3.

GRAĐANSKO PRAVO
3.1. GRAĐANSKO MATERIJALNO PRAVO 3.1.1. OBLIGACIONO PRAVO

OBLIGACIONO PRAVO

OSNOVNA NAČELA (Čl. 1 – 25. Zakona o obligacionim odnosima)

1.
Po tužbi klijenta protiv advokata za utvrđenje ništavosti Ugovora o zastupanju i dodatnoj nagradi i po protivtužbi za ispunjenje ugovora u preostalom delu, za odlučivanje je neophodno utvrditi da li su se ugovarači pri zasnivanju obligacionog odnosa pridržavali načela savesnosti i poštenja. Potrebno je ceniti da li se neki ugovarač koristio stanjem nužde i nedovoljnog iskustva druge ugovorne strane i za sebe ugovorio korist u očiglednoj nesrazmeri sa onim na šta se obavezao da učini drugome. Iz obrazloženja: U okviru roka za žalbu, tužilja je protiv presude kojom je izgubila spor za svojinu porodične kuće, naznačene utvrđene vrednosti, angažovala punomoćnika advokata za sastav žalbe i zastupanje. Ponuđenim ugovorom, koji su ugovarači potpisali, ugovorena je nagrada i dodatna nagrada na vrednost spora od 105.000 evra i ugovoren iznos nagrade od 10% vrednosti spora. Posle pismenog opoziva punomoćja, punomoćnik je nastavio sa pisanjem podnesaka i neovlašćenog zastupanja klijenta, ispostavljajući mu račune za isplatu. Presudom je tužbeni zahtev odbijen, a protivtužbeni zahtev usvojen, a da prethodno nije utvrđivano ispunjenje zakonskih uslova iz pomenutih zakonskih odredbi, usled čega je presuda ukinuta radi upotpunjavanja činjeničnog stanja na okolnost da li su se ugovarači pri zasnivanju ugovornog odnosa pridržavali načela savesnosti i poštenja i da li se na ovakav način, označavanjem vrednosti spora u većem iznosu od vrednosti spora utvrđene presudom, neki ugovarač koristio stanjem nužde i nedovoljnog iskustva druge ugovorne strane. (Iz Rešenja Apelacionog suda u Nišu, Gž. 2652/11 od 10.01.2012. godine)

2.
Pouzdanje kupca u evidenciju nepokretnosti ne može otkloniti ništavost ugovora o kupoprodaji nepokretnosti. Iz obrazloženja: Prema žalbenim navodima tužene da prvostepeni sud je jedini osnov za svoju odluku našao u presudi Trgovinskog suda od 22.11.2007. godine a da je prilikom zaključenja ugovora, čija se ništavost traži, neposredno utvrdila da se radi o pravu korišćenja, upravljanja i raspolaganja od strane prodavca što proizilazi i iz rešenja Opštinskog suda u od 21.05.2003. godine (kojim se utvrđuje da je dozvoljena uknjižba prava vlasništva na kupljenom delu spornog prostora u njenu korist) i naznačenog popisnog lista od 21.09.2007. godine. Iz svega toga sledi da se ona u svemu ponašala u skladu sa članom 12. Zakona o obligacionim odnosima odn. poštovala je načelo savesnosti i poštenja, a iz svih tih razloga nisu ispunjeni uslovi za donošenje prvostepene odluke.
-2-

OBLIGACIONO PRAVO Žalbeni navodi tužene su neosnovani. Ovo i zbog toga što i iz pomenute presude Trgovinskog suda i iz pomenutog rešenja Skupštine opštine od 13.02.1992. godine, ispravljenog zaključk om od 26.02.1999. godine, proizilazi da su predmetni ugovor i aneks tog ugovora protivni prinudnim propisima - radi se o nepokretnosti koja je vlasništvo Republike Srbije, a koja je data na korišćenje bez naknade navedenom društvenom preduzeću, s tim da predmetni objekat ustupi bez naknade tužilji. Od tog dokaza je pošao i Trgovinski sud donoseći navedenu presudu. Zbog toga je pravilan zaključak prvostepenog suda da su predmetni ugovor i njegov aneks - ništavi. Neosnovani su i žalbeni navodi tužene, kojima se ukazuje da je ugovor o kupoprodaji zaključen u dobroj veri (jer je bilo upisano pravo korišćenja, upravljanja i raspolaganja na prodavca i po tom osnovu joj i preneto, te da ne može i ne sme trpeti posledice kao da te savesnosti nije bilo, budući da nakon uvida u javne knjige nije znala niti je mogla znati da prodavac nije nosilac prava korišćenja, upravljanja i raspolaganja). Ti navodi su neosnovani, jer se - u situaciji u kojoj je ugovor izvršen u celosti od strane ugovornih strana - može tražiti utvrđenje njegove ništavosti u slučaju ispunjenja uslova iz člana 103. Zakona o obligacionim odnosima, te su stoga neosnovani navodi tužene da tužilja nije mogla tužbom tražiti utvrđenje ništavosti ugovora i njegovog aneksa. (Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu, Gž. 6535/10 od 20.01.2011. godine)

3.
Ne postoji zakonski osnov da se zaključeni ugovor sudskom odlukom o određivanju privremene mere stavi van snage ili da se zabrani njegovo pravno dejstvo. Iz obrazloženja: U konkretnoj situaciji, privremena mera po svom dejstvu iscrpljuje tužbeni zahtev, s obzirom da se istom traži da se stavi van snage zaključeni Ugovor. Kako parnični postupak predstavlja skup procesnih pravila radi pružanja sudske pravne zaštite prilikom rešavanja građanskopravnih sporova, te kako je osnova građanskopravnih odnosa slobodna volja stranaka da urede svoje odnose u granicama prinudnih propisa, to ne postoji zakonski osnov da se zaključeni ugovor sudskom odlukom o određivanju privremene mere stavi van snage ili da se zabrani njegovo pravno dejstvo. Sud jedino ima zakonsko ovlašćenje da, nakon održane rasprave, utvrdi ništavost ili da poništi ugovor odn. da odluči o pravnim posledicama raskida ili ništavosti ugovora, ukoliko su ispunjeni zakonski uslovi, krećući se u granicama tužbenog zahteva i nakon ocene dokaza podnetih tokom glavne rasprave. Stoga, žalbeni navodi tužilaca ne utiču na pravilnost donete odluke povodom predložene privremene mere, ali svakako moraju biti razmatrani u postupku odlučivanja o osnovanosti tužbenog zahteva. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, Pž. 13805/10 od 24.11.2010. godine)

4.
Za usluge koje nisu u potpunosti iskorišćene, a za koje nije ugovorena pojedinačna cena, ne može se tražiti sniženje ugovorene jedinstvene cene u situaciji kada je davalac usluge zbog njihove prirode bio onemogućen da ih plasira nekom drugom licu.
-3-

OBLIGACIONO PRAVO Iz obrazloženja: Prema činjeničnom stanju koje je utvrđeno u prvostepenom postupku, parnične stranke su bile u poslovnom odnosu tako što je tužilac tuženom uputio ponudu čiji je predmet bilo iznajmljivanje platforme za parkiranje aviona, pozicija za sečenje, asistencije pri sečenju aviona. Pod opisom usluge u ponudi je navedeno: … iznajmljivanje platforme za parkiranje aviona od 06.11.2006. do početka sečenja, pružanje usluge prevlačenja aviona do pozicije za sečenje i iznajmljivanje potrebne opreme - dizalice, kredlovi, stepenice, kao i pružanje protiv-požarne zaštite tokom radova na sečenju i ispiranje gorivnih rezervoara pre sečenja … Ponudom je određena cena usluge u iznosu od 199.155,oo dinara + PDV. Tuženi je ponudu tužioca prihvatio i prihvatanjem ponude obavezao se da dostavi imena lica koja će raditi na sečenju, brojeve vozila koja će koristiti, da se pridržava pravila koja važe u tehnici, a po završetku radova opere I očisti radnu platformu i da je ostavi u ispravnom stanju, da osigura od rizika tokom radova svoje ljude i opremu. Plaćanje usluga je dogovoreno 50% avansno, a 50% po ponudi. Cena za iznajmljivanje predmetne platforme je data kao jedinstvena odn. u ponudi nije data cena pojedinačnih usluga koje je pružao tužilac, već jedinstvena cena usluge. Tuženi je cenu za pruženu uslugu platio 50%, i to u delu koji se odnosio na avansno plaćanje, dok preostalih 50% nije platio. Od postavljenog tužbenog zahteva branio se isticanjem činjenice da nije koristio sve usluge iz ponude i da stoga nije u obavezi da plati punu cenu. Prvostepeni sud je na utvrđeno činjenično stanje pravilno primenio materijalno pravo kada je zaključio da je tuženi u obavezi da tužiocu plati preostali deo cene za izvršene usluge, te da ga činjenica da nije koristio sve usluge iznajmljene platforme koje su obuhvaćene ponudom ne oslobađa obaveze na plaćanje ugovorene cene za pruženu uslugu, s obzirom da se radi o ugovorenoj jedinstvenoj ceni za sve pojedinačne usluge koje čine i koje ulaze u iznajmljivanje platforme, primenom člana 262. stav 1. i člana 148. u vezi sa članom 17. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima. Privredni apelacioni sud nalazi da je tužilac, kao davalac usluge, iznajmljivanjem platforme jednom licu - tuženom, onemogućen da za one usluge koje ovaj ne koristi iste pruži drugom licu, jer su one vezane za tehničko posedovanje same platforme, pa stoga činjenica da tuženi nije koristio sve usluge koje iznajmljivanje platforme pruža ne oslobađa istog obaveze da plati ugovorenu naknadu. U vezi sa tim, neosnovani su i žalbeni navodi kojima tuženi pobija pogrešnu primenu materijalnog prava i ističe da je prvostepeni sud pogrešno protumačio ponudu tužioca ispostavljenu tuženom, posebno imajući u vidu da je upravo obaveza tuženog bila da postupa sa povećanom pažnjom i pre prihvatanja ponude utvrdi da li cena iz ponude obuhvata jedinstvenu uslugu, da li je moguće koristiti samo neke usluge i kolika je njihova cena, te ostale pojedinosti vezane za to - ako je znao da mu sve usluge koje su navedene u ponudi nisu potrebne. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda, Pž. 3496/10 (2009) od 24.11.2010. godine)

5.
Neće ostati na snazi i neće proizvoditi pravno dejstvo pravna radnja koja je preduzeta suprotno opštem aktu pravnog lica ako je suprotna strana pri preduzimanju iste znala ili morala znati za ovu suprotnost.
-4-

OBLIGACIONO PRAVO Iz obrazloženja: Pravna lica u zasnivanju obligacionih odnosa postupaju u skladu sa svojim opštim aktima; ali i ugovor koji je zaključen ili druga pravna radnja koje je preduzeta suprotno tim aktima ostaje na snazi, osim ako je za to druga strana znala ili je morala znati ili ako je ovim zakonom drugačije određeno - član 22. Zakona o obligacionim odnosima. Sporne ugovore za tužioca u konkretnom slučaju potpisao je Sekretar, sa naznakom da tužioca zastupa u svojstvu direktora. Kako nije organizovan kao privredno društvo, a što je opštepoznato i lako proverljivo uvidom u odgovarajući Registar - javnu knjigu, pa time njegov zakonski zastupnik nije direktor već Sekretar predviđen Statutom - to je (već na osnovu same činjenice da u ugovoru navodi da isti potpisuje u svojstvu direktora tužioca, koji kod tužioca ne postoji), tuženi mogao i morao znati da se radi o licu koje nije ovlašćeno za zaključenje istog. To ga čini nesavesnim. Iz tih razloga nisu ispunjeni uslovi da sporni ugovori ostanu na snazi prema članu 22. Zakona o obligacionim odnosima na koji se tuženi u žalbi poziva. Dakle, s obzirom na naznaku da ugovor za tužioca potpisuje direktor, tuženi je morao znati da se radi o potpisu neovlašćenog lica, jer je ugovor potpisalo označeno lice u svojstvu organa koji ne postoji. Imajući sve to u vidu, a u smislu citiranih odredbi Zakona o obligacionim odnosima, ugovor koji je potpisao sekretar tužioca prekoračenjem statutarnih ovlašćenja ne proizvodi pravno dejstvo, što je prvostepeni sud pravilno utvrdio, regulišući i pravne posledice usvajanjem zahteva za vraćanje menica i meničnih ovlašćenja datih na osnovu navedenih ugovora o solidarnom jemstvu. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda, Pž. 8463/10 (2) od 06.05.2010. godine)

6.
Tužbeni zahtev tužioca za isplatu duga od tuženika zbog neispunjenja ugovorne obaveze osnovan je ako je ugovorom o otkupu stana predviđeno da ima mesta njegovom raskidu ako kupac-tuženik ne plati tri uzastopne mesečne rate. Iz obrazloženja: Tokom dokaznog postupka, prvostepeni sud je utvrdio da je između tužioca - kao prodavca i tuženog - kao kupca, zaključen ugovor o otkupu stana koji je i overen. Navedenim ugovorom tuženik se obavezao da otkupnu cenu stana isplati u 480 mesečnih rata i da svaku ratu plati do 10. u mesecu za prethodni mesec. Takođe je ugovoreno da se mesečna otplatna rata usklađuje za šestomesečne obračunske periode sa kretanjem cena na malo u Republici, pri čemu je na prodavcu obaveza da obavesti kupca o visini izmenjene rate. Utvrđeno je i da, ukoliko kupac ne plati svojom krivicom tri uzastopne rate, ceo neotplaćeni dug dospeva odmah za naplatu sa zateznom kamatom i drugim troškovima. Veštačenjem je prvostepeni sud utvrdio da je bilo propusta i na strani tužioca koji nije uvek blagovremeno obaveštavao tuženog kao kupca o promeni mesečne otplate, ali to nije bila izvinjavajuća okolnost zbog koje je tuženik mogao da ne plaća već prethodno utvrđene rate čija visina mu je bila poznata. Za pomenuti propust odgovara tuženik. S obzirom na sve okolnosti konkretnog slučaja i sadržinu preuzetih ugovornih obaveza, prvostepeni sud je sa sigurnošću utvrdio da je zbog neplaćanja više od tri uzastopne rate isplata neisplaćenog dela kupoprodajne cene dospela za naplatu odjednom.
-5-

OBLIGACIONO PRAVO Na tako utvrđeno činjenično stanje, prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo kada je na osnovu člana 124. u vezi člana 17. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, po osnovu ispunjenja neispunjene ugovorne obaveze iz ugovora o otkupu stana od 31.01.1997. godine, usvojio tužbeni zahtev tužioca u celosti. (Iz Presude Apelacionog suda u Kragujevcu, Gž. 1099/10 od 15.04.2010. godine)

7.
U zavisnosti od utvrđenja činjenice na čiji su račun i u kom iznosu uplaćena sredstva kupca na ime kupoprodajne cene vozila, te da li je taj novac uplaćen osnivaču oceniće se njegova odgovornost za izvršenje ugovora o prodaji vozila predajom vozila ili povraćajem njegove cene. Iz obrazloženja: Tužilja je u konkretnom slučaju bila u materijalno-pravnom odnosu sa navedenim preduzećem, u odnosu na koje je obustavljen postupak stečaja na osnovu rešenja Stečajnog veća nadležnog Trgovinskog suda. Odredbom člana 16. ugovora o osnivanju ovog Preduzeća propisano je da "osnivači ne odgovaraju za obaveze društva, osim u slučajevima izričito navedenim u zakonu, a snose rizik do visine uloga". Ovaj dokaz nižestepeni sudovi nisu cenili prilikom utvrđivanja obima odgovornosti tuženog u vezi sa ugovorom o poslovnoj saradnji, koji je zaključen sa drugonavedenim preduzećem i predstavlja odnos uvoznika i ovlašćenog dilera. Osim toga, prvostepeni sud nije utvrdio na čiji su račun i u kom iznosu uplaćena sredstva tužilje na ime kupoprodajne cene vozila, te da li je taj novac uplaćen tuženom osnivaču od strane dilera, a u vezi s tim nije ustanovljena ni obaveza tuženog osnivača da vozilo preda ili da novac vrati tužilji. (Iz Presude Vrhovnog kasacionog suda, Rev. 44/2010 od 11.05.2010. godine)

8.
Posledica nepostupanja trgovca po upustvu o prihvatanju kartica koje je sastavni deo Ugovora o prihvatanju platnih kartica je nemogućnost naplate izvršene transakcije usled odbijanja banke da izvrši plaćanje, a samim tim i gubljenje prava za naknadu štete koju trgovac usled takvog postupanja trpi. Iz obrazloženja: Žalbeni navodi kojima se pobija pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje i ističe da je tužilac postupao u skladu sa obavezom koju je preuzeo na osnovu zaključenog Ugovora o prihvatanju platnih kartica i obavezom prema uputstvu za prihvatioce platnih kartica, te da je prilikom prodaje robe preduzeo sve propisane radnje - neosnovani su. Naime, na takav zaključak ne upućuju izvedeni dokazi i stanje u spisima, posebno imajući u vidu da je 26.11.2004. godine - kada je tužilac prihvatio falsifikovane kreditne kartice i izvršio prodaju robe - na prodajnom mestu tužioca za 14 minuta i 13 sekundi pokušano 17 transakcija pomoću pet kartica inostranih banaka, a da su samo četiri transakcije prošle autorizaciju. Ta činjenica ne-6-

OBLIGACIONO PRAVO sumnjivo ukazuje da sa predmetnim karticama nešto nije u redu, čak i ako se postupa sa uobičajenom pažnjom. U toj situaciji tužilac je odn. njegov radnik, morao da reaguje i pozove tuženog da izvrši proveru da li su kreditne kartice validne tj. ako je u tom trenutku taj podatak bio nedostupan - da ga pita za savet. Međutim, tužilac u tom cilju nije preduzeo nikakvu radnju, na koji način je rizik od eventualne štete, kao i odgovornost, preuzeo na sebe. Prvostepeni sud je, na utvrđeno činjenično stanje, pravilno primenio materijalno pravo kada je zaključio da se tužilac prilikom prodaje robe ili vršenja usluga korisnicima kreditnih kartica nije ponašao u skladu sa Uputstvom za prihvatioce platnih kartica, da se nije pridržavao osnovne procedure i sigurnosnih mera u cilju sprečavanja zloupotrebe, te da je njegov zahtev za isplatu iznosa od 620.800,oo dinara neosnovan. Takođe, Privredni apelacioni sud nalazi da tužilac prilikom procesuiranja spornih transakcija nije postupao sa pažnjom koja se u pravnom prometu zahteva u odgovarajućoj vrsti obligacionih odnosa odn. da u izvršavanju svoje profesionalne delatnosti nije postupao sa povećanom pažnjom shodno članu 18. st. 1. i 2. Zakona o obligacionim odnosima, te da se, shodno stavu 3. istog člana, nije uzdržao od postupka koji je otežao izvršenje obaveze druge strane. Sama činjenica da je u kratkom vremenskom intervalu pokušan veći broj transakcija, a da su samo četiri uspele, morala je da kod tužioca izazove sumnju da sa kreditnim karticama nešto nije u redu. Ovo naročito zbog toga što je Uputstvom za prihvatljivost platnih kartica predviđeno da i u situaciji ako je stranka sumnjiva u bilo kom smislu, obaveza je prihvatioca kartice da ne zaključi transakciju, već da pozove autorizacioni centar tuženog i traži instrukcije. Tužilac je kod utvrđenog stanja stvari bio u obavezi da postupi u skladu sa navedenom odredbom uputstva i pozove tuženog, ali on to nije učinio. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda, Pž. 4596/2010 od 16.09.2010. godine)

9.
U ispunjenju novčane obaveze kašnjenje u isplati avansa ne predstavlja docnju za koju izvođač ima pravo na zateznu kamatu. On može ostvarivati druga prava koja se tiču produženja rokova za izvođenje radova, razlike u ceni, pa i eventualno - prava na raskid ugovora. Iz obrazloženja: Iznos novca koji jedna ugovorna strana daje drugoj unapred, kako bi joj omogućila izvršenje njene ugovorne obaveze - predstavlja avans (predujam). Uobičajeno je kod ugovora o građenju da se ugovara plaćanje avansa koji omogućava izvođaču radova da preduzme pripremne radnje za izvođenja radova kao svoje ugovorne obaveze. Smatra se da je izvođač primio deo cene koju je naručilac platio unapred radi nabavke građevinskog materijala. Ukoliko avans ne bude plaćen u roku koji su stranke svojim ugovorom predvidele, to ne znači da je naručilac posla u docnji sa ispunjenjem novčane obaveze, već da obavezu nije platio "dovoljno" unapred - onako kako je to ugovoreno. Izvođaču radova, međutim, to ne daje za pravo da na iznos avansa obračunava zateznu kamatu po isteku ugovorenog roka za uplatu avansa do dana kada je avans zaista uplaćen, ali mu daje neka druga prava koja se odnose na ovlašćenje da zahteva izmenu ugovorene cene zbog promene cene materijala do koje je zbog toga došlo, kao i mogućnost da traži odlaganje sa otpočinjanjem izvođenja radova zbog neblagovremene uplate avansa odn. mogućnost
-7-

OBLIGACIONO PRAVO da traži prekid radova ukoliko su već bili započeti. U svakom slučaju, ima pravo na produženje ugovorenog roka za izvođenje radova. Ukoliko su ispunjeni drugi uslovi, daje mu i pravo da raskine ugovor. Dakle, pravilan je zaključak prvostepenog suda da tuženi nema pravo na obračunatu kamatu na sredstva avansa koje je tužilac platio po proteku roka koji je za uplatu avansa predviđen međusobno zaključenim ugovorima. Zato je pravilno prvostepeni sud na osnovu nalaza veštaka utvrdio da potraživanje tuženog ne sadrži obračunatu zateznu kamatu na sredstva avansa koja su uplaćena od strane tužioca, ali po isteku roka koji je ugovoren, već da potraživanje tuženog na dan preseka sadrži potraživanje razlike u ceni, kamate na razliku u ceni i kamate koja je obračunata na iznose po ispostavljenim situacijama koji su plaćeni sa zadocnjenjem od strane tužioca, a što ukupno iznosi navedenu sumu. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda, Pž. 2125/10 od 12.02. 2010. godine)

10.
Načelo jednake vrednosti uzajamnih davanja ne važi kod ugovora o prodaji društvenog kapitala. Iz obrazloženja: Na sporni odnos primeniće se Zakon o privatizaciji, kao lex specialis u odnosu na Zakon o obligacionim odnosima. Ovaj zakon je izričito propisao (član 41a) da se, u situaciji kada kupac ne isplati bilo koju ratu kupoprodajne cene u ugovorenom roku, ima smatrati da je ugovor raskinut po samom zakonu. Nesumnjivo je utvrđeno da tuženi nije platio treću ratu kupoprodajne cene, pa se predmetni ugovor smatra raskinutim danom kada je tužilac uputio obaveštenje tuženom o raskidu ugovora. Nisu osnovani revizijski navodi tuženog o pogrešnom zaključku da tužilac nije izvršio svoje ugovorne obaveze, zbog čega ne može raskinuti predmetni ugovor u smislu odredaba čl. 121., 124. i 125. Zakona o obligacionim odnosima. Ovo stoga što je tužilac preneo tuženom 70% prodajnog društvenog kapitala u vidu akcija subjekta privatizacije TP "P..." iz S... bez ikakvog opterećenja, što i predstavlja predmet njegove obaveze. Po osnovu zaključenog ugovora tuženi je upisan kao vlasnik 70% kapitala subjekta privatizacije u registarskom ulošku Trgovinskog suda u S... Kod ugovora o prodaji društvenog kapitala ne primenjuje se načelo jednake vrednosti uzajamnih davanja. Tuženi nije kupio prodajni kapital prema njegovoj realno utvrđenoj vrednosti, već je početna cena na aukciji iznosila 20% od gornje granice raspona utvrđene vrednosti društvenog kapitala koji je predmet prodaje a u skladu sa čl. 2a i 2b Uredbe o prodaji kapitala i imovine javnom aukcijom. Tuženi je kapital kupio po tržišnoj ceni, a ne po realnoj niti po knjigovodstvenoj. Shodno tome, tuženi neosnovano ističe u reviziji da je isplatom dve rate kupoprodajne cene preplatio vrednost kapitala koji je kupio, time što u imovinu subjekta privatizacije koja se prodaje nije bila uneta jedna od nepokretnosti. Neosnovana je i revizijska tvrdnja da su potraživanja parničnih stranaka zbog toga kompenzabilna. Osim izričito navedenih izjava i garancija, prema ugovorenoj klauzuli da "Agencija ne daje bilo kakve druge izjave i garancije." - predaja bilo koje nepokretnosti navedene u programu privatizacije ne predstavlja obavezu tužioca. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije, Prev. 196/2006 od 7.09.2006. godine)
-8-

OBLIGACIONO PRAVO

11.
O jačem pravu na sticanje prava svojine na istu nepokretnost u slučaju kada je više lica zaključilo više posebnih pravnih poslova u tom cilju, sud odlučuje primenom načela savesnosti i poštenja i načela zabrane zloupotrebe prava. Ukoliko su svi kupci savesni, a ni jedan nema državinu nepokretnosti niti je ishodio upis prava svojine u zemljišnu tj. drugu javnu knjigu, raniji kupac ima jači pravni osnov. Ako su svi kupci savesni, kupac koji je ishodio upis u zemljišnu, tj. drugu javnu knjigu ima jači pravni osnov, a ako ni jedan to nije ishodio – jači je u pravu kupac kome je nepokretnost predata u državinu. Iz obrazloženja: Utvrđeno je sledeće činjenično stanje: tužioci K. M. i A. su sa PP “K...” zaključili kupoprodajni ugovor K-05 od 23.04.1996. godine, čiji je predmet stan br. 33, površine 53,22 m kv., u ul.________, u N... S... za ukupan iznos od 239.490,oo dinara i rokom isplate do 23.04.1996. godine. Rok izgradnje bio je april 1997. godine. Ugovoreno je da će se, ukoliko kupci ne plate cenu za 75 % površine do 23.04.1996. godine, ugovor smatrati nevažećim i prodavac imati pravo da isti stan proda drugom kupcu bez posebne najave o raskidu ugovora. Prema priznanicama, kupci su uplatili 50.000 DM. Isti stan je kupila i tužilja M.J., ugovorom o kupoprodaji br. K-34 od 23.03.1999. godine, za cenu od 401.811,oo dinara, koju je i isplatila 23.03.1999. godine kod Opštinskog suda u N... S... Ov. br. ____/99. U sporni stan se tužilja M.J. i uselila. Nižestepeni sudovi usvojili su njen tužbeni zahtev i utvrdili joj pravo vlasništva na spornom stanu, sa pravom da se isti izluči iz stečajne mase. Tužbeni zahtev tužilaca K.M. i A. nižestepeni sudovi su odbili. Ovi tužioci tražili su da se utvrdi da su oni vlasnici spornog stana i da im se on preda u posed. Obrazloženje nižestepenih sudova je bilo da je tužilja M. J. jača u pravu, s obzirom da je ugovor zaključila i overila u sudu, isplatila cenu, porez na promet i svoje pravo iz ugovora ostvarila preuzimanjem državine. Nasuprot tome, tužioci K.M. i A. nisu overili ugovor u sudu, platili su samo veći deo stana i nemaju državinu. Revizioni sud, međutim, nalazi da su osnovani navodi revizije tužilaca – glavnih umešača, te da je pobijana presuda doneta na osnovu pogrešne primene materijalnog prava jer ni činjenično stanje bitno za pravilnu odluku o tužbenom zahtevu nije potpuno utvrđeno. Sadržina kupoprodajnih ugovora ukazuje na to da tužioci od tuženog kupuju stan u izgradnji koji je – prema ugovoru K.M. i A. – morao biti izgrađen do aprila 1997. godine, a prema ugovoru M.J. – do marta 1999. godine. Dakle, u pitanju je ugovor o izgradnji stana tj. ugovor o građenju, na koji se shodno primenjuju odredbe ugovora o delu, a ne ugovora o prometu nepokretnosti. Zbog toga, za punovažnost tih ugovora, nije potrebno da potpisi ugovornih strana budu overeni kod suda (kao kada su u pitanju ugovori o prometu nepokretnosti). Na drugoj strani, o jačem pravu u slučaju da su dva lica zaključila posebne pravne poslove radi sticanja prava svojine na istu nepokretnost sud odlučuje primenom načela savesnosti i poštenja i načela zabrane zloupotrebe prava. Ako su oba sticaoca savesna, a nijedan nema državinu nepokretnosti, niti je ishodio upis prava svojine u javnoj knjizi – raniji sticalac ima jači pravni osnov. Ako su savesna oba sticaoca, jači pravni osnov ima sticalac koji je ishodio upis u javnu knjigu. Ako to ni jedan nije ishodio, jače pravo ima sticalac kome je nepokretnost predata u državinu. Raniji savesni sticalac ima
-9-

OBLIGACIONO PRAVO jači pravni osnov prema nesavesnom kasnijem sticaocu, pa i u slučaju kada je otuđilac nepokretnosti istu predao u državinu kasnijem nesavesnom sticaocu ili je nesavesni sticalac ishodio upis u javnu knjigu. Zbog toga će sud u ponovnom postupku, imajući u vidu izloženo, utvrditi da li je tužilja M. J. u momentu zaključenja ugovora mogla znati da je PP “K...” predmetni stan pre toga prodao drugom licu, zatim stepen dovršenosti zgrade, tj. spornog stana u trenutku zaključenja ugovora između tužilje i tuženog, kao i u momentu useljenja, a zatim i na koji način se tužilja uselila u stan. Sud će takođe utvrditi da li su tužioci K.M. i A. do ugovorenog roka isplatili cenu u celosti ili delimično i u kom procentu. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije, Rev. 491/2004 od 10.06.2005. godine)

12.
Tužbeni zahtev tužioca za neosnovano obogaćenje je neosnovan, jer se povodom istog duga a po pravnosnažnoj presudi vodi postupak izvršenja koji nije okončan. Iz obrazloženja: Presudom Opštinskog suda u A..., P. br. 655/02 od 29.01.2003. godine, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je traženo da tuženik po osnovu neosnovanog obogaćenja plati tužiocu navedeni novčani iznos u izreci presude. Protiv navedene presude žalbu je izjavio tužilac. Okružni sud u U... je svojom presudom Gž. br. 408/03 od 8.04.2003. godine odbio kao neosnovanu žalbu tužioca i potvrdio je presudu Opštinskog suda u A..., P. br. 655/02 od 29.01.2003. godine. U obrazloženju drugostepene presude je navedeno sledeće: U toku postupka je utvrđeno da navedeni novčani iznos tuženik duguje tužiocu po pravnosnažnoj presudi P. br. 532/92 od 4.12.1998. godine, i da je sada u toku postupak izvršenja u predmetu Opštinskog suda u A... I. br. 88/00. U takvoj situaciji prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo nalazeći da je tužbeni zahtev tužioca za neosnovano obogaćenje neosnovan, jer se povodom istog duga a po pravnosnažnoj presudi vodi postupak izvršenja koji nije okončan. (Iz presude Okružnog suda u Užicu, Gž. br. 408/03 od 8.04.2003. godine)

13.
Osnovno načelo građanskog prava o jednakoj vrednosti uzajamnih davanja ograničava dispozitivnost norme o ugovornoj kamati. Iz obrazloženja: Utvrđeno je sledeće činjenično stanje: Prvostepeni sud je u dokaznom postupku utvrdio da su tužilac - protivtuženi i tuženi - protivtužilac zaključili ugovor o nenamenskom oročenom depozitu, i to dana 26.09.1995. godine. Po ovom ugovoru se deponent - ovde tuženi - protivtužilac obavezao da kod banke - ovde tužioca - protivtuženog položi, a banka primi novčani iznos od 130.000,00 dinara. Ugovoren je rok vraćanja, sa kamatnom
- 10 -

OBLIGACIONO PRAVO stopom od 0,6 % dnevno. Uz osnovni ugovor zaključeni su prvi i drugi aneks ugovora, kojima su izmenjeni rokovi vraćanja novčanih sredstava (čl. 1035., 1038. tač. 1. i 1042. Zakona o obligacionim odnosima). Prema tome, ugovor o oročenom nenamenskom depozitu predstavlja pasivni bankarski posao, u kome je banka dužnik prema svojim deponentima, zaključujući ih radi obezbeđenja novčanih potencijala za obavljanje aktivnih bankarskih poslova. Prvostepenom presudom tužilac - protivtuženi je obavezan da tuženom - protivtužiocu isplati iznos od 104.003,34 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 25.03.1996. godine sve do isplate. Obrazloženje prvostepenog suda je da je u toku postupka utvrđeno da su tužilac - protivtuženi i tuženi - protivtužilac zaključili dana 26.09.1995. godine ugovor o nenamenskom depozitu sume od 130.000,00 dinara, sa kamatom od 0,6 % dnevno i rokom vraćanja 06.10.1995. godine. Dva aneksa ugovora izmenila su samo rok vraćanja deponovane sume, a svi ostali bitni elementi ugovora ostali su nepromenjeni. Tužilac - protivtuženi isplatio je tuženom - protivtužiocu, zaključno sa 25.03. 1996. godine, ukupno 148.269,00 dinara. Obaveza tužioca - protivtuženog prema tuženom - protivtužiocu iznosi 104.003,34 dinara. Viši sud nalazi da je prvostepena presuda doneta uz pogrešnu primenu materijalnog prava i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, te je valja ukinuti. Stanovište prvostepenog suda u konkretnom slučaju se ne može prihvatiti. Naime, tačno je da su stranke ugovorom o nenamenskom oročenom depozitu ugovorile kamatu od 0,6 % dnevno na iznos deponovanih sredstava (čl. 1042. Zakona o obligacionim odnosima). Međutim, dispozitivnost norme o ugovorenoj kamati ograničena je sukobom sa osnovnim načelom građanskog prava o jednakoj vrednosti uzajamnih davanja (čl. 15. Zakona o obligacionim odnosima), a o tome sud vodi računa po službenoj dužnosti. Zato je prvostepeni sud bio dužan da ispita da li ugovorna kamata od 0,6 % dnevno odnosno 18 % mesečno, za period za koji je obračunata, predstavlja realnu i uobičajenu kamatu za takvu vrstu posla. Samo takvoj kamatnoj stopi može se pružiti sudska zaštita. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda, Pž. 5408/2001 od 21.02.2002. godine)

14.
Predugovor je takav ugovor kojim se preuzima obaveza da se zaključi glavni ugovor. Ukoliko predugovorom obavezana strana neće da sklopi glavni ugovor, tada druga strana ne može tužbom tražiti ispunjenje ove činidbe, nego preko suda može tražiti da se naloži drugoj strani da u roku od šest meseci po isteku ugovorenog roka pristupi zaključenju glavnog ugovora. Iz obrazloženja: Prema odredbi člana 45. stav 1. ZOO, predugovor je takav ugovor kojim se preuzima obaveza da se docnije zaključi drugi, glavni ugovor. Prema odredbi člana 20. stav 1. Zakona o osnovnim svojinsko-pravnim odnosima, pored ostalih načina, pravo svojine se stiče i na osnovu pravnog posla. Na osnovu pravnog posla pravo svojine na nepokretnostima se prema odredbi čl. 33. navedenog Zakona o osnovnim svojinsko-pravnim odnosima, stiče upisom u javnu knjigu ili na drugi odgovarajući način određen zakonom. Po samom zakonu, pravo svojine se prema odredbi člana 21. navedenog Zakona, može steći i građenjem na tuđem zemljištu, pod uslovima i na načine predviđene odredbama čl. 24, 25. i 26. Zakona o osnovnim svojinsko-pravnim odnosima.
- 11 -

OBLIGACIONO PRAVO Dakle, glavni cilj sklapanja predugovora je međusobno obavezivanje pregovarajućih strana na zaključenje drugog glavnog ugovora. Iz predugovora ne nastaje obaveza na ispunjenje neke određene činidbe, odnosno ispunjenje neke ugovorne obaveze iz onog nameravanog i željenog glavnog ugovora, već jedino obaveza sklapanja određenog definitivnog obaveznog ugovora, a tek nakon što ovaj već bude sklopljen, nastaće ugovorena obaveza ispunjenje određene činidbe, koja je predmet te ugovorene obaveze. Ukoliko predugovorom obavezna strana neće da sklopi ovaj drugi glavni ugovor, tada druga strana ne može uspešno ustati sa tužbom radi ispunjenja one činidbe koja je predmet ugovorene obaveze nameravanog definitivnog, glavnog, ugovora, već jedino tužbom za ispunjenje konkretno sklopljenog predugovora, tužbom za sklapanje glavnog ugovora, kako to predviđa odredba čl. 45. st. 4. ZOO-a. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. 1968/02 od 3.07.2002. godine).

15.
Isplata zatezne kamate može se ostvariti samo kada je obaveza plaćanja kamate izričito ugovorena, ali sud mora imati u vidu, radi pravilnog presuđenja predmetne stvari i načelo jednake vrednosti uzajamnih davanja. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju u prvostepenom postupku tužilac je 2.09.1994. godine i 7.12.1994. godine uplatio tuženom ukupno 400.390,25 dinara. Uplata je izvršena u cilju avansnog plaćanja građevinskog materijala iz proizvodnog asortimana tuženog. Međutim, tužilac nije prilikom uplate avansa dostavio tuženom specifikaciju građevinskog materijala i rokove za isporuku istog. Stoga je tuženi vršio isporuku robe tužiocu sve do 11.9.1997. godine. Tako isporučena roba tužiocu fakturisana je po važećim cenama na dan isporuke. Na taj način tužiocu je isporučena roba u ukupnoj vrednosti koja nominalno pokriva uplaćeni iznos avansa. Na temelju tako utvrđenog činjeničnog stanja odbijen je zahtev tužioca da mu tuženi zbog docnje u isporuci robe isplati zateznu kamatu u ukupnom iznosu od 1.789.315,00 dinara. Odluka nižestepenih sudova zasnovana je na pogrešnoj primeni materijalnog prava. Naime, tačno je da tužilac u konkretnom slučaju ne može tražiti isplatu zatezne kamate, obzirom da takvo pravo može ostvariti samo kada je obaveza plaćanja kamate izričito ugovorena. Međutim, to samo po sebi ne znači i da je zahtev tužioca neosnovan. Ovo iz razloga, što pravni osnov naveden u tužbi sud ne obavezuje. To je izričito propisano odredbom člana 186. stav 3. ZPP. Iz tog razloga, a obzirom na činjenicu da je tužiocu isporučena roba fakturisana po cenama na dan isporuke, a ne po važećim cenama na dan uplate avansa, tužilac ima pravo na povraćaj eventualne razlike između vrednosti količine i vrste avansom pokrivene robe koja mu je isporučena. To pravo tužioca se temelji u načelu ekvalentnosti uzajamnih davanja ustanovljenom odredbom člana 15. Zakona o obligacionim odnosima. Međutim, zbog pogrešne primene materijalnog prava sud nije utvrdio odlučne činjenice za presuđenje ovog spora. To je razlog, zbog koga je na temelju odredbe člana 395. stav 2. ZPP odlučeno kao u izreci. U nastavku postupka otkloniće se propusti na koje je ukazano ovim rešenjem. To podrazumeva obavezu prvostepenog suda da u cilju pravilnog presuđenja ovog spora pouzdano utvrdi vrednost isporučenih roba tužiocu po važećim cenama na dan uplate avansa. Saglasno toj činjenici treba utvrditi i količinu robe koju je pokrivao avans po cenama na dan plaćanja. Tako utvrđenu količinu i vrstu
- 12 -

OBLIGACIONO PRAVO robe treba uporediti sa onom količinom robe koja je tužiocu isporučena. U slučaju da je ta količina manja od one koja je bila pokrivena avansom utvrdiće se vrednost razlike po cenama na dan presuđenja i saglasno tome doneti odgovarajuća odluka o tužbenom zahtevu. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Prev. 768/01 od 18.09.2002. godine)

16.
Članom 10. ZOO se utvrđuje da strane u obligacione odnose stupaju slobodne i svoje odnose uređuju isključivo po svojoj volji.

Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da sud obaveže tuženog da produži ugovor o zakupu poslovnog prostora do 15.10.2011. godine. Tužilac je žalbom pobijao prvostepenu presudu. Viši trgovinski sud je našao da je žalba neosnovana. Iz činjeničnog stanja utvrđenog u prvostepenom postupku proizilazi da je nesporno među strankama da su zaključile ugovor o zakupu poslovnog prostora, da je zaključen i aneks ugovora, kao i da su zaključile ugovor o zajedničkoj izgradnji u cilju ostvarivanja obostranih interesa, a radi zajedničkog ulaganja i izgradnje magacinskog prostora, kao i da je vreme zakupa navedenim ugovorom određen na period od 10 godina. Rok ugovora je određen ugovorom, a tužilac traži produženje ugovornog odnosa, pa je prvostepeni sud pravilno postupio što nije usvojio ovakav tužbeni zahtev tužioca, jer bi to bilo protivrečno jednom od osnovnih načela obligacionih odnosa. Članom 10. ZOO se utvrđuje da strane u obligacione odnose stupaju slobodne i svoje odnose uređuju isključivo po svojoj volji. Ne postoji zakonska obaveza za zahtevanje i zaključenje ovakvog ugovora. To što tužilac smatra da je u izgradnju objekta uložio znatno veća sredstva u odnosu na vreme korišćenja prostora, kao da je tako kratak rok korišćenja objekta rezultirao time da je u celom ovom odnosu sa tuženikom prevaren, nije od značaja za presuđenje ove pravne stvari. Tužiocu ostaju na raspolaganje druga pravna sredstva i on eventualno može tražiti naknadu štete, odnosno podneti tužbu za naknadu štete, ako smatra da je oštećen ili tužbu zbog neosnovanog bogaćenja ako smatra da se tuženi neosnovano obogatio. (Iz presude Višeg trgovinskog suda u Beogradu Pž. 5721/02 od 9.10.2002. godine)

Ništav je ugovor koga zaključi punomoćnik umrlog lica. (Iz presude Okružnog suda u Kraljevu, Gž. 143/02 od 26. 03. 2000. godine)

17. 18.

Kada je zbog visoke inflacije broj novčanih jedinica na koji obaveza glasi obezvređen, poveriocu pripada saglasno načelu jednakih vrednosti uzajamnih davanja, valorizovan iznos po stopi rasta cena na malo prema podacima nadležnog saveznog organa za poslove statistike, ako zakonom ili ugovorom nije drukčije predviđeno. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 2836/98 od 21.07.1999. godine)
- 13 -

Kod nedozvoljenih kretanja kamatnih stopa. Pošto se na ugovoru o prevozu primenjuje Zakon o ugovorima o prevozu u železničkom saobraćaju ("Sl. 18/98 od 14. bez obzira da li je neka od organizacija udruženog rada . Pž. sud bi mogao umeriti stopu ugovorene kamate u smislu čl. 278. ZOO). Ne postoji nesrazmera ugovorenih davanja u pogledu visine ugovorene kamate na bankarski kredit.05.OBLIGACIONO PRAVO U slučaju dvostrukog prometa nepokretnosti. (Iz odluke Vrhovnog suda Srbije Prev. 21. s pozivom na načelo jednakih davanja. Ugovor zaključen van registrovane delatnosti tj. ne isključuje mogućnost da poverilac potražuje od dužnika poravnanja valorizaciju po načelu jednakih vrednosti iz člana 15.5319/95 od 17. koja obuhvataju i pružanje usluga izdavanje prevoznih karata. Rev. 3310/98 od 17. Ako je obligacioni odnos regulisan drugim saveznim zakonom primenjuje se taj zakon kao leks specialis a odredbe Zakona o obligacionim odnosima samo u pitanjima koja nisu regulisana tim zakonom. tada čl. 141.2.1999.1997. 2/74 i 17/90) to se odredbe ZOO u ovom slučaju isključuju. (Vrhovni sud Srbije. Prev. Beograd.prevoznika zaključila poseban ugovor sa autobuskom stanicom ili ne. Beograd. Prev. kad su oba sticaoca savesni a nije usledila promena u javnim knjigama.05. zaključen protivno opštim aktima društvenog pravnog lica. (Vrhovni sud Srbije. da je samoupravno pravo autobuske stanice da u skladu sa opštim uslovima koje samostalno utvrđuje pruža usluge svim prevoziocima pod jednakim uslovima. godine) 19. ZOO i naknadu štete u smislu odredbe čl. godine) . U zasnivanju dvostranih ugovora strane polaze od načela jednake vrednosti uzajamnih davanja.47/88 od 9. godine) 23. (Vrhovni sud Srbije. godine) 24.06. list SFRJ" br. ZOO.11.02.14 - 25.1995. 15. Ako ne postoji propis koji obavezuje stranke (autobusku stanicu i transportnu organizaciju) na zaključenje ugovora o pružanju usluga na autobuskoj stanici (čl. godine) Prinudno poravnanje između dužnika poravnanja i njegovih poverilaca.05. ZOO pod određenim uslovima. . st. 202/96 od 15.1988. (Savezni sud Gsz. 1996. 256/97 od 17. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. (Viši privredni sud.22. godine) 20. ZOO. ostaje na snazi osim ako je to druga strana znala ili morala znati.1998. 20. Beograd.23/88 od 29. s tim što je eventualna zloupotreba propisivanja zelenaških kamata sankcionisana i odredbom čl.03.1988. kada je visina određena prosečnom visinom kamatnih stopa na tržištu novca. jače pravo ima sticalac kome je nepokretnost predata. godine) 22. Zakona o prevozu u drumskom saobraćaju treba shvatiti tako. Prev. br.

Ovi žalbeni navodi nisu osnovani. godine) . i 47.11. 26 – 45. 2509/84 od 05. godine) Za potraživanje na ime dangubnine do koje je došlo zbog neblagovremenog utovara robe iz ugovora o prevozu u drumskom saobraćaju. 23. 2/74) i iznosi jednu godinu. Za validno zaključenje ugovora dovoljni su potpisi statutarnih odn. 16. Zakona o obligacionim odnosima (3 godine) jer se u smislu člana 23. 28.364/82 od 15. Zakona o obligacionim odnosima. Potpisi statutarnih tj. kao zakupodavac. Iz obrazloženja: Tuženi u žalbenim navodima ukazuje na pogrešnu ocenu . Pž. (Viši privredni sud Beograd. 4738/10(1) od 02.1982. SAGLASNOST VOLJA (Čl. jer tužilac. Novi Sad Rev. Zbog toga . list SFRJ" br. Zakona o menici u vezi čl. Beograd.izostanak pečata tužioca nije od uticaja na validnost navedenog zapisnika. a nije obavezno da on sadrži i pečat pravnog lica. ne primenjuju odredbe Zakona o obligacionim odnosima.15 - . ZOO). a ne prema čl. ZOO-a da cedent odnosno indosant ne odgovara za neispunjenje obaveza od strane izdavaoca se ne primenjuje.07.12. godine) Na osnovu čl. Pored toga.1984. Pž. Pž. U slučaju izvođenja građevinskih radova ako se ne može uzdržavati od takvih postupaka.3.1985.da je došlo do zaključenja navedenog aneksa ugovora odn.2010. st. zakonskih zastupnika stranaka. zastarni rok računa se prema odredbi člana 112.10. zbog krupnijeg ekonomskog interesa kao što je izgradnja silosa. Zakona o ugovorima o prevozu u drumskom saobraćaju ("Sl. pa usled toga oštećenom bude prouzrokovana šteta. na obligacione odnose koji se uređuju drugim saveznim zakonom. zakonskih zastupnika stranaka dovoljni su za zaključenje ugovora.OBLIGACIONO PRAVO Odredba čl. (čl. izvođač radova i investitor solidarno odgovaraju oštećenom za prouzrokovanu štetu. nesporno prihvata navedeni sporazum i na osnovu njega fakturiše i traži naplatu zakupnine za površine koje su date u zakup. (Viši privredni sud. jer je Zakonom o menici ovo pitanje drugačije regulisano. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. (Vrhovni sud Vojvodine. a ne postoji obaveza da on bude overen i pečatom pravnog lica. 27. činjenica da je tužiočev pečat izostao ne može ni na koji način dovesti u pitanje validnost zaključenog sporazuma. da navedeni zapisnik predstavlja Aneks koji je postao sastavni deo Ugovora a kojim je došlo do proširenja zakupljenog poslovnog prostora i to zato što ih je pečatom overio samo tuženi. Zakona o obligacionim odnosima) 29.46. ZOO svako je dužan da se uzdrži od postupka kojima se može drugom prouzrokovati šteta. To navedeni zapisnik sadrži. godine) 26.4279/85 od 16. 246. 374.

16 - . kao unapred pripremljeni tipski ugovori zaključeni po pristupu u poslovnim prostorijama pravnih lica ili domovima fizičkih lica. ne smeju sadržati ugovorne klauzule o neopozivosti. Pž.2010. ali i akt nedopušten u odnosu na klijenta koji se na navedeni način primorava da ugovor zaključi i proglašava da je u obavezi prema onome ko mu bez ikakvog pravnog osnova vrši dostavu nekog predmeta ili vrši neku uslugu koju nije tražio. Kada bi se "ispunjenje obaveze" jedne strane bez zaključenog ugovora među strankama (a ugovor je zaključen kada se stranke saglase o bitnim sastojcima ugovora). moglo smatrati zaključenjem ugovora. to bi onda značilo da je druga strana u stvari primorana da ugovor zaključi tj. sačinjenih od jedne ugovorne strane u vezi sa obavljanjem njene registrovane privredne delatnosti. prema evropskim standardima.odustanu od tako zaključenog ugovora.12. jer bi se on na taj način primoravao na ugovorni odnos u koji nije svojom voljom. prema evropskim standardima. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. Ovo bi bilo suprotno i načelu autonomije volje stranaka prilikom zaključenja ugovora i osnovnim tržišnim principima. Iz obrazloženja: U pogledu tipskih ugovora. Sasvim suprotno. u tržišnoj utakmici za klijente. jer je to suprotno slobodnoj volji stranaka. dakle . Iz obrazloženja: Žalbeni navodi tužioca . prema evropskim standardima kojima se i na domaćem tržištu i u domaćem pravnom sistemu mora težiti . To bi bilo nedopušteno u odnosu na klijente kojima se ugovorni odnos nameće i akt nelojalne konkurencije u odnosu na subjekte koji na tržištu vrše istu vrstu usluga. da primi nešto što nije tražila i ispuni nešto na šta nije svojom voljom htela da se obaveže. godine) 31. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda.OBLIGACIONO PRAVO 30. a koji se zaključuju po pristupu i to tako što predstavnici strane koja sačinjava tipski ugovor odlaze u poslovne prostorije drugih privrednih subjekata radi zaključenja ugovora ili u domove fizičkih lica ("ugovori zaključeni na vratima").da je ugovor u svakom slučaju zaključen na osnovu činjenice da je tužilac ispunio obavezu objavljivanjem podataka za tuženog .nije dozvoljeno predvideti da su neopozivi. Upravo suprotno. 14301/10 (3) od 23. bez bilo kakve obaveze u odnosu na drugu ugovornu stranu.nisu osnovani.12. To bi bio i akt nelojalne konkurencije među onima koji vrše određenu uslugu. klijentima se kod ovih ugovora omogućava da u razumnom roku (najčešće dve nedelje) . Ne može se smatrati zaključenjem ugovora "ispunjenje obaveze" prema neovlašćeno zastupanom.2010. klijenti koji zaključe ugovor pod navedenim okolnostima imaju na raspolaganju određeni rok (najčešće dve nedelje) da odustanu od tako zaključenog ugovora.iako to među strankama nije ugovoreno. "Ugovori zaključeni na vratima". Pž. godine) . 14301/10 (2) od 23.

bez obzira na sva pregovaranja parničnih stranaka koja su se odvijala posle prijema ponude . jer je zaključenjem ugovora (prema njegovim sopstvenim izričitim odredbama) postignuta saglasnost volja u pogledu predmeta ugovora odn. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je utvrdio da je Tuženi je 19.OBLIGACIONO PRAVO 32. opreme prema karakteristikama iz ponude. Zato je pravilno prvostepeni sud utvrdio da je sporni ugovor među strankama bio zaključen u skladu sa ponudom od 03.da ista može služiti za mešanje šećera i vode. Zako. navodeći da oprema mora biti najmanje tačno određenog i navedenog kvaliteta. poslata od strane tužioca. Time je saglasnost volja stranaka nedvosmisleno postignuta. izričito naglašeno da se isti zaključuje na osnovu ponude tužioca od 03. Zakona o obligacionim odnosima.2007.2007. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. da je ugovoreno da oprema mora ispunjavati tehničke mogućnosti korišćenja za mešavinu šećera i vode i soli i vode. godine. nisu od uticaja na same ugovorne obaveze. Tužiočeva ponuda br. jer je . a pre zaključenja ugovora.član 32.ugovor zaključen sa jasnim naznakama da je zasnovan na ponudi od 03. Prema tome. Zbog toga. sačinjena ponuda koja je potom i bila osnov zaključenja ugovora među parničnim strankama. koji je osnov međusobnog poslovnog odnosa stranaka. Ukoliko je ugovor zaključen prema naznačenim uslovima iz date pisane ponude. Na prestanak poslovnog odnosa ugovornih strana u situaciji kada je jedna od ugovornih strana izjavu o raskidu ugovora dala na neki od zakonom propisanih načina iz člana 28.17 - . godine.05. godine) 33. 83/07 od 05. Shodno iznetom.02.05. ponuda je sadržala jasno naznačenje namene buduće opreme . predstavlja predlog za zaključenje ugovora ako sadrži sve bitne sastojke ugovora pa bi se njenim prihvatanjem mogao zaključiti ugovor . nisu od značaja žalbeni navodi tuženog da je u fazi po prijemu ponude. godine. Iz tih razloga. Pž.2007.2007. godine uputio tužiocu zahtev za ponudu. upravo u pogledu elemenata iz ponude tužioca. stranke se ne mogu pozivati na to da su uslovi promenjeni pregovorima u periodu između davanja pisane ponude i zaključenja ugovora. da su svi bitni elementi ugovora bili zasnovani na citiranoj ponudi.2007. Ugovorom br. 3445/10(1) od 16. pa se na osnovu te namene kao i zahteva s pozivom na ponudu u kome je označen minimalni kvalitet materijala. godine odn. 36 od 15. tražeći da mu dostavi ponudu za opremu (koja je inače i predmet ugovora).2010. Relevantne odredbe: Ponuda. došlo do pregovora o promeni bitnih elemenata ugovora u pogledu navedene namene opreme tj.05.2007.03.03.09. svi razgovori koji su se među strankama odvijali između ponude i zaključenog ugovora. tuženi je tužioca pozvao na ponudu. a to znači da je oprema morala služiti za mešanje šećera i vode i da je ugovoreni minimalni kvalitet materijala. godine sadržala je naznaku da oprema služi za mešanje šećera i vode.

11.600.OBLIGACIONO PRAVO na o obligacionim odnosima bez uticaja je postojanje ugovorne odredbe kojom se predviđa da se ugovor može raskinuti pismenim putem. ne vrši svoje ugovorne obaveze. a što je sve protivno zaključenom Ugovoru o poslovnoj saradnji. krov. godine i zaštiti dostojanstva ličnosti. godine). tuženi je zadržao pravo da odbije da emituje bilo koju emisiju iz serijala ukoliko smatra da ne zadovoljava standarde njegovih osnivača u tematskom.zbog nedovoljne gledanosti . Zakona o obligacionim odnosima. kako je to Ugovor predviđao. Imajući u vidu da se ne radi o zajedničkim uređajima i delovima zgrade čije uspostavljanje i održavanje je neophodno i nužno za zgradu kao celinu (npr. već da se koristio svojim pravom ustanovljenim Ugovorom i prestao da . dok je stavom 2. a koja je. povodom realizacije njegovog predmeta. sadržinskom. Skupština stanara zgrade nije ovlašćena da u ime i za račun vlasnika stana za. tuženi je dostavio dokaze. Ugovora o poslovnoj saradnji i pravu na emitovanje od 10. godine) 34. te Ugovoru o izmenama i dopunama istog ugovora. propisanih članom 28. stepenište i sl. Zbog toga je bio primoran da zastane i prestane sa emitovanjem predmetnog programa.).18 - .emituje emisije tužioca. vizuelnom ili konceptualnom smislu.2007. Pž. nastupila usled jednostranog raskida ugovora od strane tuženog usmenim putem. U prilog svojim navodima. Iz obrazloženja: Utvrđeno je sledeće činjenično stanje: Parnične stranke su dana 30. Dogovoreno je da izmene i dopune Ugovora o poslovnoj saradnji i pravu na emitovanje čine sastavni deo Ugovora koji će se primenjivati na ugovorni odnos ugovornih strana iz osnovnog Ugovora. Iznos od 57. bez vidnog razloga i bez pismenog obaveštenja. Stavom 3. 4. lift. počev od momenta stupanja na snagu osnovnog Ugovora pa do njegovog prestanka bez obzira na osnov prestanka. Ukoliko ne ispuni ovaj uslov tuženi zadržava pravo promene termina emitovanja emisija serijala u skladu sa svojom programskom politikom. predviđeno da je jednostrani raskid Ugovora.04. kao i zbog samog koncepta emisije.06. te protesta gostiju emisija koje su emitovane. ne poštujući odredbe o jednostranom raskidu Ugovora nakon proizvedenih osam emisija.2007. navodeći da Ugovor o poslovnoj saradnji i pravu na emitovanje nije raskinuo. odn. saglasile su da se Ugovor može raskinuti sporazumno u bilo koje doba pismenim putem.000. U konkretnom slučaju tužilac je iz usmene izjave tuženog da prestaje sa emitovanjem emisija nedvosmisleno zaključio da takva izjava tuženog u suštini predstavlja izjavu o raskidu zaključenog ugovora. s obzirom da se ugovor raskida onog momenta kada se izjava da na neki od zakonom predviđenih načina. godine zaključile Ugovor o izmenama i dopunama Ugovora o poslovnoj saradnji i pravu na emitovanje (kojim se menja član 9. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. bez otkaznog roka.07.oo EUR odn. zajednička struja. imajući u vidu Uputstvo saveta Republičke radiodifuzne agencije o ponašanju emitera od 26.2007. Tuženi je zahtev tužioca osporio po osnovu i visini.oo dinara tužilac potražuje na ime štete koja se ogleda u izmakloj dobiti. dok su se stavom 4. kao i pravo da prekine emitovanje serijala. ugovorne strane saglasile da svaka emisija serijala mora da ostvari najmanje 6% udela u gledanosti u terminu emitovanja.608. moguć ukoliko jedna ugovorna strana grubo krši odredbe Ugovora. 4205/10 od 25. a koji je usmeren na način prezentovanja emisije.2010. Bez uticaja je na prestanak poslovnog odnosa parničnih stranaka činjenica da izjava volje za raskid ugovora nije učinjena pismenim putem. po njegovim navodima. U stavu 1.

o pravnom osnovu. Naime. II i III reda su odbili da zaključe ugovor koji im je tuženi ponudio. Osim toga. te da zato potražuje iznos naknade koji tužioci treba da plate za korišćenje kablovskog sistema. jer je to pravo svakog vlasnika stana (stanara) pojedinačno. a ne 16 kanala. nakon čega je tuženi tužiocima vratio signal koji su imali ranije. ako je to tačno. i to za 16 kanala. pa . a da sa njima o tome nije prethodno postignut dogovor. a nije ni sporno. ova pitanja nisu od uticaja na posesornu parnicu. Ovde se radi o ugovoru koji se zaključuje slobodnom izjavom volja obe ugovorne strane.05. raspravljaju se i utvrđuju samo dve bitne činjenice . 123. ako sa njima u tom pogledu nije postignut dogovor i zaključen ugovor. Zakona o parničnom postupku: u parnici zbog smetanja državine. ali je vraćeno samo pet kanala. Zato ostaje nejasno zašto je tuženi instalirao novi kablovski sistem tužiocima sa 60 kanala. te oni tužbom osnovano zahtevaju državinsku zaštitu.2002.2004. koliko su tužioci imali pre njihovog ulaska u zgradu.član 441.ko je imao poslednju državinu i da li je i ko počinio smetanje državine.2005. savesnosti ili nesavesnosti državine ili o zahtevima za naknadu štete. Vraćanjem samo pet kanala tuženi nije otklonio posledice smetanja koje je počinio.06.19 - . postavlja se pitanje zašto je tuženi. a takođe je činjenica i da je tuženi presekao kablove ovog sistema tužiocima i da je na taj način njih onemogućio u mirnom korišćenju poslednjeg stanja poseda u pogledu kablovskog sistema. Sva ostala sporna pitanja koja se pojavljuju između parničnih stranaka su stvar druge parnice. uveo novi kablovski sistem tužiocima. Iz obrazloženja: Utvrđeno je sledeće činjenično stanje: Tužioci su imali zaključen ugovor sa navedenom Samostalnom zanatskom radnjom o priključenju na kablovski sistem.10. čime je počinio smetanje državine tužilaca. Tužioci su odbili da zaključe ugovor sa tuženim o korišćenju novog kablovskog sistema. isključeno je pretresanje o pravu na državinu.OBLIGACIONO PRAVO ključi ugovor o korišćenju kablovskog distributivnog sistema protivno njegovoj volji jer je to njegovo pojedinačno pravo. Ceneći utvrđene činjenice. godine Skupština stanara zgrade je zaključila ugovor sa tuženim kao i aneks ugovora. Tuženi u žalbi ističe da predmetni kablovi nisu kablovi zajedničkog kablovskog sistema. Dana 31. uz pravilnu primenu materijalnog prava . već da su vlasništvo tuženog i da su tužioci platili kablovski sistem tuženog iako nisu zaključili ugovor. da su tužioci bili u državini zajedničkog kablovskog sistema i da je tuženi presekao kablove iznad njihovih stanova. pravilno je prvostepeni sud doneo pobijano rešenje bez bitnih povreda odredaba parničnog postupka.imaju pravo da i dalje koriste kablovski sistem od 16 kanala koji su imali pre. godine radnici tuženog su presekli kablove zajedničkog kablovskog antenskog sistema iznad ulaznih vrata stanova tužilaca br. Međutim. Gž. a ne ove za smetanje državine. Dana 04. Žalbeni navodi tuženog se ne mogu prihvatiti. pošto se ne radi o onim zajedničkim uređajima i delovima zgrade čije uspostavljanje i održavanje je neophodno za zgradu kao celinu. 2927/05 od 30. a ne nametanjem od strane jedne ugovorne strane drugoj. Skupština stambene zgrade nije ovlašćena da u ime i za račun vlasnika stana zaključi ugovor o korišćenju kablovskog distributivnog sistema protivno njegovoj volji.153 i 154. godine) . činjenica je da su tužioci imali kablovski sistem sa 16 kanala na osnovu ugovora o korišćenju kablovskog sistema.prema tome . jer je u obavezi da vrati svih 16 kanala. U konkretnom slučaju nesumnjivo je utvrđeno. Tužioci I. s tim da je tuženi obećao da će sa svakim stanarom zgrade pojedinačno zaključiti ugovor. (Iz Rešenja Okružnog suda u Novom Sadu. jer se oni ne odnose na posesornu parnicu.

153-2 od 26.2007.11.2. godine) 36.Ministarstvo odbrane je vlasnik poslovnog prostora u Ulici P. Navedeni poslovni prostor predat je tužiocu na osnovu ugovora o zajedničkom finansiranju poslovnog prostora. Rev. Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja. Članom 1. tužena je ovaj prostor dodelila Z. predugovora o zakupu navedenih prostorija br. Postignuta je saglasnost o bitnim sastojcima ugovora između stranaka. činjenice da predugovor o zakupu poslovnih prostorija od 26. godine sadrži sve elemente ugovora o zakupu.S. godine kada je privremeno prekinuo obavljanje ove delatnosti zbog bombardovanja. u smislu člana 26. 1058-2 od 3. 59. (Presuda Vrhovnog suda Srbije. u konkretnom slučaju regulisana su međusobna prava i obaveze ugovornih strana.S.S. br. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju. koji iznos je tužilac kao izvršilac posla primio. navedenog ugovora ugovoreno da zakupodavac poslovni prostor u B. Izjave volja date su slobodno i ozbiljno. da se sa svim licima i stvarima iz istog iseli i ispražnjen od lica i stvari preda ga tužiocu. a tužilac ga je na osnovu toga koristio za obavljanje samostalne ugostiteljske delatnosti sve do 1999. godine.S. Po iseljenju Z. te da iz njega proističe pravo tužioca da kao zakupac predmetni poslovni prostor koristi. godine i rešenja XVII-03 br. S druge strane. 361-1965/0-81 od 5. Ugovorna strana iz ugovora o vršenju povremenih i privremenih poslova ne izjednačava se u pravu na zaradu sa zaposlenima koji obavljaju isti posao. da je tužilac koristio poslovni prostor za obavljanje ugostiteljske delatnosti kako je ugovoreno i da ni jedna ugovorna strana nije tražila raskid niti dala otkaz. godine. na korišćenje a na osnovu ugovora o zakupu na određeno vreme br. Predugovor o zakupu je obavezujući za ugovarače ukoliko sadrži sve elemente ugovora o zakupu.OBLIGACIONO PRAVO 35.11. stav 3. nakon čega je zakupac obavezan da ga u roku od osam dana oslobodi od lica i stvari i preda zakupodavcu u posed. Imajući u vidu da je tuženi ispunio ugovornu obavezu isplatom naknade za ugovoreni posao. u Ulici P. neo. je ključeve spornog prostora predao tuženom Lj. sa sadržinom u pogledu posla koji se ima obaviti i naknade za rad koja se ima platiti.1981. tuženi Lj. Iz obrazloženja: Ugovorima o vršenju povremenih i privremenih poslova sačinjenim u pismenoj formi.1.S. br. Zakona o obligacionim odnosima.1982. a vrši se tako što zakupac koristi poslovni prostor za obavljanje ugostiteljske delatnosti. kako je i ugovoreno. koji bez pravnog osnova ovaj poslovni prostor koristi i danas za stanovanje. 59 daje zakupcu na privremeno korišćenje za stanovanje do prestanka ratnog stanja u SRJ.1981.20 - . već se njeno pravo odnosi na naknadu za izvršeni ugovoreni posao. ovaj poslovni prostor koristi bez ikakvog pravnog osnova pa su nižestepeni sudovi pravilno primenili materijalno pravo kada su tužbeni zahtev tužioca usvojili i obavezali tuženog Lj. pravilna je ocena nižestepenih sudova da je predmetni predugovor obavezujući za ugovarače u smislu člana 45. 370/2007 od 21.2000. U tom periodu.2. Zakona o obligacionim odnosima. tužena državna zajednica Srbija i Crna Gora .

iz navedenih razloga . godine. a prema tački 3. glavni ugovor. U takvoj situaciji nije ispunjen uslov za punovažnost zaključenog predugovora. . Sve ponude su ravnopravno razmatrane na sednici Upravnog odbora dana 24. zbog čega ovaj predugovor ne može obavezivati strane ugovornice. Zakona o obligacionim odnosima.u skladu sa odlukom Upravnog odbora .prvostepeni sud pravilno odbio zahtev tužioca kao neosnovan. ako je propisana forma uslov punovažnosti ugovora. godine te je prvotuženi prihvatio ponudu drugotuženog kao najpovoljniju i o tome doneo odluku o prihvatu. čak i u situaciji da sadrži sve bitne elemente ugovora o kupoprodaji. Zakona o prometu nepokretnosti. Zakona o obligacionim odnosima.21 - . koje je prvotuženi otvorio 03. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. Članom 45. Rev. 1289/05 od 26. jer je tuženi obavezan da izvrši povraćaj datog pošto nije došlo do zaključenja glavnog ugovora – ugovora o kupoprodaji. propisi o formi glavnog ugovora važe i za predugovor. Tužilac i drugotuženi su u ostavljenom roku dostavili svoje ponude. Predugovor je takav ugovor kojim se preduzima obaveza da se kasnije zaključi glavni ugovor ali i taj predugovor mora biti zaključen u propisanoj formi da bi bio punovažan. odnosno da se tužilac u svemu izjednačava sa zaposlenima koji su obavljali iste poslove.12. a kod ugovora o kupoprodaji je overa potpisa bitan uslov za punovažnost ugovora. tačka 1. Prema tački 2. Rev. te je . Ponuda se može opozvati samo ako je ponuđeni primio opoziv pre prijema ponude ili istovremeno sa njom. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. Tužilac nije sudu pružio dokaze da su navedena odluka Upravnog odbora i ugovor zaključeni protivno zakonu u smislu člana 103. prvotuženi i drugotuženi su . propisano je da je predugovor takav ugovor kojim se preuzima obaveza da se docnije zaključi drugi. godine) 37.OBLIGACIONO PRAVO snovano se u reviziji ističe da su nižestepeni sudovi zauzeli pogrešno stanovište u pogledu tumačenja stvarne volje ugovornih strana.2005. godine) 38.2002.05. a zaključeni predugovor ne ispunjava formu za punovažnost. Iz obrazloženja: U konkretnom slučaju zaključen je predugovor o kupoprodaji. U konkretnom slučaju potpisi nisu overeni na zaključenom predugovoru između parničnih stranaka.01. Zbog toga je pravilno pobijana presuda kojom je usvojen tužbeni zahtev. Iz obrazloženja: Utvrđeno je sledeće činjenično stanje: Prvotuženi je raspisao poziv za javno prikupljanje ponuda za izvođenje elektroinstalaterskih radova. zbog čega sam po sebi ne može proizvoditi pravno dejstvo.zaključili ugovor o izvođenju elektroinstalaterskih radova. Po donošenju ove odluke.2005.12. predugovor obavezuje ako sadrži bitne sastojke ugovora. 1415/2005 od 08. prema članu 4. na kome potpisi nisu overeni od strane suda.2003.

Ovaj ugovor je. Ćutanje ponuđenog ne znači prihvatanje ponude za zaključenje ugovora. Momenat zaključenja ugovora je momenat kada su se ugovorne strane saglasile o njegovim bitnim sastojcima. Ugovor koji neko lice zaključi kao punomoćnik u ime drugoga bez njegovog ovlašćenja.1997.P. njegovo ćutanje . Zakona o obligacionim odnosima). Ugovor među strankama je zaključen kada su se ugovorne strane saglasile o bitnim sastojcima ugovora (član 26.F.1997. godine. stav 2. od strane tuženog. godine. do 2002. Pž.2002. i istom prilikom vratio isporučene pošiljke.22 - . Ugovor koji neko zaključi kao punomoćnik u ime drugoga bez overenog ovlašćenja obavezuje neovlašćeno zastupanog samo ako ga naknadno odobri. Zbog toga ponuda drugotuženog proizvodi pravno dejstvo od trenutka kada je prispela ponuđenom te je prvotuženi u skladu sa citiranom odredbom Zakona o obligacionim odnosima razmatrao ponudu tužioca zajedno sa drugim ponudama. godine. direktor tuženog. Zbog toga ne postoji pravni osnov po kome bi tužilac mogao tuženom da ispostavi fakture na naplatu na ime isporučenih publikacija od 1996.05.07. overio D. Ovo zbog toga što se tuženi. Zakona o obligacionim odnosima). kao ni navodi da se samo na osnovu prezentacije pismene povratnice pošte ne može utvrditi da li su knjige vraćene.12.05.po tim navodima posao nije mogao poveriti na zakonit način. dopisom od 09. Ugovor koji je zaključen između stranaka kasnije nije konvalidiran. 6828/2004 od 06. Naime.2002. Tužilac se obavezao da će svake godine odštampati naručenu publikaciju na CD-nosaču a tuženi je preuzeo rizik njene dostave putem pošte. prema odredbi člana 36. Iz obrazloženja: Utvrđeno je sledeće činjenično stanje: stranke su zaključile ugovor 22. Tužilac je fakturisao tuženom iznose za dospele publikacije. 1047/2004 od 15.Ćutanje ponuđenog ne znači prihvatanje ponude (član 42. Zakona o obligacionim odnosima. Tuženi je od tužioca poručio jedan primerak oglasa žiro-računa SRJ i istim ugovorom se obavezao na pretplatu i narednih deset izdanja CD-publikacija tužioca.OBLIGACIONO PRAVO Tužilac u žalbi neosnovano ističe da je ponuda prvotuženog nevažeća od dana povlačenja tj. godine.12.1996.10. godine) . izjasnio da ne želi poslovni odnos sa tužiocem. iako mu u opisu radnih zadataka nije i zaključivanje ugovora. U konkretnom slučaju. Nisu osnovani navodi žalbe tužioca da tuženi nikada nije vratio ni jedan primerak žiro-računa niti je vratio robu. ponuda je primljena i otvorena dana 03. ponuda se može opozvati samo ako je ponuđeni primio opoziv pre prijema ponude ili istovremeno sa njom. za šta je jedino ovlašćeno lice L. godine.10. a opoziv je primljen 06.. a posebno imajući u vidu dopis od 09. st. godine) 39. i da od tog dana tuženi više nije bio učesnik konkursa.ne bi značilo i prihvatanje ponude. Čak i da nije vršio povraćaj publikacija isporučenih od strane tužioca. Pž. rukovodilac računovodstva i finansija kod tuženog. Zakona o obligacionim odnosima . Tuženi je i izričito i konkludentno stavio tužiocu na znanje da ne želi dalje poslovne odnose sa njim. (Iz presude Višeg trgovinskog suda.u smislu člana 42. (Iz presude Višeg trgovinskog suda.. zbog čega se njemu . 1.2004.2004. odustanka. obavezuje neovlašćeno zastupanog samo ako ugovor naknadno odobri (član 88. Zakona o obligacionim odnosima). koje izlaze jednom godišnje. godine.

a kojom je predviđeno da ponuda treba da predstavlja bitne elemente za zaključenje ugovora. Iz obrazloženja: Prvostepenom presudom izrekom pod I usvojen je precizirani tužbeni zahtev tužioca pa je obavezan tuženi da plati tužiocu iznos od 11. broj 6567/01 od 14. Iz obrazloženja: Nižestepeni sudovi su ugovoru o doživotnom izdržavanju. (Iz presude Višeg trgovinskog suda u Beogradu. kada su ti radovi izvođeni kao i vreme i lokacija a nakon ovoga tužilac i precizirao svoj tužbeni zahtev prema nalazu veštaka.2002.23 - .086.00 dinara.728. pa se ima samim tim i smatrati da je ugovor zaključen bez obzira ukoliko je ponuđeni vratio ponuđaču ugovor. Ugovor o doživotnom izdržavanju koji nije zaključen po odredbama Zakona o nasleđivanju već po opštim pravilima ugovornog prava. Navodi žalbe da je prvostepeni sud pogrešio kada je zahtev tužioca usvojio u odnosu na isplaćenu potpunu cenu po trećoj privremenoj situaciji nisu osnovani. koji je predmet ovog spora.05. Zakona o obligacionim odnosima. već o neimenovanom ugovoru zaključenom u smislu člana 26. a u postupku nije bilo bitnih povreda parničnog postupka iz čl. godine) 41.10 dinara zajedno sa kamatom po Zakonu o visini stope zatezne kamate od dospelosti pa do isplate jer je u toku prvostepenog postupka izvršeno veštačenje. 2. Zakona o obligacionim odnosima. Ponuda treba da sadrži bitne elemente za zaključenje ugovora. a radnja koja se preduzima po ponudi prilikom realizacije ugovora predstavlja prihvat ponude. Prvostepeni sud pravilno primenjuje odredbu čl.10 dinara zajedno sa kamatom po Zakonu o visini stope zatezne kamate na precizirane iznose u izreci presude od dana dospelosti pa do isplate kao i troškove parničnog postupka u iznosu od 24. 354. ZPP-a činjenično stanje je potpuno utvrđeno a na potpuno utvrđeno činjenično stanje pravilno je primenjeno materijalno pravo. st. 39. st. 2. Pž. Stoga je ovaj sud iz ovih razloga žalbu tuženog odbio. pa izvođenjem dokaza putem veštačenja utvrđuje se da tuženi nije imao primedbi na računski deo nalaza.086. a radnja koja se preduzima po ponudi prilikom realizacije ugovora predstavlja prihvat ponude. prišli kao da je zaključen po propisima Zakona o nasleđivanju. pa se ima samim tim i smatrati da je ugovor zaključen bez obzira što je ponuđeni vratio ponuđaču ugovor. Međutim. koji predstavlja nastavak tradicije ugovora o doživotnom izdržavanju po pravnim . Pravilno je prvostepeni sud postupio kada je usvojio zahtev tužioca i obavezao tuženog da mu isplati iznos od 111. prvostepenu presudu potvrdio. nije reč o imenovanom ugovoru u smislu toga zakona.OBLIGACIONO PRAVO 40. je neimenovani kvaziugovor o doživotnom izdržavanju čija se važnost procenjuje po odredbama Zakona o obligacionim odnosima. Ovo sa razloga što u odnosu na utvrđivanje cene za izvedene radove a nalazom veštaka je utvrđeno da je primenjena prosečna tržišna cena za izvođenje radova u spornom periodu. istakao da su radovi izvedeni u količini i kvalitetu kako je to tužilac i uradio ali da je cena previsoka pa u odnosu na prvu i drugu privremenu situaciju tužiocu je isplaćena cena a po trećoj privremenoj situaciji je delimično isplaćena.

aleatoran teretni ugovor. Rev. (Iz odluke Vrhovnog suda Srbije Rev. na koje je ovaj sud već ukazao. Volja za zaključenje ugovora može se izjaviti rečima. kao što ne postoji ni propis po kome bi kvaziugovor o doživotnom izdržavanju bio rušljiv zbog odsustva aleatornosti. ugovor je rušljiv kad ga je zaključila strana koja je ograničeno poslovno sposobna. u reviziji se osnovan ukazuje da su pobijane odluke produkt pogrešne primene materijalnog prava. godine) . mane volje ne postoje. 43. pa se njegova punovažnost ne može procenjivati po pravilima o rušljivim nego po pravilima o ništavim ugovorima. Rev.03. Zakona o obligacionim odnosima. Rev. To je i bio razlog što je ovaj sud.10. ZPP. Gž. godine) Ništav je ugovor koga zaključi punomoćnik umrlog lica.04. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. stav 2. Prema članu 111. 45.2000. Kako je aleatornost tog ugovora uslov njegove važnosti. Pravilna primena materijalnog prava iziskuje da se otklone nedostaci u primeni materijalnog prava.OBLIGACIONO PRAVO pravilima obligacionog prava sadržanim u austrijskom imovinskom zakonu koji je važio na teritoriji Vojvodine. uobičajenim znacima ili drugim ponašanjem iz koga se sa sigurnošću može zaključiti o njenom postojanju.24 - 46. (Vrhovni sud Srbije. irelevantno je da li se primenjuje raniji ili važeći Zakon o nasleđivanju. Predugovor je takav ugovor kojim se preuzima obaveza da se kasnije zaključi drugi. . kad je pri njegovom zaključenju bilo mana u pogledu volje strana i kad je to posebnim propisom određeno. osnovanost tužbenog zahteva u odnosu na primaoca izdržavanja može se oceniti samo prema odredbama o ništavosti ugovora iz člana 103. 04 1998. 4348/97 od 8. (Iz presude Okružnog suda u Kraljevu. Osnovanost zahteva ima se oceniti prema opštim pravilima Zakona o obligacionim odnosima i ništavosti ugovora. (Iz odluke Vrhovnog suda Srbije Rev. Aleatornost je uslov važnosti tog ugovora. Kvaziugovor o doživotnom izdržavanju je. godine) 44. 143102 od 26. u smislu člana 395. ukinuo obe nižestepene presude i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje. U ovom slučaju. Pošto kvaziugovor o doživotnom izdržavanju nema oslonca u propisima o nasleđivanju.258/98 od 15. glavni ugovor. Propisi o formi ugovora važe i za predugovor. 1303/98 od 01. Na zahtev zainteresovane strane sud će naložiti drugoj strani koja odbija da pristupi zaključenju glavnog ugovora da to uradi u roku koji će joj odrediti. godine) 42. 684/98) Ne može se tražiti utvrđivanje prava svojine na nepokretnosti na osnovu zaključenog predugovora. (Vrhovni sud Srbije. Zakona o obligacionim odnosima.1997.1998. Kako nižestepeni sudovi nisu primenili relevantne propise. godine) Stvarna volja kod dvostranih teretnih ugovora je bitan elemenat za njegovu punovažnost. po svojoj pravnoj prirodi. 3401/01 od 21.2001.09.

48. godine) 52. već samo poziv da se pod objavljenim uslovima ponuda učini.1993.25 - .OBLIGACIONO PRAVO Propisi o formi glavnog ugovora važe i za predugovor.1990. Prev. Rev.1996.1992. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. a čija ponuda nije prihvaćena.10. (Vrhovni sud Srbije. Rev. godine) Oglas o javnom nadmetanju putem prikupljanja pismenih ponuda za prodaji poslovnog prostora ne predstavlja ponudu za zaključenje ugovora.1994. Ugovor o poklonu proizvodi pravno dejstvo iako je prihvat ponude učinjen posle smrti lica koje je dalo ponudu. (Vrhovni sud Srbije. jer se za ovaj predugovor zahteva forma koju predviđa Zakon o prometu nepokretnosti kao uslov za punovažnost ugovora o prodaji nepokretnosti. (Vrhovni sud Srbije. Rev. koji sadrži sve bitne sastojke ugovora. odnosno predugovorom se ugovorne strane obavezuju da će u određenom roku zaključiti ugovor.09.02.10. 420/93) 50. ali je kasnije odustala bez osnova. Presudom se ne može priznati pravno dejstvo predugovoru tako da isti zamenjuje konačan ugovor i predstavlja osnov za uknjižbu. Predugovor i ugovor ne mogu istovremeno egzistirati.godine) 49. godine) 47. 1996/93 od 9.3805/92 od 20. . Pž. Ponuda je predlog za zaključenje ugovora učinjen određenom licu. (Vrhovni sud Srbije Rev. 471/96 od 13. 1888/90 od 25. 51. ne može uspeti sa zahtevom za poništaj ugovora koji je pošiljalac oglasa zaključio sa trećim licem. Predugovor o prodaji nepokretnosti koji nije zaključen u pismenoj formi i na kome potpisi stranaka nisu overeni kod suda ne proizvodi pravno dejstvo. obavezna je da naknadi štetu koju je druga strana pretrpela vođenjem takvih pregovora. godine) 53. 316/94 od 26. (Prema odluci VPS. 1970/93) Stranka koja se odazvala javnom oglasu. Stranka koja je vodila pregovore bez namere da zaključi ugovor ili je pregovore vodila sa namerom da zaključi ugovor.06. 54. (Vrhovni sud Srbije.

Zakona o prometu nepokretnosti. konvalidaciju ugovora. 11. pošto je tužilac tužbenim zahtevom tražio da se utvrdi da su on i pravni prethodnik ispunili svoje obaveze po prethodnom kupoprodajnom ugovoru od 27. sud može da prizna pravno dejstvo i predugovoru o prometu nepokretnosti koji je sačinjen u pisanom obliku ukoliko sadrži bitne elemente glavnog ugovora. na osnovu njega ne bi bila moguća uknjižba prava vlasništva. 3. ukoliko je propisana forma uslov punovažnosti ugovora. a kada se predugovor izvršenjem obaveze ugasi. ili istinitost odnosno neistinitost neke isprave. Činjenica da se prvostepeni sud u obrazloženju presude pozvao samo na odredbe čl. 1. a kako prema odredbi čl. 1997. jer i po nalaženju ovog suda ne postoji zakonski osnov za usvajanje tužbenog zahteva tužioca. predugovor i glavni ugovor ne mogu istovremeno egzistirati. ZOO-a. Konačni cilj koji je trebalo postići zaključenjem predugovora u ovoj pravnoj stvari je promet nepokretnosti. godine i da se presudom prizna pravno dejstvo kupoprodajnog ugovora tako da presuda zameni konačni ugovor da bi se tužilac u zemljišnim knjigama mogao uknjižiti kao vlasnik te nepokretnosti jer prethodni ugovor nije sadržao ni klauzulu intabulandi niti rok za zaključenje glavnog ugovora. ali potpisi ugovarača nisu overeni od strane suda. st. st. kao i da nije povređeno pravo preče kupovine i da nije povređen prinudni propis. glavni ugovor. niti se presudom može priznati pravno dejstvo predugovoru (prethodnom ugovoru) tako da isti zamenjuje konačan ugovor i predstavlja osnov za uknjižbu. s tim da ne sadrži ni odredbu da stranke preuzimaju obavezu da će docnije zaključiti glavni ugovor. godine potpisi ugovarača nisu overeni pred sudom. to je za punovažnost predugovora bila neophodna pismena forma i da potpisi ugovarača budu overeni u sudu. ali je bez obzira na to prvostepeni sud pravilno ustanovio da ne postoje zakonski uslovi za usvajanje tužbenog zahteva kakav je tužilac postavio. stav 7. Pre svega. ZPP-a. 454. ZPP-a prema kojoj se tužbom za utvrđenje može tražiti samo utvrđenje postojanja. u skladu sa odredbom čl.OBLIGACIONO PRAVO Iz obrazloženja: Neosnovano se žalbom tužioca pobija prvostepena presuda i navodom da nema razloga o bitnim činjenicama. zbog čega nije punovažan. Od ovoga treba razlikovati izuzetnu situaciju kada overeni ugovor sadrži sve bitne elemente ugovora o prodaji nepokretnosti. protivan je odredbi čl. 1. ZOO-a propisi o formi glavnog ugovora važe i za predugovor. tačka 12. Zakona o prometu nepokretnosti. zbog čega predugovor i glavni ugovor ne mogu istovremeno proizvoditi pravna dejstva jer u momentu zaključenja predugovora ne postoji glavni ugovor. st. 4. odnosno utvrđenje pravnih činjenica. u konkretnom slučaju i sam tužilac u žalbi (strana 2. shodno odredbi čl. 4. 45. te shodno tome da je isti i overen u sudu. Zakona o obligacionim odnosima. 361. Tačno je da tužilac tužbenim zahtevom nije izričito tražio utvrđenje prava svojine. pod uslovom da je ugovor ispunjen u celini ili pretežnim delom.) navodi da prethodni kupoprodajni ugovor apsolutno ne sadrži sve bitne elemente glavnog kupoprodajnog ugovora. a prvostepeni sud obrazlaže svoju odluku kao da je tužbenim zahtevom traženo utvrđenje prava svojine. 2. a ne i na druge zakonske odredbe koje regulišu mogućnost podnošenja tužbe za utvrđenje. Izuzetno.1997. 188. Nadalje. a navedeni ugovor je samo označen kao predugovor.11. st. . mogućnost da prethodni kupoprodajni ugovor zameni konačni ugovor i mogućnost uknjižbe prava vlasništva na osnovu presude kakvu traži tužilac ne može predstavljati pogrešnu primenu materijalnog prava.26 - . deo tužbenog zahteva kojim se traži utvrđenje da su tužilac i pravni prethodnik tuženog ispunili u celini svoje obaveze po prethodnom kupoprodajnom ugovoru. 2. što bi u konkretnom slučaju značilo da je izvršena isplata cene u celini ili pretežnim delom i da je došlo do predaje nepokretnosti prema odredbi čl. Nadalje. 45. odnosno zbog apsolutno bitne povrede odredaba parničnog postupka iz čl. zaključenjem predugovora stranke preuzimaju obavezu da zaključe kasnije drugi. st. nastaje glavni ugovor. Na prethodnom ugovoru o kupoprodaji stana koji je zaključen dana 27. Međutim. odnosno nepostojanja nekog prava ili pravnog odnosa.

činjenično stanje prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo kada je usvojio tužbeni zahtev. Među strankama nije sporno da je predmetni stan srušen u maju 1999. stav 1. ali ni pravni prethodnik tuženog. ne predstavlja sam po sebi. ZOO-a.06.sada pokojni kao prodavac. obavezivanje tužene strane da ugovor zaključi u određenom roku i konstatacija da će se nakon bezuspešnog proteka roka smatrati da je glavni ugovor valjano zaključen danom pravnosnažnosti presude i da presuda može biti osnov za uknjižbu prava svojine na nepokretnosti. Na stanu koji je posle zaključenja pravnog posla srušen. godine.07. pa tek ukoliko u tom roku ne dođe do zaključenja glavnog ugovora.) PREDMET (Čl. koji je predmet spornog ugovora. overen pred Opštinskim sudom dana 27. 4.2002. Zahteve za naknadu štete na ime porušenog stana su podneli i tužilja i tuženi. nisu predali predmetni stan tužiocu jer pravni prethodnik tuženog za života nije završio nadogradnju u zgradi gde se nalazi i predmetni stan. predugovor zaključen u propisanoj formi.27 - . 45. zaključili ugovor o kupoprodaji naznačenog stana. Iz obrazloženja: U toku prvostepenog postupka je izvedenim dokazima utvrđeno da su tužilja. odnosno isplatio u celosti kupoprodajnu cenu i izvršio ugovorene radove. U izreci takve presude morali bi biti navedeni bitni sastojci glavnog ugovora o prometu nepokretnosti. kao kupac i imenovani .2007. nego predugovoru verna strana može. prema utvrđenim činjenicama u konkretnom slučaju. ali zbog spornog vlasništva na stanu naknada nikom nije određena.09. kao i da je pred nadležnim opštinskim organom vođen postupak u vezi sa naknadom ratne štete. pa ga je zbog toga prvostepeni sud pravilno odbio.1996. godine tokom NATO bombardovanja. godine. pa sve i da je tužilac postavio valjan tužbeni zahtev za konvalidaciju predmetnog predugovora. Naime.OBLIGACIONO PRAVO Međutim. br. Nadležni organ je planirao dodelu drugog stana kao naknadu. ili konvalidirani predugovor. srušen tokom NATO bombarodavanja 1999. 46 – 50. pravilno i u potpunosti utvrđeno. samo je tužilac u celosti ispunio svoje obaveze po predmetnom predugovoru. kako je u prvostepenom postupku na nesumnjiv način utvrđeno da je stan. U žalbi tuženog se osnovano ističe da je na ovako. Gž. pravni osnov za priznanje prava svojine na nepokretnosti i uknjižbu koju je tužilac tražio. na način i u rokovima određenim čl. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa) 55. ne može se tražiti utvrđivanje postojanja jačeg pravnog osnova za sticanje svojine. i 5. presuda zamenjuje glavni ugovor o prometu nepokretnosti i predstavlja valjan osnov uknjižbe prava svojine. godine ništav u smislu odredbe člana 103. niti tuženi. od suda tražiti da drugoj strani naloži zaključenja glavnog ugovora u određenom roku. st. to je ovaj ugovor na dan podnošenja tužbe 05. (Presuda Okružnog suda u Novom Sadu posl. Tužbeni zahtev tužioca nije postavljen u skladu sa navedenim i nije u u skladu sa citiranim propisima. isti ne bi mogao biti usvojen jer nisu ispunjeni uslovi za konvalidaciju predugovora zbog toga što isti nije ispunjen u celini ili pretežnim delom. 192/06 od 05. Nadalje. Zakona o obligacionim odnosima) PRAVA STRANIH LICA(Član 82b. Zakona o obligacio.

pre svega ispituje važnost ugovora zaključenog između parničnih stranaka. tražiti utvrđenje da ona ima jači pravni osnov za sticanje svojine na nepostojećoj nepokretnosti. nakon što je predmetni stan srušen.nije osnovan.predmet ugovora nije određen u potrebnoj meri. stav 1. bliže označe. Iz obrazloženja: Pravilno prvostepeni sud. odrediva.2009. godine) 56. 4605/10 od 03. Stoga je prvostepeni sud. Gž. (Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu.srušenom stanu i upisa prava svojine u javnim knjigama na nepokretnosti koja ne postoji .12. stav 2. Kada . niti je mogla nakon rušenja stana tražiti da se u javnim knjigama upiše kao njegov vlasnik.prema odredbi člana 47. Prema odredbama člana 47. To ne isključuje pravo tužilje da u drugoj parnici postavi odgovarajući tužbeni zahtev. jer .pravo svojine prestaje propašću stvari. Tako tužilja nije mogla. usvajajući tužbeni zahtev kao u izreci ožalbene presude.28 - . dok . a koji je i bio osnov tužiočeve uplate spornog iznosa tuženom. 8812/09 od 23.u smislu člana 46. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa . dopuštena i određena odn. Ukoliko je predmet ugovora nedopušten ugovor je apsolutno ništav. Zakona o obligacionim odnosima . u navedenoj situaciji radi utvrđivanja da li je bilo dvostrukog plaćanja po osnovu participacije za priključenja objekta. Iz obrazloženja: Pobijanom presudom odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilaca (kao pravnih sledbenika i isključivih naslednika imenovanog pokojnog) protiv navedenog tuženog a kojim je traženo da se utvrdi da su tužioci suvlasnici sa idealnom 1/6 na delu naznačene katastarske parcele. apsolutno ništav.11. i kako tuženi nije dostavio dokaz da su navedena sredstva uplaćena na ime navedene participacije preusmerena na drugi objekat. U konkretnom slučaju.2010.ugovorna obaveza mora biti moguća. pa je stoga isti ugovor. predmet ugovora bio nedopušten jer je ugovoreno plaćanje već plaćene. a tuženi na izvršenje priključenja objekta. tada se ona ne može upodobiti pismenom ugovoru o prodaji nepokretnosti. pogrešno primenio materijalno pravo.OBLIGACIONO PRAVO nim odnosima. (Iz presude Višeg trgovinskog suda Pž.prema podacima iz pismene priznanice o isplati dela cene . a time i nedugovane participacije. kako je participacija za priključenje objekta od strane prvobitnog investitora bila tuženom plaćena daleko pre zaključenja ugovora sa tužiocem. pa zahtev tužilje za utvrđenje osnova prava sticanja svojine na nepostojećem . to je u trenutku zaključenja ugovora između tužioca i tuženog po kome se tužilac obavezao na plaćanje priključka participacije. kako to pravilno nalazi prvostepeni sud. javnom poretku i dobrim poslovnim običajima. pa je prvostepena presuda preinačena i tužbeni zahtev kao neosnovan odbijen. godine) 57. odnosno protivan prinudnim propisima. Zakona o obligacionim odnosima predmet ugovora mora biti moguć. dozvoljen i određen a ukoliko jedan od tih uslova nedostaje ugovor ne proizvodi dejstvo.

5. na ime "isplate za prodato zemljište u zv.000. godine. tužioci ne mogu isticati pravo svojine na predmetnoj nepokretnosti po osnovu kupovine od strane njihovog pravnog prethodnika. iako su tvrdili da je ipak bio zaključen ugovor o prodaji u propisanoj formi.1971. Prvostepeni sud je pravilno i potpuno utvrdio sve činjenice bitne za donošenje odluke u ovoj pravnoj stvari.. ZOO navodi da je predmet ugovora odrediv ukoliko se iz sadržine samog ugovora na osnovu elemenata može zaključiti o kom predmetu je reč. Prema tome. Zakona o obligacionim odnosima precizno određen. mestu Grad"). . U navedenom slučaju.47. ne mogu se upodobiti pismenom ugovoru o prodaji nepokretnosti. i to po osnovu kupovine i održaja. iz svih zakonskih razloga. činjeničnim i pravnim pitanjima pobijana presuda sadrži potpune i jasne razloge.. na ime "prodaje zemlje" .OBLIGACIONO PRAVO nog u izreci pobijane presude. na kojoj je konstatovan prijem novca 300 dinara. 363/08 od 31. st.2. godine) 58. ZOO predviđa da predmet ugovora mora biti precizno određen odnosno odrediv. predmet ugovora o deobi i poklonu bilo je zemljište koje je u ugovoru označeno nazivima parcela. Ako ugovor sadrži podatke pomoću kojih se može utvrditi predmet ugovorne obaveze. stav 2. Tužioci su obavezani da tuženiku na ime parničnih troškova plate 27.50. O svim bitnim.06. Gž.od 6. prvostepeni sud pravilno zaključio da ugovor u propisanoj formi nije zaključen.11. o tome nikakve dokaze nisu pružili. Pobijana presuda ne sadrži razloge o tome da li je moguće predmet ugovora identifikovati uviđajem na licu mesta preko naziva nepokretnosti uz sudelovanje veštaka geometra i eventualno ispitivanjem držaoca stana. Protiv ove presude tužioci su blagovremeno izjavili žalbu. Okružni sud je našao da je žalba neosnovana. pa je pravilom o teretu dokazivanja. U prvostepenom postupku nije bilo bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. (Iz Presude Okružnog suda u Valjevu. odnosno odrediv na osnovu ugovornih odredbi. dok se u čl. koje je predmet prodaje. Zakona o parničnom postupku.7. jer predmet prodaje nije dovoljno određen . onda je predmet ugovorne obaveze odrediv. Tužioci.oo dinara u roku od 15 dana. niti su određene mere i granice. i 9. Iz obrazloženja: Sporno je bilo da li je predmet pobijanog ugovora o deobi i poklonu u smislu odredaba čl.1977. Pošto je postupio u smislu člana 372. godine na novčani iznos od 500 dinara.2008.. 2.29 - . tač. na koje upućuje i Okružni sud umesto suvišnog ponavljanja.07.nije navedena površina zemljišta. Član 46. 1. kako je tuženi isticao u prvostepenom postupku i u žalbi. Zakona o parničnom postupku.šuma u zvanom mestu "Ravna Gora" i druga . što bi tuženik bio dužan priznati i trpeti da se tužioci kao suvlasnici uknjiže u javnim knjigama na navedenom zemljištu. Dve priznanice bez broja (jedna: od 27. odnosno da li se prema stanju državine može kazati da među strankama u trenutku zaključenja ugovora nije bilo sporno šta je njegov predmet. Odgovor na žalbu nije izjavljen. na koje Okružni sud pazi po službenoj dužnosti.

..01.222..K. prijemnika odnosno cesionara i DD "C.. relativno ništavi) ugovori proizvode pravno dejstvo kao i oni koji su valjani... Zakona o obligacionim odnosima) 60. dakle. godine...K. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu Gž. Ništav ugovor .. kako bi po izvođenju svih relevantnih dokaza bio u mogućnosti da donese pravilnu i zakonitu odluku u ovoj pravnoj stvari.K.. odnosno potraživanje nije određeno po vrsti i količini. ...76 dinara sa kamatom od 27.. tada je ništav ugovor o cesiji... Polazeći od izloženog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su pravilno zaključili da ugovor o cesiji ne proizvodi pravno dejstvo..." u momentu zaključenja ugovora o cesiji nije imalo potraživanja od tužioca.Z. pa će potom izvršiti uviđaj na licu mesta sa veštakom geometrom..K. to je bilo osnova da se isti ugovor poništi i po oceni Vrhovnog suda.09. Iz obrazloženja: U pravosnažno okončanom postupku utvrđeno je da je između PP "N." nad kojim je otvoren stečaj rešenjem prvostepenog suda St..cedenta. koji je iznos naplatila realizacijom akceptnog naloga izdatog po osnovu ugovora o cesiji." iz V. radi ocene o tome da li je predmet ugovora odrediv...09. čijim zaključenjem nije konkretizovano o kakvom se potraživanju radi...2005.. Zakona o obligacionim odnosima." da nadoknadi štetu od 127.. niti ima elemenata na osnovu kojih bi bilo odredivo.30 - .po prirodi stvari ne može se poništiti. broj 1416/95 i zaključen. jer se ne može poništiti nešto što ne postoji. 797/05 od 14.." nije imalo potraživanja od tužioca. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. Kako se obaveza tuženog ima ceniti pre svega prema ugovoru o cesiji. i tako potraživanje tužilac nije mogao preneti na tuženog. 112/01 od 19... Kada ne postoji potraživanje koje cedent prenosi na cesionara.... godine). Prev..B. GF "K... OSNOV (Čl. i nema elemenata na osnovu kojih bi bilo odredivo. . godine) 59. niti je u momentu zaključenja ugovora o cesiji tužilac imao obaveze prema preduzeću PP "N.1995. "J.OBLIGACIONO PRAVO Drugostepeni sud je iz prednjeg ukinuo prvostepenu presudu i naložio prvostepenom sudu da saglasno primedbama stranaka najpre zatraži od stranaka da se izjasne da li im je poznato da nepokretnosti tužioca koje su bile predmet ugovora imaju nazive." iz K.. godine kojim nije određeno potraživanje koje se prenosi ni po vrsti ni po količini.prenosioca potraživanja . Zbog toga pravilno su privredni sudovi zaključili da tužilac ima pravo od tuženog da zahteva naknadu štete u iznosu koji je tuženi realizovao na osnovu izdatog akceptnog naloga.. Pobojni (rušljivi.1995. privatno preduzeće "N.06. jer predmet ugovora nije određen ili odrediv u smislu člana 47. Tužilac je tužbom tražio da se poništi ugovor o cesiji i obaveže "J. jer preduzeće "N.." AD iz B." DD iz K. 51 – 53. ali se iz određenih zakonskih razloga mogu poništiti.. kao dužnika odnosno cesusa zaključen ugovor o cesiji 7.2001..

jer je to nesposoban da čini sam. tužena je počela zanemarivati tužioca. Na jednom od njih tužilac je postao nosilac stanarskog prava. tužiočev motiv za zaključenje ugovora o poklonu bio je da mu tužena pruži ljubav. nege i pažnje. to se nije ostvarilo. ne vodeći računa ni o njegovim osnovnim higijenskim potrebama. Na ovako utvrđeno činjenično stanje pravilno je primenjeno materijalno pravo iz odredbe člana 51. te je. Revizija br. To je prinudilo tužiočevu majku. ali se iz određenih zakonskih razloga mogu poništiti. zadržavši za sebe pravo doživotnog uživanja. zbog čega je pravilno usvojen tužbeni zahtev. br. prestavši o njemu da brine. Za razliku od ništavih ugovora. relativno ništavi) ugovori proizvode pravno dejstvo kao i oni koji su valjani. u smislu člana 52. Međutim. U ovom slučaju. a kada se pobuda zbog koje je ugovor o poklonu zaključen ne ostvari. godine) . godine dođe da živi u stanu sa parničnim strankama.1993. staru 80 godina. U konkretnom slučaju. Ništav ugovor po prirodi stvari se ne može poništiti jer se ne može poništiti nešto što ne postoji. godine) 61. otpada i osnov tog ugovora. živele zajedno sa tužiočevom majkom u stanu na kome je ona bila nosilac stanarskog prava. te da se stara o tužiocu. Prema utvrđenom činjeničnom stanju. ništav. Taj stan je tužilac ugovorom o poklonu Ov. pa ga je. pobojni (rušljivi. U osnov ugovora o poklonu kao dobročinog pravnog posla ulazi i pobuda (motiv).sa zahtevom da sud utvrdi da je ugovor ništav. No. Iz obrazloženja: Tužena i tužilac su bili u braku od 1984. Ukoliko pobuda (motiv) zbog koje je poklon učinjen otpadne ili se ne ostvari ugovor gubi osnov. ostavljajući ga samog po ceo dan. kao takav. 1147/05 iz decembra 2005. već su to činila druga lica. Ako bi to bilo tačno.2008. Tokom 2004. upoznavši se preko trećeg lica jer je tužilac slep. pažnju i negu i da se o njemu stara. Zakona o obligacionim odnosima. godine poklonio tuženoj. ništav. u početku braka. Osnovne pobude i motiv za zaključenje ovog ugovora o poklonu kod tužioca bile su da mu tužena pruži više ljubavi. godine. a koji je kasnije zamenjen za dva stana. pobuda zbog koje je tužilac sa tuženom zaključio ugovor o poklonu je otpala. da tokom 1999. godine.OBLIGACIONO PRAVO Iz obrazloženja: Poništaj ugovora o poklonu tužilja je tužbom tražila zbog toga što je razvodom braka stranaka otpao motiv za zaključenje ugovora (koji se sastojao u tome da je poklonom tužilja "htela da učvrsti bračnu zajednicu" i da se tuženi "ne bi osećao kao uljez"). sud nije utvrđivao činjenice od kojih zavisi ocena o tome da li je pobijani ugovor rušljiv. stav 1. 1992. pa je on. Gž.93 od 16. i otkupio od preduzeća koje je bilo nosilac prava raspolaganja. godine brak je razveden pravosnažnom presudom. ___. Prema utvrđenim činjenicama. a ne deklaratornom tužbom . Parnične stranke su. Zakona o obligacionim odnosima . 1329/08 od 04. Zakona o obligacionim odnosima i pravnih pravila imovinskog prava kada je utvrđeno da je sporni ugovor o poklonu ništav jer pobuda za zaključenje ugovora o poklonu ulazi u osnov tog ugovora.04.31 - . kraće vreme po zaključenju naznačenog ugovora. to bi onda vodilo apsolutnoj ništavosti ugovora u smislu člana 52. jer tužena sa tužiocem nije ostala u braku niti se o njemu starala i brinula.ako je osnov otpao. tužilja je konstitutivnom tužbom tražila da sud svojom odlukom ugovor poništi. poklon je ništav budući da pobuda za zaključenje ugovora o poklonu ulazi u osnov ugovora.12. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. često bez osnovnih namirnica. (Iz Rešenja Okružnog suda u Valjevu. jer je kao slepo lice upućen na tuđu pomoć i negu.

. čuva iako među njima ne postoji formalno zaključen ugovor o doživotnom izdržavanju. Ako osnov ne postoji ili je nedopušten. nalazeći da je sudsko poravnanje delimično ništavo u delu odluke o kamati. Iz obrazloženja: Iz utvrđenih činjenica sudovi izvode zaključak da je stvarna volja ugovornih stranaka bila da se novcem tužilje kupi stan i na istom ubeleži pravo svojine u korist tužene. da stranke u ovom stanu dalje zajedno stanuju a da tužilju kao bolesnu osobu tužena neguje. Gž. Pravno je moguće da se pravo svojine na kupljenom stanu vodi na ime tužene. Po oceni Vrhovnog suda prednji zaključak sudova se ne može prihvatiti za sada kao pravilan. Takav sporazum ne ukazuje da je tužilja učinila poklon tuženoj obezbeđujući joj novac za kupovinu stana od trećeg lica. sudovi utvrđuju da je volja stranaka bila da žive u ovom stanu u zajedničkom domaćinstvu i da se tužena brine o tužilji. te da je tužena stekla svojinu na ovom stanu poklonom.000 DM i kamate od 20% na mesečnom nivou. kojim bi uredili svoja međusobna prava i obaveze u vezi postignutog sporazuma. Volja stranaka da zajedno žive u stanu koji je kupljen isključivim sredstvima tužilje nalagala je da se taj sporazum pravno uobliči posle kupovine stana zaključenjem ugovora o doživotnom izdržavanju. ugovor je ništav. Iz utvrđenih činjenica je vidljivo da je tužilja pri kupovini stana izjavila da joj je svejedno na koga će se pravo svojine na stanu voditi. Iz spisa proizilazi da je zaključeno sudsko poravnanje između stranaka uz obavezu vraćanja zajma od 35.OBLIGACIONO PRAVO 62.2005. dakle da stranke u stanu zajedno stanuju i da se tužena o tužilji brine. Iz ovih razloga sudovi nalaze da tužilja nema pravo da potražuje da joj tužena vrati novac upotrebljen za kupovinu stana.član 52. Sud je pravilno primenio materijalno pravo.05. jer ima nedopušten osnov . br. ali je bilo potrebno da stranke takav sporazum i postignu. Zbog nedopuštenosti osnova pravnog posla (izuzetno visoke kamate) sudsko poravnanje je delimično ništavo u delu odluke o kamati. ZOO i radi se o visini kamate koja je u očiglednoj nesrazmeri sa onim što je predmet zajma. Iz takvog utvrđenja suda ne može se izvesti zaključak da su stranke postigle izričit sporazum da se pravo svojine na stanu vodi na tuženom. (Iz presude Okružnog suda u Čačku. 595/05 od 19. Iz obrazloženja: Presudom prvostepenog suda se utvrđuje da je ništavo sudsko poravnanje u delu odluke o plaćanju kamate… Drugostepeni sud je odbio kao neosnovane žalbe stranaka i potvrđena je prvostepena presuda. Naprotiv. što je međutim izostalo. već je trebalo da stranke zaključe pravno valjan ugovor o doživotnom izdržavanju. te tužbeni zahtev u traženoj visini odbijaju. Za ostvarenje ovog sporazuma nije dovoljna samo njegova realizacija.32 - . godine) 63.

odnosno namera da se poklonoprimcu učini poklon. koji bi morao platiti po ugovoru o doživotnom izdržavanju. kako je tuženi to i obećao.10. decembra 1997.33 - . to je sporni ugovor ostao bez osnova. br. 1265/02 od 2. i da je tužilja s obzirom na starost i zdravstveno stanje učinila poklon kako bi tuženi iz zahvalnosti i dalje pružao navedene usluge. Suprotno tome iz utvrđenog činjeničnog stanja nesumnjivo proizilazi da je motiv tužilje da učini poklon isključivo u obezbeđenju nege i pomoći. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. površine 28 m2. pa zato taj motiv ulazi u osnov ugovora. godine koji je overen kod suda pod Ov. godine) 65. godine) 64. imajući u vidu da je tuženi pre zaključenja ugovora obilazio tužilju i starao se o njoj. Iz obrazloženja: U postupku je utvrđeno da su stranke zaključile ugovor o poklonu dana 3. Očekivano obećanje obezbeđenja nege i pomoć tužilji. bio je njen motiv za zaključenje navedenog ugovora o prenosu nepokretnosti. Kako je motiv izostao nepružanjem nege i pomoći. došlo je do poremećaja odnosa iz razloga što tuženi nije reagovao na tužiljine molbe da je on sa suprugom obilazi. Rev. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. imajući u vidu da je tuženi svojim sredstvima otkupio stan. Dalje je utvrđeno da je u vreme zaključenja ugovora tužilja bila stara 76 godina i da je poklon učinila tuženom u očekivanju da će time obezbediti negu i pomoć od strane tuženog i njegove supruge koja je sestričina tužilje. II 47/97. nakon toga.09. Međutim. Ukazivanje u reviziji da se očigledno radi o isključivoj i bezuslovnoj volji tužilje kao poklonodavca da učini poklon. a ne u celini. i da osnovanost tužbenog zahteva ocene sa ovog aspekta. nisu osnovani. 52. Rev. Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilja je predmetnu nepokretnost prenela na tuženog očekujući da će tuženi sa svojom suprugom pružati negu i pomoć s obzirom na njenu starost i bolest. 114/02 od 11. ništav je ugovor o poklonu nepokretnosti ako je motiv zbog koga je poklon učinjen otpao ili se nije ostvario. a predmet ugovora je tužiljin stan u U. Zakona o obligacionim odnosima. već je ugovor o poklonu zaključen samo da bi se njime poklonoprimac posle smrti poklonodavca legitimisao kao vlasnik kako ne bi platio porez na promet apsolutnih prava. Kada ugovorom o poklonu nije prenovljen ugovor o doživotnom izdržavanju. a važi ugovor o doživotnom izdržavanju..OBLIGACIONO PRAVO Propustili su sudovi da ocene da li je u ovom slučaju pravni osnov postignutog sporazuma otpao budući da je pravno realizovan samo deo dogovora stranaka. pa je kao takav ništav u smislu člana 52. ZOO. pa je kao stara i bolesna bila prepuštena sama sebi. Ovaj stan je u ime i za račun tužilje otkupio tuženi svojim sredstvima. ugovor o poklonu je ništav u smislu čl.. jer mu nedostaje osnov (kauza). Ništav je ugovor o poklonu nepokretnosti jer je motiv tužilje (očekivano obećanje obezbeđenja nege i pomoći) izostao.2002. Na osnovu takvog činjeničnog utvrđenja nižestepeni sudovi su pravilno zaključili da je tužbeni zahtev tužilje osnovan.2002. . Naime.

tvrdio tokom postupka. 348. 51. a važi ugovor o doživotnom izdržavanju. Naime. i da tužioci imaju pravo nasleđa sa udelima od po 1/2 na zaostavštini pok. N. onda u stvari i nije bilo namere na strani pok. Prvostepeni sud nalazi da ugovorom o poklonu nije anuliran ugovor o doživotnom izdržavanju jer je ugovor o doživotnom izdržavanju strogo formalni pravni posao te da se u slučaju raskida ovog ugovora mora ispoštovati odgovarajuća forma i da se to nije moglo učiniti samim zaključenjem ugovora o poklonu. i tuženi P. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu. te da se radi o ugovoru o poklonu sa teretom kod koga se institut povrede nužnog dela ne može primeniti. N.OBLIGACIONO PRAVO Iz obrazloženja: Prvostepenom presudom je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužilaca kojim su tražili da se utvrdi da je ugovor o poklonu nepokretnosti overenim kod Opštinskog suda u L. Naime. S druge strane. da su obaveze iz ugovora o doživotnom izdržavanju izvršavane i najzad da je tuženi P. kako je to inače tuženi P. da tuženom P. godine. postigli saglasnost da obaveze iz ugovora o doživotnom izdržavanju prestaju. N. već je ugovor o poklonu zaključen samo da bi se njime poklonoprimac posle smrti poklonodavca legitimisao kao vlasnik kako ne bi platio porez na promet apsolutnih prava. 52. radi izbegavanja plaćanja poreskih dažbina. i tuženog M. Navedeni razlozi o ovim odlučujućim činjenicama nisu dovoljno jasni. S. ukoliko je došlo do prenova. odnosno namera da se poklonoprimcu učini poklon. S.S. ZOO. 871/01 od 20. Kada ugovorom o poklonu nije prenovljen ugovor o doživotnom izdržavanju. pod Ov. niti o tome ima razloga u prvostepenoj presudi. br. imao dva pravna osnova od kojih je birao onaj koji će za njega biti lakši što se tiče obaveza po osnovu plaćanja poreza. ukoliko prenova nije bilo. januara 1987. N. kakva je bila prava volja i namera ugovornih strana prilikom zaključenja ugovora o poklonu i nije li prilikom zaključenja ugovora o poklonu došlo do prenova i prestanka obaveza iz ugovora o doživotnom izdržavanju pod uslovima iz čl. uz obavezu tuženih da ovo priznaju. Prethodno pitanje u ovoj pravnoj stvari je pitanje punovažnosti ugovora o poklonu s obzirom na to da je između istih stranaka sada pok. od 24. ugovor o poklonu je ništav u smislu čl. koje bi inače morao platiti po ugovoru o doživotnom izdržavanju. br. povređeno pravo tužilaca na nužni deo nasleđa iza smrti pok. odnosno ukoliko su pok. već je ugovor o poklonu zaključen samo da bi se poklonoprimac tim ugovorom posle smrti poklonodavca legitimisao kao vlasnik.07. godine) 66. ____/87. N.. To onda znači da bi ugovor o poklonu nedostajao osnov (kauza) koji se kod dobročinih ugovora sastoji u nameri da se poklonoprimcu učini poklon i što bi bio uzrok ništavosti ugovora o poklonu u smislu čl. onda bi ugovor o poklonu bio punovažan.2001. sa namerom darivanja. do 250. N. Gž. jer mu nedostaje osnov (kauza). S.34 - . kojim je zaključen između pok. najpre zaključen ugovor o doživotnom izdržavanju a potom ugovor o poklonu i da je predmet oba ugovora ista imovina. da se tuženom P. nije jasno. prenese u svojinu bez naknade. N. kao poklonodavca. učini poklon. S. a ugovorom o poklonu se obavezala pok.. istu tu imovinu. ZOO. a u znatnoj meri i nedostaju. koji bi morao platiti po ugovoru o doživotnom izdržavanju. i tuženog P. kao poklonoprimca.. ZOO. .

januara 1987.35 - 68. i tuženog P. od 24. nije jasno. Rev. ukoliko prenova nije bilo. ZOO.2000. već je ugovor o poklonu zaključen samo da bi se poklonoprimac tim ugovorom posle smrti poklonodavca legitimisao kao vlasnik. odnosno ukoliko su pok. tvrdio tokom postupka. N.. godine) Kauza je neposredni razlog za zaključenje ugovora. To onda znači da bi ugovor o poklonu nedostajao osnov (kauza) koji se kod dobročinih ugovora sastoji u nameri da se poklonoprimcu učini poklon i što bi bio uzrok ništavosti ugovora o poklonu u smislu čl.. pod Ov.09. kako je to inače tuženi P. S. učini poklon. godine) . povređeno pravo tužilaca na nužni deo nasleđa iza smrti pok. prenese u svojinu bez naknade. N. do 250. radi izbegavanja plaćanja poreskih dažbina. S.06.2001. a u znatnoj meri i nedostaju. a ugovorom o poklonu se obavezala pok.03.1998. postigli saglasnost da obaveze iz ugovora o doživotnom izdržavanju prestaju. 51. sa namerom darivanja. (Vrhovni sud Srbije. Prethodno pitanje u ovoj pravnoj stvari je pitanje punovažnosti ugovora o poklonu s obzirom na to da je između istih stranaka sada pok. . istu tu imovinu. N. da tuženom P. 111/99 od 21. 15/2000 od 29. onda u stvari i nije bilo namere na strani pok. i tuženog M.. ukoliko je došlo do prenova. br. Navedeni razlozi o ovim odlučujućim činjenicama nisu dovoljno jasni. 348. S. ____/87. uz obavezu tuženih da ovo priznaju. te da se radi o ugovoru o poklonu sa teretom kod koga se institut povrede nužnog dela ne može primeniti. (Iz presude Saveznog suda Gzs. 2656/98 od 15. Ako je kod ugovora o poklonu motiv bitan element ugovora. br. N. kao poklonoprimca. najpre zaključen ugovor o doživotnom izdržavanju a potom ugovor o poklonu i da je predmet oba ugovora ista imovina. Naime. a nema značaja da li se kauza vidi ili ne vidi iz zaključenog ugovora. Prvostepeni sud nalazi da ugovorom o poklonu nije anuliran ugovor o doživotnom izdržavanju jer je ugovor o doživotnom izdržavanju strogo formalni pravni posao te da se u slučaju raskida ovog ugovora mora ispoštovati odgovarajuća forma i da se to nije moglo učiniti samim zaključenjem ugovora o poklonu. imao dva pravna osnova od kojih je birao onaj koji će za njega biti lakši što se tiče obaveza po osnovu plaćanja poreza. godine) 67. i tuženi P. koje bi inače morao platiti po ugovoru o doživotnom izdržavanju. Naime. godine. niti o tome ima razloga u prvostepenoj presudi. da su obaveze iz ugovora o doživotnom izdržavanju izvršavane i najzad da je tuženi P. S. kao poklonodavca.OBLIGACIONO PRAVO Iz obrazloženja: Prvostepenom presudom je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužilaca kojim su tražili da se utvrdi da je ugovor o poklonu nepokretnosti overenim kod Opštinskog suda u L. kojim je zaključen između pok. onda je ugovor ništav ako otpadne motiv. da se tuženom P. ZOO. S druge strane. kakva je bila prava volja i namera ugovornih strana prilikom zaključenja ugovora o poklonu i nije li prilikom zaključenja ugovora o poklonu došlo do prenova i prestanka obaveza iz ugovora o doživotnom izdržavanju pod uslovima iz čl. N. i da tužioci imaju pravo nasleđa sa udelima od po 1/2 na zaostavštini pok. (Iz presude Opštinskog suda u Lajkovcu P. N. N. onda bi ugovor o poklonu bio punovažan.

nije imalo ovlašćenja za potpisivanje ugovora te vrste. Kupovina neuobičajeno velike količine robe (zlatnog nakita) po redovnom toku stvari upućuje na obavezu utvrđivanja dopuštenosti osnova tog ugovora (član 51. već je prema navodima tuženog on vraćao sve od strane tužioca upućene primerke poštanskog imenika. 4685/98 od 22. Kako je navedeni ugovor potpisao za tuženog direktor opšteg i pravnog sektora. godine) 69. Ništav je ugovor o poklonu nepokretnosti ako je motiv zbog koga je poklon učinjen otpao ili se nije ostvario. a on nije dopušten ako je protivan prinudnim propisima.potpisnik. javnom poretku ili dobrim običajima (Vrhovni sud Srbije. godine) 70.1998. Rev. 740/94 i Gzz. 54 – 59. 2877 od 08. to je sporno da li je isti proizvodio pravno dejstvo jer navedeno lice . 16/94 od 16.36 - . U toku postupka tuženi je sporio da je ovlašćeno lice potpisalo ugovor navodeći da tuženi nije ni odobrio zaključenje istog naknadnim ponašanjem.09. (Vrhovni sud Srbije.1993. godine) 71. niti je imalo ovlašćenje zakonskog zastupnika tuženog i nije izričito naknadno odobren od strane zakonskog zastupnika. U situaciji u kojoj je ugovor potpisan od lica koje nije zakonski zastupnik tuženog. ZOO). Iz obrazloženja: Prema stanju u spisima predmet tužiočevog potraživanja je neplaćena cena za izvršene usluge štampanja memoranduma i isporučene publikacije tuženom po ugovoru zaključenom između parničnih stranaka. (Vrhovni sud Srbije. isti ne proizvodi pravno dejstvo na osnovu člana 54.ZOO) i sledom toga njegove ništavosti (član 52. Zakona o obligacionim odnosima) 72. Rev.03. Tužilac je u toku postupka dostavljao dokaze da je u skladu sa ugovornim odredbama putem pošte slao publikaciju tuženom pa je smatrajući da je na navedeni način ispunio ugovornu obavezu sud obavezao i tuženog na plaćanje primeraka publikacije odbijajući zahtev za naknadu troškova štampanja memoranduma za koje sam tužilac nije dostavio dokaze. ZOO pa stoga stranke po osnovu takvog ugovora ne stupaju u među. SPOSOBNOST (Čl. on je dužan ugovorenu cenu. Rev.OBLIGACIONO PRAVO Svaka ugovorna obaveza mora imati dopušteni osnov. Ukoliko je tuženi po prijemu publikacije iskazao volju da osnaži zaključeni ugovor iako ga je potpisalo neovlašćeno lice za tuženog.1994. 09.

godine) Za sklapanje punovažnog ugovora potrebno je da ugovarač ima poslovnu sposobnost koja se traži za zaključenje tog ugovora.raskid ugovora. nazive stranaka koje zaključuju ugovor i kada su bitni elementi napisani sitnim slovima.37 - . on je jasno manifestovao svoju volju da do uspostavljanja poslovnog odnosa po manjkavom ugovoru ne dođe. Predaja na poštu od strane tužioca može se smatrati samo kao ugovoreni način izvršenja obaveze pa je stoga za dokazivanje da je ista izvršena neophodno utvrditi da je tuženi primio navedene publikacije.OBLIGACIONO PRAVO sobne poslovne odnose.1986. Ukoliko forma ugovora nije sačinjena na uobičajan način (ne sadrži jasnu oznaku da se radi o ugovoru. Zakona o parničnom postupku presuda se ukida i predmet vraća prvostepenom sudu na ponovni postupak. ne sadrži imena ugovornih strana odn. MANE VOLJE (Čl. Nije sporno da je tužilac slao publikacije tuženom smatrajući da time ispunjava svoje ugovorne obaveze ali je sporno da li je tuženi iste publikacije zadržao ili ih je tužiocu vraćao uz dopise u kojima nedvosmisleno iskazuje volju da se poslovni odnos po osnovu spornog ugovora ne uspostavi. 2. godine) 73. Pri tome se prinudna naplata publikacija po pravosnažnom i izvršnim ispravama ne može tretirati kao volja tuženog za osnaženje ugovora. Kako pobijana presuda ne sadrži razloge o odlučnim činjenicama. to je ista doneta uz apsolutno bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 354. Za ocenu postojanja tuženikove obaveze u toj situaciji od značaja je njegovo ponašanje po prijemu publikacije. Gž. i nema osnova za obavezivanje tuženog. a ne uobičajnim pozivima na članove) osnovano se može razmatrati da li je cilj tako koncipiranog ugovora dovođenje u zabludu druge ugovorne strane u pogledu prirode tj.12. 2261/03 od 09. Naime. Zakona o obligacionim odnosima) 74. U ponovnom postupku prvostepeni sud će otkloniti sve navedene nepravilnosti a potom doneti novu odluku po tužbenom zahtevu.2003. Iz navedenih razloga neophodno je bilo u toku postupka utvrditi sve ove činjenice i na osnovu utvrđenog a uz davanje jasnih razloga doneti odluku o osnovanosti zahteva. predmeta ugovora. tač. 60 – 66. Iz navedenih razloga shodno članu 369.04. on je dužan ugovorenu cenu a ukoliko to nije učinio već je iste vraćao uz zahtev za storniranje . 14. 3395/86 od 24. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. st. i ista se u ovoj fazi postupka ne može ispitati. ukoliko je tuženi po prijemu navedene publikacije iskazao volju da osnaži zaključeni ugovor iako ga je potpisalo neovlašćeno lice za tuženog. (Viši sud u Novom Sadu. kako sam tvrdi. .

Kada tužilac potpiše sporazum o prestanku radnog odnosa jedan dan posle utvrđivanja telesnih povreda koje su mu nanete u istražnom pritvoru. godine na navedeni iznos.2007.11. objavljivanje prikupljenih podataka neće naplaćivati. Među parničnim strankama nije bilo sporno da je tuženi vratio tužiocu publikaciju na CD-romovima.2010. tako da predmetni ugovor svojim izgledom i koncepcijom podseća više na narudžbenicu.2007. sama forma u kojoj je sačinjen ugovor .38 - . Iz iskaza imenovanog svedoka.2007.2007. koji joj uopšte nije ličio na ugovor. Osim toga. godine obavestio tužioca da mu vraća predračun kao i dva primerka CD-roma i prema prijemnoj knjizi uputio tužiocu pošiljku koja se sastoji iz dva CD-roma preko pošte. ali je bilo sporno da li ugovor .otpremnice bio u zabludi u pogledu prirode . te . jer je dopisom od 08. jer je prilikom potpisivanja na navedeni način doveden u zabludu.prema činjeničnom stanju koje je utvrđeno u prvostepenom postupku . To sve može uticati na stvaranje zablude o prirodi samog ugovora.OBLIGACIONO PRAVO Iz obrazloženja: Tužilac . Na to upućuje i njegovo ponašanje nakon potpisivanja ugovora . jer u sebi ne sadrži jasnu oznaku da je u pitanju ugovor. da je na početku razgovora tuženom dao na poklon CD sa postojećim podacima.768. tuženi je prilikom zaključenja predmetnog ugovora . očigledno je da nije bio sposoban da izrazi svoju slobodnu volju i da zbog toga nisu bili ispunjeni uslovi za ovakav prestanak radnog odnosa. ni naziv stranaka koje zaključuju ugovor.može se osnovano smatrati da je tuženi potpisivanjem otpremnice imao ubeđenje da daje saglasnost za besplatno objavljivanje podataka o svom preduzeću.11. godine (dakle. mediji gde će podaci biti objavljeni. godine) 75.otpremnice od 07.06. koncipirana je tako da može da dovede u zabludu lice koje je potpisuje. 4170/10 (2009) od 08. zaposlene kod tuženog.06. Tuženi je tužbeni zahtev osporio u celosti navodima da je dopisom od 08. godine.2007. koji je izdat 15. godine) vratio isporučene CDromove i na taj način nedvosmisleno iskazao svoju volju da ne želi da stupi u poslovni odnos sa tužiocem po osnovu isporučenih publikacija. Po tom osnovu tužilac je tuženom ispostavio račun od 15. te da je tom prilikom potpisala predmetni ugovor . Pž. pre nego što je tužilac tuženom ispostavio račun za navedene publikacije. a ne da će biti dužan da plaća za isporučene publikacije.predmeta ugovora. godine. ali da će se naplaćivati publikacija tj. koja je overena pečatom tužioca i tuženog i u kojoj je konstatovano da je tuženi primio "Registar tekućih računa" u količini od dva CD-roma.imajući u vidu i druge okolnosti konkretnog slučaja i navode tužioca da se podaci o tuženom prikupljaju radi objavljivanja . zatim .11.otpremnicu. jer je bio u uverenju da potpisivanjem ugovora .12.2007. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. .2007. niti da ima nameru da sa tužiocem zaključi dvostrano teretni pravni posao.bitni elementi ugovora su napisani sitnim slovima a ne uobičajeno pozivanjem na određene članove u ugovoru. Takođe je utvrđeno da se zakonski zastupnik tužioca obratio tuženom kako bi prikupio podatke radi sastavljanja periodične baze podataka. godine osporio i vratio predračun tužioca kao i CD-romove. Zbog toga je takav sporazum ništav i ne proizvodi pravno dejstvo.otpremnice. prvostepeni sud je utvrdio da su joj predstavnici tuženog kao svrhu posete naveli davanje podataka. Tuženi je dopisom od 08. da je on kao zakonski zastupnik i direktor tužioca potpisao otpremnicu i da je predstavnicima tuženog objasnio da se podaci odn.11.00 dinara traži na ime ugovora . U konkretnom slučaju.iznos od 42.otpremnica od 07.otpremnice tuženi u stvari daje saglasnost za besplatno objavljivanje podataka o preduzeću.otpremnica proizvodi pravno dejstvo.11.

strahovao za svoj integritet. tužilac zbog posledica telesnih povreda nanetih tupinom teškog i jako zamahnutog mehaničkog oruđa . je predviđeno da će se tužiocu utvrđeni iznos rente isplaćivati počev od 01.8. godine od strane Komisije lekara Instituta za sudsku medicinu Medicinskog fakulteta. U konkretnom slučaju. godine) 76.12.fizičke torture u pritvoru.2005. godine povećana na iznos od 3.OBLIGACIONO PRAVO Iz obrazloženja: Tužilac je.2005. stav 1.2001. Kako volja tužioca nije bila slobodna. stav 2. utvrđeno je da su tužilac i tuženi zaključili naznačeno vansudsko poravnanje od 15. (Iz Presude Okružnog suda u Beogradu.02.1995.049.1995.član 60. ako je druga strana spremna da izvrši ugovor kao da zablude nije bilo. Sporazumom od 15.nezakonita. nije bio sposoban da izrazi svoju slobodnu volju prilikom sačinjavanja sporazuma o prestanku radnog odnosa 04. pa je pravilno usvojen tužbeni zahtev tužioca. kojim su ugovorili korekciju rente dosuđene navedenom sudskom presudom u iznosu od 188. Prvostepeni sud je zaključio da navedene telesne povrede nisu nastale samopovređivanjem tužioca već fizičkom torturom u pritvoru i da prilikom sačinjavanja sporazuma o prestanku radnog odnosa 04. I 1495/05 od 14. na osnovu izvedenih dokaza. godine .pravilan je zaključak prvostepenog suda da su osporena rešenja tužene .12. Zakona o obligacionim odnosima. zbog nanetih telesnih povreda utvrđenih i konstatovanih dana 03. Zbog toga nisu bili ispunjeni uslovi za sporazumni prestanak radnog odnosa. Dakle. godine (jedan dan posle utvrđivanja telesnih povreda) tužilac nije bio sposoban da izrazi svoju volju. Zbog odsustva slobodne volje tužiocu je nezakonito prestao radni odnos.62 dinara. onda druga strana ne može tražiti poništaj poravnanja pozivajući se na zabludu.2006. po sporazumu o prestanku radnog odnosa zaposlenom prestaje radni odnos na osnovu njegove pismene izjave upućene poslodavcu da želi da raskine radni odnos. nanetih tupinom teškog i jako zamahnutog mehaničkog oruđa. Relevantne odredbe: Ako je ugovorna strana ili neko treći nedopustivom pretnjom izazvao opravdani strah kod druge strane tako da je ova zbog toga zaključila ugovor. te po tom poravnanju jedna od strana postupi i izvrši određenu isplatu. U situaciji kada su stranke zaključile vansudsko poravnanje kojim su izmenile i utvrdile visinu mesečne rente i koje ima snagu izvršnog naslova.12. Članom 4. sporazumni prestanak radnog odnosa pretpostavlja slobodno izraženu volju zaposlenog i poslodavca. Pri tome. Iz obrazloženja: Tokom prvostepenog postupka.02.02. Zakona o obligacionim odnosima.87 dinara. pa je pravilno prvostepeni sud obavezao tuženu da tužioca vrati na rad i usvojio tužbeni zahtev tužioca i u tom delu. godine. godine. druga strana može tražiti da se ugovor poništi član 60.1995.94 dinara mesečno.2005.12.39 - . godine ugovorili su isplatu mesečne rente u iznosu do 4. Strah se smatra opravdanim ako se iz okolnosti vidi da je ozbiljnom opasnošću ugrožen život i telo ili drugo značajno dobro ugovorne strane ili trećeg lica . To podrazumeva da je volja zaposlenog bila slobodna i da na nju nije bilo uticaja.537. a takva je morala biti . Gž. a koja je vansudskim poravnanjem između stranaka od 21.

godine. prividan ugovor nema dejstva među ugovornim stranama i da prividan ugovor može. da proizvodi pravno dejstvo kada ga potpišu obe strane i da tužilac prihvata da nakon zaključenja ovog poravnanja povuče naznačenu tužbu za utvrđivanje visine rente. godine. ne da bi prikrio neki drugi ugovor.1992. Prvostepeni sud. . prikrivati neki drugi ugovor.OBLIGACIONO PRAVO do dvadesetog u mesecu za prethodni mesec. istog propisa: “ali. ali i ne mora.40 - .2006. Zakona o obligacionim odnosima. to se tužilac ne može pozivati na zabludu saglasno članu 61. Tumačeći volju stranaka i nespornu činjenicu da se vansudsko poravnanje od strane tuženog izvršava i da je već isplaćen povećani iznos. obično nedozvoljenom. ali se dešava i da je prividan ugovor zaključen. stav 4. ZOO-a. s obzirom da je u tom članu navedeno da se za decembar 2005. Najpre. s tim što će mu se razlika između isplaćenog i sada utvrđenog iznosa rente za decembar 2005. bio zaključen i ugovor o poklonu gde je prvotuženi poklonodavac a drugotuženi poklonoprimac. prvostepeni sud pravilno zaključuje da se ne radi o zabludi tužioca. valja ukazati prvostepenom sudu da prema odredbi člana 66. stav 1. godine. godine) 77. javnom poretku i dobrim običajima u smislu člana 103. već u nekom sasvim drugom cilju.1994. godine isplatiti uz isplatu rente za januar 2006. da bi posle toga između istih lica 24. a zatim i pobijanje ugovora o prodaji koji je prethodno zaključen. da nema mana volje u smislu člana 111. Poravnanjem je dogovoreno da vansudsko poravnanje ima snagu izvršnog sudskog naslova. u kome je predviđeno da "se strana koja je u zabludi ne može na nju pozivati ako je druga strana spremna da izvrši ugovor kao da zablude nije bilo". kao i da snosi nastale sudske troškove. ovog Zakona. U konkretnom slučaju ugovor se već izvršava. kao da ni zaključeno poravnanje nije suprotno prinudnim propisima. na primer zaključen je ugovor o poklonu u pismenoj formi. u razlozima ožalbene presude utvrđuje da je u članu 4.2006. kao prejudicijelno. 774/06 od 07. a sadržina zahteva tužbe je najpre. ako prividan ugovor prikriva neki drugi ugovor. zbog povrede prava preče kupovine.11. ZOO-a. U ovoj parnici tužilac kao suvlasnik na predmetnim nepokretnostima pobija ugovor o prodaji zbog povrede prava preče kupovine. Gž. taj drugi ugovor važi ako su ispunjeni uslovi za njegovu pravnu valjanost”. jer na ovakav zaključak upravo ukazuje sadržina odredbe stava 2. utvrđenje da je ugovor o poklonu prividan ugovor u smislu člana 66. vansudskog poravnanja došlo do greške u kucanju kada je navedeno da se povećani iznos rente utvrđuje počev od 01. U praksi se najčešće dešava da prividan ugovor i zaista prikriva neki drugi ugovor. Imajući u vidu da se vansudsko poravnanje izvršava. godine.06. Pravilo o istovremenosti prividnog i prikrivenog ugovora postoji u slučaju kada prividan ugovor prikriva neki drugi ugovor ali je zaključen i u drugom cilju.9. stav 1. takođe. Zakona o obligacionim odnosima. Iz obrazloženja: Prema stanju u spisima prvotuženi je prodao drugotuženom nepokretnost bliže označene u pismenom i pred sudom overenom ugovoru o prodaji od 25. Zbog toga su neosnovani navodi žalbe tužioca.12. (Presuda Okružnog suda u Čačku. pa stoga odbija zahtev za poništaj vansudskog poravnanja. godine. godine povećani iznos isplati uz rentu za januar 2006. obično nedozvoljenom. pa je prvostepena presuda potvrđena. sa stanovišta primene pozitivnih propisa. a između stranaka je ugovorena prodaja.

Prikriveni ugovor proizvodi pravno dejstvo među ugovornim stranama. Kod ovakvog stanja stvari. pa je prvostepeni sud bio dužan da. umeri stopu ugovorene kamate. 1. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je utvrdio da su tužilja kao zajmodavac i tužena kao zajmoprimac zaključili ugovor o zajmu 11.9.2005. koje prvostepeni sud nije imao u vidu. saglasno odredbi člana 141. 508/05 od 01. ako je pravno valjan. i 2. godine postojala saglasnost između ugovarača da se ugovor o prodaji zaključuje kao prividan ugovor i da se. ZOO-a. već samo u srazmerno manjem delu. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu. prvo pismenim ugovorom na 16. Prividni ugovor nema dejstva među ugovornim stranama ali prikriveni ugovor proizvodi pravno dejstvo među ugovornim stranama. te načelom jednake vrednosti davanja iz čl. osim u pogledu kamate. s obzirom na odredbe člana 66. ovde važi pravilo o istovremenosti prividnog i prikrivenog ugovora. prema onome što tvrdi tužilac. a da je hipoteka upisana prema ugovoru na iznos od 165. istog Zakona kojim se zaštićuje načelo jednake vrednosti davanja kod dvostranih ugovora. što je potpuno nejasno. godine nije u celini izvršen u pogledu plaćanja kupoprodajne cene. Prvostepeni sud u razlozima svoje presude navodi da ugovor o prodaji od 25. Gž.11..1997. jer je i po nalaženju Okružnog suda ugovorena kamatna stopa nesrazmerno visoka u odnosu na okolnosti konkretnog posla i da je kao takva u suprotnosti sa načelom savesnosti i poštenja.04.1992. ZOO-a. br. odnosno da primeni utvrđeno načelo ograničenosti stope ugovorene kamate ustanovljeno člana 399. da bi se prikrila kamata.3.OBLIGACIONO PRAVO U konkretnom slučaju.. zaključen sa ciljem da se izigra tužiočevo pravo preče kupovine.). sa rokom vraćanja od pet meseci i 10% mesečne kamate. jer ugovor o prodaji mogao je da prikriva ugovor o poklonu samo ukoliko je u trenutku zaključenja ugovora 25. opredeljujući se u konkretnom slučaju za domicilnu kamatu.000 dinara (Ov.9. o čemu se prvostepeni sud detaljnije izjasnio u prvostepenoj presudi. s obzirom da je tužena počela da kasni sa ispunjavanjem obaveza. da je posle toga zaključen aneks ugovora o zajmu od 17. kojim su utvrđeni načini i dinamika vraćanja zajma. . 12. godine. Drugim rečima. te da je prvotuženi sada odlučio da drugotuženom pokloni predmetne nepokretnosti o čemu su postigli saglasnost koju su perfektuirali pismenim ugovorom o poklonu od 21. od strane drugotuženog kao kupca. istovremeno. da je ovo pravi ugovor između stranaka koji je međutim prikriven. po nalaženju Okružnog suda pravilno. 1992.1994. st.000 DM sa rokom vraćanja od 5 meseci i 10% kamate) a da su napred navedeni ugovori kojima se prikriva pravi ugovor prividni i da nemaju dejstva među ugovornim stranama.500 DM a zatim i ugovorom gde je iznos zajma sa sve kamatom preračunat u dinare na 165. ZOO-a. br. i 15. u svemu kao u izreci pobijane presude pod I za koji iznos je prvostepeni sud naredio da će se izvršiti realizacijom hipoteke. godine i da stoga ugovor o prodaji prikriva ugovor o poklonu.000 dinara. prvostepeni sud je u suštini i pravilno zaključio da u konkretnom slučaju između stranaka važi pravi ugovor (zajam od 11. tim ugovorom prikriva ugovor o poklonu. ____/96 I Opštinskog suda u B.41 - . Na osnovu nalaza i mišljenja veštaka finansijske struke utvrđena je obaveza tužene u vraćanju duga. godine) 78.000 DM. ugovor o poklonu zaključen između tuženih je prividan pravni posao. što je učinio.

i 91. Zakona o obligacionim odnosima.2004. prilikom potpisivanja prethodnog (pripremnog) sporazuma o kupoprodaji kuće. osporava se utvrđeno činjenično stanje što je suprotno članu 385. overen pod navedenim brojem. Veštačenjem je utvrđeno da je tržišna vrednost kuće u vreme kupoprodaje iznosila 63. kako se tužbom tražila realizacija hipoteke prema ugovorima koji su kao prividno ništavi i kako hipoteka u ovom smislu prati pravnu sudbinu ugovora to je prvostepeni sud pravilno primenio materijalno pravo kada je odlučio kao u stavu II pobijane presude. ne postoji očigledna nesrazmera.05.09.1994. Iz obrazloženja: Između parničnih stranaka (i to tužilaca kao prodavaca i tuženog kao kupca) – kako proizilazi iz utvrđenog činjeničnog stanja . Navodima revizije da su tužioci bili u zabludi prilikom potpisivanja prethodnog sporazuma i punomoćja advokatu za zaključenje ugovora kao i priznanice.04. Gž. zbog čega se ne mogu pozivati na zabludu u smislu člana 61. 918/04 od 06. Predmetna nepokretnost prodata je za 67. kao predmeta obaveza ugovornih strana. Zbog čega u konkretnom slučaju ne postoje razlozi apsolutne ništavosti ugovora. (Iz presude Okružnog suda u Valjevu.nakon overe ugovora . stav 2. Imajući u vidu da u odnosu između tržišne vrednosti kuće utvrđene veštačenjem i kupoprodajne cene. tako što je iznos od 40. godine ) .42 - . tuženi je isplatio nakon overe kupoprodajnog ugovora. sačinjen je u pismenom obliku i overen kod suda. godine ugovor o kupoprodaji kuće. kao ostatak kupoprodajne cene.000 nemačkih maraka. 90. godine) 79. U ime tužilaca kao prodavaca ugovor je potpisao advokat na osnovu overenog punomoćja za zaključenje tog ugovora. a iznos od 27. Osim toga. zbog čega bi se u smislu člana 139. a .496. Za zaključenje ugovora pribavljena je saglasnost Ministarstva finansija Republike Srbije za promet nepokretnosti. Tvrdnje tužilaca iznete u postupku da “nisu gledali šta potpisuju” . i drugo.000 nemačkih maraka.OBLIGACIONO PRAVO U skladu sa utvrđenim činjeničnim stanjem pravilna je odluka sadržana u izreci pobijane presude pod II. br. Zakona o parničnom postupku. s tim što su tužioci taj iznos primili u tri dela. odn. Rev. Zakona o obligacionim odnosima. Zakona o obligacionim odnosima mogao tražiti poništaj ugovora.07. 4160/03 od 29. u smislu čl. radi se o samo jednom ugovornom odnosu iz koga su preostale obaveze za tuženu samo za iznos iz stava I pobijane presude. neosnovano je isticanje tužilaca da su dovedeni u zabludu u pogledu prave vrednosti predmeta ugovora. za čije zaključenje je pribavljena saglasnost Ministarstva. Ugovor o kupoprodaji nepokretnosti. poništaj ugovora zbog bitne zablude može se tražiti samo ako je strana koja se poziva na zabludu postupala sa pažnjom koja se u prometu zahteva.tuženi su stupili u posed nepokretnosti. Tužioci su potpisali priznanicu da im je kupoprodajna cena isplaćena u celosti. nemačkih maraka ( odnos nemačke marke i dinara bio je 1:1 ). Prvo. stav 3. godine. ( Iz presude Vrhovnog suda Srbije. a advokat koji je u ime prodavaca zaključio ugovor imao je overeno pismeno punomoćje za njegovo zaključenje.ukazuju da nisu postupali sa potrebnom pažnjom.2004.33 dinara.zaključen je 28. Zbog bitne zablude se poništaj ugovora može tražiti samo ako je strana koja se poziva na zabludu postupala sa pažnjom. Na tako utvrđeno činjenično stanje nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su odbili tužbeni zahtev tužilaca za poništaj ugovora iz razloga apsolutne i relativne ništavosti.1994.000 nemačkih maraka (na ime avansa) isplaćen tužiocima 31.

Tužilje su još u tužbi navele. II Ov. advokat iz V. nema dejstva među ugovornim stranama. Pravna važnost prikrivenog ugovora procenjuje se prema opštim uslovima (čl. (Iz presude Okružnog suda u Valjevu. po pismenom ugovoru o prodaji od 5. Iz obrazloženja: Pravilna primena materijalnog prava na činjenično stanje utvrđeno u prvostepenom postupku nalagala je odbijanje tužbenog zahteva. Pri tome advokat Đ. izbeći zaključenje i overa dva ugovora od kojih bi prvi bio između tužilja i svedoka Đ. Posle nekoliko godina svedok M. 228/04 od 27. Prividni ugovor nema dejstva među ugovornim stranama. ZOO-a) i. jeste ugovor između svedoka M. odnosno M. i da se tužilje samo prividno pojavljuju u ugovoru kao prodavci. Naime. a ne podmetnutih ugovorača. već iz razloga koji slede. do kojih je prvostepeni sud došao pravilnom ocenom izvedenih dokaza. se sporazumeo sa tužiljama i tuženim da se tužilje samo forme radi prikažu kao prodavci u ugovoru koji zaključuju sa tuženim kao kupcem i overavaju pred Opštinskim sudom u V. što dalje znači da je prividni ugovor apsolutno ništav. godine. pri čemu se najverovatnije htelo – što inače i nije od posebnog značaja. Pravilo o prividnosti pravnog posla primenjuje se i u slučaju kada se neko lice samo prividno pojavljuje u ugovoru kao ugovorena strana. podmetnuto lice.1988. po usmenom ugovoru nepokretnost je prodao tuženom i od njega naplatio ugovorenu kupoprodajnu cenu. ali ne iz razloga navedenih u pobijanoj presudi. ne zbog toga što je tuženi ispunio svoje obaveze kupca iz ugovora. kao vanknjižni vlasnik. Đ. Đ. 2004. Svakako da taj ugovor podleže sudskom raskidu zbog neizvršenja pod uslovima predviđenim zakonom i u postupku koji podrazumeva učešće stvarnih. a ništav ugovor se ne može raskinuti zbog neizvršenja. godine. stav 1. Đ. Đ. raskidu ugovora o prodaji nepokretnosti koji je tražen zbog neizvršenja od strane tuženog kao kupca. a nisu bile sporne ni u prvostepenom postupku. a ništav ugovor se ne može raskinuti zbog neizvršenja. Navedeno činjenično stanje upravo ukazuje da je ugovor zaključen između tužilja kao prodavca i tuženog kao kupca u stvari samo prividan ugovor.. ____/93 od 17. kao prodavca i tuženog kao kupca. što dalje znači da je prividni ugovor apsolutno ništav. Ovo su odlučne činjenice u parnici i navodi žalbe kojim se osporavaju i pobijaju ostale činjenice. da su oni predmetnu suvlasničku nepokretnost prodale svedoku M..1993. br. Gž.. Đ.OBLIGACIONO PRAVO 80. ZOO-a. st. kao prodavca i tuženog kao kupca (prikriveni ugovor). pošto u stvarnosti ugovor o prodaji nije nikada zaključen između tužilja i tuženika. kako bi se nepokretnost prevela na tuženog kao poslednjeg kupca.02. Prema tome. ma kakvo bilo stanje stvari u vezi tih činjenica. i najzad da ugovor zaključen između tužilja i tuženika u stvari prikriva ugovor između svedoka M.01. kod pravilno utvrđenih odlučnih činjenica. i tuženog i verovatno plaćanje dva poreza na promet. br. u celini ili delimično. godine) . 66.. tako da je tužbeni zahtev za raskid ugovora neosnovan iz ovih navedenih razloga. koji je nepokretnost primio u državinu a cenu je platio kroz nenaplaćene honorare za advokatske usluge koje je pružio tužiljama u dužem vremenskom periodu. što je u ovoj parnici bez značaja. stvarni ugovor koji kao prikriveni važi.05. umesto pravog ugovorača u čijoj imovini treba da se ostvare dejstva ugovora (personalna simulacija). a drugi između svedoka Đ. tzv. što je kasnije kao svedok u svom iskazu potvrdio M. Prividni ugovor prema članu 66. nisu od značaja. prema tome da li bi se moglo uzeti da su tužilje kao podmetnuta lica u stvari zastupale pravog ugovorača. a koje se u suštini žalbama i ne osporavaju. 2.43 - .. Đ. Đ. u konkretnom slučaju. nije bilo mesta. već je spornu nepokretnost tuženiku prodao svedok M.

čime je u potpunosti ispunio svoju ugovornu obavezu. donosio mu hranu. i to od zaključenja 1997. obilazio ga svakog drugog dana. M. Iz obrazloženja: Prema sadržini pismenog ugovora. jer iz utvrđenog činjeničnog stanja proizilazi da je ugovor bio izvršen u skladu sa njegovim odredbama. osnov ili predmet obaveze. pa do smrti pok.08. 1999. Ne radi se o simulovnom ugovoru o doživotnom izdržavanju kada se on od njegovog zaključenja do smrti primaoca izdržavanja izvršavao saglasno njihovoj volji. važi ono što su ugovorne strane zaista ugovorile. Iz obrazloženja: Po shvatanju Vrhovnog suda. 3680/03 od 25. ____/04. odnosno da se radi o ništavom ugovoru u smislu člana 103. godine. Neosnovan je i eventualni tužbeni zahtev za raskid ugovora o doživotnom izdržavanju. ZOO-a. ___/03 i Gž.03.44 - . br. pa je stoga pravilno odbijen tužbeni zahtev da se utvrdi ništavost ovog ugovora. Tuženi je svom ocu nabavljao sve što je bilo potrebno. dao odgovarajuće primedbe po kojima prvostepeni sud nije postupio. Ukoliko postoji nesporazum između prave volje ugovornih strana i izraza te volje kroz pismenu ispravu o ugovoru vezanu za prirodu ugovora. br. Ovo stoga što su sudovi nesumnjivo utvrdili da je tuženi ugovor o izdržavanju u celosti izvršavao saglasno izraženoj volji primaoca izdržavanja. vodio ga u bolnicu na lečenje. a kao naknadu za ove usluge tuženik se obavezao da tužilji preda u svojinu tri manje parcele šume koje čine jednu celinu. sporazuma o pružanju nege i pomoći od 3. te pravilno ocenili da se ne radi o simuovanom pravnom poslu iz člana 66. Stoga nisu ispunjeni uslovi za raskid ugovora zbog neispunjenja iz člana 124. godine. Kako je deo jedne od parcela koje su bile predmet ugovora i u vreme zaključenja ugovora bio u svojini trećeg lica čije pravo potpuno isključuje tužiljino pravo. tužilja se obavezala da čuva tuženikovu majku i o njoj se brine. ZOO. Zakona o obligacionim odnosima. ali ovo samo ukoliko bi se ispostavilo da se tuženi i zaista obavezao da i spornu nepokretnost tužilji preda u svojinu i državinu. a tuženi nije u mogućnosti da ispuni ugovor o tom delu onako kako po tekstu pismenog ugovora njegova obaveza glasi. Neosnovani su revizijski navodi tužilaca da se radi o prividnom ugovoru.2004. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. snosio troškove sahrane i pomena. stav 3. . godine) 82. to bi pravni osnov po osnovu kojeg tužilja ističe svoje potraživanje mogao proizaći samo iz prava na naknadu štete u smislu člana 510. Rev. kupovao lekove.1989. Okružni sud je u toku postupka ukazao prvostepenom sudu na značaj sporne činjenice. kako je ugovorom bilo predviđeno. pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da je volja ugovornih strana bila da se zaključi ugovor o doživotnom izdržavanju i da se prema svim okolnostima u konkretnom slučaju ne radi o ugovoru zaključenom u cilju lišavanja tužilaca naslednog prava na imovini koja je predmet ugovora. ZOO. stav 1.OBLIGACIONO PRAVO 81. da li je prava volja ugovornih strana bila da predmet ugovora predstavlja i sporna nepokretnost i u odlukama Gž.

član 635. Opštih uslova ugovora iz člana 16. po nahođenju nižestepenih sudova. Zakona o obligacionim odnosima. kako bi bio u mogućnosti da u ovoj pravnoj stvari donese pravilnu i zakonitu odluku. saglasno odredbi člana 262. stav 1. ali obzirom da su cene porasle preko 10%. pa će stoga u ponovnom postupku prvostepeni sud na pouzdan način kao prethodno pitanje utvrditi sadržinu prave volje ugovornih strana u pogledu predmeta obaveze tuženog i da li postoji nesaglasnost između prave volje i izraza te volje koji je sadržan u tekstu pismenog ugovora kao i ima li možda nesporazuma o predmetu obaveze u smislu člana 63. Kod ugovora o građenju ipak može doći do izmene cene radova. godine) 83. stav 1. Ovo stoga što je primena odredaba čl. pismene isprave o ugovoru. Međutim.548. ovakvo pravno shvatanje nižestepenih sudova nije utemeljeno u pravilnoj primeni materijalnog prava. Zakona o obligacionim odnosima i pitanje razlike u ceni mora raspraviti na način i pod uslovima propisanim ugovorom parničnih stranaka. ugovorile kliznu skalu i metod obračuna iste. Ovakva odluka nižestepenih sudova utemeljena je u posebnim uslovima ugovora parničnih stranaka.1998. br. Iz obrazloženja: Nižestepeni sudovi su stanovišta da tužilac ima prvo na obračun klizne skale za ceo iznos ugovorene cene po osnovnom ugovoru i aneksu ugovora. te odredbi člana 17. konstatovane primedbe i date naloge za njihovo otklanjanje. 1638/04 od 29. iako je ugoveno da se cena radova neće menjati i to u slučaju da je cena elemenata toliko povećana da bi trebalo da cena radova bude veća za više od 10%.45 - . Saglasno tim odredbama sudovi su našli da su parnične stranke ugovorile klizanje 75% cene.11. u situaciji kada su parnične stranke ugovorom predvidele kliznu skalu i utvrdile metod njenog obračuna nema mesta primeni odredaba člana 637. Zakona o parničnom postupku raspravi da li u konkretnom slučaju postoji apsolutna nadležnost suda za postupanje u ovom sporu. jer su parnične stranke.82 dinara. 636. obzirom na zapisnik o tehničkom pregledu objekta. Zakona o obligacionim odnosima. smatraju da tužiocu pripada i pravo na razliku u ceni i za preostalih 25% fiksno ugovorene cene. postoji nesaglasnost. Zakona o obligacionim odnosima. Zakona o obligacionim odnosima uslovljena odsustvom ugovorne klauzule o dopuštenosti izmene ugovorene cene gradnje.OBLIGACIONO PRAVO Pravilo je da ako između prave volje ugovornih strana i izraza te volje.2004. st. Stoga se. te da istom pripada i revalorizovani iznos obračunate razlike u ceni zaključno sa 1. U konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za primenu navedenih zakonskih odredaba.10. Dosledno rečenom. Za slučaj da se utvrdi prekoračenje ugovorenog roka gradnje razlika u ce. godine. To najpre podrazumeva obavezu prvostepenog suda da shodno odredbi člana 63. Zato je pogrešnom primenom materijalnog prava tužiocu priznata razlika u ceni i u odnosu na fiksni deo ugovorene cene od 25%. U tom cilju raspraviće se da li je tužilac ispoštovao ugovoreni rok gradnje. i člana 637. stav 2. Gž. Iz tog su razloga nepotpuno utvrđene i odlučne činjenice za presuđenje ovog spora. U skladu sa takvim pravnim shvatanjem prihvaćen je usaglašeni nalaz i mišljenje veštaka po ukupnom dugovanju tuženog i dosuđeno tužiocu 7. Tek u slučaju da takav prigovor bude odbijen utvrdiće se da li i za koji iznos i period tužiocu pripada razlika u ceni. i 637. i 3. U ponovljenom postupku otkloniće se propusti na koje je ukazano ovim rešenjem. važi ono što je zaista ugovoreno. 1.845. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu. kao i revalorizacija tako obračunatog duga. odnosno postojanju ugovorne odredbe o zabrani bilo kakve izmene ugovorom utvrđene cene.

pri čemu će imati u vidu sadržinu spornog ugovora. a ne o ugovoru o doživotnom izdržavanju. 29. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu. posebno o njegovom zdravlju i obavezi tužene da tužioca posle smrti sahrani. da je došlo do predaje sporne nepokretnosti i da su obaveze izdržavanja navedene u pismenoj redakciji ugovora).OBLIGACIONO PRAVO ni obračunaće se samo do datuma kada su shodno ugovoru radovi morali biti završeni. Utvrđeni procenat neplaćenih radova preračunaće se na sadašnju vrednost ukupno izvedenih radova i tako obračunata razlika dosuditi tužiocu. Ako prividan ugovor pokriva neki drugi ugovor. Pri tom. ovu. taj drugi važi ako su ispunjeni uslovi za njegovu pravnu valjanost (član 66. 1. utvrdiće se u kojem procentu su tako obračunati radovi ostali neisplaćeni. onda bi ugovor o kupoprodaji bio prividan (simulovan) i kao takav nevažeći. drugim rečima. ako je to bila prava volja ugovornih strana. 129/03 iz 2003. Iz obrazloženja: Pravna priroda pravnog posla ceni se prema sadržini i cilju koji su stranke ugovorom želele postići. u odgovoru na pitanje da li je tužilac mogao biti u izvinjavajućoj zabludi (čl. br.. st. prikrili zaključenjem ugovora o kupoprodaji. Prividan ugovor nema dejstva među ugovornim stranama. i 30. Važnost prividnog (simulovanog) i prikrivenog (disimulovanog) ugovora.46 - . Zakona o obligacionim odnosima). prvostepeni sud će. U konkretnom slučaju par. (pismena forma i overa pred sudom. 61. a za slučaj da tako obračunatu cenu ne pokrivaju uplate tuženog. broj 199/03 od 25. Nakon toga. “nepravog” ugovora o doživotnom izdržavanju koji bi važio samo ako bi bili ispunjeni odgovarajući uslovi. Naime. Iz obrazloženja: Ukoliko bi se u ponovnom postupku ispostavilo da su stranke htele i postigle saglasnost da zaključe pismeni ugovor upravo sa spornom sadržinom. Pritom sam obračun razlike u ceni se mora sačiniti u svemu u skladu sa ugovorenom metodologijom propisanom odredbom čl. godine) 84.2003. Sasvim je drugo pitanje da li je prava volja ugovornih strana bila da zaključe ugovor sa obavezama koje proističu iz kupoprodajnog odnosa. taj drugi važi ako su ispunjeni uslovi za njegovu pravnu valjanost. i 2. poći pre svega od ličnih svojstava tužioca odnosno od toga da li je obzirom na svoje životno iskustvo i obrazovanje bio u mogućnosti da razlikuje ugovor o doživotnom izdržavanju od ugovora o kupoprodaji. ZOO) u pogledu pravne prirode ugovora.12. odnosno član 31. ako bi bio tačan zaključak prvostepenog suda da je osnov obavezivanja kod tužioca u izdržavanju koje je on trebalo da dobija od tužene kroz odgovarajuće novčane mesečne naknade i stalnu brigu. koja nesumnjivo ukazuje da se radi o ugovoru o kupoprodaji. obračun sadašnje vrednosti izvedenih radova izvršiće se po važećim jediničnim cenama u vreme presuđenja za sve količine izvedenih radova. Gž. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. Prev. godine) 85. pravu volju. ali bi se postavilo pitanje važnosti prikrivenog (disimulovani) ugovora o doživotnom izdržavanju tzv. posebnih uslova ugovora. a ne po nazivu pravnog posla. no da su oni iz ko zna kojih razloga. ali ako prividan ugovor pokriva neki drugi ugovor.

čl. ugovora o zajmu i nepoštovanje roka vraćanja zajma. Te činjenice su u konkretnom slučaju. Zakona o obligacionim odnosima obavezali tuženog da tužiocu isplati utuženi iznos. Tuženi je tužiocu platio samo iznos od 1. ali pristaje da to ipak učini zbog nedopušteno izazvanog straha. koja je relevantna mana volje. godine do 2. podnosi se sudu opšte nadležnosti. glasnik RS". te je sud na osnovu tog činjeničnog osnova tuženog obavezao da tužiocu isplati utuženi iznos. osim zahteva sadrži i činjenice na kojima tužilac zasniva zahtev. po kojem tuženi tužiocu nije u potpunosti isplatio cenu. to su nižestepeni sudovi pravilno. godine) 86. stav 1. prema tužbi. a to postoji samo onda ako kod pravnih subjekata postoji svest o značenju i posledicama onog što se pravnim poslom želi učiniti i namera da se to učini.. Kako taj prividan ugovor pokriva pravno valjan ugovor o prodaji kamiona. prema odredbi člana 26.1945. Zakona o parničnom postupku.47 - . stav 1. Neosnovani su navodi revizije da je tužilac na ročištu održanom 29. čl. ZOO-a.2001. a da tuženi o tome nije obavešten. Ako je ugovorna strana ili neko treći nedopuštenom pretnjom izazvao opravdani strah kod druge strane. godine izmenio činjenični osnov tužbenog zahteva. Iz navedenog proizilazi da pravni poredak priznaje samo one ugovore. druga strana može tražiti da se ugovor poništi. druga strana može tražiti da se ugovor poništi. br. stav 2. po kojem je tuženi na ime cene tužiocu trebalo da plati iznos 5.10. Međutim. o čemu tuženi nije obavešten. godine u uslovima postojanja pritiska i prinude da se poklon učini.2001. tako da je ova zbog toga zaključila ugovor. godine.000 DM parnične stranke su 22. 18/91). ugovor je zaključen kada su se ugovorne strane saglasile o bitnim sastojcima ugovora. Prema članu 60.500 DM. Vezanost suda za životni događaj proizilazi iz člana 186. . u kojima su se ugovorne strane saglasile o bitnim sastojcima. a tužba za poništaj takvog ugovora.8. a za ostatak duga u iznosu od 4.8. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije.1952.10. zaključile prividan ugovor o zajmu.500 DM.2002. br. bitnim elementima konkretnog ugovora. ZOO-a. a tužilac na ročištu glavne rasprave.01. i 277. Iz obrazloženja: Naime. 395. a ne po osnovu pismeno zaključenog ugovora o zajmu. Zakona o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanju zemljišta koje je prešlo u društvenu svojinu po osnovu poljoprivredno zemljišnog fonda i konfiskacijom zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda ("Sl. ako je ugovorna strana ili neko treći nedopuštenom pretnjom izazvao opravdani strah kod druge strane.pretnja. 2621/02 od 30. Stoga ne stoje navodi revizije da je tužilac izmenio činjenični osnov tužbenog zahteva. Kada pravni subjekat pristupa i zaključuje ugovor iako i uprkos toga što zaključenje ugovora ne odgovara njegovoj pravoj volji. shodno članu 66. 262. tuženi na pripremnom ročištu. po kojem između ostalog tužba treba da. tako da je ova zbog toga zaključila ugovor. Prema članu 17. ništav je ugovor o poklonu zemljišta koji je učinjen u korist društvenog pravnog lica u periodu sprovođenja mera otkupa od 10. kod advokata. istakli su činjenicu da su bili u ugovornom odnosu po osnovu usmenog ugovora o predaji kamiona.OBLIGACIONO PRAVO nične stranke zaključile su usmeni ugovor o prodaji kamiona. Rev. postoji svesni nesklad između volje i njene manifestacije .

te da je prvotužilac kao strani ulagač uložio 1. 46/02 od 26. Dana 7. zaključe sporni ugovor o poklonu. a saglasno odredbi čl. jer tužioci nisu imali mogućnosti uvida u dokumentaciju o poslovanju društva. upravo i jedino bio razlog što su poklonodavci pristupili zaključenju ugovora o poklonu iz 1949.05. Na osnovu prednjih činjenica pravilan je pravni zaključak nižih sudova da tužioci osnovano traže poništaj sporazuma od 7.. Rev..4. s tim da R. Između stranaka došlo je do sukoba u novembru mesecu 1990. što čini 20% osnivačkog uloga i da je četvrtotuženi uložio 12.U.48 - . da je trećetuženi uložio 9.. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije.2002.. u korist društvenog pravnog lica u periodu sprovođenja mera otkupa. godine) . ugovor o prodaji udela vlasništva društva sa određivanjem vrednosti udela u iznosu od 1. u periodu između 1945.1991. u nameri da time navede drugog ugovarača da zaključi ugovor.761 dinar. trećetuženi vrši dužnost direktora. Kako je opravdani strah poklonodavaca. ukoliko jedan od ugovarača dovede drugog u zabludu u pogledu finansijskih rezultata zajedničkog preduzeća. da je drugotužilac uložio 12. a u nameri da time navedu tužioce da zaključe ugovor od 7. nema.Đ..1990. od strane tadašnjeg Gradskog narodnog odbora imalo je značenje neotklonjive opasnosti ugrožavanjem života poklonodavaca ukoliko ne zaključe ugovor o poklonu. broj 374/01 od 20. kao 20% osnivačkog uloga. i 65. godine.OBLIGACIONO PRAVO Privođenje pravnih prethodnika tužilaca na razgovor i stavljanje u izgled određivanje zatvora i drugog zla poklonodavcima i članovima njihove porodice." sa sedištem u B. godine zaključili ugovor o osnivanju društva sa ograničenom odgovornošću "T..M. Ugovorom je predviđeno da ulagači upravljaju srazmerno svojim ulozima... izbacio tužioce iz prostorija društva. što čini 20% osnivačkog uloga.01. ugovor je ništav. Sporazum od 7. što je kod njih izazvalo opravdani strah i nateralo ih je da 18. Bitnih povreda Zakona o parničnom postupku koje mogu biti osnov za pobijanje drugostepene presude u revizijskom postupku. kojom prilikom je tuženi R. godine. jer je zaključen u uslovima postojanja pritiska i prinude da se poklon učini. godine.03. te ne proizvodi pravno dejstvo. Prev.000 funti.747. U toku postupka prvostepenim sudom utvrđeno je da su tužioci i treće i četvrtotuženi dana 17.216 FF.1991.01.01. i 1952.02.. Svaka ugovorna strana imala je pravo uvida u dokumentaciju društva. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. Naime. što iznosi 30% osnivačkog uloga. Ugovor o prodaji udela društva sa ograničenom odgovornošću je rušljiv. godine zaključen je na osnovu dokumentacije koju su prezentirali tuženi. godine.00 dinara.967. te zbog toga tužioci osnovano traže poništaj tog ugovora.1991. Iz obrazloženja: Pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo kada je na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja u toku prvostepenog postupka potvrdio prvostepenu presudu u usvajajućem delu tužbenog zahteva. ZOO.2002. a nakon toga je došlo do potpunog prekida odnosa između stranaka. sve kako su to pravilno zaključili i niži sudovi. kao kupcima. tuženi su kod tužioca izazvali zabludu u pogledu finansijskih rezultata zajedničkog društva.1949. godine. kao i da učestvuje u dobiti srazmerno ulozima i učešću u kapitalu društva.761.V..01. 61. izazvan od strane pravnog prethodnika tužene.1991.00 tadašnjih dinara. godine tužioci su kao prodavci zaključili sa treće i četvrtotuženim. godine. koji iznos je uplaćen tužiocima. godine) 87.

taj drugi važi ako su ispunjeni uslovi za njegovu pravnu valjanost.09.03 1998.godine) 89.04. godine) 93. bez zajedničkog rizika. (Vrhovni sud Srbije.06.1997. Prividan ugovor nema dejstvo među ugovornim stranama. godine) 92. Simulovani ugovor o kupoprodaji stvari može se konverzijom preobraziti u ugovor o obezbeđenju potraživanja zalogom.05. Rev. ali ako prividan ugovor prikriva neki drugi ugovor. godine) 94. te stranka koja je u zabludi (koja inače ne bi zaključila takav ugovor) može tražiti poništaj ugovora zbog bitne zablude.194/94 od 20. Strana koja je u zabludi može tražiti poništaj ugovora zbog bitne zablude. godine) 90. (Iz odluke Vrhovnog suda Srbije Rev. godine) 88. Zabluda je bitna ako se odnosi na bitna svojstva predmeta. 649/97 od 08. Beograd Rev. 734/98 od 13. osim ako pri zaključenju ugovora nije postupala sa pažnjom koja se u prometu zahteva. 3900/95 od 19. Rev.07. (Vrhovni sud Srbije. (Vrhovni sud Srbije. u suštini ima drugi karakter. Rev. Ako jedna strana izazove zabludu kod druge strane ili je održava u zabludi u nameri da je time navede na zaključenje ugovora. Ako prividan ugovor prikriva neki drugi ugovor taj drugi važi ako su ispunjeni uslovi za njegovu pravnu valjanost. ali ako prividan ugovor prikriva neki drugi ugovor.49 - 95. 1217/97 od 03. 397/98 od 24.1995. godine) . taj drugi važi ako su ispunjeni uslovi za njegovu pravnu valjanost. 1291/97 od 03. godine) 91. druga strana može zahtevati poništaj ugovora i onda kad zabluda nije bitna. Taj ugovor je ugovor o zakupu. (Vrhovni sud Srbije. Ugovor o zajedničkom poslovanju zaključen između stranaka u kome se unapred priznaje tužiocu kao vlasniku objekta "garantovana dobit". Beograd Prev.OBLIGACIONO PRAVO Prividan ugovor nema dejstva među ugovornim stranama.1997. dok druga strana ne može koristiti sudsku zaštitu za potraživanja iz takvog ugovora. .01.1998.1994. (Vrhovni sud Srbije. (Vrhovni sud Srbije.1998. Rev. Rev.1997. (Vrhovni sud Srbije.06. 611/95 od 30. U konkretnom slučaju radi se o prividnom ugovoru koji pokriva neki drugi ugovor.

Ugovor. te su saglasni i sa sadržajem pisanih dokaza. nalazeći da su iskazi međusobno saglasni. te po ovom osnovu tuženi duguje tužiocu plaćanje preostalog iznosa od 265. Prvostepeni sud je iz iskaza imenovanog svedoka utvrdio da je isti.2006. Zakona o obligacionim odnosima. godine. godine. u ukupnoj vrednosti od 1.član 630. prvostepeni sud je pravilno utvrdio da je tužilac izveo radove ugovorene pismenim ugovorom od 10. fakturisane tuženom naznačenim računom po pozicijama. i to iz izjašnjenja sudskog veštaka građevinske struke kao i iskaza tužioca kao parnične stranke. Iz obrazloženja: Ugovor o građenju je ugovor o delu kojim se izvođač obavezuje da u ugovorenom roku prema određenom projektu sagradi određenu građevinu na određenom zemljištu ili da na takvom zemljištu odn. u vezi člana 630. iskaza imenovanih svedoka koje je sud u vezi sa spornom okolnošću u celosti prihvatio. postojanje pisane saglasnosti ima i upis istih od strane naručioca radova u građevinskom dnevniku. Pravilan je zaključak prvostepenog suda da. stav 1. koji ih prilikom izvođenja nije osporio. stav 2. godine. zbog koga je forma propisana.08.00 dinara. postojanje pisane saglasnosti za izvođenje naknadnih radova kod ugovora o građenju ima i upis istih od strane naručioca radova u građevinskom dnevniku. Značaj pisanog naloga (saglasnosti) tj. Zakona o obligacionim odnosima.000. kao ni od strane investitora) uneo naloge tužiocu za izvođenje spornih naknadnih radova .08. a sve to na osnovu člana 262. U konkretnom slučaju. Prvostepeni sud je pravilno utvrdio da su sve pozicije naknadnih radova. smatra se punovažnim iako nije zaključen u toj formi. na već postojećem objektu izvrši kakve druge građevinske radove. Relevantne odredbe: Zahtev zakona da ugovor bude zaključen u određenoj formi važi za sve kasnije izmene i dopune tog ugovora .2005. u građevinski dnevnik (koji nije predočen sudu i veštacima od strane tuženog.0000. kao rukovodilac radova kod tuženog. za čije se zaključenje zahteva pisana forma.265. Zakona o obligacionim odnosima) 96. Ugovor o građenju mora biti zaključen u pisanoj formi . značaj pisanog naloga odn.član 630. stav 1. koje je tužilac izvodio na predmetnom objektu. od čega je tužilac avansno naplatio iznos od 1.50 - . da je sa vrstom i obimom istih bio upoznat i nadzorni organ. i člana 277.30 dinara. ni u pogledu kvaliteta. osim ako iz cilja.08. Zakona o obligacionim odnosima.2005.30 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 13. stav 1.član 67. 67 – 73.119. u svemu prema ponudi od 04. kod ugovora o građenju. Zakona o obligacionim odnosima. a naručilac se obavezuje da mu za to isplati određenu cenu . ako su ugovorne strane izvršile u celini ili u pretežnom delu obaveze koje iz njega nastaju. Prvostepeni sud je pravilno utvrdio da je tužilac izveo i naknadne radove. očigledno proizlazi što drugo član 73. bile naručene od strane tuženog.119.OBLIGACIONO PRAVO FORMA UGOVORA (Čl. Zakona o obligacionim odnosima. stav 1. ni u pogledu količine izvedenih radova.

s obzirom da je tuženi istu cenu prihvatio tako što je te cene (uvećane za određeni iznos) fakturisao investitoru od 14. tako i po dopunskim ponudama i aneksima ugovora. kao prethodne odn. pri čemu je kroz cenu svojih pozicija naplatio i radove koje je. naknadne za njegov račun izveo tužilac. a ovaj u toku postupka nije osporio vrednost izvedenih radova od strane tužioca. 12981/11(1) od 09. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. iako ih u okončanim situacijama nije iskazao. fakturisao investitoru. Prvostepeni sud je pravilno zaključio da je. 12981/11(2) od 09.11. proizvodi pravno dejstvo kada su građevinski radovi u celini izvršeni. svrha pismene forme ugovora o građenju je da se naglasi ozbiljnost ugovora i lakše utvrđivanje njegove sadržine. Suprotno stanovište bilo bi protivno načelu savesnosti i poštenja.tužioca. ali je ispunjen u celini od jedne ugovorne strane. na iste dao pismenu saglasnost. Iz njega je utvrdio da je tuženi realizovao naplatu kompletno ugovorenog posla sa investitorom. s obzirom da stranke nisu uslovile plaćanje radova od strane tužioca kao podizvođača njihovom prethodnom naplatom tuženog od investitora. saglasnosti tuženog. Naime. godine. izvedene od strane tužioca. kako po osnovnoj ponudi i ugovoru. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda.OBLIGACIONO PRAVO po zahtevu naloga ovlašćenog lica tuženog.09. Pravilan je zaključak prvostepenog suda da činjenica da li je naknadno izvedene radove od strane tužioca tuženi naplatio od investitora nije pravno relevantna u konkretnom slučaju. Prvostepeni sud je pravilno odlučio kada je usvojio tužbeni zahtev. Pž. prvostepeni sud je pravilno utvrdio da je fakturisana cena od strane tužioca dogovorena između stranaka. kao stručan i dokumentovan. ali je ispunjen u celini od strane jedne ugovorne strane. Iz obrazloženja: Pravilan je zaključak prvostepenog suda da ugovor o građenju.2011.11. godine) 97. uz pravilnu primenu navedenih odredbi Zakona o obligacionim odnosima. u konkretnom slučaju . koji nije bio zaključen u pismenoj formi. Osim ako iz cilja zbog koga je forma propisana očigledno proizlazi što drugo.51 - . na taj način. postignuta i ako ugovor nije zaključen u pismenoj formi.2011. ugovor za čije se zaključenje zahteva pismena forma smatra se punovažnim iako nije zaključen u toj . Svrha je postignuta i onda ako ugovor nije zaključen u pismenoj formi. što se utvrđuje iz iskaza svedoka kao i iz činjenice da je tuženi naknadne radove. međutim. Prvostepeni sud je prihvatio nalaz i mišljenje imenovanog veštaka. Pž. nesporno da je postojala usmena saglasnost stranaka u vezi sa izvođenjem naknadnih radova. U vezi sa cenom naknadnih radova. što znači da je tuženi pismeno tražio od tužioca izvođenje spornih radova. Svrha je. kako je pravilno zaključio prvostepeni sud. kao izvođača naknadnih radova.2006. godine) 98. Svrha pismene forme ugovora o građenju (kao i drugih ugovora za koje je zakon propisao obaveznu formu) je da se naglasi njegova ozbiljnost i omogući lakše utvrđivanje sadržine. i kada bi se smatralo da nije bilo pisanog naloga odn. te je.

11516/10 od 13.52 - . čiji sadržaj tuženi nije osporio.i društveni interes. Stranke tako materijalnim radnjama konvalidiraju jedan formalni nedostatak. Prvostepeni sud je pravilno imao u vidu i činjenicu da je. Potpisivanjem zaključka i prihvatanjem svih finansijskih obaveza u vezi sa izgradnjom parka.2011. Zakona o obligacionim odnosima. predsednik navedene Opštine istakao da su radovi na parku izvedeni i da je posao izvršen.01. Ugovor o reprogramu ne prikriva ugovor o zajmu ukoliko ne postoji roba koja se daje u zajam. . pa i naknadnih radova.02.i društveni interes.08. koja mora biti dostavljena protivnoj strani da bi proizvela dejstvo. navedena u okončanoj situaciji od od 26. Iz obrazloženja: Prema članu 67.posledice raskida. Pž. U pogledu ugovora za čije je zaključenje zakonom propisana obavezna pisana forma. Pž.član 73. a u ovom slučaju . Tako stranke materijalnim radnjama konvalidiraju jedan formalni nedostatak. obaveze koje iz njega nastaju. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda. kao i naknadno izvršene radove. jer je članom 687. godine. a u ovom slučaju . i izjava o raskidu mora biti data u pisanoj formi i dostavljena protivnoj strani da bi proizvela pravna dejstva . u celini ili u pretežnom delu.2011. prilikom davanja iskaza u svojstvu parnične stranke. naknadno dao saglasnost za celokupno izvršen posao. na koji način štite lični. koja ima za posledicu da ugovor prestaje da proizvodi pravno dejstvo. a imajući u vidu i da je specifikacija svih radova. Zakona o obligacionim odnosima. zakonski zahtev da ugovor bude zaključen u određenoj formi važi i za sve docnije izmene ili dopune ugovora. stav 2.OBLIGACIONO PRAVO formi ako su ugovorne strane izvršile. Sledi da u konkretnoj stvari izjava o raskidu mora biti učinjena u pisanoj formi. na koji način štite lični. I izjava o raskidu je u suštini izjava o izmeni ugovora. je na tuženom kao naručiocu posla. obaveze koje iz njega nastaju. Iz obrazloženja: Ugovor za čije se zaključenje zahteva pismena forma smatra se punovažnim iako nije zaključen u toj formi ako su ugovorne strane izvršile. statutarni zastupnik tuženog je svojim potpisom i overom pečatom navedene Opštine konvalidirao tj. godine) 100. osim ako iz cilja zbog koga je forma propisana očigledno ne proizlazi što drugo .2008. Zakona o obligacionim odnosima za ugovor o licenci zakonom propisana obavezna pisana forma. u celini ili u pretežnom delu. 829/11 od 10. godine) 99. Teret dokazivanja činjenice da je blagovremeno reklamirao izvršene radove. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda.

nije mogla biti predmet ugovora o zajmu. čiji je manjak konstatovan. ugovorom o zajmu obavezuje se zajmodavac da preda u svojinu zajmoprimcu određenu količinu novca ili kojih drugih zamenljivih stvari. prema članu 557. Tužilja i tužena su postigle sporazum o kupovini suvlasničkog udela tužene po ceni od 22. ne može izjaviti. st. on će važiti. Odredbom člana 402. U konkretnom slučaju.. Rev. Međutim. stav 4. predmet ugovora o reprogramu je predaja stvari određenih po rodu. budući da nema predmeta ugovora (robe).ukoliko prividan ugovor o reprogramu prikriva ugovor o zajmu .500 Eura. pravilno je primenjeno materijalno pravo kada je usvojen zahtev tužilje za utvrđenje prava svojine na jednoj polovini dela kuće i zgrada upisanih na nave. Naime. Iz obrazloženja: Tužena i njen brat (suprug tužilje) su zemljišnoknjižni suvlasnici sa po jednom polovinom idealnog dela kuće i zgrade upisanih kao zemljišnoknjižna tela II i III na katastarskoj parceli 107/1 površine 3. Stoga disimulovan ugovor o reprogramu ne proizvodi pravno dejstvo. Zakona o prometu nepokretnosti. te tužilac po tom ugovoru nema pravo na kamatu zbog neispunjenja obaveze tuženog da tužiocu preda robu u rokovima određenim ugovorom.53 - .onda važi ugovor o zajmu. ugovor parničnih stranaka o reprogramu ne prikriva ugovor o zajmu. osporava se utvrđeno činjenično stanje. te bi shodno citiranoj zakonskoj odredbi tužilac imao pravo na isplatu ugovorene kamate. Zakona o obligacionim odnosima. što ovde nije slučaj. Zakona o obligacionim odnosima. Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja. Dakle. prema članu 66. Tužena je naknadno odbila da potpiše i overi pismeni ugovor o kupoprodaji.2004. Kada priznanica ima sve elemente pismenog ugovora o kupoprodaji (označenje ugovornih strana. Tužena se potom iselila i predala prodatu nepokretnost u državinu tužilji. Navodima revizije da tužilac tuženom nije dao na zajam robu. Tužilja je isplatila ugovorenu cenu što je potvrđeno sačinjavanjem priznanice koju su potpisale obe ugovorne strane. jasno proizlazi da . Zakona o parničnom postupku. S tim u vezi. prividan ugovor nema dejstvo među ugovornim stranama. godine) 101. odnosno istu količinu stvari iste vrste i istog kvaliteta. koja se daje na zajam. Međutim. ako ispunjava uslove iz člana 557. 430/2004 od 02. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije.. ako prividan ugovor pokriva neki drugi ugovor. sa zakonskom zateznom kamatom počev od navedenog datuma. te roba. i 2. po osnovu manjka robe. Ugovorom o reprogramu konstatovano je da tuženi ima obavezu prodaje robe tužiocu. ali samo u slučaju da je ovaj simulovan ugovor prikrivao pravno valjan ugovor o zajmu. a zajmoprimac se obavezuje da mu vrati posle izvesnog vremena istu količinu novca. ako su ispunjeni uslovi za njegovu pravnu valjanost.77 ari KO M. 1. ispunjeni su uslovi za konvalidaciju pismenog neoverenog ugovora o prodaji u smislu člana 4. Zakona o obligacionim odnosima.12. već novac iskazan kroz robu.OBLIGACIONO PRAVO Iz obrazloženja: Pravilnom primenom materijalnog prava nižestepeni sudovi su odbili tužbeni zahtev za isplatu naznačenog iznosa na ime obračunate kamate. Zakona o obligacionim odnosima predviđeno je da odredbe ovog zakona o ugovornoj kamati shodno važe i za ostale obaveze koje imaju za predmet stvari određene po rodu. predmet prodaje i ugovorenu cenu) i nepokretnost je predata u posed kupcu koji je isplatio ugovorenu cenu. a zbog čega se revizija shodno članu 385.

2546/01 od 07.54 - . jer u konkretnom slučaju ugovor nije ni nastao. i 73. Kako je ugovor između stranaka u celosti izvršen. tužilja je po osnovu valjanog pravnog posla stekla pravo svojine na nepokretnostima koje su bile predmet zaključenog ugovora o prodaji.2002. to su se stekli uslovi za konvalidaciju pismenog. a sudski neoverenog ugovora o prodaji. jer nisu ni učestvovali u njegovom zaključenju. sin tužilje se oženio. Bitni elementi ugovora o poklonu su predmet ugovora i namera da se poklon učini. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. u svojstvu predlagača. koja je eksproprijisana rešenjem Opštinskog sekretarijata za stambeno komunalne delatnosti i urbanizam. Zakona o obligacionim odnosima. a sudski neoverenog ugovora o prodaji. predmet prodaje i ugovorena cena. Tužilje su – kako proizilazi iz utvrđenog činjeničnog stanja . jer nema saglasnosti volja stranaka za nastanak ugovora o poklonu. godine) . stav 4. U vanparničnom postupku određivanja naknade za eksproprisane nepokretnosti. Kao zaostavština tužiljinog sina ostavinskim rešenjem tretiran je i stan u koji se uselio. pa on neće nastati dok se ne postigne saglasnost o bitnim elementima.i treće-tuženih. zaključile poravnanje po kome je tužiljama kao naknada za eksproprisane nepokretnosti preneto vlasništvo četiri stana. U konkretnom slučaju ugovor nije nastao.02. s obzirom da su u njoj označeni prodavac i kupac.OBLIGACIONO PRAVO denoj katastarskoj parceli. U poravnanju je konstatovano da se korisnik eksproprijacije ne protivi da se stanovi koji su predmet ovog poravnanja raspodele tako što će ih koristiti sin i kći jedne od tužilja. u smislu člana 4. niti namere da se poklon učini . saglasnost poklonoprimca da primi poklon i postojanje namere da se poklon učini je minimum koji se mora ispuniti kod svakog ugovora o poklonu. a pomenuto poravnanje nisu potpisali sin i kći jedne od tužilja. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. Dakle. Iz priznanice koju je tužilja kao kupac i tužena kao prodavac potpisala. kao i zahtev tužilje za uknjižbu ovog prava u zemljišnoj knjizi. dobio dvoje dece i potom umro bez testamenta. Zakona o prometu nepokretnosti. u smislu člana 72. imajući u vidu da navedena priznanica ima sve elemente pismenog. U međuvremenu. svakoj po dva. tužilje su. Ti stanovi dodeljeni su tužiljama kao suvlasnicama. tužilja ušla u posed kupljenih nepokretnosti i isplatila tuženoj ugovorenu cenu. drugo.Opštinom i SIZ-om za stambeno komunalnu delatnost opštine. Na osnovu svih razloga. Revizija br. godine) 102. U reviziji tuženih se neosnovano ističe da je bilo uslova za primenu odredbe člana 73 Zakona o obligacionim odnosima za konvalidaciju ugovora kome nedostaje forma. Iza njegove smrti za naslednike su oglašeni tuženi na po 1/3.animus donandi. uz utvrđenje prava vlasništva tužilja. Tužilje nisu imale nameru da učine poklon. Drugostepeni sud je pravilno procenio da zaključenim poravnanjem između trećih lica nije nastao ugovor o poklonu između tužilja i sada pokojnog sina jedne od tužilja kao pravnog prethodnika prvo-. zbog čega su tužilje vlasnice stanova koji su predmet spora. sa protivnikom predlagača . Zato se ne može govoriti o osnaženju ugovora kome nedostaje forma. Iz obrazloženja: U ovom sporu se zahtev tužilja odnosi na utvrđenje nepostojanja ugovora o poklonu nepokretnosti između kao poklonodavaca i tuženih kao poklonoprimaca.bile suvlasnice na stambenoj zgradi sa pomoćnim objektima. 212/04 iz decembra 2004. proizilazi da je tužilja prodala tuženoj predmetnu idealnu polovinu. Rev.

jer nisu ni učestvovali u njegovom zaključenju. Tužilje nisu imale nameru da učine poklon. Cilj zbog koga je članom 10. Ugovor o poklonu je dvostrani i jednostrano obavezan pravni posao kojim se saglasnošću volja vrši prenos određenog prava sa jednog lica na drugo bez naknade. kao zaostavština tužiljinog sina tretiran je i stan u koji se uselio. Zakona o prometu nepokretnosti propisana forma ugovora je sigurnost pravnog prometa i ostvarivanje javnog interesa. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. svakoj po dva. . dobio dvoje dece. osim ako iz cilja zbog koga je forma propisana očigledno ne proizilazi što drugo. jeste minimum koji se mora ispuniti kod svakog ugovora o poklonu. Neosnovano se u reviziji tuženih ističe da je bilo uslova za primenu odredbe člana 73. Samim tim. Rev. a potom umro bez testamenta. jer nema saglasnosti volja stranaka za nastanak ugovora o poklonu. Za naslednike iza njegove smrti oglašeni su tuženi na po 1/3. U konkretnom slučaju ugovor nije nastao. Stoga se ne može govoriti o osnaženju ugovora kome nedostaje forma. U međuvremenu sin tužilje se oženio.animus donandi. godine) Ugovor za čije se zaključivanje zahteva pismena forma sa overenim potpisima ugovarača smatra se punovažnim. Bitni elementi ugovora o poklonu su predmet ugovora i namera da se poklon učini.55 - 104. Iz obrazloženja: Zahtev tužilja u ovom sporu odnosi se na utvrđenje nepostojanja ugovora o poklonu nepokretnosti između tužilja sa jedne strane kao poklonodavaca i tuženih sa druge strane kao poklonoprimaca i utvrđenje prava vlasništva tužilja. zbog čega su tužilje vlasnice stanova koji su predmet spora. niti namere da se poklon učini . a pomenuto poravnanje nisu potpisali sin i kći jedne od tužilja. iako nije zaključen u toj formi. zaključile poravnanje po kome je tužiljama kao naknada za eksproprisane nepokretnosti preneto vlasništvo četiri stana. Ugovor neće nastati dok se ne postigne saglasnost o bitnim elementima. Ti stanovi dodeljeni su tužiljama kao suvlasnicima. Ostavinskim rešenjem.Opštinom i SIZ-om za stambeno komunalnu delatnost opštine. Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilje su bile suvlasnice na stambenoj zgradi sa pomoćnim objektima koja je eksproprisana rešenjem Opštinskog sekretarijata za stambeno komunalne delatnosti i urbanizam. U poravnanju je konstatovano da se korisnik eksproprijacije ne protivi da se stanovi koji su predmet ovog poravnanja raspodele tako što će ih koristiti sin i kći jedne od tužilja. U vanparničnom postupku određivanje naknade za eksproprisane nepokretnosti tužilje su u svojstvu predlagača. saglasnost poklonoprimca da primi poklon i postojanje namere da se poklon učini.02. ako su ugovorne strane izvršile.2002. obaveze koje iz njega nastaju. u celini ili u pretežnom delu. (Vrhovni sud Srbije Rev. sa protivnikom predlagača . 4520/92) . drugo i trećetuženih. 2546/01 od 07.OBLIGACIONO PRAVO 103. jer u konkretnom slučaju ugovor nije nastao. Pravilno je drugosteeni sud zaključio da zaključenim poravnanjem između trećih lica nije nastao ugovor o poklonu između tužilja i sada pokojnog sina jedne od tužilja kao pravnog prethodnika prvo. Zakona o obligacionim odnosima za konvalidaciju ugovora kome nedostaje forma.

Tužilac je žalbu uložio iz svih razloga iz čl.04. Ukazao je na odredbe Zakona o javnim preduzećima. Iz obrazloženja: Prvostepenom presudom je odbijen tužbeni zahtev kojim je traženo da se utvrdi ništavost ugovora sklopljenog između stranaka. Istakao je postojanje bitne povrede odredaba postupka iz čl. Zaključivanje ugovora ne podleže nikakvoj formi. Prema čl.1998. odnosno da je pogrešno utvrdio činjenice na kojima je zasnovao presudu kojom je odlučeno o zahtevu za utvrđenje ništavosti. Pravilno je prvostepeni sud našao da istaknuti razlozi ne prouzrokuju ništavost predmetnog ugovora. jer je prvostepeni sud našao da za ništavost nema uslova. Zakona o obligacionim odnosima (dalje: ZOO). st. 55. Žalba tužioca nije osnovana. ispunile svoje obaveze po tom ugovoru. Smatra da ima osnova za ništavost. javnom poretku ili dobrim običajima. jer nije bilo saglasnosti osnivača na zaključeni ugovor u kom smislu tužilac smatra da je isti ništav. ukoliko su ugovorne strane.56 - . godine) 106. . iako nije zaključen u toj formi smatra se punovažnim.1996. javnom poretku ili dobrim običajima. USLOV (Čl. U obrazloženju iste presude je navedeno da nema osnova za ništavost predmetnog ugovora s obzirom na to da je isti potpisalo ovlašćeno lice. ZPP navodeći da je izreka presude nerazumljiva. 4. Zakona o obligacionim odnosima ništav je ugovor koji je protivan prinudnim propisima. Rev. 74 – 76. protivrečna sama sebi i razlozima presude. Ništav je ugovor koji je protivan prinudnim propisima. te da tužilac snosi krivicu za činjenicu da nije nastupio odložni uslov. 361. godine) 105. 360. 1621/98 od 15. 74.OBLIGACIONO PRAVO Plodouživanje se može konstituisati i na osnovu usmene saglasnosti volja. br. u kom smislu je nastupila funkcija ostvarenja uslova saglasno odredbi čl. (Vrhovni sud Srbije. Viši trgovinski sud je ispitao pobijanu presudu u granicama žalbenih navoda i izvršio uvid u spis. tač. U razlozima koje je istakao tužilac nema nijednog razloga koje ZOO poznaje kao razloge ništavosti. Zakona o parničnom postupku (dalje: ZPP). 3608/96 od 13. te je stoga isti ugovor ništav kao i iz razloga što je isti potpisao direktor tužioca bez saglasnosti osnivača pri čemu se pozvao na odredbu čl. te postoji protivrečnost o bitnim činjenicama između stanja u spisu i navoda obrazloženja. st. Smatra da je prvostepeni sud nepotpuno utvrdio činjenično stanje. Zakona o obligacionim odnosima) 107. osim ako je zakonom drukčije određeno. Prvostepeni sud nije našao nijedan razlog koji bi prouzrokovao ništavost predmetnog ugovora u kom smislu je odbio zahtev u tom delu. Svojim zahtevom tužilac traži da se utvrdi ništavost predmetnog ugovora navodeći da nije ispunjen odložni uslov u pogledu stupanja ugovora na snagu. 12. Pismeni ugovor. 103. 2. Rev.11. ZOO. (Vrhovni sud Srbije. u celini ili pretežnom većinom.

ZOO u pogledu potrebne saglasnosti za potpisivanje ugovora odnosno sa nepostojanjem ugovora. Obaveza naknade troškova školovanja postoji kada je dužnik tako ugovorio za slučaj da ga ne završi u roku i stupi na dužnost. Sa napred izloženog. Stupanje ugovora na snagu u slučaju nastupanja odložnog uslova i ništavost ugovora su različiti pravni instituti i nemaju dodirnih tačaka. niti ostao u profesionalnoj službi. Ugovor je ništav jer nisu ispunjeni uslovi iz čl. . 55.OBLIGACIONO PRAVO Odredbe ugovora sadržane u čl. (Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu.01. dospele Ugovorne obaveze moraju se ispuniti. ZPP. 5471/10 od 19. Odsustvo saglasnosti organa kao uslov za zaključenje ugovora u smislu čl. Nepostojeći ugovor ne može biti ništav. pa se stoga ne može ni utvrditi ništavost. Stoga je prvostepena odluka pravilna i na zakonu zasnovana. Gž. 103. Ovo jasno proizlazi iz formulacije koju je tužilac upotrebio s obzirom na to da je tražio da se utvrdi da je ugovor "ništav" tj.12. iz navedenih razloga. Kako tuženi to nije učinio. ukazuju na postojanje odložnog uslova. ZOO. to je i po stavu Apelacionog suda u obavezi da tužiocu nadoknadi troškove školovanja. 5499/09 od 8. Neispunjenje odložnog uslova ne podrazumeva ništavost ugovora. 3. 55. jer nije sa uspehom završio školovanje na Vojnoj akademiji. godine) 108. za potpisivanje ugovora. Iz obrazloženja: Tuženi je zaključenjem ugovora o školovanju u Vojnoj akademiji zasnovao svoju obavezu da školovanje završi u roku i da po njegovom završetku stupi na dužnost profesionalnog oficira vojske. Pž. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. da neće proizvoditi pravno dejstvo. godine) 109.2011. Pravilno je. Iz petituma zahteva proizlazi da je tužilac tražio da se utvrdi da ugovor ne proizvodi dejstvo usled ništavosti. a ožalbena presuda potvrđena. Do nastupanja raskidnog uslova. 375. te s obzirom na to da nijednim dokazom u toku postupka niti navodom tužilac nije ukazao na postojanje uzroka ništavosti u smislu kako Zakon o obligacionom odnosima poznaje i definiše taj institut. Drugostepeni sud ukazuje da u pogledu ovakvog zahteva nije bilo potrebe preispitivati utvrđeno činjenično stanje s obzirom na to da navodi samog tužioca omogućavaju primenu prava s obzirom na skup činjenica kojima je tužilac obrazložio svoj zahtev. Tužilac meša ništavost ugovora sa uslovom iz čl. a na osnovu čl. a taj uslov bude i ostvaren. 19.57 - . ne prouzrokuje ništavost već takav ugovor nije ni nastao odnosno u takvoj situaciji nema ugovora jer nema ovlašćenog lica. Iz navedenih razloga žalba tužioca je odbijena kao neosnovana. odlučeno je kao u izreci presude. Tužilac meša ova dva instituta.2009. i čl. odbijen tužbeni zahtev kojim je traženo da se utvrdi ništavost predmetnog ugovora.

sporazuma određeno da se tuženi obavezuje da od momenta sklapanja ugovora sa Saveznom direkcijom za imovinu SRJ na zakup lokala u M. Ništav je ugovor u kome je postavljen odložni ili raskidni uslov protivan prinudnim propisima.. Odložni uslov je nemoguć i kao takav je ništav u . a prema odredbi člana 74..2001. na kome je zakupac tužilac.... Stranke su to želele da urade kroz vid zamene zakupca. lokal u M.. na kom poslovnom prostoru je zakupac tužilac.. čiji zakupac je tužilac.06. Nije sporno da Savezna direkcija za imovinu SRJ nije dozvolila promenu zakupca na lokalu u M..2011..06.J.OBLIGACIONO PRAVO Iz obrazloženja: Razlozi prvostepenog suda zbog kojih nalazi da ne postoji obaveza tuženog za isplatu dospelih rata pre nastupanja raskidnog uslova . Tužilac je predmetni poslovni prostor pa i poslovni prostor koji je kao zakupac koristio tuženi do otkaza.. Između stranaka je ugovoreno da ugovor prestaje onda kada tuženi kao osiguranik ne isplati tri uzastopne rate. broj 31..J. Naknadno zaključeni sporazum od 5..nisu jasni. da je članom 2..2001. javnom poretku ili dobrim običajima. (Iz Rešenja Višeg suda u Valjevu. broj 31. u ulici M. pa je ugovor zaključen pod nemogućim odložnim uslovom ništav.. Zakonom o imovini SRJ određeno je na koji način se izdaju u zakup poslovni prostori sa kojima raspolaže Država SRJ.... u B.J..J..J.J. broj 31. Iz obrazloženja: Pobijanom prvostepenom presudom odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tuženi da tužiocu preda u posed poslovni prostor slobodan od lica i stvari koji se nalazi u B.01.. godine........ Zakona o obligacionim odnosima ugovor prestaje važiti kada se raskidni uslov ispuni. godine zaključile sporazum kojim su članom 1. Imperativnim propisom.. tj. 33/11 od 19. broj 30.J.31.. Gž. 30. a nemoguć raskidni uslov smatra se nepostojećim. isprazni od svih lica i stvari lokal u zgradi Muzeja automobila u M.J. dobio namenski na neodređeno vreme i bez naknade i nije imao ovlašćenje da njegovu predaju odlaže dobijanjem saglasnosti za davanje tuženom u zakup poslovnog prostora u M. odredile da su saglasne da po dobijanju saglasnosti Savezne direkcije za imovinu SRJ i Administrativne komisije SRJ o izmeni nosioca zakupa lokala u M. To znači da do tada strane ugovornice moraju svoje obaveze ispunjavati. Stranke su ugovorile obavezu tuženog da se iz predmetnog poslovnog prostora iseli ukoliko mu Savezna direkcija za imovinu SRJ izda u zakup drugi lokal tj. a on je bio da tuženi sa Saveznom direkcijom za imovinu SRJ zaključi ugovor o zakupu poslovnog prostora u M.. površine oko 17 m2 prostorija do ulice sa posebnim ulazom. od strane Savezne direkcije za imovinu SRJ.. broj 31. da je članom 3. 31 sa Muzeja automobila na tuženog izvrše zamenu lokala. a to u roku od 15 dana. Saveznoj direkciji za imovinu SRJ na kom lokalu je zakupac bio tužilac. određeno da zajedno podnesu zahtev za izmenu nosioca zakupa lokala u J. broj 31. Takvo raspolaganje strankama nije dozvoljeno. Sporazuma od 5.06. br. koji trenutno koristi..58 - . Prvostepeni sud je zauzeo pravni stav da tužilac nema pravo na predaju predmetnog poslovnog prostora sa razloga što nije ispunjen uslov iz člana 3. stav 3. Prvostepeni sud utvrđuje da su stranke 5. godine) 110.2001.. godine između tužioca i tuženog ne uživa sudsku zaštitu..

(Iz presude Vrhovnog suda Srbije. Pž. Ugovor o kupoprodaji se prema odredbi člana 454. Iz obrazloženja: Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja. Zakona o parničnom postupku za uvažavanje žalbe i preinačenje ožalbene presude usvajanjem odbijenog tužbenog zahteva.04. Ne uživa sudsku zaštitu u smislu člana 3. te ni primljeni devizni novac. br. Ugovor mora biti i overen kod nadležnog organa. ta odredba je opšti propis i ima slabiju pravnu snagu od posebnog propisa iz člana 4. prema odredbi člana 79. godine nije overen od nadležnog organa i ne može proizvoditi pravno dejstvo ugovora o prometu nepokretnosti. Zakona o obligacionim odnosima.OBLIGACIONO PRAVO smislu člana 75. Ugovor o kupoprodaji mora biti overen od nadležnog organa. Rev. godine) 112. Kapara se daje u trenutku zaključenja ugovora. stav 1. kao znak da je ugovor nastao i kao sredstvo obezbeđenja izvršenja tog ugovora. stav 2. . od 09. ZOO kapara je iznos koji jedna ugovorna strana daje drugoj ugovornoj strani u trenutku zaključenja ugovora. Naime. Stranke su zaključile pismeni predugovor o kupoprodaji nepokretnosti – stana. Zakona o prometu nepokretnosti. U ovakvoj procesnoj situaciji stekli su se zakonski uslovi iz člana 373. Zakona o parničnom postupku. ZOO primljeni iznos deviznog novca u momentu zaključenja predugovora vrati. Ništava odredba ne proizvodi pravno dejstvo. Neoveren ugovor ne proizvodi pravna dejstva pa isplaćeni iznos nema karakter kapare kao sredstvo obezbeđenja. a kad nema ugovora nema ni kapare koja nastaje u trenutku zaključenja ugovora. pošto predugovor o kupoprodaji stana od 8.59 - . postoji obaveza tužene da saglasno odredbi člana 210. nema karakter kapare kao sredstva obezbeđenja.1999.2005. Kako je tužilac kao kupac u momentu zaključenja takvog predugovora tuženoj kao prodavcu na ime kapare dao 12.500 DM. tačka 2. broj 2246/02 od 29.02. s obzirom da taj novčani iznos nema karakter kapare. Zakona o obligacionim odnosima) 111. ugovor o kupoprodaji stana nije zaključen i tužena primljeni novčani iznos nije vratila.2002. stav 3.2. međutim. 79 – 83. Bez overe nema ugovora. stav 2. ZOO zaključuje u pisanoj formi. stav 1. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda u Beogradu. nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su zaključili da je tužena u obavezi da tužiocu vrati novčani iznos primljen u momentu zaključenja predugovora o prometu nepokretnosti. 108/2005. godine) KAPARA I ODUSTANICA (Čl.

Opština H. dogovor o isplati određenog iznosa na ime cene ne može se smatrati kaparom. budući da se ista i dalje vodila na ime prethodnih vlasnika sa kojima je tuženi svojevremeno razmenio svoj jednoiposoban stan u Novom Sadu.60 - 116. Rev. Ako u trenutku zaključenja ugovora jedna strana da drugoj strani izvestan iznos novca ne može se pretpostaviti da taj iznos čini kaparu.11..04. To je izričito predviđeno odredbama člana 4. Ako je neizvršenje ugovora o kupoprodaji rezultat objektivnih tržišnih uslova onda strana koja je dala kaparu može tražiti vraćanje kapare. 2654/97 od 03. u Crnoj Gori. sagrađenu na parceli broj 183. ukupne površine oko 100 m2. (Iz odluke VSS. 2657/97 od 05. godine) 114. Rev. jer kapara je akcesorna i ne može postojati bez ugovora. (Iz odluke Vrhovnog suda Srbije. Rev..02. Rev. 4347/02 od 13. i 3. godine) 115. Zakona o obligacionim odnosima kapara se daje u trenutku zaključenja ugovora. o čemu su sačinili i pismenu priznanicu u kojoj je konstatovana a isplata navedenog iznosa na ime kapare s mogućnošću njenog povraćaja za slučaj nemogućnosti tužioca da uđe u posed te kuće ili iz nekih vanrednih razloga. (Vrhovni sud Srbije.000 DEM na ime kapare. zatim što je kuća bila manje površine od one koju je saopštio tuženi... Beograd. kao i određenih nedostataka građevinske prirode.1999.. naselje J. koje je vratio septembra meseca 1999. Rev. Pozvao je tuženog na povraćaj datog iznosa.2002.. a kako do ugovora nije došlo osnov za isplatu se nije ostvario.1997. Ako ugovor nije nastao.06. Pošto je nesporno da Ugovor o kupoprodaji nije zaključen u pismenoj formi i overen on nije ni nastao.1997.OBLIGACIONO PRAVO Iz obrazloženja: U postupku pred prvostepenim sudom je utvrđeno (a to utvrđenje u svemu je prihvatio i drugostepeni sud) da je tužilac sa tuženim dana 1. godine) 113. godine. 4388/97) . povodom čega mu je isplatio na ruke 20. kao znak da je ugovor nastao i kao sredstvo obezbeđenja izvršenja tog ugovora. Prema odredbama člana 79. godine) Ako ugovor o prometu nepokretnosti nije zaključen u pismenoj formi ni overen. Kada je prilikom zaključenja ugovora o kupoprodaji data kapara a ugovor o kupoprodaji ne važi.10. ali ne u dvostrukom iznosu. (Iz odluke Vrhovnog suda Srbije. godine dogovorio kupovinu kuće tuženog u mestu K. ali je tuženi to odbio. jer se kapara mora izričito ugovoriti. obaveštavajući tuženog da odustaje od kupovine njegove kuće. 1997. onda se izvršena isplata ne može smatrati kaparom. Otuda se izvršena isplata jedino može uzeti kao isplata budućeg avansa. Tužilac je istom prilikom od tuženog dobio ključeve od navedene kuće. zbog nesređenog zemljišno-knjižnog stanja.. a u roku od pet meseci od dana prijema. dati iznos se ne smatra kaparom i vraća strani ugovornici koja ga je dala.. koje je u međuvremenu tužilac uočio. Zakona o prometu nepokretnosti. (Vrhovni sud Srbije. pa je tuženi dužan da primljeni iznos vrati. stav 2. . 3166/97 od 14.

Po shvatanju Vrhovnog suda osnovano se u reviziji ističe da se zaključak sudova o neosnovanosti tužbenog zahteva u celini ne može za sada prihvatiti kao pouzdan. (Vrhovni sud Srbije Rev. ZOO. pa ovlašćeno lice prekorači ovlašćenje i kupi veću količinu robe. st. sud može na zahtev zainteresovane stranke smanjiti preterano veliku kaparu. faktičko je pitanje. onda proizilazi da je tuženi naknadno odobrio kupovinu veće količine robe. Beograd. Beograd. Iz obrazloženja: Prvostepenom presudom. Rev. 3114/97) 118. 120. godine) . odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilaca da se obaveže tuženi da mu vrati na ime date ugovorne kapare iznos od 500 dinara. jer je utvrđeno da je tužilac odgovoran za neizvršenje ugovora o kupoprodaji traktora.1997. kao sporedan. P. U navedenoj odredbi nije međutim. Ako ugovarači nisu zaključili pismeni ugovor o kupoprodaji nepokretnosti prodavac nema pravo da zadrži kaparu. (Vrhovni sud Srbije. koja je potvrđena drugostepenom presudom. Rev.61 - .OBLIGACIONO PRAVO Ugovor o kapari kao akcesoran ne može biti samostalan predmet pobijanja u smislu zahteva tužbe .godine) 117. Očigledno je namera zakonodavaca bila da o tome odlučuje sud kao faktičkom pitanju u svakom konkretnom slučaju. 5788/97) 119.02. (Iz presude Okružnog suda u Zrenjaninu Gž.Rev. pa to treba uzeti i u obzir u ovom sporu. deli sudbinu glavnog ugovora . a bez pobijanja kupoprodajnog ugovora kao glavnog ugovora. a tuženi tu robu proda drugom licu za veći iznos. uzimajući u obzir u svakom konkretnom slučaju odnos visine date kapare i glavne ugovorne obaveze.ugovora kojeg obezbeđuje. 4. (Vrhovni sud Srbije. 1054/91 od 14. Ugovor o kapari. 44/95 od 08. Da li je ugovorena preterano velika kapara. Ovo zato.400 dinara.11.05. o kome odlučuje sud na zahtev stranke za smanjenje kapare.1995. godine) 121.1991. 1489/95 od 26. precizno navedeno koja je to preterano velika kapara. Prema navodima tužioca data kapara u iznosu od 500 dinara prelazi 1/3 glavne ugovorne obaveze u iznosu od 1. (Vrhovni sud Srbije. Prema odredbi člana 80. Kada je tuženi izdao ograničeno ovlašćenje za kupovinu robe.raskida ugovora o kapari i predaje u posed stambene zgrade. te se prema tome radi o preterano velikoj kapari.

iako ne duguje. Neovlašćeno zastupani može naknadno odobriti ugovor na zahtev druge strane da se o tome izjasni u primerenom roku. . u kome nije stajalo ograničenje da tu nepokretnost ne može prodati tuženom. zaključi ugovor o kupoprodaji sa predugovaračem ili trećim licem.62 - . Istim predugovorom tužilja se obavezala da zaključi ugovor o prodaji sa kupcem ili trećim licem koga on odredi. Zaključila je predugovor sa imenovanim predugovaračem o prodaji i nepokretnosti mu predala u državinu. Iz obrazloženja: Strana koja je neovlašćeno zastupana nije dužna da drugoj strani izričito izjavi protivljenje zaključenju ugovora. stav 3. Za naknadno odobrenje potreban je izričit pristanak – član 88. a na osnovu kojeg ugovora će biti izvršen prenos vlasništva. godine) 123.12. jer ugovor nije ni zaključen. u ime tužilje kao prodavca. Po navedenom punomoćju. Pž. Zakona o obligacionim odnosima) 122. tužilja je overila i punomoćje pred Opštinskim sudom kojim je ovlastila imenovanog zastupnika da. koji ugovor je overen pred Opštinskim sudom. 84 – 88. Zbog toga su irelevantne odredbe ugovora o tome da je tužilac izvršio ugovornu obavezu predajom pošiljke preporučeno preko pošte. Zakona o obligacionim odnosima. koji zbog zaključivanja od strane neovlašćenog lica ne može stvarati prava i obaveze za lica u pismenu označena kao ugovorne strane. Utvrđeno je sledeće činjenično stanje: tužilja je bila vlasnik predmetne katastarske parcele i vlasnik objekta na njoj. imenovani zastupnik je. kao ni ostale odredbe istog ugovora. Toga u konkretnom slučaju nije bilo. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. jer odredbe o ovoj vrsti dokazivanja predviđene ugovorom nemaju pravnog dejstva. pravilan je zaključak nižestepenih sudova da je predmetna parcela prodata u skladu sa izdatim punomoćjem zastupniku. Tom prilikom. 14301/10 od 23. Ona to u suštini i nisu. Iz obrazloženja: Tužbeni zahtev tužilje za poništaj spornog ugovora o prodaji naznačene katastarske parcele sa objektima koji se nalaze na njoj je nižestepenim presudama .2010. u njeno ime i za njen račun.00 dinara.000. Zastupnik može zaključiti ugovor o prodaji sa bilo kojim licem ukoliko mu je izdato punomoćje za prodaju nepokretnosti koje ne sadrži ograničenje u pogledu ličnosti kupca.po oceni Vrhovnog kasacionog suda pravilno odbijen.OBLIGACIONO PRAVO O ZASTUPANJU UOPŠTE (Čl. Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja. niti je dužna da vraća ono što joj druga strana dostavlja. zaključio ugovor o kupoprodaji sa tuženim za kupoprodajnu cenu od 120.

Da je tužilac saglasno zaključenom ugovoru objavio i isporučio predmetne publikacije tuženom za 1996-2001. Imajući u vidu da je punomoćnik tužilje postupao u granicama svojih ovlašćenja. Takođe se postavlja kao sporno da li su se stranke potpisivanjem ugovora.OBLIGACIONO PRAVO Relevantne odredbe: Ugovor koji zaključi zastupnik u ime zastupanog lica i u granicama svojih ovlašćenja obavezuje neposredno zastupanog i drugu ugovornu stranu . Zaključenje ugovora od strane neovlašćenog lica obavezuje neovlašćeno zastupanog samo ako on ugovor naknadno odobri. Tuženi osporava da je primio publikacije. da je navedeni ugovor punovažan. Rev. nije ovlašćeno lice za zastupanje tuženog. radnik knjigovođa koji po priloženim normativnim aktima tuženog nije bilo ovlašćeno lice. Na strani tuženog ugovor je potpisao i overio pečatom P. Prvostepeni sud će utvrditi da li je sporni odnos rezultat nesporazuma s obzirom da su akviziteri tužioca. tj. kao i narednih deset izdanja ove publikacije.63 - .J. Nesporna je činjenica da radnik tuženog J. usled čega su nižestepeni sudovi pravilnom primenom materijalnog prava odbili tužbeni zahtev za poništaj ugovora o prodaji predmetne nepokretnosti tuženom. čime su se po članu 26. saglasile o njegovim bitnim elementima. tuženi – protivtužilac naručio od tužioca – protivtuženog da mu u registru žiro-računa SRJ 1996/97. a tužilac da mu po izlasku isporuči pomenutu publikaciju na CD. Zakona o obligacionim odnosima. čime se dovodi u sumnju da je predmetni ugovor odobren. to zaključeni ugovor obavezuje tužilju kao zastupano lice. a ne . Usvajajući tužbeni zahtev tužioca. Punomoćnik može preduzimati samo one pravne poslove za čije je preduzimanje ovlašćen . godinu i u potpunosti ispunio svoju ugovornu obavezu.član 91.član 85. U toku postupka tuženi je isticao da je radnik tuženog doveden u zabludu da popunjava statističke podatke.P. iako nije potpisan od ovlašćenog lica tuženog. Zakona o obligacionim odnosima saglasile o njegovim bitnim elementima. te su shodno tome obavezali tuženog na plaćanje kupoprodajne cene za isporučene publikacije. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je utvrdio da je po ugovoru broj 000162. Vrhovni sud nalazi da se osnovano revizijom tuženog i zahtevom za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca ukazuje da su odluke nižestepenih sudova zasnovane na pogrešnoj primeni materijalnog prava. zbog čega je činjenično stanje ostalo neutvrđeno. objavi njegov matični broj. Iz istih razloga tuženi je i osporio tužbeni zahtev tužioca. (Iz Presude Vrhovnog kasacionog suda. Zakona o obligacionim odnosima. šifru delatnosti. u skladu sa članom 26. Sudovi zaključuju ovu činjenicu na osnovu fotokopije izvoda sa CD i potvrde PTT o prijemu paketa. godine) 124. potpis izdejstvovali tako što su potpisnika doveli u zabludu da potpisuje drugu vrstu pismena. Sudovi su stanovišta da je tužena zadržavanjem isporučenih publikacija naknadno odobrio predmetni ugovor. 729/2010 od 20. stav 1.2010. kako je to navedeno u toku postupka od strane tuženog. a ne da zaključuje ugovor. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima.05. nižestepeni sudovi nalaze da su stranke potpisale predmetni ugovor. Stoga se dovodi u sumnju zaključak nižestepenih sudova da je tužbeni zahtev tužioca osnovan. a odbili protivtužbeni zahtev tuženog za poništaj tako zaključenog ugovora. Utvrđeno je i da zakonski zastupnik tuženog nije dao naknadno odobrenje zaključenjem spornog ugovora. U ponovljenom postupku otkloniće se propusti na koje je ukazano ovim rešenjem.

i čl. R. Štaviše lice koje je takav ugovor potpisalo za tuženog nije postupalo sa pažnjom dobrog privrednika u smislu odredbe člana 61. 1. nema mesta zaključivanju nižestepenih sudova da je tuženi docnijim postupcima konvalidirao sporni pravni posao. Zakona o obligacionim odnosima. U konkretnom slučaju utvrđeno je da je sporni ugovor za tuženog potpisao njegov komercijalista V. godine) 125. kao ni konvalidacijom ranije pravnog posla. Ugovor koji je u ime pravnog lica potpisan od strane neovlašćenog punomoćnika može proizvesti pravna dejstva samo ako ga isti naknadno odobri. ili pak punomoćnika po zaposlenju. Zakona o obligacionim odnosima. Tom prilikom on je potpisao i potvrdu da je predmetnu otpremnicu ugovor potpisao i primio u originalu. potpisan i protumačen od obe ugovorne strane. sudovi nisu na nesumnjiv način utvrdili da li je tuženom isporučena navedena publikacija.OBLIGACIONO PRAVO ugovor. protumačen i uredno potpisan ne može isto učiniti i ovlašćenim punomoćnikom tuženog. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. To je izričito propisano odredbom člana 85.12. Zakona o obligacionim odnosima. Činjenica da je to lice potpisalo izjavu da je ugovor pročitan. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju u prvostepenom postupku parnične stranke su 6. ugovor koji je u ime pravnog lica potpisan od strane neovlašćenog punomoćnika može proizvesti pravna dejstva samo ako ga isti naknadno odobri. pa samim tim i da li su se stekli zakonom propisani uslovi za obavezivanje tuženog po osnovu ugovora zaključenog od strane neovlašćenog lica. Prev. Stoga je na temelju ovakvog činjeničnog stanja usvojen tužbeni zahtev za isplatu ugovorene cene registra žiro računa.2003. jer je tuženi osporio priloženu fotokopiju prijema na pošto koju je priložio tužilac od 30. Ukoliko je tuženi odbio da primi štampanu publikaciju za 1996. stav 2.. uredno popunjem. što ugovor zaključen između pravnih lica može predstavljati pravno valjan posao samo u slučaju kada je isti potpisan od strane njihovih zakonskih zastupnika ili ovlašćenih punomoćnika. jer je isto zasnovano na pogrešnoj primeni materijalnog prava.12. Postojanje naknadnog odobrenja zastupanog pravnog lica je uslov koji je izričito propisan odredbom člana 88. Ovaj ugovor je u ime i za račun tuženog kao kupca potpisao njegov komercijalista V. 00960. Tužilac je kao prodavac registra žiro računa preduzeća SRJ 1995/96 i za docnije godine uredno izmirio svoju ugovornu obavezu. st. stav 1. Vrhovni sud ne prihvata izneto pravno stanovište.R.1995.64 - . godine. Stoga se pitanje pravne valjanosti spornog ugovora ne može temeljiti na toj činjeni. godine zaključile ugovor po otpremnici br. stav 1. Ovo stoga što naknadno slanje novih izdanja registra žiro-računa tuženom ne može voditi zasnivanju novog dužničko-poverilačkog odnosa u situaciji kada nema pravnog osnova za takvo ponašanje tužioca. njegovo docnije ćutanje o naknadno izvršenoj isporuci registra žiro-računa ne može smatrati prihvatanje nove ponude. Nižestepeni sudovi su tako odlučili jer nalaze da u zaključenju spornog ugovora nije postojala zabluda na strani lica koje je isti potpisalo u ime tuženog. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima. 12/03 od 06. ali nije raspravljeno da li je on to učinio u svojstvu ovlašćenog punomoćnika.1996. U vezi s tim sud će saglasno odredbi člana 88. Ovo iz razloga. 86. godinu. Sem toga.Tuženi nije isplatio ispostavljene mu fakture. dok je protivtužbeni zahtev za poništenje spornog ugovora odbijen. To proizilazi iz odredbe člana 42. U protivnom. stav 1.11. Zakona o obligacionim odnosima oceniti da je odobren ugovor. Ukoliko je tuženi izričito odbio da po tom osnovu stupi u ugovorni odnos sa tužiocem. broj 224/03 i Pzz.

potpisalo neovlašćeno lice. Iv. U konkretnom slučaju je sporno da li su potpisnici ugovora saglasni o njegovim bitnim elementima. bez značaja je činjenica da li se registri nalaze kod tuženog.. sa kojom je ugovorila kupoprodajnu cenu od 100. kao i činjenica da su dostavljeni registri stavljeni na raspolaganje tužiocu. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda u Beogradu.1999. Zbog toga se postavlja pitanje da li je lice koje je takvo pismeno potpisalo u ime tuženog to učinilo u uverenju da potpisuje samo otpremnicu. pravilno je prvostepeni sud utvrdio da je sporni ugovor. a bez uticaja na pravnu valjanost ugovora je činjenica da je ugovor snabdeven pečatom tuženog. Iz obrazloženja: Prvostepenom presudom odbijen je zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da mu isplati iznos od 2.. Ugovor koji je zaključio zastupnik u ime zastupanog lica u granicama svojih ovlašćenja.10. već na izričitom ili prećutnom ovlašćenju datom potpisniku ugovora da u ime i za račun tuženog može zaključiti takav pravni posao. što pismeno potpisano od strane predstavnika tuženog nosi naslov otpremnica br..2003. tu kuću proda. pa je stupila u pregovore sa tužiljom. obavezuje neposredno zastupanog i drugu ugovornu stranu. vlasnika kuće u V. Kod izričite izjave tuženog da ne odobrava zaključeni ugovor.65 - . Međutim.70 dinara sa kamatom po zakonu počev od 11. 1998. 419/03 od 18.1998. na kome se zasniva potraživanje tužioca.10. ili pak postoji nesporazum o njegovoj pravnoj prirodi. a ne ugovor. Pž. Takav ugovor ne obavezuje tuženog. godine) 127. godine iz koga nesumnjivo proizilazi da tuženi nije naknadno odobrio zaključenje spornog ugovora.813. ili pak ugovor. Iz obrazloženja: Tužena S. S. broj ____/99 od 9. i u slučaju kada potpisnik ugovora ima ovlašćenje za njegovo zaključenje neophodno je da potpis istog predstavlja izraz saglasnosti volja o bitnim elementima ugovora..000 DEM i od nje primila deo te cene u iznosu od 10. na koju tužilac ukazuje u žalbi. ali i sitno odštamapni tekst ugovornih odredbi..2002.000 DEM vrati. U protivnom.OBLIGACIONO PRAVO ci. Zakona o obligacionim odnosima smatra se da je ugovor zaključen.12. godine) 126.04. To pismeno sadrži podatke otpremnice. godine. Pravilno je prvostepeni sud ocenio i dopis tuženog od 14. bez obzira što je potpis o njegovom zaključenju dat od ovlašćenog lica. 00960. tim pre što je tuženi pozvao tužioca da preuzme registre sam ili da mu ih dostavi poštom. Naime. To je izričito propisano odredbom člana 63. a shodno odredbi člana 26. . tužilja je odustala od kupoprodaje i zahteva od tužene da joj primljeni iznos od 10. Ukoliko je ugovor potpisalo neovlašćeno lice. ako postoji nesporazum o predmetu ili pravnoj prirodi ugovora isti ne nastaje. Samo u tom slučaju. osnovu i predmetu obaveze tuženog. je imala ovlašćenje da u ime i za račun svojih vlastodavaca. Zakona o obligacionim odnosima. godine do isplate i ukinuto rešenje o izvršenju Privrednog suda u B. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije.000 DEM. broj 6859/01 od 05. Osim toga. Prev.07. takav ugovor ne obavezuje stranku i bez uticaja je na pravnu valjanost ugovora da je ugovor snabdeven pečatom te stranke. Ovo iz razloga.

Iz tih razloga tuženi je reagovao čim je saznao da su navedene ugovore potpisala lica koja za to nisu ovlašćena. i 2. Prev.12. 1. 3299/96 od 28. Odmah po saznanju da su ti ugovori potpisani od strane neovlašćenog lica tuženog i po prijemu publikacija tuženi je obavestio o tome tužioca i uz dopis povratio mu publikacije koje je tužilac isporučio na osnovu navedenih ugovora.01. Zakona o obligacionim odnosima je propisano da ugovor koji je zaključio zastupnik u ime zastupanog lica u granicama svojih ovlašćenja. zastupani je u obavezi samo ukoliko odobri prekoračenje.2001.OBLIGACIONO PRAVO Nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su odbili tužbeni zahtev tužilje zbog nedostatka pasivne legitimacije tužene. Na osnovu izvedenih dokaza u toku prvostepenog postupka niži sudovi su zaključili da ugovori na koje se poziva tužilac ne proizvode nikakvo pravno dejstvo jer su ti ugovori potpisani od strane tuženog od neovlašćenog lica i to prevarnom radnjom predstavnika tužioca. Revizijski sud u celosti prihvata pravni zaključak nižih sudova. pa su zbog toga i navodi u reviziji tužioca u vezi s tim neosnovani. kao njihov zastupnik. Rev. Sama po sebi činjenica što su ugovori na koje se poziva tužilac bili snabdeveni pečatom tuženog ne znače da su ti ugovori pravno valjani. 579/01 od 12. 3100/02 od 04. Sama činjenica što je ugovor overen pečatom preduzeća ne znači da je ugovor i potpisan. Pod istim uslovima i ostali pravni poslovi zastupnikovi proizvode pravno dejstvo neposredno prema zastupanom licu. koji je ovlastio tuženu za zastupanje u zaključenju ugovora. te je obavestio o tome tužioca.cenu za isporučene publikacije. .1997. članom 85.2002. niti su ti ugovori kasnije odobreni od strane ovlašćenog predstavnika. Rev. obavezuje neposredno zastupanog i drugu ugovornu stranu. na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja u toku prvostepenog postupka pravilan je pravni zaključak nižih sudova da navedeni ugovori ne proizvode pravno dejstvo jer nisu potpisani od strane ovlašćenog predstavnika tuženog. Iz navedenih razloga prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se tuženi obaveže da mu povrati navedene publikacije. pa tužena nije pasivno legitimisana u ovom sporu. odnosno da su isti potpisani od strane ovlašćenog lica. Naime. prijem dela kupoprodajne cene tužene od tužilje ima isto pravno dejstvo kao da ih je preuzeo prodavac. a drugostepeni sud je potvrdio prvostepenu presudu. godine) . Tužena nije subjekt obaveze povodom koje je došlo do spora. jer je te ugovore od strane tuženog potpisalo neovlašćeno lice. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. Zbog toga tužilac neosnovano traži da mu tuženi plati protivvrednost . Naime. st. (Vrhovni sud Srbije. Iz obrazloženja: Tuženi je tvrdio da navedeni ugovori nisu zaključeni.09. Prema tome. a time i zaključen od strane ovlašćenog lica. godine) Kada zastupnik prekorači granice ovlašćenja. jer je pregovore o kupoprodaji vršila u ime i za račun svojih vlastodavaca. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. tuženi je uz dopis povratio odmah te publikacije tužiocu i račune navodeći da ne postoji pravno valjan ugovor između parničnih stranaka.66 - 129. a kada je tužilac fakturisao cenu za navedene publikacije i iste isporučio tuženom. godine) 128. kao i da mu plati protivvrednost tih publikacija.

Zakona o obligacionim odnosima. Iz obrazloženja: Na utvrđeno činjenično stanje pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su usvojili prigovor nedostatka stvarne legitimacije. 3654/03 od 29. godine) . jer su celokupan njegov rad tretirali kao pravni posao u korist trećeg lica. godine) 130. Rev. Beograd Rev. U konkretnom slučaju ugovor o punomoćju među strankama nije zaključen da bi u smislu člana 148. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. Pošto je tužilac u predmetima za koje je ispostavio troškovnik tuženom radio u ime i za račun trećeg lica koje je bilo u sastavu Inicijativnog odbora. Zakona o obligacionim odnosima je ništav i stoga ne može obavezivati prodavca. 1023/95 od 17. i 91.1030/96 od 12. Zakona o obligacionim odnosima. Zakona o obligacionim odnosima) 131.04. 122 – 124. Prema odredbi člana 89. pravilan je zaključak prvostepenih sudova da tužilac ne može potraživati od tuženog naknadu troškova postupka u kojima je zastupao suprotnu stranu. Neosnovano je isticanje u reviziji tužioca da su nižestepeni sudovi pogrešno primenili materijalno pravo. Zakona o obligacionim odnosima. bez obzira koliko je vremena prošlo od zaključivanja do odobravanja ugovora.2004.09. PUNOMOĆJE (Čl. i odbili zahtev tužioca za naknadu troškova postupka koji je vodio protiv tuženog. Punomoćje je ovlašćenje koje vlastodavac. daje punomoćniku da ga može zastupati. Ako je pravna sigurnost nastupila naknadnim odobravanjem ugovora.03.67 - 132. . Zakona o obligacionim odnosima proizvodio pravno dejstvo i da bi tužilac mogao da zahteva troškove spora na osnovu člana 89. stav 1.OBLIGACIONO PRAVO Ako neovlašćeno zastupano lice naknadno odobri ugovor koji je u njegovo ime zaključio drugi. stav 1. pravnim poslom. (Vrhovni sud Srbije. primena propisa o primerenom roku za izjašnjavanje o odbravanju ugovora je izlišna. 89 – 94. godine) Kupoprodajni ugovor o kupoprodaji nepokretnosti koji je u ime prodavca zaključilo lice koje nije imalo pismenu punomoć za zaključenje ugovora u smislu čl. 90. ugovor važi. u vezi sa čl.1996. (Iz presude Okružnog suda u Zrenjaninu Gž.1997. niti je prodavac naknadno odobrio zaključenje ugovora u smislu člana 88. punomoćje je ovlašćenje za zastupanje koje vlastodavac pravnim poslom daje punomoćniku.

GG nije imao novca kod sebe. ali da su se zbog složene procedure odlučili za zaključenje ugovora o kupoprodaji a ne ugovora o doživotnom izdržavanju. pri čemu je iz iskaza svedoka utvrđeno da pok. prvostepeni sud je ocenio da je zaključen prividan ugovor o kupoprodaji i da ne postoji dokaz da je cena i isplaćena. ali će zbog nedostatka forme biti nevažeći i prikrivani ugovor . Gž. a nakon smrti prodavca.68 - . U ugovoru je konstatovano da je cena na dan zaključenja i overe ugovora isplaćena.ugovor o doživotnom izdržavanju. godine) . (Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu. i 101. potvrdio je da je pokojni GG želeo da zaključi ugovor o doživotnom izdržavanju sa tuženim VV. Ugovorom je predviđeno je da se kupac može ubaštiniti na nepokretnostima posle smrti prodavca. Svedok SS. U slučaju kada su ugovorne strane zaključenjem ugovora o kupoprodaji nepokretnosti imale nameru da prikriju zaključenje ugovora o doživotnom izdržavanju. a prodavac je zadržao doživotno plodouživanje na nepokretnostima koje su predmet ugovora. kupac će ga sahraniti i snositi sve troškove oko i posle sahrane. između GG. Zakona o obligacionim odnosima) 133. Iako je u ugovoru navedeno da je kupoprodajna cena isplaćena. Ni ugovor o doživotnom izdržavanju. GG za života govorio da ima zaključen ugovor o doživotnom izdržavanju sa tuženim VV. pošto se prodavac brinuo o kupcu poslednjih deset godina. 99. Zakona o obligacionim odnosima. 7649/10 od 1. što znači da je prava volja ugovornih strana bila da zaključe ugovor o doživotnom izdržavanju.06. zaključen je i overen ugovor o kupoprodaji koji je za predmet imao prenos prava svojine na kući i prenos prava korišćenja dvorišta. prvostepeni sud je pravilno zaključio da je prava volja pok. prvostepeni sud je pošao od odredbe čl. kao kupca. svedoci SS1 i SS2 su potvrdili da je pok. kao prodavca i VV. Odlučujući o tužbenom zahtevu. GG bila da zaključi ugovor o doživotnom izdržavanju. Zakona o obligacionim odnosima našao da je zaključeni ugovor o kupoprodaji simulovani pravni posao i kao takav nevažeći. ima elemente ugovora o doživotnom izdržavanju.OBLIGACIONO PRAVO TUMAČENJE UGOVORA (Čl. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju. kojim je predviđeno da ugovor o doživotnom izdržavanju mora biti zaključen u pismenom obliku i overen od strane sudije. te da je u suprotnom ugovor ništav. ugovor o kupoprodaji biće nevažeći. u skladu sa običajima sredine. Po oceni Apelacionog suda. koji je dužan da pre overe pročita strankama ugovor i primaoca izdržavanja naročito upozori na to da imovina koja je predmet ugovora ne ulazi u njegovu zaostavštinu i da se njome ne mogu namiriti nužni naslednici. Takođe. ne može proizvoditi pravno dejstvo. koji je sačinio predmetni ugovor. a ne ugovor o kupoprodaji. te je primenom odredbe člana 66. tako da je ovaj element ugovora unet samo radi simulovanja ugovora o kupoprodaji. 99 – 102. koji nosi naslov ugovor o kupoprodaji. tuženog. pa je našao da predmetni ugovor.2011. koji je prikrivan ovim ugovorom o kupoprodaji. s obzirom na to da nisu ispunjeni uslovi iz člana 195. kao i da će kupac o prodavcu lično brinuti i starati se nakon potpisa i overe ugovora i pomagati u njegovom izdržavanju. a da su samo zbog izbegavanja složene procedure koja je propisana za zaključenje ugovora o doživotnom izdržavanju zaključili ugovor o kupoprodaji. Zakona o nasleđivanju.

godine.2010. U tekstu poravnanja upotrebljen je termin "nesrećan slučaj". godine. poravnanje je pripremljeno od strane Vojnog pravobranilaštva i nejasnoća u pogledu nezgode i nesrećnog slučaja ima se . Tužilac je rođen 1943. godine. godine a tužena 1950.000. Rev. Oni posebno analiziraju prouzrokovanje štete zbog ranjavanja a posebno zbog samog zarobljavanja.tumačiti u korist oštećenog.1988. Naime. Pravnu prirodu ugovora. 2795/2010 od 26. upotreba termina "nesrećan slučaj" ukazuje da je zajednička namera stranaka bila priznanje naknade štete zbog ranjavanja. u novembru 1989. Po stanovištu Vrhovnog suda. .1996. Pri tome. godine) 135. a ne i zbog zarobljavanja i njegovih eventualnih posledica. što ukazuje da je zajednička namera strana bila priznanje naknade štete zbog ranjavanja. Iz obrazloženja: U tekstu poravnanja uopšte se ne pominje činjenica da je tužilac zarobljen i da mu se naknada nematerijalne štete priznaje i zbog zarobljavanja.05. ali bez uplate otkupne cene stana. bez razmatranja eventualne štete i pogoršanja zdravstvenog stanja (što se kasnije dogodilo zbog zarobljavanja i umanjenja životne aktivnosti zbog tog štetnog događaja.oo DM) navodi na zaključak da su stranke prilikom obeštećenja imale u vidu samo činjenicu nanošenja teške telesne povrede i njene posledice u tom momentu i u budućnosti. dajući u pogledu nastupanja i težine posledice veći značaj ovom drugom.3. a tužena je za vreme trajanja braka radila u preduzeću "U. pošto je do tada uplaćeni doprinos tužioca za stambenu izgradnju u celini pokrivao otkupnu cenu stana. godine. a ne i zbog zarobljavanja i njegovih eventualnih posledica.prema članu 100.69 - . Pri tome. nejasnoće u pogledu tumačenja termina "nezgoda" i "nesrećan slučaj" imaju se tumačiti u korist oštećenog. Zakona o obligacionim odnosima . Predmetni stan je dodeljen tužiocu kao vojnom licu. Iz obrazloženja: U prvostepenom postupku je utvrđeno da su tužilac i tužena zaključili brak 29.5. u situaciji kada je predlog poravnanja pripremio zastupnik.OBLIGACIONO PRAVO 134. koji je razveden 23. relativno niska visina naknade utvrđena poravnanjem za tri vida štete (od oko 2. odnosno da li se radi o teretnom ili dobročinom ugovoru. Tužilac je penzionisan 30. Tužilac je stan otkupio na svoje ime po ugovoru o otkupu stana od 20. inače dominantnog i u odnosu na ukupnu štetu). Osim toga.7.1993. godine kao nosiocu stanarskog prava. (Iz Presude Vrhovnog kasacionog suda. pravna priroda nekog pravnog posla ceni se prema sadržini prava i obaveza koji proizilaze iz postignute saglasne volje stranaka i prema posledicama koje pravni posao proizvodi. opredeljuje osnov (kauza) ugovora kao neposredni pravni cilj obavezivanja ugovornih strana." u V.1988. Da se radi o dva odvojena uzroka štete može se zaključiti i iz nalaza i mišljenja veštaka.12. radi rešavanja stambenih potreba njegove porodice koju je tada činila i tužena kao njegova supruga. godine i oboje imaju po jedan brak iza sebe i decu iz ranijih brakova.

koju je i stambeno obezbedio tako što je bio saglasan da ona bude određena za nosioca stanarskog prava na stanu koji je dobio u toku prvog braka. koje su stranke opredelile da zaključe poravnanje. godine i pravu volju ugovornih strana prilikom njegovog zaključenja. o kojima je napred bilo reči. stranke su najpre stavile van snage poravnanje od 7.70 - .4.1993. odnosno da li se radi o teretnom ili dobročinom ugovoru. prvostepeni sud je bio dužan da pođe najpre od sadržine pismene isprave o poravnanju iz koje proizlazi da stranke konstatuju da je stan isplaćen jednokratnom uplatom iz sredstava koja su zajednički stekli u toku trajanja braka.1993.1993. br.8. zatim da su imali u vidu da je tužilac veći deo novca dobijenog prodajom svoje očevine dao sinovima iz prvog braka. Kod ovakvog stanja stvari. kao neposredni pravni cilj obavezivanja ugovornih strana. Tužilac je tužbom podnetom 22. godine. već predstavlja ugovor o deobi predmetnog stana koji je njihova zajednička imovina stečena u toku trajanja braka. stav 1. godine. i konačno da je tužbeni zahtev neosnovan u delu kojim je traženo da navedeno poravnanje predstavlja ugovor o poklonu stana a da je samim tim i neosnovan zahtev za opoziv poklona.1993. prvostepeni sud je zaključio da poravnanje ne prikriva ugovor o poklonu. godine. Drugim rečima. te da je stoga namera stranaka bila da tužena kao druga tužiočeva supruga bude u ravnopravnom položaju sa prvom suprugom i da su sve to bili razlozi koji su opredelili stranke da zaključe ovo drugo poravnanje od 27. tražio da se utvrdi da poravnanje od 27. stranke su bile ovlašćene da međusobnim sporazumom utvrde da otkupljeni stan predstavlja bračnu tekovinu i da sporazumom utvrde odnose povodom sticanja tog stana.4.1993. pravna priroda nekog pravnog posla ceni se prema sadržini prava i obaveza koji proizilaze iz saglasne volje stranaka i prema posledicama koje pravni posao proizvodi. da je na ime izdržavanja bivše supruge plaćao 30% od svoje penzije.OBLIGACIONO PRAVO Na dan 7. godine (drugo poravnanje). Na osnovu svega navedenog. s tim da tužilac zadrži pravo doživotnog uživanja na stanu. pravnu prirodu ugovora. posle zaključenja prvog poravnanja. godine (prvo poravnanje). s obzirom na objektivno utvrđene činjenice (stan nije ni bio plaćen . Po nalaženju Okružnog suda. po kom ugovoru su se stranke saglasile da stan pripadne tuženoj u isključivu svojinu.1996. prvostepeni sud pravnu prirodu spornog poravnanja utvrđuje uzimajući u obzir razloge i motive.8. tada važećeg Zakona o braku i porodičnim odnosima. uz pravo uknjižbe u zemljišnim i drugim javnim knjigama. da otkupna cena prilikom otkupa stana nije plaćena. Utvrđujući pravnu prirodu poravnanja od 27. Prilikom ocene pravne prirode spornog poravnanja od 27. Međutim. u smislu člana 327. godine. opredeljuje osnov ugovora (kauza). prikriva ugovor o poklonu i da se ugovor opozove zbog grube neblagodarnosti poklonoprimca. kao što svakako nije tačno. godine. koja su zajednički stekli tokom trajanja braka i s obzirom na činjenicu da je doprinos tužene prilikom otkupa stana bio veći. da bi zatim tužilac priznao tuženoj isključivo pravo svojine na navedenom stanu iz razloga što je stan isplaćen jednokratnom uplatom iz sredstava. Nije bilo sporno da je predmetni stan dodeljen tužiocu za vreme trajanja braka stranaka te da je tada tužena bila član tužiočevog porodičnog domaćinstva.1993. stranke želele da i tužena kao tadašnja tužiočeva supruga posle tužiočeve smrti bude obezbeđena od eventualnih naslednih pretenzija na stan tužiočeve dece iz prvog braka. neposredno pre razvoda braka. Poravnanjem zaključenim pred istim sudom pod R.8. što su stranke i učinile zaključenjem sudskog poravnanja od 7.8. uzimajući u obzir i sadržinu poravnanja. ovakav zaključak prvostepenog suda ne može se prihvatiti kao pravilan. i člana 330.4.1993. što nije tačno. s obzirom da je do tada uplaćeni doprinos tužioca za stambenu izgradnju za vreme trajanja radnog odnosa u celini pokrivao otkupnu cenu stana. godine stranke su zaključile sudsko poravnanje kojim su konstatovale da otkupljeni stan predstavlja bračnu tekovinu i da su oni po tom osnovu suvlasnici sa ½ prava na stanu. prvostepeni sud nalazi da su.8.4. 326/93 na dan 27.1993. Naime.

tada se mora istraživati prava namera i volja ugovarača.1999. pod uslovom da se ne radi o prividnom ugovoru iz člana 66. Gž.71 - . ZOO-a. davanje novca svojoj deci iz prvog braka od prodate očevine. kako to nalaže odredba člana 99. 497/2007 od 22. procenjuje se prema sadržini zajedničke volje ugovarača koja je po pravilu sadržana u ispravi o ugovoru. kako se to u poravnanju navodi. 137. 588/05 od 7. jer tužilac ima pravnog interesa da se utvrdi da predmetno poravnanje prikriva ugovor o poklonu. kao i želja da se isključivom svojinom na stanu tužena zaštiti od eventualnih budućih naslednih pretenzija tužiočevnih zakonskih naslednika i u vezi sa tim da se učvrsti bračna zajednica.OBLIGACIONO PRAVO gotovim novcem).”.. U ovim ugovorima kao uslov za dobijanje kredita predviđen je sporazumni prestanak radnog odnosa tužilaca sa HK “K. . ponovno oceniti pravnu prirodu spornog poravnanja. Svi ugovori o kreditu zaključeni su u vreme kada je od strane Vlade RS donet Operativni program mera za realizaciju ekonomsko-socijalnog programa zapošljavanja i obnove ratom oštećenih preduzeća. Tek pošto se na pouzdan način utvrdi da li sporno poravnanje eventualno prikriva ugovor o poklonu. da je doprinos tužene prilikom otkupa stana bio veći.2005. prvostepeni sud će. br. kao što govori naslov (ugovor o poklonu). ukazuju upravo na prividnost poravnanja kao pravnog posla kojim se regulišu odnosi bračnih drugova povodom sticanja zajedničke bračne imovine. nezavisno od toga što nalazi da ne bi bilo mesta opozivu poklona. Ako je i prema sadržini isprave o ugovoru sporna pravna priroda ugovora. Uz sve to i okolnosti koje prvostepeni sud uzima u obzir prilikom utvrđivanja pravne prirode spornog poravnanja koje se odnose na obaveze tužioca prema ranijoj supruzi. (Iz presude Okružnog suda u Valjevu. 910/05 od 21. godine) Pravna priroda ugovora zaključenog u pismenoj formi. Ukoliko je ugovor zaključen prema unapred odštampanom sadržaju ili je pripremljen i predložen od jedne ugovorne strane. tako da nije jasan zaključak prvostepenog suda da predmetno poravnanje stvarno predstavlja ugovor o deobi zajedničke imovine i ne prikriva ugovor o poklonu. pa se u vezi sa tim.2007.4.2005. Gž. saglasno navedenim primedbama. koji je donet 10. odnosno da li se zaista radi o besteretnom ugovoru. sve da i nije zahtevao opoziv poklona.07. ZOO-a. pa će u ponovnom postupku sud pozvati tužioca da precizno navede i opiše ona ponašanja zbog kojih smatra da ima mesta opozivu poklona i da navede njihov vremenski period kada su se ona dešavala. prvostepeni sud upućuje i na razloge iz rešenja. (Rešenje Okružnog suda u Valjevu.3. godine. godine. pre svega imajući u vidu sadržinu poravnanja ali i nesporne činjenice u pogledu sticanja i otkupa spornog stana.06. može se suditi i o eventualnom opozivu poklona. sve kada bi poravnanje i predstavljalo poklon.. godine) 136. br. Iz obrazloženja: Od strane prvostepenog suda utvrđeno je da su tužioci sa tuženim Fondom za razvoj Republike Srbije zaključili ugovore o kreditu za organizovanje poljoprivredne proizvodnje. Gž. nejasne odredbe tumačiće se u korist druge strane. U ponovljenom postupku. kako bi bio u mogućnosti da donese pravilnu i zakonitu odluku.

166/04 od 22. Zakona o obligacionim odnosima. kada bi odredbe u pogledu obračunavanja kamate i bile nejasne. a potom i sporazume o prestanku radnog odnosa potpisali dobrovoljno i da ih na to niko nije primoravao. Zakona o obligacionim odnosima – pošto su ugovori zaključeni prema napred odštampanom sadržaju.000. 61. i stupio na snagu 17. mada su ova isticanja u toku ovog postupka postala bespredmetna jer je tuženi Fond tužiocima otpisao sve kamate. I br.07. dok zakupnina nije bila predviđena ugovorom. tako da se iznos kredita umanjuje za iznos od 30. polazeći od zajedničke namere ugovornih strana kao i bitnih elemenata ugovora u zakupu propisanih čl. 567 ZOO. godine. a to je drugotuženi Fond za razvoj RS i priznao otpisujući sve kamate na kredite.2004. a shodno čl.72 - .00 dinara što predstavlja bespovratna sredstva u vidu 24 lična dohodka. i 65.10.000. U toku prvostepenog postupka tuženi Fond za razvoj Republike Srbije priznao je tužiocima kao bespovratan iznos od 30.” za vreme rata bio bombardovan i da je bilo teško da im se obezbede radna mesta.OBLIGACIONO PRAVO Na osnovu iskaza tužilaca saslušanih kao parnične stranke prvostepeni sud je utvrdio da su tužioci ugovore o kreditu. da bi se. 2002. godine zaključile ugovor o zakupu prostorije tužioca na neodređeno vreme. odnosno u korist tužilaca.07. godine) 138. da su ove ugovore zaključili posle više održanih sastanaka na kojima im je objašnjeno o kakvim se kreditima radi i da je uslov za dobijanje kredita sporazumni prestanak radnog odnosa.. 2002. posle stupanja na snagu Zakona o sredstvima solidarnosti za zaposlene koji su privremeno ostali bez posla usled ratnog dejstva. a bitni elementi određuju vrstu ugovora. 02. a koji je donet 15.. kojim se tuženi kao zakupac obavezao da tužiocu plaća naknadu za utrošenu električnu energiju i vodu. Kod napred utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo. u smislu člana 100. ponudio tužiocima zaključenje aneksa ugovora o kreditu.00 dinara u rokovima predviđenim ugovorima o kreditu. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je u toku postupka utvrdio da su stranke 19. shodno odredbama Zakona o sredstvima solidarnosti. prvostepeni sud je pravilno zaključio da iz. a takođe je tužiocima otpisao sve kamate uz obavezu tužioca da vrate samo nominalni iznos kredita umanjen za 30. 99 ZOO. Prvostepeni sud je dalje utvrdio da je tuženi Fond za razvoj Republike Srbije. u smislu čl.00 dianra. drugostepeni sud pravilno nalazi. Pravilno prvostepeni sud utvrđuje da ne postoje uslovi za poništaj ugovora o kreditu. i zahtev tužilaca za poništaj ugovora o kreditima i poništaj sporazuma o prestanku radnog odnosa odbio kao neosnovan. nejasne odredbe tumačile u korist druge strane. godine.1999. 02. Gž. (Iz presude Okružnog suda u Valjevu. Tužioci su takoće istakli da su ove ugovore zaključili jer je tuženi HK “K. S druge strane. s obzirom da su tužioci bili upoznati da će se ona obračunavati. Iako su stranke zaključile ugovor o zakupu prostorije taj ugovor se ne može podvesti pod tu vrstu ugovora s obzirom da se stranke nisu saglasile oko bitnog elementa tog ugovora – zakupnine. što je bio jedan od razloga zbog kog su zaključili ugovore. a takođe je pravilno i stanovište prvostepenog suda da ugovori o kreditu nisu ništavi zbog načina obračuna kamate. Pravilno tumačeći odredbe ''ugovora o zakupu'' zaključenog između stranaka 19.000.1999.

2003. odredbe ugovora primenjuju se onako kako glase. jer ne postoji saglasnost stranaka o bitnom elementu ovog ugovora-zakupnini. godine) Odredbe ugovora primenjuju se onako kako glase. obaveza tuženog nema više predmeta i ona glasi samo na predaju nepokretnosti tužilji u svojinu i državinu.. 6462/97 od 20. Gž. tužilja se obavezala da čuva tuženikovu majku i o njoj se brine a kao naknadu za ugovorene usluge. pravni osnov po osnovu kojeg tužilja ističe svoje novčano potraživanje mogao bi proizaći samo iz prava na naknadu štete u smislu člana 510. drugim rečima prema utvrđenom činjeničnom stanju.1998. godine) ..p. 317/03 od 07. povraćaj stvari datih na poslugu.. . jer ova vrsta ugovora nije regulisana odredbama Zakona o obligacionim odnosima. stav 3. to bi tuženi mogao jedino da odgovara za pravne nedostatke stvari.03. godine) 139. i po oceni Okružnog suda.73 - 140. ZOO-a. ali se pri tumačenju spornih odredaba ugovora ne treba držati doslovnog značenja upotrebljenih izraza. bez obzira što tužilac nije istovremeno i vlasnik tih stvari. Prema tome. Naime. (Iz odluke Vrhovnog suda Srbije Rev.50 ha KO R. a ne iz prava da se zahteva ispunjenje ugovora kako je to našao prvostepeni sud obavezujući tuženog da radi ispunjenja ugovora u spornom delu tužilji isplati novčanu protivvrednost onog dela nepokretnosti koji nije mogao da joj prenese u svojinu. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu. stav 1. i u vreme zaključenja ugovora bila u svojini trećeg lica nije pravo u potpunosti isključuje tužiljino pravo i kako tuženi nije u mogućnosti da ispuni ugovor u tom delu onako kako po ugovoru glasi njegova obaveza.S.. br. aprila 1941. pravilan je zaključak prvostepenog suda da su stranke zaključile ugovor o posluzi shodno paragrafu 582 Srpskog građanskog zakonika koji se u konkretnom slučaju primenjuje kao pravno pravilo na osnovu Zakona o nevažnosti pravnih propisa donetih pre 6. Kako je zajednička namera ugovornih strana bila da tužilac tuženom da na besplatno korišćenje predmetne prostorije. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud nije pravilno identifikovao pravni osnov tužbenog zahteva. od 05. Odredbe ugovora primenjuju se onako kako glase. (Iz presude Okružnog suda u Beogradu Gž. već samo prava besplatnog korišćenja određene nepotrošne stvari to poslugodavac ne mora biti i vlasnik stvari.OBLIGACIONO PRAVO među stranaka nije zaključen ugovor o zakupu iako su ga stranke tako naslovile. Pošto se ovim ugovorom ne vrši prenos prava svojine. već treba istraživati zajedničku nameru ugovorača i odredbu tako razumeti kako to odgovara načelima obligacionog prava utvrđenim ovim zakonom. ZOO-a. 8400/03 od 12. 1029/1 u pov. Shodno paragrafu 585 SGZ kada vreme trajanja posluge nije određeno niti se ono može ustanoviti obzirom na svrhu upotrebe stvari.2003. Prema slovu pismenog i kod suda overenog ugovora – sporazumu o pružanju nege i pomoći. br. godine i za vreme neprijateljske okupacije. Zbog toga je prvostepeni sud pravilno zaključio da je tužilac kao poslugodavac aktivno legitimisan da u svakom momentu zahteva od tuženog kao poslugoprimca. poslugodavac ima pravo da traži stvar u svakom momentu. Kako je jedna od tri parcele k. tuženik se obavezao da tužilji preda u svojinu tri manje parcele – šume koje čine jedan kompleks.11. prema odredbi člana 99.01.

4642/97 od 20.1998. pa da proizilazi da je saglasno članu 104. radi dopune dokaznog postupka i na osnovu člana 395. na navedenu odluku. kojom je odlučeno samo o osnovu tužbenog zahteva. u skladu sa odredbama čl. 333/93 od 05. ZPP ponovo otvorio glavnu raspravu u pogledu visine tužbenog zahteva. odnosno određene iznose po osnovu kojih se nije ostvario i da je tuženi u obavezi prema tužiocu po osnovu sticanja bez osnova. Zakona o parničnom postupku (dalje: ZPP). godine) 141. 335. nejasne odredbe tumačiti u korist deponenta. stav 2. doneo pravilnu odluku i za nju dao dovoljne razloge koje u svemu prihva. jer su za takvu odluku ispunjeni zakonski uslovi. jer je u tom pogledu stvar sazrela za donošenje odluke. te je doneo međupresudu. drugostepeni sud nalazi da je ona neosnovana i ističe: Prvostepeni sud je utvrdio da je predmetni ugovor ništav. 100 ZOO. Sud je. U slučaju da je tuženi osporio i osnov tužbenog zahteva i iznos tužbenog zahteva. godine) 142. ZOO. ZPP zastao sa postupkom u pogledu raspravljanja o iznosu tužbenog zahteva do pravnosnažnosti donete međupresude. br. Zakona o parničnom postupku. Rev.1993. sud može iz razloga celishodnosti da donese presudu samo o osnovu tužbenog zahteva (međupresudu). a da je tužilac tuženom po tom ugovoru vršio isplate u različitim periodima. primenom čl.01. Zakona o obligacionim odnosima (dalje: ZOO) i članu 210. NIŠTAVI UGOVORI (Čl. dalje. Zakona o obligacionim odnosima) 143. iz razloga celishodnosti.OBLIGACIONO PRAVO Pri tumačenju spornih odredaba ne treba se držati doslovnog značenja upotrebljenih izraza. (Vrhovni sud Srbije.04. primenom člana 306. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je doneo međupresudu da je tuženi u obavezi prema tužiocu po osnovu sticanja bez osnova. Drugostepeni sud nalazi da je na izloženi način sud prvog stepena u potpunosti postupio u skladu sa citiranim zakonskim propisima. tuženi dužan da vrati tužiocu ono što je primio po osnovu ništavog ugovora.74 - . Gž. već treba istraživati zajedničku nameru ugovarača i odredbu tako razumeti kako to odgovara načelima obligacionog prava utvrđenim ovim zakonom. 103 – 110. Sporna odredba nije ni potpun i jasan način regulisala obaveze ugovorača u slučaju gubitka blanko čekova pa će se. (Iz presude Okružnog suda u Valjevu. a u pogledu osnova da je stvar sazrela za donošenje odluke. Odlučujući o žalbi tuženog. jer je našao da su za tu odluku ispunjeni uslovi iz člana 335. stav 1. Do pravnosnažnosti međupresude sud će zastati sa raspravljanjem o iznosu tužbenog zahteva.

OBLIGACIONO PRAVO ta i drugostepeni sud. Iz navedene odredbe ZOO proizilazi da postojanje samog ugovora o zakupu zavisi od postojanja i mogućnosti upotrebe predmeta zakupa. godine) 144. Prvostepeni sud je po nalaženju drugostepenog suda pravilno doneo delimičnu presudu u smislu člana 334. Neosnovano se o u žalbi ukazuje da u konkretnom slučaju nije bilo osnova za donošenje međupresude. Protiv ove odluke tuženi je izjavio blagovremenu žalbu. godine) . neodređen ili neodrediv – ugovor je ništav. Ovo i zbog toga što tuženi ponavlja navode koje je iznosio u toku postupka i koji su pravilno cenjeni od strane prvostepenog suda. Ništavost neke odredbe ugovora ne povlači ništavost ugovora u celini. Zakona o parničnom postupku. na nesumnjiv način utvrđeno da zakupac. već samo delimično i tačno u određenom obimu. a ako ona nije bila ni uslov ugovora ni odlučujuća pobuda zbog koje je ugovor zaključen – kao što je to u konkretnom slučaju.2011. nije dozvoljeno u smislu odredbi člana 375. Ovo u delu koji je predmet spora. ako ugovor može opstati bez ništave odredbe. neosnovano se žalbom tuženog ukazuje da je pobijana presuda doneta uz pogrešnu primenu materijalnog prava. kada sam tuženi u žalbi ne osporava činjenicu da postoje izvodi iz kojih se da zaključiti da je tužilac vršio uplate na račun tuženog po osnovu ništavog ugovora. imajući u vidu odredbe člana 105. U toku prvostepenog postupka je.2011. koja propisuje da ništavost neke odredbe ugovora ne povlači ništavost ugovora u celini. novčane iznose od tužioca. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda Pž. koji propisuje da kada je predmet obaveze nemoguć. bez osnova.75 - . S obzirom na izneto. da je ugovor delimično ništav tj. iznošenje novih činjenica tek u žalbi. 5079/10 od 12. ugovor u tom delu je delimično apsolutno ništav u smislu člana 47. Zakona o obligacionim odnosima (dalje: ZOO) propisano je da se ugovorom o zakupu obavezuje zakupodavac da preda određenu stvar zakupcu na upotrebu. ukoliko ugovor može opstati u ostalom delu u smislu člana 105. jer je tužbeni zahtev u utvrđujućem delu sazreo za odluku i pri tome dao dovoljne razloge za svoju odluku. odnosno ugovora koji je ništav propustima tuženog. koju je odbio drugostepeni sud u razlozima svoje odluke. a ovaj se obavezuje da mu za to plaća određenu zakupninu. neodređen ili neodrediv – jeste ništav. međutim. Zakona o obligacionim odnosima. jer nije izvršio usluge a primio za to.05. stav 1. Zakona o parničnom postupku. primenjujući odredbe članova 47. 9584/10 od 9. i 105. ZOO. ZOO. ovde tužilac – ni u trenutku zaključenja ugovora. Kad je predmet obaveze iz ugovora nemoguć. Najzad. ZOO. kao ni tokom trajanja istog. između ostalog istakao i sledeće: Članom 567. uz bitnu povredu odredaba Zakona o parničnom postupku i pogrešno utvrđeno činjenično stanje. nedopušten. S obzirom na to odnosno da je u momentu zaključenja predmetnog ugovora o zakupu propustom tuženog (zakupodavca) tužilac bio onemogućen delimično da koristi predmet zakupa u celosti. nije mogao u celini da koristi predmet zakupa. Iz obrazloženja: Pobijanom delimičnom prvostepenom presudom utvrđeno je da je delimično ništav ugovor o zakupu poslovnog prostora i da isti delimično ne proizvodi pravno dejstvo u ništavom delu. da isti u određenom delu ne proizvodi pravno dejstvo.02. Stoga je prvostepeni sud pravilno odlučio kada je usvojio tužbeni zahtev u utvrđujućem delu tj. nedopušten. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda Pž.

preminula je u toku ovog postupka. Ništav je ugovor koji jedna ugovorna strana zaključila u zabludi u pogledu njegove pravne prirode. prvostepeni sud je pravilno odlučio kada je usvojio tužbeni zahtev u utvrđujućem delu.02. Pž. Iz obrazloženja: Prvostepenom presudom utvrđeno je da je delimično ništav ugovor o zakupu poslovnog prostora i da isti delimično ne proizvodi pravno dejstvo u ništavom delu. kao ni tokom trajanja istog.2011. Zakona o parničnom postupku. Ovo i zbog toga što tuženi ponavlja navode koje je iznosio u toku postupka i koji su pravilno cenjeni od strane prvostepenog suda. a tom prilikom tužilja se posvađala sa sinom i odlučila da na nekoliko . Kako je u momentu zaključenja predmetnog ugovora o zakupu propustom tuženog (zakupodavca) tužilac bio onemogućen da koristi predmet zakupa u celosti. uz bitnu povredu odredaba Zakona o parničnom postupku i pogrešno utvrđeno činjenično stanje. 15. Iz navedene odredbe ZOO proizlazi da postojanje samog ugovora o zakupu zavisi od postojanja i mogućnosti upotrebe predmeta zakupa. ugovor u tom delu je delimično apsolutno ništav u smislu člana 47.J. sada pokojna R. Zakona o obligacionim odnosima (dalje: ZOO) propisano je da se ugovorom o zakupu obavezuje zakupodavac da preda određenu stvar zakupcu na upotrebu. nije mogao u celini da koristi predmet zakupa. Zakona o obligacionim odnosima. U toku prvostepenog postupka utvrđeno je da zakupac. Ništavost neke odredbe ugovora ne povlači ništavost ugovora u celini. Pokojna R.. pa je na stanu za jedinog zakonskog naslednika oglašena tužilja. da isti u određenom delu ne proizvodi pravno dejstvo. Zakona o parničnom postupku. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. godine.J.OBLIGACIONO PRAVO 145.76 - . koja propisuje da ništavost neke odredbe ugovora ne povlači ništavost ugovora u celini. nakon čega je on došao da je poseti u njenom stanu. U stanu je živela sa sinom i kćerkom. tj. već samo delimično i tačno u određenom obimu. ovde tužiljom. da je ugovor delimično ništav. pa je pravilno doneo delimičnu presudu u smislu člana 334. koju je odbio drugostepeni sud.ni u trenutku zaključenja ugovora. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju. stav 1. bila je vlasnik stana površine 69. Tužiljina majka je upoznala tuženog na pijaci. u koju ju je dovela druga ugovorna strana. a ovaj se obavezuje da mu za to plaća određenu zakupninu. a ako ona nije bila ni uslov ugovora ni odlučujuća pobuda zbog koje je ugovor zaključen. godine) 146. Neosnovano se žalbom tuženog ukazuje da je pobijana presuda doneta uz pogrešnu primenu materijalnog prava. ako ugovor može opstati bez ništave odredbe. Protiv ove odluke tuženi je izjavio blagovremenu žalbu. njena majka. pravni prethodnik tužilje. ovde tužilac . ukoliko ugovor može opstati u ostalom delu u smislu člana 105. nije dozvoljeno u smislu odredbi člana 375. Iznošenje novih činjenica tek u žalbi. Članom 567. koja je nastavila da koristi stan posle smrti majke i brata i stupila u ovu parnicu. kao i njen sin. ZOO. Imajući u vidu odredbu člana 105. januara 2005. tj. ZOO.16m2. 9584/10 od 9.

prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo i odbio tužbeni zahtev. niti povređen neki drugi društveni interes . godine. a drugo lice je bio zet vlasnika agencije za promet nekretnina i prijatelj oca tuženog S. Prema shvatanju Vrhovnog kasacionog suda.2010.000 DM. a zapravo je zaključila ugovor o kupoprodaji. godine zaključili pismeni ugovor o kupoprodaji nepokretnosti . Tuženi joj nije isplatio kupoprodajnu cenu i nije mu predala stan u čijem se posedu i sada nalazi tužilja. Sedam dana pre zaključenja ugovora. Po propisima koji važe u vreme presuđenja ceni se ispunjenost uslova za konvalidaciju ugovora. Sada pokojna R. pogrešno držeći da je zaključila ugovor o doživotnom izdržavanju. U ovu zabludu je dovedena od strane tuženog u nameri da je navede na zaključenje ugovora o prenosu prava svojine na njegovo ime.. prodajna cena isplaćena u pretežnom delu. februara 1999.000 DM. a tuženom isplatio na ime kupoprodajne cene 164. pred sudom je overeno punomoćje kojim je majka tužilje ovlastila dva njoj nepoznata lica da u njeno ime i za njen račun mogu vršiti sve pravne poslove u vezi sa prodajom njenog stana. Zakona o obligacionim odnosima. godine. (Iz Presude Vrhovnog kasacionog suda. i člana 65. ugovorom nije bilo povređeno pravo preče kupovine. a zemljište . Potpisi ugovorača nisu overeni u sudu. koji je od zaključenja ugovora sve vreme koristio nepokretnost.S. Porez na promet nije plaćen. Zakona o prometu nepokretnosti koji je važio u vreme zaključenja ugovora. i nepokretnost predata kupcu u državinu.J. je sa tuženim zaključila ugovor o kupoprodaji 1. koji je overen pred sudom. . pokojna R. pa su navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava neosnovani.pravilan je zaključak da su ispunjeni uslovi za sudsko osnaženje ugovora – konvalidaciju. bez namere plaćanja kupoprodajne cene.1991. 952/10 od 20. je pokrenula parnicu za poništaj toga ugovora. 23. na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su pravilno zaključili da je ugovor o kupoprodaji koji je zaključen između pokojne R. Prodavac .predmet kupoprodaje bilo je u prometu i stečeno u skladu sa tadašnjim zakonom. u smislu člana 4. stav 1. Iz obrazloženja: Tužilac i tuženi su 10. je bila u zabludi da zaključuje ugovor o doživotnom izdržavanju. i tuženog ništav.P.tužioca.tuženi je uveo u posed kupca . držeći je u zabludi da je zaključila ugovor o doživotnom izdržavanju. za kupoprodajnu cenu od 400. što je dinarska protivvrednost 40.05. marta 1999.OBLIGACIONO PRAVO dana ode u stan kod tuženog.tužilac je kupio od tuženog imanje sa fabrikom testenina za kupoprodajnu cenu od 240.J.77 - . Rev. godine) 147. Jedno od tih lica bio je zet advokata V.418 DM i predao mu navedeni automobil na ime dve neisplaćene rate. Sudovi su pravilno zaključili da je tuženi iskoristio stanje nužde i tešku porodičnu i materijalnu situaciju sada pokojne majke tužilje s namerom da od nje pribavi stan. jer je pokojna R.00 dinara. stav 4.10. u čijoj kancelariji je zaključen ugovor. Kako je ugovor o prodaji zaključen u pismenom obliku.000. bila prevarena dovođenjem u zabludu o prirodi ugovora koji je zaključila. Stoga je pravilan zaključak nižestepenih sudova da se radi o ništavom ugovoru u smislu člana 103. koji su stranke zaključile. sada pokojna R. Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja. Prilikom zaključenja ugovora. zaključivši da su ispunjeni uslovi za konvalidaciju ugovora o kupoprodaji. Odmah nakon što je shvatila da je zaključila ugovor o kupoprodaji stana.

koje ima snagu izvršne sudske odluke i može se osporiti samo u sudskom postupku.OBLIGACIONO PRAVO Zbog toga nema uslova za utvrđenje ništavosti ugovora u smislu člana 103. sud neće dozvoliti raspolaganja stranka koja su suprotna prinudnim propisima.10. istog Zakona. Poravnanje zaključeno pred sudom i stoga nema prirodu običnog poravnanja koji poznaje Zakon o obligacionim odnosima. stekao snagu izvršne isprave naplative u prinudnom sudskom postupku. sudsko poravnanje) i zaključen. godine) 148.tada se ne radi o ništavosti običnog ugovora o poravnanju između stranaka ( na koji bi se odnosile opšte odredbe o ništavosti ugovora zaključenog van suda ). Međutim. Ova odredba je imeprativnog karaktera. Zakona o parničnom postupku. ugovor između stranaka koji se zaključuje saglasnošću volja i koji .ima određeno kostitutivno dejstvo. po svojoj prirodi. zanemario je činjenicu da u konkretnom slučaju tužilac nije tužbom tražio utvrđenje ništavosti poravnanja kao ugovora zaključenog između stranaka. ugovora zaključenog u sudskom postupku. Tada su uslovi za osnaženje ovog ugovora bili ispunjeni. Pravilan je i zaključak da nije od uticaja okolnost što je tužilac tuženom plaćao 2. u skladu sa pravilima po kojima je ugovor (tj. sudsko poravnanje se može pobijati samo tužbom. Revizijski navodi (da su nižestepeni sudovi pogrešno primenili materijalno pravo kada su cenili momenat ispunjenosti uslova za konvalidaciju ugovora) . koji nema izričito ovlašćenje stranke za zaključenje poravnanja. U tom smislu pravilno zaključuju nižestepeni sudovi. Ovo poravnanje je ništavo ako je zaključeno u pogledu zahteva kojima stranke ne mogu raspolagati. a nije od značaja za ocenu ispunjenosti uslova za konvalidaciju. što se odnosi i na propis o obavezi plaćanja poreza na promet koji je prestao da važi. Rev. već se može osporavati samo u sudskom postupku u skladu sa pravilima zakona po kome je zaključeno.734 evra u dinarskoj protivvrednosti.000 DM. i vraćanja datog po osnovu sticanja bez osnova iz člana 210. Ugovora na ime zakupa. Zakona o obligacionim odnosima.78 - . Ovo znači da punomoćnik. a ovo zbog toga što je tuženi ovom odredbom imao za cilj obezbeđenje isplate svih rata na ime isplate ugovorene kupoprodajne cene. Pravilan je stav drugostepenog suda da se punovažnost ugovora ceni prema momentu njegovog zaključenja. već o utvrđenju ništavosti sudskog poravnanja tj. time što je zaključen pred sudom. Zakona o parničnom postupku.2010. Prema članu 90. (Iz Presude Vrhovnog kasacionog suda. istog Zakona. Ako je sudsko poravnanje zaključeno suprotno imperativnim propisima . ugovora zaključenog u sudskom postupku koji je. ne može ni pod kojim uslovima pred sudom zaključiti sudsko poravnanje jer je takvo postupanje su. uvek je potrebno izričito ovlašćenje stranke za zaključenje poravnanja. Prema članu 3. stav 3. javnom poretku i pravilima morala. a shodno članu 3. ali da se ispunjenost uslova za konvalidaciju ugovora ceni po propisima koji su važili u vreme konvalidacije . Prema članu 325. kako je predviđeno članom 5.a to je momenat zaključenja glavne rasprave. punomoćniku koji nije advokat.kao takav . stav 3. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je pravilno zaključio da je poravnanje. kako propisuje ista odredba u stavu 2. u kom smislu ima mesta primeni članu 103.neosnovani su. već utvrđenje ništavosti sudskog poravnanja odn. 568/10 od 20. Zakona o obligacionim odnosima traženog iznosa od 91.

godine) 149. što je u konkretnom slučaju prvostepeni sud pred kojim je poravnanje zaključeno propustio da učini. Iz obrazloženja: Pravilno je stanovište prvostepenog suda da tužilac ima i prava na kamatu obračunatu za period korišćenja kredita kao naknadu za korišćenje novčanih sredstava u označenom periodu te da je istu tuženi dužan da plati po ugovorenoj stopi.5% na mesečnom nivou. pozivajući se da je ugovaranjem tako visoke stope kamate narušena međusobna ekvivalentnost davanja i da je iz tih razloga ista odredba i ništava.79 - .5% mesečne kamate za kratkoročne kredite bila uobičajena stopa za navedenu vrstu bankarskih poslova u periodu korišćenja kredita ili je ista . Zakona o obligacionim odnosima. Kako se radi o apsolutnoj ništavosti sud je o tome dužan da vodi računa po službenoj dužnosti.2007. što bi uslovilo utvrđenje ništavosti navedene odredbe i odbijanje tužbenog zahteva za obračunatu zateznu kamatu po stopama koje su ugovorene iznad uobičajeno ugovorenih stopa kamata za kratkoročne kredita u spornom periodu. nema mesta primeni člana 103.11. Jasno je. stav 2.ništavo u smislu navedene odredbe člana 324. radi se o nedozvoljenom raspolaganju i sud je dužan da o tome vodi računa po službenoj dužnosti. kada je u pitanju sudsko poravnanje. tuženi u toku postupka isticao da se radi o neprimereno visoko ugovorenoj kamatnoj stopi od 2. te je . Ukazuje i da je u takvoj situaciji prvostepeni sud. Ta odredba je apsolutno ništava za kamatnu stopu iznad uobičajene. i u pogledu toga su osnovani žalbeni navodi tuženog. te da na navedeni način utvrdi da li se radi o apsolutno ništavoj odredbi u smislu člana 103. bio dužan da ne dozvoli zaključenje takvog poravnanja u situaciji nedozvoljenog raspolaganja od strane punomoćnika tužioca. pred kojim je predloženo poravnanje.i predstavlja njegovo dugovanje u trenutku dospeća obaveze vraćanja kredita. (Presuda Višeg trgovinskog suda. Zakona o obligacionim odnosima. te da je navedeni ugovor zaključen zloupotrebom monopolskog položaja tužioca i teške situacije tuženog. da je prvostepeni sud pogrešno primenio pravo kada je. jer je postupanje pred sudom regulisano imperativnom odredbom posebnog zakona. jer sud u konkretnoj situaciji nije izvršio navedene provere i utvrđenja prosečne stope ugovarane kamate već je odbio da da razloge i . u situaciji nepostojanja izričitog ovlašćenja punomoćnika tužioca za zaključenje sudskog poravnanja. Pž. Drugostepeni sud posebno ukazuje na obavezu suda pred kojim se poravnanje zaključuje da po službenoj dužnosti pazi na ovlašćenja punomoćnika stranaka.sve sa neplaćenim delom iznosa glavnog duga . istog Zakona.imajući u vidu izveštaj Udruženja banaka bila znatno veća od prosečne kamatne stope koja se ugovarala među bankama i klijentima za iste ili slične poslove . dakle. međutim. našao da isto postupanje valja prihvatiti pozivajući se na odredbe člana 103. ako je znatno veća od uobičajene za tu vrstu pravnog posla. Zakona o parničnom postupku suprotno je prinudnom propisu. 5514/07 od 07. Postupanje punomoćnika suprotno navedenoj zakonskoj odredbi iz člana 90.kao takvo . Sud će samo u umerenom iznosu priznati kamatnu stopu ugovorenu kod ugovora o kreditu. Dakle. Kako je. što . stav 2.kredite.OBLIGACIONO PRAVO protno navedenom imperativnom propisu tj. Zakona o obligacionim odnosima. to je prvostepeni sud u toku postupka morao proveriti ove navode tuženog utvrđujući da li je stopa od 2.

kojom je tražio da se utvrdi da je ništav ugovor o javnoj nabavci male vrednosti . marta 2004. marta 2004.. Zakona o parničnom postupku . je poseban zakon kojim se uređuju uslovi. 8526/06 od 16. do 144. Iz obrazloženja: Tužilac je podneo tužbu protiv tuženog. Iz navedenih razloga. određuje način evidentiranja ugovora i drugih podataka. a u delu u kome je odlučeno o obračunatoj ugovorenoj kamati ukida i predmet vraća prvostepenom sudu na ponovni postupak. i člana 377.11. Zakon o javnim nabavkama. Te dalje aktivnosti upravo se odnose na zabranu naručiocu. već se na valjanost ugovora primenjuju odredbe posebnog specijalnog propisa i to Zakona o javnim nabavkama. a od momenta zaključenja ugovora primenjuju se pravila obligacionog prava. Pž.2006. ima dejstvo samo do trenutka zaključenja ugovora. a ne naručioca. stav 1. što propisuje citirani zakon." kao izvršioca usluge zaveden pod brojem 298 od 9. Postupak koji se odvija pred komisijom. ustanova ili drugo pravno lice. koji određuje i organ i postupak za utvrđivanje zakonitosti postupka koji se okončava zaključenjem ugovora. Zakona o obligacionim odnosima. te da se tuženi obaveže da tužiocu nadoknadi troškove parničnog postupka.80 - . zaključen između Gradskog sudije za prekršaje kao naručioca usluge a zaveden pod brojem 321/04 od 17. način i postupak nabavke dobara i usluga i ustupanja izvođenja radova u slučajevima kada je naručilac tih nabavki državni organ. te da eventualno spreči zaključenje ugovora koji bi bio suprotan postupku koji zakon predviđa za dodelu ugovora.. odnosno obavezu da . stav 2. godine) 150. do 109. zakona koji govori o suspenzivnom dejstvu zahteva za zaštitu prava.pobijana presuda u delu u kome je odlučeno o glavnom dugu po osnovu kredita potvrđuje. način zaštite prava ponuđača. (Presuda Višeg trgovinskog suda.OBLIGACIONO PRAVO upušta se u raspravljanje u vezi tuženikovih navoda iz razloga što tuženi nije tražio poništaj ili raskid navedenog ugovora. U Glavi VIII ovaj zakon u svojim odredbama predviđa postupak zaštite ponuđača i javnog interesa. pa se stoga . odvija se na zahtev lica koje u postupku javne nabavke ima svojstvo ponuđača. a pogotovu kada je tužilac naručilac. ovo dalje znači da je o ništavosti ugovora jedino nadležan da odlučuje sud kada je tužilac ponuđač. godine. zaključuje se da je ovaj zakon predvideo formiranje Komisije za zaštitu prava koja se obrazuje pri Upravi za javne nabavke. Na to upućuje član 134. pravilnost primene materijalnog prava u pogledu dela odluke koja se odnosi na obračunata dugovanja tuženog po osnovu obračuna ugovorene kamate ne može se ispitati jer nisu utvrđene sve relevantne činjenice (kao što su prosečna stopa ugovorne kamate koja se ugovarala za slične poslove u navedenom periodu).na osnovu člana 375. 128. a zadatak komisije je da ocenjuje zakonitost sprovedene procedure (postupka) dodele Ugovora o javnoj nabavci. U obrazloženju pobijanog rešenja se dalje navodi da se u konkretnom slučaju ništavost pobijenog ugovora ne presuđuje po čl. 103. Zakon o javnim nabavkama. koji po ovoj odredbi zakona "zadržava dalje aktivnosti naručioca u postupku dodele ugovora o javnoj nabavci". zauzimajući stav da se u konkretnom slučaju shodno Zakonu o javnim nabavkama ugovorne strane za zaštitu svojih prava se mogu obratiti isključivo Komisiji. godine i Omladinske zadruge "B. organizacija. navedenog zakona.usluga. Iz sadržine odredaba iz čl. Pošto Zakon o javnim nabavkama ne poznaje zaštitu prava naručioca. Prvostepeni sud se oglasio apsolutno nenadležnim za suđenje u ovakvom sporu i odbacio tužbu.

istog Zakona. Komisija ima zadatak da u posebnom postupku koji je propisan zakonom. ili ako se priroda onoga što je ispunjeno protivi vraćanju. i treba je ceniti u odnosu na vrstu ugovora čija je ništavost utvrđena ( potpuno ili delimično ). ali je odbio zahtev tužioca za restituciju. predviđeno je kao pravilo. o značaju ugroženog dobra ili interesa. ima se dati odgovarajuća naknada u novcu prema cenama u vreme donošenja sudske odluke. 9164/05 od 21. septembra 2005. kako to sud navodi u obrazloženju pobijanog rešenja. Dakle. da li je sproveo postupak po zakonu. stav 2. Savesnost ugovornih strana je odlučna činjenica za odlučivanje o zahtevu za povraćaj datog na osnovu ništavog ugovora. da je kod utvrđenja ništavosti ugovora svaka ugovorna strana dužna da vrati drugoj sve ono što je primila po osnovu takvog ugovora. Odredbom člana 104. prilikom odlučivanja voditi računa o savesnosti i jedne i druge ugovorne strane. stav 2. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda.81 - . utvrdio da su Ugovori o osiguranju .OBLIGACIONO PRAVO zastane sa zaključenjem ugovora dok se pred Komisijom ne okonča postupak po zahtevu za zaštitu prava ponuđača. kao posledica ništavosti jer je našao da je tužilac prilikom zaključenja Ugovora o osiguranju postupao nesavesno shodno članu 104. ne poništava ugovor. Ocenom savesnosti tuženog ne može se smatrati navod prvostepenog suda da je tuženi bio strana verna ugovoru koja je likvidirala štete jer se ista odnosi na postupanje tuženog u odnosu na onaj deo ugovora koji je punovažan. Zakona o obligacionim odnosima. bez prethodne odluke komisije o zakonitosti sprovedenog postupka koji mu prethodi. s tim što će. Takođe. a ako to nije moguće. prvostepeni sud nije cenio činjenicu da je tužilac u ovoj pravnoj stvari naručilac. te da Zakon o javnim nabavkama ne poznaje zaštitu prava naručioca. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je. godine) 151.Polisa osiguranja broj 00475132 0 i 00475131 6 od 07. stav 1. shodno stavu 3.05. jer je ugovor o dodeli javne nabavke (dobara. istog člana. ali nije cenio i savesnost tuženog. sama Komisija ne bavi se ništavošću ugovora. Stavom 2. Postupak utvrđivanja ništavosti ugovora. te u konkretnom slučaju nema nadležnosti drugog organa za odlučivanje o poništaju ugovora. predlog nesavesne strane za vraćanje onog što je drugoj strani dala. pa u odnosu na koji se ima ceniti i savesnost ugovornih strana. godine delimično ništavi u delu koji se odnosi na osiguranje jednog parnog kotla. usluga ili izvođenja radova) zaključen po odredbama Zakona o obligacionim odnosima. utvrđuje da li je naručilac u postupku sprovođenja dodele javne nabavke učinio određene nepravilnosti. a posebno tuženog kao osiguravača treba imati u vidu vrstu zaključenog ugovora čiji je deo ništav. prvostepeni sud je cenio savesnost tužioca. Prema stanovištu ovog suda prilikom ocene savesnosti obe ugovorne strane.2002. istog člana predviđen je izuzetak od ovog pravila kojim je propisano da sud može odbiti. jer do njegovog zaključenja i ne može doći. ceneći izvedene dokaze. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima. a ne ponuđač. koja je predviđena članom 104. U ovom slučaju komisija. Na to upućuju odredbe člana 144. u celini ili delimično. jedino može sprovesti sud u sudskom postupku. kao i u odnosu na pažnju ugovornih strana koja je potrebna kod zaključenja i izvršenja tog ugovora. odnosno. U konkretnom slučaju. kao i o moralnim shvatanjima. te činjenicu da je tu. tačka 2. prema kojima komisija rešenjem usvaja zahtev u celini ili delimično poništava postupak za dodelu ugovora o javnoj nabavci. a ne u odnosu na deo ugovora za koji je utvrđeno da je ništav (u kom delu je odluka prvostepenog suda pravnosnažna) u odnosu na koji se zahtev za povraćaj datog odnosi. Pž.

stav 2. Postoje uslovi da sud odbije zahtev za vraćanje zajma i odluči da zajmoprimac preda iznos pozajmljenog novca opštini.82 - . navedenog Zakona. Zakona o obligacionim odnosima.2001. određuje se kad su za to ispunjeni zakonski uslovi.000 EUR-a u dinarskoj protivvrednosti po najpovoljnijem kursu važećem na dan isplate. stav 1.i kod tužioca u kafani i kući. Zatim. a prema odredbama člana 908.000 DEM počev od 1.u stvari .20 godina. Ova imovinska sankcija oduzimanja predmeta ništavog ugovora. da se tužilac kockao povremeno. ako se radi o dugogodišnjim kockarima.u skladu sa članom 103. da se kockom bavi duži niz godina i da se kockao u mnogim kafanama. jer je po svojoj sadržini protivan prinudnim propisima. Sud je utvrdio da je tuženi stalni kockar. te je pravilna odluka prvostepenog suda kojom je tužbeni zahtev tužioca odbio kao neosnovan. te da je ugovor koji je zaključen između stranaka ništav.1. između ostalog i ovde tuženom i to više puta. a prema Zakonu i uslovima samog ugovora ima ovlašćenje. ugovor o zajmu novca je apsolutno ništav. znajući u koje svrhe ga daje. Zakona o obligacionim odnosima. i kao takav ne može proizvoditi pravno dejstvo. Pž.1.12.08.OBLIGACIONO PRAVO ženi lice koje poslove osiguranja obavlja kao redovnu delatnost.svode samo na tvrdnje da je prvostepeni sud na utvrđeno činjenično stanje pogrešno primenio materijalno pravo. a imajući u vidu činjenicu da je za deo Ugovora utvrđena ništavost. odbijen je prvostepenom presudom kao neosnovan. da je znao da je tuženi kockar. i 911. javnom poretku ili dobrim običajima . 909. u mestu isplate zajedno sa domicilnom kamatom na iznos od 2. Gž. kojim je tražio da se obaveže tuženi da mu na ime duga isplati 1. ( Rešenje Višeg trgovinskog suda. potrebno je ceniti savesnost tuženog upravo u odnosu na taj deo Ugovora. Odluka Okružnog suda iz stava II izreke presude doneta je u skladu sa članom 104. Prvostepeni sud je utvrdio da je 1996. pa do 31. (Presuda Okružnog suda u Valjevu. Imajući u vidu takvo činjenično stanje. 1322/06 od 05.000 EUR-a u visini eskontne stope koju utvrđuje Centralna Evropska banka počev od 1.2006. godine tužilac. kao i saslušani svedoci koji imaju neposredna saznanja o samom sporu između tužioca i tuženog. ako je to potrebno radi suzbijanja masovnih društvenih negativnih pojava ( što je u konkretnom sporu slučaj obzirom na to da su i tužilac i tuženi. neosnovani su navodi žalbe koji se . Ako je zajmoprimac znao da će pozajmljeni novac upotrebiti za kockanje. ali i obavezu da izvrši pregled stvari koja je predmet osiguranja. preko imenovanog svedoka koji je dao novac tuženom u ime tužioca i sa obavezom tužioca da ovom svedoku vrati sporni iznos. utvrdi nedostatke i nakon toga odredi visinu premije. Iz obrazloženja: Tužbeni zahtev tužioca. da se u njegovoj kafani i kući često kockalo.10.2006. godine ) 152. godine) . između ostalog . pozajmio tuženom iznos od 2.1997. a naročito ako se na taj način mogu otkloniti štetne posledice ugovora. te da su novac isključivo radi kocke pozajmljivali međusobno u dužem vremenskom periodu ). 885/06 od 09. Shodno tome. opredeljeni kao stalni ili povremeni kockari u dužem vremenskom periodu u poslednjih 10 . jer je osigurani slučaj nastupio pre zaključenja Ugovora. godine zajedno sa kamatom na iznos od 1.2002. i da je sporni iznos naveden u izreci pobijane presude tužilac pozajmio tuženom isključivo radi kocke. godine pa do isplate u dinarskoj protivvrednosti.000 DEM radi kocke. za koju je specijalizovan i stručan. Okružni sud nalazi da je prvostepeni sud pravilno utvrdio da je tužilac prilikom davanja novca na zajam tuženom bio nesavestan jer je znao u koju svrhu novac daje. te da je tužilac inače pozajmljivao novac radi kocke. odnosno u koju svrhu će tuženi novac upotrebiti. Samim tim.

11 m2 na III spratu zgrade br.S. godine otišao na rad u N. pravilno je primenjeno materijalno pravo kada je usvojen tužbeni zahtev i utvrđeno da je ugovor o otkupu stana koji je zaključio tuženi sa pravnim prethodnikom tužioca ništav jer je protivan prinudnom propisu i to članu 16.S.2. dolazio nekoliko puta godišnje. Dopunskom presudom je naložena uspostava ranijeg zemljišnog knjižnog stanja u smislu člana 104. Posle smrti majke. upisane u ZKUL 6672/13 KO N. 10 u Ul.K. podneo zahtev za zaključenje ugovora o korišćenju stana kojim bi on bio određen za nosioca stanarskog prava na ovome stanu. par.S. godine ali je taj ugovor lično potpisao. ali je Komisija za stambene poslove Skupštine opštine N.S.11. I po oceni Vrhovnog suda. izgrađen na kat.83 - .V. Majka tuženog je 12. a koji je nasledio od svog oca koji je preminuo 1974. tri do četiri meseca godišnje.S..OBLIGACIONO PRAVO 153. čiji je član porodičnog domaćinstva bio tuženi koji je 1960. Zakona o stanovanju prema tekstu važećem u vreme zaključenja ugovora o otkupu stana. Tuženi je vlasnik i trosobnog stana br.1994. ZOO.A. odredbom člana 16.S. godine Upravi za imovinsko pravne poslove N.1990. stav 1. Stoga sud nije vezan postavljenim tužbenim zahtevom za poništaj ugovora iz razloga relativne ništavosti. Tuženi je posle toga. ZOO i utvrđeno da tuženi nema pravo na vraćanje datog kao posledice ništavosti jer je tuženi bio nesavestan a u smislu člana 104.1988. dana 21.4. dana 25. 4671. Istovremeno kako je otpao osnov po kome tuženi koristi stan naloženo je njegovo iseljenje iz stana i predaja tužiocu kao vlasniku a u smislu člana 37. stav 2. zaključio novi ugovor o korišćenju stana iste sadržine kao i ugovor iz 1966. pravilno je i po oceni Vrhovnog suda. Zakona o obligacionim odnosima (dalje: ZOO). godine otuđio S.1990. Sud na ništavost pazi po službenoj dužnosti kada se radi o apsolutnoj ništavosti ugovora i na ništavost se može pozvati svako zainteresovano lice. Po penzionisanju počeo je da provodi u N.1966. Zakona o stanovanju je propisano da je nosilac prava raspolaganja na stanu u društvenoj svojini i vlasnik . ništav jer je protivan prinudnim propisima saglasno članu 103. površine 74. Za odluke su dati i pravilni razlozi koje u svemu kao osnovane prihvata i Vrhovni sud. a u N. a ovaj ugovor je u ime tuženog kao nosioca stanarskog prava potpisala njegova majka Š.4.S.1974. nosilac stanarskog prava na spornom stanu bio je sada pokojni D. U toku 1968. godine. Ugovor o korišćenju stana tuženi je zaključio sa Preduzećem za gazdovanje stambenim zgradama iz N. Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa (dalje: Zakon). otac tuženog. godine sa stambenim preduzećem zaključila ugovor o korišćenju ovoga stana čime je stanarsko pravo sa tuženog preneto na nju a ona je u ovome stanu živela neprekidno i u vreme dok se tuženi nalazio na privremenom radu u N. godine i ovaj stan ugovorom o kupoprodaji od 27. S. godine je sa Preduzećem za gazdovanje stambenim zgradama iz N.S. primenjeno materijalno pravo kada je usvojen tužbeni zahtev i utvrđeno da je ugovor o otkupu stana koji je zaključio tuženi koji nije bio nosilac stanarskog prava. sa nus prostorijama. tuženi je dana 16.4. odnosno zakupac na neodređeno vreme sa tužiocem kao davaocem stana na korišćenje. dana 20.11. zaključkom odbila zahtev tuženog za prenos stanarskog prava na ovome stanu i tuženi je obavezan da se u roku od 30 dana iseli iz ovoga stana. Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja. godine za sporni stan. Naime. 13. Iz obrazloženja: "Prema utvrđenom činjeničnom stanju. godine zaključio ugovor o otkupu stana koji je u njegovo ime potpisao advokat B. i na osnovu tog ugovora upisao pravo svojine na stanu u zemljišnim knjigama.

Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je na pravilan i potpun način utvrdio činjenično stanje. stav 2. ZOO naložena je. dopunskom presudom. Kako tuženi u vreme podnošenja zahteva za otkup stana nije bio nosilac stanarskog prava na ovome stanu odnosno zakupac na neodređeno vreme. usvojena ili pastorčad koji zajedno sa nosiocem stanarskog prava stanuju u tom stanu. stav 1.84 - . a to su nosilac stanarskog prava.2007. godine) 154.kao tadašnji suprug prvotužene . po članu 104.S. iako je prethodno Komisija za stambene poslove Opštine N. Tuženi koristi stan bez pravnog osnova (prestao je da bude član porodičnog domaćinstva nosioca stanarskog prava) pa je pravilno usvojen zahtev tužioca kao vlasnika stana i naloženo tuženom iseljenje iz stana i predaja stana u smislu člana 37. posebno imajući u vidu da je tuženi na ime otkupne cene stana isplatio 1 dinar. Ovo. S tim u vezi.7. bračni drug nosioca stanarskog prava i deca rođena u braku i van braka. kako bi ih ona dala postupajućem lekaru radi ostvarivanja prava na invalidsku penziju. Neosnovano je isticanje tuženog u reviziji da je zahtev tužioca glasio da se poništi ugovor što znači da se radilo o zahtevu za utvrđenje ništavosti ugovora iz razloga relativne ništavosti. Istovremeno. Rev. 251/2007 od 11. Zakona. (Presuda Vrhovnog suda Srbije. ZOO jer je nesavestan pošto. ZOO. Razlozima žalbe ono se ne dovodi u pitanje. ZOO. prvostepeni sud je izvedenim dokazima nesumnjivo utvrdio da je prvotužilac . na njegov zahtev. stav 2. jer se radi o ništavnom ugovoru . odnosno primenio odredbu člana 103. u pismenoj formi omogući otkup stana koji koristi pod uslovima propisanim zakonom. Zakona o stanovanju i ne proizvodi pravno dejstvo. pravilna je ocena nižestepenih sudova da je ugovor koji je tuženi zaključio sa pravnim prethodnikom tužioca ništav jer je zaključen suprotno prinudnom propisu člana 16. zaključio sporni ugovor. . dužan da nosiocu stanarskog prava odnosno zakupcu koji je to svojstvo stekao do dana stupanja na snagu zakona. a sud je utvrdio da je ugovor ništav. nije živeo u stanu sa majkom koja je bila nosilac stanarskog prava niti mu je majka kao nosilac stanarskog prava dala pismenu saglasnost za otkup stana u smislu člana 16. kako to pogrešno smatra tuženi.000 DEM. odbila njegov zahtev za prenos stanarskog prava i istim zaključkom tuženi obavezan da se u roku od 30 dana iz stana iseli. po ovoj odredbi otkup stana je ustanovljen zakonom i rezervisan za tačno određen krug lica. uspostava pređašnjeg zemljišno knjižnog stanja. ali uz pismenu saglasnost nosioca stanarskog prava. niti se nude dokazi koji bi ga izmenili. Naime.istoj dao 5. Prema tome. Zakona o stanovanju to je tuženi ugovor o otkupu stana zaključio suprotno navedenom prinudnom propisu. a utvrđeno je i da tuženi nema pravo na vraćanje datog u smislu člana 104. i po oceni ovoga suda.shodno odredbi člana 104. zbog toga što sud na ništavost pazi po službenoj dužnosti i na nju se može pozvati svako zainteresovano lice u smislu člana 109. Zakona o obligacionim odnosima.OBLIGACIONO PRAVO stana u državnoj svojini. pa sud nije bio vezan postavljenim tužbenim zahtevom. prvostepeni sud pravilno zaključuje da ovakvo potraživanje ne može uživati pravnu zaštitu. U konkretnom slučaju. stav 2. Tužbeni zahtev tužioca za povraćaj novca datog u okviru nedozvoljenog raspolaganja stranaka i ništavog pravnog posla u kojem je tužilac nesavesna stranka – je neosnovan.

kao i da je .10. 1133/05 od 04.zbog ništavosti takvog pravnog posla iz navedenih razloga . Navodima žalbe tužioca se ne ukazuje da se eventualno radi o drugom pravnom poslu.da stranke mogu tražiti povraćaj datog. ( Iz presude Okružnog suda u Čačku. Apsolutna ništavost je sankcija koja ugovoru (sudskom poravnanju) oduzima pravna dejstva od momenta njegovog zaključenja a posle sudske intervencije koja apsolutnu ništavost utvrđuje izrekom presude.85 - .12. Dakle. pa su . jer okončava spor i predstavlja izvršni naslov. 486/95 od 17. zbog ništavnog pravnog posla. Podnosilac žalbe neosnovano navodi da sud nije pružio pravnu zaštitu tužiocu. Žalbeni navodi tuženog po kojima je tužbu trebalo odbaciti jer tužilac nije dokazao svoj pravni interes za podnošenje tužbe. III. br.u smislu člana 103. a zatim . a sve u vezi člana 3.ovde prvotuženoj radi uručenja nadležnom lekaru zbog ostvarivanja prava na invalidsku penziju. je predviđeno da se devize kupuju i prodaju na jedinstvenom deviznom tržištu. godine i aneksi zaključeni pod br. isti ne može . dakle. Ovo zbog toga što se radi o ugovorima zaključenim protivno prinudnim propisima i koji su ništavi.1995. Ugovoru. ovog Zakona . naznačeni aneksi tog ugovora i sudska poravnanja zaključeni protivno imperativnim propisima . Izricanje pravne posledice ništavosti tužbom nije traženo.prema opštim pravilima .zabranjeno plaćanje u devizama između domaćih pravnih lica. Ovo zbog toga što su naznačeni ugovor o ustupanju prava na devizna sredstva u inostranstvu. zaključeni protivno označenim prinudnim propisima.1995. II. Ovo zbog toga što je prvostepeni sud odlučivao u granicama postavljenog tužbenog zahteva kojim je traženo utvrđenje ništavosti poravnanja. utvrdivši da su ugovor od 19. Sudsko poravnanje.uživati pravnu zaštitu. i predstavlja sankciju od momenta njegovog zaključenja a posle intervencije suda koji apsolutnu ništavost utvrdi izrekom presude. odnosno sudskom poravnanju apsolutna ništavost oduzima pravna dejstva.11. Zakona o parničnom postupku. Jer. da je zabranjena kupovina i prodaja deviza između domaćih pravnih lica. .ako su obaveze iz takvog ugovora ispunjene .01. To je. Mora se imati u vidu da je sudsko poravnanje sporazum stranaka o spornom materijalnopravnom odnosu. Gž. te ne može dobiti pravnu zaštitu. imajući u vidu i odredbu člana 109. 537/95 od 08.2005. Zakona o obligacionim odnosima . koja . br.ništavi.najpre znači da strane nisu dužne da ispune svoje obaveze iz takvog ugovora (poravnanja) i ne mogu biti ni sudskom odlukom obavezane da ih ispune. istovremeno. već iz same činjenice da je tužilac dao novac svojoj tadašnjoj supruzi . kao i ugovor. 4. pa tužilac ne mora dokazivati poseban pravni interes za podnošenje tužbe kojom se traži utvrđenje ništavosti. su neosnovani. Nesporno je utvrđeno da su predmetni ugovori sa aneksima i predmetna poravnanja. IV i V i sudska poravnanja zaključena u predmetima R. Zakona o obligacionim odnosima.Zakonu o deviznom poslovanju. sudsko poravnanje je jedan civilni (privatnopravni) ugovor koji ima i procesnopravno dejstvo. godine ) 155. Iz obrazloženja: Pravilan je stav prvostepenog suda kada je usvojio tužbeni zahtev tužioca. bez obzira na činjenicu da je to zaista i učinio.1995. i procesna radnja ali i pravni posao koji reguliše materijalnopravne odnose stranaka u odnosu na predmet spora.u smislu čl. može se pobijati iz razloga apsolutne ništavosti. čijim članom 3. godine .ništavi. jer izrekom presude nije izrečena pravna posledica koja se tužbom zahteva. godine i R.OBLIGACIONO PRAVO Tužilac je nesavesna strana. ali nije ni moralo biti traženo.

OBLIGACIONO PRAVO kada sud izrekom utvrdi ništavost jednog materijalno-pravnog odnosa kao apsolutnu, time se tom materijalno-pravnom odnosu oduzimaju sva pravna dejstva i to od trenutka njegovog nastanka. Zbog toga su neosnovani žalbeni navodi tuženog po kojima poravnanja i dalje proizvode pravna dejstva, te da se na osnovu njih može nastaviti izvršni postupak. Na pravilnost pobijane odluke je bez uticaja i žalbeni navod tuženog da tužilac nije dokazao svoj pravni interes za podnošenje tužbe. Ovo zbog toga što na ništavost sud - u smislu člana 109. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima - pazi po službenoj dužnosti, i da se na nju može pozvati svako zainteresovano lice. Tužilac, dakle, nije morao dokazivati postojanje posebnog pravnog interesa za podnošenje tužbe za utvrđenje ništavosti. (Iz presude Višeg trgovinskog suda, Pž. 8692/2004 od 13.01.2005. godine)

156.
Sud može priznati pravno dejstvo pismenog ugovora o obliku i visini naknade za eksproprisane nepokretnosti, zaključenog van postupka propisanog zakonom između ranijeg vlasnika i korisnika eksproprijacije, posle donošenja rešenja o eksproprijaciji, pod uslovom da je ugovor izvršen u celini ili u pretežnom delu, ukoliko je cilj ugovora pravično obeštećenje ranijeg vlasnika i nije u suprotnosti sa pozitivnim propisima. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je utvrdio da su rešenjem Opštinskog Sekretarijata za upravu V... br. ______/086/02 od 5.1.1986. godine, u korist opštine V..., za potrebe bivšeg SIZ-a stanovanja, komunalnih delatnosti i građevinskog zemljišta eksproprisane sledeće tužiočeve nepokretnosti: deo k.p. br. 1675/2 KO V... u površini od 89 m2, bunar dubine 7 m, septička jama dubine 3 m od betonskih cevi, betonski trotoar i stepenište ukupne površine 11 m2 i garaža dimenzija 3,6 m x 3,5 m. Nije sporno da je posle pravosnažnosti rešenja o eksproprijaciji, 31.08.1988. godine, zaključen pismeni ugovor između ranijeg vlasnika i korisnika eksproprijacije, kojim se korisnik eksproprijacije obavezao da pre otpočinjanja građevinskih radova na zemljištu koje je eksproprisano snimi stambene objekte ranijeg vlasnika koji nisu eksproprisani i da sa eksproprisanog dela zemljišta izmesti garažu ranijeg vlasnika na ostatak njegovog zemljišta, da izradi potporni zid na liniji eksproprijacije i, kao što je napred rečeno, isplati naknadu za eksproprisano zemljište i objekte (izuzev potpornog zida) po proceni veštaka u nadležnom postupku, da je korisnik eksproprijacije započeo izgradnju nove garaže na predlagačevom zemljištu, da nova garaža nije dovršena a stara nije srušena i da nije izgrađen novi potporni zid. Imajući u vidu da su se navedenim ugovorom raniji vlasnik i korisnik eksproprijacije delimično sporazumeli o obliku i visini naknade, kao i da je ugovor zaključen posle pravosnažnosti rešenja, prvostepeni sud nalazi da je ugovor apsolutno ništav u smislu člana 103. ZOO-a, s obzirom na sadržinu odredbe člana 60. stav 5. Zakona o eksproprijaciji (“Sl. glasnik SRS” br. 40/84), koji je bio na snazi u vreme zaključenja ugovora i donošenja rešenja o eksproprijaciji, kojom je propisano da se po pravosnažnosti rešenja o eksproprijaciji stranke ne mogu sporazumevati o visini i oblicima naknade van postupka propisanog ovim zakonom. Gotovo istovetnu odredbu sadrži i sada važeći Zakon o eksproprijaciji, u članu 57. stav 4. koji propisuje da se po donošenju prvostepenog rešenja o eksproprijaciji stranke ne mogu sporazumevati o oblicima i visini naknade van postupka propisanog zakonom i otuda je bez pravnog dejstva ugovor o obliku i visini naknade za eksproprisane nepokretnosti koji je zaključen protivno navedenim zakonskim odredbama.
- 86 -

OBLIGACIONO PRAVO Međutim, po shvatanju Okružnog suda, sud može izuzetno priznati pravno dejstvo pismenog ugovora o obliku i visini naknade za eksproprisane nepokretnosti, zaključenog van postupka propisanog zakonom između ranijeg vlasnika i korisnika eksproprijacije posle pravnosnažnosti rešenja o eksproprijaciji, odnosno posle donošenja rešenja o eksproprijaciji, pod uslovom da je ugovor izvršen u celini ili u pretežnom delu, ukoliko je cilj ugovora pravično obeštećenje ranijeg vlasnika i nije u suprotnosti sa pozitivnim propisima. Iz ovoga sledi da raniji vlasnik može zahtevati pred parničnim sudom potpuno ispunjenje i ostatka obaveze koju je korisnik eksproprijacije preuzeo u pogledu oblika i visine naknade, ako je ta obaveza ispunjena u pretežnom delu. Prema činjeničnom stanju u spisima, postupajući po ugovoru iz avgusta 1988. godine, korisnik eksproprijacije je na zapadnom delu predlagačeve parcele uradio pokrivenu betonsku garažu, dimenzija 5 x 3 m i visine 3 m, ali da radovi nisu izvedeni do kraja. U kom obimu su radovi izvedeni i od kakvog je to značaja za odlučivanje u ovoj pravnoj stvari pobijano rešenje nema razloge. Osim toga, pobijano rešenje ne sadrži ni jasne razloge zbog čega se predlagaču u vanparničnom postupku dosuđuje naknada za rušenje stare garaže i za izradu novog potpornog zida, jer očigledno ovi troškovi nisu u neposrednoj vezi sa samom naknadom za eksproprisane nepokretnosti, već samo mogu imati karakter ili ugovorne obaveze, ili pak prava predlagača na naknadu štete koju trpi ostatak njegove nepokretnosti zbog privođenja nameni i izvođenja radova na eksproprisanom delu zemljišta. U ponovnom postupku, prvostepeni sud će, saglasno navedenim primedbama, otkloniti nedostatke u postupanju i na pouzdan način kao prethodno pitanje raspraviti: 1) da li je spornim ugovorom između ranijeg vlasnika i korisnika eksproprijacije postignut sporazum o naknadi za eksproprisani objekat – garažu, utoliko što bi umesto novčane naknade korisnik eksproprijacije izgradio novu garažu na ostatku zemljišta ranijeg vlasnika, a ako je sporazum sa takvom sadržinom postignut, u kojoj meri su radovi izvedeni, u odnosu na obim potrebnih radova, i konačno, da li je predlagač ovlašćen da pred parničnim sudom zahteva izvršenje ugovora u neispunjenom delu, u kom slučaju ne bi imalo mesta vođenju vanparničnog postupka za određivanje naknade za navedeni objekat, i 2) da li ugovor u jednom delu sadrži i obaveze korisnika eksproprijacije u vezi sa privođenjem nameni eksproprisanog dela zemljišta, što takođe ne bi moglo biti predmet ovog vanparničnog postupka. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu, Gž. br. 179/05 od 11.03.2005. godine)

157.
U slučaju ništavosti ugovora o kupoprodaji svaka ugovorna strana je dužna da drugoj vrati ono što je primila, tj. tuženik je dužan da vrati tužiocu iznos dat na ime kupoprodajne cene. Iz obrazloženja: Presudom prvostepenog suda utvrđeno je da je ništav pismeni predugovor o kupoprodaji nepokretnosti, a u stavu 2. izreke tuženik je dužan da vrati tužiocu 500 DEM u dinarskoj protivvrednosti. Drugostepeni sud je odbio kao neosnovanu žalbu tuženika i potvrdio je prvostepenu presudu. Dokazima je utvrđeno da pismeni predugovor o kupoprodaji nije overen shodno Zakonu o prometu nepokretnosti, pa je sud pravilno primenio materijalno pravo kada je utvrdio da je isti apsolutno ništav, shodno članu 104. ZOO, i odlučio o povraćaju novca datog na ime kupoprodajne cene. Pravilno je sud dao razloge da nema mesta primeni odredbe o kapari iz člana 80. ZOO, pa i o povraćaju dvostruke kapare, jer se radi o apsolutno ništavom ugovoru. (Iz presude Okružnog suda u Čačku, Gž. br. 890/04 od 26.08.2004. godine)
- 87 -

OBLIGACIONO PRAVO

158.
Ugovor je ništav ako je po svojoj sadržini ili cilju protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim običajima. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju, stranke su međusobno poslovale tokom 1992. i 1993. godine tako što je tužilac određenu robu nabavljao i davao tuženom, a ovaj je prodavao i dobijeni novac, uz određenu naknadu, predavao tužiocu. Iz takvog odnosa stranaka nastala je obaveza tuženog prema tužiocu za određenu količinu šećera, kukuruza, stočnog brašna i ulja, odnosno robe koja je tada uglavnom bila deficitarna na tržištu. Utvrđujući da ni jedna od stranaka nema ovlašćenje za ovakvu vrstu trgovine, nižestepeni sudovi su pravilnom primenom materijalnog prava, osnovano zaključili da trgovina kojom su se parnične stranke bavile radi dalje prodaje, ima elemenata krivičnog dela, odnosno da je takva vrsta trgovine zabranjena, zbog čega je ugovor koji je postojao među strankama ništav, da su obe stranke nesavesne, te da je tuženi navedenu količinu robe koju nije platio niti vratio tužiocu, kao predmet nedozvoljene trgovine, u obavezi da preda opštini na čijoj teritoriji ima prebivalište. Naime, ukoliko je ugovor ništav zbog toga što je po svojoj sadržini ili cilju protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim običajima, sud može odbiti, u celini ili delimično, zahtev nesavesne strane za vraćanje onog što je drugoj strani dala a može i odlučiti da druga strana ono što je primila po osnovu zabranjenog ugovora preda opštini na čijoj teritoriji ona ima sedište, odnosno prebivalište ili boravište (član 104. stav 2. ZOO). Tužilac nije proizvođač ove robe, koja je u spornom periodu bila deficitarna na tržištu i čiji je promet bio ograničen, niti je koja od parničnih stranaka imala registrovanu radnju za njenu prodaju, što ukazuje da su parnične stranke izvršavajući zaključen ugovor postupale protivno prinudnim propisima, odnosno nezakonito. Kako su obe ugovorne strane nesavesne, pravilna primena materijalnog prava, odnosno navedene zakonske odredbe zahtevala je da se zahtev tužioca odbije uz obavezu tuženog da predmet ugovorne obaveze iz ništavog pravnog posla preda opštini, kako je to pravilno utvrđeno i pobijanom presudom. Navodima revizije da sud nije pravilno utvrdio visinu obaveze tuženog iz pomenutog ugovornog odnosa stranaka u suštini se osporava utvrđeno činjenično stanje, suprotno odredbi člana 385. stav 3. ZPP, koja propisuje da se iz ovih razloga revizija ne može izjaviti. Na osnovu člana 393. ZPP, odlučeno je kao u izreci. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 1673/04 od 16.09.2004. godine)

159.
Restitucija kao posledica ništavosti ugovora znači uspostavljanje onog stanja u imovini stranaka koje je bilo pre zaključenja ništavog ugovora, a vrši se po pravilima istovremenog ispunjenja. Iz obrazloženja: Nižestepenim presudama a po tužbi opštine kao osnivača prvotuženog je utvrđeno prema tuženima da je ništav ugovor o zakupu zaključen 22.10.1998. godine, između pravnog prethodnika pr- 88 -

OBLIGACIONO PRAVO votuženog javnog preduzeća i drugotuženog preduzeća, te je obavezan drugotuženi da se iseli iz poslovnog prostora koji je predmet ugovora o zakupu i ispražnjen od lica i stvari preda prvotuženom javnom preduzeću. Utvrđeno činjenično stanje na kome su zasnovane nižestepene presude je, da su pravni prethodnik prvotuženog javnog preduzeća i drugotuženo preduzeće zaključili ugovor o zakupu 22.10. 1998. godine na određeno vreme u trajanju od četiri godine, počev od 01.10.1998. godine do 31.12.2002. godine. Predmet zakupa je poslovni prostor uz magacinski. Ugovor o zakupu zaključen je suprotno članu 8. stav 3. Zakona o sredstvima u svojini RS, budući da prilikom njegovog zaključenja nije dobijena saglasnost od Republičke direkcije za imovinu RS, a nisu ispoštovane ni odredbe člana 4. Zakona o posebnim uslovima prometa nepokretnosti kojima je predviđena obaveza nadležnog organa da odmah po saznanju o stupanju u posed nepokretnosti suprotno odredbama ovog zakona preduzme mere kojima će se to sprečiti. Pa kako je ugovor zaključen suprotno odredbi člana 8. stav 3. Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije isti je ništav, a zakonska posledica ništavosti ugovora jeste da je svaka strana dužna da vrati drugoj sve ono što je primila po osnovu takvoga ugovora, pa je drugotuženo preduzeće u obavezi da se iseli iz tog prostora i isti ispražnjen od lica i stvari preda prvotuženom javnom preduzeću. Republički javni tužilac nije prihvatio ovakvo stanovište sudova u delu koji se odnosi na obavezu drugotuženog da se iseli iz ovog prostora pri činjenici da je u toku ovog postupka vođen drugi parnični postupak pred nadležnim opštinskim sudom koji je okončan pravnosnažnom presudom od 21.05.2002. godine kojom je utvrđeno pravo vlasništva drugotuženog na predmetnom poslovnom prostoru koji je i predmet ugovora o zakupu, te da stoga nema osnova za iseljenjem drugotuženog iz navedenog prostora. S obzirom na sadržinu odredaba člana 104. i člana 122. Zakona o obligacionim odnosima, Republički javni tužilac nalazi da se u konkretnom slučaju cilj restitucije ne može ostvariti obzirom da je u međuvremenu došlo do promene pravne situacije u kojoj je drugotuženi postao perfektnim vlasnikom. Prema članu 104. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima u slučaju ništavosti ugovora svaka ugovorna strana dužna je da vrati drugoj sve ono što je primila po osnovu takvog ugovora. Restitucija kao posledica ništavosti ugovora znači uspostavljanje onog stanja u imovini stranaka koje je bilo pre zaključenja ništavog ugovora, a vrši se po pravilima istovremenog ispunjenja iz člana 122. ZOO, izuzev u slučajevima propisanim članom 104. st. 2. i 3. ZOO. Članom 104. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da sud može odbiti u celini ili delimično zahtev nesavesne strane za vraćanje onog što je drugoj strani dato a može i odlučiti da druga strana ono što je primila po osnovu zabranjenog ugovora preda opštini na čijoj teritoriji ona ima sedište odnosno prebivalište ili boravište. Stavom 3. istog člana propisano je da će sud prilikom odlučivanja voditi računa o savesnosti jedne, odnosno obeju strana, o značaju ugroženog dobra ili interesa, kao i moralnim shvatanjima. Osnovni princip ugovornog prava jeste načelo savesnosti i poštenja. Ta načela obavezuju strane ugovornice da se u međusobnim odnosima ponašaju savesno i pošteno. Prema utvrđenom činjeničnom stanju i navedenom materijalnom pravu, Vrhovni sud je u celini prihvatio kao osnovane navode iz zahteva za zaštitu zakonitosti. Naime, kako je do zaključenja glavne rasprave u ovoj parnici za utvrđenje apsolutne ništavosti ugovora o zakupu uz restituciju, a što je bilo dana 13.01.2003. godine, drugotuženo preduzeće po osnovu presude opštinskog suda od 21.05.2002. godine snabdevene klauzulom pravnosnažnosti od 21.06.2002. godine i klauzulom izvršnosti od 08.07.2002. godine steklo pravo svojine na spornom prostoru koji i koristi, to je ovakvim nastalim novim svojinsko-pravnim stanjem u odnosu na predmetni prostor otpao osnov obaveze drugotuženog preduzeća da se iz spornog prostora iseli jer ga sada koristi kao vlasnik po osnovu pomenute pravnosnažne i izvršne presude. Nižestepeni sudovi prilikom donošenja odluke pogre- 89 -

OBLIGACIONO PRAVO šnom primenom materijalnog prava sadržanog u odredbama člana 12. Zakona o obligacionim odnosima (načelo savesnosti i poštenja) ocenjuju ovu činjenicu irelevantnom za drugačije presuđenje, što po stanovištu Vrhovnog suda nije, ova činjenica upravo ima drugačiji značaj, ona je odlučna za ocenu osnovanosti zahteva tužioca za iseljenjem drugotuženog preduzeća iz predmetnog prostora. Pošto je drugotuženi pre zaključenja glavne rasprave u ovoj parnici stekao pravo svojine na spornom prostoru po osnovu pomenute pravnosnažne i izvršne sudske odluke, cilj restitucije se ne može ostvariti, pa drugotuženi i nije u obavezi da se iz predmetnog prostora iseli. Zato je Vrhovni sud preinačio nižestepene presude u delu koje se odnosi na iseljenje, tako što je odbio kao neosnovan zahtev tužilačke opštine da se drugotuženo preduzeće iseli iz predmetnog poslovnog prostora sa magacinom i ispražnjen od lica i stvari preda u posed prvotuženom javnom preduzeću primenom člana 408. u vezi člana 395. stav 1. ZPP. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Gzz. 44/04 od 05.05.2004. godine)

160.
Ugovor o zameni stanova zaključen između nosioca stanarskog prava je ništav iz razloga nedostatka saglasnosti davaoca stana na korišćenje. Iz obrazloženja: U prvostepenom postupku nije bilo sporno da je tužilac po osnovu ugovora o korišćenju stana br. 64 od 1.4.1980. godine, postao nosilac stanarskog prava na predmetnom stanu, zatim da su tužilac i tužena 2.8.1990. godine, zaključili ugovor o zameni stanova u svojstvu nosilaca stanarskog prava, tako što je tužilac po ovom ugovoru dao u zamenu sporni stan tuženoj, dok je tužena tužiocu u zamenu dala stan u I...B... u ul. R... br. 24/D u Sloveniji, da je tužilac obezbedio saglasnost davaoca stana na korišćenje za ovu zamenu, dok tužena takvu saglasnost od svog davaoca stana na korišćenje u Sloveniji nije obezbedila, jer je TO T.... iz I...B... odbio da da saglasnost za zamenu stanova, a predlog kojim je tužena tražila da se pravo na zamenu stana utvrdi u vanparničnom postupku odbačen je rešenjem Osnovnog suda u K... - Odeljenje u I...B... N. br. 307/90 od 14.7.1992. godine. Prvostepeni sud je dalje utvrdio da je pravosnažnim presudama, bliže označenim u obrazloženju pobijane presude utvrđeno je da su ništavi: ugovor o zameni stanova od 2.8.1990. godine, ugovor o korišćenju predmetnog stana po osnovu stanarskog prava br. 225 od 2.10.1990. godine, zaključen između tužene i JKP K.... iz Lj... i ugovor o otkupu navedenog stana zaključen 12.12.1992. godine između tužene i Opštine Lj... Na osnovu navedenih činjenica prvostepeni sud je pravilno zaključio da se tužena u državini predmetnog stana sada nalazi bez pravnog osnova i da je u smislu člana 104. stava 1. Zakona o obligacionim odnosima dužna da tužiocu vrati - preda u državinu stan u čijoj se državini nalazi po osnovu apsolutno ništavog ugovora o zameni stanova. Iz utvrđenog činjeničnog stanja ne proizlazi zaključak da je tužilac bio nesavesna strana, što bi moglo da uputi na primenu odredbe člana 104. stav 2. ZOO-a, naprotiv, tužilac je obezbedio saglasnost svog davaoca stana na korišćenje u zamenu, tako da na strani tužioca nije bilo krivice što nije došlo do pravno valjanog ostvarenja zamene stanova. Pored toga, presudom ovoga suda P. br. 44/02 od 2.9.2002. godine, donesenoj u ovoj pravnoj stvari, pravosnažno je odbijen tužbeni zahtev tužilje da joj tužilac preda stan u I...B..., pošto je utvrđeno da tužilac nije u državini tog stana jer je iseljen od strane nadležnog organa zbog toga što se u
- 90 -

OBLIGACIONO PRAVO stan nezakonito uselio jer vlasnik stana u I...B... nije dao dozvolu za zamenu stanova, tako da su neosnovani navodi iz žalbe da je u ovom smislu činjenično stanje nepotpuno utvrđeno. Imajući sve ovo u vidu kao i to da je tužilac po osnovu ugovora br. 64 od 1.4.1980. godine, stekao stanarsko pravo na spornom stanu i koje, prema pravilnom utvrđenju prvostepenog suda, na zakonom predviđen način nije prestalo do donošenja Zakona o stanovanju, pa kako je odredbom člana 31. stav 1. Zakona o stanovanju tužilac stekao svojstvo zakupca stana na neodređeno vreme, prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo kada je obavezao tuženu da stan preda tužiocu. (Iz presude Okružnog suda u Valjevu, Gž. br. 1258/04 od 27.09.2004. godine)

Ako ugovor o zajedničkoj gradnji prikriva ugovor o prenosu prava preče gradnje, prikriveni ugovor važi ako pribavilac spada u krug lica iz člana 30. Zakona o građevinskom zemljištu (“Sl. glasnik RS” broj 23/90 sa kasnijim izmenama i dopunama), koji je važio u vreme zaključenja ugovora, na koje je titular prava mogao preneti ovo pravo (bračni drug, potomak, usvojenik, roditelj i usvojilac). U suprotnom, kao protivan navedenom zakonskom propisu, i prikriveni ugovor je ništav, u smislu člana 103. Zakona o obligacionim odnosima. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu, Gž. br. 1350/04 od 27.10.2004. godine)

161.

162.
Ništav je ugovor kojim vlasnik stvari od trećeg lica uzima u zakup sopstvenu stvar. Iz obrazloženja: Pravilno je prvostepeni sud na osnovu nespornih činjenica i izvedenih pismenih dokaza utvrdio da je među strankama nesporno da je tužilac vlasnik stvari, kioska koji je kao tezga broj 80 smešten na N...B... na javnoj površini. Pravilno je prvostepeni sud utvrdio da je tuženo Javno preduzeće tužiocu smeštaj kioska na navedenom mestu uslovilo zaključenjem ugovora o zakupu po kojem tuženo Javno preduzeće daje tužiocu u zakup kiosk, koji je u parnici nesporno tužiočevo vlasništvo. Po pobijanim ugovorima tužilac za korišćenje, tj. zauzeće dela javne površine u cilju postavljanja kioska - tezge naknadu plaća Odeljenju za građevinsko i komunalno stambene poslove opštine N... B... Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je prvostepeni sud primenio materijalno pravo kada je presudio da je ništav ugovor kojim vlasnik stvari od trećeg lica uzima u zakup sopstvenu stvar, odnosno zakupodavac izdaje u zakup zakupcu stvar koja je svojina zakupca. Očigledno je da se ne radi o ugovoru o zakupu, bez obzira na upotrebljenu terminologiju u pobijanim ugovorima i tvrdnje da pobijane odredbe spornih ugovora ispunjavaju uslove za punovažnost nekog drugog ugovora, pa će u daljem toku postupka prvostepeni sud primeniti odredbu člana 106. Zakona o obligacionim odnosima, koji kaže da u situacijama kada ništav ugovor ispunjava uslove za punovažnost nekog drugog ugovora, tada među ugovoračima važi taj drugi ugovor, ako bi to bilo u saglasnosti sa ciljem koji su ugovorači imali u vidu kad su ugovor zaključili. U konkretnom slučaju očigledno je da je tuženo javno preduzeće prilikom zaključenja predmetnih ugovora sa tužiocem koristilo i svoja javno-pravna i obligacionopravna ovlašćenja i da je zato među strankama zaključen nemoguć ugovor po kom tužilac, vlasnik stvari, uzima u zakup sopstvenu stvar od tuženog javnog preduzeća. U daljem toku postupka, sud će imati u vidu odredbe člana 104. Zakona o obligacionim odnosima, koji predviđa da će sud prilikom
- 91 -

OBLIGACIONO PRAVO odlučivanja o vraćanju datog imati u vidu značaj ugroženog dobra ili interesa vodeći računa o savesnosti obeju strana i moralnim shvatanjima. Netačan je žalbeni navod da prvostepeni sud nije dao razloge o odlučnim činjenicama, jer je prvostepeni sud detaljno obrazložio zašto prihvata tvrdnju tužioca da su predmetni ugovori u određenim odredbama ništavi. Viši trgovinski sud prihvata žalbeni navod da su predmetni ugovori zaključeni među strankama zbog atraktivnosti lokacija i da je zato tužilac pristao da zaključi ugovor sa podnosiocem žalbe po kojem će plaćati korišćenje građevinskog zemljišta i zakup tezge. Međutim, za korišćenje građevinskog zemljišta tužilac po samoj sadržini ugovora, a i po prirodi ove obaveze, naknadu ne plaća tužilac po samoj sadržini ugovora, a i po prirodi ove obaveze, naknadu ne plaća tuženom javnom preduzeću, nego organu uprave, a kako je rečeno, nikako ne može uzeti u zakup sopstvenu tezgu. Iz gore navedenih razloga žalba tuženog javnog preduzeća se odbija kao neosnovana i pobijana prvostepena presuda u delu u kojem je presuđeno na teret ovog tuženog potvrđuje po članu 368. Zakona o parničnom postupku. (Iz presude Višeg trgovinskog suda, Pž. broj 6663/03 od 26.12.2003. godine)

163.
Suvlasnik poslužnog dobra može podići tužbu za utvrđenje ništavosti ugovora kojim je bez njegove saglasnosti zasnovana stvarna službenost ugovorom zaključenim između drugog suvlasnika poslužnog dobra i vlasnika povlasnog dobra, jer kao suvlasnik koji je povređen u svom pravu predstavlja zainteresovano lice u smislu člana 109. Zakona o obligacionim odnosima. Iz obrazloženja: Tužilja u ovoj parnici kao suvlasnik sporne parcele k. p. br. ____, traži da se utvrdi da je ništav ugovor koji je 23. novembra 1991. godine zaključen u formi zapisnika pred Mesnom zajednicom između tuženih, a kojim je ustanovljeno pravo službenosti prolaza preko sporne parcele broj ____ u korist parcele k.p. br. ____ vlasništvo tužene V. Sudovi su u provedenom postupku uvrdili da su tužilja i tuženi M. suvlasnici sporne parcele broj ____ i da tu parcelu koriste za prolaz do svoje druge parcele. Ova parcela se sa jedne strane graniči sa parcelom broj _____, vlasništvo drugog lica, s tim što se preko ove parcele prostire put koji tuženi P. i V. koriste za prolaz do svoje parcele broj ____ Tuženi M. je ugovorio sa tuženom V. i tuženim P. pravo službenosti prolaza i preko parcele broj ____, obavezujući se da će ukloniti ogradu koja se nalazi na granici parcele broj ___ i ____ i tako proširi put da tužena V. može nesmetano da dolazi na svoju parcelu. S druge strane, tužena V. se obavezala da će tuženom proširiti ulaz u njegovu parcelu, a od dela svoje parcele broj ____. Na osnovu tako utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su zaključili da tužilji ustanovljavanjem sporne službenosti nije ograničeno pravo korišćenja njenog suvlasničkog dela, nalazeći da usled toga tužbeni zahtev za utvrđenje ništavosti spornog ugovora nije osnovan. Pri tome je prvostepeni sud ocenio i da tužilja nema ni pravni interes u smislu člana 109. ZOO, s obzirom da nije učestvovala u zaključenju ugovora, te da njena prava nisu povređena. Osnovano se u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da su nižestepene odluke zasnovane na pogrešnoj primeni materijalnog prava. Odredbom člana 49. Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa je propisano da je stvarna službenost pravo vlasnika jedne nepokretnosti (povlasno dobro) da za potrebe te nepokretnosti vrši određene radnje na nepokretnosti drugog vlasnika (poslužno dobro), ili da zahteva od
- 92 -

OBLIGACIONO PRAVO vlasnika poslužnog dobra da se uzdržava od vršenja određenih radnji koje bi inače imao pravo vršiti ih na svojoj nepokretnosti. Najčešći način na koji stvarne službenosti nastaju jeste pravni posao, dok sam način tog sticanja predstavlja bilo upis u javnu knjigu, bilo drugi odgovarajući način određen zakonom. Pravni posao, kao osnov za zasnivanje stvarne službenosti može biti ugovor. Kad je u pitanju nastanak stvarne službenosti ugovorom, njega zaključuju vlasnici poslužnog i povlasnog dobra. Ako je poslužno dobro u suvlasništvu, onda službenost ne može ugovorom konstituisati jedan suvlasnik bez znanja, dozvole i odobrenja i prihvatanja ostalih suvlasnika. Ovo s obzirom na odredbu člana 15. stav 4. navedenog zakona, pošto je u pitanju pravni posao koji premašuje okvire redovnog upravljanja. Prema tome, ova odredba ne dozvoljava preduzimanje poslova koji prelaze okvire redovnog upravljanja, uključujući i zasnivanje stvarne službenosti, bez saglasnosti svih suvlasnika, što znači da se radi o kogentnoj odredbi i da je ugovor koji je protivan ovoj odredbi istovremeno i ništav u smislu člana 103. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima. Pri tome su bez značaja neke druge okolnosti konkretnog slučaja od kojih su pošli sudovi kao što je okolnost da sporna parcela nije dodatno a ni prekomerno opterećena zasnivanjem stvarne službenosti, jer odredba navedenog člana 15. stav 4. Zakona ne predviđa nikakve izuzetke u pogledu obavezne saglasnosti svih suvlasnika. Tužilja bi onda osnovano zahtevala utvrđenje ništavosti ugovora kojim je bez njene saglasnosti zasnovana stvarna službenost na spornoj parceli i kao suvlasnik koji je povređen u svom pravu predstavlja zainteresovano lice u smislu člana 109. Zakona o obligacionim odnosima. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije, Gzz. 161/02 od 12.02.2003. godine)

164.
Pravo da ističu ništavost ugovora pripada kako stranama ugovornicama tako i svakom zainteresovanom licu, s tim da je njihov obim različit. Iz obrazloženja: Drugostepeni sud najpre konstatuje da tužilac, kako osnovano u žalbi navodi, ne traži poništaj ugovora o razmeni nepokretnosti koji je zaključen između tuženih samo zbog toga što smatra da zaključci Vlade Republike Srbije nisu pravilni i zakoniti, već i iz drugih razloga, koji su u osnovi pozivanje na protivnost ugovora o razmeni imperativnim propisima. Uzroci koji dovode do nevažnosti ugovora različiti su, pa su različite i posledice koje je proizvode. Neki su uzroci ozbiljni i energični u toj meri da dovode do apsolutne ništavosti ugovora, a drugi, kojima se povređuju interesi ugovarača, daju za posledicu relativno ništavost ugovora. Prema odredbi člana 103. Zakona o obligacionim odnosima ugovor koji je protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim običajima ništav je ako cilj povređenog pravila ne upućuje na neku drugu sankciju ili ako zakon u određenom slučaju ne propisuje što drugo. Iz ove formulacije proizilazi da je ugovor koji je zaključen ništav, da egzistira u pravnom saobraćaju, pošto su pri njegovom nastanku ispunjeni svi formalno postavljeni uslovi u pogledu saglasnosti i volja stranaka, predmeta ugovora, osnova, a nepoštovan je i zahtev forme, ali su pri tom povređeni prinudni propisi, javni poredak i dobri običaji. Na apsolutnu ništavost ugovora sud pazi po službenoj dužnosti i na nju se može pozvati svako zainteresovano lice. Pravo da zahteva utvrđenje ništavosti ima i javni tužilac (član 109. Zakona obligacionim odnosima). Ugovarač apsolutno ništavog ugovora i treća zainteresovana lica, kao i javni tužilac, imaju pravo da zahtevaju da sud utvrdi ništavost ugovora, a ugovoračima stoji na raspolaganju i zahtev iz odredbe člana 104. Zakona o obli- 93 -

OBLIGACIONO PRAVO gacionim odnosima (zahtev za restituciju i zahtev za naknadu štete). Isticanje ništavosti pred sudom može da bude učinjeno tužbom, kojom može da se traži utvrđenje ništavosti, vraćanje onog što je u izvršenju ništavog ugovora dato i da se zahteva naknade štete povodom zaključenog ništavog ugovora. Tužena strana može istaći prigovor ništavosti prigovora povodom zahteva tužbe kojom se traži izvršenje ništavog ugovora ili ostvarenje nekih prava po osnovu takvog ugovora. Ako se izričito traži utvrđenje ništavosti ugovora, sud po takvoj tužbi postupa po pravilima koji važe za tužbu za utvrđenje i donosi presudu kojom konstatuje da je ugovor ništav, jer ništav ugovor po samom zakonu ne proizvodi pravno dejstvo, tako da presuda nema konstitutivni karakter. Za donošenje takve presude stanke imaju pravni interes, jer ništavi ugovori stvaraju privid punovažnog ugovora, pa on u pravnom saobraćaju nesumnjivo postoji, njegovo je pravno dejstvo i za stranke i za treća lica sporno i u interesu je pravne sigurnosti da se odlukom suda ta dilema otkloni isključenjem tog ugovora iz pravnog saobraćaja. Pravo isticanje ništavosti zakon priznaje svakom zainteresovanom licu, što znači da to mogu da budu i same strane ugovornice, kao i druga lica koja imaju pravni interes da se ništavost ugovora utvrdi. Međutim, obim ovlašćenja ugovorača i trećih lica – pravno zainteresovanih lica nije identičan. Treća lica zaista mogu da traže utvrđenje ništavosti ugovora, ali se isključivo između ugovornih strana raspravlja odnos nastalog povodom poništaja – izriču se pravne posledice ništavog ugovora. Dakle, aktivna legitimacija za utvrđenje ništavosti šira je od aktivne legitimacije za izricanje posledica ništavosti, koja pripada samougovoračima, i to u smislu da tu legitimaciju ima širi krug lica koja se unapred i ne znaju, jer ništavost pogađa ugovarače i njih se sudbina ugovora, ali i pravne posledice neposredno tiču. Naravno, na postojanje razloga apsolutne ništavosti sud pazi po službenoj dužnosti, ali pošto se parnica kreće u okvirima dispozicije stranaka koja podrazumeva tužbu i tužbeni zahtev, ovo ovlašćenje suda izvodi se iz već postojeće tužbe. Prema tome, očigledno je da tužbeni zahtev tužioca nije pravilno postavljen. Ukoliko se tužilac već poziva na razloge apsolutne ništavosti, on tužbom ne može tražiti poništaj takvog ugovora, već jedino može tražiti utvrđenje ništavosti ugovora, i to zato što ništav ugovor po samom zakonu ne proizvodi pravno dejstvo, tako da presuda nema konstitutivni karakter. U svakom slučaju, po nalaženju drugostepenog suda, prvostepeni sud treba da naloži tužiocu da postavi u smislu odredbe člana 186. Zakona o parničnom postupku određeni zahtev u pogledu glavne stvari. Ukoliko se tužilac već poziva na razloge apsolutne ništavosti, onda može tužbom tražiti samo utvrđenje ništavosti ugovora, a ne njegov poništaj, jer ništav ugovor po samom zakonu ne proizvodi pravno dejstvo, tako da presuda nema konstitutivni karakter. U svakom slučaju, da bi mogao da izriče posledicu ništavosti, sud mora da identifikuje da li je u pitanju relativno ili apsolutno ništav ugovor, da li su lica koja traže poništaj ovlašćena na zahtev, od čega zavisi i koje će pravne posledice izreći. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda, Pž. br. 5514/03)

Sud u bilo kojoj parnici ne može pružiti pravnu zaštitu parničnoj stranci koja svoj zahtev temelji na ništavom pravnom poslu. (Iz presude Višeg trgovinskog suda, Pž. br. 8229/03 od 25.12.2003. godine)

165.

Pravo na isticanje ništavosti ne gasi se. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 1333/98 od 24.06.1998. godine)
- 94 -

166.

OBLIGACIONO PRAVO

U slučaju ništavosti ugovora svaka ugovorna strana dužna je da vrati drugoj sve što je primila po osnovu takvog ugovora, a ako to nije moguće, ili ako se priroda onog što je ispunjeno protivi vraćanju, ima se dati odgovarajuća naknada u novcu prema cenama u vreme donošenja sudske odluke, ukoliko zakon što drugo ne određuje. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 7018/97 od 20.05.1998. godine)

167.

Preuzimanjem duga preuzimalac stupa na mesto pređašnjeg dužnika, a ovaj se oslobađa obaveze, pod uslovom da je poverilac pristao na preuzimanje duga. (Iz presude Višeg privrednog suda u Beogradu, Pž. 74/98 od 10.02.1998. godine)

168.

Ništav je ugovor koji je zaključilo lice koje nije bilo sposobno za rasuđivanje u vreme zaključenja ugovora, bez obzira što mu poslovna sposobnost nije bila oduzeta sudskom odlukom, u smislu člana 103. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, jer je za zaključenje punovažnog ugovora odlučujuća stvarna nesposobnost, a ne pravna konstatacija te nesposobnosti. (Iz presude Okružnog suda u Zrenjaninu Gž. 234/96 od 25.02.1998. godine)

169.

Ako je ugovor ništav, zato što je protivan prinudnim propisima, sud može odbiti zahtev nesavesne strane za vraćanje datog, ali može i odlučiti da se predmet ništavog ugovora preda opštini, bez obzira što takav zahtev u parnici nije postavljen. (Iz presude Vrhovnog suda u Beogradu, Rev. 5935/98 od 10.11.1998. godine)

170.

Ne može se tražiti ispunjenje ugovora, ako on nije zaključen u pismenoj formi koja je uslov njegove važnosti. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije, Rev.br.466/97 od 15.10.1997. godine)

171.

Ništav je ugovor o prometu nepokretnosti zaključen pod uslovima postojanja pritisaka i nasilja, odnosno u uslovima i okolnostima u kojima je bila ugrožena ili nije bila obezbeđena: sigurnost ljudi i imovine, ostvarivanje zaštite sloboda, prava i dužnosti čoveka i građanina ili zakonitost i ravnopravnost naroda i narodnosti. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 1415/97 od 11.06.1997. godine)

172.

Radnik koji nije tražio prinudno izvršenje prvanosnažne presude o vraćanju na rad, ima pravo na naknadu štete za izostalu zaradu do isteka roka od šest meseci u kome je mogao tražiti to izvršenje. (Iz presude Vrhovog suda Srbije, Rev. 863/97 od 12.03.1997. godine)
- 95 -

173.

OBLIGACIONO PRAVO

Republičko javno tužilaštvo može biti stranka u sporu kada se traži utvrđivanje ništavosti ugovora po osnovu odredbe iz člana 109. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Gzz. 111/97 od 05.11.1997. godine)

174.

U slučaju ništavosti ugovora svaka ugovorna strana je dužna da vrati drugoj sve ono što je primila po osnovu takvog ugovora, a ako se priroda onoga što je ispunjeno protivi vraćanju ima se dati odgovarajuća naknada u novcu prema cenama u vreme donošenja sudske odluke ukoliko zakon što drugo ne određuje. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 733/97)

175.

U slučaju ništavosti ugovora svaka ugovorna strana dužna je da vrati drugoj sve ono što je primila po osnovu takvog ugovora, a ako to nije moguće, ili ako se priroda onog što je ispunjeno protivi vraćanju, ima se dati odgovarajuća naknada u novcu, prema cenama u vreme donošenja sudske odluke, ukoliko zakon što drugo ne određuje. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 1615/96 od 15.05.1996. godine)

176.

Inflatorna šteta se otklanja potpunom naknadom u smislu člana 109. Zakona o obligacionim odnosima. Ostvarivanju potpune naknade zbog inflatorne štete ne smeta pravosnažna presuda donesena u osnovnom sporu. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 4804/95) Presuda o poništavanju ugovora deluje unazad, pa je pribavilac dužan da vrati sve što je primio po osnovu tog ugovora, odnosno da vlasniku naknadi vrednost postignutih koristi. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 396/95 od 14.02.1995. godine)

177.

178.

Kada je utvrđeno da pismeni neovereni ugovor o kupoprodaji nepokretnosti od 4.12.1987. godine ne proizvodi pravno dejstvo to tužilac koji je po tom ugovoru kao kupac isplatio prodavcu, a sada tuženom kupoprodajnu cenu u celosti ima pravo da od tuženog zahteva povraćaj primljene kupoprodajne cene, a prema cenama u vreme donošenja sudske odluke. (Okružni sud u Beogradu, Gž. 9872/94 od 23.05.1995. godine)

179.

Budući da jedna pravila važe za ništave, a druga za rušljive ugovore sud je dužan u parnici za poništaj ugovora razgraničiti da li se radi o ugovoru zaključenom pod pritiskom radi iseljenja koji bi bio protivanprinudnim propisima, pa samim tim i apsolutno ništav, ili pak o ugovoru zaključenom sa manom u volji prodavca (relativno ništavom ugovoru). (Savezni sud Gzs 14/95 od 29.06.1995. godine)
- 96 -

180.

OBLIGACIONO PRAVO

Konverzija ugovora sprečava restituciju zbog ništavosti ugovora. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 1613/94 od 20.04.1994. godine)

181. 182.

U slučaju restitucije zbog ništavosti ugovora o prodaji prodavac je dužan da kupcu vrati iznos tržišne cene u vreme donošenja sudske odluke, osim ako razlozi pravičnosti što drugo ne nalažu, sa zateznom kamatom od donošenja sudske odluke do isplate. (Vrhovni sud Srbije Rev. 1663/92 od 12.05.1992. godine)

Polazeći od odredbi člana 104. Zakona o obligacionim odnosima sud u svakom konkretnom slučaju odlučuje koju će od propisanih sankcija primeniti. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 1555/90 od 12.02.1991. godine)

183.

184.
Pored lica koja su učestvovala u postupku javne nabavke kao ponuđači, pravni interes za oglašavanje ništavim ugovora o javnim nabavkama imaju i lica kojima nije ni omogućeno da učestvuju u postupku u slučaju kada je ugovor zaključen sa pogađanjem bez prethodnog objavljivanja. Iz obrazloženja: U slučaju ništavosti ugovora o javnim nabavkama pravni interes za oglašavanje ništavim takvog ugovora imaju pored lica koja su učestvovala u postupku javne nabavke kao ponuđači, i lica kojima nije ni omogućeno da učestvuju u postupku u slučaju kada je ugovor zaključen sa pogađanjem bez prethodnog objavljivanja. Poništaj ugovora proizvodi pravno dejstvo od njegovog poništaja. Ništav ugovor je od samog početka bez pravnog dejstva i ništavost nastupa po samom zakonu, a na ništavost se mogu pozivati ne samo ugovorne strane, odnosno lica koja su učestvovala u postupku javne nabavke kao ponuđači, nego i svako drugo zainteresovano lice. Kako se radi o zaštiti opšteg interesa na ništavost ugovora sud pazi po službenoj dužnosti. Ništav ugovor se ne može osnažiti, a pravo na isticanje ništavosti, shodno članu 110. Zakona o obligacionim odnosima ne može zastareti, niti je vezano za rok, a što nije slučaj sa zahtevom za poništaj ugovora o javnoj nabavci, budući da je Zakonom o javnim nabavkama propisano da posle donošenja odluke o dodeli ugovora o javnoj nabavci, rok za podnošenje zahteva za zaštitu prava iznosi osam dana od dana prijema obaveštenja o dodeli ugovora o javnoj nabavci. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije, Prev. 269/04 od 16. februara 2005. godine)

185.
O ništavosti ugovora o javnim nabavkama odlučuje sud u parničnom postupku, po tužbi lica kome nije omogućeno da učestvuje u postupku javne nabavke time što je ugovor dodeljen
- 97 -

OBLIGACIONO PRAVO u postupku sa pogađanjem bez prethodnog objavljivanja, jer spor o ništavosti ugovora nije stavljen u nadležnost drugog državnog organa - Komisije za zaštitu prava ponuđača. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju, prvotuženi i drugotuženi su 6. avgusta 2003. godine zaključili ugovor o javnoj nabavci kupovine, isporuke, ugradnje i održavanja opreme za rekonstrukciju javne rasvete u K.., kojim se drugotuženi obavezao da nabavi materijal i izvede radove, a prvotuženi mu za te radove izvrši isplatu. Ovaj ugovor zaključen je sa pogađanjem bez prethodnog objavljivanja, s tim što je prvotuženi dana 18. aprila 2003. godine Upravi za javne nabavke podneo zahtev za davanje saglasnosti za dodelu ugovora u postupku sa pogađanjem bez prethodnog objavljivanja. Dana 24. aprila 2003. godine Uprava za javne nabavke dopisom je obavestila prvotuženog da je mišljenja da se navedeni radovi mogu sprovesti u postupku sa pogađanjem bez prethodnog objavljivanja. Ovo mišljenje zasnovano je isključivo na navodima iz dopisa zahteva prvotuženog, a posebno je naglašeno da je svaki naručilac odgovoran za svoje postupanje u skladu a zakonom. Ugovor između prvotuženog i drugotuženog izvršen je u pretežnom delu, odnosno radovi koji su predmet ugovora izvršeni su 92,63%. Dana 13. avgusta 2003. godine tužilac je povodom zaključenja predmetnog ugovora Upravi za javne nabavke podneo zahtev za zaštitu prava ponuđača, koji bi se rešavao pred Komisijom za zaštitu prava ponuđača, a dana 3. decembra 2003. godine dostavio je izjavu kojom povlači navedeni zahtev za zaštitu prava ponuđača, iz razloga što predmetna Komisija nije počela da postupa po istom, a svoja prava će da ostvari u postupku pred redovnim sudovima. Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je zaključio da je predmetni ugovor ništav, a sa obrazloženjem da je zaključen suprotno odredbi čl. 20. i 23. Zakona o javnim nabavkama, koji propisuju da se ugovor dodeljuje u otvorenom postupku, a samo izuzetno sa pogađanjem bez prethodnog objavljivanja, ocenjujući da u konkretnom slučaju nije bilo osnova za dodelu ugovora sa pogađanjem bez prethodnog objavljivanja. Stoga je prvostepenom presudom utvrđeno da je predmetni ugovor ništav. Drugostepeni sud je zaključio da o ništavosti postupka javne nabavke koji se okončava dodelom ugovora između naručioca i ponuđača, odlučuje Komisija iz člana 128. Zakona o javnim nabavkama, na osnovu zahteva ponuđača za zaštitu prava, a da o zahtevu za naknadu štete podnosioca zahteva za zaštitu prava - ponuđača, odlučuje nadležni sud. Stoga je primenom odredbe člana 369. stav 2. Zakona o parničnom postupku, ukinuo prvostepenu presudu i tužbu odbacio, a sa obrazloženjem da je prvostepeni sud učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 354. stav 2. tačka 3. Zakona o parničnom postupku, jer je odlučio o zahtevu u sporu koji ne spada u sudsku nadležnost. Revizijom se osnovano ukazuje da je pobijano rešenje zasnovano na bitnoj povredi odredaba parničnog postupka iz člana 354. stav 1. u vezi sa članom 369. stav 2. Zakona o parničnom postupku. Naime, odlučivanje po tužbenom zahtevu u ovoj parnici spada u sudsku nadležnost, te je odbacivanjem tužbe drugostepeni sud nepravilno primenio odredbu člana 369. stav 2. Zakona o parničnom postupku i time učinio bitnu povredu odredaba Zakona o parničnom postupku iz člana 354. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Zaštita prava ponuđača regulisana je u poglavlju VIII Zakona o javnim nabavkama ("Službeni glasnik RS", br. 39/02), koji je bio na snazi u spornom periodu. Odredbom člana 128. ovog zakona propisano je da zaštitu prava ponuđača, u svim stadijumima postupka javne nabavke, obezbeđuje Uprava preko Komisije za zaštitu prava ponuđača, koja se obrazuje pri Upravi. Članom 132. Zakona o javnim nabavkama određena je aktivna legitimacija u postupku pred Komisijom. Ovom zakonskom odredbom u stavu 1. propisano je da zahtev za zaštitu prava može da podnese svako lice koje
- 98 -

nije isti. Kod činjenice da je postupak zaštite prava ponuđača. te je sud ovlašćen da odlučuje o ništavosti takvih ugovora. u slučaju ništavosti ugovora o javnim nabavkama. rokovi za poništaj ugovora razlikuju se od rokova za oglašavanje ugovora ništavim. Poništaj ugovora proizvodi pravno dejstvo od njegovog poništaja. niti je vezano za rok. a i pravne posledice poništaja ugovora i pravne posledice oglašavanja ugovora ništavim nisu iste. a prema Zakonu o javnim nabavkama zahtev za zaštitu prava može da podnese svako lice koje je učestvovalo u postupku javne nabavke kao ponuđač. godine) . rok za podnošenje zahteva za zaštitu prava iznosi osam dana od dana prijema obaveštenja o dodeli ugovora o javnoj nabavci. Postupak zaštite prava ponuđača i zaštite javnog interesa.99 - . U slučaju ništavosti ugovora o javnim nabavkama. februara 2005. a pravo na isticanje ništavosti. nego i svako drugo zainteresovano lice. već je propisano da može samo da poništi postupak za dodelu ugovora o javnoj nabavci. članom 145. Međutim. Zakona o javnim nabavkama propisani su rokovi za podnošenje zahteva za zaštitu prava s tim što je u stavu 3. nije regulisan u navedenom poglavlju. ove zakonske odredbe propisano da posle donošenja odluke o dodeli ugovora o javnoj nabavci. Istom zakonskom odredbom propisano je da se protiv odluke Komisije ne može izjaviti žalba niti voditi upravni spor. i lica kojima nije ni omogućeno da učestvuju u postupku u slučaju kada je ugovor zaključen sa pogađanjem bez prethodnog objavljivanja.Prev. ukoliko sud ne bi bio ovlašćen da odlučuje o ništavosti ugovora. Ovo iz razloga što članom 144. a što nije slučaj sa zahtevom za poništaj ugovora o javnoj nabavci. Poništaj ugovora prema Zakonu o obligacionim odnosima može tražiti stranka iz ugovornog odnosa. regulisana je u posebnom poglavlju Zakona o javnim nabavkama i to u poglavlju IX. Međutim. a koje smatra da su mu povređena prava u postupku javne nabavke. a da je u posebnom poglavlju regulisano pitanje ništavosti tog ugovora i to tako što su samo propisani slučajevi kada je ugovor ništav. odnosno lica koja su učestvovala u postupku javne nabavke kao ponuđači. Ništav ugovor se ne može osnažiti. a na ništavost se mogu pozivati ne samo ugovorne strane. ne bi se mogla zaštiti prava ponuđača niti javni interes. Ništavost ugovora o javnoj nabavci. u kojem Komisija može doneti odluke propisane članom 144. Zakona o obligacionim odnosima ne može zastareti. regulisan u poglavlju VIII Zakona o javnim nabavkama. shodno članu 110. Odredbom člana 144. u slučaju ništavosti ugovora o javnim nabavkama pravni interes za oglašavanje ništavim takvog ugovora imaju pored lica koja su učestvovala u postupku javne nabavke kao ponuđači. Članom 134. 269/04 od 16. Ovom zakonskom odredbom samo su propisani slučajevi kada je ništav ugovor o javnoj nabavci. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. Zakona propisano je koje odluke može da donese Komisija u postupku odlučivanja po zahtevu za zaštitu prava. ovim zakonom nije isključeno pravo pokretanja postupka pred sudom radi oglašavanja ništavim ugovora o javnim nabavkama. Ovom zakonskom odredbom propisano je da Komisija može u celini ili delimično da poništi postupak javne nabavke ili da odbije zahtev kao neosnovan. ovaj sud je stanovišta da je o ništavosti ugovora o javnim nabavkama ovlašćen da odlučuje sud u parničnom postupku. rok za podnošenje zahteva za zaštitu prava iznosi 8 dana od dana prijema obaveštenja o dodeli ugovora o javnoj nabavci. a kod činjenice da Komisija nije zakonom ovlašćena da takav ugovor oglasi ništavim. Kako se radi o zaštiti opšteg interesa na ništavost ugovora sud pazi po službenoj dužnosti. Osim toga. Zakon o javnim nabavkama isključuje pravo na žalbu protiv odluke Komisije kao i pravo na pokretanje upravnog spora.OBLIGACIONO PRAVO je učestvovalo u postupku javne nabavke kao ponuđač. Takođe ni krug lica koja su ovlašćena da traže poništaj ugovora i krug lica koji mogu tražiti oglašavanje ugovora ništavim. Ništav ugovor je od samog početka bez pravnog dejstva i ništavost nastupa po samom zakonu. budući da je Zakonom o javnim nabavkama propisano da posle donošenja odluke o dodeli ugovora o javnoj nabavci. Zakona o javnim nabavkama nije propisano da Komisija može da oglasi ništavim ugovor o javnoj nabavci.

Zbog toga je neosnovan zahtev tužioca kojim nalazi da je bio doveden u zabludu od strane tuženika i da je to bila njegova namera. godine do isplate. U konkretnom slučaju takva namera nije postojala.2005. kao ni drugog uslovljavanja ili prinude.08.08. Zbog postojanja mana volje ne može se tražiti raskid rušljivih ugovora. 111 – 117. kao i da je predaja radne knjižice bila uslovljena potpisivanjem zapisnika. Dana 25.08. a nije bilo reči o tome da tužilac neće dobiti radnu knjižicu ako ne potpiše zapisnik. pod brojem 283. godine. godine u navedenom iznosu.2004. Relevantne odredbe: Da bi postojala mana volje potrebno je postojanje namere jednog ugovornika za dovođenjem u zabludu drugog ugovornika navođenjem na zaključenje ugovora (u konkretnom slučaju potpisivanjem zapisnika o sravnjenju) – član 65. da je tuženi u obavezi da naknadi tužiocu neisplaćenu zaradu i da je ona bila u visini kao i obaveza tužioca prema tuženom. To je ukupan iznos manjka za uplatu. Osim toga. pa isti uslov nije ispunjen.kao računopolagač .2010. promenjenih okolnosti. Iz obrazloženja: Tužilac je bio radnik tuženog.2005.09. godine.OBLIGACIONO PRAVO RUŠLJIVI UGOVORI (Čl.02.2004. i člana 112.2006. kada se napušta firma. pre preuzimanja radne knjižice tužilac je obavio razgovor sa tadašnjim direktorom tuženog. Zakona o obligacionim odnosima. Tuženi je doneo rešenje 07. raskid ugovora može se tražiti zbog neispunjenja. tačka 1. a koju je svojom krivicom počinio obavljajući poslove računopolagača. kao i u drugim slučajevima predviđenim u istom Zakonu. kojim se obavezuje tužilac da u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja naknadi tuženom štetu u navedenom iznosu sa zakonskom zateznom kamatom od 31.to ne postoje ni uslovi da se predmetni zapisnik o sravnjenju kao rušljiv poništi. bilo je reči da. prvostepeni sud nalazi da je neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se raskine zapisnik o sravnjenju popisa od 25. već je razgovor vođen oko regulisanja međusobnih odnosa prilikom odlaska iz firme tužioca. Dakle. (Iz Presude Apelacionog suda u Kragujevcu. Naime. Zakona o obligacionim odnosima (jer pri potpisivanju zapisnika o sravnjenju nije bilo mana u pogledu volje stranaka) . Gž. godine) . Tužilac . Zakona o obligacionim odnosima) 186. s obzirom da ne postoje uslovi iz člana 111. te isti zapisnik i potpisao. te da ga direktor tuženika nije prevario dovođenjem u zabludu da neće morati da nadoknadi štetu ako potpiše zapisnik. Naime. sve mora da se razduži. a ne u slučaju rušljivih ugovora usled postojanja mana volje. sačinjen je zapisnik o sravnjenju popisa i konstatovano da je uvidom u poslovne knjige tuženog utvrđeno da nije uplatio manjak iskazan do 31.100 - .08. pa je tužbeni zahtev odbijen kao neosnovan.se pri tome saglasio sa sravnjenim stanjem i prihvatio ga u potpunosti. godine. Prvostepeni sud nalazi da je neosnovan tužbeni zahtev tužioca. 381/10 od 19.

2004. Još za života N. a predmet kupoprodaje su bili njihovi udeli od po 1/8 ovog stana ili površine od po 8. pa su različite i posledice koje je proizvode. kao prodavaca s jedne strane i tuženog kao kupca s druge strane. Tužbom se može tražiti samo poništaj ugovora o kupoprodaji. M. N iz Sombora i S. Tužilja nikada nije pregovarala sa tuženim oko prodaje stana niti je njena namera bila da ovaj stan proda. Rešenjem Opštinskog suda u Aleksincu O. a novac za kupoprodaju stana nije ni predat tužilji već su isti zadržali R. Zakon o obligacionim odnosima u odredbama čl. u obrazloženju navedene presude prvostepeni sud daje razloge da nije isplaćena kupoprodajna cena. 20 mkv. u slučaju kada se tužilac u tužbi i tokom postupka poziva na razloge relativne ništavosti ugovora. koristio R. 000. ZOO prema kojima je ugovor ništav ako je protivan javnom poretku. Razlozi apsolutne ništavosti predviđeni su odredbama čl. pred Opštinskim sudom u Aleksincu overen je i ugovor o kupoprodaji dela stana između S. Takođe. iz Aleksinca.OBLIGACIONO PRAVO 187. godine.rušljivi ugovor je ugovor koji je zaključila strana ograničene poslovne sposobno. M a ne P. a drugi. Međutim. Dana 8. 30 mkv. M.-117. br. Ugovor o kupoprodaji je potpisala u svojoj kući u Kraljevu ne shvatajući šta potpisuje i ne znajući da se radi o ugovoru o kupoprodaji. i V. a čime je povređeno njeno pravo preče kupovine. uzroci koji dovode do nevažnosti ugovora su različiti. R. inače zet tuženog P. Međutim. da prodaja nije izvršena po Zakonu jer ostali suvlasnici stana nisu njoj ponudili prodaju svojih suvlasničkih udela. a da pri tom nije jasno da li se ugovor poništava ili utvrđuje da je on ništav i sa kog razloga. 10. 199/04 od 6. Neki su uzroci ozbiljni u toj meri da dovode do apsolutne ništavosti ugovora. 74 mkv. Pri tom prvostepeni sud utvrđuje da je ništav ugovor o kupoprodaji usled zablude tužilje. Iz svega proizilazi da prvostepeni sud u obrazloženju presude navodi različite razloge za rušljivost odnosno ništavost ugovora. 6 površine 65. Dana 10. 2004. M.101 - . godine pored tužilje ovaj stan su u udelima od po 1/8 nasledili i bratanci pok V. Kupoprodajnu cenu nikada nije primila. a ne i utvrđenje da je taj ugovor ništav. Kod takvog činjeničnog stanja prvostepeni sud zaključuje da je tuženi tužilju doveo u zabludu. i da je pravi kupac stana u stvari R. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilja je bila vlasnik 6/8 stana u Aleksincu u ul. kojima se povređuju interesi ugovarača daju za posledicu relativnu ništavost ugovora i to su rušljivi ugovori. 103. 2004. Tuženog kao kupca u toj kupoprodaji je zastupao njegov zet R. 103. R. Ugovor o kupoprodaji su potpisali tužilja i tuženi i to: tužilja kao prodavac a tuženi kao kupac. reguliše nevažnost ugovora. da ona nije htela da proda stan. ovaj stan je kao zakupac a od 1992 godine. B iz Sombora. P. a da ona stan nije htela da proda ni R. i V. M. a koji stan je u ovom udelu nasledila od svog sada pok. M i njegova supruga Marina i on se kod njih nalazi na čuvanju. N. 00 dinara. a pored toga ni ta kupoprodajna cena nije isplaćena. prinudnim propisima ili dobrim običajima ukoliko ove povrede prava ne upućuju na neku drugu sankciju ili ako Zakon u određenom slučaju ne propisuje šta drugo. godine pred Opštinskim sudom u Aleksincu overen je ugovor o kupoprodaji ovog stana po kome je tužilja svoj udeo od 6/8 ovog stana prodala tuženom za kupoprodajnu cenu od 560. 12. Relativno ništavi . a kupljena površina je 49. 12. supruga V. B. prvostepeni sud utvrđuje da je kupoprodajna cena koja je navedena u ugovoru ispod tržišne cene po kojoj se takvi stanovi prodaju te da je zbog toga tužilja pretrpela štetu. N. N.

iz tog razloga. 61. Nema mesta zahtevu za poništaj nepostojećeg ugovora u slučaju kad je ugovor zaključilo neovlašćeno lice i taj ugovor nije konvalidiran na način kako je propisano zakonom. ( Rešenje Okružnog suda u Nišu Gž. a navoditi razlozi za rušljivost ugovora.3. Ako je međutim. ugovor rušljiv jer je zaključen sa manama volje on se poništava. st. 65. prevaru.102 - . ukoliko se traži poništaj zbog razloga za rušljivost ne može se tražiti utvrđenje da je ugovor ništav. po nalaženju Okružnog suda prvostepeni sud treba da naloži tužiocu da jasno postavi tužbeni zahtev u pogledu glavne stvari. Međutim. a poništenje ugovora iz razloga relativne ništavosti može se izvršiti samo po zahtevu stranaka. Naime. godine) 188. kao i kada je to Zakonom o obligacionim odnosima ili posebnim propisima određeno (čl. 112. Da bi sud mogao da izriče posledicu ništavosti mora da identifikuje da li je u pitanju relativno ili apsolutno ništav ugovor. Stoga. tužilja traži poništaj ugovora zbog zablude. . Kod takvih sporova sud je ovlašćen da utvrdi i činjenice koje stranke nisu iznele i izvede dokaze koje stranke nisu predložile ako iz rezultata raspravljanja i dokazivanja proizilazi da stranke raspolažu zahtevima kojima ne mogu raspolagati (čl. 3. a prvostepeni sud u obrazloženju presude daje razloge i za rušljivost i za apsolutnu ništavost ugovora s tim što kao razlog za rušljivost navodi čl. 1112/08 od 16. a poništavanje ugovora sa razloga relativne ništavosti . ZOO) . U konkretnom slučaju tužilja kao razloge za utvrđenje ništavosti navodi razloge rušljivosti ugovora. utvrđuje se njegova ništavost. Radnja zadržavanja robe i računa ne može se tretirati kao odobrenje konkludentnom radnjom. O apsolutnoj ništavosti ugovora sud vodi računa po službenoj dužnosti. u obrazloženju presude prvostepeni sud se poziva na različite razloge ništavosti ugovora pri čemu neki od tih razloga dovode do apsolutne ništavosti a neki do relativne ništavosti ugovora. 65. 111. dakle zbog postojanja mane volje. ZOO. 3 . 60. pa se. Pored toga prvostepeni sud utvrđuje da je ugovor o kupoprodaji ništav kakvo utvrđenje bi moglo da se utvrdi samo kada je u pitanju apsolutna ništavost i takva presuda ima deklarativni karakter jer ugovor ukoliko je apsolutno ništav on je to od samog početka. reguliše zabludu a čl. Naime. već se može tražiti samo njegov poništaj. Stoga. ako se radi o apsolutno ništavom ugovoru. U konkretnom slučaju radi se o sporu za poništaj ugovora jer tužilja tvrdi da je bilo mana volje pri njegovom zaključenju jer je isti zaključila u zabludi. što je izričito propisano odredbama čl. ništav ugovor po samom Zakonu ne proizvodi pravno dejstvo.OBLIGACIONO PRAVO sti ili kada je pri njegovom zaključenju bilo mana u pogledu volje strana.) ili kad je to posebnim propisima predviđeno. Odredbama čl. Sud pri tom mora imati u vidu da se mana volje mora odnositi na bitne elemente zaključenog ugovora jer samo ukoliko se zabluda kao mana volje odnosi na bitne elemente ugovora. ZOO koji reguliše prevaru. smatra da ugovor nije ni zaključen. U konkretnom slučaju tužilja traži poništaj ugovora zbog zablude. Ukoliko se tužilac poziva na razloge relativne ništavosti onda se tužbom ne može tražiti utvrđenje da je ugovor o kupoprodaji ništav.2008. Stoga se osnovano žalbom tuženog ukazuje da je prvostepena presuda kontradiktorna i nejasna i da ima nedostatke zbog kojih se ne može ispitati. ona može dovesti do poništaja tog ugovora. Kod takvog tužbenog traženja tužilja je dužna da dokaže da su navedene mane volje postojale. Zakona o obligacionim odnosima regulisane su mane volje.rušljivosti ima konstitutivni karakter.65. ugovor je rušljiv kad ga je zaključi. pa tako čl. Naime. a da pri tom nije utvrđivao činjenice koje su od značaja za ocenu da li je ugovor rušljiv ili apsolutno ništav. Naime.

a da volja ugovorača nije slobodno izražena. Iz napred navedenih razloga na osnovu člana 375. Pž.2007. U konkretnom slučaju ugovor je za tuženog zaključilo neovlašćeno lice. jer se radnja zadržavanja robe i računa ne može tretirati kao odobrenje konkludentnom radnjom. kad je pri njegovom zaključenju bilo mana u pogledu volje. Pobijana presuda je doneta bez bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. tj.103 - . ZOO. stav 2. Zakona o parničnom postupku (dalje: ZPP) na koje drugostepeni sud pazi po službenoj dužnosti. odlučeno je kao u izreci drugostepene odluke pod II. Gž. Iz obrazloženja: Neosnovana je žalba tuženog u delu kojom pobija prvostepenu presudu u delu odluke o protivtužbenom zahtevu u stavu III izreke. Pri takvom činjeničnom stanju prvostepeni sud je utvrdio ništavost toga pravnog osnova.2004. o rokovima za isticanje ništavosti ugovora i to kako subjektivnog – od jedne godine tako i objektivnog roka od tri godine.10. Međutim. Zakona o obligacionim odnosima je propisano da je ugovor rušljiv kad ga je zaključila strana ograničeno poslovno sposobna. br. Za osnovanost zahteva za poništaj ugovora. godine) 189.12. ugovor nije konvalidiran na način kako je propisano zakonom. Pravilno je odlučio prvostepeni sud kada je odbio protivtužbeni zahtev. te se smatra da ugovor nije ni zaključen. kao i kad je to Zakonom o obligacionim odnosima ili posebnim propisom određeno. godine. godine. odnosno 3 godine od dana zaključenja ugovora (objektivni rok). drugostepeni sud je prvostepenu presudu ukinuo i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje. Za osnovanost zahteva za poništaj ugovora. Iz tog razloga nema mesta zahtevu za poništaj nepostojećeg ugovora. da postoji bitna zabluda kao razlog rušljivog ugovora shodno članu 61. što je imalo odraza na ukidanje prvostepene presude. bitna je pretpostavka da je ugovor zaključen. bitna je pretpostavka da je ugovor zaključen. Dokazima je utvrđeno da je zaključen i overen ugovor o kupoprodaji u toku 1985. Povodom žalbe tuženika. 1062/04 od 12. Pravo da se zahteva poništenje rušljivog ugovora prestaje istekom roka od jedne godine od saznanja za razlog rušljivosti (subjektivni). kad je pri njegovom zaključenju bilo mana u pogledu volje. sud je pogrešno primenio materijalno pravo jer nije vodio računa o primeni člana 117. a da volja ugovorača nije slobodno izražena. ZOO. ( Iz rešenja Okružnog suda u Čačku. ZPP. 8766/2006 od 13. godine) .OBLIGACIONO PRAVO la strana ograničeno poslovno sposobna. Drugostepeni sud je odluku o pritivtužbenom zahtevu potvrdio iz sledećih razloga: Odredbom člana 111. Iz obrazloženja: Presudom prvostepenog suda usvojen je tužbeni zahtev tužioca pa je poništen ugovor o kupoprodaji iz 1985. (Presuda Višeg trgovinskog suda. kao i kad je to ovim zakonom ili posebnim propisom određeno.

kao budućeg događaja.100.OBLIGACIONO PRAVO 190. i ako tužilac tuženom duguje samo iznos od 18. te obavezao tužioca da tuženom naknadi troškove spora u iznosu od 3. ili na iznos koji mu tužilac uopšte ne duguje. bude za ugovorne strane neizvestan. osnovni uslov za postojanje aleatornosti kod ove vrste ugovora je da budući događaj – smrt primaoca izdržavanja. Aleatornost se odražava u neizvesnosti koliko dugo će trajati obaveza davaoca izdržavanja.00 dinara.104 - .221. odnosno koliko dugo će primalac izdržavanja primati ugovoreno izdržavanje. već nekog budućeg posla. 111. obzirom da nije dat na ime obezbeđenja plaćanja po osnovu ugovora o poslovnoj saradnji.00 dinara.000. Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem prvostepeni sud se oglasio apsolutno nenadležnim za suđenje u ovoj pravnoj stvari. brojeva žiro računa i svrhe plaćanja. iako tužilac to tuženom ne duguje. Zbog toga je tražio da sud donese presudu da se ponište akceptni nalozi tužioca broj 041580575 popunjen na iznos od 151. a ne sud. st. u smislu odredaba čl. Iz obrazloženja: Kod ugovora o doživotnom izdržavanju aleatornost se odražava u neizvesnosti koliko dugo će trajati obaveza davaoca izdržavanja. koje je tužilac zloupotrebio tako što je jedan popunio na iznos od 151. odnosno da shodno odredbama Zakona o platnom prometu i Pravilnika o načinu i postupku izvršenja platnog prometa. ZPP. Zato je za suđenje u ovom sporu nadležan sud. broj 6288/01 od 23. Pž. U konkretnom slučaju radi se o zahtevu za utvrđenje ništavosti akceptnog naloga zbog mane u pogledu volje stranaka.757. Dakle aleatornost se manifestuje kroz neizvesnost o vremenu smrti primaoca izdržavanja. o zahtevu tužioca za poništaj spornih akceptnih naloga odlučuje organ uprave. Ovaj sud nalazi da prvostepeni sud pogrešno smatra da se radi o apsolutnoj nenadležnosti. godine) 191. Prema navodima tužbe tužilac je tuženom predao dva blanko akceptna naloga. pa tuženi akceptni nalog popuni na veći iznos. Zato je za suđenje u ovom sporu nadležan sud. na koju se u žalbi ukazuje. 354.01. Pri tome. 1. o čemu odlučuje upravni organ. Zahtev za poništaj predmetnih akceptnih naloga tužilac ne zasniva na greškama u pogledu naziva izdavaoca. radi se o rušljivom pravnom poslu.211.2002.91 dinara. dakle zahteva se neizvesnost . ili na iznos koji mu tužilac uopšte ne duguje. odnosno koliko dugo će primalac izdržavanja primati ugovoreno izdržavanje. pa je pobijano rešenje doneto uz bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz čl. U situaciji kada je tužilac tuženom predao blanko akceptne naloge radi plaćanja određene obaveze. Kada je tužilac tuženom predao blanko akceptne naloge radi plaćanja određene obaveze. naziva korisnika.64 dinara i broj 01580583 popunjen na iznos od 338. Zakona o obligacionim odnosima.91 dinara. radi se o rušljivom pravnom poslu. pa tuženi akceptni nalog popuni na veći iznos.12 dinara. ukinuo sprovedene radnje i tužbu odbacio. Drugi akceptni nalog je tuženi takođe zloupotrebio popunjavajući ga na iznos od 338.187. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda u Beogradu.

1998. br.07. (Vrhovni sud Srbije. Gzs.12. godine) 194. u momentu zaključivanja predmetnog ugovora.06. koja je kao takva. neizvestan događaj za obe ugovorne strane.1998. 3566/98 od 02.OBLIGACIONO PRAVO u subjektivnom. Rev. u kom smislu je tužbeni zahtev tužilaca i bio postavljen. odnosno prestanka prinude. nije osnovan zaključak revizijskog suda da je kod zaključenog ugovora izostao element aleatornosti.09. pa mu kasnije vozilo od SUP-a bude oduzeto jer broj šasije nije odgovarao originalu. 791/04 od 05. U svojoj presudi revizijski sud navodi da na nedostatak aleatornosti ukazuje saznanje tužene o bliskoj smrti njene majke ne navodeći činjenice iz kojih je tužena takvo saznanje mogla izvesno da ima. 193. Zakona o obligacionim odnosima) Kada je tuženik prodao motorno putničko vozilo tužiocu. godine) 192. školjka je sastavljena iz dva dela – tada se radi o materijalnim i pravnim nedostacima predviđenim članom 121. godine) Pravo zahtevati poništenje rušljivog ugovora prestaje istekom roka od jedne godine od saznanja za razlog rušljivog. Rev. a ne isključivo u objektivnom smislu. 4394/95 od 25. godine) .1999. D. ODGOVORNOST ZA MATERIJALNE I PRAVNE NEDOSTATKE ISPUNJENJA (Član 121.1995.2004.07. Beograd. jer je ona bila svesna svojih postupaka i posledica svojih postupaka. kao i da je po izlasku iz bolnice nastavila da živi sa tuženom u istom domaćinstvu do svoje smrti. Pravo zahtevati poništenje rušljivog ugovora prestaje istekom roka od jedne godine od saznanja za razlog rušljivosti. kupoprodajna cena isplaćena. (Savezni sud. Gž. D. Zakona o obligacionim odnosima i tada ima mesta raskidu ugovora o kupoprodaji i povraćaju novca datog na ime kupoprodajne cene. U sprovedenom postupku takođe je utvrđeno da nije bilo mana volje kod pok. iz bolnice bila otpuštena kući sa saniranim zdravstvenim stanjem. odnosno od prestanka prinude. 6074/97 od 28. Kako je u konkretnom slučaju u sprovedenom postupku utvrđeno da je pok. Rev. (Iz odluke Vrhovnog suda Srbije. godine) Poništaj ugovora u slučaju rušljivosti mogu tražiti i naslednici lica koje je zaključilo rušljiv ugovor. br. tužilac platio porez na promet i registrovao automobil na svoje ime.105 - 195. 19/99 od 24. (Iz presude Okružnog suda u Čačku. (Vrhovni sud Srbije. . a to pravo u svakom slučaju prestaje istekom roka od tri godine od dana zaključenja ugovora. Ovde se upravo radi o neizvesnosti smrti primaoca izdržavanja. a u svakom slučaju prestaje istekom roka od tri godine od zaključenja ugovora. u subjektivnom smislu. neistinito je prikazana godina proizvodnje vozila.

Parnične stranke su. jer je tuženi u startu znao da snimanje mora da traje 6 nedelja i zato je i krenuo sa planom snimanja za 6 nedelja. prema stanju u spisima. od strane tužioca kao posloprimca.00 DEM bruto. to je sporno i pitanje visine tužbenog zahteva. a ne na osnovu materijalne dokumentacije koja je jedini adekvatan dokaz za potraživanje koje je predmet tužbenog zahteva. prateći izjave parničnih stranaka i saslušanih svedoka. godine u iznosu od 76.05 EUR-a. godine pa do isplate. nedelja snimanja bila isključivo po nalogu tuženog. pošto mu je tuženi.08. kao producent. a čije je. Za izvršenje ugovorenog naloga tužilac je od tuženog dobio paušalni honorar u iznosu od 645. Pre svega. kao i da prema scenariju. opremu članova ekipe i obavlja snimanje prema uobičajenim profesionalnim srednjoevropskim standardima. a po osnovu realizovane šeste nedelje snimanja. Zakona o obligacionim odnosima. prema navodima tužbe. Imajući u vidu da je članom 13. dobiti 645. godine. već se ono može uskratiti ukoliko druga strana nije ispunila svoju obavezu ili nije spremna da to učini. Iz obrazloženja: Prvim stavom naznačene prvostepene presude delimično je usvojen zahtev tužioca.000. troškove tuženi prihvatio potpisivanjem Aneksa ugovora od 17. ovde tuženog. godine. a to je da li je Aneks spornog ugovora potpisan od strane imenovanog saugovara.00 DEM. Svoje mišljenje veštak finansijske struke o visini tužiočevog potraživanja dao je isključivo na osnovu spornog Aneksa ugovora od 22. kao i iznos na ime obračunate kamate.10. Imajući u vidu izneto.2001.08.2001. godine.106 - . obezbedi dogovorene lokacije. Shodno članu 122.10. kao producenta i nalogodavca.61 EUR-a. sve prema prosečno procenjenim troškovima.692. te da prekoračenja nema. 122 i 123. Zakona o obligacionim odnosima) 196. a koji se sastojao u obezbeđenju i savesnom obavljanju (a to znači sa kvalitetom uobičajenim za tu vrstu delatnosti i u rokovima utvrđenim ugovorom) neophodnih priprema za snimanje.2001. glumce.000. kalkulacijama i nalozima produkcije i režije tužilac. osnovnog ugovora predviđeno da će posloprimac. 14 dana pre početka snimanja predao plan snimanja. čiji je predmet bio izvršenje naloga tuženog. Nalog je trebalo da se sprovede na teritoriji Srbije i Crne Gore.2001. nije utvrđena bitna činjenica koja predstavlja prethodno pitanje za odluku o tužbenom zahtevu. na ime izvršenja ugovorenog naloga od producenta. bile u poslovnom odnosu po osnovu Ugovora o nalogu. te da veštak svoj nalaz daje iz posredno izvedenih dokaza.OBLIGACIONO PRAVO PRIGOVOR NEISPUNJENJA UGOVORA (Čl. planu snimanja. koji je tuženom i isplaćen. kao posloprimac.034. koji je zaključen 22. posebno ako se ima u vidu nalaz veštaka finansijske struke.10. ovde tužilac. pa je tuženi obavezan da mu na ime glavnog duga plati navedeni iznos sa kamatom koju propisuje Centralna evropska banka za EUR-o počev od 27. samom snimanju i obavljanju transportnih formalnosti za austrijski tim ( troškove snosi producent). Tužilac tužbom traži isplatu iznosa od 77. ispunjenje obaveze preuzete zaključenjem ugovora nije bezuslovno.2001. u kome se navodi da je 6. ne može se prihvatiti zaključak prvostepenog suda da je zahtev tužioca osnovan. te da je obaveza nastala 26. koja nije bila obuhvaćena osnovnim ugovorom.

stav 1. pod uslovom da dostavi dokaze o osnovu i visini. Zakona o obligacionim odnosima. koja je bila predmet ugovora. ( Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda.1994. u smislu člana 122. došlo krivicom tuženog kao producenta. ne može se odbiti. izdata na naznačeno Javno preduzeće) ne bi mogao da otpočne sa gradnjom. Zbog svega toga. a ne samo iskaze svedoka koji su predloženi od strane tužioca. shodno članu 124.OBLIGACIONO PRAVO ča. pretenduju na utvrđenje takve činjenice koja ide upravo njima u prilog. što je sporio vlasnik tuženog. U tom . ako je smatrao da saugovarač nije ispunio svoju ugovornu obavezu. istog Zakona . ne može se prihvatiti argumentacija prvostepenog suda da je punovažanost predmetnog spornog aneksa prvostepeni sud cenio u skladu sa iskazima datih svedoka. već i na kat. opisan u stavu prvom izreke prvostepene presude. posebno imajući u vidu načelo savesnosti i poštenja. Zakona o obligacionim odnosima. već on u svakom slučaju ima pravo da prigovori ispunjenju obaveze tužioca. niti da uđe u posed parcele na kojoj su se nalazili objekti da ista nije u pretežnom delu ispunila svoju ugovornu obavezu i svoj ulog .objekte ustupila pravnom prethodniku tuženog. Naime. svoju obavezu u pretežnom delu ispunila. Zakona o obligacionim odnosima. proizilazi da pravni prethodnik tuženog (iako je dozvola za gradnju. kao i činjenicu da svedoci. godine ) 197. imajući u vidu prirodu posla i ono što je ugovoreno. parceli 4/4. imajući u vidu oprečnost iskaza saslušanih svedoka u toku prvostepenog postupka. Pravni prethodnik tužioca je imao mogućnost da.03.da tužiocu preda u državinu deo novoizgrađenog objekta. i da li je (i da je potpisan) isti bio ovlašćen za potpis Aneksa ugovora. Ukoliko je druga strana. kao i činjenicu da se novosagrađeni objekat nalazi ne samo na kat.2011. kao i upotrebna dozvola.107 - . niti je dokazao da je do prekoračenja roka snimanja.primenom člana 630. imajući u vidu odredbe osnovnog ugovora.12. obavezujući tuženog . ispunjenje ugovorne obaveze. Osim toga. u kom slučaju bi postojalo pravo tužioca na naknadu tih troškova. te da prvostepeni sud mora oceniti i iskaze drugih svedoka koji su saslušani u toku prvostepenog postupka. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je na pravilno utvrđeno činjenično stanje pravilno primenio materijalno pravo. S tim u vezi. ako je uopšte do istog došlo. 6383/11(2) od 07. njihove visine i prava da se naknada istih zahteva od tuženog je na tužiocu. tužilac nije pružio materijalne dokaze za svoje potraživanje. U tom slučaju teret dokazivanja činjenica da su troškovi zaista i nastali. ugovor raskine. a na kojoj se takođe nalazio objekat (na kome je pravo korišćenja Odlukom Vlade Republike Srbije od 03. Privredni apelacioni sud nalazi da je tuženi u obavezi da izvrši predaju navedenih delova novosagrađenog objekta tužiocu. Pž. koji su u prvostepenom postupku tvrdili da je pomenuti potpisao sporni Aneks ugovora. koji je to u toku postupka sporio. parceli 4/3 koja nije bila predmet ugovora. kao i na visinu samog zahteva. a što je bio u obavezi. godine preneto takođe tužiocu). Ovo posebno zbog toga što u situaciji ako bi se utvrdila ta bitna činjenica da je Aneks ugovora potpisan od strane ovlašćenog lica tuženog to dalje ne znači da je tuženi bezuslovno obavezan na isplatu tog iznosa. u vezi sa članom 148.

vrati tužiocu u posed predmetne objekte. ovaj sud smatra da je tuženi svoju ugovornu obavezu dužan ispuniti u celosti. navedenog zakona. naložene pobijanom presudom.220 DM (stav III). ovog Zakona. ZPP. Ukoliko je ona istakla samo prigovor da nije dužna da ispuni svoju obavezu. u slučajevima kada se vraća ono što je primljeno po osnovu ugovora o prodaji nepokretnosti.1981.obe strane su dužne da istovremeno ispune svoje obaveze po pravilu o istovremenom ispunjenju. ali samo u pogledu vremena ispunjenja obaveza koje su strankama naložene pobijanom presudom. propisane članom 132. vraća ono što je primljeno . godine) Pravilo iz člana 122. Iz obrazloženja: Pobijanom presudom: . tj. Pž. U situaciji kada se. Iz tih razloga.). dok druga strana ne ispuni prema njoj svoju obavezu. . stav 2. Međutim odredba člana 122. istog Zakona. ne može se odlučivati o pravu protivne strane. te je odlučeno da su obe strane dužne da u roku od 15 dana istovremeno ispune svoje obaveze. 1188/04 od 29.320 DM po kursu navedene valute preračunato preko EUR-a u roku od 15 dana (stav II). ako ona nije istakla protivtužbeni zahtev ili prigovor prebijanja.108 - . obe strane su dužne da istovremeno ispune svoje obaveze po pravilu o istovremenom ispunjenju iz člana 122.2004. kao i odredbe o sticanju bez osnova (čl. shodno članu 132.10. 210. . što dovodi do jasnog zaključka zbog čega ugovor nije ni raskinuo.odlučeno je da svaka strana snosi svoje troškove spora.OBLIGACIONO PRAVO slučaju bi nastupile posledice raskida ugovora. iz razloga žalbe jasno je da on prvostepenu presudu pobija i u stavu I i u stavu II. stav 2.odbijen je protivtužbeni zahtev za višak dosuđenog do traženog iznosa od 18. ta okolnost uzima se u obzir pri utvrđivanju roka za ispunjenje obaveze po tužbenom zahtevu u smislu člana 122. Zakona o obligacionim odnosima ne isključuje primenu odredbe člana 2. koji nije zaključen u odgovorajućoj formi i zbog toga je ništav. (Pravno shvatanje Građanskog odeljenja Vrhovnog suda Srbije od 12. uključujući i uzajamnu restituciju iz člana 104.09. Zakona o obligacionim odnosima. i to u roku od 15 dana (stav I). Utoliko je preinačena pobijana presuda. Zakona o obligacionim odnosima.) 198.10. .-219.2011. Međutim. godine) . Gž. 199. 5457/11 od 23. Zakona o obligacionim odnosima primenjuje se u svim slučajevima kad postoje uzajamne obaveze po istom osnovu.tužilac je obavezan da tuženiku preda u državinu označenu katastarsku parcelu sa postojećom kućom navedenih gabarita i građevinske strukture. u tom slučaju tuženi ne bi mogao da otpočne sa gradnjom. pa bi tada tuženi bio dužan da. Međutim.delimično je usvojen protivtužbeni zahtev i obavezan je tužilac da na ime povraćaja primljene kupoprodajene cene za ugovorenu kupoprodajnu nepokretnost iz prethodnog stava plati navedenu dinarsku protivvrednost od 17. (Presuda Okružnog suda u Valjevu. Iako tuženi prvostepenu presudu ne pobija u izreci pod I. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. stav 1. po osnovu ništavog ugovora o prodaji nepokretnosti.

. (Presuda Okružnog suda u Valjevu.ispitaće da li ima mesta primeni odredbe člana 122.smatraće se da je tuženi istakao prigovor istovremenog ispunjenja. ____KO B.. ali i u žalbi. izuzev ako je što drugo ugovoreno ili zakonom određeno ili ako što drugo proističe iz prirode posla) ni stava 2. I).109 - . jednog kupatila sa WC-om. U ponovnom postupku prvostepeni sud će. Iz obrazloženja: Tužilac je – kako je utvrđeno u prvostepenom postupku . koji nije zaključen u odgovarajućoj formi i zbog toga je ništav.prvostepeni sud nije imao u vidu.320 DM po kursu navedene valute. sud će joj naložiti da ispuni svoju obavezu kad i druga strana ispuni svoju) . Odredbu člana 122. (ako na sudu jedna strana istakne da nije dužna ispuniti svoju obavezu dok i druga strana ne ispuni svoju.). br. III) i odlučeno je da svaka strana snosi svoje troškove spora.000 EUR-a. koja se sastoji od jedne kuhinje.220 DM (st. u roku od 15 dana (st. 1929/05 od 07. Iz obrazloženja: Pobijanom presudom obavezan je tužilac da tuženiku preda u državinu k.OBLIGACIONO PRAVO 200. jedne sobe. Delimično je usvojen protivtužbeni zahtev i obavezan je tužilac da na ime povraćaja primljene kupoprodajne cene za ugovorenu kupoprodajnu nepokretnost iz prethodnog stava. te . . stav 1. koja se sastojala u tome da pored automobila tužiocu preda i odgovarajuća dokumenta koja prate vozila (saobraćajne dozvole) tako da je u stvari time tuženi istakao prigovor istovremenog ispunjenja.p. To je posledica toga što u vezi sa navedenim prvostepeni sud nije utvrdio sve bitne činjenice. te je ostao dužan tužiocu 5. Zakona o obligacionim odnosima (u dvostranim ugovorima nijedna strana nije dužna ispuniti svoju obavezu ako druga strana ne ispuni ili nije spremna da istovremeno ispuni svoju obavezu. u kom roku je tužilac bio dužan da ispuni tu obavezu ako je ona bila ugovorena.prodao tuženom pet automobila i jednu kiosk .da li je tužilac bio u obavezi da za prodata vozila tužiocu preda i odgovarajuću dokumentaciju (saobraćajne dozvole i dr.2005. Kada se vraća ono što je primljeno po osnovu ugovora o prodaji nepokretnosti.12. ističe da ni tužilac nije ispunio svoju obavezu. jer je platio samo jednu ratu od 500 EUR-a. a odbijen je protivtužbeni zahtev za višak dosuđenog do traženog iznosa od 18. preračunato preko EUR-a. o čemu pobijana presuda ne sadrži potpune i jasne razloge.kućicu za ukupnu cenu od 5. i jedne zatvorene terase – sve u roku od 15 dana (st. plati dinarsku protivvrednost od 17. Zakona o obligacionim odnosima (pravilo istovremenog ispunjenja). Tuženi nije ispunio svoju obavezu u pogledu plaćanja cene. Kada nije osporio da je tužiocu ostao dužan deo cene po ugovoru o prodaji vozila a pri tom je naveo i da tužilac nije ispunio svoju obavezu u pogledu predaje saobraćajne dozvole za prodato vozilo . Tuženi u prvostepenom postupku. godine) 201. saglasno navedenim primedbama. upotpuniti činjenično stanje: utvrdiće sadržinu ugovora između stranaka a posebno .500 EUR-a. Gž. sa postojećom kućom 10 x 8 m. obe strane su dužne da istovremeno ispune svoje obaveze po pravilu o istovremenom ispunjenju.ako je tužilac tu obavezu imao . II).

uz prethodnu isplatu poreza na promet. – Futog za ugovorenu cenu koja je isplaćena.110 - 203.1958.10. Jedna od posledica ništavosti u smislu člana 104. U ovom slučaju tužilac zahteva povraćaj pravične – tržišne cene ali zadržava parcelu nepokazujući nameru da svoju obavezu u pogledu povraćaja ispuni.p. Gž. ZOO-a. iz razloga žalbe u stvari vidi se da se prvostepena presuda pobija od strane tuženog i u st. 669/02 od 17. godine) 202. utoliko što je odlučeno da su obe strane dužne da u roku od 15 dana i istovremeno ispune svoje obaveze koje su im naložene pobijanom presudom. Restitucija u smislu člana 122. (Iz presude Okružnog suda u Valjevu.. pa je preinačena pobijana presuda..10.2004. br. tada upisano u zk.S. ali samo u pogledu vremena ispunjenja obaveza koje su strankama naložene pobijanom presudom.. br. ZOO-a. 110/99 od 28. Zakona o obligacionim odnosima. Iako tuženi prvostepenu presudu ne pobija u izreci pod I.OBLIGACIONO PRAVO Međutim. godine) Ako je izvršenje obaveze dužnika uslovljeno predhodnim ispunjenjem određene radnje poverioca onda se u toj situaciji obaveza dužnika može izvršiti samo uz primenu pravila o istovremenom ispunjenju..p. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. I i II.. a prodavac cenu. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. To znači da kada se traži povraćaj cene kao posledice ništavosti istovremeno treba da se drugoj ugovornoj strani izvrši povraćaj nepokretnosti. godine zaključen je ugovor o kupoprodaji između pravnih prethodnika tužioca (kupca) i pravnih prethodnika tuženog (prodavca) po kome je prodavac prodao k. Posledice ništavosti dvostranih ugovora (ugovor o kupoprodaji) su kako povraćaj cene tako i povraćaj nepokretnosti. Uknjižba prava svojine izvršena je u zemljišnoj knjizi.07. 2330 njiva od 229 kv. 2330 već na kp.. U slučaju dvostranih ugovora taj povraćaj treba da bude obostran. koja se supsidijarno primenjuje i u materiji posledica ništavosti ugovora treba da bude istovremena. br. Prev. može biti i povraćaj datog. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju dana 21. godine) . 1633 KO N. Prilikom novog premera i komasacije utvrđeno je da tužilac nije sagradio kuću na kupljenoj k. u slučajevima kada se vraća ono što je primljeno po osnovu ugovora o prodaji nepokretnosti. U konkretnom slučaju kod ugovora o prodaji to znači da kupac treba da vrati stvar.1999. Zato su pravilno nižestepeni sudovi zaključili da nisu ispunjeni uslovi za restituciju. Rev. Kod takvog činjeničnog stanja pravilno je primenjeno materijalno pravo kada je tužbeni zahtev radi povraćaja cene odbijen kao neosnovan iz razloga koji su bliže navedeni u drugostepenoj presudi i koje kao pravilne prihvata u svemu i Vrhovni sud. koji nije zaključen u odgovarajućoj formi i zbog toga je ništav.2002. 2332. Kupac je dobio dozvolu za gradnju kuće i na zemljištu je podignut stambeni objekat. a da predmet kupoprodaje iz ugovora predstavlja u stvarnosti društvenu svojinu..hv..ul. .S. Ranijom presudom poništen je zaključen ugovor o prodaji i naređena je obostrana restitucija. 1188/04 od 29. Potpisi ugovarača overeni su kod Sreskog suda u N.. br. obe strane su dužne da istovremeno ispune svoje obaveze po pravilu o istovremenom ispunjenju iz člana 122.03.

Prvostepeni sud je naveo da je na osnovu izvedenih dokaza. 5. a deo po proteku istog roka. Iz obrazloženja: Prvostepenom presudom obavezan je tuženi da tužiocu plati 289.53 dinara sa kamatom i troškovima postupka. 6.033. RASKIDANJE UGOVORA ZBOG NEISPUNJENJA (Čl. S obzirom na to da je ugovor raskinut voljom stranaka. br.023.41 dinara nije pokriven isporukom robe. nastaje obaveza na naknadu štete a pod tačno zakonom propisanim uslovima. Viši trgovinski sud je ispitao pobijanu odluku u granicama žalbenih razloga i izvršio uvid u spis. U prvostepenom postupku utvrđeno je da su stranke zaključile ugovor o prodaji udžbenika i nastavnih sredstava u pretplati i da su istim ugovorom stranke ugovorile plaćanje naručene robe u tri rate zaključno sa 9. svaka strana se javlja istovremeno i kao poverilac i kao dužnik.OBLIGACIONO PRAVO Kada se radi o dvostranim ugovorima – teretnim ugovorima. godine došlo do poskupljenja udžbenika i nastavnih sredstava kod dobavljača tuženog. U prvostepenom postupku pravilno je primenjeno materijalno pravo. odnosno da je izgubio svoju svrhu jer je svrha ugovora bila isporuka udžbenika za određenu školsku godinu. to je tuženi dužan da tužiocu vrati ono što je po ugovoru primio. te da se stoga nadalje neće ispunjavati u pogledu potpunog ispunjenja obaveze tuženog. 124 – 132.123. a što sve čini iznos avansa koji nije pokriven isporukom robe i koji je stoga tuženi dužan da vrati. Zakona o obligacionim odnosima). Pored ugovora. 2009. koja je isporučena po ukupno dve otpremnice. Kako je 1. godine. . isto je uzeto u obzir prilikom obračuna i prvostepeni sud je utvrdio da iznos od 257. Izvedenim dokazima utvrđena je i količina robe.030. Prouzrokovanjem štete. izvor obligacije je i prouzrokovanje štete.111 - . (Gž. U vezi s tim. to je nalazom veštaka utvrđeno koliko iznosi vrednost robe koja je plaćena do poskupljenja.030. Izvedenim dokazima je utvrđeno da je tužilac izvršio plaćanje i da mu nije isporučena sva roba koju je platio.školskih udžbenika i pribora uplatio iznos od 679.12 dinara. 2009. opštinski sud je propustio da raspravi da li se utuženi iznos od tuženog potražuje od strane tužioca po osnovu prouzrokovanja štete ili po prigovoru neispunjenja obaveze (čl. Prvostepeni sud se pozvao na član 262.36 dinara tokom proleća i leta. 1361/03 – P. Zakona o obligacionim odnosima) 205. koliko vrednost robe koja je plaćena posle poskupljenja tj. 6053/98) 204. 122 .053. br. Utvrđeno je takođe da je deo dugovanog iznosa tužilac platio do tog roka. a naročito nalaza veštaka.41 dinara i da je tužilac imao pravo na rabat u iznosu od 32. utvrdio da je manje isporučeno robe u vrednosti od 257. U obrazloženju iste presude je navedeno da je tužilac tuženom na ime naručene robe . Zakona o obligacionim odnosima. Žalba nije osnovana. ali da tuženi nije isporučio robu u vrednosti uplaćenog iznosa.

2011. Navod tuženog da važe pretplatne cene samo u slučaju potpunog poštovanja ugovora u pogledu rokova plaćanja u konkretnom slučaju nema uticaja. 5582/11 od 14. Navodi tuženog u pogledu prava tužioca na rabat takođe nisu osnovani. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. sledi i obaveza plaćanja kamate u smislu navedene zakonske odredbe. U obrazloženju presude je navedeno da su stranke bile u poslovnim odnosima po osnovu kojih je tužilac tuženom isporučio robu koja nije plaćena. odnosno odgovarajuće plaćanje po osnovu njenih izvršenih ugovornih obaveza. Naime.ispunjenje ugovora već da u smislu čl. te kako nema dokaza da je tuženi obavestio tužioca da će se nove cene primenjivati retroaktivno. ova odredba Zakona o obligacionim odnosima ne isključuje pravo stranke da traži ispunjenje ugovora u delu koji odgovara njenom ispunjenju ugovornih obaveza.OBLIGACIONO PRAVO Ovakav zaključak prvostepenog suda je pravilan. U slučaju raskida ugovora. Činjenica da je ugovor raskinut ne znači isključenje prava stranke da traži plaćanje iznosa koji je ekvivalentan vrednosti isporučene robe u vreme kada je ugovor bio na snazi. to je pravilan zaključak prvostepenog suda da je tuženi dužan da tužiocu vrati primljeni novac koji nije opravdan isporukom robe. te s obzirom na to da je u pitanju novac. Nema dokaza da je dobavljač tuženog korigovao retroaktivno cene u pravcu navoda tuženog odnosno da je tuženom prilikom fakturisanja obračunao više cene u pogledu robe koja je plaćena pre poskupljenja. Prvostepeni sud stoga nalazi da tužbeni zahtev nije osnovan. pa je isti iz navedenih razloga odbijen.81 evra sa kamatom. koja je uplaćena do poskupljenja. Ovaj rabat je bio ugovoren između stranaka. Pž. to je tuženi dužan da tužiocu vrati ono što je po ugovoru primio. Kako tuženi nije dostavio dokaz da je roba. tuženom od dobavljača fakturisana po većim cenama. ima pravo da joj se vrati ono što je dala. 132. Drugostepeni sud nalazi da je prvostepeni sud pravilno primenio član 132. dopisa dobavljača tuženog utvrđuje se da je prihvaćena uplata tuženog dobavljaču do poskupljenja. Međutim. kako su stranke nesporno raskinule ugovor. . Iz obrazloženja: Prvostepenom presudom odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da mu tuženi plati 246.219. to prvostepeni sud nalazi da tužilac nema pravo da traži plaćanje robe . Prvostepeni sud je utvrdio tačan iznos koji je tuženi dužan da vrati. koja je savesno ispunila svoje obaveze. Ugovor zaključen između stranaka nema klauzulu u tom pravcu. nema osnova za zaključak da tuženi ima pravo naplate viših cena tužiocu za robu koja je plaćena pre poskupljenja.112 - . Ova odredba ima za cilj da omogući stranci. iz izvedenih dokaza tj. a sam tuženi u toku spora nije pružio nijedan dokaz iz koga bi se moglo utvrditi da je tuženom roba od dobavljača isporučena bez obračuna rabata za robu koja je plaćena pre poskupljenja.12. Međutim. S obzirom na to da je iz spisa predmeta jasno da je ugovor raskinut voljom stranaka odnosno da je izgubio svoju svrhu jer je svrha ugovora bila isporuka udžbenika za određenu školsku godinu. ako je jedna strana izvršila ugovor potpuno ili delimično. Iz nalaza veštaka utvrđuje se da je veštak obračunao ugovoreni rabat samo na robu koja je plaćena pre poskupljenja. Prema tome. godine) 206. U tom smislu ni ovaj navod nije osnovan. da bira da li će tražiti plaćanje ili uspostavljanje stanja koje je postojalo pre zaključenog ugovora. ZOO koji propisuje vraćanje datog po izvršenom raskidu ugovora. te da se stoga nadalje neće ispunjavati u pogledu potpunog ispunjenja obaveze tuženog. Zakona o obligacionim odnosima (dalje: ZOO) jedino ima pravo na zahtev za povraćaj robe koju je tužilac isporučio. a navedeni dokaz ukazuje na suprotno. iako tuženi navodi suprotno.

Ova odredba ima za cilj da omogući stranci. Naime.2009. te će utvrditi da li je tuženi pre otpočinjanja ovog spora primljenu robu stavio na raspolaganje tužiocu u ugovorenom ili razumnom roku na jasan i nedvosmislen način. 12. tač. tač.113 - . da bira da li će tražiti plaćanje ili uspostavljanje stanja koje je postojalo pre zaključenja ugovora.12. 5. Prvostepena presuda je zahvaćena bitnom povredom odredaba postupka iz čl. ZOO propisuje da. st. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. 132. Dakle. dokazima i primenom pravila o teretu dokazivanja. godine) . Ukazao je da tuženi nije mogao da vrati robu jer je istu otuđio i da je stoga dužan da ispuni ugovor u delu u kome je isti izvršen od strane tužioca. ZOO. 7. prvostepeni sud je utvrdio da su se stranke sporazumele o raskidu ugovora i da je tom prilikom dogovoreno da tuženi tužiocu vrati neprodatu robu koju je zaprimio. ali nije dao razloge u vezi relevantne činjenice postignutog dogovora stranaka o vraćanju robe. ZOO. 132. odnosno odgovarajuće plaćanje po osnovu njenih izvršenih ugovornih obaveza. a što je i nesporno. ova odredba ne isključuje pravo stranke da traži ispunjenje ugovora u delu koji odgovara njenom ispunjenju ugovornih obaveza. da se ima izvršiti ono što je kao obaveza nastalo do raskida. 360. Na utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud će primeniti materijalno pravo polazeći od napred iznetog stava drugostepenog suda u vezi primene čl. koja je savesno ispunila svoje obaveze. s obzirom na to da nema razloga o odlučnim činjenicama koje su relevantne za pravilno presuđenje ove pravne stvari. a na osnovu čl. odredba čl. U konkretnom slučaju prvostepeni sud je utvrdio da su stranke sporazumno raskinule ugovor. 2. 2. st. Viši trgovinski sud je ispitao pobijanu odluku u granicama žalbenih navoda i razloga i izvršio uvid u spis. pa se stoga ne može ispitati ni pravilnost primene materijalnog prava. ZPP na koju je ukazano žalbom. st. Naime. Sa napred izloženog. Ovakav sporazum stranaka proizvodi pravno dejstvo i nema razloga zbog kojih prvostepeni sud nije cenio ovu činjenicu koja je svakako relevantna za presuđenje ove pravne stvari. odlučeno je kao u dispozitivu. ZPP na koje drugostepeni sud pazi po službenoj dužnosti. 132. Iz navedenog razloga. utvrditi potpunu sadržinu sporazuma stranaka o raskidu ugovora. Izostanak razloga o navedenoj odlučnoj činjenici prouzrokuje postojanje nedostatka iste presude i čini je nerazumljivom. U ponovljenom postupku prvostepeni sud će. činjenica da je ugovor raskinut ne znači isključenje prava stranke da traži plaćanje iznosa ekvivalentne vrednosti isporučene robe u vreme kada je ugovor bio na snazi. ali da je pri tome ostao neplaćeni dug u visini utuženog iznosa. 376. 9746/09 od 9. Istakao je da je presuda protivrečna sama sebi i iznetim razlozima. 1. ako je jedna strana izvršila ugovor potpuno ili delimično. Smatra da je prvostepeni sud pogrešno primenio odredbu čl. U prvostepenom postupku nisu počinjene bitne povrede odredaba postupka iz čl. jer sporazumni raskid ugovora nema retroaktivno dejstvo u smislu da deluje od momenta kada je postignut. Međutim. Nova odluka biće pravilna i neće imati nedostataka zbog kojih se ne može ispitati.OBLIGACIONO PRAVO Blagovremenom žalbom tužilac je osporio donetu presudu iz svih razloga iz čl. Žalba je osnovana. ima pravo da joj se vrati ono što je dala. Zakona o parničnom postupku (dalje: ZPP). Ukazao je da su stranke sporazumno raskinule poslovni odnos. pa se stoga ista ne može u potpunosti ispitati. 361. 2. Predložio je da se pobijana presuda preinači ili ukine. 361. i 9. ZPP. 2. u slučaju raskida ugovora. presudu je trebalo ukinuti. Prvostepeni sud će utvrditi da li je i u kojoj količini tuženi tužiocu vratio deo robe i koja je njena vrednost.

a prvostepeni sud je utvrdio da se ugovor raskida.2010. odredbama čl. a sudskom odlukom se može samo utvrditi da je ugovor raskinut.pod uslovima predviđenim u čl. Tužba za raskid ugovora je. 501 . obavezujući tuženog na povraćaj kupoprodajne cene. Prostom izjavom volje poverioca upućenom dužniku ostvaruje se raskid ugovora zbog neispunjenja. stav 1. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. ovog Zakona. Gž. godine) . istog Zakona regulisana je garancija za ispravno funkcionisanje prodate stvari. zahtevati ispunjenje obaveza ili .OBLIGACIONO PRAVO 207. po svojoj pravnoj prirodi. 125 .2005. 8524/10 od 02. Ukoliko prodavac do ugovorenog roka nije izvršio primopredaju spornih mašina.507. sa obaveštenjem da se ugovor raskida . To u konkretnoj situaciji nije slučaj. u kojima zakon predviđa da sud raskida ugovor (a što nije raskid zbog neispunjenja). osim ako se radi o raskidu ugovora u posebnim. Prvostepeni sud je . raskid ugovora zbog neispunjenja ostvaruje se prostom izjavom volje poverioca upućenom dužniku. 416/10 od 18. ne može se smatrati da je roba predata tužiocu kao kupcu. godine) 208. Pored toga. već se ugovor raskida izjavom volje stranaka. Tužilac je. i 523. Zakona o obligacionim odnosima. Pitanje da li je ugovor po izjavi jedne od ugovornih strana raskinut i da li je bilo osnova za njegov raskid rešiće kao prejudiciono pitanje za rešavanje pravnih posledica raskida ugovora odn.2011. a u članu 501.02. Naime.član 124. Pž. kojom se podstiče zaštita nekog preobražajnog prava. tako da se ne može smatrati da je roba predata tužiocu kao kupcu.114 - . jer nisu puštene u rad i nalaze se u nedovršenoj fazi. godine. kako je u prvostepenom postupku na nesumnjiv način utvrđeno da primopredaja spornih mašina nije izvršena. sud je morao odbaciti tužbu za raskid ugovora. za regulisanje njegovih posledica.s obzirom na utvrđeno činjenično stanje i navedene zakonske odredbe .raskinuti ugovor prostom izjavom. prema stanju u spisima.05.132.2005. tražio da sud raskine ugovor. zakonom predviđenim situacijama tj. Stoga. druga strana može.član 124. Zakona o obligacionim odnosima. Zakona o obligacionim odnosima. to su ispunjeni uslovi iz čl. koje nisu puštene u rad i nalaze se u nedovršenoj fazi. a u svakom slučaju ima pravo na naknadu štete . 124. U dvostranim ugovorima. ako raskid ugovora ne nastupa po samom zakonu. kad jedna strana ne ispuni svoju obavezu. preobražajna tužba. Iz obrazloženja: Ukoliko ne nastupa po samom zakonu u slučajevima iz člana 125. Zakona o obligacionim odnosima.pravilno raskinuo ugovor između stranaka. Iz obrazloženja: Raskid ugovora zbog nedostatka stvari proizvodi ista dejstva kao i raskid dvostranih ugovora član 497. odgovornost prodavca i proizvođača. Zakona o obligacionim odnosima .05.03. ako nije što drugo određeno. godine izvršiti puštanje u rad svih isporučenih mašina datih na zapisniku o primopredaji od 21. te da tuženi nije ispunio svoju obavezu da će najkasnije do 31. (Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu.

bude individualno određena. potrebno je . godine potvrđeno da je tuženi od tužioca primio predmetne ilustracije. kompletna priprema za štampu. da svaka stvar. a potom . predmet konačno opredeljenog tužbenog zahteva je vraćanje crno belih i kolor ilustracija i predatog materijala za štampu kao pripreme. ali što se njihovog broja tiče. Međutim. ako prvostepeni sud utvrdi da tužilac svoje potraživanje zahteva po osnovu ispunjenja ugovorne obaveze. prvostepeni sud je obavezao tuženog na vraćanje primljenih ilustracija. a sve po osnovu usmenog ugovora. a koji je po svojoj suštini predstavljao ugovor o delu. Za odluku o zahtevu koji se odnosi na vraćanje individualno određenih stvari. godine u realizaciji poslovnog odnosa sa tuženim predao radi štampanja 11 naslova knjiga. materijala za štampu kao pripreme.utvrditi po kom osnovu se iste traže: da li po osnovu ispunjenja ugovorene obaveze ili kao posledica raskida ugovora.2004.115 - .belih ilustracija i fotografije. Kod takvog stanja stvari. kao naručilac. u kojoj količini i u kom broju i za koje od tih stvari je postojala obaveza vraćanja i kada. to dalje znači da je zaključeni pravni posao i dalje na snazi. čije se vraćanje traži. da li po realizaciji celokupnog posla ili sukcesivno nakon dela ispunjenja ugovorne obaveze. potrebno je. kompletna sporna priprema za štampu kao i filmovi kolor i crno . pre svega.u situaciji ako nema dokaza da je pravni posao raskinut .09. neophodno je pre svega utvrditi bitnu činjenicu šta je to tužilac predao tuženom prilikom zaključenja predmetnog ugovora. koje je tužilac u svom zahtevu taksativno nabrojao. Ovo stoga što je u konkretnom slučaju predmet tužbenog zahteva vraćanje određenog broja individualno odredivih stvari. s obzirom da i sam u toku postupka nije sporio da je deo naknade za izvršeni deo posla ostao neplaćen i da je to plaćanje uslovio vraćanjem navedenih stvari. Jer. koje su suprotnoj strani predate po osnovu realizacije određenog pravnog posla. da li tužilac povraćaj navedenih stvari traži na ime ispunjenja ugovorne obaveze ili kao posledicu raskida ugovora.utvrditi sledeće bitne činjenice: da li je ugovoreni pravni posao još uvek na snazi ili je raskinut odn. da bi se o njegovom zahtevu odlučilo. Ovakav zaključak prvostepenog suda se ne može prihvatiti. tužilac tužbom traži vraćanje predatog materijala. obrazlažući svoju odluku navodima da je dopisom tuženog od 10. zahtevao od tuženog da mu odštampa određeni broj knjiga sa ilustracijama uz obavezu da mu za izvršeni posao plati naknadu. a koje su predate tuženom radi realizacije usmeno dogovorenog posla. pause. da je stav suda da je tuženi imao mogućnost da dostavi dokaz u slučaju da ih poseduje iz kojih bi se videlo koji je broj ilustracija primio od tužioca i da je eventualno primio manji broj od onoga koji tužilac tužbom traži. Iz obrazloženja: U konkretnom slučaju. a koje je tužilac 2003.pre svega . a što podrazumeva i filmove za kolorne i crno bele ilustracije i fotografije.poslovnom odnosu u kojim je bio sa tuženim. te da obaveza vraćanja preuzetih . Svoj zahtev tužilac zasniva na usmenom ugovoru . kao i sve ostalo što je tužilac predao štampariji za svaki konkretan naslov. a koji je imao za predmet štampanje 11 ugovorenih naslova i da se posle svakog odštampanog naslova vrati tužiocu. kao i kompletnu spornu pripremu za pet navedenih naslova i filmove kolor i crno belih ilustracija i fotografija bliže navedenih u izreci prvostepene presude. Kako do realizacije ugovorenog posla nije došlo u potpunosti. Ipak. kao naručiocu posla. jer je tužilac.OBLIGACIONO PRAVO 209. da bi se u bilo kom slučaju odlučilo o zahtevu tužioca.

(Presuda Višeg trgovinskog suda. jer je ostao dug tužioca iz 2002. Pž. Zakona o parničnom postupku . Međutim. Zakona o obligacionim odnosima. i 2. rok za ispunjenje obaveze plaćanja naknade za ustupljeno potraživanje je bitni element ugovora. S tim u vezi. kao stranka koja tvrdi da ima pravo na vraćanje taksativno navedenih stvari u svom zahtevu. snosi teret dokazivanja činjenica koje su bitne za nastanak ili ostvarivanje prava ako zakonom nije drugačije određeno. tužilac nije ispunio svoju obavezu prema tuženom. da u tom delu prvostepeni sud apsolutno ne daje nikakve razloge (pod tačkom 3. pravilan je zaključak prvostepenog suda. Privredni apelacioni sud ukazuje prvostepenom sudu da je . Prema utvrđenom činjeničnom stanju.2005.član 124. Takvim postupanjem jasno je manifestovana volja obe stranke da se ugovor održi na snazi. Pž. je naveo da je tuženi obavezan da tužiocu vrati kompletnu spornu pripremu za navedene naslove). a po njegovom proteku dužnik plaća a poverilac prima uplate. s tim što pre svega toga . naime. Zakona o obligacionim odnosima. istog Zakona .u smislu člana 124. i član 262. te da shodno navedenoj zakonskoj odredbi tužilac. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda. stav 2. kako tuženi može da vrati kompletnu pripremu koja je sporna. Osim toga. Iz obrazloženja: Shodno članu 4. a tužilac ( koji nije izvršio svoju ugovornu obavezu ) nema ni pravo raskida ugovora ni pravo na naknadu štete. st. jer se odlukom suda stranke mogu obavezati na ispunjenje samo nespornih obaveza. Pitanje je.propisano da stranka koja tvrdi da ima neko pravo. Ako je rok plaćanja ugovoren kao bitni element ugovora. godine) 211. navedenog ugovora. Zbog toga je . godine) 210. 1. ako se utvrdi da tužilac vraćanje stvari zahteva kao posledicu raskida ugovora.prvostepeni sud mora jasno i nedvosmisleno da utvrdi šta je to tužilac predao tuženom odn. ugovor ne prestaje po samom zakonu.tuženi taj koji bi imao pravo na raskid ugovora. onda on ima pravo da zahteva vraćanje svega onoga što je predao tuženom.116 - .12. . snosi i teret dokazivanja činjenica da je te stvari predao tuženom i da ih osnovano potražuje nazad. tada druga ugovorna strana ima pravo na povraćaj datog i na naknadu štete . jer on sam nije ispunjavao svoje obaveze. pa bi se u tom slučaju trebalo ispitati u kojoj meri je tuženi izvršio svoju ugovornu obavezu i za koje stvari je dospela obaveza vraćanja primljenog materijala.06.član 132.odredbom člana 223. da individualno odredi svaku stvar kako bi eventualno mogao i obavezati tuženog na vraćanje. Privredni apelacioni sud posebno ukazuje da je izreka prvostepene presude pod tačkom 3. godine za isporučenu robu u navedenom iznosu. 10697/05 (1) od 19. Nema pravo na raskid ugovora zbog neispunjenja obaveze tuženog i na naknadu štete prouzrokovane raskidom tužilac koji sam nije ispunio svoju ugovorenu obavezu. 7597/10 od 02. U slučaju kada je krivicom jedne ugovorne strane raskinut ugovor.OBLIGACIONO PRAVO stvari zavisi od dinamike realizovanih obaveza od strane tuženog kao poslenika. Iz obrazloženja: Pravo na raskid ugovora ima ona strana koja je ispunila svoju obavezu .2011. nejasna i suprotna stanju u spisima.

godine ). Naime. jer iz spisa predmeta proizlazi da je tuženi preuzeo od tužioca u zakup . a tužilac je svojim dopisom navedeni raskid prihvatio. pa je pravilna i odluka prvostepenog suda kojom se tužbeni zahtev usvaja. Prema odredbama stava 2.korišćenje mašine određen iznos po vremenski ugovorenim ratama. 59/2005 od 13. Zakona o obligacionim odnosima.lizing mašinu.12. jer tuženi nije izvršavao svoje ugovorne obaveze.2005.117 - . kako je među strankama nesporno da je tuženi ( dopisom od 12. u konkretnom slučaju ispunjeni su uslovi za raskid ugovora u smislu člana 124. to je pravilna odluka prvostepenog suda kojim je u prvom stavu odluke tužbeni zahtev usvojio te utvrdio da je raskinut ugovor o ustupanju potraživanja ( kao i aneks istog ugovora ) i to saglasnom izjavom volja ugovornih strana. godine ) dao na realizaciju jednu menicu radi naplate potraživanja prema tužiocu. vršio uplate naknade tuženom. navedenim ponašanjem tuženi je konkludentnim radnjama jasno manifestovao volju da se ugovor održi na snazi. a tuženi je navedene naknade primao. U konkretnom slučaju. Tuženi je istakao protivtužbeni zahtev za plaćanje opredeljenog iznosa na ime naknade prouzrokovane štete po osnovu krivice tužioca. Zakona o obligacionim odnosima. pa tužba sa zahtevom da se utvrdi raskid ugovora zamenjuje odnosno predstavlja pismeni raskid. Ipak. pravilno je utvrđeno da ugovor nije raskinut po sili zakona samim protekom roka koji je bio predviđen za ispunjenje prve rate. U smislu odredbe člana 125. Iz obrazloženja: Predmetni tužbeni zahtev za raskid ugovora o lizingu se zasniva na činjenici da tuženi (kao njegov korisnik) nije isplatio na ime naknade za lizing . ( Iz presude Višeg trgovinskog suda.u smislu člana 125. kao i da nije to ranije učinjeno. Pri tome je nesporno i sam tuženi ( nakon 18. Pž. Prvostepeni sud je pravilno zaključio da tužilac ima pravo na raskid spornog ugovora. međutim. Pž.2005. ovog člana. godine) 212. Kada korisnik lizinga ne isplati koju dospelu ratu. predviđeno je da poverilac može održati ugovor na snazi ako ( po isteku roka koji predstavlja bitni element ugovora ) bez odlaganja obavesti dužnika da zahteva ispunjenje ugovora. davalac stvari u lizing ima pravo na raskid ugovora o lizingu.11.07. godine) . koju prvostepeni sud primenjuje na utvrđeno činjenično stanje. Sud je imao u vidu da je ugovornim odredbama predviđeno da se ugovor mora raskinuti pismeno. godine ) izjavio da ugovor raskida.07. imajući u vidu da se međusobna prava i obaveze parničnih stranaka ustanovljena ugovorom o lizingu ne mogu ceniti kao poseban obligacioni odnos nezavisan od odnosa tužioca i tuženog po osnovu isporuke robe tužiocu. sam ugovor se smatra raskinutim po sili zakona . godine do 10.12. 7994/06 od 07. a da je ugovorom predviđena mogućnost raskida ugovora u slučaju neisplate lizing naknade. da tuženi nije isplatio tužiocu dospele rate. (Iz presude Višeg trgovinskog suda. tužilac je ( 21. Dakle.OBLIGACIONO PRAVO U situaciji da se do isteka takvog roka ( kao bitnog elementa ugovora ) ne ispuni ugovorena obaveza. Stoga. nakon isteka roka za plaćanje prve rate.2006. Zakona o obligacionim odnosima.2005.2005. ispunjeni su ugovorni uslovi za jednostrani raskid.01.2005.

. to je i iz navedenog razloga njihov tužbeni zahtev neosnovan. kada je podneta tužba za raskid ugovora i povraćaj novca. I pored toga što se tužena obavezala da ugovorenu obavezu ispuni u roku od 12 meseci od dana zaključenja ugovora.” iz V. U konkretnom slučaju. Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužioci su sa tuženom opštinom u toku 1996. i to jedino naknadu stvarne štete koja je nastupila u njihovoj imovini kao posledica neblagovremenog ispunjenja ugovorne obaveze od strane tuženika. Ugovoreni iznos cene od po 5. pravilno je prvostepeni sud primenio materijalno pravo našavši da. br. ipak održali na snazi. 470/05 od 14.118 - . predmetni ugovori predstavljaju osnov za prelaz imovine tužilaca (novčani iznosi plaćeni za uvođenje telefona) u imovinu tuženika. Međutim.2004.03. Naime. pri čemu se šteta ne bi mogla utvrditi u visini zakonske zatezne kamate na novčane iznose koje su tužioci uplatili tuženoj opštini prilikom ispunjenja svoje ugovorne obaveze. Imajući u vidu ovo činjenično stanje. sporazumni raskid ugovora više nije moguć. obavesti dužnika da zahteva ispunjenje ugovora. Kako u pogledu navedenih činjenica tužioci nisu pružali nikakve dokaze niti u prvostepenom postupku. stav 2.OBLIGACIONO PRAVO 213. bez odlaganja.. Ako je ugovor izvršen u celini od strane svih ugovarača. Gž. jer u konkretnom slučaju nema pravnog posla koji je otpao ili se nije ostvario. godine. Zakona o obligacionim odnosima.. Samim tim. tužioci su iznose od po 5. stav 2.. godine) 214. godine preko “T. izvršila ugovorenu obavezu i uvela telefone u domaćinstva svih tužilaca. tako da iz tog razloga u konkretnom slučaju ne može biti reči o sticanju bez osnova. . Ovako činjenično stanje nije bilo sporno među strankama. pa su time neosnovani navodi žalbi kojima se osporava pravilna primena materijalnog prava.04. oni su ih prihvatanjem ispunjenja obaveze tuženog nakon isteka ugovorenog roka. godine zaključili ugovore o udruživanju sredstava za izgradnju PTT kapaciteta. radi prevremenog obezbeđenja telefonskih priključaka na području opštine Lj.000 dinara tužioci su blagovremeno uplatili tuženoj u skladu sa ugovorenom dinamikom. saglasno odredbi člana 125. Pri tome su tužioci morali da dokažu vrstu i visinu štete koja je za njih nastupila kao posledica neblagovremenog ispunjenja od strane tužene. Poverilac može održati ugovor na snazi ako po isteku roka za ispunjenje. pa iako su od tužioca tražili raskid predmetnih ugovora zbog zadocnjenja u ispunjenu. Zakona o obligacionim odnosima zahtevaju naknadu štete zbog neblagovremenog ispunjenja. do 29. u konkretnom slučaju ne postoji sticanje bez osnova na strani tužene. tužioci bi bili ovlašćeni da u smislu člana 262.. (Iz presude Okružnog suda u Valjevu. kojima je traženo da se obaveže tužena opština da im na ime sticanja bez osnova isplati novčane iznose u visini zakonske zatezne kamate na novčane iznose navedene u izreci prvostepene presude.2005. nakon podnošenja tužbe tužena je u toku 2004. Iz obrazloženja: Pobijanom presudom odbijeni su kao neosnovani tužbeni zahtevi tužilaca. nije ispunila ugovorene obaveze.000 dinara uplatili na ime svoje ugovorne obaveze radi uvođenja telefonskih priključaka. niti u podnetim žalbama..

na pouzdan način najpre utvrditi da li je ugovor koji se pobija zbog povrede prava preče kupovine poljoprivrednog zemljišta u celini izvršen. stav 1. Prema tome. Osim toga. on je po aneksu ugovora preuzeo obavezu da pored ugovorene cene plati još 3000 DM. stav 1. a potom će biti dužan da utvrdi sve relevantne činjenice od kojih zavisi odluka o zahtevu za povredu prava preče kupovine.. ZOO-a) i u slučaju nemogućnosti ispunjenja (čl. zbog promenjenih okolnosti (čl. 1409/04 od 02.2004. Na to upućuje jezičko načenje odredbe člana 124. 137.OBLIGACIONO PRAVO Iz obrazloženja: Prvostepeni sud nalazi da je valjano sudsko poravnanje zaključeno posle pokretanja ovoga spora između tuženih. kojim tuženi kao raniji prodavac i kupac raskidaju ugovor o prodaji nepokretnosti koji tužilac pobija zbog povrede prava preče kupovine poljoprivrednog zemljišta pošto: poravnanje sadrži međusobne obaveze tuženih u pogledu vraćanja zemljišta u državinu prodavcu po ranijem ugovoru i u pogledu vraćanja cene. I u tom slučaju raskid je moguć samo ukoliko je druga strana ispunila svoju obavezu. ZOO-a). godine) 215. U suprotnom. raskidanje ugovora moguće je zbog neispunjenja (čl. Pravo na raskid ugovora pripada samo onoj ugovornoj strani koja je svoju obavezu u celosti ispunila. Iz tih razloga nema mesta ni raskidu spornog ugovora po sili zakona. u pogledu pravnog dejstva spornog poravnanja. jer ako je ugovor izvršen od strane svih ugovorača. 124. kao i navode tuženih o motivima kojim su se rukovodili da poravnanje zaključe.5. saglasnost ugovorača o raskidu ugovora sada predstavlja sasvim novi ugovor. Zakona o obligacionim odnosima. 133-136. raskid ugovora saglasnom voljom ugovorača moguć je samo ako ugovor nije u potpunosti izvršen. bez obzira što je aneksom ugovora od 29. Kod takvog stanja stvari tužilac nije mogao pozivom na odredbu člana 124. Po shvatanju Okružnog suda.2001. kao što to proizilazi iz stanja u spisima. Tužilac nije u potpunosti izmirio obavezu iz osnovnog ugovora. stav 1. prvostepeni sud će imati u vidu rečene primedbe. Iz obrazloženja: Pravo na raskid ugovora pripada samo onoj ugovornoj strani koja je svoju obavezu u celosti ispunila. ukoliko bi bilo tačno da je ugovor o prodaji u celini izvršen. U konkretnom slučaju je utvrđeno da je tužilac u pretežnom delu. Taj uslov nije ispunjen. saglasno navedenim primedbama. zaključenje poravnanja o raskidu pobijanog ugovora ne bi bilo od značaja za odlučivanje o zahtevu za povredu prava preče kupovine. Navedeni zaključak proizlazi i iz odgovarajućih odredbi Zakona o obligacionim odnosima.11.. Ovakav zaključak prvostepenog suda je posledica pogrešnog shvatanja. ZOO-a). Zakona o obligacionim odnosima. do 132. br. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu Gž. te stoga poravnanje nije prividni već stvarno zaključeni pravni posao i nije zaključeno u cilju da se izigra tužiočevo pravo preče kupovine. ali sa docnjom isplatio ugovoreni iznos učešća u gradnji stambenog objekta iz ovog spora.119 - . U ponovnom postupku prvostepeni sud će. On to ne može učiniti ni na osnovu odredbe člana 125. ukoliko je ranije zaključeni ugovor izvršen u potpunosti. i 138. Naime. godine ugovoren fiksni rok za predaju stambenog objekta. Ukoliko se ispostavi da je ugovor u celini izvršen. . da se ugovor koji je u celini izvršen može raskinuti saglasnošću volja ugovarača. Zakona o obligacionim odnosima izvršiti raskid spornog ugovora. obligacija je ugašena i sporazumni raskid više nije moguć.

Autorski ugovor se raskida zbog neizvršenja i obavezuje se tuženi (izdavač) da izvrši povraćaj onoga što je po ugovoru primio i isplati naknadu štete tuženom (autoru) s obzirom da se autorski ugovor zaključen i potpisan od strane glavnog urednika proizvodi pravno dejstvo. Trgovinskog suda. Međutim. to ne znači da se sporni ugovor parničnih stranaka ne može raskinuti zbog promenjenih okolnosti. Međutim.120 - .03. U ponovljenom postupku otkloniće se propusti na koje je ukazano ovim rešenjem. ili se zbog njih ne može ostvariti svrha ugovora zbog čega bi po opštem mišljenju bilo nepravično održati ga na snazi. Prev. godine) 216. a ne odgovorno lice iz registra Privrednog tj. 1/04 od 25. Tako dopunjenom činjeničnom stanju doneće se i odgovarajuća odluka o tužbenom zahtevu. Ugovor je potpisan od strane tužioca kao autora i od strane izdavača za koga je ugovor potpisao glavni urednik. zbog pogrešne primene materijalnog prava nisu utvrđene odlučne činjenice od čijeg postojanja zavisi osnovanost tužbenog zahteva po tom osnovu. Potom od uplaćenog iznosa treba odbiti iznos dospele kamate i za preostalu razliku umanjiti glavni dug. U tom cilju izvršiće se preračun uplaćenih dinarskih iznosa po tržišnom kursu DM na dan plaćanja. Zbog toga su ukinute nižestepene presude. a izdavač se obavezao da će delo izdati u tiražu koji je ugovoren. To podrazumeva obavezu prvostepenog suda da najpre utvrdi tačan iznos plaćenog glavnog duga tuženom od strane tužioca. odnosno da li su posle zaključenja ugovora nastupile okolnosti koje otežavaju ispunjenje obaveze tužioca. predavši mu kompletan rukopis. Međutim.2004. Zakona o obligacionim odnosima utvrditi koji iznos glavnog duga je tim uplatama podmiren. iako je ugovor u ime tuženog potpisao glavni i odgovorni urednik. potražuje autorski honorar. nije bilo mesta primeni ni odredbe člana 132. niti kasnije do podnošenja tužbe. iako je tužilac ponudio kompromisnu varijantu da lično finansira troškove utrošenog papira za deo tiraža. Iz obrazloženja: Presudom Okružnog suda delimično je usvojen preciziran tužbeni zahtev. što nije moglo biti učinjeno bez sa. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. To znači da do datuma svake uplate treba utvrditi koliko iznosi dug tužioca uvećan za dospelu zateznu kamatu. Tužilac je izvršio svoju ugovornu obavezu odnosno predao kompletan materijal za navedenu knjigu. Na taj način treba obračunati sve uplate i utvrditi stvarni iznos glavnog duga koji je podmiren uplatama tuženog.OBLIGACIONO PRAVO Prema tome. Pored toga za sve plaćene dinarske iznose u docnji potrebno je obračunati dospelu zateznu kamatu do tog datuma i saglasno pravilima o uračunavanju propisanim odredbom člana 313. Zakona o obligacionim odnosima. zbog neizvršenja ugovora od strane tuženog koji je takođe obavezan da tužiocu plati iznos materijalne štete zbog neizvršenja ugovornih obaveza. sve sa pripadajućom zateznom kamatom. koja nije izdata do roka u ugovoru. Saglasno tako dopunjenom činjeničnom stanju utvrdiće se koja je ugovorna strana odgovorna za neispunjenje ugovora. pa je raskinut ugovor o pravu izdavanja autorskog dela tužioca. ili nemogućnosti ispunjenja. čiji je potpis overen okruglim pečatom tuženog. Tuženi je sporio pravo tužioca da na osnovu izdavačkog ugovora koji nije potpisalo ovlašćeno lice za zastupanje tuženog. Između tužioca kao autora i tuženog kao izdavača zaključen je izdavački ugovor kojim je tužilac kao autor preneo na izdavača isključivo pravo objavljivanja svog autorskog dela. ugovor je zaveden u delovodnoj knjizi tuženog. s tim da je preko dosuđenog iznosa materijalne štete do traženog iznosa tužilac odbijen zbog neosnovanosti tako visoko postavljenog zahteva.

05.00 dinara osnovan sa kamatom na iznose uplaćenog avansa od dana same uplate tih iznosa do isplate.2000. Zakona o obligacionim odnosima.121 - . (Vrhovni sud Srbije.000.. godine) 218.9. ako nije što drugo određeno. Na glavnoj raspravi tuženi je učinio nespornim da je tužilac uplatio tuženom iznos od 90.9. a sastojao se i od rukopisa i od fotografija. kao autorskih dela.000.000. godine. tužilac faktički prostom izjavom volje raskida ugovor sa tuženim. Iz obrazloženja: Na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja.000.OBLIGACIONO PRAVO glasnosti ovlašćenog lica. godine i iznos od drugih 20. koji je tužilac isplatio tuženom na ime obezbeđenja izložbenog prostora na Međunarodnom sajmu prehrambenih proizvoda u M. 124 Zakona o obligacionim odnosima zbog čega je tuženi pored obaveza da izvrši povraćaj onoga što je po ugovoru primio bio dužan tužiocu da isplati naknadu štete koju je sud utvrdio preko veštaka i koja predstavlja protivvrednost materijala koji je tužilac predao na štampanje. jer tuženi nije bio nesavestan u konkretnom slučaju..000. Iz obrazloženja: Predmet ove parnice je tužbeni zahtev tužioca kojim traži od tuženog da mu isplati odnosno da mu vrati iznos od 90. Prema odredbi člana 124.. Budući da tuženi nije izvršio svoju ugovornu obavezu. Kod takvog stanja stvari Viši trgovinski sud smatra da je prvostepeni sud pravilno primenio materijalno pravo kada je našao da je precizirani tužbeni zahtev tužioca na iznos od 90.000..0.2003. 1463/03 od 14. Osim toga tužiocu nije vraćen materijal koji je dao za štampanje knjige. kad jedna strana ne ispuni svoju obavezu druga strana može.00 dinara dana 19.. zahtevati ispunjenje obaveze ili pod uslovima predviđenim u ovom zakonu raskinuti ugovor.00 dinara.sada tužbe. Prvostepeni sud je utvrdio da je tužilac tuženom isplatio avans za organizovanje sajma prehrambenih proizvoda u M.00 dinara dana 14. jer tužiocu nije obezbedio izložbeni prostor na Međunarodnom sajmu prehrambenih proizvoda u M.00 dinara kao i to da tužiocu na ovaj iznos pripada kamata od dana podnošenja tužbe. jer je ugovor prestao njegovim ispunjenjem.2000. Kako su u konkretnom slučaju obe ugovorne strane u potpunisti ispunile svoje ugovorne obaveze.2000. iznos od 20. nižestepeni sudovi su pravilnom primenom materijalnog prava odbili zahtev tužioca za raskid zaključenog ugovora jer se radi o ugovoru koji je u celini izvršen.2003. u dvostranim ugovorima. .. Rev. Ugovor koji je u celini izvršen ne može se raskinuti. nisu ispunjeni uslovi iz člana 124. budući da je ovaj materijal u međuvremenu uništen.00 dinara dana 21. ugovor stranaka je raskinut zbog neizvršenja saglasno odredbi čl. godine. Zakona o obligacionim odnosima za raskid zaključenog ugovora. Podnošenjem predloga za izvršenje na osnovu verodostojne isprave . (Iz presude Vrhovnog suda Srbije 71/02 od 27.03. po predračunu broj ________ i to: iznos od 50. godine) 217. Tuženi svoju ugovornu obavezu nije izvršio.

(Iz presude Višeg trgovinskog suda Pž.122 - . Postojanje ili nepostojanje tog prava tuženog mora se ceniti u skladu sa odredbama člana 262. a sa razloga što tuženi svoju ugovornu obavezu nije izvršio.71 komada blokova za zidanje ili 91. Zakona o obligacionim odnosima. s obzirom na činjenice koje su mu tada bile poznate ili morale biti poznate. tuženi ima pravo na naknadu štete. dok je protiv-tužbeni zahtev za isplatu 18. To ukazuje da je tužilac u vreme zaključenja ugovora mogao predvideti da će u slučaju neizvršenja svoje obaveze pričiniti tuženom štetu u visini razlike između uplaćenog avansa i važeće tržišne cene bilo koje od ugovorenih vrsta roba na dan povraćaja primljenog novca.40 dinara odbijen. Saglasno tim zakonskim odredbama. prema nalazu veštaka. blokovi za zidanje ili jestivo ulje. 1.126.285. stav 1. Nesporna je činjenica da su tužiocu u vreme zaključenja ugovora bile poznate vrste roba čijom je isporukom on mogao ispuniti ugovornu obavezu.OBLIGACIONO PRAVO Podnošenjem predloga za izvršenje na osnovu verodostojne isprave .00 dinara. obzirom da odgovarajuće količine predmetnih roba koje će voditi ispunjenju ugovorne obaveze nisu utvrđene. Nesporno je i da je u trenutku prijema avansa tužilac mogao preračunati količine ugovorenih vrsta roba prema tada važećim tržišnim cenama. Za uplaćeni iznos tuženi je.01. u vreme zaključenja ugovora morao predvideti kao moguće posledice povrede ugovora.000.31 kilograma betonskog gvožđa ili 354. Zakona o obligacionim odnosima ima pravo da raskine predmetni ugovor i da kao posledicu raskida u smislu člana 132. To pravo tuženog se temelji u odredbi člana 132. i 5. Stoga je tuženi izvršio povraćaj datog realizacijom akceptnog naloga tužioca u iznosu od 357.033.15 dinara. Sledom rečenog. Zakona o obligacionim odnosima. i člana 266. Tužilac je strana verna ugovoru tako da u smislu člana 124. Tužilac je primio avansnu uplatu.85 litara jestivog ulja. utvrđene u visini prema tržišnim cenama bilo koje od ugovorenih vrsta roba.. Stoga je usvojen tužbeni zahtev i obavezan tuženi da taj iznos plati tužiocu. kao dužnik.851.333. stav 2.. Kod nesporne činjenice da je ugovor raskinut krivicom tužioca tuženi ima pravo na povraćaj uplaćenog iznosa kupoprodajne cene i naknadu pričinjene mu štete. Sporno je samo da li i u kojem obimu tuženi ima pravo na naknadu štete.. Ugovorom nije propisan način na koji će se opredeliti konkretna obaveza tužioca. betonsko gvožđe. 8435/02 od 24. Kada dođe do raskida ugovora krivicom jedne ugovorne strane.33 kilograma cementa ili 130. sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana uplate pojedinačnih iznosa avansa do njihove isplate. Zakona o parničnom postupku traži i dobije povraćaj avansa. godine) 219.2003.sada tužbe.526. druga strana ima pravo na povraćaj uplaćenog i naknadu pričinjene štete.351. Tuženi je po tom osnovu uplatio tužiocu avans u ukupnom iznosu od 124. Preko koje će se od tih roba utvrditi visina pričinjene štete . Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju krivicom tužioca nije izvršen ugovor parničnih stranaka.00 dinara. tuženi ima pravo na naknadu obične štete i izmakle koristi koje je tužilac. mogao preuzeti 1. stavovi 2.096. ali svoju ugovornu obavezu nije izvršio. kao onoga što je dao u cilju ispunjenja ugovora. i 2. tužilac je faktički prostom izjavom volje raskinuo ugovor sa tuženim u vezi obezbeđivanja izložbenog prostora na Međunarodnom sajmu prehrambenih proizvoda u M. st. a na osnovu nalaza i mišljenja veštaka tuženi je neosnovano naplatio 365. Osnovano se revizijom ukazuje da je ovakva odluka zasnovana na pogrešnoj primeni materijalnog prava. Predmet tog ugovora su bile robe određene po rodu cement. Prema tome.

Gž.OBLIGACIONO PRAVO tuženom. adekvatna tako naplaćenom iznosu. odnosno protiv-tužbeni zahtev. P. Neosnovani su žalbeni navodi da se radi o zahtevu za naknadu štete jer je predmet spora zahtev da se naknadi stečena korist po osnovu raskida ugovora koju izričito predviđa navedena pravna norma nezavisno od prava na naknadu štete. 119/98 od 9.2002. obavezan je protivtuženik da protivtužiocu po osnovu raskida ugovora o kupoprodaji naknadi iznos od 3. pravilna primena materijalnog prava podrazumeva prethodno utvrđene količine svih vrsta ugovorenih roba koje je tuženi mogao dobiti za uplaćeni avans po važećim tržišnim cenama na dan prispeća novca na žiro račun tužioca. godine odbio kao neosnovanu žalbu i potvrdio je presudu Opštinskog suda u A. betonsko gvožđe. br. br. blokovi za zi. godine. 2366/02 od 30. a na ime koristi koju je tužilac – protivtuženik imao od korišćenja kamiona dok se nalazio kod njega.. br.2002..252. Raskidom ugovora svaka strana duguje drugoj naknadu za koristi koje je u međuvremenu imala od onoga što je dužna vratiti.2003. 119/98 od 20. br.. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju krivicom tužioca nije izvršen ugovor parničnih stranaka. Predmet tog ugovora su bile robe određene po rodu cement. Prema tome.2003.2000.2003. ugovor o kupoprodaji je raskinut pa je delimičnom presudom P.. prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo kada je prema odredbi člana 132. Iz obrazloženja: Presudom Opštinskog suda u A. obračunata po važećim tržišnim cenama na dan realizacije akceptnog naloga tužioca.. Okružni sud u U.00 dinara sa pripadajućom zateznom kamatom.10.. P. Kako je pre isteka roka plaćanja ostatka kupoprodajne cene svedok M.. godine) 221. Rev.01. stvar je njegovog izbora. broj 37/03 od 19.02.01.. po nalogu tuženika oduzeo kamion od tužioca i oterao. godine i isplatio je deo kupoprodajne cene. Imajući u vidu utvrđeno činjenično stanje. (Iz presude Okružnog suda u Užicu.252. koji je tužilac preuzeo od tuženika u junu mesecu 1996.11. ZOO obavezao protivtuženika da dosuđeni iznos plati protivtužiocu. U obrazloženju drugostepene presude navedeno je sledeće: Prvostepeni sud je pravilno utvrdio da je između stranaka bio zaključen ugovor o kupoprodaji kamiona. potrebno je utvrditi da li je novčana protivvrednost tih roba. Protiv navedene presude žalbu je izjavio protivtuženik. godine. godine) 220. U toku postupka tuženi je podneo protivtužbu. je svojom presudom Gž. P. Tek potom. Nakon toga. Raskidom ugovora obe strane su oslobođene svojih obaveza sem naknade eventualne štete u visini tržišne cene robe koja je bila predmet obaveze dužnika. V. godine tuženi obavezan da vrati isplaćeni iznos na ime kupoprodajne cene. odnosno naknaditi. 2366/02 od 30.10. br.00 dinara. može se pouzdano raspraviti da li je i u kojem iznosu osnovan tužbeni.123 - . stav 4. Dokazima je utvrđeno da je protivtuženik prevozio maline i krompir sa predmetnim kamionom i utvrđena je visina koristi koju je imao u visini od 3. 119/98 od 9. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije.

kao dužnik.Rev. utvrđene u visini prema tržišnim cenama bilo koje od ugovorenih vrsta roba. Kod nesporne činjenice da je ugovor raskinut krivicom tužioca tuženi ima pravo na povraćaj uplaćenog iznosa kupoprodajne cene i naknadu pričinjene mu štete. P.00 dinara.851. st.33 kilograma cementa ili 130. Stoga je usvojen tužbeni zahtev i obavezan tuženi da taj iznos plati tužiocu. stvar je njegovog izbora. u vreme zaključenja ugovora morao predvideti kao moguće posledice povrede ugovora.033.71 komada blokova za zidanje ili 91.00 dinara. Nakon toga.02. Zakona o parničnom postupku. Prema tome.31 kilograma betonskog gvožđa ili 354. 37/03 od 19. Postojanje ili nepostojanje tog prava tuženog mora se ceniti u skladu sa odredbama člana 262. br. godine) 222. potrebno je utvrditi da li je novčana protivvrednost tih roba. Vrhovni sud Srbije je našao da revizija tuženog nije osnovana. mogao preuzeti 1. 1. Zakona o obligacionim odnosima. Stoga je tuženi izvršio povraćaj datog realizacijom akceptnog naloga tužioca u iznosu od 357. Prema tome.285.126. ali svoju ugovornu obavezu nije izvršio. Odluka o raskidu ugovora sadržana je u odluci o posledicama raskida. Iz obrazloženja: Protiv drugostepene presude tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava. To pravo tuženog se temelji u odredbi člana 132. tuženi ima pravo na naknadu štete. Zakona o obligacionom odnosima. obračunata po važećim tržišnim cenama na dan realizacije akceptnog naloga tužioca. i 2. .351. stav 1. Nesporno je i da je u trenutku prijema avansa tužilac mogao preračunati količine ugovorenih vrsta roba prema tada važećim tržišnim cenama. može se pouzdano raspraviti da li je i u kojem iznosu osnovan tužbeni. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 386. prema nalazu veštaka.2003. Sledom rečenog. Za uplaćeni iznos tuženi je.333.000.85 litara jestivog ulja. Tek potom.Tuženi je po tom osnovu uplatio tužiocu avans u ukupnom iznosu od 124.124 - . odnosno protivtužbeni zahtev. dok je protivtužbeni zahtev za isplatu 18. Preko koje će se od tih roba utvrditi visina pričinjene štete tuženom. Tužilac je primio avansnu uplatu. s obzirom na činjenice koje su mu tada bile poznate ili morale biti poznate. Saglasno tim zakonskim odredbama. stav 2. pravilna primena materijalnog prava podrazumeva prethodno utvrđene količine svih vrsta ugovorenih roba koje je tuženi mogao dobiti za uplaćeni avans po važećim tržišnim cenama na dan prispeća novca na žiro račun tužioca. Osnovano se revizijom ukazuje da je ovakva odluka zasnovana na pogrešnoj primeni materijalnog prava.OBLIGACIONO PRAVO danje ili jestivo ulje. a na osnovu nalaza i mišljenja veštaka tuženi je neosnovano naplatio 365.15 dinara. i člana 266. tuženi ima pravo na naknadu obične štete i izmakle koristi koje je tužilac. To ukazuje da je tužilac u vreme zaključenja ugovora mogao predvideti da će u slučaju neizvršenja svoje obaveze pričiniti tuženom štetu u visini razlike između uplaćenog avansa i važeće tržišne cene bilo koje od ugovorenih vrsta roba na dan povraćaja primljenog novca. adekvatna tako naplaćenom iznosu.526.40 dinara odbijen. obzirom da odgovarajuće količine predmetnih roba koje će voditi ispunjenju ugovorne obaveze nisu utvrđene.096. Ugovorom nije propisan način na koji će se opredeliti konkretna obaveza tužioca. Nesporna je činjenica da su tužiocu u vreme zaključenja ugovora bile poznate vrste roba čijom je isporukom on mogao ispuniti ugovornu obavezu. Sporno je samo da li i u kojem obimu tuženi ima pravo na naknadu štete.

2002. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. stranka koja vraća novac dužna je da plati zateznu kamatu od dana kada je isplatu primila. Pž.1. da je tuženi u zahtevu za usaglašavanje i regulisanje duga od 8. na ime cene za kupovinu nafte. Obaveza tuženog da tužiocu vrati uplaćeni iznos sa kamatom od dana uplate pa do isplate zasnovana je na odredbi čl. 132. 5.2001. Pž. godine. godine) 224. Neosnovani su navodi žalbe da je prvostepeni sud propustio da utvrdi količinu nafte isporučene trećem licu. Iz obrazloženja: Među strankama je nesporno da je tužilac određenog dana uplatio na račun tuženog 100. ZOO. koju je tuženi po nalogu tužioca trebalo da isporuči trećem licu. što je bilo od uticaja za ispunjenje uslova za raskid ugovora.03. Zakona o parničnom postupku na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti. jer je ugovor između stranaka raskinut.2000. 132. prihvatio i izjavu tužioca za raskid ugovora. godine za robu. tačka 11.OBLIGACIONO PRAVO U postupku pred prvostepenim sudom nema bitne povrede iz člana 354. st.125 - .2002. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je utvrdio da je tuženi u izvodu otvorenih stavki na dan 1. godine konstatovao da prema svojoj knjigovodstvenoj evidenciji ima dug prema tužiocu u iznosu od 2. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda u Beogradu.00 dinara 10. da je tužilac isplatio tuženom iznos od 2.05.6.2001. Tuženi je pristajući da tužiocu vrati uplaćenu cenu u iznosu od 100. Shodno članu 132.500. Rev. (Iz presude Višeg trgovinskog suda u Beogradu.00 dinara sa stanjem na dan 31. Kod ovakvog činjeničnog stanja pravilno je prvostepeni sud postupio kada je obavezao tuženog da vrati primljeni iznos sa kamatom po zakonu jer je ugovor raskinut. godine) .2002. ZOO kao strana koja vraća novac dužna platiti zateznu kamatu od dana kada je isplatu primila.000 din.000 din.3. godine) 223.500. pa je tuženi shodno čl. Zakona o obligacionim odnosima. te da tuženi nije izvršio isporuku. godine. Nema ni bitne povrede na koju se u reviziji ukazuje. jer je prvostepeni sud odlučio o svim zahtevima koje je tužba sadržala. st. Nesporno je da je tuženi na zahtev tužioca pristao da tužiocu vrati iznos od 100. 5. 4372/2002 od 23. 2001. da tuženi robu nije isporučio niti je uplaćenu cenu robe vratio.000 din. stav 2.12. broj 2091/02 od 26. pa nije bilo potrebno da prvostepeni sud utvrdi koju količinu nafte je tuženi isporučio trećim licima po nalogu tužioca. pa odluka o posledicama raskida sadrži u sebi i odluku o zahtevu za raskid ugovora.1. Raskidom ugovora nastaje obaveza vraćanja datog s tim da onaj ko vraća novac plaća i kamatu od dana uplate novca pa do dana kada će novac biti vraćen.11. 58/2002 od 13. godine konstatovao da tužiocu duguje novčane iznose od 2.00 dinara na dan 1.2000.500. Sud je raspravljao o posledicama raskida ugovora o kupoprodaji jer je ugovor između parničnih stranaka raskinut po sili zakona.

126 - . Budući očekivani cilj nije postignut i tuženi drži bez osnova novac dobijen od tužioca po osnovu izvršenja ugovora od strane tužioca i zato za tuženog nastaje obaveza vraćanja. i 5. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. Međutim. godine. godine) 226. dvostrano teretni. ugovor raskinut zbog neispunjenja i da potom sudi o dejstvu raskida. a u svakom slučaju ima pravo na naknadu štete. ako poverilac želi raskinuti ugovor.OBLIGACIONO PRAVO 225. zahtevati ispunjenje obaveze ili. Nižestepeni sudovi su u vanparničnom postupku propisanom Zakonom o vanparničnom postupku za određivanje naknade za eksproprisane nepokretnosti utvrdili da tržišna vrednost eksproprisa. Ako dužnik ne ispuni obavezu u naknadnom roku. Ali. ZOO poverilac koji zbog neispunjenja dužnikove obaveze raskida ugovor. Zastarelost potraživanja tužioca po navedenom pravnom osnovu počinje da teče od momenta raskida predmetnog ugovora.2002. dužnik zadržava pravo da i posle isteka roka ispuni svoju obavezu. ZOO. pod uslovima predviđenim u idućim članovima. Prema odredbama člana 126. ako raskid ugovora ne nastupa po samom zakonu. ZOO u dvostranim ugovorima. Iz obrazloženja: Predmet ove vanparnične stvari je zahtev predlagača da mu protivnik predlagača vrati naknadu koju je primila za eksproprisane nepokretnosti jer su joj u upravnom postupku ove nepokretnosti vraćene u svojinu. ako nije što drugo određeno. mora ostaviti dužniku primeran naknadni rok za ispunjenje. Raskidom ugovora strana koja je izvršila ugovor potpuno ili delimično. raskinuti ugovor prostom izjavom. stav 2. druga strana može. st. godine. ZOO. shodno odredbama člana 132. Prema odredbama člana 130. propustio je prvostepeni sud da utvrdi kada je predmetni. br. ima pravo da joj se vrati ono što je dala. marta 2000. ima pravo da joj se vrati ono što je dala (član 132.03. ZOO kad ispunjenje obaveze u određenom roku nije bitni sastojak ugovora. nastupaju iste posledice kao i u slučaju kad je rok bitni sastojak ugovora. a tužba za povraćaj datog novca je podneta 8. ZOO). tuženi bez punovažnog pravnog osnova drži novac koji je od tužioca dobio na ime isplate cene kosačice. Sporni imovinsko-pravni odnosi ranijeg vlasnika i korisnika eksproprijacije nastali posle poništaja pravnosnažnog rešenja o eksproprijaciji (deeksproprijacija) rešavaju se u parničnom postupku primenom odredbi Zakona o obligacionim odnosima koji regulišu pravne posledice raskida ugovora. Prema odredbama člana 124. 2663/01 od 06. Rev. jer je usmeni ugovor o prodaji zaključen avgusta 1989. sudovi nižeg stepena su izveli preuranjeno pravni zaključak da je potraživanje tužioca zastarelo prema odredbama člana 371. dužan je to saopštiti dužniku bez odlaganja. Iz obrazloženja: Na osnovu tih činjenica. 2. a poverilac da zahteva njeno ispunjenje. Naime. pa je otpao osnov po kome drži isplaćenu naknadu. Raskidom ugovora strana koja je izvršila ugovor potpuno ili delimično. kad jedna strana ne ispuni svoju obavezu.

Naime. stav 1. Vrhovni sud nalazi da su pobijane odluke zahvaćene bitnom povredom odredaba parničnog postupka. da bi se o ovom zahtevu moglo valjano odlučivati.265. ima pravo da joj se vrati ono što je dala. prema odredbi člana 36. ako je jedna strana izvršila ugovor potpuno ili delimično. ZPP. Naime.1998. pa predlagač osnovano zahteva povraćaj onoga što je na ime naknade za eksproprisane nepokretnosti dao. nužno je pre svega utvrditi da li je protivniku predlagača naknada isplaćena. a poverilac da zahteva njeno ispunjenje.03. mora ostaviti dužniku primeren naknadni rok za ispunjenje. (Vrhovni sud Srbije. Time je prvostepeni sud učinio bitnu povredu iz člana 354. obavezali da predlagaču isplati ovaj iznos. s obzirom da je eksproprijacija izvršena pre više od 20 godina. (Vrhovni sud Srbije. prvostepeni sud nije mogao da u vanparničnom postupku odlučuje u sporu o vraćanju naknade za eksproprisane nepokretnosti jer se ove odredbe Zakona o vanparničnom postupku shodno primenjuju samo kada se ranijem sopstveniku po zakonu priznaje pravo na naknadu za nepokretnost na kojoj je izgubio pravo svojine (član 140. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije.94 dinara i protivnika predlagača V. a prema stavu drugog istog člana. Rev. godine) Ako je jedna strana izvršila ugovor potpuno ili delimično. godine) 227. Prema članu 132. Rev. Zakona o eksproprijaciji. Kako Zakon o eksproprijaciji bliže ne uređuje imovinsko-pravne odnose stranaka u vezi deeksproprijacije. imovinsko-pravne odnose korisnika eksproprijacije i sopstvenika nepokretnosti u slučaju spora rešava redovni sud. Zakona o vanparničnom postupku). Kad ispunjenje obaveze u određenom roku nije bitni sastojak ugovora dužnik zadržava pravo da i posle isteka roka ispuni svoju obavezu. pa je i odluka drugostepenog suda zahvaćena istom bitnom povredom odredaba parničnog postupka.M. 751/98 od 24. .) 228. u kom obliku i obimu. a onda primenom principa pravičnosti utvrditi obim vraćanja. I 1998. koju drugostepeni sud odlučujući o žalbi nije sankcionisao. protivniku predlagača vraćene su u svojinu eksproprisane nepokretnosti sa pravom korišćenja zemljišta. 5023/97 od 21. Osim toga. odluke su zasnovane i na pogrešnoj primeni materijalnog prava. ako obe strane imaju pravo zahtevati vraćanje datog. stambene i komunalne delatnosti od 14. godine) . po nalaženju Vrhovnog suda za rešenje ovih spornih odnosa merodavne su odredbe ZOO koje regulišu pravne posledice raskida ugovora.OBLIGACIONO PRAVO nih nepokretnosti iznosi 193. Međutim. godine. u slučaju poništaja pravnosnažnog rešenja o eksproprijaciji.127 - 229. u vezi sa članom 1. Pravnosnažnim rešenjem Sekretarijata za urbanizam. Ugovor se ne može raskinuti zbog neispunjenja neznatnog dela obaveze. Rev. kojim je poništeno pravnosnažno rešenje o eksproprijaciji. Rev.05. stav 7.1998. stav 2.2001.06. Ali ako poverilac želi raskinuti ugovor. avgusta 1992. (Vrhovni sud Srbije. 475/01 od 16. uzajamna vraćanja vrše se po pravilima za izvršenje dvostranih ugovora. ima pravo da joj se vrati ono što je dala.833/98 od 25. ZOO.

1998. Rev. 42/98) U dvostranim ugovorima.1998.1997. (Vrhovni sud Srbije. 648/97 od 20. 1645/98 od 8. (Vrhovni sud Srbije. Gž. Prev. U dvostranim ugovorima kad jedna strana ne ispuni svoju obavezu. zahtevati ispunjenje obaveze ili. a u svakom slučaju ima pravo na naknadu štete. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. Kupac nije u docnji sa ispunjenjem obaveze iz predugovora o kupoprodaji i to obaveze isplate ostatka kupoprodajne cene kada ta obaveza dospeva nakon što prodavac ispuni svoju obavezu sređivanja zemljišno-knjižnog stanja.04. osnivač ne može tražiti raskid ugovora o kupovini akcija niti povraćaj iznosa uplaćenog na ime akcija. godine) 236. Rev. godine) 231.02. Rev.09. Rev.05. između ostalog. (Iz presude Okružnog suda u Zrenjaninu. 469/98 od 20. kad jedna strana ne ispuni svoju obavezu. . godine) 233. niti može zahtevati naknadu štete od tuženih kao kupaca.128 - 237. godine) 235. druga strana ima pravo tražiti raskid ugovora.1998. (Vrhovni sud Srbije. Kad jedna ugovorna strana ne ispuni svoju obavezu druga strana može. (Vrhovni sud Srbije. 690/98 od 13. Rev.1998. (Vrhovni sud Srbije. godine) 232. ako nije što drugo određeno. druga strana može.1998.1024/95 od 26. Ukoliko banka kao akcionarsko društvo ne isplaćuje osnivaču dividendu. Rev.OBLIGACIONO PRAVO Poverilac može raskinuti ugovor bez ostavljanja dužniku naknadnog roka za ispunjenje ako iz dužnikovog držanja proizilazi da on svoju obavezu neće izvršiti ni u naknadnom roku.10. raskinuti ugovor prostom izjavom. raskinuti ugovor prostom izjavom. već to može biti predmet posebnog spora. 234. Prodavac može jednostranom izjavom volje raskinuti ugovor o kupoprodaji stana ako kupac (kako je to ugovoreno) izostane sa uplatom tri mesečne rate kupoprodajne cene. ako raskid ugovora ne nastupi po samom zakonu. jer se radi o statusnom odnosu.1997. 4560/97 od 21. pod uslovima predviđenim u idućim članovima. Uslov za raskid ugovora zbog neispunjenja je da druga strana ispuni svoju obavezu. godine) .11. 5216/97 od 24. usled čega tužilac ne može osnovano zahtevati raskid predugovora.05. godine) 230. (Vrhovni sud Srbije.

isporuku robe. Ako se kupac saglasno članu 124. 124.1994. Rev. godine) Ukoliko kupac robe nije platio cenu u ugovorenom roku.10. . (Iz odluke Vrhovnog suda Srbije Rev. onda poverilac. zbog poverilačke docnje ili drugih razloga.OBLIGACIONO PRAVO Ugovor se ne može raskinuti zbog neispunjenja neznatnog dela obaveze. (Viši privredni sud. prvostepeni sud nije dužan da utvrđuje krivicu za raskid jer je pravo tužioca po članu 124. Zbog nedostataka robe koja je predmet kupoprodajnog ugovora. traži raskid ugovora i povraćaj isporučene robe. godine) 240.500. Kada se traži raskid ugovora zbog neisplate kupoprodajne cene za isporučenu robu. prodavac ima pravo da pod uslovima iz čl.Rev. Kad ispunjenje obaveze u određenom roku nije bitni sastojak ugovora.02. 244.1997.03. Tuženi je isporučio i ugradio tužiocu klima uređaj tipa ASY 12 USBCW/AOY 12 UGBC i na ime navedene isporuke fakturisao mu je iznos od 32. P. ZOO opredelio za izvršenje kupoprodajnog ugovora . (Vrhovni sud Srbije. kao i da raskine ugovor jer povraćaj cene nije izvršen u razumnom roku. ZOO.03. tada ne može umesto isporuke robe zahtevati njenu protivvrednost po tržišnoj ceni za deo neisporučene količine robe.1995. Dužnik nema pravo na raskid ugovora po kome mu je isplaćena cena za robu koju nije isporučio poveriocu. Prev. (Vrhovni sud Srbije. godine) 243. 3470/96 od 29. 127/94 od 25. kupac ima pravo da sudskim putem zahteva povraćaj kupoprodajne cene. godine) 241. Beograd. do 132. (Vrhovni sud Srbije. 239.isplatom kupoprodajne cene. ZOO ili ispunjenje ugovora .1996. 5747/96 od 04. Iz obrazloženja: Tužilac i tuženi su bili u poslovnom odnosu.11. ZOO da bira da li će tražiti raskid ugovora i povraćaj robe po članu 132. 44/95 od 8.129 - . 58/95 od 08.1995. Rev. P. godine) 238. (Vrhovni sud Srbije.00 dinara. Navedeni iznos tužilac je isplatio tuženom na račun a što među parničnim strankama nije sporno. 7523/95) 242. ako želi raskinuti ugovor. Pž. mora ostaviti dužniku primeren naknadni rok za ispunjenje.

Prvostepeni sud je pravilno utvrdio da je tužilac za svaki mesec posebno vršio obračun zakupnine i ispostavljao tuženom račune a tuženi je tako obračunate zakupnine plaćao tužiocu. a ne i one koje dovode do propuštanja koristi koja bi mogla biti ostvarena.OBLIGACIONO PRAVO Tužilac je dana 10. 490. ali tuženi klimu nije popravio niti je istu vratio. 488. ispunjeni su uslovi za raskid ugovora. sporna visina zakupnine ne može biti razlog za raskid ugovora zbog promenjenih okolnosti. to tuženi istu ne koristi.2005. na koji način je voljom stranaka a bez formalnog zaključenja aneksa ugovora. Pravilno je prvostepeni sud primenio i odredbu člana 132. pa je na taj način narušena ekvivalentnost međusobnih davanja između ugovornih strana. godine) RASKIDANJE ILI IZMENA UGOVORA ZBOG PROMENJENIH OKOLNOSTI (Čl. Iz tog razloga. ukoliko se kao promenjena okolnost ističe samo narušavanje principa ekvivalencije prestacija. Iz obrazloženja: Kao promenjena okolnost zbog koje je zahtevan raskid ugovora u konkretnom slučaju je cena zakupa za koju tužilac ističe da je u potpunosti obezvređena. 3016/06 od 15. bilo bi nepravično dalje održati predmetni ugovor na snazi. Međutim. (Presuda Višeg trgovinskog suda. Relevantne okolnosti za raskid ili izmenu ugovora zbog promenjenih okolnosti su samo one koje dovode do teškoća u ispunjavanju obaveza. U slučaju povrede principa ekvivalencije prestacija.00 dinara na ime kupoprodajne cene iz razloga što je tužilac klimu pribavio s obzirom na svojstva koja su navedena u ponudi. ne ispunjava navedena svojstva.. 489.2005. 133 – 136.500. koji povraćaj tuženi u razumnom roku nije ispunio.03. godine tražio od tuženog da mu izvrši povraćaj iznosa od 32. pomenutog Zakona o obligacionim odnosima koja reguliše dejstva raskida ugovora i obavezao tuženog na isplatu kupoprodajne cene u iznosu od 32.2007. njene visine. Pž. postoje drugi mehanizmi da bi se obezbedila ravnoteža međusobnih davanja. pa su u tom smislu. narušena je jednakost davanja između predmeta zakupa i cene zakupa. .500. menjana ugovorna odredba koja se tiče obaveze plaćanja zakupnine odn. po mišljenju tužioca. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima) 245. tj.02. ugovorne strane u ugovoru o zakupu (i to u članu 4.) predvidele izmenu zakupnine.00 dinara.. što zbog nedostataka što zbog toga što je dana 05. to nije razlog zbog koga bi se ugovor raskinuo. pa kako klima ima skrivene nedostatke odn. da ista greje i na temperaturi od -15 stepeni. pa kako je od tuženog zahtevao povraćaj kupoprodajne cene. Na ovako utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud je pravilno primenio odredbe Zakona o obligacionim odnosima i to čl. koja će se vršiti zaključenjem aneksa ugovora. Dakle. s obzirom na činjenicu da je tužilac blagovremeno obavestio tuženog o nedostacima koja roba ima.02. godine klimu odneo na popravku.130 - . i člana 501. stav 2.

br. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. dovedena u opasnost njegova delatnost. nastupe okolnosti koje otežavaju ispunjenje obaveze jedne ugovorne strane ili ako se zbog njih ne može ostvariti svrha ugovora. za raskid ugovora nisu od značaja okolnosti čije nastupanje dovodi do toga da jedan od ugovarača gubi potencijalnu dobit koju bi ostvario da okolnosti nisu nastupile. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. bila dovedena u pitanje mogućnost obavljanja delatnosti odn.12. može zahtevati da se ugovor raskine.2010. nižestepeni sudovi su pravilno zaključili da je tužbeni zahtev za raskid ugovora između parničnih stranaka osnovan. 1616/10 od 06. odredbom člana 133. a u jednom i u drugom slučaju u toj meri da je očigledno da ugovor više ne odgovara očekivanjima ugovornih strana i da bi po opštem mišljenju bilo nepravično održati ga na snazi takav kakav je. Istim ugovorom. ako posle zaključenja ugovora.. tužilac u toku postupka nije predložio dokaze da je zbog zakupnine koju ostvaruje odnosno ne ostvaruje po osnovu predmetnog ugovora. propisano je da. Zakona o obligacionim odnosima. koja bi mogla biti ostvarena. tužilac se takođe obavezao da u određenom roku podnese zahtev za izdavanje odobrenja za izvođenje radova na pretvaranju tavanskog prostora. 2005. Prema obaveštenju navedenog Sekretarijata. ako bi postojala opasnost za tužioca da zbog toga prestane sa obavljanjem delatnosti .05. godine) 246.. Uzimaju se u obzir samo okolnosti koje dovode do teškoća u ispunjavanju obaveza a ne i one koje dovode do propuštanja koristi (dobiti).OBLIGACIONO PRAVO Na drugoj strani. strana kojoj je otežano ispunjenje obaveze. a očigledno je da ugovor više ne odgovara očekivanjima ugovornih strana i da bi. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju. Međutim. a istim ugovorom se tužilac obavezao da. Međutim. te tužilac ima pravo da od tuženog potražuje uplaćeni iznos po zaključenom ugovoru koji je raskinut. ako bi zbog povećanja zakupnine tj. nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su zaključili da je tužbeni zahtev za raskid ugovora i povraćaj uplaćenih sredstava osnovan. Pž. ili ako se zbog njih ne može ostvariti svrha ugovora. godine) . strana kojoj je otežano izvršenje obaveze može zahtevati da se ugovor raskine. Prema tome.131 - . pravilan je zaključak prvostepenog suda da nema mesta raskidu predmetnog ugovora. po opštem mišljenju.2674/05 od 07. naplate manje cene zakupnine. odnosno strana koja zbog promenjenih okolnosti ne može ostvariti svrhu ugovora. a delom za parking i zelenu površinu. parnične stranke su zaključile ugovor o ustupanju uz naknadu dela tavanskog prostora zgrade radi pretvaranja u stambeni prostor. Tužilac je u nekoliko rata isplatio ugovoreni iznos i o roku podneo zahtev Sekretarijatu za urbanizam grada B. Imajući u vidu utvrđeno činjenično stanje iz kojeg proizilazi da nije dozvoljeno izvođenje radova na pretvaranju tavanskog u stambeni prostor zbog čega je očigledno da ugovor ne odgovara očekivanjima ugovornih strana i da bi bilo nepravično održati ga na snazi. Ako posle zaključenja ugovora nastupe okolnosti koje otežavaju ispunjenje obaveze jedne strane. bilo nepravično održati ga na snazi takvog kakav je.tek u tom slučaju ove okolnosti mogu biti razlog na osnovu koga se može raskinuti ugovor. parcela na kojoj se nalazi prostor predviđen za pretvaranje predviđena je delom za saobraćajnicu. Ugovorom je tužiocu ustupljen deo tavanskog prostora na trajno korišćenje radi pretvaranja u stambeni prostor. Naime. Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja. Rev. isplati tuženom određeni iznos na ime naknade.-Odeljenju za sprovođenje urbanističkih planova. pre zaključenja ugovora.

drugostepeni sud konstatuje da u postupku nema bitnih povreda postupka. U konkretnom slučaju tužilac je tužbom zahtevao da se raskine ugovor zaključen između parničnih stranaka zbog promenjenih okolnosti. Zakona o parničnom postupku.2000. godine) 248. 132. 125. 354. tačka 14. st.prema članu 132.iznos od 1. Stranka koja vraća novac dužna je. 5.055. st. Pogrešno se prvostepeni sud poziva na odredbu člana 124. U prvostepenom postupku učinjena je bitna povreda iz člana 354. Navodi tuženog mogu biti od uticaja u izvršnom postupku. Pomenute ukupne radove trebalo je da izvrši u roku od 30 dana od dana isplate avansa. te i donosi iznetu odluku shodno članu 368.ima pravo da joj se vrati ono što je dala. pa tužilac ima pravo da mu se ono što je dao za neizvršeen radove vrati. 132. st.OBLIGACIONO PRAVO 247. Zakona o obligacionim odnosima. Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem odbačena je kao nedozvoljena tužba tužioca od 24. 2. Zakona o obligacionim odnosima.02. pa se smatra da je ugovor delimično raskinut po samom zakonu u odnosu na obavezu tužioca da plati drugi deo ugovorenog iznosa u vrednosti od 1. Shodno svojoj obavezi iz čl. godine. Tako tuženi taj iznos (odnosno . Zakona o parničnom postupku. tj. da plati i zateznu kamatu od dana kada je isplatu primila. ukoliko ponudi da umesto novčane obaveze svoju obavezu izmiri na drugi način.816. Tuženi navodi da je njegova obaveza bila naturalna.2004. radi čega je i prvostepena odluka morala biti ukinuta. Zakona o obligacionim odnosima. pri tome.051. a druga nije i neće izvršiti ugovorenu obavezu. (Iz presude Višeg trgovinskog suda. Ako je jedna stranka potpuno ili delimično izvršila ugovor .00 dinara. Raskid ugovora zbog promenjenih okolnosti može se ostvariti samo sudskim putem. Zakona o parničnom postupku. Zakona o obligacionim odnosima . Pž. ovog Zakona.474. Strana koja vraća novac dužna je da isplati zateznu kamatu od dana prijema uplate. Iz obrazloženja: Utvrđeno je sledeće činjenično stanje: Tuženi svoju obavezu u pogledu količine radova koji su bili predviđeni ugovorom o reparaciji frontova ormana i ploča stolova nije u potpunosti izvršio. st.25 dinara) drži bez osnova.00 dinara. odnosno vrednost delimično izvršenih radova iznosi 1. Na pravilno utvrđeno činjenično stanje u prvom stepenu je pravilno primenjeno i materijalno pravo . Žalbeni navodi ne utiču na pravilnost i zakonitost prvostepene odluke.132 - . To je bez uticaja na drugačiju odluku u ovoj pravnoj stvari. što ne odgovara u tužbi iznetim činjenicama. Raskid zbog promenjenih okolnosti posle zaključenja . uslužno izvođenje radova do određene visine a ne obaveza novčane prirode.120. shodno čl.ugovor se raskida po samom zakonu. jer ta zakonska odredba uređuje odnose stranaka za slučaj da jedna strana izvršava obaveze. i to sa kamatom .055.01. 5. 1. Strana koja je izvršila ugovor potpuno ili delimično. 6993/2003 od 22.shodno čl. stav 2. 2. Naravno. uz saglasnost tužioca. ima pravo da joj se vrati ono što je dala.čl. st. koji predviđa da kad ispunjenje obaveze u određenom roku predstavlja bitan sastojak ugovora a dužnik ne ispuni obavezu u tom roku .

odnosno strana koja zbog promenjenih okolnosti ne može ostvariti svrhu ugovora. godine) Ako posle zaključenja ugovora nastupe okolnosti zbog kojih strana ugovornica ne može ostvariti svrhu ugovora može zahtevati da se ugovor raskine ako je očigledno da ugovor više ne odgovara očekivanjima ugovornih strana i da bi po opštem mišljenju bilo nepravilno održati ga na snazi takav kakav je. 1998. a pre podnošenja tužbe je pozvao tuženog na izmenu ugovora. Ako posle zaključenja ugovora nastupe okolnosti koje otežavaju ispunjenje obaveze jedne strane.1997. Kada ekonomski jača ugovorna strana (prodavac) pripremi tekst ugovora nema uslova za raskid zbog promenjenih okolnosti (inflacija i disparitet između zvaničnog i tržišnog kursa dinara) jer su se te pojave mogle predvideti i kroz ugovaranje indeksne klauzule savladati. godine) 253. 4070/97 od 6. 4250/97 od 03. 5077/2003 od 31.12. U ponovljenom postupku prvostepeni sud će ceniti da li su posle zaključenja ugovora između parničnih stranaka nastupile okolnosti koje otklanjaju ostvarenje svrhe ugovora u meri da ugovor više ne odgovara o očekivanju tužioca tako da bi po opštem mišljenju bilo nepravično održati ga na snazi takav kakav je.OBLIGACIONO PRAVO ugovora regulišu odredbe člana 133. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. a ne može zahtevati raskid ako je bila dužna da u vreme zaključenja ugovora uzme u obzir promenjene okolnosti na koje se poziva ili ih je mogla izbeći ili savladati. (Iz odluke Vrhovnog suda Srbije.07. 5083/96 od 29. (Iz odluke Vrhovnog suda Srbije.1997. ili ako se zbog njih ne može ostvariti svrha ugovora. . 623/97 od 10. a u jednom i drugom slučaju u toj meri da je očigledno da ugovor više ne odgovara očekivanjima ugovornih strana i da bi bilo nepravično održati ga na snazi takav kakav je. Rev. Rev. Kada tužilac traži raskid ugovora zbog promenjenih okolnosti.09. a o pravu na raskid odlučuje se presudom a ne rešenjem jer se radi o spornom materijalnom pravu. Rev. prvostepeni sud je u smislu člana 133. godine) 250. Raskid ugovora zbog promenjenih okolnosti ne može se tražiti ako je stranka. . (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. rasi ostavrenja svrhe ugovora. (Iz odluke Vrhovnog suda Srbije.2003.133 - 254.01. godine) 251. Rev. može zahtevati da se ugovor raskine. godine) 252. Mogućnost pobijanja ugovora zbog promenjenih okolnosti predviđena je samo kod dvostrano teretnih ugovora. 1810/98) 249. strana kojoj je otežano ispunjenje obaveze.1997. Zakona o obligacionim odnosima. Rev. koja se poziva na promenjene okolnosti. do 136. bila dužna da u vreme zaključenja ugovora uzme u obzir te okolnosti ili ih je mogla izbeći i savladati. (Vrhovni sud Srbije.

03. Tom zakonskom odredbom je propisano kada je ispunjenje obaveze jedne strane u dvostranom ugovoru postalo nemoguće zbog događaja za koji nije odgovorna ni jedna ni druga strana. godine) 255. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. Ukoliko na pravično izmenjene ulove druga strana pristane.03.1995. kako je reč o ispunjenju obaveze koja za predmet ima zamenljive stvari za čiju nabavku je postojala mogućnost van teritorije SRJ. Iz obrazloženja: U postupku pred prvostepenim sudom je utvrđeno da su parnične stranke bile u poslovnom i pravnom odnosu po osnovu Ugovora o kompenzacionom poslu br.kompaund) u vrednosti od 350.1995. 959/94 od 23. Među parničnim strankama nije sporna činjenica da je tuženi u obavezi prema tužiocu još za isporuku 139. 2/95 i Prev.02. Nema nemogućnosti izlučenja ako je predmet obaveze zamenljiva stvar. Zakona o obligacionim odnosima) 256.OBLIGACIONO PRAVO stav 4. 137 i 138. a ako je ova nešto ispunila od svoje obaveze.134 - .50/95 od 08.2002. a tuženi IY "D. može zahtevati vraćanje po pravilima o vraćanju stečenog bez osnova. godine čiji predmet je međusobna razmena robe. Polazeći od tih činjenica prvostepeni sud je obavezao tuženog da tužiocu isporuči ovu količinu ulja a drugostepeni sud je takvu odluku potvrdio.000 USA dolara. Tuženi se ne može osloboditi obaveze s pozivom na odredbu člana 137. neobezbeđuje ostvarivanje svrhe ugovora. 17/02 od 27. Zakona o obligacionim odnosima. Prev. gasi se i obaveza druge strane. nemogućnost izvoza. Međutim.. onda nije nastupila nemogućnost ispunjenja i dužnik se ne može osloboditi obaveze. niti očekivanja zakupodavca da od zaključenog ugovora ostvari određenu ekonomsku korist.. pa čak i sam da ponudi pravičnu izmenu odgovarajućih uslova ugovora kojom bi se ostvarila svrha ugovora. koja ne može da podmiri troškove održavanja. NEMOGUĆNOST ISPUNJENJA (Čl. ugovor se neće raskinuti. kada zakupnina.5.000 litara suncokretovog jestivog rafinisanog ulja (u vrednosti od 350. (Prema Rešenju Vrhovnog suda Srbije. Tačno je da tuženi nije ispunio obavezu zbog naknadno nastalih pravnih smetnji.Zakona o obligacionim odnosima. Među parničnim strankama nije sporna činjenica da tuženi duguje tužiocu još 139.000 litara ulja.000 litara ulja. bez obzira na eventualne objektivne i subjektivne smetnje na koje ukazuje. godine) Postoje razlozi za raskid ugovora zbog promenjenih okolnosti. Rev. ZOO dužan da ispita mogućnost. (Vrhovni sud Srbije. 9-138 od 24. godine) . Tužilac je bio u obavezi da isporuči tuženom sirovinu za proizvodnju plastične ambalaže (PVC prah .1994. Neosnovano se u reviziji tvrdi da je drugostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo kada nije primenio odredbu člana 138." da cenu te sirovine plati isporukom 500.000 USA dolara). Pzz.

Iz obrazloženja: U pravnosnažno okončanom postupku utvrđeno je sledeće činjenično stanje: Tužilac (kao prodavac) i tuženi (kao kupac) zaključili su ugovor o prodaji nepokretnosti.000 EUR ali da ga je prodao za 22. 106/94 od 22. Veštačenjem u toku postupka utvrđeno je da je tržišna cena spornog stana u vreme kupoprodaje iznosila 26.000. Na ime kupoprodaje spornog stana tuženi je tužiocu isplatio iznos od 22. godine) 257.875.306 EUR. Odredbom člana 111.000 EUR. 103. prodavac ne može zahtevati poništaj ugovora o kupoprodaji zbog očigledne nesrazmere uzajamnih davanja.godine.5. (Iz odluka Vrhovnog suda Srbije Prev. onda se u docnji ne može pozivati na nemogućnost izvršenja obaveze zbog više sile usled sankcija. Zakona o obligacionim odnosima.1994. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da je ugovor koji je protivan prinudnim propisima. Nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo jer nisu ispunjeni uslovi za poništaj navedenog ugovora u smislu čl. Zakona o obligacionim odnosima) 258.OBLIGACIONO PRAVO Kada tuženi nije izvršio svoju obavezu. .612. njegovog teškog materijalnog stanja. kad je pri njegovom zaključenju bilo mana u pogledu volje strana. PREKOMERNO OŠTEĆENJE (Član 139. Na ovako utvrđeno činjenično stanje. da radove izvede znatno pre uvođenja sankcija OUN 31. javnom poretku ili dobrim običajima ništav ako cilj povređenog pravila ne upućuje na neku drugu sankciju ili ako zakon u određenom slučaju ne propisuje šta drugo. kao i kad je to ovim zakonom ili posebnim propisom određeno. Odredbom člana 103. 111. odbivši kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se poništi navedeni ugovor i da se utvrdi da je bez pravne važnosti zbog postojanja mana u pogledu volje .00 dinara.135 - . Kao kupoprodajna cena u ugovoru naveden je iznos od 672. lakomislenosti i postojanja očigledne nesrazmere uzajamnih davanja tj.520.1992..30 EUR (1. kojim je tužilac (prodavac) tuženiku (kupcu) prodao naznačeni stan. 139.00 dinara).. a sadašnja 23. prekomernog oštećenja u vreme zaključenja ugovora. nedovoljnog iskustva. zbog korišćenja stanja nužde. i 141.zbog zablude tužioca kao prodavca u pogledu predmeta ugovora i okolnosti koje su bile odlučujuće prilikom zaključenja ugovora.06. Ukoliko mu je pre zaključenja ugovora bila poznata prava vrednost nepokretnosti. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da je ugovor rušljiv kad ga je zaključila strana ograničeno poslovno sposobna.000 EUR. Ustanovljeno je da je tužilac nudio sporni stan na prodaju (i drugima a ne samo tuženiku) za cenu od 25.

S obzirom na citirane zakonske odredbe.10. propisano je da. (Vrhovni sud Srbije Rev. propisano je da je ništav ugovor kojim neko.30 EUR odnosno sadašnjem 23.OBLIGACIONO PRAVO Odredbom člana 139. Rev. Za poništaj zbog prekomernog oštećenja potrebno je da je tužilac u vreme zaključenja ugovora znao. godine) 260. godine) 261.09. Ako je između obaveza ugovornih strana u dvostranom ugovoru postojala u vreme zaključenja ugovora očigledna nesrazmera.036 EUR. ugovori za sebe ili nekog trećeg korist koja je u očiglednoj nesrazmeri sa onim što je on drugom dao ili učinio.2006. Odredbom člana 141. te da nije bilo prekomernog oštećenja odnosno nije postojala očigledna nesrazmera prilikom zaključenja ugovora jer je tužilac pre zaključenja ugovora znao za pravu vrednost stana. oštećena strana može zahtevati poništenje ugovora ako za pravu vrednost tada nije znala niti je morala znati.875. godine) Ugovor na osnovu koga društveno pravno lice otuđuje nepokretnost iz društvene svojine može se poništiti ako je ugovorena cena u očiglednoj nesrazmeri sa prometnom vrednošću nepokretnosti u vreme zaključenja ugovora. godine) . koristeći se stanjem nužde i teškim materijalnim stanjem drugog. (Vrhovni sud Srbije. godine) 259.1995. Otuda je pobijana odluka u svemu pravilna i zakonita.1998. Pravo da se zahteva poništenje ugovora prestaje istekom jedne godine od njegovog zaključenja. niti je bio zavistan od kupca. Rev. 655/97 od 14.612. odnosno mogao znati za eventualnu nesrazmeru u vrednosti davanja. ako između obaveza ugovornih strana u dvostranom ugovoru. kao ni u pogledu okolnosti koje su bile odlučujuće prilikom zaključenja ugovora. (Vrhovni sud Srbije. Prev. a imajući u vidu da je u postupku utvrđeno da na strani tužioca nije bilo zablude u pogledu predmeta ugovora. njegovim nedovoljnim iskustvom. Rev. 398/2006 od 01. . ili se obavezao dati ili učiniti. 2133/98 od 17.00 dinara što prema ondašnjem zvaničnom kursu iznosi 26. lakomislenošću ili zavisnošću.04.1997.1995. postoji u vreme zaključenja ugovora očigledna nesrazmera. s tim što pravo da zahteva poništenje ovakvog ugovora prestaje istekom jedne godine od njegovog zaključenja. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. 130/95 od 05. stav 1.520. 3797/95 od 18. što sve dokazuje da tužilac nije bio lakomislen. da mu je ugovor pročitan kao i priznanica.03.136 - 262. oštećena strana može zahtevati poništenje ugovora ako za pravu vrednost tada nije znala niti je morala znati. a da tužilac ničim nije dokazao da je bio u zabludi prilikom zaključenja ugovora. da je veštak građevinske struke utvrdio da je tržišna vrednost ovog stana 1.05. jer je utvrđeno da je tužilac hteo da proda stan. (Vrhovni sud Srbije. Tužba za poništaj ugovora po ovom osnovu može se podneti u roku od jedne godine od zaključenja ugovora.

(Iz presude Višeg trgovinskog suda Pž. Ovo prema odredbi stava 3. godine) 264. proveriti da li su poslovne banke. sa rokovima kao što je bio rok vraćanja zajma u konkretnom slučaju. Upoređivanjem podataka o visini kamatne stope koje bude dobio . 141. sud je dužan da saglasno odredbi čl. jer se navedena zakonska odredba ne može da primeni bez njegovog zahteva. 399. člana 141. prvostepeni sud će u ponovnom postupku. Zakona o obligacionim odnosima. 141. ako tokom sudskog postupka dužnik istakne zahtev za smanjenje njegove obaveze. pribavljanjem izveštaja od poslovnih banaka ili saslušanjem finansijskog stručnjaka. njeno stanje nužde ili teško materijalno stanje. niti se sada bave ovom vrstom poslova. Zakona o obligacionim odnosima) potrebno je da su ispunjeni određeni uslovi i to: da između davanja ugovornih strana u vreme zaključenja ugovora postoji očigledna nesrazmera. Zakona o obligacionim odnosima umeri stopu ugovorene kamate. 4824/09 od 2.2009. a u slučaju da se poslovne banke nisu bavile. Iz obrazloženja: Da bi postojao zelenaški ugovor (čl.12. U cilju utvrđivanja da li je ugovorena kamatna stopa nesrazmerno visoka. nedovoljno iskustvo. kao i da je strana koja koristi stanje nužde znala odnosno morala znati da se druga strana u takvoj situaciji nalazi. u vreme zaključenja ugovora o zajmu odobravale fizičkim licima devizne zajmove ili devizne kredite sa različitom namenom i pod kojim uslovima. poštenja i jednake vrednosti davanja sud može umeriti stopu te kamate. prvostepeni sud će izvideti koliko iznose kamatne stope na oročenu deviznu štednju građana.OBLIGACIONO PRAVO ZELENAŠKI UGOVOR (Član 141. koja predviđa mogućnost smanjenja obaveze dužnika. i čl. Pored navedenog. sud može da smanji ugovornu obavezu dužnika. ako kao oštećeni to zahteva. da je jedna ugovorna strana iskoristila nepovoljni položaj u kome se našla druga strana. Sud može da smanji obavezu dužnika u slučaju postojanja zelenaškog ugovora (povrede načela jednake vrednosti uzajamnih davanja) samo u slučaju stavljanja zahteva u parnici u kojoj poverilac traži izvršenje takvog ugovora. Iz obrazloženja: Ako je ugovorena kamatna stopa nesrazmerno visoka u odnosu na okolnost konkretnog posla i kao takva u suprotnosti sa načelom savesnosti i poštenja.137 - . te načelom jednake vrednosti davanja. kada je reč o kamati. Ukoliko je ugovorena kamatna stopa nesrazmerno visoka i u suprotnosti sa načelom savesnosti. lakomislenost ili zavisnost i da je iz toga proistekla očigledna nesrazmera između uzajamnih davanja. Zakona o obligacionim odnosima) 263.

tokom postupka nije stavio zahtev za smanjenje njegove obaveze. njeno stanje nužde ili teško materijalno stanje. Prev. 438/04 od 05. i po kojima je tužiocu izvršio isplatu. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu. člana 141. tuženi tokom postupka nije isticao nikakve činjenice niti je pružio dokaze da je predmetni ugovor zaključen pod uslovima iz člana 141. Zakona o obligacionim odnosima zbog povrede načela jednake vrednosti uzajamnog davanja. potrebno je da su ispunjeni sledeći uslovi: da između davanja ugovornih strana u vreme zaključenja ugovora postoji očigledna nesrazmera. sa ugovorenom kamatom između parničnih stranaka. to u konkretnom slučaju nije bilo osnova za primenu odredbe člana 141.138 - . stav 1.2002. Taj zajam je bio "osiguran" sporazumom stranaka da će. Osim toga. a iz toga nije proistekla ni očigledna nesrazmera između uzajamnih davanja. 386/03 od 30. lakomislenost ili zavisnost i da je iz toga proistekla očigledna nesrazmera između uzajamnih davanja.01. njegovo stanje nužde ili teško materijalno stanje.04. Zakona o obligacionim odnosima. Primena odredbe stava 3. po osnovu zajma iz 1998. u dinarskoj protivvrednosti. godine) 266. Tuženi u ovoj parnici nije dokazao da su ispunjeni uslovi propisani članom 141.4. nedovoljno iskustvo. kao i da je strana koja koristi stanje nužde znala odnosno mogla znati da se druga strana nalazi u takvoj situaciji. odnosno da je predmetni ugovor zelenaški. Tuženi je samo u podnesku od 15. Iz obrazloženja: Tuženi je obavezan da tužiocu isplati 4. Zakona o obligacionim odnosi-ma.OBLIGACIONO PRAVO na navedeni način. godine) 265. a na koji se pozivao u reviziji. da je jedna ugovorna strana iskoristila nepovoljan položaj u kome se našla druga strana.000 DEM. od čijeg rešavanja zavisi odluka o tome da li je i u kojoj meri tuženi ispunio svoje obaveze u pogledu vraćanja duga. te da je u konkretnom slučaju morala biti primenjena odredba člana 141. Sud može da smanji ugovornu obavezu dužnika kod postojanja zelenaškog ugovora samo u slučaju stavljanja zahteva u parnici u kojoj poverilac traži izvršenje takvog ugovora. lakomislenost ili zavisnost. Zakona o obligacionim odnosima moguća je samo ako smanjenje obaveze zahteva oštećeni. u slučaju nevraćanja pozajmlje.2004. prvostepeni sud će biti u mogućnosti da pravilno odgovori na navedeno sporno pitanje. nedovoljno iskustvo. sud je dužan da ga oceni i sa stanovišta razloga ništavosti.2004. Gž. S obzirom da tužilac kao ugovorna strana nije iskoristio nepovoljan položaj u kojem se našao tuženi. kako je definisan napred navedenom zakonskom odredbom. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. br. Da bi postojao zelenaški ugovor. Međutim. godine. Iz obrazloženja: Neosnovani su navodi revizije kojima se ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava. naveo da su cene iz predmetnog ugovora nerealne kao i u prethodna tri ugovora koje je zaključio sa tužiocem. Ako iz činjeničnog osnova tužbenog zahteva proizilazi da određeni ugovor opterećuju zelenaška svojstva. Bez njegovog zahteva pomenuta odredba se ne može primeniti. godine.

imajući u vidu činjenicu da svaka ugovorena kamata ne podleže sudskoj zaštiti. primenom načela jednake vrednosti davanja. To je i bio razlog što je ovaj sud u smislu člana 395. stav 1. smatrajući da su ovo razlozi rušljivosti ugovora koji se mogu. Ako je ugovorena kamatna stopa nesrazmerno visoka u odnosu na okolnost konkretnog posla i kao takva u suprotnosti sa načelom savesnosti i poštenja. Ne osvrćući se na svoju raniju presudu. 15.12. te načelom jednake vrednosti davanja iz čl.12. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. ukinuo obe nižestepene presude i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje. tužilac postati vlasnik određenih pokretnih stvari (mašine za finalnu obradu drveta.01. godine) . ZPP. 6928/97 od 28. Gzs. da se mane zaključenog ugovora mogu ticati i njegovih zelenaških svojstava. po članu 117. stav 1. . Sud može. međutim. ponovo odluči o zahtevima tužioca. godine) Do smanjivanja obaveze iz zelenaškog ugovora može doći samo na zahtev oštećenog.700 maraka a da je ukupan dug od 4. Zakona o obligacionim odnosima. Ignorisao je navode tužene strane da mu je veća obaveza nametnuta prinudom i pretnjom. Pošto to nije ocenjeno.03. ali sud veštaku nije dao nalog za postupanje u tom smislu. Zakona o obligacionim odnosima kojom se zaštićuje načelo jednake vrednosti davanja kod dvostranih ugovora da umeri stopu ugovorene kamate. sud je dužan da saglasno odredbi člana 141. 48/2000.139 - 268. Zelenaški ugovor spada u ništave pravne poslove. Zakona o obligacionim odnosima. odbio njegov zahtev da mu tuženi preda pomenute pokretne stvari u svojinu i državinu. abrihtera i mašine za propilisanje drveta). Rev.2001. Zakona o obligacionim odnosima. koristiti u roku od jedne godine od prestanka razloga. stav 1. pa njegovo pobijanje nije oročeno članom 117. i da. jer se zalogom ne stiče svojina već obezbeđuje namirenje potraživanja.2002. Rev. na šta ukazuje i raniji predmet istih stranaka.1998. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije.OBLIGACIONO PRAVO nog iznosa. kod dvostranih ugovora da umeri stopu ugovorene kamate ukoliko je ona nesrazmerno visoka. uzimajući u obzir svoju raniju presudu. Iz činjeničnog osnova tužbenog zahteva proizlazi. U obrazloženju presude po toj tužbi navedeno je da je vrednost duga bila 2. Opštinski sud je po prethodnoj tužbi istog tužioca. Zakona o obligacionim odnosima.000 maraka nametnut zelenaškom kamatom. odnosno da primeni utvrđeno načelo ograničenosti stope ugovorene kamate ustanovljeno članom 399. (Iz odluke Saveznog suda. Pravilna primena materijalnog prava iziskuje da prvostepeni sud ispita da li zaključeni ugovor o zajmu ima zelenaške elemente iz člana 141. Iz obrazloženja: Sud u postupku nije izvodio dokaze radi utvrđenja činjenica na osnovu kojih bi se mogla oceniti pravna valjanost onih odredaba ugovora koje se odnose na visinu stope ugovorene kamate. Opštinski sud je u ovoj parnici usvojio zahtev tužioca i obavezao tuženog da vrati 4. i čl.000 DEM u dinarskoj protivvrednosti. u reviziji se osnovano ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava. zavisno od toga. br. Takođe se iz sadržine spisa ne vidi da je sud izvodio dokaze kojim bi se utvrdile činjenice vezane za eventualno vraćanje dela duga tuženog preduzeća nakon zaključenja ugovora. godine) 267. Zakona o obligacionim odnosima. 5019/02 od 11. o čemu je tuženi priložio određene dokaze. od 01.

06. ili se obavezao dati ili učiniti.. ugovori za sebe ili za nekog trećeg korist koja je u očiglednoj nesrazmeri sa onim što je on drugom dao ili učinio. U toku 1993. (Vrhovni sud Srbije. Zakona o obligacionim odnosima) 273. a naročito ne u okolnostima kada je oštećeni bio u mogućnosti da spreči njen nastanak.535/95 od 10. Rev. . ugovori za sebe ili za nekog trećeg korist koja je očiglednoj nesrazmeri sa onim što je on drugom dao ili učinio. 3112/98 od 24. Ništav je ugovor kojim neko. njegova radnja mora biti adekvatan uzrok za njen nastanak. lakomislenošću ili zavisnošću. Kada je ugovor o kreditu zaključen pod uslovom da se glavnica valorizuje sa porastom cena na malo i obezbedi od inflatornih kretanja. Ništav je ugovor kojim neko.Nastavne baze G. Beograd Prev. njegovim nedovoljnim iskustvom.Šumarskog fakulteta B. . godine) 270.1998.. nedovoljno iskustvo i lakomislenost . njegovim nedovoljnim iskustvom. USLOVI USTUPANJA UGOVORA (Član 145.pa je za sebe ugovorio korist koja je u očiglednoj nesrazmeri sa onim što je on dao.1993.1997. koristeći se stanjem nužde ili teškim materijalnim stanjem drugog.1996.. njegovim nedovoljnim iskustvom. lakomislenošću ili zavisnošću. ili se obavezao dati ili učiniti. ( Vrhovni sud Srbije.08.01. godine. Iz obrazloženja: Utvrđeno je sledeće činjenično stanje u prvostepenom postupku: Tužilac je radnik tuženog . koristeći se stanjem nužde ili teškim materijalnim stanjem drugog. teško materijalno stanje. godine) 271. Za pravilnu kvalifikaciju zelenaškog ugovora potrebno je da je tuženi ugovorom o kreditu koristio stanje nužde tužioca.140 - . Rev. (Vrhovni sud Srbije. Da bi lice kao štetnik bilo odgovorno za nastanak štete. Rev. (Vrhovni sud Srbije. 1965/96 od 22.. 2426/97 od 12. ugovori za sebe ili nekog trećeg korist koja je u očiglednoj nesrazmeri sa onim što je on drugom dao ili učinio. tada nije u pitanju zelenaški ugovor.10.11. njegovo nečinjenje se ne može smatrati uzrokom nastale štete. Ako zaposleni nije bio ovlašćen na preduzimanje određene radnje. protiv njega je pokrenut disciplinski postupak. zbog uginuća kobile i ždrebeta. lakomislenošću ili zavisnošću.OBLIGACIONO PRAVO Ništav je ugovor kojim neka koristeći se stanjem nužde ili teškim materijalnim stanjem drugog. godine) 269. godine izvršavao je poslove poslovođe ekonomije. godine) 272.1996. ili se obavezao dati ili učiniti. Dana 09.

. U spornom periodu... Tokom postupka on je saslušan i izjasnio se da nije nikoga ovlastio da raspolaže kolima u njegovom odsustvu. Prvostepeni sud je.09.2004.. to nije ni u obavezi da je naknadi jer ne postoji uzročno-posledična veza u smislu čl 154. To nije učinio. Pošto ne postoji odgovornost tuženog za nastalu štetu.M. Tuženi je. rekao ili ne.11.. a koje se . ___/97.07. kada su uginule životinje o kojima se starao tužilac.M. Prema licu koje nije ugovorna strana sud ne može izreći raskid ugovora.OBLIGACIONO PRAVO Pre tog događaja. odbio predlog tužioca.141 - .1993.u stvari odnose na štetu zbog povrede časti i ugleda. obrazloživši da goriva za ovu namenu nema. Relevantne odredbe: . našao da je tužilac imao mogućnosti da se neposredno obrati odgovornom licu za pomoć bez obzira da li mu je tuženi broj telefona Šumarskog fakulteta u B. Prvostepeni sud je našao da je tužbeni zahtev tužioca neosnovan s obzirom da tuženi nije tužiocu izdao trebovanje za gorivo za vozilo kojim bi tužilac dovezao veterinara. (Iz presude Okružnog suda u Kraljevu. u vezi obezbeđenja prevoza. kako bi bolesnim životinjama bila ukazana neophodna pomoć. Zbog uginuća životinja tužiocu je izrečena mera prestanka radnog odnosa na dan 23. godine i odluka Saveta fakulteta br.1993. Naime. međutim. pa je isključivi krivac za nastalu štetu tuženi. Zbog istih razloga su neprihvatljivi i žalbeni navodi tužioca da se radi o krajnjem nemaru tuženog i radnjama koje su direktno uticale na nastupanje štete. bio je Š. godine boravio u B.1993. Pravnosnažnom presudom od 20. Gž. upravnik na G. Može se zaključiti da tuženi nije ni bio ovlašćen da tužiocu obezbedi traženo vozilo kao i da je tužilac bio u mogućnosti da kontaktira sa upravnikom Š. jer za to nije imao ovlašćenja. Zakona o obligacionim odnosima.1993. po veterinara... a te poslove je u kritično vreme obavljao Š.01.. te da je neophodno odobrenje višeg rukovodioca.09. godine.. upravnika Nastavne baze. potpuno i pravilno utvrdio činjenično stanje kada je odbio tužbeni zahtev tužioca.______ od 03. 724/2003 od 16. godine) STVARANJE OBAVEZA ZA UGOVARAČE (Član 148. neosnovan je i zahtev tužioca da mu tuženi naknadi štetu za pretrpljeni strah i štetu za duševne patnje u naznačenim iznosima. to odobrenje davao je isključivo upravnik Nastavne baze Š. stav 1. br.M. Zakona o obligacionim odnosima) 274.1999. u vezi s čim je on vodio spor kod istog suda u predmetu P. S obzirom da tuženi nije prouzrokovao štetu tužiocu. godine su poništene odluke disciplinske komisije Šumarskog fakulteta u B. Prvostepeni sud je. godine kao nezakonite. i da ga niko nije obavestio da su životinje bolesne. tužilac se usmenim zahtevom obratio tuženom kao poslovođi mehanizacije i transporta da mu omogući korišćenje službenog vozila i odobri izdavanje neophodne količine goriva za vozilo iz magacina a radi odlaska do K.M. Tuženi je obavezan da tužioca vrati na radno mesto koje je obavljao pre donošenja osporenih odluka. Iz obrazloženja: Žalbom drugotuženog osnovano se ukazuje da je drugostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo kada je i prema njemu usvojio zahtev za raskid predmetnog ugovora o prodaji. iznevši razloge koje u svemu prihvata i ovaj sud. _____ od 23. Izjavio je i da je dana 09. osim toga. Ističe da je svaki radnik bio u mogućnosti da ga pozove na fakultet u B. po nalazu drugostepenog suda..08.

" .2008. prvostepeni sud je zaključio uz pravilnu primenu pravila o teretu dokazivanja iz čl. Budući da je predmetni Ugovor o prodaji od 21. Međutim . Zakona o parničnom postupku. i 2.2008. a ima dejstvo i na univerzalne pravne sledbenike ugovornih strana .07.2008. niti dokaz da je tuženi preuzeo obavezu plaćanja vozila koje je iznajmio klub.da je tuženog osnovao klub.do zaključenja glavne rasprave .2001. O spornoj činjenici da li je ovde u tuženi u obavezi da plati utuženi iznos po osnovu naknade za najam vozila. Odredbom člana 148. Ovaj klub je "e-mail-om" od 14. 1.2008. Prvostepeni sud je iz iskaza imenovanih saslušanih svedoka utvrdio da je tužilac bio u poslovnom odnosu sa naznačenim Košarkaškim klubom u vezi iznajmljivanja vozila za potrebe njegovih igrača. ali do zaključenja glavne rasprave takav dokaz tužilac nije dostavio iako je teret dokazivanja te činjenice bio na tužiocu.ovde tuženi.10. te da postoji ugovor kojim je predviđeno da će to preduzeće plaćati njegove obaveze. godine ) 275.10. ( Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu. u vreme spornog odnosa zaposlenog na mestu generalnog direktora kluba . Prvostepeni sud je imao u vidu iskaz imenovanog svedoka. godine do 31. i člana 125. zbog čega tužiocu ne duguje ništa.2011.10. Dejstva ugovora ne prostiru se na ona lica koja nisu ugovor. 14575/10 od 07. koji nije ispunio svoju ugovornu obavezu predaje kupljene nepokretnosti kupcu i obezbeđenja nesmetane uknjižbe. Ovaj ugovor se može raskinuti iz razloga propisanih odredbama člana 124. Gž.ne i prema drugotuženom ( Centru za socijalni rad ) koji nije ugovorna strana ni univerzalni pravni sledbenik prodavca.član 148.nije dostavio dokaz da je bio u poslovnom odnosu sa tuženim u pogledu iznajmljivanja vozila na koje se odnosi utužena faktura.u ovom slučaju postoje prema prvotuženoj ( Republici Srbiji ) kao univerzalnom pravnom sledbeniku prodavca. Iz njegog sadržaja proizilazi da će troškove iznajmljivanja snositi "BC R. i pravnog prethodnika prvotužene . te da se ugovorom može ustanoviti pravo u korist trećih lica. koja je prihvaćena elektronskim putem od strane njegove zaposlene a po nalogu generalnog menadžera. korišćeno od strane imenovanog košarkaša u periodu od 14. Poverilac može samo od dužnika zahtevati ispunjenje obligacije onako kako ona glasi. Tuženi je. za čije iznajmljivanje je ispostavljena faktura. i 223. osporio da je koristio bilo kakvu uslugu tužioca. koji .142 - . međutim. To proizlazi iz "e-maila-a" od 14. a samo isplata kupoprodajne cene između kupca i prodavca u korist drugotuženog. a vozilo. jer tužilac . Zakona o obligacionim odnosima.godine zaključen između tužioca . osim ako se suprotno dokaže.10. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je u konkretnom slučaju utvrdio da je tužilac poslao ponudu za zaključenje ugovora o najmu vozila naznačenom Košarkaškom klubu. Ugovor u principu proizvodi pravna dejstva koja se odnose samo na ugovornike. st.kao prodavca. godine prihvatio ponudu tužioca u pogledu iznajmljivanja vozila. Ugovornici su ona lica čijom je saglasnošću volja ugovor nastao.OBLIGACIONO PRAVO Ugovor stvara prava i obaveze za ugovorne strane. Dejstva ugovora ne prostiru se na ona lica koja nisu ugovornici. G. 220. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da ugovor stvara prava i obaveze za ugovorne strane. S.kao kupca. Zakona o obligacionim odnosima. godine.08. stav 3. godine.

stav 2. zaključen na period od godinu dana. a ne prema obimu i vrsti izvršenih usluga tj. prvostepeni sud pravilno zaključuje da je protivno načelu savesnosti i poštenja da se advokatska naknada isplaćuje i u slučaju kad advokat ne izvrši apsolutno nijednu uslugu odn.2004. Zakona o obligacionim odnosima). zaključenog Ugovora. godine. Smisao Ugovora ovakve sadržine je da obe ugovorne strane preuzmu na sebe određeni rizik u pogledu srazmere uzajamnih davanja.12. godine ) 276. ovog Zakona. Ugovorom se može ustanoviti pravo u korist trećeg (član 149. Pž. iste vratio tuženom dana 26. nakon razmatranja spisa predmeta. prema Advokatskoj tarifi. da je ispostavljanje faktura preduslov za plaćanje naknade. sa početkom primene od 01. na šta je poverilac pristao. tako što će predvideti fiksni iznos mesečne naknade.07. ali to u konkretnoj situaciji nije slučaj. Prema stavu prvostepenog suda. Tuženi je sudske predmete u kojima je parnična stranka predao tužiocu. uz pravilnu primenu materijalnog prava. Jer .12. stvarna volja ugovornih strana bila je da se isplata naknade vrši paušalno.2003. 13433/10 od 28. iz Ugovora proizlazi da će se primaocu usluge isplaćivati naknada tek po ispostavljenim fakturama za izvršene usluge tj. Iz obrazloženja: Osnov poslovnog odnosa parničnih stranaka bio je Ugovor o pružanju advokatskih usluga od 26.143 - . (Iz Presude Privrednog apelacionog suda.na osnovu člana 4. Ugovora . a što proizlazi iz sadržine člana 4.OBLIGACIONO PRAVO nici. Moguće je preuzimanje duga. tako što će predvideti fiksni iznos mesečne naknade koji je primalac usluga dužan da plaća davaocu usluge i to nezavisno od toga da li će u određenim periodima realizacije Ugovora ta vrednost biti viša ili manja od vrednosti konkretno izvršenih advokatskih usluga i nezavisno od njihovog obima i vrste. osim ako se suprotno dokaže. Istovremeno. koji je primalac usluga dužan da plaća davaocu usluge nezavisno od toga da li će u određenim periodima realizacije ta vrednost biti viša ili manja od vrednosti konkretno izvršenih advokatskih usluga i nezavisno od obima i vrste pružene usluge.godine. U ugovoru o pružanju advokatskih usluga moguće je predvideti da se isplata naknade vrši paušalno. radnju u interesu primaoca usluga. Takav ugovor do zaključenja glavne rasprave tužilac nije dostavio. Smisao zaključenja Ugovora ovakve sadržine je da obe ugovorne strane preuzmu na sebe određeni rizik u pogledu srazmere uzajamnih davanja. prema članu 446.09. a ne prema obimu i vrsti izvršenih usluga odn. Tužilac je. stav 1. Ugovorom nije predviđena vrsta advokatskih usluga koju davalac usluge treba da izvrši da bi stekao uslov da naplati naknadu. Zbog toga su neosnovani žalbeni navodi tuženog da se . već je navedeno da su to " … i drugi pravni poslovi u interesu primaoca usluga … " S tim u vezi. a nakon toga ne dajući mu dalje instrukcije za postupanje po predmetnima.2003.isplata trebalo izvršiti samo za pružanje usluga. te je iz tog razloga odbijen tužbeni zahtev kao neosnovan. godine. prema Advokatskoj tarifi. vrši ugovorom između dužnika i preuzimaoca.na taj način se davalac usluge legitimiše da je u odgovarajućem periodu izvršavao advokatske usluge za koje mu pripada naknada. ali isto se.2011. . Prvostepeni sud je pravilno odlučio da je osnovan prigovor nedostatka pasivne legitimacije koji je istakao tuženi.

07. te predaji osam primeraka iste naručiocu ( kako predviđa član 10. na osnovu čl. u odnosu na prigovor neispunjenja potrebno je razlikovati situaciju kada obaveza uopšte nije ispunjena i kada je ispunjena.2010. a u konkretnom slučaju je nesporno utvrđeno da je tužilac izvršio određene pravne poslove u interesu tuženog . činjenica da tužilac nije dostavljao mesečne izveštaje o radu mogla je biti samo razlog za raskid ugovora od strane tuženog. Odredbom člana 2. i to po njegovim instrukcijama. Mesečna naknada odn.05.144 - . Zakona o obligacionim odnosima . isti raskine. Pravilan je zaključak prvostepenog suda da je tuženi imao mogućnost da. Upravo suprotno. Zakona o parničnom postupku. Tužilac je tuženom ispostavio račune za četiri meseca u ukupnom iznosu od 120. te se iz tog razloga ne može osloboditi ugovorne obaveze.00 dinara. godine) 277. 220. ugovora između stranaka ). jer . što predstavlja ispunjenje obaveze sa nedostacima. ili je ispunjena delimično. 1919/10 od 25. zavise od toga da li se radi o obavezi koja uopšte nije ispunjena. Po tom osnovu tužilac je tuženom tuženom ispostavio četiri fakture. godine. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda.2004. Iz obrazloženja: Pošto je obaveza tužioca nenovčana i sastoji se u izradi tehničke dokumentacije. s obzirom da tužilac do zaključenja glavne rasprave nije dostavio dokaze da je u tom iznosu fakturisao tuženom mesečne usluge odn. ili je ispunjena u celini.prema članu 148. Zakona o advokaturi propisano je da se advokatske usluge ogledaju u obavljanju svakog posla pravne pomoći u ime i za račun tužioca. iz spisa predmeta proizlazi da su tužiocu predati određeni sudski predmeti radi proučavanja i pripreme za ročišta. . Pž. Tužilac u žalbi neosnovano navodi da je prvostepeni sud prilikom odlučivanja pogrešno primenio materijalno pravo.000. To tuženi nije učinio. Zbog toga su neosnovani žalbeni navodi tuženog da je prvostepeni sud prilikom odlučivanja pogrešno primenio materijalno pravo. prvostepeni sud je pravilno zaključio da su parnične stranke ugovorile da će se primaocu usluge isplaćivati naknada tek po ispostavljenim fakturama za izvršene usluge. Naime.ugovor stvara prava i obaveze za ugovorne strane. ako smatra da ugovor za njega nije povoljan.OBLIGACIONO PRAVO Zbog toga su neosnovani žalbeni navodi tužioca kojima osporava odluku kojom je odbijen tužbeni zahtev za isplatu naznačenog novčanog iznosa. da mu je ispostavio fakture. pa je prvostepeni sud delimično usvojio tužbeni zahtev za navedeni iznos. te da je tužilac predmete proučio i tuženom vratio na njegov zahtev dana 26. ali ne na ugovoreni način. Takođe.proučavanje predmeta u kojima je stranka tuženi. O spornoj činjenici (da li tužilac osnovano potražuje predmetni iznos) prvostepeni sud je pravilno zaključio primenom pravila o teretu dokazivanja. ugovoreni mesečni paušal za advokatske usluge u navedenom iznosu nije bila sporna. Visinu utuženog potraživanja prvostepeni sud je utvrdio iz računa u spisima predmeta. i 223. ali ne na ugovoreni način. Prava poverioca nenovčane obaveze koja se sastoji u izradi tehničke dokumentacije. a ne i okolnost koja bi tuženog oslobodila obaveze plaćanja ugovorene naknade u situaciji kada je tužilac izvršio advokatske usluge za tuženog.

Tuženi nije fizički napadao niti maltretirao svoga oca (poklonodavca) niti ga verbalno vređao niti na bilo koji način svojim činjenjem ili nečinjenjem pokazao grubu neblagodarnost prema njemu. Tuženi (obdareni) nije nanosio tužiocu ni verbalne ni realne uvrede niti je na drugi način kažnjivim delima pokazao grubu neblagodarnost u odnosu na telesni integritet. godine) . a time i oslobođenja sopstvene obaveze.OBLIGACIONO PRAVO Naime. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. 10113/06 od 30. ZOO ne proizvodi dejstva. Rev. Tužilac je uživalac redovne penzije i od svoje dece nije tražio izdržavanje. Podnošenje krivične prijave.1999. zato što je supruga tužioca u odnosu na ugovor treće lice i prema njoj ugovor u smislu člana 148. Delimično izvršenje obaveze. Naime.2005. Međutim. nanoseći uvredu njegovom životu. godine ) 278. pa poremećaj odnosa između tuženog i maćehe (sudovi su utvrdili da je ona uzročnik sukoba) ne predstavljaju valjan zakonski razlog za opoziv ugovora o poklonu. Srpskograđanskog zakonika u slučaju da: darodavac docnije tako osiromaši da ni živeti ne može. Da bi došlo do raskida ugovora o poklonu moraju se ispuniti valjani zakonski razlozi. ali ne na ugovoreni način ili prema standardima iz određene oblasti. i b) ako obdareni veliku neblagodarnost spram darodavca pokaže. Sam tužilac je prilikom saslušanja parničnih stranaka na zapisniku od 4.08. Zato su neosnovani revizijski navodi kojima se ističe da samo obraćanje nadležnim organima ukazuje na tešku poremećenost odnosa ugovornika i ispunjenje uslova za raskid (opoziv) ugovora o poklonu. telu. Sukobi između ugovornih strana potiču zbog ponašanja supruge tužioca prema tuženom.2007. (Iz presude Višeg trgovinskog suda. Stranke žive u zajednici. slobodu ili imovinu tužioca. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju između stranaka je zaključen ugovor o poklonu Ov. samo pod određenim uslovima.______ od 4.3. Takođe su neosnovani revizijski navodi u kojima se ističe da zbog loših odnosa između tuženog i maćehe (supruge tužioca) postoje razlozi za raskid ugovora. godine. prava poverioca različita su u svakoj od ovih situacija.07.2. kao i o kakvim se nedostacima radi. zato što je uživalac penzije. časti i narušavajući njegovu slobodu i imanje. u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za opoziv poklona iz paragrafa 567. 537/05 od 07. Poveriočeva prava zavise od toga da li je o nedostacima obavestio drugu stranu. kada je obaveza ispunjena. izjavo da on i tuženi “nisu imali problema” i da je “nastalo zlo” kada je u kuću došla njegova druga žena. Pž. Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja pravilno je primenjeno materijalno pravo kada je odbijen tužbeni zahtev radi raskida (opoziva) ugovora o poklonu zbog grube neblagodarnosti i osiromašenja. godine po kome se tužilac obavezao da tuženom (svom sinu) pokloni nepokretnost bliže opisanu u ugovoru.145 - .1981. te eventualno i prava na naknadu štete. Darodavac nije toliko osiromašio da je ugrožena njegova egzistencija. iniciranje prekršajnih postupaka ili postupka pred mirovnim većem radi pokušaja mirenja ne znači postojanje grube neblagodarnosti pogotovu ako se ima u vidu da su ti postupci bili (po predlagača) neuspešni. Neizvršenje obaveze u celini poveriocu uvek daje pravo raskida ugovora. ovlašćuje poverioca na raskid. onda se radi o izvršenju sa nedostacima.

2004. Zbog toga je dolazilo i do prekida u izvođenju radova a na osnovu odluka nadležnih organa. Iz obrazloženja: Presudom Višeg trgovinskog suda potvrđena je presuda Trgovinskog suda u B. godine odnosno 18.1. Prev. Drugotužilac nije ugovorna strana već je samo dao saglasnost za zaključenje ugovora.1992.00 dinara. U toku 1992. godine) . Stranke su zaključile i Aneks broj 1 navedenog ugovora od 22. osnovnog ugovora tuženi se obavezao da sve ugovorene radove izvede u roku od 16 meseci od dana uvođenja u posao. do 5-tog u mesecu.12. Odluke nižestepenih sudova su pravilne.03.. Prema utvrđenom čijeničnom stanju u prvostepenom postupku. u dinarskoj protivvrednosti od 30. godine.12. svakog 1. Predmet ugovora o gradnji i finansiranju . Smatra se da je izvođač uveden u posao kad naručilac zapisnički preda investiciono-tehničku dokumentaciju za izgradnju objekta i građevinsku dozvolu. Stoga su nižestepeni sudovi pravilno odlučili kada su tužbeni zahtev drugotužioca odbili kao neosnovan. u pretežnom delu je dovršena bez pribavljene građevinske dozvole i u toku je postupak legalizacije. godine do isplate i po 900.1997. u delu odluke kojom je odbijen tužbeni zahtev tužilaca da im tuženi plati po 40.000. godine a nakon tog perioda od 31.000. do 5-og u mesecu.685.907.00 dinara za period od 23. Nižestepeni sudovi su odbili zahtev drugotužilaca s obrazloženjem da drugotužilac nije potpisnik ugovora.139.367.1992. osnovnog ugovora izvođač se obavezao da za ustupljeni prostor za gradnju (teren. 435/03 od 04.000 DM. godine.1.445. Predmetni ugovor o građenju i finansiranju izgradnje navedenog obje-kta zaključili su prvotužilac i tuženi.1997. Tužioci u ovom sporu traže da se obaveže tuženi da ispuni obavezu preuzetu odredbom člana 26. Sudovi su stanovišta da je prvotužilac odgovoran za docnju u izvođenju radova i prekoračenje ugovorenog roka od 16 meseci. Takav zaključak sudovi su doneli na osnovu činjenice utvrđene na osnovu nalaza i mišljenja veštaka da je uplatom u iznosu od 890. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. Ugovora jer nije predao tuženom građevinsku dozvolu a to je imalo za posledicu prekoračenje ugovorenog roka građenja od 16 meseci.6.00 dinara mesečno počev od 31.10. godine pa ubuduće do završetka gradnje sportske dvorane. Prvotužilac jeste ugovorna strana ali nije ispunio svoju obavezu iz člana 13.10 DM po zvaničnom kursu odnosno 302. Prema članu 26.00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 26.1992. pomoćni teren.sportska hala. Ugovora i na ime mesečne naknade za vreme građenja objekta plati svakom po 41.5. Lice koje je dalo saglasnot investitoru za zaključenje ugovora o gradnji objekta nije ugovorna strana i nema aktivnu legitimaciju da od izvođača radova zahteva izvršenje ugovorne obaveze..146 - .1997. godine do 31. Tuženi je obavezu naknade za period od 16 meseci građenja ispunio.50 DM po komercijalnom kursu tuženi ispunio ugovorom preuzetu obavezu prema tužiocu. te prema tome ni ugovorna strana zbog čega je njegov zahtev za isplatu utuženog iznosa neosnovan. godine a potom i 1993.. Prema članu 13.OBLIGACIONO PRAVO 279. U smislu odredbe člana 148.1992. prvotužilac u svojstvu naručioca i tuženi u svojstvu izvođača radova zaključili su Ugovor o gradnji i finansiranju sportske dvorane dana 23. godine prvotužilac i tuženi su zaključili dva ugovora o generalnom sponzorstvu. godine do završetka gradnje iznose po 900. ZOO ugovor stvara prava i obaveze za ugovorne strane. poslovni prostor i drugo) uplaćuje nadoknadu naručiocu za vreme građenja u redovnim mesečnim ratama od 1. Drugotužilac nije ugovorna strana a saglasnost koju je dao prvotužiocu da zaključi predmetni ugovor o građenju ne daje mu i stranačku legitimaciju u ovom sporu.12.2000.435.

. To plaćanje je izvršeno od strane Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje.Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje.2003. 3. Osim toga.".". Stoga je odbijen tužbeni zahtev za naknadu dospele zatezne kamate nastale u plaćanju glavnog duga koji je u ime tužene izmirio Republički zavod za zdravstveno osiguranje. Stoga je saglasno odredbi čl. godine) Ugovorni odnos između dva lica ne proteže se na ugovorni odnos jednog od njih i trećeg lica. čak i kada se dužnik protivi tom ispunjenju. Nesporna je činjenica da su tužilac i tuženi Apotekarska ustanova u stalnim poslovnim odnosima kupovine i prodaje lekova iz proizvodnog asortimana tužioca. svi lekovi sa pozitivne liste neposredno su isporučeni tuženoj Apotekarskoj ustanovi "Z. a shodno odredbi čl. st.1994. Iz obrazloženja: Nižestepeni sudovi su stanovišta da tužilac nije otkazao postojanje obligacionog odnosa sa tuženim po osnovu naknade za isporučene mu lekove.147 - 281.. Prev. sve lekove primljene po tom osnovu ista je preuzela bez primedbi i potom stavila u promet. Prema tome. st. Zakona o obligacionim odnosima tužena Apotekarska ustanova obveznik plaćanja kupoprodajne cene za već joj isporučene lekove sa pozitivne liste. odredbom stava 2.dospelu kupoprodajnu cenu umesto nje platio Republički zavod za zdravstveno osiguranje. Beograd. Prema tome. 43. godine) . smatra se da je tužena preuzimanjem lekova sa pozitivne liste prihvatila i ponudu tužioca za zaključenje kupoprodajnog ugovora po tom osnovu. 3. 26. Zakona o obligacionim odnosima. u vezi čl.OBLIGACIONO PRAVO 280. Naprotiv. Ona je uredno potpisala sve otpremnice koje su joj po tom osnovu ispostavljene.. po tom osnovu zasnovala kupoprodajni odnos sa tužiocem. U slučaju kada dužnikovu obavezu u visini glavnog duga ispuni treće lice. Iz tog razloga nižestepeni sudovi su zauzeli stanovište da na strani tužene Apotekarske ustanove nema pasivne legitimacije u ovom sporu. a ne tužene Apotekarske ustanove "Z. Ta obaveza tužene Apotekarske ustanove ne može se isključiti ni činjenicom da je glavni dug . 148. Stoga je Apotekarska ustanova "Z" obveznik i dospele zatezne kamate za plaćenu kupoprodajnu cenu za isporučene joj lekove sa pozitivne liste bez obzira što je taj dug tužiocu izmiren od strane trećeg lica . Rev. 5470/94 od 16. 42. st. Zakona o obligacionim odnosima.02. Zakona o obligacionim odnosima dopušteno da obavezu umesto dužnika ispuni i treće lice. 1. istog člana je propisano da je poverilac dužan primiti ispunjenje od svakog lica koje ima pravni interes da obaveza bude ispunjena. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. st. 568/02 od 05. obligacioni odnos za isporučene lekove sa pozitivne liste Apotekarskoj ustanovi je zasnovan između tužioca i tog pravnog lica. 296. tada je obveznik za isplatu zakonske zatezne kamate dužnik a ne to treće lice. Naime. (Vrhovni sud Srbije. Po tom osnovu tuženoj Apotekarskoj ustanovi su isporučeni i lekovi sa pozitivne liste koja je u njeno ime i za njen račun platio Republički zavod za zdravstveno osiguranje. Ovo iz razloga. što je saglasno odredbi čl. Vrhovni sud nalazi da je ovakvo stanovište nižestepenih sudova zasnovano na pogrešnoj primeni materijalnog prava. Šta više. preuzimanjem isporučenih lekova sa pozitivne liste tužena Apotekarska ustanova je saglasno odredbi čl.11. . Predmet ovog spora je zahtev za isplatu zatezne kamate zbog docnje u plaćanju cene za lekove sa pozitivne liste. 1. tužena Apotekarska ustanova tako primljenu robu nije nikada vratila tužiocu. Na taj način. Međutim..

Zakona o obligacionim odnosima) Kad neko ugovori u svoje ime potraživanje u korist trećeg. U postupku pred Trgovinskim sudom doneta je presuda kojom tužilac u ovom sporu nije bio zadovoljan. kao punomoćnik "AA". Protiv ove presude.148 - . (Vrhovni sud Srbije. 154 – 157. 6935/98 od 15. Zakona o obligacionim odnosima) 284. tužioca u ovom sporu. a tužilac je usluge uredno plaćao sve do donošenja presude. godine) 283.OBLIGACIONO PRAVO UGOVOR U KORIST TREĆEG LICA (Čl. Nije sporno ni da je tuženi advokat zastupao tužioca pred Trgovinskim sudom u B. Za izvršene usluge zastupanja u predmetima Trgovinskog suda u B. (Vrhovni sud Srbije. ne stvara sama po sebi pravo klijenta na naknadu štete u vidu iznosa koji je isplatio zbog izgubljene parnice i iznosa koji je platio advokatu na ime zastupanja. 6310/97 od 28. Na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Trgovinskog suda sprovedeno je izvršenje na sredstvima preduzeća "AA" u ukupnom iznosu od 4. zakonski zastupnik tu.. Obećanje učinjeno drugom da će treći nešto učiniti ili propustiti. U toku postupka pred Trgovinskim sudom. tuženi u ovom sporu je.125. tuženi je nakon izvršenih radnji vršio fakturisanje usluga.04.12. parnične stranke su imale dugogodišnju saradnju.386. treći stiče sopstveno pravo prema dužniku.88 dinara.1999.00 dinara. zbog čega je presuda protiv njegovog klijenta postala pravnosnažna i izvršna. a obećavalac odgovara za štetu koju bi drugi pretrpeo zbog toga što treći neće da se obaveže ili da izvrši ili propusti određenu radnju.. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju. radi naplate duga. ako nije šta drugo ugovoreno ili ne proizilazi iz okolnosti posla. godine) 282. OPŠTA NAČELA – PROUZROKOVANJE ŠTETE (Čl. 149 – 153. pa je Trgovinski sud žalbu odbacio kao nepotpunu zbog toga što žalba ne sadrži ni potpis niti pečat žalioca.1998. Posle donošenja presude Trgovinskog suda u B. tužilac je ukupno isplatio tuženom 100. u kom postupku je tužbu podnelo preduzeće "BB" protiv tuženog "AA". imajući u vidu da je tuženi zastupao tužioca u različitim predmetima. Rev. podneo žalbu koju nije potpisao. Rev.468. Činjenica da je advokat propustio da podnese urednu žalbu. trećeg ne obavezuje.

U konkretnom slučaju tužilac je tvrdio da je štetu u utuženom iznosu pretrpeo propuštanjem tuženog da podnese žalbu sa propisanom obaveznom sadržinom. žalba je osnovana. i 8. tužilac nije dokazao postojanje uzročne veze između radnje tuženog i štete za koju je tvrdio da je pretrpeo. celokupan odnos između parničnih stranaka treba posmatrati i u svetlu činjenice da je tužilac isplaćivao tuženom troškove za zastupanje po preduzetim radnjama u postupku pred Trgovinskim sudom.2011. U takvoj situaciji tužilac nije dokazao da je radnja tuženog bila tipična za nastanak štete u konkretnom slučaju.149 - . iz čega sledi zaključak o nepostojanju obaveze tuženog na povraćaj naknade isplaćene po osnovu zastupanja. Međutim. Prvostepeni sud je delimično usvojio tužbeni zahtev. a navedeni iznos je isplaćen tuženom za preduzete pravne radnje. u konkretnom slučaju postoji niz povezanih zbivanja. preduzeće "BB" je pred Trgovinskim sudom podnelo tužbu protiv tužioca radi isplate iznosa za robu koja se. Po oceni Apelacionog suda. Po navedenoj tužbi doneta je presuda i tužilac u ovom sporu je obvezan na isplatu iznosa koji je bio i predmet izvršenja. na koje tužilac nije imao primedbe. u iznosu od 100.00 dinara zasnovana je na pogrešnoj primeni materijalnog prava. Gž 5378/10 od 16. Tuženi nije u obavezi da tužiocu isplati ni iznos od 100. Protiv takve presude tuženi je izjavio žalbu.125. prema navodima zakonskog zastupnika tužioca. shodno članu 7. ZOO. tužilac je s tim radnjama bio saglasan i nakon fakturisanja je za njihovo preduzimanje isplatio tuženog.00 dinara. odbivši tužbeni zahtev preko navedenog iznosa uz obrazloženje da prvostepeni sud opšte nadležnosti ne može odlučivati o tome da li je presuda Trgovinskog suda valjana.06. Taj uslov proizlazi iz odredbe člana 154. a teret dokazivanja leži na strani koja tvrdi da je oštećena. odnosno da li je žalba osnovana. Iz rečenog sledi zaključak da tuženi nije u obavezi da tužiocu isplati iznose za koje tužilac tvrdi da predstavljaju štetu zbog nepostupanja tuženog. Tužilac u predmetnom sporu zahteva naknadu štete koja je nastala usled propusta tuženog da preda urednu žalbu. dok je u preostalom delu odluka pravilna. a činjenica da zbog propusta tuženog tužiocu nije omogućeno da viši sud raspravlja o njegovoj žalbi ne znači da bi tužilac u žalbenom postupku i uspeo. Upravo postojanje poslovnog odnosa tužioca i trećeg lica. a dva ne. Stoga uzročnost mora biti predmet dokazivanja. Tuženi je žalbu predao u četiri primerka. s tim što su dva bila potpisana i overena pečatom. (Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu.OBLIGACIONO PRAVO žioca i tuženi su se dogovorili da se na presudu uloži žalba. kako je to pravilno odlučio prvostepeni sud u stavu drugom i trećem izreke pobijane odluke. Na tužiocu je zato i ležala obaveza dokazivanja postojanja uzročne veze između štete i postupanja tuženog. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata i nesumnjivo ne može biti reči o iznosu na koji bi tužilac imao pravo. ukazuje na to da i u situaciji da je postojala šteta postoji više uslova i uzroka za nastanak eventualne štete. Osnovni uslov deliktne odgovornosti jeste postojanje uzročnosti. Naime.125. zaključivši da je tuženi u svojstvu punomoćnika očiglednom nepažnjom. tužiocu pričinio štetu u visini troškova koje je tužilac isplatio tuženom.125. Pre svega. što upravo ukazuje na jedan adekvatan odnos zastupanja tuženog. i dalje nalazi kod tužioca. Ove činjenice ukazuju na to da tužilac nije dokazao da je radnja tuženog bila opredeljujuća i tipična za nastanak štete. Pored toga. koja se ogleda u propustu tuženog da podnese potpisanu i overenu žalbu.00 dinara sa kamatom. Tuženi je preduzeo pravne radnje. s obzirom na to da tužilac nije dokazao postojanje uzročne veze između radnje tuženog i eventualne štete. godine) . po osnovu kog je tužilac obvezan na isplatu određenog iznosa. Po shvatanju ovog suda. odluka u delu u kome je usvojen tužbeni zahtev za iznos od 100.

U prvostepenom postupku nije na pouzdan i siguran način utvrđena činjenica nastanka umanjenja tužiočeve imovine po tom osnovu odnosno nema dokaza da je i kada tužilac troškove stvorene krivicom tuženog platio trećem licu. u kom smislu je nepravilno primenjeno materijalno pravo. godine) 286. Iz obrazloženja: Ugovor koji je zaključen od neovlašćenog lica. te će od tužioca zatražiti dokaze na okolnost isplate računa trećim licima. Lice koje svoje pravo godinama ne vrši.00 dinara sa kamatom i troškovima postupka. Ali. . a koji se tiču troškova dorade i analize predmetne robe. Tužba za iseljenje i tužba za naknadu štete podnete su 2006. a eventualno i ekonomski iskorišćavati davanjem stvari drugome na korišćenje uz naknadu. U prvostepenom postupku nije na pouzdan način utvrđeno kada je ista šteta nastupila niti je to učinjeno nespornim takođe na siguran i pouzdan način.2011. godine. što je nije moglo koristiti. zaključen je 1992.OBLIGACIONO PRAVO 285.12. 7431/11 od 16. koju je uvažio drugostepeni sud i za tu odluku istakao sledeće razloge: Zbog nepravilne primene materijalnog prava.2003. činjenično stanje nije potpuno utvrđeno. samo je odgovorno što u tom periodu nije bilo u posedu sopstvene stvari. Iz obrazloženja: Presudom prvostepenog suda obavezan je tuženi da tužiocu na ime naknade štete plati 869. pa je odluku u tom delu valjalo ukinuti. jer je sam odgovoran za njen eventualni nastanak. Zakona o obligacionim odnosima šteta je definisana kao umanjenje nečije imovine (ako je reč o običnoj šteti koju tužilac potražuje). niko ne može ostvariti korist iz nevršenja svog prava. godine. Pravo vlasnika stvari da traži predaju stvari od lica koje je drži i koristi bez pravnog osnova ne zastareva. U ponovljenom postupku prvostepeni sud će postupiti po primedbama iz ove odluke. pod uslovom da je to umanjenje na pouzdan i stvaran način utvrđeno. kao što je zabranjeno i vršenje prava protivno cilju zbog koga je ono zakonom ustanovljeno ili priznato. Šteta je definisana kao umanjenje nečije imovine. prema članu 155.11. Iz nevršenja sopstvenog prava se ne može ostvariti korist.360. Od toga zavisi i odluka o kamati. Međutim. godine i nadalje. Tuženi je blagovremeno izjavio žalbu. Naknada se traži za period od 1. kao što se ne gasi ni pravo na isticanje ništavosti. Nesumnjivo je priloženim i izvedenim dokazima utvrđeno da su za tužioca nastali troškovi koje potražuje tim delom zahteva. Tek od momenta plaćanja istih troškova možemo govoriti o umanjenju imovine i šteti koju je tužilac pretrpeo. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda Pž. pa vlasniku stvari koji je duži vremenski period propuštao da traži predaju svoje stvari ne pripada naknada štete u vidu naknade za korišćenje.150 - .

Međutim.03. tužilac ima sedište na teritoriji Bosne i Hercegovine i može se prihvatiti da mu određen vremenski period nisu bili dostupni sudovi Republike Srbije radi ostvarivanja prava sudskim putem. sam tužilac bi sprečio da za njega nastane šteta zbog nekorišćenja prostora. i 158.500.02. takvi uslovi su se stekli. 6634/10 (1) od 03. a izmakla dobit u sprečavanju povećanja nečije imovine .000 kg merkantilne pšenice roda 2002. 795/11(1) od 09. poseban uslov za odgovornost po osnovu naknade štete je postojanje krivice. Iz obrazloženja: Da bi postojala odgovornost za naknadu štete po osnovu krivice. nakon postizanja sporazuma u Dejtonu. kao uzroka i štete kao posledice štetne radnje član 154. koji je protivpravan i koji je štetu prouzrokovao. niti u trenutku izdavanja skladišnice.151 - .2011. s obzirom da je zbog ponašanja tuženog bio sprečen da. izdao skladišnicu sa založnicom. Zakona o obligacionim odnosima. Pod štetnom radnjom podrazumeva se činjenje (ili nečinjenje – propust). Pojam krivice za štetu nastalu u međusobnom privrednom odnosu ne vezuje se samo za postojanje svesti i volje štetnika da svojom radnjom prouzrokuje štetu oštećenom. ako je dobit izostala.9. pa i za period za koji se naknada traži. s obzirom da se ista založena merkantilna pšenica nije nalazila kod tuženog kao skladištara. u datim okolnostima. Šteta tužioca ogleda se u umanjenju njegove imovine za vrednost založenih stvari. Na taj način tuženi je svojim protivpravnim ponašanjem tužiocu uzrokovao štetu u visini vrednosti založenih stvari . Blagovremenim vršenjem prava. u datim okolnostima.OBLIGACIONO PRAVO U konkretnom slučaju. pojam krivice ne vezuje se samo za postojanje svesti i volje štetnika da svojom radnjom prouzrokuje štetu oštećenom. kao skladištar. neophodno je postojanje opštih uslova za naknadu štete tj.00 tona merkantilne pšenice koja je bila predmet zaloge. Pored toga. Pž. Protivpravno ponašanje tuženog sastoji se u tome da je. Zakona o obligacionim odnosima. a dokaz su brojni slični sporovi pred sudovima Republike Srbije. kao i uzročna veza između štete i štetne radnje. potrebno je da je šteta nastala. kao potvrdu da je korisnik kredita u njegovom skladištu lagerovao 9. a u privrednim odnosima u odnosu na stepen pažnje koji se očekuje od dobrog privrednika. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda.2011. niti u momentu dospelosti kredita. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. iako je znao da ova roba korisnika kredita nije uskladištena.član 155. nakon nevraćanja kredita o dospelosti od strane korisnika kredita realizuje založno pravo na predmetnoj robi. Pž.500. godine. Stvarna šteta ogleda se u umanjenju nečije imovine. Prvostepeni sud je u konkretnoj situaciji pravilno zaključio da postoji kako opšti. godine) 287. već se postojanje krivice procenjuje u odnosu na stepen pažnje koji se očekuje od dobrog privrednika u datim okolnostima. U građansko-pravnom smislu. godine) . tako i poseban uslov za zasnivanje odgovornosti tuženog za štetu koju tužilac trpi. dok je uzročna veza odnos između štetne radnje. pored oštećenog i štetnika. Zato. ona bi bila posledica tužiočevog nečinjenja. da postoji štetna radnja. već se postojanje krivice procenjuje u odnosu na stepen pažnje razumnog i pažljivog čoveka.

Da bi se ustanovila bitna činjenica . Tužilac drugog reda tužbom je tražio da se utvrdi kao osnovano njegovo potraživanje na ime naknade nematerijalne štete zbog pretrpljenih fizičkih bolova u naznačenom iznosu i zbog pretrpljenog straha u drugoopredeljenom iznosu. a shodno nalazu i mišljenju veštaka saobraćajne struke. s obzirom da isti nisu dokazali bitnu činjenicu da je u visini koju su tražili materijalna šteta zaista i nastupila za svakog pojedinačno. zaposleni koji je odbio da radi kod poslodavca kod koga je u radnom odnosu da bi radio "na crno" nema pravo na naknadu štete zbog izgubljene zarade i drugih primanja. prema nalazu i mišljenju veštaka saobraćajne struke. Pž. itd.2011. .152 - . izveštaja lekara o trajanju bolovanja. Na ime naknade materijalne štete na vozilu tužilac prvog reda traži i navedeni iznos sa kamatom od 18.OBLIGACIONO PRAVO 288. Na utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo i izveo pravilan zaključak da nisu osnovana potraživanja tužioca prvog reda na ime materijalne štete i potraživanje tužilje terćeg reda na ime izgubljene zarade. imajući u vidu da mu je tuženi u pretežnom delu isplatio štetu koja je nastupila na vozilu i da je. u odsustvu drugih dokaza (izvoda o prometu na tekućem računu treće tužilje. kao i iznos od 22.000. čije je utvrđenje tražio. godine) 289. dok je tužilja trećeg reda tražila da se utvrdi njeno potraživanje prema tuženom na ime naknade nematerijalne štete zbog pretrpljenih fizičkih bolova u navedenom iznosu i zbog pretrpljenog straha u iznosu od 50.visina njenog ličnog dohotka u mesecu u kome je bila sprečena za rad zbog posledica povređivanja u predmetnoj saobraćajnog nezgodi. po tom osnovu ostao određeni dug prema tužiocu prvog reda. i utvrđeno.intenziteta i trajanja pretrpljenog bola i straha. u kom iznosu je potraživanje. već je potrebno dostaviti i druge dokaze (tj. drugonaznačeni iznos po osnovu pretrpljenih fizičkih bolova. u konkretnom slučaju tužilac prvog reda nije dokazao. sa zateznom kamatom od dana presuđenja pa do isplate.01. kao i opredeljeni iznos po osnovu naruženosti. Imenovana tužilja trećeg reda nije pristupila medicinskom i neuropsihijatrijskom veštačenju radi utvrđenja bitne činjenice .nije dovoljan dokaz samo potvrda poslodavca o visini primanja.). trećenavedeni iznos po osnovu pretrpljenog straha.500. godine pa do isplate. Bez obzira što mu je radni odnos nezakonito prestao iz formalnih razloga. Iz obrazloženja: Tužilac prvog reda tužbom traži na ime naknade nematerijalne štete navedeni iznos po osnovu umanjenja životne aktivnosti. 269/11 od 19.00 dinara. da je osnovano njegovo potraživanje na ime naknade materijalne štete zbog oštećenja vozila. nije dovoljan dokaz za utvrđenje činjenice da je šteta koju potražuje zaista u tom iznosu i nastupila. izdata od strane poslodavca. Naime. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda.nastupanje materijalne štete po osnovu izgubljene dobiti usled privremene sprečenosti za rad zbog povređivanja .05. listu bolovanja i izveštaj o prometu po tekućem računu preko koga se vrši isplata zarade). Tužilja trećeg reda nije u toku postupka dostavila adekvatne dokaze iz kojih bi se sa sigurnošću utvrdila bitna činjenica . Potrvda o visini primanja.2006.00 dinara po osnovu naknade materijalne štete zbog izgubljene zarade.

OBLIGACIONO PRAVO Iz obrazloženja: Kada zaposleni. U toj situaciji tužilac nije ostvario zaradu.2010. na bazi nalaza i mišljenja sudskog veštaka. Zakona o obligacionim odnosima.član 154. i to ne samo na taj način što je neopravdano odsustvovao sa posla do donošenja rešenja (pa tako i provocirao njegovo donošenje koje je poništeno zbog formalnih nedostataka). kod koga je u radnom odnosu.04. taj kauzalni neksus prekinuo je sam tužilac svojim ponašanjem. da bi ostvario veću zaradu po osnovu rada "na crno". te da je iz ocene i mišljenja lekarske komisije od 18. godine. tada nema pravo na naknadu štete po osnovu izgubljene zarade. na osnovu svoje odluke. Ako povređeni zbog potpune ili delimične nesposobnosti za rad gubi zaradu ili su mu se potrebe trajno povećane ili su mogućnosti njegovog daljeg razvijanja i napredovanja uništene ili smanjene. godine tužilac oglašen trajno nesposobnim za službu u Vojsci Jugoslavije. stav 2.09. (Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu. pa i u pogledu odluke o kamati koja deli sudbinu glavnog potraživanja. Imajući u vidu da je rešenjem Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika od 27.09.2002. u vezi člana 154.2002. radi kod drugog poslodavca odn. godine) . Gž. poslodavaca "na crno" ostvaruju ći zaradu i istovremeno odbije poziv za rad od poslodavca kod koga je u radnom odnosu. godine tužiocu priznato pravo na invalidsku penziju počev od 19. već je njegova volja bila i da ne radi kod tuženog poslodavca. kao i budući mesečni iznos na ime rente.04. stav 1. rešenje o prestanku radnog odnosa je poništeno. pa je njegovo potraživanje u celosti neosnovano. Zakona o obligacionim odnosima. drugih primanja i neuplaćenih doprinosa. zbog male plate. ukoliko ne dokaže da je šteta nastala bez njegove krivice . to je pravilno prvostepeni sud. (Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu.2002. 1 2156/10 od 30. koja nesposobnost je nastala kao posledica povrede za vreme vršenja vojne službe. Međutim.153 - . Naime. dok za to postoje zakonski uslovi. našao da je tužena u obavezi da isplati preostalu razliku između plate koju bi tužilac ostvario da nije došlo do povređivanja tužioca i njegovog penzionisanja po redovnom toku stvari i invalidske penzije koju je ostvario. godine) 290.12. Pravo na rentu ima zaposleni koji je zbog povrede na radu potpuno izgubio radnu sposobnost i zato ostvario pravo na invalidasku penziju. Iz obrazloženja: Šteta je umanjenje nečije imovine i sprečavanje njenog povećanja – član 155. Gž. 1 961/10 od 08. niti su mu uplaćeni doprinosi kod tuženog poslodavca njegovom krivicom. Ko drugome prouzrokuje štetu dužan je da mu je naknadi. on je sopstvenom krivicom prouzrokovao svoje stanje nerada kod poslodavca pa i nezavisno od toga što je poništeno njegovo rešenje o prestanku radnog odnosa.2010. kao naknadu za tu štetu član 195. Zakona o obligacionim odnosima. stav 1. stav 1. odgovorno lice dužno je plaćati povređenom određenu novčanu rentu. Zakona o obligacionim odnosima. što bi govorilo o materijalnoj odgovornosti tuženog poslodavca primenom odredbe člana 172.

(Iz Presude Apelacionog suda u Kragujevcu.1996. Tom presudom je utvrđena obična šteta koja se ogleda u gubitku njihovog konkretno određenog broja. po prirodi stvari. Na teritoriji tadašnje Jugoslavije pre 1991. 341/10 od 23. Cilj im je bio da te farme uvećaju radi ostvarivanja dobiti. U vreme kada tužilac navodi da su stvari nestale . kao proizvođač hrane od koje su činčile uginule. godine.06. nije dokazao. Presuda je postala pravnosnažna 18. Tužioci su ih nabavljali preko Udruženja iz Slovenije i u prvo vreme od njih dobijali i hranu. Gž. Nisu nastavili sa uzgajanjem činčila posle pomora jer je još od 1990. postojalo je tržište činčila. pravnosnažnom delimičnom presudom ovog suda od 30. Ovako utvrđeno činjenično stanje nesumnjivo proizilazi iz dokaza u spisima predmeta na koje se prvostepeni sud poziva. Pre pomora o tome nisu imali zaključene ugovore sa trgovcima krzna niti su pružili dokaz o njihovoj realizaciji. Tužioci su tužbeni zahtev na ime izmakle dobiti preinačili u toku parnice podneskom od 10. Za ostvarenje naknade štete u vidu izmakle koristi. kao poverilac obaveze plaćanja zakupnine. Ti iznosi predstavljaju naknadu stvarne materijalne štete koju su tužioci pretrpeli.1996. Da bi poverilac dospelog novčanog potraživanja realizovao svoje pravo zadržavanja dužnikove stvari. Zakupodavac poslovnog prostora.septembra meseca 1996.zakupca. godine) 292. . a na ime uginulih činčila. kako proizilazi iz spisa. tužilac je mora i dokazati u vidu sprečavanja povećanja iste.02. pa na osnovu istog pravilno nalazi da je zahtev tužilaca za naknadu izmakle koristi u celosti neosnovan.03. godine (u vezi sa čim tuženi tvrdi da se radi o pravu zadržavanja).2003. nije u posedu stvari dužnika . Tuženik je. nužna pretpostavka je da je on već bio u njenom posedu.OBLIGACIONO PRAVO 291. godine. Žalba tužilaca nije osnovana. godine bila otežana komunikacija sa Slovenijom. godine. da su hranu nabavljali kod tuženika kao i da im je tuženi u dva navedena navrata isporučio hranu od koje su .ovde tužioca. obavezan da im materijalnu štetu isplati.2010. To je i utvrđeno Presudom nadležnog Opštinskog suda od 13.2006.zbog agensa koji potiče iz nje . a ne da je samovoljno oduzeo. zaista je među strankama bio u toku spor za utvrđenje da je ugovor o zakupu raskinut.uginule. na osnovu nespornih navoda stranaka i ocene izvedenih dokaza.10. godine ali u toku iste nisu dokazali da su taj vid štete pretrpeli.154 - . radi dobijanja kvalitetnog krzna. godine odbijanjem žalbe tuženog . Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je pravilno.01. Iz obrazloženja: Tuženi svoju tvrdnju o vršenju prava zadržavanja. a one su pre pomora postojale samo u Sloveniji. uzeo za utvrđeno da su tužioci na svojim farmama uzgajali južnoameričke činčile. Kožice od viška mužjaka i krzna od nekih ženki koje nisu bile za priplod prodavali su preko istog Udruženja i to u Nemačkoj i Italiji.

Ako tuženi nije držao prostor. sud će voditi računa o značaju povređenog dobra i cilju kome služi ta naknada.155 - . Na osnovu nalaza i mišljenja sudskih veštaka ortopedske i neuropsihijatrijske struke. teret dokazivanja ovih činjenica bio je na strani tuženog. Imenovani. Tužilac je očigledno bio u posedu prostora u vreme spora. fizičke i duševne bolove. kao svog dužnika po osnovu zakupnine. a ne i da stvari samovoljno preuzme i zadrži za sebe slobodno sa njima raspolažući. onda nije ni mogao biti u državini stvari koje su se u njemu nalazile. ovo pravo bi ga samo ovlastilo da stvar proda radi naplate svog potraživanja iz njene vrednosti. Pri tome. a imajući u vidu i zaključak da bi se eventualni propust vozača mogao odnositi na prekoračenje brzine od 1.nema njegove odgovornosti za pričinjenu stvarnu štetu tužiocu.nije ih ni mogao zadržati pozivajući se na svoje zakonsko pravo. i to po polisi koja je važila u vreme nastanka saobraćajne nezgode. ali da bi u tom slučaju jedino samo oštećenje na vozilu bilo neznatno manje.na osnovu pravnosnažne presude sproveden postupak prinudnog izvršenja radi primopredaje poslovnog prostora koji je bio predmet zakupa. u smislu člana 155.09. kao i o visini njene naknade. jer je . u kojoj je tužilac zadobio telesne povrede. Zakona o obligacionim odnosima. . prvostepeni sud je utvrdio da je za saobraćajnu nezgodu. godine) 293. koju je izazvao osiguranik tuženog. ali i o tome da se njome ne pogoduje težnjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i društvenom svrhom. bio je osiguranik ovde tuženog.OBLIGACIONO PRAVO Na osnovu činjenice da se u vreme nestanka robe među strankama vodio spor o raskidu ugovora i zahtevu za iseljenje tužioca. 3890/2010 od 02. prvostepeni sud je zaključio da tužiocu pripada novčana naknada nematerijalne štete za pretprljene fizičke bolove i duševne bolove. Prilikom odlučivanja o zahtevu za naknadu nematerijalne štete. istog Zakona .25 km/h u odnosu na opšte ograničenu brzinu kretanja u gradskim uslovima od 60 km/h. Tuženi nije dostavio dokaze da je držao stvari tužioca. Zakona o obligacionim odnosima imovina tužioca umanjila se za vrednost nedostajućih stvari čija visina je utvrđena u postupku veštačenja. jer nije dokazao da je u vezi sa tim stvarima vršio pravo koje mu po Zakonu pripada. u postupku veštačenja je utvrđena vrednost nedostajućih stvari.prema utvrđenju prvostepenog suda . koji je izazvao saobraćajnu nezgodu. Pž. a tuženi je preuzimanje tih stvari učinio nespornim) proizilazi da je prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo kada je odbio zahtev tužioca da se utvrdi njegovo potraživanje u odnosu na stečajnu masu. uz prethodno obaveštavanje dužnika o nameri da izvrši prodaju kako je to predviđeno članom 289. Neosnovani su žalbeni navodi tuženog da prvostepeni sud nije dao razloge zbog kojih nije prihvatio prigovor podeljene odgovornosti. tužilac je pretrpeo strah. Naime. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. kao i za strah u smislu člana 200. Iz obrazloženja: Nakon zadobijene povrede u saobraćajnoj nesreći. Iz naznačenog Zapisnika o uviđaju i Nalaza i mišljenja veštaka saobraćajno-mašinske struke. Zaključak prvostepenog suda da. Zakona o obligacionim odnosima. a tuženi nije dokazao da u smislu člana 154. pa nije ni dokazao da je imao ovlašćenje da ih zadrži sve dok mu to potraživanje ne bude isplaćeno. Osim toga. pa kako on iste nije dokazao (istovremno. ne može se prihvatiti navod tuženog da tužilac nije koristio predmetni poslovni prostor.2010. kriv imenovani osiguranik tuženog. u konkretnom slučaju. pa i njegovog pravnosnažnog okončanja. nije bilo osnova za usvajanje prigovora o podeljenoj odgovornosti i umanjenje visine tužbenog zahteva po tom osnovu je pravilan. a ako već stvari nije držao .

član 200.OBLIGACIONO PRAVO Na spornu okolnost utvrđenja visine nematerijalne štete prvostepeni sud je izveo dokaz medicinskim veštačenjem. . a naročito jačina bolova i straha i njihovo trajanje to opravdava. sprečavanje njenog povećanja (izmakla korist). iz koga je – prihvativši ga kao stručnog i dokumentovanog . primenjuju se pravila o odgovornosti po osnovu krivice . u smislu člana 156. Zakona o obligacionim odnosima. ali da je osnovni motiv i namera prvotuženog da se time izvrši ujednačavanje snabdevanja vodom korisnika. u kom svojstvu izvodi određene radove na vodovodnoj mreži u cilju boljeg i ravnomernijeg snabdevanja korisnika. Zakona o obligacionim odnosima. tako su prethodno i izvođeni radovi na rekonstrukciji vodovodne mreže. Istim nalazom je utvrđeno i da su ti radovi provedeni i obavljeni bez validnih projekata i bez odgovarajuće dozvole nadležnog organa. Prilikom odlučivanja o zahtevu za naknadu nematerijalne štete. zbog čega je snabdevanje vodom nejednako.član 158. čime su poboljšali svoj položaj i dobili bolje snabdevanje vodom. sud će. na koju su se prenavezali ovde tužioci. Po nalazu veštaka. slobode ili prava ličnosti. dosuditi pravičnu novčanu naknadu.član 178. stav 1. Za postojanje štete. i to ne samo kada vode ima dovoljno na nivou grada. Pž. godine) 294. pa i rekonstrukcijom vodovodne mreže. koji je prouzrokovan isključivom krivicom jednog imaoca. Za pretrpljene fizičke bolove. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. sud će voditi računa o značaju povređenog dobra i cilju kome služi ta naknada. što po oceni ovog suda jeste jedna od uloga prvotuženoga ili pravo svih korisnika javnog vodovoda. Krivica postoji kada je štetnik prouzrokovao štetu namerno ili nepažnjom . mora postojati protivpravnost u radnjama tuženog Javnog komunalnog preduzeća koji gazduje javnim vodovodom: mora se ustanoviti da tuženi zlonamerno svojim aktivnostima. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je izvedenim dokazima utvrdio da je ovde prvotuženi .član 200. smrti bliskog lica. Stavom 2.07. U slučaju udesa izazvanog motornim vozilom u pokretu. kao i u njenom odsustvu .komunalno preduzeće ovlašćeno da gazduje javnim vodovodom. istog člana propisano je da će. želi da omogući nezakonito ostvarenje privilegovanog položaja samo jednoj grupi korisnika vodovoda na račun ostalih.član 155. Iz tog razloga je prvotuženo Komunalno preduzeće izvodilo radove na rekonstrukciji vodovodne mreže. kao i o visini njene naknade. za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti.156 - . 3955/2010 od 15. povrede ugleda. kao i nanošenje drugome fizičkog ili psihičkog bola ili straha (nematerijalna šteta) . Posebno je imao u vidu da istom stranke nisu konkretno prigovorile. ako nađe da okolnosti slučaja. Zakona o obligacionim odnosima.utvrdio visinu nematerijalne štete.2010. već i u letnjim mesecima. više visinskih kota. ali i o tome da se njome ne pogoduje težnjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i društvenom svrhom . kao i za strah. Zakona o obligacionim odnosima. Zakona o obligacionim odnosima. Zakona o obligacionim odnosima. Ustanovljeno je da postoji više zona tj. nezavisno od naknade materijalne štete. Relevantne odredbe: Šteta je umanjenje nečije imovine (obična šteta). stav 2. časti. naruženosti.

Zakona o obligacionim odnosima . . (Iz Presude Apelacionog suda u Kragujevcu. ni sa tog stanovišta nisu ispunjeni uslovi za primenu člana 156. a posebno u periodu leta odnosno turističke sezone. Bez obzira na odgovornost tuženog po osnovu krivice. kao i da se uzdrži od delatnosti od kojih proizilazi uznemiravanje ili opasnost štete ako se nastavak uznemiravanja ili štete ne može sprečiti odgovarajućim merama. usmerene na omogućavanje približno jednakog snabdevanja korisnika vodovoda uz približno podjednaku solidarnost svih korisnika prilikom nestašica. s obzirom na odredbu stava 1. su to učinili na isti način na koji žele da spreče tužene. nalazom veštaka hidro-struke ustanovljeno je da po tužioce nema značajnijeg ugrožavanja zbog priključenja tuženih na način koji se želi sprečiti. ukoliko traži naknadu u vidu izmakle dobiti). ne znači automatski i obavezu tuženog da naknadi svaki iznos koji ovaj navede kao svoju štetu nastalu u označenom periodu. pa i na rekonstrukciji vodovodne mreže. iste odredbe propisano je da se. Sa druge strane.01. Pri tome. Zakona o obligacionim odnosima.član 155. Istovremeno. oštećeni mora dokazati nastanak i visinu štete u toku postupka i zahtevati njenu naknadu. Zbog toga u aktivnostima prvotuženoga i drugotuženoga nema protivpravnosti koja u konkretnom slučaju stvara osnov za primenu odredbe člana 156. . Sa druge strane. šteta se reflektuje ne samo po tužioce već i po ostale korisnike javnog vodovoda kojim gazduje prvotuženi. može zahtevati samo naknada štete koja prelazi normalne granice. Iz obrazloženja: Odgovornost tuženog za štetu prouzrokovanu tužiocu opisanim skrivljenim neblagovremenim izvršenjem ugovornih obaveza. gube iz vida činjenicu da su sve aktivnosti prvotuženoga. Zakona o obligacionim odnosima određeno je da svako može zahtevati od drugog da ukloni izvor opasnosti od koga preti znatnija šteta njemu ili neodređenom broju lica.2010.II 113/2010(2) od 21. u smislu navedene odredbe. i sami tužioci koji su se priključili na javni vodovod po rekonstrukciji koju je vršio prvotuženi. Stavom 3. U tom pravcu u konkretnom slučaju nema dokaza. godine) 295.157 - . Zakona o obligacionim odnosima (imajući u vidu ove odredbe .da bi se tuženi obavezao na naknadu štete tužiocu neophodno je utvrditi da je došlo do umanjenja njegove imovine ukoliko traži naknadu obične štete ili sprečavanje njenog povećanja. Zbog toga. Gž. ako šteta nastane u obavljanju opšte korisne delatnosti za koje je dobijena dozvola nadležnog organa. hteo da ostvari privilegovan položaj samo jedne grupe korisnika. postojala jedino ukoliko bi prvotuženi svojim aktivnostima zlonamerno. u vreme van turističke sezone. člana 156. Relevantne odredbe: Šteta je umanjenje nečije imovine (obična šteta) ili sprečavanje njenog povećanja (izmakla korist). kao i nanošenje drugima fizičkog ili psihičkog bola ili straha (nematerijalna šteta) .na ovu odredbu se može pozvati onaj kome preti znatnija šteta. U konkretnom slučaju. u vreme turističke sezone zbog nestašica se i onako pristupa restrikcijama.OBLIGACIONO PRAVO Relevantne odredbe: Stavom 1. je navedeno da se i u tom slučaju može zahtevati produženje društveno opravdanih mera za sprečavanje nastupanja štete ili za njeno smanjenje. te bi ona.sa jedne strane. a u stavu 4.

stav 3. izvršenog od strane tuženika kao javnog preduzeća koje se bavi snabdevanjem električnom energijom. Pri oceni visine izmakle koristi sud uzima u obzir dobitak koji bi se mogao osnovano očekivati prema redovnom toku stvari ili prema posebnim okolnostima. za štetu koju pričini pas odgovara njegov vlasnik odn. lagerovao opredeljene količine jagnjećeg mesa. bez obzira na nesporno zakašnjenje tuženog u izvršenju ugovorne obaveze izgradnje i predaje poslovnog prostora. pozvonila i u dvorište ušla zajedno su ćerkom tužene koja joj je otvorila vrata. Svako lice koje je oštećeno krivicom trećeg lica aktivno je legitimisano da u parnici traži od njega naknadu štete. s obzirom na utvrđeno činjenično stanje. godine) 296. godine) 297. Po principu objektivne odgovornosti. Pž. Zakona o obligacionim odnosima.član 189. a čije ostvarenje je sprečeno štetnikovom radnjom ili propuštanjem . 6863/09 (2) od 17. u sporu za naknadu štete tužilac je.OBLIGACIONO PRAVO Odgovorno lice dužno je da uspostavi stanje koje je bilo pre nego što je šteta nastala . Visinu naknade štete utvrđuje sud prema cenama u vreme donošenja sudske odluke kad je u pitanju stvarna šteta . kao i na njegovu odgovornost za navedeno zakašnjenje.član 189. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je pravilno ocenio istaknuti prigovor nedostatka aktivne legitimacije na strani tužioca. lice čija je imovina umanjena ili sprečeno njeno uvećanje. iako tužilac i tuženi nisu bili u neposrednom ugovornom odnosu radi snabdevanja električnom energijom. a do čijeg kvarenja je došlo usled isključenja ovog osnivača sa mreže za snabdevanje električnom energijom. tužiocu bi se mogla dosuditi naknada samo one stvarne štete koja je za njega zaista nastala odn. Stoga.09.2009. Zakona o obligacionim odnosima. Dva psa . one koja je utvrđena kao umanjenje njegove imovine. Ovaj drugi je prišao neposredno uz tužilju i počeo je "njušiti" a na to je . u ovom slučaju .158 - . Zakona o obligacionim odnosima. Iz obrazloženja: Utvrđeno je sledeće činjenično stanje: Kritičnog dana tužilja je došla do kuće tužene.član 185.11. aktivno legitimisan da traži njenu naknadu od lica čijim je radnjama ona i prouzrokovana tj. to je aktivno legitimisano za podnošenje navedenog zahteva lice koje je štetu pretrpelo odn.jedan rase "nemački ovčar" i drugi rase "rotvajler" – slobodno su trčkarala oko njih. stav 2. Pž. (Iz Rešenja Višeg trgovinskog suda. Kako je predmet tužbe zahtev za naknadu štete. u magacinu svog osnivača. Imajući sve to u vidu. On je.2009. tužilac. držalac. kao lice koje je štetu pretrpelo.tuženog. To je. 8816/09 (1) od 11. (Iz Presude Višeg trgovinskog suda.

Tužilja zatim počinje da trpi sekundarni strah intenziteta devet stepeni u periodu od prve tri nedelje lečenja do saniranja inficirane rane. Konci su skinuti nakon 12 dana. su Vlasnici su često puštali pse da slobodno trče dvorištem. Kada je uspela da oslobodi nogu. a zatim je sledio lokalni tretman ožiljaka koji je trajao šest meseci. Infekcije su sanirane u trećoj nedelji po povređivanju. a zatim su bili jačine četiri stepena sve do završetka previjanja i skidanja konaca. pozvala je u pomoć i svoje roditelje. iznenada čeljustima uhvatio tužiljinu desnu potkolenicu i počeo da je grize. U vreme napada psa tužilja je trpela primarni strah najvećeg intenziteta od 10 stepeni. Od trećeg dana do završetka previjanja bolovi su jačine četiri stepena. U septembru mesecu iste godine obavljena je hirurška intervencija od strane plastičnog hirurga pod lokalnom anestezijom. redovnih kontrola i previjanja. Potom je strah bio intenziteta od osam stepeni i trajao je 15-20 minuta. dok su brigu oko "rotvajlera" vodile tužena i njena ćerka. Osećaj bola u potkolenici i stopalu javlja se i sada prilikom jačeg fizičkog napora i na promenu vremena i ovi bolovi su trajne prirode. Ćerka tužilje je pokušala da psa odvoji od tužilje. . Tužilja se lečila od višestruke ujedne rane sa zadnje i prednje strane desne potkolenice kao i desnog kažiprsta. Kao posledica ovog događaja kod tužilje je došlo do gubitka pozitivnog emotivnog odnosa sa tuženom. U naredna dva meseca. bolovi su šest stepeni. praćene otokom i crvenilom potkolenice.do skidanja zavoja.OBLIGACIONO PRAVO ćerka tužene upozorila tužilju da se pazi da ujeda. a u narednih pola godine trpela je strah intenziteta od pet stepeni. kidajući delove odeće i mekog tkiva uz već obilato krvarenje. Na kapiji i vratima porodične kuće tužene je stajalo upozorenje "Čuvaj se psa". da bi ovaj strah bio osam stepeni u naredne tri nedelje koliko je trajala parenteralna terapija . međutim. posebno u večernjim satima i tokom noći. u periodu od dva dana. U momentu povređivanja tužilja je trpela fizičke bolove intenziteta od osam do devet stepeni do dolaska u bolnicu i dobijanja lokalne anestezije. antitetanusne i antibarične zaštita od strane infektologa. Rane su sanirane nakon više od mesec dana od povređivanja i tada počinje rehabilitacioni tretman u kućnim uslovima a koji je trajao dva meseca. došlo je do infekcije rane. prilikom sprovođenja fizikalne terapije. do dolaska hitne medicinske pomoći.159 - . Do kraja prvog dana po povređivanju bio je šest stepeni. koje povrede predstavljaju tešku telesnu povredu koja ne ugrožava život. Pas je. kojom prilikom je zadobila i povrede na kažiprstu desne ruke. razvijen je strah od pasa. istrčala je iz dvorišta. U septembru mesecu iste godine imala je korektivnu plastično-hiruršku intervenciju na ožiljcima i trpela sekundarni strah od osam stepeni u periodu od 12 dana sve do skidanja konaca. Oba psa na poklon je dobio sin tužene. u trajanju od dva do tri minuta do gubitka svesti. koji se brinuo oko “nemačkog ovčara”. ona je pala na zemlju i na par sekundi izgubila svest da bi se nakon toga suočila sa razjarenim psom koji joj grize desnu nogu. I pored primarne hirurške obrade i ordinirane antibiotske. U narednom periodu od oko mesec i po dana strah je bio jačine sedam stepeni da bi u naredna dva meseca za vreme kućnog lečenja bio pet stepeni. majku (tuženu) i oca. Muž tužene je drškom od metle udarao psa dok je tužilja rukama pokušavala da čeljusti psa odvoji od svoje noge. kada su bolovi nestali u dvočasovnom periodu. fizički bol je i dalje prisutan i to jačine tri stepena u tročasovnom periodu. Nakon hirurške intervencije bolovi su prva dva postoperativna dana dostizali intenzitet od pet do šest stepeni. što se ovoj učinilo nebitnim jer je pse poznavala iz ranijih poseta. javljaju se snovi sa zastrašujućim sadržajima te tužilja trpi duševne patnje i trajno će ih imati. Iza toga.

stav 1. skočnog zgloba u lakom stepenu što za posledicu ima trajno umanjenje životne aktivnosti od 5%. Tada je izbegla na teritoriju uže Srbije i do 2003. za štetu odgovara držalac psa odn. Zakona o obligacionim odnosima. godine. motorna snaga potkolenice odn. pri tome . jer je zbog opštepoznatih događaja bila izbeglo lice. jer je utvrđeno da u smislu člana 12. kada je obavezao tuženu da tužilji na ime pretrpljenih fizičkih bolova i na ime duševnih bolova zbog naruženosti isplati iznose navedene u izreci prvostepene presude . već su one nastale potpuno nezavisno od toga.pravilno ocenivši i dokaze izvedene u toku postupka. i člana 174. Međutim. stav 3. Dakle. stav 1. bitne za presuđenje u ovoj pravnoj stvari. (Iz Presude Okružnog suda u Novom Sadu.2005. pri čemu se ima u vidu da je tužilja mlada ženska osoba. godine nije bila radno aktivna. u vezi člana 154. Tužilja je za ukupne pružene medicinske usluge po priloženoj listi platila iznos od 21. prema navodima tužbe tužilja nije radila u periodu na koji se odnosi njeno potraživanje naknade štete po osnovu izgubljene zarade kod tuženog. potrebno je da postoji uzročno . za konstituisanje materijalne odgovornosti tuženog poslodavca za štetu koju zaposleni trpi na radu ili u vezi sa radom.11. 3545/05 od 17. . pa i u vidu izgubljenog zbog neostvarene zarade.90 dinara. koja je to i priznala. i 5. odn. pa time nije ostvarila standardni učinak ni puno radno vreme kao osnov za isplatu zarade. Iz obrazloženja: Utvrđeno je sledeće činjenično stanje: Tužilja je bila u radnom odnosu na neodređeno vreme kod tuženog .nije pravilno primenio materijalno pravo Neosnovani su žalbeni navodi kojima se ukazuje da pas pripada imenovanoj ćerki tužene.OBLIGACIONO PRAVO Na desnoj nozi kod tužilje i kažiprstu postoje ožiljci. tužena a na osnovu člana 154. Gž. nesumnjivo je u toku postupka utvrđeno da je pas bio u državini kao jednoj od držalaca psa. godine do opštepoznatih događaja na teritoriji Kosova i Metohija juna meseca 1999. a imajući u vidu da nije od značaja vlasništvo već državina psa. Odluke o uslovima za držanje i zaštitu domaćih životinja na teritoriji grada .posledična veza između radnje poslodavca ili lica za koga on odgovara i štete kao umanjenja imovine na strani zaposlenog kao oštećenika. Smanjena je gruba. Nema materijalne odgovornosti poslodavca ako prestanak rada zaposlenog nema osnova u njegovim radnjama. godine) 298. Oni za posledicu imaju da je izgled tužilje naružen u srednjem stepenu. Prvostepeni sud je pravilno i potpuno utvrdio sve izložene činjenice. osetljivi na sunčevu svetlost kao i na hemijsku i mehaničku iritaciju.160 - . Jer.pas nije bio propisno smešten. Neosnovani su i navodi tužene u žalbi da je do ujeda došlo krivicom tužilje. Za prestanak rada tužilje nema osnova u radnjama tuženog poslodavca. Zakona o obligacionim odnosima. Tužilja nije radila u periodu na koji se odnosi njeno potraživanje. jer se radi o šteti od opasne stvari za koju odgovara njen imalac.498. Normativni osnov za ovaj zaključak sadržan je u odredbi člana 172. Međutim. izgubljene dobiti. stav 2.medicinska sestra na Urološkom odeljenju od 1978. Koža okoline ožiljaka je izmenjenog senzibiliteta i delom sa osećajem utrnutosti. Dakle. Zbog toga nema ni obaveze poslodavca na naknadu štete u vidu izgubljene zarade zaposlenom.

vidljivost dobra. dnevna. Gž.04. 43/2003) . Iz obrazloženja: Posle donošenja Zakona o prestanku važenja Zakona o javnom informisanjua a pre stupanja na snagu Zakona o javnom informisanju objavljena je sporna informacija tj.. (Iz Presude Okružnog suda u Beogradu.161 - . a (eventualno) uključeni pokazivač pravca na traktoru nije se mogao na vreme uočiti zbog prikolice. Zato je pravilan zaključak iz ožalbene presude da je potraživanje tužilje po osnovu izgubljene zarade i njen zahtev za uplatu doprinosa nadležnom fondu kao vidovi naknade nematerijalne štete u celosti neosnovan. godine. Vozač traktora započeo je radnju skretanja u levo na putu M-22 prema svom imanju. Iz obrazloženja: Utvrđeno je sledeće činjenično stanje: U saobraćajnoj nezgodi dana 18. Gž. glasnik RS". godine) 299. glasnik RS". Vremenski uslovi za saobraćaj – kolovoz suv. . pa je on i obavezan na naknadu materijalne štete tužiocu. 11/2001) a pre stupanja na snagu Zakona o javnom informisanju ("Sl. 17. (Iz Presude Okružnog suda u Beogradu. Pravilno je utvrđena činjenica da su tuženi u svojstvu izdavača odn.za štetu nastalu objavljivanjem netačne informacije se odgovornost urednika i izdavača ceni po opštim pravilima o naknadi štete.2008. I 1921/09 od 11.2001. odgovornost tuženih za štetu nastalu objavljivanjem sporne informacije ceni se prema opštim pravilima o naknadi štete: solidarna odgovornost za štetu se zasniva na odredbama člana 154.10.04. Na prikolici nije bilo svetlosnog signalnog uređaja. Imajući sve to u vidu.2005.2003. na taj način nije ustupio pravo prvenstva vozilu "Mercedes" koji je bio u fazi njegovog preticanja i koje se nalazilo u levoj saobraćajnoj traci. i člana 200. kojim je upravljao tuženi i teretni kombi marke "Mercedes" navedenih registarskih oznaka . Dakle. godine učestvovali su traktor IMT navedenih registarskih oznaka sa prikolicom.OBLIGACIONO PRAVO Međutim. Dakle. godine) 300. uzrok za to nisu radnje tuženog poslodavca.11. br. 3612/05 od 06. Zakona o obligacionim odnosima u vezi sa članom 206. koji je tim vozilom i upravljao. stav 1. istog Zakona. u konkretnom slučaju. prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo dajući za svoju odluku razloge koje prihvata i drugostepeni sud kao u postupku žalbene kontrole. Ukoliko je sporna informacija objavljena nakon stupanja na snagu Zakona o prestanku važenja Zakona o javnom informisanju ("Sl. Šteta je prouzrokovana vozilom koje je vlasništvo tuženog i isključivo njegovom krivicom. 170. već događaji koji su nezavisni od njih.vlasništvo tužioca. br. glavnog i odgovornog urednika omogućili objavljivanje spornih podataka i time prouzrokovali povredu ugleda tužioca. a da se prethodno nije uverio da time neće ugroziti vozila koja se kreću po kolovozu iza njega.

pravilno primenio materijalno pravo kada je obavezao tuženog na naknadu materijalne štete tužiocu. prvostepeni sud je zauzeo pravilan stav o odgovornosti prvotuženog.2007. tužilac se dana 02. Žalbeni navodi prvotuženog u pogledu njegove pasivne legitimacije i u vezi s tim njegove odgovornosti su neosnovani. Primetivši da su mu pantalone na mestu ujeda pocepane i da noga krvari.2005.suprotno žalbenim navodima stranaka .1 sekund. godine) 301. pravilnom primenom odredaba člana 154. Sudar je pravilno pokušao da izbegne levim izmicanjem za koju radnju vozač traktora zbog kretanja skupa ulevo nije ostavio dovoljno prostora. Zakona o obligacionim odnosima. Za navedenu saobraćajnu nezgodu tuženi je proglašen u prekršajnom postupku krivim i kažnjen novčanom kaznom. grad odn. Na osnovu u svemu pravilno i potpuno utvrđenog činjeničnog stanja. kao osnivač.kao i druge komunalne delatnosti i ostale od opšteg interesa saglasno Zakonu u njegovoj nadležnosti tj. gde je konstatovana laka telesna povreda. Pregledan je na Odeljenju za Urgentnu hirurgiju Instituta za hirurgiju a sledeći dan i u Zavodu. Iz obrazloženja: Utvrđeno je sledeće činjenično stanje: Zajedno sa svojim navedenim prijateljem. jer samo poveravanje obavljanja ove komunalne delatnosti ne može za prvotuženog biti osnov oslobađanja od odgovornosti. ovde drugotuženi). poveravajući obavljanje određene komunalne delatnosti javnom preduzeću koje je u tu svrhu i osnovalo. stav 2. Zakona o komunalnim delatnostima (… opština. s obzirom da iz utvrđenih činjenica nesumnjivo proizilazi da je šteta prouzrokovana vozilom koje je vlasništvo tuženog a njegovom isključivom krivicom.162 - . ali je ova obaveza . Naime.03. sa tehničke tačke gledišta. prvostepeni sud je .ne bi se mogao zaustaviti ispred prepreke. Imajući u vidu utvrđeno činjenično stanje. odredbe člana 2. ona izvorno predstavlja obavezu prvotuženog. godine oko 23 sata i 45 minuta vraćao kući. U neposrednoj blizini ulaza zgrade u kojoj stanuje. Odluke o uslovima za držanje i zaštitu domaćih životinja na teritoriji grada Novog Sada (… poslove hvatanja i prevoza napuštenih životinja i sakupljanja vrši JKP "Čistoća" … tj. Taj stav prihvata i žalbeni sud.11. 2669/06 od 14. tužilac je taksijem otišao u Urgentni centar radi ukazivanja prve pomoći. Gž. odlučujući o naknadi nematerijalne štete. (Iz Presude Okružnog suda u Novom Sadu. prvi put je mogao uočiti eventualni levi pokazivač pravca na traktoru u trenutku kada je do sudara preostalo 2. Grad Beograd uređuje i obezbeđuje uslove obavljanja komunalnih delatnosti i njihov razvoj …) i člana 39.2005. ne oslobađa ove odgovornosti. i člana 184. Zbog toga prvostepeni sud pravilno zaključuje da u predmetnoj pravnoj stvari postoji solidarna odgovornost. prvotuženi jeste svojom odlukom posao uklanjanja pasa lutalica poverio drugotuženom. Gž. (Iz Presude Okružnog suda u Novom Sadu. Za štetu koju je oštećeni pretrpeo ugrizom psa lutalice postoji solidarna odgovornost grada i gradskog javnog komunalnog preduzeća.OBLIGACIONO PRAVO U situaciji kada se vozilo tužioca nalazi u fazi preticanja u levoj saobraćajnoj traci. napala su ih tri psa lutalice od kojih ga je najveći sa leđa ugrizao za levu nogu. Ovo zbog toga što se grad.02. Čak i da je za radnju izbegavanja sudara izabrao forsirano kočenje do zaustavljanja . 2345/05 od 24. godine) .

Iz obrazloženja: Pred prvostepenim sudom je utvrđeno da je tužilac bio u radnom odnosu kod tuženog na poslovima portira. u situaciji kada je dao radni nalog za rad u ratnim uslovima znajući da je bilo izvesno bombardovanje te da postoji opasnost za život i zdravlje . i to onog dela koji je bio zavaren za stub. Graničnik koji se nalazio na stubu ograde više puta je varen zbog pucanja do koga je dolazilo u trenutku dodira sa graničnikom kapije stavljene u pokret. po oceni drugostepenog suda. Naime. Iz obrazloženja: U postupku donošenja ožalbene presude prvostepeni sud je propustio da utvrdi: da li je tužilac i grupa radnika koja je sa njim putovala imala uredno izdat nalog da baš tada obavlja radni zadatak na terenu. u situaciji kada je poslodavac dao radni nalog za rad u ratnim uslovima kada je bilo izvesno bombardovanje. Zakona o obligacionim odnosima nužno je razjašnjenje ovih okolnosti. stvar koja je delovala s povećanim rizikom opasnosti nastanka šte. pa time i opasnost za život i zdravlje.OBLIGACIONO PRAVO 302. godine) 303. te je izletela iz vođice i pala udarivši tužioca. te da je dana 28. a on to znao . Za pravilnu primenu odredbe člana 154. Tužilac je bio odgovoran radnik i u toku radnog vremena nije koristio alkohol.163 - . zbog čega je kapija nastavila sama da se kreće. na šta se osnovano ukazuje i u žalbi. Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja. Postoji potpuna objektivna odgovornost imaoca opasne stvari u vezi koje je šteta nastala. Metalna kapija je funkcionisala na taj način da je stalno dolazilo do njenog udara u graničnik. pribavio obaveštenje od centra za uzbunjivanje da je u kritično ili blisko vreme nagoveštena (ili) i ostvarena vazdušna opasnost i bombardovanje.4. Gž. a uzrok štete otklonjiv. Dejstvo sile upotrebljene od strane tužioca nije moglo uzrokovati pad kapije. Poslodavac. Težina ove metalne kapije je prema podacima iz prijave o povredi na radu iznosila je 600 kg. način na koji je kapija funkcionisala ukazuje da je ista predstavljala opasnu stvar u trenutku stavljanja u pokret. da li se to moglo realno očekivati prema redovnom toku stvari s obzirom na učestalost bombardovanja ove lokacije i da li je zadatak na bombardovanoj lokaciji po svojoj prirodi bio neodložan. u slučaju kada je ponašanje oštećenog predvidivo. (Rešenje Okružnog suda u Beogradu. godine došlo do njegovog povređivanja na taj način što je prilikom zatvaranja glomazne metalne pokretne kapije od strane tužioca došlo do pucanja jednog dela graničnika.2007.snosi rizik obavljanja te opasne delatnosti i odgovaran je za naknadu štete. neposredno pre upućivanja tužioca na radni zadatak. iz čega proizilazi da do ovoga ne bi dolazilo samo uz veoma veliku pažnju pri njenom rukovanju. tuženi je izvršio zamenu istog zavarivanjem dosta masivnijeg graničnika. Nakon ovog pucanja graničnika. zbog čega se on ne može ni delimično osloboditi ove odgovornosti. pravilno je zaključio prvostepeni sud da je tuženi odgovoran za štetu koju je prilikom povređivanja pretrpeo tužilac. dakle. 3178/06 od 19.tada on snosi rizik obavljanja te opasne delatnosti i odgovaran je za naknadu štete. Naime. da li je tuženi.2005. a prema izjašnjenju veštaka oko 320 kg.04. Pošto je prvostepeni sud propustio da razjasni navedene okolnosti. pobijana presuda je morala biti ukinuta.

neprimene citiranih zakonskih normi.164 - . (Presuda Okružnog suda u Beogradu. godine) 304. ne može kvalifikovati kao deliktna radnja koja ima za posledicu naknadu štete primenom pravila iz odredbe člana 154. Upravo znanje ove okolnosti potvrđuje predvidivost ponašanja rukovaoca kapijom. pa da zbog toga postoji osnov za naknadu štete. kao u konkretnom slučaju . godine. Takvo postupanje tužene se. Dana 4.i zakonit rad organa tužene može dovesti do povrede prava neispunjenjem obligacije zbog pogrešne primene odn. Ne predstavlja kršenje (već primenu) prava postupanje u skladu sa pozitivnim podzakonskim aktima. 2. ZOO. ne plaća zakupninu. pa bilo to i ponašanje tužioca kao rukovaoca kapijom u navedenom smislu. st. nezakonito postupanje državnih organa može se iskazati samo kroz kršenje a ne i kroz primenu prava. 174. dakle.1921/07 od 21. Objektivna odgovornost imaoca opasne stvari se pak može potpuno ili delimično isključiti samo faktorom više sile. tuženi su zaključili ugovor o zakupu na neodređeno vreme. postupa protivpravno. zbog čega se tuženi ne može pozivati da bi posebna pažnja rukovanja kapijom isključila ovaj rizik. u smislu čl. u vezi čl. st. dana 6. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je u konkretnom slučaju u ožalbenoj presudi pogrešno zaključio da se radi o naknadi štete. za šta u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi. međutim. ZOO. objektivno odgovoran za nastalu štetu.1. odnosno predvidivost mogućnosti da ista svakog momenta može izleteti iz vođice zbog nešto jačeg pokretanja. 177. Drugog je domašaja pitanje da li u je konkurenciji između akata različite pravne snage tužena strana trebala da primeni akt jače pravne snage – što je nesumnjivo domen primene prava. u vezi člana 172. na osnovu zaključenog ugovora sa drugotuženim. Gž.05. Prema ugovoru o zakupu tužena kao zakupac . (Presuda Okružnog suda u Kraljevu Gž. imajući u vidu da je tužiočevo ponašanje bilo predvidivo. koji rizik se pri datim okolnostima mogao otkloniti od strane tuženog adekvatnom popravkom kapije.OBLIGACIONO PRAVO te.1995. a ne po osnovu sticanja bez osnova.1.2000. dakle nepredvidivim. Ono vlasniku nepokretnosti odgovara po osnovu odgovornosti za prouzrokovanu štetu. Lice koje koristi tuđu nepokretnost bez zaključenog ugovora o zakupu i koje. a pogrešna primena prava ne vodi zaključku da je organ nezakonito postupao. neizbežnim i neotklonjivim uzrokom štete. pored toga. Zakona o obligacionim odnosima. odnosno da je bilo predvidivo da upotreba kapije sa uobičajenom pažnjom stvara izvesnost realizacije rizika njenog pada.2007. 3. godine) 305. Zbog pogrešne primene prava ne može se zaključiti da je državni organ nezakonito postupao. a uzrok štete otklonjiv. 154. godine. Naime. Pri tome se tuženi ne može ni delimično osloboditi ove odgovornosti na osnovu odredbe čl. Na drugoj strani.br. 1624/07 od 11. dakle. Iz obrazloženja: Prema utvrđenim činjenicama tužilac je vlasnik nepokretnosti opisanih u prvostepenoj presudi. pa je tuženi nezavisno od krivice.2007. zbog čega je konkretnom prilikom došlo do realizacije ovog rizika povećane opasnosti.11.

godine) 306.080. a od tužioca je saznala u toku 2001. Iz obrazloženja: Na utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo našavši da . U reviziji tužene osnovano se ističe da su nižestepeni sudovi pogrešno primenili materijalno pravo kada su zaključili da tuženi odgovara tužiocu za korišćenje njegove nepokretnosti po osnovu sticanja bez osnova. godine pa do 1. (Rešenje Vrhovnog suda Srbije. 155.2004.9. . godine.9. Za drugi deo nepokretnosti tužena nije imala zaključen ugovor o zakupu.9.u smislu članova 154. jer je u posedu nepokretnosti bila tužena.11.2004. st.200. ZOO naknadu za korišćenje nepokretnosti koje su vlasništvo tužioca. može odgovarati i po osnovu opštih pravila o naknadi štete iz Zakona o obligacionim odnosima. Za postojanje neosnovanog obogaćenja.256.2007. godine pa do 1.. Na osnovu odredbe člana 189. Povreda zadobijena pri dolasku na posao smatra se povredom na radu. godine do 1. odnosno umanjenje imovine jednog lica. Organ tužene je bio u posedu nepokretnosti koje su predmet spora od 20. a ne po osnovu sticanja bez osnova kako to pogrešno zaključuju nižestepeni sudovi. a nije plaćala ni zakupninu. godine sa zakupninom u iznosu od 7. odnosno da postoji obogaćenje.2004.640. osim po osnovu Zakona o radnim odnosima.. i 189. 185.1999.962.6. Na osnovu tako utvrđenih činjenica nižestepeni sudovi su zaključili da je tužena u obavezi da tužiocu isplati na osnovu odredbe člana 210.1999. za period od 20.165 - . 2807/2007 od 1.2004. godine. 2. tužena je postupala protivpravno i na taj način tužiocu prouzrokovala štetu u smislu odredbe čl.1999. ZOO. ZOO tužilac bi imao pravo na naknadu štete u vidu izgubljene koristi u visini zakupnine na tržištu u vreme donošenja odluke o tužbenom zahtevu tužioca. Zakona o obligacionim odnosima (dalje: ZOO) kao nesavesni držalac na osnovu odredbe člana 214. poslodavac. i 3.1999.7.9. Kako je protivpravnom radnjom tužene tužiocu prouzrokovana šteta.6. godine pa do isplate. Korišćenjem nepokretnosti tužioca na opisani način. godine.8.00 dinara sa kamatom od 1. odnosno sticanja bez osnova u smislu člana 210. Tužena je obavezana da tužiocu za korišćenje 1/2 fabričke hale u površini od 360 m2. a na osnovu zaključenog ugovora o zakupu na neodređeno vreme. Tužilac svoju nepokretnost nije koristio u periodu od 20. Rev. kao i člana 106. godine iznos od 2. godine pa do konačne isplate.9. Tužena je o pravu vlasništva na spornim nepokretnostima saznala u vreme pregovaranja oko zaključenja ugovora o zakupu sa drugotuženim. i 158. stav 1.1999. godine pa do 30. korelacija i da za isto ne postoji pravni osnov.2004.00 dinara sa kamatom od 1.6. ZOO.OBLIGACIONO PRAVO uzela je na korišćenje magacinski prostor površine 720 m2 počev od 1. Tužena je za korišćenje jednog dela nepokretnosti u vlasništvu tužioca plaćala zakupninu bivšem vlasniku te nepokretnosti. Pored navedenog magacinskog prostora organ tužene je koristio i ostale nepokretnosti u vlasništvu tužioca i za korišćenje tih nepokretnosti nije plaćao naknadu. uslovi su da postoji osiromašenje. Tužena je obavezana da za korišćenje fabričke hale i dvorišnog prostora plati tužiocu za period od 20. Zakona o obligacionim odnosima. 154. kao i da između tog osiromašenja i obogaćenja postoji međusobna uslovljenost. godine isplati iznos od 1. Za nadoknadu materijalne i nematerijalne štete kao posledica te povrede.6. odnosno uvećanje imovine na strani drugog lica.2004.00 dinara mesečno. tužena odgovara po osnovu odgovornosti za prouzrokovanu štetu.

5772/06 od 30.2007. Pž. pre operacije ne upozna sa svim mogućim posledicama operativnog zahvata zdravstvena ustanova odgovara za sve eventualne štetne posledice tog pacijenta. Osnov odgovornosti tuženog je i u činjenici da se u konkretnom slučaju radi o povredi koja je nastala u vezi sa radom. Stoga osnov tuženikove odgovornosti za nadoknadu štete tužilji proizlazi . . Sve to je uočljivo na prvi pogled i ne može se pokriti šminkom. Naime. šta će istom dobiti i predočio joj je moguće komplikacije.okliznula se prilikom dolaska na posao u 7. godine operisana zbog urođene paralize desnog očnog živca. tj kojima se ukazuje na navodni doprinos tužilje nastaloj šteti . Operacija je tehnički izvedena na način kako to zahteva savremena operativna tehnika iz oblasti plastične hirurgije koja se radi kod paralize facijalisa.su neosnovani. utvrđenog osnova odgovornosti tuženog.pre svega . ( Iz presude Višeg trgovinskog suda. pouzdano je utvrđeno u prvostepenom postupku da ispred zgrade tužene banke nije bio u potpunosti očišćen sneg i led. Kao posledica izvršene operacije kod tužilje je zaostao konvergentni strabizam – razrokost sa pojavom viđenja duplih slika. što ne zavisi samo od operativnog već i od postoperativnog toka. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju. zbog urođene paralize facijalisa. krivljenje usta kod tužilje je bilo izraženo samo pri pokretima usana. a što se u konkretnom slučaju nije dogodilo jer su ožiljci koji su se razvili na mestu operativne intervencije izazvali pojavu razrokosti koja je kod tužilje trajno stanje. zbog čega je ista i preduzeta. a koja bi proizlazila iz činjenice da tuženi. Operacija je kod tužilje bila medicinski opravdana i indikovana. Tužilji je lekar pre operacije objasnio zašto ide na operaciju. a posle operacije je nastupilo unakaženje koje se ispoljava kako pri mimici lica tako i kad je lice u stanju mirovanja. što je jedna od mogućih ali izuzetno retkih komplikacija koja se ne može predvideti a ni sprečiti i pored najbrižljivije urađene operacije. Zakona o radnim odnosima . godine) 307. Tužilji je rečeno da se može dogoditi da ne bude potpuno zadovoljna rezultatom operacije ukoliko se ne postigne potpuno zatvaranje oka. Navedenom operacijom je mogao biti postignut povoljan ishod.166 - . te da se tužilja okliznula na metalnoj rešetki koja se nalazi ispred samog ulaza u banku i to u okviru vremena koje se računa u radno vreme .1987.04.01. Tom prilikom tužilja nije bila upozorena na posledicu koja je nastupila jer se pokretljivost očne jabučice kao posledica ovakve plastične operacije jednostavno ne događa. tužilja je 21.20 časova ujutru.iz opštih odredaba o odgovornosti za naknadu štete po osnovu krivice. odnosno poslova sa preciznim radom na blizinu. što se može okarakterisati kao nepažnja tuženog. a koju je tužilja kao zaposleni radnik pretrpela prilikom dolaska na posao. Zbog toga postoji odgovornost poslodavca da ovakvu štetu nadoknadi. nije obezbedio da se ulaz u banku adekvatno očisti.postoji obaveza tuženog da u konkretnom slučaju tužiocu nadoknadi pričinjenu kako materijalnu tako i nematerijalnu štetu. preko svojih zaposlenih. da je tuženi pasivno legitimisan u pogledu nadoknade potraživanja čije se utvrđenje traži. pa su neosnovani navodi o eventualnom doprinosu tužilje nastaloj šteti. Zbog toga se ona ponaša kao osoba sa jednim okom i njena vidna sposobnost je umanjena za 20% što je dovelo i do umanjenja opšte životne aktivnosti od 50% koje se ogleda u stalnom viđenju duplih slika i nemogućnošću obavljanja poslova za koje je potreban vid na oba oka. odn. Navodi žalbe kojima se pobija pravilnost primene materijalnog prava odn.OBLIGACIONO PRAVO stav 5. Pre operacije. Ukoliko se pacijent.

167 - .” u G. dobrovoljnom i ni sa čim uslovljenom određenom hirurškom zahtevu koji spada u estetsku hirurgiju.2003. odnosno ukoliko je u situaciji da uzme u obzir razloge i za i protiv i da donese razumnu odluku koja se tiče njegovog lečenja. usvojen je tužbeni zahtev tužioca – “Muzej R.k.. Neosnovano je isticanje tuženika da nije pasivno legitimisan u ovoj parnici i da time nema njegove odgovornosti..01. Međutim. Dakle. i obavezan je tuženik da plati na ime naknade materijalne štete navedeni iznos sa kamatom iz presude. ZOO. br. Činjenica je da se kod tužilje radi o svesnom. stav 1. Veštačenjem od strane veštaka građevinske struke je utvrđena visina štete. Naknada materijalne štete i odgovornost po osnovu krivice primenom odredbe člana 154.. S obzirom da zahvat nije bio hitan kod tužilje. godine) 308. godine. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. To pre svega podrazumeva ukazivanje na mogući neuspeh zahvata i kada se isti obavi onako kako treba. Iz obrazloženja: Prvostepenom presudom u stavu 1 .. 5393/02 od 24.. Naime. 46/04 od 19. Rev. dokazima je utvrđeno da je tuženik kao vozač teretnog vozila novčano kažnjen rešenjem sudije za prekršaje u G. Obaveštenje pacijenta treba da bude pogodno da pacijent stekne osnovna saznanja o onome šta će se sa njim dogoditi ako na intervenciju ne pristane.OBLIGACIONO PRAVO Na osnovu navedenih činjenica. Protiv navedene presude žalbu je izjavio tuženik. stav 1.. tuženik je pasivno legitimisan u ovoj parnici i isti odgovara za nastalu materijalnu štetu po principu krivice što je predviđeno članom 154. i član 200.. postoji i dužnost obaveštavanja pacijenta radi njegove lične sigurnosti i samoodređenja u odnosu na sopstveno telo. 1821/05 od 19. Pored ostalih obaveza zdravstvenih radnika koja im nalaže pravilo medicinske nauke. a i nastupelu komplikaciju kod tužilje. Pristanak pacijenta na određenu intervenciju je punovažan samo ako pacijent zna suštinu. Isto tako je činjenica da je operacija tehnički urađena na način kako to zahteva savremena operativna tehnika iz plastične hirurgije. a u stavu 2. a drugostepeni sud je istu odbio kao neosnovanu i potvrdio prvostepenu presudu.. Nisu osnovani navodi u reviziji kojima se osporava utvrđenje suda da je tužilja odlaskom na operaciju u potpunosti preuzela rizik nastupelih posledica.2004. odnosno prognoza o stanju zdravlja posle intervencije. kao i da mu bude razjašnjena delotvornost predloženog zahvata. obaveštenje o mogućim komplikacijama podrazumeva ukazivanje i na izuzetno retke komplikacije.. značaj i domašaj onoga sa čime se saglašava. Up.03.2005.. ZOO. br.. jer je ušao sa vozilom u “memorijalni kompleks” uprkos postojanju saobraćajnog znaka “zabrana saobraćaja za teretna vozila i autobuse” i time je oštetio ulaznu zidanu kapiju.05. Gž. godine) . (Iz presude Okružnog suda u Čačku. M. izreke je odbijen prigovor nedostatka pasivne legitimacije na strani tuženika kao neosnovan. član 170.. M. Zakona o obligacionim odnosima. pravilan je pravni zaključak sudova nižeg stepena da postoji odgovornost tužene za predmetnu štetu i nastupele štetne posledice. a pravilno je primenjeno i materijalno pravo iz članova 154. obaveštenje je trebalo da bude detaljnije..

imajući u vidu da su pravosnažnom i izvršnom presudom istog suda poništene kao nezakonite navedene disciplinske odluke tužene. tužilac predmetnom tužbom između ostalog traži naknadu štete u vidu izgubljene zarade povodom poništenog sporazuma o prestanku radnog odnosa.. S obzirom na utvrđeno činjenično stanje i navedene zakonske propise. Iz obrazloženja: Tužbeni zahtev zasniva se na činjenici da je tužiocu radni odnos kod tuženog prestao po osnovu nezakonitih disciplinskih presuda te da je tužilac bio van rada zbog nezakonitog prestanka radnog odnosa počev od 25. poslodavac je dužan da mu štetu naknadi.11.a od dana kada je zasnovao radni odnos u preduzeću "K. sud je zaključio da je tužena odgovorna za štetu koju je tužilac pretrpeo po osnovu izostalih zarada u periodu počev od dana udaljenja pa sve do februara 2002. (Iz presude Okružnog suda u Beogradu.. Iz obrazloženja: Naime. kada je zasnovao radni odnos u Javnom komunalnom preduzeću "K. da je zbog svega izloženog prvostepeni sud pravilno odlučio kao u stavu jedan izreke presude. onda ono ne bi moglo biti odgovorno za štetu koju je tužilac zbog prestanka radnog odnosa pretrpeo. razliku između zarada koje je ostvarivao kod drugog poslodavca i zarada koje bi primao da je bio u radnom odnosu kod tuženog.1998. do kog datuma je tužilac opredelio tužbeni zahtev po ovom osnovu imajući u vidu da je tužilac radnik kome je nezakonito prestao radni odnos kod tuženog.168 - ..OBLIGACIONO PRAVO 309. Ako preduzeće nije znalo niti moglo znati za bolest tužioca. godine. pa sve do aprila 2001. Gž. te da stoga ima pravo na naknadu štete za izostale zarade u ovom periodu. da stoga tužiocu pripada naknada materijalne štete na ime izostale zarade u spornom periodu sa zakonskom zateznom kamatom. da ako zaposleni pretrpi povredu ili štetu na radu ili u vezi sa radom. Prema članu 73.. godine. poslodavac je dužan da mu štetu nadoknadi u skladu sa Zakonom i opštim aktom. I najzad odredbama člana 96. godine) 310. Predložio je da sud usvoji tužbeni zahtev.2004. tada važećeg Zakona o osnovnim pravima iz radnog odnosa preduzeće je dužno da radniku naknadi štetu koju je pretrpeo . Imajući u vidu utvrđeno činjenično stanje." .". pravilno je prvostepeni sud odlučio kada je tužiocu dosudio naknadu materijalne štete a na ime izostale zarade u spornom periodu sa zakonskom zateznom kamatom." pa do kraja februara 2002. Zakona o radu je propisano. br. Zakona o obligacionim odnosima je propisano da ko drugome prouzrokuje štetu dužan je da je nadoknadi ukoliko ne dokaže da je šteta nastala bez njegove krivice.12. Ako zaposleni pretrpi štetu u vezi sa radom. sve sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana dospelosti svakog pojedinačnog mesečnog iznosa. godine... 2454/04 od 01. Odredbama člana 154. a da tuženu obaveže da mu naknadi materijalnu štetu na ime neisplaćenih zarada koje bi ostvario da je radio kod tuženog počev od dana udaljenja pa sve do dana kada je radni odnos zasnovao u preduzeću "K. stav 1.

OBLIGACIONO PRAVO na radu ili u vezi sa radom po načelima odgovornosti za štetu.09. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. koji je poništen zato što tužilac zbog svog zdravstvenog stanja nije bio u mogućnosti da shvati značaj svojih postupaka niti da upravlja svojim radnjama. godine obavezan je tuženik da plati tužiocu na ime naknade štete iznos od 5.00 dinara sa pripadajućom kamatom. onda ono ne bi moglo biti odgovorno za štetu koju je tužilac zbog prestanka radnog odnosa pretrpeo. godine) 312. usled čega njegova odluka da zaključi sporazum nije mogla biti pravno validna. proizilazi pravilnost zaključka nižestepenih sudova da je tužilja pretrpela nematerijalnu štetu zbog nanetog joj psihičkog bola u smislu člana 155. P. te nije dužan da istu nadoknadi u vidu izgubljene zarade.. br. Nižestepeni sudovi su utvrdili da tuženi nije znao da je tužilac u spornom periodu bolovao od paranoidne psihoze. Pretpostavka je oboriva. bez pravnog osnova.12. istog Zakona. Iz pravilne ocene da neistinita informacija objavljena u listu tuženog svojim sadržajem i načinom na koji je izložena predstavlja nanošenje psihičkog bola tužilji.2003. br. Okružni sud u Užicu je svojom presudom.2003. Zakona o obligacinim odnosima. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. godine) 311.2002. Rev.11.169 - . ZOO to je krivica preduzeća koja se pretpostavlja. Kako tuženo preduzeće nije znalo za navedenu bolest tužioca. Protiv navedene presude tuženik je blagovremeno izjavio žalbu.12. ako preduzeće nije znalo niti moglo znati za bolest tužioca. pravilan je zaključak nižestepenih sudova da tuženi nije odgovoran za štetu koju je tužilac pretrpeo zbog prestanka radnog odnosa. stav 1.2003. godine.______ od 20. što opravdava dosuđivanje pravične naknade na osnovu člana 200. pošto preduzeće može dokazivati da je šteta nastala bez njegove krivice. 504/03 od 17. Prema članu 154.. _____ od 13. godine odbio kao neosnovanu žalbu tuženika i potvrdio je presudu Opštinskog suda u Č.. Rev. br. 1218/03 od 12. br. a tuženi nije u postupku dokazao da se radi o istinitoj informaciji što bi isključivalo odgovornost tuženog da tužilji naknadi prouzrokovanu štetu. Tuženik je dužan da naknadi štetu tužiocu u visini tržišne vrednosti zakupnine za parcele tužioca koje je.489.. . Iz obrazloženja: Presudom Opštinskog suda u Č. i to za sve godine bespravnog korišćenja parcela. Gž.03. _____ od 20. P. Iz obrazloženja: Pravilnost primene materijalnog prava proizilazi iz zaključka da objavljeni tekstovi po svom strukturnom i smisaonom značenju predstavljaju neistinitu i uvredljivu informaciju kojom se vređa dostojanstvo i ugled tužilje. Po oceni Vrhovnog suda. koristio za ispašu svoje stoke. U konkretnom slučaju pretpostavka krivice zasniva se na nezakonitosti postignutog sporazuma o prestanku radnog odnosa tužiocu. Neistinita informacija koja se objavi u listu je osnov za utvrđivanje naknade nematerijalne štete zbog nanetog psihičkog bola izazvanog povredom ugleda i dostojanstva istog.2002..

. Tuženik je sa vozilom prešao na suprotnu kolovoznu traku i isto je bilo neregistrovano. (Iz presude Okružnog suda u Užicu. godine) 313. pa je tuženik obavezan da plati tužiocu na ime naknade štete dosuđeni iznos koji predstavlja tržišnu vrednost zakupnine za parcele tužioca u zadnjih pet godina. a potvrdio presudu Opštinskog suda u A.. 90/02 od 13. ZOO a drugotuženik primenom odredbe člana 99.170 - . Međutim. tačka 1. Gž.. br.2003. 101/03 od 21.. .2003. (Iz presude Okružnog suda u Užicu. 90/02 od 13. Okružni sud u U. P. Solidarna odgovornost vlasnika vozila i Garantnog fonda za štetu koju prouzrokuje neregistrovano vozilo vlasnika tužiočevom vozilu. br. suprotan navodima iz žalbe tuženika. Protiv navedene presude prvotuženik je blagovremeno izjavio žalbu.2002. jer je ovu povredu zadobila prilikom dolaska na posao. godine obavezani su tuženici M..01.. 154. jer nema uzročne veze između nastale povrede i procesa rada poslodavca.03. Iz obrazloženja: Presudom Opštinskog suda u A.11. Pravilno je prvostepeni sud primenio materijalno pravo kada je obavezao vlasnika vozila i Garantni fond da solidarno plate na ime naknade štete tužiocu. U konkretnom slučaju ne postoji subjektivna odgovornost poslodavca . godine. Zakona o obligacionim odnosima.tuženog odnosno odgovornost po osnovu krivice u smislu člana 154. Tužilac je takođe opominjao tuženika da prestane sa takvim radnjama. Prvotuženik odgovara kao vlasnik i imalac vozila primenom odredbe čl.2003. je svojom presudom Gž. br. poslodavac će odgovarati samo u slučaju ako je povreda izazvana krivicom poslodavca ili opasnom stvari (delatnošću) poslodavca. 227/03 od 13. Gž. br. br. U obrazloženju drugostepene odluke je navedeno sledeće: Tužilac je vlasnik vozila koje je oštećeno vozilom prvotuženika..2002. K. Tužilac je izvršio popravku vozila. i 178..OBLIGACIONO PRAVO U obrazloženju drugostepene presude je navedeno sledeće: Tuženik je napasao svoju stoku na parcelama tužioca u zadnjih pet godina bez odobrenja tužioca. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud pravilno utvrđuje da se povreda koju je zadobila tužilja smatra povredom na radu odnosno povredom u vezi sa radom. 101/03 od 21. godine odbio kao neosnovanu žalbu tuženika. stav 2. P. prvostepeni sud pravilno nalazi da odgovornost tuženog za nastalu štetu ne postoji. i Udruženje osiguravajućih organizacija Jugoslavije – Garantni fond da solidarno plate tužiocu na ime nakade imovinske štete iznos naveden u izreci. Ukoliko se zaposleni povredi na putu od kuće do posla. godine) 314. U takvoj situaciji pravilna je odluka prvostepenog suda uz pravilnu primenu materijalnog prava.11.01. Zakona o osiguranju imovine i lica jer je naknada štete prouzrokovana upotrebom motornog vozila za koji nije bio zaključen ugovor o obaveznom osiguranju.

br. Međutim. Iz obrazloženja: Vrhovni sud nalazi da je drugostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo. to nije moglo regularno da učini. A. Tužilja je povredu zadobila prilikom dolaska na posao. Naime. Tužbeni zahtev se odnosi na obustavu dalje igradnje dalekovoda visokog napona preko parcele i stambenog objekta tužioca radi otklanjanja izvora opasnosti ili naknadne štete. br. U konkretnom slučaju tužbeni zahtev se ne odnosi na uklanjanje ili izmeštanje elektroenergetskog objekta. Zakona o obligacionim odnosima. tako da ova njena povreda nije rezultat propusta tuženog u obezbeđivanju uobičajnih uslova rada. 6211/03) 315. na trošak držaoca izvora opasnosti. jer sama povreda tužilje nije u uzročnoj vezi sa procesom rada tuženog kao poslodavca tužilje. već je predmetna šteta nastala propustima radnika tužene pri izdavanju vozila licu bez punovažne kartice. stav 1. Odluke Skupštine grada Beograda o javnim parkiralištima odlučujući da usvoji tužbeni zahtev i obaveže tuženog da tužiocu isplati naknadu štete. Prema stanju iz spisa. 255/03 od 15. (Gž. ili da otkloni izvor opasnosti. Zakona o obligacionim odnosima. 316. propisano je da svako može zahtevati od drugoga da ukloni izvor opasnosti od koga preti znatnija šteta njemu ili neodređenom broju lica. Ovaj sud nalazi. Zakona o obligacionim odnosima kao i odredbu člana 3. 1. original kartice predatog spornog vozila je ostao kod tužioca a radnik tuženog je vozilo izdao na osnovu druge kartice. nema ni objektivne odgovornosti tuženog za nastalu štetu u smislu odredbe iz člana 174. da je po zahtevu da se ukloni opasnost štete u smislu navedene odredbe. br. ako se nastanak uznemiravanja ili štete ne može sprečiti odgovarajućim merama. kao i da se suzdrži od delatnosti od koje proizilazi uznemiravanje ili opasnost štete. pre svega. 3436/04 – P. proveri ima li uslova da se dozvoli izlazak vozila iz javne garaže. nadležan sud opšte nadležnosti. u konkretnom slučaju nižestepeni sudovi nisu raspravljali i utvrđivali koje su to potrebne odgovarajuće mere za . kou je nepravilno ocenio kao nečitljivu. godine) Neosnovano se žalbom osporava ožalbena odluka isticanjem da tuženi nije imao obavezu čuvanja vozila na parkingu i da je radnik tuženog propisno postupao saglasno praksi i pravilima tuženog. i 170.10.2003.171 - . prilikom pada sa mopeda zbog klizavog kolovoza. Sud će na zahtev zainteresovanog lica narediti da se preduzmu odgovarajuće mere za sprečavanje nastanka štete ili uznemiravanja. Svako može zahtevati od drugoga da ukloni izvor opasnosti od koga preti znatnija šteta njemu ili neodređenom broju lica. kao i da se suzdrži od delatnosti od koje proizilazi uznemiravanje ili opasnost od štete. Odredbom člana 156. (Iz presude Okružnog suda u Valjevu. Stoga je prvostepeni sud pravilno primenio materijalno pravo i to odredbe člana 154. zbog čega činjenično stanje nije pravilno i potpuno utvrđeno. ako ovaj sam to ne učini. stav 1. u ovom slučaju se ne radi o neadekvatnom čuvanju vozila tužioca. kada sa postojećom karticom lice koje se predstavilo kao R. Gž.OBLIGACIONO PRAVO Takođe. usled čega je u svakom slučaju morao da primeni standarde uobičajena pažnje za provere vozila i uvidom u saobraćajnu dozvolu vozila i ličnu kartu lica koje vozilo preuzima. što se osnovano ističe u reviziji.

odnosno da ona bude manja. Na osnovu prednjih činjenica pogrešno su niži sudovi primenili materijalno pravo kada su zaključili da je tuženi dužan da tužiocu plati dosuđeni iznos na ime štete u vidu izgubljene dobiti. 38. 156. već samo onu štetu koja prelazi normalne granice a koja je nastala ukoliko tuženi pri izvođenju radova nije preduzeo odgovarajuće potrebne mere da do štete ne dođe. Kako nižestepeni sudovi nisu imali uvid u napred navedene činjenice od kojih zavisi pravilna primena materijalnog prava. navedene odredbe zakona). Za vreme izvođenja tih radova tužilac je bio delimično i potpuno onemogućen da koristi knjižaru br. te je tako knjižara u aprilu. tj. odnosno kada uopšte nije radila. i 1997. Uobičajenu . u ulici P. bila potpuno onemogućena da normalno radi.” je dobila dozvolu nadležnog organa za izvođenje radova na postavljanju dalekovoda visokog napona. koji radovi su izvođeni u 1996.172 - . godini u odnosu na razliku u ceni za vreme kada je knjižara radila sa smanjenim kapacitetom. i 101. odnosno radila je i ostvarivala manji promet. ZOO). elektro i PTT mrežom.1994. 485/02 od 18. zloupotrebom svog položaja ili ovlašćenja. i u tom slučaju potraživanje tužioca za naknadu štete je zastarelo. godini. a u ostalom periodu bila je delimično onemogućena da radi. a činjenica da je tužilac pretrpeo štetu na prvoj liniji fronta bez uticaja je na odgovornost tužene jer ukoliko je tužilac pretrpeo štetu na ratištu.. Međutim. godine.OBLIGACIONO PRAVO sprečavanje nastanka štete ili uznemiravanja. godine) Ne upuštajući se u ocenu da li je u radnjama organa tužene bilo elemenata krivičnog dela. U konkretnom slučaju tužena JP “E.99 dinara. Kada je u pitanju opšte korisna delatnost za koju je dobijena dozvola od nadležnog organa. br. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. 4.normalnu štetu zbog izvođenja građevinskih radova i radova na uređenju ulice tuženi nije dužan da nadoknadi tužiocu.12. ili da se otkloni izvor opasnosti.. Pri tom. i u tom slučaju može se zahtevati preduzimanje društveno opravdanih mera za sprečavanje nastupanja štete ili za njeno smanjenje (čl. čak i da su osnovani navodi iz tužbe. Međutim.763. 154. iz samih navoda tužbe i žalbe sledi da su radnici tužene tužioca odmah predali organima druge države. (Gž. KZ Republike Srbije kojim je propisano da ako protivpravno lišenje slobode učini službeno lice. tu štetu će mu nadoknaditi odgovorno lice koje je štetu prouzrokovalo saglasno odredbama čl.04. godine. 2319/03 – P. to su odluke morale biti ukinute.. st. za vreme izvođenja radova na uređenju ulice.. Visina izgubljene dobiti utvrđena je na osnovu nalaza i mišljenja veštaka i to upoređivanjem ostvarene razlike u ceni u 1994. 3352/02) 317. stav 3. treća faza.2002. kazniće se zatvorom od tri meseca do pet godina.. br. Rev. Zakona o obligacionim odnosima. u konkretnom slučaju bi eventualno moglo doći do primene odredbe člana 63. sa vodovodom. 318. br. godine i završili se novembra meseca 1995. onda se može zahtevati samo naknada štete koja prelazi normalne granice (stav 3. a zatim i radova na uređenju ulice P. . 1. junu i julu mesecu 1997. maju.. Na osnovu nalaza i mišljenja veštaka prvostepeni sud je utvrdio da je tužilac zbog toga izgubio dobit koja iznosi 311. Iz obrazloženja: Prema utvrđivanju prvostepenog suda tuženi je bio izvođač građevinskih radova koji su otpočeli 3. kanalizacijom.

prvostepeni sud će u ponovljenom postupku sprovesti dokazivanje radi utvrđivanja koje je sve mere tuženi trebalo da preduzme u cilju sprečavanja smanjenja prometa u knjižari tužioca. može se zahtevati samo naknada štete koja prelazi normalne granice. godini.500. sve kako je to pravilno izneo veštak u svom nalazu i mišljenju.2002. Pretrpljenu nematerijalnu štetu tužilac vidi u povredi registrovanog žiga od strane tuženog i aktu nelojalne konkurencije tuženog. odnosno da ona bude manja. Prema tome. da li su te mere preduzete. Uobičajenu .173 - . . Zakona o obligacionim odnosima i 49. godine) 319.3.2002.00 dinara. odnosno ukoliko je tužilac zahtevao od tuženog preduzimanje određenih mera za sprečavanje nastupanja štete ili njenog smanjenja. Pravno lice nema pravo na naknadu nematerijalne štete. Iz navedenih razloga. ZPP. već samo onu štetu koja prelazi normalne granice a koja je nastala ukoliko tuženi pri izvođenju radova nije preduzeo odgovarajuće potrebne mere da do štete ne dođe. Zakon daje pravo na naknadu nematerijalne štete isključivo fizičkom licu. Iz obrazloženja: Predmet ove parnice je tužbeni zahtev tužioca definitivno opredeljen podneskom od 4. jer po logici stvari samo ona može pretrpeti fizički ili psihički bol. Objektivno preinačenim tužbenim zahtevom tužilac je tražio da se obaveže tuženi da mu naknadi nematerijalnu štetu u visini od 1. Zakona o žigu. broj 434/01 od 06. Obrazloženje za takav rezon prvostepeni sud pronalazi u tome da pravno lice ne može trpeti fizički i psihički bol i strah i da lice koje povredi žig odgovara za štetu prema opštim pravilima o naknadi štete koji su navedeni u Zakonu o obligacionim odnosima. Nematerijalna šteta se manifestuje u tome što je tužiocu umanjen ugled u poslovnom svetu. a ako nisu. godine.02. ali i u tom slučaju se može zahtevati preduzimanje društveno opravdanih mera za sprečavanje nastupanja štete ili za njeno smanjenje. Prvostepeni sud je stao na pravno stanovište da pravno lice nema pravo na naknadu nematerijalne štete. elektro i PTT mreže predstavljaju opšte korisne delatnosti. koliko je taj propust tuženog uticao na promet u knjižari i ostvarivanje razlike u ceni za vreme izvođenja radova.normalnu štetu zbog izvođenja građevinskih gradova i radova na uređenju ulice tuženi nije dužan da nadoknadi tužiocu. Prema članu 155. kanalizacije. Izvođenje građevinskih radova na izgradnji lokala u 1995.000. ako šteta nastane u obavljanju opšte korisne delatnosti za koju je dobijena dozvola nadležnog organa. a posebno izvođenje radova na uređenju ulice sa izgradnjom vodovoda. a za izvođenje tih radova tuženi je imao uredno odobrenje za građenje. tužilac bi imao pravo na naknadu štete samo ukoliko šteta prelazi normalne granice. Zakon ne predviđa da nematerijalnu štetu predstavlja povreda poslovnog ugleda pravnog lica. Ovo tim pre. stav 3.OBLIGACIONO PRAVO Prema odredbi člana 156. odnosno strah. Zakona o obligacionim odnosima šteta je umanjenje nečije imovine (obična šteta) i sprečavanje njenog povećanja (izmakla korist) kao i nanošenje drugome fizičkog ili psihičkog bola ili straha (nematerijalna šteta). a tuženi te mere nije preduzeo. Iz ove definicije štete proizlazi da je neimovinska šteta nanošenje drugom fizičkog ili psihičkog bola ili straha. uzdrman položaj na tržištu i stvoreno nepoverenje u očima klijenata. Prev. Ovako izraženo pravno stanovište prvostepeni sud pravno utemeljuje u odredbama članova 155. što je nakon završetka radova lokacija na kojoj se nalazi knjižara tuženog bila atraktivnija i mogla je ostvarivati veći promet. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije.

godine) 320. ova konstatacija sama po sebi nije dovoljna. je utvrđeno sledeće činjenično stanje: Tužilac je sa tuženikom zaključio ugovor o proizvodnji i preuzimanju jelovnog krompira. između ostalog. uvažavanje. 7022/02 od 30.. ona mu se povećava za 50%.70 dinara. marta 1997. a odbija se tužbeni zahtev do traženog iznosa od 89. s obzirom da je područje tuženika bilo zahvaćeno obilnim gradom.823. od 20. ono ima čast. 220/2001.. od 17.06. Protiv navedene presude tuženik je blagovremeno izjavio žalbu. Tuženiku je rod uništen usled više sile.950.. godine usvojio tužbeni zahtev tužioca i obavezao tuženika da plati tužiocu na ime naknade štete iznos od 89. No. Vrhovnog suda Srbije i Saveznog suda izražen stav da pravno lice ima pravo na naknadu materijalne štete. dužan je naknaditi je. te da usled njihove povrede grupa trpi štetu". (Iz presude Višeg trgovinskog suda Pž.OBLIGACIONO PRAVO Pošto Zakon o obligacionim odnosima nije ustanovio pravo pravnom licu na naknadu nematerijalne štete. Dalje. tako da je 100% uništen zasad krompira. Nakon izvođenja dokaza. ne obavezuje ovo veće Višeg trgovinskog suda. je svojom presudom P.174 - . Sud sudi na osnovu Zakona. Tuženik nije tužiocu ispostavio zahtev za osiguranje useva. Po slovu ugovora.950. a na zahtev tužioca. godine. jelovnog merkatilnog krompira. već jedino pravno moguće.. Ko drugome prouzrokuje štetu. godine preinačio prvostepenu presudu. 634/2002. tužilac je isporučio tuženiku semenski krompir (tužilac je Zemljoradnička zadruga) a tuženik se obavezao da mu na ime toga isporuči 26. tasko da je obavezan tuženik da plati tužiocu na ime naknade štete 60. sledeće: Ugovorne odredbe ugovora zaključenog između stranaka su jasne.70 dinara. Dokazima je utvrđeno da je obaveza tuženika postala nemoguća usled više sile.10. 17. U konkretnom slučaju se ne radi o pravnoj praznini.00 dinara sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom. regulisana je obaveza tužioca da izvrši osiguranje ugovorene proizvodnje krompira. Iz obrazloženja: U dokaznom postupku pred Opštinskim sudom G.04. Viši trgovinski sud je našao da ovo pravo ne pripada tužiocu i da zbog toga ne uživa sudsku zaštitu. pa je ispunjenje ugovora postalo nemoguće. kako to smatra žalilac. Okružni sud u Č. br. s tim da ako ovu obavezu ne ispuni u određenom roku.. Opštinski sud u G.. Tačno je da "ako pravno lice nema srca. to je tužbeni zahtev tužioca za njenu naknadu neosnovan. što u pravnom sistemu SRJ nije slučaj. Tužilac je postavio tužbeni zahtev prema tuženiku za naknadu štete u visini koja bi bila realizovana kod Osiguravajuće organizacije. U obrazloženju drugostepene presude je navedeno. Ovakvo tumačenje nije restriktivno. Tuženik nije ispostavio zahtev tužiocu .2002. To što je u citiranim odlukama Višeg privrednog suda. već o volji i nameri zakonodavca da ne zaštiti poslovni ugled pravnog lica i da ne da pravnom licu pravo na naknadu nematerijalne štete. Za priznavanje prava pravnom licu za naknadu nematerijalne štete neophodno je da je ovo pravo zasnovano na zakonu. sa zakonskom zateznom kamatom. Pravo na naknadu neimovinske štete ne sadrži i pravo na deo naknade imovinske štete.040 kg. je svojom presudom Gž. a Zakon o žigu upućuje na shodnu primenu Zakona o obligacionim odnosima.2002. a ne na osnovu sudskih odluka.2002. Pošto u zakonu ne postoji pravna norma da pravno lice ima pravo na naknadu nematerijalne štete.

.2002. 6151/99 od 01. 93/00 od 12. u smislu člana 154. Kako tužilac u periodu za koji traži naknadu štete. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. Zaposleni je odgovoran za štetu koju je na radu ili u vezi sa radom prouzrokovao poslodavcu namerno ili krajnjom nepažnjom. na njegovo trajanje tuženi nije mogao da utiče.2000. godine) 321. nije bio vlasnik eksproprisane nepokretnosti. godine) 322. Rev. Zakona o obligacionim odnosima. 4161/01 od 18. u protivnom preuzima rizik od odgovornosti za eventualnu štetu koju bi pretrpeo.04. Gž..s. neosnovano se u reviziji tužioca navodi da su nižestepeni sudovi pogrešili što su zahtev za naknadu štete odbili. stav 1.. Shodno tome je dužan da tužiocu nadoknadi štetu koja bi bila realizovana kod Osiguravajuće organizacije. O većini naknade za eksproprisanu nepokretnost vođen je vanparnični postupak.. godine) 323.06. godine) . Rev.OBLIGACIONO PRAVO za osiguranje zasada. st. Zakona o obligacionim odnosima. Rev.2001. Samim tim. (Iz presude Okružnog suda u Čačku. br. (Vrhovni sud Srbije. Gubitak tog prava se vezuje za pravnosnažno rešenje o eksproprijaciji a ne za isplatu naknade za eksproprisanu nepokretnost. 4037/98 od 9. (Vrhovni sud Srbije. Raniji vlasnik ne može ostvarivati pravo na naknadu štete zbog neisplaćivanja naknade za eksproprisanu nepokretnost. pa je time preuzeo rizik štete zbog svog nečinjenja. Prvostepeni sud je jedino računskom operacijom pogrešno izračunao visinu štete. nije ni imao pravo da tu nepokretnost koristi. Iz obrazloženja: Pravo na naknadu štete se ostvaruje ili po osnovu pretpostavljene krivice. preinačio prvostepenu presudu i odlučeno kao u izreci.10.175 - 324. kao drugostepeni. pa je Okružni sud. 2.11.1999.03. i 3. godine) Preduzeće "P. ne može tražiti ni naknadu štete zbog nekorišćenja nepokretnosti. od korisnika eksproprijacije. od 20. Vozač bicikla (biciklista) kao učesnik u saobraćaju mora da poštuje saobraćajne znake. po osnovu ugovorene proizvodnje krompira. Zato i ne može biti deliktno odgovoran. Samim tim.2000. (Vrhovni sud Srbije. U ovom slučaju ne postoji ni jedan od mogućih osnova odgovornosti. Rev. Time se u celosti ima prihvatiti pravni stav iznet u obrazloženju drugostepene presude. 634/2002. Eksproprijacijom raniji vlasnik gubi pravo svojine. ili po osnovu odgovornosti bez obzira na krivicu.. a povodom žalbe. a pošto je reč o sudskom postupku. u smislu člana 154. je dužno da naknadi štetu vlasniku vozila koja nastane od momenta uklanjanja nepravilno parkiranog vozila do predaje istog vlasniku ukoliko ne dokaže da je šteta nastala bez njegove krivice.

09. 5958/98 od 6. Zakona o obligacionim odnosima koji predviđa uslove objektivne odgovornosti.12. (Vrhovni sud Srbije. 1377/99 od 22. 1215/99 od 01. Izmakla korist je ona korist koju je oštećenik objektivno mogao realizovati da nije bilo štetne radnje.1999.12. ako ovaj sam to ne učini. godine) 332. godine) 331. ili da se otkloni izvor opasnosti.12. Rev. (Vrhovni sud Srbije.1999. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu.1999. 382/98 od 29.1998. 5109/98 od 29.1998. Rev. Rev. (Vrhovni sud Srbije. 559/98 od 30. Šteta je umanjenje nečije imovine (obična šteta) i sprečavanje njenog povećanja (izmakla korist).1998. (Vrhovni sud Srbije. (Vrhovni sud Srbije. 76/98 od 02.09.176 - 333. 7101/98 od 09. Rev.1999.1. Ko drugome prouzrokuje štetu dužan je naknaditi je ukoliko ne dokaže da je šteta nastala bez njegove krivice. Naknada štete prouzrokovane profesionalnom bolešću ostvaruje se po članu 154. Rev. može se zahtevati samo naknada štete koja prelazi normalne granice.1999. godine) Na zahtev zainteresovanog lica sud će narediti da se preduzmu odgovarajuće mere za sprečavanje nastanka štete ili uznemiravanja.12. godine) Odgovornost države SRJ za naknadu štete bliskim srodnicima poginulog u oružanim sukobima na teritoriji bivše Republike Srpske Krajine.04. Rev. 326. 329. (Vrhovni sud Srbije. 7101/98 od 09. godine) 328.OBLIGACIONO PRAVO Kada je delatnost poslodavca takve prirode da njeno obavljanje pretpostavlja duži i neposredni uticaj na ljudski organizam smatra se opasnom delatnošću pa poslodavac odgovara za naknadu štete po principu objektivne odgovornosti. godine) Ako šteta nastane u obavljanju opštekorisne delatnosti za koju je dobijena dozvola nadležnog organa. godine) Otpadne vode same po sebi. Gž. (Vrhovni sud Srbije. Rev. . 327.1999.09. (Vrhovni sud Srbije. Rev. njihovo provođenje i izlivanje mogu biti izvor opasnosti po okolinu. na trošak držaoca izvora opasnosti. godine) . godine) 325. 330.

godine) 335. onda nema ni pravo na naknadu štete zbog nemogućnosti daljeg navodnjavanja zemljišta zbog izgradnje seoskog vodovoda. godine) 339. Primenjuju se opšta pravila o odgovornosti. pa se ima ceniti ponašanje ove stranke posle donošenja presude kojom je poništena kao nezakonita odluka o prestanku radnog odnosa.1997. Gž. ako PTT organizaciji ne podnese pismenu reklamaciju u roku od tri meseca od predaje takve pošiljke. . Preduzeće odgovara za štetu koju radnik pretrpi na radu ili u vezi sa radom po opštim načelima odgovornosti za štetu a one se zasnivaju na oborivoj pretpostavci krivice štetnika. Pretpostavka krivice tiče se obične nepažnje. (Vrhovni sud Srbije. (Viši privredni sud. U slučaju raskida ugovora o zakupu zakupac nema pravo na naknadu materijalne štete u visini vrednosti inventara i opreme ukoliko te stvari nisu oštećene ili uništene.177 - 341.02. (Vrhovni sud Srbije.1998.1997. (Iz odluke Vrhovnog suda Srbije.06.1997. Rev.1995. Ako pošiljalac ili drugo ovlašćeno lice smatra da mu je pošiljka uručena sa zakašnjenjem gubi pravo na naknadu štete. Rev.1996. 496/96 od 02. 5322/96 od 05. godine) 338. 3829/96 od 19. 37/95 od 20. Banka odgovara za štetu nastalu zbog naplaćenih čekova od strane nevlasnika koji su realizovani nakon obaveštenja vlasnika čekova da su isti ukradeni. 2592/95) . tj. 1350/96 od 26. Rev.03. godine) 336. Rev.02. Rev. Gzz. godine) 334.02. prava strane države sedišta tužioca. (Iz odluke Vrhovnog suda Srbije. nema uslova za primenu inostranog prava.11. (Vrhovni sud Srbije. Ako vlasnik zemljišta na kojem se nalazi izvor nije imao pravo da menja pravac toka izvorske vode u cilju navodnjavanja zemljišta. godine) 340. 4823/97 od 08. 5039/97 od 10.OBLIGACIONO PRAVO Ko drugome prouzrokuje štetu dužan je da je naknadi ukoliko ne dokaže da je šteta nastala bez njegove krivice. godine) 337. Ako je štetna radnja izvršena na teritoriji Jugoslavije a i šteta nastala na teritoriji Jugoslavije. (Vrhovni sud Srbije.1996. (Iz presude Okružnog suda u Sremskoj Mitrovici. Gž.

Rev.1991. 1063/88) . godine) 343.03.1993. onda je osnov njegove obaveze u naknadi štete a ne u dugu. Zdravstvena ustanova odgovara za štetne posledice operativnog lečenja. Ko izvrši otkop zemlje tako da njegova parcela postane znatno niža od parcele (odnosno dvorišta) suseda što predstavlja izvor opasnosti od koga preti znatnija šteta usled mogućeg odrona zemlje i rušenja zgrada suseda.178 - 349. (Vrhovni sud Srbije.1993. odgovara fudbalskom sudiji za štetu koju su prouzrokovali navijači na njegovom automobilu parkiranom ispred svlačionice. R. godine) 345. (Vrhovni sud Srbije. 346. radi čega tužilac ima pravo da se opredeli u pogledu mesne nadležnosti suda pozivom na odredbu člana 52. 4326/92. Rev. 348. 2714/92 od 08. inače. . (Okružni sud u Beogradu. koji je propustio da preduzme sve mere obezbeđenja prema pravilniku kluba. 5987/94) 342. ZPP-a. Rev. Rev. dužan je da taj izvor opasnosti otkloni izgradnjom potrebnog potpornog zida na svom zemljištu i o svom trošku. Vlasnik susedne parcele ima pravo da traži od suseda da ukloni objekat koji se nalazi na međi i koji je sklon padu i predstavlja izvor opasnosti od koga preti znatnija šteta.03.OBLIGACIONO PRAVO Neobjavljivanjem čitulje o sahrani propustom radnika tuženog lista supruga i sin pokojnika pretrpeli su nematerijalnu štetu. od 04. dok štetnik odgovara za naknadu celokupne štete. Rev. Mitrovici. 73/91 od 26. (Vrhovni sud Srbije. Rev. (Vrhovni sud Vojvodine. (Vrhovni sud Srbije. (Okružni sud u S. pošto se ugovor o prevozu lica smatra zaključenim tek kupovinom vozne karte. Kada je tuženi od strane kontrolora tužioca uhvaćen u pokušaju besplatnog prevoza u autobusu gradskog saobraćaja.04.domaćin. Gž. (Vrhovni sud Srbije. ako pacijentu nije predočila sve moguće posledice operativnog zahvata na koji je. godine) 344. 2707/91) Fudbalski klub . pristao. Elektroprivredna organizacija je odgovorna naknaditi štetu po osnovu objektivne odgovornosti kada ispod kablova dalekovoda pogine lice radeći i bez odobrenja nadležnog organa te organizacije. 1015/90) 347. Beograd. 13/92) Osiguravač po osnovu osiguranja od odgovornosti za štete pričinjene trećim licima upotrebom motornog vozila u saobraćaju odgovara ograničeno (limitirano) najviše do visine ugovorenog iznosa osiguranja.

povlači disciplinsku odgovornost. Rev. . Tužilac ima pravo na naknadu štete u smislu člana 156. pa je stoga osuđeni.OBLIGACIONO PRAVO Ko protivpravno oduzme i prisvoji tuđe devize dužan je. (Vrhovni sud Srbije. jer zakašnjenje kao i neuredan i nepropisan izgled. (Vrhovni sud Srbije. Gzs. Kao povreda vojne discipline i pravila službe smatra se naročito nemaran odnos prema poverenoj imovini. 355. Rev. dužan da naknadi štetu pričinjenu izvršenim krivičnim delom. 12. odnosno nasilnog uzimanja vojne opreme od strane vojnog lica. kao lice koje samostalno obavlja delatnost ličnim radom. 854/87) Tužiocu kao zemljoradniku. 354. za koje je osuđen. 1730/88) 350. 353. st. (Vrhovni sud Vojvodine. 356. Zakona o obligacionim odnosima. Rev. Rev. osuđujuća krivična presuda predstavlja apsolutan dokaz o građansko-pravnoj odgovornosti osuđenog lica. 10/86) Shodno čl. (Vrhovni sud Srbije. Visina ove štete utvrđuje se veštačenjem u postupku pred sudom. u skladu sa čl. Rev. 154. na zahtev oštećenog. kako bi ovi preduzeli zeštitne mere. Stoga se i radnja prisvajanja. stav 3. (Savezni sud. a prethodno nije obavestila pčelare na tom području da će vršiti prskanje. prisvajanje ili nanošenje štete vojnoj ili drugoj imovini. 259/86) Obaveza je vojnika da se u tačno utvrđeno vreme javi na zanimanje. ima smatrati povredom pravila vojne službe.179 - 351. 617/83) . a ne u obimu naknade koju bi dobio za ustupanje zemljišta u zakup. pa se nastupila štete takvom radnjom ima smatrati kao šteta nastala u vršenju vojne službe. (Vrhovni sud Srbije. odgovorna je za naknadu štete koju su pretrpeli pčelari. Zakona o parničnom postupku. Rev. 352. odgovara za štetu koju njegov radnik prouzrokuje trećim licima u radu ili u vezi sa radom osim ako se dokaže da je radnik u datim okolnostima postupio onako kako je trebalo. (Vrhovni sud Vojvodine. kome je obrađivanje zemlje i prodaja poljoprivrednih kultura jedini izvor prihoda. pripada pravo na naknadu štete u obimu pretrpljene štete. 491/87) Organizacija koja je izvršila prskanje pšenice preparatima otrovnim za pčele. Pri tome nema uticaja činjenica da je tužiočevo zemljište dobilo nižu klasu i da zbog toga plaća manji porez. da vrati isti iznos deviza ili isplati njihovu protivvrednost u dinarima po kursu važećem na dan isplate sa pripadajućom zateznom kamatom na devizna sredstva. 453/85) Tuženi. što podrazumeva da vojnik mora biti propisno obučen. Zakona o obligacionim odnosima koju je pretrpeo ili trpi na usevima na svom poljoprivrednom zemljištu usled hlada od susedne šume tuženog. 3. zbog nemogućnosti korišćenja poplavljene parcele ispuštanjem otpadne vode od strane tuženika.

što znači da svrha članstva u lovačkom društvu i nije u pribavljanju materijalne koristi. na ski-stazi (vlasništvo i posedništvo prvotuženog) prilikom rekreativnog skijanja. Time što je onemogućeno tužiocu da lovi divljač. 108/82) U skladu sa Zakonom o obligacionim odnosima.180 - . 1882/82) Ne može se uzeti da je član lovačkog društva pretrpeo štetu u vidu izgubljene dobiti zbog zabrane lova odlukom disciplinskog suda istog društva. pod uslovom da ono nije izazvano svojstvima oštećenog.03. O takvom zahtevu odlučuje sud u redovnom postupku. o izgubljenoj dobiti. zaštita. dakle. Pravo na naknadu štete. 88/81) Kad postoji umanjenje radne sposobnosti. godine oko 13 časova. ODGOVORNOST PO OSNOVU KRIVICE (Čl. Izmakla korist se manifestuje u nemogućnosti povećanja imovine oštećenika. po redovnom toku. Radi se u stvari. . ali s obzirom na posebne okolnosti. ne može se uzeti da je tužilac pretrpeo štetu da bi se moglo govoriti o naknadi iste. Rev. a tek potom lovljenje i korišćenje divljači. Zakona o obligacionim odnosima) 361. verovatni nastanak koristi s obzirom na redovan tok stvari. (Vrhovni sud Srbije. Iz obrazloženja: Prvostepni sud je utvrdio: Tužilac je povređen na skijanju dana 22. 158 – 163. 24/73) pod lovstvom se podrazumeva gajenje. slučajem ili radnjom trećeg lica. 98/81) 357. svako može zahtevati od drugoga da ukloni izvor opasnosti od koga preti značajnija štete. 360. što se utvrđuje na osnovu stvarne namere oštećenika da stiče korist svojim radom. Zakona o lovstvu SR Srbije ("Sl. višom silom. Rev. 359.OBLIGACIONO PRAVO Štetnik početne štete odgovara i za potonju štetu ako je ona nastala kao posledica zbivanja koje je. Gzz. šteta se može pojaviti i u obliku izmakle koristi. ne obuhvata one štete koje su rezultat uobičajenih opasnosti i rizika ove aktivnosti. br. Rev. ali takav zahtev tužioca bi bio neosnovan jer se postavlja zahtev o izgubljenoj dobiti iz lovstva. korist koju je oštećenik objektivno mogao realizovati da nije bilo štetne radnje. glasnik SRS". Tada je pretrpeo tešku telesnu povredu. sledilo prvobitnu štetu.2009. a takva dobit je krajnje neizvesna zbog čega nema ni mesta naknadi. (Vrhovni sud Srbije. Prema odredbi člana 1. (Vrhovni sud Srbije. 358. prouzrokovane na skijalištu. To je. ako se nastanak štete ne može sprečiti odgovarajućim merama. ustvari. (Vrhovni sud Srbije.

pa ne stoji odgovornost ni prvotuženog ni drugotuženog. Odmah je pozvana Gorska služba spašavanja. pod uslovom da je poštovao pravila utvrđena ovim zakonom i propise donete na osnovu ovog zakona. godine.OBLIGACIONO PRAVO tako što ga je drugi imenovani skijaš . Istog Zakona. nije pridržavao pravila. Prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo. koji prosečan skijaš pri potrebnoj pažnji mora ili može predvideti da će postojati na mestu staze koju koristi.181 - .03. od čijeg udarca je tužilac povređen. shodno članu 6. udario od pozadi u telo.08. Zaključak prvostepenog suda da navedeni ugovor ima pravnu prirodu ugovora o zakupu je pravilan. u smislu člana 158. istog Zakona je propisano da se na odgovornost za štetu prouzrokovanu na skijalištu primenjuju opšta pravila o odgovornosti za štetu. ne obuhvata odgovornost tuženog za naknadu štete prouzrokovane na skijalištu. godine) 362. skijama. docenta na katedri teorije i metodike skijanja Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja. Takođe nema krivice prvotuženog za nastalu štetu. Imajući u vidu ovako utvrđeno činjenično stanje.2011. zbog čega nisu ispunjeni uslovi za naknadu štete po osnovu objektivne odgovornosti. Zakona o obligacionim odnosima . a uobičajena opasnost i rizik skijanja. kod koga je prvotuženi osigurao delatnost za štetu koju je tužilac pretrpeo. a pravom na naknadu štete prouzrokovane na skijalištu ne obuhvataju se one štete koje su rezultat uobičajne opasnosti i rizika skijanja. a skijanje i inače spada u kategoriju aktivnosti sa povećanim rizikom. Odredbom člana 6.okolnosti pod kojima je tuženi povređen ne mogu se podvesti pod neuobičajenu ili neočekivanu opasnost pri skijanju. koji je naleteo na tužioca. Sud je utvrdio da se tužilac kao skijaš pravilno ponašao na stazi. to doprinosi stvaranju uslova za pojavu rizika sa negativnim ishodom. jer samo od drugog skijaša. Neizvršavanje usluge od strane javnih komunalnih preduzeća zakupac blagovremeno mora da reklamira direktno javnom komunalnom preduzeću kao korisnik prostora ili preko zakupodavca. prvostepeni sud je pravilno zaključio da je povređivanje tužioca rezultat uobičajnih opasnosti i rizika skijanja. Tužilac je . koja je nudila pomoć tužiocu da mu imobiliše rame. odredbe člana 3. s obzirom na okolnosti u kojima se obavlja skijanje.svedok. (Iz Presude Apelacionog suda u Kragujevcu. Međutim. Zakona o obligacionim odnosima. odskijao do ambulante. u pratnji ćerke. a tuženi je prihvatio obavezu da plaća naknadu za njegovo korišćenje. Gž. kao i troškove koji iz toga nastanu. utvrđeno je da se skijaš. na šta tuženi nije mogao da utiče. 1. ali je on to odbio i sam se. zavisi sa kojom pažnjom će se kretati i da li će poštovati pravila skijanja. onaj ko se skija iza skijaša dužan da vodi računa o skijašu ispred sebe. Iz obrazloženja: Parnične stranke su u konkretnom slučaju bile u ugovornom odnosu po osnovu Ugovora o korišćenju poslovno-skladišnog prostora i pružanju drugih usluga od 15. tačka 11. jer sudari čine deo rizika na skijanju i spadaju u uobičajne rizike. kojima je propisano da je uobičajena opasnost i rizik skijanja opasnost tj. Tužilac je predao tuženom u posed prostor koji je predmet Ugovora. pa je tužilac od njegovog udara pao na stazu glavom i osetio jak bol u predelu desnog ramena.2007. Zakona o javnim skijalištima. Zakona o javnim skijalištima. gde mu je ukazana pomoć. 441/11(1) od 15. a od udarca u leđa je izgubio disanje. na zakonom propisan način. st. po svim pravilima. u smislu člana 173. Iz nalaza navedenog veštaka. jer su njime predviđeni svi bitni elementi ugovora o zakupu propisani članom 567. rizik. da nije preduzeo iznenadno skretanje na stazi i da je.

Zakona o parničnom postupku. 277. Tuženi je neizvršavanje usluge od strane javnih komunalnih preduzeća. 567. . kada je dosudio tužiocu kamatu od podnošenja zahteva. godine) 363.182 - . obaveza isporuke struje i vode je obaveza javnih komunalnih preduzeća. 1. a ne ovde tužioca. 2. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je izvedenim dokazima utvrdio da je tužilac kod tuženog registrovan. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. Veštačenjem po veštaku medicinske struke utvrđeno je da se tužilac povredio prilikom treninga trčeći za loptom bez ikakvog kontakta sa drugim igračima. 324. U konkretnom slučaju je ugovoreno da tuženi pored troškova za korišćenje prostora (zakupnine) snosi i troškove koji nastanu korišćenjem prostora. prvostepeni sud je pravilno zaključio uz primenu pravila o teretu dokazivanja na osnovu čl. 220. st.. 262. pristao je na rizik štetne posledice pa je njegov tužbeni zahtev za naknadu štete neosnovan. nezgodno je stao i obnovio raniju povredu noge. Žalbeni navodi tuženog (da je prvostepeni sud pogrešno odlučio o zahtevu za isplatu zatezne kamate) su neosnovani. Sportska igra. O spornoj činjenici da li je tuženi platio dug po osnovu zakupa i troškova zakupa. bez kontakta sa drugim igračima. st. Zakona o obligacionim odnosima zaključivši da postoji pristanak tužioca. bio je član tuženog. Tuženi do zaključenja glavne rasprave nije dostavio dokaz da je dug izmirio. odnosno trening se odvijao po pravilima sporta i nije bilo grubog kršenja pravila sportske igre.2010. nalazeći da tuženi nije odgovoran za štetu koju je tužilac pretrpeo zbog povređivanja. Zakona o obligacionim odnosima. st. s obzirom da tuženi do zaključenja glavne rasprave nije dostavio dokaz da je dug platio niti da je obaveza prestala na neki drugi Zakonom propisan način. st. Zbog toga je prvostepeni sud pravilno primenio odredbu člana 163. 2.. st. niti namere drugih igrača da se tužilac povredi. Prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev i obavezao tuženog na isplatu utuženog iznosa i to uz pravilnu primenu materijalnog prava i to odredbi čl.OBLIGACIONO PRAVO fakturisao zakupninu i troškove zakupa i iste fakture dostavio. Takože su neosnovani žalbeni navodi tuženog da tužilac nije izvršio uslugu isporuke struje i vode. 1. a nije dokazao da je to učinio. 1. Pravno ceneći utvrđeno činjenično stanje. Oštećeni . 1.. Pravilnika o statusu igrača. 277. st. niti je imao zaključen ugovor sa tuženim.12. Tužilac je bio registrovan kao igrač mlađih kategorija kod tuženog. kao oštećenog na mogući rizik štetne posledice. prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo kada je tužbeni zahtev tužioca odbio. 1. nije bio u radnom odnosu kod tuženog. blagovremeno mogao da reklamira.. ali nije imao svojstvo profesionalnog fudbalera. Zakona o obligacionim odnosima. i 278. 5412/10 (2) od 09. Trening se odvijao u svemu u skladu sa pravilima igre.registrovani igrač amater i član sportskog kluba bez svojstva profesionalnog sportiste . tako da je tužilac imao svojstvo igrača-amatera. i člana 278. Pž. i 223. Prvostepeni sud je odluku o zahtevu za isplatu zatezne kamate doneo uz pravilnu primenu člana 324. direktno ili preko tužioca. na šta je on pristao i preuzeo rizik štetnih posledica baveći se sportskim aktivnostima. Međutim. a da nije zaključen pismeni ugovor između tužioca kao igrača i tuženog kao kluba u smislu člana 7. a tužiocu kao sportisti je bilo poznato da kao učesnik igre i treninga stvara opasnost za svoj fizički integritet. st.koji pretrpi telesnu povredu na treningu na igralištu tuženika.

Z. to je po pravilnoj primeni materijalnog prava i to odredbi član 160. usled čega je pretrpeo štetu od 29.00 dinara. 165. naneti materijalnu štetu drugome. u uzročnoj vezi sa propuštanjem dužnog vaspitanja od strane P. godine) 365. uprkos upozorenju poslenika. godine) 364. kao roditelja. može tom prilikom. Iz obrazloženja: Tuženi P. uprkos tome. pravilan je i zaključak prvostepenog suda da nema odgovornosti tuženog ni po principu objektivne odgovornosti. jer se članstvom u klubu stvaraju uzajamna prava i obaveze kluba i igrača). Ali. ali zajedno sa maloletnim S. kao štetnik i tuženi P.OBLIGACIONO PRAVO Cenjeni su navodi iz žalbe tužioca. stav 2.580. U žalbi se ponavljaju navodi izneti u toku prvostepenog postupka (da se u konkretnom slučaju radi o sportskoj povredi.183 - . Oni su uginuli zbog većeg učešća kukuruza u koncentratu. pa su žalbeni navodi tužioca u tom pogledu neosnovani. insistira da se smeša koncentrata pripremi drugačije od uobičajene srazmere komponenata.2004. u vreme nastanka štete star 10 godina.2008. da se ona upodobljava sa povredama radnika u radnom odnosu. br. Ako naručilac. propusta u vaspitanju postoji uzročna veza. Tuženi osporava obavezu. Ostao je dužan još 12.00 dinara zbog uginuća pilića. i 166. ukoliko između tog dela i dužnog vaspitanja.07. čija je visina prvostepenom postupku pravilno utvrđena. Gž. prihvata rizik eventualne štete. tj. 1393/08 od 18. Koncentrat mu je isporučen a on je cenu delimično isplatio. navodeći da koncentrat nije imao odgovarajući kvalitet. Z. kao njegov roditelj solidarno naknade tužiocu štetu koja je navedenom prilikom nastala. Prouzrokovanje štete od strane maloletnog lica povlači solidarnu odgovornost tog lica i roditelja. a kako je ponašanje maloletnog S. 869/04 od 29. pa od proizvođača ne može ostvariti naknadu. koji je inače pravilno. stajala odgovornost tuženih za naknadu štete. (Iz Presude Okružnog suda u Užicu. tužilac nije odgovoran za nastalu šte.020. jer je maloletni S. da se tužilac povredio na fudbalskom terenu tuženog i da je bio igrač tuženog i da je neosnovan zaključak prvostepenog suda da nije postojao nikakav dogovor u vezi naknade štete i da nisu postojale nikakve obaveze između tuženog i tužioca. ZOO-a odgovornost tuženih za naknadu štete solidarna. Prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo kada je odlučio da tuženi maloletni S. Gž. (Iz presude Okružnog suda u Valjevu. st. je u odgovoru na tužbu na ročištu za glavnu raspravu priznao da je i njegov maloletni sin s kamenicom pogodio prednji vetrobran na tužiočevom vozilu. bio sposoban za rasuđivanje pošto je znao da potežući se kamenicama na maloletnog S. koliko je obavezan da plati pravnosnažnom presudom u ovoj parnici. pa bi i nezavisno od utvrđenja prvostepenog suda. 4. i onako kako je izneo tuženi P. pa Okružni sud nalazi da su neosnovani i da se navodima u žalbi ne dovodi u sumnju pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja.06. što je utvrđeno veštačenjem. Iz obrazloženja: Tuženi je od tužioca naručio određenu količinu koncentrata za piliće. Osim toga.

M.12. Pošto je tužilac. s obzirom da je K. ako je nastupila njena obaveza prema uslovima ugovora o osiguranju od auto odgovornosti. stav 3. Prema članu 385. Iz obrazloženja: U provedenom postupku je utvrđeno da je tuženi dana 10. Otuda ni tuženi koji je zahtevao pripremanje koncentrata sa većim učešćem kukuruza. osiguravač stiče pravo da od štetnika zahteva isplatu iznosa isplaćene naknade. u smislu člana 163. Po oceni Vrhovnog suda.OBLIGACIONO PRAVO tu.2003.01. Isplatom naknade iz osiguranja svom osiguraniku. pa je pristao da ona nastupi. osiguravač stiče pravo da od štetnika koji je građansko-pravno odgovoran u smislu člana 159. godine. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. revizija se ne može izjaviti zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.” i bilo je osigurano kod tužioca. uprkos upozorenju tuženog.1987. na moguće posledice.00 dinara. Tuženi je oglašen krivim za krivično – delo teško delo protiv bezbednosti ljudi i imovine u saobraćaju i osuđen na kaznu zatvora. godine u krugu RO “D. Vozilo kojim je upravljao tuženi bilo je vlasništvo RO “D. Zakona o parničnom postupku. zahteva isplatu iznosa isplaćene naknade. osiguravač ima pravo regresa prema vozaču motornog vozila osiguranog od odgovornosti prema trećim licima. Zakona o osiguranju imovine i lica (“Sl. ZOO. Stoga su bez značaja navodi revidenta kojima se osporava autentičnost upozorenja u vezi sa učešćem kukuruza u pripremanju koncentrata. broj 30/96). stav 2..” prouzrokovao štetni događaj vozeći teretno vozilo pod dejstvom alkohola sa 1. na koga je naleteo usled zadobijene telesne povrede preminuo.1997. ne može od njega zahtevati naknadu štete prouzrokovane tom radnjom. su protiv tužioca kao osiguravača vodili parnični postupak radi naknade štete i u tom postupku je utvrđeno da je tuženi doprineo nastanku štetnog događaja sa 80% a sada pokojni K. Tužilac je kao osiguravač oštećenima isplatio iznos od 77. ko na svoju štetu dozvoli drugome preduzimanje neke radnje.. pri čemu je. insistirao da se smeša koncentrata pripremi drugačije od uobičajene srazmere komponenata. prihvatio je rizik štete. 20%.184 - . još i upozorio. Na osnovu iznetog. stupa u njegovo pravo prema licu odgovornom za štetu za iznos isplaćene naknade. može se zaključiti da je tuženi prihvatio rizik štete. M. Srodnici pokojnog K. a bio je svestan da usled takvog ponašanja može nastati šteta. napomenom na računu. Ovo je i u slučaju kada je štetnik u trenutku prouzrokovanja štete bio radnik osiguranika i postupao namerno (eventualna namera). jer je takav koncentrat pripremio na izričit zahtev tuženog.. stav 2. Eventualna namera ima isto dejstvo kao i direktna namera. u smislu navedenih zakonskih odredbi proizilazi da isplatom naknade iz osiguranja svom osiguraniku. stav 1. Po toj odredbi.30 promila alkohola u krvi.11. godine) 366. dana 26. list SRJ”. U obaveznom osiguranju kod odgovornosti za štete prouzrokovane upotrebom motornih vozila osiguravač koji je naknadio štetu oštećenom licu u smislu odredbe člana 87. Rev. M. kamatu i troškove. 5310/02 od 16. time što je sebe doveo u alkoholisano stanje i zbog takvog stanja prouzrokovao štetu. ne može od tužioca zahtevati naknadu štete zbog uginuća pilića koji su takvim koncentratom hranjeni. pa ne može ostvariti naknadu.. Zakona o obligacionim odnosima. koji je prouzrokovao štetu upravljajući motornim vozilom pod dejstvom alkohola. pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su tužbeni zahtev tužioca usvojili. . Prema uslovima osiguranja motornih vozila i odgovornosti tužioca.614. Na tako utvrđeno činjenično stanje.

Iz obrazloženja: Presudom Opštinskog suda u I.. naneta verbalna uvreda od strane tužioca u konkretnom događaju ima se ceniti kao doprinos tužioca nastanku štetnog događaja i nastanku štete.2003. godine) 367. br. P. a žalba tuženog je odbijena kao neosnovana. tuženik je pesnicom udario tužioca u predeo lica. u konkretnom slučaju. godine. Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja. a pošto je tužilac kao osiguravač trećem oštećenom licu isplatio štetu iz štetnog događaja. godine potvrdio presudu Opštinskog suda u I.2002. usled čega je tužilac pao na putu i time zadobio lake telesne povrede. usled čega ima i pravo na srazmeran deo naknade štete u smislu člana 192.. Naneta verbalna uvreda od strane tužioca ima se ceniti kao doprinos tužioca nastanku štetnog događaja i nastanku štete. ZOO. Usled zadobijenih povreda tužilac je trpeo fizičke bolove. ______ od 11. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije u Beogradu.09. bez obzira da li je takva vožnja u uzročnoj vezi sa nastalom posledicom. usled čega nema postupanja od strane tuženika u nužnoj odbrani u smislu člana 161. Protiv navedene presude žalbu je izjavio blagovremeno tuženik.10. od 16.09. tužilac doprineo nastanku štetnog događaja sa 20%. to u smislu navedenih zakonskih odredbi tužilac ima pravo regresa prema tuženom do visine isplaćene štete. U obrazloženju presude je navedeno da je dokazima utvrđeno da nakon što mu je tužilac prethodno naneo verbalnu uvredu. na ime troškova vađenja lekarskog uverenja novčane iznose bliže opredeljene u izreci kao i parnične troškove. na ime materijalne štete zbog izgubljene zarade.2001..12.10.2001. Gž. P. stav 1. _____od 16.. a sve navedene razloge date u obrazloženju prvostepene presude prihvata i drugostepeni sud. Iz navedenih razloga. (Iz presude Okružnog suda u Užicu. Nužna odbrana isključuje odgovornost za štetu. br. ne može primeniti i Institut nužne odbrane primenom člana 161. . te da nije utvrđena uzročna veza alkohola nastanku štetnog događaja. Prethodno naneta verbalna uvreda ne može se smatrati protiv pravnim napadom tuženika. je svojom presudom Gž. ZOO. sud je pravilno našao da je zbog prethodno nanete verbalne uvrede tuženiku. ZOO. bio je privremeno nesposoban za rad na poljoprivrednom imanju i time je trpeo štetu. neosnovano je isticanje u reviziji tuženog da za štetu koja se dogodila u krugu preduzeća ne odgovara on kao radnik lično... 2142/2002. a ne kao protiv pravni napad na tuženog. Zbog zadobijenih povreda i preduzetog lečenja. godine obavezan je tuženik da plati tužiocu na ime naknade nematerijalne štete usled pretrpljenih fizičkih bolova._______ od 11. U obrazloženju drugostepene presude je navedeno da je prvostepeni sud pravilno utvrdio činjenično stanje. godine) 368. 3685/03 od 24. Posebno je pravilna odluka prvostepenog suda da se.OBLIGACIONO PRAVO Tuženi je u alkoholisanom stanju prouzrokovao štetu. a ne kao protiv pravni napad na tuženog. Okružni sud u U. pravilno primenio materijalno pravo. Rev. Naprotiv.185 - . br.2002. već njegovo preduzeće.

budući da je tužioca samo odgurnuo.OBLIGACIONO PRAVO Iz obrazloženja: Nižestepeni sudovi su nesumnjivo utvrdili da je tuženi prouzrokovao štetu u nužnoj odbrani. U njegovoj radnji nema prekoračenja.186 - 371. 1736/2002 od 17. godine potvrdio presudu Opštinskog suda u I.10.05. Protiv navedene presude tuženik je blagovremeno izjavio žalbu. godine) 370. 1797/02 od 09.05. nije birao.. Ukoliko se postupak protiv tuženika završi osuđujućom krivičnom presudom on je dužan nadoknaditi prourokovanu štetu u visini koja je utvrđena presudom. a na štetu tužioca.07. jer je uzvraćanje bilo adekvatno. 4710/99 od 27. KZ Srbije.. kao napadnuti.krivično delo i krivična odgovornost okrivljenog. (Vrhovni sud Srbije. braneći se od istovremenog protivpravnog napada tužioca. ZOO tužbeni zahtev i usvojen sa pripadajućom zateznom kamatom. je svojom presudom Gž.10.530. godine pa do isplate. stav 1. Rev.530. pa je time pribavio protiv pravnu imovinsku korist za sebe u prethodno pomenutom iznosu. 3584/98 od 14.2002..2002. ______ od 2. Okružni sud u U. K.00 dinara i dostavio poruxbenicu sa izjavom da je poručena roba za dalju prodaju i time naveo oštećenog da na štetu svoje imovine isporuči robu koja nije plaćena.2002. P.1999.. Osnov odgovornosti tuženog za štetu pričinjenu tužiocu je u navedenoj pravnosnažnoj osuđujućoj krivičnoj presudi iz koje proizilazi visina štete. Maloletnik sa navršenih četrnaest godina odgovara prema opštim pravilima o odgovornosti za štetu. (Iz presude Okružnog suda u Užicu. ______od 17. ______ od 28. . to je saglasno članu 158. na isto pravilno primenio materijalno pravo. Rev... (Vrhovni sud Srbije. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. godine) . kao i troškove parničnog postupka. godine a žalba tuženika je odbijena kao neosnovana. Gž.2002. P. Iz obrazloženja: Presudom Opštinskog suda u I.05. U obrazloženju presude je navedeno da je pravnosnažnom presudom Opštinskog suda u I. pa se u svemu prihvataju razlozi dati u obrazloženju prvostepene presude.6.2002. godine.07. koji ga je udario u predelu lica.tužioca robu u vrednosti 4. pa kako je sud u parnici vezan u smislu člana 12. Rev.1999.10.1996. godine) 369. Isti je lažnim prikazivanjem činjenica da će isporučenu robu uredno platiti poručio telefonskim putem od oštećenog .00 dinara sa zateznom kamatom od 6.. _______od 28. stvar je ambijenta koga tuženi. godine) Krivica za prouzrokovanu štetu postoji kada je štetnik prouzrokovao štetu namerno ili krajnjom nepažnjom.2001. ZPP za utvrđenja krivičnog suda . godine tuženik oglašen krivim da je izvršio krivično delo prevare iz člana 171. U obrazloženju drugostepene presude je navedeno da je prvostepeni sud pravilno utvrdio činjenično stanje. usvojen je tužbeni zahtev tužioca i obavezan je tuženik da plati tužiocu na ime duga 4.. a okolnost da je on pritom pao na žičanu ogradu i zadobio lake telesne povrede.

1043/90) Advokat.187 - 373. Rev. uprkos upozorenju od strane poslanika da ovakav način popravke nosi rizik od požara. Gž. čijim posredstvom je stranka zaključila nedozvoljeni pravni posao. uz zadržavanje oštećenog kaputa. 379. Zakona o obligacionim odnosima. (Vrhovni sud u Subotici. Rev. Rev. 377. 374. (Vrhovni sud Vojvodine. dužan je na zahtev vlasnika da naknadi štetu u visini cene novog kaputa uz odbitak amortizacije. 5637/94) 372.823/87) Kada je učesniku sportske igre-takmičaru pričinjena šteta u sportskom takmičenju ili u vezi sa tim takmičenjem. Rev. 375. 940/87) Postoji odgovornost za štetu vlasnika nekretnine ako nastali požar na njegovoj nekretnini prouzrokuje štetu vlasniku susedne nekretnine. Rev. (Vrhovni sud Srbije. (Vrhovni sud Vojvodine. Rev. Gž. 378. trećeg lica ili oštećenog. 653/90) Lice koje ispod ili u neposrednoj blizini elektroenergetskih objekata zasadi drveće nema pravo na naknadu štete u slučaju njihovog uklanjanja. (Vrhovni sud Vojvodine. već se odgovarajućim dokazima u parničnom postupku mogu utvrđivati okolnosti pod kojima je šteta nastala i stepen krivice štetnika. dužan je da stranci naknadi svu štetu koja je iz takvog ugovora za stranku proistekla. a ne po principu objektivne odgovornosti. na način kako je to izričito zahtevao vlasnik. Od ove odgovornosti po osnovu pretpostavljene krivice se može osloboditi samo ako dokaže da je šteta nastala neotklonjivim dejstvom više sile. . odgovornost sportskog kluba (organizatora sportske igre) za štetu pričinjenu takmičaru procenjuje se po principu krivice. (Okružni sud u Beogradu. Poslenik ne odgovara za štetu nastalu usled požara prilikom popravke vozila. 376. (Vrhovni sud Srbije. ako se štetni postupci deteta mogu pripisati opštem zanemarivanju opšteg nadzora i staranja roditelja o detetu.OBLIGACIONO PRAVO Otac maloletnog deteta je sa majkom deteta građansko-pravno solidarno odgovoran za štetu koje dete prouzrokuje za vreme dok je bilo pod nadzorom majke. 1281/85) Oslobođenje od optužbe za krivično delo ne oslobađa štetnika od građevinsko-pravne odgovornosti za naknadu štete u smislu člana 158. 2099/85) . (Vrhovni sud Srbije. 295/89) Vlasnik hemijske čistionice koji je nestručnim čišćenjem znatno oštetio kaput tako da se ne može vratiti u prvobitno stanje.

Rev. izvođač radova iz ugovora o delu dužan je da naknadi svu nastalu štetu vlasniku motornog vozila. može se zaključiti da je tuženi prihvatio rizik štete. ne može od njega zahtevati naknadu štete prouzrokovane tom radnjom. Pošto je tužilac.01. u smislu člana 163. Rev. jer je takav koncentrat pripremio na izričit zahtev tuženog. Po toj odredbi. usled čega je pretrpeo štetu od 29. Oni su uginuli zbog većeg učešća kukuruza u koncentratu. navodeći da koncentrat nije imao odgovarajući kvalitet. Rev. napomenom na računu.OBLIGACIONO PRAVO Ko u slučaju dozvoljene samopomoći prouzrokuje štetu licu koje je izazvalo potrebnu samopomoć. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima. tužilac nije odgovoran za nastalu štetu. Zakona o obligacionim odnosima) 382. insistirao da se smeša koncentrata pripremi drugačije od uobičajene srazmere komponenata. na moguće posledice. PRISTANAK OŠTEĆENIKA (Član 163. Ostao je dužan još 12. Prema članu 385. uprkos upozorenju tuženog. pa od proizvođača ne može ostvariti naknadu. ako nije postupao po pravilima struke i ako nije preduzeo sve potrebne mere obezbeđenja da ne dođe do požara i uništenja vozila. koliko je obavezan da plati pravnosnažnom presudom u ovoj parnici. godine) .00 dinara. prihvatio je rizik štete.580. još i upozorio. pri čemu je. što je utvrđeno veštačenjem. ne može od tužioca zahtevati naknadu štete zbog uginuća pilića koji su takvim koncentratom hranjeni. 5310/02 od 16. insistira da se smeša koncentrata pripremi drugačije od uobičajene srazmere komponenata. pa ne može ostvariti naknadu. Tuženi osporava obavezu. nije dužan štetu da naknadi. stav 3. Ali. uprkos upozorenju poslenika. Ako vozilo koje se nalazilo na popravci bude uništeno usled požara u radionici.020. ko na svoju štetu dozvoli drugome preduzimanje neke radnje. Stoga su bez značaja navodi revidenta kojima se osporava autentičnost upozorenja u vezi sa učešćem kukuruza u pripremanju koncentrata.00 dinara zbog uginuća pilića. (Vrhovni sud Srbije. prihvata rizik eventualne štete. Koncentrat mu je isporučen a on je cenu delimično isplatio. Iz obrazloženja: Tuženi je od tužioca naručio određenu količinu koncentrata za piliće.2003.188 - . revizija se ne može izjaviti zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja. Na osnovu iznetog. 2123/84) 380. Ako naručilac. uprkos tome. (Vrhovni sud Srbije. Otuda ni tuženi koji je zahtevao pripremanje koncentrata sa većim učešćem kukuruza. Zakona o parničnom postupku. 263/84) 381. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije.

ODGOVORNOST ZA DRUGOG (Čl.P.do dana 29.01. prema kome se ne . Za štetu koju drugom prouzrokuje maloletno dete do navršene sedme godine života odgovaraju roditelji po osnovu građanskopravne odgovornosti za drugog. 376.K.podneo tužbu 14. 1531/94 od 20. Šteta je nastala radnjama maloletnog deteta. godine. Zakona o obligacionim odnosima.P. Tužilac je saznanje za štetu i učinioca imao 30.D. Iz ovih okolnosti nižestepeni sudovi su pravilno odlučili pri istaknutom prigovoru zastarelosti potraživanja da je potraživanje naknade prouzrokovane štete zastarelo u smislu čl. a zastarelost je počela teći prvog dana posle dana kada je poverilac imao pravo da zahteva ispunjenje obaveze (ako zakonom za pojedine slučajeve nije drugačije propisano). Došlo je do oštećenja tužiočevih pomoćnih objekata a izgorelo je 500 bala slame i 50-60 snopova kukuruzovine.2001. 164 – 169.K. je 30. godine. Potom se vatra proširila i u dvorište tužioca. a zatim i slame i deteline koja se nalazila iznad šupe i štale tuženog K. J. a tužbu kojom zahteva naknadu podneo je 14. godine. ovog člana propisano je da potraživanje naknade prouzrokovane štete zastareva za tri godine od saznanja oštećenika za štetu i za lice koje je štetu učinilo. Iz obrazloženja: Na sledećem činjeničnom stanju zasnovana je odluka o tužbenom zahtevu: maloletni J.D.09. prvog komšije tuženog K. i A. u dvorištu tuženog P. Tužilac je tada pokrenuo vanparnični postupak radi poravnanja. pa je nastupom zastarelosti prestalo pravo na zahtev za ispunjenje obaveze.nakon toga .1997. sin tuženih M. U odnosu na njih se ne primenjuje vreme određeno za zastarelost krivičnog gonjenja. koji nije uspeo. starog četiri i po godine.. godine. Stavom 1.1997. ne može ostvariti pravo na naknadu štete za izostalu kamatu koju bi ostvario kod druge banke da je novac poverio njoj. godine) 383. vlasništvo S.01. da bi .09. Ovo zbog toga što samo zahtev za naknadu štete prema odgovornom licu zastareva u smislu navedene odredbe tj. izazavao požar neopaženo došavši u dvorište tuženog P.05.1997. Zakona o obligacionim odnosima. kada istekne vreme određeno za zastarelost krivičnog gonjenja.189 - . Drugostepeni sud je pravilno zaključio da se na tužiočevo potraživanje naknade prouzrokovane štete ne može primeniti vreme određeno za zastarelost krivičnog gonjenja iz odredbe čl.2002. Na tavanici iznad šupe se igrao tako što je palio šibice i iste bacao u susedno dvorište. Od dana kada je tužilac imao pravo da zahteva ispunjenje obaveze istekao je i poslednji dan zakonom određenog vremena od tri godine .09. 377. godine imao saznanja i za štetu i za lice koje je štetu učinilo. godine. (Vrhovni sud Srbije.2002..1994.04. Tako je došlo do paljenja lako zapaljivog materijala. Zakona o obligacionim odnosima) 384. Tužilac je nakon izbijanja požara 30. star četiri i po godine.. Rev.OBLIGACIONO PRAVO Deponent koji nije tražio povlačenje novčanog iznosa iz depozita banke. kojoj je novac poverio na štednju.

OBLIGACIONO PRAVO mogu primeniti krivične sankcije. da li je prvotuženi znao da njegov sin – drugotuženi ima pristup vatrenom oružju i da zna da istim rukuje. ako se štetni postupci drugotuženog mogu pripisati opštem zanemarivanju dužnog nadzora i staranje koji obuhvata i pristup vatrenom oružju. D. ZOO predvića da ako pored roditelja odgovara za štetu i dete.. Rev. stav 1. na ulici gde je bilo više lica. da li je preduzeo sve što je trebalo da spreči mogućnost da njegov maloletni sin dođe u posed oružja. Međutim. Pretpostavlja se krivica roditelja za svu štetu koju prouzrokuje njihovo maloletno dete osim u slučaju ako roditelji dokažu da je šteta nastala bez njihove krivice. stav 2. Iz prethodnih odredbi proizilazi da su roditelji maloletnog deteta uzrasta preko sedam godina odgovorni za štetu koju njihovo maloletno dete prouzrokuje drugima. po shvatanju ovoga suda u smislu odredbi člana 165. i A. tačka 14. sudovi u konkretnom slučaju nisu ispitivali kako se vatreno oružje kojim je pucao drugotuženi našlo ispod sedišta putničkog vozila u kome se i on nalazio.02. Prema stavu 4. Takođe. i to isključivo prema odredbama Zakona o obligacionim odnosima a u smislu građanskopravne odgovornosti za drugog. koji je u vreme nastanka štet bio maloletan (imao je punih 17 godina). Stav 2. br. kome je to oružje pripadalo. tuženi M. prouzrokovao ispaljivanjem jednog projektila iz prethodno repetiranog vatrenog oružja. godine) . Međutim. ZOO roditelji odgovaraju za štetu koju prouzrokuje drugom njihovo dete do navršene sedme godine.12. istog člana propisuje da se oni oslobađaju odgovornosti ako postoje razlozi za isključenje odgovornosti prema pravilima o odgovornosti bez obzira na krivicu. Rev. istog člana roditelji odgovaraju za štetu koju prouzrokuje drugom njihovo maloletno dete koje je navršilo sedam godina. njegov maloletni sin u vreme nastanka štete prouzrokovao tužiocima. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. kao oca u odnosu na drugotuženog. stav 1. prema članu 165. pa je na taj način učinjena i bitna povreda odredbe člana 354. usled čega je prouzrokovana smrt sada pokojnog srodnika tužilaca. Naime. osim ako dokažu da je šteta nastala bez njihove krivice. 2244/2005 od 15. ZOO građansko pravno solidarno odgovoran za štetu koju je drugotuženi. 1652/01 od 13. i ako jeste. neosnovan je tužbeni zahtev i u odnosu na tužene. roditelje maloletnog J. i da li je znao da se to oružje nalazi u putničkom vozilu. (ranije tačka 13) ZPP. kao i rukovanje i upotrebu tog oružja od strane drugotuženog. samo ako bi dokazali da je šteta nastala bez njihove krivice. godine) 385. Prvotuženi je. Imajući u vidu prigovor zastarelosti potraživanja koji su istakli ovi tuženi i datim razlozima i utvrđenim činjenicama. kao i da se ova krivica roditelja pretpostavlja. u odnosu na prvotuženog.2002.2005. Za učinjenu štetu tužiocu odgovorni su roditelji ovog deteta. bez obzira na svoju krivicu. Iz obrazloženja: Prema odlukama nižestepenih sudova i prvotuženi je solidarno odgovoran sa drugotuženim za naknadu nematerijalne štete pričinjene tužiocima koju je u vreme nastanka štete njegov tada maloletni sin (drugotuženi). a bili bi oslobođeni odgovornosti.190 - . sudovi su zbog pogrešne primene materijalnog prava propustili da utvrde bitne činjenice za donošenje pravilne odluke. i stav 4. u pravnosnažno okončanom postupku nije ispitivano.D. kao opšte opasnog sredstva. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. Član 166. a samim tim nije utvrđeno da li se šteta može pripisati opštem zanemarivanju dužnog nadzora i staranja od strane prvotuženog. njihova je odgovornost solidarna. jer pobijana presuda zbog toga ima nedostatke zbog kojih se ne može ispitati.

godine) 390.11.1998. stav 4.472/98 od 19. Za štetu koju prouzrokuje lice koje usled duševne bolesti ili zaostalog umnog razvoja ili kojih drugih razloga nije sposobno za rasuđivanje. (Vrhovni sud Srbije. godine) 386. Rev. (Savezni sud. stav 2. Gž. Gž. Za odgovornost roditelja da po osnovu pravičnosti naknade štetu koju je prouzrokovalo njihovo maloletno dete sposobno za rasuđivanje. što znači da se te odgovornosti mogu osloboditi samo ako dokažu da je šteta nastala bez njihove krivice .1998.05. Zakona o obligacionim odnosima i ako nema osnova u odredbi člana 165. (Iz presude Okružnog suda u Zrenjaninu. Rev. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu.OBLIGACIONO PRAVO Roditelji odgovaraju za štetu koju prouzrokuje drugom njihovo maloletno dete.05. osim ako dokažu da je šteta nastala bez njihove krivice.1999. koje je navršilo sedam godina. br.1402/96 od 20. ako se štetni postupci deteta mogu pripisati opštem zanemarivanju dužnog nadzora i staranja roditelja o detetu. godine) 388.12. ili odluke nadležnog organa. istog Zakona za odgovornost roditelja za naknadu štete koju je prouzrokovalo njihovo maloletno dete. godine) 387. odgovara onoj koji je na osnovu zakona. (Vrhovni sud Srbije. uvek je odlučno i materijalno stanje roditelja i oštećenika. Roditelji odgovaraju za štetu koju je pričinilo njihovo malodobno dete sa navršenih 14 godina života po principu pretpostavljene krivice. Materijalno stanje maloletnog štetnika i njegovi uslovi da sam naknadi štetu otklanja odgovornost roditelja samo ako je on u stanju da štetu naknadi u razumnom roku. (Iz presude Okružnog suda u Zrenjaninu. Gzs. dužan da vodi nadzor nad tim licem. 593/99 od 25. osim ako dokažu da je šteta nastala bez njihove krivice. stav 4. pored drugih okolnosti koje upućuju na pravičnost takvog zahteva oštećenika.1994. (Vrhovni sud Srbije. 5637/94 od 21. Roditelji odgovaraju za štetu koju prouzrokuje drugom njihovo maloletno dete koje je navršilo sedam godina. godine) 389. 661/00 od 16. 3/85) . Gž.1998. ili ugovora.06. Rev.172/96 od 21. Zakona o obligacionim odnosima. .01.član 165. Kada razlozi pravičnosti to nalažu sud može obavezati roditelja maloletnog štetnika da oštećeniku naknadi štetu u skladu sa odredbom člana 169.2000. godine) 391.191 - 392. Otac maloletnog deteta je sa majkom deteta građansko pravno solidarno odgovoran za štetu koju dete prouzrokuje za vreme dok je bilo pod nadzorom majke.

a tuženi je obvezan da tužilju vrati na rad. ODGOVORNOST PREDUZEĆA I DRUGIH PRAVNIH LICA PREMA TREĆEM (Čl. a bili bi oslobođeni odgovornosti samo ako bi dokazali da je šteta nastala bez njihove krivice. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju. a tuženi joj je rešenjem od 8. tužilac star 8 godina. Istom presudom usvojen je i tužbeni zahtev tužilje da se obveže tuženi da tužilji na ime naknade štete zbog izgubljene zarade za period avgust 2005. 170 – 172. 394. (Vrhovni sud Srbije. godine otkazao ugovor o radu zbog prestanka potrebe za njenim radom. pa je odgovorna za štetu do koje je došlo u toku trajanja smene u kojoj se nalazio mal. Po oceni Apelacionog suda. jeste naknada štete u vidu izgubljene zarade tužilje za period od 1. Zastarelost potraživanja naknade štete u vidu izgubljene zarade usled nezakonitog prestanka radnog odnosa počinje teći od dana pravnosnažnosti presude kojom je poništeno rešenje o prestanku radnog odnosa. tužilja je bila u radnom odnosu na neodređeno vreme kod tuženog. godine (ova presuda je postala pravnosnažna 18. 301/82) Roditelji maloletnog lica. koje je navršilo 7 godina života. godine. godine. novembra 2009. tužioca od roditelja radi letovanja na moru. suprotno navodima žalbe. oktobra 2009. obavezala se da vodi nadzor o njegovom ponašanju kao i brigu o njegovom zdravlju. novembra 2008.februar 2006. godine . godine do 18.192 - . Rev. godine) usvojen je tužbeni zahtev tužilje i poništeno rešenje kojim joj je tuženi otkazao ugovor o radu. odgovaraju za štetu koju maloletno lice prouzrokuje drugima. Predmet tužbenog zahteva u ovom sporu.OBLIGACIONO PRAVO Tužena Uprava dečjih letovališta i odmarališta preuzimanjem mal. juna 2009. Krivica roditelja se pretpostavlja i oni su solidarno odgovorni za naknadu štete ako maloletnik sa njima živi. Ta odgovornost proizlazi iz odredbe . 442/82) 393. Naime. postoji materijalnopravna odgovornost tužene za štetu koju je tužilja pretrpela zbog nezakonitog prestanka radnog odnosa. Rev. usled njegovog pada kroz prozor sobe i teškog telesnog povređivanja. na pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo u pogledu odluke sadržane u potvrđujućem delu izreke ožalbene presude. septembra 2009. Pravnosnažnom presudom od 19. Zakona o obligacionim odnosima) 395. (Vrhovni sud Srbije. godine. a izvršna . dok je u odnosu na odluku sadržanu u preinačenom delu izreke pobijana presuda zasnovana na pogrešnoj primeni materijalnog prava. marta 2006.30. jula 2005. godine isplati novčane iznose u vrednosti i sa zakonskom zateznom kamatom od datuma do isplate. po tužbi koja je podneta 12.

Takav zaključak proizlazi iz činjenice da je presuda kojom je poništeno rešenje o otkazu tužiljinog ugovora o radu postala pravnosnažna 18. Šteta je nastala kao posledica vojne intervencije zemalja članica NATO alijanse. u vezi sa članom 154. Za štetu nastalu isključivo usled NATO agresije na SRJ ne postoji materijalna odgovornost Republike Srbije. prvostepeni sud je utvrdio da tužena nije odgovorna za štetu koju su tužioci pretrpeli usled nekorišćenja poljoprivrednog zemljišta u trajanju od sedam godina. a pre svega o nedostatku finansijskih sredstava za čišćenja spornog područja od kasetne municije. Zakona o obligacionim odnosima. pa tužena nije odgovorna za nastalu štetu. stav 1. Pravna posledica toga jeste i restitucija u pravima tužilje po osnovu izgubljene zarade. tužioci su suvlasnici na katastarskim parcelama koje su po kulturi livade.2011. Naime. 172. stav 1. (Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu. u smislu odredbe člana 361. od dana pravnosnažnosti naznačene sudske odluke kojom je poništeno rešenje o otkazu ugovora o radu. bačene kasetne bombe koje nisu eksplodirale. septembra 1999. a da je tužba u ovoj parničnoj stvari podneta 12. Gž1 3819/11 od 5. Zbog toga su tužioci bili onemogućeni da koriste parcele. Od nadležnih organa tužioci su obavešteni o preduzetim radnjama i teškoćama. odnosno sprečiti. Prvostepeni sud je pravilno zaključio da u konkretnom slučaju ne postoji uzročno-posledična veza između radnje tužene i nastale štete. Na te parcele su. Neosnovan je navod žalbe da je nastupila zastarelost potraživanja naknade štete. ZOO. zbog čega tužilja i nije mogla ranije potraživati naknadu štete. sa zahtevom da se parcele očiste od kasetnih bombi i da im se naknadi šteta. a ne usled vršenja opasne delatnosti od strane tužene Republike Srbije. ZOO.193 - .OBLIGACIONO PRAVO člana 172. godine predstavljalo protivpravni čin – agresiju oružane sile od strane grupe država – protivno Povelji Ujedinjenih nacija i Rezoluciji Generalne Skupštine Ujedinjenih nacija od 14. decembra 1974. godine. godine) 396. njive i šume. ZOO. za vreme agresije NATO alijanse u periodu od 24. ovde je zastarelost počela teći. 173. godine. Takav zaključak zasniva se na pravnosnažnoj presudi kojom je poništeno rešenje o otkazu tužiljinog ugovora o radu. Ovo sa razloga što je do tog dana rešenje o otkazu egzistiralo kao pravno vredan akt u pravnom saobraćaju. da je bombardovanje SRJ 1999. pa se ne može smatrati da je do konkretne štete došlo usled opasne delatnosti od strane tužene i da su tadašnji organi vlasti štetu tada mogli predvideti. u smislu člana 376. Iz obrazloženja: Prema obrazloženju prvostepene presude i stanju u spisima predmeta. Pri tome je prvostepeni sud pravilno ocenio da intervencija zemalja članica NATO alijanse predstavlja višu silu koja nije mogla da se spreči. juna 2009. primenom pravila iz odredbe člana 185. U ovoj pravnoj situaciji tužba je podneta u okviru i objektivnog i subjektivnog roka zastarelosti potraživanja naknade štete. Tužioci su ratnu štetu prijavili nadležnim organima dana 24. st. i 174. godine. marta do 26. juna 1999. Tužioci nisu onemogućeni da koriste svoje poljoprivredno zemljište usled vršenja opasne delatnosti od strane tužene. godine. i 2. po odredbama čl. stav 1. pošto je reč o šteti koja je nastala usled više sile. ZOO. bez odluke Saveta bezbednosti. . Na osnovu ovih činjenica. već usled posledica vojne intervencije članica NATO alijanse na našu državu. 1. Centar za razminiranje je posle sedam godina očistio parcele tužilaca od kasetnih bombi.10. novembra iste godine.

rokovi nisu poštovani. S druge strane. (Iz Presude Vrhovnog kasacionog suda. a najdocnije u roku od dva meseca od dana predaje žalbe. ako posebnim zakonom nije određen kraći rok. godine) 397. ni iz oblasti zdravstvene zaštite ispravnosti životnih namirnica. ako posebnim zakonom nije određen kraći rok (član 237. Zakona o opštem upravnom postupku). stav 1. godine) . niti postoje drugi razlozi zbog kojih se ne može doneti rešenje bez odlaganja. Tuženi je odgovoran za štetu koju je njegov organ prouzrokovao tužiocu u vršenju i u vezi sa vršenjem svojih funkcija. Iz obrazloženja: Državni organi dužni da postupaju po Zakonu o opštem upravnom postupku kad u upravnim stvarima. ako je to u interesu stranke. Tuženi tj. Tako je tužilac pretrpeo štetu u neosporenoj visini. što je dovelo do isteka roka upotrebe uvezenog mesa. neposredno primenjujući propise.OBLIGACIONO PRAVO Prvostepeni sud je takođe utvrdio da se šteta koju su tužioci pretrpeli isključivo od NATO alijanse nije mogla otkloniti zbog finansijskih i tehničkih problema. 190. a pre donošenja rešenja nije potrebno sprovoditi poseban ispitni postupak. Rev. (Iz Presude Apelacionog suda u Kragujevcu. GŽ-1063/11 od 10. i 237. Rešenje po žalbi na prvostepenu odluku mora se doneti i dostaviti stranci što pre. 591/10 od 22. njegovi organi nisu poštovali zakonom propisane rokove. obavezava ili pravnim interesima fizičkog lica. a da nadležni organi nisu nikada utvrdili da li se radilo o neispravnom mesu. Zakona o opštem upravnom postupku. Nastala šteta na strani tužioca je posledica rada tuženog koji je nezakonitim postupanjem (propuštanjem da odluke donosi u zakonom propisanim rokovima) kršio načelo da je svako dužan da se uzdrži od postupka (činjenja ili nečinjenja) kojim se može drugom prouzrokovati šteta (član 16.2011. Za naknadu štete koju su nezakonitim postupanjem prouzrokovali njeni upravni organi propuštanjem da odluke donose u zakonom propisanim rokovima .. i 277. Zakona o obiligacionim odnosima i čl. Zakona o obligacionim odnosima). U ostalim slučajevima. niti su utvrdili osnovanost sumnje na neispravnost mesa do isteka roka važnosti za njegovu upotrebu. u dva puta ponovljenom postupku (jer je Vrhovni sud Srbije ukidao drugostepena rešenja) . dana pokretanja postupka po službenoj dužnosti. Ponašao se savesno. a najdocnije u roku od jednog meseca od dana predaje urednog zahteva odn.09. člana 172. Vremenski periodi u kojima je postupao organ tuženog su daleko duži od zakonom propisanih rokova. Ceneći dinamiku postupanja prvostepenog i drugostepenog organa. o čemu je u obrazloženju dao razloge koje kao pravilne prihvata i Apelacioni sud.. člana 189. Zakona o opštem upravnom postupku). ako je to u interesu stranke. na osnovu člana 16. organi tuženog nisu postupali u zakonom propisanim rokovima. Konačnim rešenjem dat je nalog za uništenje mesa zbog isteka roka za upotrebu. rešavaju o pravima. posebno jer je rok za upotrebu proizvoda (goveđeg mesa) vremenski ograničen. koju je tuženi obavezan da isplati sa pripadajućom kamatom. 208.194 - . kao i kad obavljaju druge poslove utvrđene tim zakonom. ako posebnim zakonom nije određen kraći rok ( član 208.2010. s obzirom da se ponašao s krajnjom nepažnjom u situaciji koja je iziskivala poštovanje najkraćih mogućih rokova. pravnog lica ili druge stranke. Kad se postupak pokreće po službenoj dužnosti..05.odgovara Republika Srbija. organ je dužan da donese rešenje i dostavi ga stranci što pre. organ je dužan da donese rešenje i dostavi ga stranci najdocnije u roku od dva meseca. U radu tužioca nije bilo povrede propisa niti iz oblasti spoljnotrgovinskog i deviznog poslovanja.

koje je cenio u smislu člana 8. godine i rešenjima Komisije za izbor. godine i 12. niti izvedenim dokazima. Iz obrazloženja: Koeficijent. za pretrpljeni strah imajući u vidu vrstu bolova i straha. opasne delatnosti.05. ne protivureče sami sebi. intenzitet i kriterijume sudske prakse za određivanje visine naknade nematerijalne štete.2005. utvrđen je rešenjem nadležnog Opštinskog veća od 01. po članu 172. i prolaskom kroz crveno svetlo prouzrokovao štetu tužiocu. koje on nije pobijao ni u pogledu visine ni u pogledu organa koji ih je doneo. godine. Tužiocu su navedena rešenja dostavljena.195 - . Zakona o obligacionim odnosima. i 189. Zbog toga. . Zakona o parničnom postupku. nasuprot stavu nižestepenih sudova. njihovo trajanje.2011. Pravilnom primenom odredbe člana 200. Iz obrazloženja: Predmet ovog spora je zahtev tužioca za naknadu nematerijalne i materijalne štete koja je nastala u saobraćajnoj nezgodi. 364/10 od 23. niti izreci presude koja se žalbom pobija. Navedeni razlozi u presudi su jasni. za koju odgovara imalac stvari odn. u kojoj je oštećeno vozilo tužioca i u kojoj je tužilac zadobio telesne povrede zbog kojih je trpeo fizičke bolove i strah.02. izvršena prema rešenju nadležnog organa koje nije osporeno.02. (Iz Presude Vrhovnog kasacionog suda. izvršena prema rešenju nadležnog organa. Zbog toga ne stoje žalbeni navodi da je činjenično stanje pogrešno ili nepotpuno utvrđeno. imenovanje i administrativna pitanja od 22. pa je revizijski sud preinačio nižestepene presude i odbio tužbeni zahtev. Navodima žalbe ponavljaju se činjenice iznete pred prvostepenim sudom. Prvostepeni sud je izvedenim dokazima.02. Ne predstavlja nepravilan i nezakonit rad državnog organa isplata zarade.2005. Tužilac je materijalnu i nematerijalnu štetu pretrpeo od opasne stvari odn. prema kome je tužiocu obračunavana i isplaćivana zarada. Pravilnom primenom materijalnog prava na utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud je ocenio da je do štete koju je tužilac pretrpeo došlo isključivom radnjom radnika tuženika koji se nije pridržavao odredbi Zakona o osnovama bezbednosti saobraćaja na putevima. godine) 399. istog Zakona utvrđena je visina nematerijalne štete za pretrpljene fizičke bolove. koje nije osporeno ni u pogledu organa koji ga je doneo ni u pogledu utvrđene visine koeficijenta.OBLIGACIONO PRAVO 398. kao i zahtev tužiocu za naknadu parničnih troškova. a zarada mu je u spornom periodu isplaćivana primenom koeficijenata utvrđenih tim rešenjima.2006. koje su bile predmet ocene i za koje su dati valjani razlozi koje prihvata i ovaj sud. a primenjujući pravila o teretu dokazivanja. Zakona o obligacionim odnosima utvrđena je visina materijalne štete na vozilu tužioca. lice koje se bavi opasnom delatnošću. nema odgovornosti tužene za naknadu štete tužiocu. ne predstavlja nepravilan i nezakonit rad državnog organa. Rev2. kao i vodeći računa o značaju povređenog dobra i cilju kome služi ta naknada. utvrdio bitne činjenice od značaja za donošenje odluke. Isplata zarade. 185. Žalbom tuženog se neosnovano ukazuje da presuda ima nedostataka zbog kojih se ne može ispitati. Pravilnom primenom odredbe čl.

1. i 174. U rešenju kojim se određuje privremena mera odrediće se vreme trajanja te mere. opasne delatnosti za koju odgovara imalac stvari tj. godine) 400. Pravno shvatanje ovog suda je da se nezakonitim radom službenog lica ili organa smatra postupanje suprotno zakonu. Sud će. Iste odredbe sadržane su i u Zakonu o izvršnom postupku ("Sl. predlog za pokretanje drugog postupka radi opravdanja mere. Prema odredbama tog Zakona. a naročito zabrana dužniku da otuđi ili optereti svoje nepokretnosti ili stvarna prava koja su na nepokretnosti upisana u javnu knjigu u njegovu korist. privremena mera može se odrediti pre pokretanja i u toku sudskog ili upravnog postupka. u čl. drugi propis ili opšti akt primeni. 2. 300. Kako je taj postupak pravnosnažno . Prema odredbi čl. 253. kojom je zabranjeno otuđenje i opterećenje predmetnih nepokretnosti primenjivale su se odredbe Zakona o izvršnom postupku ("Sl.tuženi. Republika Srbija ne odgovara za štetu jer tužilac u izvršnom postupku nije tražio produženje mere otuđenja i opterećenja na nepokretnosti dužnika. tač. odredio privremenu meru i istovremeno odredio da privremena mera traje do pravnosnažno okončanog postupka. produžiti vreme trajanja privremene mere. godine. Tuženi snosi odgovornost.). 1.2005.list SRJ" br.1998.član 170.196 - . U vreme kada je u naznačenom predmetu. 173. na predlog poverioca.i rok u kome poverilac mora podneti tužbu odn. ovog člana može se podneti samo pre nego što istekne vreme za koje je privremena mera određena (član 259). sve dok izvršenje ne bude sprovedeno (čl. a ako je mera određena pre podnošenja tužbe ili pokretanja drugog postupka . u konkretnom slučaju . Zakona o obligacionim odnosima. st. saglasno odredbi čl. (Iz Presude Apelacionog suda u Kragujevcu. Relevantne odredbe: Za štetu koju zaposleni u radu ili u vezi sa radom prouzrokuje trećem licu odgovara preduzeće u kome je zaposleni radio u trenutku prouzrokovanja štete. može se odrediti svaka mera kojom se postiže svrha takvog obezbeđenja. u čl. kao i po okončanju tih postupaka. Gž.1998. Nepravilan rad službenog lica ili organa je činjenje ili nečinjenje protivno uobičajenom i propisanom načinu obavljanja delatnosti koja šteti pravu ili interesima trećeg lica.03.125/2004 . jer je tužilac materijalnu i nematerijalnu štetu pretrpeo od opasne stvari odn. dana 11.glasnik RS". Zakona o obligacionim odnosima. 291. koji se vodio kod tog suda. pod uslovom da se nisu promenile okolnosti pod kojima je ta mera određena. (kada se može odrediti privremena mera). tač. br. 296.03. Iz obrazloženja: Pravno lice odgovara za štetu koju njegov organ prouzrokuje trećem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem svojih funkcija – član 172. (vreme za koje se određuje privremena mera) i u čl. Predlog iz st.stupio na snagu 23. 2. st. lice koje se bavi opasnom delatnošću. (vrste privremenih mera radi obezbeđenja novčanog potraživanja .OBLIGACIONO PRAVO Osnov odgovornosti tuženog je u članu 170.06. 449/10 od 11. drugom propisu ili opštem aktu. 259. godine).02. Radi obezbeđenja novčanog potraživanja. kao i propuštanje da se zakon. sud je rešenjem od 11. st. uz upis te zabrane u javnu knjigu (čl.1.). tada važećeg Zakona o izvršnom postupku. 2. Zakona o obligacionim odnosima. Zbog toga što je opštinski sud izvršio brisanje mere obezbeđenja i opterećenja nepokretnosti nakon isteka vremena na koju je određena. godine određena privremena mera obezbeđenja.2010.28/2000). istog Zakona. 249. po predlogu tužioca a radi obezbeđenja novčanog potraživanja. osim ako dokaže da je zaposleni u datim okolnostima postupao onako kako je trebalo .

godine. u kom postupku je određeno brisanje tereta upisanih na nepokretnostima. propuštanje da se zakon ili drugi opšti akt primeni ili radnja protivna običajima ili pravilima morala. 259. godine) 401. Iz obrazloženja: Pravno lice odgovara za šteru koju njegov organ pruzrokuje trećem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem svojih funkcija . zbog kojeg bi tužena Republika bila dužna da tužiocu naknadi eventualno nastalu štetu. važećeg u vreme oduzimanja deviza i vođenja krivičnog postupka u vezi sa članom 286. Postupanje organa pravnog lica mora biti nezakonito i nepravilno. istog zakona) i pravilno . protiv izvršnog dužnika. Zakona o obligacionim odnosima . Između nezakonitog i nepravilnog rada organa pravnog lica i nastale štete mora postojati uzročno-posledična veza. u vršenju svoje funkcije nije prouzrokovao tužiocu štetu. 172.u smislu odredbe čl. do 215.197 - . važećeg Zakona o izvršnom postupku . Nezakonit rad je postupanje protivno zakonu.2010.član 172. mora se ceniti da li je postupanje organa tužene sa novcem koji je privremeno oduzet od tužioca kao predmet izvršenja krivičnog dela koje mu je stavljeno na teret bilo zakonito (čl.ne postoji odgovornost tužene za naknadu štete. Zakona o obligacionim odnosima. 211. godine) . Pri oceni eventualne odgovornosti štetnika za štetu zbog privremeno oduzetih pa vraćenih deviza mora se naročito ceniti postupanje organa štetnika nakon pravnosnažnosti rešenja o obustavi krivičnog postupka povodom više pismenih zahteva oštećenog ovom organu i sudu pred kojim je vođen krivični postupak radi vraćanja. drugom propisu ili opštem aktu. Radi pravilne primene navedene zakonske odredbe. Zakonika o krivičnom postupku. te založnog poverioca.2010. Nepravilan rad postoji kada organ svoju delatnost nije obavio na način kako se to od istog u datoj situaciji i datim okolnostima očekivalo. a tužilac . 1 840/10 od 24. Apelacioni sud je cenio ostale navode u žalbi tužioca pa je našao da su bez uticaja na pravilnu odluku prvostepenog suda da .09.12. pravilno je nadležni Opštinski sud rešenjem iz 2005. godine brisao meru otuđenja i opterećenja upisanu na predmetnim nepokretnostima. može se zaključiti da u postupanju ovog Opštinskog suda nije bilo nepravilnog i nezakonitog rada. stav 1. Ovo tim pre. (Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu.OBLIGACIONO PRAVO okončan 09. 3328/10 od 30. Protiv tog rešenja tužilac je podneo prigovor koji je odbijen i prvostepeno rešenje potvrđeno. prema stavu ovog suda. tadašnjeg i odredbe čl.1999.02. jer njen organ nije postupao nezakonito odn. (Iz Presude Apelacionog suda u Novom Sadu.u smislu odredbe čl. U skladu sa navedenim. što je tužiocu bilo omogućeno da učestvuje u postupku u predmetu izvršnog poverioca.nije tražio produženje vremena trajanja privremene mere. Gž. Pri tome se naročito mora ceniti postupanje organa tužene nakon pravnosnažnosti rešenja o obustavi krivičnog postupka a povodom više pismenih zahteva tužioca upućenih organu koji mu je izdao potvrdu o privremeno oduzetim predmetima i sudu pred kojim je vođen krivični postupak radi vraćanja novca. 296. Bez ocene i ovih okolnosti se ne može izvesti pravni zaključak da tužena nije odgovorna za eventualno prouzrokovanu štetu koju tužilac traži postavljenim tužbenim zahtevom.od kada su tužiocu privremeno oduzeta devizna sredstva pa do dana kada su mu ista vraćena. Gž.

2010. u socijalno. nastavio je: "Gde ti je. od strane posade prevoznog sredstva. izgubio bih ceo dan!" Pošto mu je tužilja pružila knjižicu. Nepravilan rad službenog lica ili organa je činjenje ili nečinjenje protivno uobičajenom ili propisanom načinu obavljanja delatnosti koje šteti pravu ili interesima nekog lica. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju. Nezakonitim radom službenog lica ili organa smatra se postupanje suprotno zakonu. dosudio je tužilji naknadu nematerijalne štete. idite. vređanje i omalovažavanje zbog invalidnosti putnika od strane vozača autobusa predstavlja osnov za naknadu nematerijalne štete. prema propisanim pravilima postupka za rad organa i okolnostima konkretnog slučaja. Rev. a ona je od vozača zatražila da joj napiše kartu i obavestila ga da ima invalidsku knjižicu za povlašćenu vožnju invalidnih lica. presuda prvostepenog suda je pravilna i na zakonu zasnovana. bre.OBLIGACIONO PRAVO 402. izdata ova knjižica?!". drugi propis ili opšti akt primeni. 403/2010 od 08. kao i propuštanje da se zakon. Nepravilan rad službenog lica ili organa predstavlja činjenje ili nečinjenje protivno uobičajenom ili propisanom načinu obavljanja delatnosti. tužilja se obratila sudu. Uznemiravanje. bre. koja je bacila tužiljinu torbu na pod i sela pored nje.198 - . zbog čega su joj povređeni čast i ugled. Vozač se tužilji obraćao povišenim tonom pa je ona sve vreme bila izložena pažnji ostalih putnika u autobusu. godine) 403. kontroloru se obratio rečima: "E. drugi propis ili opšti akt primeni Iz obrazloženja: Prema stanovištu Vrhovnog kasacionog suda. ima jedna invalid. Vozač joj se obratio rečima: "Gde si našla da uđeš u ovaj autobus." Kada se pojavila vozaču poznata osoba. Zbog navedenog ponašanja vozača. Prvostepeni sud je zaključio da je postupanje vozača autobusa tuženog prema tužilji bilo nehumano i ponižavajuće. Zakona o obligacionim odnosima. . Tada je tužilju pitao: "Ti li si neškolovana. koje šteti pravu ili interesima nekog lica. Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom predviđeno je da posebno težak oblik diskriminacije zbog invalidnosti predstavlja uznemiravanje. kao i propuštanje da se zakon.04. drugom propisu ili opštem aktu. koji si ti invalid?". postupanje organa za čiji rad odgovara država i pravilnost njihovog rada ocenjuje se prema odredbama člana 172. Na osnovu takvog zaključka. što predstavlja teži oblik diskriminacije osoba sa invaliditetom. tužilja je invalidno lice (distrofičar) i kritičnog dana se prevozila autobusom tuženog. Ignorisao je njeno objašnjenje i rekao: "Ma što ne plaćaš kartu kao svi. vozač je prokomentarisao u vezi sa tužiljom: "Ma pusti. ona je invalid!". a na objašnjenje da sve piše u knjižici – isto je ponovio još dva puta. drugom propisu ili opštem aktu. sada mi treba 20 minuta da ti napišem kartu. vređanje i omalovažavanje zbog invalidnosti putnika sa invaliditetom u toku putovanja. U autobus ju je uneo momak i ostavio torbu pored nje. (Iz Presude Vrhovnog kasacionog suda. a imala si dvojicu ispred. Nezakonitim radom službenog lica ili organa smatra se postupanje suprotno zakonu. sve se vozite sa nama! Kad bih imao dvojicu kao ti. Članom 29. Prema shvatanju Okružnog suda. koji si ti invalid!?" Prilikom ulaska kontrole.

ograničenje pokreta od drugog do petog prsta leve šake u svim zglobovima u srednjem stepenu. (Iz Presude Okružnog suda u Nišu. Kada je stao na stanici. tužilja je zadobila sledeće povrede: udar grudnog koša sa leve strane. vređanje i uznemiravanje tužilje zbog njene invalidnosti. Zakona o obligacionim odnosima. a pojam ponižavajućeg i uvredljivog ponašanja nije određen trajanjem takvog postupanja. godine) 404. čije se psihičko stanje i karakteristike moraju uvažavati. stav 1. Drugi put – dana 09.1999. ponovo je došlo do pogoršanja stanja na levoj šaci. u ovom slučaju se mora poštovati. Takođe. Iz obrazloženja: Utvrđenо je sledeće činjenično stanje: Tužilja je dva puta povređena u autobusu tuženog. vozač je pokušao da je oslobodi otvarajući i zatvarajući vrata autobusa. prema priznatom društvenom shvatanju časti i njene nepovredivosti. prema objektivnim merilima. tj. Pored toga. ograničena mogućnost hvatanja u srednjem stepenu. Nakon pružanja stručne pomoći.usled naglog kočenja vozača tuženog perduzeća . koje posledice su trajnog karaktera i predstavljaju umanjenje životne aktivnosti od 5%. u autobusu broj 7. predstavljaju nesumnjivo omalovažavajuće postupanje. zbog čega joj je i po treći put bio postavljen gips koji je nosila narednih nedelju dana. svaki put je ponovo povrešujući. Za ovu štetu odgovorno je tuženo preduzeće po principu pretpostavljene krivice. Prvostepeni sud je na jasan i pouzdan način utvrdio da je vozač autobusa omalovažavao tužilju i to kako tokom izdavanja karte tako i tokom putovanja. Gž. smanjenje mišićne snage leve podlaktice i šake u srednjem stepenu. Prilikom prvog povređivanja.dana 27. Prvi put .05. shodno članu 170. Tužilja prevežena u bolnicu.06. način na koji je tužilja doživela izjave i postupke vozača tuženog. pored objektivnog. godine. Ovo iz razloga jer je u pitanju invalidna osoba.lake telesne povrede. godine. reči koje je tom prilikom uputio tužilji. i subjektivni kriterijum. Na fizikalnoj terapiji utvrđeno je postojanje komplikacija u vidu bolnog otoka i razređenja kostiju leve šake. postavljen joj je gips na levu ruku koji je skinut nakon nedelju dana. uporno negodovanje vozača autobusa prilikom izdavanja karte. nakon što su se vrata otvorila. 1857/09 od 28.OBLIGACIONO PRAVO U konkretnom slučaju. kod tužilje su zaostale sledeće posledice: stanje posle udara i nagnječenja leve šake sa kasnijom komplikacijom u vidu bolnog otoka i razređenja kostiju. Nakon toga. . putnici su počeli da izlaze i tom prilikom su gurnuli tužilju koja je ispala iz autobusa. U toku maja meseca 1999.zajedno sa još 5-6 putnika. Zbog jakih bolova i otoka leve šake. udar levog ramena i udar leve šake . vozač je zaustavio autobus a tužilja je odvedena u bolnicu. godine.199 - . gips je ponovo postavljen.2009. Ove promene su vidljive i utiču na estetski izgled. Zbog pretrpljenih povreda i posle nastalih komplikacija. Izjave i postupci tuženog.09. Vrata autobusa su blokirala tužiljino rame. nakon čega je ponovo bila upućena na fizikalnu terapiju. Naknada za nematerijalnu štetu iz dva štetna događaja se mora posebno individualizirati i dosuditi za svaki vid nematerijalne štete. na taj način što je . Međutim. U autobusu je bila velika gužva. pala. predstavljaju uvredljivo postupanje prema tužilji zbog njene invalidnosti. upućena je na kućno lečenje. kako su se tegobe na levoj šaci nastavile. ton kojim joj se obraćao i potom komentarisanje stanja tužilje sa ostalim učesnicima u vožnji. tj.1998. zaostala je i naruženost lakog stepena koja se ogleda u manjoj deformaciji prstiju leve šake i lakšoj istanjenosti leve podlaktice. u autobusu tuženog koji je vozio na prigradskoj liniji.

a tim pre ako je proistekla iz dva različita životna događaja. Relevantne odredbe: Štetnik odgovara za štetu koja se može dovesti u vezu sa njegovom radnjom. tužilji je bila potrebna tuđa nega i pomoć i to posle prve povrede u periodu od osam meseci (prva četiri meseca u obimu od 60% a druga četiri meseca u obimu od 40%). pretrpljene fizičke bolove i strah.200 - . karakter i posledice povreda koje je tužilja pretrpela posebno za oba slučaja. te da se njome ne pogoduje težnjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i društvenom svrhom . tj.143. a dalje je trpela strah intenziteta i dužine trajanja kako je to utvrđeno u obrazloženju prvostepene presude. godine.novčana naknada za pojedine vidove nematerijalne štete se ne može generalizovati. osnovano se žalbom tužilje ističe da je prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo prilikom odlučivanja o visini novčane naknade nematerijalne štete za duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti.član 200. utvrdio vrstu. stav 1.6. koja za ove periode i u ovom obimu iznosi 3.6. Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete mora se voditi računa o značaju povređenog dobra i cilju kome ta naknada služi. do 17. koje je tužilja pretrpela u oba štetna događaja.lake telesne povrede. za sve posredne i neposredne posledice svoje radnje . Zbog zadobijenih povreda. zbog čega je bila hospitalizovana u periodu od 14.bez bitne povrede odredaba parničnog postupka .suprotni žalbeni navodi nisu osnovani. i to dva puta . Međutim. Time je prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo. prvostepeni sud je . iako je tužilac pravilno postavio tužbeni zahtev tako da odvojeno potražuje štetu iz oba događaja. Takođe je tom prilikom trpela i strah. budući da se naknada za nematerijalnu štetu dosuđuje za svaki vid nematerijalne štete posebno čak i kada je šteta proistekla iz istog životnog događaja. Tom prilikom konstatovane su povrede: stanje posle udara glave od pre pet dana kao i vegetativne smetnje . stav 1.član 154.76 dinara. već se mora vršiti individualizacija u zavisnosti od svakog konkretnog slučaja. koji za istu odgovara shodno odredbi člana 170.OBLIGACIONO PRAVO Tužilja je prilikom prvog povređivanja zbog zadobijenih povreda i kasnije nastalih komplikacija trpela bolove u periodu od osam meseci. Zakona o obligacionim odnosima. a posle druge povrede u trajanju od mesec dana (u obimu od 40%). . Takođe.1999. koji je prilikom pada u autobusu bio jakog intenziteta u trajanju od par sekundi. pa kako je – dakle .pravilno zaključio da je tuženi dužan tužilji naknaditi materijalnu i nematerijalnu štetu prouzrokovanu u autobusu koji je njegovo vlasništvo. žalbom se osnovano ističe da je prvostepeni sud dosudio ukupan iznos novčane naknade na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene fizičke bolove i pretrpljen strah. tužilja je trpela bolove i strah intenziteta i dužine trajanja kako je to detaljno utvrđeno u obrazloženju pobijane presude. tužilja je nakon ukazane pomoći puštena kući. Zakona o obligacionim odnosima. Prvostepeni sud je imao u vidu da se u konkretnom slučaju radi o dva štetna događaja. U periodu lečenja. međutim stanje joj se pogoršalo.tužilja tokom prvostepenog postupka. Jer . pa je na osnovu nalaza i mišljenja imenovanih veštaka. Prilikom drugog povređivanja u autobusu tuženog. jer su štetne posledice nastupile usled postupaka njegovog radnika. dokazala činjenicu da je pretrpela povrede u autobusu tuženog. intenziteta i jačine trajanja kako je to detaljno utvrđeno u obrazloženju prvostepene presude. Žalbeni navodi tuženog da je prvostepeni sud propustio da na pouzdan način utvrdi tačno vreme prvog i drugog štetnog događaja. Iz utvrđenih činjenica nesumnjivo proizilazi da su povrede tužilje u uzročno-posledičnoj vezi sa štetnim događajima. Zakona o obligacionim odnosima. nisu od značaja za donošenje odluke u ovoj pravnoj stvari. nakon čega je trpela strah srednjeg intenziteta koji je trajao do završenih pregleda u bolnici. Na tako utvrđeno činjenično stanje.

zaključak o prodaji nepokretnosti doneo 9.OBLIGACIONO PRAVO Visinu pravične novčane naknade nematerijalne štete sud određuje primenom člana 223. godine.715.5.2005. godine) .00 dinara. godine. Na preostalim parcelama tužilja se uknjižila kao vlasnik. 80.5. pa stoga suprotno revizijskim navodima nema propusta u radu Četvrtog opštinskog suda u B. i njen upis u novi zk. godine. sa 3/4.04.00 dinara za pretrpljene fizičke bolove i 60. 214 KO R. Dakle. ili drugih nedostataka na stvari. Pri tome je samo deo sporne parcele br.1997. Zbog toga je žalba tužilje usvojena. 214 od 8. zbog čega ne stoji revizijski navod da je radnjom tužene tužilja. tačka 4.2001. imajući u vidu utvrđen intezitet i trajanje fizičkog bola i straha. koji u suštini predstavlja kupoprodajnu cenu za sve parcele koje je tužilja kupila po sprovedenoj javnoj dražbi.10. godine izvršen je otpis katastarske parcele 1268 iz zk. 2408 KO R. pravična novčana naknada za ove vidove nematerijalne štete iznosi 70. br. ul. Zakona o obligacionim odnosima za odgovornost tužene za prouzrokovanu štetu. određen kao gradsko građevinsko zemljište. odnosno u državnoj svojini. Prema stavu ovog suda.M. tužilja ne može da izrazi kao štetu i potražuje celokupan iznos kupoprodajne cene uplaćene nakon sprovedene javne dražbe.2007. Rešenjem Zemljišno-knjižnog odeljenja Drugog opštinskog suda u B.koliko je tužilja postavljenim tužbenim zahtevom i tražila. Takođe. dovedena u zabludu u pogledu nepostojanja tereta. Iz izvoda iz zemljišne knjige . samim tim. 1939/04 od 30. (Presuda Vrhovnog suda Srbije. a koje činjenice se žalbom tužilje i ne osporavaju. a prvostepena presuda preinačena shodno odredbi člana 373.00 dinara za duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti. imajući u vidu stepen umanjenja životne aktivnosti tužilje odnosno duševne bolove koje tužilja zbog toga trpi kao i intezitet i trajanje pretrpljenog straha i fizičkih bolova. Revizijsko isticanje da je tužilja ograničena u pogledu isključivog prava svojine na spornoj nepokretnosti ne može se pripisati propustima tužene prilikom sprovođenja zaključka Četvrtog opštinskog suda u B. Zakona o parničnom postupku. Gž. koja je bila u postupku prinudne prodaje. stav 1. (Iz Presude Okružnog suda u Novom Sadu.. prilikom prvog povređivanja pravična novčana naknada za ove vidove štete iznosi 35. čak i pod pretpostavkom da postoji osnov za naknadu štete. Ovo zbog toga što je navedena promena u zemljišnim knjigama izvršena aprila meseca 2001. Nema osnova za zaključak da je radnjom suda kupac nepokretnosti na javnoj dražbi doveden u zabludu u pogledu nepostojanja tereta ili drugih nedostataka na stvari ukoliko je u vreme donošenja zaključka o prodaji te nepokretnosti u zemljišnim knjigama upisan izvršni dužnik.2000. godine utvrđeno je da je kao vlasnik parcele 1268 upisan M. tužilja traži na ime naknade štete isplatu iznosa od 748.00 dinara za pretrpljen strah.zemljišno-knjižnog uloška br.000.00 dinara za pretrpljene fizičke bolove i 70. Rev. Dn.000. Zakona o obligacionim odnosima. 1268. Stoga je pravilan zaključak nižestepenih sudova da nisu ispunjeni uslovi iz člana 172.4. 4988/2000 od 10. ul. a.2000.000.00 dinara za pretrpljen strah .000. u vreme donošenja zaključka o prodaji nepokretnosti u zemljišnim knjigama je kao vlasnik sporne nepokretnosti upisan D. koji je tužilja pretrpela prilikom drugog povređivanja. Iz obrazloženja: Iz utvrđenog činjeničnog stanja proizilazi da je Četvrti opštinski sud u B.D. stav 1. 1319/2006 od 25. Osim toga.5.000. dok je samo za spornu parcelu njen zahtev odbijen.201 - . godine) 405. a po osnovu zaključka o prodaji nepokretnosti od 9. ni odgovornosti tužene. U takvoj situaciji.

te da je izvršni sud traktor prodao na javnoj prodaji radi naplate novčanog potraživanja poverioca. našao u državini dužnika koji mu je zet. a koje je u izvršnom postupku istaklo prigovor da je vlasnik stvari. pred istim sudom vođen je postupak izvršenja u predmetu I. S.R. br. U slučaju kada je na stvari trećeg lica sprovedeno izvršenje radi naplate novčanog potraživanja. Republika Srbija odgovara za naknadu štete zbog nepravilnog rada suda kao državnog organa.2006. godine) . Zakona o parničnom postupku.2001. godine poverioca S. Zakona o izvršnom postupku (dalje: ZIP). koji je 22. Prema odredbi člana 31.O.2007. stav 1. godine. odgovara tužena Republika Srbija. . Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa savesno lice može steći pravo svojine na pokretnoj stvari koju je pribavilo na javnoj prodaji u postupku sudskog izvršenja. koji se.. dok prema odredbi člana 45. ZOO. na osnovu kojeg je izvršenje sprovedeno. ZIP. ali se onda postavlja pitanje odgovornosti za naknadu štete trećem licu kao vlasniku stvari u smislu člana 172. jer se u prigovoru ne navode razlozi koji sprečavaju izvršenje. sticajem okolnosti. 186. nijednom odredbom nije omogućio shvatanje da se izvršenje može sprovesti i na pokretnoj stvari trećeg lica. Iz obrazloženja: Prema činjeničnom stanju utvrđenom u prvostepenom postupku. Prema odredbi člana 8. 1/06 od 13.. 6/01 po predlogu od 16.2005. ukoliko se ona nalazi u državini izvršnog dužnika. u smislu člana 51. 1458/2007 od 27. u to vreme važećeg Ustava Republike Srbije i član 58. ZIP koja propisuje da se popisati mogu stvari koje se nalaze u državini dužnika. sada važećeg Ustava Republike Srbije. a pravo svojine je ustavom zajemčeno pravo . tužilac. 30. pravilan je zaključak prvostepenog suda da je na taj način tužiocu pričinjena šteta (čija je visina pravilno utvrđena) za koju. u smislu člana 172. Kod utvrđenog činjeničnog stanja da je tužilac bio vlasnik predmetnog traktora. protiv dužnika M. Naime. pa je izvršni sud bio dužan.2.. U konkretnom slučaju. iz T. izvršni sud odbacio prigovor tužioca kao nedozvoljen. br.1. kao treće lice i vlasnik pokretne stvari na kojoj se sprovodilo izvršenje radi naplate novčanog potraživanja. (Presuda Okružnog suda u Valjevu. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa pravo svojine koje određeno lice ima na stvari prestaje kad drugo lice stekne pravo svojine na tu stvar. i 189. Gž.202 - . usvojen tužbeni zahtev tužioca i tuženik na osnovu člana 149. je uputio izvršnom sudu prigovor u tom smislu. stav 1.OBLIGACIONO PRAVO 406.9.člana 34. na osnovu kojeg je izvršenje sprovedeno i s obzirom na odredbu člana 68.R. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa pravo svojine se može oduzeti ili ograničiti u skladu sa zakonom. obavezan na naknadu parničnih troškova. stav 1. u daljem toku postupka. pravilnom primenom materijalnog prava. što se žalbom ne dovodi u sumnju.2003. radi naplate novčanog potraživanja. pogrešno smatrajući da se izvršenje može sprovesti i na pokretnoj stvari trećeg lica ukoliko se ona nalazi u državini izvršnog dužnika. kao i njegove stvari koje se nalaze u državini poverioca. iz T. U tom postupku izvršenje je sprovedeno na jednom traktoru "IMT 539" registracije br. da raspravi činjenicu da li su pokretne stvari koje su predmet izvršenja radi naplate novčanog potraživanja zaista vlasništvo dužnika ili trećeg lica. godine oduzet od dužnika i potom. godine prodat na javnoj prodaji. Tužilac je u izvršnom postupku podnosio prigovore tvrdeći da je on vlasnik traktora.12. U. pa je i na osnovu čl. Zakona o obligacionim odnosima (dalje: ZOO). pravo na imovinu zaštićeno je Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. ZOO.1. da bi tek rešenjem Ipv. sa stanovišta ustavnih i zakonskih propisa.

Lice protiv koga je vođen i obustavljen krivični postupak. tužena Opština je vlasnik spornog stana na kome su sunosioci stanarskog prava bili M. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju. godine tužiocu je naloženo da se iz ovog stana iseli i preda ga tuženoj ispražnjenog od lica i stvari u roku od 3 dana.4356/03 od 21. a nije bilo u pritvoru. godine i živeo sa tetkom i tečom. Tužilac se u ovaj stan uselio 1965. dana 15.172. Rešenjem Opštine od 12. i Z.154. godine) 408.1 u vezi čl. Ovo rešenje je potvrđeno od strane drugostepenog organa uprave protiv kojeg je tužilac pokrenuo upravni spor. i 200.12. (Iz presude VSS Rev.101. Nižestepeni sudovi su našli da tužiocu ne pripada pravo na naknadu štete s obzirom da isti nije bio u pritvoru.200. te je istu odbio. Naime. morale bi biti dovedene u pitanje njegove ukupne moralne vrednosti koje uživa kao član određene društvene sredine. a kako ova nije doneta.1996. to se tužilac ne može koristiti ovlašćenjima iz čl.01. te je nakon toga. VSS je našao da je i revizija neosnovana. KZ RS. osim ako je reč o pogrešnom tumačenju zakona.5.203 - . Zakona o obligacionim odnosima.2002.B.OBLIGACIONO PRAVO 407. a kako ova nikada nije ni doneta. Da bi postojala šteta na osnovu duševnih bolova zbog povrede časti i ugleda u smislu odredaba čl. Iz obrazloženja: Opštinsko javno tužilaštvo je protiv tužioca podnelo optužni predlog zbog krivičnog dela iz čl.1. prezumcija nevinosti.2004. Ako je šteta pričinjena nezakonitim radom (neprimenjivanjem ili pogrešnom primenom propisa) odgovara pravno lice za rad svog organa. st. već da su državni organi preduzimali mere koje su u skladu sa zakonom. Utvrđenje da li su u toku krivičnog postupka državni organi u svemu postupali u skladu sa zakonom. ovaj pravni odnos je trebalo raspravljati u smislu odredaba čl. dok se ne donese osuđujuća presuda. a što znači da pravno lice odgovara za štetu koju pričini njen organ trećim licima. Republika Srbija odgovara ukoliko je šteta pričinjena trećim licima u smislu odredaba čl. st. Zakona o obligacionim odnosima. to faktička šteta nije nastupila. s obzirom da faktički nije ni nastupila povreda njegove časti i ugleda. tetka i teča tužioca koji su preminuli – tetka 1968. godine tužilac odustao od daljeg krivičnog gonjenja. a po osnovu pretpostavljene odgovornosti. Zakona o obligacionim odnosima.200. Presudom donetom u upravnom sporu poništeno je drugostepeno rešenje zbog pogrešne ocene nena.01.92. a posle njihove smrti je nastavio da koristi stan. godine a teča 1976. st. zato što je jedno od osnovnih načela krivičnog postupka pretpostavka tj. ne može biti element za odgovornost tužene. jer su ugled i čast tužioca bili zaštićeni ovom pretpostavkom. Imajući u vidu osnovno načelo krivičnog postupka o pretpostavci nevinosti do donošenja pravnosnažne osuđujuće presude. Zakona o obligacionim odnosima.1 u vezi sa st. nema pravo na naknadu nematerijalne štete za pretrpljene bolove zbog povrede časti i ugleda. godine. Tužilac je podneo parničnu tužbu protiv Republike Srbije zbog naknade štete zbog uvrede časti pričinjene neosnovanim vođenjem krivičnog postupka od strane Opštinskog javnog tužioca.

1035/04 od 21. 2004. a u ponovljenom postupku drugostepeni upravni organ je svojim rešenjem poništio prvostepeno rešenje. Tužilac je pokrenuo parnicu da se utvrdi da ima pravo zakupa na spornom stanu i pravo da nastavi sa korišćenjem stana posle smrti ranijih nosilaca stanarskog prava koji je okončan pravosnažnim rešenjem o povlačenju tužbe. 50/04 od 24.06. Zbog toga i po oceni Vrhovnog suda. da je štetu pričinio organ prvnog lica nezakonitim radom u vršenju svojih funkcija. Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja.2004. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. Iz obrazloženja: Nižestepeni sudovi pravilno zaključuju da je tužena odgovorna za štetu prema članu 172. tužilac koji inače ne spada u krug lica kojima pripada pravo da nastave sa korišćenjem predmetnog stana.10. zbog čega nije osnovano isticanje tužioca u reviziji o pogrešnoj primeni materijalnog prava. Tužbeni zahtev tužioca je zasnovan na odredbi člana 172. Zakona o obligacionim odnosima po kojoj pravno lice odgovara za štetu koju njegov organ prouzrokuje trećem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem svojih funkcija. Prvostepeni upravni organ je u ponovnom postupku odbacio predlog za iseljenje tužioca zbog apsolutne nenadležnosti. Rev. oštećeni treba da dokaže pored opŠtih uslova za građansko-pravnu odgovornost (uzročna veza i šteta). koji reguliše odgovornost pravnog lica za štetu koju njegov organ prouzrokuje trećem licu u vršenju. godine) 409. Zakona o obligacionim odnosima. Postoji odgovornost Republike zbog nezakonitog rada njenih organa. nema pravo na naknadu štete od tužene Opštine. ili u vezi sa vršenjem svojih funkcija. Da bi ostvario pravo na naknadu štete od pravnog lica. nižestepeni sudovi su zaključili da je zahtev tužioca za naknadu štete neosnovan. godine) . Postojanje odgovornosti pravnog lica nije uslovljeno namerom ili grubom nepažnjom jer je postojanje namere ili grube nepažnje pravno relevantno samo u regresnoj parnici. U postupku reizvršenja. Za odluku o odbijanju tužbenog zahteva nižestepeni sudovi su dali jasne i pravilne razloge koje u svemu kao osnovane prihvata i Vrhovni sud. predat je organima Republike Srpske Krajine. U postupku je utvrđeno i da je tužiočev otac zakupac stana površne 56 m2 i da je tužilac unet u očev ugovor o zakupu stana kao član njegovog porodičnog domaćinstva.OBLIGACIONO PRAVO dležnosti. po pravilima o odgovornosti za drugog. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije.204 - . stav 1. sin tužioca – koji je bio prognano lice sa teritorije Hrvatske. Tužilac je iz ovoga stana iseljen a tužena je u međuvremenu istim raspolagala tako što ga je dodelila trećem licu sa kojim je zaključila ugovor o zakupu. kada prognano lice koje se zateklo na njenoj teritoriji predaju organima Republike Srpske Krajine. nezakonitim radom organa tužene. Rev. U ovom slučaju. U konkretnom slučaju do iseljenja tužioca iz spornog stana došlo je zbog pogrešnog tumačenja propisa o stvarnoj nadležnosti jer je odluku o iseljenju doneo organ uprave umesto suda opšte nadležnosti. Odgovornost pravnog lica uslovljena je neprimenjivanjem ili pogrešnim primenjivanjem određenih propisa. odbijena je tužiočeva tužba za reizvršenje zbog faktičke nemogućnosti. osim ako je reče o pogrešnom tumačenju zakona.

Dokazima je utvrđeno da je tužilac učestvovao u parničnom postupku i u istoj je određeno veštačenje od strane sudsko-medicinskog odbora Medicinskog fakulteta u B.2004. (Iz presude Okružnog suda u Čačku. 381/04 od 31. Neosnovano je isticanje u žalbi da je prvostepeni sud materijalno pravo pogrešno primenio.. odnosno objektivni rok od pet godina od dana nastanka štete. a ne i prema državi odnosno pravnom licu koje za štetu odgovara umesto tog fizičkog lica. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije.. do 1992.. To je ustanova koju je osnovala Republika Srbija. Rok zastarelosti potraživanja naknade štete teče prema državi. ZOO. a veštačenje nije obavljeno do 1992. osnovan aktom tuženika.03. Iz obrazloženja: U konkretnom slučaju. svojim odugovlačenjem doprineo da se obezvredi uplaćeni novac od 1989. ZOO. po odredbama iz člana 172. jer rok zastarelosti potraživanja naknade štete iz člana 377. od momenta nastanka štete do podnošenja zahteva za njenu naknadu. jer je organ tuženika – Medicinski fakultet. Iz obrazloženja: Presudom prvostepenog suda tuženik Republika Srbija je obavezana tužiocu da plati na ime naknade štete navedeni iznos u izreci presude.205 - .OBLIGACIONO PRAVO 410. odnosno pravnom licu koje za štetu odgovara umesto tog fizičkog lica. pa je po nalogu suda tužilac uplatio u toku 1989. Drugostepeni sud je odbio žalbu tuženika i potvrdio je prvostepenu presudu. zastareva u rokovima propisanim odredbama iz člana 376. br. protekli su subjektivni rok od tri godine od saznanja za štetu. godine ondašnjih 20 miliona dinara. godine. ZOO teče samo prema učiniocu krivičnog dela kojim je šteta uzrokovana. po odredbama iz člana 172. a prema rokovima propisanim odredbom člana 376. Time tužilac smatra da je pretrpeo štetu. Gž. ZOO.11. U konkretnom slučaju ima mesta primeni člana 172. Iz ovih razloga potraživanje naknade štete po osnovu odgovornosti države za štetu koju prouzrokuje njen organ. godine) . 3163/04 od 10. Takođe je utvrđeno da sud nije doprineo odugovlačenju postupka. ZOO. Ukoliko je organ pravnog lica svojim ponašanjem (nečinjenjem) doveo do toga da se suma uplaćena za veštačenje obezvredi i tužilac bude prinuđen da uplati novu novčanu sumu za veštačenje. godine. ima pravo na naknadu utvrđene sadašnje vrednosti novčane sume iz perioda prve uplate. godine kada je tužilac po navodu suda uplatio novu novčanu sumu. jer je prva novčana suma obezvređena neradom Medicinskog fakulteta. Rev. godine) 411. Stoga su neosnovani navodi revizije tužioca. ZOO. a tužilac ima pravo na naknadu štete u vidu utvrđene sadašnje vrednosti novčane sume iz 1989.2004.

s obzirom na činjenicu da obavlja delatnost u Nemačkoj i da se radi o putnoj ispravi koja mu je izdata kao državljaninu Nemačke. 11-2374/03 od 29. koji je neopravdano dugo trajao. U obrazloženju pobijane presude navedeni su jasni i pravilni razlozi. sudovi su delimično usvojili tužbeni zahtev za utvrđeni iznos izgubljene zarade sa pripadajućom kamatom. imajući u vidu sve okolnosti konkretnog slučaja. godine) . tužiocu je vraćena isprava 21. Pored toga. maja 1986. ZPP. Vrhovni sud je na osnovu člana 393. već i zbog dugog trajanja postupka i činjenice da je tužilac ukazivao na mogućnost blaže mere (polaganje jemstva) kojom se moglo postići obezbeđenje njegovog prisustva u krivičnom postupku. koje prihvata i Vrhovni sud. Za sve vreme neopravdano dugog trajanja postupka vraćanje putne isprave tužilac je trpeo štetu u vidu izgubljene zarade u vršenju ugostiteljske delatnosti.01. stav 2. septembra 1984. ZKP. od strane organa unutrašnjih poslova od tužioca oduzeta putna isprava. kako ne bi trpeo štetu u obavljanju svoje ugostiteljske delatnosti. zbog propusta organa u vođenju krivičnog postupka (odlaganje pretresa.206 - . a na osnovu zahteva oštećenih kao tužilaca protiv njega je pokrenut krivični postupak. aprila 1982. u kojoj je tužilac učestvovao. Nižestepeni sudovi nalaze da je tužena Republika Srbija odgovorna za materijalnu štetu u smislu člana 172. godine. zakonitost i pravilnost rada tog organa. Izloženo stanovište nižestepenih sudova u pogledu propisa relevantnih za ocenu osnovanosti zahteva tužioca je po oceni Vrhovnog suda pravilno. Kada je u pogledu primenjene mere oduzimanja putne isprave u krivičnom postupku i ostvarenja njenog legitimnog cilja narušen princip proporcionalnosti. odlučio kao u izreci". Zakona o obligacionim odnosima. S obzirom da je u pogledu preduzete mere i ostvarenja njenog legitimnog cilja narušen princip proporcionalnosti. predlažući da se razmotri pitanje vraćanja putne isprave na osnovu ponuđenog jemstva. ZOO. Na osnovu iznetih razloga. Odlukom krivičnog suda. njegov branilac je u toku krivičnog postupka više puta podnescima ukazivao na dugo trajanje postupka i predlagao vraćanje putne isprave tužiocu. a krivični postupak je pravnosnačno okončan donošenjem oslobađajuće krivične presude od 20. a da je vlasnik gostionice u nemačkom gradu Heslingenu. jer je dolazilo do sniženja čiste dobiti. Budući da je tužilac imao i nemačko državljanstvo i da mu je oduzeta strana putna isprava. ne samo zbog ishoda krivičnog postupka u kome nije dokazano da je tužilac izvršio krivično delo. tužiocu u ovom sporu pripada građansko-pravna zaštita u vidu zahteva za naknadu materijalne štete koja je prouzrokovana nepravilnim radom državnog organa. godine. ocenjuje se prema propisanim pravilima postupka za rad tog organa i okolnostima slučaja. Prema razlozima sudova mera privremenog oduzimanja putne isprave od tužioca koja je trajala skoro dve i po godine. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije Rev. Iz obrazloženja: U postupku je utvrđeno da je povodom saobraćajne nezgode koja se dogodila 27. godine. Iz činjeničnog utvrđenja proizlazi da u krivičnom postupku zakoniti cilj mere privremenog oduzimanja putne isprave nije opravdan. u toku krivičnog postupka nijedna okolnost nije ukazivala na to da se krivični postupak nije mogao uspešno provesti i bez privremenog oduzimanja putne isprave. Na osnovu toga. Postupanje organa za čiji rad odgovara država.2004.OBLIGACIONO PRAVO 412. neažurnost i dugo trajanje postupka) nije opravdalo ovlašćenje iz člana 85. oštećenom pripada građansko pravna zaštita u vidu zahteva za naknadu materijalne štete za koju odgovara Republika Srbija prema članu 172.

a kad je to nemoguće utvrditi. za štetu koju sudska vlast prouzrokuje građanima ne može odgovarati opština kao jedinica lokalne samouprave. očigledno je da nije posvetio dovoljnu pažnju tako rizičnoj vožnji. faktički učestvovao u prouzrokovanju određenog dela njegove vlastite štete. godine) 414. i da je time delimično doprineo da šteta nastane u vidu teške telesne povrede koja je prouzrokovala trajne posledice za tužioca. ukoliko je moguće utvrditi koji deo štete potiče od oštećenikove štetne radnje i propuštanja. Dakle. Naime. II 507/03 od 03. Stoga je Vrhovni sud u tom delu preinačio nižestepene presude. Imajući u vidu utvrđenja da je tužilac nepropisno stao na papučicu viljuškara. i u kojoj meri konkretno svojom radnjom ili propuštanjem. vlasništvo tuženog. i člana 174. pa je vozač u nameri da stabilizuje viljuškar i da izbegne otvoreni šaht na putu. već se jedino ocenjuje da je dotično njegovo ponašanje bilo drukčije od redovnog uobičajenog. Naknada štete koju prouzrokuje sud. u smislu člana 395. Zakona o obligacionim odnosima. standardnog ponašanja drugih osoba u dotičnoj situaciji. . te nemogućnosti preciznog upravljanja. Kritičnom prilikom tužilac je zadobio teške telesne povrede.2003. usled čega je tužilac izgubio ravnotežu i pao s papučice viljuškara na kojoj je stajao. te je ovaj manevar pojačao nestabilnost viljuškara i ljuljanje. Iz obrazloženja: Prema činjeničnom utvrđenju nižestepenih sudova prilikom pokretanja viljuškara. dolazi do podeljene odgovornosti i srazmernog smanjenja naknade. ostvaruje se tužbom podnetom protiv države. a pri tome nisu obezbeđeni odgovarajući uslovi rada u skladu sa odgovarajućim Zakonom o zaštiti na radu. autoviljuškar je krenuo u desnu stranu. sud dosuđuje naknadu vodeći računa o okolnostima slučaja. ili nije. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. Iz obrazloženja: Iz spisa predmeta nesumljivo se vidi da je predmetna šteta nastala u vršenju sudijske dužnosti.07. što svakako jeste viljuškar u pokretu. Rev. Kako su sudovi organi države. i da je bio svestan da viljuškarem upravlja radnik koji nije obučen. dolazi do podeljene odgovornosti i srazmernog smanjenja naknade. već samo Republika Srbija kao država. ZPP. koji uz to nije bio ispravan. usled klizavog kolovoza i delom usled praznog hoda volana. kada oštećeni doprinese da šteta uopšte nastane ili da bude veća nego što bi inače bila. stav 1. da bi se prevezao na mesto rada. Kada oštećeni doprinese da šteta uopšte nastane ili da bude veća nego što bi inače bila. Vodeći računa o okolnostima slučaja. i ocene doprinos oštećenog u nastaloj šteti. Zakona o obligacionim odnosima (pravilo podeljene odgovornosti). Osnovano se u reviziji ukazuje da su sudovi propustili da primene odredbu člana 192. u konkretnom slučaju trebalo je oceniti da li je tužilac oštećeni. Na osnovu takvog činjeničnog utvrđenja nižestepeni sudovi su zaključili da je drugotuženi odgovoran za nastalu štetu po principu objektivne odgovornosti kao i imalac opasne stvari u smislu člana 173. Vrhovni sud nalazi da je ukupnu pravičnu naknadu valjalo smanjiti za 20% i to za svaki pojedinačni vid nematerijalne štete. a da se pri tome uopšte ne uzima u obzir njegov subjektivni odnos prema tom svom vlastitom ponašanju. kojim se istovremeno smanjuje dužnost štetnikove naknade potpune integralne štete. pokrenuo volan u levu stranu.207 - .OBLIGACIONO PRAVO 413.

Imalac opasne stvari ne oslobađa se objektivne odgovornosti ako učini propust u kontroli nad tom stvari. Zakona o obligacionim odnosima. Zakona o uslovima za obavljanje prometa robe propisano je da nadzor nad primenom Zakona i drugih propisa kojima se uređuje promet robe. svojim svojstvima i položajem. kao pravno lice. prouzrokuju trećim licima. godine) 415.2002.02. Prema ovoj odredbi. jasno je da je zatajila kontrola. U reviziji se neosnovano ističe da postoji razlog za isključenje odgovornosti iz člana 175. pravno lice odgovara za štetu koju njegov organ prouzrokuje trećem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem svoje funkcije. Tačno je da je vozilo tuženog bez znanja vojne komande upotrebilo mobilisano lice na službi u JNA. (Vrhovni sud Srbije. jer nije preduzeo sve što je bilo potrebno da spreči neovlašćenu upotrebu vozila. delovalo kao opasna stvar. imalac snosi odgovornost za neovlašćenu upotrebu vozila koje je prouzrokovalo štetu tužiocu. i što se ono. bez kontrole. time što je vozilo tuženog ostavio na strmoj ulici. Iz obrazloženja: Odredbom člana 38. obavlja Ministarstvo trgovine preko tržišnih inspektora. dakle organi lokalne samouprave. ako imalac za to nije odgovoran. po članu 174. Na ovaj način vozilo tuženog je. stav 1. Rev. Čim se vozilo tuženog našlo na ulici. Zakona o obligacionim odnosima. godine) 416. Republika Srbija je odgovorna za štetu koju njen organ prouzrokuje trećem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem svojih funkcija. stav 1. ne obezbeđujući ga na odgovarajući način od mogućnosti samopokretanja. U momentu oduzimanja robe. zahtev prema njoj je neosnovan.11. za štetu koja od nje potiče ne odgovara on nego onaj koji mu je oduzeo opasnu stvar. Vojna vozila stoje u krugu kasarne i bez kontrole pri izlasku ne mogu biti uključena u javni saobraćaj. Tužiocu je štetu na vozilu prouzrokovalo lice na službi u Vojsci Jugoslavije. odgovara imalac. 7/91) i Uredbi o načinu i vršenju poslova Ministarstva i posebnih . Zakona o obligacionim odnosima. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. glasnik RS". Rev.208 - .2002.OBLIGACIONO PRAVO Prema članu 172. Iz obrazloženja: Prema članu 172. Ona ima svoje organe i može odgovarati samo za štetu koju oni. ako je imaocu oduzeta opasna stvar na protivpravan način. a pošto nju organizuje vojna komanda. Zakona o obligacionim odnosima. ali za to je odgovoran i imalac vozila. samopokrenulo i naletelo na vozilo tužioca parkirano ispred njega. a pošto za štetu od takve stvari. pa dođe do njene neovlašćene upotrebe. u reviziji se neosnovano navodi da su nižestepeni sudovi pogrešili što su obavezali tuženu Državu da prouzrokovanu štetu naknadi. shodno Zakonu o ministarstvima ("Sl. Pošto je u ovom slučaju tužba za naknadu štete podneta protiv opštine. 344/02 od 07. jer opština ne može odgovarati za štetu koju građanima prouzrokuju organi države. br. 6203/2002 od 10. tržišni inspektori. za štetu koju organ države prouzrokuje trećem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem svoje funkcije odgovara država.

godine) 417. glasnik RS"... S obzirom da je Republika Srbija u smislu člana 172. to je prvotužena u obavezi da naknadi štetu prvotužiocu. Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju i zbog toga je kažnjen kaznom od 500. stav 1. Kako je u konkretnom slučaju roba oduzeta od strane tržišnih inspektora kao radnika Ministarstva trgovine. van sedišta ministarstava.702. postupali su kao radnici Ministarstva trgovine i turizma.. Rev. tačka 2. stav 1. 3/92). februara 1997. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. navedeno vozilo je vraćeno na osnovu člana 100. nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo – odredbu člana 172. a prvo tužilac je pretrpeo štetu zbog nezakonitog oduzimanja robe od strane radnika Ministarstva trgovine. Ovako su nižestepeni sudovi odlučili pošto su utvrdili da su organi tužene postupali u skladu sa propisima .. ZOO. tužbeni zahtev tužioca odbijen zbog nedostatka aktivne legitimacije.00 dinara. Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju. Zakona o prekršajima. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da pravno lice odgovara za štetu koju njegov organ prouzrokuje trećem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem svojih funkcija. Stoga je revizija prvotužene Republike Srbije delimično usvojena i drugostepena i prvostepena presuda preinačene tako što je. _____. kao i iznos od 1. to samo ovo Preduzeće može biti stranka u ovom postupku. stav 1. kao i u smislu odredbe člana 118. kao i da se u tom slučaju – oduzimanja robe ista stavlja pod carinski nadzor do okončanja prekršajnog postupka.OBLIGACIONO PRAVO organizacija van njihovog sedišta ("Sl. godine ovlašćeni radnik Carinarnice Z. kada su odbili tužbeni zahtev za naknadu štete u visini utuženog iznosa od 45. U prekršajnom postupku tuženi je oglašen odgovornim za prekršaj iz člana 99.11. i isto je stavljeno pod carinski nadzor do okončanja prekršajnog postupka. godine na osnovu akta carine preuzeo ovo vozilo. u smislu napred navedene zakonske odredbe odgovorna za naknadu štete nastalu nezakonitim oduzimanjem robe." Eksport-import. prema kojim odredbama se roba može oduzeti ako je u pitanju prekršaj iz člana 99. st. 1. Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju.. odnosno od Preduzeća za unutrašnju i spoljnu trgovinu "M. Kako je predmetno vozilo oduzeto i vraćeno u skladu sa navedenim propisima. a ne vlasnik i direktor tog preduzeća kao fizičko lice.. Zakona o spoljnotrgovin. je oduzeo putničko vozilo “M. br. čiji je organ Ministarstvo trgovine.. to je isključivo prvotužena Republika Srbija. Ukoliko se napravi prekršaj iz čl. tog zakona..94 dinara sa traženom kamatom od podnošenja tužbe do isplate.209 - . Stoga je revizija drugotužene opštine Vranje usvojena i drugostepena i prvostepena presuda preinačene tako što je tužbeni zahtev u odnosu na tuženu opštinu odbijen. 99. i st. Na osnovu tako utvrđenog činjeničnog stanja. istog Zakona. Kako je roba oduzeta od pravnog lica.2002. a u postupku je tužilac proglašen odgovornim za učinjeni prekršaj iz člana 99. 6. tačka 2.” reg." Eksport-import. br. Tužilac je vlasnik Preduzeća za unutrašnju i spoljnu trgovinu "M. stav 1. te je isti njegov zakonski zastupnik. Tužilac je 19.450 USA dolara u dinarskoj protivvrednosti na dan isplate. carinski organ može oduzeti robu i staviti je pod nadzor do okončanja prekršajnog postupka. stav 1. vlasništvo tužioca. maja 1995. 1120/92 od 20.član 100. Zakona o obligacionim odnosima odgovorna za štetu koju njen organ prouzrokuje trećem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem svojih funkcija. Odredbom člana 172. Međutim. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju dana 22.

izložili rizicima rata u Hrvatskoj i poniženjima koje je doživeo zato što se. stav 2. U drugom slučaju. i kakav je ona.. Ustava i član 17.svako pravno lice (pa i država) odgovara za štetu koju njegov organ prouzrokuje trećem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem svojih funkcija. u smislu člana 395. i 2.2001. Građanin Republike Srbije ima državljanstvo Republike i ne može ga biti lišen. Odbivši zahtev tužioca za naknadu štete."Sl. 1. prognan ili ekstradiran (član 47.protiv njegove volje . U oba slučaja dolazi se do člana 172. koji su ga . Zakona o obligacionim odnosima .OBLIGACIONO PRAVO skom poslovanju i kažnjen novčanom kaznom od 500. kao i pravo da napuste Republiku Srbiju i u nju se vrate (član 17. Ustava SR Jugoslavije). Zato je ovaj sud. pravilno su nižestepeni sudovi ocenili da su u ovoj pravnoj stvari organi tužene postupali u skladu sa citiranim odredbama Zakona o spoljno trgovinskom poslovanju i Zakona o prekršajima. odnosno međunarodno. Iz obrazloženja: Zbog toga što su ga pripadnici policije lišili slobode i predali organima vlasti Kninske Krajine.00 dinara. Ova odgovornost može biti i solidarna. godine) 418. bio u kakvoj obavezi prema organima Kninske Krajine. broj 18/92). izbeglicama se obezbeđuje unutrašnja i međunarodna pravna zaštita na način koji je utvrđen za građane Republike Srbije (član 4.Rev. stav 3. ZOO-a odgovorna za nastalu štetu.pravni subjektivitet. st. glasnik RS". pa stoga tužena nije u smislu odredbi člana 172. Pravilna primena materijalnog prava iziskuje da se razjasni status tužioca tj. prognan ili ekstradiran (član 47. na šta se u reviziji osnovano ukazuje a zbog čega je došlo do pogrešne primene materijalnog prava. Naravno. Ustava Republike Srbije). Zakona o obligacionim odnosima. 6258/99 od 14. godine) . stav 1.. Ustava SR Jugoslavije). da li je u vreme nastanka štete imao svojstvo državljanina Republike Srbije. odnosno Savezne Republike Jugoslavije. Ustava Srbije odnosno član 17. stav 3. Zakona o izbeglicama). (Rešenje Vrhovnog suda Srbije. kao građanin Rijeke.06. ukinuo pobijane presude i predmet vratio na ponovno suđenje. u vreme nastanka štete. odnosno Savezne Republike Jugoslavije ili svojstvo izbeglice..210 - . nižestepeni sudovi nisu imali u vidu ove propise. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. gde je rođen .07. stav 2. Rev. Zakona o parničnom postupku.. po otpočinjanju rata. prvostepeni sud će ceniti i to da li je tužilac. Zakona o izbeglicama . iz R. Ovde je reč o šteti koja je nastala povredom Ustavom zajemčenih i priznatih prava i sloboda građana. Građanima je zajemčena sloboda kretanja i nastanjivanja. vratio u B.tužilac traži da mu tužena naknadi štetu. 4497/01 od 11. Izbeglicama je obezbeđena pravna zaštita koju uživaju i građani Republike Srbije (član 4. ne može biti lišen državljanstva. Država je odgovorna za štetu koju njeni organi prouzrokuju licima prognanim radi prisilne mobilizacije. gde je živeo. Stvar je oštećenog da izabere koga će od više solidarnih dužnika tužiti. u smislu člana 206.. pa se šteta može reparirati i od drugog pravnog lica (uključujući i drugu državu). građanin Republike Srbije.2002. U prvom slučaju. imala pravni.

211 - 423. Zakona o obligacionim odnosima. falsifikovanja brojnih oznaka vozila. te kasnije zaključenje ugovora o komisionoj prodaji koji zbog načina na koje je vozilo izašlo iz državine vlasnika. (Vrhovni sud Srbije. nije mogao da izbegne niti da otkloni njegove posledice. kupio to vozilo po ugovoru o komisionoj prodaji kojom je prethodila predaja vozila komisionaru preko punomoćnika navodnog vlasnika. Ako je štetu prouzrokovalo neko od dva ili više lica. ta lica odgovaraju solidarno. 1851/00) Prema članu 17. već posledica prethodnog protivpravnog oduzimanja vozila od njegovog stvarnog vlasnika i izmene. tačka 3. po osnovu sticanja od nevlasnika u smislu člana 31. Okolnost što je tužilac ne sumnjajući u poreklo vozila i vlasništvo označenog prethodnika na koje je vozilo bilo registrovano. Zakona o ugovorima o prevozu u železničkom saobraćaju prevozilac se potpuno ili delimično oslobađa odgovornosti za štetu ako je udes ili nezgoda nastala krivicom trećeg lica. Ako štetu pričini lovostajem zaštićena divljač onda je orgnaizacija dužna da naknadi štetu pod uslovom da je oštećeni preduzeo propisane mere za sprečavanje štete od divljači. nema značaja za odlučivanje o traženoj naknadi štete u odnosu na pitanje postojanja odgovornosti Republike Srbije. tj. Pravno lice odgovara za štetu koju njen organ prouzrokuje trećem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem svoje funkcije.04.11. istog Zakona.08. a prevozilac i pored nastojanja. a ne može se utvrditi koje je od njih štetu prouzrokovalo. godine) 420. godine) 422. 6076/98 od 11. br. Organizacija koja gazduje lovištem dužna je da preduzima propisane mere za sprečavanje štete koju divljač može pričiniti imovini ili ljudima na zemljištu i vodi na kojima se lovište nalazi i na okolnim zemljištima. Zbog toga je pravilan zaključak prvostepenog suda da nema osnova za odgovornost tužene Republike za naknadu štete prouzrokovane tužiocu koji bi bio zasnovan na odredbi člana 172. koja su na neki način međusobno povezana. br. Rev. sprovedenih u skladu sa njihovim službenim ovlašćenjima. što su krivična dela.1999. godine) . (Vrhovni sud Srbije. Rev. 421.11. otkrili falsifikovanje brojnih oznaka vozila i činjenicu da je vozilo protivpravno oduzeto od njegovog stvarnog vlasnika.2000.OBLIGACIONO PRAVO Pravno lice odgovara za štetu koju njegov organ prouzrokuje trećem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem svojih funkcija. 6497/98 od 03. ne može predstavljati valjan pravni osnov za sticanje svojine tužioca ni derivativnim načinom u smislu člana 34. čiji su organi vršeći službenu dužnost. godine) 419. 4470/02 – P.1999. (Gž. ni originarnim. Rev.1999. U ovakvoj situaciji. imajući u vidu osobenosti slučaja. (Vrhovni sud Srbije. te mu ga vratila. 3532/98 od 17. 6126/98 od 05. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. (Vrhovni sud Srbije. . šteta nastala za tužioca nije posledica radnji organa tužene. Rev.

04. (Vrhovni sud Srbije. godine) 427.Lice u građansko-pravnom odnosu sa preduzećem. godine) 424. na radu ili u vezi sa radom.10.212 - 430. 4620/95 od 24.10. (Vrhovni sud Srbije.1999.04. godine) 425. 1192/97 od 24.11. ( Iz rešenja Okružnog suda u Kraljevu Gž. godine) . Neblagovremeno dostavljanje rešenja o izvršenju organu nadležnom za sprovođenje izvršenja može biti razlog za naknadu štete usled zadocnjenja ali ne i razlog za naknadu štete usled neizvršenja pravnosnažne presude.OBLIGACIONO PRAVO Opština nije odgovorna za štetu zbog rušenja bespravno podignutog objekta ako graditelj bespravno podignutog objekta ne postupa po konačnom rešenju upravnog organa kojim se nalaže rušenje objekta i sam ne poruši bespravno podignuti objekat. Zakona o obligacionim odnosima primenjuje se u slučaju kad je trećem licu štetu prouzrokovalo.09. 20/98 od 29.1998. godine) 429.12. odgovara pravno lice. od 27.1998.1996. odnosno uobičajene mere bezbednosti. Oštećeni ima pravo na naknadu štete koju mu nezakonitim ili nepravilnim radom pričini službeno lice ili državni organ ili organizacija koja vrši javna ovlašćenja u skladu sa zakonom. (Vrhovni sud Srbije. Za postojanje odgovornosti pravnog lica za štetu koju njegov organ prouzrokuje trećem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem funkcije. Odredba člana 170. (Zaključak savetovanja u Saveznom sudu. odnosno poslodavca. 130/99 od 07. 751/99 od 10. može odgovarati za štetu usled opasne stvari i kao njen imalac. godine) 426. odnosno poslodavac kod koga je radnik radio u trenutku prouzrokovanja štete. Rev. . Rev. 5334/96 od 15. Za štetu prouzrokovanu ubistvom ili telesnom povredom radnika na radnom mestu od strane lica koje nije radnik kod istog pravnog lica. Rev.1992. (Vrhovni sud Srbije. odnosno poslodavac propustio da preduzme propisane. Ako je do ubistva ili povrede došlo u vezi sa radom ili ako je pravno lice. potrebno je da postoji uzročna veza između greške njenog organa i prouzrokovane štete.1995. lice u radnom odnosu.1999. (Vrhovni sud Srbije. Rev. Rev. Oštećenik ima pravo zahtevati naknadu štete i neposredno od radnika ako je štetu prouzrokovao namerno. godine) 428.

prouzrokovao štetu trećem licu. (Vrhovni sud Srbije. 432. (Okružni sud u Kraljevu.213 - 438.vozač zaposlen. 101/90) 434. Država SFRJ je odgovorna za štetu koju pretrpi vojnik u krugu kasarne u toku vojnog roka. Rev. Ne postoji odgovornost federacije za štetu koju je prouzrokovao vojnik na odsluženju vojnog roka.09. 2714/92) Zdravstvena ustanova odgovara za štetne posledice operativnog lečenja. Opština odgovara za štetu pričinjenu nepravilnim radom njenih organa prilikom rušenja objekta u postupku prinudnog izvršenja. odgovorna je organizacija udruženog rada .OBLIGACIONO PRAVO Za naknadu štete nastale posle hirurške intervencije od značaja je ceniti i obavezu zdravstvenih radnika da obaveštavaju pacijenta o mogućim posledicama i riziku koji se preuzima pristankom na operativni zahvat. (Vrhovni sud Srbije. Rev. prouzrokovanu aktivnošću drugog vojnika. 656/87) 437. Objektivna odgovornost države SFRJ sastoji se u odgovornosti za druga lica. . Pž. Rev. Pž. po osnovu dozvoljenog izlaska iz kasarne. koji je za vreme boravka van kasarne. pristao. (Vrhovni sud Srbije. za vojna lica koja su u vezi sa vršenjem službe učinila štetu trećim licima. 3556/86 od 02. (Viši privredni sud. inače. Rev. 442/90) 433. ako pacijentu nije predočila sve moguće posledice operativnog zahvata na koji je. tj. 651/90) 435. (Viši privredni sud Srbije.javnog prevoza u kojoj je radnik . tako što je usled naglog kočenja autobusa putnica pala u autobusu i povredila nogu. Gž.1986. SIZ zdravstvene zaštite nema pravo da od organizacije kod koje je radnik zaposlen naplati na ime regresne štete troškove lečenja njenog radnika koji je povređen u krugu fabrike ako do povrede i nastalih troškova lečenja nije došlo u vezi sa radom jer je radnik tuženika povređen na taj način što je drugi radnik pokušao da ga ubije za koje krivično delo je i kažnjen u krivičnom postupku. (Vrhovni sud Vojvodine. 2714/92) 431. godine) . 4436/88) 436. Za štetu koja nastane usled nestručne vožnje vozača gradskog saobraćaja. Rev. (Vrhovni sud Vojvodine.

Gž. Rev. društveno-politička zajednica odgovara za štetu koju njen radnik u vezi sa vršenjem službene dužnosti prouzrokuje drugome. Za štetu koju pričini vojnik za vreme odsustva ne odgovara država SFRJ.214 - 444. (Vrhovni sud Srbije. Zakona o upravi. te je usled toga došlo do oštećenja vozila. društveno-politička zajednica oslobađa se takve odgovornosti ako dokaže da je njen radnik u datim okolnostima postupao onako kako je trebalo raditi. Rev. Rev. Rev. (Vrhovni sud Vojvodine. 246/86) 439. (Vrhovni sud Srbije.posle pravosnažnosti rešenja o obustavi prekršajnog postupka zbog zastarelosti. 253/85) 443. 502/85) 442. a ne i valorizaciju ovih troškova na dan presuđenja. Lice kome su na ograničenom prelazu oduzeta devizna sredstva zbog neposedovanja potvrde ovlašćene banke a po rešenju Saveznog deviznog inspektorata u korist buxeta federacije . (Vrhovni sud Vojvodine. Država SFRJ odgovara za štetu koju pričini carinarnica time što nije preduzela nikakve mere zaštite putničkog vozila stavljenog pod carinski nadzor. Kada je konačnim rešenjem upravnog organa naloženo uklanjanje objekta i materijala nakon rušenja objekta. (Vrhovni sud Vojvodine. ako takvim rušenjem nije došlo do veće štete nego da je sam vlasnik rušio objekat. koje je vraćeno vlasniku odgovarajuća društveno-politička zajednica odgovorna je za naknadu štete. Međutim. Za odgovornost države SFRJ potrebno je da su ispunjena dva uslova: da je štetu izvršilo vojno lice i da je šteta pričinjena u vezi sa vršenjem službe nezakonitim ili nepravilnim radom. 505/85) 441. 156.OBLIGACIONO PRAVO Kada je po naredbi suda oduzeto putničko vozilo. Slično čl. onda društveno-politička zajednica nije odgovorna za štetu zbog rušenja objekta. nema pravo na povraćaj oduzetih sredstava koja tužena država SFRJ drži po osnovu rušenja. za koji je izdata privremena lokacija na građevinskom zemljištu do njegovog privođenja nameni prema urbanističkom planu. kad to rušenje nije učinio vlasnik. 3566/85) . Rev. pa zbog neodgovarajućeg čuvanja na otvorenom prostoru nastalo oštećenje na vozilu. . Oba ova uslova moraju biti ispunjena kumulativno. (Okružni sud u Beogradu. Vlasnik vozila koji je popravio vozilo i isplatio troškove popravke može tražiti naknadu isplaćenih troškova popravke. jer šteta nije pričinjena u vezi sa vršenjem vojničke službe. 514/85) 440.

koju je pretrpeo kao posledicu ove intervencije. i ona odgovara za štetu prouzrokovanu pacijentu ako njeni lekari i drugo medicinsko osoblje nisu postupali u skladu sa pravilima medicinske nauke i sa odgovarajućom pažnjom. onda postoji pravni osnov za obavezivanje tužene opštine na naknadu štete koju su sopstvenici pretrpeli protivpravnom radnjom organa tužene. 676/82) Zdravstvena ustanova. Rev. (Vrhovni sud Srbije. a ne objektivne prirode. koja vrši medicinsku intervenciju. Radna organizacija za održavanje puteva odgovorna je za štetu oštećenom u slučaju kad je do štete došlo usled propusta radne organizacije da put pospe solju ili nekim drugim sredstvima. onda zdravstvena organizacija. . nije u obavezi da oštećenom isplati naknadu štete. Federacija ne odgovara za štetu koju su prouzrokovali pripadnici JNA. Rev. kad štetni događaj nije bio u vezi sa obavljanjem njihove službe. 451.OBLIGACIONO PRAVO Kad je utvrđeno da je hirurška intervencija bila nužna i da je izvedena po svim pravilima medicinske nauke. koje nastanu usled nestručnog. 1832/85) 445. može odgovarati samo za one posledice intervencije. (Vrhovni sud Srbije. nepažljivog i nepropisnog rada njenih radnika. 1776/84) 446. (Vrhovni sud Srbije. u kojoj je izvršena hirurška intervencija. pa iz takvog ponašanja proistekne šteta.215 - 449. (Vrhovni sud Srbije. 39/84) 448. Rev. 2066/80) . za posledice koje se ne mogu pripisati u krivicu lekarima i drugom medicinskom osoblju zbog postupanja koje nije bilo u skladu sa pravilima medicinske struke. koje je za vreme odsluženja vojnog roka u JNA bilo povređeno i lečeno. pa stoga nije ni moglo ostvariti zaradu. Gzz. dakle. jer nije bilo u radnom odnosu. Rev. 450. Kad su organi tužene opštine bez postojanja pravnog osnova izvršili rušenje objekta. kako bi sprečila stvaranje leda na putu i na taj način put učinila bezbednim za saobraćaj. (Vrhovni sud Srbije. Odgovornost zdravstvene organizacije je subjektivne. 1659/84) 447. (Vrhovni sud Srbije. već na odsluženju redovnog vojnog roka. 222/84) Oštećenom licu. Građansko-pravna odgovornost zdravstvene organizacije postoji samo ako se dokaže datim okolnostima lekara i zdravsteno osoblje medicinske ustanove nisu postupali ovako kako je trebalo. (Vrhovni sud Srbije. Rev. koji je bio u građanskoj svojini i imao status trajnog karaktera. Rev. ne pripada pravo na naknadu štete zbog izgubljene zarade za vrenme lečenja i bolovanja.

Dakle. bez obzira da li je prouzrokovana nezakonitim postupanjem ili samo greškom nekog organa. ovim propisom regulisan je najširi obim odgovornosti za štetu prouzrokovanu neosnovanim držanjem lica u pritvoru ili na izdržavanju krivične sankcije. nego i kada je uslovljena greškom u tumačenju propisa. Bez obzira što je pritvor bio određen iz zakonom priznatih razloga.216 - . 70/01 sa izmenama i dopunama . koji regulišu pravila o naknadi štete licima neosnovano lišenim slobode. Na pogrešnu primenu materijalnog prava se osnovano ukazuje revizijom. list SRJ".04. Dakle.21. Međutim. pravo na naknadu štete zavisi od konačnog ishoda krivičnog postupka.03. U konkretnom slučaju nije sporno da je tužilac pogrešno zadržan u Kazneno popravnom domu nakon dana nastupanja apsolutne zastrelosti izvršenja kazne zatvora i da zakonski osnov za lišenje slobode u navedenom periodu nije postojao. br.nižestepeni sudovi su odbili tužbeni zahtev za naknadu štete zbog neosnovanog boravka na izdržavanju kazne od 13. . Iz obrazloženja: Utvrđeno je sledeće činjenično stanje: Ovde tužilac optužen je za krivično delo prikrivanja iz čl. nižestepeni sudovi su propustili da ocene postojanje odgovornosti tužene za naknadu štete po krivičnim propisima.12.04. godine tj.2007. stav 1. Pogrešnu pravnu ocenu prvostepenog krivičnog suda otklonio je viši sud u postupku po pravnom leku u zakonom propisanoj proceduri. stav 1. pritvorenom licu pripada pravo na naknadu štete ako on ne bude opravdan pravnosnažnom osuđujućom presudom. (Rešenje Vrhovnog suda Srbije. Odredbama čl. Iz toga upravo i proizilazi odgovornost tuženog za naknadu prouzrokovane štete tužiocu. 3. godine do 28. Zbog nastupanja . četiri meseca i dvadeset dana. Zakona o obligacionim odnosima . za šta je odgovoran organ koji postupa u okviru zakonskih ovlašćenja. Nižestepeni sudovi pravilno zaključuju da je neopravdan boravak tužioca u kazneno-popravnom domu posledica pogrešnog tumačenja propisa.2004. 560. Zakonika o krivičnom postupku ("Sl. 475/06 od 01.važeći u vreme prouzrokovanja štete) bilo je propisano da pravo na naknadu štete pripada i licu koje je usled greške ili nezakonitog rada organa neosnovano lišeno slobode ili je zadržano duže u pritvoru ili u ustanovi za izdržavanje kazne ili mere.1993. godine) 453.184.09. godine. tač.1992.OBLIGACIONO PRAVO 452. Odgovornost za naknadu nematerijalne štete zbog neosnovanog zadržavanja u ustanovi za izdržavanje kazne nakon nastupanja apsolutne zastarelosti izvršenja krivične sankcije postoji ne samo kada je zadržavanje posledica nepravilnog ili nezakonitog rada organa. 172. stav 1. KZ RS i u pritvoru je proveo od 08. Iz obrazloženja: Nalazeći da je boravak tužioca u zatvoru nakon nastupanja apsolutne zastarelosti izvršenja krivične sankcije posledica pogrešnog tumačenja propisa a ne nepravilnog ni nezakonitog rada organa te da tužena nije odgovorna za naknadu štete u smislu čl. Rev.

u smislu čl.vlasnik ima pravo na naknadu štete po tom osnovu. Rev.2000.OBLIGACIONO PRAVO apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja. 27/92 i 24/94 . list SRJ". što je u skladu i sa članom 5. stav 1. pritvorenom licu pripada pravo na naknadu štete nezavisno od činjenice što je pritvor bio određen iz zakonom priznatih razloga.2007. 556. važećeg u vreme lišenja slobode tužioca. Cena novog vozila iste marke i tipa na dan datog nalaza i mišljenja iznosi 2. br. Iz obrazloženja: U ovoj pravnoj stvari tužilac je tražio predaju vozila koje je tužena oduzela 20. 1.50%. Vozilo mu je vraćeno u toku postupka. “šlepovanje” vozila i naknadu na ime umanjene vrednosti po osnovu amortizacije u periodu dok je vozilo bilo oduzeto od tužioca. Pravo na naknadu štete zavisi od konačnog ishoda krivičnog postupka.važećeg u vreme lišenja slobode tužioca). Nema mesta primeni čl.00 dinara. 560.00 dinara. tač. tokom postupka nije ni dokazao) niti propisuje obavezu suda da ceni zakonitost i opravdanost određivanja pritvora. Ako pritvor ne bude opravdan pravnosnažnom osuđujućom presudom.02. ZKP važećeg u vreme presuđenja) zato što ovaj član uređuje postupak naknade štete u slučaju neopravdane osude. 74/87. Drugostepeni sud je odbio žalbu tužene i potvrdio prvostepenu presudu. godine Iz takvog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su pravilno zaključili da tužilac ima status lica neosnovano lišenog slobode. uostalom. Član 545. vozilo je u trenutku oduzimanja bilo staro pet godina i jedan mesec i za taj period je bilo amortizovano 59. 541..588. i 545.02. tač. kao što to tvrdi revizija (i što revident. Zakona o krivičnom postupku ("Sl. a umanjena vrednost vozila po osnovu amortizacije. Tužbeni zahtev je prvostepenom presudom usvojen i tužiocu je dosuđen navedeni iznos koji obuhvata troškove popravke vozila. br.00 dinara. stav 1.02. stav 5. godine. ne propisuje mogućnost da se okrivljenom uskrati pravo na naknadu štete ako je zloupotrebom procesnih prava doveo do zastarelosti krivičnog gonjenja.50% od cene novog vozila. U reviziji tužena osnovano ukazuje da je o tužbenom zahtevu odlučeno pogrešnom primenom materijalnog prava i da je zbog toga činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno. Zakonika o krivičnom postupku ("Sl. postupak prema njemu je obustavljen pravnosnažnim rešenjem od 18. a u trenutku vraćanja amortizacija vozila iznosi 79%.217 - . 57/89 i 3/90 i "Sl. važećeg u vreme presuđenja) uređuje postupak naknade štete zbog neosnovanog lišenja slobode. nakon čega je tužilac preinačio tužbu tako što je tražio naknadu štete u iznosu od 771.07. 541.129. 70/01 sa izmenama i dopunama . 545. Prema nalazu i mišljenju sudskog veštaka. br.2005. kao i u smislu odredbe čl. godine. 2898/06 od 01. Nije osnovano pozivanje tužene u reviziji da je došlo do pogrešne primene odredaba čl. list SRJ". iznosi 19. 23. 14/85. . troškove delova koji nedostaju. što je ovde slučaj i propisuje mogućnost da se takvom licu uskrati pravo na naknadu štete ako je svojim nedozvoljenim postupcima prouzrokovalo lišenje slobode.važećeg u vreme donošenja rešenja o obustavljanju krivičnog postupka i u vreme donošenja prvostepene presude ).470. Samo ako je veći procenat amortizacije posledica neodgovarajućeg čuvanja vozila dok se ono nalazilo kod tužene . 1. ZKP (identične sadržine kao čl. u periodu dok je bilo oduzeto od tužioca. što predstavlja iznos od 617. 560. (Presuda Vrhovnog suda Srbije. 4/77.2004.749. godine) 454. ZKP. Zakona o krivičnom postupku. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. važeći u vreme lišenja slobode tužioca (identičan čl. Međutim. list SFRJ".

izabran za odbornika u SO S.2002. Tužilac je za obavljanje funkcije potpredsednika SO S.2003. a da mu je zbog prestanka članstva u političkoj partiji DSVM prestao mandat odbornika na osnovu odluke SO S.05.2004. povredio odbornička prava tužioca i naneo mu materijalnu štetu. godine je konstatovan prestanak odborničkog mandata tužiocu saglasno odredbi člana 152. održanim dana 24.01.05. da bi ga rešenjem od 30. tužilac bi ostvario ukupno naknadu od 443. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je u toku postupka utvrdio da je tužilac na lokalnim izborima za odbornike u Opštini S. godine. Tužena je zaključkom od 01. godine. od 28. godine u kojem je izneto da.218 - .05.2002.2000. a kao predsednik Komisije za žalbe i predstavke naknadu od ukupno 1. godine obratio tuženoj sa zahtevom za vraćanje odborničkog manadata i za naknadu materijalne štete u vidu izgubljene zarade.530. koja je objavljena u "Službenom glasniku RS" br.2004. i da se nalazilo kod njega. na dan 29. budući da mu je prestao status člana političke partije na čijoj listi je izabran za odbornika.12.2004.00 dinara.09. godine. izabranog u istoj izbornoj jedinici.2002. Zakona o lokalnoj samoupravi. Odlukom Ustavnog suda Srbije od 25. i predsednika Komisije za predstavke i žalbe Opštine S.05.10. Da je ostao na funkciji potpredsednika Opštine do isteka mandata odnosno u periodu od 29. Prvostepeni sud je na osnovu utvrđenih činjenica pravilno zaključio da je tuženi svojom odlukom kojom je tužiocu konstatovao prestanak odborničkog mandata na osnovu odredbe člana 152.2007. na period od 4 godine i da je u periodu od oktobra 2000.OBLIGACIONO PRAVO Neosnovanim oduzimanjem vozila koje je tužiocu vraćeno.09.983.00 dinara u neto iznosu. kao član Demokratske stranke vojvođanskih Mađara. Zakona o lokalnoj samoupravi i člana 45.06. stav 1.2004.. po redovnom toku stvari bilo amortizovano. tačka 9.03. godine tužilac je razrešen funkcije potpredsednika SO S. vraćanje mandata ranijem odborniku objektivno nije moguće. tužena je u obavezi da naknadi štetu koja je u uzročnoj vezi sa njenom radnjom oduzimanja vozila. Odlukom tužene od 28.04. (Rešenje Vrhovnog suda Srbije. godine do 31. dobijao naknadu.05. .10. i 10. 100/03 od 14.2003 godine. 237/07 od 31.00 dinara. godine. godine odbila zahteve tužioca iz razloga što su na ponovnim izborima odbornička mesta u SO S. Odlukom SO S.2002. godine u jedinicama lokalne samouprave sprovedeni dopunski izbori i izabrani novi odbornici.09.2002. godine do 29. Zakona o lokalnim izborima nisu u saglasnosti sa Ustavom.05. tačka 1. od 28. Zakona o lokalnim izborima. koja odredba je kasnije Odlukom Ustavnog suda Srbije proglašena neustavnom.2002.453. godine tuženi razrešio i funkcije predsednika Komisije za žalbe i predstavke. Rev. godine bio na funkciji potpredsednika Opštine S. pa se tužilac dana 26. godine) 455.2003. 2002. utvrđeno je da odredbe člana 152. stav 1. ukoliko su nakon odluke Ustavnog suda od 25. Kako bi vozilo koje je oduzeto tužiocu. Odborniku pripada naknada materijalne štete u visini pripadajućih naknada samo za period od donošenja rešenja o prestanku mandata do verifikacije mandata novom odborniku. u izbornoj jedinici tužioca popunjena drugim odbornicima. godine. što ukupno iznosi 444. U navedenom zaključku tužena se poziva na mišljenje Ministarstva za upravu i lokalnu samoupravu od 02. to bi tužena bila u obavezi da nadoknadi samo štetu nastalu usled većeg procenta amortizacije zbog neodgovarajućeg čuvanja vozila dok se kod nje nalazilo.

Posle sprovedenog izvršenja. septembar 2005. maja 2003. godine. Tužilac je u zakonskom roku podneo zahtev u smislu člana 57. pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo i to odredbe člana 172.2004. Stoga tužiocu pripada naknada materijalne štete u visini pripadajućih naknada samo za period od donošenja rešenja o prestanku mandata do verifikacije mandata novom odborniku. Međutim. Povraćaj u pređašnje stanje nije moguć usled obavljanja dopunskih izbora kod tuženog i izbora novog odbornika.01. od 28. koju je ostvarivao kao potpredsednik opštine i predsednik komisije za predstavke i žalbe. od 10 aprila 2002. Kod ovakvog stanja stvari. Prestankom odborničkog mandata tužiocu je izostala pripadajuća naknada. kada je na zahtev tadašnjeg vlasnika iz njega iseljena u sudskom izvršnom postupku. novembra 2002. u pogledu visine tužbenog zahteva pogrešno je nižestepenim odlukama tužiocu dosuđena naknada štete za period od prestanka odborničkog mandata do 31. kada bi tužiocu redovno prestao četvorogodišnji odbornički mandat.10. Zakona o obligacionim odnosima. navedene presude su ukinute u postupku po tužiljinoj reviziji rešenjem Vrhovnog suda Srbije Rev. koji izbornom voljom građana nije ponovo dobio odbornički mandat. godine. godine) zbog nekorišćenja stana iz kog je iseljena ukinutom sudskom presudom. Kako povraćaj u pređašnje stanje nije moguć. kao posledice pogrešnog tumačenja propisa. posledice primene neustavnog propisa i kod tužioca treba otkloniti naknadom štete. čime je tužiocu prouzrokovana materijalna šteta. 172. septembra 2001. (Rešenje Vrhovnog suda Srbije poslovni broj Rev. ZOO. . Državni organ nije odgovoran u vršenju funkcije kojim postupa u okviru datog ovlašćenja za štetu koja nastane u odgovarajućem postupku usled pogrešne primene propisa.OBLIGACIONO PRAVO Predmet tužbenog zahteva u ovoj parnici je zahtev za otklanjanje posledica nastalih neusaglašenošću navedenih propisa sa Ustavom. koja je glasila na iseljenje tužilje i predaju stana tadašnjim vlasnicima. ocenom da je zahtev tužioca za naknadu materijalne štete osnovan. potvrđena presudom Okružnog suda u N. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju. godine. nastavila da koristi taj stan do 15. s tim što je parnični predmet vraćen na ponovno suđenje.S. Izvršnu ispravu je predstavljala pravnosnažna i izvršna presuda Opštinskog suda u N. . tužilja je posle smrti svoje babe kao nosioca stanarskog prava na trosobnom stanu u privatnoj svojini. godine. izabranog u istoj izbornoj jedinici. Zakona o postupku pred Ustavnim sudom i pravnom dejstvu njegovih odluka i njegov zahtev je odbijen. ta parnica je bez daljeg raspravljanja okončana pravnosnažnom presudom na osnovu odricanja. godine) 456.2008. decembar 2002. godine. kao i u slučaju prestanka odborničkih mandata u drugim opštinama. Po oceni Vrhovnog suda. Zahtev je usmerila prema tuženoj Republici Srbiji po osnovu odgovornosti za rad njenih organa. u smislu čl. Pošto je po iseljenju tužilje stan prodat i predat novom vlasniku.219 - . od 10.05.S. U ovom sporu tužilja potražuje naknadu materijalne štete u visini tržišne zakupnine trosobnog stana u utuženom periodu (01. Od momenta iseljenja tužilja stanuje u kući roditelja svog supruga i za stanovanje ne plaća zakupninu. prestala je obaveza tuženog za isplatu pripadajućih naknada tužiocu. 786/2007 od 22. sprovođenjem dopunskih izbora kod tuženog i izborom drugog odbornika.

godine) ODGOVORNOST ZA ŠTETU OD OPASNE STVARI ILI OPASNE DELATNOSTI (OPŠTE ODREDBE) (Čl. došlo do ukidanja tih sudskih odluka i ponavljanja celog parničnog postupka.. st. 173 – 177. bez obzira da li je ono potvrđeno u instancionom postupku ili su odluke zasnovane na njemu ukinute.. već je okončan presudom na osnovu odricanja zbog promene vlasnika i gubitka pravnog interesa ranijeg tužioca za parnicu. Za postojanje te odgovornosti potrebno je da je tužilja pretrpela štetu za koju traži naknadu i da je ta šteta nastala kao posledica svesnog ili krajnje nepažljivog ili nesavesnog postupanja suda u vršenju zakonskih ovlašćenja ili zloupotrebe ili prekoračenja tih ovlašćenja. koji nije sproveden. kada iz spisa proizilazi da nije tražila reizvršenje i ponovno useljenje u stan posle ukidanja presude na osnovu kojih je iseljena i donošenja presude na osnovu odricanja u istom sporu.OBLIGACIONO PRAVO Odgovornost države kao pravnog lica za štetu koju prouzrokuje njen organ u smislu čl. Njena tvrdnja da je ogovornošću tužene i njenih organa lišena krova nad glavom je paušalna. postoji ako je šteta nastala kao posledica takvog rada njenog organa koji se može smatrati prekoračenjem. Izraženo pravno mišljenje u tumačenju prava i donošenju odluke suda kao državnog organa. (Presuda Vrhovnog suda Srbije.2008. 155. ZOO. već i domaćim propisima. 935/07 od 18.09. opterećenog stanarskim pravom njene babe do njene smrti. besplatnim stanovanjem u kući roditelja svog supruga. na koje ona očito pledira navodima svoje revizije. 172. 158. ne vodi odgovornosti tužene za traženu naknadu štete. konkuriše pravo svojine vlasnika stana. Teret dokazivanja svih bitnih činjenica u lancu uzročnosti je na tužilji. saglasno pravilima sadržanim u odredbama čl. Primena neodgovarajuće zakonske norme. Organ koji postupa u okviru svog zakonskog ovlašćenja nije odgovoran za pogrešno tumačenje zakonske norme. nedokazana i bez ikakvog pravnog uporišta. nije osnov odgovornosti za štetu. Ukidanjem ranijih presuda o njenom iseljenju. 1 Zakona o obligacionim odnosima. Tužilja u ovom sporu potražuje materijalnu štetu zbog nekorišćenja stana u visini zakupnine. koju inače nije plaćala. Rev. ne predstavlja takvu povredu dužnosti koja sama po sebi može biti kvalifikovana kao nezakonit ili nepravilan rad. drukčijem presuđenju ne pomaže i ne vodi pozivanjem revidenta na standarde evropske konvencije i šire tumačenje odgovornosti države.. koji nije inače meritorno presuđen. Kod nepostojanja osnovnih elemenata odgovornosti za štetu iz čl. 220.220 - . 154. bez utvrđenja prouzrokovanja štete tužilji namerom ili krajnjom nepažnjom suda kao organa tužene. tužilji je data mogućnost da u ponovnom istom ili drugom sudskom postupku dokaže svoje eventualno stanarsko pravo i osnovu korišćenja tuđeg vlasničkog stana. zloupotrebom ili pogrešnom primenom datih ovlašćenja. u Beogradu.-223. kao ni pogrešno zauzet pravni stav u odluci donetoj u vršenju funkcije državnog organa. ZPP-a. Samo na osnovu činjenice da su presude prvostepenog i drugostepenog suda u pravnosnažnoj okončanoj parnici ukinute u revizijskom postupku. pa se samo u toj korelaciji mogu ostvarivati oba ova prava zaštićena ne samo Evropskom konvencijom o ljudskim pravima i osnovnim slobodama. Njeno pravo. Zakona o obligacionim odnosima) . Pri tome su neosnovani i bez uticaja revizijski navodi da je greškom sudova u presuđenju spora za njeno iseljenje ostala bez krova nad glavom. Na ovaku ocenu ne utiče činjenica što je zbog pogrešnog pravnog shvatanja zauzetog u prvostepenoj i drugostepenoj presudi kojom je pravnosnažno okončana parnica u sporu za iseljenje tužilje. a predmet vraćen na ponovno suđenje radi nastavka dokaznog postupka. 172.

tužilac je povređen tako što se. Jasno je da obavljanje profesionalne vojne dužnosti predstavlja opasnu delatnost.08. što sledi i iz iskaza imenovanog svedoka . a posebno u situaciji kada su u pitanju vanredne okolnosti. godine.03. Zakona o obligacionim odnosima (rizik povređivanja od pada sa visine). godine . Radnja spašavanja ljudi i broda pod nepovoljnim vremenskim uslovima (vetar i kiša zbog čega se oštećeni okliznuo i pao) predstavlja opasnu delatnost. 173.07. dana 15. 1 5097/10 od 03. Naime. a posebno pod okolnostima u konkretnom slučaju. 173. a posebno u vanrednim okolnostima kada su ugroženi životi ljudi.pričvršćena. otklanjajući havariju na brodu. godine. okliznuo i pao. Materijalno-pravna odgovornost tuženog proizilazi iz obavljanja opasne delatnosti. Nesporno je i to da u odnosu na povredu tužioca od 01.OBLIGACIONO PRAVO 457.član 164.2010. u smislu odredbe čl. važećeg Zakona o radu. Zakona o obligacionim odnosima.2006. koja nesporno proizilazi iz utvrđene odgovornosti tuženog. . pao u iskop zajedno sa konstrukcijom na kojoj je stajao. Pravilno je prvostepeni sud i zaključio da je ovde tužena materijalno-pravno odgovorna po osnovu obavljanja opasne delatnosti u smislu odredbe čl. Iz obrazloženja: Nesporno je utvrđeno da se tužilac povredio prilikom obavljanja vojne profesionalne dužnosti. a da je bila pričvršćena bar na jednom mestu – nalegla bi ali se ne bi i srušila). Ako je šteta nastala usled toga što nisu ostvareni bezbedni uslova rada. kakav je i konkretan slučaj. i 174. Tužilac je u oba slučaja obavljao rad na visini. Navedeno i proizilazi iz iskaza tužioca u delu "u ovakvoj situaciji nisam mogao da razmišljam o sebi već o spašavanju ljudi i broda". godine) 458. i 174. gde postoji i rizik povređivanja. a zatim . Iz obrazloženja: Pravilno je prvostepeni sud zaključio da tužilac ima pravo na naknadu štete. (Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu.08. Profesionalna vojna služba sama po sebi sadrži povećan rizik od povređivanja.221 - .radeći na skeli na visini od oko 4 metra. montažu i demontažu oplata. prilikom demontaže oplate. za naknadu štete zbog povrede zaposlenog na radu odgovara poslodavac.2006.dana 01. Relevantne odredbe: Ukoliko zaposleni pretrpi povredu na radu ili u vezi sa radom. poslodavac je dužan da mu naknadi štetu u skladu sa zakonom i opštim aktom .11. U nepovoljnim vremenskim uslovima (vetar i kiša) preduzeo je navedene radnje u cilju spašavanja života ljudi i broda.2000. rad na radnim platformama i slično. odnosno poslove tesara koji obuhvataju montažu i demontažu skele i radnih platformi. kada je prilikom izrade oplate za međuspratnu konstrukciju pao sa visine od tri metra i povredio grudni koš. Gž.lica zaduženog za bezbednost i zdravlje na radu (naveo je da je skela trebalo da bude pričvršćena na više mesta. godine skela nije bila u građevinskom smislu stručno ankerisana .2006. Nesporno je da se tužilac povredio na radu dana 26.

tužena nije odgovorna za nastalu štetu po ovom osnovu.2010.1 4018/10 od 24. odgovornost tuženog je upravo u tome što nije ostvario bezbedne uslove rada. u obavezi da štetu naknadi samo pripadnicima oružanih snaga zbog bavljenja opasnom delatnošću. st. po principu objektivne odgovornosti. st.2010. 458/10 od 16. Zakona o obligacionim odnosima. i 155. godine) .OBLIGACIONO PRAVO Osim toga. jer država odgovara za bezbednost i imovinsku sigurnost svih građana a u okolnostima proglašenja ratnog stanja zbog oružanih dejstava nastao je visok stepen rizika za građane s obzirom da ratna dejstva predstavljaju povećanu opasnost za nastanak štete.član 173. kao i prilikom javne demonstracije i manifestacije odgovara država čiji su organi po važećim propisima bili dužni da spreče takvu štetu … "). Tužena država – prema stavu prvostepenog suda .1999. Zakona o obligacionim odnosima.to ne može biti ni pasivno legitimisana u predmetnoj pravnoj stvari. i iz iskaza drugoimenovanog svedoka .03.05. Relevantne odredbe: Za štetu od opasne stvari odgovara njen imalac a za štetu od opasne delatnosti odgovara lice koje se njome bavi .02. osim toga.222 - . godine) 459. Tužilac je pretrpeo štetu kao civilno lice prilikom bombardovanja NATO snaga. Gž. Iz obrazloženja: Tužilac je – kako je utvrđeno u prvostepenom postupku . Prvostepeni sud je – prema stavu drugostepenog suda . Ovo posebno što iz iskaza navedenog svedoka proizilazi da skela nije imala zaštitnu mrežu. Tužena.potpuno i pravilno utvrdio činjenično stanje ali je pogrešno primenio materijalno pravo. 1. Ne postoji odgovornost za naknadu štete tuženika na strani Republike Srbije. na šta je i upozoravao radnike. Zakona o obligacionim odnosima (" … za štetu nastalu smrću.stručnjaka kod izvođača radova. to je prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo kada je obavezao tuženu da plati nematerijalnu štetu tužiocu shodno čl. jer nisu ispunjeni uslovi za odgovornost za štetu od opasne stvari ili opasne delatnosti kada je tužilac kao civilno lice povređen prilikom NATO bombardovanja u toku 1999. Međutim. Zakona o obligacionim odnosima. Gž. proizilazi da je skela bila nesigurna. (Iz Rešenja Apelacionog suda u Beogradu. telesnom povredom ili oštećenjem odnosno uništenjem imovine fizičkog lica usled akata nasilja ili terora. jer je. (Iz Presude Apelacionog suda u Kragujevcu. godine. jer je šteta nastala dejstvom oružanih snaga NATO . Zbog toga je odluka prvostepenog suda preinačena. i 174.odgovorna je za nastalu štetu i ta je odgovornost objektivna. 200. a da iskop van objekta takođe nije bio zaštićen. 1. S obzirom da šteta nije nastala u ovim navedenim slučajevima.s obzirom da tužena nije pričinila štetu shodno čl.povređen dana 10. Dakle. te . godine tokom NATO bombardovanja. 154. nije odgovorna ni shodno članu 180.

Iz obrazloženja: U sporu tužioca (akcionarskog društva za osiguranje) protiv tuženih prvog i drugog reda.06. pa se okliznula i pala u bazen. po osnovu vlasništva nad opasnom stvari. naime.2009. Prema shvatanju Okružnog suda. pa je prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno . Zakona o obligacionim odnosima. pobijajući istu u stavu Iizreke i to zbog pogrešne primene materijalnog prava. stav 2. nije odjavio vozilo nakon prodaje. po mišljenju žalioca pasivno legitimisan. Kritičnog dana tužilja se povredila tako što je pokušala da uđe u bazen s lekovitom vodom. tužilja je bila na lečenju u tuženom lečilištu. 818/09 od 3. radi regresa. godine) 461. šteta je nastala od opasne stvari pošto bazen napunjen vodom predstavlja stvar koja stvara povećanu opasnost za kupače a naročito za lica sa zdravstvenim problemima. Gž. te da postoji objektivna odgovornost drugotuženog za pričinjenu štetu. Zbog toga u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za oslobađanje tuženog od odgovornosti. U stavu II odbijen je tužbeni zahtev tužioca da mu tuženi drugog reda na ime regresa plati utuženi iznos sa zakonskom zateznom kamatom i troškovima spora. U slučaju da je vlasnik prodao stvar (automobil) pre nastanka štete i propustio da o tome obavesti nadležan organ MUP-a tj. on nije pasivno legitimisan u sporu po tužbi osiguravača – već novi vlasnik. bio vlasnik vozila kojim je nezgoda prouzrokovana. shodno članu 177.722. pošto se ne može smatrati da je do povređivanja došlo isključivo tužiljinom radnjom koja se nije mogla predvideti. Protiv navedene presude blagovremeno je žalbu izjavio tužilac.00 dinara prvostepenom presudom u stavu I konstatovano je da je tužba u odnosu na tuženog prvog reda povučena u celosti. Kao jednu od prepisanih terapija tužilja je primenjivala i kupanje u bazenu tuženog. a kojim je upravljao prvotuženi u alkoholisanom stanju. po evidenciji MUP-a. vrednost spora 827. izbeći ili otkloniti. pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i bitne povrede odredaba Zakona o parničnom postupku. jer nije bio vlasnik vozila tj. Za štetu od oglasne stvari odgovara njen vlasnik. pri čemu se dobila teške telesne povrede. Kako je nesumnjivo da je drugotuženi vlasnik predmetnog vozila u trenutku nezgode kao takav je. Za štetu koju je pretrpela pacijentkinja u bazenu lečilišta odgovara lečilište i to po pravilima o objektivnoj odgovornosti. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju. U konkretnom slučaju. (Iz Presude Okružnog suda u Čačku. to ne može biti osnov za njegovu odgovornost za tu kasnije nastalu štetu. u određenim terminima. pa time ni osnov za njegovo obavezivanje da regresira iznos isplaćen na ime te štete.223 - . zaključivši da postoji objektivna odgovornost tuženog.OBLIGACIONO PRAVO 460. prvostepeni sud je na tako utvrđeno činjenično stanje pravilno primenio materijalno pravo i usvojio tužbeni zahtev za naknadu nematerijalne štete. Smatra da je u trenutku saobraćajne nezgode drugotuženi.

174. time što nije odjavio vozilo koje je prodao. pozivajući se na čl. u trenutku nastanka saobraćajne nezgode. obzirom da je pravo svojine nad vozilom po osnovu ugovora o prodaji vozila stekao P. Predložio je da se pobijana presuda preinači ili da se ista ukine u pobijanom delu il predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak.224 - . dao na poslugu tuženom prvog reda. Usled objektivne nemogućnosti da se tuženom prvog reda uruči tužba. 1.A. Zakona o obligacionim odnosima (dalje: ZOO) a ne na čl. st.2000. kao i odredbu čl. ne može biti odgovoran za nastalu materijalnu štetu.A.A. jer tuženi drugog reda nije obavezan da regresira iznos koji je tužilac kao osiguravač isplatio svome osiguraniku. (Iz presude Višeg trgovinskog suda Pž. Pravilno je odlučio prvostepeni sud kada je odbio tužbeni zahtev tužioca u odnosu na tuženog drugog reda kao neosnovan. predajom vozila imenovanom u državinu.A. kao neosnovan uz obrazloženje da tuženi drugog reda nije bio ni u posrednoj ni u neposrednoj državini spomenutog vozila. Pravilan je zaključak prvostepenog suda da tuženi drugog reda.. godine) 462.2009.OBLIGACIONO PRAVO pravo. kada mu je prestao radni odnos zbog odlaska u invalidsku penziju. pa time ni osnov za obavezivanje da tužiocu regresira iznos isplaćene štete. zaključio ugovor o prodaji predmetnog vozila. Zakona o obligacionim odnosima. . 7184/09 od 5. To što tužilac drugog reda nije odjavio vozilo nakon prodaje istog. tužilac je u odnosu na tuženog prvog reda povukao tužbu. a ovo sa razloga što je prvostepeni sud pravilnom ocenom izvedenih dokaza utvrdio da je u posrednoj državini navedenog vozila u trenutku nastanka saobraćajne nezgode bio P. st.A. 176. Primenom pravila objektivne odgovornosti. ukoliko tužilac izvrši subjektivno preinačenje zahteva. istog zakona. vlasnik. 2. a što je i P. pri tome je pravilno primenio odredbu člana 177. 176. i 177. Kako je u trenutku nastanka štete tuženi drugog reda bio vlasnik vozila po evidenciji MUP-a. Iz obrazloženja: Utvrđeno je sledeće činjenično stanje: Tužilac je kod tuženog bio u radnom odnosu do 30. Žalba je neosnovana. Odgovor na žalbu nije podnet.06. to je svoj zahtev usmerio prema tuženom drugog reda.11. Republika Srbija odgovara za naknadu štete koju je pretrpeo tužilac kao pripadnik policije koji se nalazio na radnom mestu dežurnog policajca u službenom objektu za vreme NATO bombardovanja. svojom izjavom potvrdio da je dva meseca pre nastanka saobraćajne nezgode od tuženog drugog reda kupio predmetno motorno vozilo. te da je upravljao P. Iz napred navedenih razloga potvrđena j presuda prvostepenog suda. godine. pošto drugotuženik nije pasivno legitimisan u ovoj pravnoj stvari. jer je isti dva meseca pre nastanka saobraćajne nezgode sa P. istog zakona – po kome za štetu od opasne stvari odgovara njen imalac. Prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev tužioca da mu tuženi drugog reda na ime regresa plati utuženi iznos sa zakonskom zateznom kamatom. jer isti u trenutku nastanka saobraćajne nezgode nije bio vlasnik vozila. te je isti bio voljan da stupi na mesto tuženog drugog reda. vozilom iz ovog spora kojim je pričinjena materijalna šteta koju je tužilac isplatio oštećenom i čiji regres potražuje od tuženog drugog reda. ne može biti osnov za odgovornost tuženog drugog reda za nastalu štetu.

Iz obrazloženja: Utvrđeno je sledeće činjenično stanje: Dana 26. Prema odredbi člana 106. godine) 463. i 174. 1700/03 od 22. nalazio na radnom mestu dežurnog policajca u objektu MUP Republike Srbije kada se desio štetni događaj. bombardovanje objekta . uz obrazloženje da su za vreme ratnog stanja i NATO agresije pripadnici policije bili u sastavu Vojske Jugoslavije. kolektivnog osiguranja koju je zaključio tuženi sa Kompanijom za osiguranje. Žalbom tuženog osporava se pasivna legitimacija Republike Srbije. kojom prilikom Brzinu kretanja vozila nije prilagodio uslovima puta i saobraćaja.800. poglavine.03. budući da je do povređivanja tužioca došlo prilikom vršenja dužnosti na njegovom radnom mestu. U situaciji da se u vreme štetnog događaja i nastale štete vlasnikova opasna stvar (teretno kombi vozilo) nalazi u pravno relevantnoj državini (ugovor o zakupu) – za štetu koju je prouzrokovao radnik držaoca stvari ne odgovara njen vlasnik nego držalac (zakupac).01.03.OBLIGACIONO PRAVO Dana 24.tuženog preduzeća) upravljao je teretnim kombi vozilom navedenih registarskih oznaka. 173.ako zaposleni pretrpi povredu ili štetu na radu ili u vezi sa radom.225 - . koja je bila u nadležnosti Savezne Republike Jugoslavije i Vrhovne Komande. godine.2004. obavljanjem opasne delatnosti gde šteta nastaje u okolnostima povećane opasnosti. poslodavac je dužan da tu štetu nadoknadi. po polisi tzv. Takođe. vanrednog događaja. pa je izazvao saobraćajnu nezgodu na taj način što je prednjim delom svog vozila naleteo na zadnju stranu putničkog vozila tužilje.04. prednje strane trupa i desne noge. jer je u tom smislu prisutan kriterijum predvidljivosti koji ne oslobađa tuženog objektivne odgovornosti. pod okolnostima proglašenog ratnog stanja i očekivanih napada NATO snaga. vrata. godine (tada važećeg materijalnog propisa) . kada je započelo NATO bombardovanje.2004. Bombe su pale u dvorište objekta.00 dinara na ime trajnog invaliditeta. tuženi se ove odgovornosti ne može osloboditi pozivanjem na višu silu kao nepredviđenog. stav 5. Lečenje je trajalo od povređivanja do penzionisanja. Tuženi za nastalu štetu odgovara i primenom pravila objektivne odgovornosti iz odredbe čl.1999. od čega je tužilac pretrpeo teške telesne povrede: eksplozivne i ubodne povrede lica. Zakona o obligacionim odnosima: za štetu se odgovara bez obzira na krivicu. utvrđeno je da je tužiocu. kao radnik tuženog.kojom prilikom je zadobio teške telesne povrede. (Iz Presude Okružnog suda u Novom Sadu. godine nalazio se na svom radnom mestu dežurnog policajca u objektu tuženog. Nesporna je činjenica da se tužilac dana 24. godine isplaćeno 9. zaustavljenog u krajnjoj levoj saobraćajnoj traci i koje se od udara odbilo te naletelo prednjim de. Gž. naruženosti lakog stepena a tužilac je trpeo fizičke bolove i strah. godine. vlažnom kolovozu i gustini saobraćaja. Pri tome.09.1999. povrede slušnog aparata kao i levog oka. dana 02. Povrede su ostavile trajne posledice i dovele do umanjenja životne aktivnosti za 16%. povećanog rizika u vršenju delatnosti. Zakona o radnim odnosima iz 1996. kao što je u konkretnom slučaju bila delatnost tužioca kao dežurnog policajca u objektu MUP. sve prema nalazima veštaka. Stoga je pravilna ocena prvostepenog suda da ne prihvati prigovor nedostatka pasivne legitimacije tuženog. Ovo se ne može prihvatiti.1999. tuženi I reda (imenovani radnik II.

stav 1.N. da za nastalu štetu sud treba obavezati osiguravača a ne njega.2004. Gž. U ovom udesu oštećeno je vozilo tužilje. Stoga je žalba tuženog II reda usvojena. koji je upravljao vozilom i zbog čije je isključive krivice na vozilu tužilje nastala šteta. Prvostepeni sud je na ovako utvrđeno činjenično stanje pogrešno primenio materijalno pravo usvojivši tužbeni zahtev u odnosu na tuženog II reda. starost i opšte stanje vozila.N.04.226 - . šteta je ekonomski totalna. 4789/03 od 22. zaključili su dana 14. u konkretnom slučaju. Zakona o parničnom postupku. u vreme štetnog događaja i nastale štete. Zakona o parničnom postupku. nalazila u posedu pravno ovlašćenog posednika. Zakona o obligacionim odnosima.o. prvostepeni sud je pravilnom primenom materijalnog prava tužbeni zahtev tužilje u odnosu na tuženog I reda usvojio jer vlasnik i korisnik motornog vozila.). Relevantne odredbe: Za štetu od opasne stvari odgovara njen imalac. godine ugovor o korišćenju motornih vozila na osnovu kog ugovora je tuženi II reda ustupio na korišćenje predmetno teretno kombi vozilo preduzeću "10 A" . S druge strane. Iz tih razloga je u navedenom delu žalba tuženog I reda odbijena a prvostepena presuda u odnosu na ovog tuženog potvrđena primenom člana 368. . Razloge za takav stav ovaj sud ne prihvata. a ne lice koje je samo formalno navedeno u saobraćajnoj dozvoli kao vlasnik. Trpela je fizičke bolove i strah intenziteta i dužine trajanja kako je to bliže naznačeno u obrazloženju prvostepene presude. a prvostepena presuda u odnosu na njega preinačena.član 174. a za štetu od opasne delatnosti odgovara lice koje se njome bavi .S. tačka 4. pa bi u konkretnom slučaju solidarno odgovorno moglo biti jedino to preduzeće. odgovaraju oštećenom licu. posudioca i sl.ovde tuženi II reda. tako što je tužbeni zahtev odbijen. udarac u predelu vrata sa zadnje strane. i preduzeće "10 A" .OBLIGACIONO PRAVO lom na zadnju stranu drugonavedenog putničkog vozila. koje se kretalo istim pravcem i smerom ispred vozila tužilje. jer se vlasnikova opasna stvar u vreme štetnog događaja i nastale štete nalazi u posedu pravno ovlašćenog posednika (zakupca. krvni podliv u predelu desnog oka. Zbog toga je odgovoran taj posednik a ne vlasnik opasne stvari. Tuženi II reda . pre saobraćajne nezgode otuđilo putničko vozilo kojim je pričinjena šteta trećem licu.S. bilo od svih njih solidarno.preduzeće "BK" d. Zbog toga i nisu osnovani žalbeni navodi tuženog I reda. ne odgovara vlasnik stvari . tužilja je pretrpela lake telesne povrede u vidu udarca u glavu.2000.o. To znači da tuženi II reda nije odgovoran pošto se njegova opasna stvar. a solidarno sa njima i osiguravač. tada za naknadu štete odgovara stvarni vlasnik (imalac) vozila. U slučaju da je lice koje je označeno kao vlasnik u saobraćajnoj dozvoli. (Iz Presude Okružnog suda u Novom Sadu. Na dan nastanka predmetne saobraćajne nesreće predmetno teretno kombi vozilo oznake bilo je osigurano kod navedene osiguravajuće kuće. primenom člana 373. S obzirom na obim i stepen oštećenja. Protiv imenovanog vozača povodom ovog saobraćajnog udesa vođen je prekršajni postupak i on je oglašen odgovornim. Oštećeno lice (ovde tužilja) može tražiti naknadu štete bilo od vlasnikakorisnika ili osiguravača pojedinačno. godine) 464. Takođe. Dakle.02.

Utvrđeno je koliko iznosi pričinjena ukupna materijalna šteta na dan presuđenja. Ne mogu se uzeti kao osnovani navodi iz žalbe tužioca po kojima je pismena forma obavezna za zaključenje ugovora o kupoprodaji vozila.08.09.2004. bez bitne povrede odredaba parničnog postupka. Neosnovano se tužilac u žalbi poziva na odredbe člana 175. godine) 465. Na oko pola puta upravljanje vozilom je preuzeo drugotuženi. V.OBLIGACIONO PRAVO Iz obrazloženja: U postupku je utvrđeno sledeće činjenično stanje: Kritičnog dana se na naznačenom putu dogodila saobraćajna nezgoda koju je isključivom krivicom prouzrokovao imenovani vozač. Ovo vozilo se sudarilo sa vozilom u svojini tužioca. On osnovano nalazi da se u konkretnom slučaju imaocem opasne stvari-automobila ima smatrati lice koje je vozilo nabavilo za sebe. Zakona o obligacionim odnosima. zbog propusta oba vozača u jednakom delu.1991. Gž. svog oca tuženog M. Prisutan je bio i navedeni drugotuženi. koji je konzumirao alkohol. Činjenice ovako utvrđene u prvostepenoj presudi nisu osporene žalbom. otuđiti i voziti. Iz utvrđenog činjeničnog stanja proizilazi da je sin vlasnika vozila uzeo ključeve automobila kojim je pričinjena šteta. Kupoprodajni ugovor nije nikad sačinjen niti je vozilo prevedeno. 2308/04 od 04.proizilazi činjenica da je u stvari ovo lice pravi vlasnik vozila u vreme predmetne saobraćajne nezgode. parkiranog u komšijskom dvorištu. Vlasnik vozila kojim je tužiocu naneta šteta krivicom vozača tog vozila (u srazmeri od oko 50%) je prvotuženi – otac. Za štetu od opasne stvari odgovara njen vlasnik . bez znanja i odobrenja. godine u svojoj kući priredio ispraćaj u vojsku svom sinu. Iz obrazloženja: Utvrđeno je sledeće činjenično stanje: Imenovani tuženi je u noći 28. primenio materijalno pravo. tako što mu je u celosti isplatio kupoprodajnu cenu a tuženi je njemu predao vozilo. saobraćajnu dozvolu i overenu punomoć kojom ga je ovlastio da može u njegovo ime raspolagati. da mu produžava registraciju kao i da ga može otuđiti jasno . ključeve od vozila. . Sin je ujutru iz očeve kuće. dok je tuženi bio u vreme odigravanja saobraćajne nezgode samo formalni vlasnik vozila. saobraćajne dozvole kao i punomoći koje ga ovlašćuje da vozilom upravlja. iz pravnog posla koji je zaključen predajom ključeva automobila. Naime. Zakona o obligacionim odnosima. je uzeo ključeve. uzeo ključeve njegovog naznačenog vozila. pa je tužbeni zahtev valjalo odbiti. godine. i krenuo da pomenutog drugotuženog i još dvojicu odveze njihovim kućama. te produžavati registraciju. upravljajući putničkim vozilom koje je oko tri meseca ranije kupio od imenovanog tuženog. pravilno je prvostepeni sud.227 - .član 174. a kome je poslednja registracija istekla 04. (Iz Presude Okružnog suda u Novom Sadu.09. Ključevi su mu bili dostupni pa se ne može smatrati da je vozilo oduzeto na protivpravan način te da zbog toga vlasnik vozila ne odgovara za pričinjenu štetu. Na ovako pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje.1999. a tuženi vlasnik vozila spori svoju odgovornost za naknadu štete.

a u kom bi jedino slučaju za štetu odgovaralo lice koje je oduzelo stvar . u vezi sa čl. koja predstavlja opasnu delatnost. Gž. upravljajući teretnim motornim vozilom tuženog dana 5. stav 2. za ovu štetu odgovara po pravilima o objektivnoj odgovornosti iz čl. i 174. štetnika.Gž.OBLIGACIONO PRAVO Ključeve vozila je iz kuće uzeo tuženikov sin i ne može se smatrati da je na taj način vozilo oduzeto na protivpravan način. i 174. ZOO. I 22/2007 od 27. stav 2. poslodavac je dužan da mu naknadi štetu. ne može se reći da je u konkretnom slučaju vozilo upotrebljeno bez dozvole vlasnika i da je on zato oslobođen odgovornosti . Pošto su ključevi motornog vozila kojim je naneta šteta bili dostupni sinu vlasnika vozila. a u vezi sa članom 205. Zato oštećeni koji je doprineo da šteta nastane ili da bude veća nego što bi inače bila. ali može biti razlog podele odgovornosti između. (Rešenje Okružnog suda u Užicu. ZOO.228 - . a u manjem obimu i tužilac i zaključio da postoje razlozi za isključenje odgovornosti tuženog preduzeća iz člana 177. koja utiče na obim naknade u smislu člana 192. Zakona o obligacionim odnosima. ima pravo na naknadu štete u srazmerno smanjenom obimu. zadobio tešku telesnu povredu u saobraćajnoj nesreći. prvostepeni sud je našao da je tužilac kao radnik tuženog na radnom mestu vozača teretnih vozila. osnovano se u žalbi tužioca ukazuje da. Prema članu 106.član 175. 173. Međutim. godine na magistralnom putu U. godine) . Tuženi. koju on nije mogao predvideti i čije posledice nije mogao izbeći ili otkloniti. godine) 466. Zakona o obligacionim odnosima (dalje: ZOO).-P. zbog toga. Doprinos trećeg lica u pretežnom delu i u manjem delu doprinos tužioca nastanku štete nije razlog za isključenje odgovornosti tuženog. stav 2. stav 5. ako zaposleni pretrpi povredu ili štetu na radu ili u vezi sa radom. 9. ako dokaže da je šteta nastala isključivo radnjom oštećenika ili trećeg lica. bez obzira što je saobraćajna nezgoda izazvana delimičnom krivicom zaposlenog. Delatnost koju obavlja prevoznička organizacija predstavlja opasnu delatnost u smislu Zakona o obligacionim odnosima. pa tako postoji odgovornost prevozničke organizacije za štetu koju pretrpi njen zaposleni u saobraćajnoj nezgodi. 2273/05 od 23. Iz obrazloženja: Ocenjujući izvedene dokaze. jer se obavlja na putevima pa se saobraćajne nezgode mogu predvideti. Tuženi se bavi prevozničkom delatnošću.11. Poslodavac za ovu štetu odgovara po pravilima o odgovornosti za štetu iz člana 154.2. zbog čega je odbio tužbeni zahtev tužioca za naknadu štete prema tuženom poslodavcu. (Iz Presude Okružnog suda u Novom Sadu.2006. zbog pogrešne primene materijalnog prava. oštećenog i tuženog preduzeća kao poslodavca. a pretežnom krivicom trećeg lica. činjenično stanje nije potpuno utvrđeno. ZOO. Ove odgovornosti poslodavac se može osloboditi pod uslovima iz člana 177. ZOO. pa se zato ne može prihvatiti stav prvostepenog suda da ne postoje uslovi za isključenje odgovornosti tuženog za naknadu štete koju je tužilac pretrpeo na radu. Tužilac je kao radnik tuženog povređen dok je upravljao teretnim vozilom tuženog za vreme službenog puta. Zakona o obligacionim odnosima. 173. Zakona o radnim odnosima.1996. zbog čega je prvostepena presuda morala biti ukinuta. Po osnovu rizika od opasne delatnosti odgovara se bez obzira na krivicu u smislu člana 154.član 177. koju je najvećim delom izazvalo treće lice. ZOO. 2007.

br. br. 25-8/02 od 31. godine odbio kao neosnovanu reviziju tuženika. jer se u konkretnom slučaju radi o smetlištu. 940-941.2005. Tužilac je napasao stoku u blizini deponije. br.. Vrhovni sud Srbije je presudom Rev. pa i po tom osnovu postoji odgovornost tuženika.. Gž. nije je ogradio i dezinfikovao jednom nedeljno. ZOO i nema mesta primeni člana 177.2002. (Iz presude Okružnog suda u Čačku. Veštačenjem je utvrđeno da su krave vlasništvo tužioca uginule usled zaraze klicom ehinokokusa koju su sa leševa životinja i odbačene hrane prenosili glodari i psi lutalice na pašnjake na kojima su se napasale krave tužioca. Rev. 940-941. Kada je u saobraćajnoj nezgodi vozilo osigurano kod tuženika naletelo na parkirano putničko motorno vozilo koje se kao posledica kontakta. tada se radi o šteti nastaloj u saobraćajnoj nezgodi i šteta se ima isplatiti na osnovu odredaba čl. P. a o čijoj čistoći i održavanju je brinuo tuženik. Veštačenjem je utvrđena visina štete.. što je dozvolio da stoka ode na pašnjake bez nadzora.6.10. br. a to znači da deponija mora biti ograđena i da mora da je dezinfikuje jednom nedeljno. deponiji smeća koja je opasna stvar i bila leglo zaraze. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. Iz spisa proizilazi da je kritičnog dana došlo do saobraćajne nezgode. Iz obrazloženja: Presudom Opštinskog suda u T.P. ZOO. Drugostepeni sud je odbio kao neosnovanu žalbu tuženika i potvrdio je prvostepenu presudu.OBLIGACIONO PRAVO 467. Neosnovano je isticanje u žalbi da ima mesta primeni člana 177. Iz spisa proizilazi da je tuženik odgovoran za odnošenje smeća na deponiju i da je dužan da je održava u skladu sa opštinskom odlukom. 174/05 od 08. 22/03 od 10. Pravilno su oba suda primenila materijalno pravo.2005.02. godine) 468. Gž. gde su dolazili psi lutalice i odvlačili hranu i uginule životinje. godine. ZOO i da se tuženik ima osloboditi od odgovornosti jer se u konkretnom slučaju radi o parkiranom vozilu koje je i opasna stvar.01. tako što je vozilo koje je bilo osigurano kod tuženika naletelo na parkirano vozilo kome je motor bio ugašen i koje se pomerilo. 32/05 od 19.2005. Presudom Okružnog suda u N.2003. Tuženik – JKP odgovora za štetu nastalu od opasne stvari – deponije smeća koju nije održavao u skladu sa opštinskom odlukom tj. Iz obrazloženja: Presudom prvostepenog suda obavezan je tuženik da plati tužiocu na ime naknade štete iznos od _ . Pravilno je utvrđena i visina materijalne štete kao i doprinos tužiocu u delu od 30%. godine) . odbijena je kao neosnovana žalba tuženika i potvrđena je prvostepena presuda. godine obavezan je tuženik – JKP da tužiocu plati na ime naknade materijalne štete iznos naveden u izreci presude.229 - .. 32/05 od 19.. pomerilo i udarilo u reklamnu svetleću firmu – vlasništvo tužioca. ZOO i da se radi o šteti nastaloj u saobraćajnoj nezgodi.01. i naletelo na svetleću reklamu firme vlasništvo tužioca.. kao posledica kontakta. Pravilno je prvostepeni sud primenio materijalno pravo nalazeći da ima mesta primeni čl. pa je revizija tuženika neosnovana.

. Supruga i njegove dve ćerke su zbog toga i podnele tužbu parničnom sudu za naknadu štete.“ iz B.. ZOO. izbeći ili otkloniti.03. Prema odredbi člana 173. pustio petnaest svojih ovaca da pasu po polju u G. Pet je stradalo a četiri povređene je tužilac nakon toga lečio kod veterinara. godine.. U prvostepenom postupku nije dokazano da šteta potiče od nekog drugog uzroka koji se nalazi van stvari.. ZOO. jer je električna energija opasna stvar.00 časova. a tuženik je dužan da održava elektro mrežu.. Dana 10..“ kao proizvođač betonsko-armiranih elementa je bio dužan da te elemente preveze od S. zakačile se za provodnike i tako nastradale. Zakona o obligacionim odnosima... Gž. Po stanovištu revizijskog suda nižestepeni sudovi su pravilno zaključili da su tuženi solidarno odgovorni za nastalu štetu shodno odredbama čl. U zapisniku o uviđaju.OBLIGACIONO PRAVO 469.. a tuženi GP „T.2003.. a koji propisuje da naručilac i izvođač radova solidarno odgovaraju za štetu nastalu trećem licu a u vezi sa izvođenjem građevinskih rado.. vozač. 927/2004 od 24.03.S. Zakona o obligacinim odnosima ima se smatrati da šteta nastala u vezi sa opasnom stvari tj.2003. po principu objektivne odgovornosti zbog obavljanja opasne delatnosti a u smislu odredaba čl. 174. godine na lice mesta su izašli tehničar OUP B. Zbog toga se ne može primeniti odredba člana 177. Iz obrazloženja: Iz utvrđenog činjeničnog stanja proizilazi da je tuženi bio naručilac i investitor radova na objektu u Ž.173. Istog dana. U konkretnom slučaju električna energija je opasna stvar. gde je stajao sada pok. Propust na održavanju elektro mreže stvara odgovornost za naknadu nastale štete. delatnosti.. oko 11.". Uviđaj je izvršen iste večeri na licu mesta... našavši se blizu zemlje. koji je prevoz elemenata poverio svom vozaču sada pok. zbog čega se bandera iskrivila prema reci a provodnici su se olabavili. osim ako se dokaže da one nisu bile uzrok štete. (Iz presude Okružnog suda u Prokuplju. jer je treće lice prouzrokovalo štetu. Prilikom istovara betonsko-armiranih elemenata jedna betonska ploča se prevrnula i pala pored kamiona. Zakona o obligacionim odnosima). Za prevoz je angažovano GP „K.. Ovce su naišle. Sve to čini neosnovanim navod tuženika u žalbi da bi ga trebalo osloboditi od odgovornosti.00 časova. V. godine) 470.. kada je otišao da potera svoje ovce kući... Iz obrazloženja: Činjenično stanje: Tužilac je dana 09. do gradilišta u Ž. Za štetu od opasne stvari odgovara njen imalac.2004. a za štetu od opasne delatnosti odgovara lice koje se tom delatnošću bavi (čl. i radnik JP "E.12.230 - ... te je zbog propusta odgovoran za nastalu štetu. oko 18. G.207. a čije dejstvo se nije moglo predvideti. Za štetu koju pričini trećim licima proizvođač odgovara u vezi sa izvođenjem radova na izgradnji objekta. solidarno sa naručiocem i izvođačem radova. devet ovaca je ležalo na žici od struje. i 174. opasnom delatnošću potiče od te stvari tj. istražni sudija je konstatovao da je kritičnog dana neko pokidao anker.

i 201. godine) 472. ZOO. kao osiguravača na odredbi člana 941. Rev. pa je VSS kao revizijski sud. godine) . pa se tužbeni zahtev tužioca ima odbiti kao neosnovan. fizičko lice je u konkretnom slučaju naručilac radova. a tuženi GP „Trudbenik“ je kao lice koje je bilo u obavezi da izvrši određeni prevoz u vezi tih radova. ZPP-a.4329/03 od 04.12.200. 24/94). ovlašćen je da naknadu zahteva od oba dužnika. i oštećenik ima pravo da naknadu zahteva od oba dužnika. Dokazima je utvrđeno da je tužilac fudbalski igrač i da je kritičnog dana bio igrač na utakmici. bio podizvođač radova. st. kao igrač na toj utakmici povredio. Tuženi su odgovorni za nastalu štetu po principu objektivne odgovrnosti zbog opasne delatnosti u smislu odredbi čl. Takođe je utvrđeno da je tuženik bio organizator utakmice.223. imajući u vidu okolnosti pod kojima je V.173. 31/93. 24/76 i “Sl. sve mere je preduzeo da do bilo kakvog nereda ne dođe. pa je u toku igre zadobio prelom noge. list SFRJ”. Tuženi.2004. br. koji je važio u vreme štetnog događaja. Zakona o obligacionim odnosima i odgovarajućim odredbama Zakona o osnovama sistema osiguranja imovine i lica (“Sl. i 174 ZOO. ZOO u vezi sa čl. br.10. Pri takvom stanju stvari pravilno je prvostepeni sud primenio materijalno pravo nalazeći da nema objektivne odgovornosti tuženika i da se radi o sportskoj manifestaciji. (Iz presude Okružnog suda u Čačku. Zakona o obligacionim odnosima. dok su tužilje treća lica koja su u konkretnom slučaju pretrpela štetu.2004.OBLIGACIONO PRAVO va. kao organizator sportske manifestacije preduzme sve neophodne mere da se ta manifestacija održi u redu i miru. Gž. a tužilac kome pravo na naknadu štete zbog smrti brata pripada na osnovu člana 201. reviziju odbio kao neosnovanu. 1410/04 od 28. Ukoliko tuženik. Odgovornost tuženih je solidarna. 173-177. list SRJ” br. poginuo.03. 1333/04 od 07. godine) 471. sve je ostvareno u sportskom duhu i druženju. (Iz presude VSS Rev. ZOO.2004. stav 1. Odgovornost Republike Srbije kao imaoca motornog vozila zasniva se na odredbi člana 174. Iz obrazloženja: Pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kad su obavezali tužene da solidarno naknade štetu tužiocu. Visina materijalne štete je pravilno odmerena shodno odredbama čl. Drugostepeni sud je odbio kao neosnovanu žalbu tužioca i potvrdio je prvostepenu presudu. Iz obrazloženja: Presudom prvostepenog suda odbijen je tužbeni zahtev tužioca za naknadu štete kao neosnovan. nema objektivne odgovornosti tuženika bez obzira što se tužilac. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije.S.231 - .1. a odgovornost tužene osiguravajuće organizacije. Odgovornost imaoca vozila i osiguravača za naknadu štete iz istog štetnog događaja je solidarna. a ne o nastupeloj šteti usled opasne delatnosti shodno čl.

.. ZOO i obavezan je tuženik kao vlasnik i imalac opasne stvari da plati tužiocu na ime naknade štete iznos iz prvostepene presude. stav 2. U obrazloženju drugostepene presude je navedeno sledeće: U konkretnom slučaju pravilno je prvostepeni sud primenio materijalno pravo i našao da je opasna stvar telefonska bandera. godine) 474. 3034/01 od 24. Stoga je neosnovana žalba tuženika kada navodi da nije obavezan da plati na ime naknade štete koja je nastala tužiocu u konkretnom slučaju. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije.. godine obavezan je tuženik – Preduzeće za telekomunikacije “T. 494/02 od 15. P. st. 522/03 od 29. Zakona o obligacionim odnosima da se tužena kao imalac opasne stvari (oružje) u celosti ili delimično oslobodi odgovornosti za štetu nastalu upotrebom te stvari.OBLIGACIONO PRAVO 473.S.00 dinara sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom. pa je tužilac kao komandir voda bio obavezan na preduzimanje radnji u pravcu odbijanja napada. godine odbio kao neosnovanu žalbu tuženika a presudu Opštinskog suda u G.060. a ista je pala na vozilo tužioca i pričinila mu štetu. Rev.. S obzirom na rečeno.. br.2003. Tuženik kao vlasnik i imalac opasne stvari dužan je da plati na ime naknade štete tužiocu iznos koji je ovaj pretrpeo od te opasne stvari.” A. pa je pravilno primenjen propis iz člana 174. br. a što tuženu oslobađa odgovornosti u smislu člana 177. (Iz presude Okružnog suda u Čačku.05.04. jer se radi o obučenom pripadniku vojne jedinice. Zakona o obligacionim odnosima da je tužena po principu uzročnosti (objektivna odgovornost) odgovorna za štetu koju je tužilac pretrpeo. Iz obrazloženja: Neosnovana su ukazivanja u reviziji da je šteta nastala kao posledica samoranjavanja krivicom tužioca. Tužena se kao imalac opasne stvari (oružje) ne može osloboditi odgovornosti za štetu nastalu nepravilnom upotrebom te stvari. godine) .04.2003...232 - .. koji se očigledno nije ponašao u skladu sa pravilima rukovanja oružjem.05.. i 3.2003. Gž. D.. te se prilikom prebacivanja na vatreni položaj u noćnim uslovima spotakao o kamenu prepreku i tom prilikom je došlo do samoopaljenja automatske puške koju je tužilac držao u ruci. godine potvrdio.. Iz obrazloženja: Presudom Opštinskog suda u G.2002. Takođe je pravilno primenjeno materijalno pravo primenom odredbe člana 174. jer su radnje tužioca rezultat instinktivnog reagovanja pod uticajem straha zbog opasne situacije u koju je bio doveden usled svojstva stvari i bez svoje krivice. 522/03 od 29. P. 494/02 od 15. kad su radnje tužioca rezultat instinktivnog reagovanja pod uticajem straha zbog opasne situacije. Iz činjeničnog stanja nesumnjivo proizlazi da je do povređivanja tužioca došlo u situaciji oružanog napada neprijateljskih snaga u ranim jutarnjim satima.. u koju je bio doveden usled svojstva te stvari i bez svoje krivice. Zakona o obligacionim odnosima. nisu ispunjeni uslovi iz člana 177.04.2003. Okružni sud u Č. Č. br. br. Protiv navedene presude žalbu je izjavio tuženik. 2. je svojom presudom Gž. da plati tužiocu na ime naknade štete iznos od 11.

OBLIGACIONO PRAVO Neosnovano tužena u žalbi ističe da Republika Srbija nije pasivno legitimisana za naknadu štete. 2430/02) 475. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. Tragovi šapa vodili su prema kući tužene. Najveći broj tragova je u neposrednoj blizini kaveza i u samim kavezima. u konkretnom slučaju šteta je nastala telesnom povredom oštećenog kao pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije. i 174. Veštačenjem je utvrđena visina štete i to kako materijalne štete tako i izmakle dobiti u ukupnom iznosu od 30. Tužena je vlasnik kuće u susedstvu. Tragovi pasa pronađeni su u blizini ograde između dvorišta tužioca i tužene. a po pravilima objektivne odgovornosti za opasnu delatnost kao vrstu građanskopravne odgovornosti koja postoji bez obzira na krivicu odgovornog lica. 173. Prema odredbi člana 154.1991. 174. Zakona o obligacionim odnosima ko drugome prouzroke štetu dužan je nakanditi je. 594/03 – P-1 br. izmrcvaren i zatrpan ostacima hrane. Iz odredaba čl. ukoliko ne dokaže da je šteta nastala bez njegove krivice. Ukupno je bilo 10 kaveza u kojima su ptice uništene a na posebno odvojenom mestu gde su bile ptice za priplod. 476. i boravili u dvorištu tužioca. godine naneta šteta na kavezima za ukrasne ptice – papagaje raznih vrsta. tako što je na žicu kojom su bili ograđeni kavezi napravljena rupa u promeru od 5 x 20 cm i veći broj ptica zadavljen. s tim da se za štetu od stvari ili delatnosti od kojih potiče povećana opasnost štete za okolinu.050.09. usled vršenja odbrambenih aktivnosti. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužiocu je dana 25. u kojoj je živela njena sada pokojna majka i koja je do svoje smrti držala psa jazavičara. Znači. takođe je bilo udavljenih ptica. jazavičar je sa svojim mladunčetom ostao da živi u toj kući. Psi su povremeno izlazili i na ulicu. odgovara se bez obzira na krivicu. U kavezima je bilo perja a dlake od pasa na žici od provlačenja životinja u kaveze. ZOO regulisana je odgovornost za štetu od opasne stvari. Rev. (Gž. te je u tom slučaju odgovorna za štetu nastalu usled vršenja tih aktivnosti. 441/02 od 25.11. odgovara bez obzira na krivicu. Za štetu od stvari ili delatnosti od kojih potiče povećana opasnost štete za okolinu. ranjavanjem od strane albanskih terorista i to u okolnostima s povećanim rizikom. godine) . i čl. Povremeno ih je obilazila i hranila tužena. Odredbama čl. u konkretnom slučaju tužena kao imalac – vlasnik pasa odgovara za štetu koju su oni naneli tužiocu. 1 br. Takođe nije dokazala da su ispunjeni i drugi uslovi iz citirane odredbe Zakona o obligacionim odnosima niti da se odgovornost može podeliti. Nakon smrti majke tužene. te postoji uzročno-posledična veza između vršenja delatnosti sa povećanim rizikom koja se smatra uzrokom štete i nastale telesne povrede kao posledica.00 dinara.2002. 173. Stoga se neosnovano u reviziji tužene ističe da je pogrešno primenjeno materijalno pravo. Zakona o obligacionim odnosima.233 - . Oba psa su bila bez stalnog nadzora. odgovornost tužene sledi po osnovu obavljanja opasne delatnosti i to kao organizatora i vršioca odbrambene aktivnosti. Naime. jer nije dokazala da šteta potiče od uzroka koji se nalazio van stvari – životinja za koje ona odgovara. a čije se dejstvo nije moglo predvideti i izbeći niti otkloniti.

Rev. Rev.12. godine) 480.1999.03. (Vrhovni sud Srbije. (Vrhovni sud Srbije. (Pravno shvatanje utvrđeno na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog suda Srbije od 27.1999. Univerzalni strug na kojem je tužilac kao metalostrugar radio predstavlja opasnu stvar pa za štetu nastalu od takve stvari odgovara njen imalac .1999) 481. a električna dizalica opasnu stvar koja svojim postojanjem i svojstvima predstavlja povećanu opasnost za okolinu. pa ne postoji odgovornost tuženog preduzeća. jer je tužilac (neovlašćeno) koristio traktor kao prevozno sredstvo van prostora za koju namenu je traktor bio predviđen.12. 5430/99 od 01.1999. (Vrhovni sud Srbije. godine) 482. Mešalica na električni pogon predstavlja opasnu stvar pa za štetu nastalu od takve mešalice odgovara njen imalac. godine) 479. Rev. 733/99 od 11. godine) 478. 1447/99 od 15.11. Država Savezna Republika Jugoslavija duguje naknadu štete oštećenom pripadniku bivše Jugoslovenske narodne armije koju je pretrpeo posle zarobljavanja od strane paravojnih formacija Hrvatske odnosno BiH. Ne radi se o nesreći na poslu niti prouzrokovanju štete koja je nastala na radu ili u vezi sa radom. godine) 477.tuženo preduzeće. godine) . Rev. 5189/98 od 02. 6875/98 od 06. (Vrhovni sud Srbije.OBLIGACIONO PRAVO Izvođenje građevinskih radova predstavlja opasnu delatnost od koje preti povećana opasnost štete.234 - 483.2000. 4136/98 od 14.07. Preduzeće je dužno da naknadi štetu radniku za pretrpljene duševne bolove zbog umanjene životne aktivnosti nastale zbog profesionalnog oboljenja . Rev. (Vrhovni sud Srbije. (Vrhovni sud Srbije.7. .vibracione bolesti po principu objektivne odgovornosti. Ako je ispaljivanje rakete izvršeno u naseljenom mestu onda stoji i odgovornost radnika za štetu koja je u vezi sa radom prouzrokovana trećem licu.06.1999. Rev.1999. Ispaljivanje protivgradne rakete se može smatrati opasnom delatnošću.

jer bi to bilo protivno logici objektivne odgovornosti a i dobrim običajima. ne može snositi štetne posledice. 2226/98.07. 1516/98) 485. koju on nije mogao predvideti i čije posledice nije mogao izbeći ili otkloniti. može se osloboditi te odgovornosti pod istim uslovima pod kojima se odgovornosti može osloboditi vlasnik vozila. godine) 487. Rev. odgovara Republika Srbija. 2127/98.1998. Rev. Osiguravač kod koga je osigurano motorno vozilo od odgovornosti za štete pričinjene trećim licima.1998. ako je oštećenik delimično doprineo nastanku štete. (Vrhovni sud Srbije.škola.04. čiji je organ propisao trajnu zabranu lova pod uslovom da je oštećeni preduzeo propisane mere za sprečavanje štete od divljači. Imalac stvari oslobađa se odgovornosti delimično. godine) 484. 2407/98 od 20.10. Greda za fizičke vežbe u školi je opasna stvar pa za štetu koju pretrpi učenik zbog pada sa grede na času fizičkog vaspitanja odgovara njen imalac . godine) 486. a čije se dejstvo nije moglo predvideti. ni izbeći ili otkloniti. 3394/98. Rev. Za štetu koju pričini medved. godine) 489. 5697/97. godine) 488. od 13. Rev.05. 4525/97. Rev. 2357/97 od 10. za koga je propisana trajna zabrana lova.1998. (Iz odluke Vrhovnog suda Srbije. Rev. od 19.05. godine) 490. (Vrhovni sud Srbije. Imalac stvari oslobađa se od odgovornosti i ako dokaže da je šteta nastala isključivo radnjom oštećenika ili trećeg lica. (Vrhovni sud Srbije. .235 - 491.1998. od 22.OBLIGACIONO PRAVO Ako postoji obostrana krivica. Rev.1997. od 26. (Vrhovni sud Srbije.10. od 22. (Vrhovni sud Srbije. Imalac se oslobađa odgovornosti ako dokaže da šteta potiče od nekog uzroka koji se nalazio van stvari. godine) . Onaj ko u savesnom postupanju pretrpi štetu na radu ili u vezi sa radom. (Vrhovni sud Srbije.1998. (Vrhovni sud Srbije.05.1998. Rev. svaki imalac odgovara za ukupnu štetu koju su oni pretrpeli srazmerno stepenu svoje krivice.

236 - 499. godine) Objektivna odgovornost obavezuje na naknadu štete onoga koji štetu prouzrokuje bez obzira da li mu se ona može pripisati u krivicu pod uslovom da ima poreklo u stvarima ili delatnostima od kojih potiče povećana opasnost za okolinu. Okolnost da je tužilac pretrpeo štetu kao radnik tuženog preduzeća u izvršenju radnog naloga (prevoz radnika na određeno gradilište) sama po sebi nije dovoljna za zasnivanje tuženikove odgo. Rev.1997. i 174. (Vrhovni sud Srbije. . (Vrhovni sud Srbije. Rev.godine) 496. od 26.03. godine) 498. Za štetu od opasne stvari odgovara njen imalac.11. štiteći teritorijalnu celokupnost SFRJ. 494.godine) 495.1997. od 09. 1607/95.godine) 497.1997. 2655/97. Rev. godine) 493.OBLIGACIONO PRAVO Zaštitu usled smrti pacijentkinje nad kojom je uz njen pristanak lekar odgovarajuće specijalnosti izvršio abortus. a čije se dejstvo nije moglo predvideti. Gž. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. a koji dimnjak nije sagrađen po pravilima struke.05. 173. Rev. a za štetu od opasne delatnosti odgovara lice koje se njom bavi. odnosno njihovi naslednici.1997. od 23. bez obzira na njihovo sadašnje državljanstvo. Za štetu nastalu usled požara izazvanog varnicom koja je izletela iz dimnjaka pomoćne stambene zgrade tužene. Zakona o obligacionim odnosima. Rev. Vlasnik šahta na trotoaru odgovara za štetu od opasne stvari. godine) 492. 6254/96. odgovorna je tužena kao vlasnik zgrade i dimnjaka .1997.02. od 09. 2250/97. Rev.1997. od 20.09. (Iz presude Okružnog suda u Zrenjaninu.08. od 06. Pravo na naknadu štete od SRJ mogu ostvariti svi pripadnici teritorijalne odbrane koji su obavljali vojnu službu u uslovima neposredne ratne opasnosti. ni izbeći ili otkloniti. Imalac se oslobađa odgovornosti ako dokaže da šteta potiče od nekog uzroka koji se nalazio van stvari. 1048/98 od 18. 2205/97. (Vrhovni sud Srbije.1997.imalac opasne stvari u smislu čl.09. pa nema uslova za podelu odgovornosti. (Iz odluke Vrhovnog suda Srbije. odgovara isključivo štetnik. 49/97. (Vrhovni sud Srbije.

2915/97 od 25.1995. godine) Za štetu od rezervnog točka. tretira se kao šteta od opasne stvari i za nju odgovara njen imalac. Šteta nastala usled ujeda psa. Pž. Rev.1994. Gž. Ali imalac opasne stvari i vršilac opasne delatnosti se mogu osloboditi odgovornosti. ako je šteta nastala isključivo radnjom trećeg lica što predstavlja razlog za oslobođenje tuženog od odgovornosti u smislu člana 177. godine) 505. godine) 502. od 20. Zakona o radnim odnosima. već lice koje je vatru zapalilo. predstavljaju opasne delatnosti. Rev.237 - 506.10.09. stav 2. Brana i akumulaciono jezero predstavljaju opasnu stvar a obavljanje delatnosti na ovim objektima. Zakupac (a ne samo vlasnik) stambene zgrade koja nadvisuje susednu zgradu odgovara za štetu susedu i po osnovu objektivne odgovornosti ukoliko je viša zgrada uzrok štete. godine) 501. 3849/95) 504. (Vrhovni sud Srbije.06. Za štetu od paljevine ne odgovara imalac zapaljene stvari. 581/96 od 30.09. izbeći ni otkloniti. (Vrhovni sud Srbije. (Iz rešenja Okružnog suda u Zrenjaninu. (Viši privredni sud u Beogradu.1994. (Vrhovni sud Srbije. pa se odgovornost za štetu ima ceniti po principu objektivne odgovornosti. 1190/96 od 20. Rev. (Vrhovni sud Srbije. 3849/95 od 13. godine) 500.10.OBLIGACIONO PRAVO vornosti u smislu člana 85. godine) 503.1996. 2978/95. godine) . Zakona o obligacionim odnosima. koji nije bio propisno postavljen. prouzrokovanu štetu su dužni da solidarno naknade oba štetnika. Gž.1995. već lice koje je vatru zapalilo. (Okružni sud u Požarevcu.03. . 2040/94 od 10.1997. od 12. 1302/94. Ako radnik pretrpi štetu na radu ili u vezi sa radom usled radnje za koju odgovara preduzeće i treće lice.1997. odgovara vlasnik autobusa.07. Njiva nije opasna stvar pa za štetu od vatre na njivi ne odgovara imalac njive po pravilima objektivne odgovornosti. ako dokažu da šteta potiče od nekog uzroka koji se nalazi van stvari i čije se dejstvo nije moglo predvideti. (Vrhovni sud Srbije. Rev. Rev.

(Vrhovni sud Srbije.1992. Rev. kao pripadnik teritorijalne odbrane. uzročnost se pretpostavlja. 4206/94) Ako je šteta nastala usled delovanja više uslova. godine. 513.10. Rev.1992. već društveno-politička zajednica čiji organ je propisao trajnu zabranu lova.02. godine) 507. Rev. pod uslovom da je oštećeni preduzeo propisane mere za sprečavanje štete od divljači. 1992. Rev. 2312/92 od 06. odgovara SRJ. pod uslovom da je i oštećeni preduzeo propisane mere za sprečavanje štete od divljači. već društveno-politička zajednica čiji organ je propisao trajnu zabranu lova. godine) 511. za koju je propisana trajna zabrana lova. 3393/92) Za štetu koju pričini divljač. 2325/93) Za štetu koju pričini divljač.10. uzročan je onaj uslov koji je tipičan za nastanak štete. .OBLIGACIONO PRAVO Kad je šteta nastala od opasne stvari. 163/92 od 26. Rev. 2312/92 od 06. (Vrhovni sud Srbije. 512. 509. 508. zato što brzinu kretanja vozila nije prilagodio uslovima puta i saobraćaja. za koju je propisana trajna zabrana lova. Lovačko društvo nije dužno da naknadi štetu nastalu naletanjem srne na motorno vozilo u pokretu na putu ako se utvrdi da je do nastanka štete došlo isključivom krivicom vozača motornog vozila. godine) . učestvovao u oružanim akcijama posle 17. po principu objektivne odgovornosti za opasnu stvar. (Vrhovni sud Srbije. ali se ta pretpostavka može obarati protivdokazima. avgusta 1990. odnosno opasne delatnosti. (Vrhovni sud Srbije.238 - 514. 1479/94) Za štetu zbog smrti lica koje je. zato što brzinu kretanja vozila nije prilagodio uslovima puta i saobraćaja. (Vrhovni sud Srbije. ne odgovara preduzeće koje gazduje šumom iz koje je divljač došla. (Vrhovni sud Srbije. (Vrhovni sud Srbije. 163/92) Za štetu nastalu isključivo zbog iznenadnog naletanja divlje životinje (srne) na motorno vozilo u pokretu odgovara lovačko društvo koje upravlja lovištem u rejonu javnog puta na kome je došlo do štete. Lovačko društvo nije dužno da naknadi štetu nastalu naletanjem srne na motorno vozilo u pokretu na putu ako se utvrdi da je do nastanka štete došlo isključivom krivicom vozača motornog vozila. ne odgovara preduzeće koje gazduje šumom iz koje je divljač došla. Rev. 510. (Vrhovni sud Srbije. Rev. Rev.

odgovara organizacija koja gazduje lovištem u kome je šteta pričinjena. 79/87 od 28. (Iz presude Višeg privrednog sud Srbije. do koje je došlo zbog nekog nedostatka koji predstavlja opasnost od štete za lica i stvari za koji proizvođač nije znao.3. ako je obučila radnika za rad na poslovima na kojima je povređen. Gzz. 945/90) 517. . godine) 520. Za štetu. 667/89) 518.04. Organizacija koja gazduje lovištem odgovorna je i za štetu koju pričini divljač na javnom putu u blizini lovišta. Rev.239 - 522. (Viši sud u Subotici. osim ako dokaže da divljač. Organizacija udruženog rada ne odgovara za štetu kao imalac opasne stvari (mašine u pogonu) ako je preduzela sve mere zaštite na radu. Gž. Za štetu koja nastane od eksplozije boce napunjene pivom. (Vrhovni sud Vojvodine. Rev.OBLIGACIONO PRAVO Elektroprivredna organizacija je odgovorna naknaditi štetu po osnovu objektivne odgovornosti kada ispod kablova dalekovoda pogine lice radeći i bez odobrenja nadležnog organa te organizacije. 521. predstavlja opasnost za nastanak štete i ima mesta njenom otklanjanju na osnovu odluke. koja je štetu pričinila. zavisno od mesta i položaja. koju pričini lovostajem zaštićena divljač i pored toga što je oštećeni (vlasnik zemljišta.1987. Ograda od bodljikave žice koja je postavljena neposredno pored zida kuće.1987. Pž. (Vrhovni sud Srbije. godine) . odgovara proizvođač koji je bocu stavio u promet. osim ako se dokaže da je šteta nastala krivicom oštećenog ili trećeg lica. 4326/92) 515. Rev. (Vrhovni sud Srbije. (Vrhovni sud Srbije. kao vlasnik opasne stvari. 2248/88) 519. (Vrhovni sud Srbije. kao imalac stvari. Autobuska stanica s ugroženim neočišćenim snegom i zaleđenom površinom je opasna stvar i za štetu koja je nastala od takve stvari odgovara gradsko prometno preduzeće. zasada i useva) preduzeo sve propisane mere za sprečavanje štete. 303/91) 516. ali odvajanjem od zemlje postalo je pokretna stvar i ako prilikom odvajanja prouzrokuje štetu trećem licu onda za tu štetu odgovara njegov vlasnik. Rev. stalno živi na drugom području. a do štete je došlo usled neopreznosti samog radnika u radu na mašini za kojom je radio. 653/87 od 5. (Vrhovni sud Srbije. a ne u tom lovištu.1437/88) Dok drvo raste u zemlji nepokretna je stvar. Rev.

Pž. primenjuju se opšta pravila o naknadi štete pa i pravila o podeljenoj odgovornosti za naknadu štete prouzrokovane od zaštićene divljači na poljoprivrednim proizvodima. u kojoj jedno lice učesnik igre pretrpi povredu. (Vrhovni sud Srbije. Rev. Rev. pa stoga u slučaju nastanka štete u vezi sa tim postrojenjima oštećenom odgovara SIZ stanovanja koji gazduje odnosno upravlja zgradom u kojoj se nalaze ove instalacije. 524. 528. (Šteta je naneta na taj način što je povređen radnik u krugu fabrike od opasne stvari . za vreme obavezne fizičke obuke za vojna lica. 525. odnosno organizacija na koju su društveno-pravna lica prenela ta prava i etažni vlasnici. 3. 1579/86) Popravka i održavanje puta uz pomoć bagera predstavlja opasnu delatnost i radna organizacija koja obavlja takvu delatnost je odgovorna za štetu koja je nastala od ove delatnosti bez obzira na krivicu i u slučaju ako je imalac bagera treće lice koje je vršilo popravku puta po nalogu iste radne organizacije.OBLIGACIONO PRAVO Toplotna postrojenja i instalacije u stambenoj zgradi. kao imaoca opasne stvari. odgovorna su društveno-pravna lica koja su nosioci prava korišćenja. 1065/85) Imalac vunovlačare. ako nije proverio da li su se prisutna lica udaljila na bezbedno rastojanje na osnovu njegovog upozorenja da će vunovlačaru pustiti u rad. zbog čega ima mesta primeni pravila o podeljenoj odgovornosti štetnika. ne može se prihvatiti da je sportska igra okolnost sa povećanom opasnošću ukoliko su u toku igre preduzete odgovarajuće mere da se igra odvija u sportskom duhu i u skladu sa pravilima. (Vrhovni sud Srbije. (Vrhovni sud Vojvodine. Gž. 177. Stoga da bi oštećeni ostvario pravo na naknadu štete dovoljno je da dokaže da je pretrpeo štetu i da ona potiče od opasne stvari ili opasne delatnosti. pa je i on odgovoran za štetu u smislu čl. . kad je opasnu stvar držao i koristio na prostoru pristupačnom licima kojima je vršio usluge. upravljanja i raspolaganja stanovima u društvenoj svojini. (Viši privredni sud Srbije. kada su uključene na daljinski ili blokovski sistem grejanja smatraju se opasnim stvarima. 158. a oštećeni nije preduzeo nikakve mere u tom cilju. (Vrhovni sud Srbije. odgovornost se ne zasniva na krivici već na stvorenom riziku. 3842/86) 523. 215/87) Kada odlukom skupštine opštine nisu propisane mere koje je oštećeni dužan da preduzme radi sprečavanja štete od zaštićene divljači. Rev. i oštećenog. Rev. u vezi čl. (Vrhovni sud Srbije. 1708/85) . kao opasnom stvari. st. ne može se u potpunosti osloboditi odgovornosti za štetu prouzrokovanu upotrebom opasne stvari. koje služe za zagrevanje zgrada i stanova. Zakona o obligacionim odnosima. Rev. 529.viljuškara u pokretu). kao opasne stvari. 527. 812/86) Za štetu izazvanu opasnom stvari odnosno opasnom delatnošću. (Viši sud u Subotici. Ukoliko je u toku igre.240 - 526. 829/86) Za štetu prouzrokovanu neispravnim liftom.

Ako usled neispravnosti puta odnosno ulice nastane šteta. Kad je tužilja. 145/82) Dobavljač plinskih boca odgovara za štetu koju korisnik pretrpi usled upotrebe plina. 279/80) . (Vrhovni sud Srbije. Rev. 535. 534. 14/82) Vlasnik opasne stvari odgovara po pravilima o objektivnoj odgovornosti. koji je u smislu čl. odgovorna je oštećenom licu u smislu čl. van železničke stanice otvorila vrata šinobusa i izgubivši ravnotežu ispala iz vagona. (Savezni sud. 110/83) Radna organizacija za održavanje puteva zadužena je za neposredan nadzor o stanju na putu i dužna je da o nepodobnosti puta . Gzz. (Vrhovni sud Srbije. (Vrhovni sud Srbije. organizovao vežbe civilne zaštite i njima rukovodio. Zakona o putevima. Rev. 461/85) Država SFRJ. bez obzira da li je šteta pričinjena kada nije bio lovostaj.OBLIGACIONO PRAVO Za štetu prouzrokovanu učesniku civilne zaštite. Zakona o opštenarodnoj odbrani obavezan da učestvuje u izvođenju organizovanih vežbi civilne zaštite. ne obraćajući pažnju na činjenicu da je šinobus u pokretu. elementarnih i drugih nesreća i drugih opasnosti. kao imalac opasne stvari. 533. Rev. u skladu sa planom odbrane te zajednice. pod uslovom da je oštećeni preduzeo sve mere sprečavanja štete od divljači. ako nije snabdeo korisnika posebnim uputstvima za rukovanje odnosnim bocama i nije ga na odgovarajući način obučio da se njima koristi. (Vrhovni sud Srbije. Rev. tako da se te vežbe odvijaju pod okolnostima sa rizikom od opasnosti nastupanja eventualne štete. i to po osnovu objektivne odgovornosti. koju čini niz mera zaštite i spasavanja od ratnih razaranja. . Rev. jer je šteta prouzrokovana u vezi sa vršenjem opasne delatnosti. 150. koje je po osnovu zakona prema vrsti divljači i drugim okolnostima bio dužan preduzeti. krivicom trećeg lica ili isključivom krivicom oštećenog. (Vrhovni sud Srbije. ali je njegova odgovornost za štetu prouzrokovanu opasnom stvari isključena ako je šteta nastala dejstvom više sile. 3. Gzs. (Vrhovni sud Srbije. čiji je štab civilne zaštite.ulice obavesti nadležni SIZ za puteve. 532. 536. 47. odgovara kao organizator društveno-politička zajednica. 401/85) 530. odgovorna je za naknadu štete prouzrokovane upotrebom aviona i padobrana. st.241 - 531. železnička transportna organizacija je oslobođena odgovornosti za štetu koju je tužilja u ovakvom slučaju pretrpela ispadanje iz šinobusa. kao putnik u šinobusu. 961/80) Za štetu koju pričini zaštićena divljač odgovara organizacija koja gazduje lovištem na kome ta divljač živi. koja se organizuje kao jedinstveni sistem u opštini odnosno gradu.

vozač putničkog vozila i vlasnik vozila odgovaraju solidarno za materijalnu i nematerijalnu štetu. kao što je ovde slučaj. stav 1. koje zbog alkoholisanosti nije bilo u stanju da bezbedno upravlja motornim vozilom. u vezi sa članom 195. Iz obrazloženja: U prvostepenom postupku je na pouzdan način utvrđeno da je imenovani tuženi 17. godine. a koje se izvalilo.prešao vozilom na levu stranu kolovoza i tako izazvao sudar sa putničkim vozilom vlasništvo tužioca.2006. onaj ko je zadužen da se o njoj brine po osnovu objektivne odgovornosti ali se te odgovornosti može osloboditi ako dokaže da je šteta nastala od uzroka koji se nalazi van stvari. tako da. (Presuda okružnog suda u Valjevu. Kada je reč o odgovornosti tuženog .vlasnik vozila se ne može osloboditi odgovornosti za štetu od opasne stvari. Zakona o obligacionim odnosima.23 promila alkohola u krvi . i 200. protiv tuženog vođen je krivični postupak zbog krivičnog dela iz člana 201..u situaciji kada se sopstvenik automobila nalazio u vozilu kojim je u trenutku nastanka štete. koji je vozilo poverio na upotrebu u javnom saobraćaju licu koje zbog alkoholisanosti nije bilo u stanju da bezbedno upravlja vozilom.OBLIGACIONO PRAVO 537. 1149/06 od 31. 195. godine) 538. Međutim. Vlasnik putničkog vozila. Gž. . stav 1. stav 1. u smislu člana 154.242 - . koji je okončan pravosnažnom osuđujućom presudom istog suda od 16. na taj način što je . prvostepeni sud se u razlozima svoje presude poziva na odredbe člana 176. Krivičnog zakona Republike Srbije.vlasnika vozila za štetu. godine na putu prouzrokovao saobraćajnu nezgodu upravljajući putničkim motornim vozilom. Zakona o obligacionim odnosima ( predaja opasne stvari trećem licu ).07. vlasništvom imenovanog tuženog. pa za štetu koju opasna stvar pričini nekom licu odgovara vlasnik te stvari odn.vlasnik vozila se ne može.1997. koje se kretalo iz suprotnog pravca i kojim je upravljao tužilac. pozivajući se na odredbu člana 176. a čije se dejstvo nije moglo predvideti. upravljalo drugo lice. 189. Kod utvrđenog činjeničnog stanja tuženi . a to je bilo poznato vlasniku vozila .6. U vezi sa ovim događajem. ali ne objašnjava potpuno osnov odgovornosti za štetu tuženog.1998.. koju su dužni da nadoknade tužiocima na osnovu čl. po njegovom nalogu. činjenično stanje od kojeg zavisi pravilna primena materijalnog prava u pogledu osnova odgovornosti za štetu oba tuženika je potpuno utvrđeno. istog Zakona. Zakona o obligacionim odnosima osloboditi odgovornosti za štetu nastalu u saobraćajnoj nezgodi koju prouzrokuje vozač isključivo svojim propustom. ne može se osloboditi od odgovornosti za štetu koju pretrpi drugi učesnik u saobraćajnoj nezgodi. Drvo je izvaljeno iz korena. Iz obrazloženja: Tuženo javno preduzeće upravlja drvoredom u kome se nalazi drvo ispod koga je tužilja parkirala svoje putničko motorno vozilo. jer . palo preko vozila i tom prilikom ga oštetilo. 185.10. Nesumnjivo je da na strani tuženog postoji odgovornost za naknadu štete tužiocima po osnovu krivice. u smislu člana 174. izbeći i otkloniti.zbog alkoholisanosti od 2. Zakona o obligacionim odnosima.

D. pretpostavlja i na tuženoj strani je teret dokazivanja postojanja okolnosti koje isključuju tu odgovornost.. za osiguranje “D. bez obzira na ugovor o kasko osiguranju.. nema pravo da štetu naplati i od svog kasko osiguravača po osnovu kasko osiguranja.zbog pogrešne primene materijalnog prava . Ova odgovornost je u sistemu objektivne odgovornosti.02. Gž. U ovakvoj situaciji. Tužilačka strana je u postupku dužna da dokaže da je pretrpela štetu od drveta koje se izvalilo. tužilac je štetu koja je proistekla iz saobraćajne nezgode isplatio neparničaru N.1996. 1958/54 na dan 6. Ta se odgovornost.. 177.03. J. (Rešenje Okružnog suda u Kraljevu. On je se može osloboditi . godine isplatom novčanog iznosa od 8. st. u trenutku kada je već bio pokrenut postupak u ovoj pravnoj stvari (tužba je podneta 18. onaj ko je zadužen da se o drvetu brine. što je i učinio 11. To znači da je osnovni teret dokazivanja u ovakvoj parnici na strani tuženog. izbeći i otkloniti.”.OBLIGACIONO PRAVO Tuženo preduzeće nije tužilji naknadilo štetu van spora. J. što je ipak učinio po poravnanju zaključenom pred istim sudom u predmetu P. Zakona o obligacionim odnosima) 539.02. Ako je štetu iz saobraćajne nezgode oštećeni već jednom naplatio od štetnikovog osiguravača po obaveznom osiguranju.. pa se podrazumeva odgovornost imaoca odn. tuženi je upravljajući putničkim motornim vozilom u alkoholisanom stanju i isključivo svojom krivicom. . godine. Iz obrazloženja: Prema činjeničnom stanju utvrđenom u prvostepenom postupku.00 dinara neparničaru N.07. Prvostepeni sud takav zaključak nije zasnovao na zakonu. pa je ona to tražila tužbom.za nju odgovara njegov vlasnik odn.D. Samim tim ni tuženi nije imao obavezu na plaćanje regresa navedene štete prema D. na dan 15.1993. godine). Našavši da tužilja u postupku nije dokazala da je šteta nastala krivicom tužene strane. što u konkretnom slučaju nije sporno. koje je bilo osigurano po polisi kasko osiguranja kod D. Međutim.. godine.. Kao osiguravač tuženika po ugovoru o obaveznom osiguranju.1995.samo ako dokaže da je šteta nastala od uzroka koji se nalazi van stvari i čije se dejstvo nije moglo predvideti. godine u V.”. na dan 24..776. prouzrokovao saobraćajnu nezgodu kojom prilikom je oštetio vozilo neparničara N.nije potpuno utvrdio činjenično stanje.drvo je nepokretna stvar. ali ne i da dokazuje da je tuženi odgovoran za štetu.1992. kada je šteta iz saobraćajne nezgode već pokrivena. odvajanjem od zemlje ono postaje pokretna stvar i ukoliko tom prilikom prouzrokuje štetu nekom licu .09. za osiguranje “D. vlasnika.2008. za osiguranje “D. Prvostepena presuda je ukinuta jer prvostepeni sud ..11. prvostepeni sud je tužbeni zahtev odbio kao neosnovan. godine) ODGOVORNOST U SLUČAJU UDESA IZAZVANOG MOTORNIM VOZILIMA U POKRETU (Član 178. D.” nije bio u obavezi da istu naknadi i po drugi put.shodno odredbi čl. kako je već navedeno. br. 1885/08 od 05. kao o opasnoj stvari. J. Zakona o obligacionim odnosima . Dok raste u zemlji .1992.243 - .D. 1.

. Kod ovakvog stanja stvari. a posebno kakve su bile međusobne obaveze stranaka iz ugovora o osiguranju i visinu obaveze tuženog prema tužiocu. za koje vreme je trpeo bolove srednjeg i slabijeg intenziteta koji su mogli biti ublažavani lekovima protiv bolova. ZOO-a.2003. U ponovnom postupku.OBLIGACIONO PRAVO Prema tome.244 - . imajući u vidu odredbu člana 200. što je sve prvostepeni sud bio dužan da razjasni detaljnijim saslušanjem veštaka neuropsihijatra. kako bi bio u mogućnosti da donese pravilnu i zakonitu odluku u ovoj pravnoj stvari. prvostepeni sud će na pouzdan način utvrditi sve odlučne činjenice u ovoj pravnoj stvari. Pored navedenog. 599/05 od 07. ZOO-a. kao putnik u vozilu neparničara G. Tom prilikom tužilac je zadobio laku telesnu povredu u vidu potresa mozga. Gž.D.2005. J. obaveza tuženog prema tužiocu je obaveza koja proističe iz ugovora o obaveznom osiguranju i u konkretnoj situaciji za obavezu tuženog prema tužiocu nema značaja to što je tuženi ukupnu štetu ili njen deo po osnovu regresa isplatio D. stav 1. da li i u kojoj meri ima doprinosa saobraćajnoj nezgodi vozača putničkog vozila u kojem se kritičnom prilikom nalazio tužilac.10.. stav 3. br. godine) .2004. ukazuje se prvostepenom sudu da putnik u jednom od dva motorna vozila koja su učestvovala u saobraćajnoj nezgodi ima status trećeg lica u smislu člana 178. Lice koje je kao putnik u putničkom vozilu pretrpelo štetu u saobraćajnoj nezgodi u kojoj je učestvovalo i drugo putničko vozilo ima status trećeg lica u smislu člana 178. što će učiniti u ponovnom postupku. Iz obrazloženja: Prema činjeničnom stanju utvrđenom u prvostepenom postupku tužilac je kritičnom prilikom. ili se pak radi o strahu zbog posledica povređivanja (sekundarni strah). koju činjenicu sud nije utvrdio zbog pogrešne primene materijalnog prava. zbog čega je bio zadržan na lečenju u bolnici od 20. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu. br. godine. u srednjem i slabijem stepenu. bez značaja je za odgovornost tuženog za naknadu štete tužiocu.”. pobijana presuda ne sadrži dovoljno jasne razloge da li bolovi koje je tužilac trpeo po svojoj jačini i trajanju opravdavaju primenu navedenog zakonskog propisa. ovakav strah isključuje zbog toga što je kritičnom prilikom zbog posledice povrede tužilac izgubio svest. stav 3.11. Zakona o obligacionim odnosima. Iz pobijane presude takođe nije jasno o kakvom se tačno strahu radi koji je tužilac trpeo u trajanju oko dve nedelje.10. koji govori o odgovornosti za naknadu štete u slučaju udesa izazvanog motornim vozilom u pokretu. da li se radi o strahu za život (primarni strah) koji je tužilac mogao trpeti u toku samog kritičnog događaja i neposredno posle toga ili se moguće. Gž. povređen u saobraćajnoj nezgodi u kojoj je učestvovao i tuženi kao vozač drugog putničkog vozila. Kako prema stavu 4. za osiguranje “D. navedenog zakonskog propisa za štetu koju pretrpe treća lica imaoci motornih vozila odgovaraju solidarno. 1348/04 od 18. godine) 540. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu. do 23.05.

s obzirom na okolnost da je u konkretnom slučaju šteta prouzrokovana krivičnim delom. oko 12 časova. . Zakona o obligacionim odnosima.2001. u smislu odredbi člana 99. vozač se ponašao protivno odredbi člana 110. vozačem. kao i netačan broj mobilnog telefona. a prema utvrđenom činjeničnom stanju u spisima.. godine) Pogrešno je pravno stanovište prvostepenog suda da.. U slučaju udesa izazvanog motornim vozilom u pokretu. Sud je na osnovu nalaza i mišljenja sudskog veštaka utvrdio procenat umanjenja opšte životne aktivnosti.OBLIGACIONO PRAVO 541. gde je pregledalo neko lice za koje je tužilja zaključila da je fizioterapeut. vozila sa N.4. tako što je slomljen desni ručni zglob. usled čega je udario tužilju koja se već nalazila na pešačkom prelazu odnosno započela prelaženje ulice i to u momentu kada je bilo upaljeno zeleno svetlo za pešake. u B. kao što je pravilno utvrdio prvostepeni sud. N. Zakona o osnovama bezbednosti saobraćaja na putevima.2001.04. stav 2. N. te je stoga tuženi dužan da naknadi tužilji štetu koju je pretrpela. nakon čega je odvezao kući i dao netačne podatke o imenu i adresi žene koja je vozila automobil. vozačem. stav 4..245 - 542. a nakon skidanja gipsa upućena na rehabilitaciju. N. osnovanost istaknutog prigovora zastarelosti potraživanja tužioca treba ceniti računajući zastarni rok iz člana 377.. Uputili su je u Urgentni centar gde je – nakon što je saopštila kako je zadobila povrede.. Od tih povreda se lečila tako što je nosila gips pet nedelja. Pošto je tužilja imala bolove cele te noći. Na osnovu ovako pravilno utvrđenog činjeničnog stanja. tačka 2. Naime. imajući u vidu da je tužilja povređena u saobraćajnom udesu 9. Iz obrazloženja: Iz utvrđenog činjeničnog stanja proizilazi da je tužilja povređena dana 9. sutradan je otišla u Klinički centar Srbije. br.2003. dakle nije kritičnom prilikom počinio krivično delo. a osiguravač odgovara u obimu odgovornosti njegovog osiguranika. M. (Iz presude Okružnog suda u Beogradu. izašla uviđajna ekipa MUP-a i sačinila dnevni izveštaj o ovom slučaju. udarilo je vozilo kojim je upravljala nepoznata ženska osoba. dužinu i trajanje bolova tužilje i strah koji je pretrpela. N. Zakona o obligacionim odnosima. prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo kada je našao da je tužena odgovorna za naknadu štete tužilji nastalu iz ove saobraćajne nezgode. Žena koja je upravljala automobilom stavila je tužilju u automobil i odvezla do pomoćne zgrade na Zvezdinom stadionu. s obzirom da osiguranik tuženog nije štetu . vozila sa N. da se tužilac u trenutku udesa u tom autobusu nalazio kao treće lice.06. G. Gž. godine od strane N. nije prouzrokovao predmetnu štetu i nije za istu odgovoran. ali prilikom ocene prigovora zastarelosti potraživanja tužioca koji je isticao tuženi. N. Zakona o obligacionim odnosima. usled čega je tužilja pala na pločnik i za momenat izgubila svest. Rekao joj je da nema ozbiljnije povrede. ima pravo da naknadu štete potražuje od bilo kog učesnika u udesu. Osnova odgovornosti tuženog nalazi se u činjenici da je tuženi bio osiguravač vozila – autobusa i to osiguravač za štetu od odgovornosti pričinjenu trećim licima. Prilikom pada tužilja je zadobila teške telesne povrede. primenjuju se pravila o odgovornosti po osnovu krivice bez obzira što je tužilja povređena u saobraćajnom udesu od strane N. da tužilac shodno članu 178. Ovo iz razloga što je tuženi osiguravač autobusa čiji vozač.. 5697/03 od 11. Zakona o osiguranju imovine i lica. N. pa kako osiguranik tuženog nije lice kome može da se računa zastarni rok po posebnim pravima o zastarelosti iz člana 388. U momentu kada je već prošla polovinu kolovoza i zastala da propusti dva automobila koja su skretala. godine kada je kao pešak prelazila pešački prelaz u ul.

dakle prema opštem propisu. br. a da se prethodno nije uverio da ovu radnju bezbedno može izvesti po ostale učesnike u saobraćaju. Rev. imaoci motornih vozila odgovaraju solidarno na osnovu člana 178. . Zakona o obligacionim odnosima. 945/03) 543. a koja zbog nedostatka za koje on nije znao predstavlja opasnost štete za lica i stvari. stav 1. (Gž. 1660/00 od 10. 3730/01 od 14. Ovo važi čak i u situaciji ako je osiguranik tuženom. Rev. rok zastarevanja računa se prema rokovima iz člana 376. (Vrhovni sud Srbije.03. godine) .2002. imaoci motornih vozila odgovaraju solidarno. Kada treća lica (kao u ovom slučaju tužilac) pretrpe štetu u saobraćajnom udesu odgovornost imalaca vozila u smislu člana 178. (Vrhovni sud Srbije.2000. nije bio registrovan. kao treće lice pretrpeo. Na taj način on je izazvao saobraćajni udes pa je isključivo kriv za štetnu posledicu. jer šteta prouzrokovana građanskim deliktom zastareva u svakom slučaju za pet godina od dana nastanka štete. br. godine) 545. doprineo nastanku štete. Samo šteta naneta od traktora koji mora biti registrovan svake godine može biti nadoknađena od osiguravajuće organizacije. čak i u situaciji da takav traktor koji je morao biti registrovan. ZOO.246 - 546. Zakona o osnovama bezbednosti saobraćaja na putevima započeo skretanje na kolovozu radi promene pravca kretanja. odgovara za štetu koja nastane zbog tog nedostatka.38 promila alkohola) nije u uzročnoj vezi sa nastalom štetnom posledicom pa su zato neosnovani revizijski navodi u kojima se ističe da je tužilac kao putnik koga je vozač teretnog vozila primio radi besplatnog prevoza morao znati za alkoholisanost vozača i da je time pristao na štetnu posledicu. ali u tom ponašanju nema elemenata krivičnog dela već samo građanskog delikta. Naknada za podizanje nadgrobnog spomenika može se dosuditi i kada tužilac učini verovatnim da će spomenik podići. Iz obrazloženja: Tužilac se nalazio u teretnom motornom vozilu i on u odnosu na imaoce tih vozila predstavlja treće lice.1999. 5145/99 od 20. jer je suprotno članu 38. stav 4. ZOO. je solidarna činjenica eventualne podeljene odgovornosti učesnika u saobraćaju bez značaja za njihovu graćansko-pravnu odgovornost. stav 4. Rev.04. Rev.OBLIGACIONO PRAVO prouzrokovao odnosno istoj nije doprineo počinivši krivično delo. godine) 544.2000. Za štetu koju je tužilac. i 158. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. a prvotuženi vozač traktora odgovara i po osnovu krivice na osnovu člana 154. od 24. 787/99. svojim ponašanjem.04. (Vrhovni sud Srbije. U toku postupka pouzdano je utvrđeno da relativno mala alkoholisanost vozača teretnog vozila (0. Zato za štetu koju je tužilac kao treće lice pretrpeo.03. 11955/03 – P. godine) Ko stavi u promet stvar koju je proizveo.

koji je prouzrokovan isključivom krivicom jednog imaoca.12. 552. primenjuju se pravila o odgovornosti po osnovu krivice. Rev. (Vrhovni sud Srbije. godine) 550. 1356/96 od 17. 5634/97 od 17. Rev. Za štetu koju pretrpe treća lica imaoci motornih vozila odgovaraju solidarno. 2623/98. (Iz presude Okružnog suda u Zrenjaninu.09. (Vrhovni sud Srbije.1998. 3973/97 od 30. godine) 553.05. Proizvođač odgovara za opasna svojstva ako nije preuzeo sve što je potrebno da štetu spreči. Rev. (Vrhovni sud Srbije. Ako postoji obostrana krivica. Rev. 3230/98. od 03. Rev. (Vrhovni sud Srbije. svaki imalac odgovara za ukupnu štetu koju su oni pretrpeli srazmerno stepenu svoje krivice.1998.1998. Rev.11.06.1998. od 13. 1174/99 od 11. godine) 547. U slučaju udesa izazvanog motornim vozilom u pokretu. Rev. godine) 549. Parnični sud je ovlašćen da utvrdi pod kojim uslovima se dogodila nezgoda i čijom krivicom po tužbi oštećenog u toj nezgodi nezavisno da li je protiv štetnika kao učesnika u saobraćajnoj nezgodi sproveden prekršajni ili krivični postupak. godine) .06. 4886/98. 3422/97. (Vrhovni sud Srbije.03. godine) Ako postoji obostrana krivica svaki imalac motornog vozila u pokretu odgovara za ukupnu štetu koju su oni pretrpeli srazmerno stepenu svoje krivice. 548. Štetnik je obavezan da oštećenom naknadi štetu. godine) Ako postoji obostrana krivica. od 01. 757/98. (Vrhovni sud Srbije.1998.06.1998.1998.07. (Vrhovni sud Srbije. Gž.1997.OBLIGACIONO PRAVO Ako je i tužilac doprineo nastanku štete ima pravo samo na srazmerno smanjenu štetu. svaki imalac odgovara za ukupnu štetu koju su oni pretrpeli srazmerno stepenu svoje krivice. od 16. . godine) 551. 1999. Rev. (Vrhovni sud Srbije.247 - 555. čijem je nastanku doprineo svojom krivicom. od 03. godine) 554.

(Vrhovni sud Srbije. Na teritoriji gradske zajednice. (Vrhovni sud Srbije. Ne postoji jedinstveno suparničarstvo u smislu člana 201.1991. 6264/97. Rev. 945/90 od 15. već obično suparničarstvo u smislu člana 200. ZPP imaoca motornog vozila i osiguravajuće organizacije kada su oni zajedno tužene po osnovu odgovornosti iz obaveznog osiguranja u saobraćaju. od 11. Zakona o obligacionim odnosima) 561. odgovara proizvođač koji je bocu stavio u promet. godine) 559.OBLIGACIONO PRAVO U slučaju udesa izazvanog motornim vozilom u pokretu koji je prouzrokovan isključivom krivicom jednog imaoca.248 - . 36/95.06. po osnovu odgovornosti za štetu prouzrokovanu od nepoznatog ili neosiguranog lica. do koje je došlo zbog nekog nedostatka koji predstavlja opasnost od štete za lica i stvari za koji proizvođač nije znao. 180 – 184.01. godine) 557. primenjuju se pravila o odgovornosti po osnovu krivice.02. od 11. godine) 558. 2313/90. od kojih ju je jedan ujeo za desnu potkolenicu. Rev. Iz obrazloženja: Utvrđeno je sledeće činjenično stanje: Navedenog dana je tužilju napao čopor pasa lutalica. za štetu koju pričine psi lutalice odgovara Grad po osnovu odgovornosti u vezi sa vršenjem poslova od opšteg interesa. (Vrhovni sud Vojvodine. (Vrhovni sud Srbije. Prev. POSEBNI SLUČAJEVI ODGOVORNOSTI (Čl.05. godine) 556. od 07.1997. (Vrhovni sud Srbije. bez obzira koliko je i da li je svako to lice odgovorno za prouzrokovanje štetnog događaja. . Za regresni zahtev naknade štete nastale upotrebom motornog vozila inostrane registracije i osiguranog kod inostranog osiguravača ne odgovara domaća zajednica osiguranja na čijem području je šteta nastupila.1991. Rev. godine) 560. Obratila se lekaru. 10/91. Lica koja su sudarom svojih vozila prouzrokovala štetni događaj odgovaraju prema trećim licima solidarno. koji je ranu previo i dao joj antitetanusnu zaštitu. ZPP. Za štetu koja nastane od eksplozije boce napunjene pivom. Rev.1995.1991.11. od 23.

članom 2.2003. potom se on smanjuje. Isticanje u žalbi da tuženi nije odgovoran za nastalu štetu na ime pretrpljenog straha. S obzirom da psi nisu bili uklonjeni i da su napali i povredili tužilju. Trpela je strah visokog stepena. (Presuda Okružnog suda u Čačku. čak i panika kada vidi pse u blizini. kada su urađene probe na besnilo.03. hodanju i sl. godine) 562. opada na strah srednjeg stepena kada joj je ukazana stručna pomoć u Domu zdravlja. dođe do smrti učesnika.OBLIGACIONO PRAVO Stara je 45 godina.neosnovano je.da uređuje i obezbeđuje uslove obavljanja komunalnih delatnosti i njihov razvoj. Na ovakvo. a prvostepenu presudu je potvrdio. i član 200. 341/03 od 31. čija je obaveza da svakom učesniku obezbedi uslove potpune zaštite života i zdravlja. a po tom osnovu ima pravo na naknadu nematerijalne štete zbog pretrpljenog straha. Tek narednog dana. 1687/01 od 31. Neosnovanost žalbe tuženog proističe iz činjenice da je Grad obavezan . zbog čega je prvostepeni sud pravilno primenio materijalno pravo. Zakona o obligacionim odnosima . prvostepeni sud je pravilno postupio kada je obavezao tuženog da snosi odgovornost. Kada zbog propusta organizatora. a postoji i naruženost lakog stepena u vidu ožiljaka koji su uočljivi sa 3 do 4 m. strah se smanjuje i do kraja lečenja je slabog intenziteta.10.član 184. i 8. I sada se javlja strah. pri dužem stajanju.249 - . pretrpela je lake telesne povrede. njeno lečenje je trajalo mesec dana. Gž.radnik MUP-a Republike Srbije na poslovima bezbednosti pretrpeo teške telesne povrede. Bol prolaznog karaktera oseća se i sada na promenu vremena.pravilan je. činjenično stanje (u smislu čl. Iz obrazloženja: Prema presudi prvostepenog suda. i 223. Zakona o komunalnim delatnostima . Žalbu tuženika drugostepeni sud je odbio kao neosnovanu. godine) 563. Zakona o parničnom postupku). ali još uvek je jakog intenziteta. 7. Naime. tuženi . pravilno i potpuno utvrđeno. Trpela je bol srednjeg stepena u toku 15 dana i bol slabog stepena u narednih 15 dana. tužilac je obavljajući svoju dužnost pretrpeo teške telesne povrede. jer kao policajac mora profesionalno da trpi strah . organizator sportske manifestacije je dužan da njegovim srodnicima naknadi štetu. prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo . (Iz Presude Okružnog suda u Novom Sadu. Kada je tužilac kao policajac .Republika Srbija je obavezana da plati tužiocu na ime naknade štete za pretrpljeni strah novčane iznose navedene u izreci. zaključak tuženika u žalbi da tužilac kao policajac treba da trpi strah u obavljanju svoje profesionalne dužnosti . . Grad je svojom odlukom poverio posao uklanjanja pasa lutalica JKP "Čistoća". koji traje do dolaska kući. on ima pravo na naknadu štete zbog pretrpljenog straha. Gž. bez obzira na prirodu svoje profesionalne dužnosti. Međutim. 2001.te obavezao tuženog da tužilji isplati iznose utvrđene izrekom.

Stoga nije osnovano isticanje tužene u reviziji o tome da ona nije organizator akcije "Postigni pogodak" jer upravo iz rešenja o obrazovanju i imenovanju organizacionog odbora sportske manifestacije "Postigni pogodak" br. 3618/04 od 26. godine) Preduzeća koja vrše komunalnu ili drugu sličnu delatnost od opšteg interesa odgovaraju za štetu ako bez opravdanog razloga obustave ili neredovno vrše svoju uslugu. godine) 564.09. 2008.. zasnovana je na odredbi člana 181. Zakona o obligacionim odnosima. Zakona o obligacionim odnosima i materijalnu štetu na osnovu člana 185. Visina naknade štete se određuje prema cenama u vreme donošenja sudske odluke.02. a kako u radnjama pravnog prethodnika tužilaca – oštećenih nije bilo propusta.2001. Odgovornost tužene Opštine Š. godine je doneto rešenje kojim se obnavlja postupak registracije i saobraćajna dozvola poništava. Za tuženu Opštinu Š." (Iz presude Vrhovnog suda Srbije u Beogradu. 25.4. Rev. kao organizator akcije "Postigni pogodak" u 2005. Nižestepeni sudovi su usvojili tužbeni zahtev i obavezali tuženu da taj iznos isplati tužiocu na ime naknade štete. kao i radi utvrđivanja da li je protiv tužioca ili trećeg lica pokrenut krivični postupak. 427/08 od 10. Rev. 186. 110-40/2005-13 a koje je doneto na osnovu člana 44. organizator sportske manifestacije na tom osnovu se i zasniva njena odgovornost.00 dinara. godine) .2005. Zakona o obligacionim odnosima jer je kao organizator okupljanja većeg broja ljudi sportske manifestacije "Postigni pogodak" odgovorna za štetu koju su tužioci pretrpeli kada se utopio maloletni sin. Zakona o obligacionim odnosima.1999. . godine utvrđena je vrednost vozila u iznosu od 680. (Vrhovni sud Srbije. odnosno brat tužilaca u bazenu.11. Rev.000. Vreme donošenja sudske odluke podrazumeva i kraći vremenski period od dana utvrđivanja štete (veštačenja) do dana donošenja prvostepene presude.1998. godine. nema mesta ni primeni odredaba o eventualnoj podeljenoj odgovornosti. godine do isplate. ( Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije.OBLIGACIONO PRAVO Iz obrazloženja: "Pravilan je zaključak nižestepenih sudova da tužena Opština Š. od dana 28. drugostepeni organ je ovu odluku poništio kako bi se u ponovnom postupku izvršilo novo veštačenje broja motora i šasije..1999. 189.09. U postupku po tužiočevoj žalbi. godine oduzeto putničko vozilo. 3186/99 od 1. Kako je utvrđeno da je tužena Opština Š. Na osnovu nalaza i mišljenja veštaka od 28.01. od strane predsednika Opštine Š.2998. U međuvremenu je SUP Šabac vozilo predao osiguravajućem društvu u Beču. sa zakonskom zateznom kamatom od dana oduzimanja vozila.11. i 193. a čija je visina pravilno odmerena u smislu člana 200.250 - 565. a 16. kao organizatora navedene sportske manifestacije se ne traži krivica. godini kada je došlo do štetnog događaja odgovara za štetu koju su tužioci pretrpeli u smislu člana 181. br.2005. br. Iz obrazloženja: Tužiocu je 25.9. proizilazi da je tužena Opština Š. organizator navedene sportske manifestacije. pa je ona pravilno obavezana da tužiocima naknadi nematerijalnu štetu u smislu člana 201. Statuta opštine Š.

1998. samo u slučaju ako je to nasilje bilo usmereno protiv državnog uređenja. (Vrhovni sud Srbije. jer takva njena odgovornost nije zakonom propisana.06. Rev. (Okružni sud u Kragujevcu. godine) 568. Zakona o obligacionim odnosima. (Vrhovni sud Srbije. Rev. (Vrhovni sud Srbije. prouzrokovanu pre stupanja na snagu Zakona o obligacionim odnosima. (Vrhovni sud Srbije. 437/83) . Država Savezna Republika Jugoslavija nije građansko pravno odgovorna za štetu prouzrokovanu eksplozijom granate ispaljene od strane nepoznatog lica sa teritorije druge države. Gž.gibanje publike i opšteg nereda. godine) 569. st. 1142/84) 572. Vreme donošenja sudske odluke podrazumeva kraći vremenski period od dana utvrđivanja štete (veštačenja). 182.251 - 573. Rev. Pravo na naknadu štete.OBLIGACIONO PRAVO Preduzeća i druga pravna lica koja vrše komunalnu ili drugu sličnu delatnost od opšteg interesa odgovaraju za štetu ako bez opravdanog razloga obustave ili neredovno vrše svoju uslugu. Društveno-politička zajednica nije odgovorna za štetu nastalu smrću ili telesnom povredom prilikom javnih manifestacija. Ne smatra se povredom na radu kada radnik pretrpi povredu na službenom putu od strane učesnika u demonstracijama. Rev. do dana donošenja prvostepene presude. Za štetu prouzrokovanu aktom nasilja odgovaraju sve zajedno ili posebno svaka društveno-politička zajednica na čijoj teritoriji je štata nastala. (Vrhovni sud Srbije. Rev. pripada povređenom licu u smislu člana 180. 106/86) 571.1992. Organizator okupljanja većeg broja ljudi u zatvorenom ili otvorenom prostoru odgovara za štetu (smrt. telesna povreda) koju neko pretrpi usled izvanrednih okolnosti . I. 6348/98 od 24. Prev. Gž. 4556/98 od 10. usled akta nasilja.1999. . 1014/92 od 24.03.09.08. godine) 566.1998. 1220/87) 570. godine) 567. 2. Visina štete u smislu čl. Zakona o obligacionim odnosima određuje se prema cenama u vreme donošenja sudske odluke. 3761/98 od 09. (Okružni sud u Kragujevcu. (Vrhovni sud Srbije.

st. kao i adekvatno vozilo. čuvanja pasa i mačaka lutalica i humanog uništavanja. a pre svega novčana sredstva. Činjenica je da su. zbog čega trpi duševne bolove.oo dinara. koja između ostalog. nesumnjivo dokazuje da se ovi poslovi ne vrše adekvatno. opkolio i napao čopor pasa lutalica. Odluke dužna da obezbedi uslove za obavljanje ove komunalne delatnosti.2006. Pregledom kod vaskularnog hirurga utvrđeno je postojanje tromboze. čl.252 - .. poslovi ove vrste povereni JKP "Čistoća”. godine u parku u gradu K.1. da je tom prilikom doživela primaran strah da su povrede teške telesne prirode. Za vreme napada.000. stepen trajnog umanjenja životne aktivnosti. Drugostepeni sud je obavezao tuženu da tužilji za pretrpljene fizičke bolove plati iznos od 200. tužena Opština je shodno čl. Tužilja je trpela fizičke bolove i strah.000. a posebno i za slučaj ako to lice te poslove ne obavlja adekvatno.oo dinara. to što je Opština ove poslove poverila JKP "Čistoća” ne znači da je ona samim tim mogla sebe osloboditi zakonske obaveze koja joj je napred utvrđena. a posebno imajući u vidu intenzitet i trajanje fizičkog bola i straha. čiji su intenziteti i trajanje utvrđeni na osnovu nalaza i mišljenja veštaka. koji su utvrđeni veštačenjem od strane veštaka medicinske struke odgovarajuće specijalnosti. Posebno treba imati u vidu da je tužilju napao čopor pasa lutalica. Otuda su opština i preduzeće kome su povereni poslovi zoohigijenske službe solidarno odgovorni za sve vidove štete koja nastane ujedom psa – lutalice. kao što je u konkretnom slučaju prisutno. prateću opremu. JKP "Čistoća” sklopiće pojedinačne ugovore sa ustanovama ili organizacijama ovlašćenim za bavljenje. obuhvata i poslove hvatanja i zbrinjavanja napuštenih životinja u prihvatilištu za životinje. dok je komunalno preduzeće odgovorno zbog činjenice da poverene poslove ne obavlja na adekvatan na čin. primila je injekciju protiv tetanusa i određena joj je terapija. tužilja je zadobila povrede obe potkolenice. koja pored ostalog. Opština odgovara uvek i za izbor lica kome je vršenje takvih poslova poverila. smeštaju. Napred navedeni iznosi predstavljaju pravičnu naknadu za trpljenja kojima je tužilja bila izložena. iznos od 150. za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti. zbog čega je određena nova terapija. koji je trajao desetak minuta. 2. kao i naruženost teškog stepena. Pored toga.OBLIGACIONO PRAVO 574. Zadobijene povrede izazvale su estetsko naruženje tužilje teškog stepena. Povrede koje je zadobila su u vidu ujeda psa u predelu zadnjih loža obe potkolenice i po svojoj prirodi predstavljaju tešku telesnu povredu čija je posledica umanjenje životne aktivnosti od 30%. 3. uz saglasnost osnivača.oo dinara. zatim za pretrpljene duševne bolove zbog naruženosti iznos od 120.000. čuvanju i uništavanju pasa i mačaka lutalica i uklanjanju životinjskih leševa Opštine Kraljevo. da su okolnosti nanošenja tih povreda veoma bitne. uz neophodno mirovanje u trajanju od mesec dana.oo dinara i za pretrpljeni strah iznos od 150. a nesumnji. 46. tužilju je 19. Odredbom čl. 15.000. Pravilno je prvostepeni sud utvrdio osnove odgovornosti tužene za predmetnu štetu koju je tužilja pretrpela zbog ujeda psa lutalice. a za poslove smeštaja. jer postojanje napuštenih pasa na ulici koji se kreću i povređuju. Međutim. Zakonska je obaveza opštine da uredi i obezbedi uslove obavljanja zoohigijenske službe i njen razvoj. obuhvata poslove hvatanja i zbrinjavanja napuštenih životinja u prihvatilištu za životinje. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju. Zakona o veterinarstvu predviđeno je da je lokalna samouprava dužna da na svojoj teritoriji organizuje zoohigijensku službu. Odluke o humanom hvatanju.

OBLIGACIONO PRAVO vo za tužilju dramatične. Članom 184.253 - . pa je primenom čl. ZOO. a zbog zakonom utvrđene odgovornosti i obaveze da na svojoj teritoriji organizuje obavljanje zoohigijeničarske službe i da organizuje uslove i sredstva za obavljanje ove delatnosti od strane preduzeća kojima su ti poslovi povereni. ovog Zakona.br. ali i tome da se njome ne pogoduje cilju i težnjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i društvenom svrhom. Članom 2. 154. 185 – 188. Zakona o komunalnim delatnostima predviđeno je da Opština u skladu sa ovim Zakonom uređuje i obezbeđuje uslove obavljanja komunalne delatnosti i njihov razvoj. a članom 3. uz njega moraju biti dostavljeni i dokazi o visini štete koja se traži da bi se ovo pravo ostvarilo od dana njegovog podnošenja. Zakona o komunalnim delatnostima.2008. shodno čl. Kako Opština prema Zakonu o komunalnim delatnostima uređuje i obezbeđuje uslove za obavljanje komunalnih delatnosti i za obavljanje tih delatnosti osniva javna preduzeća ili njihovo obavljanje poverava drugom preduzeću. uklonila pse lutalice sa ulica. 205. delatnosti od opšteg interesa kojim se obezbeđuje zadovoljavanje potreba korisnika komunalnih proizvoda i komunalnih usluga na određenom području. pa je za ovu štetu isključivo odgovorna tužena. Zakona o obligacionim odnosima) 575. da su komunalne delatnosti. u vezi sa čl. kao i o visini njene naknade. Zahtev za kamatu za potraživanja na ime naknade materijalne štete mora biti kompletan tj. 2. Pored toga. tužilja svojim radnjama i svojim postupcima nije doprinela nastanku štete. sudu nisu pruženi dokazi da pravno lice koje obavlja komunalnu delatnost iz opravdanih razloga bilo sprečeno da obavlja ove poverene poslove.677/08 od 23. evidentno je da te mere nisu bile dovoljne i takve da se otkloni opasnost od nastanka štete za tužilju. Prilikom odlučivanja o zahtevu za naknadu nematerijalne štete. Shodno navedenoj zakonskoj odredbi proizilazi da Opština snosi odgovornost za naknadu štete koju je pričinio pas lutalica. Međutim. odlučio kao u izreci ove presude. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da preduzeće i druga pravna lica koja vrše komunalnu ili drugu sličnu delatnost od opšteg interesa odgovaraju za štetu ako bez opravdanog razloga obustave ili neredovno vrše svoju uslugu. ali to je odnos ugovornih strana i ne tiče se tužioca koji je pretrpeo štetu. (Presuda Vrhovnog suda Srbije Rev. jer je propust tužene što nije preko Opštinske uprave za inspekcijski nadzor. pa je Opština odgovorna shodno čl. što je obaveza tužene na osnovu čl. i 155. U tom smislu eventualni propusti koji postoje na strani tuženih prilikom obavljanja ove komunalne delatnosti mogu biti od uticaja prilikom odlučivanja o regresnom zahtevu ukoliko takav zahtev bude istaknut između tuženih. to je i odgovorna za obavljanje tih delatnosti bez obzira na odgovornost samog JK Preduzeća ili drugog preduzeća kome je povereno obavljanje te delatnosti. Bez obzira na preduzete mere od strane Opštine. sud je vodio računa o značaju povređenog dobra i cilju kome služi ta naknada. . 200. 8. godine) NAKNADA MATERIJALNE ŠTETE (Čl.4. odnosno Veterinarske stanice u skladu sa zaključenim ugovorom.

a tuženom se sa zahtevom za naknadu štete obratio 30. niti je iste dostavio uz tužbu. s tim što podneti zahtev mora biti kompletan.2007. aktivnu legitimaciju ima lice koje je bilo nosilac prava korišćenja vozila u spornom periodu. Po zahtevu za naknadu štete prouzrokovane nemogućnošću korišćenja vozila i neophodnošću njegovog garažiranja. to nije bilo neophodno da tužilac sačeka ishod spora kojim je utvrđeno njegovo pravo vlasništvo na navedenom vozilu. tokom postupka je utvrđeno da tužilac uz zahtev za naknadu štete tuženom nije dostavio račune po kojima je vršio plaćanje. godine ) . 10188/06 (1) od 07.OBLIGACIONO PRAVO Iz obrazloženja: U prvostepenom postupku utvrđeno je sledeće činjenično stanje: dana 27. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. Pž. na ime kojih zahteva naknadu štete od tuženog. i to bez obzira da li je bio vlasnik vozila. ( Iz presude Višeg trgovinskog suda. Tom prilikom navedeni osiguranik tužioca je zadobio teške telesne povrede i prevezen je u Urgentni centar. Tuženi nije sporio da je takav zahtev tužioca primio. već je to tek učinio po nalogu suda. to sud nije ni mogao dosuditi kamatu od dana kada je isti podnesen. Stoga. Takav zahtev. upravo posledica nemogućnosti korišćenja vozila. ispostavljen tuženom.03. jer je šteta prouzrokovana plaćanjem zakupnine za garažu. kao ni osnov tužiočevog potraživanja. Naime.06. godine. ne može se smatrati kompletnim.) . Na utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo kada je obavezao tuženog na isplatu glavnog duga sa zateznom kamatom počev od dana podnošenja tužbe 21. jer tužilac nije dostavio dokaz o tome da je troškove lečenja. godine) 576. već samo visinu i pravo na zateznu kamatu od dana dostavljanja zahteva za naknadu štete.10. 13630/10 od 19. Tačan je navod tužioca da kamata na potraživanje po osnovu naknade materijalne štete počinje da teče od dana podnošenja zahteva. bez uticaja je na drugačiju odluku žalbeni navod tužioca da tuženi nije sporio da je primio odštetni zahtev i da mu se tužilac obratio u vansudskom postupku . Pž.tužiocu prouzrokovao navedenu štetu.254 - . gde je lečen.2011. da bi stekao aktivnu legitimaciju da traži naknadu označene zakupnine. kao i da je za to kriv odnosno odgovoran upravo tuženi.815.2010. To lice nije istovremeno moralo biti i vlasnik vozila. ali je morao u toku postupka dokazati da je garažiranje bilo neophodno. godine na mestu i na bliže opisani način dogodio se saobraćajni udes.okončanjem parnice u kojoj je utvrđeno njegovo vlasništvo .2010. Tužilac je na ime troškova lečenja bolničkoj ustanovi VMA isplatio ukupan iznos od 305. Uz zahtev nije dostavio račune po kojima je vršio plaćanje. Iz obrazloženja: Prema nalaženju ovoga suda za deo tužbenog zahteva na ime naknade štete za naknadu plaćene zakupnine za garažu u kojoj je bilo vozilo za period od kada ga je preuzeo od tuženog do trenutka kada mu je . a potom upućen na VMA. aktivno je legitimisano lice koje je imalo pravo njegovog korišćenja.2008. koji je tom prilikom upravljao vozilom osiguranim kod tuženog. U vezi sa tim. godine odn.omogućeno da isto registruje i koristi.01.15 dinara.zahtev koji je tuženi primio nije bio kompletan u smislu da bi se po istom moglo postupiti. u smislu napred navedenih razloga.03. zaključivši da je u preostalom delu zahtev za isplatu zatezne kamate na iznos glavnog duga neosnovan. koji je svojim radnjama (odbijanjem davanja ovlašćenja za korišćenje vozila ili sl. za koji je odgovoran imenovani vozač. kako je aktivno legitimisano po ovom osnovu lice koje ima pravo korišćenja. zaista i platio. a kako zahtev tužioca to nije bio.

zbog čega . Zbog izgubljenog izdržavanja od poginulog lica. Tužioci su supruga ubijenog i njegove kćerke. pravnosnažnom presudom u krivičnom postupku oglašeni krivim za krivična dela – teški slučajevi razbojništva i neovlašćenog nabavljanja i nošenja vatrenog oružja. ima pravo na naknadu štete koju trpi gubitkom izdržavanja odn. stav 4. (Presuda Vrhovnog suda Srbije. Rev. a ne od dana dospelosti svakog pojedinačnog mesečnog iznosa.OBLIGACIONO PRAVO 577. lice koje je poginuli izdržavao ili redovno pomagao.2007. Iz obrazloženja: Utvrđeno je sledeće činjenično stanje: imenovani tuženi su. U konkretnom slučaju. Zakona o obligacionim odnosima. Osuđeni su na kazne zatvora. U vreme izvršenja krivičnog dela i nastanka štetnog događaja. tj. pa se ona i utvrđuje prema okolnostima i činjenicama koje su postojale u vreme nastanka štete. Usvajajući tužbeni zahtev nižestepeni sudovi su pravilno primenili odredbe materijalnog prava. istog Zakona. kako je to predviđeno članom 166. Zakona o obligacion im odnosima .smatra se dospelom od trenutka nastanka štete. stav 1. 1869/07 od 24. tada starog 48 godina. stav 3. odgovornost roditelja i dece je solidarna.po navodima revizije . .odgovara i dete. a tuženi su i roditelji izvršioca ovog krivičnog dela sa kojima su živeli u porodičnoj zajednici. ovi tuženi su u kritično vreme umišljajno lišili života imenovanog vozača taksi vozila. kao saizvršioci. saglasno članu 186. postao punoletan i stekao punu poslovnu sposobnost. Zakona o obligacionim odnosima predviđena je i odgovornost roditelja za štetu koju pričine njihova maloletna deca.prema članu 186. godine) 578. te se odgovornost za štetu i pasivna legitimacija tuženog u parnici za naknadu štete utvrđuju prema okolnostima i činjenicama koje su postojale u vreme njenog nastanka. Obaveza naknade štete dospeva u trenutku nastanka. S obzirom da za štetu . Kako je ustanovljeno. izdržavano lice stiče pravo na naknadu štete pa stoga može ostvariti i zateznu kamatu od dospelosti pojedinačnih iznosa novčane rente za sve dospele obroke posle datuma njihovog utuženja. posle podnošenja tužbe. istog Zakona.saglasno članu 160. Zakona o obligacionim odnosima . kao i ono koje je po zakonu imalo pravo zahtevati izdržavanje od poginulog. a osnov njihove odgovornosti je propust u vaspitanju i nadzoru nad decom. Sigurno je da takav propust postoji ako dete izvrši krivično delo razbojništva.njegovi roditelji nisu pasivno legitimisani u ovoj parnici. su bez uticaja. pomaganja. Članom 165.10.255 - . oba tužena su bili maloletni. Obaveza naknade štete . pravilno je utvrđena odgovornost tuženih. Iz obrazloženja: Neosnovano se u reviziji ističe da je obaveza tuženih na plaćanje naknade štete utvrđena tek donošenjem prvostepene presude. Naime. Prema članu 194. pa da zbog toga tužioci mogu imati pravo na zakonsku zateznu kamatu na utvrđene mesečne iznose tek od dana presuđenja. obaveza naknade štete smatra se dospelom od trenutka nastanka štete. Navodi revizije da je imenovani tuženi u međuvremenu.

tako po pravilnoj primeni materijalnog prava oštećenom pripada zakonska zatezna kamata na iznos materijalne štete utvrđene prema cenama u vreme presuđenja. Pored toga. kako je Okružni sud uzeo da su navedeni troškovi utvrđeni po cenama u vreme presuđenja.07.07. što proizilazi iz okolnosti da je veštak O. Novčana renta dosuđena na ime naknade štete plaća se mesečno unapred. pri čemu zastupnik tužilaca nije imao primedbi niti novih predloga za veštačenje. Iz obrazloženja: U prvostepenom postupku. Kritičnom prilikom tužilac je zadobio teške telesne povrede koje se ogledaju u traumatskoj amputaciji drugog i trećeg prsta desne šake i trećeg i četvrtog prsta leve šake.05. godine) 580. stav 2. Za štetu nastalu telesnom povredom usled akata terora odgovara država čiji su organi bili dužni da spreče takvu štetu.OBLIGACIONO PRAVO Dakle. kada bi dužnik bio dužan da plati zakonsku zateznu kamatu tek od izvršene kapitalizacije. Oštećenom pripada zakonska zatezna kamata na iznos materijalne štete utvrđene prema cenama u vreme presuđenja. a ne za protekli period. U konkretnom slučaju. Prema članu 194. Prema tome. 508/04 od 22. B.2004. počev od donošenja prvostepene presude. Otuda proizilazi da tužioci imaju pravo na zakonsku zateznu kamatu od dana dospelosti svakog pojedinog mesečnog iznosa novčane rente. kako su pravilno našli i nižestepeni sudovi. to može biti prvi dan u narednom mesecu za prethodni mesec. da se ne radi o kapitaliziranoj renti iz člana 188. stav 4. ovog Zakona ). Iz obrazloženja: Po nalaženju Okružnog suda tužiocu na utvrđeni iznos naknade za troškove sahrane zakonska zatezna kamata pripada od dana presuđenja.1999.za ubuduće. Gž. Zakona o obligacionim odnosima. Rev. godine i počev od tada im je dosuđena naknada štete za izgubljeno izdržavanje . (Iz presude Okružnog suda u Valjevu. ZPP-a je utvrđeno: dana 26.1996. utvrđeno je . Jasno je. sa više rana i hronično aksiozno depresivnim sindromom. Na osnovu usaglašenih nalaza i mišljenja sudskih veštaka utvrđeno je da je umanjena opšta životna aktivnost tužioca za 50% trajno i definitivno. br. Zakona o obligacionim odnosima.256 - . godine tužilac je povređen od strane šiptarskih terorista u selu Klinčina – Opština Peć. počev od donošenja prvostepene presude. pa do isplate. ako sud ne odredi što drugo ( član 188. ocenom izvedenih dokaza u smislu člana 8. Tužbu za naknadu štete podneli su 01. pa do isplate. saslušan na poslednjoj raspravi izjavio da ostaje pri nalazu i mišljenju.2005.03. stav 2. godine) 579. jer je visina sporne naknade u stvari utvrđena u vreme presuđenja. (Presuda Vrhovnog suda Srbije. međutim. tužioci su momentom pogibije svoga oca stekli pravo da od tuženog traže naknadu štete za izgubljeno izdržavanje. ova vrsta štete naknađuje se plaćanjem novčane rente. 867/05 od 07.

br.1. pa i u vidu rente određeni novčani iznos. a za višak odbio kao neosnovan tužbeni zahtev kao u stavu drugom pobijane presude... Naime.2003. ________od 17.OBLIGACIONO PRAVO daje tužilac. tačka 14. . onda se ne može odrediti da datu novčanu sumu plati svako od tuženika pojedinačno. kojom su tuženici obavezani da tužiocu solidarno na ime mesečne rente zbog izgubljene dobiti isplaćuju iznos od 54. te da kod tužioca postoji naruženost jakog stepena.765.064.064. P. Tužena je na osnovu odredbe člana 180. prvostepeni sud je izveo zaključak da su isnosi dosuđeni.. ZPP. godine) 581. P. počev od 1.2002. godine. i utoliko je izmenjena presuda istog suda P. 354. br. da tužilac po osnovu smanjenja radne sposobnosti od 20% na godišnjem nivou trpi štetu zbog izgubljene dobiti 12.2002. Razloge koje je u pobijanju presude dao prvostepeni sud u svemu kao pravilne. godine. marta 2001. kao društvene političke zajednice.00 dinara mesečno. ZOO u obavezi da tužiocu tu štetu nadoknadi. i po nalaženju Okružnog suda štetu nastalu usled akta terora u obavezi je tužiocu da naknadi tužena u smislu člana 180. straha. obavezani su tuženici da tužiocu na ime naknade štete u vidu rente solidarno plaćaju mesečni iznos od po 1. Iz obrazloženja: Presudom Opštinskog suda u I. Okružni sud u U. Protiv navedene presude žalbu je izjavio jedan od tuženika .00 dinara. stav 1. br. Ovo zbog toga što su organi tužene bili dužni da spreče ovaj akt nasilja. ili prosečno mesečno u iznosu od 1.. jer se izreka presude ne može ispitivati u pogledu pravilne primene materijalnog prava. godine. jer su akti terora u prvom redu upereni protiv državnog i društvenog uređenja.1995.00 dinara. koja se stara i o bezbednosti zemlje i građana. pa su organi tužene dužni da takve akte spreče.00 dinara. u mesecu za tekući mesec. U obrazloženju drugostepenog rešenja je navedeno sledeće: Predmet raspravljanja je izmena ranije dosuđene rente tužiocu po pravosnažnoj presudi istog suda P. ________od 16. Prema utvrđenom činjeničnom stanju proizilazi. ________od 16. s obzirom na ustavne i zakonske odredbe o položaju i ulozi čoveka u društvu i o pravima i dužnostima tužene.2003. prihvata i ovaj sud. Zbog navedenog. br. s tim što bi dospele rate bili dužni isplatiti odjednom sa dosuđenom zateznom kamatom. 10586/03 od 14.Mesna zajednica.257 - .9. radi čega je delimično usvojio tužbeni zahtev i odlučio kao u stavu prvom izreke. pa ubuduće i to do 10.6. (Iz presude Okružnog suda u Beogradu. U takvom slučaju učinjena je bitna povreda odredaba parničnog postupka iz čl. ________od 20. 553/91 od 20. a o čemu prvostepeni sud daje iscrpne razloge. Gž. ZOO. juna 1995. trpeo strah i fizičke bolove – intenziteta i trajanja bliže opisanih u obrazloženju pobijane presude. kao u stavu prvom izreke pobijane presude na ime pretrpljenih fizičkih bolova.. stav 2. naruženosti i umanjenja opšte životne aktivnosti pravična naknada za tražene vidove štete.9. Kada se presudom obavežu tuženici da solidarno plate tužiocu naknadu štete. godine ukinuo presudu Opštinskog suda u I. godine i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje. nalazeći da je visina dosuđene naknade neimovinske štete na ime umanjenja opšte životne aktivnosti adekvatna pretrpljenoj šteti.11.. bez obzira da li su oni krivi što je do takvih akata došlo. je svojim rešenjem Gž.

Ovakav zaključak nižestepenih sudova se za sada ne može prihvatiti.00 dinara.360.. stav 2. Kao dokaz tužilac je podneo račune koji potiču iz marta 2000..OBLIGACIONO PRAVO Međutim. pripada naknada štete u stranoj valuti. i sam doprineo da se šteta poveća. godine) 582.258 - . te čl.360 austrijskih šilinga.. ATC sa pripadajućom kamatom. Nižestepeni sudovi su stali na stanovište da se pitanje naknade štete u predmetnom slučaju rešava primenom odredaba Zakona o obligacionim odnosima. Takođe je utvrđeno da je na tužiočevom vozilu nastala šteta koja u dinarima iznosi 31.064. kako je sporno da li ta nadoknada treba da se vrši i domaćoj ili stranoj valuti.. ______. doprineo povećanju prouzrokovane štete. Stoga šteta koju tužilac traži ne bi predstavljala ekvivalent onoj šteti prouzrokovanoj na dan štetnog događaja. Da bi se pravilno utvrdila visina štete bitno je utvrditi koja su oštećenja nastala u momentu saobraćajnog udesa i prema tim oštećenjima ceniti koji je to iznos koji tuženi treba da plati.. 62/2003 od 17.00 dinara kao mesečni iznos rente u čemu se ogleda i apsolutna bitna povreda postupka.1997. nižestepeni sudovi stoje na stanovištu da je dosuđivanjem iznosa od 31. jer je oštećenim vozilom otputovao u A. a polazeći od osnovnih pravila o naknadi materijalne štete iz člana 155. tako oštećenim vozilom otputovao u A.01.. Ovo vozilo bilo je osigurano kod tuženog.00 dinara tužilac u potpunosti namiren u svome traženju..064. oznake ______. No. Osim toga. Nižestepeni sudovi su ove dokaze cenili. Zakona o obligacionim odnosima. Zakona o obligacionim odnosima.647. s obzirom na značajnu vremensku distancu između dana kada se saobraćajna nezgoda dogodila i kada su izdati računi kao dokaz o izvršenoj opravci vozila. Tužilac je tužbom tražio da se utvrdi njegovo potraživanje u iznosu od 37.647. a s obzirom na činjenicu da je šteta prouzrokovana na tlu naše zemlje krivicom jugoslovenskog državljanina i što je tužilac.00 dinara. godine.2003. kako je sam naveo nakon boravka u Jugoslaviji. S obzirom da su tuženici jedinstveni suparničari iz čl.1997. 186. godine došlo do saobraćajne nezgode u kojoj je oštećeno tužiočevo vozilo marke "M. Iz obrazloženja: Iz spisa predmeta proizilazi da je 21. To je iznos štete koja je za tužioca nastala u saobraćajnoj nezgodi na dan 21. Za nezgodu je kriv vozač koji je upravljao vozilom marke "Jugo 45". nižestepeni sudovi stoje na stanovištu da je tužilac postupio suprotno osnovnom načelu zabrane prouzrokovanja štete..11. Stoga. 201. Pri utvrđivanju visine te štete mora se imati u vidu činjenica da je tužiočevo vozilo registrovano i osigurano u A. da je vreme kada je šteta . a zbog saobraćajne nezgode koju je doživeo u Jugoslaviji krivicom osiguravačevog osiguranika (štetnika)..".11.. ali su našli da su ti dokazi bez značaja. donoseći po žalbenoj presudi prvostepeni sud obavezuje tuženike da tužiocu solidarno plaćaju mesečno iznos od po 1. br. reg. Nije sporno da tuženi treba da nadoknadi štetu tužiocu. (Iz rešenja Okružnog suda Užice. Domaćem državljaninu na privremenom radu u inostranstvu vlasnik putničkog automobila koje je kupio i registrovao u inostranstvu za stranu valutu. umesto da mu solidarno plaćaju utvrđeni iznos od 1. br. čime je. reg. Gž. i 189. Za taj iznos ugrađen je materijal i u taj iznos uračunata je i vrednost pružene usluge za opravku tužiočevog vozila u A. ZPP to je ožalbena presuda ukinuta u odnosu na oba tuženika. Iz tih razloga odbijen je zahtev tužioca za isplatu traženog iznosa od 37.. Vrhovni sud stoji na stanovištu da tužiocu treba nadoknaditi onu štetu koju je on stvarno i pretrpeo.. godine. prema mišljenju nižestepenih sudova.

12. pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su obavezali tuženog JKP “B.259 - .. kojim je tužena Direkcija kao investitor poverila tuženom JP “B. odnosno to obeštećenje treba da bude devizno obeštećenje... polazeći od stepena oštećenja vozila.. preduzeća i druga pravna lica koja vrše komunalnu ili drugu sličnu delatnost od opšteg interesa... budući da po nalazu veštaka i iskazima svedoka on nije bio u alkoholisanom stanju.. U vreme povređenja oca tužioca bila je temperatura vazduha u tom području minus 8 stepeni. u momentu presuđenja. revizija tužioca je usvojena i nižestepene odluke ukinute su u pobijajućem delu. a da su tuženi između sebe zaključili ugovor o obavljanju komunalne delatnosti u 1998. pa će potom doneti novu odluku u ovoj parnici. Prev. Ukoliko tužilac takve dokaze ne bi pružio... Prema odredbi člana 184. dana 25. stav 2.. te dokaz da je upravo tužilac izvršio isplatu tih računa.OBLIGACIONO PRAVO nastala tužilac živeo i radio u A. godine) 583. Zakona o obligacionim odnosima. To dalje znači da će u ponovnom postupku prvostepeni sud. udario je glavom u tvrdu podlogu.12. U ponovnom postupku prvostepeni sud će postupiti po primedbama iz ovog rešenja...12.. saglasno članu 189.. s tim što bi se cene odredile prema cenama u A. Istog dana prebačen je u Urgentni centar u B. i to prema cenama koje važe na prostoru A. Nakon utvrđivanja ovih činjenica. godine. Utvrđeno je da je tužena preduzeća osnovala Opština U. Ovo zbog toga što je tužilac živeo i radio u A.. sada pokojni otac tužioca prelazio je most i okliznuo se zbog leda koji se celom površinom nalazio na mostu. odnosno koliko bi iznosila vrednost za popravku vozila i to kako za materijal. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju. operisan je 26...“ održavanje i čišćenje javnih površina u zimskim uslovima... Kako na navedeni način nižestepeni sudovi nisu postupali prilikom utvrđenja visine stvarne štete koju je tužilac pretrpeo na svom putničkom vozilu u predmetnoj nezgodi. broj 187/03 od 04. Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja.2003..1998. što je prouzrokovalo unutar lobanjsko krvarenje i nagnječenje mozga. te kako su odlučne činjenice zbog toga ostale neutvrđene. godine a preminuo je 31. a da na strani pokojnog oca tužioca nije bilo doporinosa nastanku štete. tako i za učinjenu uslugu. godine. stav 1.. ukoliko bi nastala šteta bila veća od već dosuđene.. tužilac bi imao pravo na razliku između pravnosnažno dosuđene štete i štete koja bi se odredila u deviznom iznosu.“ da solidarno sa JP Direkcija za izgradnju U.. u momentu kada je za njega nastala šteta.. Zakona o obligacionim odnosima. . (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. odnosno utvrdiće visinu nastale štete prema cenama na dan presuđenja. Utvrđeno je da je do nastanka štete došlo zbog neuklanjanja snega i leda sa mosta što predstavlja propust u radu tuženih. da li se troškovi odnose na oštećenja koja su nastala u saobraćajnom udesu.1998. godini. sud bi svakako bio dužan da prema stepenu oštećenja vozila utvrdi vrednost nastale štete. dati tužiocu mogućnost da dostavi dokaze o tome koliko je platio troškove opravke vozila u A.12. a stoga obeštećenje tužioca treba da bude takvo da će mu omogućiti da uspostavi stanje koje je bilo pre nego što je šteta nastala (član 185.. Zakona o obligacionim odnosima)... most je bio pokriven ledom. naknadi tužiocu nastalu nematerijalnu štetu. i kako je zbog toga pogrešno primenjeno materijalno pravo.1998. odgovaraju za štetu ako bez opravdanog razloga obustave ili neredovno vrše svoju uslugu.

tužilja je pala i zadobila prelom gležnja leve nadlaktice. u smislu člana 184. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. Iz obrazloženja: Predmet spora je zahtev tužilje za naknadu nematerijalne štete zbog povrede na krosu 7. godine. nisu ispunjeni uslovi za smanjenje odgovornosti tužene po principu podeljene odgovornosti u smislu člana 192.2002. godine) 584.260 - 585. odgovorna za štetu koju je tužilja pretrpela. . koji je činilo pet odeljenja. Rev. Zakona o obligacionim odnosima.11. 210/92 od 28. Prema utvrđenom činjeničnom stanju kros je bio obavezan za učesnike tužene od V do VIII razreda. Stoga se neosnovano revizijom tuženog ističe nedostatak pasivne legitimacije u ovom sporu i navodi da je radna organizacija u kojoj je otac tužioca bio zaposlen dužna da naknadi nastalu štetu.2002. što drugostepeni sud nije prihvatio. Ovo iz razloga što se odredbama člana 17. Zakona o obligacionim odnosima koji predviđa da preduzeće i druga pravna lica koja vrše komunalnu ili drugu sličnu delatnost od opšteg interesa odgovaraju za štetu ako bez opravdanog razloga obustave ili neredovno vrše svoju uslugu. Kako prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilja nije doprinela da šteta nastane. Stanovište drugostepenog suda da tužena nije obavezana da naknadi tužilji štetu koju je pretrpela je pogrešno. niti da bude veća nego što bi bila. u gužvi koja je nastala. godine) Isticanje u žalbi tužene da pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u ratnim uslovima saglasno članu 17. jer odgovornost tužene kao organizatora kroza nije uslovljena njenom krivicom. Prema stanovištu drugostepenog suda tužena odgovara po principu krivice. Zakona o obligacionim odnosima.OBLIGACIONO PRAVO Naime. Krosu su prisustvovali nastavnici fizičkog vaspitanja i razredne starešine odeljenja. Objektivna odgovornost tužene zasniva se na članu 181. koji je organizovala tužena osnovna škola u T. a tužilja je trčala sa učenicima V razreda. Škola kao organizator krosa odgovara po principu objektivne odgovornosti za štetu koju pretrpi učesnik krosa. pobijanom presudom je preinačena prvostepena presuda tako što je odbijen tužbeni zahtev tužilje za naknadu štete. Tužilja je zadobila telesnu povredu usled okolnosti koje su nastale tokom trke gužve koju su izazvali učesnici krosa radi zauzimanja što boljih pozicija. jer je kao organizator okupljanja većeg broja lica (organizator krosa). čine sastavni deo oružanih snaga odbrane zemlje. pa kako nije utvrđena njena krivica. Rev. i 18. Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je zaključio da je tužena odgovorna za štetu koju je tužilja pretrpela po principu objektivne odgovornosti za opasnu delatnost. te da ne postoji odgovornost Republike za pogibiju pripadnika MUP-a kao i da vojna služba u uslovima ratnog stanja isključuje odgovornost države.. br. Zakona o .. Uzrok nekontrolisanog kretanja učesnika krosa nema uticaja na oslobađanje odgovornosti tužene kao organizatora. i 18. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. nije osnovano. Zakona o odbrani. oktobra 1988.07. u postupku je utvrđeno da su za štetu nastalu na strani tužioca odgovorni tuženi kao javna preduzeća koja su bila odgovorna za održavanje i čišćenje javnih površina. 244/01 od 10. Na startu trke.

"totalne štete" treba da bude tržišna vrednost – cena oštećenog vozila u vreme donošenja sudske odluke. pri čemu su se stranke saglasile da se visina štete ima utvrditi po principu tzv. br. najsličniji oštećenom vozilu. 9069/01) I po nalaženju Okružnog suda. štetu nastalu usled akata terora. Iz obrazloženja: U ovoj parnici sporna je visina štete koju je tužilac pretrpo povodom oštećenja putničkog vozila nastalog u saobraćajnoj nezgodi. prilikom odlučivanja o naknadi štete na putničkom vozilu na bazi tzv. Zakona o obligacionim odnosima. predviđa da u slučaju ratnog stanja jedinice organa unutrašnjih poslova mogu biti upotrebljene za izvršenje borbenih zadataka i da se te jedinice izvršavanjem borbenih zadataka potčinjavaju starešini Vojske Jugoslavije koji komanduje borbenim dejstvima. I za slučaj da je jedinica u kojoj je povređen tužilac u vreme njegovog ranjavanja stavljena pod komandu Vojske Jugoslavije i to ne bi isključivalo obavezu tužene da naknadi štetu pripadniku svog organa zbog vršenja delatnosti sa visokim stepenom rizika. ZOO.OBLIGACIONO PRAVO odbrani. bez obzira da li je ova šteta prouzrokovana u vreme proglašenja ratnog stanja. br. Ukoliko osim odgovornosti tužene ima odgovornosti i Savezna država za prouzrokovanu štetu. onda se u smislu odredbe člana 206. br. 10586/03 – P.261 - . s obzirom na ustavne i zakonske odredbe o položaju i ulozi čoveka u društvu i o pravima i dužnostima tužene kao društveno-političke zajednice. u konkretnom slučaju prvostepeni sud bio dužan da obaveže tuženika na plaćanje onog novčanog iznosa koji je potreban da tužilac njime na tržištu polovnih automobila pribavi automobil. 4048/01) 586. ZOO). pa se ne može smatrati višom silom shodno odredbi člana 177. pa je shodno tome. Zakona o obligacionim odnosima radi o solidarnoj odgovornosti više lica. Osnovni princip kod naknade materijalne štete je obaveza odgovornog lica da uspostavi stanje koje je bilo pre nego što je šteta nastala – član 185. u obavezi je da tužiocu naknadi tužena Republika Srbija – Ministarstvo unutrašnjih poslova RS. br. koja se stara i o bezbednosti zemlje i građana. . a prema stanju vozila na dan štetnog događaja. i 3. u smislu člana 180. stav 1. 66/03 – P. stav 2. Agresija NATO nije bila neočekivani i neizvesni događaj. "totalne štete" obaveže odgovorno lice na plaćanje onog novčanog iznosa koji je potreban da oštećeni njime na tržištu polovnih automobila pribavi automobil najsličniji oštećenom. (Gž. stav 1. obaveza odgovornog lica da uspostavi stanje koje je bilo pre nego što je šteta nastala (član 185. Ovo zbog toga što su organi tužene bili dužni da spreče ovaj akt nasilja bez obzira da li su oni krivi što je do takvih akata došlo. pa su organi tužene dužni da takve akte spreče. Zakona o obligacionim odnosima koja bi isključivala odgovornost tužene. Osnovni principi kod naknade materijalne štete. Prema tome. nalaže sudu da. (Gž. uz odbitak vrednosti spašenog ostatka. Zakona o obligacionim odnosima. stav 1. jer su akti terora u prvom redu upereni protiv državnog i društvenog uređenja. odgovorna da oštećenima naknadi štetu. U mnogim slučajevima ubistva pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova izvršena su od strane terorističke organizacije OVK pa je tužena saglasno odredbi člana 180. 587. polazni osnov za utvrđivanje visine štete na bazi tzv. "totalne štete". uz odbitak vrednosti spašenog ostatka.

486/98 od 16. Rev. (Iz presude Okružnog suda u Zrenjaninu. koje u suštini zavise od ponude i potražnje.2000.04. prilikom odlučivanja o naknadi štete na putničkom vozilu na bazi tzv.1998.04.kablova . počev od dana kada je tužilja te troškove isplatila. prvostepeni sud je utvrdio u iznosu od 84. 6504/97 od 29.OBLIGACIONO PRAVO Vrednost tužiočevog vozila prema stanju vozila na dan nastanka štete. Prev. 1. 797/00 od 11. stav 1. prihvatajući u celini nalaz i mišljenje veštaka mašinske struke. st. br. Zakona o obligacionim odnosima štetnik je dužan da uspostavi stanje u imovini oštećenog onako kakvo je bilo pre nastanka štete. odnosno vrednost tužiočevog automobila na tržištu polovnih vozila iz nalaza i mišljenja navedenog veštaka kao i iz prvostepene presude nije jasno. uz odbitak vrednosti spašenog ostatka. obaveza odgovornog lica da uspostavi stanje koje je bilo pre nego što je šteta nastala (član 185. Prema odredbi člana 185. tačka 14. Povraćajem robe . septembra 1999. godine) 590. Obaveza naknade štete smatra se dospelom od trenutka nastanka štete. 1014/96 od 15. pri čemu je očuvanost vozila samo jedan od uslova koji utiče da cena bude manja ili veća.262 - . Prilikom utvrđivanja tržišne vrednosti odnosno cene nekog dobra. br. stav 2.2000. Uspostavljanje stanja koje je bilo pre nego što je šteta nastala u smislu člana 185. 12. "totalne štete" obaveže odgovorno lice na plaćanje onog novčanog iznosa koji je potreban da oštećeni njime na tržištu polovnih automobila pribavi automobil najsličniji oštećenom. godine) 588.10.tuženi organ je uspostavio stanje koje je bilo pre nego što je šteta nastala i tužilac je uspostavljanjem pređašnjeg stanja otklonio običnu ili stvarnu štetu i nema pravo na veći iznos obične štete (Vrhovni sud Srbije. 7136/98 od 16. niti se o tome prvostepeni sud izjašnjavao. Zakona o obligacionim odnosima izvršiće se isplatom novčane naknade od strane tuženog za troškove opravke tužiljinog vozila sa zateznom kamatom. (Iz presude Opštinskog suda u Ljigu P. godine) 591. 592. u konkretnom slučaju utvrđivanjem cene pri nabavljanju automobila istog ili sličnog tužiočevom na tržištu polovnih automobila. ZPP. Međutim. godine) .02.2000. (Vrhovni sud Srbije. ZOO).00 dinara.04. čime je učinio bitnu povredu parničnog postupka iz člana 354. Rev. 64/00 od 25.1998. (Vrhovni sud Srbije. Tržišna cena je realna kategorija i do nje se mora doći ispitivanjem tržišta. u ovom slučaju polovnog putničkog vozila. nalaže sudu da. Gž. 1998. a u vreme izvršenog veštačenja od 14. godine) Osnovni principi kod naknade materijalne štete. godine) 589. stav 2. mora se poći od stvarnih uslova na tržištu i kretanja cena. da li je ovo istovremeno tržišna cena. godine. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu Gž.620.

Gž. Rev. (Vrhovni sud Srbije. godine) 593. 599. 598. 600.1996.1997. (Vrhovni sud Srbije. 2544/97) Zahtev radi novčane naknade pretrpljene štete mora biti izražen "odgovarajućom svotom novca". (Viši privredni sud.OBLIGACIONO PRAVO Odgovorno lice je dužno da uspostavi stanje koje je bilo pre nego što je šteta nastala. . 25/97 od 12. ako štetu nastalu u zemlji otkloni u inostranstvu.01. prouzrokovanu štetu su dužni da solidarno naknade oba štetnika. 989/97 od 12. od 16. godine) Ako radnik pretrpi štetu na radu ili u vezi sa radom usled radnje za koju odgovara preduzeće i treće lice.10. (Vrhovni sud Srbije. (Iz rešenja Okružnog suda u Zrenjaninu.1998. obavi u što kraćem roku vodeći računa o vremenu koje najviše odgovara potrošačima. a ukoliko to nije moguće sud će odrediti da ono isplati oštećeniku odgovarajuću svotu novca na ime naknade štete. godine) Prskanje voćnjaka otrovnim pesticidima može se vršiti ako su o tome obavešteni držaoci pčela i to najmanje 48 časova pre prskanja. (Iz odluke Vrhovnog Srbije Rev.06. 596. koji je posledica više sile. godine) Propusti u sudskom postupku ne mogu biti razlog da se inflatorna šteta prevali na sud. Rev. niti odrediv po datim elementima. i isporučilac je dužan da radove na otklanjanju kvara. Pž.1997. isporuka električne energije može biti privremeno obustavljena ili ograničena. Jugoslovenski državljanin na privremenom radu u inostranstvu ima pravo na isplatu sume osiguranja u devizama. 595.05. 597. (Vrhovni sud Srbije. 1190/96 od 20. (Iz presude Saveznog suda Gzs. Rev.263 - 594.1995. 4700/97 od 21. Izuzetno u slučaju kvara ili više sile. a u protivnom odgovara za štetu koju potrošači električne energije pretrpe. odnosno državu.03.03. 714/97) Pravno lice ne može biti odgovorno za štetu prouzrokovanu davanjem netačnog obaveštenja o činjenicama o kojima se vodi zvanična evidencija u državnom organu kada je obaveštenje pribavljeno nezvanično od penzionisanog radnika tog organa. odnosno kada iznos novčane naknade štete nije određen. 3119/95.1996. 3593/96 od 02. Rev. godine) . godine) Isporučilac je dužan da potrošaču obezbedi kontinuirano snabdevanje električnom energijom. a sud ne može usvojiti tužbeni zahtev koji nije tako formulisan.

(Vrhovni sud Srbije. U svetlu navedenih propisa ima se ceniti da li se uspostavljanje stanja koje je bilo pre nego što je šteta nastala (čl. ova suma nije ograničena visinom ugovorene osigurane sume. 185. Zakona o obligacionim odnosima prema kojoj proizvođač po osnovu objektivne odgovornosti odgovara za štetu nastalu zbog nedostatka stvari koja predstavlja opasnost štete za lica i stvari.1994. (Savezni sud. Pri tome. (Savezni sud.1990. 24/77). 44/85 od 05. (Iz presude Višeg privrednog suda u Beogradu. uzrasta preko 7 godina. solidarno su odgovorni za štetu koju njihovo maloletno dete pričini krađom zlatnog nakita. ZOO) može postići opravkom oštećenog vozila ili je to moguće postići samo zamenom celog vozila.12. 604. . kad je proizvođač vozila tu gumu ugradio u vozilo i vozilo stavio u promet. 849/84) . Rev. list SAP Vojvodine". godine) Kad tužilac traži da mu proizvođač zameni vozilo oštećeno u saobraćajnoj nezgodi do koje je došlo usled fabričke greške na unutrašnjoj gumi. Prev. gde je bilo smešteno. Zakona o obligacionim odnosima već se ima uzeti u obzir i odredba člana 179. (Vrhovni sud Srbije. godine) Roditelji maloletnog deteta. 606. utoliko pre što su znali za nedozvoljeno ponašanje svog vaspitno zapuštenog deteta. stav 1. godine) Kada oštećeni umesto uništene odnosno oštećene stvari kupi novu ili sam opravi oštećenu stvar ima pravo na naknadu štete u visini troškova koje je imao za kupovinu odnosno opravku stvari u momentu kupovine. pa vlasnik ne može tražiti da mu se na ime naknade štete plati vrednost izvađenog i odnetog šljunka. jer se u skladu sa čl.1990. 124/90 od 11. br. 605. i 4. koje su posle bekstva iz prihvatilišta. 602. Rev. odnosno opravke stvari sa kamatom na priznati novčani iznos štete od dana kupovine nove stvari odnosno opravke oštećene stvari. Gzs.09. 1.1991.09. tada obim štete koji plaća osiguravajuća organizacija nije ograničen pa shodno primeni člana 188. Beograd.12.11. 92/91 od 21. Gzs. stav 1. godine) Lice koje primi nenaručenu robu odgovara pošiljaocu za štetu koja nastane time što je robu otuđio drugom u svoje ime i za svoj račun. ne može se osnovanost tužbenog zahteva oceniti samo primenom člana 501. st. Pri tome je bez značaja ko je neispravnu gumu proizveo. (Vrhovni sud Srbije. poverilac ima pravo da zahteva da mu se umesto rente isplati jedna ukupna svota čija se visina utvrđuje prema visini rente i verovatnom trajanju poveriočevog života uz odbitak odgovarajuće kamate. 168. Pž.OBLIGACIONO PRAVO Ako je ugovorom o osiguranju imovine i lica koji je zaključen na osnovu Zakona o osiguranju imovine i lica ("Sl. 2652/94 od 22. 1985. Zakona o obligacionim odnosima postupci maloletnog deteta imaju smatrati kao posledica njegovog lošeg vaspitanja. godine) 601. Šljunak je opšte dobro a ne imovina vlasnika.264 - 603. primili u svoj stan. ZOO. a takvo vaspitanje može se osnovano pripisati u krivicu njegovih roditelja. 120/90 od 04.

Zakona o obligacionim odnosima propisano je da se visina naknade štete određuje prema cenama u vreme donošenja sudske odluke. . Zakona o obligacionim odnosima) 608.308. Iz obrazloženja: U odluci kojom je tužiocu dosuđena izmakla korist u iznosu od 1. Zakona o obligacionim odnosima od dana presuđenja. Zatezna kamata na iznos naknade štete prouzrokovane neizvršenjem novčane obaveze. čijem je nastanku doprineo svojom krivicom. a čije je ostvarenje sprečeno štetnikovom radnjom ili propuštanjem. teče od dana presuđenja. prema kojoj je štetnik obavezan da uspostavi pređašnje stanje. a ne od dana nastanka štete. što znači da namiri manjak koji nastaje u imovini oštećenog. Materijalna šteta se naknađuje uspostavljanjem pređašnjeg stanja ili isplatom novčane naknade radi otklanjanja štetnih posledica. te stoga tužilac ima i pravo na zateznu kamatu. Pri oceni visine izmakle koristi uzima se u obzir dobitak koji se mogao osnovano očekivati prema redovnom toku stvari ili prema posebnim okolnostima.218. 189 – 192. shodno članu 277. Kada bi se tuženi kao štetnik obavezao da plati zateznu kamatu od nastanka štete na novčani iznos utvrđen po cenama dugovane robe u vreme presuđenja. OBIM NAKNADE MATERIJALNE ŠTETE (Čl. 8256/11 od 14.2012) 609. Visina naknade se određuje prema cenama u vreme donošenja presude. stav 1. Rev. te bi na taj način tužilac dobio veću vrednost nego što predstavlja manjak u njegovoj imovini.265 - . što je suprotno odredbi člana 190. Zakona o obligacionim odnosima. Izmakla korist je sprečavanje povećanja nečije imovine. U tom momentu se naturalna obligacija pretvara u novčanu obavezu. izuzev slučaja kad zakon naređuje što drugo. Saglasno ovoj zakonskoj odredbi tužilac ima pravo na naknadu štete zbog neisporučene robe prema cenama iste u vreme donošenja sudske odluke. 1202/81) 607. došlo bi do dvostruke revalorizacije novčanog potraživanja. stav 2. osim ako zakonom nije drugačije određeno. (Iz presude Privrednog apelacionog suda Pž. (Vrhovni sud Srbije. s obzirom na to da se u tom trenutku naturalna obligacija pretvara u novčanu. kao da nije bilo štetne posledice. zbog nepravilne primene materijalnog prava činjenično stanje takođe nije potpuno utvrđeno.94 dinara sa kamatom.OBLIGACIONO PRAVO Štetnik je obavezan da oštećenom naknadi štetu.03. Iz obrazloženja: Članom 189.

Cena robe se formira na bazi troškova i očekivane dobiti. Kada je rešenje o otkazu ugovora o radu poništeno zbog zastarelosti procedure otkaza. U tom pogledu. niti za usaglašavanje evidencije". (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda Pž. ZOO pri oceni visine izmakle koristi uzima se u obzir dobitak koji se mogao osnovano očekivati prema redovnom toku stvari ili prema posebnim okolnostima. koja se takođe izražava u vidu razlike između nabavnih troškova robe i cene po kojoj je tužilac robu prodao trećem licu. Ta zarada predstavlja dobit koju je mogao očekivati. a čije je ostvarenje sprečeno štetnikovom radnjom ili propuštanjem.OBLIGACIONO PRAVO Prema članu 155. Kada je rešenje o otkazu ugovora o radu poništeno zbog zastarelosti procedure otkaza. a da se roba iz magacina izdaje na osnovu trebovanja od strane ugostiteljskog objekta i da tužilja "nije imala nikakvo zaduženje niti za potpisivanje otpremnice. Od odgovora na to pitanje zavisi i da li postoji ili ne njegov doprinos sopstvenoj šteti. prvostepeni sud zanemaruje iskaz tužilje da je ona po nalogu finansijskog direktora bila zadužena da de facto vrši evidenciju ulaza i izlaza robe iz magacina. 2986/11 od 25.2011. pogrešan je stav prvostepenog suda da je od značaja da li je ona sačinila spornu otpremnicu koja nije potpisana. tužilac je na istoj robi ostvario takođe određenu dobit.11. a koju nije ostvario jer posao sa tuženim nije realizovan. kod odgovora na pitanje da li postoji doprinos zaposlenog sopstvenoj šteti. tada kod odgovora na pitanje da li postoji doprinos zaposlenog sopstvenoj šteti – potrebno je utvrditi i da li je on izvršio radnje koje čine sadržaj poništenog rešenja o otkazu.2008.da li je on svojim ponašanjem . Prema članu 189. godine tužilja tereti zato što je "razdužila" centralni magacin bolnice za naznačenu robu bez trebovanja. godine) 610. prilikom formiranja cene tužilac je u istu uračunao sve troškove koje je imao prilikom pribavljanja predmetne robe i iste je uvećao za svoju zaradu. prvostepeni sud ne meri doprinos tužilje aktiviranju procedure otkaza. u kom smislu je i došlo do pogrešne primene materijalnog prava zbog čega nisu utvrđene sve činjenice relevantne za presuđenje ove pravne stvari u tom delu.266 - .05. Sa napred izloženog. prvostepena presuda je ukinuta a predmet se vraća prvostepenom sudu na ponovni postupak. Prvostepeni sud nije imao u vidu ove okolnosti prilikom presuđenja niti je pravilno u tom delu primenio navedenu zakonsku odredbu. Ovakav način utvrđenja izmakle koristi nije pravilan niti je na zakonu zasnovan. Kada to tvrdi. S druge strane. Dakle. Naime. Zakona o obligacionim odnosima. kao i to da se po naznačenom rešenju od 22. Zakona o obligacionim odnosima (dalje: ZOO) izmakla korist je sprečavanje povećanja nečije imovine. tada. Iz obrazloženja: Ne vodeći računa o primeni pravila iz odredbe člana 192. treba utvrditi i da li je on izvršio radnje koje čine sadržaj poništenog rešenja o otkazu. prodajom predmetne robe trećem licu. od odgovora na to pitanje zavisi i da li postoji ili ne njegov doprinos sopstvenoj šteti . U konkretnom slučaju prvostepeni sud je izmaklu korist tužioca utvrdio na bazi razlike između cene koju je tužilac mogao postići od t uženog za predmetnu robu i cene koju je tužilac realizovao prodajom iste robe trećem licu.

Zakona o obligacionim odnosima.09. Zakona o obligacionim odnosima. ožalbena presuda je morala biti ukinuta u pogledu odluke sadržane u stavu dva i četiri svoje izreke.01. godine) 612. njeno srazmerno sniženje. jer nije tražena od njega pre početka izvođenja radova. Kako nije dao saglasnost. Gž1. Oštećenik koji je doprineo da šteta nastane ili da bude veća nego što bi inače bila ima pravo samo na srazmerno smanjenu naknadu .2011. godine) 611.član 192. pre izvođenja radova u blizini telekomunikacionih kablova. (Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu. Zbog toga. Od odgovora na to pitanje zavisi i odgovor na pitanje da li postoji doprinos tužilje sopstvenoj šteti sa stanovišta pravilne primene navedene odredbe. Prema odredbi člana 88. Oštećenik koji je doprineo da šteta nastane ili da bude veća nego što bi inače bila ima pravo samo na srazmerno smanjenu naknadu. da li je trebovanje sačinjeno sa svim potrebnim elementima. stav 2. Zakona o telekomunikacijama.član 192. s obzirom na njenu dužnost da unosi podatke o izlazu odn. Pž. moglo bi se govoriti o njegovoj odgovornosti ili doprinosu nastanku štete. važećoj u vreme izvođenja radova i nastanka štete. godine vozilom koje u vreme saobraćajne nezgode bilo osigurano od autoodgovornosti kod tuženog. Iz obrazloženja: Tužilac tužbom u konkretnom slučaju potražuje naknadu materijalne i nematerijalne štete. zavisno od toga. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda.03. za pravilnu primenu odredbe člana 192. . 5981/10 od 26. Zakona o obligacionim odnosima. Doprinos nastanku štete od strane telekomunikacionog operatera ne postoji ukoliko od njega nije tražena prethodna saglasnost za izvođenje radova u blizini telekomunikacionih kablova. Cilj je upravo sprečavanje nastanka štete. nema njegovog doprinosa nastanku štete. Da je tužilac dao tuženom ili investitoru netačne podatke o lokaciji kablova.2011.267 - . nezavisno od toga što je osporeno rešenje poništeno. 3767/11(3) od 28. s tim u vezi. Kada je nemoguće utvrditi koji deo štete potiče od oštećenikove radnje. Pri tome je bilo nužno razjasniti i da li je u praksi tužilja bila dužna da vodi računa o tim elementima. bilo je nužno razjasniti: da li je tužilja bila dužna da pre unošenja podataka o izlazu robe iz magacina proveri formalnu ispravnost dokumentacije ( da li postoji trebovanje.1995.OBLIGACIONO PRAVO doprineo vođenju procedure otkaza ili ne i. sud će dosuditi naknadu vodeći računa o okolnostima slučaja . Iz obrazloženja: U konkretnom slučaju se ne može smatrati da je tužilac doprineo nastanku štete. da li je otpremnica sačinjena sa svim formalnim elementima koje mora da sadrži ). stav 1. bilo je potrebno pribaviti saglasnost tužioca. da li je prisutna otpremnica. ulazu robe (ovde je reč o izlazu robe) iz centralnog magacina. da li postoji osnov da se meri njegov doprinos sopstvenoj šteti i. prouzrokovane saobraćajnom nezgodom od 08. Imajući to sve u vidu.

Trotoar pored stajališta je uzdignut i odvojen bankinom u odnosu na mesto gde je autobus stao. kada oštećeni ili treće lice doprinese da šteta uopšte nastane ili da bude veća nego što bi inače bila. pa .11. Tužilja hramlje na levu nogu. ovde tužilac. koja je stajala na trotoaru pored perona. ukoliko je moguće utvrditi koji deo štete potiče od oštećenikove radnje ili propuštanja. pa se u jednom trenutku našao na kolovozu pod pritiskom mase ljudi koja se kretala da uđe u autobus.10. Opisane promene predstavljaju naruženost lakog stepena. sud dosuđuje naknadu vodeći računa o okolnostima slučaja.tužilja je poneta masom ljudi pala pod autobus koji joj je prešao preko stopala leve noge.2003.kada su putnici nekontrolisano počeli da ulaze u autobus .04. razderotina u tabanskom predelu na levom stopalu. svojim radnjama doprineo nastanku saobraćajne nezgode.1971.1996. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. Na ovako utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo kada je tužilji na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti .1996. Navedene povrede su teške telesne povrede i predstavljaju umanjenje životne aktivnosti od 15%. Tuženi kao osiguravajuća organizacija odgovara oštećenom licu srazmemo doprinosima vlasnika odnosno korisnika motornog vozila nastanku štetnih posledica i nije dužan da naknadi deo štete čijem je nastanku doprinelo oštećeno lice svojom krivicom. Kada je to nemoguće utvrditi. Iz obrazloženja: Utvrđeno je sledeće činjenično stanje: Dana 18. Doprinos oštećenog nastanku nezgode ne postoji ako je oštećeni stajao na peronu i čekao dolazak autobusa. Levo stopalo je.prednjim desnim točkom autobusa nagazio je stopalo leve noge tužilje.07. Veštak saobraćajne struke ocenio je da doprinos oštećenog u predmetnoj saobraćajnoj nezgodi iznosi 20%. zajedno sa ostalim putnicima i čekala dolazak autobusa. preloma čunaste kosti levog stopala. Prvostepeni sud je pravilno utvrdio da je ocena doprinosa nastanka štete značajna iz razloga što. lako otečeno. Naznačena je atrofija leve potkolenice. koji zateže okolnu kožu. 2363/2010 od 20. kao i predeo levog skočnog zgloba. S unutrašnje strane levog stopala koža je delimično ožiljno izmenjena na površini veličine dlana a na prelazu prema tabanu nalazi se uzdužno postavljen grebenasto izdignut ožiljak dužine 8 cm.268 - . godine na označenoj lokaciji dogodila se saobraćajna nezgoda tako što je imenovani vozač upravljao autobusom krećući se prilaznim putem za perone prigradske autobuske stanice. Povodom predmetne saobraćajne nezgode izvršen je uviđaj.kada je stigao na stajalište . koji je utvrdio prvostepeni Opštinski sud u presudi od 02. pa je autobus nagazio na stopalo oštećenog i prouzrokovao mu štetu nanoseći tešku telesnu povredu. rođena je 23. U konkretnom slučaju utvrđeno je da je oštećeni. godine) 613. na udaljenosti od oko 70 cm u odnosu na pešački deo trotoara. dolazi do podeljene odgovornosti i srazmernog umanjenja naknade. godine.OBLIGACIONO PRAVO Iz spisa predmeta proizlazi da je nadležni Okružni sud presudom od 03. u navedenoj nezgodi je trpela fizičke bolove i strah intenziteta i dužine trajanja kako je to bliže naznačeno u obrazloženju prvostepene presude. godine prihvatio postojanje doprinosa imenovanog oštećenog u nastanku saobraćajne nezgode. pa . a osim toga tužilac je prihvatio odgovornost u procentu od 20%. Tužilja. Pž.01. godine. Zadobila je povrede u vidu nagnječenja levog stopala.2010.

00 dinara a za pretrpljeni strah iznos od 105. Shodno članu 192.00 dinara a za pretrpljeni strah iznos od 90. Iz obrazloženja: Predmet tužbenog zahteva je tužiočevo potraživanje na ime naknade nematerijalne štete u ukupnom iznosu od 175. V Pž. sprovede mere i zaštiti kompletnu instalaciju . 50.00 dinara. S obzirom da se prema utvrđenom činjeničnom stanju ni tužilac ni osiguranik tuženog nisu pridržavali odredaba Zakona o osnovama bezbednosti saobraćaja na putevima. Tuženi je obavezan da naknadi pun iznos naknade štete koju je tužilac pretrpeo s obzirom da je utvrđeno da od strane tužioca nije bilo neovlašćene radnje ili sredstva koji bi bio uzrok štete. Naime. Iz obrazloženja: Pravilan je zaključak nižestepenih sudova da je tuženi odgovoran za štetu koju je tužilac pretrpeo u smislu člana 185. s obzirom na intenzitet i trajanje fizičkog bola i straha. (Iz presude Višeg trgovinskog suda. u situaciji kada je oštećenik doprineo da šteta nastane ili da bude veća nego što bi inače bila. zato što nisu postavili adekvatne strujne osigurače koji bi sprečili izbijanje požara.2005. stepen umanjenja životne aktivnosti i naruženosti.269 - . pravičnu novčanu naknadu tužilji za pretrpljene fizičke bolove predstavlja iznos od 100. Zbog toga i nisu osnovani žalbeni navodi tuženog da postoji doprinos tužilje nastanku nezgode. Sa druge strane. nema krivice na strani tužilje pa je u navedenom delu žalba tuženog odbijena a prvostepena presuda potvrđena. da se stara o tehničkoj ispravnosti priključaka.000. jer je do požara došlo zbog propusta radnika tuženog.00 dinara za pretrpljene fizičke bolove i 55.000.OBLIGACIONO PRAVO i naruženosti dosudio iznose bliže označene u izreci prvostepene presude. jer to opravdavaju okolnosti konkretnog slučaja a posebno životna dob tužilje.i da je tužilja stajala na kolovozu (kako se to ističe žalbom) . 98/05 od 20. pravilan je zaključak prvostepenog suda da je postojala podeljena odgovornost u nastanku štete na strani tužioca.00 dinara.ne postoji njen doprinos nastanku nezgode zbog toga što se ona na kolovozu našla prinuđena kretanjem mase ljudi. godine) 614.000 dinara zbog pretrpljenog straha.01.05.000. Zakona o obligacionim odnosima. godine) 615.000.000.000. prvostepeni sud je pravilno izveo zaključak u pogledu utvrđene srazmere odgovornosti učesnika. analizirajući okolnosti udesa i propuste učesnika. prvostepeni sud je pogrešno primenio materijalno pravo kada je tužilji na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene fizičke bolove dosudio iznos od 160. prema stavu ovog suda. (Iz Presude Okružnog suda u Novom Sadu.2006. ima pravo na srazmerno smanjenu naknadu. 3250/2006(1) od 10.000. nalazeći da je do predmetnog udesa došlo isključivom krivicom vozača autobusa tuženog. i to 70. Oštećeni koji je doprineo nastanku štete ima pravo na srazmerno smanjenu naknadu. jer .00 dinara za pretrpljene duševne bolove.00 dinara. JP Elektrodistribucija je isključivo nadležna da izvrši sva priključenja elektro-energetskih objekata potrošača. Gž. Pri tome. Dakle. Zakona o obligacionim odnosima. primenom člana 368. Zakona o parničnom postupku.

decembra 2003. Nema osnova za srazmerno sniženje naknade štete nezavi-sno od toga što se oštećenik nije prijavio na evidenciju nezaposlenih lica. godine.04. godine primenom uredbe o organizovanju i izvršavanju materijalne obaveze. Nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su odbili prigovor podeljene odgovornosti (čl.03. a prema izveštaju Zavoda za tržište rada tužilac nije mogao dobiti zaposlenje u svom zanimanju i da se prijavio na evidenciju nezaposlenih. kojom je tužena obavezana da tužiocu na ime materijalne štete za oduzeto motorno vozilo isplati iznos od 2. . a nije vraćeno ni nakon podnošenja tužbe.3. marta 1999. a zakonska zatezna kamata na naknadu štete dosuđene prema cenama u vreme presuđenja teče od dana donošenja prvostepene presude.270 - . godine) 616.2005. revizijski sud je našao da je revizija tužene osnovana. Visina naknade materijalne štete se određuje prema cenama u vreme donošenja sudske odluke. 299/05 od 02. kada je utvrđeno da ne bi mogao dobiti zaposlenje u svom zanimanju i da se prijavio na evidenciju nezaposlenih. pa je samim tim odgovorna za sve tehničke neispravnosti i odsustvo mera zaštite u smislu Pravilnika o tehničkim normativima za zaštitu niskonaponskih mreža i pripadajućih transformatorskih stanica (“Sl. Ispitujući pobijanu drugostepenu presudu u smislu člana 386. 2723/04 od 19. godine do isplate. pa ukazivanje tužene na okolnost da se tužilac nije prijavio Zavodu za tržište rada nije od uticaja na drugačiju odluku u ovoj pravnoj stvari. 192. Blagovremenom i dozvoljenom revizijom tužena pobija drugostepenu presudu zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i zbog pogrešne primene materijalnog prava. Od oduzimanja motorno vozilo tužioca je korišćeno i nalazi se kod određene vojne jedinice. Zakona o parničnom postupku. Stoga je pravilna ocena nižestepenih sudova da u konkretnom slučaju nema mesta primeni člana 192. Iz obrazloženja: Pravnosnažnom drugostepenom presudom od 15. jer je u postupku utvrđeno da u konkretnom slučaju nije bilo neovlašćene radnje ili sredstva tužioca koji bi bio uzrok štete.922. Rev. godine) 617. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije.2005.00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 26.OBLIGACIONO PRAVO KP od preopterećenja. i tuženog obavezali na pun obim naknade štete koju je tužilac pretrpeo. kratkih spojeva i prenapona. Prema utvrđenom činjeničnom stanju motorno vozilo je tužiocu oduzeto 26. Iz obrazloženja: Tužilac u spornom periodu nije ostvarivao nikakvu zaradu. Rev. odnosno podeljenoj odgovornosti.288. godine odbijena je žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda od 26. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. ZOO. jula 2004. ZOO).1999. list SFRJ” broj 13/78). Stoga navodi revizije u pogledu pogrešne primene materijalnog prava nisu osnovani. a nakon prestanka ratnog stanja nije vraćeno tužiocu povodom njegovog traženja.

Zakona o parničnom postupku. Zakona o obligacionim odnosima. aprila 1999. jula 2002. 3551/04 od 06.00 dinara. godine je utvrđeno da novonabavna vrednost predmetnog autobusa na dan veštačenja 2.271 - . osnovano se u reviziji tužene ističe da visina materijalne štete koja je dosuđena tužiocu nije pravilno utvrđena. a prema stanju vozila u vreme njegovog oduzimanja i nastale amortizacije do tada. a da vrednost autobusa na dan oduzimanja 26.252.288. Iz obrazloženja: U prvostepenom postupku utvrđeno je sledeće činjenično stanje: Tužilja. aprila 1999. Iz navedenih razloga osnovano se u reviziji tužene ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava kada je tužiocu dosuđena zakonska zatezna kamata od dana oduzimanja vozila 26. primenom člana 394.00 dinara. Nije jasno kako je veštak na osnovu navedene razlike utvrdio kolika je bila vrednost motornog vozila na dan oduzimanja 26.2005. jula 2002. do 26. koji iznos je dobijen kao razlika između novonabavne vrednosti autobusa u vreme veštačenja i vremenske amortizacije od 26. Prema odredbama člana 189.OBLIGACIONO PRAVO Imajući u vidu navedene činjenice pravilno je stanovište nižestepenih sudova da tužilac zbog odbijanja tužene da mu vrati oduzeto motorno vozilo i zbog njegovog korišćenja u dugom vremenskom periodu ima pravo na naknadu štete. kada prema tom datumu nije utvrđena novonabavna vrednost vozila.00 dinara. godine. godine) 618. marta 1999. Za pravilnu primenu navedene zakonske odredbe trebalo je utvrditi vrednost predmetnog vozila u vreme donošenja sudske odluke. jer zakonska zatezna kamata na naknadu materijalne štete dosuđene prema cenama u vreme presuđenja teče od dana donošenja prvostepene presude kojom je visina naknade određena. Prilikom odlaga.200. a u skladu sa tim i vrednost amortizacije nastale do oduzimanja vozila. kao dana prve registracije. stav 2. marta 1999. iako inače obavlja druge poslove. kao dana oduzimanja vozila.912. Međutim. što je u skladu sa odredbama člana 185. radila je na radnom mestu kontrole higijenske ispravnosti flaša – “ekran”. godine iznosi 2. a predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje. Zakona o obligacionim odnosima. stav 2. godine iznosi 12. Iz tog razloga nisu osnovani navodi revizije tužene da tužilac ima pravo samo da zahteva povraćaj stvari koja se nalazi kod tužene.992. godine. godine. Na osnovu navedenog. radnik tuženog. u vezi sa članom 354. Rev. revizija tužene je usvojena i nižestepene presude ukinute. koja amortizacija iznosi 9. visina naknade materijalne štete određuje se prema cenama u vreme donošenja sudske odluke. Ako je poslodavac tolerisao rad bez zaštitne opreme. na dan povređivanja novembra 1998. stav 2.07.176. postoji njegova odgovornost za štetu koja je nastala povređivanjem zaposlenog u procesu rada iako do povrede ne bi došlo da je zaposleni koristio zaštitnu opremu koja mu je bila dostupna. Ovo iz razlog što je odluka o usvajanju tužbenog zahteva zasnovana na nalazu i mišljenju veštaka koji je nepotpun i nejasan. tačka 14. godine. te primenom člana 395. U nalazu i mišljenju veštaka od 2. Utvrđenje vrednosti oduzetog vozila prema cenama u vreme donošenja sudske odluke je od značaja i za odluku o zahtevu za isplatu zakonske zatezne kamate. marta 1991. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. stav 1. godine do isplate.

(Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu. kako je dalje utvrdio prvostepeni sud. primila iznos od 12.272 - . kao i da li je ostavio kakve posledice na psihički život tužilje.. godine) 619. Kod ovakvog činjeničnog stanja.. a sve kako bi mogla da se donese pravilna ocena o značaju ove povrede za umanjenje životne aktivnosti kod tužilje i trpljenju fizičkih bolova te da li eventualno ima mesta primeni odredbi člana 192.12. Gž. izjasniti: da li je u procesu lečenja povrede preloma gornjeg okrajka leve potkolenice bila nužna hirurška intervencija radi saniranja ove povrede. potrebno je imati u vidu stanovište sudske prakse da je oštećeni u obavezi da se podvrgne određenim medicinskim zahvatima radi sprečavanja povećanja štete. Iz obrazloženja: U saobraćajnoj nezgodi koju je prouzrokovao tuženi. godine od osiguravajuće kuće "K. Takođe je utvrđeno da je tužilja bila osposobljena za bezbedan rad na poslovima na kojima je radila. svako u svom domenu. odbijanje bilo opravdano sa stanovišta medicinske struke. Zakona o obligacionim odnosima. pri čemu će se saslušani veštaci medicinske struke. Ukoliko je oštećeni odbio da se podvrgne medicinskim zahvatima. godine) .da li se radi o primarnom strahu (strah za život) ili o sekundarnom strahu (strah od posledica povređivanja) ili pak o jednom i drugom strahu i koliko je strah trajao. da li je eventualno tužilja odbila da se podvrgne hirurškoj intervenciji i da li je. u konkretnom slučaju zaštitne maske za lice. Stoga će prvostepeni sud u ponovnom postupku otkloniti nedostatke u postupanju i upotpuniti činjenično stanje dopunskim veštačenjem. na ime polise kolektivnog osiguranja čiju premiju je platio tuženi.11. ako je bila nužna. I odluka o parničnim troškovima je morala biti ukinuta.2005. 1799/2005 od 21.Ukoliko je tužilja (ne)opravdano odbila hiruršku intervenciju. nije jasno u prvostepenoj presudi da li je lečenje ove povrede u stvari završeno i da li je završetak lečenja moguć bez hirurške intervencije. koju – međutim . Ustanovljeno je da je od strane tuženog tolerisan rad radnika bez zaštitne opreme. tužilja je imala i prelom okrajka leve potkolenice koji je uzrokovao i uzrokovaće fizičke bolove i utiče na umanjenje njene životne aktivnosti. nije obavljena. da joj je bila data zaštitna oprema (štitnik za oči). Gž. koji po redovnom toku stvari ne podrazumevaju opasnosti od štetnih posledica. tužilja je 2001.000. iako joj je bila poznato da zaštitnu opremu mora da koristi. pravilan je zaključak prvostepenog suda da postoji podeljena odgovornost tužilje i tuženog za nastanak štete. I 394/2005 od 07. da li postoje kakve medicinske kontraindikacije za ovu intervenciju.00 dinara. kakav je tačno strah tužilja trpela u procesu lečenja . time je doprineo visini štete. Za pretrpljenu tešku telesnu povredu. u slučaju da je tako bilo.OBLIGACIONO PRAVO nja neispravne flaše došlo je do pucanja stakla od koga je u potpunosti izgubila vid na levo oko. zbog čega hirurška intervencija. ukoliko se radi o lečenju koje po redovnom toku stvari podrazumeva odsustvo rizika od štetnih posledica samog lečenja." .2005. S obzirom da je veštak u svom nalazu i mišljenju naveo da ovaj prelom nije zarastao i da je mogućnost zarastanja bez naknadne hirurške intervencije samo teoretska. (Iz presude Okružnog suda u Valjevu.tužilja nije koristila kritičnom prilikom. jer ona zavisi od odluke o glavnoj stvari u celini. kao ni zbog čega hirurška intervencija nije obavljena.

10. Iz obrazloženja: Utvrđeno je sledeće činjenično stanje: Upravljajući svojim neregistrovanim putničkim vozilom marke ''BMV 320'' u alkoholisanom stanju (sa 1. Tužilac se u ostavljenom roku obraćao Carinarnici P. pod carinskim nadzorom predmetnu robu (rafinisani šećer u količini od 40. (Rešenje Okružnog suda u Valjevu.. a isti organ ga je dopisom od 23. od 12.273 - .1998. U slučaju nastanka štete do koje je došlo krivicom alkoholisanog lica. a putnik zna da je vozač u alkoholisanom stanju i pristane na vožnju. tužiocu izrečena zaštitna mera oduzimanja šećera težine 40. radi stavljanja robe na raspolaganje i vraćanje u inostranstvo. naplati carine i ostalih uvoznih dažbina kojima ta roba podleže.000 DM). tuženi je izazvao saobraćajnu nesreću u kojoj su poginuli sinovi tužilaca. godine) 621.10. Imajući to u vidu. a ukoliko to ne učini ili robu ne preda carinarnici na slobodno raspolaganje.2004.. ovde tužiocu.1995....10. upotpuniti činjenično stanje i odlučiti o navedenom prigovoru tuženih. ne pridržavajući se saobraćajnih propisa.. Prvostepeni sud je našao da na strani oba tužena postoji odgovornost u konkretnom slučaju. Putnik je prihvatanjem vožnje svesno preuzeo rizik mogućeg nastanka štetnih posledica. Međutim. Carinarnica P.6. Presudom Okružnog suda u V. u vezi sa stavom 5. onda u slučaju nastanka štete do koje je došlo krivicom alkoholisanog lica postoji podeljena odgovornost vozača i oštećenog putnika. tuženi je oglašen krivim i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od šest godina.10. rešenjem Saveznog veća za prekršaje od 8. godine. stav 1. Carinskog zakona čiji je uvoz regulisan posebnim propisima a uvoznik ne ispunjava propisane uslove.47 promila alkohola u krvi).060 kg. godine. Gž. rešenjem Up. između ostalog. Prihvatanjem vožnje oštećeni je svesno preuzeo rizik mogućeg nastanka štetnih posledica. je.. Kada putnik zna da je vozač u alkoholisanom stanju i pristane na vožnju. u ponovnom postupku. biće doneto drugo rešenje o oduzimanju robe radi izlaganja javnoj prodaji.1996. Naturalnom restitucijom se obezbeđuje puno obeštećenje. onda postoji podeljena odgovornost vozača i oštećenog putnika.1998. odlučeno je da se roba koja je predmet prekršaja vraća vlasniku. Iz obrazloženja: U dosadašnjem postupku je utvrđeno da je rešenjem Komisije za carinske prekršaje Carinarnice P. a sve iz razloga što je reč o robi sa kojom se postupa u skladu sa članom 101. I broj ____od 13. 280/2004. godine obavestio da .1998... kao predmet prekršaja.02.000 kg neto. prvostepeni sud će. U daljem postupku. u podnetoj žalbi oba tužena ističu prigovor podeljene odgovornosti. godine naložila tužiocu da vrati u inostranstvo. od 5. ali ukoliko ona nije moguća oštećeni ima pravo na naknadu štete u novčanom iznosu i to prema cenama u momentu presuđenja. godine.OBLIGACIONO PRAVO 620. odnosno doprinosa poginulih nastanku štete. postupajući po službenoj dužnosti. 800 vreća u vrednosti od 24. nakon presude Saveznog suda od 30.. u roku od 48 časova od dana pravnosnažnosti rešenja.

11.11. usvojili tužbeni zahtev tuženog. Organi tuženog su prema napred pomenutom rešenju bili u obavezi da tužiocu stave na raspolaganje oduzetu količinu šećera. Neizvršenjem te svoje obaveze. ZOO.1998. morao vratiti u inostranstvo. odnosno devizni iznos. koji iznos je organ tuženog. stav 2. koji određuje da se visina naknade štete određuje prema cenama u vreme donošenja sudske odluke. radi pravilne primene navedenih zakonskih odredbi i zakonite odluke u ovoj parnici.. 2621/04 od 04. Roba. nižestepeni sudovi su polazeći od sadržine odredbi člana 2l1. nisu novčana sredstva stranog porekla.274 - .00 dinara. u vezi čega od tuženog nije dobio odgovor.1998. Naturalnom restitucijom obezbeđuje se u najvećoj mogućoj meri puno obeštećenje. ali prema cenama u momentu presuđenja.000 DM. a tužiocu – ocu maloletnika je dosuđena naknada materijalne štete u vidu gubitka zarada za novčane iznose navedene u presudi. ukinute su obe nižestepene presude. ZOO uz utvrđenje doprinosa tužioca od 40%. odnosno tužilac u ovoj parnici ima pravo na naknadu štete u novčanom iznosu. ali i mogućnost obogaćenja oštećenog lica na teret odgovornog lica. oštećeni. Tužilac se obratio i saveznoj upravi carina 5. sa zahtevom da mu se roba stavi na raspolaganje. ZOO). kada se ostvaruje oštetni zahtev. godine.OBLIGACIONO PRAVO je predmetna roba. odlučeno je kao u izreci. Carinarnica P. Drugostepeni sud je uvažio žalbu tuženika i ukinuo je prvostepenu presudu i vratio prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje. Rev. trebalo je utvrditi vrednot robe koja nije vraćena tužiocu prema cenama u vreme donošenja sudske odluke. Podnetom tužbom tužilac je tražio da mu tuženi isplati 720.000 kg. kao protivvrednost nekadašnjih 24. čime se otklanja mogućnost neadekvatnog obeštećenja lica. Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja. shodno članu 192.10. Zakona o obligacionim odnosima. utvrdio kao vrednost 40. . čime bi se na najadekvatniji način uspostavilo stanje stvari kako je postojalo pre nastanka štete (član 185. godine) 622. rafinisanog šećera. godine. Navedeni zaključak sudova se zasniva na pogrešnoj primeni materijalnog prava. tada isti procenat doprinosa treba da se uzme u obzir i kod dosuđivanja materijalne štete za oca maloletnog tužioca. predata Sabirnom centru Savezne uprave carina. ZPP. radi vraćanja u inostranstvo.. stav 2. koju je tuženi zbog nedostatka određene dokumentacije (poreklo robe). organi tuženog su tužiocu pričinili štetu koju su dužni nadoknaditi u svemu prema pravilima iz člana 189. Iz navedenih razloga. već određena količina šećera. Zakona o obligacionim odnosima. Na osnovu člana 395. u rešenju od 13. utvrđujući da tuženi nije vratio robu tužiocu. koju su organi tuženog oduzeli tužiocu.. (Vrhovni sud Srbije.000. i člana 214. međutim ukoliko ona nije moguća. Radi pravilne primene navedene zakonske odredbe i zakonite odluke o zahtevu tužioca. izuzev slučaja kad zakon određuje šta drugo. a prvostepeni sud će u skladu sa datim primedbama utvrditi činjenice na koje je napred ukazano. Iz obrazloženja: Presudom prvostepenog suda tuženik je obavezan da plati maloletnom tužiocu na ime svih vidova naknade nematerijalne štete. Kada je sud dosudio naknadu nematerijalne štete maloletnom tužiocu shodno članu 200.2004.

2004. u smislu člana 192. Kako se drugostepeni sud o ovim okolnostima iz člana 192. Tužioci su se prema navedenim okolnostima vozili na neosvetljenoj zaprezi. Pravilno je sud dokazima utvrdio doprinos maloletnog tužioca u visini od 40%. pa je bilo nužno utvrditi da li su za ovaj nedostatak znali ili ne. Iz obrazloženja: Revizijom tuženih se osnovano ukazuje da je drugostepeni sud odlučujući o obimu i visini štete koju su tužioci pretrpeli pogrešno primenio materijalno pravo kada je zaključio da tužiocima pripada potpuna naknada štete. ne izjašnjava. U ponovnom postupku prvostepeni sud će otkloniti rečene nedostatke u izloženom smislu. br.06. ZPP. Iz obrazloženja: Presudom prvostepenog suda tuženici su obavezani da plate tužiocu na ime naknade materijalne i nematerijalne štete novčane iznose navedene u izreci presude. odlučio kao u izreci. . a prvostepeni sud ih nije ni utvrdio ni cenio.08. u vezi člana 166. budući da bi imali pravo na srazmerno smanjenu naknadu ako su ovo znali i pristali da se neosvetljeno zaprežno vozilo uključi u saobraćaj. godine) 623. pa je za svaki dosuđeni vid naknade nematerijalne štete novčani iznos umanjen za 40%. Oštećeni koji je doprineo da šteta nastane ili da bude veća nego što bi inače bila ima pravo samo na srazmerno smanjenu naknadu.275 - . stav 2. Naknada štete se može smanjiti zbog materijalnog stanja odgovornog lica ako šteta nije nastala namerom ili grubom nepažnjom. jer se radi o istom činjeničnom osnovu. Prema članu 192. ZOO. U konkretnoj pravnoj stvari materijalno pravo je pravilno primenjeno. Vrhovni sud je na osnovu člana 395.2004. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. Zakona o obligacionim odnosima oštećeni koji je doprineo da šteta nastane ili da bude veća nego što bi inače bila ima pravo samo na srazmerno smanjenu naknadu. upotpuniti činjenično stanje i odlučujući o zahtevu tužioca doneti zakonitu i pravilnu odluku. U slučaju tužioca – zakonskog zastupnika maloletnog tužioca a prilikom odlučivanja o naknadi materijalne štete. kada postoji doprinos maloletnog tužioca u nastanku štete.OBLIGACIONO PRAVO Na osnovu izvedenih dokaza sud je pravilno utvrdio kako je došlo do saobraćajne nezgode u kojoj je povređen maloletni tužilac. 914/04 od 31. 1848/04 od 17. To znači. jer od ovih okolnosti zavisi zaključak o njihovom doprinosu nastanku štete. Isti je tražio na ime naknade nematerijalne štete novčane iznose navedene u tužbi. uz primenu člana 192. Rev. a takođe u ulozi tužioca je i otac maloletnika koji je tužbenim zahtevom tražio materijalnu štetu na ime izgubljene zarade. mora postojati i mora se uračunati i za štetu koju potražuje i njegov otac. isti doprinos – isti procenat. (Iz rešenja Okružnog suda u Čačku. pogrešno je primenjeno materijalno pravo jer nije uračunat doprinos maloletnog tužioca nastaloj šteti u delu od 40%. godine) 624. ZPP. stav 2. ZOO o doprinosu maloletnog tužioca. Kž. ZOO.

2004. Revizijom se osnovano ukazuje da se pobijana presuda zasniva na pogrešnoj primeni materijalnog prava u delu kojim je odlučeno o isplati zakonske zatezne kamate.2.2000. Zakona o obligacionim odnosima. godine. Prema članu 191.04. Stoga tužilac od dana saznanja za štetu ima pravo na isplatu zakonske zatezne kamate na iznos glavnog duga. jer je tuženi bio dužan da tužiocu vrati dinarski iznos za koji je tužilac mogao da kupi isti iznos deviza na koji je tuženi obavezan pravnosnažnom sudskom odlukom da tužiocu isplati u dinarskoj protivvrednosti. Zakona o obligacionim odnosima naknada štete dosuđuje se u iznosu koji je potreban da se materijalna situacija oštećenog dovede u ono stanje u kojem bi se nalazila da nije bilo štetne radnje ili propuštanja. kada je kurs nemačke marke na dan isplate bio 21.2. U konkretnom slučaju delo je izvršeno pa je nastala šteta direktnim umišljajem. KZJ. odnosno pomoću kojeg može pribaviti sve ono što je potrebno da se takvo stanje uspostavi. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. KZS u vezi člana 19. po paritetu dinara i nemačke marke 1:6. broj 102/03 od 06. Neosnovano je isticanje u žalbi da je sud trebao da primeni član 191. jer je tom prilikom tužilac kao oštećeni pretrpeo telesne povrede.2000.1. te su nižestepene presude preinačene u delu kojim je odlučeno o isplati zakonske zatezne kamate. godine i tržišnog kursa po kojem je tužilac mogao da za isplaćene dinare kupi devize.276 - . Gž.2000. jer tužilac nema pravo na isplatu zakonske zatezne kamate od 23. Zakona o obligacionim odnosima.2003. ako je uspostavljeno ono stanje koje je postojalo pre nastanka štetne radnje (naturalna restitucija) ili ako mu se za nastalu materijalnu štetu dosudi novčani ekvivalent kojim će uspostaviti pređašnje stanje.2. ZOO može se naknada štete smanjiti zbog materijalnog stanja odgovornog lica. Samo isplatom razlike između dinarskog iznosa po zvaničnom kursu deviznog duga koji je tuženi isplatio 23. stav 2.928. a to će biti onda ako je učinjena šteta otklonjena u prirodi. tako što je tužbeni zahtev odbijen za isplatu zakonske zatezne kamate na iznos glavnog duga za period od 23.11. Obaveza naknade štete u smislu člana 186. Iz spisa proizilazi da su tuženici kao optuženi oglašeni krivim zbog krivičnog dela – teški slučajevi razbojništva iz člana 169. To znači da oštećeni treba da bude u potpunosti obeštećen.1.2. godine i tržišnog kursa po kojem je tužilac mogao da za isplaćene dinare kupi devize. godine do 22. (Iz presude Okružnog suda u Čačku. godine) . 485/04 od 29.2000. godine. ZOO.70 dinara. godine tužiocu isplatio iznos od 2. ZOO. tužiocu je u konkretnom slučaju dosuđena naknada koja odgovara razlici dinarskog iznosa po zvaničnom kursu deviznog duga koji je tuženi isplatio 23. Imajući u vidu navedenu zakonsku odredbu i načelo jednake vrednosti uzajamnih davanja ustanovljeno odredbom člana 15.63 dinara. tj. Iz obrazloženja: Prema odredbi člana 190.2000.OBLIGACIONO PRAVO Povodom žalbe jednog od tuženika. drugostepeni sud je prvostepenu presudu potvrdio i žalbu odbio kao neosnovanu. materijalna situacija tužioca se dovodi u ono stanje u kojem bi se nalazila da tužilac dugovani iznos nije isplatio u docnji. a to je da se naknada smanji zbog njegovog materijalnog stanja. Tuženi je dana 23. smatra se dospelom od trenutka nastanka štete. te je tužilac tog dana saznao za štetu. a u toj situaciji nema mesta primeni člana 191. Naknada štete dosuđuje se u iznosu koji je potreban da se materijalna situacija oštećenog dovede u ono stanje u kojem bi se nalazila da nije bilo štetne radnje ili propuštanja. godine) 625. Iz krivičnih spisa proizilazi da je tuženik izvršio krivično delo sa direktnim umišljajem. ako šteta nije nastala namerom ili krajnjom nepažnjom. br. Prev.669.2000.

pa je sud u tom smislu bio dužan da proveri njegove navode. septembra 1999. Preduzeće odgovara za štetu koju je zaposleni pretrpeo po načelima odgovornosti za štetu. glasnik RS”. 35/94. Veštačenjem je sud prvog stepena utvrdio vrednost ulovljene ribe. . ali da nije ostvarivao stalna primanja. Pri utvrđivanju visine naknade štete zbog gubitka zarade. Iz obrazloženja: Prema odredbi člana 106. II 849/02 od 18. M. "kako je znao i umeo".1994. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije Rev. poslodavac je dužan da mu štetu nadoknadi. 38/94) koji je stupio na snagu 7. U konkretnom slučaju sudovi su propustili da utvrde da li je tužilac u spornom periodu pokušao da smanji štetu radom kod drugog poslodavca ili na drugi način. sa većim brojem oplođenih jaja riblje mlađi. ali i 8-10 matica. godine obavljali privredni ribolov uz pomoć mreže “zamrsača” na ribolovnom području reke Z. utvrdi u kom periodu je i gde radio te kolika je primanja ostvario. nego što bi inače bila u smislu člana 192. stav 5. ili da je u spornom periodu tužilac kao oštećeni smanjio štetu radom kod drugog poslodavca ili na drugi način. karaša i drugih vrsta riba. kako je prvostepeni sud utvrdio.. Prema odredbama člana 5. ZOO. soma..277 - . i to bilo propuštanjem da se prema odredbama Zakona o zapošljavanju i ostvarivanju prava nezaposlenih lica prijavi nadležnom Zavodu za zapošljavanje kao nezaposleni radnik. br.09. tužilac koji je u svom iskazu saslušan u svojstvu parnične stranke naveo jeda je povremeno radio. Zakona o obligacionim odnosima. s tim da na tako utvrđene iznose naknade njemu pripada i zatezna kamata. sud je dužan da utvrdi da li je oštećeni doprineo da šteta bude veća. Tuženi su. Iz obrazloženja: Prema stanju u spisima tuženi su 23. Zakona o ribarstvu (“Sl. godine. ZOO.. a tuženi za ovu vrstu ribolova nisu imali dozvolu jer se za to područje takva dozvola i ne izdaje.2002. bez obzira što se ne radi o stalnim primanjima. Iz ovog proizilazi i aktivna legitimacija tužioca. Taj deo njegovog iskaza ukazuje na eventualno smanjenu štetu. glasnik RS".OBLIGACIONO PRAVO 626. polazeći od odštetnog cenovnika za ribarsko područje Čačak.. mrežom ulovili i veće primerke deverike. Pri utvrđivanju visine naknade štete zbog gubitka zarade. 55/96). br. Zakona o radnim odnosima ("Sl. ako zaposleni pretrpi štetu na radu ili u vezi sa radom. godine) 627. a visina naknade štete u vidu izgubljene zarade utvrđuje se prema visini zarade koju bi oštećeni ostvario u svakom mesecu spornog perioda.06. sud je dužan da utvrdi da li je oštećeni doprineo da šteta bude veća nego što bi inače bila u smislu člana 192.. Sva fizička i pravna lica koja u ribljem fondu bilo na koji način pričine štetu dužna su da je nadoknade u punom iznosu. zadruzi ili drugom pravnom licu. gde je lov na ribe mrežom nedozvoljen. a potom i visine štete na dan presuđenja. te samim tim propuštanjem da li je doprineo da šteta bude veća nego što bi inače bila u smislu člana 192. Naime. odnosno udruženju ili organizaciji sportskih ribolovaca (u daljem tekstu: korisnik). ribarsko područje ili deo ribarskog područja može se ustupiti na korišćenje preduzeću.

(Iz presude Vrhovnog suda Srbije. bilo na koji način pričine štetu dužna su da je nadoknade u punom iznosu a prema tom cenovniku.200 kg kupine sa ciljem da ispuni svoju ugovornu obavezu prema inopartneru u Holandiji. godine) 628.700.06. Skupština opštine Č. polazeći od činjenice da tuženi tužiocu nije isporučio 193. godine do isplate. glasnik SRS” broj 8/76) bilo je propisano da se naknada štete koja se pričini ribljem fondu obračunava po cenovniku koji donosi skupština opštine na predlog korisnika ribarskog područja ili druge ribolovne vode.1994.357 kg kupina i zakonsku zateznu kamatu na deo glavnog duga u iznosu od 84. prilikom donošenja pobijane presude prvostepeni sud nije cenio da je tuženi u 1996.66 dinara i konstatovao da je tužilac za ovu količinu kupina mogao imati dobit u iznosu od 320. godine do isplate. godini od raznih dobavljača i pod raznim uslovima otkupio 237. kojim se tuženi obavezao da tužiocu isporuči 200 tona kupina prve klase u ukupnoj vrednosti od 460.11. 4. i 3. Primenjujući odredbe toga odštetnog cenovnika. 3. Iz obrazloženja: Prema stanju u spisima parnične stranke su bile u poslovnom odnosu po osnovu ugovora broj 91 od 6. novog zakona o ribarstvu do donošenja propisa na osnovu ovog zakona primenjivaće se propisi doneti na osnovu zakona iz člana 51. Prvostepeni sud je. te da je inopartneru isporučio 160. ovu količinu pomnožio sa 1. 2. Zakona o ribarstvu (“Sl. .. te je primenom člana 189. Pravilnom ocenom izvedenih dokaza prvostepeni sud je utvrdio da tuženi na ime nepokrivenog avansa duguje tužiocu iznos od 84.000 kg kupine i istu količinu isplatio. Prema članu 52. nižestepeni sudovi su i po nahođenju Vrhovnog suda pravilno našli da su tuženi dužni da naknade tužiocu štetu u iznosu određenom presudom prvostepenog suda.OBLIGACIONO PRAVO U članu 61. tog cenovnika propisano je da sva fizička i pravna lica koja u ribljem fondu ribarskog područja Č.. a čije je ostvarenje sprečeno štetnikovom radnjom ili propuštanjem.00 dinara.. Osnovano se žalbom ukazuje da se pobijana presuda u delu kojim je tuženi obavezan da tužiocu isplati iznos od 320. Tužilac je shodno čl. st. godine. a tuženi je od ugovorene količine isporučio tužiocu samo 6. st. a čije je ostvarenje sprečeno štetnikovom radnjom ili propuštanjem.727. a za svoj pravni stav dao je razloge koje prihvata i ovaj sud.8. a radi se o Zakonu o ribarstvu iz 1976.972. Na osnovu te odredbe.972.. Odredbom člana 189. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da se pri oceni visine izmakle koristi uzima u obzir dobitak koji se mogao osnovano očekivati prema redovnom toku stvari ili prema posebnim okolnostima.1996. 1..11. godine.278 - . U članu 1. godine donela odštetni cenovnik za ribarsko područje Saveza Č. i član 190.10 dinara (iznos nepokrivenog avansa) počev od 1. Pri oceni visine izmakle koristi uzima se u obzir dobitak koji se mogao osnovano očekivati prema redovnom toku stvari ili prema posebnim okolnostima. Zakona o obligacionim odnosima.3. tog zakona. Međutim. Zakona o obligacionim odnosima obavezao tuženog da tužiocu na ime izmakle dobiti isplati ovaj iznos..1998.643 kg kupina. Tužilac je svojim zahtevom tražio da se tuženi obaveže da mu isplati 320. Stoga je pravilnom primenom materijalnog prava obavezao tuženog da tužiocu isplati ovaj iznos sa zakonskom zateznom kamatom od 1.10 dinara.62 dinara. Rev. Ugovora izvršio avansne uplate. a valorizujući visinu naknade štete do dana presuđenja u smislu člana 189.20 dinara na ime izmakle dobiti zasniva na pogrešno i nepotpuno utvrđenom činjeničnom stanju i pogrešnoj primeni materijalnog prava.357 kg kupina. 4782/01 od 06.2002.972.000. je 18.20 dinara na ime izgubljene dobiti zbog neisporučenih 193.1998. stav 2.

OBLIGACIONO PRAVO Imajući u vidu ovu zakonsku odredbu. Kao trajna posledica povređivanja kod tužioca je nastalo umanjenje životne aktivnosti u visini od 10%.2001. . 6832/99 od 02. Iz utvrđenog činjeničnog stanja nesumnjivo proizilazi da je prvotuženi štetu prouzrokovao namerno. a drugotužena Republika Srbija po pravilima o odgovornosti pravnog lica prema trećem u smislu člana 172. Po shvatanju ovog suda u konkretnom slučaju nema mesta primeni ovog propisa. ZOO.11. Rev. kao radnik pogranične policije u carinarnici V. ZOO).2002.02. nejasno je kako je prvostepeni sud zaključio da je tužilac pretrpeo štetu u vidu izmakle koristi. (Iz presude Višeg trgovinskog suda u Beogradu.. Prema članu 191. godine oko 03. ako je svoju ugovornu obavezu prema inopartneru u pogledu isporuke kupina ispunio i to naplatio. ZOO.279 - 630. a odgovorno lice je slabog imućnog stanja. sud može vodeći računa o materijalnom stanju oštećenog. nanevši mu pri tome teške telesne povrede u vidu potpunog preloma donje vilice s leve strane. 2302/01 od 28. ZOO. trpeo je fizičke bolove is trah i nastala je naruženost u vidu uočljivog deformiteta donje vilice. bez razloga i povoda udario ga više puta bridom šake u predelu lica. stav 1.2000. a zatim doneti odgovarajuću odluku o glavnoj stvari i troškovima postupka. u vezi člana 158. jer je bez razloga i povoda udario tužioca više puta bridom šake u predelu vilice. Dakle. godine) Pri oceni visine izmakle koristi uzima se u obzir dobitak koji se mogao osnovano očekivati prema redovnom toku stvari ili prema posebnim okolnostima. broj 6598/01 od 14. osuditi odgovorno lice da plati manju naknadu nego što iznosi šteta. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. Naime. dana 1. da sudovi nisu vodili računa o sniženju naknade.00 časova u zgradi carinarnice gde je priveo tužioca radi provere isprava. koji se odnosi na sniženje naknade. Pž. Stoga je neosnovano ukazivanje u reviziji o podeljenoj odgovornosti (član 192. namera. ZOO o sniženju naknade štete. te je zbog izvršenog krivičnog dela teške telesne povrede pravnosnažnom krivičnom presudom osuđen. Iz obrazloženja: U postupku je utvrđeno da je tuženi M. godine) . nanevši mu tešku telesnu povredu čime je izvršio umišljeno krivično delo teške telesne povrede što je utvrđeno pravnosnažnom krivičnom presudom. Namera. D. te bi ga isplata potpune naknade dovela u oskudicu.. odnosno krajnja ili gruba nepažnja štetnika isključuje primenu navedenog propisa. ako ona nije prouzrokovana ni namerno ni krajnjom nepažnjom. odnosno krajnja ili gruba nepažnja štetnika isključuje primenu odredbi člana 191. jer iz činjeničnog stanja nesumnjivo proizilazi da je prvotuženi isključivo kriv za prouzrokovanu štetu. Ne mogu se prihvatiti ni navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava. septembra 1994. prvotuženi odgovara po pravilima o odgovornosti po osnovu krivice u smislu člana 154. Rev.02. (Vrhovni sud Srbije. a čije je ostvarenje sprečeno štetnikovom radnjom ili propuštanjem. Stoga će u ponovnom postupku prvostepeni sud utvrditi da li je i kakvu štetu u vidu izgubljene dobiti pretrpeo tužilac zbog delimičnog ispunjenja ugovora od strane tuženog. godine) 629. Na osnovu takvog činjeničnog utvrđenja nižestepeni sudovi su pravilno zaključili o odgovornosti tuženih za nastalu štetu.

09.280 - 637.1999. kad to pravilnost zahteva. potpuno ili delimično. godine) Lice koje usled duševne bolesti ili zaostalog umnog razvoja ili kojih drugih razloga nije sposobno za rasuđivanje. . Rev. (Vrhovni sud Srbije. (Vrhovni sud Srbije. Rev. 1815/99 od 09. (Vrhovni sud Srbije.07. godine) 635. sud može. Rev. Utvrđivanje srazmere namirenja oštećenog vrši se tako što se iznos isplaćene mu naknade štete pre pokretanja spora stavlja u odnos prema iznosu naknade štete koji mu je pripadao u vreme delimične naknade. Po oceni izmakle koristi uzima se u obzir dobitak koji se osnovano mogao očekivati prema redovnom toku stvari ili prema posebnim okolnostima.1999. a naročito s obzirom na materijalno stanje štetnika i oštećenika. (Vrhovni sud Srbije. Zakona o obligacionim odnosima može se primeniti samo kod naknade štete gde se osnov odgovornosti zasniva na krivici (da šteta nije prouzrokovana ni namerno ni krajnjom nepažnjom) a ne i u slučaju da se odgovornost zasniva na objektivnoj odgovornosti. godine) .godine) 632.1998. ima pravo samo na srazmerno smanjenu naknadu. U slučaju štete koju je prouzrokovalo lice koje za nju nije odgovorno. Rev. 4179/99 od 16. 563/99 od 22. (Vrhovni sud Srbije. 636. Rev. godine) 631. a čije je ostvarenje sprečeno štetnikovom radnjom ili propuštanjem. godine) 634. Oštećenik koji je doprineo da šteta nastane ili da bude veća nego što bi inače bila.OBLIGACIONO PRAVO Sniženje naknade u smislu člana 191. (Vrhovni sud Srbije. a naknada se ne može dobiti od lica koje je bilo dužno da vodi nadzor nad njim.1999. (Pravno shvatanje utvrđeno na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog suda Srbije od 08.06.02. 915/98 od 02. Lovačko društvo je odgovorno za štetu koju lovostajem zaštićena divljač pričini.1999. Pod načelima odgovornosti za štetu.1998. Rev.06. 340/98 od 01. osuditi štetnika da naknadi štetu. godine) 633. ne odgovara za štetu koju drugome prouzrokuje.03. zakoni ne podrazumevaju samo načelne odredbe ZOO već podrazumevaju konkretne odredbe ZOO kojima je regulisan institut naknade štete kao izvora obligacija.12. 5284/98 od 25.2000.

. godine) 638. (Vrhovni sud Srbije. godine) 639. ZOO (po deliktnoj odgovornosti) ako je šteta proizašla iz njegovih propusta. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. 5126/97 od 04. ima pravo samo na srazmerno smanjenu naknadu. uzimajući u obzir i okolnosti koje su nastupile posle prouzrokovanja štete dosuditi naknadu u iznosu koji je potreban da se oštećenikova materijalna situacija dovede u ono stanje u kome bi se nalazilo da nije bilo štetne radnje ili propuštanja. 368/96 od 29. (Vrhovni sud Srbije. Prev. Oštećeni koji je doprineo da šteta nastane ili da bude veća nego što bi inače bila. godine) 640. (Vrhovni sud Srbije.11. ne pripada izgubljena dobit u visini bankarskih kamata jer to nije prihod koji bi po redovnom toku stvari mogao očekivati.1997. godine) 641.1998. 2877/97 od 21.04. niti je dužnik iz zaključenog posla kao posledicu docnje u neizvršenju ugovora mogao da predvidi štetu u vidu plaćanja bankarskih kamata.06.281 - 645. Rev. godine) . Prev.OBLIGACIONO PRAVO Podeljena odgovornost poslodavca i zaposlenog u naknadi štete. godine) 642. uzima se u obzir dobitak koji se mogao osnovano očekivati prema redovnom toku stvari ili prema posebnim okolnostima čije je ostvarenje sprečeno štetnikovom radnjom ili propuštanjem.10. vodeći računa o brižljivosti koju štetnik pokazuje u sopstvenim poslovima. ima pravo samo na srazmerno smanjenu naknadu.1997. (Vrhovni sud Srbije. (Vrhovni sud Srbije. Preduzeću. Oštećeni koji je doprineo da šteta nastane ili da bude veća nego što bi inače bila.12/97 od 27. Sud može odrediti manju naknadu ako je štetnik prouzrokovao štetu radeći nešto radi koristi oštećenika.08.02.1998. Rev. 4816/97 od 04.183/97 i Pzz.1998. Rev. ZOO (koja podrazumeva objektivnu odgovornost) ali može biti za istu štetu odgovoran po članu 154.1997. Rev.1998.01. Rev. 4107/97 od 24. Sud će. (Vrhovni sud Srbije. (Vrhovni sud Srbije.1997. 1852/98 od 24.12. godine) 643. Rev. moguća je i kod štete prouzrokovane nezakonitim prestankom radnog odnosa. Proizvođač ne mora biti odgovoran po odredbi člana 189. Pri oceni visine izmakle koristi. 7167/97 od 01. godine) 644.

(Vrhovni sud Srbije. Rev. Rev.1997. (Viši privredni sud. Izostanak krivičnog gonjenja za krivično delo šumske krađe ne znači da nema građansko-pravne odgovornosti za štetu pričinjenu sečom stabala. prema odredbi člana 187.282 - 652.OBLIGACIONO PRAVO Preduzeća nastala podelom solidarno odgovaraju za obaveze preduzeća koja su prestala da postoje.1997. Pž. (Viši privredni sud. 6137/97 od 17.08. (Iz odluke Vrhovnog suda Srbije. godine) 650. Oštećeni koji je doprineo da šteta nastane ili da bude veća nego što bi inače bila. 5318/96 od 05. godine) 651. Ne radi se o presuđenoj stvari ako je u postupku prinudnog poravnanja poveriocu priznato potraživanje ali ono nije isplaćeno u roku predviđenom u prinudnom poravnanju. Pž. Beograd. godine) 647.09. (Vrhovni sud Srbije. ima pravo samo na srazmerno smanjenu naknadu. godine) . pa poverilac novom tužbom zahteva štetu zbog neblagovremene isplate ovog potraživanja u vidu razlike u ceni robe od vremena dospeća obaveze do dana plaćanja.09.12. Oštećeni ima pravo na naknadu štete u onom iznosu koji ga vraća u materijalni položaj pre nastupanja štetne radnje. Prigovor o podeljenoj odgovornosti za štetu tužioca i tuženog može se istaći bez obzira što je tuženi prouzrokovao štetu tužiocu umišljajem i bio zbog toga i krivično osuđen. i vršilac intelektualnih usluga ima pravo ukoliko mu usluga o roku nije plaćena a ugovoreni iznos je obezvređen inflacijom zahtevati od naručioca isplatu usluga o novim cenama tj. Za novčano potraživanje obezvređeno inflacijom poverilac može tražiti valorizaciju potraživanja primenom indeksa rasta cena na malo ali može zahtevati umesto valorizacije naknade štete koja se sastoji u gubitku vrednosti određene stvari koju nije mogao kupiti usled docnje dužnika ali ovu štetu koja se dosuđuje prema cenama robe u vreme presuđenja mora i dokazati.1995. godine) 649. Naime. 4605/95 od 31. godine) 648. 3546/96 od 09. 3191/97 od 26.1996. (Viši privredni sud.1997. godine) 646. 3561/97 od 28.10. Stoga. . 3159/97 od 14. na koju se pobijana (Vrhovni sud Srbije. Pž.09. cenama u vreme presuđenja spornog pravnog odnosa.1996. Rev.1997. Zakona o preduzećima.

05. već je bio dužan ceniti stepen podeljene odgovornosti obe strane i sa time u vezi utvrditi i osnovanost dela visine utuženog potraživanja opredeljenog kao naknada štete.1991. Gž. ZOO) i potpunosti naknade materijalne štete (čl.1994. Beograd Gzs-51/91 od 30. Pravnu osnovanost tužbenog zahteva za isplatu kamate na iznos cene za kupljeni automobil. Pravosnažno okončan postupak u sporu radi novčanog potraživanja. godine) 653.godine) Ako šteta nastane u obavljanju opštekorisne delatnosti za koju je dobijena dozvola nadležnog organa može se zahtevati samo naknada štete koja prelazi normalne granice što znači da se isključuje svaka naknada štete ukoliko ne pređe normalnu granicu. godine) 656. zavisno od toga da li je kupac kroz razliku između cene važeće u vreme zaključenja ugovora i cene važeće na dan ugovorene isporuke kompenziran za iznos kamate ili je oštećen. (Viši privredni sud u Beogradu. 769/94 od 24. 3335/93 od 26. Beograd. nije smetnja da se u novom postupku ostvari zahtev za naknadu štete usled obezvređivanja dosuđenog iznosa. tada se ima primeniti princip podeljene odgovornosti za štetu. (Vrhovni sud Srbije. shodno se primenjuju i u sporovima o naknadi ugovorne štete.05. Ako je do saobraćajnog udesa došlo krivicom oba osigurana vozila. Rev. 417/91) . ako je on u vreme nastanka štetnog događaja program održavanja spornog puta realizovala u većem obimu nego što je to bilo predviđeno pa i na mestu samog udesa.1994. (Savezni sud.01.1994. (Vrhovni sud Srbije. godine) 657. Ako je tužilac greškom prilikom ispunjavanja virmanskog naloga naveo pogrešan broj računa tuženog a o istoj grešci obavestio tuženog i zahtevao povraćaj pogrešno uplaćenog iznosa. Rev. 659. . 15. tada se ne može govoriti o isključivoj krivici tužioca za eventualno nastalu štetu. Pž. Stoga sud nije mogao utvrditi isključivu krivicu tužioca za nastalu štetu. njemu pripada i razlika do pune naknade štete. 108/94 od 5. Gž. ZOO). jer su obe strane doprinele da do štete dođe. (Viši privredni sud. 190. Pri tome se deo naknade ove štete ne može sa uspehom zahtevati od organizacije nadležne za održavanje puta na kome se šteta dogodila.10. (Vrhovni sud Srbije. 6415/94 od 11. (Okružni sud u Kragujevcu. godine) 655.03.OBLIGACIONO PRAVO Ako dosuđeni nominalni iznos naknade zajedno sa kamatom ne dostiže štetu koju oštećeni trpi.1995. Pž. 654. koju je kupac unapred uplatio u vreme zaključenja ugovora uz garanciju prodavca da se cena neće menjati treba ceniti po načelu ekvivalentnosti (čl. 1996/95) Odredbe o podeljenoj odgovornosti pri reparaciji vanugovorne štete.283 - 658.

622/89) Načelo odštetnog prava da naknada ne može biti veća od iznosa šteta nalaže da se sve isplate u vezi sa štetnim događajem uračunaju u naknadu. 964/86) Propuštajući da smanji brzinu kretanja i da zvučnim signalima upozori na opasnost tuženog. Ova primanja se zato uračunavaju u naknadu za odgovarajući oblik štete (materijalne ili nematerijalne). Rev. (Vrhovni sud Vojvodine. penzionog. te se visina te naknade određuje prema cenama u vreme donošenja sudske odluke.08. pa stoga postoje uslovi za primenu čl.) Ako utvrđeni iznos štete.1990.godine) 660. Rev.1990.OBLIGACIONO PRAVO Ako utvrđeni iznos štete. koja isključuje mogućnost sniženja naknade.11. primanja socijalnog osiguranja (invalidskog. Beograd 900/90 od 21. (Vrhovni sud Srbije. Prev. Radnja štetnika.284 - 667. Ako iz svrhe proizilazi da je isplatom smanjena šteta. Zakona o obligacionim odnosima o podeljenoj odgovornosti. ne prelazi iznos osigurane sume. tužilac je doprineo nastanku štete. (Vrhovni sud Vojvodine. socijalne pomoći. prema vremenu štetnog događaja. koji je zaprežnim kolima izašao na magistralni put. god. 662. 226/85) 663. zdravstvenog i sl. (Vrhovni sud Srbije.10. Da li se te isplate uračunavaju u naknadu zavisi od njihove svrhe. mogu imati takvo dejstvo da se na zahtev oštećenog ili štetnika za ubuduće dosuđena renta poveća. 192. Rev. Visina štete na vozilu utvrđuje se tako. br. (Vrhovni sud Srbije. ima se okvalifikovati kao krajnja nepažnja.).1986. 666. 664. Rev. što je morao učiniti. (Iz presude Vrhovnog suda Vojvodine. smanji ili ukine. jer je mogao predvideti da će tuženi tako postupiti. ne prelazi iznos osigurane sume. To mogu biti različite isplate iz fonda solidarnosti. godine) Znatnije promenjene okolnosti na kojima su zasnovane ranije odluke suda o dosuđenju naknade štete oštećenom u vidu rente. (Zaključak savetovanja u Saveznom sudu od 16. Pž. prema vremenu štetnog događaja. 705/90 od 08. što se od visine cene novog vozila odbije amortizacija i vrednost ostalih delova koji su upotrebljivi.1990. organizacija za osiguranje dužna je da potpuno naknadi štetu. koji je uprkos svetlosnom upozorenju na nailazak voza započeo prelazak preko pruge te prouzrokovao štetu. treba je odbiti od naknade. (Vrhovni sud Srbije. organizacija za osiguranje dužna je da potpuno naknadi štetu. 661.08. . 665. godine) Izmakla korist predstavlja poseban vid materijalne štete. ali situacije mogu biti različite. 100/90 od 21. 489/85) .

280/81) . ima pravo na naknadu kako stvarne štete tako i izgubljene dobiti koju je mogla osnovano očekivati od eksploatacije vozila da ono nije bilo oštećeno. Rev. (Vrhovni sud Srbije. 217/84) 669. Autotransportna organizacija čije je vozilo oštećeno u saobraćaju krivicom drugog učesnika saobraćaja. godine) 670. Zakona o obligacionim odnosima. a ne u visini koja bi bila utvrđena prema momentu presuđenja. Ako je neko lice pretrpelo materijalnu štetu u visini učinjenih izdataka za popravku oštećene stvari. jer je trotoar ulice namenjen isključivo za kretanje pešaka a ne i motornih vozila. Rev.OBLIGACIONO PRAVO Lice koje je izvršenjem krivičnog dela nedozvoljenog prekida trudnoće prouzrokovalo smrt bremenite žene. ako je bremenita žena pristala da se nad njom izvrši nedozvoljeni prekid trudnoće.09. Rev. (Viši privredni sud Srbije. Gž. 672. 2252/82 od 02. Rev. odgovara za štetu članovima njene uže porodice. ako je šteta prouzrokovana krivičnim delom sa umišljajem. onda ima mesta primeni pravila o podeljenoj odgovornosti. stav 3. 2083/81) 673. 464/85) 668. Gzz. (Vrhovni sud Srbije. utvrđuje se primenom člana 189.1982. (Vrhovni sud Srbije. nezavisno od promene vrednosti novca. kao i da otkloni uzročnike nastanka štete. . prema iznosu koji bi oštećeni po redovnom toku stvari ostvario da je radio u vremenu lišenja slobode. Međutim. 336/81) 671. Nema podeljene odgovornosti u slučaju kad vozač mopeda povredi lice koje se kreće trotoarom. (Vrhovni sud Kosova. (Vrhovni sud Srbije. Visina naknade materijalne štete u vidu izgubljene zarade pretrpljene usled neopravdanog zadržavanja u pritvoru. onda ono može potraživati naknadu štete od odgovornog lica samo u visini izdataka koje je imalo za popravku. 442/82) Imovinsko stanje štetnika nema značaja za odluku o visini obaveze za naknadu štete. presuda Pž.285 - 674. (Vrhovni sud Srbije. Organizacija udruženog rada koja usled svoje privredne aktivnosti zagadi rečno korito a otpadnim materijalom zatrpa vodenični jaz te usled toga nastupi šteta na poljoprivrednom dobru u vidu umanjenja prinosa i zbog neaktivnosti vodenice u vidu umanjenja dohotka dužna je da štetu koja prelazi granice razumne štete naknadi vlasniku poljoprivrednog zemljišta i vodenice.

03. pokušavajući da mu skrene pažnju na sebe kako bi joj otvorio vrata da naknadno uđe u autobus. odnosno njegovoj krivici. 1577/80) 676. te ga tako omete u započetoj radnji isparkiravanja Iz obrazloženja: U dokaznom postupku prvostepeni sud je utvrdio sledeće: dana 19. utvrđujući odgovornost za nastanak štetnog događaja. Pogrešan je ovaj stav prvostepenog suda. ustanovio da u tom smislu u konkretnom slučaju nema doprinosa tužilje. Rev. Rev. lupala na vrata vozaču. U konkretnom slučaju postoji doprinos tužilje od 20% nastanku štete. stav 1. ometajući ga pri manevrisanju. nakon prijema putnika i polaska autobusa. misleći da je autobus stao da bi njoj otvorio vrata da uđe. pokušala nepropisno da uđe u autobus van mesta određenog za prijem putnika. (Vrhovni sud Srbije. štetnik ne bi bio dužan da naknadi celokupnu štetu.godine došlo je do saobraćajne nezgode tako što je tužilja. zatvorio vrata i krenuo unazad nekoliko metara i stao. već samo deo štete koji se može pripisati njegovoj nedozvoljenoj radnji. zbog čega pri odlučivanju o naknadi nastale štete ima mesta primeni pravila o podeljenoj odgovornosti. 81/80) Neprilagođena vožnja motornog vozila i neobazrivo kretanje pešaka na kolovozu predstavljaju propuste oba učesnika u saobraćaju.2004. Rev. onda je odgovorno lice dužno da naknadi celokupnu štetu. jer u prisustvu doprinosa oštećenog u nastanku štetnih posledica. Tužilja je. Putnik doprinosi nastanku štete svojim pokušajem da naknadno uđe u autobus. nameravajući da uđe u autobus koji je.OBLIGACIONO PRAVO Za pravilnu primenu materijalnog prava u sporu radi naknade štete od značaja je ponašanje oštećenog. radi eventualne primene pravila o podeljenoj odgovornosti. 678. Zakona o obligacionim odnosima propisano . a on se ogleda u činjenici da je ona. Primeni pravila o podeljenoj odgovornosti ima mesta samo ako je i oštećeni svojim ponašanjem doprineo nastanku štete. tako što je dotrčala do autobusa koji je započeo radnju isparkiravanja i. 336/81) 675. dotrčala do prednjih zatvorenih vrata i na ista lupala vozaču. Ako oštećenik ovog doprinosa u nastavku štete nema. Odredbom člana 192. bez otvaranja vrata krenuo unapred i zakačio deo tužiljine garderobe. Zbog toga je ona pala i povredila se. (Vrhovni sud Srbije. koji je zatvorio vrata i krenuo sa svog stajališta-polazišta. 677. Prvostepeni sud je. Zbog toga se u konkretnom slučaju imaju primeniti odredbe Zakona o obligacionim odnosima o podeljenoj odgovornosti. međutim.286 - . (Vrhovni sud Srbije. Vozač je. pre nego što je ona stigla do njega.

Iz obrazloženja: Sud može na zahtev oštećenika za ubuduće povećati rentu. obavezujući tuženog da tužilji naknadi srazmeran deo štete imajući u vidu njen doprinos nastanku štetnog događaja. čija je krivica relevantna u smislu prouzrokovanja saobraćajne nezgode. čija je krivica relevantna u smislu prouzrokovanja saobraćajne nezgode. kome je vansudskim poravnanjem dosuđena renta zbog telesne povrede i izgubljene radne sposobnosti. srazmerno doprinosu oštećenog u odnosu na ukupan obim štete utvrđene na dan veštačenja.06. Zakona o obligacionim odnosima.2006. čime se samo smanjuje istovremena obaveza štetnikove naknade potpuno integralne štete čija je krivica relevantna u smislu prouzrokovanja saobraćajne nezgode. Rev. TELESNE POVREDE I OŠTEĆENJA ZDRAVLJA (Čl.287 - . bilo da bude veća nego što bi inače bila). . 193 – 197. a može je i na zahtev štetnika smanjiti ili ukinuti. Gž.2006. ne može isključiti činjenica da se putničko vozilo tužioca kretalo brzinom većom od propisane. Zakona o osnovama bezbednosti saobraćaja na putevima .01. Odgovornost tuženog. Prekoračenje brzine kretanja vozača putničkog vozila može se smatrati samo njegovim učešćem u vlastitoj šteti (bilo njegovim doprinosom da šteta uopšte nastane.član 196. U tom smislu.vozač je dužan da propusti sva vozila koja se kreću putem sa prvenstvom prolaza na koji se uključuje. godine) 679. Iz tih razloga je prvostepenu presudu valjalo preinačiti. potrebno je preinačiti obe presude nižestepenih sudova u pogledu visine dosuđene naknade štete.OBLIGACIONO PRAVO je da oštećenik koji je doprineo da šteta nastane ili da bude veća nego što bi inače bila. Oštećeni. time se zanemaruje smisao povrede izričite norme iz člana 50. može tražiti povećanje rente samo od dana podnošenja tužbe. 5201/05 od 07. (Presuda Vrhovnog suda Srbije. Zakona o obligacionim odnosima) 680. ne može biti isključena zbog veće brzine kretanja putničkog vozila tužioca. Odgovornost tuženog. Jer. Iz obrazloženja: Nije osnovan navod revizije da je do saobraćajne nezgode došlo isključivom krivicom vozača putničkog vozila. 2129/04 od 26. stav 4. koji je vozio prekomernom brzinom. ima pravo samo na srazmerno smanjenu naknadu. (Presuda Okružnog suda u Novom Sadu. ako se znatnije promene okolnosti koje je sud imao u vidu prilikom donošenja ranije odluke . godine) POSEBNO O NAKNADI MATERIJALNE ŠTETE U SLUČAJU SMRTI.

09. godine ). već jednokratnog iznosa ( jedinstvene sume ).1997. Za vreme donošenja presude naknada štete nema oblik rente. prilikom odlučivanja nužno je obaviti odgovarajuće veštačenje.1993.član 195. godine jedinstvenu sumu. i to kao jedinstvena suma.07.OBLIGACIONO PRAVO Ako povređeni zbog potpune ili delimične nesposobnosti za rad gubi zaradu.1997. . kojom je uređen odnos između oštećenog lica i štetnika.11.08. Pravilno je prvostepeni sud primenio materijalno pravo kada je delimično usvojio eventualni tužbeni zahtev tužioca i tužiocu dosudio na ime povećanja rente iznose kako je to navedeno u izreci prvostepene presude ili ukupan iznos za period od 16.prema utvrđenom činjeničnom stanju . Tužilac je . Pravilno je prvostepeni sud utvrdio visinu rente za dosuđeni period od 16.1995. može se. godine pa nadalje. te se obavezao da će od 01.2004. a pravilno dosudio rentu počev od podnošenja tužbe. (Iz Presude Apelacionog suda u Novom Sadu.2005. godine. dok za to postoje zakonski uslovi.2011. a koja se plaća periodično. godine) 681. a ne i za ranije pretrpljenu štetu koja se dosuđuje u jednokratnom iznosu. Do donošenja prvostepene presude postoji samo izgubljena zarada.2004. stav 2. godine tužiocu je dosuđena naknada štete u vidu razlike između ličnog dohotka koji bi ostvarivao na svom ranijem radnom mestu vozača i ličnog dohotka koji tada ostvaruje na radnom mestu servisera za period od 01. godine do 03. 2144/11 od 01.09. ali ukupan obim štete za to proteklo vreme je poznat i dospeo. kao naknada štete zbog izgubljenog gubitka zarade.2001. dok za to postoje zakonski uslovi. Od tada tuženi je tužiocu na ime rente isplaćivao mesečno iznos od 733. godine.1993.08.11.1996. godine pa ubuduće. a kako to pravilno zaključuje prvostepeni sud. godine.05. Naknada štete u vidu novčane rente može se dosuditi samo za štetu koja postoji u momentu donošenja sudske odluke pa u buduće.05. Naime.povređen u saobraćajnoj nezgodi 1981.1993.1997.07.08.07. godine do 03.07.12. povisiti samo od dana podnošenja tužbe. Gž.54 dinara. godine do 01. mesečna renta pravnosnažno dosuđena oštećenom. kako je to već navedeno. tužilac kome je vansudskim poravnanjem dosuđena renta zbog telesne povrede i izgubljene radne sposobnosti može da traži povećanje rente samo od dana podnošenja tužbe.06. Renta je naknada u novčanom obliku. te je određeno da. godine tuženi se obavezao da tužiocu isplati na ime razlike ličnog dohotka za period od 12.01. godine u iznosima i sa zakonskom zateznom kamatom kako je to naznačeno u prvostepenoj presudi. jer se radi o izmeni pravnosnažne sudske odluke odn.1994. godine pa do 31. 16. tuženi plaća tužiocu rentu u mesečnom iznosu. tužiocu isplaćivati mesečnu rentu. čiji ukupan iznos nije poznat u vreme odlučivanja o tužbenom zahtevu.2004. Ukoliko je reč o naknadi štete po osnovu izgubljene zarade. Pravnosnažnom presudom od 07.00 dinara.05.1995.07. godine do 15. Presudom na osnovu priznanja od 09. Iz tih razloga pravilno je prvostepeni sud odbio deo eventualnog tužbenog zahteva tužioca za isplatu rente za period pre podnošenja tužbe ( od 16. godine tužiocu je dosuđena razlika ličnog dohotka za period od 01. u unapred utvrđenim iznosima. godine od 73. Prema tome. Poravnanjem od 09. zbog promenjenih prilika. godine u jedinstvenom iznosu.288 - . u konkretnom slučaju vansudskog poravnanja.07.741. počev od 01.2004.1995. godine do 31. odgovorno lice dužno je da mu plaća određenu novčanu rentu kao naknadu za tu štetu . koja može biti različita u različitim vremenskim periodima.2005. Zakona o obligacionim odnosima.

koju je prvostepeni sud utvrdio preko veštaka medicinske i finansijske struke. Ako je izdržavanje izgubljeno zbog smrti davaoca izdržavanja. godine do 31. godine) . (Iz Rešenja Okružnog suda u Novom Sadu. zatim. Od tog iznosa. kao i da li svoj dosadašnji posao uopšte može da obavlja.03. a postoji u spisima dopunsko veštačenje obavljeno preko istog veštaka. stav 2. kao i visina tužbenog zahteva u odnosu na dosuđenje rente. Radi se. Zakona o obligacionim odnosima. dakle. koja je nužna radi utvrđivanja prava na rentu. a da je ovu činjenicu utvrđivao veštak ortoped. da je ocenu radne sposobnosti tužioca u prvostepenom postupku.1997. prvostepeni sud je utvrđivao pravo tužioca na dosuđenje rente.03. mogao da izvrši isključivo veštak specijalista medicine rada. godine. za koje poslove. koje je u momentu udesa bilo osigurano kod tuženog i isti je osuđen na kaznu zatvora pravnosnažnom presudom nadležnog Opštinskog suda. U svakom drugačijem slučaju.da bi prvostepeni sud meritumom pravilno odlučio odn. Iz obrazloženja: Šteta zbog izgubljenog izdržavanja odmerava se s obzirom na sve okolnosti konkretnog slučaja a iznos naknade štete ne može biti veći od onog što bi oštećeni dobijao od poginulog da je ostao u životu . mora oduzeti zbir svih primanja koja su tužioci dobijali zbog smrti dužnika izdržavanja (porodična invalidnina kao i porodična penzija. koji prema pravilima svoje struke utvrđuje da li radna nesposobnost postoji i u kom stepenu.2006.2009.1998. Žalbom tuženog se osnovano ističe. šteta od tog gubitka ne može biti veća od onoga što bi oštećeni dobijao od poginulog da je on živ. Nezgodu je izazvalo imenovano lice teretnim vozilom. mora poći od izdržavanja koje bi tužioci ostvarivali da štetnog događaja nije bilo.član 194.289 - . I prema stavu ovog suda.OBLIGACIONO PRAVO Iz obrazloženja: Iz utvrđenog činjeničnog stanja proizilazi da Tužilac je povređen u saobraćajnoj nezgodi. odnosno čime se on bavi. kao putnik u autobusu u kome se nalazio u svojstvu klupskog lekara fudbalskog kluba. Od ovih činjenica zavisi osnovanost tužbenog zahteva. obavio veštačenje sa veštakom ortopedom i preko ovog veštaka i veštaka psihijatra utvrdio da je umanjenje opšteživotne aktivnosti kod tužioca 35%.2004. 1435/10 od 04.11. godine. 2436/06 od 01. Zbog zadobijenih povreda tužilac je pretrpeo nematerijalnu i materijalnu štetu. koja se dogodila 19. Gž.2010. kojim se ovaj veštak izjasnio da je umanjenje opšte radne sposobnosti tužioca iznosilo 35%. kao vidova materijalne štete. Iz prvostepene presude uočava se da je sud kod odlučivanja o dosuđenju izgubljene zarade i rente. o posebnom vidu materijalne štete koja svoj osnov ima u činjenici smrti dužnika izdržavanja. a iste nisu utvrđene u prvostepenom postupku. između ostalog. odnosno veštaka ortopeda od 16. dosuđeni iznosi suprotstavljaju se društvenom cilju koji se ovom vrstom novčane naknade želi postići. (Iz Rešenja Apelacionog suda u Kragujevcu. Znači .11. pitanje radne sposobnosti spada u domen specijaliste medicine rada. a pri tom ceneći i zanimanje tužioca.08. godine) 682.07. dosudio pravičnu novčanu naknadu za sporni vremenski period od 01. ukoliko je tužiocima isplaćivana u spornom vremenskom periodu). Gž. Na osnovu procenta umanjenja opšteživotne aktivnosti. godine.

a shodno članu 196. godine pa ubuduće. jer nema nijednog razloga o odlučnim činjenicama. Renta se određuje se prema visini izgubljene zarade i mora se dokazati putem veštačenja jer predstavlja naknadu materijalne štete zbog smanjene radne sposobnosti oštećenog.2007. P. koje bi dale za pravo sudu da primeni odredbe člana 196. Naime. (Rešenje Okružnog suda u Beogradu Gž. br. da se određuje prema visini izgubljene zarade i da se mora dokazati i to putem veštačenja. podizanja nadgrobnog spomenika i pomena – ali samo u razumnoj meri. Ovakav zaključak prvostepenog suda ne može se prihvatiti. Istom presudom izmenjena je presuda Opštinskog suda u G. Zakona o obligacionim odnosima. 549/06 od 25.290 - . pa nije.2.8. ZOO predviđeno je da sud može. 1293/2007 od 10. 96/94 od 31.10. Sud otuda nalazi da tužilac ima pravo na rentu zbog smanjene radne sposobnosti. godine) 684. Stoga sud utvrđuje samo visinu rente i to na osnovu izveštaja uprave prihoda od 11.2004. na zahtev oštećenika. a na šta se i žalbom tuženog osnovano ukazuje. 497/91 od 26. 96/94 od 31." B..2007. jer predstavlja razliku u zaradi. Osnovano stoga tuženi u žalbi ukazuje da je renta materijalna šteta. br. i konstatuje da je. godine. ZOO i rentu promeni. tužbeni zahtev osnovan.200.2007. a koja je izmenjena presudom P.1992. Glavna Filijala Č. kao i troškovi podizanja nadgrobnog spomenika i pomena .11.M. (Rešenje Okružnog suda u Čačku. br. da tužiocu na ime rente zbog smanjene radne sposobnosti plaća mesečno iznos od 29.OBLIGACIONO PRAVO 683. godine. koju je stekao presudom istog suda P. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud u obrazloženju osporene presude konstatuje da je presudom istog suda P. na osnovu utvrđenog. niti utvrđuje da li je i na koji način došlo do promenjenih okolnosti. br. za ubuduće povećati rentu. ili je može na zahtev štetnika smanjiti ili ukinuti.6. U konkretnom slučaju prvostepeni sud ne utvrđuje koje su okolnosti postojale u vreme donošenja ranije odluke.01. a nije. a počev od 21. Ona se izražava kao razlika u zaradi koja nastaje zbog umanjenja radne sposobnosti oštećenog. godine) .1992. i odlučuje kao u izreci presude pod jedan. Gž. godine. Uobičajeni troškovi sahrane su troškovi ukopa. a na šta mu je i u toku postupka od strane tuženog ukazivano. obavezan DD za osiguranje "D. ali samo ako se znatno promene okolnosti koje je sud imao u vidu prilikom donošenja ranije odluke.8.80 dinara.. godine.11. Iz obrazloženja: Uobičajene troškove sahrane čine samo oni troškovi koji su neophodni za ukop pokojnika u skladu sa merilima i shvatanjima sredine iz koje pokojnik potiče. koja nastaje zbog umanjenja radne sposobnosti oštećenika. nakon što je izvršena revalorizacija iznosa od 1.ali samo u razumnoj meri. niti se može obračunavati revalorizacijom tog iznosa. godine. odnosno iz koje potiče njegova porodica koja snosi te troškove.1994. niti se može obračunavati revalorizacijom. odredbom člana 196.00 dinara.1994. 497/91 od 26.

pravo na naknadu štete u vidu novčane rente usled smrti bliskog lica i usled povreda i oštećenja zdravlja ne može preneti drugom licu pri čemu se po odredbi stava 2. B. radi naknade materijalne i nematerijalne štete zbog povreda zadobijenih u saobraćajnoj nezgodi. a kod uračunavanja ispunjenja nije izvršeno uračunavanje dospele kamate. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju parnične stranke su bile u poslovnom odnosu u kojem je tužilac kao prodavac isporučio robu tuženom. Utvrđeno je da je tužilac umro u toku vođenja parnice te da su tužilje kao njegove zakonske naslednice posle toga preuzimajući parnicu zahtevale naknadu materijalne štete za izdatke povodom tuđe nege i pomoći. 313.2005. i 337. godine) 685. (Iz presude Okružnog suda u Čačku. Odredbe člana 295. . 197.OBLIGACIONO PRAVO Kada je tužilja kao posledicu pretrpljenih telesnih povreda trpela i materijalnu štetu jer je kupovala. ali u docnji.06. Gž. ZOO-a..13 dinara. 568/03 od 30. koja se u smislu čl. istog propisa dospeli iznosi naknada mogu preneti drugome ako je iznos naknade određen pismenim sporazumom strana ili pravnosnažnom sudskom odlukom. S. Zakona o obligacionim odnosima ne isključuju pravo poverioca na isplatu kamate zbog duga isplaćenog od strane dužnika u docnji i to kompenzacijom. stav 1. ZOO. Kako se ovde radi o naknadi štete iz člana 195.845. nije bila priznata pismenim sporazumom stranaka ni pravosnažnom sudskom odlukom. Pravo na naknadu štete u vidu novčane rente za izdatke povodom tuđe nege i pomoći pripada samo oštećenom ako je on u životu i ne prelazi na njegove naslednike. br. 336. tada da bi od tuženika osiguravajuće organizacije imala pravo na taj vid materijalne štete. Tuženi je račune platio delimično bilateralnom. B. sud mora da utvrdi da li je te troškove u vidu refundacije tražila od fonda zdravstvenog osiguranja. Gž. Kamata na neblagovremeno plaćene račune iznosi 338. a tuženi kao kupac platio cenu po računima. po računima. jer samo ako iznosi po računima nisu refundirani i ti troškovi su bili neophodni. pri čemu nije bilo sporno da navedena šteta pok. 198.01. ZOO-a. 846/05 od 30. određene inekcije. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je pravilno i potpuno utvrdio sve odlučne činjenice za donošenje odluke u ovoj parnici koja se vodila po tužbi sada pok. (Iz presude Okružnog suda u Valjevu. ZOO-a određuje u obliku novčane rente iz navedenih zakonskih propisa proizilazi zaključak o neprenosivosti prava na naknadu štete za izdatke povodom tuđe nege i pomoći zakonskim naslednicima oštećenih. shodno članu 193.291 - . ima pravo na taj vid materijalne štete od tuženika. br. 686. Kod ovakvog stanja stvari pravilnom primenom materijalnog prava Okružni sud nalazi da je neosnovan tužbeni zahtev tužilja po navedenom osnovu jer se u smislu čl. godine) 687. a delimično multilateralnom kompenzacijom i virmanskim uplatama.2003.

Prev.12. kapara. Da bi se utvrdila visina kapitalizirane rente potrebno je stručno znanje kojim sud ne raspolaže. karakteristično je da ista nastaje kada dužnik padne u docnju sa ispunjenjem novčane obaveze i praktično se uvećava do ispunjenja obaveze. štetnik. kao sporednog potraživanja. tj. Kapitalizirana renta se dobija tako što se mesečna renta množi brojem meseci verovatnog trajanja života oštećenika i od tog iznosa odbiju diskontne kamate. ZOO). zarada od radne delatnosti koja mu je donosila izvesne prihode. verovatnom trajanju života oštećenog i uz odbitak odgovarajućih kamata. Oštećeni je ovlašćen da zahteva određivanje kapitalizirane rente ako dužnik ne pruži obezbeđenje koje sud odredi ili iz određenih uzroka (član 188. Verovatno trajanje života oštećenog utvrđuje se zavisno od pola. U određenim slučajevima. jer bez potraživanja glavnog duga nema ni kamate. gasi se za ubuduće. i 5. Međutim. stanja zdravlja. stav 3. dok se ne plati glavni dug.292 - . zarada od prekovremenog rada. Iz navedenog propisa ne proizlazi da se prestankom glavne obaveze gasi i kamata. Zatezna kamata u slučaju prestanka glavne obaveze prestaje samo teći. Odredbom člana 195. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da se prestankom glavne obaveze gase jemstvo. redovna zarada iz radnog odnosa.OBLIGACIONO PRAVO Predmet tužbenog zahteva je isplata kamate na neblagovremeno plaćene račune za isporučenu robu tuženom. Naknada štete zbog smanjene radne sposobnosti se po pravilu dosuđuje u vidu mesečne rente. Član 188. Ravnomernost u isplatama rente štiti interes oštećenog jer mu omogućava da svoje potrebe svakodnevno namiruje. Kamata se uopšte ne pominje.godine) 688. je propisao da se visina ukupne svote (kapitalizirana renta) utvrđuje prema visini rente. zbog čega Zakon o obligacionim odnosima dopušta mogućnost da se umesto rente isplati jedna ukupna svota – kapitalizirana renta. rezultata popisa stanovištva o prosečnom životnom veku stanovništva itd. (Vrhovni sud Srbije. Iz obrazloženja: Odredbom člana 195. ugovorna kazna. Pravo na kamatu ne može prestati ni samo zbog toga što je glavni dug plaćen i ugašen prebijanjem.2003. te u slučaju da novčana obaveza prestane ispunjenjem. gubi zaradu. odnosno odgovorno lice unapred plaća naknadu štete i ne može se koristiti tim novcem. osim ako to prema okolnostima slučaja ne bi bilo opravdano (član 188. životnog veka njegovih predaka. u zakonom određenim slučajevima plaća u ukupnom iznosu i čiju visinu izračunava veštak aktuar. stav 2. ZOO). . Kamata jeste po načinu nastanka sporedno potraživanje. Ova druga sporedna prava mogu biti npr. 138/03 od 04. plaćati određenu novčanu rentu kao naknadu za ovu štetu. već postaje samostalno potraživanje i može se posebno utuživati. određivanjem rente u mesečnim iznosima ne bi bili zaštićeni interesi oštećenog. ZOO. stav 4. st. Kapitalizirana renta je naknada buduće štete koja se. ZOO. stav 2. ne gasi se pravo na zateznu kamatu ako je nastala i ista se može obračunati i utvrditi kao samostalno potraživanje. Kapitalizirana renta je naknada buduće štete koja se u zakonom određenim slučajevima plaća u ukupnom iznosu. ali ona koja je nastala ne može se ugasiti. Zbog toga oštećeni ima pravo da zahteva potrebno obezbeđenje za isplatu rente. dok se oštećenim novcem štetnika koristi pre dospelosti obaveze. kaucija. kod zatezne kamate. 4. koji zbog potpune ili delimične nesposobnosti za rad. zaloga i druga sporedna prava. propisano je da je odgovorno lice dužno povređenom. Pod zaradom se podrazumeva svaka imovinska korist koja se postiže radom. odustanica. Naime. pa stoga izračunavanje visine štete u ovakvom slučaju treba poveriti veštaku aktuaru.

Iz navedene odredbe proizilazi da se naknada štete u vidu novčane rente može dosuditi samo za štetu koja postoji u momentu donošenja sudske odluke pa ubuduće. ZOO ko drugome nanese telesnu povredu ili mu naruši zdravlje. avgusta 1993. tačka 13.04. a ne i za ranije pretrpljenu štetu koja se dosuđuje u jednokratnom iznosu. Rev. stav 4. prvostepeni sud je tužiocu na ime izgubljene zarade za vreme sprečenosti za rad (to vreme se ne precizira u izreci) dosudio 1. dužan je da naknadi troškove oko lečenja i druge potrebne troškove u vezi sa tim. odgovorno lice dužno je plaćati povređenom određenu novčanu rentu kao naknadu za tu štetu.2002. godine) . Kako se vreme nesposobnosti za rad ne navodi ni u izreci a ni u obrazloženju to proizilazi da je i izgubljena zarada u fiksnom iznosu. Prvostepeni sud je suprotno postupio jer je i štetu pre presuđenja dosudio u vidu mesečne rente a ne u jednokratnom iznosu. ZPP i izvršiti razgraničenje između izgubljene zarade za protekli period do momenta presuđenja i buduće izgubljene zarade (rente). sud je propustio da utvrdi okolnosti iz člana 188. Iz obrazloženja: Osnovano se u reviziji ističe da je u postupku učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 354. U ponovnom postupku tužilac će urediti tužbu na osnovu člana 109. ZOO ako povređeni zbog potpune ili delimične nesposobnosti za rad gubi zaradu ili su mu potrebe trajno povećane.293 - . i 5. (Vrhovni sud Srbije.1993. kao i zaradu izgubljenu zbog nesposobnosti za rad za vreme lečenja. Naknada štete u vidu novčane rente može se dosuditi samo za štetu koja postoji u momentu donošenja sudske odluke pa ubuduće. Međutim. Po članu 195. Naime. godine). ZOO. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije u Beogradu. Takođe sud je tužiocu na ime rente dosudio 100 dinara počev od 20. visina kapitalizirane rente je morala biti utvrđena veštačenjem putem veštaka aktuara. 195. ZOO.10. (sada tačka 14. a ne i za ranije pretrpljenu štetu koja se dosuđuje u jednokratnom iznosu. Naime. godine) 689. S obzirom da je tužilac zadobio tešku telesnu povredu 20. stav 2. u vezi člana 186. Takođe. marta 1993. stav 1. a i renta dosuđena za isti vremenski period pa su obe naknade kumulirane što je suprotno članu 195. po čl. stav 2. II 1017/02 od 09.3.) ZPP jer u pogledu odlučnih činjenica nižestepene presude ne sadrže jasne razloge zbog kojih se njihova pravilnost ne može sa sigurnošću ispitati. godine pa ubuduće. Rev. ili su mu mogućnosti njegovog daljeg razvijanja ili napredovanja uništene ili smanjene.300 dinara. 2003/99 od 06.OBLIGACIONO PRAVO Prvostepeni sud je utvrdio da tužilac u kući ima stolarsku radionicu i da je do povređivanja obavljao van radnog vremena stolarske radove i ostvarivao zaradu i pravilno zaključio da tužilac ima pravo na naknadu izgubljene zarade zbog nesposobnosti za poslove KV stolara na obavljanju dopunske delatnosti.2000. godine nejasno je zbog čega se materijalna šteta (renta) zbog nesposobnosti za rad dosuđuje za raniji period (počev od 20. U konkretnom slučaju sudovi nisu utvrdili vreme lečenja tužioca niti precizno utvrdili izgubljenu zaradu u tom periodu. pa je preuranio sa zaključkom da tužilac ima pravo na kapitalizirani iznos rente.

2.1996.02. (Pravno shvatanje sa sednice Građanskog odeljenja Vrhovnog suda Srbije od 16.1998. (Vrhovni sud Srbije.1.1994. Pri utvrđivanju visine naknade sporne štete na izloženi način ima se raspraviti i da li je oštećeni smanjio štetu radom kod drugog poslodavca ili na drugi način (pravilna primena materijalnog prava u vezi člana 192. Rev. 695/96 od 10.01. godine) Nužne troškove sahrane sačinjavaju i troškovi pogrebnog ceremonijala. Ko drugom nanese telesnu povredu dužan je naknaditi mu zaradu izgubljenu zbog nesposobnosti za rad za vreme lečenja. godine) 691. 693.OBLIGACIONO PRAVO Pri utvrđivanju visine pravične novčane naknade za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti uzima se u obzir (cena zajedno sa drugim okolnostima) i naknada (invalidnina) za telesno oštećenje koju oštećeni prima po propisima o invalidskom osiguranju. s tim što se visina naknade određuje prema mesnim običajima. uključujući i druge uobičajene troškove vezane za sahranu. troškovi održavanja groba koji se u skladu sa propisima plaćaju prilikom obezbeđenja grobnog mesta i troškovi podizanja nadgrobnog spomenika. ZOO). godine) .02. (Vrhovni sud Srbije. Visina naknade štete izgubljene zarade ima se utvrditi prema visini zarade koju bi oštećeni ostvario u svakom mesecu spornog perioda i to u valorizovanom iznosu do dana veštačenja. 6781/97 od 06. 567/98 od 17. (Pravno shvatanje sa sednice Građanskog odeljenja Vrhovnog suda Srbije od 16. (Vrhovni sud Srbije. godine) 690.1998. . Rev.09.02. godine) 695. Gž. (Vrhovni sud Srbije.05. Oštećeni ima pravo da povećanje rente traži u celini od bilo kog solidarnog dužnika. kao što je odeća žalosti za pokojnikovog bračnog druga i najbliže srodnike. (Iz rešenja Okružnog suda u Požarevcu. 3578/98 od 02. Rev. Troškovi podušja uzimaju se u obzir pri određivanju naknade štete zbog smrti bliskog srodnika. Sud može na zahtev oštećenika za ubuduće povećati rentu a može je na zahtev štetnika smanjiti ili ukinuti. ali ne u kapitaliziranom iznosu i prostim oduzimanjem od pripadajućeg iznosa pravične novčane naknade. .1998. godine) 694. Na tako utvrđen iznos naknade oštećenom pripada i tražena zatezna kamata od dana veštačenja do isplate. godine) 692. . troškovi uređenja groba neposredno posle sahranjivanja.1998.09.1998. ako se znatnije promene okolnosti koje je sud imao u vidu prilikom donošenja ranije odluke.294 - 696. 230/94 od 17.

. nije relevantno da li je pokojnik sahranjen po verskom ili ateističkom ceremonijalu. troškovi održavanja groblja koji se u skladu sa propisima plaćaju prilikom obezbeđivanja grobnog mesta i troškovi podizanja nadgrobnog spomenika. pored ostalog.OBLIGACIONO PRAVO Oštećena ima pravo na naknadu štete (izgubljene zarade) po odredbama čl. godine) 698. u smislu člana 193. 24. stav 1. kao i troškove uređenja groba neposredno posle sahranjivanja. pored nužnih troškova. te da li je visina tih troškova u granicama prosečnih troškova sahrane u mestu sahranjivanja. Zato se naknađuju kao troškovi sahrane oni koji su vezani za učešće sveštenika u pogrebnoj cermoniji i druga verska obeležja isto kao i troškovi vezani za uobičajenu ateističku ceremoniju. Rev.1989. 195. 1915/93 od 29. ako bi se s obzirom na pokazani rezultat uspeha u školi pre povređivanja.12. Rev. 499/88) . (Načelni stav zauzet u Saveznom sudu. sa sigurnošću moglo očekivati da bi sa uspehom završila likovnu akademiju i to od vremena kada bi se to i ostvarilo. sačinjavaju i troškove pogrebnog ceremonijala uključujući i druge uobičajene troškove vezane za sahranu. br. st. ZOO. Neće se dosuditi naknada troškova za onaj vid ceremonijala za koji se oceni da je protivan Ustavom uređenim načelima društvenog uređenja. prinudnim propisima ili moralu socijalističkog samourpavnog društva ili da je učinjen u drugom cilju. odeće žalosti i za njegovog bračnog druga i najbliže srodnike. i izdaci za jelo i piće koje se služi na dan sahrane prisutnim za groblje i kući umrlog u skladu sa mesnim običajima. ZOO. Uobičajene troškove sahrane usmrćenog lica u smislu člana 193. 113/92 od 13. Gž. Prilikom odlučivanja o zahtevu za naknadu uobičajenih troškova sahrane.295 - 701. pod uslovom da ti izdaci budu u razumnoj meri. 2984/90) 699.02.1994. Rev. Zakona o obligacionim odnosima smatraju se. a ne radi ispoljavanja dužnog pijeteta prema umrlom. Zakona o obligacionim odnosima. 1074/88) Kao uobičajeni troškovi sahrane umrlog u smislu člana 193. 702. a koja su takođe doprinela da on zbog smanjene radne sposobnosti bude preveden u invalidsku penziju. ne uzimaju se u obzir kod određivanja visine naknade štete. (Vrhovni sud Srbije.05. (Iz presude Vrhovnog suda Vojvodine. godine) 700. (Vrhovni sud Vojvodinee. godine) 697. Oštećeni nema pravo na troškove rehabilitacije ako se rehabilitacijom njegovo zdravstveno stanja ne bi poboljšalo. Prilikom odlučivanja o zahtevu za naknadu troškova sahrane sud će voditi računa da li su učinjeni troškovi u skladu sa mesnim običajima i dužnim pijetetom prema umrlom. 2. (Okružni sud u Subotici. Rev. Naknada za nadgrobni spomenik može se dosuditi i kada tužilac učini verovatnim da će spomenik podići. Oboljenja oštećenog koja nisu prouzrokovana njegovim povređivanjem u saobraćajnoj nezgodi.1991. (Vrhovni sud Vojvodine.

296 - 708. da osnov za ostvarenje prava na naknadu ovog oblika materijalne štete postoji samo ako se utvrdi da povređeni usled pretrpljenih povreda i narušenja zdravlja ne može da ostvaruje zaradu koju je ostvarivao do povrede. pa stoga porodica ima pravo na naknadu tih troškova u skladu sa čl. Gž. već je dovoljno da se prikaže predračun troškova za podizanje nadgrobnog spomenika. Visina izgubljenog izdržavanja se prema članu 194. Rev. Rev. (Vrhovni sud Vojvodine. a ne prema stvarno učinjenim troškovima. koja su povređenom pružala negu i pomoć. 194. odnosno zaradu koju bi ostvarivao da je zdrav i da mu nije smanjena radna sposobnost. kao i troškovi podizanja nadgrobnog spomenika uobičajenog u sredini pokojnika. roditeljima pripada pravo na naknadu štete zbog izgubljenog pomaganja neovisno o tome da li bi i inače po Zakonu o braku i porodičnim odnosima imali pravo tražiti izdržavanje. 195. . ZOO. Pri određivanju visine troškova nadgrobnog spomenika nije od presudnog značaja da li je nadgrobni spomenik već podignut. ako povređeni zbog toga trpi štetu u vidu izgubljene ili smanjene zarade. 152/86) 704. treba tumačiti tako. naknada se određuje prema troškovima podizanja nadgrobnog spomenika uobičajenih u sredini gde je pokojnik sahranjen. a koji ne može biti veći od onoga što bi oštećeni dobijao od poginulog da je ovaj ostao u životu. 784/85) 707. 1293/85) . Uobičajene troškove sahrane po članu 193. Rev. Zakona o obligacionim odnosima odgovorno lice dužno je da naknadi štetu licu kome je zbog telesne povrede i narušenja zdravlja radna sposobnost potpuno ili delimično smanjena. Rev. crnine. 940/87) 703. (Vrhovni sud Vojvodine. a ne s obzirom na utvrđeni stepen smanjene radne sposobnosti.OBLIGACIONO PRAVO Kad je utvrđeno da je poginuli sin redovno pomagao roditelje. a ne i trećim licima. Ovu zakonsku odredbu. stav 1. (Okružni sud u Kragujevcu. (Vrhovni sud Srbije. Za pravo na ostvarivanje naknade štete po ovom osnovu nema značaja činjenica što su trošovi života uvećani. ako je on u životu. kao i pravno pravilo građanskog prava koje je primenjeno u vreme nastanka štetnog događaja. venca u razumnim granicama. (Vrhovni sud Srbije. ZOO spadaju i troškovi daće. 1799/85) 706. čiji se iznos odmerava s obzirom na sve okolnosti slučaja. Polaganje porodičnog venca poginulom predstavlja izraz pijeteta njegove porodice. Zakona o braku i porodičnim odnosima naknađuje plaćanjem novčane rente. Pravo na naknadu štete za izdatke povodom tuđe nege i pomoći pripada samo oštećenom. 818/85) 705. Rev. stav 2. (Vrhovni sud Srbije. U skladu sa čl.

U slučaju postavljenog zahteva za naknadu šete. (Vrhovni sud Srbije. u vidu razlike između ostvarene porodične penzije i novčanog iznosa koji bi poginuli. odnosno da je ostao u životu. da je u životu. 1255/84) 711. Rev. kao i način trošenja tih prihoda na članove domaćinstva i samog poginulog. može se izvesti zaključak da li i u kojoj visini izdražvanja lica trpe štetu zbog izgubljenog izdržavanja. Rev. odnosno u kom obimu je takva šteta pokrivena ostvarenom porodičnom penzijom. imaju pravo na naknadu štete u skladu sa čl. 194. . bio u mogućnosti i bio dužan da im daje. (Vrhovni sud Srbije. koji bi odgovarali stvarnim mogućnostima poginulog. Zakona o obligacionim odnosima. bio deljen na jednake delove između poginulog lica i lica koja je on bio dužan da izdržava. da li bi mogao ostvarivati i druge prihode. I individualnom poljoprivrednom proizvođaču pripada pravo na naknadu štete zbog smanjene radne sposobnosti. nužno je utvrditi uslove privređivanja poljoprivrednika na njegovom imanju. Tek upoređujući te iznose. da je u životu. sa ostvarenom porodičnom penzijom lica koja je on izdržavao. sem prihoda iz radnog odnosa. kojima bi pokrivao potrebe lica koja je izdržavao. onda su troškovi njenog izdržavanja pokriveni i ona nema pravo da od odgovornog lica potražuje naknadu štete po osnovu izgubljenog izdržavanja. Rev. Visina šteta zbog izgubljene zarade za vreme lečenja i bolovanja utvrđuje se prema stvarnom gubitku u zaradi oštećenog lica. koje je u vreme nastanka štete bilo maloletno. koji je poginuli ostvario. Povređenom licu. zatim sastav njegovog domaćinstva. U postupku pred sudom može se utvrđivati i da li je poginuli za života ostvarivao. 1952/84) 712. 1047/85) 709. kao izdržavano lice. odnosno koja je bio dužan da izdržava. 722/85) 710. . odnosno za privređivanje. U takvom slučaju uvek se mora utvrditi šta bi poginuli. ne može se poći od zaključka da bi celokupan dohodak. a ne prema visini zarade u vreme presuđenja. vrstu poljoprivrednih poslova kojima se bavi i način na koji te poslove obavlja.297 - 713. U takvom slučaju treba utvrditi veličinu i strukturu poseda oštećenika. Kad je supruga. Rev. (Vrhovni sud Srbije.OBLIGACIONO PRAVO Lica koja su izgubila izdražvanje zbog smrti lica koje ih je izdražavalo. može se dosuditi naknada štete zbog umanjene radne sposobnosti tek kada dostigne uzrast potreban za zasnivanje radnog odnosa. Pri utvrđivanju naknade štete koju neko trpi zbog izgubljenog izdržavanja. posle smrti svog supruga ostvarila porodičnu penziju u većem iznosu od novčanog iznosa koji bi joj poginuli suprug davao na ime izdržavanja da je u životu. koji se razlikuje od uslova privređivanja u poljoprivredi društvenog sektora. bio dužan i mogao da obezbedi na ime izdržavanja tih lica u skladu sa odredbama Zakona o braku i porodičnim odnosima. (Vrhovni sud Srbije.

236/83) 716.298 - 718. kao oblika materijalne štete. (Vrhovni sud Srbije. U takvom slučaju pripadalo bi joj pravo na naknadu štete zbog smanjene radne sposobnosti u visini troškova koje je imala za plaćanje angažovane radne snage. Rev. po kom osnovu ona ostvaruje pravo na naknkadu štete. 727/82) . da je u životu. ali bez ugrožavanja svog zdravlja. Pri tome se ni u kom slučaju ne bi moglo poći od zaključka da bi poginuli samo jednu polovinu svog ličnog dohotka mogao da izdrži za sopstveno izdražvanje. (Vrhovni sud Srbije. 938/83) Lice koje je poginuli izdržavao. veštačenjem treba utvrditi da li ona može da obavlja poslove domaćinstva. 1752/84) 714.OBLIGACIONO PRAVO kao i da li je oštećeni poljoprivrednik u mogućnosti da korišćenjem poljoprivrednih mašina istovremenom organizacijom rada u potpunosti ili delimično otkloni posledice umanjenja radne sposobnosti. ali samo za ubuduće. Lice van kruga naslednika. 194. da je ostao u životu. . makar i uz povećane napore. bez obzira što lično nije sposoban za obavljanje teških poslova u poljoprivredi. koje je bez saglasnosti pojedinih naslednika podigao spomenik njihovom ostaviocu. prema tim naslednicima nema pravo na naknadu podnetih troškova za podizanje spomenika. (Vrhovni sud Srbije. U slučaju potraživanja naknade štete u skladu sa čl. (Vrhovni sud Srbije. 2099/84) Ako je došlo do znatnijih promena okolnosti pod kojima je dosuđena novčana renta zbog smanjene radne sposobnosti. (Vrhovni sud Srbije. (Vrhovni sud Srbije. koje propisuju obavezu izdržavanja roditelja i neobezbeđene braće i sestara. nezavisno od činjenice da li je angažovala tuđu radnu snagu. Kriterijum za takav zaključak bile bi i odredbe porodičnog zakonodavstva. ili je na štetu svog zdravlja sama obavljala poslove domaćinstva. odnosno lice koje je imalo pravo na izdržavanje od poginulog. u postupku koji raspravlja o zahtevu za naknadu štete zbog izgubljenog izdržavanja mora se u prvom redu utvrditi šta bi poginuli. U takvom slučaju sud mora utvrditi iznose izdržavanja koje bi poginuli bio dužan i mogao obezbediti izdržavanom licu u skladu sa odredbama porodičnog zakonodavstva. Rev. Rev. Rev. a da bi drugu polovinu davao trećim licima prema kojima ima obavezu izdržavanja. pošto bi povećanja rente za proteklo vreme bilo protivno prirodi ovog oblika naknade štete. mogao da ostvari radom i šta bi od ostvarenih prihoda bio u mogućnosti i bio dužan da izdvoji za potrebe izdržavanja lica koja traže naknadu štete po ovom osnovu. Zakona o obligacionim odnosima. Kada je radna sposobnost domaćice umanjena. ima pravo da od odgovornog lica traži naknadu štete koju trpi gubitkom izdržavanja. 739/84) 715. 717. Rev. i tu naknadu štete zbog izgubljenog izdržavanja odgovorno lice je dužno da plaća. može se tražiti izmena odluke o dosuđenoj renti. Rev.

po redovnom toku stvari mogao radom da ostvari. Pravo na naknadu štete zbog izgubljenog izdržavanja pripada licima koje je poginuli izdržavao ili redovno pomagao. Rev. 1234/82) 722. i čl. oštećenom pripada pravo na satisfakciju. posledicama koje su usled toga nastale kao i o proteku vremena od kada je povreda učinjena. 302. Umanjenje profesionalne radne sposobnosti od 10%. kao i licima koja su po zakonu imala pravo zahtevati izražavanje od poginulog u smislu čl. časti i ugleda. Rev. njegovoj ukupnoj ličnosti i ponašanju. 1403/82) 720. 1143/81) 723. da nije povređen. kao i u zahtevu oštećenog da mu štetnik isplati pravičnu novčanu naknadu. (Vrhovni sud Srbije. Rev. . 287. koja se može sastojati u zahtevu oštećenog za objavljivanje presude na trošak štetnika. Oštećeni ima pravo na naknadu štete zbog smanjene radne sposobnosti ako je usled zadobijenih povreda postao stalno nesposoban za rad. sud će voditi računa o intenzitetu napada na povređeno dobro. ima pravo na naknadu štete od odgovornog lica. ili su mu mogućnosti daljeg razvijanja u struci i napredovanja uništene ili smanjene. Pri odlučivanju o takvom zahtevu. ne pripada mu i pravo na naknadu štete zbog smanjene radne sposobnosti. ili mu je radna sposobnost trajno umanjena usled čega ne može da ostvaruje dohodak odnosno imovinsku korist. (Vrhovni sud Srbije. (Vrhovni sud Srbije. 2613/81) . načinu i sredstvu kojim je to učinjeno. Zakona o braku i porodičnim odnosima. u pravilu. kao da uopšte nije ni došlo do ovako lakog stepena umanjenja radne sposobnosti. (Vrhovni sud Srbije. inače. zatim u zahtevu za ispravku u štampi i u naredbi štetniku da povuče izjavu kojom je povreda učinjena. nezavisno od toga da li je ošgtećeni pretrpeo i materijalnu štetu. ako usled ovih posledica trpi štetu. Rev. kad je presudom utvrđena krivica lica koje je povredilo tuđu ličnost. 288/82) 721.OBLIGACIONO PRAVO U slučaju povrede ljudskog dostojanstva. Troškove nastale povodom lečenja umrlog dužno je da naknadi odgovorno lice. Lice čija je profesionalna radna sposobnost umanjena. Rev. pa pošto povređeni dobija naknadu za povećane napore kroz umanjenje životne aktivnosti. sredini u kojoj oštećeni živi. prema cenama u vreme kada su ovi troškovi učinjeni. (Vrhovni sud Srbije. nema za posledicu gubitak prihoda povređenog radnika. (Vrhovni sud Srbije. Rev. koju bi.299 - 724. jer se kroz pojačane napore mogu postići isti rezultati rada. 93/82) 719.

Izgubljena zarada od momentu donošenja sudske odluke pa ubuduće. prihod koji bi ostvarivao da je zdrav i da mu nije umanjena radna sposobnost. predstavlja vid izgubljenog ličnog dohotka i ulazi u pojam štete. 1730/81) 725. Imajući to u vidu. zarada koju bi oštećeni ostvario u momentu donošenja sudske odluke i očekivani gubitak ove zarade u budućnosti – je renta. 1500/80) 728. Rev. koji pripada aktivnom vojnom licu za posebne uslove pod kojima se vrši vojna služba. (Vrhovni sud Srbije. . Rev. odredbe člana 195. rente kao oblika materijalne štete. ako se utvrdi da je bračnom drugu utvrđena porodična penzija kojom je u potpunosti pokrivena šteta koju je trpeo gubitkom izdržavanja od svog bračnog druga. ali za ubuduće odn. to je ona zarada koju bi oštećeni ostvarivao u momentu donošenja sudske odluke a koju nije u mogućnosti da ostvaruje. Presudom kojom je štetnik obavezan da na ime naknade štete plaća rentu bračnom drugu poginulog lica može biti izmenjena i dosuđena naknada ukinuta. odn. visina rente se utvrđuje prema vrednosti rada trećeg lica. U toj situaciji. Isplata naknade za štetu koja je već nastupila tj.300 - . tada takav izostanak rada ima za rezultat gubitak prihoda u naturalnom obliku. 727. gubitak očekivane zarade ubuduće. nema karakter rente već naknade dospele štete zbog izgubljene zarade usled nesposobnosti ili delimične nesposobnosti za rad oštećenog. i 188. (Vrhovni sud Srbije. ako se znatnije promene okolnosti koje su postojale u vreme dosuđenja naknade. tj. postoji samo ako se utvrdi da povređeni (tužilac) usled pretrpljenih povreda i narušenja zdravlja ne može da ostvaruje prihod koji je ostvarivao do povređivanja tj. nasuprot tome. Zakona o obligacionim odnosima treba tumačiti tako da osnov za ostvarenje prava na naknadu štete odn. (Vrhovni sud Srbije. odn. izgubljena zarada u momentu donošenja sudske odluke. Visina dosuđene naknade za tuđu pomoć može se izmeniti na zahtev oštećenika samo za ubuduće. a ne s obzirom na utvrđeni stepen smanjene radne sposobnosti. čije je ulaganje neophodno da bi se ostvario prihod koji je ostvarivan pre nastanka štetnog događaja. Rev.OBLIGACIONO PRAVO Armijski dodatak. Renta je. u periodu od njenog nastanka do donošenja sudske odluke. Isplata za štetu koja je već nastupila u vreme donošenja sudske odluke nema karakter rente već naknade štete zbog izgubljene zarade od završetka lečenja do donošenja sudske odluke. Iz obrazloženja: Renta i materijalna šteta zbog izgubljene zarade su različite kategorije. izostanka poslova u poljoprivredi. Kada se renta dosuđuje zbog umanjenja obima poslova tj. 1093/81) 726.

Gzs. (Okružni sud u Kragujevcu. 732. pod uslovima iz odredbe člana 196. kao što su životni troškovi koje bi oštećeni imao u inostranstvu za to vreme.301 - 734. (Vrhovni sud Srbije. ukoliko renta nije dosuđena u kapitaliziranom iznosu. (Vrhovni sud Srbije. važi pravilo mogućnosti izmene dosuđene naknade. (Savezni sud. 731. nastale usled prestanka privremenog rada u inostranstvu zbog neosnovanog lišenja slobode. Rev. Zakona o obligacionim odnosima) Pravo na naknadu štete pripada i licu koje je zadržano u pritvoru a krivičnom presudom izrečena mu je kazna uslovne osude u određenom trajanju. 1512/90) 729. (Vrhovni sud Vojvodine. . 2834/90) Krivično pravna zaštita zbog povrede ugleda ne isključuje i građansko pravnu zaštitu u smislu zahteva za neimovinskom štetom zbog povrede ugleda. a radi se o jedinstvenom vidu štete vezane za ličnost oštećenog. (Rešenje Vrhovnog suda Srbije. 2312/06 od 07. (Savezni sud. Gž. godine) 733. Zakona o obligacionim odnosima. 1742/91) Tuženiku se može naložiti da prestane sa radnjom kojom se povređuje integritet ljudske ličnosti.04. 730. Pri tome je razumljivo da.OBLIGACIONO PRAVO Utvrđeni stepen smanjene radne sposobnosti ima uticaja na umanjenje životne aktivnosti. ličnog i porodičnog života i drugih prava njegove ličnosti. te svoj odraz nalazi kroz naknadu nematerijalne štete.03. Rev.2007. 1056/88) .1989. Gzz. pripada naknada u punom iznosu koju bi to lice ostvarilo u inostranstvu da nije bilo neosnovano lišeno slobode. 65/88 od 27. ako je nastalo trajnije stanje od radnje kojom se pravo ličnosti povređuje. godine) POSEBNO O NAKNADI MATERIJALNE ŠTETE U SLUČAJU POVREDE ČASTI I ŠIRENJA NEISTINITIH NAVODA (Član 198. Licu koje ima pravo na naknadu materijalne štete zbog izgubljene zarade. Rev. Okrivljeni koji je pravosnažnom krivičnom presudom oslobođen od optužbe nema pravo na naknadu štete od opštine samo zbog toga što je protiv njega vođen krivični postupak. 3/91) Naknada nematerijalne štete zbog pretrpljenih duševnih bolova zbog vođenja krivičnog postupka i određivanje pritvora pripada samo neposredno oštećenom licu a ne i članovima njegove uže porodice. Rev. bez obzira na eventualne uštede.

(Vrhovni sud Kosova. st. Licima koja su pod punim imenom i prezimenom pomenuta u novinskom tekstu kao primer nesavesnih podstanara ne pripada pravo na naknadu nematerijalne štete zbog povrede ugleda ako tekst nije pisan u nameri omalovažavanja. jer je ova povreda nematerijalnih dobara sadržana u povredi ugleda. (Vrhovni sud Srbije. ne dosuđuje se posebna novčana naknada za pretrpljeni strah. 2794/81) NAKNADA NEMATERIJALNE ŠTETE (Čl. te da namera nije bila da se omalovaže tužioci. nego u nameri upozoravanja stanodavaca na neprijatnosti koje mogu da im se dese. Zakona o obligacionim odnosima) 737. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju.OBLIGACIONO PRAVO U slučaju neopravdane osude i lišenja slobode. Namera objavljivanja spornog teksta bila je da se ljudi na ovaj način upoznaju sa tim šta može da im se desi prilikom izdavanja stana. u dnevnom listu "ĐĐ" od _. godine objavljen je tekst koji govori o nezaštićenosti stanodavaca od podstanara i u kome se navodi da su penzioneri EE i EE1 izdali stan na Dedinju "ozbiljnoj" porodici. 1. 1730/85) 735. 145/81) 736.20__. časti i slobode ličnosti prouzrokovanoj neopravdanom osudom. tačka 1. za koju je povredu tužiocu dosuđena pravična naknada. i 545. niti da ih isele već godinu dana. upravo iz razloga što se više ljudi javilo sa tim problemima. 738. niti su u tekstu date netačne ili neproverene informacije. Naknada štete licima oslobođenim od optužbe pravosnažnom presudom suda donetom u krivičnom postupku propisana članom 12. Neosnovanim lišenjem slobode tužiocu je nanet duševni bol zbog povrede slobode kretanja. Pri tome se kod dosuđivanja pravične novčane naknade ima uzeti u obzir da je tužilac propustio da u krivičnom postupku traži javno objavljivanje da je neosnovano lišen slobode. Rev. Rev. ali da ne uspevaju da naplate stanarinu. Gž. koja pretpostavlja trpljenje jakih duševnih bolova u dužem vremenskom trajanju. Objavljivanjem u sredstvima javnog informisanja o pokretanju krivičnog postupka protiv tužioca za beščasteće krivično delo narušen je ugled tužioca kao radnog čoveka i došlo je do povrede njegove časti. Autorka teksta prenela je na. Zakona o krivičnom postupku obuhvata pored ostalih vidova i štetu zbog umanjenog ugleda pod uslovom da se dokaže ili iz okolnosti slučaja učini verovatnim da je oštećeni zaista takvu štetu pretrpio.302 - . (Vrhovni sud Srbije._. a javnim objavljivanjem toga događaja nanet mu je duševi bol zbog povrede ugleda. 199 – 205.

Izvedenim dokazima utvrđeno je da se u spornom tekstu ne nalaze neistiniti navodi. a tužioci su protiv takve presude izjavili žalbu. 3. Gž. a da deo koji je uokviren i koji govori o najčešćim tipovima beogradskih podstanara predstavlja uopšteni deo koji se ne odnosi na tužioce. kao neosnovan.2011. i 81. a da preostali deo teksta ne sadrži netačne. u konkretnom slučaju nisu se stekli uslovi za naknadu nematerijalne štete iz čl. 64/11 od 19. odnosno da je autorka teksta postupala sa dužnom novinarskom pažnjom. a što je dovelo do pogrešne primene materijalnog prava. Zakona o obligacionim odnosima. tužbeni zahtev tužilaca kojim su tražili da se tuženi obveže da tužiocima na ime naknade nematerijalne štete zbog povrede ugleda isplati iznos od 600. (Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu. Zakona o javnom informisanju. jer je objavljen novinski članak poznatog autora sa proverenim informacijama. uz prisustvo obavezne novinarske pažnje. 80.303 - . nije prekršen standard obavezne novinarske pažnje.01. Naime.00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od utuženja do isplate. Po oceni Apelacionog suda. obvezana da se sa svim licima i stvarima iseli iz spornog stana i da taj stan ispražnjen od lica i stvari preda EE u posed i na dalje korišćenje. a samo neistinita i nepotpuna informacija može da povredi pravo na identitet i da predstavlja klevetu kao povredu prava na čast i ugled. Prilikom izrade novinarskog teksta novinarka je poštovala i princip druge strane. Pored toga. Sloboda javnog informisanja. Ovo stoga što je izvedenim dokazima pouzdano utvrđeno suprotno. novinarka tuženog je pre objavljivanja članka koji sadrži podatke o određenim pojavama i ličnostima (tužiocima) proverila poreklo informacija. pa kako tužioci nisu dokazali krivicu novinara i javnog glasila. Naime. pobijanom presudom pravilno odbio. novinar je dužan da pre objavljivanja informacije prethodno proveri da li je ona istinita. na osnovu pravilno i potpuno utvrđenog činjeničnog stanja. u skladu sa novinarskom pažnjom primerenom datim okolnostima. tužilja u ovoj parnici. U konkretnom slučaju. da nije pokazala volju da razgovara sa tužiocima na isti način kao i sa EE. proverom koja je primerena datim okolnostima. koja je izdala stan tužiocima. pojavi ili ličnosti s pažnjom primerenom okolnostima provere njeno poreklo. standard novinarske pažnje iskazan je kroz odredbu člana 3. jer je sporni tekst zasnovala isključivo na izjavi EE. Prvostepeni sud je odbio njihov tužbeni zahtev.000. Zakona o javnom informisanju. tako da nije povređen član 3. s obzirom na to da su u spornom tekstu samo preneti navodi EE i njenog supruga. u vezi sa članom 200. U konkretnom slučaju. a povodom objavljivanja ovog teksta razgovarala je i sa portparolom Drugog opštinskog suda u Beogradu i sa tužiocima AA i BB. ni nedopuštene informacije. U medijskom pravu. te da se izdvojeni deo teksta koji govori o najčešćim tipovima beogradskih podstanara ne može odvojiti od glavnog dela teksta sa kojim čini jednu celinu i kao takav stvara utisak o licima koji su predmet glavnog dela teksta. Zakona o javnom informisanju. prema kojoj su novinar i odgovorni urednik javnog glasila dužni da pre objavljivanja informacija koje sadrže podatke o određenom događaju. ostvarena je u skladu sa odredbama Zakona o javnom informisanju. godine) . te u potpunosti postupila sa dužnom pažnjom. ističući da novinarka tuženog nije proverila informaciju sa dužnom pažnjom. prvostepeni sud je. jer je iste kontaktirala putem telefona. nisu se stekli uslovi za naknadu nematerijalne štete zbog povrede ugleda tužilaca.OBLIGACIONO PRAVO vode EE o postupku iseljenja tužilaca iz njenog stana. istinitost i potpunost. iz iskaza tužilaca AA i BB sledi zaključak da su navodi koji se odnose na njih u tekstu istiniti. Zbog objavljivanja spornog teksta tužioci su zahtevali naknadu nematerijalne štete zbog povrede ugleda. Neosnovani su navodi žalbe tužilaca kojima ukazuju da je prvostepeni sud nepotpuno utvrdio činjenično stanje. Takođe je utvrđeno da je pravnosnažnom presudom AA.

00 dinara. stav 2. rehabilitaciono i kućno. duševne bolove i fizičke bolove. više od godinu dana. prvostepeni sud je pravilno zaključio da je tužilac. Zakona o obligacionim odnosima.00 dinara.00 dinara sve sa zateznom kamatom po stopi propisanoj Zakonom o visini stope zatezne kamate.OBLIGACIONO PRAVO 739.00 dinara.000. prilikom provere pravilnosti i zakonitosti odluka po tužbama čiji je to predmet. sve to u smislu člana 200.000. i kao poslodavac za štetu zbog povrede koju je tužilac pretrpeo na radu kod tuženog. Pravilno je primenio i materijalno pravo. usvojivši tužbeni zahtev i našavši da tužiocu pripada novčana naknada nematerijalne štete na ime umanjenja opšte životne aktivnosti. počev od dana presuđenja do isplate.06. nije dato uputstvo za rad sa odgovarajućim merama zaštite na radu za postupak rada na kome postoji povećana mogućnost povređivanja. te mu je umanjena opšta životna aktivnost u obimu koji su utvrdili angažovani veštaci u postupku izvođenja dokaza medicinskim veštačenjem.naruženja. zbog zadobijenih povreda na radnom mestu. Neosnovani su žalbeni navodi tuženog da je iznos na ime naknade nematerijalne štete previsoko opredeljen. tužilac odgovara po osnovu dva pravna osnova: kao imalac opasne stvari. tužiocu nisu data na korišćenje i upotrebu propisana zaštitna sredstva . na ime pretrpljenih fizičkih bolova iznos od 300. godine do isplate. te ni njegovog doprinosa u nastanku povrede . Prvostepeni sud je takođe utvrdio da je tužilac zbog zadobijenih povreda na radu lečen bolnički. povreda radnika (ovde tužioca) .000. član 277.zaposlenog kod tuženog. Pravilan je zaključak prvostepenog suda da. godine. dogodila zbog više propusta tuženog. i pored adekvatnog lečenja kod tužioca su ostale trajne i definitivne posledice pretrpljene povrede. na ime umanjenja opšte životne aktivnosti iznos od 400. te da su navedeni iznosi u suprotnosti sa kriterijumima za dosuđivanje pravič.304 - . na ime umanjenja estetskog izgleda .zaštitne cipele. Zakona o obligacionim odnosima. na ime pretrpljenog straha iznos od 300. stacionarno. stav 1. Isto tako. kada je tužiocu dosudio i kamatu na ovaj iznos. Tuženi je dužan da tužiocu nadoknadi na ime nematerijalne štete iznos od 550.000. Prvostepeni sud je pravilno primenio i član 200. Zakona o obligacionim odnosima. To je sve prvostepeni sud utvrdio iz Zapisnika o izvršenom uviđaju Odeljenja inspekcije rada od 22. čime je objektivno bio sprečen da skloni nogu sa opasnog mesta do momenta kada je klip sišao u kritičan položaj. vodeći pre svega računa o tome da tako određena naknada treba da pruži satisfakciju licu zbog pretrpljenih duševnih patnji i bolova u svakom pojedinačnom slučaju. Iznos na ime naknade nematerijalne štete utvrđuje se po slobodnoj oceni suda a najviše sudske instance. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je pravilno zaključio da se. za štetu koju je pretrpeo tužilac zbog povrede na radu.000. i član 324. na osnovu člana 174. na ime pretrpljenog straha i na ime umanjenja estetskog izgleda . počev od 03.naruženja 400. Tuženi nije preduzeo odgovarajuće mere zaštite zdravlja i bezbednosti radnika propisane Zakonom o zaštiti na radu. ambulantno.00 dinara.2005. na ime pretrpljenih fizičkih bolova. Pravilno je utvrđeno da propusta u držanju tužioca nema. trpeo strah. pridržavaju se aktuelne sudske prakse u vezi sa limitom i okvirima naknade. u konkretnom slučaju.2010.09.tužilac je bio sprečen da se pomeri sa donje poluforme alata jer se obuća koju je imao na nogama zalepila zbog zagrejanosti ovog alata.

14175/10 od 05. prvostepeni sud nije trebalo da utvrđuje da li je i ko od tuženih više ili manje doprineo nastanku predmetnoga događaja odn. (Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu.neosnovani su.2005.1. kod koje je naknada ekvivalentna i ima za cilj uspostavljanje stanja pre nastanka štete.2010. Ovi navodi su bili predmet (pravilne) ocene od strane prvostepenog suda koji je zaključio da je (iako je tužilac službeno lice i ima dužnost da poslove bezbednosti obavlja i kada mu je u obavljanju tih poslova ugrožena sigurnost) u konkretnom slučaju kod tužioca došlo do povrede na radu zbog koje je trpeo bolove i strah i zbog čega je tužena u obavezi da mu naknadi štetu. godine učestvovali u tuči u kojoj je tužiocu naneta teška telesna povreda (prelom kostiju lobanje sa utisnućem delova kostiju čeone regije).06. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. 4413/10 od 16.06.uvećanim stažom osiguranje koji kao radnik MUP-a ima. Dakle. šteti po tuženika a samim tim i u odnosu na prvotuženoga. Za razliku od materijalne štete. u kome se nije moglo utvrditi lice koje je direktno nanelo tešku telesnu povredu kao što je slu. pa se stoga visina naknade utvrđuje po slobodnoj oceni suda. U konkretnom slučaju se radi o učešću u tuči.OBLIGACIONO PRAVO ne naknade. te da je prvostepeni sud vezan navedenom pravnosnažnom krivičnom presudom u pogledu krivice.305 - . sama pravna priroda učešća u tuči. Gž 1. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je . Sva lica koja su učestvovala u jednom događaju u kome se nije moglo utvrditi lice koje je direktno nanelo tešku telesnu povredu istovremeno u građansko-pravnom odnosu podjednako solidarno odgovorna za naknadu štete u punom iznosu oštećenom. naknada nematerijalne štete ima za cilj pružanje satisfakcije licu zbog pretrpljenih duševnih patnji i bolova. I pored toga što mu je dužnost da obavlja poslove bezbednosti iako mu je u obavljanju tih poslova ugrožena sigurnost. godine tuženi oglašeni krivim zato što su noću između 04 i 05.na nesumnjiv način utvrdio činjenično stanje koje se razlozima žalbe ne dovodi u sumnju niti nude dokazi koji bi ga izmenili. Kada već to nije učinjeno u krivičnom postupku. Iz obrazloženja: Žalbeni navodi tužene kojima se osporava osnov postavljenog tužbenog zahteva (jer je tužilac za svaku eventualnu štetu koju na radu i u vezi sa radom pretrpi delimično obezbeđen beneficijama .2003. te da tužiočev posao podrazumeva određene rizike. Pž. radnik Ministarstva unutrašnjih poslova ima pravo na naknadu nematerijalne štete za strah usled povrede na radu.po oceni Okružnog suda .2011. prvostepeni sud pravilno polazi od činjenice da su pravnosnažnom odlukom prvostepenog suda od 06. podrazumeva da su sva lica koja su učestvovala u jednom događaju.10. godine) 740. opasnosti i strah koja činjenica je tužiocu bila poznata prilikom stupanja na dužnost) . godine) 741. Naime.

član 204.2005. godine otkazao ugovor o radu. (Iz Presude Okružnog suda u Čačku.02.sada pokojni bio u radnom odnosu kod tuženika kao poslodavca na poslovima portira sve do 28. ovaj sud nalazi da je prvostepeni sud pravilno ocenio doprinos tužioca nastanku predmetnog događaja odn. U toku postupka prvostepeni sud je na nesumnjiv način utvrdio da sada pokojni u spornom periodu nije nigde radio niti je ostvarivao prihode jer nije bio zaposlen niti je bio osnivač kao ni vlasnik nekog preduzeća ili radnje.12. u kom pravcu je dao jasne i ubedljive razloge koji se navodima žalbe ne dovode u sumnju.12.2005. Takođe. Pravni prethodnik tužilaca – imenovani sada pokojni umro je dana 27. Zakona o obligacionim odnosima.09. godine i rešenjem ostavinskog suda od 29. i da je u događaju učestvovao u manjem obimu nego drugi saučesnici u tuči. nisu osnovani. Iz obrazloženja: Na nesumnjiv način je prvostepeni sud utvrdio da je imenovani . godine za naslednika na njegovoj zaostavštini oglašeni su tužioci na celokupnoj imovini navedenoj u istom rešenju. godine kada je potvrđena presudom Okružnog suda od 06.2009. odredbom propisano je da Potraživanje naknade nematerijalne štete prelazi na naslednike samo ako je priznato pravnosnažnom odlukom ili pismenim sporazumom i pod istim uslovima to potraživanje može biti predmet ustupanja. Relevantne odredbe: Naime.pravnog prethodnika tužioca. prebijanja i prinudnog izvršenja . godine. Navedena presuda je postala pravosnažna dana 06. već da stoji sumnja da je to učinilo drugo lice. 1916/07 od 26. Zakona o radu kada je obavezao tuženog kao poslodavca da tužiocima kao naslednicima sada pokojnog isplati naknadu štete u visini izgubljene zarade i drugih primanja po osnovu rada i da na ime tužioca uplati doprinose nadležnim fondovima.2006. godine) 742. Gž.2010.12. Kada je u pitanju naknada materijalne štete u vidu izgubljene zarade pokojnog . tuče i samim tim i nastanku štete.2007. Takođe je utvrđeno da u spornom periodu tuženik za tužioca nije uplatio doprinose nadležnim fondovima. godine.2008. Gž.12. Navedenom Presudom prvostepenog suda poništeno je ovo rešenje tuženika i tuženik je obavezan da tužioca vrati u radni odnos i rasporedi na radno mesto na koje je bio zaposlen ili drugo radno mesto koje odgovara njegovoj stručnoj spremi. u celini su se pokazali neosnovanim navodi žalbe da tužioci nisu aktivno legimisani za vođenje ovog spora iz razloga što je pravo na zaradu lične prirode i vezano je za ličnost zaposlenog tako da je naknadu mogao ostvariti samo lično radnik koji je trpeo štetu zbog nezakonitog otkaza ugovora o radu i da to pravo nije prenosivo na treća lica. kada mu je tuženik naznačenim rešenjem od 26.01.306 - . Stoga se svi razlozi žalbe prvotuženog u pogledu toga da on nije bio taj koji je naneo predmetnu povredu tužiocu. Zato ih je i valjalo odbiti. (Iz Presude Apelacionog suda u Kragujevcu. Prvostepeni sud je pravilno primenio odredbu člana 191. Iz ovoga nesumnjivo proizilazi da pravo na naknadu materijalne štete prelazi na naslednike u svakom slučaju bez obzira da li je isto priznato pravosnažnom odlukom ili pismenim sporazumom. Žalbenim navodima ovako utvrđeno činjenično stanje uopšte nije dovedeno u sumnju.2007.OBLIGACIONO PRAVO čaj ovde.12. Po stanovištu Apelacionog suda. ona se nasleđuje bez obzira što nije utvrđena pravnosnažnom odlukom. istovremeno u građansko pravnom odnosu podjednako solidarni za naknadu štete u punom iznosu oštećenom. 1 596/10 od 11. godine) .

a koje zbog njenog objavljivanja odnosno neobjavljivanja trpi štetu. ali i o tome da se njome ne pogoduje težnjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i društvenom svrhom . u skladu sa ovim zakonom. godine) 744. solidarno odgovaraju za materijalnu i nematerijalnu štetu nanetu objavljivanjem informacije.000. U konkretnom slučaju tuženi je osnivač revije u kojoj je o tužiocu objavljena neistinita informacija. nepotpuna ili druga informacija. Gž.OBLIGACIONO PRAVO 743. a na spornoj fotografiji se nalazi kao pripadnik policijske brigade koja je obezbeđivala lice mesta radi obavljanja uviđaja na naznačenoj lokaciji krajem jeseni 1998. Obaveza tuženog za naknadu štete proizilazi iz odredbe člana 79. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima. Tuženi je objavljivio fotografiju na kojoj je tužilac označen kao pripadnik navedene paravojne jedinice.2010. Zakona o javnom informisanju: svako lice na koje se odnosi netačna. Međutim. uzimaju sve okolnosti konkretnog slučaja. Osnivač revije dužan je da tužiocu naknadi nematerijalnu štetu. shodno članu 200. ima pravo na naknadu materijalne i nematerijalne štete. godine. Zakona o obligacionim odnosima. intenzitet i dužina trajanja pretrpljenih fizičkih bolova i pretrpljenog straha. Naime. kod odmeravanja naknade po osnovima nematerijalne štete.00 dinara. nalazeći da je tužbeni zahtev tužioca osnovan i da stoji obaveza tuženog da tužiocu plati naknadu štete zbog pretrpljenih duševnih bolova zbog povrede ugleda.307 - . 658/10 od 22.član 200. kao i lice kome nije objavljena ispravka. Do povrede ugleda tužioca u sredini u kojoj živi došlo je tako što je u nedeljnoj reviji objavljena fotografija na kojoj je tužilac označen kao pripadnik paravojne jedinice. Iz obrazloženja: Utvrdivši činjenično stanje. stepen naruženja i stepen umanjenja opšte životne aktivnosti. Prema stavu Višeg suda. koji su pre objavljivanja sa pažnjom primerenom okolnostima mogli utvrditi neistinitost ili nepotpunost informacije.04. starost tužioca. istog Zakona predviđeno je: novinar. (Iz Presude Višeg suda u Valjevu. odgovorni urednik i pravno lice koje je osnivač javnog glasila. prilikom odlučivanja o zahtevu za naknadu nematerijalne štete kao i o visini njene naknade. pa iz te činjenice i proističe njegova obaveza da tužiocu naknadi nematerijalnu štetu. imajući u vidu značaj povređenog dobra i cilj kome služi ta naknada. voditi računa o značaju povređenog dobra i cilju kome služi ta naknada. U obzir se. odgovor ili druga informacija čije objavljivanje ima pravo da traži od javnog glasila. prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo. Iz obrazloženja: Sud će. stav 2. čije je objavljivanje u skladu sa ovim zakonom zabranjeno. prvostepeni sud je pravilno primenio napred navedenu odredbu materijalnog prava utvrđujući da visinu ove štete predstavlja iznos od 200. Članom 80. u konkretnom slučaju došlo je do povrede ugleda tužioca u sredini u kojoj živi. tužilac nikada nije bio njen pripadnik. iako se on na spornoj fotografiji nalazio kao pripadnik policijske brigade na dužnosti. .

2717/10 od 28. činjenica da li je istom događaju prisustvovao veći ili manji broj lica nije od uticaja na doživljaj tužioca. dok primeni člana 199. Apelacioni sud smatra da je prvostepeni sud pravilno primenio i član 224.OBLIGACIONO PRAVO Prilikom odlučivanja o visini naknade za sve vidove nematerijalne štete. Veštaci su dali nalaze u skladu sa pravilima struke i odgovorili na sve primedbe tužene. U tom smislu. Na taj način je prvostepeni sud pravilno zaključio da tužiocu pored izvinjenja tuženog (učinjenog u krivičnom postupku) pripada i pravo na novčanu naknadu jer to predstavlja satisfakciju . stepen naruženja i stepen umanjenja opšte životne aktivnosti. (Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu.u smislu člana 467. ovog Zakona nema mesta neosnovani su žalbeni navodi tuženog da bi tužilac trebalo da bude zadovoljen sudskom opomenom koja je tuženom izrečena u krivičnom postupku.308 - . da iste imaju uvredljiv karakter i sa subjektivnog i sa stanovišta opšteg shvatanja . intenzitet i dužinu trajanja pretrpljenih fizičkih bolova i pretrpljenog straha. niti van spora isplaćen od strane tužene neki novčani iznos) dosudio pravičnu novčanu naknadu te da mu navedeni iznosi naknade nematerijalne štete predstavljaju odgovarajuću satisfakciju i da će mu omogućiti da pribavljanjem određenih materijalnih i drugih dobara olakša sebi svakodnevni život. starost tužioca.odluka u sporu . prilikom odmeravanja naknade pravilno uzeo u obzir sve okolnosti konkretnog slučaja. Zakona o parničnom postupku i da je tužiocu (kome nije priznato svojstvo RVI. Žalbeni sud .zadovoljenje oštećenikove ličnosti usmereno na što potpunije uspostavljanje psihičke i emotivne ravnoteža. uvreda je učinjena pred malim brojem lica. lopove! …”). u konkretnom slučaju je .saglasno odredbi člana 458. Isto tako.2010. koja nakon toga nije predložila veštačenje preko komisije veštaka. imajući u vidu reči koje je tuženi uputio tužiocu (“ … Gde si. Zakona o obligacionim odnosima. Prvostepeni sud je. kao i žalbeni navodi tužioca da mu pripada tražena naknada u celosti.nalazi da je prvostepeni sud pravilno utvrdio. Žalbeni navodi tužene kojima se ponovo osporavaju nalazi veštaka (jer u upravnom postupku nije utvrđen procenat invaliditeta tužioca) su već bili predmet pravilne ocene od strane prvostepenog suda. da nema mesta primeni člana 199. S obzirom na navedeno. prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo sadržano u navedenoj odredbi. osudom tužioca efikasno je uspostavljena ravnoteža u psihi tužioca što čini pogrešnim stav suda da tužiocu pripada pravo na nematerijalnu naknadu tj.time se omalovažava čast privatnog tužioca.u pitanju spor male vrednosti. Oštećeni ima pravo na pravičnu novčanu naknadu nematerijalne štete.nasuprot tome . Stoga su ovakvi žalbeni navodi bez uticaja na drugačiju odluku suda. jer to predstavlja satisfakciju za njegovu ličnost. Gž. pa mu ne pripada i novčana naknada po tom osnovu.01. Iz obrazloženja: Žalbeni navodi tuženog: prvostepeni sud nije dobro utvrdio da se radi o uvredi. Dovoljnu satisfakciju oštećenom ne mora u svakom slučaju predstavljati izrečena sudska opomena zbog povrede časti i ugleda u krivičnom postupku. Neosnovani su žalbeni navodi tužene o tome da su dosuđeni iznosi previsoko odmereni. Zakona o parničnom postupku . Zakona o obligacionim odnosima. godine) 745. žalbeni sud nalazi da je prvostepeni sud pravilno primenio odredbu člana 200. a to je tuženi i hteo. istog Zakona . stav 2. Kako se . Najzad. tužilac se zadovoljio sudskom opomenom.

slobode i prava ličnosti predstavljaju jedan vid nematerijalne štete za koju se dosuđuje jedna naknada. celoviti vid nematerijalne štete za koju se dosuđuje jedna pravična novčana naknada predstavljaju duševni bolovi zbog povrede časti i ugleda i slobode i prava ličnosti prouzrokovani neosnovanim lišenjem slobode. Jedan. stav je ovoga suda da duševne patnje zbog povrede časti.000.2005. slobode i prava ličnosti dosudio iznos od 30. zbog čega je tužbeni zahtev tužitelja za naknadu nematerijalne štete zbog pretrpljenog straha kao neosnovan odbijen. tužiocu na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljeni strah dosudio iznos od 90.000. odgovornost osnivača odn. Naime.nedozvoljeni. Po težini. Zakona o obligacionim odnosima. izdavača dnevnog lista sa odgovornošću autora tekstova u novinama i odgovornošću glavnog i odgovornog urednika lista nije identična i zato je . .00 dinara. nadležni policijski službenici su u više navrata lišavali slobode tužioca kao člana političke stranke a zbog njegovih partijskih aktivnosti.u obavezi naknade nematerijalne štete . uzimali mu otiske prstiju. Žalbeni sud nalazi. i zbog pogrešne primene materijalnog prava. godine) 746. pri čijem odmeravanju sud uzima u obzir sve okolnosti konkretnog slučaja.OBLIGACIONO PRAVO male vrednosti može pobijati samo zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 354. to su navodi žalbe (usmereni na pogrešno utvrđeno činjenično stanje kojim osporava činjenicu da tužilac uživa ugled vrednog i uzornog radnika.00 dinara. ugleda. Gž. neosnovanog lišenja slobode.00 dinara.000. fotografisali ga i to u više navrata.pogrešno primenivši materijalno pravo tj. odredbu člana 200. Ova naknada obuhvata sve štetne posledice nematerijalne štete u vezi sa ličnošću oštećenog.309 - . Za ovaj vid štete dosuđuje se jedan iznos naknade. Isto tako. (Iz Presude Okružnog suda u Novom Sadu. Gž. kao i jačinu utvrđenih bolova koje je tužilac trpeo i dužinu njihovog trajanja) . (Iz Presude Okružnog suda u Novom Sadu. ugleda. stav 2. Sa tužiocem su obavljali informativne razgovore.2005.02. 738/04 od 20. imajući u vidu sve okolnosti slučaja a naročito gubitak ugleda u radnoj i životnoj sredini te intenzitet duševnih bolova koje tužitelj trpi. prvostepeni sud je pogrešnom primenom materijalnog prava tužitelju na ime naknade štete zbog povrede časti. 4082/04 (1) od 02.01. Iz obrazloženja: Utvrđeno je sledeće činjenično stanje: Na način opisan u obrazloženju prvostepene presude.u manjem iznosu od ovih lica. da je opravdano dosuditi tužiocu pravičnu novčanu naknadu za ovaj vid nematerijalne štete u visini od 50. godine) 747. Prvostepeni sud je – na osnovu takvog činjeničnog stanja . a ovaj je zbog toga trpeo strah i duševne bolove zbog povrede časti i ugleda svoje ličnosti. koja obuhvata sve štetne posledice nematerijalne štete vezane za ličnost oštećenog proistekle iz neopravdane osude odn.

privatne fotografije i drugi predmeti. knjiga i skulptura.00 din. tako da su tužioci mogli da ističu činjenicu da su za njih od posebnog značaja oštećene umetničke slike i skulpture samo u postupku za naknadu materijalne štete. zbog pogrešne primene čl. Zakon o obligacionim odnosima. pobijana presuda je preinačena odbijanjem tužbenog zahteva preko iznosa od 200. tako da naknada štete za duševne bolove zbog uništenih ili oštećenih određenih predmeta koje imaju posebnu vrednost za oštećenog. Činjenica da su oštećene ili uništene stvari imale poseban značaj za oštećenog može biti relevantna samo kod utvrđivanja obima materijalne štete pod uslovima iz člana 189.310 - . ( Presuda Okružnog suda u Valjevu. Svi tuženi su pravnosnažnom presudom solidarno obavezani da tužiocu naknade štetu isplatom glavnice od 300. Pri tome je nesumnjivo da se u konkretnom slučaju ne radi ni o kakvoj povredi prava ličnosti. Rev. definiše pravo na naknadu štete za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti. da se tužiocima može dosuditi predmetna šteta i ako do štete nije došlo izvršenjem krivičnog dela. u konkretnom slučaju. zato što njegova odgovornost po težini nije identična sa odgovornošću ostalih tuženih. Naime. godine) .2005. kao što su umetničke slike. jer ovaj vid nematerijalne štete zakon ne poznaje.00 din. 404/06 od 11. pre svega osnov za štetu i doprinos tužilaca. naruženosti. s obzirom da su uništene odnosno oštećene stvari imale posebnu vrednost za tužioca. Zakona o obligacionim odnosima. U ovom delu prvostepeni sud je pravilno i potpuno utvrdio činjenično stanje. izdavača dnevnog lista.2006.000. godine) 748.07. časti. slobode i prava ličnosti i smrti bliskog lica. Oštećeni nema pravo na naknadu nematerijalne štete za duševne bolove zbog oštećenih ili uništenih stvari koje su za njega imale poseban značaj.000. glavnog i odgovornog urednika i autora teksta. u odredbi člana 200. 1119/05 od 21. stav 4. stav 4. koja govori o naknadi materijalne štete. nije predviđena zakonom kao poseban vid nematerijalne štete. Odlukom o reviziji tuženog osnivača odn. Neosnovano je insistiranje u žalbi tužilaca na široj primeni odredbe člana 189. kako to pravilno nalazi i prvostepeni sud. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo kada je odbio tužbeni zahtev tužilaca za naknadu nematerijalne štete zbog povrede prava ličnosti odnosno pretrpljenih duševnih bolova zbog požarom uništenih umetničkih slika. nanete objavljenim neistinitim informacijama u dnevnom listu. Zakona o obligacionim odnosima.. žalbe stranaka nisu osnovane ni u pogledu odluke o naknadi za izmaklu korist. od tuženih osnivača i izdavača dnevnog lista. (Presude Vrhovnog suda Srbije.05. 200 Zakona o obligacionim odnosima. Takođe. odn. u odnosu na revidenta. Iz spisa je vidljivo da su u ovom delu tužioci tužbu povukli. Gž.OBLIGACIONO PRAVO Iz obrazloženja: Tužilac je zahtevao naknadu nematerijalne štete zbog povrede ugleda i časti. jer žalba nema u vidu da odredba člana 189. stav 1. što se inače posebno i ne osporava žalbom tužilaca. povrede ugleda.

čast ili prava ličnosti garantovana pravnim poretkom. ovog Zakona . pravo na naknadu ove štete je pravo iz radnog odnosa koje se ostvaruje po pravilima odgovornosti za štetu iz člana 154. U obrazloženju pobijane presude navedeni su jasni i pravilni razlozi. u takvom slučaju. zabrana ulaska u zgradu. i kad je neosnovanost potpuno dokazana. Nesumnjivo da je stražarno sprovođenje tužioca na sednicu upravnog odbora radi saslušanja o prigovoru na rešenje o prestanku radnog odnosa. grupna fotografija tužioca i drugih zaposlenih koju je na panou sačinila kadrovska služba tuženog i koja je dospela u sredstva javnih informisanja. navedeno poravnanje ne sadrži nijednu odredbu o odricanju tužioca od prava na naknadu nematerijalne štete. Zakona o osnovama radnih odnosa. Zakona o obligacionim odnosima. Čak i kad je krivica sankcionisana. odnosno da jedna prema drugoj nemaju nikakvih potraživanja je neosnovano. satisfakciji za pretrpljene duševne patnje kao i težnjama saglasno prirodi nematerijalne štete i njenoj društvenoj svrsi. povreda ugleda može biti tako teška da izaziva duševni bol koji opravdava isplatu pravične naknade kao satisfakcije u smislu člana 200. cilju kome služi ta naknada. niti se iz sadržine teksta o tome može zaključiti. Suprotno navodima revizije. Zakona. vodiće se računa o značaju povređenog dobra.prema članu 155. Navedenim poravnanjem je rešen samo radno-pravni status tuženog vraćanjem na posao i pitanje naknade materijalne štete. koji se u konkretnom slučaju primenjuje ) priznati izvor obligacionih odnosa i poslodavac za nju odgovara po opštim pravilima o odgovornosti za štetu iz člana 154. već mu može naneti i psihički bol. nezakonitom odlukom i radnjama koje prate takvu odluku poslodavac može zaposlenom prouzrokovati ne samo materijalnu štetu. Kako je . ovog Zakona.da je postojanje štete posledica povrede prava zaposlenog. Zakona o obligacionim odnosima. tužilac ima pravo na novčanu naknadu nematerijalne štete po tom osnovu. stav 5. Naime. za uslov građansko-pravne odgovornosti poslodavaca . Međutim.311 - . godine. ovog Zakona). iz 1996. . Iz obrazloženja: Izraženo pravno stanovište sudova u pogledu ocene odgovornosti tuženog za naknadu nematerijalne štete po osnovu pretrpljenih duševnih bolova zbog povrede časti i ugleda i umanjenja životne aktivnosti pravilno je. Prilikom odlučivanja o visini pravične naknade za nematerijalnu štetu i otklanjanju posledica nastalih takvom štetom. Navodi u reviziji da zaključeno poravnanje stranaka podrazumeva da su stranke zadovoljne njime. kao i nanošenje drugome fizičkog ili psihičkog bola (nematerijalna šteta) zaposleni koji pretrpi povredu ili štetu na radu ili u vezi sa radom ima pravo na naknadu svih vidova štete u obimu u kome je štetu pretrpeo. građansko-pravna odgovornost poslodavca za povredu ili štetu koju pretrpi zaposleni na radu ili u vezi sa radom je zakonom ( član 62. Umanjenje životne aktivnosti kod tužioca nastale kao posledica psihičke bolesti uzrokovana traumom od nezakonitog otkaza na poslu i preduzetih radnji tim povodom. ukoliko mu time povredi ugled. predstavlja povredu ugleda i časti i. stav 1. u konkretnom slučaju predstavlja osnov za dosuđenje naknade nematerijalne štete kao satisfakcije za pretrpljene duševne bolove u smislu člana 200. Za štetu zbog nezakonite odluke o prestanku radnog odnosa poslodavac odgovara po osnovu pretpostavljene krivice ukoliko je šteta uzrokovana namerno ili nepažnjom (član 158.šteta umanjenje nečije imovine ( obična šteta ) i sprečavanje njenog povećanja ( izmakla korist ).OBLIGACIONO PRAVO 749. Dakle. koje prihvata i Vrhovni sud.

39/07 od 28. Kod činjenice da je pravnosnažnom krivičnom presudom utvrđeno da je tuženi na opisani način udario tužilju. br. 2007. KZ. da nema medicinske dokumentacije o posledicama udarca. nezavisno od naknade materijalne štete.2007. časti. Zakona o parničnom postupku. godine u selu O. 1. propisano je da za pretrpljene fizičke bolove. sud će ako nađe da okolnosti slučaja. kao i za strah.00 dinara. i tužbeni zahtev odbio. godine ) 750. nisu od uticaja na zakonitost pobijane presude. jer se isključivo odnose na ocenu dokaza i činjenično stanje. 200. Ova okolnost bi predstavljala dovoljan osnov za odlučivanje samo u slučaju da ta dokumentacija ne postoji. pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti. kao i da su utvrđene i razjašnjene okolnosti ovog događaja. 641/07 od 04. stav 3. dok preko ove visine tužbeni zahtev nije osnovan. da bi se kod oštećenog uspostavila narušena psihička ravnoteža ( član 200. nižestepeni sudovi su pogrešno primenili materijalno pravo kod dosuđenja visine naknade nematerijalne štete. 07. pa je opštinski sud konstatovao da ne postoje dokazi da je pretrpela nematerijalnu štetu po označenim vidovima. Međutim. tako što ju je u prisustvu drugih posetilaca ovog kafića. jer je značajnije ugrozio spokojstvo građana i teže remetio javni red i mir. kao i o tome da se njome ne pogoduje težnjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i društvenom svrhom. st.OBLIGACIONO PRAVO Ostala isticanja u reviziji tuženog o pogrešnoj primeni materijalnog prava. Okružni sud nalazi da se za sada ovakvo pravno shvatanje prvostepenog suda ne može prihvatiti jer je usled pogrešne primene materijalnog prava.medicinsko veštačenje ili veštačenje druge odgovarajuće struke). a oštećeni ne predlaže izvođenje drugih dokaza (sudsko . na dan 07. smrti bliskog lica. Imajući u vidu kriterijume u vreme donošenja prvostepene odluke. naruženosti. " tuženi je vređao i zlostavljao tužilju.03. Odredbom čl. Rev. što nije revizijski razlog u smislu člana 385.312 - . Protiv njega je pokrenut krivični postupak zbog osnovane sumnje da je ovakvim ponašanjem ostvario obeležja krivičnog dela nasilničko ponašanje iz čl. Sud prilikom odlučivanja o zahtevu za naknadu materijalne štete mora voditi računa o značaju povređenog dobra i cilju kome služi ta naknada. 344. Dalje je utvrđeno da se oštećena nakon ovog događaja nije obraćala lekaru. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju tokom prvostepenog postupka. otvorenom šakom udario u predelu slepoočnice. a naročito jačina bolova i straha i njihovo trajanje to opravdava. Zakona o obligacionim odnosima. i da ovi iznosi odgovaraju okolnostima i svrsi pravične naknade. a isto toliki iznos i za umanjenje životne aktivnosti. 01. u kafiću "S. činjenično stanje ostalo neutvrđeno. dosuditi pravičnu novčanu naknadu. st. Pravična naknada kao oblik otklanjanja štetnih posledica sastoji se u isplati novčane naknade kao satisfakcije za pretrpljene duševne patnje. pa mu je pravnosnažnom presudom K.novčana kazna. 2007. stav 2.000. Za ocenu da nematerijalna šteta nije nastupila nije dovoljna činjenica da ne postoji medicinska dokumentacija o posledicama po oštećenog. povrede ugleda. kao i kod činjenice da je . Vrhovni sud nalazi da je za pretrpljene duševne bolove zbog povrede časti i ugleda trebalo tužiocu dosuditi 200. godine izrečena kazna . 1. iz perioda kada se odigrao štetni događaj. Zakona o obligacionim odnosima ). kao i u njenom odsustvu. koja se dosuđuje za ove vidove štete. ( Presuda Vrhovnog suda Srbije. slobode ili prava ličnosti.

2005.OBLIGACIONO PRAVO tužilja predlagala izvođenje dokaza medicinskim veštačenjem. ali niko nije primetio da dete nije pripadnik iste rase kao stranke. Iz izloženog proizilazi da se odluka prvostepenog suda zasniva na pogrešno i nepotpuno utvrđenom činjeničnom stanju. N. U toku trajanja bračne zajednice. godine.. N. Samo u slučaju da medicinska dokumentacija ne postoji. citiranom zakonskom odredbom predviđena i mogućnost naknade za pretrpljene duševne bolove usled povrede ugleda ili časti.2002. a njena trudnoća vođena je kao rizična. godine. kao vida nematerijalne štete. N. potom o poremećaju pigmentacije.313 - . Ć. koji je priznao svoje očinstvo nad mldb. ZPP ukinuo i vratio istom sudu na ponovno suđenje. B. sve više se primećivala razlika u boji kože. na šta mu je tužena odgovorila da ne može da ga viđa jer dete nije njegovo.D. sumnje kod tužioca su bile sve izraženije. pa je tužilac insistirao da viđa dete. Tek tada tužena priznaje tužiocu da nije otac mldb.09. Presudom prvostepenog suda od 13.06. godine protiv tužene i mldb.N. nije potrebno postojanje medicinske dokumentacije. 5. a oštećena ne predlaže izvođenje drugih dokaza . i rečeno im je da se radi o trombocitozi. mogu biti duševni bolovi zbog povrede časti koji su posledica povrede moralne i zakonske obaveze poštovanja i uzajamnog poverenja supružnika. 377. rođen je mldb. godine) 751. N. I. Kada je za tužioca takvo stanje postalo neizdrživo on je rekao tuženoj da napusti stan u kom su zajedno živeli. Iz obrazloženja: Prema utvrđenim činjenicama. N. nije dovoljna za ocenu da materijalna šteta nije nastupila. N. nije tužilac Ć.neonatologa. N. Ovo tim pre. Nakon što su tamna koža i kosa upućivali na to da je dete tamnoputo. i istom presudom između ostalog je regulisan i način održavanja ličnih kontakata tužioca i mldb.2000. Osnov za dosuđenje novčane naknade. mldb. iz A. U toku trudnoće tužena je operisala slepo crevo i tužilac je u iščekivanju porođaja delio sa tuženom strahove i brigu oko ishoda trudnoće i porođaja.2007. okolnost da ne postoji medicinska dokumentacija iz perioda kada se odigravao šteni događaj o posledicama ovog slučaja.2006. Odmah po rođenju deteta nije se ništa primećivalo. 2008. N. Ć. godine. mldb.08. Pre trudnoće tužena kod tužioca ničim nije izazvala podozrenje da ima vezu sa drugim čovekom. ova okolnost bi predstavljala dovoljan osnov u napred navedenom smislu. već da je to S. podneo tužbu radi osporavanja njegovog očinstva u odnosu na mldb. . stranke su zaključile brak 26. 1914/08 od 27. za koji osnov po pravnom shvatanju Okružnog suda.10. jer sud nije dovoljno stručan za ovu vrstu ocene. ali i sam tužilac i njegova porodica imaju malo tamniju boju kože i kose. rastao. godine uvrđeno je da otac mldb.02. a roditeljsko pravo povereno je tuženoj Ć. br. je bio malo tamnije puti. godine. N. tužena je priznala da tužilac nije otac mldb. Brak stranaka je razveden presudom prvostepenog suda od 22. 2. U periodu od 6 do 12 meseci života deteta. (Rešenje Okružnog suda u Nišu Gž. je imao neke promene u vidu fleka na koži zbog čega su stranke sa detetom išle kod više lekara . pa je Okružni sud shodno ovlašćenju iz čl. Tužilac je 02. što je pored ostalih vidova. st. Sam porođaj je dobro protekao i tužilac i njegova porodica su bili srećni zbog rođenja zdravog muškog deteta. Kako je mldb. Ovakvim postupkom tužene tužilac se osećao poniženim i prevarenim. dana 15. N. više puta je započinjao razgovor sa tuženom koji je ona odbijala i govorila da je time vređa i da će ga napustiti ako sa tim nastavi. Tužena je ostala u drugom stanju početkom 2002.veštačenje putem veštaka sudsko medicinske ili druge odgovarajuće struke.

poričući njegove sumnje. Bol i patnja u takvim situacijama su visokog intenziteta. Ovo je grubo nepoštovanje supružnika što je nesumnjivo izazvalo povredu njegove časti. te nalaz veštaka na okolnost postojanja. ograničavajući je i čineći je napetom. uznemirenom i nesigurnom i u dužem vremenskom periodu nesposobnom za ponovno ostvarivanje odgovorne i složene uloge roditelja. istog zakona. odnosno ugleda.provokativni neposredni povod koji je prouzrokovao reaktivne anksiozno depresivne smetnje sa elementima sniženog raspoloženja i povišene anksioznosti sa osećanjem poniženosti. etičkog i nacionalnog identiteta svoje porodice i društva. ali u dužem vremenskom periodu zaostaju određene smetnje u vidu straha.. dakle tvrdeći ono što nije istina. niti dovodi u sumnju postojanje osnova tužbenog zahteva. egzistencijalnog besmisla.. Porodičnog zakona). a takve dramatične promene zahtevaju dugo prilagođavanje. osećanja praznine i nepoverenja. odnosno duševne bolove koji. predstavlja afektivno . psihičko stanje tužioca nakon saznanja da nije biološki otac deteta rođenog u toku trajanja njegovog braka sa tuženom. čak i do razmera kliničke depresije. Zato činjenica da tužilac u svom iskazu nije eksplicitno obrazložio u čemu se sastoji povreda njegove časti. N. Posledice svega ovoga su dugotrajne i bolne i takvu osobu osujećuju u socijalnom i heteroseksualnom funkcionisanju. U takvim slučajevima identitet ličnosti je poljuljan. menja se slika o sebi. tužena je tužiocu priznala da nije biološki otac deteta nakon razvoda njihovog braka. nepoverenja i izbegavanja nepredviđenih i iole rizičnih situacija. (Presuda Okružnog suda u Novom Sadu. N. 4680/08 od 11. član 73. osećaj vrednosti priznat od okoline u kojoj živi. i snažne negativne emocije kao što su žalost i strah.. zasnovao činjenično stanje i odluku. Kada se imaju u vidu sve utvrđene činjenice. Za tužioca saznanje da nije biološki otac mldb. te da dete usmeravaju ka usvajanju i poštovanju vrednosti emocionalnog. po kom osnovu traži ovu štetu. U toku narednih meseci afektivni naboj psihičkih patnji kod tužioca postaje slabiji. član 72. u dužem vremenskom periodu.OBLIGACIONO PRAVO Nakon rođenja mldb. nije od uticaja na njenu zakonitost. moralna i zakonska obaveza poštovanja i uzajamnog poverenja supružnika. (član 67. tužilac je u svemu ispunjavao svoju roditeljsku dužnost prema mldb. član 69. a na kom dokazu je sud. usled čega je tužilac trpeo duševne bolove. supružnici su dužni da vode zajednički život te da se uzajamno poštuju i pomažu. Tužena je na utvrđeni način povredila svoju moralnu i zakonsku obavezu. Verujući da je biološki otac. s obzirom na njihov intenzitet i trajanje. Porodičnog zakona. je rođen za vreme trajanja bračne zajednice stranaka. poverenju i uzajamnom poštovanju.. u najdelikatnijem i jednom od najznačajnijih perioda u životu jednog čoveka vezanih za rođenje deteta. N. nesumnjivo se može prihvatiti da je takva životna situacija koju je svojim postupcima stvorila tužena kod tužioca povredila njegova osećanja. N. između ostalog. Po članu 25. uživaju pravnu zaštitu (član 200. Oduzimanje roditeljske uloge izaziva porazan i bolan osećaj gubitka. kod tužioca se uspostavlja snažna emocionalna veza sa detetom koje je prihvatio kao svoje. roditelji imaju pravo i dužnost da sa detetom razvijaju odnos zasnovan na ljubavi. rodbine i prijatelja izazvala određeno interesovanje. Kod tužioca postoje psihičke patnje u vidu duševnog bola koji je u prvih par meseci nakon definitivnog saznanja da nije otac deteta visokog intenziteta.. N. svesno ga držala u zabludi. član 68. sve okolnosti. koje je kod tužioca izazvalo osećaj poniženosti i prevarenosti. Sama činjenica da se mldb. ponašanje se menja u smislu opreznosti. ZOO-a). U takvim situacijama se kod ličnosti razvija intenzivan i iracionalan strah od sličnih ponovnih gubitaka. Gž. intenziteta i trajanja duševnih bolova tužioca. kao i nerealno osećanje krivice. razlikuje od ostale dece je kod tužiočevih roditelja. ukoliko se imaju u vidu utvrđene činjenice.2008) . član 70. Mldb. a kako je utvrđeno. Po članu 70. javljaju se osećanja praznine.09.314 - . a potom se navikava na postojeće stanje i novonastalu situaciju i preduzima određene radnje da prevaziđe takvu situaciju.

i presudu krivičnog suda. godine) . tako i u momentu otpusta sa bolničkog lečenja. 1246/04 od 8. i staračku istrošenost njegovog organizma. R. KZ RS. 3. Ovo stoga. postoji. koje se ogledalo u daljoj progresiji i povećanju površine mozga zahvaćene nagnječenjem i pratećim krvarenjem. R. a obuhvata troškove sahrane i nadgrobnog spomenika. na regionalnom putu Niš . i čl.Aleksinac ugrozio javni saobraćaj i doveo u opasnost život sada pok. Visinu materijalne štete utvrdio je veštak i ona iznosi 242.315 - . ZOO u obavezi da tužilji nadoknadi materijalnu štetu koju je pretrpela i isplati pravičnu novčanu naknadu za duševnu bol zbog smrti oca. kojom prilikom je on zadobio tešku telesnu povredu opasnu po život i osuđen na kaznu zatvora od 3 meseca. 195. godine. 1. jer je 16. R. davanje podušja i izgradnje spomenika. R biv. same po sebi bile takve da su dovoljne za nastanak smrtnog ishoda. S. pri otpustu iz bolnice bilo lošije bilo nego pri prijemu u bolnicu. 2004. 07. Parnični sud treba da primeni. Veštačenjem veštaka medicinske struke utvrđeno je da su priroda i težina zadobijenih povreda glave i mozga. R. iz Berčinca. 201 . R.K. 3. prvostepeni sud nalazi da je tužilac kriv za štetu koju tužilja trpi i da je prema čl. snosila troškove sahrane. 200. Sada pok. zadobio. Tužilja je kćer sada pok. je umro 09. u vezi st. čl. 201. je na osnovu analize čitavog slučaja dao svoje mišljenje da su priroda i težina zadobijenih povreda glave i mozga takve da su same za sebe bile dovoljne za nastanak smrtnog ishoda. 2004. bez obzira na odmaklu životnu dob pok. što govori da je u toku bolničkog lečenja evidentno došlo do pogoršanja zadobijene povrede mozga. Takođe je dužan da isplati pravičnu novčanu naknadu za duševnu bol koju tužilja trpi zbog smrti oca jer je smrt nastupila kao posledica teške telesne povrede opasne po život do koje je došlo radnjom tuženog. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju tuženi je pravnosnažnom presudom Opštinskog suda u Nišu K.800. i nastanka teške telesne povrede opasne po život. Veštak Dr R. 2006. U svom nalazu on objašnjava da je zdravstveno stanje sada pok. 3. koja u parničnom postupku dejstvuje kao pravna činjenica i predstavlja jedan od elemenata činjeničnog stanja materijalno pravne norme. troškove podušja i troškove crnine. 2116/08 od 3. 5. godine. R. što je klinički i dalje bilo manifestovano poremećajem stanja svesti u stepenu duboke pospanosti. st. kako tokom bolničkog lečenja. 198. R.00 dinara. u vezi čl. (Presuda Okružnog suda u Nišu Gž. R. 2008. U konkretnom slučaju tuženi je oglašen krivim za krivično delo ugrožavanje javnog saobraćaja kojom prilikom je došlo do povređivanja sada pok. st. Imajući u vidu takvo činjenično stanje. 1. Međutim. koje je R. KZRS i zbog krivičnog dela nepružanja pomoći licu povređenom u saobraćajnoj nezgodi iz čl. što je veštak medicinske struke imao u vidu okolnosti čitavog slučaja. prilikom odlučivanja u konkretnom slučaju. st. građansko pravna odgovornost je šira od krivične odgovornosti i u toku prvostepenog postupka sud je utvrdio jasnu uzročno posledičnu vezu između radnje povređivanja i smrti pok. i zbog njegove smrti pretrpela je duševnu bol. st. 04. oglašen krivim zbog krivičnog dela teškog dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz čl. uvažavajući pri tom životnu dob i staračku istrošenost organizma pok. Za to delo tuženi je osuđen krivičnom presudom. Stoga je neosnovan žalbeni navod tuženog da prvostepeni sud nije utvrdio uzročno posledičnu vezu jer je tuženi oglašen krivim za krivično delo koje u svom opisu kao posledicu ima tešku telesnu povredu a ne smrt tog lica. i u tom delu dao jasno mišljenje da uzročno posledična veza između nezgode i štetne radnje i smrti pok. 193. godine.OBLIGACIONO PRAVO 752. 1.

Naime.OBLIGACIONO PRAVO 753. umanjenja životne aktivnosti i naruženosti kada kod inicijalne žrtve postoje takve promene na telu koje u okolini izazivaju strah. pobijana presuda se nije ni mogla ispitati na valjan način. a ni koji je to štetni događaj zbog koga se potražuje naknada nematerijalne štete u ovom postupku. treće. Odredbom čl.316 - . te osnov pasivne legitimacije tuženog. odnosno vanbračnog druga ili srodnika. a po osnovu koga se u ovom postupku zahteva naknada nematerijalne štete. To je faktičko pitanje koje se utvrđuje u svakom konkretnom slučaju i zavisi od svih okolnosti konkretnog slučaja. što predstavlja osnov pasivne legitimacije tuženog. ZPP je propisano da sud utvrđuje sve činjenice od kojih zavisi odluka o osnovanosti tužbenog zahteva. a na osnovu kog odnosa ostali tužioci zahtevaju u ovom postupku od tuženog naknadu nematerijalne štete zbog duševnih bolova zbog naročito teškog invaliditeta prvotužioca. 3. i 4. žaljenje i drugu negativnu reakciju zbog koje su srodnici u svakodnevnom životu izloženi tome da negu. kako prema tužiocu. drugostepena i odluka po reviziji). st. 201. a da li kod inicijalne žrtve postoji naročito težak invaliditet je faktičko pitanje koje se utvrđuje u svakom konkretnom slučaju i zavisi od svih okolnosti konkretnog slučaja. posebno odnos prvotužioca i tuženog. 3. odnosno da se radi o inicijalnoj žrtvi kod koje postoji naročito težak invaliditet. tako i prema ostalim tužiocima kao licima koja potražuju naknadu nematerijalne štete od tuženog na osnovu čl. Takođe. Iz same činjenice da je u zakonu upotrebljen termin "naročito težak invaliditet" proizilazi da ovaj pravni institut treba restriktivno tumačiti. dok u obrazloženju presude navodi razloge zašto je doneo takvu odluku. a u pobijanoj presudi nisu navedeni ni razlozi odbijanja tužbenog zahteva drugo. 2. te ranije odluke koje su donete (prvostepena. ZOO). 7. zakon je propisao i kvalifikovani uslov. U pobijanoj presudi je u prvom stavu obrazloženja naveden hronološki prikaz toka ovog postupka. Pored kruga lica koja imaju pravo na ovu naknadu (čl. ZOO. u prvostepenoj presudi nisu utvrđene činjenice u pogledu štetnog događaja i stanje prvotužioca nakon istog. i 4. osim napred navedenih činjenica potrebno je utvrditi i posledice koje su nastale kod prvotužioca nakon štetnog događaja. Saglasno navedenom. propisao i kvalifikovani uslov. Visok stepen invalidnosti. odnosno članovi porodice inicijalne žrtve. kao ni odnos između prvotužioca i ostalih tužilaca. st. Naime. st. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud. 201. četvrto i petotužioca. te da li kod prvotužioca postoji invaliditet naročito teškog stepena (o ovome u pobijanoj presudi postoji samo konstatacija u prvom stavu obrazloženja da na strani prvotužioca ne postoji naročiti težak invaliditet). 201. pored kruga lica koja imaju pravo na ovu naknadu (čl. Sud u izreci presude odlučuje o usvajanju ili odbijanju pojedinih zahteva koji se tiču glavne stvari i sporednih traženja. zgražavanje. ZOO). ali ni iz tog dela obrazloženja presude nije jasno kakav je odnos tužilaca i tuženog. odnosno da se radi o inicijalnoj žrtvi kod koje postoji naročito težak invaliditet. četvrto i petotužilac u ovom postupku potražuju naknadu nematerijalne štete zbog naročito teškog invaliditeta prvotužioca. ali u pobijanoj presudi nisu utvrđene relevantne činjenice koje su značajne za presuđenje u ovoj pravnoj stvari. treće. mada navodi u pobijanoj presudi da na strani prvotužioca ne postoji naročito težak invaliditet. već samo težak invaliditet ne utvrđuje činjenice u pogledu pravnog odnosa između prvotužioca i tuženog. kod ovog vida nematerijalne štete postoje dve žrtve: inicijalna žrtva (lice kod koga je nastupio naročito težak invaliditet) i posredna žrtva. kako drugo. Zakon je kod naknade štete zbog duševnih bolova zbog naročito teškog invaliditeta bračnog. te zbog činjenice da relevantno činjenično stanje faktički i ne postoji u pobijanoj presudi.

predstavljaju neke od kriterijuma za ocenu da li kod oštećenog postoji invaliditet koji se može okarakterisati da je naročito teškog stepena. ili jakog intenziteta.2008) 754.04. 1142/05 od 01. kao i duševnih bolova koje je tužilac pretrpeo zbog estetske naruženosti i umanjenja životne aktivnosti. 470/05 od 12. 541. o čemu. Jačina i dužina trajanja fizičkih bolova i straha.317 - 756. zatim da je u toku lečenja oko dva meseca nosio gips. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. .2005. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je pravilno primenio odredbu člana 200. opravdavaju dosuđivanje novčane naknade za navedene vidove nematerijalne štete u iznosima kao u izreci pod I pobijane presude te da su. materijalno pravo pogrešno primenjeno.02. br. a visina štete je po oceni Vrhovnog suda u svemu pravilno odmerena u smislu člana 200. Zakona o obligacionim odnosima.09. Gž. 4/77.2005. 27/92 i 24/94). kada je našao da jačina i dužina trajanja fizičkih bolova i straha. 3010/07 od 12.06. a nekada i ne mora biti u direktnoj proporcionalnoj vezi sa tim. godine) . 318/05 od 24. već se naročito teškim invaliditetom smatra celokupni telesni izgled. nasuprot navodima žalbe tuženika. treba voditi računa u ovom postupku. do 545. Ovo posebno i stoga što je u momentu nanošenja povreda tužilac imao 14 godina.OBLIGACIONO PRAVO jući oštećenog neprestano učestvuju u njegovim patnjama zbog oštećenja njegovog telesnog integriteta. 74/87. list SFRJ” br. koji je usled zadobijenih povreda tako teško narušen da je lice sa takvim povredama nesposobno faktički da obavlja osnovne životne funkcije. takođe. br. kao i duševnih bolova koje je tužilac pretrpeo zbog estetske naruženosti i umanjenja životne aktivnosti. sud je imao u vidu da se radi o maloletnoj osobi koja će biti u situaciji da. Postojanje naročito teškog invaliditeta može biti odraz velikog stepena umanjenja životne aktivnosti nekog lica. Kada je sud dosudio naknadu neimovinske štete zbog pretrpljenog straha lakog intenziteta. godine) 755. tako da tužilac ima pravo na naknadu i za ovaj vid štete.2005. da tužilac ima pravo na naknadu nematerijalne štete od tužene za pretrpljene duševne bolove zbog neosnovanog lišenja slobode po odredbama čl. navedeni iznosi pravilno odmereni. ZOO-a. (Iz presude Okružnog suda u Čačku. tada je – imajući u vidu odredbu člana 200. Rev. godine) Pravilan je zaključak nižestepenih sudova. ZOO. te da mu nedostaju pojedini delovi tela što je vidljivo. imajući u vidu objektivno subjektivne okolnosti konkretnog slučaja. Gž. (Rešenje Okružnog suda u Novom Sadu. povređeni deo tela sa ožiljcima bude uočljiv i za druga lica. 14/85. a što kod njih stvara duševne patnje. a nije se izjasnio o intenzitetu straha. tada važećeg Zakona o krivičnom postupku (“Sl. 57/89 i 3/90 i “Sl. da ono vegetira. Gž. što predstavlja nelagodnost u toku lečenja i ima značaja pri odmeravanju visine naknade za fizičke bolove. posebno leti na bazenu ili plaži i toku školskih aktivnosti. list SRJ” br. opravdavaju dosuđivanje novčane naknade za navedene vidove nematerijalne štete. Tužilac bi imao pravo na taj vid naknade štete samo u slučaju pretrpljenog straha srednjeg. (Iz presude Okružnog suda u Valjevu. Iako se radi o naruženosti lakog stepena.

Takav strah predstavlja povredu zdravstvenog i telesnog integriteta čoveka. Posebno je nalazom veštaka neuropsihijatra utvrđeno da je tužilac trpeo primarni strah najvišeg intenziteta koji je trajao od momenta kada mu je saopšteno da je bolest urgentna i da se mora hitno izvršiti operativni zahvat. Iz tih razloga je. Zakona o obligacionim odnosima oštećenom pripada pravo na naknadu čija visina zavisi od intenziteta i vremena trajanja straha. tužilac je trpeo strah srednjeg intenziteta u trajanju od mesec dana koji se kasnije transformisao u stanje opšte anksioznosti i razdražljivosti praćeno čestim promenama raspoloženja i nesanicom. a saglasnim nalazom veštaka hirurga i veštaka neuropsihijatra utvrđeno je da je kod tužioca nastupilo trajno umanjenje opšte životne aktivnosti od 15%. Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja. tužilac je bio na vojnoj vežbi od 29. Međutim.1996. usvojena revizija tužioca i preinačena drugostepena presuda tako što je odbijena žalba tuženog i potvrđena presuda prvostepenog suda. To može pre svega biti strah za život koji nastaje u trenucima kad se neko lice nađe suočeno sa smrću.2005. godine osetio je bolove u predelu trbuha ali mu pretpostavljeni nisu dozvolili da se obrati lekaru. godine) .1.10. umanjenje životne aktivnosti predstavlja poseban osnov za naknadu štete zbog duševnih bolova koji se ispoljavaju usled ograničenja u životnim aktivnostima oštećenog koje je ostvarivao ili bi ih po redovnom toku stvari u budućnosti izvesno ostvarivao. godine do 8. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije.Veštačenjem od strane veštaka – hirurga utvrđen je intenzitet i dužina pretrpljenih fizičkih bolova i stepen naruženosti tužioca. stav 1.1996. godine. Strah predstavlja psihički poremećaj ličnosti oštećenog pa u zavisnosti od intenziteta i vremena trajanja straha oštećeni ima pravo na naknadu štete. s obzirom da su posledice straha uticale na umanjenje opšte životne aktivnosti tužioca za koji vid štete mu je dosuđena posebna naknada. do pojave kile i recidiva kile. ali strah može prouzrokovati i depresije. zbog čega je tužilac više puta operisan. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju. Rev.5. Nakon toga.318 - . godine. Dana 11. 2296/05 od 05. ZPP-a. S druge strane. Takvo stanje je sa povremenim oscilacijama trajalo sve do poslednje operacije kile i ugrađivanja plastične mrežice u januaru 2001. ne može se prihvatiti kao pravilan zaključak drugostepenog suda da tužiocu ne pripada novčana naknada za ovaj vid nematerijalne štete. pa do ulaska u operativnu salu i davanja anestezije. zbog neblagovremenog lečenja došlo je do određenih komplikacija. prvostepeni sud je pravilno postupio kada je zaključio da tužiocu pripada pravo na novčanu naknadu nematerijalne štete za pretrpljeni strah. shodno članu 395.OBLIGACIONO PRAVO 757. dakle vid nematerijalne štete za koji u smislu člana 200. nakon čega je došlo do sepse i akutne upale slepog creva a zbog čega je tužilac sutradan i operisan. Pritom se pod ograničenjem podrazumeva i vršenje aktivnosti uz povećane napore ili pod posebnim uslovima. Nasuprot takvom zaključku prvostepenog suda. strah predstavlja psihički poremećaj ličnosti čoveka koji može imati lakši ili teži oblik.1996. traumatske šokove ili trajni psihički poremećaj sa mogućnošću prouzrokovanja i težih posledica. neurotična stanja. Posmatrano sa medicinskog aspekta.2.

slobode. . 2143/05 od 20. ugleda i slobode i određenih duševnih bolova. Pri tome se uvek mora voditi računa o principu individualizacije nematerijalne štete kao dodatnom korektivnom kriterijumu. godine kada mu je uručno rešenje o ukidanju zadržavanja. povrede časti. Rev. ne daje osnov za naknadu nematerijalne štete osim ako se dokaže da je on pokrenut i vođen šikanozno i zlonamerno. polazi se od vrednosti povređenog dobra i načina na koji je povreda učinjena. S toga su takva stanja osnov dosude naknade radi pribavljanja prijatnosti. sud uzima u obzir i niz objektivnih i subjektivnih okolnosti.OBLIGACIONO PRAVO 758. u okviru članka je objavljeno tužiočevo ime kao člana kriminalne grupe. Zakona o obligacionim odnosima. Ustavom su svakom građaninu zagarantovana prava ličnosti (zaštita života.2003. stavljene lisice na ruke a nkon toga je izvršen pretres stana i nađen revolver sa nevažećim oružanim listom. Kod ovog vida nematerijalne štete. na očigled njegove trudne supruge i dvoje maloletne dece.4. težinu i trajanje duševnih bolova. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. zbog čega su tužilac i njegova porodica naišli na osudu okoline u kojoj žive. Kod ocene postojanja duševnog bola kao prvog uslova za dosuđivanje nematerijalne štete. Ugled je mišljenje koje ima uža ili šira sredina o jednoj ličnosti i predstavlja objektivnu kategoriju. tužilc (rođen 22. Zakona o krivičnom postupku kao i člana 200. zdravlja. slobode ili prava ličnosti. nekog uživanja. Zakona o obligacionim odnosima je propisano dosuđivanje novčane naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog povrede ugleda. časti. godine) 759. odnosno do 14.10. privatne i intimne sfere i drugih ličnih dobara). uvažavanja ličnosti. Čast kao skup čovekovih vrlina predstavlja subjektivnu kategoriju koja podrazumeva mišljenje koje je pojedinac ima o sebi. Odredbom člana 200. časti. Tužilac je priveden u prostorije organa unutrašnjih poslova i više puta privođen u prostorije za saslušanje a potom odveden u zatvor gde je ostao punih mesec dana. Pri odmeravanju visine naknade štete za pretrpljene duševne bolove zbog neosnovanog lišenja slobode. šteta se ogleda u subjektivnom trpljenju sramote. pogodnosti ili zadovoljštine radi satisfakcije i ukoliko je to moguće p