neistinita informacija. Iz obrazloženja: Utvrdivši činjenično stanje. tužilac nikada nije bio njen pripadnik. stepen naruženja i stepen umanjenja opšte životne aktivnosti. prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo. a na spornoj fotografiji se nalazi kao pripadnik policijske brigade koja je obezbeđivala lice mesta radi obavljanja uviđaja na naznačenoj lokaciji krajem jeseni 1998. pa iz te činjenice i proističe njegova obaveza da tužiocu naknadi nematerijalnu štetu. Tuženi je objavljivio fotografiju na kojoj je tužilac označen kao pripadnik navedene paravojne jedinice. starost tužioca.000. Zakona o obligacionim odnosima. nalazeći da je tužbeni zahtev tužioca osnovan i da stoji obaveza tuženog da tužiocu plati naknadu štete zbog pretrpljenih duševnih bolova zbog povrede ugleda. ima pravo na naknadu materijalne i nematerijalne štete. prilikom odlučivanja o zahtevu za naknadu nematerijalne štete kao i o visini njene naknade. .OBLIGACIONO PRAVO 743. Iz obrazloženja: Sud će. intenzitet i dužina trajanja pretrpljenih fizičkih bolova i pretrpljenog straha. imajući u vidu značaj povređenog dobra i cilj kome služi ta naknada. 658/10 od 22. u konkretnom slučaju došlo je do povrede ugleda tužioca u sredini u kojoj živi. Gž. u skladu sa ovim zakonom. Obaveza tuženog za naknadu štete proizilazi iz odredbe člana 79. odgovorni urednik i pravno lice koje je osnivač javnog glasila. Osnivač revije dužan je da tužiocu naknadi nematerijalnu štetu. kod odmeravanja naknade po osnovima nematerijalne štete. odgovor ili druga informacija čije objavljivanje ima pravo da traži od javnog glasila. ali i o tome da se njome ne pogoduje težnjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i društvenom svrhom .04. godine. nepotpuna ili druga informacija.307 - . U obzir se. iako se on na spornoj fotografiji nalazio kao pripadnik policijske brigade na dužnosti. a koje zbog njenog objavljivanja odnosno neobjavljivanja trpi štetu. kao i lice kome nije objavljena ispravka.2010. Međutim. Do povrede ugleda tužioca u sredini u kojoj živi došlo je tako što je u nedeljnoj reviji objavljena fotografija na kojoj je tužilac označen kao pripadnik paravojne jedinice.00 dinara. čije je objavljivanje u skladu sa ovim zakonom zabranjeno. Zakona o obligacionim odnosima. stav 2. prvostepeni sud je pravilno primenio napred navedenu odredbu materijalnog prava utvrđujući da visinu ove štete predstavlja iznos od 200. shodno članu 200. godine) 744. stav 1. Naime. koji su pre objavljivanja sa pažnjom primerenom okolnostima mogli utvrditi neistinitost ili nepotpunost informacije.

lopove! …”). Prvostepeni sud je.2010. Apelacioni sud smatra da je prvostepeni sud pravilno primenio i član 224. Najzad. pa mu ne pripada i novčana naknada po tom osnovu. Zakona o obligacionim odnosima. istog Zakona . dok primeni člana 199. imajući u vidu reči koje je tuženi uputio tužiocu (“ … Gde si.odluka u sporu . jer to predstavlja satisfakciju za njegovu ličnost.saglasno odredbi člana 458. (Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu. stav 2. stepen naruženja i stepen umanjenja opšte životne aktivnosti. S obzirom na navedeno. a to je tuženi i hteo. Gž. da iste imaju uvredljiv karakter i sa subjektivnog i sa stanovišta opšteg shvatanja . Dovoljnu satisfakciju oštećenom ne mora u svakom slučaju predstavljati izrečena sudska opomena zbog povrede časti i ugleda u krivičnom postupku. Žalbeni navodi tužene kojima se ponovo osporavaju nalazi veštaka (jer u upravnom postupku nije utvrđen procenat invaliditeta tužioca) su već bili predmet pravilne ocene od strane prvostepenog suda. Zakona o parničnom postupku .u smislu člana 467. Stoga su ovakvi žalbeni navodi bez uticaja na drugačiju odluku suda. starost tužioca.time se omalovažava čast privatnog tužioca. Iz obrazloženja: Žalbeni navodi tuženog: prvostepeni sud nije dobro utvrdio da se radi o uvredi. činjenica da li je istom događaju prisustvovao veći ili manji broj lica nije od uticaja na doživljaj tužioca. Zakona o parničnom postupku i da je tužiocu (kome nije priznato svojstvo RVI. godine) 745. Na taj način je prvostepeni sud pravilno zaključio da tužiocu pored izvinjenja tuženog (učinjenog u krivičnom postupku) pripada i pravo na novčanu naknadu jer to predstavlja satisfakciju . Isto tako. koja nakon toga nije predložila veštačenje preko komisije veštaka. Žalbeni sud . Veštaci su dali nalaze u skladu sa pravilima struke i odgovorili na sve primedbe tužene. prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo sadržano u navedenoj odredbi. osudom tužioca efikasno je uspostavljena ravnoteža u psihi tužioca što čini pogrešnim stav suda da tužiocu pripada pravo na nematerijalnu naknadu tj. 2717/10 od 28. kao i žalbeni navodi tužioca da mu pripada tražena naknada u celosti.zadovoljenje oštećenikove ličnosti usmereno na što potpunije uspostavljanje psihičke i emotivne ravnoteža.u pitanju spor male vrednosti. Oštećeni ima pravo na pravičnu novčanu naknadu nematerijalne štete. tužilac se zadovoljio sudskom opomenom. u konkretnom slučaju je . da nema mesta primeni člana 199. U tom smislu. Neosnovani su žalbeni navodi tužene o tome da su dosuđeni iznosi previsoko odmereni.308 - . Kako se .nasuprot tome . ovog Zakona nema mesta neosnovani su žalbeni navodi tuženog da bi tužilac trebalo da bude zadovoljen sudskom opomenom koja je tuženom izrečena u krivičnom postupku. niti van spora isplaćen od strane tužene neki novčani iznos) dosudio pravičnu novčanu naknadu te da mu navedeni iznosi naknade nematerijalne štete predstavljaju odgovarajuću satisfakciju i da će mu omogućiti da pribavljanjem određenih materijalnih i drugih dobara olakša sebi svakodnevni život.nalazi da je prvostepeni sud pravilno utvrdio.OBLIGACIONO PRAVO Prilikom odlučivanja o visini naknade za sve vidove nematerijalne štete. intenzitet i dužinu trajanja pretrpljenih fizičkih bolova i pretrpljenog straha. prilikom odmeravanja naknade pravilno uzeo u obzir sve okolnosti konkretnog slučaja. Zakona o obligacionim odnosima. žalbeni sud nalazi da je prvostepeni sud pravilno primenio odredbu člana 200. uvreda je učinjena pred malim brojem lica.01.

Žalbeni sud nalazi. Sa tužiocem su obavljali informativne razgovore.01. imajući u vidu sve okolnosti slučaja a naročito gubitak ugleda u radnoj i životnoj sredini te intenzitet duševnih bolova koje tužitelj trpi.000.02. Zakona o obligacionim odnosima. Isto tako. Ova naknada obuhvata sve štetne posledice nematerijalne štete u vezi sa ličnošću oštećenog. Jedan. Iz obrazloženja: Utvrđeno je sledeće činjenično stanje: Na način opisan u obrazloženju prvostepene presude. ugleda. . stav je ovoga suda da duševne patnje zbog povrede časti.2005. i zbog pogrešne primene materijalnog prava. (Iz Presude Okružnog suda u Novom Sadu.pogrešno primenivši materijalno pravo tj. Prvostepeni sud je – na osnovu takvog činjeničnog stanja . prvostepeni sud je pogrešnom primenom materijalnog prava tužitelju na ime naknade štete zbog povrede časti. Gž. kao i jačinu utvrđenih bolova koje je tužilac trpeo i dužinu njihovog trajanja) .00 dinara. odgovornost osnivača odn.2005.309 - . da je opravdano dosuditi tužiocu pravičnu novčanu naknadu za ovaj vid nematerijalne štete u visini od 50. godine) 747. a ovaj je zbog toga trpeo strah i duševne bolove zbog povrede časti i ugleda svoje ličnosti.OBLIGACIONO PRAVO male vrednosti može pobijati samo zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 354. godine) 746.00 dinara. celoviti vid nematerijalne štete za koju se dosuđuje jedna pravična novčana naknada predstavljaju duševni bolovi zbog povrede časti i ugleda i slobode i prava ličnosti prouzrokovani neosnovanim lišenjem slobode. (Iz Presude Okružnog suda u Novom Sadu. Gž. uzimali mu otiske prstiju.000. stav 2. slobode i prava ličnosti predstavljaju jedan vid nematerijalne štete za koju se dosuđuje jedna naknada. Za ovaj vid štete dosuđuje se jedan iznos naknade. neosnovanog lišenja slobode. to su navodi žalbe (usmereni na pogrešno utvrđeno činjenično stanje kojim osporava činjenicu da tužilac uživa ugled vrednog i uzornog radnika.nedozvoljeni. koja obuhvata sve štetne posledice nematerijalne štete vezane za ličnost oštećenog proistekle iz neopravdane osude odn. Naime. odredbu člana 200. nadležni policijski službenici su u više navrata lišavali slobode tužioca kao člana političke stranke a zbog njegovih partijskih aktivnosti. 738/04 od 20. zbog čega je tužbeni zahtev tužitelja za naknadu nematerijalne štete zbog pretrpljenog straha kao neosnovan odbijen. izdavača dnevnog lista sa odgovornošću autora tekstova u novinama i odgovornošću glavnog i odgovornog urednika lista nije identična i zato je . Po težini. 4082/04 (1) od 02. pri čijem odmeravanju sud uzima u obzir sve okolnosti konkretnog slučaja.000. tužiocu na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljeni strah dosudio iznos od 90. slobode i prava ličnosti dosudio iznos od 30. ugleda. fotografisali ga i to u više navrata.u obavezi naknade nematerijalne štete .u manjem iznosu od ovih lica.00 dinara.

časti. zato što njegova odgovornost po težini nije identična sa odgovornošću ostalih tuženih. ( Presuda Okružnog suda u Valjevu. s obzirom da su uništene odnosno oštećene stvari imale posebnu vrednost za tužioca. u odnosu na revidenta. nanete objavljenim neistinitim informacijama u dnevnom listu. tako da naknada štete za duševne bolove zbog uništenih ili oštećenih određenih predmeta koje imaju posebnu vrednost za oštećenog. naruženosti.. U ovom delu prvostepeni sud je pravilno i potpuno utvrdio činjenično stanje. Zakona o obligacionim odnosima. (Presude Vrhovnog suda Srbije.310 - . pobijana presuda je preinačena odbijanjem tužbenog zahteva preko iznosa od 200. izdavača dnevnog lista. Iz spisa je vidljivo da su u ovom delu tužioci tužbu povukli. povrede ugleda. glavnog i odgovornog urednika i autora teksta. tako da su tužioci mogli da ističu činjenicu da su za njih od posebnog značaja oštećene umetničke slike i skulpture samo u postupku za naknadu materijalne štete. Odlukom o reviziji tuženog osnivača odn. stav 4. Rev.OBLIGACIONO PRAVO Iz obrazloženja: Tužilac je zahtevao naknadu nematerijalne štete zbog povrede ugleda i časti. odn. od tuženih osnivača i izdavača dnevnog lista. Zakon o obligacionim odnosima. zbog pogrešne primene čl. jer ovaj vid nematerijalne štete zakon ne poznaje. privatne fotografije i drugi predmeti. 1119/05 od 21. u odredbi člana 200. Naime. Neosnovano je insistiranje u žalbi tužilaca na široj primeni odredbe člana 189. Pri tome je nesumnjivo da se u konkretnom slučaju ne radi ni o kakvoj povredi prava ličnosti. definiše pravo na naknadu štete za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti. Zakona o obligacionim odnosima. da se tužiocima može dosuditi predmetna šteta i ako do štete nije došlo izvršenjem krivičnog dela. kako to pravilno nalazi i prvostepeni sud. što se inače posebno i ne osporava žalbom tužilaca.2005. žalbe stranaka nisu osnovane ni u pogledu odluke o naknadi za izmaklu korist. knjiga i skulptura. godine) 748. koja govori o naknadi materijalne štete.000. Takođe. Gž. nije predviđena zakonom kao poseban vid nematerijalne štete. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo kada je odbio tužbeni zahtev tužilaca za naknadu nematerijalne štete zbog povrede prava ličnosti odnosno pretrpljenih duševnih bolova zbog požarom uništenih umetničkih slika. godine) . kao što su umetničke slike. Svi tuženi su pravnosnažnom presudom solidarno obavezani da tužiocu naknade štetu isplatom glavnice od 300. Oštećeni nema pravo na naknadu nematerijalne štete za duševne bolove zbog oštećenih ili uništenih stvari koje su za njega imale poseban značaj. u konkretnom slučaju. pre svega osnov za štetu i doprinos tužilaca.2006.000.05.07.00 din.00 din. stav 1. 404/06 od 11. stav 4. slobode i prava ličnosti i smrti bliskog lica. Činjenica da su oštećene ili uništene stvari imale poseban značaj za oštećenog može biti relevantna samo kod utvrđivanja obima materijalne štete pod uslovima iz člana 189. 200 Zakona o obligacionim odnosima. jer žalba nema u vidu da odredba člana 189.

zabrana ulaska u zgradu. građansko-pravna odgovornost poslodavca za povredu ili štetu koju pretrpi zaposleni na radu ili u vezi sa radom je zakonom ( član 62. povreda ugleda može biti tako teška da izaziva duševni bol koji opravdava isplatu pravične naknade kao satisfakcije u smislu člana 200.311 - . stav 5. satisfakciji za pretrpljene duševne patnje kao i težnjama saglasno prirodi nematerijalne štete i njenoj društvenoj svrsi. Iz obrazloženja: Izraženo pravno stanovište sudova u pogledu ocene odgovornosti tuženog za naknadu nematerijalne štete po osnovu pretrpljenih duševnih bolova zbog povrede časti i ugleda i umanjenja životne aktivnosti pravilno je. u konkretnom slučaju predstavlja osnov za dosuđenje naknade nematerijalne štete kao satisfakcije za pretrpljene duševne bolove u smislu člana 200. Navedenim poravnanjem je rešen samo radno-pravni status tuženog vraćanjem na posao i pitanje naknade materijalne štete. odnosno da jedna prema drugoj nemaju nikakvih potraživanja je neosnovano. već mu može naneti i psihički bol. ukoliko mu time povredi ugled. u takvom slučaju. Zakona o obligacionim odnosima. ovog Zakona . i kad je neosnovanost potpuno dokazana. Nesumnjivo da je stražarno sprovođenje tužioca na sednicu upravnog odbora radi saslušanja o prigovoru na rešenje o prestanku radnog odnosa. Zakona o obligacionim odnosima. niti se iz sadržine teksta o tome može zaključiti. iz 1996. navedeno poravnanje ne sadrži nijednu odredbu o odricanju tužioca od prava na naknadu nematerijalne štete. za uslov građansko-pravne odgovornosti poslodavaca . Navodi u reviziji da zaključeno poravnanje stranaka podrazumeva da su stranke zadovoljne njime. . koji se u konkretnom slučaju primenjuje ) priznati izvor obligacionih odnosa i poslodavac za nju odgovara po opštim pravilima o odgovornosti za štetu iz člana 154. pravo na naknadu ove štete je pravo iz radnog odnosa koje se ostvaruje po pravilima odgovornosti za štetu iz člana 154. Za štetu zbog nezakonite odluke o prestanku radnog odnosa poslodavac odgovara po osnovu pretpostavljene krivice ukoliko je šteta uzrokovana namerno ili nepažnjom (član 158. Zakona o osnovama radnih odnosa. grupna fotografija tužioca i drugih zaposlenih koju je na panou sačinila kadrovska služba tuženog i koja je dospela u sredstva javnih informisanja.OBLIGACIONO PRAVO 749. tužilac ima pravo na novčanu naknadu nematerijalne štete po tom osnovu. čast ili prava ličnosti garantovana pravnim poretkom.da je postojanje štete posledica povrede prava zaposlenog. Prilikom odlučivanja o visini pravične naknade za nematerijalnu štetu i otklanjanju posledica nastalih takvom štetom. predstavlja povredu ugleda i časti i.šteta umanjenje nečije imovine ( obična šteta ) i sprečavanje njenog povećanja ( izmakla korist ). koje prihvata i Vrhovni sud. ovog Zakona). Naime. ovog Zakona. vodiće se računa o značaju povređenog dobra. Zakona. Suprotno navodima revizije. Čak i kad je krivica sankcionisana. nezakonitom odlukom i radnjama koje prate takvu odluku poslodavac može zaposlenom prouzrokovati ne samo materijalnu štetu. stav 1. cilju kome služi ta naknada. Dakle. Umanjenje životne aktivnosti kod tužioca nastale kao posledica psihičke bolesti uzrokovana traumom od nezakonitog otkaza na poslu i preduzetih radnji tim povodom.prema članu 155. U obrazloženju pobijane presude navedeni su jasni i pravilni razlozi. kao i nanošenje drugome fizičkog ili psihičkog bola (nematerijalna šteta) zaposleni koji pretrpi povredu ili štetu na radu ili u vezi sa radom ima pravo na naknadu svih vidova štete u obimu u kome je štetu pretrpeo. Međutim. Kako je . godine.

a oštećeni ne predlaže izvođenje drugih dokaza (sudsko . godine izrečena kazna . Vrhovni sud nalazi da je za pretrpljene duševne bolove zbog povrede časti i ugleda trebalo tužiocu dosuditi 200. što nije revizijski razlog u smislu člana 385. iz perioda kada se odigrao štetni događaj. povrede ugleda. pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti. a naročito jačina bolova i straha i njihovo trajanje to opravdava. pa je opštinski sud konstatovao da ne postoje dokazi da je pretrpela nematerijalnu štetu po označenim vidovima. Zakona o obligacionim odnosima. 200. u kafiću "S. KZ. činjenično stanje ostalo neutvrđeno. Ova okolnost bi predstavljala dovoljan osnov za odlučivanje samo u slučaju da ta dokumentacija ne postoji.00 dinara. naruženosti.312 - . stav 3. nezavisno od naknade materijalne štete. Kod činjenice da je pravnosnažnom krivičnom presudom utvrđeno da je tuženi na opisani način udario tužilju. jer se isključivo odnose na ocenu dokaza i činjenično stanje. 01. Dalje je utvrđeno da se oštećena nakon ovog događaja nije obraćala lekaru.medicinsko veštačenje ili veštačenje druge odgovarajuće struke). sud će ako nađe da okolnosti slučaja. dosuditi pravičnu novčanu naknadu. Zakona o parničnom postupku. godine ) 750. kao i o tome da se njome ne pogoduje težnjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i društvenom svrhom. kao i kod činjenice da je .2007. " tuženi je vređao i zlostavljao tužilju. 641/07 od 04. jer je značajnije ugrozio spokojstvo građana i teže remetio javni red i mir. Imajući u vidu kriterijume u vreme donošenja prvostepene odluke. da nema medicinske dokumentacije o posledicama udarca. Međutim. godine u selu O. nižestepeni sudovi su pogrešno primenili materijalno pravo kod dosuđenja visine naknade nematerijalne štete. Protiv njega je pokrenut krivični postupak zbog osnovane sumnje da je ovakvim ponašanjem ostvario obeležja krivičnog dela nasilničko ponašanje iz čl. slobode ili prava ličnosti. 07. st. Rev. 39/07 od 28.000. nisu od uticaja na zakonitost pobijane presude. Pravična naknada kao oblik otklanjanja štetnih posledica sastoji se u isplati novčane naknade kao satisfakcije za pretrpljene duševne patnje. Okružni sud nalazi da se za sada ovakvo pravno shvatanje prvostepenog suda ne može prihvatiti jer je usled pogrešne primene materijalnog prava. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju tokom prvostepenog postupka. da bi se kod oštećenog uspostavila narušena psihička ravnoteža ( član 200. Odredbom čl. 2007.OBLIGACIONO PRAVO Ostala isticanja u reviziji tuženog o pogrešnoj primeni materijalnog prava. 1. i da ovi iznosi odgovaraju okolnostima i svrsi pravične naknade. i tužbeni zahtev odbio. kao i u njenom odsustvu. tako što ju je u prisustvu drugih posetilaca ovog kafića. Za ocenu da nematerijalna šteta nije nastupila nije dovoljna činjenica da ne postoji medicinska dokumentacija o posledicama po oštećenog. 1.03.novčana kazna. kao i da su utvrđene i razjašnjene okolnosti ovog događaja. br. koja se dosuđuje za ove vidove štete. otvorenom šakom udario u predelu slepoočnice. 2007. smrti bliskog lica. Zakona o obligacionim odnosima ). dok preko ove visine tužbeni zahtev nije osnovan. 344. Sud prilikom odlučivanja o zahtevu za naknadu materijalne štete mora voditi računa o značaju povređenog dobra i cilju kome služi ta naknada. a isto toliki iznos i za umanjenje životne aktivnosti. pa mu je pravnosnažnom presudom K. kao i za strah. st. propisano je da za pretrpljene fizičke bolove. stav 2. na dan 07. časti. ( Presuda Vrhovnog suda Srbije.

10. ali niko nije primetio da dete nije pripadnik iste rase kao stranke. za koji osnov po pravnom shvatanju Okružnog suda. Tužilac je 02. N. Tužena je ostala u drugom stanju početkom 2002. nije tužilac Ć.02. Ovakvim postupkom tužene tužilac se osećao poniženim i prevarenim. je bio malo tamnije puti.09. a oštećena ne predlaže izvođenje drugih dokaza . rastao. već da je to S. 5. Ć. na šta mu je tužena odgovorila da ne može da ga viđa jer dete nije njegovo. okolnost da ne postoji medicinska dokumentacija iz perioda kada se odigravao šteni događaj o posledicama ovog slučaja. što je pored ostalih vidova. godine.N. 2. N. Osnov za dosuđenje novčane naknade. Kada je za tužioca takvo stanje postalo neizdrživo on je rekao tuženoj da napusti stan u kom su zajedno živeli. ali i sam tužilac i njegova porodica imaju malo tamniju boju kože i kose.2006. N. godine. U toku trajanja bračne zajednice.OBLIGACIONO PRAVO tužilja predlagala izvođenje dokaza medicinskim veštačenjem. N.2000. mldb. mogu biti duševni bolovi zbog povrede časti koji su posledica povrede moralne i zakonske obaveze poštovanja i uzajamnog poverenja supružnika. je imao neke promene u vidu fleka na koži zbog čega su stranke sa detetom išle kod više lekara . U toku trudnoće tužena je operisala slepo crevo i tužilac je u iščekivanju porođaja delio sa tuženom strahove i brigu oko ishoda trudnoće i porođaja. i rečeno im je da se radi o trombocitozi. koji je priznao svoje očinstvo nad mldb. B. sve više se primećivala razlika u boji kože. U periodu od 6 do 12 meseci života deteta. godine. kao vida nematerijalne štete. podneo tužbu radi osporavanja njegovog očinstva u odnosu na mldb. N. nije potrebno postojanje medicinske dokumentacije. citiranom zakonskom odredbom predviđena i mogućnost naknade za pretrpljene duševne bolove usled povrede ugleda ili časti. godine) 751. Nakon što su tamna koža i kosa upućivali na to da je dete tamnoputo.08. N. ZPP ukinuo i vratio istom sudu na ponovno suđenje. N.. dana 15. Samo u slučaju da medicinska dokumentacija ne postoji. I.313 - . pa je Okružni sud shodno ovlašćenju iz čl. potom o poremećaju pigmentacije. mldb. br. Ć. Brak stranaka je razveden presudom prvostepenog suda od 22. godine uvrđeno je da otac mldb. i istom presudom između ostalog je regulisan i način održavanja ličnih kontakata tužioca i mldb.2002. N. 2008. godine. Sam porođaj je dobro protekao i tužilac i njegova porodica su bili srećni zbog rođenja zdravog muškog deteta. Ovo tim pre. rođen je mldb. (Rešenje Okružnog suda u Nišu Gž. Iz izloženog proizilazi da se odluka prvostepenog suda zasniva na pogrešno i nepotpuno utvrđenom činjeničnom stanju. sumnje kod tužioca su bile sve izraženije. tužena je priznala da tužilac nije otac mldb. ova okolnost bi predstavljala dovoljan osnov u napred navedenom smislu.D. Iz obrazloženja: Prema utvrđenim činjenicama.veštačenje putem veštaka sudsko medicinske ili druge odgovarajuće struke. više puta je započinjao razgovor sa tuženom koji je ona odbijala i govorila da je time vređa i da će ga napustiti ako sa tim nastavi. N. Odmah po rođenju deteta nije se ništa primećivalo.2007. 1914/08 od 27.2005. a roditeljsko pravo povereno je tuženoj Ć. stranke su zaključile brak 26. Kako je mldb.06. . iz A. a njena trudnoća vođena je kao rizična.neonatologa. nije dovoljna za ocenu da materijalna šteta nije nastupila. Presudom prvostepenog suda od 13. pa je tužilac insistirao da viđa dete. N. jer sud nije dovoljno stručan za ovu vrstu ocene. Tek tada tužena priznaje tužiocu da nije otac mldb. godine protiv tužene i mldb. Pre trudnoće tužena kod tužioca ničim nije izazvala podozrenje da ima vezu sa drugim čovekom. 377. st.

Za tužioca saznanje da nije biološki otac mldb. član 73. (Presuda Okružnog suda u Novom Sadu. Oduzimanje roditeljske uloge izaziva porazan i bolan osećaj gubitka. intenziteta i trajanja duševnih bolova tužioca.provokativni neposredni povod koji je prouzrokovao reaktivne anksiozno depresivne smetnje sa elementima sniženog raspoloženja i povišene anksioznosti sa osećanjem poniženosti. kod tužioca se uspostavlja snažna emocionalna veza sa detetom koje je prihvatio kao svoje.314 - . Zato činjenica da tužilac u svom iskazu nije eksplicitno obrazložio u čemu se sastoji povreda njegove časti.. ali u dužem vremenskom periodu zaostaju određene smetnje u vidu straha. uživaju pravnu zaštitu (član 200. U takvim slučajevima identitet ličnosti je poljuljan. N. Tužena je na utvrđeni način povredila svoju moralnu i zakonsku obavezu. član 70. rodbine i prijatelja izazvala određeno interesovanje. Ovo je grubo nepoštovanje supružnika što je nesumnjivo izazvalo povredu njegove časti. nesumnjivo se može prihvatiti da je takva životna situacija koju je svojim postupcima stvorila tužena kod tužioca povredila njegova osećanja. Gž. zasnovao činjenično stanje i odluku. N. te nalaz veštaka na okolnost postojanja. a potom se navikava na postojeće stanje i novonastalu situaciju i preduzima određene radnje da prevaziđe takvu situaciju. U takvim situacijama se kod ličnosti razvija intenzivan i iracionalan strah od sličnih ponovnih gubitaka. odnosno duševne bolove koji. i snažne negativne emocije kao što su žalost i strah. u najdelikatnijem i jednom od najznačajnijih perioda u životu jednog čoveka vezanih za rođenje deteta. predstavlja afektivno . menja se slika o sebi. s obzirom na njihov intenzitet i trajanje. roditelji imaju pravo i dužnost da sa detetom razvijaju odnos zasnovan na ljubavi. moralna i zakonska obaveza poštovanja i uzajamnog poverenja supružnika. u dužem vremenskom periodu. Verujući da je biološki otac. odnosno ugleda. uznemirenom i nesigurnom i u dužem vremenskom periodu nesposobnom za ponovno ostvarivanje odgovorne i složene uloge roditelja. ograničavajući je i čineći je napetom. etičkog i nacionalnog identiteta svoje porodice i društva. U toku narednih meseci afektivni naboj psihičkih patnji kod tužioca postaje slabiji. Kada se imaju u vidu sve utvrđene činjenice. nije od uticaja na njenu zakonitost. član 72.. ukoliko se imaju u vidu utvrđene činjenice. a na kom dokazu je sud. Po članu 70. član 69.2008) . svesno ga držala u zabludi. između ostalog. koje je kod tužioca izazvalo osećaj poniženosti i prevarenosti. razlikuje od ostale dece je kod tužiočevih roditelja. poverenju i uzajamnom poštovanju. kao i nerealno osećanje krivice. ponašanje se menja u smislu opreznosti. 4680/08 od 11. tužena je tužiocu priznala da nije biološki otac deteta nakon razvoda njihovog braka. Kod tužioca postoje psihičke patnje u vidu duševnog bola koji je u prvih par meseci nakon definitivnog saznanja da nije otac deteta visokog intenziteta. ZOO-a). N. psihičko stanje tužioca nakon saznanja da nije biološki otac deteta rođenog u toku trajanja njegovog braka sa tuženom. te da dete usmeravaju ka usvajanju i poštovanju vrednosti emocionalnog. nepoverenja i izbegavanja nepredviđenih i iole rizičnih situacija. tužilac je u svemu ispunjavao svoju roditeljsku dužnost prema mldb...09. po kom osnovu traži ovu štetu. egzistencijalnog besmisla. N. sve okolnosti. supružnici su dužni da vode zajednički život te da se uzajamno poštuju i pomažu. niti dovodi u sumnju postojanje osnova tužbenog zahteva. Porodičnog zakona). je rođen za vreme trajanja bračne zajednice stranaka. Sama činjenica da se mldb. poričući njegove sumnje. N. Po članu 25. Bol i patnja u takvim situacijama su visokog intenziteta. član 68. Porodičnog zakona. dakle tvrdeći ono što nije istina. a kako je utvrđeno.. Posledice svega ovoga su dugotrajne i bolne i takvu osobu osujećuju u socijalnom i heteroseksualnom funkcionisanju. usled čega je tužilac trpeo duševne bolove. (član 67. osećaj vrednosti priznat od okoline u kojoj živi. Mldb. javljaju se osećanja praznine.OBLIGACIONO PRAVO Nakon rođenja mldb. čak i do razmera kliničke depresije. a takve dramatične promene zahtevaju dugo prilagođavanje. istog zakona. osećanja praznine i nepoverenja.

kojom prilikom je on zadobio tešku telesnu povredu opasnu po život i osuđen na kaznu zatvora od 3 meseca. st. godine. u vezi čl. Stoga je neosnovan žalbeni navod tuženog da prvostepeni sud nije utvrdio uzročno posledičnu vezu jer je tuženi oglašen krivim za krivično delo koje u svom opisu kao posledicu ima tešku telesnu povredu a ne smrt tog lica. i čl. je umro 09. R. R. Imajući u vidu takvo činjenično stanje. godine. što je klinički i dalje bilo manifestovano poremećajem stanja svesti u stepenu duboke pospanosti. S. ZOO u obavezi da tužilji nadoknadi materijalnu štetu koju je pretrpela i isplati pravičnu novčanu naknadu za duševnu bol zbog smrti oca. U konkretnom slučaju tuženi je oglašen krivim za krivično delo ugrožavanje javnog saobraćaja kojom prilikom je došlo do povređivanja sada pok. koje je R. 2004. 07. st. koje se ogledalo u daljoj progresiji i povećanju površine mozga zahvaćene nagnječenjem i pratećim krvarenjem. Veštak Dr R. i u tom delu dao jasno mišljenje da uzročno posledična veza između nezgode i štetne radnje i smrti pok. R. Sada pok. 195. 193. a obuhvata troškove sahrane i nadgrobnog spomenika. i staračku istrošenost njegovog organizma. 1. R. Takođe je dužan da isplati pravičnu novčanu naknadu za duševnu bol koju tužilja trpi zbog smrti oca jer je smrt nastupila kao posledica teške telesne povrede opasne po život do koje je došlo radnjom tuženog. koja u parničnom postupku dejstvuje kao pravna činjenica i predstavlja jedan od elemenata činjeničnog stanja materijalno pravne norme. jer je 16. KZ RS. u vezi st. godine) . st. 04. 3. same po sebi bile takve da su dovoljne za nastanak smrtnog ishoda. 2004. 1. prilikom odlučivanja u konkretnom slučaju. 200.00 dinara. oglašen krivim zbog krivičnog dela teškog dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz čl. 2116/08 od 3.K. i zbog njegove smrti pretrpela je duševnu bol. 2006. uvažavajući pri tom životnu dob i staračku istrošenost organizma pok. 5. 2008. prvostepeni sud nalazi da je tužilac kriv za štetu koju tužilja trpi i da je prema čl. Veštačenjem veštaka medicinske struke utvrđeno je da su priroda i težina zadobijenih povreda glave i mozga.Aleksinac ugrozio javni saobraćaj i doveo u opasnost život sada pok. je na osnovu analize čitavog slučaja dao svoje mišljenje da su priroda i težina zadobijenih povreda glave i mozga takve da su same za sebe bile dovoljne za nastanak smrtnog ishoda. 198. što govori da je u toku bolničkog lečenja evidentno došlo do pogoršanja zadobijene povrede mozga. na regionalnom putu Niš . Ovo stoga. što je veštak medicinske struke imao u vidu okolnosti čitavog slučaja. čl. građansko pravna odgovornost je šira od krivične odgovornosti i u toku prvostepenog postupka sud je utvrdio jasnu uzročno posledičnu vezu između radnje povređivanja i smrti pok. st. bez obzira na odmaklu životnu dob pok. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju tuženi je pravnosnažnom presudom Opštinskog suda u Nišu K. 3.800. Međutim. iz Berčinca. 201 . (Presuda Okružnog suda u Nišu Gž. snosila troškove sahrane.OBLIGACIONO PRAVO 752. Za to delo tuženi je osuđen krivičnom presudom. davanje podušja i izgradnje spomenika. 1246/04 od 8. 1. i presudu krivičnog suda. troškove podušja i troškove crnine.315 - . godine. R. kako tokom bolničkog lečenja. Parnični sud treba da primeni. i nastanka teške telesne povrede opasne po život. R. Visinu materijalne štete utvrdio je veštak i ona iznosi 242. 3. pri otpustu iz bolnice bilo lošije bilo nego pri prijemu u bolnicu. zadobio. KZRS i zbog krivičnog dela nepružanja pomoći licu povređenom u saobraćajnoj nezgodi iz čl. tako i u momentu otpusta sa bolničkog lečenja. Tužilja je kćer sada pok. R. postoji. R biv. R. U svom nalazu on objašnjava da je zdravstveno stanje sada pok. 201.

a ni koji je to štetni događaj zbog koga se potražuje naknada nematerijalne štete u ovom postupku. propisao i kvalifikovani uslov. pobijana presuda se nije ni mogla ispitati na valjan način. Saglasno navedenom. posebno odnos prvotužioca i tuženog. već samo težak invaliditet ne utvrđuje činjenice u pogledu pravnog odnosa između prvotužioca i tuženog. četvrto i petotužilac u ovom postupku potražuju naknadu nematerijalne štete zbog naročito teškog invaliditeta prvotužioca. treće. osim napred navedenih činjenica potrebno je utvrditi i posledice koje su nastale kod prvotužioca nakon štetnog događaja.316 - . žaljenje i drugu negativnu reakciju zbog koje su srodnici u svakodnevnom životu izloženi tome da negu. a u pobijanoj presudi nisu navedeni ni razlozi odbijanja tužbenog zahteva drugo. Naime. te ranije odluke koje su donete (prvostepena. Visok stepen invalidnosti. odnosno da se radi o inicijalnoj žrtvi kod koje postoji naročito težak invaliditet. odnosno da se radi o inicijalnoj žrtvi kod koje postoji naročito težak invaliditet. umanjenja životne aktivnosti i naruženosti kada kod inicijalne žrtve postoje takve promene na telu koje u okolini izazivaju strah. 201. 7. st. kao ni odnos između prvotužioca i ostalih tužilaca. zgražavanje. Odredbom čl. kako prema tužiocu. Iz same činjenice da je u zakonu upotrebljen termin "naročito težak invaliditet" proizilazi da ovaj pravni institut treba restriktivno tumačiti. 2. zakon je propisao i kvalifikovani uslov. Pored kruga lica koja imaju pravo na ovu naknadu (čl. što predstavlja osnov pasivne legitimacije tuženog. a da li kod inicijalne žrtve postoji naročito težak invaliditet je faktičko pitanje koje se utvrđuje u svakom konkretnom slučaju i zavisi od svih okolnosti konkretnog slučaja. kako drugo. 3. drugostepena i odluka po reviziji).OBLIGACIONO PRAVO 753. ali ni iz tog dela obrazloženja presude nije jasno kakav je odnos tužilaca i tuženog. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud. ZOO. te osnov pasivne legitimacije tuženog. To je faktičko pitanje koje se utvrđuje u svakom konkretnom slučaju i zavisi od svih okolnosti konkretnog slučaja. treće. st. odnosno vanbračnog druga ili srodnika. ali u pobijanoj presudi nisu utvrđene relevantne činjenice koje su značajne za presuđenje u ovoj pravnoj stvari. te zbog činjenice da relevantno činjenično stanje faktički i ne postoji u pobijanoj presudi. Sud u izreci presude odlučuje o usvajanju ili odbijanju pojedinih zahteva koji se tiču glavne stvari i sporednih traženja. te da li kod prvotužioca postoji invaliditet naročito teškog stepena (o ovome u pobijanoj presudi postoji samo konstatacija u prvom stavu obrazloženja da na strani prvotužioca ne postoji naročiti težak invaliditet). 201. kod ovog vida nematerijalne štete postoje dve žrtve: inicijalna žrtva (lice kod koga je nastupio naročito težak invaliditet) i posredna žrtva. 3. ZOO). Zakon je kod naknade štete zbog duševnih bolova zbog naročito teškog invaliditeta bračnog. u prvostepenoj presudi nisu utvrđene činjenice u pogledu štetnog događaja i stanje prvotužioca nakon istog. Takođe. odnosno članovi porodice inicijalne žrtve. 201. dok u obrazloženju presude navodi razloge zašto je doneo takvu odluku. Naime. mada navodi u pobijanoj presudi da na strani prvotužioca ne postoji naročito težak invaliditet. i 4. četvrto i petotužioca. a po osnovu koga se u ovom postupku zahteva naknada nematerijalne štete. ZOO). a na osnovu kog odnosa ostali tužioci zahtevaju u ovom postupku od tuženog naknadu nematerijalne štete zbog duševnih bolova zbog naročito teškog invaliditeta prvotužioca. tako i prema ostalim tužiocima kao licima koja potražuju naknadu nematerijalne štete od tuženog na osnovu čl. i 4. st. U pobijanoj presudi je u prvom stavu obrazloženja naveden hronološki prikaz toka ovog postupka. ZPP je propisano da sud utvrđuje sve činjenice od kojih zavisi odluka o osnovanosti tužbenog zahteva. pored kruga lica koja imaju pravo na ovu naknadu (čl.

27/92 i 24/94). kao i duševnih bolova koje je tužilac pretrpeo zbog estetske naruženosti i umanjenja životne aktivnosti.02. 4/77. Gž.317 - 756. da ono vegetira. 3010/07 od 12. navedeni iznosi pravilno odmereni. opravdavaju dosuđivanje novčane naknade za navedene vidove nematerijalne štete. posebno leti na bazenu ili plaži i toku školskih aktivnosti.2005. Postojanje naročito teškog invaliditeta može biti odraz velikog stepena umanjenja životne aktivnosti nekog lica. 541. 14/85.2005. ZOO. povređeni deo tela sa ožiljcima bude uočljiv i za druga lica. Tužilac bi imao pravo na taj vid naknade štete samo u slučaju pretrpljenog straha srednjeg. 1142/05 od 01. godine) Pravilan je zaključak nižestepenih sudova. već se naročito teškim invaliditetom smatra celokupni telesni izgled. o čemu. što predstavlja nelagodnost u toku lečenja i ima značaja pri odmeravanju visine naknade za fizičke bolove. Zakona o obligacionim odnosima.06. opravdavaju dosuđivanje novčane naknade za navedene vidove nematerijalne štete u iznosima kao u izreci pod I pobijane presude te da su. Kada je sud dosudio naknadu neimovinske štete zbog pretrpljenog straha lakog intenziteta. . (Iz presude Okružnog suda u Čačku. te da mu nedostaju pojedini delovi tela što je vidljivo. Iako se radi o naruženosti lakog stepena. tada je – imajući u vidu odredbu člana 200. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. do 545. 57/89 i 3/90 i “Sl. a nekada i ne mora biti u direktnoj proporcionalnoj vezi sa tim. Rev. ZOO-a. godine) . a nije se izjasnio o intenzitetu straha. tada važećeg Zakona o krivičnom postupku (“Sl.09.2008) 754.04. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je pravilno primenio odredbu člana 200. tako da tužilac ima pravo na naknadu i za ovaj vid štete. 74/87. list SRJ” br. Jačina i dužina trajanja fizičkih bolova i straha. da tužilac ima pravo na naknadu nematerijalne štete od tužene za pretrpljene duševne bolove zbog neosnovanog lišenja slobode po odredbama čl. a visina štete je po oceni Vrhovnog suda u svemu pravilno odmerena u smislu člana 200.2005. predstavljaju neke od kriterijuma za ocenu da li kod oštećenog postoji invaliditet koji se može okarakterisati da je naročito teškog stepena. kao i duševnih bolova koje je tužilac pretrpeo zbog estetske naruženosti i umanjenja životne aktivnosti. Ovo posebno i stoga što je u momentu nanošenja povreda tužilac imao 14 godina. imajući u vidu objektivno subjektivne okolnosti konkretnog slučaja. (Iz presude Okružnog suda u Valjevu. Gž. ili jakog intenziteta. treba voditi računa u ovom postupku. godine) 755. list SFRJ” br. a što kod njih stvara duševne patnje. 318/05 od 24. koji je usled zadobijenih povreda tako teško narušen da je lice sa takvim povredama nesposobno faktički da obavlja osnovne životne funkcije. Gž. takođe. br. materijalno pravo pogrešno primenjeno.OBLIGACIONO PRAVO jući oštećenog neprestano učestvuju u njegovim patnjama zbog oštećenja njegovog telesnog integriteta. br. sud je imao u vidu da se radi o maloletnoj osobi koja će biti u situaciji da. (Rešenje Okružnog suda u Novom Sadu. zatim da je u toku lečenja oko dva meseca nosio gips. kada je našao da jačina i dužina trajanja fizičkih bolova i straha. nasuprot navodima žalbe tuženika. 470/05 od 12.

godine. Međutim.1996. a saglasnim nalazom veštaka hirurga i veštaka neuropsihijatra utvrđeno je da je kod tužioca nastupilo trajno umanjenje opšte životne aktivnosti od 15%. Takvo stanje je sa povremenim oscilacijama trajalo sve do poslednje operacije kile i ugrađivanja plastične mrežice u januaru 2001. umanjenje životne aktivnosti predstavlja poseban osnov za naknadu štete zbog duševnih bolova koji se ispoljavaju usled ograničenja u životnim aktivnostima oštećenog koje je ostvarivao ili bi ih po redovnom toku stvari u budućnosti izvesno ostvarivao.OBLIGACIONO PRAVO 757. strah predstavlja psihički poremećaj ličnosti čoveka koji može imati lakši ili teži oblik. Posebno je nalazom veštaka neuropsihijatra utvrđeno da je tužilac trpeo primarni strah najvišeg intenziteta koji je trajao od momenta kada mu je saopšteno da je bolest urgentna i da se mora hitno izvršiti operativni zahvat.1. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije.Veštačenjem od strane veštaka – hirurga utvrđen je intenzitet i dužina pretrpljenih fizičkih bolova i stepen naruženosti tužioca. zbog neblagovremenog lečenja došlo je do određenih komplikacija. Rev. Dana 11. dakle vid nematerijalne štete za koji u smislu člana 200. godine osetio je bolove u predelu trbuha ali mu pretpostavljeni nisu dozvolili da se obrati lekaru. godine. Iz tih razloga je.2. do pojave kile i recidiva kile. Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja. ne može se prihvatiti kao pravilan zaključak drugostepenog suda da tužiocu ne pripada novčana naknada za ovaj vid nematerijalne štete. prvostepeni sud je pravilno postupio kada je zaključio da tužiocu pripada pravo na novčanu naknadu nematerijalne štete za pretrpljeni strah.2005. tužilac je bio na vojnoj vežbi od 29. S druge strane. Posmatrano sa medicinskog aspekta. neurotična stanja. s obzirom da su posledice straha uticale na umanjenje opšte životne aktivnosti tužioca za koji vid štete mu je dosuđena posebna naknada.1996. Strah predstavlja psihički poremećaj ličnosti oštećenog pa u zavisnosti od intenziteta i vremena trajanja straha oštećeni ima pravo na naknadu štete. Nakon toga. shodno članu 395. Zakona o obligacionim odnosima oštećenom pripada pravo na naknadu čija visina zavisi od intenziteta i vremena trajanja straha. Nasuprot takvom zaključku prvostepenog suda.5. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju. godine) .318 - . Takav strah predstavlja povredu zdravstvenog i telesnog integriteta čoveka. nakon čega je došlo do sepse i akutne upale slepog creva a zbog čega je tužilac sutradan i operisan. pa do ulaska u operativnu salu i davanja anestezije.1996. 2296/05 od 05. zbog čega je tužilac više puta operisan. tužilac je trpeo strah srednjeg intenziteta u trajanju od mesec dana koji se kasnije transformisao u stanje opšte anksioznosti i razdražljivosti praćeno čestim promenama raspoloženja i nesanicom. godine do 8. stav 1. ZPP-a. traumatske šokove ili trajni psihički poremećaj sa mogućnošću prouzrokovanja i težih posledica. Pritom se pod ograničenjem podrazumeva i vršenje aktivnosti uz povećane napore ili pod posebnim uslovima.10. ali strah može prouzrokovati i depresije. usvojena revizija tužioca i preinačena drugostepena presuda tako što je odbijena žalba tuženog i potvrđena presuda prvostepenog suda. To može pre svega biti strah za život koji nastaje u trenucima kad se neko lice nađe suočeno sa smrću.

u okviru članka je objavljeno tužiočevo ime kao člana kriminalne grupe.2003. Odredbom člana 200. godine. pogodnosti ili zadovoljštine radi satisfakcije i ukoliko je to moguće postavljanje ravnoteže u poremećenom subjektivnom stanju. Zakona o obligacionim odnosima je propisano dosuđivanje novčane naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog povrede ugleda. Tužilac je priveden u prostorije organa unutrašnjih poslova i više puta privođen u prostorije za saslušanje a potom odveden u zatvor gde je ostao punih mesec dana. tužilc (rođen 22. vreme trajanja lišenja slobode a povezano sa svim drugim okolnostima koje mogu uticati na prirodu. slobode.2003. odnos sredine prema njemu posle lišenja slobode. godine) 759. časti. nekog uživanja. povrede časti. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. Čast kao skup čovekovih vrlina predstavlja subjektivnu kategoriju koja podrazumeva mišljenje koje je pojedinac ima o sebi. Pri odmeravanju visine naknade štete za pretrpljene duševne bolove zbog neosnovanog lišenja slobode. uvažavanja ličnosti. ugleda i slobode i određenih duševnih bolova.1962. Zakona o krivičnom postupku kao i člana 200.OBLIGACIONO PRAVO 758. . u dnevnim novinama od 25. sud uzima u obzir i niz objektivnih i subjektivnih okolnosti. Ustavom su svakom građaninu zagarantovana prava ličnosti (zaštita života. Pri tome se uvek mora voditi računa o principu individualizacije nematerijalne štete kao dodatnom korektivnom kriterijumu. Na utvrđeno činjenično stanje pravilno je