3.

GRAĐANSKO PRAVO
3.1. GRAĐANSKO MATERIJALNO PRAVO 3.1.1. OBLIGACIONO PRAVO

OBLIGACIONO PRAVO

OSNOVNA NAČELA (Čl. 1 – 25. Zakona o obligacionim odnosima)

1.
Po tužbi klijenta protiv advokata za utvrđenje ništavosti Ugovora o zastupanju i dodatnoj nagradi i po protivtužbi za ispunjenje ugovora u preostalom delu, za odlučivanje je neophodno utvrditi da li su se ugovarači pri zasnivanju obligacionog odnosa pridržavali načela savesnosti i poštenja. Potrebno je ceniti da li se neki ugovarač koristio stanjem nužde i nedovoljnog iskustva druge ugovorne strane i za sebe ugovorio korist u očiglednoj nesrazmeri sa onim na šta se obavezao da učini drugome. Iz obrazloženja: U okviru roka za žalbu, tužilja je protiv presude kojom je izgubila spor za svojinu porodične kuće, naznačene utvrđene vrednosti, angažovala punomoćnika advokata za sastav žalbe i zastupanje. Ponuđenim ugovorom, koji su ugovarači potpisali, ugovorena je nagrada i dodatna nagrada na vrednost spora od 105.000 evra i ugovoren iznos nagrade od 10% vrednosti spora. Posle pismenog opoziva punomoćja, punomoćnik je nastavio sa pisanjem podnesaka i neovlašćenog zastupanja klijenta, ispostavljajući mu račune za isplatu. Presudom je tužbeni zahtev odbijen, a protivtužbeni zahtev usvojen, a da prethodno nije utvrđivano ispunjenje zakonskih uslova iz pomenutih zakonskih odredbi, usled čega je presuda ukinuta radi upotpunjavanja činjeničnog stanja na okolnost da li su se ugovarači pri zasnivanju ugovornog odnosa pridržavali načela savesnosti i poštenja i da li se na ovakav način, označavanjem vrednosti spora u većem iznosu od vrednosti spora utvrđene presudom, neki ugovarač koristio stanjem nužde i nedovoljnog iskustva druge ugovorne strane. (Iz Rešenja Apelacionog suda u Nišu, Gž. 2652/11 od 10.01.2012. godine)

2.
Pouzdanje kupca u evidenciju nepokretnosti ne može otkloniti ništavost ugovora o kupoprodaji nepokretnosti. Iz obrazloženja: Prema žalbenim navodima tužene da prvostepeni sud je jedini osnov za svoju odluku našao u presudi Trgovinskog suda od 22.11.2007. godine a da je prilikom zaključenja ugovora, čija se ništavost traži, neposredno utvrdila da se radi o pravu korišćenja, upravljanja i raspolaganja od strane prodavca što proizilazi i iz rešenja Opštinskog suda u od 21.05.2003. godine (kojim se utvrđuje da je dozvoljena uknjižba prava vlasništva na kupljenom delu spornog prostora u njenu korist) i naznačenog popisnog lista od 21.09.2007. godine. Iz svega toga sledi da se ona u svemu ponašala u skladu sa članom 12. Zakona o obligacionim odnosima odn. poštovala je načelo savesnosti i poštenja, a iz svih tih razloga nisu ispunjeni uslovi za donošenje prvostepene odluke.
-2-

OBLIGACIONO PRAVO Žalbeni navodi tužene su neosnovani. Ovo i zbog toga što i iz pomenute presude Trgovinskog suda i iz pomenutog rešenja Skupštine opštine od 13.02.1992. godine, ispravljenog zaključk om od 26.02.1999. godine, proizilazi da su predmetni ugovor i aneks tog ugovora protivni prinudnim propisima - radi se o nepokretnosti koja je vlasništvo Republike Srbije, a koja je data na korišćenje bez naknade navedenom društvenom preduzeću, s tim da predmetni objekat ustupi bez naknade tužilji. Od tog dokaza je pošao i Trgovinski sud donoseći navedenu presudu. Zbog toga je pravilan zaključak prvostepenog suda da su predmetni ugovor i njegov aneks - ništavi. Neosnovani su i žalbeni navodi tužene, kojima se ukazuje da je ugovor o kupoprodaji zaključen u dobroj veri (jer je bilo upisano pravo korišćenja, upravljanja i raspolaganja na prodavca i po tom osnovu joj i preneto, te da ne može i ne sme trpeti posledice kao da te savesnosti nije bilo, budući da nakon uvida u javne knjige nije znala niti je mogla znati da prodavac nije nosilac prava korišćenja, upravljanja i raspolaganja). Ti navodi su neosnovani, jer se - u situaciji u kojoj je ugovor izvršen u celosti od strane ugovornih strana - može tražiti utvrđenje njegove ništavosti u slučaju ispunjenja uslova iz člana 103. Zakona o obligacionim odnosima, te su stoga neosnovani navodi tužene da tužilja nije mogla tužbom tražiti utvrđenje ništavosti ugovora i njegovog aneksa. (Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu, Gž. 6535/10 od 20.01.2011. godine)

3.
Ne postoji zakonski osnov da se zaključeni ugovor sudskom odlukom o određivanju privremene mere stavi van snage ili da se zabrani njegovo pravno dejstvo. Iz obrazloženja: U konkretnoj situaciji, privremena mera po svom dejstvu iscrpljuje tužbeni zahtev, s obzirom da se istom traži da se stavi van snage zaključeni Ugovor. Kako parnični postupak predstavlja skup procesnih pravila radi pružanja sudske pravne zaštite prilikom rešavanja građanskopravnih sporova, te kako je osnova građanskopravnih odnosa slobodna volja stranaka da urede svoje odnose u granicama prinudnih propisa, to ne postoji zakonski osnov da se zaključeni ugovor sudskom odlukom o određivanju privremene mere stavi van snage ili da se zabrani njegovo pravno dejstvo. Sud jedino ima zakonsko ovlašćenje da, nakon održane rasprave, utvrdi ništavost ili da poništi ugovor odn. da odluči o pravnim posledicama raskida ili ništavosti ugovora, ukoliko su ispunjeni zakonski uslovi, krećući se u granicama tužbenog zahteva i nakon ocene dokaza podnetih tokom glavne rasprave. Stoga, žalbeni navodi tužilaca ne utiču na pravilnost donete odluke povodom predložene privremene mere, ali svakako moraju biti razmatrani u postupku odlučivanja o osnovanosti tužbenog zahteva. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, Pž. 13805/10 od 24.11.2010. godine)

4.
Za usluge koje nisu u potpunosti iskorišćene, a za koje nije ugovorena pojedinačna cena, ne može se tražiti sniženje ugovorene jedinstvene cene u situaciji kada je davalac usluge zbog njihove prirode bio onemogućen da ih plasira nekom drugom licu.
-3-

OBLIGACIONO PRAVO Iz obrazloženja: Prema činjeničnom stanju koje je utvrđeno u prvostepenom postupku, parnične stranke su bile u poslovnom odnosu tako što je tužilac tuženom uputio ponudu čiji je predmet bilo iznajmljivanje platforme za parkiranje aviona, pozicija za sečenje, asistencije pri sečenju aviona. Pod opisom usluge u ponudi je navedeno: … iznajmljivanje platforme za parkiranje aviona od 06.11.2006. do početka sečenja, pružanje usluge prevlačenja aviona do pozicije za sečenje i iznajmljivanje potrebne opreme - dizalice, kredlovi, stepenice, kao i pružanje protiv-požarne zaštite tokom radova na sečenju i ispiranje gorivnih rezervoara pre sečenja … Ponudom je određena cena usluge u iznosu od 199.155,oo dinara + PDV. Tuženi je ponudu tužioca prihvatio i prihvatanjem ponude obavezao se da dostavi imena lica koja će raditi na sečenju, brojeve vozila koja će koristiti, da se pridržava pravila koja važe u tehnici, a po završetku radova opere I očisti radnu platformu i da je ostavi u ispravnom stanju, da osigura od rizika tokom radova svoje ljude i opremu. Plaćanje usluga je dogovoreno 50% avansno, a 50% po ponudi. Cena za iznajmljivanje predmetne platforme je data kao jedinstvena odn. u ponudi nije data cena pojedinačnih usluga koje je pružao tužilac, već jedinstvena cena usluge. Tuženi je cenu za pruženu uslugu platio 50%, i to u delu koji se odnosio na avansno plaćanje, dok preostalih 50% nije platio. Od postavljenog tužbenog zahteva branio se isticanjem činjenice da nije koristio sve usluge iz ponude i da stoga nije u obavezi da plati punu cenu. Prvostepeni sud je na utvrđeno činjenično stanje pravilno primenio materijalno pravo kada je zaključio da je tuženi u obavezi da tužiocu plati preostali deo cene za izvršene usluge, te da ga činjenica da nije koristio sve usluge iznajmljene platforme koje su obuhvaćene ponudom ne oslobađa obaveze na plaćanje ugovorene cene za pruženu uslugu, s obzirom da se radi o ugovorenoj jedinstvenoj ceni za sve pojedinačne usluge koje čine i koje ulaze u iznajmljivanje platforme, primenom člana 262. stav 1. i člana 148. u vezi sa članom 17. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima. Privredni apelacioni sud nalazi da je tužilac, kao davalac usluge, iznajmljivanjem platforme jednom licu - tuženom, onemogućen da za one usluge koje ovaj ne koristi iste pruži drugom licu, jer su one vezane za tehničko posedovanje same platforme, pa stoga činjenica da tuženi nije koristio sve usluge koje iznajmljivanje platforme pruža ne oslobađa istog obaveze da plati ugovorenu naknadu. U vezi sa tim, neosnovani su i žalbeni navodi kojima tuženi pobija pogrešnu primenu materijalnog prava i ističe da je prvostepeni sud pogrešno protumačio ponudu tužioca ispostavljenu tuženom, posebno imajući u vidu da je upravo obaveza tuženog bila da postupa sa povećanom pažnjom i pre prihvatanja ponude utvrdi da li cena iz ponude obuhvata jedinstvenu uslugu, da li je moguće koristiti samo neke usluge i kolika je njihova cena, te ostale pojedinosti vezane za to - ako je znao da mu sve usluge koje su navedene u ponudi nisu potrebne. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda, Pž. 3496/10 (2009) od 24.11.2010. godine)

5.
Neće ostati na snazi i neće proizvoditi pravno dejstvo pravna radnja koja je preduzeta suprotno opštem aktu pravnog lica ako je suprotna strana pri preduzimanju iste znala ili morala znati za ovu suprotnost.
-4-

OBLIGACIONO PRAVO Iz obrazloženja: Pravna lica u zasnivanju obligacionih odnosa postupaju u skladu sa svojim opštim aktima; ali i ugovor koji je zaključen ili druga pravna radnja koje je preduzeta suprotno tim aktima ostaje na snazi, osim ako je za to druga strana znala ili je morala znati ili ako je ovim zakonom drugačije određeno - član 22. Zakona o obligacionim odnosima. Sporne ugovore za tužioca u konkretnom slučaju potpisao je Sekretar, sa naznakom da tužioca zastupa u svojstvu direktora. Kako nije organizovan kao privredno društvo, a što je opštepoznato i lako proverljivo uvidom u odgovarajući Registar - javnu knjigu, pa time njegov zakonski zastupnik nije direktor već Sekretar predviđen Statutom - to je (već na osnovu same činjenice da u ugovoru navodi da isti potpisuje u svojstvu direktora tužioca, koji kod tužioca ne postoji), tuženi mogao i morao znati da se radi o licu koje nije ovlašćeno za zaključenje istog. To ga čini nesavesnim. Iz tih razloga nisu ispunjeni uslovi da sporni ugovori ostanu na snazi prema članu 22. Zakona o obligacionim odnosima na koji se tuženi u žalbi poziva. Dakle, s obzirom na naznaku da ugovor za tužioca potpisuje direktor, tuženi je morao znati da se radi o potpisu neovlašćenog lica, jer je ugovor potpisalo označeno lice u svojstvu organa koji ne postoji. Imajući sve to u vidu, a u smislu citiranih odredbi Zakona o obligacionim odnosima, ugovor koji je potpisao sekretar tužioca prekoračenjem statutarnih ovlašćenja ne proizvodi pravno dejstvo, što je prvostepeni sud pravilno utvrdio, regulišući i pravne posledice usvajanjem zahteva za vraćanje menica i meničnih ovlašćenja datih na osnovu navedenih ugovora o solidarnom jemstvu. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda, Pž. 8463/10 (2) od 06.05.2010. godine)

6.
Tužbeni zahtev tužioca za isplatu duga od tuženika zbog neispunjenja ugovorne obaveze osnovan je ako je ugovorom o otkupu stana predviđeno da ima mesta njegovom raskidu ako kupac-tuženik ne plati tri uzastopne mesečne rate. Iz obrazloženja: Tokom dokaznog postupka, prvostepeni sud je utvrdio da je između tužioca - kao prodavca i tuženog - kao kupca, zaključen ugovor o otkupu stana koji je i overen. Navedenim ugovorom tuženik se obavezao da otkupnu cenu stana isplati u 480 mesečnih rata i da svaku ratu plati do 10. u mesecu za prethodni mesec. Takođe je ugovoreno da se mesečna otplatna rata usklađuje za šestomesečne obračunske periode sa kretanjem cena na malo u Republici, pri čemu je na prodavcu obaveza da obavesti kupca o visini izmenjene rate. Utvrđeno je i da, ukoliko kupac ne plati svojom krivicom tri uzastopne rate, ceo neotplaćeni dug dospeva odmah za naplatu sa zateznom kamatom i drugim troškovima. Veštačenjem je prvostepeni sud utvrdio da je bilo propusta i na strani tužioca koji nije uvek blagovremeno obaveštavao tuženog kao kupca o promeni mesečne otplate, ali to nije bila izvinjavajuća okolnost zbog koje je tuženik mogao da ne plaća već prethodno utvrđene rate čija visina mu je bila poznata. Za pomenuti propust odgovara tuženik. S obzirom na sve okolnosti konkretnog slučaja i sadržinu preuzetih ugovornih obaveza, prvostepeni sud je sa sigurnošću utvrdio da je zbog neplaćanja više od tri uzastopne rate isplata neisplaćenog dela kupoprodajne cene dospela za naplatu odjednom.
-5-

OBLIGACIONO PRAVO Na tako utvrđeno činjenično stanje, prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo kada je na osnovu člana 124. u vezi člana 17. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, po osnovu ispunjenja neispunjene ugovorne obaveze iz ugovora o otkupu stana od 31.01.1997. godine, usvojio tužbeni zahtev tužioca u celosti. (Iz Presude Apelacionog suda u Kragujevcu, Gž. 1099/10 od 15.04.2010. godine)

7.
U zavisnosti od utvrđenja činjenice na čiji su račun i u kom iznosu uplaćena sredstva kupca na ime kupoprodajne cene vozila, te da li je taj novac uplaćen osnivaču oceniće se njegova odgovornost za izvršenje ugovora o prodaji vozila predajom vozila ili povraćajem njegove cene. Iz obrazloženja: Tužilja je u konkretnom slučaju bila u materijalno-pravnom odnosu sa navedenim preduzećem, u odnosu na koje je obustavljen postupak stečaja na osnovu rešenja Stečajnog veća nadležnog Trgovinskog suda. Odredbom člana 16. ugovora o osnivanju ovog Preduzeća propisano je da "osnivači ne odgovaraju za obaveze društva, osim u slučajevima izričito navedenim u zakonu, a snose rizik do visine uloga". Ovaj dokaz nižestepeni sudovi nisu cenili prilikom utvrđivanja obima odgovornosti tuženog u vezi sa ugovorom o poslovnoj saradnji, koji je zaključen sa drugonavedenim preduzećem i predstavlja odnos uvoznika i ovlašćenog dilera. Osim toga, prvostepeni sud nije utvrdio na čiji su račun i u kom iznosu uplaćena sredstva tužilje na ime kupoprodajne cene vozila, te da li je taj novac uplaćen tuženom osnivaču od strane dilera, a u vezi s tim nije ustanovljena ni obaveza tuženog osnivača da vozilo preda ili da novac vrati tužilji. (Iz Presude Vrhovnog kasacionog suda, Rev. 44/2010 od 11.05.2010. godine)

8.
Posledica nepostupanja trgovca po upustvu o prihvatanju kartica koje je sastavni deo Ugovora o prihvatanju platnih kartica je nemogućnost naplate izvršene transakcije usled odbijanja banke da izvrši plaćanje, a samim tim i gubljenje prava za naknadu štete koju trgovac usled takvog postupanja trpi. Iz obrazloženja: Žalbeni navodi kojima se pobija pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje i ističe da je tužilac postupao u skladu sa obavezom koju je preuzeo na osnovu zaključenog Ugovora o prihvatanju platnih kartica i obavezom prema uputstvu za prihvatioce platnih kartica, te da je prilikom prodaje robe preduzeo sve propisane radnje - neosnovani su. Naime, na takav zaključak ne upućuju izvedeni dokazi i stanje u spisima, posebno imajući u vidu da je 26.11.2004. godine - kada je tužilac prihvatio falsifikovane kreditne kartice i izvršio prodaju robe - na prodajnom mestu tužioca za 14 minuta i 13 sekundi pokušano 17 transakcija pomoću pet kartica inostranih banaka, a da su samo četiri transakcije prošle autorizaciju. Ta činjenica ne-6-

OBLIGACIONO PRAVO sumnjivo ukazuje da sa predmetnim karticama nešto nije u redu, čak i ako se postupa sa uobičajenom pažnjom. U toj situaciji tužilac je odn. njegov radnik, morao da reaguje i pozove tuženog da izvrši proveru da li su kreditne kartice validne tj. ako je u tom trenutku taj podatak bio nedostupan - da ga pita za savet. Međutim, tužilac u tom cilju nije preduzeo nikakvu radnju, na koji način je rizik od eventualne štete, kao i odgovornost, preuzeo na sebe. Prvostepeni sud je, na utvrđeno činjenično stanje, pravilno primenio materijalno pravo kada je zaključio da se tužilac prilikom prodaje robe ili vršenja usluga korisnicima kreditnih kartica nije ponašao u skladu sa Uputstvom za prihvatioce platnih kartica, da se nije pridržavao osnovne procedure i sigurnosnih mera u cilju sprečavanja zloupotrebe, te da je njegov zahtev za isplatu iznosa od 620.800,oo dinara neosnovan. Takođe, Privredni apelacioni sud nalazi da tužilac prilikom procesuiranja spornih transakcija nije postupao sa pažnjom koja se u pravnom prometu zahteva u odgovarajućoj vrsti obligacionih odnosa odn. da u izvršavanju svoje profesionalne delatnosti nije postupao sa povećanom pažnjom shodno članu 18. st. 1. i 2. Zakona o obligacionim odnosima, te da se, shodno stavu 3. istog člana, nije uzdržao od postupka koji je otežao izvršenje obaveze druge strane. Sama činjenica da je u kratkom vremenskom intervalu pokušan veći broj transakcija, a da su samo četiri uspele, morala je da kod tužioca izazove sumnju da sa kreditnim karticama nešto nije u redu. Ovo naročito zbog toga što je Uputstvom za prihvatljivost platnih kartica predviđeno da i u situaciji ako je stranka sumnjiva u bilo kom smislu, obaveza je prihvatioca kartice da ne zaključi transakciju, već da pozove autorizacioni centar tuženog i traži instrukcije. Tužilac je kod utvrđenog stanja stvari bio u obavezi da postupi u skladu sa navedenom odredbom uputstva i pozove tuženog, ali on to nije učinio. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda, Pž. 4596/2010 od 16.09.2010. godine)

9.
U ispunjenju novčane obaveze kašnjenje u isplati avansa ne predstavlja docnju za koju izvođač ima pravo na zateznu kamatu. On može ostvarivati druga prava koja se tiču produženja rokova za izvođenje radova, razlike u ceni, pa i eventualno - prava na raskid ugovora. Iz obrazloženja: Iznos novca koji jedna ugovorna strana daje drugoj unapred, kako bi joj omogućila izvršenje njene ugovorne obaveze - predstavlja avans (predujam). Uobičajeno je kod ugovora o građenju da se ugovara plaćanje avansa koji omogućava izvođaču radova da preduzme pripremne radnje za izvođenja radova kao svoje ugovorne obaveze. Smatra se da je izvođač primio deo cene koju je naručilac platio unapred radi nabavke građevinskog materijala. Ukoliko avans ne bude plaćen u roku koji su stranke svojim ugovorom predvidele, to ne znači da je naručilac posla u docnji sa ispunjenjem novčane obaveze, već da obavezu nije platio "dovoljno" unapred - onako kako je to ugovoreno. Izvođaču radova, međutim, to ne daje za pravo da na iznos avansa obračunava zateznu kamatu po isteku ugovorenog roka za uplatu avansa do dana kada je avans zaista uplaćen, ali mu daje neka druga prava koja se odnose na ovlašćenje da zahteva izmenu ugovorene cene zbog promene cene materijala do koje je zbog toga došlo, kao i mogućnost da traži odlaganje sa otpočinjanjem izvođenja radova zbog neblagovremene uplate avansa odn. mogućnost
-7-

OBLIGACIONO PRAVO da traži prekid radova ukoliko su već bili započeti. U svakom slučaju, ima pravo na produženje ugovorenog roka za izvođenje radova. Ukoliko su ispunjeni drugi uslovi, daje mu i pravo da raskine ugovor. Dakle, pravilan je zaključak prvostepenog suda da tuženi nema pravo na obračunatu kamatu na sredstva avansa koje je tužilac platio po proteku roka koji je za uplatu avansa predviđen međusobno zaključenim ugovorima. Zato je pravilno prvostepeni sud na osnovu nalaza veštaka utvrdio da potraživanje tuženog ne sadrži obračunatu zateznu kamatu na sredstva avansa koja su uplaćena od strane tužioca, ali po isteku roka koji je ugovoren, već da potraživanje tuženog na dan preseka sadrži potraživanje razlike u ceni, kamate na razliku u ceni i kamate koja je obračunata na iznose po ispostavljenim situacijama koji su plaćeni sa zadocnjenjem od strane tužioca, a što ukupno iznosi navedenu sumu. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda, Pž. 2125/10 od 12.02. 2010. godine)

10.
Načelo jednake vrednosti uzajamnih davanja ne važi kod ugovora o prodaji društvenog kapitala. Iz obrazloženja: Na sporni odnos primeniće se Zakon o privatizaciji, kao lex specialis u odnosu na Zakon o obligacionim odnosima. Ovaj zakon je izričito propisao (član 41a) da se, u situaciji kada kupac ne isplati bilo koju ratu kupoprodajne cene u ugovorenom roku, ima smatrati da je ugovor raskinut po samom zakonu. Nesumnjivo je utvrđeno da tuženi nije platio treću ratu kupoprodajne cene, pa se predmetni ugovor smatra raskinutim danom kada je tužilac uputio obaveštenje tuženom o raskidu ugovora. Nisu osnovani revizijski navodi tuženog o pogrešnom zaključku da tužilac nije izvršio svoje ugovorne obaveze, zbog čega ne može raskinuti predmetni ugovor u smislu odredaba čl. 121., 124. i 125. Zakona o obligacionim odnosima. Ovo stoga što je tužilac preneo tuženom 70% prodajnog društvenog kapitala u vidu akcija subjekta privatizacije TP "P..." iz S... bez ikakvog opterećenja, što i predstavlja predmet njegove obaveze. Po osnovu zaključenog ugovora tuženi je upisan kao vlasnik 70% kapitala subjekta privatizacije u registarskom ulošku Trgovinskog suda u S... Kod ugovora o prodaji društvenog kapitala ne primenjuje se načelo jednake vrednosti uzajamnih davanja. Tuženi nije kupio prodajni kapital prema njegovoj realno utvrđenoj vrednosti, već je početna cena na aukciji iznosila 20% od gornje granice raspona utvrđene vrednosti društvenog kapitala koji je predmet prodaje a u skladu sa čl. 2a i 2b Uredbe o prodaji kapitala i imovine javnom aukcijom. Tuženi je kapital kupio po tržišnoj ceni, a ne po realnoj niti po knjigovodstvenoj. Shodno tome, tuženi neosnovano ističe u reviziji da je isplatom dve rate kupoprodajne cene preplatio vrednost kapitala koji je kupio, time što u imovinu subjekta privatizacije koja se prodaje nije bila uneta jedna od nepokretnosti. Neosnovana je i revizijska tvrdnja da su potraživanja parničnih stranaka zbog toga kompenzabilna. Osim izričito navedenih izjava i garancija, prema ugovorenoj klauzuli da "Agencija ne daje bilo kakve druge izjave i garancije." - predaja bilo koje nepokretnosti navedene u programu privatizacije ne predstavlja obavezu tužioca. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije, Prev. 196/2006 od 7.09.2006. godine)
-8-

OBLIGACIONO PRAVO

11.
O jačem pravu na sticanje prava svojine na istu nepokretnost u slučaju kada je više lica zaključilo više posebnih pravnih poslova u tom cilju, sud odlučuje primenom načela savesnosti i poštenja i načela zabrane zloupotrebe prava. Ukoliko su svi kupci savesni, a ni jedan nema državinu nepokretnosti niti je ishodio upis prava svojine u zemljišnu tj. drugu javnu knjigu, raniji kupac ima jači pravni osnov. Ako su svi kupci savesni, kupac koji je ishodio upis u zemljišnu, tj. drugu javnu knjigu ima jači pravni osnov, a ako ni jedan to nije ishodio – jači je u pravu kupac kome je nepokretnost predata u državinu. Iz obrazloženja: Utvrđeno je sledeće činjenično stanje: tužioci K. M. i A. su sa PP “K...” zaključili kupoprodajni ugovor K-05 od 23.04.1996. godine, čiji je predmet stan br. 33, površine 53,22 m kv., u ul.________, u N... S... za ukupan iznos od 239.490,oo dinara i rokom isplate do 23.04.1996. godine. Rok izgradnje bio je april 1997. godine. Ugovoreno je da će se, ukoliko kupci ne plate cenu za 75 % površine do 23.04.1996. godine, ugovor smatrati nevažećim i prodavac imati pravo da isti stan proda drugom kupcu bez posebne najave o raskidu ugovora. Prema priznanicama, kupci su uplatili 50.000 DM. Isti stan je kupila i tužilja M.J., ugovorom o kupoprodaji br. K-34 od 23.03.1999. godine, za cenu od 401.811,oo dinara, koju je i isplatila 23.03.1999. godine kod Opštinskog suda u N... S... Ov. br. ____/99. U sporni stan se tužilja M.J. i uselila. Nižestepeni sudovi usvojili su njen tužbeni zahtev i utvrdili joj pravo vlasništva na spornom stanu, sa pravom da se isti izluči iz stečajne mase. Tužbeni zahtev tužilaca K.M. i A. nižestepeni sudovi su odbili. Ovi tužioci tražili su da se utvrdi da su oni vlasnici spornog stana i da im se on preda u posed. Obrazloženje nižestepenih sudova je bilo da je tužilja M. J. jača u pravu, s obzirom da je ugovor zaključila i overila u sudu, isplatila cenu, porez na promet i svoje pravo iz ugovora ostvarila preuzimanjem državine. Nasuprot tome, tužioci K.M. i A. nisu overili ugovor u sudu, platili su samo veći deo stana i nemaju državinu. Revizioni sud, međutim, nalazi da su osnovani navodi revizije tužilaca – glavnih umešača, te da je pobijana presuda doneta na osnovu pogrešne primene materijalnog prava jer ni činjenično stanje bitno za pravilnu odluku o tužbenom zahtevu nije potpuno utvrđeno. Sadržina kupoprodajnih ugovora ukazuje na to da tužioci od tuženog kupuju stan u izgradnji koji je – prema ugovoru K.M. i A. – morao biti izgrađen do aprila 1997. godine, a prema ugovoru M.J. – do marta 1999. godine. Dakle, u pitanju je ugovor o izgradnji stana tj. ugovor o građenju, na koji se shodno primenjuju odredbe ugovora o delu, a ne ugovora o prometu nepokretnosti. Zbog toga, za punovažnost tih ugovora, nije potrebno da potpisi ugovornih strana budu overeni kod suda (kao kada su u pitanju ugovori o prometu nepokretnosti). Na drugoj strani, o jačem pravu u slučaju da su dva lica zaključila posebne pravne poslove radi sticanja prava svojine na istu nepokretnost sud odlučuje primenom načela savesnosti i poštenja i načela zabrane zloupotrebe prava. Ako su oba sticaoca savesna, a nijedan nema državinu nepokretnosti, niti je ishodio upis prava svojine u javnoj knjizi – raniji sticalac ima jači pravni osnov. Ako su savesna oba sticaoca, jači pravni osnov ima sticalac koji je ishodio upis u javnu knjigu. Ako to ni jedan nije ishodio, jače pravo ima sticalac kome je nepokretnost predata u državinu. Raniji savesni sticalac ima
-9-

OBLIGACIONO PRAVO jači pravni osnov prema nesavesnom kasnijem sticaocu, pa i u slučaju kada je otuđilac nepokretnosti istu predao u državinu kasnijem nesavesnom sticaocu ili je nesavesni sticalac ishodio upis u javnu knjigu. Zbog toga će sud u ponovnom postupku, imajući u vidu izloženo, utvrditi da li je tužilja M. J. u momentu zaključenja ugovora mogla znati da je PP “K...” predmetni stan pre toga prodao drugom licu, zatim stepen dovršenosti zgrade, tj. spornog stana u trenutku zaključenja ugovora između tužilje i tuženog, kao i u momentu useljenja, a zatim i na koji način se tužilja uselila u stan. Sud će takođe utvrditi da li su tužioci K.M. i A. do ugovorenog roka isplatili cenu u celosti ili delimično i u kom procentu. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije, Rev. 491/2004 od 10.06.2005. godine)

12.
Tužbeni zahtev tužioca za neosnovano obogaćenje je neosnovan, jer se povodom istog duga a po pravnosnažnoj presudi vodi postupak izvršenja koji nije okončan. Iz obrazloženja: Presudom Opštinskog suda u A..., P. br. 655/02 od 29.01.2003. godine, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je traženo da tuženik po osnovu neosnovanog obogaćenja plati tužiocu navedeni novčani iznos u izreci presude. Protiv navedene presude žalbu je izjavio tužilac. Okružni sud u U... je svojom presudom Gž. br. 408/03 od 8.04.2003. godine odbio kao neosnovanu žalbu tužioca i potvrdio je presudu Opštinskog suda u A..., P. br. 655/02 od 29.01.2003. godine. U obrazloženju drugostepene presude je navedeno sledeće: U toku postupka je utvrđeno da navedeni novčani iznos tuženik duguje tužiocu po pravnosnažnoj presudi P. br. 532/92 od 4.12.1998. godine, i da je sada u toku postupak izvršenja u predmetu Opštinskog suda u A... I. br. 88/00. U takvoj situaciji prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo nalazeći da je tužbeni zahtev tužioca za neosnovano obogaćenje neosnovan, jer se povodom istog duga a po pravnosnažnoj presudi vodi postupak izvršenja koji nije okončan. (Iz presude Okružnog suda u Užicu, Gž. br. 408/03 od 8.04.2003. godine)

13.
Osnovno načelo građanskog prava o jednakoj vrednosti uzajamnih davanja ograničava dispozitivnost norme o ugovornoj kamati. Iz obrazloženja: Utvrđeno je sledeće činjenično stanje: Prvostepeni sud je u dokaznom postupku utvrdio da su tužilac - protivtuženi i tuženi - protivtužilac zaključili ugovor o nenamenskom oročenom depozitu, i to dana 26.09.1995. godine. Po ovom ugovoru se deponent - ovde tuženi - protivtužilac obavezao da kod banke - ovde tužioca - protivtuženog položi, a banka primi novčani iznos od 130.000,00 dinara. Ugovoren je rok vraćanja, sa kamatnom
- 10 -

OBLIGACIONO PRAVO stopom od 0,6 % dnevno. Uz osnovni ugovor zaključeni su prvi i drugi aneks ugovora, kojima su izmenjeni rokovi vraćanja novčanih sredstava (čl. 1035., 1038. tač. 1. i 1042. Zakona o obligacionim odnosima). Prema tome, ugovor o oročenom nenamenskom depozitu predstavlja pasivni bankarski posao, u kome je banka dužnik prema svojim deponentima, zaključujući ih radi obezbeđenja novčanih potencijala za obavljanje aktivnih bankarskih poslova. Prvostepenom presudom tužilac - protivtuženi je obavezan da tuženom - protivtužiocu isplati iznos od 104.003,34 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 25.03.1996. godine sve do isplate. Obrazloženje prvostepenog suda je da je u toku postupka utvrđeno da su tužilac - protivtuženi i tuženi - protivtužilac zaključili dana 26.09.1995. godine ugovor o nenamenskom depozitu sume od 130.000,00 dinara, sa kamatom od 0,6 % dnevno i rokom vraćanja 06.10.1995. godine. Dva aneksa ugovora izmenila su samo rok vraćanja deponovane sume, a svi ostali bitni elementi ugovora ostali su nepromenjeni. Tužilac - protivtuženi isplatio je tuženom - protivtužiocu, zaključno sa 25.03. 1996. godine, ukupno 148.269,00 dinara. Obaveza tužioca - protivtuženog prema tuženom - protivtužiocu iznosi 104.003,34 dinara. Viši sud nalazi da je prvostepena presuda doneta uz pogrešnu primenu materijalnog prava i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, te je valja ukinuti. Stanovište prvostepenog suda u konkretnom slučaju se ne može prihvatiti. Naime, tačno je da su stranke ugovorom o nenamenskom oročenom depozitu ugovorile kamatu od 0,6 % dnevno na iznos deponovanih sredstava (čl. 1042. Zakona o obligacionim odnosima). Međutim, dispozitivnost norme o ugovorenoj kamati ograničena je sukobom sa osnovnim načelom građanskog prava o jednakoj vrednosti uzajamnih davanja (čl. 15. Zakona o obligacionim odnosima), a o tome sud vodi računa po službenoj dužnosti. Zato je prvostepeni sud bio dužan da ispita da li ugovorna kamata od 0,6 % dnevno odnosno 18 % mesečno, za period za koji je obračunata, predstavlja realnu i uobičajenu kamatu za takvu vrstu posla. Samo takvoj kamatnoj stopi može se pružiti sudska zaštita. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda, Pž. 5408/2001 od 21.02.2002. godine)

14.
Predugovor je takav ugovor kojim se preuzima obaveza da se zaključi glavni ugovor. Ukoliko predugovorom obavezana strana neće da sklopi glavni ugovor, tada druga strana ne može tužbom tražiti ispunjenje ove činidbe, nego preko suda može tražiti da se naloži drugoj strani da u roku od šest meseci po isteku ugovorenog roka pristupi zaključenju glavnog ugovora. Iz obrazloženja: Prema odredbi člana 45. stav 1. ZOO, predugovor je takav ugovor kojim se preuzima obaveza da se docnije zaključi drugi, glavni ugovor. Prema odredbi člana 20. stav 1. Zakona o osnovnim svojinsko-pravnim odnosima, pored ostalih načina, pravo svojine se stiče i na osnovu pravnog posla. Na osnovu pravnog posla pravo svojine na nepokretnostima se prema odredbi čl. 33. navedenog Zakona o osnovnim svojinsko-pravnim odnosima, stiče upisom u javnu knjigu ili na drugi odgovarajući način određen zakonom. Po samom zakonu, pravo svojine se prema odredbi člana 21. navedenog Zakona, može steći i građenjem na tuđem zemljištu, pod uslovima i na načine predviđene odredbama čl. 24, 25. i 26. Zakona o osnovnim svojinsko-pravnim odnosima.
- 11 -

OBLIGACIONO PRAVO Dakle, glavni cilj sklapanja predugovora je međusobno obavezivanje pregovarajućih strana na zaključenje drugog glavnog ugovora. Iz predugovora ne nastaje obaveza na ispunjenje neke određene činidbe, odnosno ispunjenje neke ugovorne obaveze iz onog nameravanog i željenog glavnog ugovora, već jedino obaveza sklapanja određenog definitivnog obaveznog ugovora, a tek nakon što ovaj već bude sklopljen, nastaće ugovorena obaveza ispunjenje određene činidbe, koja je predmet te ugovorene obaveze. Ukoliko predugovorom obavezna strana neće da sklopi ovaj drugi glavni ugovor, tada druga strana ne može uspešno ustati sa tužbom radi ispunjenja one činidbe koja je predmet ugovorene obaveze nameravanog definitivnog, glavnog, ugovora, već jedino tužbom za ispunjenje konkretno sklopljenog predugovora, tužbom za sklapanje glavnog ugovora, kako to predviđa odredba čl. 45. st. 4. ZOO-a. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. 1968/02 od 3.07.2002. godine).

15.
Isplata zatezne kamate može se ostvariti samo kada je obaveza plaćanja kamate izričito ugovorena, ali sud mora imati u vidu, radi pravilnog presuđenja predmetne stvari i načelo jednake vrednosti uzajamnih davanja. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju u prvostepenom postupku tužilac je 2.09.1994. godine i 7.12.1994. godine uplatio tuženom ukupno 400.390,25 dinara. Uplata je izvršena u cilju avansnog plaćanja građevinskog materijala iz proizvodnog asortimana tuženog. Međutim, tužilac nije prilikom uplate avansa dostavio tuženom specifikaciju građevinskog materijala i rokove za isporuku istog. Stoga je tuženi vršio isporuku robe tužiocu sve do 11.9.1997. godine. Tako isporučena roba tužiocu fakturisana je po važećim cenama na dan isporuke. Na taj način tužiocu je isporučena roba u ukupnoj vrednosti koja nominalno pokriva uplaćeni iznos avansa. Na temelju tako utvrđenog činjeničnog stanja odbijen je zahtev tužioca da mu tuženi zbog docnje u isporuci robe isplati zateznu kamatu u ukupnom iznosu od 1.789.315,00 dinara. Odluka nižestepenih sudova zasnovana je na pogrešnoj primeni materijalnog prava. Naime, tačno je da tužilac u konkretnom slučaju ne može tražiti isplatu zatezne kamate, obzirom da takvo pravo može ostvariti samo kada je obaveza plaćanja kamate izričito ugovorena. Međutim, to samo po sebi ne znači i da je zahtev tužioca neosnovan. Ovo iz razloga, što pravni osnov naveden u tužbi sud ne obavezuje. To je izričito propisano odredbom člana 186. stav 3. ZPP. Iz tog razloga, a obzirom na činjenicu da je tužiocu isporučena roba fakturisana po cenama na dan isporuke, a ne po važećim cenama na dan uplate avansa, tužilac ima pravo na povraćaj eventualne razlike između vrednosti količine i vrste avansom pokrivene robe koja mu je isporučena. To pravo tužioca se temelji u načelu ekvalentnosti uzajamnih davanja ustanovljenom odredbom člana 15. Zakona o obligacionim odnosima. Međutim, zbog pogrešne primene materijalnog prava sud nije utvrdio odlučne činjenice za presuđenje ovog spora. To je razlog, zbog koga je na temelju odredbe člana 395. stav 2. ZPP odlučeno kao u izreci. U nastavku postupka otkloniće se propusti na koje je ukazano ovim rešenjem. To podrazumeva obavezu prvostepenog suda da u cilju pravilnog presuđenja ovog spora pouzdano utvrdi vrednost isporučenih roba tužiocu po važećim cenama na dan uplate avansa. Saglasno toj činjenici treba utvrditi i količinu robe koju je pokrivao avans po cenama na dan plaćanja. Tako utvrđenu količinu i vrstu
- 12 -

OBLIGACIONO PRAVO robe treba uporediti sa onom količinom robe koja je tužiocu isporučena. U slučaju da je ta količina manja od one koja je bila pokrivena avansom utvrdiće se vrednost razlike po cenama na dan presuđenja i saglasno tome doneti odgovarajuća odluka o tužbenom zahtevu. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Prev. 768/01 od 18.09.2002. godine)

16.
Članom 10. ZOO se utvrđuje da strane u obligacione odnose stupaju slobodne i svoje odnose uređuju isključivo po svojoj volji.

Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da sud obaveže tuženog da produži ugovor o zakupu poslovnog prostora do 15.10.2011. godine. Tužilac je žalbom pobijao prvostepenu presudu. Viši trgovinski sud je našao da je žalba neosnovana. Iz činjeničnog stanja utvrđenog u prvostepenom postupku proizilazi da je nesporno među strankama da su zaključile ugovor o zakupu poslovnog prostora, da je zaključen i aneks ugovora, kao i da su zaključile ugovor o zajedničkoj izgradnji u cilju ostvarivanja obostranih interesa, a radi zajedničkog ulaganja i izgradnje magacinskog prostora, kao i da je vreme zakupa navedenim ugovorom određen na period od 10 godina. Rok ugovora je određen ugovorom, a tužilac traži produženje ugovornog odnosa, pa je prvostepeni sud pravilno postupio što nije usvojio ovakav tužbeni zahtev tužioca, jer bi to bilo protivrečno jednom od osnovnih načela obligacionih odnosa. Članom 10. ZOO se utvrđuje da strane u obligacione odnose stupaju slobodne i svoje odnose uređuju isključivo po svojoj volji. Ne postoji zakonska obaveza za zahtevanje i zaključenje ovakvog ugovora. To što tužilac smatra da je u izgradnju objekta uložio znatno veća sredstva u odnosu na vreme korišćenja prostora, kao da je tako kratak rok korišćenja objekta rezultirao time da je u celom ovom odnosu sa tuženikom prevaren, nije od značaja za presuđenje ove pravne stvari. Tužiocu ostaju na raspolaganje druga pravna sredstva i on eventualno može tražiti naknadu štete, odnosno podneti tužbu za naknadu štete, ako smatra da je oštećen ili tužbu zbog neosnovanog bogaćenja ako smatra da se tuženi neosnovano obogatio. (Iz presude Višeg trgovinskog suda u Beogradu Pž. 5721/02 od 9.10.2002. godine)

Ništav je ugovor koga zaključi punomoćnik umrlog lica. (Iz presude Okružnog suda u Kraljevu, Gž. 143/02 od 26. 03. 2000. godine)

17. 18.

Kada je zbog visoke inflacije broj novčanih jedinica na koji obaveza glasi obezvređen, poveriocu pripada saglasno načelu jednakih vrednosti uzajamnih davanja, valorizovan iznos po stopi rasta cena na malo prema podacima nadležnog saveznog organa za poslove statistike, ako zakonom ili ugovorom nije drukčije predviđeno. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 2836/98 od 21.07.1999. godine)
- 13 -

Pošto se na ugovoru o prevozu primenjuje Zakon o ugovorima o prevozu u železničkom saobraćaju ("Sl.OBLIGACIONO PRAVO U slučaju dvostrukog prometa nepokretnosti. Ugovor zaključen van registrovane delatnosti tj. tada čl. ostaje na snazi osim ako je to druga strana znala ili morala znati. st. Beograd. ZOO. Ako je obligacioni odnos regulisan drugim saveznim zakonom primenjuje se taj zakon kao leks specialis a odredbe Zakona o obligacionim odnosima samo u pitanjima koja nisu regulisana tim zakonom.1995.05. Prev. bez obzira da li je neka od organizacija udruženog rada . godine) 23. s tim što je eventualna zloupotreba propisivanja zelenaških kamata sankcionisana i odredbom čl. kad su oba sticaoca savesni a nije usledila promena u javnim knjigama.2. 3310/98 od 17. sud bi mogao umeriti stopu ugovorene kamate u smislu čl.14 - 25.1988. ZOO i naknadu štete u smislu odredbe čl. 18/98 od 14. 256/97 od 17. 1996. 278. (Iz odluke Vrhovnog suda Srbije Prev. (Vrhovni sud Srbije. (Viši privredni sud. ZOO. koja obuhvataju i pružanje usluga izdavanje prevoznih karata. 20. Beograd.1998. 202/96 od 15.1988.06. . U zasnivanju dvostranih ugovora strane polaze od načela jednake vrednosti uzajamnih davanja. da je samoupravno pravo autobuske stanice da u skladu sa opštim uslovima koje samostalno utvrđuje pruža usluge svim prevoziocima pod jednakim uslovima. list SFRJ" br. (Vrhovni sud Srbije. Prev. ne isključuje mogućnost da poverilac potražuje od dužnika poravnanja valorizaciju po načelu jednakih vrednosti iz člana 15. Rev. godine) . Kod nedozvoljenih kretanja kamatnih stopa.02. ZOO pod određenim uslovima. kada je visina određena prosečnom visinom kamatnih stopa na tržištu novca.1997. Ako ne postoji propis koji obavezuje stranke (autobusku stanicu i transportnu organizaciju) na zaključenje ugovora o pružanju usluga na autobuskoj stanici (čl.22.prevoznika zaključila poseban ugovor sa autobuskom stanicom ili ne.05. 21. ZOO). jače pravo ima sticalac kome je nepokretnost predata.03. br. godine) 20. (Savezni sud Gsz. godine) Prinudno poravnanje između dužnika poravnanja i njegovih poverilaca. 15.23/88 od 29. s pozivom na načelo jednakih davanja. 2/74 i 17/90) to se odredbe ZOO u ovom slučaju isključuju. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. godine) 22. Ne postoji nesrazmera ugovorenih davanja u pogledu visine ugovorene kamate na bankarski kredit. godine) 24.5319/95 od 17. Beograd. (Vrhovni sud Srbije. zaključen protivno opštim aktima društvenog pravnog lica. Zakona o prevozu u drumskom saobraćaju treba shvatiti tako. Pž.05.47/88 od 9. 141. Prev.1999. godine) 19.11.

374.1984. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda.da je došlo do zaključenja navedenog aneksa ugovora odn. a nije obavezno da on sadrži i pečat pravnog lica. godine) Na osnovu čl. godine) 26. st.4279/85 od 16. izvođač radova i investitor solidarno odgovaraju oštećenom za prouzrokovanu štetu. i 47. Zakona o obligacionim odnosima) 29. 27. Pž.15 - .10. jer tužilac. Zbog toga .2010. (Vrhovni sud Vojvodine. ZOO). 246. 23. ZOO svako je dužan da se uzdrži od postupka kojima se može drugom prouzrokovati šteta. godine) Za potraživanje na ime dangubnine do koje je došlo zbog neblagovremenog utovara robe iz ugovora o prevozu u drumskom saobraćaju. zakonskih zastupnika stranaka.izostanak pečata tužioca nije od uticaja na validnost navedenog zapisnika. 16. a ne prema čl. Pored toga. (Viši privredni sud. ZOO-a da cedent odnosno indosant ne odgovara za neispunjenje obaveza od strane izdavaoca se ne primenjuje.OBLIGACIONO PRAVO Odredba čl. Pž.1985.12. Novi Sad Rev. Zakona o ugovorima o prevozu u drumskom saobraćaju ("Sl. nesporno prihvata navedeni sporazum i na osnovu njega fakturiše i traži naplatu zakupnine za površine koje su date u zakup. To navedeni zapisnik sadrži. na obligacione odnose koji se uređuju drugim saveznim zakonom.1982. (čl. SAGLASNOST VOLJA (Čl.364/82 od 15. Ovi žalbeni navodi nisu osnovani. 26 – 45.3. zbog krupnijeg ekonomskog interesa kao što je izgradnja silosa.46. pa usled toga oštećenom bude prouzrokovana šteta. da navedeni zapisnik predstavlja Aneks koji je postao sastavni deo Ugovora a kojim je došlo do proširenja zakupljenog poslovnog prostora i to zato što ih je pečatom overio samo tuženi. zakonskih zastupnika stranaka dovoljni su za zaključenje ugovora. ne primenjuju odredbe Zakona o obligacionim odnosima.11. a ne postoji obaveza da on bude overen i pečatom pravnog lica. Za validno zaključenje ugovora dovoljni su potpisi statutarnih odn. 2509/84 od 05. Beograd. 28.07. jer je Zakonom o menici ovo pitanje drugačije regulisano. Pž. (Viši privredni sud Beograd. list SFRJ" br. U slučaju izvođenja građevinskih radova ako se ne može uzdržavati od takvih postupaka. zastarni rok računa se prema odredbi člana 112. Zakona o obligacionim odnosima (3 godine) jer se u smislu člana 23. kao zakupodavac. 4738/10(1) od 02. Iz obrazloženja: Tuženi u žalbenim navodima ukazuje na pogrešnu ocenu . činjenica da je tužiočev pečat izostao ne može ni na koji način dovesti u pitanje validnost zaključenog sporazuma. Potpisi statutarnih tj. Zakona o menici u vezi čl. Zakona o obligacionim odnosima. godine) . 2/74) i iznosi jednu godinu.

2010. bez bilo kakve obaveze u odnosu na drugu ugovornu stranu. u tržišnoj utakmici za klijente. to bi onda značilo da je druga strana u stvari primorana da ugovor zaključi tj. Pž.16 - . Iz obrazloženja: Žalbeni navodi tužioca . Kada bi se "ispunjenje obaveze" jedne strane bez zaključenog ugovora među strankama (a ugovor je zaključen kada se stranke saglase o bitnim sastojcima ugovora). klijentima se kod ovih ugovora omogućava da u razumnom roku (najčešće dve nedelje) . da primi nešto što nije tražila i ispuni nešto na šta nije svojom voljom htela da se obaveže.nije dozvoljeno predvideti da su neopozivi. kao unapred pripremljeni tipski ugovori zaključeni po pristupu u poslovnim prostorijama pravnih lica ili domovima fizičkih lica.2010. godine) 31.OBLIGACIONO PRAVO 30.da je ugovor u svakom slučaju zaključen na osnovu činjenice da je tužilac ispunio obavezu objavljivanjem podataka za tuženog . Pž.nisu osnovani. dakle .odustanu od tako zaključenog ugovora. "Ugovori zaključeni na vratima". (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. prema evropskim standardima kojima se i na domaćem tržištu i u domaćem pravnom sistemu mora težiti . Sasvim suprotno. jer bi se on na taj način primoravao na ugovorni odnos u koji nije svojom voljom. godine) . ne smeju sadržati ugovorne klauzule o neopozivosti. prema evropskim standardima. To bi bio i akt nelojalne konkurencije među onima koji vrše određenu uslugu. klijenti koji zaključe ugovor pod navedenim okolnostima imaju na raspolaganju određeni rok (najčešće dve nedelje) da odustanu od tako zaključenog ugovora. 14301/10 (3) od 23. Iz obrazloženja: U pogledu tipskih ugovora. a koji se zaključuju po pristupu i to tako što predstavnici strane koja sačinjava tipski ugovor odlaze u poslovne prostorije drugih privrednih subjekata radi zaključenja ugovora ili u domove fizičkih lica ("ugovori zaključeni na vratima"). sačinjenih od jedne ugovorne strane u vezi sa obavljanjem njene registrovane privredne delatnosti. Ovo bi bilo suprotno i načelu autonomije volje stranaka prilikom zaključenja ugovora i osnovnim tržišnim principima. prema evropskim standardima. 14301/10 (2) od 23. ali i akt nedopušten u odnosu na klijenta koji se na navedeni način primorava da ugovor zaključi i proglašava da je u obavezi prema onome ko mu bez ikakvog pravnog osnova vrši dostavu nekog predmeta ili vrši neku uslugu koju nije tražio. Upravo suprotno. moglo smatrati zaključenjem ugovora. jer je to suprotno slobodnoj volji stranaka. To bi bilo nedopušteno u odnosu na klijente kojima se ugovorni odnos nameće i akt nelojalne konkurencije u odnosu na subjekte koji na tržištu vrše istu vrstu usluga. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda.12.12.iako to među strankama nije ugovoreno. Ne može se smatrati zaključenjem ugovora "ispunjenje obaveze" prema neovlašćeno zastupanom.

Pž. da su svi bitni elementi ugovora bili zasnovani na citiranoj ponudi.bez obzira na sva pregovaranja parničnih stranaka koja su se odvijala posle prijema ponude . ponuda je sadržala jasno naznačenje namene buduće opreme .OBLIGACIONO PRAVO 32. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda.05. godine uputio tužiocu zahtev za ponudu. godine. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je utvrdio da je Tuženi je 19. godine. navodeći da oprema mora biti najmanje tačno određenog i navedenog kvaliteta.2010. izričito naglašeno da se isti zaključuje na osnovu ponude tužioca od 03.02. Zako. tražeći da mu dostavi ponudu za opremu (koja je inače i predmet ugovora).član 32. godine) 33.2007. nisu od uticaja na same ugovorne obaveze. Zato je pravilno prvostepeni sud utvrdio da je sporni ugovor među strankama bio zaključen u skladu sa ponudom od 03. sačinjena ponuda koja je potom i bila osnov zaključenja ugovora među parničnim strankama. a pre zaključenja ugovora. godine sadržala je naznaku da oprema služi za mešanje šećera i vode. predstavlja predlog za zaključenje ugovora ako sadrži sve bitne sastojke ugovora pa bi se njenim prihvatanjem mogao zaključiti ugovor .05.05. godine. jer je . Shodno iznetom. 3445/10(1) od 16.ugovor zaključen sa jasnim naznakama da je zasnovan na ponudi od 03.2007. Ugovorom br.da ista može služiti za mešanje šećera i vode. a to znači da je oprema morala služiti za mešanje šećera i vode i da je ugovoreni minimalni kvalitet materijala. Ukoliko je ugovor zaključen prema naznačenim uslovima iz date pisane ponude.03. tuženi je tužioca pozvao na ponudu.09. Tužiočeva ponuda br. Iz tih razloga. godine odn.17 - . upravo u pogledu elemenata iz ponude tužioca. Prema tome. 36 od 15. stranke se ne mogu pozivati na to da su uslovi promenjeni pregovorima u periodu između davanja pisane ponude i zaključenja ugovora.2007. poslata od strane tužioca. svi razgovori koji su se među strankama odvijali između ponude i zaključenog ugovora. pa se na osnovu te namene kao i zahteva s pozivom na ponudu u kome je označen minimalni kvalitet materijala. 83/07 od 05. Zakona o obligacionim odnosima. nisu od značaja žalbeni navodi tuženog da je u fazi po prijemu ponude. opreme prema karakteristikama iz ponude. koji je osnov međusobnog poslovnog odnosa stranaka. da je ugovoreno da oprema mora ispunjavati tehničke mogućnosti korišćenja za mešavinu šećera i vode i soli i vode. Relevantne odredbe: Ponuda.03. jer je zaključenjem ugovora (prema njegovim sopstvenim izričitim odredbama) postignuta saglasnost volja u pogledu predmeta ugovora odn.2007. Na prestanak poslovnog odnosa ugovornih strana u situaciji kada je jedna od ugovornih strana izjavu o raskidu ugovora dala na neki od zakonom propisanih načina iz člana 28.2007. Time je saglasnost volja stranaka nedvosmisleno postignuta.2007. došlo do pregovora o promeni bitnih elemenata ugovora u pogledu navedene namene opreme tj. Zbog toga.

oo dinara tužilac potražuje na ime štete koja se ogleda u izmakloj dobiti.emituje emisije tužioca. Tuženi je zahtev tužioca osporio po osnovu i visini. godine i zaštiti dostojanstva ličnosti. povodom realizacije njegovog predmeta. U prilog svojim navodima.2010.).06. Zakona o obligacionim odnosima. odn.600. nastupila usled jednostranog raskida ugovora od strane tuženog usmenim putem. godine). sadržinskom. Zbog toga je bio primoran da zastane i prestane sa emitovanjem predmetnog programa. bez otkaznog roka. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda.2007. zajednička struja. stepenište i sl. godine) 34. kako je to Ugovor predviđao. po njegovim navodima.2007.OBLIGACIONO PRAVO na o obligacionim odnosima bez uticaja je postojanje ugovorne odredbe kojom se predviđa da se ugovor može raskinuti pismenim putem. već da se koristio svojim pravom ustanovljenim Ugovorom i prestao da . navodeći da Ugovor o poslovnoj saradnji i pravu na emitovanje nije raskinuo. vizuelnom ili konceptualnom smislu. Pž. Imajući u vidu da se ne radi o zajedničkim uređajima i delovima zgrade čije uspostavljanje i održavanje je neophodno i nužno za zgradu kao celinu (npr. Ukoliko ne ispuni ovaj uslov tuženi zadržava pravo promene termina emitovanja emisija serijala u skladu sa svojom programskom politikom. Ugovora o poslovnoj saradnji i pravu na emitovanje od 10. Iznos od 57. imajući u vidu Uputstvo saveta Republičke radiodifuzne agencije o ponašanju emitera od 26. a što je sve protivno zaključenom Ugovoru o poslovnoj saradnji. ugovorne strane saglasile da svaka emisija serijala mora da ostvari najmanje 6% udela u gledanosti u terminu emitovanja. a koji je usmeren na način prezentovanja emisije.oo EUR odn. ne poštujući odredbe o jednostranom raskidu Ugovora nakon proizvedenih osam emisija. tuženi je dostavio dokaze. a koja je. Skupština stanara zgrade nije ovlašćena da u ime i za račun vlasnika stana za. U stavu 1. kao i zbog samog koncepta emisije. Stavom 3. Bez uticaja je na prestanak poslovnog odnosa parničnih stranaka činjenica da izjava volje za raskid ugovora nije učinjena pismenim putem. tuženi je zadržao pravo da odbije da emituje bilo koju emisiju iz serijala ukoliko smatra da ne zadovoljava standarde njegovih osnivača u tematskom. krov.04. počev od momenta stupanja na snagu osnovnog Ugovora pa do njegovog prestanka bez obzira na osnov prestanka.zbog nedovoljne gledanosti .11. saglasile su da se Ugovor može raskinuti sporazumno u bilo koje doba pismenim putem.000.18 - . lift. bez vidnog razloga i bez pismenog obaveštenja. dok su se stavom 4.2007. te protesta gostiju emisija koje su emitovane.608. moguć ukoliko jedna ugovorna strana grubo krši odredbe Ugovora. U konkretnom slučaju tužilac je iz usmene izjave tuženog da prestaje sa emitovanjem emisija nedvosmisleno zaključio da takva izjava tuženog u suštini predstavlja izjavu o raskidu zaključenog ugovora. te Ugovoru o izmenama i dopunama istog ugovora. 4.07. s obzirom da se ugovor raskida onog momenta kada se izjava da na neki od zakonom predviđenih načina. Dogovoreno je da izmene i dopune Ugovora o poslovnoj saradnji i pravu na emitovanje čine sastavni deo Ugovora koji će se primenjivati na ugovorni odnos ugovornih strana iz osnovnog Ugovora. kao i pravo da prekine emitovanje serijala. predviđeno da je jednostrani raskid Ugovora. godine zaključile Ugovor o izmenama i dopunama Ugovora o poslovnoj saradnji i pravu na emitovanje (kojim se menja član 9. propisanih članom 28. 4205/10 od 25. dok je stavom 2. Iz obrazloženja: Utvrđeno je sledeće činjenično stanje: Parnične stranke su dana 30. ne vrši svoje ugovorne obaveze.

činjenica je da su tužioci imali kablovski sistem sa 16 kanala na osnovu ugovora o korišćenju kablovskog sistema. jer se oni ne odnose na posesornu parnicu. već da su vlasništvo tuženog i da su tužioci platili kablovski sistem tuženog iako nisu zaključili ugovor. te da zato potražuje iznos naknade koji tužioci treba da plate za korišćenje kablovskog sistema. da su tužioci bili u državini zajedničkog kablovskog sistema i da je tuženi presekao kablove iznad njihovih stanova. te oni tužbom osnovano zahtevaju državinsku zaštitu.10.imaju pravo da i dalje koriste kablovski sistem od 16 kanala koji su imali pre.05.19 - .OBLIGACIONO PRAVO ključi ugovor o korišćenju kablovskog distributivnog sistema protivno njegovoj volji jer je to njegovo pojedinačno pravo. U konkretnom slučaju nesumnjivo je utvrđeno.153 i 154. II i III reda su odbili da zaključe ugovor koji im je tuženi ponudio. isključeno je pretresanje o pravu na državinu. Žalbeni navodi tuženog se ne mogu prihvatiti. pošto se ne radi o onim zajedničkim uređajima i delovima zgrade čije uspostavljanje i održavanje je neophodno za zgradu kao celinu.član 441. godine Skupština stanara zgrade je zaključila ugovor sa tuženim kao i aneks ugovora. (Iz Rešenja Okružnog suda u Novom Sadu. 2927/05 od 30. godine radnici tuženog su presekli kablove zajedničkog kablovskog antenskog sistema iznad ulaznih vrata stanova tužilaca br.2002. Tužioci I. Međutim. Skupština stambene zgrade nije ovlašćena da u ime i za račun vlasnika stana zaključi ugovor o korišćenju kablovskog distributivnog sistema protivno njegovoj volji. raspravljaju se i utvrđuju samo dve bitne činjenice . uveo novi kablovski sistem tužiocima. Ceneći utvrđene činjenice. Dana 31. a nije ni sporno. koliko su tužioci imali pre njihovog ulaska u zgradu.2005.prema tome . Ovde se radi o ugovoru koji se zaključuje slobodnom izjavom volja obe ugovorne strane. Dana 04.06. jer je to pravo svakog vlasnika stana (stanara) pojedinačno. Gž. ako je to tačno. o pravnom osnovu. Iz obrazloženja: Utvrđeno je sledeće činjenično stanje: Tužioci su imali zaključen ugovor sa navedenom Samostalnom zanatskom radnjom o priključenju na kablovski sistem. Zakona o parničnom postupku: u parnici zbog smetanja državine. ova pitanja nisu od uticaja na posesornu parnicu. 123. i to za 16 kanala. pravilno je prvostepeni sud doneo pobijano rešenje bez bitnih povreda odredaba parničnog postupka. Tuženi u žalbi ističe da predmetni kablovi nisu kablovi zajedničkog kablovskog sistema. a takođe je činjenica i da je tuženi presekao kablove ovog sistema tužiocima i da je na taj način njih onemogućio u mirnom korišćenju poslednjeg stanja poseda u pogledu kablovskog sistema. pa . Vraćanjem samo pet kanala tuženi nije otklonio posledice smetanja koje je počinio. ako sa njima u tom pogledu nije postignut dogovor i zaključen ugovor. Tužioci su odbili da zaključe ugovor sa tuženim o korišćenju novog kablovskog sistema. a ne ove za smetanje državine.2004. savesnosti ili nesavesnosti državine ili o zahtevima za naknadu štete. godine) . ali je vraćeno samo pet kanala. Zato ostaje nejasno zašto je tuženi instalirao novi kablovski sistem tužiocima sa 60 kanala. nakon čega je tuženi tužiocima vratio signal koji su imali ranije. a da sa njima o tome nije prethodno postignut dogovor. čime je počinio smetanje državine tužilaca. Sva ostala sporna pitanja koja se pojavljuju između parničnih stranaka su stvar druge parnice. Naime.ko je imao poslednju državinu i da li je i ko počinio smetanje državine. Osim toga. s tim da je tuženi obećao da će sa svakim stanarom zgrade pojedinačno zaključiti ugovor. postavlja se pitanje zašto je tuženi. jer je u obavezi da vrati svih 16 kanala. a ne nametanjem od strane jedne ugovorne strane drugoj. a ne 16 kanala. uz pravilnu primenu materijalnog prava .

S. sa sadržinom u pogledu posla koji se ima obaviti i naknade za rad koja se ima platiti. Rev. navedenog ugovora ugovoreno da zakupodavac poslovni prostor u B. 1058-2 od 3. na korišćenje a na osnovu ugovora o zakupu na određeno vreme br. tuženi Lj. u konkretnom slučaju regulisana su međusobna prava i obaveze ugovornih strana. Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja.S. a vrši se tako što zakupac koristi poslovni prostor za obavljanje ugostiteljske delatnosti. u Ulici P. je ključeve spornog prostora predao tuženom Lj. Članom 1. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju. ovaj poslovni prostor koristi bez ikakvog pravnog osnova pa su nižestepeni sudovi pravilno primenili materijalno pravo kada su tužbeni zahtev tužioca usvojili i obavezali tuženog Lj.1981. činjenice da predugovor o zakupu poslovnih prostorija od 26. tužena državna zajednica Srbija i Crna Gora . godine) 36. nakon čega je zakupac obavezan da ga u roku od osam dana oslobodi od lica i stvari i preda zakupodavcu u posed. da se sa svim licima i stvarima iz istog iseli i ispražnjen od lica i stvari preda ga tužiocu. Ugovorna strana iz ugovora o vršenju povremenih i privremenih poslova ne izjednačava se u pravu na zaradu sa zaposlenima koji obavljaju isti posao. Postignuta je saglasnost o bitnim sastojcima ugovora između stranaka. tužena je ovaj prostor dodelila Z. 370/2007 od 21. 59. Zakona o obligacionim odnosima. godine. Izjave volja date su slobodno i ozbiljno. godine kada je privremeno prekinuo obavljanje ove delatnosti zbog bombardovanja. te da iz njega proističe pravo tužioca da kao zakupac predmetni poslovni prostor koristi. (Presuda Vrhovnog suda Srbije. kako je i ugovoreno. 361-1965/0-81 od 5.1982.11. koji bez pravnog osnova ovaj poslovni prostor koristi i danas za stanovanje. br.2.S. Po iseljenju Z.S. stav 3. S druge strane.Ministarstvo odbrane je vlasnik poslovnog prostora u Ulici P. br.20 - .OBLIGACIONO PRAVO 35. koji iznos je tužilac kao izvršilac posla primio. u smislu člana 26. Imajući u vidu da je tuženi ispunio ugovornu obavezu isplatom naknade za ugovoreni posao. pravilna je ocena nižestepenih sudova da je predmetni predugovor obavezujući za ugovarače u smislu člana 45. Navedeni poslovni prostor predat je tužiocu na osnovu ugovora o zajedničkom finansiranju poslovnog prostora.2.1981. godine i rešenja XVII-03 br. predugovora o zakupu navedenih prostorija br. 153-2 od 26. Predugovor o zakupu je obavezujući za ugovarače ukoliko sadrži sve elemente ugovora o zakupu. već se njeno pravo odnosi na naknadu za izvršeni ugovoreni posao. godine sadrži sve elemente ugovora o zakupu.2007. neo.11.1. Zakona o obligacionim odnosima. 59 daje zakupcu na privremeno korišćenje za stanovanje do prestanka ratnog stanja u SRJ. a tužilac ga je na osnovu toga koristio za obavljanje samostalne ugostiteljske delatnosti sve do 1999.2000. U tom periodu.S. da je tužilac koristio poslovni prostor za obavljanje ugostiteljske delatnosti kako je ugovoreno i da ni jedna ugovorna strana nije tražila raskid niti dala otkaz. Iz obrazloženja: Ugovorima o vršenju povremenih i privremenih poslova sačinjenim u pismenoj formi. godine.

prema članu 4.2005. Predugovor je takav ugovor kojim se preduzima obaveza da se kasnije zaključi glavni ugovor ali i taj predugovor mora biti zaključen u propisanoj formi da bi bio punovažan. te je . Ponuda se može opozvati samo ako je ponuđeni primio opoziv pre prijema ponude ili istovremeno sa njom. Iz obrazloženja: U konkretnom slučaju zaključen je predugovor o kupoprodaji. čak i u situaciji da sadrži sve bitne elemente ugovora o kupoprodaji.01. na kome potpisi nisu overeni od strane suda. Rev. Članom 45. Zbog toga je pravilno pobijana presuda kojom je usvojen tužbeni zahtev. zbog čega ovaj predugovor ne može obavezivati strane ugovornice. a zaključeni predugovor ne ispunjava formu za punovažnost. godine. godine) 38. Iz obrazloženja: Utvrđeno je sledeće činjenično stanje: Prvotuženi je raspisao poziv za javno prikupljanje ponuda za izvođenje elektroinstalaterskih radova. Prema tački 2. 1289/05 od 26. Zakona o prometu nepokretnosti.zaključili ugovor o izvođenju elektroinstalaterskih radova.2005. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. godine te je prvotuženi prihvatio ponudu drugotuženog kao najpovoljniju i o tome doneo odluku o prihvatu.prvostepeni sud pravilno odbio zahtev tužioca kao neosnovan. propisano je da je predugovor takav ugovor kojim se preuzima obaveza da se docnije zaključi drugi. ako je propisana forma uslov punovažnosti ugovora. Po donošenju ove odluke.OBLIGACIONO PRAVO snovano se u reviziji ističe da su nižestepeni sudovi zauzeli pogrešno stanovište u pogledu tumačenja stvarne volje ugovornih strana. glavni ugovor. . Zakona o obligacionim odnosima. prvotuženi i drugotuženi su . a prema tački 3. godine) 37. a kod ugovora o kupoprodaji je overa potpisa bitan uslov za punovažnost ugovora. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. predugovor obavezuje ako sadrži bitne sastojke ugovora.u skladu sa odlukom Upravnog odbora .05. odnosno da se tužilac u svemu izjednačava sa zaposlenima koji su obavljali iste poslove. koje je prvotuženi otvorio 03. jer je tuženi obavezan da izvrši povraćaj datog pošto nije došlo do zaključenja glavnog ugovora – ugovora o kupoprodaji. Tužilac nije sudu pružio dokaze da su navedena odluka Upravnog odbora i ugovor zaključeni protivno zakonu u smislu člana 103.12. propisi o formi glavnog ugovora važe i za predugovor. U takvoj situaciji nije ispunjen uslov za punovažnost zaključenog predugovora. Sve ponude su ravnopravno razmatrane na sednici Upravnog odbora dana 24. Rev. Tužilac i drugotuženi su u ostavljenom roku dostavili svoje ponude.2003.12.iz navedenih razloga . U konkretnom slučaju potpisi nisu overeni na zaključenom predugovoru između parničnih stranaka.2002. Zakona o obligacionim odnosima. zbog čega sam po sebi ne može proizvoditi pravno dejstvo. 1415/2005 od 08.21 - . tačka 1.

i da od tog dana tuženi više nije bio učesnik konkursa.07. godine. a opoziv je primljen 06. godine.po tim navodima posao nije mogao poveriti na zakonit način.22 - .ne bi značilo i prihvatanje ponude. stav 2. godine.u smislu člana 42.2004. ponuda se može opozvati samo ako je ponuđeni primio opoziv pre prijema ponude ili istovremeno sa njom. Zbog toga ponuda drugotuženog proizvodi pravno dejstvo od trenutka kada je prispela ponuđenom te je prvotuženi u skladu sa citiranom odredbom Zakona o obligacionim odnosima razmatrao ponudu tužioca zajedno sa drugim ponudama. od strane tuženog. godine.. 1. dopisom od 09. Tuženi je od tužioca poručio jedan primerak oglasa žiro-računa SRJ i istim ugovorom se obavezao na pretplatu i narednih deset izdanja CD-publikacija tužioca. (Iz presude Višeg trgovinskog suda.1996. Zakona o obligacionim odnosima). rukovodilac računovodstva i finansija kod tuženog. prema odredbi člana 36. Ovo zbog toga što se tuženi.05. Ćutanje ponuđenog ne znači prihvatanje ponude za zaključenje ugovora. Ugovor koji neko lice zaključi kao punomoćnik u ime drugoga bez njegovog ovlašćenja. ponuda je primljena i otvorena dana 03. direktor tuženog. godine. Ovaj ugovor je. obavezuje neovlašćeno zastupanog samo ako ugovor naknadno odobri (član 88. godine. Tužilac je fakturisao tuženom iznose za dospele publikacije. odustanka.2004.. Momenat zaključenja ugovora je momenat kada su se ugovorne strane saglasile o njegovim bitnim sastojcima. U konkretnom slučaju.Ćutanje ponuđenog ne znači prihvatanje ponude (član 42. overio D. Čak i da nije vršio povraćaj publikacija isporučenih od strane tužioca.10.05. Tužilac se obavezao da će svake godine odštampati naručenu publikaciju na CD-nosaču a tuženi je preuzeo rizik njene dostave putem pošte. Ugovor među strankama je zaključen kada su se ugovorne strane saglasile o bitnim sastojcima ugovora (član 26.12. Pž.2002.F. i istom prilikom vratio isporučene pošiljke. izjasnio da ne želi poslovni odnos sa tužiocem. Iz obrazloženja: Utvrđeno je sledeće činjenično stanje: stranke su zaključile ugovor 22. Naime. koje izlaze jednom godišnje. Zbog toga ne postoji pravni osnov po kome bi tužilac mogao tuženom da ispostavi fakture na naplatu na ime isporučenih publikacija od 1996.1997. Zakona o obligacionim odnosima).P. do 2002. Pž. Ugovor koji je zaključen između stranaka kasnije nije konvalidiran. (Iz presude Višeg trgovinskog suda. godine) 39.OBLIGACIONO PRAVO Tužilac u žalbi neosnovano ističe da je ponuda prvotuženog nevažeća od dana povlačenja tj. Nisu osnovani navodi žalbe tužioca da tuženi nikada nije vratio ni jedan primerak žiro-računa niti je vratio robu. godine) . Tuženi je i izričito i konkludentno stavio tužiocu na znanje da ne želi dalje poslovne odnose sa njim. za šta je jedino ovlašćeno lice L. iako mu u opisu radnih zadataka nije i zaključivanje ugovora. njegovo ćutanje . Zakona o obligacionim odnosima. st. zbog čega se njemu . a posebno imajući u vidu dopis od 09. kao ni navodi da se samo na osnovu prezentacije pismene povratnice pošte ne može utvrditi da li su knjige vraćene. 1047/2004 od 15. Zakona o obligacionim odnosima).12.1997. Ugovor koji neko zaključi kao punomoćnik u ime drugoga bez overenog ovlašćenja obavezuje neovlašćeno zastupanog samo ako ga naknadno odobri.10. 6828/2004 od 06. Zakona o obligacionim odnosima .2002.

Iz obrazloženja: Nižestepeni sudovi su ugovoru o doživotnom izdržavanju. prišli kao da je zaključen po propisima Zakona o nasleđivanju. 39. 2. (Iz presude Višeg trgovinskog suda u Beogradu. kada su ti radovi izvođeni kao i vreme i lokacija a nakon ovoga tužilac i precizirao svoj tužbeni zahtev prema nalazu veštaka. Navodi žalbe da je prvostepeni sud pogrešio kada je zahtev tužioca usvojio u odnosu na isplaćenu potpunu cenu po trećoj privremenoj situaciji nisu osnovani. a kojom je predviđeno da ponuda treba da predstavlja bitne elemente za zaključenje ugovora. koji predstavlja nastavak tradicije ugovora o doživotnom izdržavanju po pravnim . pa se ima samim tim i smatrati da je ugovor zaključen bez obzira što je ponuđeni vratio ponuđaču ugovor.086.10 dinara zajedno sa kamatom po Zakonu o visini stope zatezne kamate na precizirane iznose u izreci presude od dana dospelosti pa do isplate kao i troškove parničnog postupka u iznosu od 24. Zakona o obligacionim odnosima. pa izvođenjem dokaza putem veštačenja utvrđuje se da tuženi nije imao primedbi na računski deo nalaza. broj 6567/01 od 14.OBLIGACIONO PRAVO 40.10 dinara zajedno sa kamatom po Zakonu o visini stope zatezne kamate od dospelosti pa do isplate jer je u toku prvostepenog postupka izvršeno veštačenje.728. a radnja koja se preduzima po ponudi prilikom realizacije ugovora predstavlja prihvat ponude. a radnja koja se preduzima po ponudi prilikom realizacije ugovora predstavlja prihvat ponude. st. već o neimenovanom ugovoru zaključenom u smislu člana 26. Iz obrazloženja: Prvostepenom presudom izrekom pod I usvojen je precizirani tužbeni zahtev tužioca pa je obavezan tuženi da plati tužiocu iznos od 11. Prvostepeni sud pravilno primenjuje odredbu čl.00 dinara. Stoga je ovaj sud iz ovih razloga žalbu tuženog odbio. prvostepenu presudu potvrdio. pa se ima samim tim i smatrati da je ugovor zaključen bez obzira ukoliko je ponuđeni vratio ponuđaču ugovor. 354. Pž. Međutim.23 - . Ponuda treba da sadrži bitne elemente za zaključenje ugovora. Zakona o obligacionim odnosima. koji je predmet ovog spora. istakao da su radovi izvedeni u količini i kvalitetu kako je to tužilac i uradio ali da je cena previsoka pa u odnosu na prvu i drugu privremenu situaciju tužiocu je isplaćena cena a po trećoj privremenoj situaciji je delimično isplaćena.05. ZPP-a činjenično stanje je potpuno utvrđeno a na potpuno utvrđeno činjenično stanje pravilno je primenjeno materijalno pravo. st. je neimenovani kvaziugovor o doživotnom izdržavanju čija se važnost procenjuje po odredbama Zakona o obligacionim odnosima. 2. godine) 41.086. a u postupku nije bilo bitnih povreda parničnog postupka iz čl. Ovo sa razloga što u odnosu na utvrđivanje cene za izvedene radove a nalazom veštaka je utvrđeno da je primenjena prosečna tržišna cena za izvođenje radova u spornom periodu. nije reč o imenovanom ugovoru u smislu toga zakona.2002. Pravilno je prvostepeni sud postupio kada je usvojio zahtev tužioca i obavezao tuženog da mu isplati iznos od 111. Ugovor o doživotnom izdržavanju koji nije zaključen po odredbama Zakona o nasleđivanju već po opštim pravilima ugovornog prava.

3401/01 od 21. ukinuo obe nižestepene presude i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje. . 4348/97 od 8. 684/98) Ne može se tražiti utvrđivanje prava svojine na nepokretnosti na osnovu zaključenog predugovora. Aleatornost je uslov važnosti tog ugovora.10. Kako je aleatornost tog ugovora uslov njegove važnosti. Kvaziugovor o doživotnom izdržavanju je. Predugovor je takav ugovor kojim se preuzima obaveza da se kasnije zaključi drugi. godine) 44.1998.24 - 46. pa se njegova punovažnost ne može procenjivati po pravilima o rušljivim nego po pravilima o ništavim ugovorima. stav 2.2001. Propisi o formi ugovora važe i za predugovor. (Iz odluke Vrhovnog suda Srbije Rev. kao što ne postoji ni propis po kome bi kvaziugovor o doživotnom izdržavanju bio rušljiv zbog odsustva aleatornosti. 43. 143102 od 26. (Iz odluke Vrhovnog suda Srbije Rev. u smislu člana 395. Zakona o obligacionim odnosima. ugovor je rušljiv kad ga je zaključila strana koja je ograničeno poslovno sposobna. U ovom slučaju. To je i bio razlog što je ovaj sud. (Iz presude Okružnog suda u Kraljevu.1997.258/98 od 15. Rev. (Vrhovni sud Srbije. Rev. osnovanost tužbenog zahteva u odnosu na primaoca izdržavanja može se oceniti samo prema odredbama o ništavosti ugovora iz člana 103. godine) Ništav je ugovor koga zaključi punomoćnik umrlog lica. Volja za zaključenje ugovora može se izjaviti rečima. uobičajenim znacima ili drugim ponašanjem iz koga se sa sigurnošću može zaključiti o njenom postojanju. godine) Stvarna volja kod dvostranih teretnih ugovora je bitan elemenat za njegovu punovažnost.03. Gž. po svojoj pravnoj prirodi. ZPP. 45. (Vrhovni sud Srbije. Rev. Na zahtev zainteresovane strane sud će naložiti drugoj strani koja odbija da pristupi zaključenju glavnog ugovora da to uradi u roku koji će joj odrediti. Zakona o obligacionim odnosima. Prema članu 111. godine) . glavni ugovor. aleatoran teretni ugovor. mane volje ne postoje. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. irelevantno je da li se primenjuje raniji ili važeći Zakon o nasleđivanju. Osnovanost zahteva ima se oceniti prema opštim pravilima Zakona o obligacionim odnosima i ništavosti ugovora. godine) 42. 1303/98 od 01.2000. Pošto kvaziugovor o doživotnom izdržavanju nema oslonca u propisima o nasleđivanju.09. kad je pri njegovom zaključenju bilo mana u pogledu volje strana i kad je to posebnim propisom određeno.04. Kako nižestepeni sudovi nisu primenili relevantne propise. 04 1998. Pravilna primena materijalnog prava iziskuje da se otklone nedostaci u primeni materijalnog prava.OBLIGACIONO PRAVO pravilima obligacionog prava sadržanim u austrijskom imovinskom zakonu koji je važio na teritoriji Vojvodine. na koje je ovaj sud već ukazao. u reviziji se osnovan ukazuje da su pobijane odluke produkt pogrešne primene materijalnog prava.

51. Predugovor o prodaji nepokretnosti koji nije zaključen u pismenoj formi i na kome potpisi stranaka nisu overeni kod suda ne proizvodi pravno dejstvo. obavezna je da naknadi štetu koju je druga strana pretrpela vođenjem takvih pregovora. Rev. (Vrhovni sud Srbije Rev. Predugovor i ugovor ne mogu istovremeno egzistirati. koji sadrži sve bitne sastojke ugovora. (Vrhovni sud Srbije. . 420/93) 50.3805/92 od 20.10.25 - . 316/94 od 26.OBLIGACIONO PRAVO Propisi o formi glavnog ugovora važe i za predugovor. (Prema odluci VPS. Rev. 48. 471/96 od 13.1990. 1888/90 od 25. 1996/93 od 9. (Vrhovni sud Srbije. 54. 1970/93) Stranka koja se odazvala javnom oglasu. ne može uspeti sa zahtevom za poništaj ugovora koji je pošiljalac oglasa zaključio sa trećim licem. a čija ponuda nije prihvaćena. Pž. godine) 53.1993. (Vrhovni sud Srbije. ali je kasnije odustala bez osnova. Rev. Ponuda je predlog za zaključenje ugovora učinjen određenom licu.1992. godine) 47. odnosno predugovorom se ugovorne strane obavezuju da će u određenom roku zaključiti ugovor.09. godine) Oglas o javnom nadmetanju putem prikupljanja pismenih ponuda za prodaji poslovnog prostora ne predstavlja ponudu za zaključenje ugovora.godine) 49. Stranka koja je vodila pregovore bez namere da zaključi ugovor ili je pregovore vodila sa namerom da zaključi ugovor. Ugovor o poklonu proizvodi pravno dejstvo iako je prihvat ponude učinjen posle smrti lica koje je dalo ponudu.1994. godine) 52. Prev. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije.06.10.02. Presudom se ne može priznati pravno dejstvo predugovoru tako da isti zamenjuje konačan ugovor i predstavlja osnov za uknjižbu.1996. (Vrhovni sud Srbije. već samo poziv da se pod objavljenim uslovima ponuda učini. jer se za ovaj predugovor zahteva forma koju predviđa Zakon o prometu nepokretnosti kao uslov za punovažnost ugovora o prodaji nepokretnosti.

OBLIGACIONO PRAVO Iz obrazloženja: Neosnovano se žalbom tužioca pobija prvostepena presuda i navodom da nema razloga o bitnim činjenicama. godine i da se presudom prizna pravno dejstvo kupoprodajnog ugovora tako da presuda zameni konačni ugovor da bi se tužilac u zemljišnim knjigama mogao uknjižiti kao vlasnik te nepokretnosti jer prethodni ugovor nije sadržao ni klauzulu intabulandi niti rok za zaključenje glavnog ugovora. u konkretnom slučaju i sam tužilac u žalbi (strana 2. Od ovoga treba razlikovati izuzetnu situaciju kada overeni ugovor sadrži sve bitne elemente ugovora o prodaji nepokretnosti. st. Izuzetno. a kako prema odredbi čl.1997. godine potpisi ugovarača nisu overeni pred sudom. Konačni cilj koji je trebalo postići zaključenjem predugovora u ovoj pravnoj stvari je promet nepokretnosti. kao i da nije povređeno pravo preče kupovine i da nije povređen prinudni propis. pošto je tužilac tužbenim zahtevom tražio da se utvrdi da su on i pravni prethodnik ispunili svoje obaveze po prethodnom kupoprodajnom ugovoru od 27. što bi u konkretnom slučaju značilo da je izvršena isplata cene u celini ili pretežnim delom i da je došlo do predaje nepokretnosti prema odredbi čl. 11. ZOO-a propisi o formi glavnog ugovora važe i za predugovor. ukoliko je propisana forma uslov punovažnosti ugovora. 454. a prvostepeni sud obrazlaže svoju odluku kao da je tužbenim zahtevom traženo utvrđenje prava svojine. to je za punovažnost predugovora bila neophodna pismena forma i da potpisi ugovarača budu overeni u sudu. 1. 4. 45. sud može da prizna pravno dejstvo i predugovoru o prometu nepokretnosti koji je sačinjen u pisanom obliku ukoliko sadrži bitne elemente glavnog ugovora. ili istinitost odnosno neistinitost neke isprave. 188. jer i po nalaženju ovog suda ne postoji zakonski osnov za usvajanje tužbenog zahteva tužioca. s tim da ne sadrži ni odredbu da stranke preuzimaju obavezu da će docnije zaključiti glavni ugovor. ali je bez obzira na to prvostepeni sud pravilno ustanovio da ne postoje zakonski uslovi za usvajanje tužbenog zahteva kakav je tužilac postavio. Zakona o prometu nepokretnosti. zbog čega predugovor i glavni ugovor ne mogu istovremeno proizvoditi pravna dejstva jer u momentu zaključenja predugovora ne postoji glavni ugovor.11. a navedeni ugovor je samo označen kao predugovor. ZOO-a. u skladu sa odredbom čl. 3. 45. pod uslovom da je ugovor ispunjen u celini ili pretežnim delom. st. ali potpisi ugovarača nisu overeni od strane suda. protivan je odredbi čl. st. te shodno tome da je isti i overen u sudu. zbog čega nije punovažan. odnosno utvrđenje pravnih činjenica. odnosno zbog apsolutno bitne povrede odredaba parničnog postupka iz čl. niti se presudom može priznati pravno dejstvo predugovoru (prethodnom ugovoru) tako da isti zamenjuje konačan ugovor i predstavlja osnov za uknjižbu. 2. tačka 12. 361. odnosno nepostojanja nekog prava ili pravnog odnosa. Međutim. 2. konvalidaciju ugovora. deo tužbenog zahteva kojim se traži utvrđenje da su tužilac i pravni prethodnik tuženog ispunili u celini svoje obaveze po prethodnom kupoprodajnom ugovoru. st.26 - . Činjenica da se prvostepeni sud u obrazloženju presude pozvao samo na odredbe čl. st. nastaje glavni ugovor. Zakona o prometu nepokretnosti. stav 7. Nadalje. Tačno je da tužilac tužbenim zahtevom nije izričito tražio utvrđenje prava svojine. Zakona o obligacionim odnosima. na osnovu njega ne bi bila moguća uknjižba prava vlasništva. 4.) navodi da prethodni kupoprodajni ugovor apsolutno ne sadrži sve bitne elemente glavnog kupoprodajnog ugovora. shodno odredbi čl. glavni ugovor. ZPP-a prema kojoj se tužbom za utvrđenje može tražiti samo utvrđenje postojanja. a kada se predugovor izvršenjem obaveze ugasi. a ne i na druge zakonske odredbe koje regulišu mogućnost podnošenja tužbe za utvrđenje. mogućnost da prethodni kupoprodajni ugovor zameni konačni ugovor i mogućnost uknjižbe prava vlasništva na osnovu presude kakvu traži tužilac ne može predstavljati pogrešnu primenu materijalnog prava. . predugovor i glavni ugovor ne mogu istovremeno egzistirati. ZPP-a. Na prethodnom ugovoru o kupoprodaji stana koji je zaključen dana 27. Pre svega. zaključenjem predugovora stranke preuzimaju obavezu da zaključe kasnije drugi. 1997. Nadalje. 1.

ili konvalidirani predugovor. godine ništav u smislu odredbe člana 103. Zahteve za naknadu štete na ime porušenog stana su podneli i tužilja i tuženi.09. 46 – 50. prema utvrđenim činjenicama u konkretnom slučaju.OBLIGACIONO PRAVO Međutim. U izreci takve presude morali bi biti navedeni bitni sastojci glavnog ugovora o prometu nepokretnosti. činjenično stanje prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo kada je usvojio tužbeni zahtev.27 - . pravilno i u potpunosti utvrđeno.) PREDMET (Čl. niti tuženi. Zakona o obligacionim odnosima) PRAVA STRANIH LICA(Član 82b. pravni osnov za priznanje prava svojine na nepokretnosti i uknjižbu koju je tužilac tražio. ne može se tražiti utvrđivanje postojanja jačeg pravnog osnova za sticanje svojine. (Presuda Okružnog suda u Novom Sadu posl. stav 1. pa ga je zbog toga prvostepeni sud pravilno odbio. overen pred Opštinskim sudom dana 27. godine. pa tek ukoliko u tom roku ne dođe do zaključenja glavnog ugovora. samo je tužilac u celosti ispunio svoje obaveze po predmetnom predugovoru. Nadležni organ je planirao dodelu drugog stana kao naknadu. od suda tražiti da drugoj strani naloži zaključenja glavnog ugovora u određenom roku. nisu predali predmetni stan tužiocu jer pravni prethodnik tuženog za života nije završio nadogradnju u zgradi gde se nalazi i predmetni stan. st. kako je u prvostepenom postupku na nesumnjiv način utvrđeno da je stan.2007. ali zbog spornog vlasništva na stanu naknada nikom nije određena. Naime. srušen tokom NATO bombarodavanja 1999. Među strankama nije sporno da je predmetni stan srušen u maju 1999. 4. godine. br.2002. U žalbi tuženog se osnovano ističe da je na ovako. odnosno isplatio u celosti kupoprodajnu cenu i izvršio ugovorene radove. Gž. i 5. Nadalje. presuda zamenjuje glavni ugovor o prometu nepokretnosti i predstavlja valjan osnov uknjižbe prava svojine. obavezivanje tužene strane da ugovor zaključi u određenom roku i konstatacija da će se nakon bezuspešnog proteka roka smatrati da je glavni ugovor valjano zaključen danom pravnosnažnosti presude i da presuda može biti osnov za uknjižbu prava svojine na nepokretnosti. Zakona o obligacio. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa) 55. predugovor zaključen u propisanoj formi. 45. kao i da je pred nadležnim opštinskim organom vođen postupak u vezi sa naknadom ratne štete. zaključili ugovor o kupoprodaji naznačenog stana.1996.06. pa sve i da je tužilac postavio valjan tužbeni zahtev za konvalidaciju predmetnog predugovora. ali ni pravni prethodnik tuženog.07. to je ovaj ugovor na dan podnošenja tužbe 05. nego predugovoru verna strana može. ZOO-a. Tužbeni zahtev tužioca nije postavljen u skladu sa navedenim i nije u u skladu sa citiranim propisima.sada pokojni kao prodavac. godine tokom NATO bombardovanja. koji je predmet spornog ugovora. 192/06 od 05. kao kupac i imenovani . Na stanu koji je posle zaključenja pravnog posla srušen. isti ne bi mogao biti usvojen jer nisu ispunjeni uslovi za konvalidaciju predugovora zbog toga što isti nije ispunjen u celini ili pretežnim delom. ne predstavlja sam po sebi. na način i u rokovima određenim čl. Iz obrazloženja: U toku prvostepenog postupka je izvedenim dokazima utvrđeno da su tužilja.

dozvoljen i određen a ukoliko jedan od tih uslova nedostaje ugovor ne proizvodi dejstvo. odrediva.prema podacima iz pismene priznanice o isplati dela cene . (Iz presude Višeg trgovinskog suda Pž. nakon što je predmetni stan srušen. Iz obrazloženja: Pobijanom presudom odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilaca (kao pravnih sledbenika i isključivih naslednika imenovanog pokojnog) protiv navedenog tuženog a kojim je traženo da se utvrdi da su tužioci suvlasnici sa idealnom 1/6 na delu naznačene katastarske parcele. jer . Gž.12.OBLIGACIONO PRAVO nim odnosima. Zakona o obligacionim odnosima predmet ugovora mora biti moguć. u navedenoj situaciji radi utvrđivanja da li je bilo dvostrukog plaćanja po osnovu participacije za priključenja objekta. to je u trenutku zaključenja ugovora između tužioca i tuženog po kome se tužilac obavezao na plaćanje priključka participacije. a time i nedugovane participacije.prema odredbi člana 47. niti je mogla nakon rušenja stana tražiti da se u javnim knjigama upiše kao njegov vlasnik. tada se ona ne može upodobiti pismenom ugovoru o prodaji nepokretnosti. godine) 57. usvajajući tužbeni zahtev kao u izreci ožalbene presude. dopuštena i određena odn. javnom poretku i dobrim poslovnim običajima. a koji je i bio osnov tužiočeve uplate spornog iznosa tuženom. pa zahtev tužilje za utvrđenje osnova prava sticanja svojine na nepostojećem . Ukoliko je predmet ugovora nedopušten ugovor je apsolutno ništav. 8812/09 od 23. Zakona o obligacionim odnosima .nije osnovan.u smislu člana 46. kako je participacija za priključenje objekta od strane prvobitnog investitora bila tuženom plaćena daleko pre zaključenja ugovora sa tužiocem. pre svega ispituje važnost ugovora zaključenog između parničnih stranaka. dok . bliže označe. tražiti utvrđenje da ona ima jači pravni osnov za sticanje svojine na nepostojećoj nepokretnosti. Stoga je prvostepeni sud. Iz obrazloženja: Pravilno prvostepeni sud. 4605/10 od 03. stav 2. U konkretnom slučaju. pogrešno primenio materijalno pravo.2009.11.srušenom stanu i upisa prava svojine u javnim knjigama na nepokretnosti koja ne postoji . godine) 56. pa je stoga isti ugovor. odnosno protivan prinudnim propisima. kako to pravilno nalazi prvostepeni sud.predmet ugovora nije određen u potrebnoj meri. Tako tužilja nije mogla.28 - .2010. predmet ugovora bio nedopušten jer je ugovoreno plaćanje već plaćene. a tuženi na izvršenje priključenja objekta. Prema odredbama člana 47. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa . (Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu. stav 1. apsolutno ništav. Kada .ugovorna obaveza mora biti moguća. To ne isključuje pravo tužilje da u drugoj parnici postavi odgovarajući tužbeni zahtev. pa je prvostepena presuda preinačena i tužbeni zahtev kao neosnovan odbijen. i kako tuženi nije dostavio dokaz da su navedena sredstva uplaćena na ime navedene participacije preusmerena na drugi objekat.pravo svojine prestaje propašću stvari.

Tužioci. na koje upućuje i Okružni sud umesto suvišnog ponavljanja. Zakona o parničnom postupku.11. Pošto je postupio u smislu člana 372. Zakona o parničnom postupku. odnosno da li se prema stanju državine može kazati da među strankama u trenutku zaključenja ugovora nije bilo sporno šta je njegov predmet. Dve priznanice bez broja (jedna: od 27.7.1977. Gž.. koje je predmet prodaje. ne mogu se upodobiti pismenom ugovoru o prodaji nepokretnosti. 5. mestu Grad"). tužioci ne mogu isticati pravo svojine na predmetnoj nepokretnosti po osnovu kupovine od strane njihovog pravnog prethodnika. 1.nije navedena površina zemljišta. tač.. Prvostepeni sud je pravilno i potpuno utvrdio sve činjenice bitne za donošenje odluke u ovoj pravnoj stvari.50. Protiv ove presude tužioci su blagovremeno izjavili žalbu. U navedenom slučaju. i to po osnovu kupovine i održaja. iako su tvrdili da je ipak bio zaključen ugovor o prodaji u propisanoj formi.47. godine) 58. dok se u čl.oo dinara u roku od 15 dana. 2. predmet ugovora o deobi i poklonu bilo je zemljište koje je u ugovoru označeno nazivima parcela. o tome nikakve dokaze nisu pružili. i 9. ZOO navodi da je predmet ugovora odrediv ukoliko se iz sadržine samog ugovora na osnovu elemenata može zaključiti o kom predmetu je reč. Iz obrazloženja: Sporno je bilo da li je predmet pobijanog ugovora o deobi i poklonu u smislu odredaba čl.07.2. Ako ugovor sadrži podatke pomoću kojih se može utvrditi predmet ugovorne obaveze. st. Zakona o obligacionim odnosima precizno određen. pa je pravilom o teretu dokazivanja.2008. onda je predmet ugovorne obaveze odrediv.. niti su određene mere i granice. O svim bitnim. kako je tuženi isticao u prvostepenom postupku i u žalbi. (Iz Presude Okružnog suda u Valjevu. prvostepeni sud pravilno zaključio da ugovor u propisanoj formi nije zaključen. Prema tome.šuma u zvanom mestu "Ravna Gora" i druga . stav 2. 363/08 od 31. . Tužioci su obavezani da tuženiku na ime parničnih troškova plate 27. Okružni sud je našao da je žalba neosnovana. činjeničnim i pravnim pitanjima pobijana presuda sadrži potpune i jasne razloge. odnosno odrediv na osnovu ugovornih odredbi. Pobijana presuda ne sadrži razloge o tome da li je moguće predmet ugovora identifikovati uviđajem na licu mesta preko naziva nepokretnosti uz sudelovanje veštaka geometra i eventualno ispitivanjem držaoca stana. jer predmet prodaje nije dovoljno određen .1971. godine na novčani iznos od 500 dinara. Član 46. U prvostepenom postupku nije bilo bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. što bi tuženik bio dužan priznati i trpeti da se tužioci kao suvlasnici uknjiže u javnim knjigama na navedenom zemljištu.29 - . na kojoj je konstatovan prijem novca 300 dinara. godine. na ime "isplate za prodato zemljište u zv. na ime "prodaje zemlje" . na koje Okružni sud pazi po službenoj dužnosti. Odgovor na žalbu nije izjavljen.000.OBLIGACIONO PRAVO nog u izreci pobijane presude.od 6. iz svih zakonskih razloga.06. ZOO predviđa da predmet ugovora mora biti precizno određen odnosno odrediv.

Ništav ugovor . godine.. ali se iz određenih zakonskih razloga mogu poništiti..K. koji je iznos naplatila realizacijom akceptnog naloga izdatog po osnovu ugovora o cesiji." da nadoknadi štetu od 127.1995.. broj 1416/95 i zaključen. Zbog toga pravilno su privredni sudovi zaključili da tužilac ima pravo od tuženog da zahteva naknadu štete u iznosu koji je tuženi realizovao na osnovu izdatog akceptnog naloga..2005.cedenta.06.Z. pa će potom izvršiti uviđaj na licu mesta sa veštakom geometrom.. godine). godine kojim nije određeno potraživanje koje se prenosi ni po vrsti ni po količini.K... kako bi po izvođenju svih relevantnih dokaza bio u mogućnosti da donese pravilnu i zakonitu odluku u ovoj pravnoj stvari. .01..B.. Iz obrazloženja: U pravosnažno okončanom postupku utvrđeno je da je između PP "N. godine) 59.09.. Prev. Zakona o obligacionim odnosima) 60..OBLIGACIONO PRAVO Drugostepeni sud je iz prednjeg ukinuo prvostepenu presudu i naložio prvostepenom sudu da saglasno primedbama stranaka najpre zatraži od stranaka da se izjasne da li im je poznato da nepokretnosti tužioca koje su bile predmet ugovora imaju nazive. OSNOV (Čl.. dakle. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije.prenosioca potraživanja .K.." iz K.K.." nije imalo potraživanja od tužioca. Kako se obaveza tuženog ima ceniti pre svega prema ugovoru o cesiji. Kada ne postoji potraživanje koje cedent prenosi na cesionara. radi ocene o tome da li je predmet ugovora odrediv.76 dinara sa kamatom od 27.. .09..... 51 – 53." nad kojim je otvoren stečaj rešenjem prvostepenog suda St. i tako potraživanje tužilac nije mogao preneti na tuženog... privatno preduzeće "N. tada je ništav ugovor o cesiji... relativno ništavi) ugovori proizvode pravno dejstvo kao i oni koji su valjani. kao dužnika odnosno cesusa zaključen ugovor o cesiji 7..30 - . GF "K.2001...222. niti je u momentu zaključenja ugovora o cesiji tužilac imao obaveze prema preduzeću PP "N. odnosno potraživanje nije određeno po vrsti i količini. to je bilo osnova da se isti ugovor poništi i po oceni Vrhovnog suda..po prirodi stvari ne može se poništiti. Tužilac je tužbom tražio da se poništi ugovor o cesiji i obaveže "J. "J. 797/05 od 14. prijemnika odnosno cesionara i DD "C. Pobojni (rušljivi... (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu Gž. niti ima elemenata na osnovu kojih bi bilo odredivo. Polazeći od izloženog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su pravilno zaključili da ugovor o cesiji ne proizvodi pravno dejstvo.." AD iz B." u momentu zaključenja ugovora o cesiji nije imalo potraživanja od tužioca.. jer predmet ugovora nije određen ili odrediv u smislu člana 47. Zakona o obligacionim odnosima..1995... jer se ne može poništiti nešto što ne postoji. i nema elemenata na osnovu kojih bi bilo odredivo..." DD iz K.... čijim zaključenjem nije konkretizovano o kakvom se potraživanju radi." iz V. 112/01 od 19. jer preduzeće "N.

poklon je ništav budući da pobuda za zaključenje ugovora o poklonu ulazi u osnov ugovora. upoznavši se preko trećeg lica jer je tužilac slep. No. Iz obrazloženja: Tužena i tužilac su bili u braku od 1984.12. relativno ništavi) ugovori proizvode pravno dejstvo kao i oni koji su valjani. 1329/08 od 04. već su to činila druga lica. Gž. ne vodeći računa ni o njegovim osnovnim higijenskim potrebama. u smislu člana 52. pa ga je. prestavši o njemu da brine. tužilja je konstitutivnom tužbom tražila da sud svojom odlukom ugovor poništi. godine dođe da živi u stanu sa parničnim strankama.2008. godine poklonio tuženoj. Međutim. Taj stan je tužilac ugovorom o poklonu Ov. jer tužena sa tužiocem nije ostala u braku niti se o njemu starala i brinula. tužiočev motiv za zaključenje ugovora o poklonu bio je da mu tužena pruži ljubav. često bez osnovnih namirnica. pobojni (rušljivi. sud nije utvrđivao činjenice od kojih zavisi ocena o tome da li je pobijani ugovor rušljiv. jer je kao slepo lice upućen na tuđu pomoć i negu. godine. staru 80 godina. Zakona o obligacionim odnosima . nege i pažnje. br. godine. Za razliku od ništavih ugovora. ostavljajući ga samog po ceo dan. a koji je kasnije zamenjen za dva stana.31 - . godine brak je razveden pravosnažnom presudom. zbog čega je pravilno usvojen tužbeni zahtev. Revizija br. jer je to nesposoban da čini sam. U osnov ugovora o poklonu kao dobročinog pravnog posla ulazi i pobuda (motiv). Ništav ugovor po prirodi stvari se ne može poništiti jer se ne može poništiti nešto što ne postoji.93 od 16. Prema utvrđenim činjenicama. u početku braka. zadržavši za sebe pravo doživotnog uživanja. Prema utvrđenom činjeničnom stanju. godine) 61. Osnovne pobude i motiv za zaključenje ovog ugovora o poklonu kod tužioca bile su da mu tužena pruži više ljubavi. Parnične stranke su. i otkupio od preduzeća koje je bilo nosilac prava raspolaganja. to bi onda vodilo apsolutnoj ništavosti ugovora u smislu člana 52. U konkretnom slučaju. pa je on.OBLIGACIONO PRAVO Iz obrazloženja: Poništaj ugovora o poklonu tužilja je tužbom tražila zbog toga što je razvodom braka stranaka otpao motiv za zaključenje ugovora (koji se sastojao u tome da je poklonom tužilja "htela da učvrsti bračnu zajednicu" i da se tuženi "ne bi osećao kao uljez"). pažnju i negu i da se o njemu stara. Zakona o obligacionim odnosima i pravnih pravila imovinskog prava kada je utvrđeno da je sporni ugovor o poklonu ništav jer pobuda za zaključenje ugovora o poklonu ulazi u osnov tog ugovora. pobuda zbog koje je tužilac sa tuženom zaključio ugovor o poklonu je otpala. Tokom 2004. živele zajedno sa tužiočevom majkom u stanu na kome je ona bila nosilac stanarskog prava. kraće vreme po zaključenju naznačenog ugovora. Na jednom od njih tužilac je postao nosilac stanarskog prava. to se nije ostvarilo.ako je osnov otpao. ništav.1993.sa zahtevom da sud utvrdi da je ugovor ništav. To je prinudilo tužiočevu majku. a ne deklaratornom tužbom . tužena je počela zanemarivati tužioca. U ovom slučaju. 1147/05 iz decembra 2005. ___. Zakona o obligacionim odnosima. 1992. ništav. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. Na ovako utvrđeno činjenično stanje pravilno je primenjeno materijalno pravo iz odredbe člana 51. da tokom 1999. te je. te da se stara o tužiocu. Ako bi to bilo tačno. a kada se pobuda zbog koje je ugovor o poklonu zaključen ne ostvari.04. Ukoliko pobuda (motiv) zbog koje je poklon učinjen otpadne ili se ne ostvari ugovor gubi osnov. (Iz Rešenja Okružnog suda u Valjevu. stav 1. kao takav. godine) . ali se iz određenih zakonskih razloga mogu poništiti. otpada i osnov tog ugovora.

ZOO i radi se o visini kamate koja je u očiglednoj nesrazmeri sa onim što je predmet zajma. što je međutim izostalo. (Iz presude Okružnog suda u Čačku.2005. Gž. jer ima nedopušten osnov .000 DM i kamate od 20% na mesečnom nivou.32 - . kojim bi uredili svoja međusobna prava i obaveze u vezi postignutog sporazuma. dakle da stranke u stanu zajedno stanuju i da se tužena o tužilji brine. godine) 63. Naprotiv. Iz obrazloženja: Iz utvrđenih činjenica sudovi izvode zaključak da je stvarna volja ugovornih stranaka bila da se novcem tužilje kupi stan i na istom ubeleži pravo svojine u korist tužene. Ako osnov ne postoji ili je nedopušten. Iz obrazloženja: Presudom prvostepenog suda se utvrđuje da je ništavo sudsko poravnanje u delu odluke o plaćanju kamate… Drugostepeni sud je odbio kao neosnovane žalbe stranaka i potvrđena je prvostepena presuda. Pravno je moguće da se pravo svojine na kupljenom stanu vodi na ime tužene. nalazeći da je sudsko poravnanje delimično ništavo u delu odluke o kamati. Za ostvarenje ovog sporazuma nije dovoljna samo njegova realizacija. ali je bilo potrebno da stranke takav sporazum i postignu. već je trebalo da stranke zaključe pravno valjan ugovor o doživotnom izdržavanju. Iz utvrđenih činjenica je vidljivo da je tužilja pri kupovini stana izjavila da joj je svejedno na koga će se pravo svojine na stanu voditi. ugovor je ništav.član 52. te da je tužena stekla svojinu na ovom stanu poklonom. Iz ovih razloga sudovi nalaze da tužilja nema pravo da potražuje da joj tužena vrati novac upotrebljen za kupovinu stana. sudovi utvrđuju da je volja stranaka bila da žive u ovom stanu u zajedničkom domaćinstvu i da se tužena brine o tužilji. te tužbeni zahtev u traženoj visini odbijaju. Iz takvog utvrđenja suda ne može se izvesti zaključak da su stranke postigle izričit sporazum da se pravo svojine na stanu vodi na tuženom. Po oceni Vrhovnog suda prednji zaključak sudova se ne može prihvatiti za sada kao pravilan. Iz spisa proizilazi da je zaključeno sudsko poravnanje između stranaka uz obavezu vraćanja zajma od 35. čuva iako među njima ne postoji formalno zaključen ugovor o doživotnom izdržavanju. da stranke u ovom stanu dalje zajedno stanuju a da tužilju kao bolesnu osobu tužena neguje. br. Takav sporazum ne ukazuje da je tužilja učinila poklon tuženoj obezbeđujući joj novac za kupovinu stana od trećeg lica. . Sud je pravilno primenio materijalno pravo.05. 595/05 od 19. Zbog nedopuštenosti osnova pravnog posla (izuzetno visoke kamate) sudsko poravnanje je delimično ništavo u delu odluke o kamati.OBLIGACIONO PRAVO 62. Volja stranaka da zajedno žive u stanu koji je kupljen isključivim sredstvima tužilje nalagala je da se taj sporazum pravno uobliči posle kupovine stana zaključenjem ugovora o doživotnom izdržavanju.

Kako je motiv izostao nepružanjem nege i pomoći. koji bi morao platiti po ugovoru o doživotnom izdržavanju. ZOO. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. jer mu nedostaje osnov (kauza). odnosno namera da se poklonoprimcu učini poklon. pa zato taj motiv ulazi u osnov ugovora. Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilja je predmetnu nepokretnost prenela na tuženog očekujući da će tuženi sa svojom suprugom pružati negu i pomoć s obzirom na njenu starost i bolest. 114/02 od 11. to je sporni ugovor ostao bez osnova. a važi ugovor o doživotnom izdržavanju. Suprotno tome iz utvrđenog činjeničnog stanja nesumnjivo proizilazi da je motiv tužilje da učini poklon isključivo u obezbeđenju nege i pomoći.. . Očekivano obećanje obezbeđenja nege i pomoć tužilji. Zakona o obligacionim odnosima. pa je kao stara i bolesna bila prepuštena sama sebi. Kada ugovorom o poklonu nije prenovljen ugovor o doživotnom izdržavanju. Naime. Ništav je ugovor o poklonu nepokretnosti jer je motiv tužilje (očekivano obećanje obezbeđenja nege i pomoći) izostao.OBLIGACIONO PRAVO Propustili su sudovi da ocene da li je u ovom slučaju pravni osnov postignutog sporazuma otpao budući da je pravno realizovan samo deo dogovora stranaka. površine 28 m2. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. Rev. ništav je ugovor o poklonu nepokretnosti ako je motiv zbog koga je poklon učinjen otpao ili se nije ostvario. došlo je do poremećaja odnosa iz razloga što tuženi nije reagovao na tužiljine molbe da je on sa suprugom obilazi. a ne u celini. decembra 1997. a predmet ugovora je tužiljin stan u U. Iz obrazloženja: U postupku je utvrđeno da su stranke zaključile ugovor o poklonu dana 3. imajući u vidu da je tuženi pre zaključenja ugovora obilazio tužilju i starao se o njoj. kako je tuženi to i obećao. ugovor o poklonu je ništav u smislu čl. pa je kao takav ništav u smislu člana 52. Rev. bio je njen motiv za zaključenje navedenog ugovora o prenosu nepokretnosti. Dalje je utvrđeno da je u vreme zaključenja ugovora tužilja bila stara 76 godina i da je poklon učinila tuženom u očekivanju da će time obezbediti negu i pomoć od strane tuženog i njegove supruge koja je sestričina tužilje..10.33 - . Ovaj stan je u ime i za račun tužilje otkupio tuženi svojim sredstvima. nakon toga. i da je tužilja s obzirom na starost i zdravstveno stanje učinila poklon kako bi tuženi iz zahvalnosti i dalje pružao navedene usluge. 52. već je ugovor o poklonu zaključen samo da bi se njime poklonoprimac posle smrti poklonodavca legitimisao kao vlasnik kako ne bi platio porez na promet apsolutnih prava.09. i da osnovanost tužbenog zahteva ocene sa ovog aspekta. imajući u vidu da je tuženi svojim sredstvima otkupio stan.2002.2002. Na osnovu takvog činjeničnog utvrđenja nižestepeni sudovi su pravilno zaključili da je tužbeni zahtev tužilje osnovan. nisu osnovani. godine koji je overen kod suda pod Ov. godine) 65. Međutim. Ukazivanje u reviziji da se očigledno radi o isključivoj i bezuslovnoj volji tužilje kao poklonodavca da učini poklon. II 47/97. br. 1265/02 od 2. godine) 64.

kako je to inače tuženi P. S druge strane. ZOO. onda bi ugovor o poklonu bio punovažan.. Naime. imao dva pravna osnova od kojih je birao onaj koji će za njega biti lakši što se tiče obaveza po osnovu plaćanja poreza. Naime. N. i da tužioci imaju pravo nasleđa sa udelima od po 1/2 na zaostavštini pok. koji bi morao platiti po ugovoru o doživotnom izdržavanju. ____/87. N. te da se radi o ugovoru o poklonu sa teretom kod koga se institut povrede nužnog dela ne može primeniti. odnosno namera da se poklonoprimcu učini poklon. uz obavezu tuženih da ovo priznaju. povređeno pravo tužilaca na nužni deo nasleđa iza smrti pok. odnosno ukoliko su pok. ugovor o poklonu je ništav u smislu čl.. br. br. a u znatnoj meri i nedostaju. pod Ov. najpre zaključen ugovor o doživotnom izdržavanju a potom ugovor o poklonu i da je predmet oba ugovora ista imovina. već je ugovor o poklonu zaključen samo da bi se njime poklonoprimac posle smrti poklonodavca legitimisao kao vlasnik kako ne bi platio porez na promet apsolutnih prava. N. i tuženi P. da tuženom P. ZOO. kao poklonodavca. S. januara 1987. i tuženog P. 51. kojim je zaključen između pok. Kada ugovorom o poklonu nije prenovljen ugovor o doživotnom izdržavanju. da se tuženom P. S. S. postigli saglasnost da obaveze iz ugovora o doživotnom izdržavanju prestaju. i tuženog M. godine. koje bi inače morao platiti po ugovoru o doživotnom izdržavanju. onda u stvari i nije bilo namere na strani pok.2001. radi izbegavanja plaćanja poreskih dažbina. N. od 24. prenese u svojinu bez naknade.OBLIGACIONO PRAVO Iz obrazloženja: Prvostepenom presudom je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužilaca kojim su tražili da se utvrdi da je ugovor o poklonu nepokretnosti overenim kod Opštinskog suda u L. . istu tu imovinu. To onda znači da bi ugovor o poklonu nedostajao osnov (kauza) koji se kod dobročinih ugovora sastoji u nameri da se poklonoprimcu učini poklon i što bi bio uzrok ništavosti ugovora o poklonu u smislu čl.07. tvrdio tokom postupka. Gž. a ugovorom o poklonu se obavezala pok. Navedeni razlozi o ovim odlučujućim činjenicama nisu dovoljno jasni. nije jasno. godine) 66. ukoliko je došlo do prenova. 52. a važi ugovor o doživotnom izdržavanju. već je ugovor o poklonu zaključen samo da bi se poklonoprimac tim ugovorom posle smrti poklonodavca legitimisao kao vlasnik. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu. ZOO. učini poklon. Prethodno pitanje u ovoj pravnoj stvari je pitanje punovažnosti ugovora o poklonu s obzirom na to da je između istih stranaka sada pok.34 - . N. do 250. N. S.S. sa namerom darivanja. da su obaveze iz ugovora o doživotnom izdržavanju izvršavane i najzad da je tuženi P. kao poklonoprimca. N. 871/01 od 20. ukoliko prenova nije bilo. 348. jer mu nedostaje osnov (kauza). niti o tome ima razloga u prvostepenoj presudi. Prvostepeni sud nalazi da ugovorom o poklonu nije anuliran ugovor o doživotnom izdržavanju jer je ugovor o doživotnom izdržavanju strogo formalni pravni posao te da se u slučaju raskida ovog ugovora mora ispoštovati odgovarajuća forma i da se to nije moglo učiniti samim zaključenjem ugovora o poklonu.. kakva je bila prava volja i namera ugovornih strana prilikom zaključenja ugovora o poklonu i nije li prilikom zaključenja ugovora o poklonu došlo do prenova i prestanka obaveza iz ugovora o doživotnom izdržavanju pod uslovima iz čl.

03. i tuženog M. a ugovorom o poklonu se obavezala pok. kao poklonodavca. ZOO. januara 1987. Prethodno pitanje u ovoj pravnoj stvari je pitanje punovažnosti ugovora o poklonu s obzirom na to da je između istih stranaka sada pok. br. Rev. kako je to inače tuženi P. onda bi ugovor o poklonu bio punovažan.. imao dva pravna osnova od kojih je birao onaj koji će za njega biti lakši što se tiče obaveza po osnovu plaćanja poreza. povređeno pravo tužilaca na nužni deo nasleđa iza smrti pok. . te da se radi o ugovoru o poklonu sa teretom kod koga se institut povrede nužnog dela ne može primeniti. radi izbegavanja plaćanja poreskih dažbina.06. uz obavezu tuženih da ovo priznaju. 111/99 od 21.. a u znatnoj meri i nedostaju. 348. To onda znači da bi ugovor o poklonu nedostajao osnov (kauza) koji se kod dobročinih ugovora sastoji u nameri da se poklonoprimcu učini poklon i što bi bio uzrok ništavosti ugovora o poklonu u smislu čl. ZOO. N. br. N.1998. 2656/98 od 15.09. i da tužioci imaju pravo nasleđa sa udelima od po 1/2 na zaostavštini pok. godine) 67.2001. da su obaveze iz ugovora o doživotnom izdržavanju izvršavane i najzad da je tuženi P. S. do 250. Prvostepeni sud nalazi da ugovorom o poklonu nije anuliran ugovor o doživotnom izdržavanju jer je ugovor o doživotnom izdržavanju strogo formalni pravni posao te da se u slučaju raskida ovog ugovora mora ispoštovati odgovarajuća forma i da se to nije moglo učiniti samim zaključenjem ugovora o poklonu. niti o tome ima razloga u prvostepenoj presudi. Naime. kojim je zaključen između pok. N. kao poklonoprimca. 15/2000 od 29. onda je ugovor ništav ako otpadne motiv. godine. Ako je kod ugovora o poklonu motiv bitan element ugovora. istu tu imovinu. najpre zaključen ugovor o doživotnom izdržavanju a potom ugovor o poklonu i da je predmet oba ugovora ista imovina. postigli saglasnost da obaveze iz ugovora o doživotnom izdržavanju prestaju. ukoliko je došlo do prenova. 51. sa namerom darivanja. onda u stvari i nije bilo namere na strani pok.2000. prenese u svojinu bez naknade. godine) . pod Ov. učini poklon.OBLIGACIONO PRAVO Iz obrazloženja: Prvostepenom presudom je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužilaca kojim su tražili da se utvrdi da je ugovor o poklonu nepokretnosti overenim kod Opštinskog suda u L. koje bi inače morao platiti po ugovoru o doživotnom izdržavanju. da se tuženom P. i tuženog P. S. već je ugovor o poklonu zaključen samo da bi se poklonoprimac tim ugovorom posle smrti poklonodavca legitimisao kao vlasnik. (Vrhovni sud Srbije. godine) Kauza je neposredni razlog za zaključenje ugovora. ____/87. S. od 24. N.35 - 68. odnosno ukoliko su pok. N. kakva je bila prava volja i namera ugovornih strana prilikom zaključenja ugovora o poklonu i nije li prilikom zaključenja ugovora o poklonu došlo do prenova i prestanka obaveza iz ugovora o doživotnom izdržavanju pod uslovima iz čl. S. ukoliko prenova nije bilo. (Iz presude Opštinskog suda u Lajkovcu P. da tuženom P. Naime. i tuženi P. tvrdio tokom postupka. a nema značaja da li se kauza vidi ili ne vidi iz zaključenog ugovora. Navedeni razlozi o ovim odlučujućim činjenicama nisu dovoljno jasni. N. nije jasno.. N. (Iz presude Saveznog suda Gzs. S druge strane.

godine) 70. Kako je navedeni ugovor potpisao za tuženog direktor opšteg i pravnog sektora. nije imalo ovlašćenja za potpisivanje ugovora te vrste. Zakona o obligacionim odnosima) 72. 4685/98 od 22. 740/94 i Gzz. Ništav je ugovor o poklonu nepokretnosti ako je motiv zbog koga je poklon učinjen otpao ili se nije ostvario.1998. 2877 od 08. to je sporno da li je isti proizvodio pravno dejstvo jer navedeno lice . već je prema navodima tuženog on vraćao sve od strane tužioca upućene primerke poštanskog imenika. Ukoliko je tuženi po prijemu publikacije iskazao volju da osnaži zaključeni ugovor iako ga je potpisalo neovlašćeno lice za tuženog. a on nije dopušten ako je protivan prinudnim propisima. godine) 71.ZOO) i sledom toga njegove ništavosti (član 52. Rev.03. Rev.OBLIGACIONO PRAVO Svaka ugovorna obaveza mora imati dopušteni osnov.36 - . 54 – 59. Iz obrazloženja: Prema stanju u spisima predmet tužiočevog potraživanja je neplaćena cena za izvršene usluge štampanja memoranduma i isporučene publikacije tuženom po ugovoru zaključenom između parničnih stranaka. ZOO). U situaciji u kojoj je ugovor potpisan od lica koje nije zakonski zastupnik tuženog.potpisnik. 16/94 od 16. 09. Tužilac je u toku postupka dostavljao dokaze da je u skladu sa ugovornim odredbama putem pošte slao publikaciju tuženom pa je smatrajući da je na navedeni način ispunio ugovornu obavezu sud obavezao i tuženog na plaćanje primeraka publikacije odbijajući zahtev za naknadu troškova štampanja memoranduma za koje sam tužilac nije dostavio dokaze. (Vrhovni sud Srbije. javnom poretku ili dobrim običajima (Vrhovni sud Srbije. isti ne proizvodi pravno dejstvo na osnovu člana 54.1994. godine) 69. Kupovina neuobičajeno velike količine robe (zlatnog nakita) po redovnom toku stvari upućuje na obavezu utvrđivanja dopuštenosti osnova tog ugovora (član 51.1993. niti je imalo ovlašćenje zakonskog zastupnika tuženog i nije izričito naknadno odobren od strane zakonskog zastupnika. SPOSOBNOST (Čl. (Vrhovni sud Srbije. ZOO pa stoga stranke po osnovu takvog ugovora ne stupaju u među. U toku postupka tuženi je sporio da je ovlašćeno lice potpisalo ugovor navodeći da tuženi nije ni odobrio zaključenje istog naknadnim ponašanjem. on je dužan ugovorenu cenu.09. Rev.

raskid ugovora.37 - . Predaja na poštu od strane tužioca može se smatrati samo kao ugovoreni način izvršenja obaveze pa je stoga za dokazivanje da je ista izvršena neophodno utvrditi da je tuženi primio navedene publikacije. godine) 73. Zakona o parničnom postupku presuda se ukida i predmet vraća prvostepenom sudu na ponovni postupak.12. Naime. Za ocenu postojanja tuženikove obaveze u toj situaciji od značaja je njegovo ponašanje po prijemu publikacije. tač. 3395/86 od 24. nazive stranaka koje zaključuju ugovor i kada su bitni elementi napisani sitnim slovima. Kako pobijana presuda ne sadrži razloge o odlučnim činjenicama. on je dužan ugovorenu cenu a ukoliko to nije učinio već je iste vraćao uz zahtev za storniranje . i ista se u ovoj fazi postupka ne može ispitati. 2261/03 od 09. U ponovnom postupku prvostepeni sud će otkloniti sve navedene nepravilnosti a potom doneti novu odluku po tužbenom zahtevu.2003. on je jasno manifestovao svoju volju da do uspostavljanja poslovnog odnosa po manjkavom ugovoru ne dođe.04. Iz navedenih razloga shodno članu 369. Iz navedenih razloga neophodno je bilo u toku postupka utvrditi sve ove činjenice i na osnovu utvrđenog a uz davanje jasnih razloga doneti odluku o osnovanosti zahteva. st. 60 – 66. kako sam tvrdi. godine) Za sklapanje punovažnog ugovora potrebno je da ugovarač ima poslovnu sposobnost koja se traži za zaključenje tog ugovora. ne sadrži imena ugovornih strana odn.OBLIGACIONO PRAVO sobne poslovne odnose. 14. Gž. i nema osnova za obavezivanje tuženog. a ne uobičajnim pozivima na članove) osnovano se može razmatrati da li je cilj tako koncipiranog ugovora dovođenje u zabludu druge ugovorne strane u pogledu prirode tj. Nije sporno da je tužilac slao publikacije tuženom smatrajući da time ispunjava svoje ugovorne obaveze ali je sporno da li je tuženi iste publikacije zadržao ili ih je tužiocu vraćao uz dopise u kojima nedvosmisleno iskazuje volju da se poslovni odnos po osnovu spornog ugovora ne uspostavi. (Viši sud u Novom Sadu. to je ista doneta uz apsolutno bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 354. Pri tome se prinudna naplata publikacija po pravosnažnom i izvršnim ispravama ne može tretirati kao volja tuženog za osnaženje ugovora. ukoliko je tuženi po prijemu navedene publikacije iskazao volju da osnaži zaključeni ugovor iako ga je potpisalo neovlašćeno lice za tuženog. MANE VOLJE (Čl. 2. . predmeta ugovora.1986. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. Ukoliko forma ugovora nije sačinjena na uobičajan način (ne sadrži jasnu oznaku da se radi o ugovoru. Zakona o obligacionim odnosima) 74.

2007.otpremnicu. godine. Iz iskaza imenovanog svedoka. zatim .OBLIGACIONO PRAVO Iz obrazloženja: Tužilac .prema činjeničnom stanju koje je utvrđeno u prvostepenom postupku .2007.2007. koji joj uopšte nije ličio na ugovor. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda.11. U konkretnom slučaju.11. godine (dakle.bitni elementi ugovora su napisani sitnim slovima a ne uobičajeno pozivanjem na određene članove u ugovoru.otpremnica od 07.otpremnice tuženi u stvari daje saglasnost za besplatno objavljivanje podataka o preduzeću. godine na navedeni iznos. objavljivanje prikupljenih podataka neće naplaćivati.00 dinara traži na ime ugovora .11. Tuženi je dopisom od 08.2010. te da je tom prilikom potpisala predmetni ugovor . godine. sama forma u kojoj je sačinjen ugovor .2007. da je na početku razgovora tuženom dao na poklon CD sa postojećim podacima. da je on kao zakonski zastupnik i direktor tužioca potpisao otpremnicu i da je predstavnicima tuženog objasnio da se podaci odn.može se osnovano smatrati da je tuženi potpisivanjem otpremnice imao ubeđenje da daje saglasnost za besplatno objavljivanje podataka o svom preduzeću. 4170/10 (2009) od 08. ali da će se naplaćivati publikacija tj.imajući u vidu i druge okolnosti konkretnog slučaja i navode tužioca da se podaci o tuženom prikupljaju radi objavljivanja . koja je overena pečatom tužioca i tuženog i u kojoj je konstatovano da je tuženi primio "Registar tekućih računa" u količini od dva CD-roma.06. koji je izdat 15. godine) 75. Na to upućuje i njegovo ponašanje nakon potpisivanja ugovora . Zbog toga je takav sporazum ništav i ne proizvodi pravno dejstvo. Takođe je utvrđeno da se zakonski zastupnik tužioca obratio tuženom kako bi prikupio podatke radi sastavljanja periodične baze podataka.predmeta ugovora. jer je prilikom potpisivanja na navedeni način doveden u zabludu. tuženi je prilikom zaključenja predmetnog ugovora . godine obavestio tužioca da mu vraća predračun kao i dva primerka CD-roma i prema prijemnoj knjizi uputio tužiocu pošiljku koja se sastoji iz dva CD-roma preko pošte. te .06.11.12. ni naziv stranaka koje zaključuju ugovor.otpremnice. ali je bilo sporno da li ugovor .2007. godine osporio i vratio predračun tužioca kao i CD-romove. tako da predmetni ugovor svojim izgledom i koncepcijom podseća više na narudžbenicu. Među parničnim strankama nije bilo sporno da je tuženi vratio tužiocu publikaciju na CD-romovima. Pž. Po tom osnovu tužilac je tuženom ispostavio račun od 15. mediji gde će podaci biti objavljeni. pre nego što je tužilac tuženom ispostavio račun za navedene publikacije.38 - . očigledno je da nije bio sposoban da izrazi svoju slobodnu volju i da zbog toga nisu bili ispunjeni uslovi za ovakav prestanak radnog odnosa. koncipirana je tako da može da dovede u zabludu lice koje je potpisuje. jer u sebi ne sadrži jasnu oznaku da je u pitanju ugovor. Osim toga.otpremnica proizvodi pravno dejstvo. Tuženi je tužbeni zahtev osporio u celosti navodima da je dopisom od 08.2007. Kada tužilac potpiše sporazum o prestanku radnog odnosa jedan dan posle utvrđivanja telesnih povreda koje su mu nanete u istražnom pritvoru. niti da ima nameru da sa tužiocem zaključi dvostrano teretni pravni posao. To sve može uticati na stvaranje zablude o prirodi samog ugovora. . jer je dopisom od 08.768. godine) vratio isporučene CDromove i na taj način nedvosmisleno iskazao svoju volju da ne želi da stupi u poslovni odnos sa tužiocem po osnovu isporučenih publikacija.otpremnice bio u zabludi u pogledu prirode . prvostepeni sud je utvrdio da su joj predstavnici tuženog kao svrhu posete naveli davanje podataka.iznos od 42. jer je bio u uverenju da potpisivanjem ugovora .otpremnice od 07.11. zaposlene kod tuženog. a ne da će biti dužan da plaća za isporučene publikacije.2007.

zbog nanetih telesnih povreda utvrđenih i konstatovanih dana 03.94 dinara mesečno.12. Zakona o obligacionim odnosima. strahovao za svoj integritet.87 dinara. nanetih tupinom teškog i jako zamahnutog mehaničkog oruđa. onda druga strana ne može tražiti poništaj poravnanja pozivajući se na zabludu.12. na osnovu izvedenih dokaza.62 dinara.12. ako je druga strana spremna da izvrši ugovor kao da zablude nije bilo. te po tom poravnanju jedna od strana postupi i izvrši određenu isplatu. U situaciji kada su stranke zaključile vansudsko poravnanje kojim su izmenile i utvrdile visinu mesečne rente i koje ima snagu izvršnog naslova. godine.12. po sporazumu o prestanku radnog odnosa zaposlenom prestaje radni odnos na osnovu njegove pismene izjave upućene poslodavcu da želi da raskine radni odnos. Sporazumom od 15. Zbog odsustva slobodne volje tužiocu je nezakonito prestao radni odnos.2005.02. godine ugovorili su isplatu mesečne rente u iznosu do 4. Kako volja tužioca nije bila slobodna. Zakona o obligacionim odnosima. I 1495/05 od 14.nezakonita. Prvostepeni sud je zaključio da navedene telesne povrede nisu nastale samopovređivanjem tužioca već fizičkom torturom u pritvoru i da prilikom sačinjavanja sporazuma o prestanku radnog odnosa 04.1995. Zbog toga nisu bili ispunjeni uslovi za sporazumni prestanak radnog odnosa. je predviđeno da će se tužiocu utvrđeni iznos rente isplaćivati počev od 01. (Iz Presude Okružnog suda u Beogradu.pravilan je zaključak prvostepenog suda da su osporena rešenja tužene . pa je pravilno prvostepeni sud obavezao tuženu da tužioca vrati na rad i usvojio tužbeni zahtev tužioca i u tom delu. utvrđeno je da su tužilac i tuženi zaključili naznačeno vansudsko poravnanje od 15. Relevantne odredbe: Ako je ugovorna strana ili neko treći nedopustivom pretnjom izazvao opravdani strah kod druge strane tako da je ova zbog toga zaključila ugovor.2006. To podrazumeva da je volja zaposlenog bila slobodna i da na nju nije bilo uticaja. pa je pravilno usvojen tužbeni zahtev tužioca. stav 2.2005. druga strana može tražiti da se ugovor poništi član 60. stav 1.1995.02. Strah se smatra opravdanim ako se iz okolnosti vidi da je ozbiljnom opasnošću ugrožen život i telo ili drugo značajno dobro ugovorne strane ili trećeg lica . tužilac zbog posledica telesnih povreda nanetih tupinom teškog i jako zamahnutog mehaničkog oruđa . godine od strane Komisije lekara Instituta za sudsku medicinu Medicinskog fakulteta.2005. godine.8. Dakle.1995. Pri tome.39 - . U konkretnom slučaju. sporazumni prestanak radnog odnosa pretpostavlja slobodno izraženu volju zaposlenog i poslodavca.OBLIGACIONO PRAVO Iz obrazloženja: Tužilac je.fizičke torture u pritvoru.049.02.član 60. a takva je morala biti . Članom 4. godine . nije bio sposoban da izrazi svoju slobodnu volju prilikom sačinjavanja sporazuma o prestanku radnog odnosa 04. godine) 76. a koja je vansudskim poravnanjem između stranaka od 21. kojim su ugovorili korekciju rente dosuđene navedenom sudskom presudom u iznosu od 188. Iz obrazloženja: Tokom prvostepenog postupka. Gž. godine povećana na iznos od 3.2001.537. godine (jedan dan posle utvrđivanja telesnih povreda) tužilac nije bio sposoban da izrazi svoju volju.

1992. . godine.11. bio zaključen i ugovor o poklonu gde je prvotuženi poklonodavac a drugotuženi poklonoprimac. Gž. stav 1. da nema mana volje u smislu člana 111. Poravnanjem je dogovoreno da vansudsko poravnanje ima snagu izvršnog sudskog naslova. javnom poretku i dobrim običajima u smislu člana 103. Zakona o obligacionim odnosima. Zbog toga su neosnovani navodi žalbe tužioca. Pravilo o istovremenosti prividnog i prikrivenog ugovora postoji u slučaju kada prividan ugovor prikriva neki drugi ugovor ali je zaključen i u drugom cilju. na primer zaključen je ugovor o poklonu u pismenoj formi. ovog Zakona. istog propisa: “ali.12. prvostepeni sud pravilno zaključuje da se ne radi o zabludi tužioca. ali i ne mora. utvrđenje da je ugovor o poklonu prividan ugovor u smislu člana 66. a zatim i pobijanje ugovora o prodaji koji je prethodno zaključen. Iz obrazloženja: Prema stanju u spisima prvotuženi je prodao drugotuženom nepokretnost bliže označene u pismenom i pred sudom overenom ugovoru o prodaji od 25. takođe. prikrivati neki drugi ugovor. u razlozima ožalbene presude utvrđuje da je u članu 4. a sadržina zahteva tužbe je najpre.40 - . ako prividan ugovor prikriva neki drugi ugovor. to se tužilac ne može pozivati na zabludu saglasno članu 61. godine. kao da ni zaključeno poravnanje nije suprotno prinudnim propisima. a između stranaka je ugovorena prodaja. već u nekom sasvim drugom cilju. godine. zbog povrede prava preče kupovine. vansudskog poravnanja došlo do greške u kucanju kada je navedeno da se povećani iznos rente utvrđuje počev od 01. obično nedozvoljenom.06. pa je prvostepena presuda potvrđena. Prvostepeni sud. 774/06 od 07. kao prejudicijelno. kao i da snosi nastale sudske troškove. s tim što će mu se razlika između isplaćenog i sada utvrđenog iznosa rente za decembar 2005. godine povećani iznos isplati uz rentu za januar 2006.1994. jer na ovakav zaključak upravo ukazuje sadržina odredbe stava 2. ne da bi prikrio neki drugi ugovor. da bi posle toga između istih lica 24. da proizvodi pravno dejstvo kada ga potpišu obe strane i da tužilac prihvata da nakon zaključenja ovog poravnanja povuče naznačenu tužbu za utvrđivanje visine rente.9.OBLIGACIONO PRAVO do dvadesetog u mesecu za prethodni mesec. taj drugi ugovor važi ako su ispunjeni uslovi za njegovu pravnu valjanost”. Zakona o obligacionim odnosima. stav 4. u kome je predviđeno da "se strana koja je u zabludi ne može na nju pozivati ako je druga strana spremna da izvrši ugovor kao da zablude nije bilo". valja ukazati prvostepenom sudu da prema odredbi člana 66. ali se dešava i da je prividan ugovor zaključen. ZOO-a. pa stoga odbija zahtev za poništaj vansudskog poravnanja. godine isplatiti uz isplatu rente za januar 2006. prividan ugovor nema dejstva među ugovornim stranama i da prividan ugovor može.2006. stav 1. godine.2006. godine) 77. obično nedozvoljenom. s obzirom da je u tom članu navedeno da se za decembar 2005. ZOO-a. U konkretnom slučaju ugovor se već izvršava. Najpre. sa stanovišta primene pozitivnih propisa. (Presuda Okružnog suda u Čačku. godine. U praksi se najčešće dešava da prividan ugovor i zaista prikriva neki drugi ugovor. U ovoj parnici tužilac kao suvlasnik na predmetnim nepokretnostima pobija ugovor o prodaji zbog povrede prava preče kupovine. Tumačeći volju stranaka i nespornu činjenicu da se vansudsko poravnanje od strane tuženog izvršava i da je već isplaćen povećani iznos. Imajući u vidu da se vansudsko poravnanje izvršava.

9. saglasno odredbi člana 141. 12. prema onome što tvrdi tužilac. istovremeno. umeri stopu ugovorene kamate.000 DM sa rokom vraćanja od 5 meseci i 10% kamate) a da su napred navedeni ugovori kojima se prikriva pravi ugovor prividni i da nemaju dejstva među ugovornim stranama. godine i da stoga ugovor o prodaji prikriva ugovor o poklonu.11. Prikriveni ugovor proizvodi pravno dejstvo među ugovornim stranama. te da je prvotuženi sada odlučio da drugotuženom pokloni predmetne nepokretnosti o čemu su postigli saglasnost koju su perfektuirali pismenim ugovorom o poklonu od 21. Prividni ugovor nema dejstva među ugovornim stranama ali prikriveni ugovor proizvodi pravno dejstvo među ugovornim stranama. ZOO-a. 1. što je potpuno nejasno.41 - . godine) 78. već samo u srazmerno manjem delu. s obzirom da je tužena počela da kasni sa ispunjavanjem obaveza. Kod ovakvog stanja stvari. godine nije u celini izvršen u pogledu plaćanja kupoprodajne cene.1992. od strane drugotuženog kao kupca. što je učinio. ZOO-a. ovde važi pravilo o istovremenosti prividnog i prikrivenog ugovora. o čemu se prvostepeni sud detaljnije izjasnio u prvostepenoj presudi. u svemu kao u izreci pobijane presude pod I za koji iznos je prvostepeni sud naredio da će se izvršiti realizacijom hipoteke. ako je pravno valjan. sa rokom vraćanja od pet meseci i 10% mesečne kamate. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu. kojim su utvrđeni načini i dinamika vraćanja zajma. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je utvrdio da su tužilja kao zajmodavac i tužena kao zajmoprimac zaključili ugovor o zajmu 11. br. .1997. te načelom jednake vrednosti davanja iz čl. Na osnovu nalaza i mišljenja veštaka finansijske struke utvrđena je obaveza tužene u vraćanju duga. Gž.04. br. prvostepeni sud je u suštini i pravilno zaključio da u konkretnom slučaju između stranaka važi pravi ugovor (zajam od 11. Prvostepeni sud u razlozima svoje presude navodi da ugovor o prodaji od 25. odnosno da primeni utvrđeno načelo ograničenosti stope ugovorene kamate ustanovljeno člana 399.000 dinara (Ov.9. i 15. da je ovo pravi ugovor između stranaka koji je međutim prikriven. opredeljujući se u konkretnom slučaju za domicilnu kamatu. pa je prvostepeni sud bio dužan da.1994.000 dinara.000 DM.500 DM a zatim i ugovorom gde je iznos zajma sa sve kamatom preračunat u dinare na 165. i 2. 1992. godine postojala saglasnost između ugovarača da se ugovor o prodaji zaključuje kao prividan ugovor i da se. da je posle toga zaključen aneks ugovora o zajmu od 17. osim u pogledu kamate. istog Zakona kojim se zaštićuje načelo jednake vrednosti davanja kod dvostranih ugovora. koje prvostepeni sud nije imao u vidu. ugovor o poklonu zaključen između tuženih je prividan pravni posao. godine. zaključen sa ciljem da se izigra tužiočevo pravo preče kupovine. s obzirom na odredbe člana 66.2005.. ZOO-a.3.. jer ugovor o prodaji mogao je da prikriva ugovor o poklonu samo ukoliko je u trenutku zaključenja ugovora 25. prvo pismenim ugovorom na 16. da bi se prikrila kamata. Drugim rečima.OBLIGACIONO PRAVO U konkretnom slučaju. ____/96 I Opštinskog suda u B. po nalaženju Okružnog suda pravilno.). a da je hipoteka upisana prema ugovoru na iznos od 165. 508/05 od 01. st. jer je i po nalaženju Okružnog suda ugovorena kamatna stopa nesrazmerno visoka u odnosu na okolnosti konkretnog posla i da je kao takva u suprotnosti sa načelom savesnosti i poštenja. tim ugovorom prikriva ugovor o poklonu.

nemačkih maraka ( odnos nemačke marke i dinara bio je 1:1 ). zbog čega bi se u smislu člana 139.1994. a . Veštačenjem je utvrđeno da je tržišna vrednost kuće u vreme kupoprodaje iznosila 63. godine) 79. Rev. Zakona o obligacionim odnosima. (Iz presude Okružnog suda u Valjevu.ukazuju da nisu postupali sa potrebnom pažnjom.09. godine ) . stav 2.04.000 nemačkih maraka. i drugo. Za zaključenje ugovora pribavljena je saglasnost Ministarstva finansija Republike Srbije za promet nepokretnosti.33 dinara.000 nemačkih maraka (na ime avansa) isplaćen tužiocima 31.42 - . U ime tužilaca kao prodavaca ugovor je potpisao advokat na osnovu overenog punomoćja za zaključenje tog ugovora. kao ostatak kupoprodajne cene. tuženi je isplatio nakon overe kupoprodajnog ugovora. godine. Iz obrazloženja: Između parničnih stranaka (i to tužilaca kao prodavaca i tuženog kao kupca) – kako proizilazi iz utvrđenog činjeničnog stanja .000 nemačkih maraka. ne postoji očigledna nesrazmera.05.tuženi su stupili u posed nepokretnosti. Ugovor o kupoprodaji nepokretnosti. Tužioci su potpisali priznanicu da im je kupoprodajna cena isplaćena u celosti. u smislu čl.2004. 90. a iznos od 27. Gž. i 91. Zakona o obligacionim odnosima. stav 3. tako što je iznos od 40. 4160/03 od 29. Na tako utvrđeno činjenično stanje nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su odbili tužbeni zahtev tužilaca za poništaj ugovora iz razloga apsolutne i relativne ništavosti. odn. br. s tim što su tužioci taj iznos primili u tri dela. overen pod navedenim brojem. za čije zaključenje je pribavljena saglasnost Ministarstva. prilikom potpisivanja prethodnog (pripremnog) sporazuma o kupoprodaji kuće.OBLIGACIONO PRAVO U skladu sa utvrđenim činjeničnim stanjem pravilna je odluka sadržana u izreci pobijane presude pod II. sačinjen je u pismenom obliku i overen kod suda. 918/04 od 06. poništaj ugovora zbog bitne zablude može se tražiti samo ako je strana koja se poziva na zabludu postupala sa pažnjom koja se u prometu zahteva. Zbog čega u konkretnom slučaju ne postoje razlozi apsolutne ništavosti ugovora. Predmetna nepokretnost prodata je za 67.496.2004. Tvrdnje tužilaca iznete u postupku da “nisu gledali šta potpisuju” . Zakona o obligacionim odnosima mogao tražiti poništaj ugovora. ( Iz presude Vrhovnog suda Srbije. kako se tužbom tražila realizacija hipoteke prema ugovorima koji su kao prividno ništavi i kako hipoteka u ovom smislu prati pravnu sudbinu ugovora to je prvostepeni sud pravilno primenio materijalno pravo kada je odlučio kao u stavu II pobijane presude. a advokat koji je u ime prodavaca zaključio ugovor imao je overeno pismeno punomoćje za njegovo zaključenje. godine ugovor o kupoprodaji kuće.zaključen je 28. Zakona o parničnom postupku. zbog čega se ne mogu pozivati na zabludu u smislu člana 61. osporava se utvrđeno činjenično stanje što je suprotno članu 385. kao predmeta obaveza ugovornih strana. neosnovano je isticanje tužilaca da su dovedeni u zabludu u pogledu prave vrednosti predmeta ugovora. Prvo. radi se o samo jednom ugovornom odnosu iz koga su preostale obaveze za tuženu samo za iznos iz stava I pobijane presude. Zbog bitne zablude se poništaj ugovora može tražiti samo ako je strana koja se poziva na zabludu postupala sa pažnjom.07. Imajući u vidu da u odnosu između tržišne vrednosti kuće utvrđene veštačenjem i kupoprodajne cene.nakon overe ugovora . Osim toga.1994. Navodima revizije da su tužioci bili u zabludi prilikom potpisivanja prethodnog sporazuma i punomoćja advokatu za zaključenje ugovora kao i priznanice.

prema tome da li bi se moglo uzeti da su tužilje kao podmetnuta lica u stvari zastupale pravog ugovorača.1993. 2004. do kojih je prvostepeni sud došao pravilnom ocenom izvedenih dokaza. jeste ugovor između svedoka M. Pravilo o prividnosti pravnog posla primenjuje se i u slučaju kada se neko lice samo prividno pojavljuje u ugovoru kao ugovorena strana. godine. Naime. po pismenom ugovoru o prodaji od 5. i tuženog i verovatno plaćanje dva poreza na promet. advokat iz V. po usmenom ugovoru nepokretnost je prodao tuženom i od njega naplatio ugovorenu kupoprodajnu cenu. pri čemu se najverovatnije htelo – što inače i nije od posebnog značaja. što je u ovoj parnici bez značaja..1988.OBLIGACIONO PRAVO 80. a nisu bile sporne ni u prvostepenom postupku.. Navedeno činjenično stanje upravo ukazuje da je ugovor zaključen između tužilja kao prodavca i tuženog kao kupca u stvari samo prividan ugovor. kao prodavca i tuženog kao kupca (prikriveni ugovor).. Svakako da taj ugovor podleže sudskom raskidu zbog neizvršenja pod uslovima predviđenim zakonom i u postupku koji podrazumeva učešće stvarnih. a ništav ugovor se ne može raskinuti zbog neizvršenja. ne zbog toga što je tuženi ispunio svoje obaveze kupca iz ugovora. 228/04 od 27. Đ. Ovo su odlučne činjenice u parnici i navodi žalbe kojim se osporavaju i pobijaju ostale činjenice. Pravna važnost prikrivenog ugovora procenjuje se prema opštim uslovima (čl. Đ. pošto u stvarnosti ugovor o prodaji nije nikada zaključen između tužilja i tuženika. a drugi između svedoka Đ. tako da je tužbeni zahtev za raskid ugovora neosnovan iz ovih navedenih razloga. kako bi se nepokretnost prevela na tuženog kao poslednjeg kupca. Tužilje su još u tužbi navele. Iz obrazloženja: Pravilna primena materijalnog prava na činjenično stanje utvrđeno u prvostepenom postupku nalagala je odbijanje tužbenog zahteva. nema dejstva među ugovornim stranama. godine) . i najzad da ugovor zaključen između tužilja i tuženika u stvari prikriva ugovor između svedoka M. nije bilo mesta. stvarni ugovor koji kao prikriveni važi.43 - . Prividni ugovor nema dejstva među ugovornim stranama.05. kao prodavca i tuženog kao kupca. i da se tužilje samo prividno pojavljuju u ugovoru kao prodavci. u celini ili delimično. a ništav ugovor se ne može raskinuti zbog neizvršenja. a koje se u suštini žalbama i ne osporavaju.. Đ. raskidu ugovora o prodaji nepokretnosti koji je tražen zbog neizvršenja od strane tuženog kao kupca. koji je nepokretnost primio u državinu a cenu je platio kroz nenaplaćene honorare za advokatske usluge koje je pružio tužiljama u dužem vremenskom periodu. ZOO-a. kod pravilno utvrđenih odlučnih činjenica. a ne podmetnutih ugovorača. Prividni ugovor prema članu 66. st. što dalje znači da je prividni ugovor apsolutno ništav. 66.01. godine. što dalje znači da je prividni ugovor apsolutno ništav. već je spornu nepokretnost tuženiku prodao svedok M. br. stav 1. ma kakvo bilo stanje stvari u vezi tih činjenica. tzv. II Ov. 2. br. Đ. Gž.02. nisu od značaja. se sporazumeo sa tužiljama i tuženim da se tužilje samo forme radi prikažu kao prodavci u ugovoru koji zaključuju sa tuženim kao kupcem i overavaju pred Opštinskim sudom u V. što je kasnije kao svedok u svom iskazu potvrdio M. podmetnuto lice. u konkretnom slučaju. odnosno M. Đ. izbeći zaključenje i overa dva ugovora od kojih bi prvi bio između tužilja i svedoka Đ. Đ. da su oni predmetnu suvlasničku nepokretnost prodale svedoku M. ali ne iz razloga navedenih u pobijanoj presudi. kao vanknjižni vlasnik. umesto pravog ugovorača u čijoj imovini treba da se ostvare dejstva ugovora (personalna simulacija). Prema tome. (Iz presude Okružnog suda u Valjevu. Posle nekoliko godina svedok M. Pri tome advokat Đ. Đ. ZOO-a) i. ____/93 od 17.. već iz razloga koji slede.

pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da je volja ugovornih strana bila da se zaključi ugovor o doživotnom izdržavanju i da se prema svim okolnostima u konkretnom slučaju ne radi o ugovoru zaključenom u cilju lišavanja tužilaca naslednog prava na imovini koja je predmet ugovora. br. ___/03 i Gž. Ovo stoga što su sudovi nesumnjivo utvrdili da je tuženi ugovor o izdržavanju u celosti izvršavao saglasno izraženoj volji primaoca izdržavanja. M. važi ono što su ugovorne strane zaista ugovorile. ZOO.1989. Iz obrazloženja: Prema sadržini pismenog ugovora. ZOO. Neosnovan je i eventualni tužbeni zahtev za raskid ugovora o doživotnom izdržavanju.2004. Iz obrazloženja: Po shvatanju Vrhovnog suda. vodio ga u bolnicu na lečenje. kupovao lekove. stav 1. ali ovo samo ukoliko bi se ispostavilo da se tuženi i zaista obavezao da i spornu nepokretnost tužilji preda u svojinu i državinu. 3680/03 od 25. dao odgovarajuće primedbe po kojima prvostepeni sud nije postupio. Neosnovani su revizijski navodi tužilaca da se radi o prividnom ugovoru. sporazuma o pružanju nege i pomoći od 3. i to od zaključenja 1997. a kao naknadu za ove usluge tuženik se obavezao da tužilji preda u svojinu tri manje parcele šume koje čine jednu celinu.44 - .OBLIGACIONO PRAVO 81. Stoga nisu ispunjeni uslovi za raskid ugovora zbog neispunjenja iz člana 124. osnov ili predmet obaveze. da li je prava volja ugovornih strana bila da predmet ugovora predstavlja i sporna nepokretnost i u odlukama Gž. Tuženi je svom ocu nabavljao sve što je bilo potrebno. godine.08. Ukoliko postoji nesporazum između prave volje ugovornih strana i izraza te volje kroz pismenu ispravu o ugovoru vezanu za prirodu ugovora. br. Kako je deo jedne od parcela koje su bile predmet ugovora i u vreme zaključenja ugovora bio u svojini trećeg lica čije pravo potpuno isključuje tužiljino pravo. čime je u potpunosti ispunio svoju ugovornu obavezu. obilazio ga svakog drugog dana. odnosno da se radi o ništavom ugovoru u smislu člana 103.03. pa do smrti pok. snosio troškove sahrane i pomena. ____/04. stav 3. Rev. to bi pravni osnov po osnovu kojeg tužilja ističe svoje potraživanje mogao proizaći samo iz prava na naknadu štete u smislu člana 510. pa je stoga pravilno odbijen tužbeni zahtev da se utvrdi ništavost ovog ugovora. 1999. kako je ugovorom bilo predviđeno. jer iz utvrđenog činjeničnog stanja proizilazi da je ugovor bio izvršen u skladu sa njegovim odredbama. a tuženi nije u mogućnosti da ispuni ugovor o tom delu onako kako po tekstu pismenog ugovora njegova obaveza glasi. ZOO-a. . tužilja se obavezala da čuva tuženikovu majku i o njoj se brine. donosio mu hranu. godine) 82. Okružni sud je u toku postupka ukazao prvostepenom sudu na značaj sporne činjenice. Zakona o obligacionim odnosima. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. godine. te pravilno ocenili da se ne radi o simuovanom pravnom poslu iz člana 66. Ne radi se o simulovnom ugovoru o doživotnom izdržavanju kada se on od njegovog zaključenja do smrti primaoca izdržavanja izvršavao saglasno njihovoj volji.

Zakona o obligacionim odnosima i pitanje razlike u ceni mora raspraviti na način i pod uslovima propisanim ugovorom parničnih stranaka. Tek u slučaju da takav prigovor bude odbijen utvrdiće se da li i za koji iznos i period tužiocu pripada razlika u ceni. Za slučaj da se utvrdi prekoračenje ugovorenog roka gradnje razlika u ce. obzirom na zapisnik o tehničkom pregledu objekta. važi ono što je zaista ugovoreno. 636. 1638/04 od 29. kao i revalorizacija tako obračunatog duga. 1.45 - . kako bi bio u mogućnosti da u ovoj pravnoj stvari donese pravilnu i zakonitu odluku. ali obzirom da su cene porasle preko 10%. te da istom pripada i revalorizovani iznos obračunate razlike u ceni zaključno sa 1. smatraju da tužiocu pripada i pravo na razliku u ceni i za preostalih 25% fiksno ugovorene cene.845. stav 1. ugovorile kliznu skalu i metod obračuna iste. br. Iz obrazloženja: Nižestepeni sudovi su stanovišta da tužilac ima prvo na obračun klizne skale za ceo iznos ugovorene cene po osnovnom ugovoru i aneksu ugovora.11. Zato je pogrešnom primenom materijalnog prava tužiocu priznata razlika u ceni i u odnosu na fiksni deo ugovorene cene od 25%. Saglasno tim odredbama sudovi su našli da su parnične stranke ugovorile klizanje 75% cene. st. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu. iako je ugoveno da se cena radova neće menjati i to u slučaju da je cena elemenata toliko povećana da bi trebalo da cena radova bude veća za više od 10%. pa će stoga u ponovnom postupku prvostepeni sud na pouzdan način kao prethodno pitanje utvrditi sadržinu prave volje ugovornih strana u pogledu predmeta obaveze tuženog i da li postoji nesaglasnost između prave volje i izraza te volje koji je sadržan u tekstu pismenog ugovora kao i ima li možda nesporazuma o predmetu obaveze u smislu člana 63.82 dinara.548. član 635.10. Dosledno rečenom. U tom cilju raspraviće se da li je tužilac ispoštovao ugovoreni rok gradnje. stav 1. Zakona o parničnom postupku raspravi da li u konkretnom slučaju postoji apsolutna nadležnost suda za postupanje u ovom sporu. U konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za primenu navedenih zakonskih odredaba. Opštih uslova ugovora iz člana 16. pismene isprave o ugovoru. Zakona o obligacionim odnosima. U skladu sa takvim pravnim shvatanjem prihvaćen je usaglašeni nalaz i mišljenje veštaka po ukupnom dugovanju tuženog i dosuđeno tužiocu 7. odnosno postojanju ugovorne odredbe o zabrani bilo kakve izmene ugovorom utvrđene cene. To najpre podrazumeva obavezu prvostepenog suda da shodno odredbi člana 63. godine) 83.2004. Gž. Kod ugovora o građenju ipak može doći do izmene cene radova. i 637. Ovo stoga što je primena odredaba čl.OBLIGACIONO PRAVO Pravilo je da ako između prave volje ugovornih strana i izraza te volje. u situaciji kada su parnične stranke ugovorom predvidele kliznu skalu i utvrdile metod njenog obračuna nema mesta primeni odredaba člana 637. konstatovane primedbe i date naloge za njihovo otklanjanje. Međutim. Iz tog su razloga nepotpuno utvrđene i odlučne činjenice za presuđenje ovog spora. godine. i 3. ovakvo pravno shvatanje nižestepenih sudova nije utemeljeno u pravilnoj primeni materijalnog prava. po nahođenju nižestepenih sudova. U ponovljenom postupku otkloniće se propusti na koje je ukazano ovim rešenjem. saglasno odredbi člana 262. stav 2. jer su parnične stranke. Stoga se. postoji nesaglasnost. te odredbi člana 17. Zakona o obligacionim odnosima.1998. Ovakva odluka nižestepenih sudova utemeljena je u posebnim uslovima ugovora parničnih stranaka. Zakona o obligacionim odnosima uslovljena odsustvom ugovorne klauzule o dopuštenosti izmene ugovorene cene gradnje. i člana 637. Zakona o obligacionim odnosima.

taj drugi važi ako su ispunjeni uslovi za njegovu pravnu valjanost (član 66. posebno o njegovom zdravlju i obavezi tužene da tužioca posle smrti sahrani. Gž. ako je to bila prava volja ugovornih strana. Nakon toga. onda bi ugovor o kupoprodaji bio prividan (simulovan) i kao takav nevažeći.2003. Naime. 29. poći pre svega od ličnih svojstava tužioca odnosno od toga da li je obzirom na svoje životno iskustvo i obrazovanje bio u mogućnosti da razlikuje ugovor o doživotnom izdržavanju od ugovora o kupoprodaji. utvrdiće se u kojem procentu su tako obračunati radovi ostali neisplaćeni. 1. a ne o ugovoru o doživotnom izdržavanju. Utvrđeni procenat neplaćenih radova preračunaće se na sadašnju vrednost ukupno izvedenih radova i tako obračunata razlika dosuditi tužiocu. i 30. da je došlo do predaje sporne nepokretnosti i da su obaveze izdržavanja navedene u pismenoj redakciji ugovora). Prividan ugovor nema dejstva među ugovornim stranama. odnosno član 31. i 2. posebnih uslova ugovora. Važnost prividnog (simulovanog) i prikrivenog (disimulovanog) ugovora. a ne po nazivu pravnog posla. ako bi bio tačan zaključak prvostepenog suda da je osnov obavezivanja kod tužioca u izdržavanju koje je on trebalo da dobija od tužene kroz odgovarajuće novčane mesečne naknade i stalnu brigu. 129/03 iz 2003. broj 199/03 od 25. U konkretnom slučaju par. u odgovoru na pitanje da li je tužilac mogao biti u izvinjavajućoj zabludi (čl. Prev. godine) 85. 61. prikrili zaključenjem ugovora o kupoprodaji. taj drugi važi ako su ispunjeni uslovi za njegovu pravnu valjanost. st. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. Iz obrazloženja: Pravna priroda pravnog posla ceni se prema sadržini i cilju koji su stranke ugovorom želele postići. br. “nepravog” ugovora o doživotnom izdržavanju koji bi važio samo ako bi bili ispunjeni odgovarajući uslovi. drugim rečima. pri čemu će imati u vidu sadržinu spornog ugovora. ovu. Iz obrazloženja: Ukoliko bi se u ponovnom postupku ispostavilo da su stranke htele i postigle saglasnost da zaključe pismeni ugovor upravo sa spornom sadržinom. ali ako prividan ugovor pokriva neki drugi ugovor. Pritom sam obračun razlike u ceni se mora sačiniti u svemu u skladu sa ugovorenom metodologijom propisanom odredbom čl. pravu volju. prvostepeni sud će. (pismena forma i overa pred sudom. ZOO) u pogledu pravne prirode ugovora. koja nesumnjivo ukazuje da se radi o ugovoru o kupoprodaji.46 - . a za slučaj da tako obračunatu cenu ne pokrivaju uplate tuženog. ali bi se postavilo pitanje važnosti prikrivenog (disimulovani) ugovora o doživotnom izdržavanju tzv.. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu. Zakona o obligacionim odnosima).OBLIGACIONO PRAVO ni obračunaće se samo do datuma kada su shodno ugovoru radovi morali biti završeni. obračun sadašnje vrednosti izvedenih radova izvršiće se po važećim jediničnim cenama u vreme presuđenja za sve količine izvedenih radova. Pri tom. Sasvim je drugo pitanje da li je prava volja ugovornih strana bila da zaključe ugovor sa obavezama koje proističu iz kupoprodajnog odnosa.12. Ako prividan ugovor pokriva neki drugi ugovor. godine) 84. no da su oni iz ko zna kojih razloga.

Međutim. u kojima su se ugovorne strane saglasile o bitnim sastojcima. Zakona o parničnom postupku. Rev. o čemu tuženi nije obavešten. shodno članu 66. Kako taj prividan ugovor pokriva pravno valjan ugovor o prodaji kamiona. po kojem je tuženi na ime cene tužiocu trebalo da plati iznos 5. Stoga ne stoje navodi revizije da je tužilac izmenio činjenični osnov tužbenog zahteva.500 DM. a da tuženi o tome nije obavešten. godine izmenio činjenični osnov tužbenog zahteva. istakli su činjenicu da su bili u ugovornom odnosu po osnovu usmenog ugovora o predaji kamiona. 395.2001.01. Iz obrazloženja: Naime. osim zahteva sadrži i činjenice na kojima tužilac zasniva zahtev. to su nižestepeni sudovi pravilno. godine u uslovima postojanja pritiska i prinude da se poklon učini. tako da je ova zbog toga zaključila ugovor.000 DM parnične stranke su 22. a tužilac na ročištu glavne rasprave. po kojem tuženi tužiocu nije u potpunosti isplatio cenu. Neosnovani su navodi revizije da je tužilac na ročištu održanom 29. a za ostatak duga u iznosu od 4. godine. Prema članu 17. ZOO-a. podnosi se sudu opšte nadležnosti. ništav je ugovor o poklonu zemljišta koji je učinjen u korist društvenog pravnog lica u periodu sprovođenja mera otkupa od 10. postoji svesni nesklad između volje i njene manifestacije . Zakona o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanju zemljišta koje je prešlo u društvenu svojinu po osnovu poljoprivredno zemljišnog fonda i konfiskacijom zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda ("Sl. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. stav 1. br. ugovora o zajmu i nepoštovanje roka vraćanja zajma. tako da je ova zbog toga zaključila ugovor. prema odredbi člana 26. stav 1. 18/91). Iz navedenog proizilazi da pravni poredak priznaje samo one ugovore. zaključile prividan ugovor o zajmu. stav 2. Prema članu 60. godine) 86.47 - .10. i 277. Zakona o obligacionim odnosima obavezali tuženog da tužiocu isplati utuženi iznos. kod advokata.1945. godine do 2. ali pristaje da to ipak učini zbog nedopušteno izazvanog straha. a to postoji samo onda ako kod pravnih subjekata postoji svest o značenju i posledicama onog što se pravnim poslom želi učiniti i namera da se to učini.pretnja.10. te je sud na osnovu tog činjeničnog osnova tuženog obavezao da tužiocu isplati utuženi iznos.500 DM. čl. druga strana može tražiti da se ugovor poništi.OBLIGACIONO PRAVO nične stranke zaključile su usmeni ugovor o prodaji kamiona. Ako je ugovorna strana ili neko treći nedopuštenom pretnjom izazvao opravdani strah kod druge strane. tuženi na pripremnom ročištu. po kojem između ostalog tužba treba da. ako je ugovorna strana ili neko treći nedopuštenom pretnjom izazvao opravdani strah kod druge strane.2001. br. 2621/02 od 30.. a tužba za poništaj takvog ugovora.8. Te činjenice su u konkretnom slučaju. .8. 262. Tuženi je tužiocu platio samo iznos od 1. bitnim elementima konkretnog ugovora. Vezanost suda za životni događaj proizilazi iz člana 186. koja je relevantna mana volje.2002. ugovor je zaključen kada su se ugovorne strane saglasile o bitnim sastojcima ugovora. a ne po osnovu pismeno zaključenog ugovora o zajmu. ZOO-a. druga strana može tražiti da se ugovor poništi.1952. glasnik RS". prema tužbi. Kada pravni subjekat pristupa i zaključuje ugovor iako i uprkos toga što zaključenje ugovora ne odgovara njegovoj pravoj volji. čl.

godine tužioci su kao prodavci zaključili sa treće i četvrtotuženim. Ugovor o prodaji udela društva sa ograničenom odgovornošću je rušljiv.1991. kao i da učestvuje u dobiti srazmerno ulozima i učešću u kapitalu društva. a nakon toga je došlo do potpunog prekida odnosa između stranaka. godine.00 dinara. da je trećetuženi uložio 9. te zbog toga tužioci osnovano traže poništaj tog ugovora.03. Sporazum od 7. Dana 7. kojom prilikom je tuženi R. godine. ZOO.1990..05.. izbacio tužioce iz prostorija društva.. izazvan od strane pravnog prethodnika tužene.V.. s tim da R. Ugovorom je predviđeno da ulagači upravljaju srazmerno svojim ulozima. u korist društvenog pravnog lica u periodu sprovođenja mera otkupa.2002.. što je kod njih izazvalo opravdani strah i nateralo ih je da 18. što čini 20% osnivačkog uloga i da je četvrtotuženi uložio 12.967. Bitnih povreda Zakona o parničnom postupku koje mogu biti osnov za pobijanje drugostepene presude u revizijskom postupku.Đ.01. a u nameri da time navedu tužioce da zaključe ugovor od 7. a saglasno odredbi čl. godine) .01. godine.01.U. upravo i jedino bio razlog što su poklonodavci pristupili zaključenju ugovora o poklonu iz 1949. tuženi su kod tužioca izazvali zabludu u pogledu finansijskih rezultata zajedničkog društva.216 FF.1991.2002.761 dinar. godine. što čini 20% osnivačkog uloga. od strane tadašnjeg Gradskog narodnog odbora imalo je značenje neotklonjive opasnosti ugrožavanjem života poklonodavaca ukoliko ne zaključe ugovor o poklonu..1991. jer je zaključen u uslovima postojanja pritiska i prinude da se poklon učini. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. godine zaključen je na osnovu dokumentacije koju su prezentirali tuženi.000 funti. Rev." sa sedištem u B. 46/02 od 26. ugovor o prodaji udela vlasništva društva sa određivanjem vrednosti udela u iznosu od 1. godine zaključili ugovor o osnivanju društva sa ograničenom odgovornošću "T. godine. te ne proizvodi pravno dejstvo.02. godine) 87.. zaključe sporni ugovor o poklonu..4.00 tadašnjih dinara. koji iznos je uplaćen tužiocima.. u periodu između 1945. te da je prvotužilac kao strani ulagač uložio 1. Između stranaka došlo je do sukoba u novembru mesecu 1990. što iznosi 30% osnivačkog uloga. kao kupcima. U toku postupka prvostepenim sudom utvrđeno je da su tužioci i treće i četvrtotuženi dana 17. godine. i 1952.747.761. ugovor je ništav.OBLIGACIONO PRAVO Privođenje pravnih prethodnika tužilaca na razgovor i stavljanje u izgled određivanje zatvora i drugog zla poklonodavcima i članovima njihove porodice. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. Prev. jer tužioci nisu imali mogućnosti uvida u dokumentaciju o poslovanju društva.48 - . Svaka ugovorna strana imala je pravo uvida u dokumentaciju društva.01. ukoliko jedan od ugovarača dovede drugog u zabludu u pogledu finansijskih rezultata zajedničkog preduzeća. nema. broj 374/01 od 20. da je drugotužilac uložio 12.1991.1949.M. Kako je opravdani strah poklonodavaca. Naime. u nameri da time navede drugog ugovarača da zaključi ugovor. sve kako su to pravilno zaključili i niži sudovi.. Na osnovu prednjih činjenica pravilan je pravni zaključak nižih sudova da tužioci osnovano traže poništaj sporazuma od 7. 61. kao 20% osnivačkog uloga. trećetuženi vrši dužnost direktora. i 65. Iz obrazloženja: Pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo kada je na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja u toku prvostepenog postupka potvrdio prvostepenu presudu u usvajajućem delu tužbenog zahteva.

1998. Rev. 734/98 od 13.1995.07.1997.06. (Vrhovni sud Srbije. (Vrhovni sud Srbije. te stranka koja je u zabludi (koja inače ne bi zaključila takav ugovor) može tražiti poništaj ugovora zbog bitne zablude. Rev. Ako prividan ugovor prikriva neki drugi ugovor taj drugi važi ako su ispunjeni uslovi za njegovu pravnu valjanost. godine) 92.09. godine) 88. 1217/97 od 03. osim ako pri zaključenju ugovora nije postupala sa pažnjom koja se u prometu zahteva.OBLIGACIONO PRAVO Prividan ugovor nema dejstva među ugovornim stranama. godine) 91. Rev. 397/98 od 24. bez zajedničkog rizika. Simulovani ugovor o kupoprodaji stvari može se konverzijom preobraziti u ugovor o obezbeđenju potraživanja zalogom.03 1998. Prividan ugovor nema dejstvo među ugovornim stranama. Ugovor o zajedničkom poslovanju zaključen između stranaka u kome se unapred priznaje tužiocu kao vlasniku objekta "garantovana dobit". (Vrhovni sud Srbije.04.1994. godine) 93. godine) . u suštini ima drugi karakter.05.06. Beograd Prev. Strana koja je u zabludi može tražiti poništaj ugovora zbog bitne zablude. 3900/95 od 19. Rev. 1291/97 od 03. druga strana može zahtevati poništaj ugovora i onda kad zabluda nije bitna.1997. 611/95 od 30. dok druga strana ne može koristiti sudsku zaštitu za potraživanja iz takvog ugovora. (Vrhovni sud Srbije. 649/97 od 08. godine) 94. godine) 90. Beograd Rev.01. (Vrhovni sud Srbije.1998.1997. taj drugi važi ako su ispunjeni uslovi za njegovu pravnu valjanost. (Vrhovni sud Srbije. ali ako prividan ugovor prikriva neki drugi ugovor.49 - 95.godine) 89. Rev. (Iz odluke Vrhovnog suda Srbije Rev.194/94 od 20. Ako jedna strana izazove zabludu kod druge strane ili je održava u zabludi u nameri da je time navede na zaključenje ugovora. . Taj ugovor je ugovor o zakupu. U konkretnom slučaju radi se o prividnom ugovoru koji pokriva neki drugi ugovor. ali ako prividan ugovor prikriva neki drugi ugovor. (Vrhovni sud Srbije. taj drugi važi ako su ispunjeni uslovi za njegovu pravnu valjanost. Zabluda je bitna ako se odnosi na bitna svojstva predmeta.

a naručilac se obavezuje da mu za to isplati određenu cenu . stav 1.2005.0000. ako su ugovorne strane izvršile u celini ili u pretežnom delu obaveze koje iz njega nastaju.08. Zakona o obligacionim odnosima. Značaj pisanog naloga (saglasnosti) tj.119. osim ako iz cilja.2006. koje je tužilac izvodio na predmetnom objektu. Zakona o obligacionim odnosima. u svemu prema ponudi od 04. na već postojećem objektu izvrši kakve druge građevinske radove. U konkretnom slučaju. u vezi člana 630.00 dinara. te po ovom osnovu tuženi duguje tužiocu plaćanje preostalog iznosa od 265.član 630. kod ugovora o građenju. smatra se punovažnim iako nije zaključen u toj formi. za čije se zaključenje zahteva pisana forma. Zakona o obligacionim odnosima. od čega je tužilac avansno naplatio iznos od 1. bile naručene od strane tuženog. Zakona o obligacionim odnosima. iskaza imenovanih svedoka koje je sud u vezi sa spornom okolnošću u celosti prihvatio.2005. Zakona o obligacionim odnosima) 96. Iz obrazloženja: Ugovor o građenju je ugovor o delu kojim se izvođač obavezuje da u ugovorenom roku prema određenom projektu sagradi određenu građevinu na određenom zemljištu ili da na takvom zemljištu odn. stav 1. u ukupnoj vrednosti od 1. ni u pogledu kvaliteta. Ugovor o građenju mora biti zaključen u pisanoj formi . 67 – 73. kao ni od strane investitora) uneo naloge tužiocu za izvođenje spornih naknadnih radova . ni u pogledu količine izvedenih radova. stav 2. godine. godine.član 67. a sve to na osnovu člana 262. nalazeći da su iskazi međusobno saglasni. kao rukovodilac radova kod tuženog.30 dinara. Zakona o obligacionim odnosima. očigledno proizlazi što drugo član 73.član 630. prvostepeni sud je pravilno utvrdio da je tužilac izveo radove ugovorene pismenim ugovorom od 10. Prvostepeni sud je pravilno utvrdio da je tužilac izveo i naknadne radove. postojanje pisane saglasnosti za izvođenje naknadnih radova kod ugovora o građenju ima i upis istih od strane naručioca radova u građevinskom dnevniku.265. godine. postojanje pisane saglasnosti ima i upis istih od strane naručioca radova u građevinskom dnevniku. koji ih prilikom izvođenja nije osporio. Relevantne odredbe: Zahtev zakona da ugovor bude zaključen u određenoj formi važi za sve kasnije izmene i dopune tog ugovora . Ugovor.000. Prvostepeni sud je iz iskaza imenovanog svedoka utvrdio da je isti. i člana 277. fakturisane tuženom naznačenim računom po pozicijama. te su saglasni i sa sadržajem pisanih dokaza. da je sa vrstom i obimom istih bio upoznat i nadzorni organ.50 - .08. značaj pisanog naloga odn. zbog koga je forma propisana. i to iz izjašnjenja sudskog veštaka građevinske struke kao i iskaza tužioca kao parnične stranke. Pravilan je zaključak prvostepenog suda da. stav 1.119.08.OBLIGACIONO PRAVO FORMA UGOVORA (Čl. Prvostepeni sud je pravilno utvrdio da su sve pozicije naknadnih radova. stav 1.30 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 13. u građevinski dnevnik (koji nije predočen sudu i veštacima od strane tuženog.

svrha pismene forme ugovora o građenju je da se naglasi ozbiljnost ugovora i lakše utvrđivanje njegove sadržine. na iste dao pismenu saglasnost. Osim ako iz cilja zbog koga je forma propisana očigledno proizlazi što drugo. Iz obrazloženja: Pravilan je zaključak prvostepenog suda da ugovor o građenju. s obzirom da stranke nisu uslovile plaćanje radova od strane tužioca kao podizvođača njihovom prethodnom naplatom tuženog od investitora.OBLIGACIONO PRAVO po zahtevu naloga ovlašćenog lica tuženog. ali je ispunjen u celini od jedne ugovorne strane. pri čemu je kroz cenu svojih pozicija naplatio i radove koje je. kako je pravilno zaključio prvostepeni sud. Svrha pismene forme ugovora o građenju (kao i drugih ugovora za koje je zakon propisao obaveznu formu) je da se naglasi njegova ozbiljnost i omogući lakše utvrđivanje sadržine. iako ih u okončanim situacijama nije iskazao. proizvodi pravno dejstvo kada su građevinski radovi u celini izvršeni. saglasnosti tuženog. te je. ali je ispunjen u celini od strane jedne ugovorne strane. s obzirom da je tuženi istu cenu prihvatio tako što je te cene (uvećane za određeni iznos) fakturisao investitoru od 14. kao stručan i dokumentovan. Prvostepeni sud je prihvatio nalaz i mišljenje imenovanog veštaka. Iz njega je utvrdio da je tuženi realizovao naplatu kompletno ugovorenog posla sa investitorom. 12981/11(2) od 09. nesporno da je postojala usmena saglasnost stranaka u vezi sa izvođenjem naknadnih radova. Prvostepeni sud je pravilno zaključio da je. Naime. Pž. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. Pravilan je zaključak prvostepenog suda da činjenica da li je naknadno izvedene radove od strane tužioca tuženi naplatio od investitora nije pravno relevantna u konkretnom slučaju.2011. što znači da je tuženi pismeno tražio od tužioca izvođenje spornih radova.09.11. Svrha je postignuta i onda ako ugovor nije zaključen u pismenoj formi. Pž. godine. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. naknadne za njegov račun izveo tužilac. Suprotno stanovište bilo bi protivno načelu savesnosti i poštenja. U vezi sa cenom naknadnih radova. 12981/11(1) od 09. i kada bi se smatralo da nije bilo pisanog naloga odn. izvedene od strane tužioca. kao prethodne odn. godine) 97. ugovor za čije se zaključenje zahteva pismena forma smatra se punovažnim iako nije zaključen u toj . kao izvođača naknadnih radova. koji nije bio zaključen u pismenoj formi. u konkretnom slučaju . godine) 98. na taj način. Prvostepeni sud je pravilno odlučio kada je usvojio tužbeni zahtev. a ovaj u toku postupka nije osporio vrednost izvedenih radova od strane tužioca. postignuta i ako ugovor nije zaključen u pismenoj formi.11.2011. tako i po dopunskim ponudama i aneksima ugovora. prvostepeni sud je pravilno utvrdio da je fakturisana cena od strane tužioca dogovorena između stranaka. kako po osnovnoj ponudi i ugovoru. međutim. fakturisao investitoru.2006. uz pravilnu primenu navedenih odredbi Zakona o obligacionim odnosima.51 - . što se utvrđuje iz iskaza svedoka kao i iz činjenice da je tuženi naknadne radove.tužioca. Svrha je.

član 73. Pž. pa i naknadnih radova.2011. Iz obrazloženja: Ugovor za čije se zaključenje zahteva pismena forma smatra se punovažnim iako nije zaključen u toj formi ako su ugovorne strane izvršile.2008. Zakona o obligacionim odnosima. koja ima za posledicu da ugovor prestaje da proizvodi pravno dejstvo. a imajući u vidu i da je specifikacija svih radova. naknadno dao saglasnost za celokupno izvršen posao.52 - . Ugovor o reprogramu ne prikriva ugovor o zajmu ukoliko ne postoji roba koja se daje u zajam. statutarni zastupnik tuženog je svojim potpisom i overom pečatom navedene Opštine konvalidirao tj. prilikom davanja iskaza u svojstvu parnične stranke. Sledi da u konkretnoj stvari izjava o raskidu mora biti učinjena u pisanoj formi. 11516/10 od 13. Prvostepeni sud je pravilno imao u vidu i činjenicu da je.08. Teret dokazivanja činjenice da je blagovremeno reklamirao izvršene radove.i društveni interes. stav 2. U pogledu ugovora za čije je zaključenje zakonom propisana obavezna pisana forma. godine) 100.posledice raskida. obaveze koje iz njega nastaju. čiji sadržaj tuženi nije osporio. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. navedena u okončanoj situaciji od od 26.OBLIGACIONO PRAVO formi ako su ugovorne strane izvršile. Potpisivanjem zaključka i prihvatanjem svih finansijskih obaveza u vezi sa izgradnjom parka. 829/11 od 10.02. na koji način štite lični. .01. Zakona o obligacionim odnosima za ugovor o licenci zakonom propisana obavezna pisana forma. godine) 99. Pž. jer je članom 687. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda. je na tuženom kao naručiocu posla. zakonski zahtev da ugovor bude zaključen u određenoj formi važi i za sve docnije izmene ili dopune ugovora. predsednik navedene Opštine istakao da su radovi na parku izvedeni i da je posao izvršen. i izjava o raskidu mora biti data u pisanoj formi i dostavljena protivnoj strani da bi proizvela pravna dejstva . kao i naknadno izvršene radove. godine. koja mora biti dostavljena protivnoj strani da bi proizvela dejstvo. obaveze koje iz njega nastaju. a u ovom slučaju .i društveni interes. u celini ili u pretežnom delu. na koji način štite lični. Stranke tako materijalnim radnjama konvalidiraju jedan formalni nedostatak. u celini ili u pretežnom delu. Zakona o obligacionim odnosima. osim ako iz cilja zbog koga je forma propisana očigledno ne proizlazi što drugo .2011. Iz obrazloženja: Prema članu 67. I izjava o raskidu je u suštini izjava o izmeni ugovora. a u ovom slučaju . Tako stranke materijalnim radnjama konvalidiraju jedan formalni nedostatak.

a zajmoprimac se obavezuje da mu vrati posle izvesnog vremena istu količinu novca. ispunjeni su uslovi za konvalidaciju pismenog neoverenog ugovora o prodaji u smislu člana 4.12. te roba. već novac iskazan kroz robu. nije mogla biti predmet ugovora o zajmu.onda važi ugovor o zajmu. prema članu 557. te tužilac po tom ugovoru nema pravo na kamatu zbog neispunjenja obaveze tuženog da tužiocu preda robu u rokovima određenim ugovorom. ako su ispunjeni uslovi za njegovu pravnu valjanost. Međutim. prividan ugovor nema dejstvo među ugovornim stranama. on će važiti. Tužena se potom iselila i predala prodatu nepokretnost u državinu tužilji. a zbog čega se revizija shodno članu 385. Naime. Dakle. prema članu 66. pravilno je primenjeno materijalno pravo kada je usvojen zahtev tužilje za utvrđenje prava svojine na jednoj polovini dela kuće i zgrada upisanih na nave. jasno proizlazi da .. predmet prodaje i ugovorenu cenu) i nepokretnost je predata u posed kupcu koji je isplatio ugovorenu cenu. Zakona o obligacionim odnosima. Rev. Stoga disimulovan ugovor o reprogramu ne proizvodi pravno dejstvo.ukoliko prividan ugovor o reprogramu prikriva ugovor o zajmu . odnosno istu količinu stvari iste vrste i istog kvaliteta. Zakona o obligacionim odnosima. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. godine) 101. po osnovu manjka robe. predmet ugovora o reprogramu je predaja stvari određenih po rodu. Zakona o prometu nepokretnosti. Kada priznanica ima sve elemente pismenog ugovora o kupoprodaji (označenje ugovornih strana. Iz obrazloženja: Tužena i njen brat (suprug tužilje) su zemljišnoknjižni suvlasnici sa po jednom polovinom idealnog dela kuće i zgrade upisanih kao zemljišnoknjižna tela II i III na katastarskoj parceli 107/1 površine 3. te bi shodno citiranoj zakonskoj odredbi tužilac imao pravo na isplatu ugovorene kamate. 430/2004 od 02. Navodima revizije da tužilac tuženom nije dao na zajam robu. Odredbom člana 402. Ugovorom o reprogramu konstatovano je da tuženi ima obavezu prodaje robe tužiocu. Zakona o parničnom postupku. budući da nema predmeta ugovora (robe). Tužilja je isplatila ugovorenu cenu što je potvrđeno sačinjavanjem priznanice koju su potpisale obe ugovorne strane. ugovorom o zajmu obavezuje se zajmodavac da preda u svojinu zajmoprimcu određenu količinu novca ili kojih drugih zamenljivih stvari. ako ispunjava uslove iz člana 557. što ovde nije slučaj. stav 4.500 Eura. koja se daje na zajam. Zakona o obligacionim odnosima. Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja.77 ari KO M. čiji je manjak konstatovan. U konkretnom slučaju.53 - . osporava se utvrđeno činjenično stanje. Zakona o obligacionim odnosima predviđeno je da odredbe ovog zakona o ugovornoj kamati shodno važe i za ostale obaveze koje imaju za predmet stvari određene po rodu. 1. ne može izjaviti. Tužena je naknadno odbila da potpiše i overi pismeni ugovor o kupoprodaji. ako prividan ugovor pokriva neki drugi ugovor. Tužilja i tužena su postigle sporazum o kupovini suvlasničkog udela tužene po ceni od 22. S tim u vezi. st.2004. ali samo u slučaju da je ovaj simulovan ugovor prikrivao pravno valjan ugovor o zajmu.OBLIGACIONO PRAVO Iz obrazloženja: Pravilnom primenom materijalnog prava nižestepeni sudovi su odbili tužbeni zahtev za isplatu naznačenog iznosa na ime obračunate kamate. sa zakonskom zateznom kamatom počev od navedenog datuma.. i 2. ugovor parničnih stranaka o reprogramu ne prikriva ugovor o zajmu. Međutim.

uz utvrđenje prava vlasništva tužilja. zaključile poravnanje po kome je tužiljama kao naknada za eksproprisane nepokretnosti preneto vlasništvo četiri stana. Ti stanovi dodeljeni su tužiljama kao suvlasnicama. Na osnovu svih razloga. Bitni elementi ugovora o poklonu su predmet ugovora i namera da se poklon učini. to su se stekli uslovi za konvalidaciju pismenog. Kako je ugovor između stranaka u celosti izvršen.bile suvlasnice na stambenoj zgradi sa pomoćnim objektima. Rev. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. 212/04 iz decembra 2004. tužilja je po osnovu valjanog pravnog posla stekla pravo svojine na nepokretnostima koje su bile predmet zaključenog ugovora o prodaji.Opštinom i SIZ-om za stambeno komunalnu delatnost opštine. i 73.animus donandi. godine) 102. kao i zahtev tužilje za uknjižbu ovog prava u zemljišnoj knjizi. jer u konkretnom slučaju ugovor nije ni nastao. Zakona o obligacionim odnosima. a sudski neoverenog ugovora o prodaji. Revizija br. u smislu člana 4. Iz priznanice koju je tužilja kao kupac i tužena kao prodavac potpisala. Tužilje nisu imale nameru da učine poklon. drugo. tužilje su. Dakle. Iz obrazloženja: U ovom sporu se zahtev tužilja odnosi na utvrđenje nepostojanja ugovora o poklonu nepokretnosti između kao poklonodavaca i tuženih kao poklonoprimaca. niti namere da se poklon učini . Tužilje su – kako proizilazi iz utvrđenog činjeničnog stanja .i treće-tuženih. u smislu člana 72.OBLIGACIONO PRAVO denoj katastarskoj parceli. imajući u vidu da navedena priznanica ima sve elemente pismenog. zbog čega su tužilje vlasnice stanova koji su predmet spora. U reviziji tuženih se neosnovano ističe da je bilo uslova za primenu odredbe člana 73 Zakona o obligacionim odnosima za konvalidaciju ugovora kome nedostaje forma. stav 4. saglasnost poklonoprimca da primi poklon i postojanje namere da se poklon učini je minimum koji se mora ispuniti kod svakog ugovora o poklonu. U međuvremenu.02. Zato se ne može govoriti o osnaženju ugovora kome nedostaje forma. tužilja ušla u posed kupljenih nepokretnosti i isplatila tuženoj ugovorenu cenu. Kao zaostavština tužiljinog sina ostavinskim rešenjem tretiran je i stan u koji se uselio. Drugostepeni sud je pravilno procenio da zaključenim poravnanjem između trećih lica nije nastao ugovor o poklonu između tužilja i sada pokojnog sina jedne od tužilja kao pravnog prethodnika prvo-. u svojstvu predlagača. sa protivnikom predlagača . a sudski neoverenog ugovora o prodaji. U poravnanju je konstatovano da se korisnik eksproprijacije ne protivi da se stanovi koji su predmet ovog poravnanja raspodele tako što će ih koristiti sin i kći jedne od tužilja. svakoj po dva. koja je eksproprijisana rešenjem Opštinskog sekretarijata za stambeno komunalne delatnosti i urbanizam. a pomenuto poravnanje nisu potpisali sin i kći jedne od tužilja. predmet prodaje i ugovorena cena. 2546/01 od 07. jer nisu ni učestvovali u njegovom zaključenju. sin tužilje se oženio.2002. proizilazi da je tužilja prodala tuženoj predmetnu idealnu polovinu. U vanparničnom postupku određivanja naknade za eksproprisane nepokretnosti. dobio dvoje dece i potom umro bez testamenta. Iza njegove smrti za naslednike su oglašeni tuženi na po 1/3. pa on neće nastati dok se ne postigne saglasnost o bitnim elementima.54 - . jer nema saglasnosti volja stranaka za nastanak ugovora o poklonu. U konkretnom slučaju ugovor nije nastao. Zakona o prometu nepokretnosti. s obzirom da su u njoj označeni prodavac i kupac. godine) . (Iz presude Vrhovnog suda Srbije.

Opštinom i SIZ-om za stambeno komunalnu delatnost opštine. kao zaostavština tužiljinog sina tretiran je i stan u koji se uselio. U poravnanju je konstatovano da se korisnik eksproprijacije ne protivi da se stanovi koji su predmet ovog poravnanja raspodele tako što će ih koristiti sin i kći jedne od tužilja. Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilje su bile suvlasnice na stambenoj zgradi sa pomoćnim objektima koja je eksproprisana rešenjem Opštinskog sekretarijata za stambeno komunalne delatnosti i urbanizam. Zakona o prometu nepokretnosti propisana forma ugovora je sigurnost pravnog prometa i ostvarivanje javnog interesa. jer nisu ni učestvovali u njegovom zaključenju. a pomenuto poravnanje nisu potpisali sin i kći jedne od tužilja. godine) Ugovor za čije se zaključivanje zahteva pismena forma sa overenim potpisima ugovarača smatra se punovažnim. (Vrhovni sud Srbije Rev. 4520/92) . Ti stanovi dodeljeni su tužiljama kao suvlasnicima. Samim tim. saglasnost poklonoprimca da primi poklon i postojanje namere da se poklon učini. Cilj zbog koga je članom 10. niti namere da se poklon učini . Ostavinskim rešenjem. obaveze koje iz njega nastaju. Rev. iako nije zaključen u toj formi. Iz obrazloženja: Zahtev tužilja u ovom sporu odnosi se na utvrđenje nepostojanja ugovora o poklonu nepokretnosti između tužilja sa jedne strane kao poklonodavaca i tuženih sa druge strane kao poklonoprimaca i utvrđenje prava vlasništva tužilja. . sa protivnikom predlagača .55 - 104. Stoga se ne može govoriti o osnaženju ugovora kome nedostaje forma. jer u konkretnom slučaju ugovor nije nastao. zaključile poravnanje po kome je tužiljama kao naknada za eksproprisane nepokretnosti preneto vlasništvo četiri stana. jer nema saglasnosti volja stranaka za nastanak ugovora o poklonu. u celini ili u pretežnom delu. U vanparničnom postupku određivanje naknade za eksproprisane nepokretnosti tužilje su u svojstvu predlagača. 2546/01 od 07. Pravilno je drugosteeni sud zaključio da zaključenim poravnanjem između trećih lica nije nastao ugovor o poklonu između tužilja i sada pokojnog sina jedne od tužilja kao pravnog prethodnika prvo.animus donandi. U konkretnom slučaju ugovor nije nastao. a potom umro bez testamenta. Ugovor o poklonu je dvostrani i jednostrano obavezan pravni posao kojim se saglasnošću volja vrši prenos određenog prava sa jednog lica na drugo bez naknade. Za naslednike iza njegove smrti oglašeni su tuženi na po 1/3. Tužilje nisu imale nameru da učine poklon.OBLIGACIONO PRAVO 103. ako su ugovorne strane izvršile. Zakona o obligacionim odnosima za konvalidaciju ugovora kome nedostaje forma. zbog čega su tužilje vlasnice stanova koji su predmet spora. Ugovor neće nastati dok se ne postigne saglasnost o bitnim elementima. osim ako iz cilja zbog koga je forma propisana očigledno ne proizilazi što drugo. drugo i trećetuženih. dobio dvoje dece. svakoj po dva. Bitni elementi ugovora o poklonu su predmet ugovora i namera da se poklon učini.02. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. jeste minimum koji se mora ispuniti kod svakog ugovora o poklonu. Neosnovano se u reviziji tuženih ističe da je bilo uslova za primenu odredbe člana 73. U međuvremenu sin tužilje se oženio.2002.

1621/98 od 15. ukoliko su ugovorne strane. (Vrhovni sud Srbije. jer nije bilo saglasnosti osnivača na zaključeni ugovor u kom smislu tužilac smatra da je isti ništav. te postoji protivrečnost o bitnim činjenicama između stanja u spisu i navoda obrazloženja. odnosno da je pogrešno utvrdio činjenice na kojima je zasnovao presudu kojom je odlučeno o zahtevu za utvrđenje ništavosti. godine) 106. 103. 74. 2. Smatra da ima osnova za ništavost.04. U razlozima koje je istakao tužilac nema nijednog razloga koje ZOO poznaje kao razloge ništavosti. protivrečna sama sebi i razlozima presude. tač.11.1996. Tužilac je žalbu uložio iz svih razloga iz čl. ispunile svoje obaveze po tom ugovoru. 55.1998. U obrazloženju iste presude je navedeno da nema osnova za ništavost predmetnog ugovora s obzirom na to da je isti potpisalo ovlašćeno lice. iako nije zaključen u toj formi smatra se punovažnim. Pravilno je prvostepeni sud našao da istaknuti razlozi ne prouzrokuju ništavost predmetnog ugovora. te da tužilac snosi krivicu za činjenicu da nije nastupio odložni uslov. Istakao je postojanje bitne povrede odredaba postupka iz čl. 360. br. st. osim ako je zakonom drukčije određeno. 3608/96 od 13. te je stoga isti ugovor ništav kao i iz razloga što je isti potpisao direktor tužioca bez saglasnosti osnivača pri čemu se pozvao na odredbu čl. Zakona o parničnom postupku (dalje: ZPP). Smatra da je prvostepeni sud nepotpuno utvrdio činjenično stanje. u kom smislu je nastupila funkcija ostvarenja uslova saglasno odredbi čl. javnom poretku ili dobrim običajima. Ništav je ugovor koji je protivan prinudnim propisima. Rev. Viši trgovinski sud je ispitao pobijanu presudu u granicama žalbenih navoda i izvršio uvid u spis. USLOV (Čl. Zakona o obligacionim odnosima (dalje: ZOO). Zaključivanje ugovora ne podleže nikakvoj formi. jer je prvostepeni sud našao da za ništavost nema uslova. st. Ukazao je na odredbe Zakona o javnim preduzećima. Žalba tužioca nije osnovana. .OBLIGACIONO PRAVO Plodouživanje se može konstituisati i na osnovu usmene saglasnosti volja. godine) 105. Zakona o obligacionim odnosima) 107. ZPP navodeći da je izreka presude nerazumljiva. Pismeni ugovor. Iz obrazloženja: Prvostepenom presudom je odbijen tužbeni zahtev kojim je traženo da se utvrdi ništavost ugovora sklopljenog između stranaka. 361. 4. Prema čl. Svojim zahtevom tužilac traži da se utvrdi ništavost predmetnog ugovora navodeći da nije ispunjen odložni uslov u pogledu stupanja ugovora na snagu. u celini ili pretežnom većinom. (Vrhovni sud Srbije. Zakona o obligacionim odnosima ništav je ugovor koji je protivan prinudnim propisima. Prvostepeni sud nije našao nijedan razlog koji bi prouzrokovao ništavost predmetnog ugovora u kom smislu je odbio zahtev u tom delu. ZOO. 74 – 76. Rev.56 - . 12. javnom poretku ili dobrim običajima.

OBLIGACIONO PRAVO Odredbe ugovora sadržane u čl.2009. dospele Ugovorne obaveze moraju se ispuniti. 5499/09 od 8. odlučeno je kao u izreci presude. ZPP. 5471/10 od 19. 103. odbijen tužbeni zahtev kojim je traženo da se utvrdi ništavost predmetnog ugovora. Kako tuženi to nije učinio. a na osnovu čl. Stoga je prvostepena odluka pravilna i na zakonu zasnovana. jer nije sa uspehom završio školovanje na Vojnoj akademiji. Odsustvo saglasnosti organa kao uslov za zaključenje ugovora u smislu čl. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda.2011. 55. i čl. Neispunjenje odložnog uslova ne podrazumeva ništavost ugovora. Gž. ukazuju na postojanje odložnog uslova. Iz obrazloženja: Tuženi je zaključenjem ugovora o školovanju u Vojnoj akademiji zasnovao svoju obavezu da školovanje završi u roku i da po njegovom završetku stupi na dužnost profesionalnog oficira vojske. Ugovor je ništav jer nisu ispunjeni uslovi iz čl. Tužilac meša ova dva instituta. ne prouzrokuje ništavost već takav ugovor nije ni nastao odnosno u takvoj situaciji nema ugovora jer nema ovlašćenog lica.01. Stupanje ugovora na snagu u slučaju nastupanja odložnog uslova i ništavost ugovora su različiti pravni instituti i nemaju dodirnih tačaka. a ožalbena presuda potvrđena. ZOO u pogledu potrebne saglasnosti za potpisivanje ugovora odnosno sa nepostojanjem ugovora. za potpisivanje ugovora. Sa napred izloženog. Pravilno je. iz navedenih razloga. 19. ZOO. da neće proizvoditi pravno dejstvo. to je i po stavu Apelacionog suda u obavezi da tužiocu nadoknadi troškove školovanja. Drugostepeni sud ukazuje da u pogledu ovakvog zahteva nije bilo potrebe preispitivati utvrđeno činjenično stanje s obzirom na to da navodi samog tužioca omogućavaju primenu prava s obzirom na skup činjenica kojima je tužilac obrazložio svoj zahtev. Obaveza naknade troškova školovanja postoji kada je dužnik tako ugovorio za slučaj da ga ne završi u roku i stupi na dužnost. a taj uslov bude i ostvaren. Tužilac meša ništavost ugovora sa uslovom iz čl. 3. Pž. godine) 109. Iz navedenih razloga žalba tužioca je odbijena kao neosnovana. . te s obzirom na to da nijednim dokazom u toku postupka niti navodom tužilac nije ukazao na postojanje uzroka ništavosti u smislu kako Zakon o obligacionom odnosima poznaje i definiše taj institut. 375. (Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu. 55.12. pa se stoga ne može ni utvrditi ništavost. Nepostojeći ugovor ne može biti ništav.57 - . Iz petituma zahteva proizlazi da je tužilac tražio da se utvrdi da ugovor ne proizvodi dejstvo usled ništavosti. Do nastupanja raskidnog uslova. godine) 108. Ovo jasno proizlazi iz formulacije koju je tužilac upotrebio s obzirom na to da je tražio da se utvrdi da je ugovor "ništav" tj. niti ostao u profesionalnoj službi.

.58 - . da je članom 2.. tj. a to u roku od 15 dana. a on je bio da tuženi sa Saveznom direkcijom za imovinu SRJ zaključi ugovor o zakupu poslovnog prostora u M. odredile da su saglasne da po dobijanju saglasnosti Savezne direkcije za imovinu SRJ i Administrativne komisije SRJ o izmeni nosioca zakupa lokala u M.J... površine oko 17 m2 prostorija do ulice sa posebnim ulazom.. Imperativnim propisom. broj 31. Gž..2001. da je članom 3. Saveznoj direkciji za imovinu SRJ na kom lokalu je zakupac bio tužilac.. To znači da do tada strane ugovornice moraju svoje obaveze ispunjavati.. godine između tužioca i tuženog ne uživa sudsku zaštitu... Iz obrazloženja: Pobijanom prvostepenom presudom odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tuženi da tužiocu preda u posed poslovni prostor slobodan od lica i stvari koji se nalazi u B. a nemoguć raskidni uslov smatra se nepostojećim..J. sporazuma određeno da se tuženi obavezuje da od momenta sklapanja ugovora sa Saveznom direkcijom za imovinu SRJ na zakup lokala u M... određeno da zajedno podnesu zahtev za izmenu nosioca zakupa lokala u J.2011...J. broj 31. 33/11 od 19.06. na kome je zakupac tužilac.06. od strane Savezne direkcije za imovinu SRJ... Nije sporno da Savezna direkcija za imovinu SRJ nije dozvolila promenu zakupca na lokalu u M... dobio namenski na neodređeno vreme i bez naknade i nije imao ovlašćenje da njegovu predaju odlaže dobijanjem saglasnosti za davanje tuženom u zakup poslovnog prostora u M.. u B. u ulici M.nisu jasni. Stranke su ugovorile obavezu tuženog da se iz predmetnog poslovnog prostora iseli ukoliko mu Savezna direkcija za imovinu SRJ izda u zakup drugi lokal tj.. Zakonom o imovini SRJ određeno je na koji način se izdaju u zakup poslovni prostori sa kojima raspolaže Država SRJ.J.. Između stranaka je ugovoreno da ugovor prestaje onda kada tuženi kao osiguranik ne isplati tri uzastopne rate. pa je ugovor zaključen pod nemogućim odložnim uslovom ništav. stav 3. br. godine zaključile sporazum kojim su članom 1.31.J. lokal u M. Tužilac je predmetni poslovni prostor pa i poslovni prostor koji je kao zakupac koristio tuženi do otkaza.. Prvostepeni sud je zauzeo pravni stav da tužilac nema pravo na predaju predmetnog poslovnog prostora sa razloga što nije ispunjen uslov iz člana 3.06. Takvo raspolaganje strankama nije dozvoljeno.. Naknadno zaključeni sporazum od 5. a prema odredbi člana 74. čiji zakupac je tužilac. na kom poslovnom prostoru je zakupac tužilac. 31 sa Muzeja automobila na tuženog izvrše zamenu lokala.. broj 30.. koji trenutno koristi. broj 31. isprazni od svih lica i stvari lokal u zgradi Muzeja automobila u M. Zakona o obligacionim odnosima ugovor prestaje važiti kada se raskidni uslov ispuni.. (Iz Rešenja Višeg suda u Valjevu. Sporazuma od 5..01.2001.. godine. broj 31. Odložni uslov je nemoguć i kao takav je ništav u .J.. godine) 110. javnom poretku ili dobrim običajima.OBLIGACIONO PRAVO Iz obrazloženja: Razlozi prvostepenog suda zbog kojih nalazi da ne postoji obaveza tuženog za isplatu dospelih rata pre nastupanja raskidnog uslova . broj 31..J. 30...2001.J. Ništav je ugovor u kome je postavljen odložni ili raskidni uslov protivan prinudnim propisima. Prvostepeni sud utvrđuje da su stranke 5. Stranke su to želele da urade kroz vid zamene zakupca..

Ugovor o kupoprodaji mora biti overen od nadležnog organa. Ugovor o kupoprodaji se prema odredbi člana 454.2005. stav 1. stav 2.59 - . Zakona o parničnom postupku za uvažavanje žalbe i preinačenje ožalbene presude usvajanjem odbijenog tužbenog zahteva. godine nije overen od nadležnog organa i ne može proizvoditi pravno dejstvo ugovora o prometu nepokretnosti. Ne uživa sudsku zaštitu u smislu člana 3.500 DM. Ugovor mora biti i overen kod nadležnog organa. br.04. ta odredba je opšti propis i ima slabiju pravnu snagu od posebnog propisa iz člana 4. stav 1. 79 – 83. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda u Beogradu. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. Naime. Ništava odredba ne proizvodi pravno dejstvo. Stranke su zaključile pismeni predugovor o kupoprodaji nepokretnosti – stana. Pž. broj 2246/02 od 29.2. U ovakvoj procesnoj situaciji stekli su se zakonski uslovi iz člana 373. Zakona o obligacionim odnosima. stav 2.2002. godine) KAPARA I ODUSTANICA (Čl. postoji obaveza tužene da saglasno odredbi člana 210. nema karakter kapare kao sredstva obezbeđenja. godine) 112. tačka 2. stav 3. ZOO primljeni iznos deviznog novca u momentu zaključenja predugovora vrati. s obzirom da taj novčani iznos nema karakter kapare. Neoveren ugovor ne proizvodi pravna dejstva pa isplaćeni iznos nema karakter kapare kao sredstvo obezbeđenja. Kapara se daje u trenutku zaključenja ugovora. . ugovor o kupoprodaji stana nije zaključen i tužena primljeni novčani iznos nije vratila. ZOO zaključuje u pisanoj formi.02. od 09. prema odredbi člana 79. a kad nema ugovora nema ni kapare koja nastaje u trenutku zaključenja ugovora. nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su zaključili da je tužena u obavezi da tužiocu vrati novčani iznos primljen u momentu zaključenja predugovora o prometu nepokretnosti. kao znak da je ugovor nastao i kao sredstvo obezbeđenja izvršenja tog ugovora.1999. ZOO kapara je iznos koji jedna ugovorna strana daje drugoj ugovornoj strani u trenutku zaključenja ugovora. 108/2005. Rev. međutim. pošto predugovor o kupoprodaji stana od 8. Zakona o parničnom postupku. Zakona o obligacionim odnosima) 111. Bez overe nema ugovora. Iz obrazloženja: Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja. te ni primljeni devizni novac. Zakona o prometu nepokretnosti. Kako je tužilac kao kupac u momentu zaključenja takvog predugovora tuženoj kao prodavcu na ime kapare dao 12.OBLIGACIONO PRAVO smislu člana 75.

stav 2.. kao znak da je ugovor nastao i kao sredstvo obezbeđenja izvršenja tog ugovora. 1997. godine dogovorio kupovinu kuće tuženog u mestu K. godine. To je izričito predviđeno odredbama člana 4. povodom čega mu je isplatio na ruke 20.02. Rev. u Crnoj Gori.04. Rev. a kako do ugovora nije došlo osnov za isplatu se nije ostvario. godine) 114. ukupne površine oko 100 m2. godine) 115. (Vrhovni sud Srbije. kao i određenih nedostataka građevinske prirode.2002. sagrađenu na parceli broj 183.11. Pošto je nesporno da Ugovor o kupoprodaji nije zaključen u pismenoj formi i overen on nije ni nastao.1997. obaveštavajući tuženog da odustaje od kupovine njegove kuće. 2654/97 od 03.. Zakona o prometu nepokretnosti. (Iz odluke VSS. 3166/97 od 14.. Pozvao je tuženog na povraćaj datog iznosa. onda se izvršena isplata ne može smatrati kaparom. dogovor o isplati određenog iznosa na ime cene ne može se smatrati kaparom. 4388/97) ... koje je u međuvremenu tužilac uočio.06. Rev. koje je vratio septembra meseca 1999. naselje J. o čemu su sačinili i pismenu priznanicu u kojoj je konstatovana a isplata navedenog iznosa na ime kapare s mogućnošću njenog povraćaja za slučaj nemogućnosti tužioca da uđe u posed te kuće ili iz nekih vanrednih razloga. Rev. Tužilac je istom prilikom od tuženog dobio ključeve od navedene kuće. Opština H.1999. 2657/97 od 05. Rev. Ako ugovor nije nastao. .10. (Iz odluke Vrhovnog suda Srbije. Prema odredbama člana 79. dati iznos se ne smatra kaparom i vraća strani ugovornici koja ga je dala.OBLIGACIONO PRAVO Iz obrazloženja: U postupku pred prvostepenim sudom je utvrđeno (a to utvrđenje u svemu je prihvatio i drugostepeni sud) da je tužilac sa tuženim dana 1. ali ne u dvostrukom iznosu. Kada je prilikom zaključenja ugovora o kupoprodaji data kapara a ugovor o kupoprodaji ne važi. 4347/02 od 13. jer kapara je akcesorna i ne može postojati bez ugovora. (Iz odluke Vrhovnog suda Srbije. godine) Ako ugovor o prometu nepokretnosti nije zaključen u pismenoj formi ni overen. i 3. Beograd. godine) 113.. budući da se ista i dalje vodila na ime prethodnih vlasnika sa kojima je tuženi svojevremeno razmenio svoj jednoiposoban stan u Novom Sadu.. Ako je neizvršenje ugovora o kupoprodaji rezultat objektivnih tržišnih uslova onda strana koja je dala kaparu može tražiti vraćanje kapare. jer se kapara mora izričito ugovoriti.. zatim što je kuća bila manje površine od one koju je saopštio tuženi.1997. a u roku od pet meseci od dana prijema. Otuda se izvršena isplata jedino može uzeti kao isplata budućeg avansa. zbog nesređenog zemljišno-knjižnog stanja. pa je tuženi dužan da primljeni iznos vrati. (Vrhovni sud Srbije. Zakona o obligacionim odnosima kapara se daje u trenutku zaključenja ugovora. ali je tuženi to odbio. Ako u trenutku zaključenja ugovora jedna strana da drugoj strani izvestan iznos novca ne može se pretpostaviti da taj iznos čini kaparu.000 DEM na ime kapare.60 - 116.

Iz obrazloženja: Prvostepenom presudom. (Vrhovni sud Srbije Rev. koja je potvrđena drugostepenom presudom. precizno navedeno koja je to preterano velika kapara.400 dinara. 120.godine) 117. te se prema tome radi o preterano velikoj kapari. (Iz presude Okružnog suda u Zrenjaninu Gž.OBLIGACIONO PRAVO Ugovor o kapari kao akcesoran ne može biti samostalan predmet pobijanja u smislu zahteva tužbe . (Vrhovni sud Srbije. o kome odlučuje sud na zahtev stranke za smanjenje kapare. Ovo zato. 44/95 od 08. Ugovor o kapari.61 - . Da li je ugovorena preterano velika kapara.05.raskida ugovora o kapari i predaje u posed stambene zgrade. Prema navodima tužioca data kapara u iznosu od 500 dinara prelazi 1/3 glavne ugovorne obaveze u iznosu od 1. ZOO. Ako ugovarači nisu zaključili pismeni ugovor o kupoprodaji nepokretnosti prodavac nema pravo da zadrži kaparu. a tuženi tu robu proda drugom licu za veći iznos.1995. sud može na zahtev zainteresovane stranke smanjiti preterano veliku kaparu.11.1997. uzimajući u obzir u svakom konkretnom slučaju odnos visine date kapare i glavne ugovorne obaveze. st. Kada je tuženi izdao ograničeno ovlašćenje za kupovinu robe. deli sudbinu glavnog ugovora . (Vrhovni sud Srbije. Rev.02. Po shvatanju Vrhovnog suda osnovano se u reviziji ističe da se zaključak sudova o neosnovanosti tužbenog zahteva u celini ne može za sada prihvatiti kao pouzdan. Očigledno je namera zakonodavaca bila da o tome odlučuje sud kao faktičkom pitanju u svakom konkretnom slučaju. 5788/97) 119. kao sporedan. Beograd. a bez pobijanja kupoprodajnog ugovora kao glavnog ugovora. (Vrhovni sud Srbije. U navedenoj odredbi nije međutim.1991.ugovora kojeg obezbeđuje. faktičko je pitanje. Prema odredbi člana 80. 1489/95 od 26. 4. pa to treba uzeti i u obzir u ovom sporu. Rev. Beograd. pa ovlašćeno lice prekorači ovlašćenje i kupi veću količinu robe. 1054/91 od 14. jer je utvrđeno da je tužilac odgovoran za neizvršenje ugovora o kupoprodaji traktora. onda proizilazi da je tuženi naknadno odobrio kupovinu veće količine robe. 3114/97) 118. odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilaca da se obaveže tuženi da mu vrati na ime date ugovorne kapare iznos od 500 dinara. godine) 121.Rev. godine) . P.

Zastupnik može zaključiti ugovor o prodaji sa bilo kojim licem ukoliko mu je izdato punomoćje za prodaju nepokretnosti koje ne sadrži ograničenje u pogledu ličnosti kupca.2010. Zbog toga su irelevantne odredbe ugovora o tome da je tužilac izvršio ugovornu obavezu predajom pošiljke preporučeno preko pošte. u njeno ime i za njen račun. Istim predugovorom tužilja se obavezala da zaključi ugovor o prodaji sa kupcem ili trećim licem koga on odredi. Utvrđeno je sledeće činjenično stanje: tužilja je bila vlasnik predmetne katastarske parcele i vlasnik objekta na njoj. koji zbog zaključivanja od strane neovlašćenog lica ne može stvarati prava i obaveze za lica u pismenu označena kao ugovorne strane. a na osnovu kojeg ugovora će biti izvršen prenos vlasništva.62 - . Neovlašćeno zastupani može naknadno odobriti ugovor na zahtev druge strane da se o tome izjasni u primerenom roku. Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja. iako ne duguje. . Ona to u suštini i nisu. jer odredbe o ovoj vrsti dokazivanja predviđene ugovorom nemaju pravnog dejstva.12. 14301/10 od 23. Zakona o obligacionim odnosima) 122. stav 3. 84 – 88.OBLIGACIONO PRAVO O ZASTUPANJU UOPŠTE (Čl.00 dinara.000. pravilan je zaključak nižestepenih sudova da je predmetna parcela prodata u skladu sa izdatim punomoćjem zastupniku. koji ugovor je overen pred Opštinskim sudom. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. jer ugovor nije ni zaključen. zaključi ugovor o kupoprodaji sa predugovaračem ili trećim licem. Pž. Po navedenom punomoćju. Iz obrazloženja: Strana koja je neovlašćeno zastupana nije dužna da drugoj strani izričito izjavi protivljenje zaključenju ugovora. zaključio ugovor o kupoprodaji sa tuženim za kupoprodajnu cenu od 120. godine) 123. Zakona o obligacionim odnosima. Iz obrazloženja: Tužbeni zahtev tužilje za poništaj spornog ugovora o prodaji naznačene katastarske parcele sa objektima koji se nalaze na njoj je nižestepenim presudama . Za naknadno odobrenje potreban je izričit pristanak – član 88. imenovani zastupnik je. Toga u konkretnom slučaju nije bilo. kao ni ostale odredbe istog ugovora. Zaključila je predugovor sa imenovanim predugovaračem o prodaji i nepokretnosti mu predala u državinu. niti je dužna da vraća ono što joj druga strana dostavlja. tužilja je overila i punomoćje pred Opštinskim sudom kojim je ovlastila imenovanog zastupnika da. Tom prilikom. u kome nije stajalo ograničenje da tu nepokretnost ne može prodati tuženom.po oceni Vrhovnog kasacionog suda pravilno odbijen. u ime tužilje kao prodavca.

Vrhovni sud nalazi da se osnovano revizijom tuženog i zahtevom za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca ukazuje da su odluke nižestepenih sudova zasnovane na pogrešnoj primeni materijalnog prava. U toku postupka tuženi je isticao da je radnik tuženog doveden u zabludu da popunjava statističke podatke. čime su se po članu 26. a ne . iako nije potpisan od ovlašćenog lica tuženog. godinu i u potpunosti ispunio svoju ugovornu obavezu. nižestepeni sudovi nalaze da su stranke potpisale predmetni ugovor. nije ovlašćeno lice za zastupanje tuženog.63 - .J.05. da je navedeni ugovor punovažan. kao i narednih deset izdanja ove publikacije. Zakona o obligacionim odnosima. Iz istih razloga tuženi je i osporio tužbeni zahtev tužioca. godine) 124. Nesporna je činjenica da radnik tuženog J. šifru delatnosti. zbog čega je činjenično stanje ostalo neutvrđeno. Prvostepeni sud će utvrditi da li je sporni odnos rezultat nesporazuma s obzirom da su akviziteri tužioca. 729/2010 od 20. a tužilac da mu po izlasku isporuči pomenutu publikaciju na CD. Sudovi zaključuju ovu činjenicu na osnovu fotokopije izvoda sa CD i potvrde PTT o prijemu paketa. u skladu sa članom 26. Imajući u vidu da je punomoćnik tužilje postupao u granicama svojih ovlašćenja. usled čega su nižestepeni sudovi pravilnom primenom materijalnog prava odbili tužbeni zahtev za poništaj ugovora o prodaji predmetne nepokretnosti tuženom. potpis izdejstvovali tako što su potpisnika doveli u zabludu da potpisuje drugu vrstu pismena. Na strani tuženog ugovor je potpisao i overio pečatom P. Takođe se postavlja kao sporno da li su se stranke potpisivanjem ugovora. Punomoćnik može preduzimati samo one pravne poslove za čije je preduzimanje ovlašćen . a odbili protivtužbeni zahtev tuženog za poništaj tako zaključenog ugovora. Tuženi osporava da je primio publikacije. Zakona o obligacionim odnosima saglasile o njegovim bitnim elementima. Stoga se dovodi u sumnju zaključak nižestepenih sudova da je tužbeni zahtev tužioca osnovan.član 91. čime se dovodi u sumnju da je predmetni ugovor odobren.P. stav 1. tuženi – protivtužilac naručio od tužioca – protivtuženog da mu u registru žiro-računa SRJ 1996/97. U ponovljenom postupku otkloniće se propusti na koje je ukazano ovim rešenjem.član 85. objavi njegov matični broj. (Iz Presude Vrhovnog kasacionog suda. Sudovi su stanovišta da je tužena zadržavanjem isporučenih publikacija naknadno odobrio predmetni ugovor.2010. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima. radnik knjigovođa koji po priloženim normativnim aktima tuženog nije bilo ovlašćeno lice. Usvajajući tužbeni zahtev tužioca.OBLIGACIONO PRAVO Relevantne odredbe: Ugovor koji zaključi zastupnik u ime zastupanog lica i u granicama svojih ovlašćenja obavezuje neposredno zastupanog i drugu ugovornu stranu . te su shodno tome obavezali tuženog na plaćanje kupoprodajne cene za isporučene publikacije. tj. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je utvrdio da je po ugovoru broj 000162. Da je tužilac saglasno zaključenom ugovoru objavio i isporučio predmetne publikacije tuženom za 1996-2001. Rev. a ne da zaključuje ugovor. Zaključenje ugovora od strane neovlašćenog lica obavezuje neovlašćeno zastupanog samo ako on ugovor naknadno odobri. Utvrđeno je i da zakonski zastupnik tuženog nije dao naknadno odobrenje zaključenjem spornog ugovora. kako je to navedeno u toku postupka od strane tuženog. Zakona o obligacionim odnosima. to zaključeni ugovor obavezuje tužilju kao zastupano lice. saglasile o njegovim bitnim elementima.

U konkretnom slučaju utvrđeno je da je sporni ugovor za tuženog potpisao njegov komercijalista V. pa samim tim i da li su se stekli zakonom propisani uslovi za obavezivanje tuženog po osnovu ugovora zaključenog od strane neovlašćenog lica. Ugovor koji je u ime pravnog lica potpisan od strane neovlašćenog punomoćnika može proizvesti pravna dejstva samo ako ga isti naknadno odobri.11. st. godine zaključile ugovor po otpremnici br.1995. godinu. protumačen i uredno potpisan ne može isto učiniti i ovlašćenim punomoćnikom tuženog. stav 1. uredno popunjem. Sem toga. Ukoliko je tuženi odbio da primi štampanu publikaciju za 1996. što ugovor zaključen između pravnih lica može predstavljati pravno valjan posao samo u slučaju kada je isti potpisan od strane njihovih zakonskih zastupnika ili ovlašćenih punomoćnika. 1. U protivnom. Tužilac je kao prodavac registra žiro računa preduzeća SRJ 1995/96 i za docnije godine uredno izmirio svoju ugovornu obavezu. jer je isto zasnovano na pogrešnoj primeni materijalnog prava. stav 1. Ovaj ugovor je u ime i za račun tuženog kao kupca potpisao njegov komercijalista V. To je izričito propisano odredbom člana 85. broj 224/03 i Pzz. Zakona o obligacionim odnosima. ugovor koji je u ime pravnog lica potpisan od strane neovlašćenog punomoćnika može proizvesti pravna dejstva samo ako ga isti naknadno odobri.12. Ukoliko je tuženi izričito odbio da po tom osnovu stupi u ugovorni odnos sa tužiocem. potpisan i protumačen od obe ugovorne strane. godine. U vezi s tim sud će saglasno odredbi člana 88.1996. jer je tuženi osporio priloženu fotokopiju prijema na pošto koju je priložio tužilac od 30. Činjenica da je to lice potpisalo izjavu da je ugovor pročitan. 00960. Nižestepeni sudovi su tako odlučili jer nalaze da u zaključenju spornog ugovora nije postojala zabluda na strani lica koje je isti potpisalo u ime tuženog. Ovo stoga što naknadno slanje novih izdanja registra žiro-računa tuženom ne može voditi zasnivanju novog dužničko-poverilačkog odnosa u situaciji kada nema pravnog osnova za takvo ponašanje tužioca.R.Tuženi nije isplatio ispostavljene mu fakture. Zakona o obligacionim odnosima oceniti da je odobren ugovor. Tom prilikom on je potpisao i potvrdu da je predmetnu otpremnicu ugovor potpisao i primio u originalu. i čl. Prev.64 - . Štaviše lice koje je takav ugovor potpisalo za tuženog nije postupalo sa pažnjom dobrog privrednika u smislu odredbe člana 61. ali nije raspravljeno da li je on to učinio u svojstvu ovlašćenog punomoćnika. stav 1. ili pak punomoćnika po zaposlenju. Zakona o obligacionim odnosima. nema mesta zaključivanju nižestepenih sudova da je tuženi docnijim postupcima konvalidirao sporni pravni posao. Stoga se pitanje pravne valjanosti spornog ugovora ne može temeljiti na toj činjeni. Zakona o obligacionim odnosima. Zakona o obligacionim odnosima..12. To proizilazi iz odredbe člana 42. Postojanje naknadnog odobrenja zastupanog pravnog lica je uslov koji je izričito propisan odredbom člana 88. kao ni konvalidacijom ranije pravnog posla. njegovo docnije ćutanje o naknadno izvršenoj isporuci registra žiro-računa ne može smatrati prihvatanje nove ponude. Ovo iz razloga.2003. R. godine) 125. Vrhovni sud ne prihvata izneto pravno stanovište. stav 1. 12/03 od 06. dok je protivtužbeni zahtev za poništenje spornog ugovora odbijen. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju u prvostepenom postupku parnične stranke su 6.OBLIGACIONO PRAVO ugovor. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. sudovi nisu na nesumnjiv način utvrdili da li je tuženom isporučena navedena publikacija. 86. stav 2. Stoga je na temelju ovakvog činjeničnog stanja usvojen tužbeni zahtev za isplatu ugovorene cene registra žiro računa.

što pismeno potpisano od strane predstavnika tuženog nosi naslov otpremnica br.OBLIGACIONO PRAVO ci. Pž.07. na koju tužilac ukazuje u žalbi.10. pravilno je prvostepeni sud utvrdio da je sporni ugovor. Iz obrazloženja: Prvostepenom presudom odbijen je zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da mu isplati iznos od 2. Zbog toga se postavlja pitanje da li je lice koje je takvo pismeno potpisalo u ime tuženog to učinilo u uverenju da potpisuje samo otpremnicu. 1998. ali i sitno odštamapni tekst ugovornih odredbi. U protivnom.. Zakona o obligacionim odnosima smatra se da je ugovor zaključen. Pravilno je prvostepeni sud ocenio i dopis tuženog od 14. broj 6859/01 od 05.000 DEM vrati.1998. Ukoliko je ugovor potpisalo neovlašćeno lice.70 dinara sa kamatom po zakonu počev od 11. bez obzira što je potpis o njegovom zaključenju dat od ovlašćenog lica. Osim toga.. godine) 126. na kome se zasniva potraživanje tužioca. godine iz koga nesumnjivo proizilazi da tuženi nije naknadno odobrio zaključenje spornog ugovora. To pismeno sadrži podatke otpremnice. a ne ugovor.1999. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. tim pre što je tuženi pozvao tužioca da preuzme registre sam ili da mu ih dostavi poštom. broj ____/99 od 9.2003.2002.12. Iv.04.813. Ugovor koji je zaključio zastupnik u ime zastupanog lica u granicama svojih ovlašćenja. godine) 127. kao i činjenica da su dostavljeni registri stavljeni na raspolaganje tužiocu. Prev. S. Kod izričite izjave tuženog da ne odobrava zaključeni ugovor. . Samo u tom slučaju. Ovo iz razloga. Međutim. takav ugovor ne obavezuje stranku i bez uticaja je na pravnu valjanost ugovora da je ugovor snabdeven pečatom te stranke. potpisalo neovlašćeno lice. 00960. godine.. Takav ugovor ne obavezuje tuženog. Naime. bez značaja je činjenica da li se registri nalaze kod tuženog.000 DEM. 419/03 od 18. ili pak ugovor. To je izričito propisano odredbom člana 63. a shodno odredbi člana 26. pa je stupila u pregovore sa tužiljom.. Zakona o obligacionim odnosima. već na izričitom ili prećutnom ovlašćenju datom potpisniku ugovora da u ime i za račun tuženog može zaključiti takav pravni posao.. a bez uticaja na pravnu valjanost ugovora je činjenica da je ugovor snabdeven pečatom tuženog.10. U konkretnom slučaju je sporno da li su potpisnici ugovora saglasni o njegovim bitnim elementima. vlasnika kuće u V.000 DEM i od nje primila deo te cene u iznosu od 10. tu kuću proda. sa kojom je ugovorila kupoprodajnu cenu od 100. ili pak postoji nesporazum o njegovoj pravnoj prirodi. je imala ovlašćenje da u ime i za račun svojih vlastodavaca. obavezuje neposredno zastupanog i drugu ugovornu stranu.65 - . Iz obrazloženja: Tužena S. ako postoji nesporazum o predmetu ili pravnoj prirodi ugovora isti ne nastaje. osnovu i predmetu obaveze tuženog. godine do isplate i ukinuto rešenje o izvršenju Privrednog suda u B. i u slučaju kada potpisnik ugovora ima ovlašćenje za njegovo zaključenje neophodno je da potpis istog predstavlja izraz saglasnosti volja o bitnim elementima ugovora. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda u Beogradu. tužilja je odustala od kupoprodaje i zahteva od tužene da joj primljeni iznos od 10.

(Vrhovni sud Srbije. odnosno da su isti potpisani od strane ovlašćenog lica. prijem dela kupoprodajne cene tužene od tužilje ima isto pravno dejstvo kao da ih je preuzeo prodavac. 579/01 od 12. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. Revizijski sud u celosti prihvata pravni zaključak nižih sudova.12. st.2002. Pod istim uslovima i ostali pravni poslovi zastupnikovi proizvode pravno dejstvo neposredno prema zastupanom licu. jer je pregovore o kupoprodaji vršila u ime i za račun svojih vlastodavaca. a drugostepeni sud je potvrdio prvostepenu presudu. tuženi je uz dopis povratio odmah te publikacije tužiocu i račune navodeći da ne postoji pravno valjan ugovor između parničnih stranaka. Iz obrazloženja: Tuženi je tvrdio da navedeni ugovori nisu zaključeni. 1. godine) 128. kao i da mu plati protivvrednost tih publikacija. 3100/02 od 04. Zbog toga tužilac neosnovano traži da mu tuženi plati protivvrednost . članom 85. pa su zbog toga i navodi u reviziji tužioca u vezi s tim neosnovani. Na osnovu izvedenih dokaza u toku prvostepenog postupka niži sudovi su zaključili da ugovori na koje se poziva tužilac ne proizvode nikakvo pravno dejstvo jer su ti ugovori potpisani od strane tuženog od neovlašćenog lica i to prevarnom radnjom predstavnika tužioca. Iz tih razloga tuženi je reagovao čim je saznao da su navedene ugovore potpisala lica koja za to nisu ovlašćena. Sama činjenica što je ugovor overen pečatom preduzeća ne znači da je ugovor i potpisan. Naime. godine) .2001. te je obavestio o tome tužioca.01. na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja u toku prvostepenog postupka pravilan je pravni zaključak nižih sudova da navedeni ugovori ne proizvode pravno dejstvo jer nisu potpisani od strane ovlašćenog predstavnika tuženog.1997. a kada je tužilac fakturisao cenu za navedene publikacije i iste isporučio tuženom. zastupani je u obavezi samo ukoliko odobri prekoračenje.cenu za isporučene publikacije. Prema tome.66 - 129. kao njihov zastupnik. niti su ti ugovori kasnije odobreni od strane ovlašćenog predstavnika. Naime. Iz navedenih razloga prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se tuženi obaveže da mu povrati navedene publikacije. Tužena nije subjekt obaveze povodom koje je došlo do spora. pa tužena nije pasivno legitimisana u ovom sporu. obavezuje neposredno zastupanog i drugu ugovornu stranu. i 2.OBLIGACIONO PRAVO Nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su odbili tužbeni zahtev tužilje zbog nedostatka pasivne legitimacije tužene. godine) Kada zastupnik prekorači granice ovlašćenja. Prev. Rev. koji je ovlastio tuženu za zastupanje u zaključenju ugovora. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. Rev. a time i zaključen od strane ovlašćenog lica. . Sama po sebi činjenica što su ugovori na koje se poziva tužilac bili snabdeveni pečatom tuženog ne znače da su ti ugovori pravno valjani.09. Zakona o obligacionim odnosima je propisano da ugovor koji je zaključio zastupnik u ime zastupanog lica u granicama svojih ovlašćenja. 3299/96 od 28. jer je te ugovore od strane tuženog potpisalo neovlašćeno lice. Odmah po saznanju da su ti ugovori potpisani od strane neovlašćenog lica tuženog i po prijemu publikacija tuženi je obavestio o tome tužioca i uz dopis povratio mu publikacije koje je tužilac isporučio na osnovu navedenih ugovora.

OBLIGACIONO PRAVO Ako neovlašćeno zastupano lice naknadno odobri ugovor koji je u njegovo ime zaključio drugi. Zakona o obligacionim odnosima je ništav i stoga ne može obavezivati prodavca. Beograd Rev. PUNOMOĆJE (Čl. Ako je pravna sigurnost nastupila naknadnim odobravanjem ugovora. u vezi sa čl. godine) . Zakona o obligacionim odnosima. Pošto je tužilac u predmetima za koje je ispostavio troškovnik tuženom radio u ime i za račun trećeg lica koje je bilo u sastavu Inicijativnog odbora. primena propisa o primerenom roku za izjašnjavanje o odbravanju ugovora je izlišna. pravilan je zaključak prvostepenih sudova da tužilac ne može potraživati od tuženog naknadu troškova postupka u kojima je zastupao suprotnu stranu. Zakona o obligacionim odnosima) 131. 89 – 94. godine) Kupoprodajni ugovor o kupoprodaji nepokretnosti koji je u ime prodavca zaključilo lice koje nije imalo pismenu punomoć za zaključenje ugovora u smislu čl.2004. Neosnovano je isticanje u reviziji tužioca da su nižestepeni sudovi pogrešno primenili materijalno pravo. Zakona o obligacionim odnosima proizvodio pravno dejstvo i da bi tužilac mogao da zahteva troškove spora na osnovu člana 89. godine) 130.1996. Rev. (Iz presude Okružnog suda u Zrenjaninu Gž. stav 1. niti je prodavac naknadno odobrio zaključenje ugovora u smislu člana 88. 3654/03 od 29. Zakona o obligacionim odnosima. . punomoćje je ovlašćenje za zastupanje koje vlastodavac pravnim poslom daje punomoćniku.67 - 132. Zakona o obligacionim odnosima.1997. 90. bez obzira koliko je vremena prošlo od zaključivanja do odobravanja ugovora.04. stav 1. ugovor važi. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. 122 – 124. 1023/95 od 17. Punomoćje je ovlašćenje koje vlastodavac. pravnim poslom.03. U konkretnom slučaju ugovor o punomoćju među strankama nije zaključen da bi u smislu člana 148. daje punomoćniku da ga može zastupati. i 91. (Vrhovni sud Srbije. Iz obrazloženja: Na utvrđeno činjenično stanje pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su usvojili prigovor nedostatka stvarne legitimacije.09. Prema odredbi člana 89.1030/96 od 12. jer su celokupan njegov rad tretirali kao pravni posao u korist trećeg lica. i odbili zahtev tužioca za naknadu troškova postupka koji je vodio protiv tuženog.

kupac će ga sahraniti i snositi sve troškove oko i posle sahrane. Zakona o obligacionim odnosima) 133. U slučaju kada su ugovorne strane zaključenjem ugovora o kupoprodaji nepokretnosti imale nameru da prikriju zaključenje ugovora o doživotnom izdržavanju. Ugovorom je predviđeno je da se kupac može ubaštiniti na nepokretnostima posle smrti prodavca. ugovor o kupoprodaji biće nevažeći. s obzirom na to da nisu ispunjeni uslovi iz člana 195. koji nosi naslov ugovor o kupoprodaji. a nakon smrti prodavca. ali će zbog nedostatka forme biti nevažeći i prikrivani ugovor . Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju. te je primenom odredbe člana 66. koji je prikrivan ovim ugovorom o kupoprodaji. 99 – 102. kojim je predviđeno da ugovor o doživotnom izdržavanju mora biti zaključen u pismenom obliku i overen od strane sudije. Zakona o nasleđivanju. GG bila da zaključi ugovor o doživotnom izdržavanju. godine) . koji je dužan da pre overe pročita strankama ugovor i primaoca izdržavanja naročito upozori na to da imovina koja je predmet ugovora ne ulazi u njegovu zaostavštinu i da se njome ne mogu namiriti nužni naslednici. 99. kao prodavca i VV. u skladu sa običajima sredine. te da je u suprotnom ugovor ništav. GG nije imao novca kod sebe. Po oceni Apelacionog suda. pri čemu je iz iskaza svedoka utvrđeno da pok. a prodavac je zadržao doživotno plodouživanje na nepokretnostima koje su predmet ugovora. (Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu. prvostepeni sud je pošao od odredbe čl. što znači da je prava volja ugovornih strana bila da zaključe ugovor o doživotnom izdržavanju. tuženog. zaključen je i overen ugovor o kupoprodaji koji je za predmet imao prenos prava svojine na kući i prenos prava korišćenja dvorišta.2011. 7649/10 od 1. ima elemente ugovora o doživotnom izdržavanju. ali da su se zbog složene procedure odlučili za zaključenje ugovora o kupoprodaji a ne ugovora o doživotnom izdržavanju. a ne ugovor o kupoprodaji. prvostepeni sud je ocenio da je zaključen prividan ugovor o kupoprodaji i da ne postoji dokaz da je cena i isplaćena. Zakona o obligacionim odnosima. Ni ugovor o doživotnom izdržavanju. GG za života govorio da ima zaključen ugovor o doživotnom izdržavanju sa tuženim VV. Odlučujući o tužbenom zahtevu. koji je sačinio predmetni ugovor. Gž. pošto se prodavac brinuo o kupcu poslednjih deset godina.ugovor o doživotnom izdržavanju. U ugovoru je konstatovano da je cena na dan zaključenja i overe ugovora isplaćena.06.OBLIGACIONO PRAVO TUMAČENJE UGOVORA (Čl. a da su samo zbog izbegavanja složene procedure koja je propisana za zaključenje ugovora o doživotnom izdržavanju zaključili ugovor o kupoprodaji. pa je našao da predmetni ugovor. svedoci SS1 i SS2 su potvrdili da je pok. između GG. ne može proizvoditi pravno dejstvo. tako da je ovaj element ugovora unet samo radi simulovanja ugovora o kupoprodaji. Takođe. kao i da će kupac o prodavcu lično brinuti i starati se nakon potpisa i overe ugovora i pomagati u njegovom izdržavanju. i 101. potvrdio je da je pokojni GG želeo da zaključi ugovor o doživotnom izdržavanju sa tuženim VV. Iako je u ugovoru navedeno da je kupoprodajna cena isplaćena.68 - . Svedok SS. prvostepeni sud je pravilno zaključio da je prava volja pok. Zakona o obligacionim odnosima našao da je zaključeni ugovor o kupoprodaji simulovani pravni posao i kao takav nevažeći. kao kupca.

Predmetni stan je dodeljen tužiocu kao vojnom licu.05. godine a tužena 1950.oo DM) navodi na zaključak da su stranke prilikom obeštećenja imale u vidu samo činjenicu nanošenja teške telesne povrede i njene posledice u tom momentu i u budućnosti. Pri tome. godine) 135. . Pri tome. ali bez uplate otkupne cene stana. Po stanovištu Vrhovnog suda. Rev. bez razmatranja eventualne štete i pogoršanja zdravstvenog stanja (što se kasnije dogodilo zbog zarobljavanja i umanjenja životne aktivnosti zbog tog štetnog događaja. poravnanje je pripremljeno od strane Vojnog pravobranilaštva i nejasnoća u pogledu nezgode i nesrećnog slučaja ima se . Osim toga. a ne i zbog zarobljavanja i njegovih eventualnih posledica. u novembru 1989. upotreba termina "nesrećan slučaj" ukazuje da je zajednička namera stranaka bila priznanje naknade štete zbog ranjavanja.1988. godine.5.1993. U tekstu poravnanja upotrebljen je termin "nesrećan slučaj". godine kao nosiocu stanarskog prava. koji je razveden 23.OBLIGACIONO PRAVO 134. Zakona o obligacionim odnosima . pošto je do tada uplaćeni doprinos tužioca za stambenu izgradnju u celini pokrivao otkupnu cenu stana. Iz obrazloženja: U prvostepenom postupku je utvrđeno da su tužilac i tužena zaključili brak 29." u V. što ukazuje da je zajednička namera strana bila priznanje naknade štete zbog ranjavanja. (Iz Presude Vrhovnog kasacionog suda. inače dominantnog i u odnosu na ukupnu štetu).000. Naime.3. Pravnu prirodu ugovora. Tužilac je penzionisan 30. radi rešavanja stambenih potreba njegove porodice koju je tada činila i tužena kao njegova supruga. Oni posebno analiziraju prouzrokovanje štete zbog ranjavanja a posebno zbog samog zarobljavanja. relativno niska visina naknade utvrđena poravnanjem za tri vida štete (od oko 2. godine i oboje imaju po jedan brak iza sebe i decu iz ranijih brakova.2010.tumačiti u korist oštećenog. godine.1988. Da se radi o dva odvojena uzroka štete može se zaključiti i iz nalaza i mišljenja veštaka. odnosno da li se radi o teretnom ili dobročinom ugovoru.1996. pravna priroda nekog pravnog posla ceni se prema sadržini prava i obaveza koji proizilaze iz postignute saglasne volje stranaka i prema posledicama koje pravni posao proizvodi.7. nejasnoće u pogledu tumačenja termina "nezgoda" i "nesrećan slučaj" imaju se tumačiti u korist oštećenog. opredeljuje osnov (kauza) ugovora kao neposredni pravni cilj obavezivanja ugovornih strana. a tužena je za vreme trajanja braka radila u preduzeću "U.69 - . godine. godine. a ne i zbog zarobljavanja i njegovih eventualnih posledica.prema članu 100. Tužilac je stan otkupio na svoje ime po ugovoru o otkupu stana od 20. dajući u pogledu nastupanja i težine posledice veći značaj ovom drugom. Iz obrazloženja: U tekstu poravnanja uopšte se ne pominje činjenica da je tužilac zarobljen i da mu se naknada nematerijalne štete priznaje i zbog zarobljavanja. u situaciji kada je predlog poravnanja pripremio zastupnik. Tužilac je rođen 1943. 2795/2010 od 26.12.

godine.4. zatim da su imali u vidu da je tužilac veći deo novca dobijenog prodajom svoje očevine dao sinovima iz prvog braka. godine. tražio da se utvrdi da poravnanje od 27. tada važećeg Zakona o braku i porodičnim odnosima. godine stranke su zaključile sudsko poravnanje kojim su konstatovale da otkupljeni stan predstavlja bračnu tekovinu i da su oni po tom osnovu suvlasnici sa ½ prava na stanu.8. godine (prvo poravnanje). br. Prilikom ocene pravne prirode spornog poravnanja od 27. već predstavlja ugovor o deobi predmetnog stana koji je njihova zajednička imovina stečena u toku trajanja braka. prvostepeni sud pravnu prirodu spornog poravnanja utvrđuje uzimajući u obzir razloge i motive. Kod ovakvog stanja stvari.OBLIGACIONO PRAVO Na dan 7.1993. u smislu člana 327. ovakav zaključak prvostepenog suda ne može se prihvatiti kao pravilan.1993. pravna priroda nekog pravnog posla ceni se prema sadržini prava i obaveza koji proizilaze iz saglasne volje stranaka i prema posledicama koje pravni posao proizvodi.8.1996. uzimajući u obzir i sadržinu poravnanja. kao što svakako nije tačno. da bi zatim tužilac priznao tuženoj isključivo pravo svojine na navedenom stanu iz razloga što je stan isplaćen jednokratnom uplatom iz sredstava.70 - . godine.4.1993. neposredno pre razvoda braka. Poravnanjem zaključenim pred istim sudom pod R. da otkupna cena prilikom otkupa stana nije plaćena. i člana 330. godine.8. i konačno da je tužbeni zahtev neosnovan u delu kojim je traženo da navedeno poravnanje predstavlja ugovor o poklonu stana a da je samim tim i neosnovan zahtev za opoziv poklona. stranke su najpre stavile van snage poravnanje od 7. što su stranke i učinile zaključenjem sudskog poravnanja od 7. uz pravo uknjižbe u zemljišnim i drugim javnim knjigama. Utvrđujući pravnu prirodu poravnanja od 27. s obzirom da je do tada uplaćeni doprinos tužioca za stambenu izgradnju za vreme trajanja radnog odnosa u celini pokrivao otkupnu cenu stana. godine. Po nalaženju Okružnog suda. Naime. 326/93 na dan 27. te da je stoga namera stranaka bila da tužena kao druga tužiočeva supruga bude u ravnopravnom položaju sa prvom suprugom i da su sve to bili razlozi koji su opredelili stranke da zaključe ovo drugo poravnanje od 27.1993. koje su stranke opredelile da zaključe poravnanje. koju je i stambeno obezbedio tako što je bio saglasan da ona bude određena za nosioca stanarskog prava na stanu koji je dobio u toku prvog braka. Tužilac je tužbom podnetom 22. posle zaključenja prvog poravnanja. stranke želele da i tužena kao tadašnja tužiočeva supruga posle tužiočeve smrti bude obezbeđena od eventualnih naslednih pretenzija na stan tužiočeve dece iz prvog braka. s obzirom na objektivno utvrđene činjenice (stan nije ni bio plaćen .1993. koja su zajednički stekli tokom trajanja braka i s obzirom na činjenicu da je doprinos tužene prilikom otkupa stana bio veći. godine (drugo poravnanje). Međutim. godine i pravu volju ugovornih strana prilikom njegovog zaključenja. Drugim rečima.8. o kojima je napred bilo reči.1993. Nije bilo sporno da je predmetni stan dodeljen tužiocu za vreme trajanja braka stranaka te da je tada tužena bila član tužiočevog porodičnog domaćinstva. prvostepeni sud je bio dužan da pođe najpre od sadržine pismene isprave o poravnanju iz koje proizlazi da stranke konstatuju da je stan isplaćen jednokratnom uplatom iz sredstava koja su zajednički stekli u toku trajanja braka. prikriva ugovor o poklonu i da se ugovor opozove zbog grube neblagodarnosti poklonoprimca. prvostepeni sud je zaključio da poravnanje ne prikriva ugovor o poklonu. opredeljuje osnov ugovora (kauza). prvostepeni sud nalazi da su. s tim da tužilac zadrži pravo doživotnog uživanja na stanu.1993.4. da je na ime izdržavanja bivše supruge plaćao 30% od svoje penzije.4. stranke su bile ovlašćene da međusobnim sporazumom utvrde da otkupljeni stan predstavlja bračnu tekovinu i da sporazumom utvrde odnose povodom sticanja tog stana. stav 1.8. što nije tačno.1993. odnosno da li se radi o teretnom ili dobročinom ugovoru. po kom ugovoru su se stranke saglasile da stan pripadne tuženoj u isključivu svojinu. kao neposredni pravni cilj obavezivanja ugovornih strana. pravnu prirodu ugovora. Na osnovu svega navedenog.

. kako se to u poravnanju navodi. br. kako to nalaže odredba člana 99. koji je donet 10.2007. godine) 136. Gž. kao i želja da se isključivom svojinom na stanu tužena zaštiti od eventualnih budućih naslednih pretenzija tužiočevnih zakonskih naslednika i u vezi sa tim da se učvrsti bračna zajednica. (Rešenje Okružnog suda u Valjevu.”. ZOO-a. kako bi bio u mogućnosti da donese pravilnu i zakonitu odluku. prvostepeni sud će. Gž.4. (Iz presude Okružnog suda u Valjevu. Ako je i prema sadržini isprave o ugovoru sporna pravna priroda ugovora. da je doprinos tužene prilikom otkupa stana bio veći. odnosno da li se zaista radi o besteretnom ugovoru. procenjuje se prema sadržini zajedničke volje ugovarača koja je po pravilu sadržana u ispravi o ugovoru. Tek pošto se na pouzdan način utvrdi da li sporno poravnanje eventualno prikriva ugovor o poklonu. 137.2005.71 - .06. br.1999. ukazuju upravo na prividnost poravnanja kao pravnog posla kojim se regulišu odnosi bračnih drugova povodom sticanja zajedničke bračne imovine. prvostepeni sud upućuje i na razloge iz rešenja.. tada se mora istraživati prava namera i volja ugovarača.07. pre svega imajući u vidu sadržinu poravnanja ali i nesporne činjenice u pogledu sticanja i otkupa spornog stana. Ukoliko je ugovor zaključen prema unapred odštampanom sadržaju ili je pripremljen i predložen od jedne ugovorne strane. ponovno oceniti pravnu prirodu spornog poravnanja. . 588/05 od 7. sve kada bi poravnanje i predstavljalo poklon.3. kao što govori naslov (ugovor o poklonu). može se suditi i o eventualnom opozivu poklona. nejasne odredbe tumačiće se u korist druge strane. 497/2007 od 22. Uz sve to i okolnosti koje prvostepeni sud uzima u obzir prilikom utvrđivanja pravne prirode spornog poravnanja koje se odnose na obaveze tužioca prema ranijoj supruzi. U ponovljenom postupku. jer tužilac ima pravnog interesa da se utvrdi da predmetno poravnanje prikriva ugovor o poklonu. pa će u ponovnom postupku sud pozvati tužioca da precizno navede i opiše ona ponašanja zbog kojih smatra da ima mesta opozivu poklona i da navede njihov vremenski period kada su se ona dešavala. pa se u vezi sa tim. Iz obrazloženja: Od strane prvostepenog suda utvrđeno je da su tužioci sa tuženim Fondom za razvoj Republike Srbije zaključili ugovore o kreditu za organizovanje poljoprivredne proizvodnje. nezavisno od toga što nalazi da ne bi bilo mesta opozivu poklona. ZOO-a.OBLIGACIONO PRAVO gotovim novcem). godine. saglasno navedenim primedbama. pod uslovom da se ne radi o prividnom ugovoru iz člana 66. godine. Svi ugovori o kreditu zaključeni su u vreme kada je od strane Vlade RS donet Operativni program mera za realizaciju ekonomsko-socijalnog programa zapošljavanja i obnove ratom oštećenih preduzeća. tako da nije jasan zaključak prvostepenog suda da predmetno poravnanje stvarno predstavlja ugovor o deobi zajedničke imovine i ne prikriva ugovor o poklonu.2005. sve da i nije zahtevao opoziv poklona. Gž. davanje novca svojoj deci iz prvog braka od prodate očevine. 910/05 od 21. U ovim ugovorima kao uslov za dobijanje kredita predviđen je sporazumni prestanak radnog odnosa tužilaca sa HK “K. godine) Pravna priroda ugovora zaključenog u pismenoj formi.

da su ove ugovore zaključili posle više održanih sastanaka na kojima im je objašnjeno o kakvim se kreditima radi i da je uslov za dobijanje kredita sporazumni prestanak radnog odnosa. da bi se. a takođe je pravilno i stanovište prvostepenog suda da ugovori o kreditu nisu ništavi zbog načina obračuna kamate. Iako su stranke zaključile ugovor o zakupu prostorije taj ugovor se ne može podvesti pod tu vrstu ugovora s obzirom da se stranke nisu saglasile oko bitnog elementa tog ugovora – zakupnine. što je bio jedan od razloga zbog kog su zaključili ugovore.000. odnosno u korist tužilaca.OBLIGACIONO PRAVO Na osnovu iskaza tužilaca saslušanih kao parnične stranke prvostepeni sud je utvrdio da su tužioci ugovore o kreditu.. mada su ova isticanja u toku ovog postupka postala bespredmetna jer je tuženi Fond tužiocima otpisao sve kamate.000. godine) 138.00 dianra. tako da se iznos kredita umanjuje za iznos od 30. ponudio tužiocima zaključenje aneksa ugovora o kreditu.” za vreme rata bio bombardovan i da je bilo teško da im se obezbede radna mesta. Gž. Kod napred utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo. prvostepeni sud je pravilno zaključio da iz. 02. 61. U toku prvostepenog postupka tuženi Fond za razvoj Republike Srbije priznao je tužiocima kao bespovratan iznos od 30. Tužioci su takoće istakli da su ove ugovore zaključili jer je tuženi HK “K. Zakona o obligacionim odnosima. 166/04 od 22. kojim se tuženi kao zakupac obavezao da tužiocu plaća naknadu za utrošenu električnu energiju i vodu. 2002. 99 ZOO. a koji je donet 15. 02. Zakona o obligacionim odnosima – pošto su ugovori zaključeni prema napred odštampanom sadržaju. i stupio na snagu 17. polazeći od zajedničke namere ugovornih strana kao i bitnih elemenata ugovora u zakupu propisanih čl. shodno odredbama Zakona o sredstvima solidarnosti. s obzirom da su tužioci bili upoznati da će se ona obračunavati. nejasne odredbe tumačile u korist druge strane.1999. 2002.00 dinara u rokovima predviđenim ugovorima o kreditu. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je u toku postupka utvrdio da su stranke 19. Pravilno tumačeći odredbe ''ugovora o zakupu'' zaključenog između stranaka 19. drugostepeni sud pravilno nalazi.2004. posle stupanja na snagu Zakona o sredstvima solidarnosti za zaposlene koji su privremeno ostali bez posla usled ratnog dejstva.07.00 dinara što predstavlja bespovratna sredstva u vidu 24 lična dohodka. godine. i 65. Pravilno prvostepeni sud utvrđuje da ne postoje uslovi za poništaj ugovora o kreditu. a bitni elementi određuju vrstu ugovora. a takođe je tužiocima otpisao sve kamate uz obavezu tužioca da vrate samo nominalni iznos kredita umanjen za 30. a to je drugotuženi Fond za razvoj RS i priznao otpisujući sve kamate na kredite. dok zakupnina nije bila predviđena ugovorom. u smislu člana 100. a potom i sporazume o prestanku radnog odnosa potpisali dobrovoljno i da ih na to niko nije primoravao. I br.000.07. u smislu čl. S druge strane. i zahtev tužilaca za poništaj ugovora o kreditima i poništaj sporazuma o prestanku radnog odnosa odbio kao neosnovan. Prvostepeni sud je dalje utvrdio da je tuženi Fond za razvoj Republike Srbije. godine zaključile ugovor o zakupu prostorije tužioca na neodređeno vreme. kada bi odredbe u pogledu obračunavanja kamate i bile nejasne. (Iz presude Okružnog suda u Valjevu. godine.1999. 567 ZOO.. a shodno čl.10.72 - .

a ne iz prava da se zahteva ispunjenje ugovora kako je to našao prvostepeni sud obavezujući tuženog da radi ispunjenja ugovora u spornom delu tužilji isplati novčanu protivvrednost onog dela nepokretnosti koji nije mogao da joj prenese u svojinu.03. obaveza tuženog nema više predmeta i ona glasi samo na predaju nepokretnosti tužilji u svojinu i državinu. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud nije pravilno identifikovao pravni osnov tužbenog zahteva. poslugodavac ima pravo da traži stvar u svakom momentu. tužilja se obavezala da čuva tuženikovu majku i o njoj se brine a kao naknadu za ugovorene usluge. stav 3. i u vreme zaključenja ugovora bila u svojini trećeg lica nije pravo u potpunosti isključuje tužiljino pravo i kako tuženi nije u mogućnosti da ispuni ugovor u tom delu onako kako po ugovoru glasi njegova obaveza. drugim rečima prema utvrđenom činjeničnom stanju.50 ha KO R. Shodno paragrafu 585 SGZ kada vreme trajanja posluge nije određeno niti se ono može ustanoviti obzirom na svrhu upotrebe stvari.01. Prema slovu pismenog i kod suda overenog ugovora – sporazumu o pružanju nege i pomoći. aprila 1941. i po oceni Okružnog suda. godine) . ZOO-a. godine) Odredbe ugovora primenjuju se onako kako glase. . godine i za vreme neprijateljske okupacije. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu. godine) 139. već treba istraživati zajedničku nameru ugovorača i odredbu tako razumeti kako to odgovara načelima obligacionog prava utvrđenim ovim zakonom..p. povraćaj stvari datih na poslugu. ali se pri tumačenju spornih odredaba ugovora ne treba držati doslovnog značenja upotrebljenih izraza. stav 1. (Iz odluke Vrhovnog suda Srbije Rev. pravilan je zaključak prvostepenog suda da su stranke zaključile ugovor o posluzi shodno paragrafu 582 Srpskog građanskog zakonika koji se u konkretnom slučaju primenjuje kao pravno pravilo na osnovu Zakona o nevažnosti pravnih propisa donetih pre 6.2003. Zbog toga je prvostepeni sud pravilno zaključio da je tužilac kao poslugodavac aktivno legitimisan da u svakom momentu zahteva od tuženog kao poslugoprimca. Odredbe ugovora primenjuju se onako kako glase. Kako je zajednička namera ugovornih strana bila da tužilac tuženom da na besplatno korišćenje predmetne prostorije. odredbe ugovora primenjuju se onako kako glase.OBLIGACIONO PRAVO među stranaka nije zaključen ugovor o zakupu iako su ga stranke tako naslovile. Pošto se ovim ugovorom ne vrši prenos prava svojine. 6462/97 od 20.. Naime. 1029/1 u pov.11. Gž.1998. Prema tome. ZOO-a. bez obzira što tužilac nije istovremeno i vlasnik tih stvari. već samo prava besplatnog korišćenja određene nepotrošne stvari to poslugodavac ne mora biti i vlasnik stvari.. Kako je jedna od tri parcele k. jer ne postoji saglasnost stranaka o bitnom elementu ovog ugovora-zakupnini. pravni osnov po osnovu kojeg tužilja ističe svoje novčano potraživanje mogao bi proizaći samo iz prava na naknadu štete u smislu člana 510.73 - 140. (Iz presude Okružnog suda u Beogradu Gž.2003. br. tuženik se obavezao da tužilji preda u svojinu tri manje parcele – šume koje čine jedan kompleks. to bi tuženi mogao jedino da odgovara za pravne nedostatke stvari. od 05. jer ova vrsta ugovora nije regulisana odredbama Zakona o obligacionim odnosima.. 8400/03 od 12. prema odredbi člana 99.S. br. 317/03 od 07.

a u pogledu osnova da je stvar sazrela za donošenje odluke. godine) 141. Gž. Rev. iz razloga celishodnosti. kojom je odlučeno samo o osnovu tužbenog zahteva. Zakona o parničnom postupku (dalje: ZPP). u skladu sa odredbama čl. Zakona o obligacionim odnosima) 143. Zakona o parničnom postupku. doneo pravilnu odluku i za nju dao dovoljne razloge koje u svemu prihva. primenom člana 306. Zakona o obligacionim odnosima (dalje: ZOO) i članu 210. drugostepeni sud nalazi da je ona neosnovana i ističe: Prvostepeni sud je utvrdio da je predmetni ugovor ništav. stav 2. na navedenu odluku.1993. jer je našao da su za tu odluku ispunjeni uslovi iz člana 335. br. jer su za takvu odluku ispunjeni zakonski uslovi. ZPP zastao sa postupkom u pogledu raspravljanja o iznosu tužbenog zahteva do pravnosnažnosti donete međupresude.04. (Vrhovni sud Srbije. Sporna odredba nije ni potpun i jasan način regulisala obaveze ugovorača u slučaju gubitka blanko čekova pa će se. a da je tužilac tuženom po tom ugovoru vršio isplate u različitim periodima. 4642/97 od 20. dalje. 103 – 110. radi dopune dokaznog postupka i na osnovu člana 395. stav 1. 335. već treba istraživati zajedničku nameru ugovarača i odredbu tako razumeti kako to odgovara načelima obligacionog prava utvrđenim ovim zakonom.1998.OBLIGACIONO PRAVO Pri tumačenju spornih odredaba ne treba se držati doslovnog značenja upotrebljenih izraza. Do pravnosnažnosti međupresude sud će zastati sa raspravljanjem o iznosu tužbenog zahteva. primenom čl. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je doneo međupresudu da je tuženi u obavezi prema tužiocu po osnovu sticanja bez osnova. odnosno određene iznose po osnovu kojih se nije ostvario i da je tuženi u obavezi prema tužiocu po osnovu sticanja bez osnova.74 - . nejasne odredbe tumačiti u korist deponenta. NIŠTAVI UGOVORI (Čl. (Iz presude Okružnog suda u Valjevu. Odlučujući o žalbi tuženog.01. jer je u tom pogledu stvar sazrela za donošenje odluke. sud može iz razloga celishodnosti da donese presudu samo o osnovu tužbenog zahteva (međupresudu). Drugostepeni sud nalazi da je na izloženi način sud prvog stepena u potpunosti postupio u skladu sa citiranim zakonskim propisima. 100 ZOO. ZOO. godine) 142. 333/93 od 05. ZPP ponovo otvorio glavnu raspravu u pogledu visine tužbenog zahteva. te je doneo međupresudu. U slučaju da je tuženi osporio i osnov tužbenog zahteva i iznos tužbenog zahteva. tuženi dužan da vrati tužiocu ono što je primio po osnovu ništavog ugovora. pa da proizilazi da je saglasno članu 104. Sud je.

02. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda Pž. ugovor u tom delu je delimično apsolutno ništav u smislu člana 47. bez osnova. a ovaj se obavezuje da mu za to plaća određenu zakupninu. Zakona o parničnom postupku. imajući u vidu odredbe člana 105. da je ugovor delimično ništav tj. neodređen ili neodrediv – jeste ništav. na nesumnjiv način utvrđeno da zakupac. odnosno ugovora koji je ništav propustima tuženog. koja propisuje da ništavost neke odredbe ugovora ne povlači ništavost ugovora u celini. stav 1. između ostalog istakao i sledeće: Članom 567. ZOO. Ovo u delu koji je predmet spora. kada sam tuženi u žalbi ne osporava činjenicu da postoje izvodi iz kojih se da zaključiti da je tužilac vršio uplate na račun tuženog po osnovu ništavog ugovora. nedopušten. S obzirom na izneto. ZOO. Iz obrazloženja: Pobijanom delimičnom prvostepenom presudom utvrđeno je da je delimično ništav ugovor o zakupu poslovnog prostora i da isti delimično ne proizvodi pravno dejstvo u ništavom delu. 5079/10 od 12. godine) 144. ako ugovor može opstati bez ništave odredbe. Prvostepeni sud je po nalaženju drugostepenog suda pravilno doneo delimičnu presudu u smislu člana 334. Neosnovano se o u žalbi ukazuje da u konkretnom slučaju nije bilo osnova za donošenje međupresude. jer je tužbeni zahtev u utvrđujućem delu sazreo za odluku i pri tome dao dovoljne razloge za svoju odluku. Zakona o obligacionim odnosima. Zakona o obligacionim odnosima (dalje: ZOO) propisano je da se ugovorom o zakupu obavezuje zakupodavac da preda određenu stvar zakupcu na upotrebu.75 - . ZOO. Iz navedene odredbe ZOO proizilazi da postojanje samog ugovora o zakupu zavisi od postojanja i mogućnosti upotrebe predmeta zakupa. 9584/10 od 9. novčane iznose od tužioca. Kad je predmet obaveze iz ugovora nemoguć.05.OBLIGACIONO PRAVO ta i drugostepeni sud. Zakona o parničnom postupku. i 105. Stoga je prvostepeni sud pravilno odlučio kada je usvojio tužbeni zahtev u utvrđujućem delu tj. a ako ona nije bila ni uslov ugovora ni odlučujuća pobuda zbog koje je ugovor zaključen – kao što je to u konkretnom slučaju. S obzirom na to odnosno da je u momentu zaključenja predmetnog ugovora o zakupu propustom tuženog (zakupodavca) tužilac bio onemogućen delimično da koristi predmet zakupa u celosti. primenjujući odredbe članova 47. da isti u određenom delu ne proizvodi pravno dejstvo. U toku prvostepenog postupka je.2011. godine) . ukoliko ugovor može opstati u ostalom delu u smislu člana 105. Ovo i zbog toga što tuženi ponavlja navode koje je iznosio u toku postupka i koji su pravilno cenjeni od strane prvostepenog suda. neosnovano se žalbom tuženog ukazuje da je pobijana presuda doneta uz pogrešnu primenu materijalnog prava. Protiv ove odluke tuženi je izjavio blagovremenu žalbu. nije mogao u celini da koristi predmet zakupa. ovde tužilac – ni u trenutku zaključenja ugovora. jer nije izvršio usluge a primio za to. kao ni tokom trajanja istog. nedopušten. koji propisuje da kada je predmet obaveze nemoguć. uz bitnu povredu odredaba Zakona o parničnom postupku i pogrešno utvrđeno činjenično stanje. iznošenje novih činjenica tek u žalbi. Najzad.2011. neodređen ili neodrediv – ugovor je ništav. Ništavost neke odredbe ugovora ne povlači ništavost ugovora u celini. nije dozvoljeno u smislu odredbi člana 375. već samo delimično i tačno u određenom obimu. međutim. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda Pž. koju je odbio drugostepeni sud u razlozima svoje odluke.

nakon čega je on došao da je poseti u njenom stanu. Imajući u vidu odredbu člana 105. kao i njen sin. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju. nije mogao u celini da koristi predmet zakupa. ZOO. a ako ona nije bila ni uslov ugovora ni odlučujuća pobuda zbog koje je ugovor zaključen. ovde tužilac . koja je nastavila da koristi stan posle smrti majke i brata i stupila u ovu parnicu.OBLIGACIONO PRAVO 145. 9584/10 od 9. ako ugovor može opstati bez ništave odredbe. pravni prethodnik tužilje. sada pokojna R. njena majka. Zakona o parničnom postupku. već samo delimično i tačno u određenom obimu. Ništavost neke odredbe ugovora ne povlači ništavost ugovora u celini. ukoliko ugovor može opstati u ostalom delu u smislu člana 105. Zakona o parničnom postupku. a ovaj se obavezuje da mu za to plaća određenu zakupninu. Protiv ove odluke tuženi je izjavio blagovremenu žalbu. Pž. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. Zakona o obligacionim odnosima. Ovo i zbog toga što tuženi ponavlja navode koje je iznosio u toku postupka i koji su pravilno cenjeni od strane prvostepenog suda. bila je vlasnik stana površine 69. Tužiljina majka je upoznala tuženog na pijaci.76 - . Iz obrazloženja: Prvostepenom presudom utvrđeno je da je delimično ništav ugovor o zakupu poslovnog prostora i da isti delimično ne proizvodi pravno dejstvo u ništavom delu. Pokojna R. koju je odbio drugostepeni sud. prvostepeni sud je pravilno odlučio kada je usvojio tužbeni zahtev u utvrđujućem delu. Ništav je ugovor koji jedna ugovorna strana zaključila u zabludi u pogledu njegove pravne prirode. 15. da je ugovor delimično ništav. pa je pravilno doneo delimičnu presudu u smislu člana 334.J. da isti u određenom delu ne proizvodi pravno dejstvo. ovde tužiljom. Neosnovano se žalbom tuženog ukazuje da je pobijana presuda doneta uz pogrešnu primenu materijalnog prava.ni u trenutku zaključenja ugovora. Članom 567. ugovor u tom delu je delimično apsolutno ništav u smislu člana 47.. godine.J. koja propisuje da ništavost neke odredbe ugovora ne povlači ništavost ugovora u celini. januara 2005.02.2011. stav 1. tj. Iznošenje novih činjenica tek u žalbi. U stanu je živela sa sinom i kćerkom. u koju ju je dovela druga ugovorna strana. U toku prvostepenog postupka utvrđeno je da zakupac. Zakona o obligacionim odnosima (dalje: ZOO) propisano je da se ugovorom o zakupu obavezuje zakupodavac da preda određenu stvar zakupcu na upotrebu. Iz navedene odredbe ZOO proizlazi da postojanje samog ugovora o zakupu zavisi od postojanja i mogućnosti upotrebe predmeta zakupa. godine) 146. ZOO. kao ni tokom trajanja istog. Kako je u momentu zaključenja predmetnog ugovora o zakupu propustom tuženog (zakupodavca) tužilac bio onemogućen da koristi predmet zakupa u celosti. preminula je u toku ovog postupka. tj.16m2. uz bitnu povredu odredaba Zakona o parničnom postupku i pogrešno utvrđeno činjenično stanje. nije dozvoljeno u smislu odredbi člana 375. a tom prilikom tužilja se posvađala sa sinom i odlučila da na nekoliko . pa je na stanu za jedinog zakonskog naslednika oglašena tužilja.

Odmah nakon što je shvatila da je zaključila ugovor o kupoprodaji stana. Sudovi su pravilno zaključili da je tuženi iskoristio stanje nužde i tešku porodičnu i materijalnu situaciju sada pokojne majke tužilje s namerom da od nje pribavi stan. prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo i odbio tužbeni zahtev. Jedno od tih lica bio je zet advokata V.. u smislu člana 4. Rev. Kako je ugovor o prodaji zaključen u pismenom obliku. na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su pravilno zaključili da je ugovor o kupoprodaji koji je zaključen između pokojne R.418 DM i predao mu navedeni automobil na ime dve neisplaćene rate. a zapravo je zaključila ugovor o kupoprodaji. marta 1999. Porez na promet nije plaćen. a drugo lice je bio zet vlasnika agencije za promet nekretnina i prijatelj oca tuženog S.J.00 dinara. Sedam dana pre zaključenja ugovora.10. pogrešno držeći da je zaključila ugovor o doživotnom izdržavanju. Prilikom zaključenja ugovora. Zakona o prometu nepokretnosti koji je važio u vreme zaključenja ugovora. što je dinarska protivvrednost 40. je sa tuženim zaključila ugovor o kupoprodaji 1. jer je pokojna R. niti povređen neki drugi društveni interes .predmet kupoprodaje bilo je u prometu i stečeno u skladu sa tadašnjim zakonom.77 - .tuženi je uveo u posed kupca . godine. godine) 147. koji je overen pred sudom.P. a tuženom isplatio na ime kupoprodajne cene 164. Prodavac .000 DM. je pokrenula parnicu za poništaj toga ugovora. Po propisima koji važe u vreme presuđenja ceni se ispunjenost uslova za konvalidaciju ugovora. pokojna R. Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja. Potpisi ugovorača nisu overeni u sudu. bila prevarena dovođenjem u zabludu o prirodi ugovora koji je zaključila. Sada pokojna R. ugovorom nije bilo povređeno pravo preče kupovine.1991. Tuženi joj nije isplatio kupoprodajnu cenu i nije mu predala stan u čijem se posedu i sada nalazi tužilja. i tuženog ništav.J. Stoga je pravilan zaključak nižestepenih sudova da se radi o ništavom ugovoru u smislu člana 103. sada pokojna R. koji je od zaključenja ugovora sve vreme koristio nepokretnost. za kupoprodajnu cenu od 400.pravilan je zaključak da su ispunjeni uslovi za sudsko osnaženje ugovora – konvalidaciju. Prema shvatanju Vrhovnog kasacionog suda. držeći je u zabludi da je zaključila ugovor o doživotnom izdržavanju. (Iz Presude Vrhovnog kasacionog suda.S. Zakona o obligacionim odnosima. i nepokretnost predata kupcu u državinu.tužilac je kupio od tuženog imanje sa fabrikom testenina za kupoprodajnu cenu od 240. 23. prodajna cena isplaćena u pretežnom delu. 952/10 od 20.000 DM. stav 4. a zemljište .05. pred sudom je overeno punomoćje kojim je majka tužilje ovlastila dva njoj nepoznata lica da u njeno ime i za njen račun mogu vršiti sve pravne poslove u vezi sa prodajom njenog stana. bez namere plaćanja kupoprodajne cene.2010.OBLIGACIONO PRAVO dana ode u stan kod tuženog. u čijoj kancelariji je zaključen ugovor. pa su navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava neosnovani. . stav 1.000.tužioca. Iz obrazloženja: Tužilac i tuženi su 10. godine zaključili pismeni ugovor o kupoprodaji nepokretnosti . godine. U ovu zabludu je dovedena od strane tuženog u nameri da je navede na zaključenje ugovora o prenosu prava svojine na njegovo ime. koji su stranke zaključile. je bila u zabludi da zaključuje ugovor o doživotnom izdržavanju. zaključivši da su ispunjeni uslovi za konvalidaciju ugovora o kupoprodaji. februara 1999. i člana 65.

Poravnanje zaključeno pred sudom i stoga nema prirodu običnog poravnanja koji poznaje Zakon o obligacionim odnosima. kako je predviđeno članom 5. javnom poretku i pravilima morala.neosnovani su. istog Zakona. punomoćniku koji nije advokat. 568/10 od 20. a nije od značaja za ocenu ispunjenosti uslova za konvalidaciju. a shodno članu 3. zanemario je činjenicu da u konkretnom slučaju tužilac nije tužbom tražio utvrđenje ništavosti poravnanja kao ugovora zaključenog između stranaka. što se odnosi i na propis o obavezi plaćanja poreza na promet koji je prestao da važi. (Iz Presude Vrhovnog kasacionog suda. Rev. Pravilan je stav drugostepenog suda da se punovažnost ugovora ceni prema momentu njegovog zaključenja. Ovo poravnanje je ništavo ako je zaključeno u pogledu zahteva kojima stranke ne mogu raspolagati. i vraćanja datog po osnovu sticanja bez osnova iz člana 210. koje ima snagu izvršne sudske odluke i može se osporiti samo u sudskom postupku. u kom smislu ima mesta primeni članu 103. ugovora zaključenog u sudskom postupku koji je. stav 3.ima određeno kostitutivno dejstvo. Prema članu 3.kao takav . već se može osporavati samo u sudskom postupku u skladu sa pravilima zakona po kome je zaključeno. Međutim. Prema članu 90.tada se ne radi o ništavosti običnog ugovora o poravnanju između stranaka ( na koji bi se odnosile opšte odredbe o ništavosti ugovora zaključenog van suda ).OBLIGACIONO PRAVO Zbog toga nema uslova za utvrđenje ništavosti ugovora u smislu člana 103. ali da se ispunjenost uslova za konvalidaciju ugovora ceni po propisima koji su važili u vreme konvalidacije . već o utvrđenju ništavosti sudskog poravnanja tj. Ova odredba je imeprativnog karaktera. stav 3. Ovo znači da punomoćnik. po svojoj prirodi. Ugovora na ime zakupa. time što je zaključen pred sudom. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je pravilno zaključio da je poravnanje. istog Zakona. U tom smislu pravilno zaključuju nižestepeni sudovi.a to je momenat zaključenja glavne rasprave. Zakona o parničnom postupku. sudsko poravnanje se može pobijati samo tužbom. godine) 148. ugovor između stranaka koji se zaključuje saglasnošću volja i koji . ne može ni pod kojim uslovima pred sudom zaključiti sudsko poravnanje jer je takvo postupanje su. uvek je potrebno izričito ovlašćenje stranke za zaključenje poravnanja. u skladu sa pravilima po kojima je ugovor (tj. Prema članu 325.734 evra u dinarskoj protivvrednosti. sud neće dozvoliti raspolaganja stranka koja su suprotna prinudnim propisima. kako propisuje ista odredba u stavu 2. a ovo zbog toga što je tuženi ovom odredbom imao za cilj obezbeđenje isplate svih rata na ime isplate ugovorene kupoprodajne cene. koji nema izričito ovlašćenje stranke za zaključenje poravnanja. Revizijski navodi (da su nižestepeni sudovi pogrešno primenili materijalno pravo kada su cenili momenat ispunjenosti uslova za konvalidaciju ugovora) .10. Pravilan je i zaključak da nije od uticaja okolnost što je tužilac tuženom plaćao 2. Tada su uslovi za osnaženje ovog ugovora bili ispunjeni. Ako je sudsko poravnanje zaključeno suprotno imperativnim propisima . Zakona o obligacionim odnosima traženog iznosa od 91. Zakona o parničnom postupku. ugovora zaključenog u sudskom postupku. već utvrđenje ništavosti sudskog poravnanja odn.2010.000 DM. sudsko poravnanje) i zaključen.78 - . stekao snagu izvršne isprave naplative u prinudnom sudskom postupku. Zakona o obligacionim odnosima.

5514/07 od 07. i u pogledu toga su osnovani žalbeni navodi tuženog. to je prvostepeni sud u toku postupka morao proveriti ove navode tuženog utvrđujući da li je stopa od 2. tuženi u toku postupka isticao da se radi o neprimereno visoko ugovorenoj kamatnoj stopi od 2. da je prvostepeni sud pogrešno primenio pravo kada je. Ukazuje i da je u takvoj situaciji prvostepeni sud. Zakona o obligacionim odnosima. te da je navedeni ugovor zaključen zloupotrebom monopolskog položaja tužioca i teške situacije tuženog.kao takvo . bio dužan da ne dozvoli zaključenje takvog poravnanja u situaciji nedozvoljenog raspolaganja od strane punomoćnika tužioca.2007. kada je u pitanju sudsko poravnanje. ako je znatno veća od uobičajene za tu vrstu pravnog posla. radi se o nedozvoljenom raspolaganju i sud je dužan da o tome vodi računa po službenoj dužnosti. pozivajući se da je ugovaranjem tako visoke stope kamate narušena međusobna ekvivalentnost davanja i da je iz tih razloga ista odredba i ništava. Iz obrazloženja: Pravilno je stanovište prvostepenog suda da tužilac ima i prava na kamatu obračunatu za period korišćenja kredita kao naknadu za korišćenje novčanih sredstava u označenom periodu te da je istu tuženi dužan da plati po ugovorenoj stopi. te je . jer sud u konkretnoj situaciji nije izvršio navedene provere i utvrđenja prosečne stope ugovarane kamate već je odbio da da razloge i . Kako je.5% na mesečnom nivou. pred kojim je predloženo poravnanje.kredite. našao da isto postupanje valja prihvatiti pozivajući se na odredbe člana 103. u situaciji nepostojanja izričitog ovlašćenja punomoćnika tužioca za zaključenje sudskog poravnanja. međutim. Sud će samo u umerenom iznosu priznati kamatnu stopu ugovorenu kod ugovora o kreditu. Kako se radi o apsolutnoj ništavosti sud je o tome dužan da vodi računa po službenoj dužnosti. istog Zakona.sve sa neplaćenim delom iznosa glavnog duga .ništavo u smislu navedene odredbe člana 324. stav 2.79 - . Drugostepeni sud posebno ukazuje na obavezu suda pred kojim se poravnanje zaključuje da po službenoj dužnosti pazi na ovlašćenja punomoćnika stranaka. što je u konkretnom slučaju prvostepeni sud pred kojim je poravnanje zaključeno propustio da učini.OBLIGACIONO PRAVO protno navedenom imperativnom propisu tj. jer je postupanje pred sudom regulisano imperativnom odredbom posebnog zakona.i predstavlja njegovo dugovanje u trenutku dospeća obaveze vraćanja kredita. dakle. godine) 149.imajući u vidu izveštaj Udruženja banaka bila znatno veća od prosečne kamatne stope koja se ugovarala među bankama i klijentima za iste ili slične poslove .5% mesečne kamate za kratkoročne kredite bila uobičajena stopa za navedenu vrstu bankarskih poslova u periodu korišćenja kredita ili je ista . Jasno je. Zakona o obligacionim odnosima. Pž. Dakle. nema mesta primeni člana 103. te da na navedeni način utvrdi da li se radi o apsolutno ništavoj odredbi u smislu člana 103. što .11. Postupanje punomoćnika suprotno navedenoj zakonskoj odredbi iz člana 90. (Presuda Višeg trgovinskog suda. što bi uslovilo utvrđenje ništavosti navedene odredbe i odbijanje tužbenog zahteva za obračunatu zateznu kamatu po stopama koje su ugovorene iznad uobičajeno ugovorenih stopa kamata za kratkoročne kredita u spornom periodu. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima. Zakona o parničnom postupku suprotno je prinudnom propisu. Ta odredba je apsolutno ništava za kamatnu stopu iznad uobičajene.

U Glavi VIII ovaj zakon u svojim odredbama predviđa postupak zaštite ponuđača i javnog interesa. zauzimajući stav da se u konkretnom slučaju shodno Zakonu o javnim nabavkama ugovorne strane za zaštitu svojih prava se mogu obratiti isključivo Komisiji.OBLIGACIONO PRAVO upušta se u raspravljanje u vezi tuženikovih navoda iz razloga što tuženi nije tražio poništaj ili raskid navedenog ugovora. zaključuje se da je ovaj zakon predvideo formiranje Komisije za zaštitu prava koja se obrazuje pri Upravi za javne nabavke. Zakona o parničnom postupku .pobijana presuda u delu u kome je odlučeno o glavnom dugu po osnovu kredita potvrđuje. marta 2004.. a ne naručioca. do 109. marta 2004. godine) 150.11. koji određuje i organ i postupak za utvrđivanje zakonitosti postupka koji se okončava zaključenjem ugovora. Zakon o javnim nabavkama. a pogotovu kada je tužilac naručilac. pa se stoga . Iz sadržine odredaba iz čl. Prvostepeni sud se oglasio apsolutno nenadležnim za suđenje u ovakvom sporu i odbacio tužbu. organizacija. je poseban zakon kojim se uređuju uslovi. zaključen između Gradskog sudije za prekršaje kao naručioca usluge a zaveden pod brojem 321/04 od 17. način zaštite prava ponuđača. način i postupak nabavke dobara i usluga i ustupanja izvođenja radova u slučajevima kada je naručilac tih nabavki državni organ. koji po ovoj odredbi zakona "zadržava dalje aktivnosti naručioca u postupku dodele ugovora o javnoj nabavci". Na to upućuje član 134.. ustanova ili drugo pravno lice.na osnovu člana 375. te da eventualno spreči zaključenje ugovora koji bi bio suprotan postupku koji zakon predviđa za dodelu ugovora. godine i Omladinske zadruge "B. što propisuje citirani zakon. 128. i člana 377.2006. godine. Postupak koji se odvija pred komisijom. Zakona o obligacionim odnosima. već se na valjanost ugovora primenjuju odredbe posebnog specijalnog propisa i to Zakona o javnim nabavkama. stav 1. U obrazloženju pobijanog rešenja se dalje navodi da se u konkretnom slučaju ništavost pobijenog ugovora ne presuđuje po čl. (Presuda Višeg trgovinskog suda. odvija se na zahtev lica koje u postupku javne nabavke ima svojstvo ponuđača. Pošto Zakon o javnim nabavkama ne poznaje zaštitu prava naručioca. Zakon o javnim nabavkama. navedenog zakona. a od momenta zaključenja ugovora primenjuju se pravila obligacionog prava. Iz navedenih razloga. te da se tuženi obaveže da tužiocu nadoknadi troškove parničnog postupka. ima dejstvo samo do trenutka zaključenja ugovora. odnosno obavezu da . a u delu u kome je odlučeno o obračunatoj ugovorenoj kamati ukida i predmet vraća prvostepenom sudu na ponovni postupak. Pž. a zadatak komisije je da ocenjuje zakonitost sprovedene procedure (postupka) dodele Ugovora o javnoj nabavci. Iz obrazloženja: Tužilac je podneo tužbu protiv tuženog. kojom je tražio da se utvrdi da je ništav ugovor o javnoj nabavci male vrednosti .usluga." kao izvršioca usluge zaveden pod brojem 298 od 9. 103. do 144. stav 2.80 - . 8526/06 od 16. ovo dalje znači da je o ništavosti ugovora jedino nadležan da odlučuje sud kada je tužilac ponuđač. određuje način evidentiranja ugovora i drugih podataka. pravilnost primene materijalnog prava u pogledu dela odluke koja se odnosi na obračunata dugovanja tuženog po osnovu obračuna ugovorene kamate ne može se ispitati jer nisu utvrđene sve relevantne činjenice (kao što su prosečna stopa ugovorne kamate koja se ugovarala za slične poslove u navedenom periodu). Te dalje aktivnosti upravo se odnose na zabranu naručiocu. zakona koji govori o suspenzivnom dejstvu zahteva za zaštitu prava.

05. jedino može sprovesti sud u sudskom postupku. Pž. Zakona o obligacionim odnosima. septembra 2005. a ako to nije moguće. sama Komisija ne bavi se ništavošću ugovora. stav 2. stav 1. jer je ugovor o dodeli javne nabavke (dobara.81 - . (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. kako to sud navodi u obrazloženju pobijanog rešenja. U ovom slučaju komisija. ali je odbio zahtev tužioca za restituciju. usluga ili izvođenja radova) zaključen po odredbama Zakona o obligacionim odnosima. o značaju ugroženog dobra ili interesa. godine) 151. Savesnost ugovornih strana je odlučna činjenica za odlučivanje o zahtevu za povraćaj datog na osnovu ništavog ugovora. da li je sproveo postupak po zakonu. stav 2. Komisija ima zadatak da u posebnom postupku koji je propisan zakonom. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je.2002. koja je predviđena članom 104. istog člana. kao posledica ništavosti jer je našao da je tužilac prilikom zaključenja Ugovora o osiguranju postupao nesavesno shodno članu 104. kao i o moralnim shvatanjima. Postupak utvrđivanja ništavosti ugovora. Ocenom savesnosti tuženog ne može se smatrati navod prvostepenog suda da je tuženi bio strana verna ugovoru koja je likvidirala štete jer se ista odnosi na postupanje tuženog u odnosu na onaj deo ugovora koji je punovažan. U konkretnom slučaju. te činjenicu da je tu. predviđeno je kao pravilo. utvrdio da su Ugovori o osiguranju . kao i u odnosu na pažnju ugovornih strana koja je potrebna kod zaključenja i izvršenja tog ugovora. Na to upućuju odredbe člana 144. a ne ponuđač. shodno stavu 3. te da Zakon o javnim nabavkama ne poznaje zaštitu prava naručioca. ima se dati odgovarajuća naknada u novcu prema cenama u vreme donošenja sudske odluke. Zakona o obligacionim odnosima. Prema stanovištu ovog suda prilikom ocene savesnosti obe ugovorne strane. ali nije cenio i savesnost tuženog. Odredbom člana 104. utvrđuje da li je naručilac u postupku sprovođenja dodele javne nabavke učinio određene nepravilnosti. istog člana predviđen je izuzetak od ovog pravila kojim je propisano da sud može odbiti.Polisa osiguranja broj 00475132 0 i 00475131 6 od 07. te u konkretnom slučaju nema nadležnosti drugog organa za odlučivanje o poništaju ugovora. odnosno. bez prethodne odluke komisije o zakonitosti sprovedenog postupka koji mu prethodi. s tim što će. istog Zakona. prema kojima komisija rešenjem usvaja zahtev u celini ili delimično poništava postupak za dodelu ugovora o javnoj nabavci. u celini ili delimično. Stavom 2. i treba je ceniti u odnosu na vrstu ugovora čija je ništavost utvrđena ( potpuno ili delimično ). Dakle. prilikom odlučivanja voditi računa o savesnosti i jedne i druge ugovorne strane. ceneći izvedene dokaze. da je kod utvrđenja ništavosti ugovora svaka ugovorna strana dužna da vrati drugoj sve ono što je primila po osnovu takvog ugovora. pa u odnosu na koji se ima ceniti i savesnost ugovornih strana. godine delimično ništavi u delu koji se odnosi na osiguranje jednog parnog kotla. prvostepeni sud nije cenio činjenicu da je tužilac u ovoj pravnoj stvari naručilac. prvostepeni sud je cenio savesnost tužioca. ne poništava ugovor. stav 1.OBLIGACIONO PRAVO zastane sa zaključenjem ugovora dok se pred Komisijom ne okonča postupak po zahtevu za zaštitu prava ponuđača. jer do njegovog zaključenja i ne može doći. 9164/05 od 21. predlog nesavesne strane za vraćanje onog što je drugoj strani dala. Takođe. tačka 2. a ne u odnosu na deo ugovora za koji je utvrđeno da je ništav (u kom delu je odluka prvostepenog suda pravnosnažna) u odnosu na koji se zahtev za povraćaj datog odnosi. a posebno tuženog kao osiguravača treba imati u vidu vrstu zaključenog ugovora čiji je deo ništav. ili ako se priroda onoga što je ispunjeno protivi vraćanju.

a prema Zakonu i uslovima samog ugovora ima ovlašćenje. Zakona o obligacionim odnosima. da se kockom bavi duži niz godina i da se kockao u mnogim kafanama. jer je osigurani slučaj nastupio pre zaključenja Ugovora. Gž. godine tužilac. utvrdi nedostatke i nakon toga odredi visinu premije. odbijen je prvostepenom presudom kao neosnovan. Pž. Odluka Okružnog suda iz stava II izreke presude doneta je u skladu sa članom 104. a prema odredbama člana 908. da se u njegovoj kafani i kući često kockalo.000 EUR-a u visini eskontne stope koju utvrđuje Centralna Evropska banka počev od 1. a naročito ako se na taj način mogu otkloniti štetne posledice ugovora. Shodno tome. ako se radi o dugogodišnjim kockarima. između ostalog i ovde tuženom i to više puta. Imajući u vidu takvo činjenično stanje. stav 2.svode samo na tvrdnje da je prvostepeni sud na utvrđeno činjenično stanje pogrešno primenio materijalno pravo. godine) . a imajući u vidu činjenicu da je za deo Ugovora utvrđena ništavost.OBLIGACIONO PRAVO ženi lice koje poslove osiguranja obavlja kao redovnu delatnost. godine zajedno sa kamatom na iznos od 1. Ako je zajmoprimac znao da će pozajmljeni novac upotrebiti za kockanje.000 DEM počev od 1. neosnovani su navodi žalbe koji se . Samim tim. godine pa do isplate u dinarskoj protivvrednosti. pa do 31. i kao takav ne može proizvoditi pravno dejstvo.2001.2006. javnom poretku ili dobrim običajima . kao i saslušani svedoci koji imaju neposredna saznanja o samom sporu između tužioca i tuženog. jer je po svojoj sadržini protivan prinudnim propisima.20 godina. te da je tužilac inače pozajmljivao novac radi kocke. navedenog Zakona. pozajmio tuženom iznos od 2. te da je ugovor koji je zaključen između stranaka ništav.u stvari . ako je to potrebno radi suzbijanja masovnih društvenih negativnih pojava ( što je u konkretnom sporu slučaj obzirom na to da su i tužilac i tuženi. 885/06 od 09. potrebno je ceniti savesnost tuženog upravo u odnosu na taj deo Ugovora.1. da se tužilac kockao povremeno. 909. odnosno u koju svrhu će tuženi novac upotrebiti.82 - . i 911.i kod tužioca u kafani i kući. te da su novac isključivo radi kocke pozajmljivali međusobno u dužem vremenskom periodu ). Sud je utvrdio da je tuženi stalni kockar. Postoje uslovi da sud odbije zahtev za vraćanje zajma i odluči da zajmoprimac preda iznos pozajmljenog novca opštini.u skladu sa članom 103.1.08. da je znao da je tuženi kockar.10.2002. godine ) 152. ( Rešenje Višeg trgovinskog suda. i da je sporni iznos naveden u izreci pobijane presude tužilac pozajmio tuženom isključivo radi kocke. Ova imovinska sankcija oduzimanja predmeta ništavog ugovora. Zatim.12. (Presuda Okružnog suda u Valjevu. Prvostepeni sud je utvrdio da je 1996.2006. Iz obrazloženja: Tužbeni zahtev tužioca.1997. Zakona o obligacionim odnosima. preko imenovanog svedoka koji je dao novac tuženom u ime tužioca i sa obavezom tužioca da ovom svedoku vrati sporni iznos.000 DEM radi kocke. ugovor o zajmu novca je apsolutno ništav. za koju je specijalizovan i stručan. 1322/06 od 05. između ostalog . znajući u koje svrhe ga daje. u mestu isplate zajedno sa domicilnom kamatom na iznos od 2. opredeljeni kao stalni ili povremeni kockari u dužem vremenskom periodu u poslednjih 10 . Okružni sud nalazi da je prvostepeni sud pravilno utvrdio da je tužilac prilikom davanja novca na zajam tuženom bio nesavestan jer je znao u koju svrhu novac daje. stav 1. određuje se kad su za to ispunjeni zakonski uslovi. te je pravilna odluka prvostepenog suda kojom je tužbeni zahtev tužioca odbio kao neosnovan. kojim je tražio da se obaveže tuženi da mu na ime duga isplati 1.000 EUR-a u dinarskoj protivvrednosti po najpovoljnijem kursu važećem na dan isplate. ali i obavezu da izvrši pregled stvari koja je predmet osiguranja.

ali je Komisija za stambene poslove Skupštine opštine N. dolazio nekoliko puta godišnje.11 m2 na III spratu zgrade br. Dopunskom presudom je naložena uspostava ranijeg zemljišnog knjižnog stanja u smislu člana 104. Za odluke su dati i pravilni razlozi koje u svemu kao osnovane prihvata i Vrhovni sud. godine za sporni stan. ništav jer je protivan prinudnim propisima saglasno članu 103. godine je sa Preduzećem za gazdovanje stambenim zgradama iz N. zaključkom odbila zahtev tuženog za prenos stanarskog prava na ovome stanu i tuženi je obavezan da se u roku od 30 dana iseli iz ovoga stana.S. Posle smrti majke. tri do četiri meseca godišnje. Sud na ništavost pazi po službenoj dužnosti kada se radi o apsolutnoj ništavosti ugovora i na ništavost se može pozvati svako zainteresovano lice. 4671.K. a ovaj ugovor je u ime tuženog kao nosioca stanarskog prava potpisala njegova majka Š. Tuženi je posle toga.4. tuženi je dana 16. podneo zahtev za zaključenje ugovora o korišćenju stana kojim bi on bio određen za nosioca stanarskog prava na ovome stanu. a u N. godine i ovaj stan ugovorom o kupoprodaji od 27. godine sa stambenim preduzećem zaključila ugovor o korišćenju ovoga stana čime je stanarsko pravo sa tuženog preneto na nju a ona je u ovome stanu živela neprekidno i u vreme dok se tuženi nalazio na privremenom radu u N. 13. I po oceni Vrhovnog suda. Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa (dalje: Zakon). stav 2. ZOO i utvrđeno da tuženi nema pravo na vraćanje datog kao posledice ništavosti jer je tuženi bio nesavestan a u smislu člana 104. Majka tuženog je 12. Zakona o stanovanju je propisano da je nosilac prava raspolaganja na stanu u društvenoj svojini i vlasnik . primenjeno materijalno pravo kada je usvojen tužbeni zahtev i utvrđeno da je ugovor o otkupu stana koji je zaključio tuženi koji nije bio nosilac stanarskog prava.1994.2. godine otuđio S. godine.S. izgrađen na kat. 10 u Ul. par. Zakona o obligacionim odnosima (dalje: ZOO). dana 21. stav 1. odnosno zakupac na neodređeno vreme sa tužiocem kao davaocem stana na korišćenje. S. nosilac stanarskog prava na spornom stanu bio je sada pokojni D.S. godine otišao na rad u N. i na osnovu tog ugovora upisao pravo svojine na stanu u zemljišnim knjigama.S.1966.1990.1988.OBLIGACIONO PRAVO 153.S. Po penzionisanju počeo je da provodi u N. dana 25. odredbom člana 16. Naime. pravilno je primenjeno materijalno pravo kada je usvojen tužbeni zahtev i utvrđeno da je ugovor o otkupu stana koji je zaključio tuženi sa pravnim prethodnikom tužioca ništav jer je protivan prinudnom propisu i to članu 16. U toku 1968. otac tuženog. Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja. a koji je nasledio od svog oca koji je preminuo 1974.A..S. Ugovor o korišćenju stana tuženi je zaključio sa Preduzećem za gazdovanje stambenim zgradama iz N. pravilno je i po oceni Vrhovnog suda. sa nus prostorijama. Zakona o stanovanju prema tekstu važećem u vreme zaključenja ugovora o otkupu stana. ZOO. Iz obrazloženja: "Prema utvrđenom činjeničnom stanju.11. zaključio novi ugovor o korišćenju stana iste sadržine kao i ugovor iz 1966. upisane u ZKUL 6672/13 KO N.1990.S. čiji je član porodičnog domaćinstva bio tuženi koji je 1960. godine zaključio ugovor o otkupu stana koji je u njegovo ime potpisao advokat B.S.11. dana 20.1974. površine 74. Stoga sud nije vezan postavljenim tužbenim zahtevom za poništaj ugovora iz razloga relativne ništavosti.83 - . godine ali je taj ugovor lično potpisao. Istovremeno kako je otpao osnov po kome tuženi koristi stan naloženo je njegovo iseljenje iz stana i predaja tužiocu kao vlasniku a u smislu člana 37.V.4.4. godine Upravi za imovinsko pravne poslove N. Tuženi je vlasnik i trosobnog stana br.

iako je prethodno Komisija za stambene poslove Opštine N. kako to pogrešno smatra tuženi. Tužbeni zahtev tužioca za povraćaj novca datog u okviru nedozvoljenog raspolaganja stranaka i ništavog pravnog posla u kojem je tužilac nesavesna stranka – je neosnovan. Neosnovano je isticanje tuženog u reviziji da je zahtev tužioca glasio da se poništi ugovor što znači da se radilo o zahtevu za utvrđenje ništavosti ugovora iz razloga relativne ništavosti. odnosno primenio odredbu člana 103. Zakona. ZOO jer je nesavestan pošto. a sud je utvrdio da je ugovor ništav.OBLIGACIONO PRAVO stana u državnoj svojini. prvostepeni sud pravilno zaključuje da ovakvo potraživanje ne može uživati pravnu zaštitu. godine) 154. 251/2007 od 11. dužan da nosiocu stanarskog prava odnosno zakupcu koji je to svojstvo stekao do dana stupanja na snagu zakona.istoj dao 5. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je na pravilan i potpun način utvrdio činjenično stanje. prvostepeni sud je izvedenim dokazima nesumnjivo utvrdio da je prvotužilac .S. uspostava pređašnjeg zemljišno knjižnog stanja. Rev. zaključio sporni ugovor. kako bi ih ona dala postupajućem lekaru radi ostvarivanja prava na invalidsku penziju. Istovremeno. Tuženi koristi stan bez pravnog osnova (prestao je da bude član porodičnog domaćinstva nosioca stanarskog prava) pa je pravilno usvojen zahtev tužioca kao vlasnika stana i naloženo tuženom iseljenje iz stana i predaja stana u smislu člana 37. S tim u vezi.shodno odredbi člana 104. i po oceni ovoga suda.kao tadašnji suprug prvotužene . stav 2.000 DEM. Kako tuženi u vreme podnošenja zahteva za otkup stana nije bio nosilac stanarskog prava na ovome stanu odnosno zakupac na neodređeno vreme. usvojena ili pastorčad koji zajedno sa nosiocem stanarskog prava stanuju u tom stanu. stav 1. Prema tome. po ovoj odredbi otkup stana je ustanovljen zakonom i rezervisan za tačno određen krug lica. dopunskom presudom. Razlozima žalbe ono se ne dovodi u pitanje. Zakona o stanovanju to je tuženi ugovor o otkupu stana zaključio suprotno navedenom prinudnom propisu. zbog toga što sud na ništavost pazi po službenoj dužnosti i na nju se može pozvati svako zainteresovano lice u smislu člana 109. Naime. u pismenoj formi omogući otkup stana koji koristi pod uslovima propisanim zakonom. . U konkretnom slučaju. odbila njegov zahtev za prenos stanarskog prava i istim zaključkom tuženi obavezan da se u roku od 30 dana iz stana iseli. Ovo. stav 2.7. bračni drug nosioca stanarskog prava i deca rođena u braku i van braka. jer se radi o ništavnom ugovoru . nije živeo u stanu sa majkom koja je bila nosilac stanarskog prava niti mu je majka kao nosilac stanarskog prava dala pismenu saglasnost za otkup stana u smislu člana 16. na njegov zahtev. niti se nude dokazi koji bi ga izmenili. a to su nosilac stanarskog prava. pravilna je ocena nižestepenih sudova da je ugovor koji je tuženi zaključio sa pravnim prethodnikom tužioca ništav jer je zaključen suprotno prinudnom propisu člana 16. Zakona o obligacionim odnosima. ZOO naložena je. stav 2. Zakona o stanovanju i ne proizvodi pravno dejstvo. po članu 104. (Presuda Vrhovnog suda Srbije. pa sud nije bio vezan postavljenim tužbenim zahtevom. a utvrđeno je i da tuženi nema pravo na vraćanje datog u smislu člana 104.84 - . ali uz pismenu saglasnost nosioca stanarskog prava. posebno imajući u vidu da je tuženi na ime otkupne cene stana isplatio 1 dinar. ZOO.2007. ZOO.

zaključeni protivno označenim prinudnim propisima.uživati pravnu zaštitu. 486/95 od 17.1995. godine i aneksi zaključeni pod br. pa tužilac ne mora dokazivati poseban pravni interes za podnošenje tužbe kojom se traži utvrđenje ništavosti. II. Mora se imati u vidu da je sudsko poravnanje sporazum stranaka o spornom materijalnopravnom odnosu. 4. isti ne može . i predstavlja sankciju od momenta njegovog zaključenja a posle intervencije suda koji apsolutnu ništavost utvrdi izrekom presude. dakle. .ovde prvotuženoj radi uručenja nadležnom lekaru zbog ostvarivanja prava na invalidsku penziju. Izricanje pravne posledice ništavosti tužbom nije traženo.ništavi.12. Jer. Nesporno je utvrđeno da su predmetni ugovori sa aneksima i predmetna poravnanja. Apsolutna ništavost je sankcija koja ugovoru (sudskom poravnanju) oduzima pravna dejstva od momenta njegovog zaključenja a posle sudske intervencije koja apsolutnu ništavost utvrđuje izrekom presude. Zakona o parničnom postupku.prema opštim pravilima . jer okončava spor i predstavlja izvršni naslov. Ovo zbog toga što je prvostepeni sud odlučivao u granicama postavljenog tužbenog zahteva kojim je traženo utvrđenje ništavosti poravnanja. sudsko poravnanje je jedan civilni (privatnopravni) ugovor koji ima i procesnopravno dejstvo.zabranjeno plaćanje u devizama između domaćih pravnih lica. već iz same činjenice da je tužilac dao novac svojoj tadašnjoj supruzi . i procesna radnja ali i pravni posao koji reguliše materijalnopravne odnose stranaka u odnosu na predmet spora. br.najpre znači da strane nisu dužne da ispune svoje obaveze iz takvog ugovora (poravnanja) i ne mogu biti ni sudskom odlukom obavezane da ih ispune. Sudsko poravnanje. Žalbeni navodi tuženog po kojima je tužbu trebalo odbaciti jer tužilac nije dokazao svoj pravni interes za podnošenje tužbe.2005. jer izrekom presude nije izrečena pravna posledica koja se tužbom zahteva.85 - . Navodima žalbe tužioca se ne ukazuje da se eventualno radi o drugom pravnom poslu. Ovo zbog toga što se radi o ugovorima zaključenim protivno prinudnim propisima i koji su ništavi.11.zbog ništavosti takvog pravnog posla iz navedenih razloga . utvrdivši da su ugovor od 19.Zakonu o deviznom poslovanju. ovog Zakona . godine . godine ) 155.1995.u smislu člana 103.ako su obaveze iz takvog ugovora ispunjene . te ne može dobiti pravnu zaštitu. pa su . 1133/05 od 04.ništavi. može se pobijati iz razloga apsolutne ništavosti.da stranke mogu tražiti povraćaj datog. IV i V i sudska poravnanja zaključena u predmetima R. čijim članom 3.u smislu čl. koja . zbog ništavnog pravnog posla. Zakona o obligacionim odnosima . Zakona o obligacionim odnosima. 537/95 od 08. odnosno sudskom poravnanju apsolutna ništavost oduzima pravna dejstva. Ovo zbog toga što su naznačeni ugovor o ustupanju prava na devizna sredstva u inostranstvu. III. imajući u vidu i odredbu člana 109.1995. ali nije ni moralo biti traženo. a zatim . naznačeni aneksi tog ugovora i sudska poravnanja zaključeni protivno imperativnim propisima . Gž. je predviđeno da se devize kupuju i prodaju na jedinstvenom deviznom tržištu.01. br. a sve u vezi člana 3. godine i R. istovremeno. Dakle. Ugovoru. kao i da je .10. ( Iz presude Okružnog suda u Čačku. da je zabranjena kupovina i prodaja deviza između domaćih pravnih lica. su neosnovani. kao i ugovor. bez obzira na činjenicu da je to zaista i učinio. To je. Iz obrazloženja: Pravilan je stav prvostepenog suda kada je usvojio tužbeni zahtev tužioca.OBLIGACIONO PRAVO Tužilac je nesavesna strana. Podnosilac žalbe neosnovano navodi da sud nije pružio pravnu zaštitu tužiocu.

OBLIGACIONO PRAVO kada sud izrekom utvrdi ništavost jednog materijalno-pravnog odnosa kao apsolutnu, time se tom materijalno-pravnom odnosu oduzimaju sva pravna dejstva i to od trenutka njegovog nastanka. Zbog toga su neosnovani žalbeni navodi tuženog po kojima poravnanja i dalje proizvode pravna dejstva, te da se na osnovu njih može nastaviti izvršni postupak. Na pravilnost pobijane odluke je bez uticaja i žalbeni navod tuženog da tužilac nije dokazao svoj pravni interes za podnošenje tužbe. Ovo zbog toga što na ništavost sud - u smislu člana 109. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima - pazi po službenoj dužnosti, i da se na nju može pozvati svako zainteresovano lice. Tužilac, dakle, nije morao dokazivati postojanje posebnog pravnog interesa za podnošenje tužbe za utvrđenje ništavosti. (Iz presude Višeg trgovinskog suda, Pž. 8692/2004 od 13.01.2005. godine)

156.
Sud može priznati pravno dejstvo pismenog ugovora o obliku i visini naknade za eksproprisane nepokretnosti, zaključenog van postupka propisanog zakonom između ranijeg vlasnika i korisnika eksproprijacije, posle donošenja rešenja o eksproprijaciji, pod uslovom da je ugovor izvršen u celini ili u pretežnom delu, ukoliko je cilj ugovora pravično obeštećenje ranijeg vlasnika i nije u suprotnosti sa pozitivnim propisima. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je utvrdio da su rešenjem Opštinskog Sekretarijata za upravu V... br. ______/086/02 od 5.1.1986. godine, u korist opštine V..., za potrebe bivšeg SIZ-a stanovanja, komunalnih delatnosti i građevinskog zemljišta eksproprisane sledeće tužiočeve nepokretnosti: deo k.p. br. 1675/2 KO V... u površini od 89 m2, bunar dubine 7 m, septička jama dubine 3 m od betonskih cevi, betonski trotoar i stepenište ukupne površine 11 m2 i garaža dimenzija 3,6 m x 3,5 m. Nije sporno da je posle pravosnažnosti rešenja o eksproprijaciji, 31.08.1988. godine, zaključen pismeni ugovor između ranijeg vlasnika i korisnika eksproprijacije, kojim se korisnik eksproprijacije obavezao da pre otpočinjanja građevinskih radova na zemljištu koje je eksproprisano snimi stambene objekte ranijeg vlasnika koji nisu eksproprisani i da sa eksproprisanog dela zemljišta izmesti garažu ranijeg vlasnika na ostatak njegovog zemljišta, da izradi potporni zid na liniji eksproprijacije i, kao što je napred rečeno, isplati naknadu za eksproprisano zemljište i objekte (izuzev potpornog zida) po proceni veštaka u nadležnom postupku, da je korisnik eksproprijacije započeo izgradnju nove garaže na predlagačevom zemljištu, da nova garaža nije dovršena a stara nije srušena i da nije izgrađen novi potporni zid. Imajući u vidu da su se navedenim ugovorom raniji vlasnik i korisnik eksproprijacije delimično sporazumeli o obliku i visini naknade, kao i da je ugovor zaključen posle pravosnažnosti rešenja, prvostepeni sud nalazi da je ugovor apsolutno ništav u smislu člana 103. ZOO-a, s obzirom na sadržinu odredbe člana 60. stav 5. Zakona o eksproprijaciji (“Sl. glasnik SRS” br. 40/84), koji je bio na snazi u vreme zaključenja ugovora i donošenja rešenja o eksproprijaciji, kojom je propisano da se po pravosnažnosti rešenja o eksproprijaciji stranke ne mogu sporazumevati o visini i oblicima naknade van postupka propisanog ovim zakonom. Gotovo istovetnu odredbu sadrži i sada važeći Zakon o eksproprijaciji, u članu 57. stav 4. koji propisuje da se po donošenju prvostepenog rešenja o eksproprijaciji stranke ne mogu sporazumevati o oblicima i visini naknade van postupka propisanog zakonom i otuda je bez pravnog dejstva ugovor o obliku i visini naknade za eksproprisane nepokretnosti koji je zaključen protivno navedenim zakonskim odredbama.
- 86 -

OBLIGACIONO PRAVO Međutim, po shvatanju Okružnog suda, sud može izuzetno priznati pravno dejstvo pismenog ugovora o obliku i visini naknade za eksproprisane nepokretnosti, zaključenog van postupka propisanog zakonom između ranijeg vlasnika i korisnika eksproprijacije posle pravnosnažnosti rešenja o eksproprijaciji, odnosno posle donošenja rešenja o eksproprijaciji, pod uslovom da je ugovor izvršen u celini ili u pretežnom delu, ukoliko je cilj ugovora pravično obeštećenje ranijeg vlasnika i nije u suprotnosti sa pozitivnim propisima. Iz ovoga sledi da raniji vlasnik može zahtevati pred parničnim sudom potpuno ispunjenje i ostatka obaveze koju je korisnik eksproprijacije preuzeo u pogledu oblika i visine naknade, ako je ta obaveza ispunjena u pretežnom delu. Prema činjeničnom stanju u spisima, postupajući po ugovoru iz avgusta 1988. godine, korisnik eksproprijacije je na zapadnom delu predlagačeve parcele uradio pokrivenu betonsku garažu, dimenzija 5 x 3 m i visine 3 m, ali da radovi nisu izvedeni do kraja. U kom obimu su radovi izvedeni i od kakvog je to značaja za odlučivanje u ovoj pravnoj stvari pobijano rešenje nema razloge. Osim toga, pobijano rešenje ne sadrži ni jasne razloge zbog čega se predlagaču u vanparničnom postupku dosuđuje naknada za rušenje stare garaže i za izradu novog potpornog zida, jer očigledno ovi troškovi nisu u neposrednoj vezi sa samom naknadom za eksproprisane nepokretnosti, već samo mogu imati karakter ili ugovorne obaveze, ili pak prava predlagača na naknadu štete koju trpi ostatak njegove nepokretnosti zbog privođenja nameni i izvođenja radova na eksproprisanom delu zemljišta. U ponovnom postupku, prvostepeni sud će, saglasno navedenim primedbama, otkloniti nedostatke u postupanju i na pouzdan način kao prethodno pitanje raspraviti: 1) da li je spornim ugovorom između ranijeg vlasnika i korisnika eksproprijacije postignut sporazum o naknadi za eksproprisani objekat – garažu, utoliko što bi umesto novčane naknade korisnik eksproprijacije izgradio novu garažu na ostatku zemljišta ranijeg vlasnika, a ako je sporazum sa takvom sadržinom postignut, u kojoj meri su radovi izvedeni, u odnosu na obim potrebnih radova, i konačno, da li je predlagač ovlašćen da pred parničnim sudom zahteva izvršenje ugovora u neispunjenom delu, u kom slučaju ne bi imalo mesta vođenju vanparničnog postupka za određivanje naknade za navedeni objekat, i 2) da li ugovor u jednom delu sadrži i obaveze korisnika eksproprijacije u vezi sa privođenjem nameni eksproprisanog dela zemljišta, što takođe ne bi moglo biti predmet ovog vanparničnog postupka. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu, Gž. br. 179/05 od 11.03.2005. godine)

157.
U slučaju ništavosti ugovora o kupoprodaji svaka ugovorna strana je dužna da drugoj vrati ono što je primila, tj. tuženik je dužan da vrati tužiocu iznos dat na ime kupoprodajne cene. Iz obrazloženja: Presudom prvostepenog suda utvrđeno je da je ništav pismeni predugovor o kupoprodaji nepokretnosti, a u stavu 2. izreke tuženik je dužan da vrati tužiocu 500 DEM u dinarskoj protivvrednosti. Drugostepeni sud je odbio kao neosnovanu žalbu tuženika i potvrdio je prvostepenu presudu. Dokazima je utvrđeno da pismeni predugovor o kupoprodaji nije overen shodno Zakonu o prometu nepokretnosti, pa je sud pravilno primenio materijalno pravo kada je utvrdio da je isti apsolutno ništav, shodno članu 104. ZOO, i odlučio o povraćaju novca datog na ime kupoprodajne cene. Pravilno je sud dao razloge da nema mesta primeni odredbe o kapari iz člana 80. ZOO, pa i o povraćaju dvostruke kapare, jer se radi o apsolutno ništavom ugovoru. (Iz presude Okružnog suda u Čačku, Gž. br. 890/04 od 26.08.2004. godine)
- 87 -

OBLIGACIONO PRAVO

158.
Ugovor je ništav ako je po svojoj sadržini ili cilju protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim običajima. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju, stranke su međusobno poslovale tokom 1992. i 1993. godine tako što je tužilac određenu robu nabavljao i davao tuženom, a ovaj je prodavao i dobijeni novac, uz određenu naknadu, predavao tužiocu. Iz takvog odnosa stranaka nastala je obaveza tuženog prema tužiocu za određenu količinu šećera, kukuruza, stočnog brašna i ulja, odnosno robe koja je tada uglavnom bila deficitarna na tržištu. Utvrđujući da ni jedna od stranaka nema ovlašćenje za ovakvu vrstu trgovine, nižestepeni sudovi su pravilnom primenom materijalnog prava, osnovano zaključili da trgovina kojom su se parnične stranke bavile radi dalje prodaje, ima elemenata krivičnog dela, odnosno da je takva vrsta trgovine zabranjena, zbog čega je ugovor koji je postojao među strankama ništav, da su obe stranke nesavesne, te da je tuženi navedenu količinu robe koju nije platio niti vratio tužiocu, kao predmet nedozvoljene trgovine, u obavezi da preda opštini na čijoj teritoriji ima prebivalište. Naime, ukoliko je ugovor ništav zbog toga što je po svojoj sadržini ili cilju protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim običajima, sud može odbiti, u celini ili delimično, zahtev nesavesne strane za vraćanje onog što je drugoj strani dala a može i odlučiti da druga strana ono što je primila po osnovu zabranjenog ugovora preda opštini na čijoj teritoriji ona ima sedište, odnosno prebivalište ili boravište (član 104. stav 2. ZOO). Tužilac nije proizvođač ove robe, koja je u spornom periodu bila deficitarna na tržištu i čiji je promet bio ograničen, niti je koja od parničnih stranaka imala registrovanu radnju za njenu prodaju, što ukazuje da su parnične stranke izvršavajući zaključen ugovor postupale protivno prinudnim propisima, odnosno nezakonito. Kako su obe ugovorne strane nesavesne, pravilna primena materijalnog prava, odnosno navedene zakonske odredbe zahtevala je da se zahtev tužioca odbije uz obavezu tuženog da predmet ugovorne obaveze iz ništavog pravnog posla preda opštini, kako je to pravilno utvrđeno i pobijanom presudom. Navodima revizije da sud nije pravilno utvrdio visinu obaveze tuženog iz pomenutog ugovornog odnosa stranaka u suštini se osporava utvrđeno činjenično stanje, suprotno odredbi člana 385. stav 3. ZPP, koja propisuje da se iz ovih razloga revizija ne može izjaviti. Na osnovu člana 393. ZPP, odlučeno je kao u izreci. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 1673/04 od 16.09.2004. godine)

159.
Restitucija kao posledica ništavosti ugovora znači uspostavljanje onog stanja u imovini stranaka koje je bilo pre zaključenja ništavog ugovora, a vrši se po pravilima istovremenog ispunjenja. Iz obrazloženja: Nižestepenim presudama a po tužbi opštine kao osnivača prvotuženog je utvrđeno prema tuženima da je ništav ugovor o zakupu zaključen 22.10.1998. godine, između pravnog prethodnika pr- 88 -

OBLIGACIONO PRAVO votuženog javnog preduzeća i drugotuženog preduzeća, te je obavezan drugotuženi da se iseli iz poslovnog prostora koji je predmet ugovora o zakupu i ispražnjen od lica i stvari preda prvotuženom javnom preduzeću. Utvrđeno činjenično stanje na kome su zasnovane nižestepene presude je, da su pravni prethodnik prvotuženog javnog preduzeća i drugotuženo preduzeće zaključili ugovor o zakupu 22.10. 1998. godine na određeno vreme u trajanju od četiri godine, počev od 01.10.1998. godine do 31.12.2002. godine. Predmet zakupa je poslovni prostor uz magacinski. Ugovor o zakupu zaključen je suprotno članu 8. stav 3. Zakona o sredstvima u svojini RS, budući da prilikom njegovog zaključenja nije dobijena saglasnost od Republičke direkcije za imovinu RS, a nisu ispoštovane ni odredbe člana 4. Zakona o posebnim uslovima prometa nepokretnosti kojima je predviđena obaveza nadležnog organa da odmah po saznanju o stupanju u posed nepokretnosti suprotno odredbama ovog zakona preduzme mere kojima će se to sprečiti. Pa kako je ugovor zaključen suprotno odredbi člana 8. stav 3. Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije isti je ništav, a zakonska posledica ništavosti ugovora jeste da je svaka strana dužna da vrati drugoj sve ono što je primila po osnovu takvoga ugovora, pa je drugotuženo preduzeće u obavezi da se iseli iz tog prostora i isti ispražnjen od lica i stvari preda prvotuženom javnom preduzeću. Republički javni tužilac nije prihvatio ovakvo stanovište sudova u delu koji se odnosi na obavezu drugotuženog da se iseli iz ovog prostora pri činjenici da je u toku ovog postupka vođen drugi parnični postupak pred nadležnim opštinskim sudom koji je okončan pravnosnažnom presudom od 21.05.2002. godine kojom je utvrđeno pravo vlasništva drugotuženog na predmetnom poslovnom prostoru koji je i predmet ugovora o zakupu, te da stoga nema osnova za iseljenjem drugotuženog iz navedenog prostora. S obzirom na sadržinu odredaba člana 104. i člana 122. Zakona o obligacionim odnosima, Republički javni tužilac nalazi da se u konkretnom slučaju cilj restitucije ne može ostvariti obzirom da je u međuvremenu došlo do promene pravne situacije u kojoj je drugotuženi postao perfektnim vlasnikom. Prema članu 104. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima u slučaju ništavosti ugovora svaka ugovorna strana dužna je da vrati drugoj sve ono što je primila po osnovu takvog ugovora. Restitucija kao posledica ništavosti ugovora znači uspostavljanje onog stanja u imovini stranaka koje je bilo pre zaključenja ništavog ugovora, a vrši se po pravilima istovremenog ispunjenja iz člana 122. ZOO, izuzev u slučajevima propisanim članom 104. st. 2. i 3. ZOO. Članom 104. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da sud može odbiti u celini ili delimično zahtev nesavesne strane za vraćanje onog što je drugoj strani dato a može i odlučiti da druga strana ono što je primila po osnovu zabranjenog ugovora preda opštini na čijoj teritoriji ona ima sedište odnosno prebivalište ili boravište. Stavom 3. istog člana propisano je da će sud prilikom odlučivanja voditi računa o savesnosti jedne, odnosno obeju strana, o značaju ugroženog dobra ili interesa, kao i moralnim shvatanjima. Osnovni princip ugovornog prava jeste načelo savesnosti i poštenja. Ta načela obavezuju strane ugovornice da se u međusobnim odnosima ponašaju savesno i pošteno. Prema utvrđenom činjeničnom stanju i navedenom materijalnom pravu, Vrhovni sud je u celini prihvatio kao osnovane navode iz zahteva za zaštitu zakonitosti. Naime, kako je do zaključenja glavne rasprave u ovoj parnici za utvrđenje apsolutne ništavosti ugovora o zakupu uz restituciju, a što je bilo dana 13.01.2003. godine, drugotuženo preduzeće po osnovu presude opštinskog suda od 21.05.2002. godine snabdevene klauzulom pravnosnažnosti od 21.06.2002. godine i klauzulom izvršnosti od 08.07.2002. godine steklo pravo svojine na spornom prostoru koji i koristi, to je ovakvim nastalim novim svojinsko-pravnim stanjem u odnosu na predmetni prostor otpao osnov obaveze drugotuženog preduzeća da se iz spornog prostora iseli jer ga sada koristi kao vlasnik po osnovu pomenute pravnosnažne i izvršne presude. Nižestepeni sudovi prilikom donošenja odluke pogre- 89 -

OBLIGACIONO PRAVO šnom primenom materijalnog prava sadržanog u odredbama člana 12. Zakona o obligacionim odnosima (načelo savesnosti i poštenja) ocenjuju ovu činjenicu irelevantnom za drugačije presuđenje, što po stanovištu Vrhovnog suda nije, ova činjenica upravo ima drugačiji značaj, ona je odlučna za ocenu osnovanosti zahteva tužioca za iseljenjem drugotuženog preduzeća iz predmetnog prostora. Pošto je drugotuženi pre zaključenja glavne rasprave u ovoj parnici stekao pravo svojine na spornom prostoru po osnovu pomenute pravnosnažne i izvršne sudske odluke, cilj restitucije se ne može ostvariti, pa drugotuženi i nije u obavezi da se iz predmetnog prostora iseli. Zato je Vrhovni sud preinačio nižestepene presude u delu koje se odnosi na iseljenje, tako što je odbio kao neosnovan zahtev tužilačke opštine da se drugotuženo preduzeće iseli iz predmetnog poslovnog prostora sa magacinom i ispražnjen od lica i stvari preda u posed prvotuženom javnom preduzeću primenom člana 408. u vezi člana 395. stav 1. ZPP. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Gzz. 44/04 od 05.05.2004. godine)

160.
Ugovor o zameni stanova zaključen između nosioca stanarskog prava je ništav iz razloga nedostatka saglasnosti davaoca stana na korišćenje. Iz obrazloženja: U prvostepenom postupku nije bilo sporno da je tužilac po osnovu ugovora o korišćenju stana br. 64 od 1.4.1980. godine, postao nosilac stanarskog prava na predmetnom stanu, zatim da su tužilac i tužena 2.8.1990. godine, zaključili ugovor o zameni stanova u svojstvu nosilaca stanarskog prava, tako što je tužilac po ovom ugovoru dao u zamenu sporni stan tuženoj, dok je tužena tužiocu u zamenu dala stan u I...B... u ul. R... br. 24/D u Sloveniji, da je tužilac obezbedio saglasnost davaoca stana na korišćenje za ovu zamenu, dok tužena takvu saglasnost od svog davaoca stana na korišćenje u Sloveniji nije obezbedila, jer je TO T.... iz I...B... odbio da da saglasnost za zamenu stanova, a predlog kojim je tužena tražila da se pravo na zamenu stana utvrdi u vanparničnom postupku odbačen je rešenjem Osnovnog suda u K... - Odeljenje u I...B... N. br. 307/90 od 14.7.1992. godine. Prvostepeni sud je dalje utvrdio da je pravosnažnim presudama, bliže označenim u obrazloženju pobijane presude utvrđeno je da su ništavi: ugovor o zameni stanova od 2.8.1990. godine, ugovor o korišćenju predmetnog stana po osnovu stanarskog prava br. 225 od 2.10.1990. godine, zaključen između tužene i JKP K.... iz Lj... i ugovor o otkupu navedenog stana zaključen 12.12.1992. godine između tužene i Opštine Lj... Na osnovu navedenih činjenica prvostepeni sud je pravilno zaključio da se tužena u državini predmetnog stana sada nalazi bez pravnog osnova i da je u smislu člana 104. stava 1. Zakona o obligacionim odnosima dužna da tužiocu vrati - preda u državinu stan u čijoj se državini nalazi po osnovu apsolutno ništavog ugovora o zameni stanova. Iz utvrđenog činjeničnog stanja ne proizlazi zaključak da je tužilac bio nesavesna strana, što bi moglo da uputi na primenu odredbe člana 104. stav 2. ZOO-a, naprotiv, tužilac je obezbedio saglasnost svog davaoca stana na korišćenje u zamenu, tako da na strani tužioca nije bilo krivice što nije došlo do pravno valjanog ostvarenja zamene stanova. Pored toga, presudom ovoga suda P. br. 44/02 od 2.9.2002. godine, donesenoj u ovoj pravnoj stvari, pravosnažno je odbijen tužbeni zahtev tužilje da joj tužilac preda stan u I...B..., pošto je utvrđeno da tužilac nije u državini tog stana jer je iseljen od strane nadležnog organa zbog toga što se u
- 90 -

OBLIGACIONO PRAVO stan nezakonito uselio jer vlasnik stana u I...B... nije dao dozvolu za zamenu stanova, tako da su neosnovani navodi iz žalbe da je u ovom smislu činjenično stanje nepotpuno utvrđeno. Imajući sve ovo u vidu kao i to da je tužilac po osnovu ugovora br. 64 od 1.4.1980. godine, stekao stanarsko pravo na spornom stanu i koje, prema pravilnom utvrđenju prvostepenog suda, na zakonom predviđen način nije prestalo do donošenja Zakona o stanovanju, pa kako je odredbom člana 31. stav 1. Zakona o stanovanju tužilac stekao svojstvo zakupca stana na neodređeno vreme, prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo kada je obavezao tuženu da stan preda tužiocu. (Iz presude Okružnog suda u Valjevu, Gž. br. 1258/04 od 27.09.2004. godine)

Ako ugovor o zajedničkoj gradnji prikriva ugovor o prenosu prava preče gradnje, prikriveni ugovor važi ako pribavilac spada u krug lica iz člana 30. Zakona o građevinskom zemljištu (“Sl. glasnik RS” broj 23/90 sa kasnijim izmenama i dopunama), koji je važio u vreme zaključenja ugovora, na koje je titular prava mogao preneti ovo pravo (bračni drug, potomak, usvojenik, roditelj i usvojilac). U suprotnom, kao protivan navedenom zakonskom propisu, i prikriveni ugovor je ništav, u smislu člana 103. Zakona o obligacionim odnosima. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu, Gž. br. 1350/04 od 27.10.2004. godine)

161.

162.
Ništav je ugovor kojim vlasnik stvari od trećeg lica uzima u zakup sopstvenu stvar. Iz obrazloženja: Pravilno je prvostepeni sud na osnovu nespornih činjenica i izvedenih pismenih dokaza utvrdio da je među strankama nesporno da je tužilac vlasnik stvari, kioska koji je kao tezga broj 80 smešten na N...B... na javnoj površini. Pravilno je prvostepeni sud utvrdio da je tuženo Javno preduzeće tužiocu smeštaj kioska na navedenom mestu uslovilo zaključenjem ugovora o zakupu po kojem tuženo Javno preduzeće daje tužiocu u zakup kiosk, koji je u parnici nesporno tužiočevo vlasništvo. Po pobijanim ugovorima tužilac za korišćenje, tj. zauzeće dela javne površine u cilju postavljanja kioska - tezge naknadu plaća Odeljenju za građevinsko i komunalno stambene poslove opštine N... B... Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je prvostepeni sud primenio materijalno pravo kada je presudio da je ništav ugovor kojim vlasnik stvari od trećeg lica uzima u zakup sopstvenu stvar, odnosno zakupodavac izdaje u zakup zakupcu stvar koja je svojina zakupca. Očigledno je da se ne radi o ugovoru o zakupu, bez obzira na upotrebljenu terminologiju u pobijanim ugovorima i tvrdnje da pobijane odredbe spornih ugovora ispunjavaju uslove za punovažnost nekog drugog ugovora, pa će u daljem toku postupka prvostepeni sud primeniti odredbu člana 106. Zakona o obligacionim odnosima, koji kaže da u situacijama kada ništav ugovor ispunjava uslove za punovažnost nekog drugog ugovora, tada među ugovoračima važi taj drugi ugovor, ako bi to bilo u saglasnosti sa ciljem koji su ugovorači imali u vidu kad su ugovor zaključili. U konkretnom slučaju očigledno je da je tuženo javno preduzeće prilikom zaključenja predmetnih ugovora sa tužiocem koristilo i svoja javno-pravna i obligacionopravna ovlašćenja i da je zato među strankama zaključen nemoguć ugovor po kom tužilac, vlasnik stvari, uzima u zakup sopstvenu stvar od tuženog javnog preduzeća. U daljem toku postupka, sud će imati u vidu odredbe člana 104. Zakona o obligacionim odnosima, koji predviđa da će sud prilikom
- 91 -

OBLIGACIONO PRAVO odlučivanja o vraćanju datog imati u vidu značaj ugroženog dobra ili interesa vodeći računa o savesnosti obeju strana i moralnim shvatanjima. Netačan je žalbeni navod da prvostepeni sud nije dao razloge o odlučnim činjenicama, jer je prvostepeni sud detaljno obrazložio zašto prihvata tvrdnju tužioca da su predmetni ugovori u određenim odredbama ništavi. Viši trgovinski sud prihvata žalbeni navod da su predmetni ugovori zaključeni među strankama zbog atraktivnosti lokacija i da je zato tužilac pristao da zaključi ugovor sa podnosiocem žalbe po kojem će plaćati korišćenje građevinskog zemljišta i zakup tezge. Međutim, za korišćenje građevinskog zemljišta tužilac po samoj sadržini ugovora, a i po prirodi ove obaveze, naknadu ne plaća tužilac po samoj sadržini ugovora, a i po prirodi ove obaveze, naknadu ne plaća tuženom javnom preduzeću, nego organu uprave, a kako je rečeno, nikako ne može uzeti u zakup sopstvenu tezgu. Iz gore navedenih razloga žalba tuženog javnog preduzeća se odbija kao neosnovana i pobijana prvostepena presuda u delu u kojem je presuđeno na teret ovog tuženog potvrđuje po članu 368. Zakona o parničnom postupku. (Iz presude Višeg trgovinskog suda, Pž. broj 6663/03 od 26.12.2003. godine)

163.
Suvlasnik poslužnog dobra može podići tužbu za utvrđenje ništavosti ugovora kojim je bez njegove saglasnosti zasnovana stvarna službenost ugovorom zaključenim između drugog suvlasnika poslužnog dobra i vlasnika povlasnog dobra, jer kao suvlasnik koji je povređen u svom pravu predstavlja zainteresovano lice u smislu člana 109. Zakona o obligacionim odnosima. Iz obrazloženja: Tužilja u ovoj parnici kao suvlasnik sporne parcele k. p. br. ____, traži da se utvrdi da je ništav ugovor koji je 23. novembra 1991. godine zaključen u formi zapisnika pred Mesnom zajednicom između tuženih, a kojim je ustanovljeno pravo službenosti prolaza preko sporne parcele broj ____ u korist parcele k.p. br. ____ vlasništvo tužene V. Sudovi su u provedenom postupku uvrdili da su tužilja i tuženi M. suvlasnici sporne parcele broj ____ i da tu parcelu koriste za prolaz do svoje druge parcele. Ova parcela se sa jedne strane graniči sa parcelom broj _____, vlasništvo drugog lica, s tim što se preko ove parcele prostire put koji tuženi P. i V. koriste za prolaz do svoje parcele broj ____ Tuženi M. je ugovorio sa tuženom V. i tuženim P. pravo službenosti prolaza i preko parcele broj ____, obavezujući se da će ukloniti ogradu koja se nalazi na granici parcele broj ___ i ____ i tako proširi put da tužena V. može nesmetano da dolazi na svoju parcelu. S druge strane, tužena V. se obavezala da će tuženom proširiti ulaz u njegovu parcelu, a od dela svoje parcele broj ____. Na osnovu tako utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su zaključili da tužilji ustanovljavanjem sporne službenosti nije ograničeno pravo korišćenja njenog suvlasničkog dela, nalazeći da usled toga tužbeni zahtev za utvrđenje ništavosti spornog ugovora nije osnovan. Pri tome je prvostepeni sud ocenio i da tužilja nema ni pravni interes u smislu člana 109. ZOO, s obzirom da nije učestvovala u zaključenju ugovora, te da njena prava nisu povređena. Osnovano se u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da su nižestepene odluke zasnovane na pogrešnoj primeni materijalnog prava. Odredbom člana 49. Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa je propisano da je stvarna službenost pravo vlasnika jedne nepokretnosti (povlasno dobro) da za potrebe te nepokretnosti vrši određene radnje na nepokretnosti drugog vlasnika (poslužno dobro), ili da zahteva od
- 92 -

OBLIGACIONO PRAVO vlasnika poslužnog dobra da se uzdržava od vršenja određenih radnji koje bi inače imao pravo vršiti ih na svojoj nepokretnosti. Najčešći način na koji stvarne službenosti nastaju jeste pravni posao, dok sam način tog sticanja predstavlja bilo upis u javnu knjigu, bilo drugi odgovarajući način određen zakonom. Pravni posao, kao osnov za zasnivanje stvarne službenosti može biti ugovor. Kad je u pitanju nastanak stvarne službenosti ugovorom, njega zaključuju vlasnici poslužnog i povlasnog dobra. Ako je poslužno dobro u suvlasništvu, onda službenost ne može ugovorom konstituisati jedan suvlasnik bez znanja, dozvole i odobrenja i prihvatanja ostalih suvlasnika. Ovo s obzirom na odredbu člana 15. stav 4. navedenog zakona, pošto je u pitanju pravni posao koji premašuje okvire redovnog upravljanja. Prema tome, ova odredba ne dozvoljava preduzimanje poslova koji prelaze okvire redovnog upravljanja, uključujući i zasnivanje stvarne službenosti, bez saglasnosti svih suvlasnika, što znači da se radi o kogentnoj odredbi i da je ugovor koji je protivan ovoj odredbi istovremeno i ništav u smislu člana 103. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima. Pri tome su bez značaja neke druge okolnosti konkretnog slučaja od kojih su pošli sudovi kao što je okolnost da sporna parcela nije dodatno a ni prekomerno opterećena zasnivanjem stvarne službenosti, jer odredba navedenog člana 15. stav 4. Zakona ne predviđa nikakve izuzetke u pogledu obavezne saglasnosti svih suvlasnika. Tužilja bi onda osnovano zahtevala utvrđenje ništavosti ugovora kojim je bez njene saglasnosti zasnovana stvarna službenost na spornoj parceli i kao suvlasnik koji je povređen u svom pravu predstavlja zainteresovano lice u smislu člana 109. Zakona o obligacionim odnosima. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije, Gzz. 161/02 od 12.02.2003. godine)

164.
Pravo da ističu ništavost ugovora pripada kako stranama ugovornicama tako i svakom zainteresovanom licu, s tim da je njihov obim različit. Iz obrazloženja: Drugostepeni sud najpre konstatuje da tužilac, kako osnovano u žalbi navodi, ne traži poništaj ugovora o razmeni nepokretnosti koji je zaključen između tuženih samo zbog toga što smatra da zaključci Vlade Republike Srbije nisu pravilni i zakoniti, već i iz drugih razloga, koji su u osnovi pozivanje na protivnost ugovora o razmeni imperativnim propisima. Uzroci koji dovode do nevažnosti ugovora različiti su, pa su različite i posledice koje je proizvode. Neki su uzroci ozbiljni i energični u toj meri da dovode do apsolutne ništavosti ugovora, a drugi, kojima se povređuju interesi ugovarača, daju za posledicu relativno ništavost ugovora. Prema odredbi člana 103. Zakona o obligacionim odnosima ugovor koji je protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim običajima ništav je ako cilj povređenog pravila ne upućuje na neku drugu sankciju ili ako zakon u određenom slučaju ne propisuje što drugo. Iz ove formulacije proizilazi da je ugovor koji je zaključen ništav, da egzistira u pravnom saobraćaju, pošto su pri njegovom nastanku ispunjeni svi formalno postavljeni uslovi u pogledu saglasnosti i volja stranaka, predmeta ugovora, osnova, a nepoštovan je i zahtev forme, ali su pri tom povređeni prinudni propisi, javni poredak i dobri običaji. Na apsolutnu ništavost ugovora sud pazi po službenoj dužnosti i na nju se može pozvati svako zainteresovano lice. Pravo da zahteva utvrđenje ništavosti ima i javni tužilac (član 109. Zakona obligacionim odnosima). Ugovarač apsolutno ništavog ugovora i treća zainteresovana lica, kao i javni tužilac, imaju pravo da zahtevaju da sud utvrdi ništavost ugovora, a ugovoračima stoji na raspolaganju i zahtev iz odredbe člana 104. Zakona o obli- 93 -

OBLIGACIONO PRAVO gacionim odnosima (zahtev za restituciju i zahtev za naknadu štete). Isticanje ništavosti pred sudom može da bude učinjeno tužbom, kojom može da se traži utvrđenje ništavosti, vraćanje onog što je u izvršenju ništavog ugovora dato i da se zahteva naknade štete povodom zaključenog ništavog ugovora. Tužena strana može istaći prigovor ništavosti prigovora povodom zahteva tužbe kojom se traži izvršenje ništavog ugovora ili ostvarenje nekih prava po osnovu takvog ugovora. Ako se izričito traži utvrđenje ništavosti ugovora, sud po takvoj tužbi postupa po pravilima koji važe za tužbu za utvrđenje i donosi presudu kojom konstatuje da je ugovor ništav, jer ništav ugovor po samom zakonu ne proizvodi pravno dejstvo, tako da presuda nema konstitutivni karakter. Za donošenje takve presude stanke imaju pravni interes, jer ništavi ugovori stvaraju privid punovažnog ugovora, pa on u pravnom saobraćaju nesumnjivo postoji, njegovo je pravno dejstvo i za stranke i za treća lica sporno i u interesu je pravne sigurnosti da se odlukom suda ta dilema otkloni isključenjem tog ugovora iz pravnog saobraćaja. Pravo isticanje ništavosti zakon priznaje svakom zainteresovanom licu, što znači da to mogu da budu i same strane ugovornice, kao i druga lica koja imaju pravni interes da se ništavost ugovora utvrdi. Međutim, obim ovlašćenja ugovorača i trećih lica – pravno zainteresovanih lica nije identičan. Treća lica zaista mogu da traže utvrđenje ništavosti ugovora, ali se isključivo između ugovornih strana raspravlja odnos nastalog povodom poništaja – izriču se pravne posledice ništavog ugovora. Dakle, aktivna legitimacija za utvrđenje ništavosti šira je od aktivne legitimacije za izricanje posledica ništavosti, koja pripada samougovoračima, i to u smislu da tu legitimaciju ima širi krug lica koja se unapred i ne znaju, jer ništavost pogađa ugovarače i njih se sudbina ugovora, ali i pravne posledice neposredno tiču. Naravno, na postojanje razloga apsolutne ništavosti sud pazi po službenoj dužnosti, ali pošto se parnica kreće u okvirima dispozicije stranaka koja podrazumeva tužbu i tužbeni zahtev, ovo ovlašćenje suda izvodi se iz već postojeće tužbe. Prema tome, očigledno je da tužbeni zahtev tužioca nije pravilno postavljen. Ukoliko se tužilac već poziva na razloge apsolutne ništavosti, on tužbom ne može tražiti poništaj takvog ugovora, već jedino može tražiti utvrđenje ništavosti ugovora, i to zato što ništav ugovor po samom zakonu ne proizvodi pravno dejstvo, tako da presuda nema konstitutivni karakter. U svakom slučaju, po nalaženju drugostepenog suda, prvostepeni sud treba da naloži tužiocu da postavi u smislu odredbe člana 186. Zakona o parničnom postupku određeni zahtev u pogledu glavne stvari. Ukoliko se tužilac već poziva na razloge apsolutne ništavosti, onda može tužbom tražiti samo utvrđenje ništavosti ugovora, a ne njegov poništaj, jer ništav ugovor po samom zakonu ne proizvodi pravno dejstvo, tako da presuda nema konstitutivni karakter. U svakom slučaju, da bi mogao da izriče posledicu ništavosti, sud mora da identifikuje da li je u pitanju relativno ili apsolutno ništav ugovor, da li su lica koja traže poništaj ovlašćena na zahtev, od čega zavisi i koje će pravne posledice izreći. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda, Pž. br. 5514/03)

Sud u bilo kojoj parnici ne može pružiti pravnu zaštitu parničnoj stranci koja svoj zahtev temelji na ništavom pravnom poslu. (Iz presude Višeg trgovinskog suda, Pž. br. 8229/03 od 25.12.2003. godine)

165.

Pravo na isticanje ništavosti ne gasi se. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 1333/98 od 24.06.1998. godine)
- 94 -

166.

OBLIGACIONO PRAVO

U slučaju ništavosti ugovora svaka ugovorna strana dužna je da vrati drugoj sve što je primila po osnovu takvog ugovora, a ako to nije moguće, ili ako se priroda onog što je ispunjeno protivi vraćanju, ima se dati odgovarajuća naknada u novcu prema cenama u vreme donošenja sudske odluke, ukoliko zakon što drugo ne određuje. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 7018/97 od 20.05.1998. godine)

167.

Preuzimanjem duga preuzimalac stupa na mesto pređašnjeg dužnika, a ovaj se oslobađa obaveze, pod uslovom da je poverilac pristao na preuzimanje duga. (Iz presude Višeg privrednog suda u Beogradu, Pž. 74/98 od 10.02.1998. godine)

168.

Ništav je ugovor koji je zaključilo lice koje nije bilo sposobno za rasuđivanje u vreme zaključenja ugovora, bez obzira što mu poslovna sposobnost nije bila oduzeta sudskom odlukom, u smislu člana 103. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, jer je za zaključenje punovažnog ugovora odlučujuća stvarna nesposobnost, a ne pravna konstatacija te nesposobnosti. (Iz presude Okružnog suda u Zrenjaninu Gž. 234/96 od 25.02.1998. godine)

169.

Ako je ugovor ništav, zato što je protivan prinudnim propisima, sud može odbiti zahtev nesavesne strane za vraćanje datog, ali može i odlučiti da se predmet ništavog ugovora preda opštini, bez obzira što takav zahtev u parnici nije postavljen. (Iz presude Vrhovnog suda u Beogradu, Rev. 5935/98 od 10.11.1998. godine)

170.

Ne može se tražiti ispunjenje ugovora, ako on nije zaključen u pismenoj formi koja je uslov njegove važnosti. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije, Rev.br.466/97 od 15.10.1997. godine)

171.

Ništav je ugovor o prometu nepokretnosti zaključen pod uslovima postojanja pritisaka i nasilja, odnosno u uslovima i okolnostima u kojima je bila ugrožena ili nije bila obezbeđena: sigurnost ljudi i imovine, ostvarivanje zaštite sloboda, prava i dužnosti čoveka i građanina ili zakonitost i ravnopravnost naroda i narodnosti. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 1415/97 od 11.06.1997. godine)

172.

Radnik koji nije tražio prinudno izvršenje prvanosnažne presude o vraćanju na rad, ima pravo na naknadu štete za izostalu zaradu do isteka roka od šest meseci u kome je mogao tražiti to izvršenje. (Iz presude Vrhovog suda Srbije, Rev. 863/97 od 12.03.1997. godine)
- 95 -

173.

OBLIGACIONO PRAVO

Republičko javno tužilaštvo može biti stranka u sporu kada se traži utvrđivanje ništavosti ugovora po osnovu odredbe iz člana 109. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Gzz. 111/97 od 05.11.1997. godine)

174.

U slučaju ništavosti ugovora svaka ugovorna strana je dužna da vrati drugoj sve ono što je primila po osnovu takvog ugovora, a ako se priroda onoga što je ispunjeno protivi vraćanju ima se dati odgovarajuća naknada u novcu prema cenama u vreme donošenja sudske odluke ukoliko zakon što drugo ne određuje. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 733/97)

175.

U slučaju ništavosti ugovora svaka ugovorna strana dužna je da vrati drugoj sve ono što je primila po osnovu takvog ugovora, a ako to nije moguće, ili ako se priroda onog što je ispunjeno protivi vraćanju, ima se dati odgovarajuća naknada u novcu, prema cenama u vreme donošenja sudske odluke, ukoliko zakon što drugo ne određuje. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 1615/96 od 15.05.1996. godine)

176.

Inflatorna šteta se otklanja potpunom naknadom u smislu člana 109. Zakona o obligacionim odnosima. Ostvarivanju potpune naknade zbog inflatorne štete ne smeta pravosnažna presuda donesena u osnovnom sporu. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 4804/95) Presuda o poništavanju ugovora deluje unazad, pa je pribavilac dužan da vrati sve što je primio po osnovu tog ugovora, odnosno da vlasniku naknadi vrednost postignutih koristi. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 396/95 od 14.02.1995. godine)

177.

178.

Kada je utvrđeno da pismeni neovereni ugovor o kupoprodaji nepokretnosti od 4.12.1987. godine ne proizvodi pravno dejstvo to tužilac koji je po tom ugovoru kao kupac isplatio prodavcu, a sada tuženom kupoprodajnu cenu u celosti ima pravo da od tuženog zahteva povraćaj primljene kupoprodajne cene, a prema cenama u vreme donošenja sudske odluke. (Okružni sud u Beogradu, Gž. 9872/94 od 23.05.1995. godine)

179.

Budući da jedna pravila važe za ništave, a druga za rušljive ugovore sud je dužan u parnici za poništaj ugovora razgraničiti da li se radi o ugovoru zaključenom pod pritiskom radi iseljenja koji bi bio protivanprinudnim propisima, pa samim tim i apsolutno ništav, ili pak o ugovoru zaključenom sa manom u volji prodavca (relativno ništavom ugovoru). (Savezni sud Gzs 14/95 od 29.06.1995. godine)
- 96 -

180.

OBLIGACIONO PRAVO

Konverzija ugovora sprečava restituciju zbog ništavosti ugovora. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 1613/94 od 20.04.1994. godine)

181. 182.

U slučaju restitucije zbog ništavosti ugovora o prodaji prodavac je dužan da kupcu vrati iznos tržišne cene u vreme donošenja sudske odluke, osim ako razlozi pravičnosti što drugo ne nalažu, sa zateznom kamatom od donošenja sudske odluke do isplate. (Vrhovni sud Srbije Rev. 1663/92 od 12.05.1992. godine)

Polazeći od odredbi člana 104. Zakona o obligacionim odnosima sud u svakom konkretnom slučaju odlučuje koju će od propisanih sankcija primeniti. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 1555/90 od 12.02.1991. godine)

183.

184.
Pored lica koja su učestvovala u postupku javne nabavke kao ponuđači, pravni interes za oglašavanje ništavim ugovora o javnim nabavkama imaju i lica kojima nije ni omogućeno da učestvuju u postupku u slučaju kada je ugovor zaključen sa pogađanjem bez prethodnog objavljivanja. Iz obrazloženja: U slučaju ništavosti ugovora o javnim nabavkama pravni interes za oglašavanje ništavim takvog ugovora imaju pored lica koja su učestvovala u postupku javne nabavke kao ponuđači, i lica kojima nije ni omogućeno da učestvuju u postupku u slučaju kada je ugovor zaključen sa pogađanjem bez prethodnog objavljivanja. Poništaj ugovora proizvodi pravno dejstvo od njegovog poništaja. Ništav ugovor je od samog početka bez pravnog dejstva i ništavost nastupa po samom zakonu, a na ništavost se mogu pozivati ne samo ugovorne strane, odnosno lica koja su učestvovala u postupku javne nabavke kao ponuđači, nego i svako drugo zainteresovano lice. Kako se radi o zaštiti opšteg interesa na ništavost ugovora sud pazi po službenoj dužnosti. Ništav ugovor se ne može osnažiti, a pravo na isticanje ništavosti, shodno članu 110. Zakona o obligacionim odnosima ne može zastareti, niti je vezano za rok, a što nije slučaj sa zahtevom za poništaj ugovora o javnoj nabavci, budući da je Zakonom o javnim nabavkama propisano da posle donošenja odluke o dodeli ugovora o javnoj nabavci, rok za podnošenje zahteva za zaštitu prava iznosi osam dana od dana prijema obaveštenja o dodeli ugovora o javnoj nabavci. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije, Prev. 269/04 od 16. februara 2005. godine)

185.
O ništavosti ugovora o javnim nabavkama odlučuje sud u parničnom postupku, po tužbi lica kome nije omogućeno da učestvuje u postupku javne nabavke time što je ugovor dodeljen
- 97 -

OBLIGACIONO PRAVO u postupku sa pogađanjem bez prethodnog objavljivanja, jer spor o ništavosti ugovora nije stavljen u nadležnost drugog državnog organa - Komisije za zaštitu prava ponuđača. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju, prvotuženi i drugotuženi su 6. avgusta 2003. godine zaključili ugovor o javnoj nabavci kupovine, isporuke, ugradnje i održavanja opreme za rekonstrukciju javne rasvete u K.., kojim se drugotuženi obavezao da nabavi materijal i izvede radove, a prvotuženi mu za te radove izvrši isplatu. Ovaj ugovor zaključen je sa pogađanjem bez prethodnog objavljivanja, s tim što je prvotuženi dana 18. aprila 2003. godine Upravi za javne nabavke podneo zahtev za davanje saglasnosti za dodelu ugovora u postupku sa pogađanjem bez prethodnog objavljivanja. Dana 24. aprila 2003. godine Uprava za javne nabavke dopisom je obavestila prvotuženog da je mišljenja da se navedeni radovi mogu sprovesti u postupku sa pogađanjem bez prethodnog objavljivanja. Ovo mišljenje zasnovano je isključivo na navodima iz dopisa zahteva prvotuženog, a posebno je naglašeno da je svaki naručilac odgovoran za svoje postupanje u skladu a zakonom. Ugovor između prvotuženog i drugotuženog izvršen je u pretežnom delu, odnosno radovi koji su predmet ugovora izvršeni su 92,63%. Dana 13. avgusta 2003. godine tužilac je povodom zaključenja predmetnog ugovora Upravi za javne nabavke podneo zahtev za zaštitu prava ponuđača, koji bi se rešavao pred Komisijom za zaštitu prava ponuđača, a dana 3. decembra 2003. godine dostavio je izjavu kojom povlači navedeni zahtev za zaštitu prava ponuđača, iz razloga što predmetna Komisija nije počela da postupa po istom, a svoja prava će da ostvari u postupku pred redovnim sudovima. Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je zaključio da je predmetni ugovor ništav, a sa obrazloženjem da je zaključen suprotno odredbi čl. 20. i 23. Zakona o javnim nabavkama, koji propisuju da se ugovor dodeljuje u otvorenom postupku, a samo izuzetno sa pogađanjem bez prethodnog objavljivanja, ocenjujući da u konkretnom slučaju nije bilo osnova za dodelu ugovora sa pogađanjem bez prethodnog objavljivanja. Stoga je prvostepenom presudom utvrđeno da je predmetni ugovor ništav. Drugostepeni sud je zaključio da o ništavosti postupka javne nabavke koji se okončava dodelom ugovora između naručioca i ponuđača, odlučuje Komisija iz člana 128. Zakona o javnim nabavkama, na osnovu zahteva ponuđača za zaštitu prava, a da o zahtevu za naknadu štete podnosioca zahteva za zaštitu prava - ponuđača, odlučuje nadležni sud. Stoga je primenom odredbe člana 369. stav 2. Zakona o parničnom postupku, ukinuo prvostepenu presudu i tužbu odbacio, a sa obrazloženjem da je prvostepeni sud učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 354. stav 2. tačka 3. Zakona o parničnom postupku, jer je odlučio o zahtevu u sporu koji ne spada u sudsku nadležnost. Revizijom se osnovano ukazuje da je pobijano rešenje zasnovano na bitnoj povredi odredaba parničnog postupka iz člana 354. stav 1. u vezi sa članom 369. stav 2. Zakona o parničnom postupku. Naime, odlučivanje po tužbenom zahtevu u ovoj parnici spada u sudsku nadležnost, te je odbacivanjem tužbe drugostepeni sud nepravilno primenio odredbu člana 369. stav 2. Zakona o parničnom postupku i time učinio bitnu povredu odredaba Zakona o parničnom postupku iz člana 354. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Zaštita prava ponuđača regulisana je u poglavlju VIII Zakona o javnim nabavkama ("Službeni glasnik RS", br. 39/02), koji je bio na snazi u spornom periodu. Odredbom člana 128. ovog zakona propisano je da zaštitu prava ponuđača, u svim stadijumima postupka javne nabavke, obezbeđuje Uprava preko Komisije za zaštitu prava ponuđača, koja se obrazuje pri Upravi. Članom 132. Zakona o javnim nabavkama određena je aktivna legitimacija u postupku pred Komisijom. Ovom zakonskom odredbom u stavu 1. propisano je da zahtev za zaštitu prava može da podnese svako lice koje
- 98 -

Zakona o obligacionim odnosima ne može zastareti. Ništav ugovor se ne može osnažiti. i lica kojima nije ni omogućeno da učestvuju u postupku u slučaju kada je ugovor zaključen sa pogađanjem bez prethodnog objavljivanja. regulisana je u posebnom poglavlju Zakona o javnim nabavkama i to u poglavlju IX. U slučaju ništavosti ugovora o javnim nabavkama. Ovom zakonskom odredbom propisano je da Komisija može u celini ili delimično da poništi postupak javne nabavke ili da odbije zahtev kao neosnovan. ukoliko sud ne bi bio ovlašćen da odlučuje o ništavosti ugovora. Zakona o javnim nabavkama propisani su rokovi za podnošenje zahteva za zaštitu prava s tim što je u stavu 3. Postupak zaštite prava ponuđača i zaštite javnog interesa. u slučaju ništavosti ugovora o javnim nabavkama pravni interes za oglašavanje ništavim takvog ugovora imaju pored lica koja su učestvovala u postupku javne nabavke kao ponuđači. Istom zakonskom odredbom propisano je da se protiv odluke Komisije ne može izjaviti žalba niti voditi upravni spor. rok za podnošenje zahteva za zaštitu prava iznosi osam dana od dana prijema obaveštenja o dodeli ugovora o javnoj nabavci. Ovom zakonskom odredbom samo su propisani slučajevi kada je ništav ugovor o javnoj nabavci. 269/04 od 16. a i pravne posledice poništaja ugovora i pravne posledice oglašavanja ugovora ništavim nisu iste. a kod činjenice da Komisija nije zakonom ovlašćena da takav ugovor oglasi ništavim. nije isti. Zakona propisano je koje odluke može da donese Komisija u postupku odlučivanja po zahtevu za zaštitu prava. februara 2005. Članom 134. Osim toga. Zakon o javnim nabavkama isključuje pravo na žalbu protiv odluke Komisije kao i pravo na pokretanje upravnog spora. shodno članu 110. u kojem Komisija može doneti odluke propisane članom 144. a da je u posebnom poglavlju regulisano pitanje ništavosti tog ugovora i to tako što su samo propisani slučajevi kada je ugovor ništav. Ništav ugovor je od samog početka bez pravnog dejstva i ništavost nastupa po samom zakonu. ovaj sud je stanovišta da je o ništavosti ugovora o javnim nabavkama ovlašćen da odlučuje sud u parničnom postupku. Međutim. već je propisano da može samo da poništi postupak za dodelu ugovora o javnoj nabavci. članom 145. a pravo na isticanje ništavosti. Međutim.99 - . Odredbom člana 144. Ovo iz razloga što članom 144. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. budući da je Zakonom o javnim nabavkama propisano da posle donošenja odluke o dodeli ugovora o javnoj nabavci. niti je vezano za rok. Takođe ni krug lica koja su ovlašćena da traže poništaj ugovora i krug lica koji mogu tražiti oglašavanje ugovora ništavim. a prema Zakonu o javnim nabavkama zahtev za zaštitu prava može da podnese svako lice koje je učestvovalo u postupku javne nabavke kao ponuđač. Poništaj ugovora proizvodi pravno dejstvo od njegovog poništaja. te je sud ovlašćen da odlučuje o ništavosti takvih ugovora. a što nije slučaj sa zahtevom za poništaj ugovora o javnoj nabavci.OBLIGACIONO PRAVO je učestvovalo u postupku javne nabavke kao ponuđač. ne bi se mogla zaštiti prava ponuđača niti javni interes. nego i svako drugo zainteresovano lice. rokovi za poništaj ugovora razlikuju se od rokova za oglašavanje ugovora ništavim. godine) . Kod činjenice da je postupak zaštite prava ponuđača. odnosno lica koja su učestvovala u postupku javne nabavke kao ponuđači. regulisan u poglavlju VIII Zakona o javnim nabavkama. Zakona o javnim nabavkama nije propisano da Komisija može da oglasi ništavim ugovor o javnoj nabavci.Prev. a na ništavost se mogu pozivati ne samo ugovorne strane. Kako se radi o zaštiti opšteg interesa na ništavost ugovora sud pazi po službenoj dužnosti. rok za podnošenje zahteva za zaštitu prava iznosi 8 dana od dana prijema obaveštenja o dodeli ugovora o javnoj nabavci. u slučaju ništavosti ugovora o javnim nabavkama. Poništaj ugovora prema Zakonu o obligacionim odnosima može tražiti stranka iz ugovornog odnosa. ovim zakonom nije isključeno pravo pokretanja postupka pred sudom radi oglašavanja ništavim ugovora o javnim nabavkama. nije regulisan u navedenom poglavlju. a koje smatra da su mu povređena prava u postupku javne nabavke. ove zakonske odredbe propisano da posle donošenja odluke o dodeli ugovora o javnoj nabavci. Ništavost ugovora o javnoj nabavci.

kada se napušta firma. Gž. godine. a nije bilo reči o tome da tužilac neće dobiti radnu knjižicu ako ne potpiše zapisnik.2004. i člana 112. godine u navedenom iznosu. godine. raskid ugovora može se tražiti zbog neispunjenja. Tužilac .kao računopolagač .08.08. da je tuženi u obavezi da naknadi tužiocu neisplaćenu zaradu i da je ona bila u visini kao i obaveza tužioca prema tuženom. 381/10 od 19. To je ukupan iznos manjka za uplatu. a koju je svojom krivicom počinio obavljajući poslove računopolagača. sve mora da se razduži. Tuženi je doneo rešenje 07.2005. 111 – 117. Naime. a ne u slučaju rušljivih ugovora usled postojanja mana volje. pod brojem 283.2004. Zbog toga je neosnovan zahtev tužioca kojim nalazi da je bio doveden u zabludu od strane tuženika i da je to bila njegova namera. sačinjen je zapisnik o sravnjenju popisa i konstatovano da je uvidom u poslovne knjige tuženog utvrđeno da nije uplatio manjak iskazan do 31. kojim se obavezuje tužilac da u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja naknadi tuženom štetu u navedenom iznosu sa zakonskom zateznom kamatom od 31. s obzirom da ne postoje uslovi iz člana 111. pa je tužbeni zahtev odbijen kao neosnovan. Iz obrazloženja: Tužilac je bio radnik tuženog. bilo je reči da. Relevantne odredbe: Da bi postojala mana volje potrebno je postojanje namere jednog ugovornika za dovođenjem u zabludu drugog ugovornika navođenjem na zaključenje ugovora (u konkretnom slučaju potpisivanjem zapisnika o sravnjenju) – član 65. godine do isplate.08. kao ni drugog uslovljavanja ili prinude. te da ga direktor tuženika nije prevario dovođenjem u zabludu da neće morati da nadoknadi štetu ako potpiše zapisnik. (Iz Presude Apelacionog suda u Kragujevcu. Dana 25.to ne postoje ni uslovi da se predmetni zapisnik o sravnjenju kao rušljiv poništi.09. Prvostepeni sud nalazi da je neosnovan tužbeni zahtev tužioca.se pri tome saglasio sa sravnjenim stanjem i prihvatio ga u potpunosti. tačka 1. kao i u drugim slučajevima predviđenim u istom Zakonu. promenjenih okolnosti.02. Zbog postojanja mana volje ne može se tražiti raskid rušljivih ugovora. Osim toga.OBLIGACIONO PRAVO RUŠLJIVI UGOVORI (Čl. te isti zapisnik i potpisao.2005. prvostepeni sud nalazi da je neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se raskine zapisnik o sravnjenju popisa od 25. Zakona o obligacionim odnosima (jer pri potpisivanju zapisnika o sravnjenju nije bilo mana u pogledu volje stranaka) . kao i da je predaja radne knjižice bila uslovljena potpisivanjem zapisnika.2010. godine) . U konkretnom slučaju takva namera nije postojala. već je razgovor vođen oko regulisanja međusobnih odnosa prilikom odlaska iz firme tužioca. pre preuzimanja radne knjižice tužilac je obavio razgovor sa tadašnjim direktorom tuženog.08.2006. godine. Zakona o obligacionim odnosima. Zakona o obligacionim odnosima) 186. pa isti uslov nije ispunjen. Naime. Dakle.100 - .

12. 12. 6 površine 65. Tužbom se može tražiti samo poništaj ugovora o kupoprodaji. 2004. kao prodavaca s jedne strane i tuženog kao kupca s druge strane. Tuženog kao kupca u toj kupoprodaji je zastupao njegov zet R. 00 dinara. i V. Rešenjem Opštinskog suda u Aleksincu O. N. i da je pravi kupac stana u stvari R.-117. reguliše nevažnost ugovora. u slučaju kada se tužilac u tužbi i tokom postupka poziva na razloge relativne ništavosti ugovora. i V. 2004. M. pa su različite i posledice koje je proizvode. 000. a ne i utvrđenje da je taj ugovor ništav. M a ne P. prinudnim propisima ili dobrim običajima ukoliko ove povrede prava ne upućuju na neku drugu sankciju ili ako Zakon u određenom slučaju ne propisuje šta drugo. 103. Razlozi apsolutne ništavosti predviđeni su odredbama čl. M i njegova supruga Marina i on se kod njih nalazi na čuvanju. M. M. a novac za kupoprodaju stana nije ni predat tužilji već su isti zadržali R. 20 mkv. Relativno ništavi . N iz Sombora i S. Međutim. Dana 8. a koji stan je u ovom udelu nasledila od svog sada pok. kojima se povređuju interesi ugovarača daju za posledicu relativnu ništavost ugovora i to su rušljivi ugovori. a predmet kupoprodaje su bili njihovi udeli od po 1/8 ovog stana ili površine od po 8. da ona nije htela da proda stan. br. Kod takvog činjeničnog stanja prvostepeni sud zaključuje da je tuženi tužilju doveo u zabludu. B. Kupoprodajnu cenu nikada nije primila. 10. 30 mkv.rušljivi ugovor je ugovor koji je zaključila strana ograničene poslovne sposobno. Pri tom prvostepeni sud utvrđuje da je ništav ugovor o kupoprodaji usled zablude tužilje.OBLIGACIONO PRAVO 187. koristio R. uzroci koji dovode do nevažnosti ugovora su različiti. 199/04 od 6. 74 mkv. godine. Dana 10. a pored toga ni ta kupoprodajna cena nije isplaćena. godine pred Opštinskim sudom u Aleksincu overen je ugovor o kupoprodaji ovog stana po kome je tužilja svoj udeo od 6/8 ovog stana prodala tuženom za kupoprodajnu cenu od 560. Zakon o obligacionim odnosima u odredbama čl. Ugovor o kupoprodaji su potpisali tužilja i tuženi i to: tužilja kao prodavac a tuženi kao kupac. Međutim. 2004. a kupljena površina je 49. R. Iz svega proizilazi da prvostepeni sud u obrazloženju presude navodi različite razloge za rušljivost odnosno ništavost ugovora. a da ona stan nije htela da proda ni R. N. pred Opštinskim sudom u Aleksincu overen je i ugovor o kupoprodaji dela stana između S. a da pri tom nije jasno da li se ugovor poništava ili utvrđuje da je on ništav i sa kog razloga. R. M. Takođe. prvostepeni sud utvrđuje da je kupoprodajna cena koja je navedena u ugovoru ispod tržišne cene po kojoj se takvi stanovi prodaju te da je zbog toga tužilja pretrpela štetu. supruga V. a drugi. 103. P. da prodaja nije izvršena po Zakonu jer ostali suvlasnici stana nisu njoj ponudili prodaju svojih suvlasničkih udela. Ugovor o kupoprodaji je potpisala u svojoj kući u Kraljevu ne shvatajući šta potpisuje i ne znajući da se radi o ugovoru o kupoprodaji.101 - . iz Aleksinca. B iz Sombora. ZOO prema kojima je ugovor ništav ako je protivan javnom poretku. ovaj stan je kao zakupac a od 1992 godine. Još za života N. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilja je bila vlasnik 6/8 stana u Aleksincu u ul. inače zet tuženog P. Tužilja nikada nije pregovarala sa tuženim oko prodaje stana niti je njena namera bila da ovaj stan proda. u obrazloženju navedene presude prvostepeni sud daje razloge da nije isplaćena kupoprodajna cena. N. a čime je povređeno njeno pravo preče kupovine. Neki su uzroci ozbiljni u toj meri da dovode do apsolutne ništavosti ugovora. godine pored tužilje ovaj stan su u udelima od po 1/8 nasledili i bratanci pok V.

3.2008. Kod takvih sporova sud je ovlašćen da utvrdi i činjenice koje stranke nisu iznele i izvede dokaze koje stranke nisu predložile ako iz rezultata raspravljanja i dokazivanja proizilazi da stranke raspolažu zahtevima kojima ne mogu raspolagati (čl. U konkretnom slučaju radi se o sporu za poništaj ugovora jer tužilja tvrdi da je bilo mana volje pri njegovom zaključenju jer je isti zaključila u zabludi. Zakona o obligacionim odnosima regulisane su mane volje. O apsolutnoj ništavosti ugovora sud vodi računa po službenoj dužnosti. 65. a navoditi razlozi za rušljivost ugovora.OBLIGACIONO PRAVO sti ili kada je pri njegovom zaključenju bilo mana u pogledu volje strana. već se može tražiti samo njegov poništaj. st. u obrazloženju presude prvostepeni sud se poziva na različite razloge ništavosti ugovora pri čemu neki od tih razloga dovode do apsolutne ništavosti a neki do relativne ništavosti ugovora. Odredbama čl. po nalaženju Okružnog suda prvostepeni sud treba da naloži tužiocu da jasno postavi tužbeni zahtev u pogledu glavne stvari. 3 . ZOO koji reguliše prevaru. 61. Ukoliko se tužilac poziva na razloge relativne ništavosti onda se tužbom ne može tražiti utvrđenje da je ugovor o kupoprodaji ništav. Kod takvog tužbenog traženja tužilja je dužna da dokaže da su navedene mane volje postojale. ugovor rušljiv jer je zaključen sa manama volje on se poništava. tužilja traži poništaj ugovora zbog zablude. ništav ugovor po samom Zakonu ne proizvodi pravno dejstvo. Naime. ugovor je rušljiv kad ga je zaključi. prevaru.rušljivosti ima konstitutivni karakter. godine) 188.) ili kad je to posebnim propisima predviđeno. što je izričito propisano odredbama čl. Naime. . pa tako čl. ona može dovesti do poništaja tog ugovora. 112. Radnja zadržavanja robe i računa ne može se tretirati kao odobrenje konkludentnom radnjom. 3. U konkretnom slučaju tužilja traži poništaj ugovora zbog zablude. 60. U konkretnom slučaju tužilja kao razloge za utvrđenje ništavosti navodi razloge rušljivosti ugovora. Naime. a poništavanje ugovora sa razloga relativne ništavosti . 65. Stoga. kao i kada je to Zakonom o obligacionim odnosima ili posebnim propisima određeno (čl. 1112/08 od 16.102 - . Pored toga prvostepeni sud utvrđuje da je ugovor o kupoprodaji ništav kakvo utvrđenje bi moglo da se utvrdi samo kada je u pitanju apsolutna ništavost i takva presuda ima deklarativni karakter jer ugovor ukoliko je apsolutno ništav on je to od samog početka. a da pri tom nije utvrđivao činjenice koje su od značaja za ocenu da li je ugovor rušljiv ili apsolutno ništav. Da bi sud mogao da izriče posledicu ništavosti mora da identifikuje da li je u pitanju relativno ili apsolutno ništav ugovor. Međutim. ako se radi o apsolutno ništavom ugovoru. ukoliko se traži poništaj zbog razloga za rušljivost ne može se tražiti utvrđenje da je ugovor ništav. Sud pri tom mora imati u vidu da se mana volje mora odnositi na bitne elemente zaključenog ugovora jer samo ukoliko se zabluda kao mana volje odnosi na bitne elemente ugovora. ZOO. ( Rešenje Okružnog suda u Nišu Gž. iz tog razloga. Stoga se osnovano žalbom tuženog ukazuje da je prvostepena presuda kontradiktorna i nejasna i da ima nedostatke zbog kojih se ne može ispitati. a poništenje ugovora iz razloga relativne ništavosti može se izvršiti samo po zahtevu stranaka. Ako je međutim. 111.65. Nema mesta zahtevu za poništaj nepostojećeg ugovora u slučaju kad je ugovor zaključilo neovlašćeno lice i taj ugovor nije konvalidiran na način kako je propisano zakonom. dakle zbog postojanja mane volje. Naime. pa se. reguliše zabludu a čl. ZOO) . a prvostepeni sud u obrazloženju presude daje razloge i za rušljivost i za apsolutnu ništavost ugovora s tim što kao razlog za rušljivost navodi čl. Stoga. utvrđuje se njegova ništavost. smatra da ugovor nije ni zaključen.

kao i kad je to Zakonom o obligacionim odnosima ili posebnim propisom određeno. kad je pri njegovom zaključenju bilo mana u pogledu volje. ZPP. bitna je pretpostavka da je ugovor zaključen. jer se radnja zadržavanja robe i računa ne može tretirati kao odobrenje konkludentnom radnjom. da postoji bitna zabluda kao razlog rušljivog ugovora shodno članu 61.OBLIGACIONO PRAVO la strana ograničeno poslovno sposobna. ugovor nije konvalidiran na način kako je propisano zakonom. Iz obrazloženja: Presudom prvostepenog suda usvojen je tužbeni zahtev tužioca pa je poništen ugovor o kupoprodaji iz 1985. (Presuda Višeg trgovinskog suda. Zakona o obligacionim odnosima je propisano da je ugovor rušljiv kad ga je zaključila strana ograničeno poslovno sposobna. bitna je pretpostavka da je ugovor zaključen. Gž. tj. Iz napred navedenih razloga na osnovu člana 375. Dokazima je utvrđeno da je zaključen i overen ugovor o kupoprodaji u toku 1985. kao i kad je to ovim zakonom ili posebnim propisom određeno. Pž. 1062/04 od 12. o rokovima za isticanje ništavosti ugovora i to kako subjektivnog – od jedne godine tako i objektivnog roka od tri godine. Pobijana presuda je doneta bez bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. odlučeno je kao u izreci drugostepene odluke pod II. Drugostepeni sud je odluku o pritivtužbenom zahtevu potvrdio iz sledećih razloga: Odredbom člana 111. godine) .2007.12. odnosno 3 godine od dana zaključenja ugovora (objektivni rok). sud je pogrešno primenio materijalno pravo jer nije vodio računa o primeni člana 117. U konkretnom slučaju ugovor je za tuženog zaključilo neovlašćeno lice. br. Iz tog razloga nema mesta zahtevu za poništaj nepostojećeg ugovora.103 - . godine) 189. godine. godine. Za osnovanost zahteva za poništaj ugovora. Pri takvom činjeničnom stanju prvostepeni sud je utvrdio ništavost toga pravnog osnova. Iz obrazloženja: Neosnovana je žalba tuženog u delu kojom pobija prvostepenu presudu u delu odluke o protivtužbenom zahtevu u stavu III izreke. ( Iz rešenja Okružnog suda u Čačku. te se smatra da ugovor nije ni zaključen. Pravilno je odlučio prvostepeni sud kada je odbio protivtužbeni zahtev. Povodom žalbe tuženika. stav 2. ZOO. što je imalo odraza na ukidanje prvostepene presude. Međutim. 8766/2006 od 13. Zakona o parničnom postupku (dalje: ZPP) na koje drugostepeni sud pazi po službenoj dužnosti. ZOO.10. drugostepeni sud je prvostepenu presudu ukinuo i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.2004. a da volja ugovorača nije slobodno izražena. Pravo da se zahteva poništenje rušljivog ugovora prestaje istekom roka od jedne godine od saznanja za razlog rušljivosti (subjektivni). Za osnovanost zahteva za poništaj ugovora. a da volja ugovorača nije slobodno izražena. kad je pri njegovom zaključenju bilo mana u pogledu volje.

1. Zbog toga je tražio da sud donese presudu da se ponište akceptni nalozi tužioca broj 041580575 popunjen na iznos od 151. Zato je za suđenje u ovom sporu nadležan sud. ZPP. obzirom da nije dat na ime obezbeđenja plaćanja po osnovu ugovora o poslovnoj saradnji. Kada je tužilac tuženom predao blanko akceptne naloge radi plaćanja određene obaveze. Iz obrazloženja: Kod ugovora o doživotnom izdržavanju aleatornost se odražava u neizvesnosti koliko dugo će trajati obaveza davaoca izdržavanja. na koju se u žalbi ukazuje.00 dinara. odnosno koliko dugo će primalac izdržavanja primati ugovoreno izdržavanje. u smislu odredaba čl. Zakona o obligacionim odnosima.187. Zato je za suđenje u ovom sporu nadležan sud. radi se o rušljivom pravnom poslu. naziva korisnika.12 dinara.91 dinara. broj 6288/01 od 23. bude za ugovorne strane neizvestan. Prema navodima tužbe tužilac je tuženom predao dva blanko akceptna naloga. o zahtevu tužioca za poništaj spornih akceptnih naloga odlučuje organ uprave. radi se o rušljivom pravnom poslu. pa je pobijano rešenje doneto uz bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz čl. st. ukinuo sprovedene radnje i tužbu odbacio.211. ili na iznos koji mu tužilac uopšte ne duguje. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda u Beogradu. U konkretnom slučaju radi se o zahtevu za utvrđenje ništavosti akceptnog naloga zbog mane u pogledu volje stranaka.2002. U situaciji kada je tužilac tuženom predao blanko akceptne naloge radi plaćanja određene obaveze. Pri tome. pa tuženi akceptni nalog popuni na veći iznos. osnovni uslov za postojanje aleatornosti kod ove vrste ugovora je da budući događaj – smrt primaoca izdržavanja. te obavezao tužioca da tuženom naknadi troškove spora u iznosu od 3. koje je tužilac zloupotrebio tako što je jedan popunio na iznos od 151. odnosno koliko dugo će primalac izdržavanja primati ugovoreno izdržavanje.OBLIGACIONO PRAVO 190. iako tužilac to tuženom ne duguje. Dakle aleatornost se manifestuje kroz neizvesnost o vremenu smrti primaoca izdržavanja. Ovaj sud nalazi da prvostepeni sud pogrešno smatra da se radi o apsolutnoj nenadležnosti.100. o čemu odlučuje upravni organ. Zahtev za poništaj predmetnih akceptnih naloga tužilac ne zasniva na greškama u pogledu naziva izdavaoca.00 dinara. Drugi akceptni nalog je tuženi takođe zloupotrebio popunjavajući ga na iznos od 338. ili na iznos koji mu tužilac uopšte ne duguje.757. Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem prvostepeni sud se oglasio apsolutno nenadležnim za suđenje u ovoj pravnoj stvari. već nekog budućeg posla. Pž.221. i ako tužilac tuženom duguje samo iznos od 18. odnosno da shodno odredbama Zakona o platnom prometu i Pravilnika o načinu i postupku izvršenja platnog prometa. brojeva žiro računa i svrhe plaćanja. dakle zahteva se neizvesnost . kao budućeg događaja. 354. godine) 191.01. a ne sud. 111. Aleatornost se odražava u neizvesnosti koliko dugo će trajati obaveza davaoca izdržavanja.64 dinara i broj 01580583 popunjen na iznos od 338. pa tuženi akceptni nalog popuni na veći iznos.104 - .91 dinara.000.

193. u momentu zaključivanja predmetnog ugovora.OBLIGACIONO PRAVO u subjektivnom. a u svakom slučaju prestaje istekom roka od tri godine od zaključenja ugovora. 4394/95 od 25. tužilac platio porez na promet i registrovao automobil na svoje ime. D. D. neistinito je prikazana godina proizvodnje vozila.09.1995. br. . a to pravo u svakom slučaju prestaje istekom roka od tri godine od dana zaključenja ugovora.1998. U sprovedenom postupku takođe je utvrđeno da nije bilo mana volje kod pok. jer je ona bila svesna svojih postupaka i posledica svojih postupaka. (Vrhovni sud Srbije.1999. školjka je sastavljena iz dva dela – tada se radi o materijalnim i pravnim nedostacima predviđenim članom 121.105 - 195. (Iz odluke Vrhovnog suda Srbije. (Savezni sud. 791/04 od 05.12. Zakona o obligacionim odnosima) Kada je tuženik prodao motorno putničko vozilo tužiocu. iz bolnice bila otpuštena kući sa saniranim zdravstvenim stanjem. godine) 194. koja je kao takva. Gzs. Gž. 19/99 od 24. Kako je u konkretnom slučaju u sprovedenom postupku utvrđeno da je pok. neizvestan događaj za obe ugovorne strane. godine) Poništaj ugovora u slučaju rušljivosti mogu tražiti i naslednici lica koje je zaključilo rušljiv ugovor.07. kao i da je po izlasku iz bolnice nastavila da živi sa tuženom u istom domaćinstvu do svoje smrti. br. 6074/97 od 28. a ne isključivo u objektivnom smislu. ODGOVORNOST ZA MATERIJALNE I PRAVNE NEDOSTATKE ISPUNJENJA (Član 121.07. nije osnovan zaključak revizijskog suda da je kod zaključenog ugovora izostao element aleatornosti. pa mu kasnije vozilo od SUP-a bude oduzeto jer broj šasije nije odgovarao originalu. (Vrhovni sud Srbije. Ovde se upravo radi o neizvesnosti smrti primaoca izdržavanja. u subjektivnom smislu. U svojoj presudi revizijski sud navodi da na nedostatak aleatornosti ukazuje saznanje tužene o bliskoj smrti njene majke ne navodeći činjenice iz kojih je tužena takvo saznanje mogla izvesno da ima. (Iz presude Okružnog suda u Čačku. Rev. 3566/98 od 02. odnosno prestanka prinude. Beograd. godine) 192. Rev. godine) Pravo zahtevati poništenje rušljivog ugovora prestaje istekom roka od jedne godine od saznanja za razlog rušljivog.2004. u kom smislu je tužbeni zahtev tužilaca i bio postavljen.06. godine) . odnosno od prestanka prinude. kupoprodajna cena isplaćena. Zakona o obligacionim odnosima i tada ima mesta raskidu ugovora o kupoprodaji i povraćaju novca datog na ime kupoprodajne cene.1998. Rev. Pravo zahtevati poništenje rušljivog ugovora prestaje istekom roka od jedne godine od saznanja za razlog rušljivosti.

Zakona o obligacionim odnosima. te da veštak svoj nalaz daje iz posredno izvedenih dokaza. ovde tuženog. pa je tuženi obavezan da mu na ime glavnog duga plati navedeni iznos sa kamatom koju propisuje Centralna evropska banka za EUR-o počev od 27. koji je zaključen 22. godine pa do isplate.2001. ne može se prihvatiti zaključak prvostepenog suda da je zahtev tužioca osnovan.10. dobiti 645.05 EUR-a. kao producent. a to je da li je Aneks spornog ugovora potpisan od strane imenovanog saugovara. to je sporno i pitanje visine tužbenog zahteva. ovde tužilac.034. jer je tuženi u startu znao da snimanje mora da traje 6 nedelja i zato je i krenuo sa planom snimanja za 6 nedelja. u kome se navodi da je 6. Tužilac tužbom traži isplatu iznosa od 77. pošto mu je tuženi.106 - .08.692. na ime izvršenja ugovorenog naloga od producenta. te da prekoračenja nema. kao i iznos na ime obračunate kamate. godine. Iz obrazloženja: Prvim stavom naznačene prvostepene presude delimično je usvojen zahtev tužioca. te da je obaveza nastala 26. čiji je predmet bio izvršenje naloga tuženog.2001. Imajući u vidu da je članom 13. obezbedi dogovorene lokacije. ispunjenje obaveze preuzete zaključenjem ugovora nije bezuslovno. Zakona o obligacionim odnosima) 196.000.10. a čije je.00 DEM.00 DEM bruto.10. Nalog je trebalo da se sprovede na teritoriji Srbije i Crne Gore. 14 dana pre početka snimanja predao plan snimanja. planu snimanja.2001. prema stanju u spisima. a po osnovu realizovane šeste nedelje snimanja. sve prema prosečno procenjenim troškovima.61 EUR-a. kao i da prema scenariju.OBLIGACIONO PRAVO PRIGOVOR NEISPUNJENJA UGOVORA (Čl. godine. već se ono može uskratiti ukoliko druga strana nije ispunila svoju obavezu ili nije spremna da to učini. koja nije bila obuhvaćena osnovnim ugovorom.2001. Imajući u vidu izneto. prateći izjave parničnih stranaka i saslušanih svedoka. troškove tuženi prihvatio potpisivanjem Aneksa ugovora od 17.000. Pre svega. a ne na osnovu materijalne dokumentacije koja je jedini adekvatan dokaz za potraživanje koje je predmet tužbenog zahteva. bile u poslovnom odnosu po osnovu Ugovora o nalogu. 122 i 123. nedelja snimanja bila isključivo po nalogu tuženog. kao producenta i nalogodavca.2001. Svoje mišljenje veštak finansijske struke o visini tužiočevog potraživanja dao je isključivo na osnovu spornog Aneksa ugovora od 22. nije utvrđena bitna činjenica koja predstavlja prethodno pitanje za odluku o tužbenom zahtevu. koji je tuženom i isplaćen. prema navodima tužbe. samom snimanju i obavljanju transportnih formalnosti za austrijski tim ( troškove snosi producent). osnovnog ugovora predviđeno da će posloprimac.08. od strane tužioca kao posloprimca. godine u iznosu od 76. Shodno članu 122. glumce. kao posloprimac. Za izvršenje ugovorenog naloga tužilac je od tuženog dobio paušalni honorar u iznosu od 645. godine. Parnične stranke su. kalkulacijama i nalozima produkcije i režije tužilac. a koji se sastojao u obezbeđenju i savesnom obavljanju (a to znači sa kvalitetom uobičajenim za tu vrstu delatnosti i u rokovima utvrđenim ugovorom) neophodnih priprema za snimanje. posebno ako se ima u vidu nalaz veštaka finansijske struke. opremu članova ekipe i obavlja snimanje prema uobičajenim profesionalnim srednjoevropskim standardima.

objekte ustupila pravnom prethodniku tuženog. imajući u vidu odredbe osnovnog ugovora. 6383/11(2) od 07. Pž. u kom slučaju bi postojalo pravo tužioca na naknadu tih troškova. godine ) 197. Zbog svega toga. a na kojoj se takođe nalazio objekat (na kome je pravo korišćenja Odlukom Vlade Republike Srbije od 03. što je sporio vlasnik tuženog.OBLIGACIONO PRAVO ča. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je na pravilno utvrđeno činjenično stanje pravilno primenio materijalno pravo. Osim toga. niti da uđe u posed parcele na kojoj su se nalazili objekti da ista nije u pretežnom delu ispunila svoju ugovornu obavezu i svoj ulog . posebno imajući u vidu načelo savesnosti i poštenja. došlo krivicom tuženog kao producenta. tužilac nije pružio materijalne dokaze za svoje potraživanje. obavezujući tuženog . svoju obavezu u pretežnom delu ispunila. kao i činjenicu da svedoci. kao i upotrebna dozvola. shodno članu 124. ( Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda. pod uslovom da dostavi dokaze o osnovu i visini. ako je smatrao da saugovarač nije ispunio svoju ugovornu obavezu. već on u svakom slučaju ima pravo da prigovori ispunjenju obaveze tužioca. ugovor raskine. Privredni apelacioni sud nalazi da je tuženi u obavezi da izvrši predaju navedenih delova novosagrađenog objekta tužiocu. S tim u vezi. opisan u stavu prvom izreke prvostepene presude. a ne samo iskaze svedoka koji su predloženi od strane tužioca. koji su u prvostepenom postupku tvrdili da je pomenuti potpisao sporni Aneks ugovora. koji je to u toku postupka sporio.12.da tužiocu preda u državinu deo novoizgrađenog objekta. koja je bila predmet ugovora. niti je dokazao da je do prekoračenja roka snimanja.2011. Ukoliko je druga strana.03. istog Zakona . parceli 4/3 koja nije bila predmet ugovora. njihove visine i prava da se naknada istih zahteva od tuženog je na tužiocu. u vezi sa članom 148. godine preneto takođe tužiocu).107 - . U tom slučaju teret dokazivanja činjenica da su troškovi zaista i nastali.1994. ne može se prihvatiti argumentacija prvostepenog suda da je punovažanost predmetnog spornog aneksa prvostepeni sud cenio u skladu sa iskazima datih svedoka. Zakona o obligacionim odnosima. u smislu člana 122. Zakona o obligacionim odnosima. izdata na naznačeno Javno preduzeće) ne bi mogao da otpočne sa gradnjom. već i na kat. imajući u vidu oprečnost iskaza saslušanih svedoka u toku prvostepenog postupka. kao i na visinu samog zahteva. pretenduju na utvrđenje takve činjenice koja ide upravo njima u prilog. imajući u vidu prirodu posla i ono što je ugovoreno. te da prvostepeni sud mora oceniti i iskaze drugih svedoka koji su saslušani u toku prvostepenog postupka. proizilazi da pravni prethodnik tuženog (iako je dozvola za gradnju. a što je bio u obavezi. kao i činjenicu da se novosagrađeni objekat nalazi ne samo na kat. Ovo posebno zbog toga što u situaciji ako bi se utvrdila ta bitna činjenica da je Aneks ugovora potpisan od strane ovlašćenog lica tuženog to dalje ne znači da je tuženi bezuslovno obavezan na isplatu tog iznosa. stav 1. i da li je (i da je potpisan) isti bio ovlašćen za potpis Aneksa ugovora. ako je uopšte do istog došlo. U tom . Pravni prethodnik tužioca je imao mogućnost da. parceli 4/4. Zakona o obligacionim odnosima. ne može se odbiti. Naime. ispunjenje ugovorne obaveze.primenom člana 630.

Međutim. pa bi tada tuženi bio dužan da.odbijen je protivtužbeni zahtev za višak dosuđenog do traženog iznosa od 18. . ovaj sud smatra da je tuženi svoju ugovornu obavezu dužan ispuniti u celosti. uključujući i uzajamnu restituciju iz člana 104. dok druga strana ne ispuni prema njoj svoju obavezu. u tom slučaju tuženi ne bi mogao da otpočne sa gradnjom. Iz tih razloga. ako ona nije istakla protivtužbeni zahtev ili prigovor prebijanja. naložene pobijanom presudom. ne može se odlučivati o pravu protivne strane. (Pravno shvatanje Građanskog odeljenja Vrhovnog suda Srbije od 12.2011. (Presuda Okružnog suda u Valjevu. 199. koji nije zaključen u odgovorajućoj formi i zbog toga je ništav. 1188/04 od 29. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. U situaciji kada se. Zakona o obligacionim odnosima.) 198. stav 2. po osnovu ništavog ugovora o prodaji nepokretnosti. Ukoliko je ona istakla samo prigovor da nije dužna da ispuni svoju obavezu. Utoliko je preinačena pobijana presuda. .obe strane su dužne da istovremeno ispune svoje obaveze po pravilu o istovremenom ispunjenju. propisane članom 132. vrati tužiocu u posed predmetne objekte. Iako tuženi prvostepenu presudu ne pobija u izreci pod I. Pž.108 - . kao i odredbe o sticanju bez osnova (čl.2004. Iz obrazloženja: Pobijanom presudom: . godine) Pravilo iz člana 122. istog Zakona. shodno članu 132. godine) . Međutim odredba člana 122. . 5457/11 od 23.09.1981. vraća ono što je primljeno . stav 2.). te je odlučeno da su obe strane dužne da u roku od 15 dana istovremeno ispune svoje obaveze. navedenog zakona.10. Međutim. obe strane su dužne da istovremeno ispune svoje obaveze po pravilu o istovremenom ispunjenju iz člana 122. što dovodi do jasnog zaključka zbog čega ugovor nije ni raskinuo.delimično je usvojen protivtužbeni zahtev i obavezan je tužilac da na ime povraćaja primljene kupoprodajene cene za ugovorenu kupoprodajnu nepokretnost iz prethodnog stava plati navedenu dinarsku protivvrednost od 17. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima primenjuje se u svim slučajevima kad postoje uzajamne obaveze po istom osnovu. ali samo u pogledu vremena ispunjenja obaveza koje su strankama naložene pobijanom presudom. Zakona o obligacionim odnosima ne isključuje primenu odredbe člana 2. 210. i to u roku od 15 dana (stav I).10. ovog Zakona.odlučeno je da svaka strana snosi svoje troškove spora. u slučajevima kada se vraća ono što je primljeno po osnovu ugovora o prodaji nepokretnosti.OBLIGACIONO PRAVO slučaju bi nastupile posledice raskida ugovora. Zakona o obligacionim odnosima. Gž.-219.220 DM (stav III). ta okolnost uzima se u obzir pri utvrđivanju roka za ispunjenje obaveze po tužbenom zahtevu u smislu člana 122. ZPP.tužilac je obavezan da tuženiku preda u državinu označenu katastarsku parcelu sa postojećom kućom navedenih gabarita i građevinske strukture. tj. iz razloga žalbe jasno je da on prvostepenu presudu pobija i u stavu I i u stavu II.320 DM po kursu navedene valute preračunato preko EUR-a u roku od 15 dana (stav II).

000 EUR-a. Tuženi nije ispunio svoju obavezu u pogledu plaćanja cene.ako je tužilac tu obavezu imao .109 - . jednog kupatila sa WC-om.2005. Zakona o obligacionim odnosima (u dvostranim ugovorima nijedna strana nije dužna ispuniti svoju obavezu ako druga strana ne ispuni ili nije spremna da istovremeno ispuni svoju obavezu. ____KO B.kućicu za ukupnu cenu od 5. preračunato preko EUR-a. koja se sastojala u tome da pored automobila tužiocu preda i odgovarajuća dokumenta koja prate vozila (saobraćajne dozvole) tako da je u stvari time tuženi istakao prigovor istovremenog ispunjenja. obe strane su dužne da istovremeno ispune svoje obaveze po pravilu o istovremenom ispunjenju.320 DM po kursu navedene valute.). te je ostao dužan tužiocu 5. Tuženi u prvostepenom postupku. 1929/05 od 07.. To je posledica toga što u vezi sa navedenim prvostepeni sud nije utvrdio sve bitne činjenice. Zakona o obligacionim odnosima (pravilo istovremenog ispunjenja). ali i u žalbi.12. Kada se vraća ono što je primljeno po osnovu ugovora o prodaji nepokretnosti. jedne sobe. II). jer je platio samo jednu ratu od 500 EUR-a. Delimično je usvojen protivtužbeni zahtev i obavezan je tužilac da na ime povraćaja primljene kupoprodajne cene za ugovorenu kupoprodajnu nepokretnost iz prethodnog stava. Gž. sa postojećom kućom 10 x 8 m.. u roku od 15 dana (st.220 DM (st. Iz obrazloženja: Tužilac je – kako je utvrđeno u prvostepenom postupku . Iz obrazloženja: Pobijanom presudom obavezan je tužilac da tuženiku preda u državinu k. III) i odlučeno je da svaka strana snosi svoje troškove spora. (ako na sudu jedna strana istakne da nije dužna ispuniti svoju obavezu dok i druga strana ne ispuni svoju. koja se sastoji od jedne kuhinje. saglasno navedenim primedbama. godine) 201. I). izuzev ako je što drugo ugovoreno ili zakonom određeno ili ako što drugo proističe iz prirode posla) ni stava 2. koji nije zaključen u odgovarajućoj formi i zbog toga je ništav. i jedne zatvorene terase – sve u roku od 15 dana (st. plati dinarsku protivvrednost od 17. Kada nije osporio da je tužiocu ostao dužan deo cene po ugovoru o prodaji vozila a pri tom je naveo i da tužilac nije ispunio svoju obavezu u pogledu predaje saobraćajne dozvole za prodato vozilo .ispitaće da li ima mesta primeni odredbe člana 122. te . upotpuniti činjenično stanje: utvrdiće sadržinu ugovora između stranaka a posebno . ističe da ni tužilac nije ispunio svoju obavezu.prvostepeni sud nije imao u vidu. (Presuda Okružnog suda u Valjevu. o čemu pobijana presuda ne sadrži potpune i jasne razloge.prodao tuženom pet automobila i jednu kiosk .OBLIGACIONO PRAVO 200. Odredbu člana 122.smatraće se da je tuženi istakao prigovor istovremenog ispunjenja.500 EUR-a. sud će joj naložiti da ispuni svoju obavezu kad i druga strana ispuni svoju) . .p.da li je tužilac bio u obavezi da za prodata vozila tužiocu preda i odgovarajuću dokumentaciju (saobraćajne dozvole i dr. U ponovnom postupku prvostepeni sud će. a odbijen je protivtužbeni zahtev za višak dosuđenog do traženog iznosa od 18. u kom roku je tužilac bio dužan da ispuni tu obavezu ako je ona bila ugovorena. stav 1. br.

ali samo u pogledu vremena ispunjenja obaveza koje su strankama naložene pobijanom presudom. Prilikom novog premera i komasacije utvrđeno je da tužilac nije sagradio kuću na kupljenoj k. I i II. Potpisi ugovarača overeni su kod Sreskog suda u N.S..10..p.S. Restitucija u smislu člana 122. godine) 202. br. br. koja se supsidijarno primenjuje i u materiji posledica ništavosti ugovora treba da bude istovremena. Gž. uz prethodnu isplatu poreza na promet. Zakona o obligacionim odnosima. Kod takvog činjeničnog stanja pravilno je primenjeno materijalno pravo kada je tužbeni zahtev radi povraćaja cene odbijen kao neosnovan iz razloga koji su bliže navedeni u drugostepenoj presudi i koje kao pravilne prihvata u svemu i Vrhovni sud.2004. (Iz presude Okružnog suda u Valjevu. utoliko što je odlučeno da su obe strane dužne da u roku od 15 dana i istovremeno ispune svoje obaveze koje su im naložene pobijanom presudom. br.. br. U konkretnom slučaju kod ugovora o prodaji to znači da kupac treba da vrati stvar.1958.. Uknjižba prava svojine izvršena je u zemljišnoj knjizi. Zato su pravilno nižestepeni sudovi zaključili da nisu ispunjeni uslovi za restituciju. 2330 već na kp. 669/02 od 17.10. Kupac je dobio dozvolu za gradnju kuće i na zemljištu je podignut stambeni objekat. . godine) . a da predmet kupoprodaje iz ugovora predstavlja u stvarnosti društvenu svojinu. pa je preinačena pobijana presuda.03. u slučajevima kada se vraća ono što je primljeno po osnovu ugovora o prodaji nepokretnosti.p. To znači da kada se traži povraćaj cene kao posledice ništavosti istovremeno treba da se drugoj ugovornoj strani izvrši povraćaj nepokretnosti. Iako tuženi prvostepenu presudu ne pobija u izreci pod I.OBLIGACIONO PRAVO Međutim. iz razloga žalbe u stvari vidi se da se prvostepena presuda pobija od strane tuženog i u st..hv. ZOO-a. 2332. Posledice ništavosti dvostranih ugovora (ugovor o kupoprodaji) su kako povraćaj cene tako i povraćaj nepokretnosti. može biti i povraćaj datog. – Futog za ugovorenu cenu koja je isplaćena. ZOO-a.2002. a prodavac cenu. obe strane su dužne da istovremeno ispune svoje obaveze po pravilu o istovremenom ispunjenju iz člana 122.. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. Prev. Ranijom presudom poništen je zaključen ugovor o prodaji i naređena je obostrana restitucija. Rev. koji nije zaključen u odgovarajućoj formi i zbog toga je ništav. U slučaju dvostranih ugovora taj povraćaj treba da bude obostran.1999. U ovom slučaju tužilac zahteva povraćaj pravične – tržišne cene ali zadržava parcelu nepokazujući nameru da svoju obavezu u pogledu povraćaja ispuni. godine zaključen je ugovor o kupoprodaji između pravnih prethodnika tužioca (kupca) i pravnih prethodnika tuženog (prodavca) po kome je prodavac prodao k. 1633 KO N. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju dana 21. 2330 njiva od 229 kv. 1188/04 od 29.110 - 203..07. 110/99 od 28..ul.. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. godine) Ako je izvršenje obaveze dužnika uslovljeno predhodnim ispunjenjem određene radnje poverioca onda se u toj situaciji obaveza dužnika može izvršiti samo uz primenu pravila o istovremenom ispunjenju. tada upisano u zk. Jedna od posledica ništavosti u smislu člana 104.

Zakona o obligacionim odnosima. a što sve čini iznos avansa koji nije pokriven isporukom robe i koji je stoga tuženi dužan da vrati. a naročito nalaza veštaka. 1361/03 – P. Viši trgovinski sud je ispitao pobijanu odluku u granicama žalbenih razloga i izvršio uvid u spis. RASKIDANJE UGOVORA ZBOG NEISPUNJENJA (Čl. to je tuženi dužan da tužiocu vrati ono što je po ugovoru primio. S obzirom na to da je ugovor raskinut voljom stranaka. Kako je 1.123. to je nalazom veštaka utvrđeno koliko iznosi vrednost robe koja je plaćena do poskupljenja. (Gž. Zakona o obligacionim odnosima). Zakona o obligacionim odnosima) 205. U obrazloženju iste presude je navedeno da je tužilac tuženom na ime naručene robe . svaka strana se javlja istovremeno i kao poverilac i kao dužnik.41 dinara nije pokriven isporukom robe. 122 . U prvostepenom postupku pravilno je primenjeno materijalno pravo. Prvostepeni sud se pozvao na član 262.41 dinara i da je tužilac imao pravo na rabat u iznosu od 32. a deo po proteku istog roka.53 dinara sa kamatom i troškovima postupka.033. Izvedenim dokazima je utvrđeno da je tužilac izvršio plaćanje i da mu nije isporučena sva roba koju je platio. isto je uzeto u obzir prilikom obračuna i prvostepeni sud je utvrdio da iznos od 257. . izvor obligacije je i prouzrokovanje štete. U vezi s tim. opštinski sud je propustio da raspravi da li se utuženi iznos od tuženog potražuje od strane tužioca po osnovu prouzrokovanja štete ili po prigovoru neispunjenja obaveze (čl. Prouzrokovanjem štete. koliko vrednost robe koja je plaćena posle poskupljenja tj. 2009. godine. te da se stoga nadalje neće ispunjavati u pogledu potpunog ispunjenja obaveze tuženog.školskih udžbenika i pribora uplatio iznos od 679. nastaje obaveza na naknadu štete a pod tačno zakonom propisanim uslovima. Izvedenim dokazima utvrđena je i količina robe. odnosno da je izgubio svoju svrhu jer je svrha ugovora bila isporuka udžbenika za određenu školsku godinu. koja je isporučena po ukupno dve otpremnice. Pored ugovora.030. 2009.12 dinara.030. Žalba nije osnovana. Iz obrazloženja: Prvostepenom presudom obavezan je tuženi da tužiocu plati 289.053. Prvostepeni sud je naveo da je na osnovu izvedenih dokaza. godine došlo do poskupljenja udžbenika i nastavnih sredstava kod dobavljača tuženog. utvrdio da je manje isporučeno robe u vrednosti od 257.023. 124 – 132. Utvrđeno je takođe da je deo dugovanog iznosa tužilac platio do tog roka.36 dinara tokom proleća i leta. br. 6053/98) 204. br. 5. U prvostepenom postupku utvrđeno je da su stranke zaključile ugovor o prodaji udžbenika i nastavnih sredstava u pretplati i da su istim ugovorom stranke ugovorile plaćanje naručene robe u tri rate zaključno sa 9. 6.OBLIGACIONO PRAVO Kada se radi o dvostranim ugovorima – teretnim ugovorima. ali da tuženi nije isporučio robu u vrednosti uplaćenog iznosa.111 - .

Pž. ima pravo da joj se vrati ono što je dala. te s obzirom na to da je u pitanju novac. koja je uplaćena do poskupljenja. S obzirom na to da je iz spisa predmeta jasno da je ugovor raskinut voljom stranaka odnosno da je izgubio svoju svrhu jer je svrha ugovora bila isporuka udžbenika za određenu školsku godinu. U tom smislu ni ovaj navod nije osnovan. to prvostepeni sud nalazi da tužilac nema pravo da traži plaćanje robe . Iz nalaza veštaka utvrđuje se da je veštak obračunao ugovoreni rabat samo na robu koja je plaćena pre poskupljenja. Ugovor zaključen između stranaka nema klauzulu u tom pravcu. tuženom od dobavljača fakturisana po većim cenama. a sam tuženi u toku spora nije pružio nijedan dokaz iz koga bi se moglo utvrditi da je tuženom roba od dobavljača isporučena bez obračuna rabata za robu koja je plaćena pre poskupljenja. iz izvedenih dokaza tj.OBLIGACIONO PRAVO Ovakav zaključak prvostepenog suda je pravilan. Međutim. nema osnova za zaključak da tuženi ima pravo naplate viših cena tužiocu za robu koja je plaćena pre poskupljenja. Zakona o obligacionim odnosima (dalje: ZOO) jedino ima pravo na zahtev za povraćaj robe koju je tužilac isporučio. 132.2011. ova odredba Zakona o obligacionim odnosima ne isključuje pravo stranke da traži ispunjenje ugovora u delu koji odgovara njenom ispunjenju ugovornih obaveza. Prema tome. kako su stranke nesporno raskinule ugovor. Ova odredba ima za cilj da omogući stranci.81 evra sa kamatom. Prvostepeni sud stoga nalazi da tužbeni zahtev nije osnovan. te da se stoga nadalje neće ispunjavati u pogledu potpunog ispunjenja obaveze tuženog. odnosno odgovarajuće plaćanje po osnovu njenih izvršenih ugovornih obaveza. Kako tuženi nije dostavio dokaz da je roba. Prvostepeni sud je utvrdio tačan iznos koji je tuženi dužan da vrati.219. Međutim. Naime. Ovaj rabat je bio ugovoren između stranaka. pa je isti iz navedenih razloga odbijen. ako je jedna strana izvršila ugovor potpuno ili delimično. Drugostepeni sud nalazi da je prvostepeni sud pravilno primenio član 132. iako tuženi navodi suprotno. Navod tuženog da važe pretplatne cene samo u slučaju potpunog poštovanja ugovora u pogledu rokova plaćanja u konkretnom slučaju nema uticaja.112 - . Iz obrazloženja: Prvostepenom presudom odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da mu tuženi plati 246. koja je savesno ispunila svoje obaveze.12. te kako nema dokaza da je tuženi obavestio tužioca da će se nove cene primenjivati retroaktivno. dopisa dobavljača tuženog utvrđuje se da je prihvaćena uplata tuženog dobavljaču do poskupljenja. U slučaju raskida ugovora. .ispunjenje ugovora već da u smislu čl. godine) 206. to je tuženi dužan da tužiocu vrati ono što je po ugovoru primio. to je pravilan zaključak prvostepenog suda da je tuženi dužan da tužiocu vrati primljeni novac koji nije opravdan isporukom robe. sledi i obaveza plaćanja kamate u smislu navedene zakonske odredbe. da bira da li će tražiti plaćanje ili uspostavljanje stanja koje je postojalo pre zaključenog ugovora. Nema dokaza da je dobavljač tuženog korigovao retroaktivno cene u pravcu navoda tuženog odnosno da je tuženom prilikom fakturisanja obračunao više cene u pogledu robe koja je plaćena pre poskupljenja. a navedeni dokaz ukazuje na suprotno. U obrazloženju presude je navedeno da su stranke bile u poslovnim odnosima po osnovu kojih je tužilac tuženom isporučio robu koja nije plaćena. ZOO koji propisuje vraćanje datog po izvršenom raskidu ugovora. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. Činjenica da je ugovor raskinut ne znači isključenje prava stranke da traži plaćanje iznosa koji je ekvivalentan vrednosti isporučene robe u vreme kada je ugovor bio na snazi. Navodi tuženog u pogledu prava tužioca na rabat takođe nisu osnovani. 5582/11 od 14.

Ukazao je da su stranke sporazumno raskinule poslovni odnos. Viši trgovinski sud je ispitao pobijanu odluku u granicama žalbenih navoda i razloga i izvršio uvid u spis. Iz navedenog razloga. U ponovljenom postupku prvostepeni sud će. činjenica da je ugovor raskinut ne znači isključenje prava stranke da traži plaćanje iznosa ekvivalentne vrednosti isporučene robe u vreme kada je ugovor bio na snazi. st. u slučaju raskida ugovora. pa se stoga ne može ispitati ni pravilnost primene materijalnog prava. Prvostepena presuda je zahvaćena bitnom povredom odredaba postupka iz čl. ali da je pri tome ostao neplaćeni dug u visini utuženog iznosa. Ovakav sporazum stranaka proizvodi pravno dejstvo i nema razloga zbog kojih prvostepeni sud nije cenio ovu činjenicu koja je svakako relevantna za presuđenje ove pravne stvari.113 - . Naime. Ukazao je da tuženi nije mogao da vrati robu jer je istu otuđio i da je stoga dužan da ispuni ugovor u delu u kome je isti izvršen od strane tužioca. godine) . Nova odluka biće pravilna i neće imati nedostataka zbog kojih se ne može ispitati. Na utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud će primeniti materijalno pravo polazeći od napred iznetog stava drugostepenog suda u vezi primene čl.OBLIGACIONO PRAVO Blagovremenom žalbom tužilac je osporio donetu presudu iz svih razloga iz čl. ako je jedna strana izvršila ugovor potpuno ili delimično. ZOO. Žalba je osnovana. da se ima izvršiti ono što je kao obaveza nastalo do raskida. U prvostepenom postupku nisu počinjene bitne povrede odredaba postupka iz čl. 2. prvostepeni sud je utvrdio da su se stranke sporazumele o raskidu ugovora i da je tom prilikom dogovoreno da tuženi tužiocu vrati neprodatu robu koju je zaprimio. 361. Prvostepeni sud će utvrditi da li je i u kojoj količini tuženi tužiocu vratio deo robe i koja je njena vrednost. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. a na osnovu čl. da bira da li će tražiti plaćanje ili uspostavljanje stanja koje je postojalo pre zaključenja ugovora. Naime. odredba čl. s obzirom na to da nema razloga o odlučnim činjenicama koje su relevantne za pravilno presuđenje ove pravne stvari. Ova odredba ima za cilj da omogući stranci. dokazima i primenom pravila o teretu dokazivanja. presudu je trebalo ukinuti. ZPP. U konkretnom slučaju prvostepeni sud je utvrdio da su stranke sporazumno raskinule ugovor.12. 376. 2. 360. Izostanak razloga o navedenoj odlučnoj činjenici prouzrokuje postojanje nedostatka iste presude i čini je nerazumljivom. Međutim. 132. ZPP na koje drugostepeni sud pazi po službenoj dužnosti. 132. 1. utvrditi potpunu sadržinu sporazuma stranaka o raskidu ugovora. odlučeno je kao u dispozitivu. ima pravo da joj se vrati ono što je dala. koja je savesno ispunila svoje obaveze. st. 2. Predložio je da se pobijana presuda preinači ili ukine. te će utvrditi da li je tuženi pre otpočinjanja ovog spora primljenu robu stavio na raspolaganje tužiocu u ugovorenom ili razumnom roku na jasan i nedvosmislen način. 2. ali nije dao razloge u vezi relevantne činjenice postignutog dogovora stranaka o vraćanju robe. 9746/09 od 9. 7. jer sporazumni raskid ugovora nema retroaktivno dejstvo u smislu da deluje od momenta kada je postignut. i 9. Istakao je da je presuda protivrečna sama sebi i iznetim razlozima. Sa napred izloženog. ova odredba ne isključuje pravo stranke da traži ispunjenje ugovora u delu koji odgovara njenom ispunjenju ugovornih obaveza. 361. a što je i nesporno. 5. tač. st. ZOO propisuje da. Dakle.2009. 132. Zakona o parničnom postupku (dalje: ZPP). Smatra da je prvostepeni sud pogrešno primenio odredbu čl. ZOO. pa se stoga ista ne može u potpunosti ispitati. tač. ZPP na koju je ukazano žalbom. 12. odnosno odgovarajuće plaćanje po osnovu njenih izvršenih ugovornih obaveza.

to su ispunjeni uslovi iz čl. tako da se ne može smatrati da je roba predata tužiocu kao kupcu. a sudskom odlukom se može samo utvrditi da je ugovor raskinut.OBLIGACIONO PRAVO 207.132. jer nisu puštene u rad i nalaze se u nedovršenoj fazi. odgovornost prodavca i proizvođača. ako nije što drugo određeno. 416/10 od 18. Zakona o obligacionim odnosima. To u konkretnoj situaciji nije slučaj. Stoga.2005. prema stanju u spisima.2005.pod uslovima predviđenim u čl. ne može se smatrati da je roba predata tužiocu kao kupcu. 124. 8524/10 od 02. a u članu 501. kad jedna strana ne ispuni svoju obavezu. Gž.s obzirom na utvrđeno činjenično stanje i navedene zakonske odredbe . Ukoliko prodavac do ugovorenog roka nije izvršio primopredaju spornih mašina. 501 . Prvostepeni sud je . kako je u prvostepenom postupku na nesumnjiv način utvrđeno da primopredaja spornih mašina nije izvršena. Zakona o obligacionim odnosima.član 124. Tužba za raskid ugovora je. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. Zakona o obligacionim odnosima. Zakona o obligacionim odnosima. kojom se podstiče zaštita nekog preobražajnog prava. ovog Zakona. Tužilac je. koje nisu puštene u rad i nalaze se u nedovršenoj fazi. stav 1. a prvostepeni sud je utvrdio da se ugovor raskida.03.2010. godine izvršiti puštanje u rad svih isporučenih mašina datih na zapisniku o primopredaji od 21. raskid ugovora zbog neispunjenja ostvaruje se prostom izjavom volje poverioca upućenom dužniku. osim ako se radi o raskidu ugovora u posebnim.raskinuti ugovor prostom izjavom. a u svakom slučaju ima pravo na naknadu štete . zakonom predviđenim situacijama tj.pravilno raskinuo ugovor između stranaka. ako raskid ugovora ne nastupa po samom zakonu. 125 . zahtevati ispunjenje obaveza ili . preobražajna tužba. Zakona o obligacionim odnosima . sa obaveštenjem da se ugovor raskida .05. sud je morao odbaciti tužbu za raskid ugovora.507. i 523. tražio da sud raskine ugovor. te da tuženi nije ispunio svoju obavezu da će najkasnije do 31. Iz obrazloženja: Ukoliko ne nastupa po samom zakonu u slučajevima iz člana 125. Naime. za regulisanje njegovih posledica. odredbama čl. po svojoj pravnoj prirodi. Iz obrazloženja: Raskid ugovora zbog nedostatka stvari proizvodi ista dejstva kao i raskid dvostranih ugovora član 497.02. Pž. istog Zakona regulisana je garancija za ispravno funkcionisanje prodate stvari. godine) . godine. U dvostranim ugovorima. godine) 208.član 124. u kojima zakon predviđa da sud raskida ugovor (a što nije raskid zbog neispunjenja). već se ugovor raskida izjavom volje stranaka. obavezujući tuženog na povraćaj kupoprodajne cene. Pitanje da li je ugovor po izjavi jedne od ugovornih strana raskinut i da li je bilo osnova za njegov raskid rešiće kao prejudiciono pitanje za rešavanje pravnih posledica raskida ugovora odn. Pored toga.114 - . (Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu.05.2011. Prostom izjavom volje poverioca upućenom dužniku ostvaruje se raskid ugovora zbog neispunjenja. druga strana može.

Iz obrazloženja: U konkretnom slučaju. da bi se u bilo kom slučaju odlučilo o zahtevu tužioca. da li tužilac povraćaj navedenih stvari traži na ime ispunjenja ugovorne obaveze ili kao posledicu raskida ugovora. neophodno je pre svega utvrditi bitnu činjenicu šta je to tužilac predao tuženom prilikom zaključenja predmetnog ugovora. u kojoj količini i u kom broju i za koje od tih stvari je postojala obaveza vraćanja i kada. a koje je tužilac 2003. a koji je po svojoj suštini predstavljao ugovor o delu. pre svega.09. potrebno je .u situaciji ako nema dokaza da je pravni posao raskinut . da svaka stvar.pre svega . da li po realizaciji celokupnog posla ili sukcesivno nakon dela ispunjenja ugovorne obaveze.OBLIGACIONO PRAVO 209. Za odluku o zahtevu koji se odnosi na vraćanje individualno određenih stvari. pause. čije se vraćanje traži. Kako do realizacije ugovorenog posla nije došlo u potpunosti. prvostepeni sud je obavezao tuženog na vraćanje primljenih ilustracija. tužilac tužbom traži vraćanje predatog materijala. godine potvrđeno da je tuženi od tužioca primio predmetne ilustracije. kao naručiocu posla. jer je tužilac. godine u realizaciji poslovnog odnosa sa tuženim predao radi štampanja 11 naslova knjiga. to dalje znači da je zaključeni pravni posao i dalje na snazi. ali što se njihovog broja tiče. kao naručilac. Ovo stoga što je u konkretnom slučaju predmet tužbenog zahteva vraćanje određenog broja individualno odredivih stvari. zahtevao od tuženog da mu odštampa određeni broj knjiga sa ilustracijama uz obavezu da mu za izvršeni posao plati naknadu. te da obaveza vraćanja preuzetih . kompletna priprema za štampu.belih ilustracija i fotografije. a što podrazumeva i filmove za kolorne i crno bele ilustracije i fotografije. ako prvostepeni sud utvrdi da tužilac svoje potraživanje zahteva po osnovu ispunjenja ugovorne obaveze. s obzirom da i sam u toku postupka nije sporio da je deo naknade za izvršeni deo posla ostao neplaćen i da je to plaćanje uslovio vraćanjem navedenih stvari. materijala za štampu kao pripreme. Ovakav zaključak prvostepenog suda se ne može prihvatiti. Kod takvog stanja stvari.utvrditi po kom osnovu se iste traže: da li po osnovu ispunjenja ugovorene obaveze ili kao posledica raskida ugovora. bude individualno određena. koje je tužilac u svom zahtevu taksativno nabrojao. Međutim. kompletna sporna priprema za štampu kao i filmovi kolor i crno . da je stav suda da je tuženi imao mogućnost da dostavi dokaz u slučaju da ih poseduje iz kojih bi se videlo koji je broj ilustracija primio od tužioca i da je eventualno primio manji broj od onoga koji tužilac tužbom traži. Svoj zahtev tužilac zasniva na usmenom ugovoru . koje su suprotnoj strani predate po osnovu realizacije određenog pravnog posla.poslovnom odnosu u kojim je bio sa tuženim.2004. Jer. a koji je imao za predmet štampanje 11 ugovorenih naslova i da se posle svakog odštampanog naslova vrati tužiocu.115 - . kao i kompletnu spornu pripremu za pet navedenih naslova i filmove kolor i crno belih ilustracija i fotografija bliže navedenih u izreci prvostepene presude. a potom . da bi se o njegovom zahtevu odlučilo. potrebno je.utvrditi sledeće bitne činjenice: da li je ugovoreni pravni posao još uvek na snazi ili je raskinut odn. kao i sve ostalo što je tužilac predao štampariji za svaki konkretan naslov. a sve po osnovu usmenog ugovora. obrazlažući svoju odluku navodima da je dopisom tuženog od 10. predmet konačno opredeljenog tužbenog zahteva je vraćanje crno belih i kolor ilustracija i predatog materijala za štampu kao pripreme. Ipak. a koje su predate tuženom radi realizacije usmeno dogovorenog posla.

da individualno odredi svaku stvar kako bi eventualno mogao i obavezati tuženog na vraćanje. (Presuda Višeg trgovinskog suda. Takvim postupanjem jasno je manifestovana volja obe stranke da se ugovor održi na snazi. 7597/10 od 02. st. . Ako je rok plaćanja ugovoren kao bitni element ugovora. pa bi se u tom slučaju trebalo ispitati u kojoj meri je tuženi izvršio svoju ugovornu obavezu i za koje stvari je dospela obaveza vraćanja primljenog materijala.2005. Nema pravo na raskid ugovora zbog neispunjenja obaveze tuženog i na naknadu štete prouzrokovane raskidom tužilac koji sam nije ispunio svoju ugovorenu obavezu. ako se utvrdi da tužilac vraćanje stvari zahteva kao posledicu raskida ugovora. Osim toga. 10697/05 (1) od 19. a po njegovom proteku dužnik plaća a poverilac prima uplate. godine) 210.propisano da stranka koja tvrdi da ima neko pravo. naime. U slučaju kada je krivicom jedne ugovorne strane raskinut ugovor.u smislu člana 124. navedenog ugovora. stav 2. onda on ima pravo da zahteva vraćanje svega onoga što je predao tuženom. Pž. godine za isporučenu robu u navedenom iznosu. Iz obrazloženja: Pravo na raskid ugovora ima ona strana koja je ispunila svoju obavezu . snosi i teret dokazivanja činjenica da je te stvari predao tuženom i da ih osnovano potražuje nazad.2011. 1. tada druga ugovorna strana ima pravo na povraćaj datog i na naknadu štete . S tim u vezi. Privredni apelacioni sud ukazuje prvostepenom sudu da je .12. Zakona o parničnom postupku . ugovor ne prestaje po samom zakonu. te da shodno navedenoj zakonskoj odredbi tužilac. da u tom delu prvostepeni sud apsolutno ne daje nikakve razloge (pod tačkom 3. s tim što pre svega toga . i član 262. pravilan je zaključak prvostepenog suda.tuženi taj koji bi imao pravo na raskid ugovora. jer se odlukom suda stranke mogu obavezati na ispunjenje samo nespornih obaveza. kako tuženi može da vrati kompletnu pripremu koja je sporna. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda. Međutim.06. Zakona o obligacionim odnosima. Privredni apelacioni sud posebno ukazuje da je izreka prvostepene presude pod tačkom 3. Prema utvrđenom činjeničnom stanju. Iz obrazloženja: Shodno članu 4. snosi teret dokazivanja činjenica koje su bitne za nastanak ili ostvarivanje prava ako zakonom nije drugačije određeno. jer je ostao dug tužioca iz 2002. i 2. Zbog toga je . kao stranka koja tvrdi da ima pravo na vraćanje taksativno navedenih stvari u svom zahtevu. a tužilac ( koji nije izvršio svoju ugovornu obavezu ) nema ni pravo raskida ugovora ni pravo na naknadu štete. je naveo da je tuženi obavezan da tužiocu vrati kompletnu spornu pripremu za navedene naslove).OBLIGACIONO PRAVO stvari zavisi od dinamike realizovanih obaveza od strane tuženog kao poslenika. godine) 211. tužilac nije ispunio svoju obavezu prema tuženom. Pž.116 - .prvostepeni sud mora jasno i nedvosmisleno da utvrdi šta je to tužilac predao tuženom odn. nejasna i suprotna stanju u spisima. Zakona o obligacionim odnosima.odredbom člana 223. istog Zakona . rok za ispunjenje obaveze plaćanja naknade za ustupljeno potraživanje je bitni element ugovora.član 124. Pitanje je. jer on sam nije ispunjavao svoje obaveze.član 132.

godine ). Kada korisnik lizinga ne isplati koju dospelu ratu. u konkretnom slučaju ispunjeni su uslovi za raskid ugovora u smislu člana 124. (Iz presude Višeg trgovinskog suda. koju prvostepeni sud primenjuje na utvrđeno činjenično stanje.11. Stoga. nakon isteka roka za plaćanje prve rate. Tuženi je istakao protivtužbeni zahtev za plaćanje opredeljenog iznosa na ime naknade prouzrokovane štete po osnovu krivice tužioca. godine do 10. kako je među strankama nesporno da je tuženi ( dopisom od 12. Zakona o obligacionim odnosima.2005. ispunjeni su ugovorni uslovi za jednostrani raskid. Ipak. Dakle. godine) . kao i da nije to ranije učinjeno.2006. davalac stvari u lizing ima pravo na raskid ugovora o lizingu.07. a tužilac je svojim dopisom navedeni raskid prihvatio. 7994/06 od 07.korišćenje mašine određen iznos po vremenski ugovorenim ratama.2005. ovog člana. godine) 212. godine ) dao na realizaciju jednu menicu radi naplate potraživanja prema tužiocu. Zakona o obligacionim odnosima. sam ugovor se smatra raskinutim po sili zakona . međutim. Iz obrazloženja: Predmetni tužbeni zahtev za raskid ugovora o lizingu se zasniva na činjenici da tuženi (kao njegov korisnik) nije isplatio na ime naknade za lizing . pa tužba sa zahtevom da se utvrdi raskid ugovora zamenjuje odnosno predstavlja pismeni raskid. predviđeno je da poverilac može održati ugovor na snazi ako ( po isteku roka koji predstavlja bitni element ugovora ) bez odlaganja obavesti dužnika da zahteva ispunjenje ugovora. pa je pravilna i odluka prvostepenog suda kojom se tužbeni zahtev usvaja. a da je ugovorom predviđena mogućnost raskida ugovora u slučaju neisplate lizing naknade. tužilac je ( 21.lizing mašinu. Pž. da tuženi nije isplatio tužiocu dospele rate.OBLIGACIONO PRAVO U situaciji da se do isteka takvog roka ( kao bitnog elementa ugovora ) ne ispuni ugovorena obaveza.117 - .01. jer iz spisa predmeta proizlazi da je tuženi preuzeo od tužioca u zakup .12. ( Iz presude Višeg trgovinskog suda. to je pravilna odluka prvostepenog suda kojim je u prvom stavu odluke tužbeni zahtev usvojio te utvrdio da je raskinut ugovor o ustupanju potraživanja ( kao i aneks istog ugovora ) i to saglasnom izjavom volja ugovornih strana. vršio uplate naknade tuženom. Pž.2005. godine ) izjavio da ugovor raskida. U konkretnom slučaju. imajući u vidu da se međusobna prava i obaveze parničnih stranaka ustanovljena ugovorom o lizingu ne mogu ceniti kao poseban obligacioni odnos nezavisan od odnosa tužioca i tuženog po osnovu isporuke robe tužiocu. jer tuženi nije izvršavao svoje ugovorne obaveze. pravilno je utvrđeno da ugovor nije raskinut po sili zakona samim protekom roka koji je bio predviđen za ispunjenje prve rate. Naime. 59/2005 od 13. Prema odredbama stava 2. U smislu odredbe člana 125.2005. a tuženi je navedene naknade primao.07. Zakona o obligacionim odnosima.u smislu člana 125.2005. navedenim ponašanjem tuženi je konkludentnim radnjama jasno manifestovao volju da se ugovor održi na snazi. Sud je imao u vidu da je ugovornim odredbama predviđeno da se ugovor mora raskinuti pismeno. Prvostepeni sud je pravilno zaključio da tužilac ima pravo na raskid spornog ugovora.12. Pri tome je nesporno i sam tuženi ( nakon 18.

.. i to jedino naknadu stvarne štete koja je nastupila u njihovoj imovini kao posledica neblagovremenog ispunjenja ugovorne obaveze od strane tuženika. br. to je i iz navedenog razloga njihov tužbeni zahtev neosnovan. Kako u pogledu navedenih činjenica tužioci nisu pružali nikakve dokaze niti u prvostepenom postupku. . Iz obrazloženja: Pobijanom presudom odbijeni su kao neosnovani tužbeni zahtevi tužilaca. saglasno odredbi člana 125.2004. 470/05 od 14. do 29. stav 2. Ovako činjenično stanje nije bilo sporno među strankama. U konkretnom slučaju. niti u podnetim žalbama. kojima je traženo da se obaveže tužena opština da im na ime sticanja bez osnova isplati novčane iznose u visini zakonske zatezne kamate na novčane iznose navedene u izreci prvostepene presude. Ako je ugovor izvršen u celini od strane svih ugovarača.03. Poverilac može održati ugovor na snazi ako po isteku roka za ispunjenje.. oni su ih prihvatanjem ispunjenja obaveze tuženog nakon isteka ugovorenog roka. Pri tome su tužioci morali da dokažu vrstu i visinu štete koja je za njih nastupila kao posledica neblagovremenog ispunjenja od strane tužene. u konkretnom slučaju ne postoji sticanje bez osnova na strani tužene. Međutim. godine preko “T. godine. godine) 214. jer u konkretnom slučaju nema pravnog posla koji je otpao ili se nije ostvario. kada je podneta tužba za raskid ugovora i povraćaj novca. pa iako su od tužioca tražili raskid predmetnih ugovora zbog zadocnjenja u ispunjenu. obavesti dužnika da zahteva ispunjenje ugovora. pa su time neosnovani navodi žalbi kojima se osporava pravilna primena materijalnog prava. nakon podnošenja tužbe tužena je u toku 2004. ipak održali na snazi. Zakona o obligacionim odnosima.. godine zaključili ugovore o udruživanju sredstava za izgradnju PTT kapaciteta. izvršila ugovorenu obavezu i uvela telefone u domaćinstva svih tužilaca. predmetni ugovori predstavljaju osnov za prelaz imovine tužilaca (novčani iznosi plaćeni za uvođenje telefona) u imovinu tuženika.04. radi prevremenog obezbeđenja telefonskih priključaka na području opštine Lj.” iz V. I pored toga što se tužena obavezala da ugovorenu obavezu ispuni u roku od 12 meseci od dana zaključenja ugovora.118 - . tužioci su iznose od po 5. Samim tim. Zakona o obligacionim odnosima zahtevaju naknadu štete zbog neblagovremenog ispunjenja.2005.000 dinara uplatili na ime svoje ugovorne obaveze radi uvođenja telefonskih priključaka.000 dinara tužioci su blagovremeno uplatili tuženoj u skladu sa ugovorenom dinamikom. Gž. tužioci bi bili ovlašćeni da u smislu člana 262. Naime. sporazumni raskid ugovora više nije moguć. stav 2. pravilno je prvostepeni sud primenio materijalno pravo našavši da. (Iz presude Okružnog suda u Valjevu. Imajući u vidu ovo činjenično stanje. nije ispunila ugovorene obaveze.. tako da iz tog razloga u konkretnom slučaju ne može biti reči o sticanju bez osnova. bez odlaganja..OBLIGACIONO PRAVO 213. Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužioci su sa tuženom opštinom u toku 1996. Ugovoreni iznos cene od po 5. pri čemu se šteta ne bi mogla utvrditi u visini zakonske zatezne kamate na novčane iznose koje su tužioci uplatili tuženoj opštini prilikom ispunjenja svoje ugovorne obaveze.

(Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu Gž. U suprotnom. Zakona o obligacionim odnosima izvršiti raskid spornog ugovora. a potom će biti dužan da utvrdi sve relevantne činjenice od kojih zavisi odluka o zahtevu za povredu prava preče kupovine. zaključenje poravnanja o raskidu pobijanog ugovora ne bi bilo od značaja za odlučivanje o zahtevu za povredu prava preče kupovine.. Pravo na raskid ugovora pripada samo onoj ugovornoj strani koja je svoju obavezu u celosti ispunila. godine) 215. ukoliko bi bilo tačno da je ugovor o prodaji u celini izvršen. Navedeni zaključak proizlazi i iz odgovarajućih odredbi Zakona o obligacionim odnosima. . br. 133-136.2004. Naime. bez obzira što je aneksom ugovora od 29. te stoga poravnanje nije prividni već stvarno zaključeni pravni posao i nije zaključeno u cilju da se izigra tužiočevo pravo preče kupovine. on je po aneksu ugovora preuzeo obavezu da pored ugovorene cene plati još 3000 DM. ZOO-a). prvostepeni sud će imati u vidu rečene primedbe. Tužilac nije u potpunosti izmirio obavezu iz osnovnog ugovora. i 138. kojim tuženi kao raniji prodavac i kupac raskidaju ugovor o prodaji nepokretnosti koji tužilac pobija zbog povrede prava preče kupovine poljoprivrednog zemljišta pošto: poravnanje sadrži međusobne obaveze tuženih u pogledu vraćanja zemljišta u državinu prodavcu po ranijem ugovoru i u pogledu vraćanja cene. da se ugovor koji je u celini izvršen može raskinuti saglasnošću volja ugovarača. Iz tih razloga nema mesta ni raskidu spornog ugovora po sili zakona. 124. kao što to proizilazi iz stanja u spisima. On to ne može učiniti ni na osnovu odredbe člana 125. U ponovnom postupku prvostepeni sud će. 137. ukoliko je ranije zaključeni ugovor izvršen u potpunosti. stav 1. Prema tome. jer ako je ugovor izvršen od strane svih ugovorača. na pouzdan način najpre utvrditi da li je ugovor koji se pobija zbog povrede prava preče kupovine poljoprivrednog zemljišta u celini izvršen. u pogledu pravnog dejstva spornog poravnanja. obligacija je ugašena i sporazumni raskid više nije moguć. I u tom slučaju raskid je moguć samo ukoliko je druga strana ispunila svoju obavezu. Ovakav zaključak prvostepenog suda je posledica pogrešnog shvatanja.119 - .2001. ZOO-a) i u slučaju nemogućnosti ispunjenja (čl. zbog promenjenih okolnosti (čl. ZOO-a). saglasnost ugovorača o raskidu ugovora sada predstavlja sasvim novi ugovor. Na to upućuje jezičko načenje odredbe člana 124. U konkretnom slučaju je utvrđeno da je tužilac u pretežnom delu. raskidanje ugovora moguće je zbog neispunjenja (čl. Iz obrazloženja: Pravo na raskid ugovora pripada samo onoj ugovornoj strani koja je svoju obavezu u celosti ispunila. 1409/04 od 02.11. Zakona o obligacionim odnosima. stav 1. Ukoliko se ispostavi da je ugovor u celini izvršen. Osim toga. raskid ugovora saglasnom voljom ugovorača moguć je samo ako ugovor nije u potpunosti izvršen. do 132..OBLIGACIONO PRAVO Iz obrazloženja: Prvostepeni sud nalazi da je valjano sudsko poravnanje zaključeno posle pokretanja ovoga spora između tuženih. ali sa docnjom isplatio ugovoreni iznos učešća u gradnji stambenog objekta iz ovog spora. Taj uslov nije ispunjen. kao i navode tuženih o motivima kojim su se rukovodili da poravnanje zaključe. stav 1. saglasno navedenim primedbama. Zakona o obligacionim odnosima. Po shvatanju Okružnog suda. Kod takvog stanja stvari tužilac nije mogao pozivom na odredbu člana 124.5. godine ugovoren fiksni rok za predaju stambenog objekta.

U ponovljenom postupku otkloniće se propusti na koje je ukazano ovim rešenjem. Između tužioca kao autora i tuženog kao izdavača zaključen je izdavački ugovor kojim je tužilac kao autor preneo na izdavača isključivo pravo objavljivanja svog autorskog dela. Tako dopunjenom činjeničnom stanju doneće se i odgovarajuća odluka o tužbenom zahtevu. Zakona o obligacionim odnosima. koja nije izdata do roka u ugovoru.OBLIGACIONO PRAVO Prema tome. ugovor je zaveden u delovodnoj knjizi tuženog. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. Pored toga za sve plaćene dinarske iznose u docnji potrebno je obračunati dospelu zateznu kamatu do tog datuma i saglasno pravilima o uračunavanju propisanim odredbom člana 313.03. što nije moglo biti učinjeno bez sa. sve sa pripadajućom zateznom kamatom. Zakona o obligacionim odnosima utvrditi koji iznos glavnog duga je tim uplatama podmiren. a izdavač se obavezao da će delo izdati u tiražu koji je ugovoren. potražuje autorski honorar. nije bilo mesta primeni ni odredbe člana 132. iako je ugovor u ime tuženog potpisao glavni i odgovorni urednik. Međutim. niti kasnije do podnošenja tužbe. predavši mu kompletan rukopis. Na taj način treba obračunati sve uplate i utvrditi stvarni iznos glavnog duga koji je podmiren uplatama tuženog. To znači da do datuma svake uplate treba utvrditi koliko iznosi dug tužioca uvećan za dospelu zateznu kamatu. Iz obrazloženja: Presudom Okružnog suda delimično je usvojen preciziran tužbeni zahtev. Saglasno tako dopunjenom činjeničnom stanju utvrdiće se koja je ugovorna strana odgovorna za neispunjenje ugovora. Zbog toga su ukinute nižestepene presude. a ne odgovorno lice iz registra Privrednog tj. to ne znači da se sporni ugovor parničnih stranaka ne može raskinuti zbog promenjenih okolnosti. pa je raskinut ugovor o pravu izdavanja autorskog dela tužioca. Prev. Ugovor je potpisan od strane tužioca kao autora i od strane izdavača za koga je ugovor potpisao glavni urednik. s tim da je preko dosuđenog iznosa materijalne štete do traženog iznosa tužilac odbijen zbog neosnovanosti tako visoko postavljenog zahteva. odnosno da li su posle zaključenja ugovora nastupile okolnosti koje otežavaju ispunjenje obaveze tužioca. U tom cilju izvršiće se preračun uplaćenih dinarskih iznosa po tržišnom kursu DM na dan plaćanja. 1/04 od 25. ili nemogućnosti ispunjenja. Međutim. Potom od uplaćenog iznosa treba odbiti iznos dospele kamate i za preostalu razliku umanjiti glavni dug.2004. Trgovinskog suda. To podrazumeva obavezu prvostepenog suda da najpre utvrdi tačan iznos plaćenog glavnog duga tuženom od strane tužioca. zbog neizvršenja ugovora od strane tuženog koji je takođe obavezan da tužiocu plati iznos materijalne štete zbog neizvršenja ugovornih obaveza.120 - . Tužilac je izvršio svoju ugovornu obavezu odnosno predao kompletan materijal za navedenu knjigu. zbog pogrešne primene materijalnog prava nisu utvrđene odlučne činjenice od čijeg postojanja zavisi osnovanost tužbenog zahteva po tom osnovu. iako je tužilac ponudio kompromisnu varijantu da lično finansira troškove utrošenog papira za deo tiraža. ili se zbog njih ne može ostvariti svrha ugovora zbog čega bi po opštem mišljenju bilo nepravično održati ga na snazi. Tuženi je sporio pravo tužioca da na osnovu izdavačkog ugovora koji nije potpisalo ovlašćeno lice za zastupanje tuženog. Međutim. godine) 216. Autorski ugovor se raskida zbog neizvršenja i obavezuje se tuženi (izdavač) da izvrši povraćaj onoga što je po ugovoru primio i isplati naknadu štete tuženom (autoru) s obzirom da se autorski ugovor zaključen i potpisan od strane glavnog urednika proizvodi pravno dejstvo. čiji je potpis overen okruglim pečatom tuženog.

ugovor stranaka je raskinut zbog neizvršenja saglasno odredbi čl. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije 71/02 od 27. iznos od 20. godine. 1463/03 od 14.sada tužbe. Zakona o obligacionim odnosima. godine) 218. Podnošenjem predloga za izvršenje na osnovu verodostojne isprave . a sastojao se i od rukopisa i od fotografija. Budući da tuženi nije izvršio svoju ugovornu obavezu. Prvostepeni sud je utvrdio da je tužilac tuženom isplatio avans za organizovanje sajma prehrambenih proizvoda u M.00 dinara. koji je tužilac isplatio tuženom na ime obezbeđenja izložbenog prostora na Međunarodnom sajmu prehrambenih proizvoda u M. godine i iznos od drugih 20. nižestepeni sudovi su pravilnom primenom materijalnog prava odbili zahtev tužioca za raskid zaključenog ugovora jer se radi o ugovoru koji je u celini izvršen. godine..00 dinara osnovan sa kamatom na iznose uplaćenog avansa od dana same uplate tih iznosa do isplate..05.00 dinara kao i to da tužiocu na ovaj iznos pripada kamata od dana podnošenja tužbe.000. budući da je ovaj materijal u međuvremenu uništen. 124 Zakona o obligacionim odnosima zbog čega je tuženi pored obaveza da izvrši povraćaj onoga što je po ugovoru primio bio dužan tužiocu da isplati naknadu štete koju je sud utvrdio preko veštaka i koja predstavlja protivvrednost materijala koji je tužilac predao na štampanje.0. . Rev.. Kako su u konkretnom slučaju obe ugovorne strane u potpunisti ispunile svoje ugovorne obaveze.121 - . Ugovor koji je u celini izvršen ne može se raskinuti.000.00 dinara dana 14. ako nije što drugo određeno.2000. kad jedna strana ne ispuni svoju obavezu druga strana može. godine) 217.OBLIGACIONO PRAVO glasnosti ovlašćenog lica. Iz obrazloženja: Predmet ove parnice je tužbeni zahtev tužioca kojim traži od tuženog da mu isplati odnosno da mu vrati iznos od 90. Zakona o obligacionim odnosima za raskid zaključenog ugovora. Prema odredbi člana 124. Na glavnoj raspravi tuženi je učinio nespornim da je tužilac uplatio tuženom iznos od 90. tužilac faktički prostom izjavom volje raskida ugovor sa tuženim.03.2000. nisu ispunjeni uslovi iz člana 124.000.00 dinara dana 19. Iz obrazloženja: Na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja.2003. zahtevati ispunjenje obaveze ili pod uslovima predviđenim u ovom zakonu raskinuti ugovor.. (Vrhovni sud Srbije.2000. Tuženi svoju ugovornu obavezu nije izvršio..000.9. Osim toga tužiocu nije vraćen materijal koji je dao za štampanje knjige. jer je ugovor prestao njegovim ispunjenjem. kao autorskih dela.000. Kod takvog stanja stvari Viši trgovinski sud smatra da je prvostepeni sud pravilno primenio materijalno pravo kada je našao da je precizirani tužbeni zahtev tužioca na iznos od 90. u dvostranim ugovorima.9..000. jer tužiocu nije obezbedio izložbeni prostor na Međunarodnom sajmu prehrambenih proizvoda u M.2003. po predračunu broj ________ i to: iznos od 50.00 dinara dana 21. jer tuženi nije bio nesavestan u konkretnom slučaju.

ali svoju ugovornu obavezu nije izvršio.033.00 dinara. godine) 219. Tuženi je po tom osnovu uplatio tužiocu avans u ukupnom iznosu od 124.71 komada blokova za zidanje ili 91. betonsko gvožđe. Ugovorom nije propisan način na koji će se opredeliti konkretna obaveza tužioca.sada tužbe.285. stav 2.00 dinara.. Zakona o obligacionim odnosima ima pravo da raskine predmetni ugovor i da kao posledicu raskida u smislu člana 132. Preko koje će se od tih roba utvrditi visina pričinjene štete .15 dinara.OBLIGACIONO PRAVO Podnošenjem predloga za izvršenje na osnovu verodostojne isprave . u vreme zaključenja ugovora morao predvideti kao moguće posledice povrede ugovora.01.. Zakona o obligacionim odnosima.096. Nesporno je i da je u trenutku prijema avansa tužilac mogao preračunati količine ugovorenih vrsta roba prema tada važećim tržišnim cenama. Sledom rečenog.526. tužilac je faktički prostom izjavom volje raskinuo ugovor sa tuženim u vezi obezbeđivanja izložbenog prostora na Međunarodnom sajmu prehrambenih proizvoda u M. Nesporna je činjenica da su tužiocu u vreme zaključenja ugovora bile poznate vrste roba čijom je isporukom on mogao ispuniti ugovornu obavezu. Postojanje ili nepostojanje tog prava tuženog mora se ceniti u skladu sa odredbama člana 262.33 kilograma cementa ili 130. stav 1..000. obzirom da odgovarajuće količine predmetnih roba koje će voditi ispunjenju ugovorne obaveze nisu utvrđene. (Iz presude Višeg trgovinskog suda Pž. To ukazuje da je tužilac u vreme zaključenja ugovora mogao predvideti da će u slučaju neizvršenja svoje obaveze pričiniti tuženom štetu u visini razlike između uplaćenog avansa i važeće tržišne cene bilo koje od ugovorenih vrsta roba na dan povraćaja primljenog novca. Predmet tog ugovora su bile robe određene po rodu cement. Zakona o parničnom postupku traži i dobije povraćaj avansa. tuženi ima pravo na naknadu štete. prema nalazu veštaka. Osnovano se revizijom ukazuje da je ovakva odluka zasnovana na pogrešnoj primeni materijalnog prava. a na osnovu nalaza i mišljenja veštaka tuženi je neosnovano naplatio 365. st. i člana 266.126. a sa razloga što tuženi svoju ugovornu obavezu nije izvršio. 8435/02 od 24.122 - . s obzirom na činjenice koje su mu tada bile poznate ili morale biti poznate. i 5.351. Sporno je samo da li i u kojem obimu tuženi ima pravo na naknadu štete. kao dužnik. mogao preuzeti 1. Kod nesporne činjenice da je ugovor raskinut krivicom tužioca tuženi ima pravo na povraćaj uplaćenog iznosa kupoprodajne cene i naknadu pričinjene mu štete. tuženi ima pravo na naknadu obične štete i izmakle koristi koje je tužilac. stavovi 2. Prema tome. 1.31 kilograma betonskog gvožđa ili 354. Stoga je usvojen tužbeni zahtev i obavezan tuženi da taj iznos plati tužiocu.40 dinara odbijen.85 litara jestivog ulja. utvrđene u visini prema tržišnim cenama bilo koje od ugovorenih vrsta roba. Tužilac je strana verna ugovoru tako da u smislu člana 124.333. Tužilac je primio avansnu uplatu. blokovi za zidanje ili jestivo ulje. Stoga je tuženi izvršio povraćaj datog realizacijom akceptnog naloga tužioca u iznosu od 357. Za uplaćeni iznos tuženi je.2003. i 2. druga strana ima pravo na povraćaj uplaćenog i naknadu pričinjene štete. Zakona o obligacionim odnosima. Saglasno tim zakonskim odredbama. kao onoga što je dao u cilju ispunjenja ugovora. dok je protiv-tužbeni zahtev za isplatu 18. To pravo tuženog se temelji u odredbi člana 132. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju krivicom tužioca nije izvršen ugovor parničnih stranaka.851. Kada dođe do raskida ugovora krivicom jedne ugovorne strane. sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana uplate pojedinačnih iznosa avansa do njihove isplate.

V. U obrazloženju drugostepene presude navedeno je sledeće: Prvostepeni sud je pravilno utvrdio da je između stranaka bio zaključen ugovor o kupoprodaji kamiona.. godine tuženi obavezan da vrati isplaćeni iznos na ime kupoprodajne cene. Tek potom. Prema tome. godine) 220. obračunata po važećim tržišnim cenama na dan realizacije akceptnog naloga tužioca. br. Raskidom ugovora svaka strana duguje drugoj naknadu za koristi koje je u međuvremenu imala od onoga što je dužna vratiti. 2366/02 od 30.252.2002.2000.00 dinara.01. godine. P. U toku postupka tuženi je podneo protivtužbu. Predmet tog ugovora su bile robe određene po rodu cement. je svojom presudom Gž. Dokazima je utvrđeno da je protivtuženik prevozio maline i krompir sa predmetnim kamionom i utvrđena je visina koristi koju je imao u visini od 3.01. broj 37/03 od 19. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. a na ime koristi koju je tužilac – protivtuženik imao od korišćenja kamiona dok se nalazio kod njega. stvar je njegovog izbora. Rev. 119/98 od 9.00 dinara sa pripadajućom zateznom kamatom.OBLIGACIONO PRAVO tuženom. br.. Protiv navedene presude žalbu je izjavio protivtuženik..10.252.. godine. Imajući u vidu utvrđeno činjenično stanje. godine) 221. P. Gž..2003.02. godine odbio kao neosnovanu žalbu i potvrdio je presudu Opštinskog suda u A. adekvatna tako naplaćenom iznosu.123 - .2002.2003.2003. ugovor o kupoprodaji je raskinut pa je delimičnom presudom P. Nakon toga. stav 4. Kako je pre isteka roka plaćanja ostatka kupoprodajne cene svedok M. br. prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo kada je prema odredbi člana 132. br. može se pouzdano raspraviti da li je i u kojem iznosu osnovan tužbeni. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju krivicom tužioca nije izvršen ugovor parničnih stranaka. 119/98 od 9. Raskidom ugovora obe strane su oslobođene svojih obaveza sem naknade eventualne štete u visini tržišne cene robe koja je bila predmet obaveze dužnika. (Iz presude Okružnog suda u Užicu. P.. blokovi za zi.. br. betonsko gvožđe. po nalogu tuženika oduzeo kamion od tužioca i oterao. godine i isplatio je deo kupoprodajne cene. obavezan je protivtuženik da protivtužiocu po osnovu raskida ugovora o kupoprodaji naknadi iznos od 3. odnosno protiv-tužbeni zahtev. ZOO obavezao protivtuženika da dosuđeni iznos plati protivtužiocu. Iz obrazloženja: Presudom Opštinskog suda u A. 2366/02 od 30. 119/98 od 20. potrebno je utvrditi da li je novčana protivvrednost tih roba. koji je tužilac preuzeo od tuženika u junu mesecu 1996..11. Okružni sud u U.10. pravilna primena materijalnog prava podrazumeva prethodno utvrđene količine svih vrsta ugovorenih roba koje je tuženi mogao dobiti za uplaćeni avans po važećim tržišnim cenama na dan prispeća novca na žiro račun tužioca. Neosnovani su žalbeni navodi da se radi o zahtevu za naknadu štete jer je predmet spora zahtev da se naknadi stečena korist po osnovu raskida ugovora koju izričito predviđa navedena pravna norma nezavisno od prava na naknadu štete. odnosno naknaditi.

mogao preuzeti 1. Iz obrazloženja: Protiv drugostepene presude tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava. godine) 222. Nesporno je i da je u trenutku prijema avansa tužilac mogao preračunati količine ugovorenih vrsta roba prema tada važećim tržišnim cenama. Kod nesporne činjenice da je ugovor raskinut krivicom tužioca tuženi ima pravo na povraćaj uplaćenog iznosa kupoprodajne cene i naknadu pričinjene mu štete.096.2003. Postojanje ili nepostojanje tog prava tuženog mora se ceniti u skladu sa odredbama člana 262. br. utvrđene u visini prema tržišnim cenama bilo koje od ugovorenih vrsta roba.333.71 komada blokova za zidanje ili 91. P. Zakona o obligacionom odnosima. . To ukazuje da je tužilac u vreme zaključenja ugovora mogao predvideti da će u slučaju neizvršenja svoje obaveze pričiniti tuženom štetu u visini razlike između uplaćenog avansa i važeće tržišne cene bilo koje od ugovorenih vrsta roba na dan povraćaja primljenog novca.124 - . odnosno protivtužbeni zahtev.851.40 dinara odbijen.15 dinara. 1.126. Zakona o obligacionim odnosima. Nakon toga.351. u vreme zaključenja ugovora morao predvideti kao moguće posledice povrede ugovora. Nesporna je činjenica da su tužiocu u vreme zaključenja ugovora bile poznate vrste roba čijom je isporukom on mogao ispuniti ugovornu obavezu. obračunata po važećim tržišnim cenama na dan realizacije akceptnog naloga tužioca. Vrhovni sud Srbije je našao da revizija tuženog nije osnovana. prema nalazu veštaka. To pravo tuženog se temelji u odredbi člana 132. a na osnovu nalaza i mišljenja veštaka tuženi je neosnovano naplatio 365. s obzirom na činjenice koje su mu tada bile poznate ili morale biti poznate. Saglasno tim zakonskim odredbama. adekvatna tako naplaćenom iznosu.033. Prema tome. Tek potom. ali svoju ugovornu obavezu nije izvršio. Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 386.Rev. dok je protivtužbeni zahtev za isplatu 18.00 dinara. Odluka o raskidu ugovora sadržana je u odluci o posledicama raskida.Tuženi je po tom osnovu uplatio tužiocu avans u ukupnom iznosu od 124. kao dužnik. Za uplaćeni iznos tuženi je. Stoga je usvojen tužbeni zahtev i obavezan tuženi da taj iznos plati tužiocu. st. Stoga je tuženi izvršio povraćaj datog realizacijom akceptnog naloga tužioca u iznosu od 357. Osnovano se revizijom ukazuje da je ovakva odluka zasnovana na pogrešnoj primeni materijalnog prava. Sporno je samo da li i u kojem obimu tuženi ima pravo na naknadu štete. potrebno je utvrditi da li je novčana protivvrednost tih roba. Preko koje će se od tih roba utvrditi visina pričinjene štete tuženom. i člana 266. može se pouzdano raspraviti da li je i u kojem iznosu osnovan tužbeni. i 2. stav 1. tuženi ima pravo na naknadu obične štete i izmakle koristi koje je tužilac.00 dinara. Zakona o parničnom postupku. Ugovorom nije propisan način na koji će se opredeliti konkretna obaveza tužioca. stav 2. Sledom rečenog. pravilna primena materijalnog prava podrazumeva prethodno utvrđene količine svih vrsta ugovorenih roba koje je tuženi mogao dobiti za uplaćeni avans po važećim tržišnim cenama na dan prispeća novca na žiro račun tužioca.526. Prema tome.285. stvar je njegovog izbora.31 kilograma betonskog gvožđa ili 354. 37/03 od 19.33 kilograma cementa ili 130.000. tuženi ima pravo na naknadu štete.85 litara jestivog ulja.OBLIGACIONO PRAVO danje ili jestivo ulje. Tužilac je primio avansnu uplatu. obzirom da odgovarajuće količine predmetnih roba koje će voditi ispunjenju ugovorne obaveze nisu utvrđene. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije.02.

stranka koja vraća novac dužna je da plati zateznu kamatu od dana kada je isplatu primila.6. 4372/2002 od 23. 132. koju je tuženi po nalogu tužioca trebalo da isporuči trećem licu. Neosnovani su navodi žalbe da je prvostepeni sud propustio da utvrdi količinu nafte isporučene trećem licu. da tuženi robu nije isporučio niti je uplaćenu cenu robe vratio. Rev. godine) 223. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda u Beogradu.2000.2002.500. st.1. jer je ugovor između stranaka raskinut.2001. Kod ovakvog činjeničnog stanja pravilno je prvostepeni sud postupio kada je obavezao tuženog da vrati primljeni iznos sa kamatom po zakonu jer je ugovor raskinut.12. (Iz presude Višeg trgovinskog suda u Beogradu. st. Sud je raspravljao o posledicama raskida ugovora o kupoprodaji jer je ugovor između parničnih stranaka raskinut po sili zakona.125 - . pa nije bilo potrebno da prvostepeni sud utvrdi koju količinu nafte je tuženi isporučio trećim licima po nalogu tužioca. Zakona o parničnom postupku na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti. broj 2091/02 od 26. Obaveza tuženog da tužiocu vrati uplaćeni iznos sa kamatom od dana uplate pa do isplate zasnovana je na odredbi čl. 5. godine za robu. Pž.500.3. da je tuženi u zahtevu za usaglašavanje i regulisanje duga od 8. Zakona o obligacionim odnosima. godine.11.03. što je bilo od uticaja za ispunjenje uslova za raskid ugovora. 132. pa je tuženi shodno čl. Nema ni bitne povrede na koju se u reviziji ukazuje.2002. na ime cene za kupovinu nafte.000 din.000 din. 5. godine) . te da tuženi nije izvršio isporuku. jer je prvostepeni sud odlučio o svim zahtevima koje je tužba sadržala. 58/2002 od 13.2000. Tuženi je pristajući da tužiocu vrati uplaćenu cenu u iznosu od 100. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. godine. Shodno članu 132. pa odluka o posledicama raskida sadrži u sebi i odluku o zahtevu za raskid ugovora.1.500. godine konstatovao da tužiocu duguje novčane iznose od 2. tačka 11. godine) 224. stav 2.2001. da je tužilac isplatio tuženom iznos od 2.000 din.2002. ZOO kao strana koja vraća novac dužna platiti zateznu kamatu od dana kada je isplatu primila.05. godine konstatovao da prema svojoj knjigovodstvenoj evidenciji ima dug prema tužiocu u iznosu od 2. prihvatio i izjavu tužioca za raskid ugovora. 2001. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je utvrdio da je tuženi u izvodu otvorenih stavki na dan 1.00 dinara na dan 1.OBLIGACIONO PRAVO U postupku pred prvostepenim sudom nema bitne povrede iz člana 354. Pž. Iz obrazloženja: Među strankama je nesporno da je tužilac određenog dana uplatio na račun tuženog 100. Raskidom ugovora nastaje obaveza vraćanja datog s tim da onaj ko vraća novac plaća i kamatu od dana uplate novca pa do dana kada će novac biti vraćen. ZOO.00 dinara 10.00 dinara sa stanjem na dan 31. Nesporno je da je tuženi na zahtev tužioca pristao da tužiocu vrati iznos od 100.

Iz obrazloženja: Predmet ove vanparnične stvari je zahtev predlagača da mu protivnik predlagača vrati naknadu koju je primila za eksproprisane nepokretnosti jer su joj u upravnom postupku ove nepokretnosti vraćene u svojinu.03. Zastarelost potraživanja tužioca po navedenom pravnom osnovu počinje da teče od momenta raskida predmetnog ugovora. Prema odredbama člana 126. 2663/01 od 06. a u svakom slučaju ima pravo na naknadu štete. raskinuti ugovor prostom izjavom. propustio je prvostepeni sud da utvrdi kada je predmetni. Međutim. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. Ako dužnik ne ispuni obavezu u naknadnom roku.126 - . zahtevati ispunjenje obaveze ili. a tužba za povraćaj datog novca je podneta 8. ima pravo da joj se vrati ono što je dala (član 132. mora ostaviti dužniku primeran naknadni rok za ispunjenje. godine. sudovi nižeg stepena su izveli preuranjeno pravni zaključak da je potraživanje tužioca zastarelo prema odredbama člana 371. Naime. Nižestepeni sudovi su u vanparničnom postupku propisanom Zakonom o vanparničnom postupku za određivanje naknade za eksproprisane nepokretnosti utvrdili da tržišna vrednost eksproprisa. Raskidom ugovora strana koja je izvršila ugovor potpuno ili delimično. pod uslovima predviđenim u idućim članovima. nastupaju iste posledice kao i u slučaju kad je rok bitni sastojak ugovora.2002. 2. Ali. ako raskid ugovora ne nastupa po samom zakonu. Budući očekivani cilj nije postignut i tuženi drži bez osnova novac dobijen od tužioca po osnovu izvršenja ugovora od strane tužioca i zato za tuženog nastaje obaveza vraćanja. ZOO. stav 2. ZOO. jer je usmeni ugovor o prodaji zaključen avgusta 1989. st. i 5. dvostrano teretni. ZOO kad ispunjenje obaveze u određenom roku nije bitni sastojak ugovora. pa je otpao osnov po kome drži isplaćenu naknadu. godine. godine) 226. br. ako poverilac želi raskinuti ugovor. Rev. ZOO u dvostranim ugovorima. Raskidom ugovora strana koja je izvršila ugovor potpuno ili delimično. Sporni imovinsko-pravni odnosi ranijeg vlasnika i korisnika eksproprijacije nastali posle poništaja pravnosnažnog rešenja o eksproprijaciji (deeksproprijacija) rešavaju se u parničnom postupku primenom odredbi Zakona o obligacionim odnosima koji regulišu pravne posledice raskida ugovora. shodno odredbama člana 132. ZOO poverilac koji zbog neispunjenja dužnikove obaveze raskida ugovor. kad jedna strana ne ispuni svoju obavezu. marta 2000. Prema odredbama člana 130. ugovor raskinut zbog neispunjenja i da potom sudi o dejstvu raskida. ima pravo da joj se vrati ono što je dala. Prema odredbama člana 124. ZOO). ako nije što drugo određeno. a poverilac da zahteva njeno ispunjenje. druga strana može.OBLIGACIONO PRAVO 225. Iz obrazloženja: Na osnovu tih činjenica. tuženi bez punovažnog pravnog osnova drži novac koji je od tužioca dobio na ime isplate cene kosačice. dužan je to saopštiti dužniku bez odlaganja. dužnik zadržava pravo da i posle isteka roka ispuni svoju obavezu.

po nalaženju Vrhovnog suda za rešenje ovih spornih odnosa merodavne su odredbe ZOO koje regulišu pravne posledice raskida ugovora.1998.M.OBLIGACIONO PRAVO nih nepokretnosti iznosi 193. koju drugostepeni sud odlučujući o žalbi nije sankcionisao.03. (Vrhovni sud Srbije. Ugovor se ne može raskinuti zbog neispunjenja neznatnog dela obaveze. . prema odredbi člana 36. a onda primenom principa pravičnosti utvrditi obim vraćanja. godine) Ako je jedna strana izvršila ugovor potpuno ili delimično. Zakona o vanparničnom postupku). (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije.2001. prvostepeni sud nije mogao da u vanparničnom postupku odlučuje u sporu o vraćanju naknade za eksproprisane nepokretnosti jer se ove odredbe Zakona o vanparničnom postupku shodno primenjuju samo kada se ranijem sopstveniku po zakonu priznaje pravo na naknadu za nepokretnost na kojoj je izgubio pravo svojine (član 140. uzajamna vraćanja vrše se po pravilima za izvršenje dvostranih ugovora. stav 1. imovinsko-pravne odnose korisnika eksproprijacije i sopstvenika nepokretnosti u slučaju spora rešava redovni sud.127 - 229. kojim je poništeno pravnosnažno rešenje o eksproprijaciji. Rev. stambene i komunalne delatnosti od 14. Osim toga. Pravnosnažnim rešenjem Sekretarijata za urbanizam. Međutim. u slučaju poništaja pravnosnažnog rešenja o eksproprijaciji. Ali ako poverilac želi raskinuti ugovor. avgusta 1992. pa je i odluka drugostepenog suda zahvaćena istom bitnom povredom odredaba parničnog postupka. Zakona o eksproprijaciji. 751/98 od 24.06. Rev. 475/01 od 16. ako je jedna strana izvršila ugovor potpuno ili delimično. 5023/97 od 21. godine) . stav 2. I 1998. (Vrhovni sud Srbije.) 228. ZPP.94 dinara i protivnika predlagača V. Naime. protivniku predlagača vraćene su u svojinu eksproprisane nepokretnosti sa pravom korišćenja zemljišta. u kom obliku i obimu. s obzirom da je eksproprijacija izvršena pre više od 20 godina. u vezi sa članom 1. ima pravo da joj se vrati ono što je dala. godine. Kako Zakon o eksproprijaciji bliže ne uređuje imovinsko-pravne odnose stranaka u vezi deeksproprijacije. Time je prvostepeni sud učinio bitnu povredu iz člana 354. ako obe strane imaju pravo zahtevati vraćanje datog. godine) 227. Rev. pa predlagač osnovano zahteva povraćaj onoga što je na ime naknade za eksproprisane nepokretnosti dao. Kad ispunjenje obaveze u određenom roku nije bitni sastojak ugovora dužnik zadržava pravo da i posle isteka roka ispuni svoju obavezu. mora ostaviti dužniku primeren naknadni rok za ispunjenje. Naime. da bi se o ovom zahtevu moglo valjano odlučivati. obavezali da predlagaču isplati ovaj iznos. Prema članu 132. odluke su zasnovane i na pogrešnoj primeni materijalnog prava. Vrhovni sud nalazi da su pobijane odluke zahvaćene bitnom povredom odredaba parničnog postupka.05. ZOO. Rev. a prema stavu drugog istog člana. nužno je pre svega utvrditi da li je protivniku predlagača naknada isplaćena. a poverilac da zahteva njeno ispunjenje. stav 7. ima pravo da joj se vrati ono što je dala. (Vrhovni sud Srbije.1998.265.833/98 od 25.

usled čega tužilac ne može osnovano zahtevati raskid predugovora. Prev. (Vrhovni sud Srbije. godine) 231. Kad jedna ugovorna strana ne ispuni svoju obavezu druga strana može.05. 42/98) U dvostranim ugovorima. Rev.1998. godine) 233. Rev.1024/95 od 26.OBLIGACIONO PRAVO Poverilac može raskinuti ugovor bez ostavljanja dužniku naknadnog roka za ispunjenje ako iz dužnikovog držanja proizilazi da on svoju obavezu neće izvršiti ni u naknadnom roku. 690/98 od 13.1997. osnivač ne može tražiti raskid ugovora o kupovini akcija niti povraćaj iznosa uplaćenog na ime akcija. 234. 4560/97 od 21. druga strana ima pravo tražiti raskid ugovora. Kupac nije u docnji sa ispunjenjem obaveze iz predugovora o kupoprodaji i to obaveze isplate ostatka kupoprodajne cene kada ta obaveza dospeva nakon što prodavac ispuni svoju obavezu sređivanja zemljišno-knjižnog stanja. 648/97 od 20. godine) 235.1997. .1998. niti može zahtevati naknadu štete od tuženih kao kupaca. U dvostranim ugovorima kad jedna strana ne ispuni svoju obavezu.128 - 237. Uslov za raskid ugovora zbog neispunjenja je da druga strana ispuni svoju obavezu. 1645/98 od 8. Rev. ako nije što drugo određeno.09. kad jedna strana ne ispuni svoju obavezu. (Vrhovni sud Srbije. (Vrhovni sud Srbije. Gž.04. (Vrhovni sud Srbije. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. Prodavac može jednostranom izjavom volje raskinuti ugovor o kupoprodaji stana ako kupac (kako je to ugovoreno) izostane sa uplatom tri mesečne rate kupoprodajne cene.10.11. Rev. raskinuti ugovor prostom izjavom. 469/98 od 20. pod uslovima predviđenim u idućim članovima. druga strana može. godine) . između ostalog.1998. zahtevati ispunjenje obaveze ili.02. Rev. jer se radi o statusnom odnosu.05. ako raskid ugovora ne nastupi po samom zakonu. (Vrhovni sud Srbije.1998. a u svakom slučaju ima pravo na naknadu štete. Ukoliko banka kao akcionarsko društvo ne isplaćuje osnivaču dividendu. (Vrhovni sud Srbije. godine) 232. 5216/97 od 24. godine) 236. godine) 230. Rev. (Iz presude Okružnog suda u Zrenjaninu. raskinuti ugovor prostom izjavom.1998. već to može biti predmet posebnog spora.

godine) 243. ZOO. (Vrhovni sud Srbije. P. (Vrhovni sud Srbije. 244. do 132. 7523/95) 242. Rev.02. Ako se kupac saglasno članu 124. ZOO opredelio za izvršenje kupoprodajnog ugovora . prodavac ima pravo da pod uslovima iz čl. 44/95 od 8. 5747/96 od 04. Tuženi je isporučio i ugradio tužiocu klima uređaj tipa ASY 12 USBCW/AOY 12 UGBC i na ime navedene isporuke fakturisao mu je iznos od 32. godine) 241. ZOO ili ispunjenje ugovora . traži raskid ugovora i povraćaj isporučene robe. godine) Ukoliko kupac robe nije platio cenu u ugovorenom roku.03.00 dinara. (Viši privredni sud.1997. 3470/96 od 29. (Vrhovni sud Srbije. Rev. . prvostepeni sud nije dužan da utvrđuje krivicu za raskid jer je pravo tužioca po članu 124. godine) 240. kao i da raskine ugovor jer povraćaj cene nije izvršen u razumnom roku.1995. 239. Prev. mora ostaviti dužniku primeren naknadni rok za ispunjenje. P. Iz obrazloženja: Tužilac i tuženi su bili u poslovnom odnosu. ZOO da bira da li će tražiti raskid ugovora i povraćaj robe po članu 132.10. Dužnik nema pravo na raskid ugovora po kome mu je isplaćena cena za robu koju nije isporučio poveriocu. (Vrhovni sud Srbije. (Iz odluke Vrhovnog suda Srbije Rev. Kada se traži raskid ugovora zbog neisplate kupoprodajne cene za isporučenu robu. Pž. Navedeni iznos tužilac je isplatio tuženom na račun a što među parničnim strankama nije sporno. Beograd.129 - .500.isplatom kupoprodajne cene. 124.Rev.1996. zbog poverilačke docnje ili drugih razloga.isporuku robe. Zbog nedostataka robe koja je predmet kupoprodajnog ugovora.1994. kupac ima pravo da sudskim putem zahteva povraćaj kupoprodajne cene. 127/94 od 25. Kad ispunjenje obaveze u određenom roku nije bitni sastojak ugovora. ako želi raskinuti ugovor. onda poverilac. tada ne može umesto isporuke robe zahtevati njenu protivvrednost po tržišnoj ceni za deo neisporučene količine robe.03. 58/95 od 08. godine) 238.OBLIGACIONO PRAVO Ugovor se ne može raskinuti zbog neispunjenja neznatnog dela obaveze.1995.11.

Iz obrazloženja: Kao promenjena okolnost zbog koje je zahtevan raskid ugovora u konkretnom slučaju je cena zakupa za koju tužilac ističe da je u potpunosti obezvređena. Iz tog razloga. godine) RASKIDANJE ILI IZMENA UGOVORA ZBOG PROMENJENIH OKOLNOSTI (Čl. a ne i one koje dovode do propuštanja koristi koja bi mogla biti ostvarena. godine klimu odneo na popravku. pa je na taj način narušena ekvivalentnost međusobnih davanja između ugovornih strana.OBLIGACIONO PRAVO Tužilac je dana 10. pomenutog Zakona o obligacionim odnosima koja reguliše dejstva raskida ugovora i obavezao tuženog na isplatu kupoprodajne cene u iznosu od 32. narušena je jednakost davanja između predmeta zakupa i cene zakupa.02. koja će se vršiti zaključenjem aneksa ugovora. Relevantne okolnosti za raskid ili izmenu ugovora zbog promenjenih okolnosti su samo one koje dovode do teškoća u ispunjavanju obaveza.03.) predvidele izmenu zakupnine. koji povraćaj tuženi u razumnom roku nije ispunio. po mišljenju tužioca. ali tuženi klimu nije popravio niti je istu vratio. pa kako je od tuženog zahtevao povraćaj kupoprodajne cene. (Presuda Višeg trgovinskog suda. menjana ugovorna odredba koja se tiče obaveze plaćanja zakupnine odn.02. 488. ukoliko se kao promenjena okolnost ističe samo narušavanje principa ekvivalencije prestacija.00 dinara. pa su u tom smislu.00 dinara na ime kupoprodajne cene iz razloga što je tužilac klimu pribavio s obzirom na svojstva koja su navedena u ponudi. na koji način je voljom stranaka a bez formalnog zaključenja aneksa ugovora. ispunjeni su uslovi za raskid ugovora. stav 2. Dakle. . to tuženi istu ne koristi. bilo bi nepravično dalje održati predmetni ugovor na snazi. i člana 501.500. da ista greje i na temperaturi od -15 stepeni. ne ispunjava navedena svojstva. Pž. Međutim.500. to nije razlog zbog koga bi se ugovor raskinuo.2005.130 - .. 489. stav 2. U slučaju povrede principa ekvivalencije prestacija. postoje drugi mehanizmi da bi se obezbedila ravnoteža međusobnih davanja. sporna visina zakupnine ne može biti razlog za raskid ugovora zbog promenjenih okolnosti. njene visine. Na ovako utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud je pravilno primenio odredbe Zakona o obligacionim odnosima i to čl. 490. što zbog nedostataka što zbog toga što je dana 05.2005.2007.. tj. s obzirom na činjenicu da je tužilac blagovremeno obavestio tuženog o nedostacima koja roba ima. Pravilno je prvostepeni sud primenio i odredbu člana 132. 133 – 136. pa kako klima ima skrivene nedostatke odn. ugovorne strane u ugovoru o zakupu (i to u članu 4. Prvostepeni sud je pravilno utvrdio da je tužilac za svaki mesec posebno vršio obračun zakupnine i ispostavljao tuženom račune a tuženi je tako obračunate zakupnine plaćao tužiocu. Zakona o obligacionim odnosima) 245. 3016/06 od 15. godine tražio od tuženog da mu izvrši povraćaj iznosa od 32.

. Ugovorom je tužiocu ustupljen deo tavanskog prostora na trajno korišćenje radi pretvaranja u stambeni prostor. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju. strana kojoj je otežano izvršenje obaveze može zahtevati da se ugovor raskine. Istim ugovorom. Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja. ako bi postojala opasnost za tužioca da zbog toga prestane sa obavljanjem delatnosti . Tužilac je u nekoliko rata isplatio ugovoreni iznos i o roku podneo zahtev Sekretarijatu za urbanizam grada B. Pž. nastupe okolnosti koje otežavaju ispunjenje obaveze jedne ugovorne strane ili ako se zbog njih ne može ostvariti svrha ugovora. po opštem mišljenju.-Odeljenju za sprovođenje urbanističkih planova. može zahtevati da se ugovor raskine. strana kojoj je otežano ispunjenje obaveze. Prema tome. godine) 246. parnične stranke su zaključile ugovor o ustupanju uz naknadu dela tavanskog prostora zgrade radi pretvaranja u stambeni prostor. a očigledno je da ugovor više ne odgovara očekivanjima ugovornih strana i da bi. nižestepeni sudovi su pravilno zaključili da je tužbeni zahtev za raskid ugovora između parničnih stranaka osnovan. ili ako se zbog njih ne može ostvariti svrha ugovora.05. pre zaključenja ugovora.2010. Naime. propisano je da.12. koja bi mogla biti ostvarena.2674/05 od 07. tužilac se takođe obavezao da u određenom roku podnese zahtev za izdavanje odobrenja za izvođenje radova na pretvaranju tavanskog prostora. isplati tuženom određeni iznos na ime naknade. Međutim. Rev.tek u tom slučaju ove okolnosti mogu biti razlog na osnovu koga se može raskinuti ugovor. pravilan je zaključak prvostepenog suda da nema mesta raskidu predmetnog ugovora. parcela na kojoj se nalazi prostor predviđen za pretvaranje predviđena je delom za saobraćajnicu. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. te tužilac ima pravo da od tuženog potražuje uplaćeni iznos po zaključenom ugovoru koji je raskinut. odredbom člana 133. a u jednom i u drugom slučaju u toj meri da je očigledno da ugovor više ne odgovara očekivanjima ugovornih strana i da bi po opštem mišljenju bilo nepravično održati ga na snazi takav kakav je. ako posle zaključenja ugovora. Međutim. Zakona o obligacionim odnosima. a delom za parking i zelenu površinu. dovedena u opasnost njegova delatnost. bilo nepravično održati ga na snazi takvog kakav je. ako bi zbog povećanja zakupnine tj. godine) . Imajući u vidu utvrđeno činjenično stanje iz kojeg proizilazi da nije dozvoljeno izvođenje radova na pretvaranju tavanskog u stambeni prostor zbog čega je očigledno da ugovor ne odgovara očekivanjima ugovornih strana i da bi bilo nepravično održati ga na snazi. Uzimaju se u obzir samo okolnosti koje dovode do teškoća u ispunjavanju obaveza a ne i one koje dovode do propuštanja koristi (dobiti). Ako posle zaključenja ugovora nastupe okolnosti koje otežavaju ispunjenje obaveze jedne strane.131 - . odnosno strana koja zbog promenjenih okolnosti ne može ostvariti svrhu ugovora. naplate manje cene zakupnine. 1616/10 od 06. nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su zaključili da je tužbeni zahtev za raskid ugovora i povraćaj uplaćenih sredstava osnovan. a istim ugovorom se tužilac obavezao da. Prema obaveštenju navedenog Sekretarijata.. za raskid ugovora nisu od značaja okolnosti čije nastupanje dovodi do toga da jedan od ugovarača gubi potencijalnu dobit koju bi ostvario da okolnosti nisu nastupile.OBLIGACIONO PRAVO Na drugoj strani. bila dovedena u pitanje mogućnost obavljanja delatnosti odn.br. tužilac u toku postupka nije predložio dokaze da je zbog zakupnine koju ostvaruje odnosno ne ostvaruje po osnovu predmetnog ugovora. 2005.

shodno čl. st.ugovor se raskida po samom zakonu. drugostepeni sud konstatuje da u postupku nema bitnih povreda postupka. tj.055.prema članu 132. koji predviđa da kad ispunjenje obaveze u određenom roku predstavlja bitan sastojak ugovora a dužnik ne ispuni obavezu u tom roku . Stranka koja vraća novac dužna je. Tuženi navodi da je njegova obaveza bila naturalna. godine) 248. uz saglasnost tužioca.OBLIGACIONO PRAVO 247. tačka 14. Ako je jedna stranka potpuno ili delimično izvršila ugovor .2000. Naravno. Pž. što ne odgovara u tužbi iznetim činjenicama. Shodno svojoj obavezi iz čl.01. stav 2. (Iz presude Višeg trgovinskog suda. odnosno vrednost delimično izvršenih radova iznosi 1. 5. 2. Raskid zbog promenjenih okolnosti posle zaključenja . pa se smatra da je ugovor delimično raskinut po samom zakonu u odnosu na obavezu tužioca da plati drugi deo ugovorenog iznosa u vrednosti od 1. da plati i zateznu kamatu od dana kada je isplatu primila. Na pravilno utvrđeno činjenično stanje u prvom stepenu je pravilno primenjeno i materijalno pravo . Tako tuženi taj iznos (odnosno . st. 1. 2. 125. pa tužilac ima pravo da mu se ono što je dao za neizvršeen radove vrati. Zakona o parničnom postupku.120.00 dinara. Zakona o obligacionim odnosima.051. 5. uslužno izvođenje radova do određene visine a ne obaveza novčane prirode. Zakona o obligacionim odnosima .816. U konkretnom slučaju tužilac je tužbom zahtevao da se raskine ugovor zaključen između parničnih stranaka zbog promenjenih okolnosti. ovog Zakona. Pogrešno se prvostepeni sud poziva na odredbu člana 124. U prvostepenom postupku učinjena je bitna povreda iz člana 354. a druga nije i neće izvršiti ugovorenu obavezu.ima pravo da joj se vrati ono što je dala.2004. ima pravo da joj se vrati ono što je dala. Raskid ugovora zbog promenjenih okolnosti može se ostvariti samo sudskim putem. Žalbeni navodi ne utiču na pravilnost i zakonitost prvostepene odluke.25 dinara) drži bez osnova. Strana koja je izvršila ugovor potpuno ili delimično. Zakona o obligacionim odnosima. To je bez uticaja na drugačiju odluku u ovoj pravnoj stvari. 132.02. st. 6993/2003 od 22. Navodi tuženog mogu biti od uticaja u izvršnom postupku. pri tome. Zakona o obligacionim odnosima. st. jer ta zakonska odredba uređuje odnose stranaka za slučaj da jedna strana izvršava obaveze. godine. Iz obrazloženja: Utvrđeno je sledeće činjenično stanje: Tuženi svoju obavezu u pogledu količine radova koji su bili predviđeni ugovorom o reparaciji frontova ormana i ploča stolova nije u potpunosti izvršio. Zakona o parničnom postupku. 132.shodno čl. Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem odbačena je kao nedozvoljena tužba tužioca od 24.iznos od 1. Strana koja vraća novac dužna je da isplati zateznu kamatu od dana prijema uplate.474.055. i to sa kamatom . Pomenute ukupne radove trebalo je da izvrši u roku od 30 dana od dana isplate avansa. Zakona o parničnom postupku.132 - . radi čega je i prvostepena odluka morala biti ukinuta. ukoliko ponudi da umesto novčane obaveze svoju obavezu izmiri na drugi način. st.čl.00 dinara. te i donosi iznetu odluku shodno članu 368. 354.

5077/2003 od 31.12. Kada ekonomski jača ugovorna strana (prodavac) pripremi tekst ugovora nema uslova za raskid zbog promenjenih okolnosti (inflacija i disparitet između zvaničnog i tržišnog kursa dinara) jer su se te pojave mogle predvideti i kroz ugovaranje indeksne klauzule savladati. prvostepeni sud je u smislu člana 133. (Iz odluke Vrhovnog suda Srbije. Rev. 623/97 od 10. 1810/98) 249. bila dužna da u vreme zaključenja ugovora uzme u obzir te okolnosti ili ih je mogla izbeći i savladati. rasi ostavrenja svrhe ugovora. . 4250/97 od 03. Ako posle zaključenja ugovora nastupe okolnosti koje otežavaju ispunjenje obaveze jedne strane. U ponovljenom postupku prvostepeni sud će ceniti da li su posle zaključenja ugovora između parničnih stranaka nastupile okolnosti koje otklanjaju ostvarenje svrhe ugovora u meri da ugovor više ne odgovara o očekivanju tužioca tako da bi po opštem mišljenju bilo nepravično održati ga na snazi takav kakav je. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije.09. godine) 253. (Iz odluke Vrhovnog suda Srbije. godine) 250. Mogućnost pobijanja ugovora zbog promenjenih okolnosti predviđena je samo kod dvostrano teretnih ugovora.1997. a pre podnošenja tužbe je pozvao tuženog na izmenu ugovora. Rev. 5083/96 od 29. a u jednom i drugom slučaju u toj meri da je očigledno da ugovor više ne odgovara očekivanjima ugovornih strana i da bi bilo nepravično održati ga na snazi takav kakav je. Kada tužilac traži raskid ugovora zbog promenjenih okolnosti.01. . Zakona o obligacionim odnosima.133 - 254. do 136. ili ako se zbog njih ne može ostvariti svrha ugovora. koja se poziva na promenjene okolnosti. godine) Ako posle zaključenja ugovora nastupe okolnosti zbog kojih strana ugovornica ne može ostvariti svrhu ugovora može zahtevati da se ugovor raskine ako je očigledno da ugovor više ne odgovara očekivanjima ugovornih strana i da bi po opštem mišljenju bilo nepravilno održati ga na snazi takav kakav je.1997. godine) 252. strana kojoj je otežano ispunjenje obaveze.07. a o pravu na raskid odlučuje se presudom a ne rešenjem jer se radi o spornom materijalnom pravu. može zahtevati da se ugovor raskine. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž.1997.OBLIGACIONO PRAVO ugovora regulišu odredbe člana 133. a ne može zahtevati raskid ako je bila dužna da u vreme zaključenja ugovora uzme u obzir promenjene okolnosti na koje se poziva ili ih je mogla izbeći ili savladati. 1998.2003. Raskid ugovora zbog promenjenih okolnosti ne može se tražiti ako je stranka. (Iz odluke Vrhovnog suda Srbije. (Vrhovni sud Srbije. 4070/97 od 6. godine) 251. odnosno strana koja zbog promenjenih okolnosti ne može ostvariti svrhu ugovora. Rev. Rev. Rev.

" da cenu te sirovine plati isporukom 500. godine čiji predmet je međusobna razmena robe. onda nije nastupila nemogućnost ispunjenja i dužnik se ne može osloboditi obaveze.1995.02. godine) Postoje razlozi za raskid ugovora zbog promenjenih okolnosti. 9-138 od 24. Iz obrazloženja: U postupku pred prvostepenim sudom je utvrđeno da su parnične stranke bile u poslovnom i pravnom odnosu po osnovu Ugovora o kompenzacionom poslu br. neobezbeđuje ostvarivanje svrhe ugovora. nemogućnost izvoza. 959/94 od 23.. 137 i 138. Neosnovano se u reviziji tvrdi da je drugostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo kada nije primenio odredbu člana 138. 2/95 i Prev.1994. Među parničnim strankama nije sporna činjenica da je tuženi u obavezi prema tužiocu još za isporuku 139. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. Nema nemogućnosti izlučenja ako je predmet obaveze zamenljiva stvar. NEMOGUĆNOST ISPUNJENJA (Čl. a ako je ova nešto ispunila od svoje obaveze. a tuženi IY "D.2002. gasi se i obaveza druge strane. kada zakupnina.5. bez obzira na eventualne objektivne i subjektivne smetnje na koje ukazuje. (Vrhovni sud Srbije.134 - .1995. ugovor se neće raskinuti. Tom zakonskom odredbom je propisano kada je ispunjenje obaveze jedne strane u dvostranom ugovoru postalo nemoguće zbog događaja za koji nije odgovorna ni jedna ni druga strana.Zakona o obligacionim odnosima.000 litara ulja. 17/02 od 27. Ukoliko na pravično izmenjene ulove druga strana pristane. Tačno je da tuženi nije ispunio obavezu zbog naknadno nastalih pravnih smetnji. koja ne može da podmiri troškove održavanja. Zakona o obligacionim odnosima) 256. Prev.000 USA dolara.03. Tuženi se ne može osloboditi obaveze s pozivom na odredbu člana 137. može zahtevati vraćanje po pravilima o vraćanju stečenog bez osnova.OBLIGACIONO PRAVO stav 4. godine) 255.000 USA dolara).000 litara ulja. ZOO dužan da ispita mogućnost. pa čak i sam da ponudi pravičnu izmenu odgovarajućih uslova ugovora kojom bi se ostvarila svrha ugovora.. niti očekivanja zakupodavca da od zaključenog ugovora ostvari određenu ekonomsku korist.kompaund) u vrednosti od 350. Među parničnim strankama nije sporna činjenica da tuženi duguje tužiocu još 139. (Prema Rešenju Vrhovnog suda Srbije. kako je reč o ispunjenju obaveze koja za predmet ima zamenljive stvari za čiju nabavku je postojala mogućnost van teritorije SRJ.50/95 od 08. godine) . Pzz.03. Međutim.000 litara suncokretovog jestivog rafinisanog ulja (u vrednosti od 350. Zakona o obligacionim odnosima. Tužilac je bio u obavezi da isporuči tuženom sirovinu za proizvodnju plastične ambalaže (PVC prah . Rev. Polazeći od tih činjenica prvostepeni sud je obavezao tuženog da tužiocu isporuči ovu količinu ulja a drugostepeni sud je takvu odluku potvrdio.

kao i kad je to ovim zakonom ili posebnim propisom određeno. Odredbom člana 103.1994.306 EUR. Nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo jer nisu ispunjeni uslovi za poništaj navedenog ugovora u smislu čl. da radove izvede znatno pre uvođenja sankcija OUN 31.000.000 EUR ali da ga je prodao za 22. 106/94 od 22. Ustanovljeno je da je tužilac nudio sporni stan na prodaju (i drugima a ne samo tuženiku) za cenu od 25. zbog korišćenja stanja nužde.612.5. Ukoliko mu je pre zaključenja ugovora bila poznata prava vrednost nepokretnosti. (Iz odluka Vrhovnog suda Srbije Prev.OBLIGACIONO PRAVO Kada tuženi nije izvršio svoju obavezu. Zakona o obligacionim odnosima) 258.875. javnom poretku ili dobrim običajima ništav ako cilj povređenog pravila ne upućuje na neku drugu sankciju ili ako zakon u određenom slučaju ne propisuje šta drugo. prodavac ne može zahtevati poništaj ugovora o kupoprodaji zbog očigledne nesrazmere uzajamnih davanja. PREKOMERNO OŠTEĆENJE (Član 139. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da je ugovor rušljiv kad ga je zaključila strana ograničeno poslovno sposobna. kojim je tužilac (prodavac) tuženiku (kupcu) prodao naznačeni stan. Na ovako utvrđeno činjenično stanje. onda se u docnji ne može pozivati na nemogućnost izvršenja obaveze zbog više sile usled sankcija. 111. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da je ugovor koji je protivan prinudnim propisima.1992.. a sadašnja 23. lakomislenosti i postojanja očigledne nesrazmere uzajamnih davanja tj. stav 1. godine) 257. Zakona o obligacionim odnosima.00 dinara.godine.30 EUR (1. nedovoljnog iskustva.. kad je pri njegovom zaključenju bilo mana u pogledu volje strana.000 EUR.000 EUR. njegovog teškog materijalnog stanja. 103. Odredbom člana 111. Kao kupoprodajna cena u ugovoru naveden je iznos od 672. prekomernog oštećenja u vreme zaključenja ugovora. .520. Veštačenjem u toku postupka utvrđeno je da je tržišna cena spornog stana u vreme kupoprodaje iznosila 26. 139.00 dinara). i 141.06. odbivši kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se poništi navedeni ugovor i da se utvrdi da je bez pravne važnosti zbog postojanja mana u pogledu volje .135 - . Na ime kupoprodaje spornog stana tuženi je tužiocu isplatio iznos od 22.zbog zablude tužioca kao prodavca u pogledu predmeta ugovora i okolnosti koje su bile odlučujuće prilikom zaključenja ugovora. Iz obrazloženja: U pravnosnažno okončanom postupku utvrđeno je sledeće činjenično stanje: Tužilac (kao prodavac) i tuženi (kao kupac) zaključili su ugovor o prodaji nepokretnosti.

a imajući u vidu da je u postupku utvrđeno da na strani tužioca nije bilo zablude u pogledu predmeta ugovora. godine) 261. S obzirom na citirane zakonske odredbe. godine) Ugovor na osnovu koga društveno pravno lice otuđuje nepokretnost iz društvene svojine može se poništiti ako je ugovorena cena u očiglednoj nesrazmeri sa prometnom vrednošću nepokretnosti u vreme zaključenja ugovora. Rev. Odredbom člana 141. (Vrhovni sud Srbije. s tim što pravo da zahteva poništenje ovakvog ugovora prestaje istekom jedne godine od njegovog zaključenja.00 dinara što prema ondašnjem zvaničnom kursu iznosi 26.875. Pravo da se zahteva poništenje ugovora prestaje istekom jedne godine od njegovog zaključenja. oštećena strana može zahtevati poništenje ugovora ako za pravu vrednost tada nije znala niti je morala znati. Prev. niti je bio zavistan od kupca.10.04.2006.136 - 262. propisano je da je ništav ugovor kojim neko.1995. što sve dokazuje da tužilac nije bio lakomislen. koristeći se stanjem nužde i teškim materijalnim stanjem drugog. 3797/95 od 18.1997. njegovim nedovoljnim iskustvom. (Vrhovni sud Srbije Rev. stav 1. da je veštak građevinske struke utvrdio da je tržišna vrednost ovog stana 1. kao ni u pogledu okolnosti koje su bile odlučujuće prilikom zaključenja ugovora.30 EUR odnosno sadašnjem 23. postoji u vreme zaključenja ugovora očigledna nesrazmera.036 EUR. (Vrhovni sud Srbije.OBLIGACIONO PRAVO Odredbom člana 139. ako između obaveza ugovornih strana u dvostranom ugovoru. ugovori za sebe ili nekog trećeg korist koja je u očiglednoj nesrazmeri sa onim što je on drugom dao ili učinio. 2133/98 od 17. Za poništaj zbog prekomernog oštećenja potrebno je da je tužilac u vreme zaključenja ugovora znao. te da nije bilo prekomernog oštećenja odnosno nije postojala očigledna nesrazmera prilikom zaključenja ugovora jer je tužilac pre zaključenja ugovora znao za pravu vrednost stana.1995. godine) 260. lakomislenošću ili zavisnošću. da mu je ugovor pročitan kao i priznanica. oštećena strana može zahtevati poništenje ugovora ako za pravu vrednost tada nije znala niti je morala znati.09. 398/2006 od 01. Ako je između obaveza ugovornih strana u dvostranom ugovoru postojala u vreme zaključenja ugovora očigledna nesrazmera. Rev.05. . ili se obavezao dati ili učiniti. a da tužilac ničim nije dokazao da je bio u zabludi prilikom zaključenja ugovora. Otuda je pobijana odluka u svemu pravilna i zakonita. Rev.612. jer je utvrđeno da je tužilac hteo da proda stan. 655/97 od 14. 130/95 od 05. (Vrhovni sud Srbije. propisano je da. Tužba za poništaj ugovora po ovom osnovu može se podneti u roku od jedne godine od zaključenja ugovora. odnosno mogao znati za eventualnu nesrazmeru u vrednosti davanja. godine) 259.1998.520. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. godine) .03.

nedovoljno iskustvo. proveriti da li su poslovne banke. 141. sa rokovima kao što je bio rok vraćanja zajma u konkretnom slučaju. da je jedna ugovorna strana iskoristila nepovoljni položaj u kome se našla druga strana.137 - . Ovo prema odredbi stava 3. 141. kada je reč o kamati. Zakona o obligacionim odnosima) potrebno je da su ispunjeni određeni uslovi i to: da između davanja ugovornih strana u vreme zaključenja ugovora postoji očigledna nesrazmera. Upoređivanjem podataka o visini kamatne stope koje bude dobio . niti se sada bave ovom vrstom poslova. lakomislenost ili zavisnost i da je iz toga proistekla očigledna nesrazmera između uzajamnih davanja. ako kao oštećeni to zahteva. (Iz presude Višeg trgovinskog suda Pž.OBLIGACIONO PRAVO ZELENAŠKI UGOVOR (Član 141. prvostepeni sud će u ponovnom postupku. Zakona o obligacionim odnosima. a u slučaju da se poslovne banke nisu bavile. godine) 264. njeno stanje nužde ili teško materijalno stanje. Iz obrazloženja: Da bi postojao zelenaški ugovor (čl. Pored navedenog. 399.2009. i čl. kao i da je strana koja koristi stanje nužde znala odnosno morala znati da se druga strana u takvoj situaciji nalazi.12. jer se navedena zakonska odredba ne može da primeni bez njegovog zahteva. prvostepeni sud će izvideti koliko iznose kamatne stope na oročenu deviznu štednju građana. Zakona o obligacionim odnosima umeri stopu ugovorene kamate. U cilju utvrđivanja da li je ugovorena kamatna stopa nesrazmerno visoka. Iz obrazloženja: Ako je ugovorena kamatna stopa nesrazmerno visoka u odnosu na okolnost konkretnog posla i kao takva u suprotnosti sa načelom savesnosti i poštenja. u vreme zaključenja ugovora o zajmu odobravale fizičkim licima devizne zajmove ili devizne kredite sa različitom namenom i pod kojim uslovima. člana 141. Zakona o obligacionim odnosima) 263. sud je dužan da saglasno odredbi čl. te načelom jednake vrednosti davanja. sud može da smanji ugovornu obavezu dužnika. poštenja i jednake vrednosti davanja sud može umeriti stopu te kamate. pribavljanjem izveštaja od poslovnih banaka ili saslušanjem finansijskog stručnjaka. koja predviđa mogućnost smanjenja obaveze dužnika. 4824/09 od 2. Sud može da smanji obavezu dužnika u slučaju postojanja zelenaškog ugovora (povrede načela jednake vrednosti uzajamnih davanja) samo u slučaju stavljanja zahteva u parnici u kojoj poverilac traži izvršenje takvog ugovora. ako tokom sudskog postupka dužnik istakne zahtev za smanjenje njegove obaveze. Ukoliko je ugovorena kamatna stopa nesrazmerno visoka i u suprotnosti sa načelom savesnosti.

to u konkretnom slučaju nije bilo osnova za primenu odredbe člana 141. naveo da su cene iz predmetnog ugovora nerealne kao i u prethodna tri ugovora koje je zaključio sa tužiocem. u slučaju nevraćanja pozajmlje. sud je dužan da ga oceni i sa stanovišta razloga ništavosti. Da bi postojao zelenaški ugovor. 386/03 od 30. godine.01. te da je u konkretnom slučaju morala biti primenjena odredba člana 141. lakomislenost ili zavisnost. tuženi tokom postupka nije isticao nikakve činjenice niti je pružio dokaze da je predmetni ugovor zaključen pod uslovima iz člana 141. njegovo stanje nužde ili teško materijalno stanje. nedovoljno iskustvo. Tuženi u ovoj parnici nije dokazao da su ispunjeni uslovi propisani članom 141. Međutim. a na koji se pozivao u reviziji. kao i da je strana koja koristi stanje nužde znala odnosno mogla znati da se druga strana nalazi u takvoj situaciji. da je jedna ugovorna strana iskoristila nepovoljan položaj u kome se našla druga strana. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu. br. Prev.04. a iz toga nije proistekla ni očigledna nesrazmera između uzajamnih davanja. godine) 266. S obzirom da tužilac kao ugovorna strana nije iskoristio nepovoljan položaj u kojem se našao tuženi. Iz obrazloženja: Tuženi je obavezan da tužiocu isplati 4. Gž. i po kojima je tužiocu izvršio isplatu. Tuženi je samo u podnesku od 15. Bez njegovog zahteva pomenuta odredba se ne može primeniti. po osnovu zajma iz 1998.000 DEM. stav 1. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. u dinarskoj protivvrednosti.4. tokom postupka nije stavio zahtev za smanjenje njegove obaveze. od čijeg rešavanja zavisi odluka o tome da li je i u kojoj meri tuženi ispunio svoje obaveze u pogledu vraćanja duga. Osim toga. godine. njeno stanje nužde ili teško materijalno stanje. Ako iz činjeničnog osnova tužbenog zahteva proizilazi da određeni ugovor opterećuju zelenaška svojstva. godine) 265. odnosno da je predmetni ugovor zelenaški. nedovoljno iskustvo. 438/04 od 05. Zakona o obligacionim odnosi-ma. kako je definisan napred navedenom zakonskom odredbom. člana 141. Iz obrazloženja: Neosnovani su navodi revizije kojima se ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.2004. sa ugovorenom kamatom između parničnih stranaka. Primena odredbe stava 3. Sud može da smanji ugovornu obavezu dužnika kod postojanja zelenaškog ugovora samo u slučaju stavljanja zahteva u parnici u kojoj poverilac traži izvršenje takvog ugovora. Taj zajam je bio "osiguran" sporazumom stranaka da će. Zakona o obligacionim odnosima moguća je samo ako smanjenje obaveze zahteva oštećeni. Zakona o obligacionim odnosima zbog povrede načela jednake vrednosti uzajamnog davanja.138 - .2002.OBLIGACIONO PRAVO na navedeni način. lakomislenost ili zavisnost i da je iz toga proistekla očigledna nesrazmera između uzajamnih davanja. Zakona o obligacionim odnosima.2004. prvostepeni sud će biti u mogućnosti da pravilno odgovori na navedeno sporno pitanje. potrebno je da su ispunjeni sledeći uslovi: da između davanja ugovornih strana u vreme zaključenja ugovora postoji očigledna nesrazmera.

ponovo odluči o zahtevima tužioca. Rev. imajući u vidu činjenicu da svaka ugovorena kamata ne podleže sudskoj zaštiti. godine) 267. 15. Zakona o obligacionim odnosima. godine) . tužilac postati vlasnik određenih pokretnih stvari (mašine za finalnu obradu drveta. stav 1. Gzs. uzimajući u obzir svoju raniju presudu. jer se zalogom ne stiče svojina već obezbeđuje namirenje potraživanja. 48/2000. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije.700 maraka a da je ukupan dug od 4.2002. na šta ukazuje i raniji predmet istih stranaka. Iz činjeničnog osnova tužbenog zahteva proizlazi. abrihtera i mašine za propilisanje drveta). sud je dužan da saglasno odredbi člana 141. i da. da se mane zaključenog ugovora mogu ticati i njegovih zelenaških svojstava.139 - 268. Opštinski sud je u ovoj parnici usvojio zahtev tužioca i obavezao tuženog da vrati 4. stav 1. ukinuo obe nižestepene presude i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje. To je i bio razlog što je ovaj sud u smislu člana 395. te načelom jednake vrednosti davanja iz čl.OBLIGACIONO PRAVO nog iznosa. ZPP. Zakona o obligacionim odnosima kojom se zaštićuje načelo jednake vrednosti davanja kod dvostranih ugovora da umeri stopu ugovorene kamate.000 maraka nametnut zelenaškom kamatom. odnosno da primeni utvrđeno načelo ograničenosti stope ugovorene kamate ustanovljeno članom 399. Pošto to nije ocenjeno. stav 1. Zelenaški ugovor spada u ništave pravne poslove. Ignorisao je navode tužene strane da mu je veća obaveza nametnuta prinudom i pretnjom. ali sud veštaku nije dao nalog za postupanje u tom smislu. Pravilna primena materijalnog prava iziskuje da prvostepeni sud ispita da li zaključeni ugovor o zajmu ima zelenaške elemente iz člana 141. 5019/02 od 11. Opštinski sud je po prethodnoj tužbi istog tužioca. Rev. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. Takođe se iz sadržine spisa ne vidi da je sud izvodio dokaze kojim bi se utvrdile činjenice vezane za eventualno vraćanje dela duga tuženog preduzeća nakon zaključenja ugovora.12. Iz obrazloženja: Sud u postupku nije izvodio dokaze radi utvrđenja činjenica na osnovu kojih bi se mogla oceniti pravna valjanost onih odredaba ugovora koje se odnose na visinu stope ugovorene kamate.12. Zakona o obligacionim odnosima.1998. od 01. (Iz odluke Saveznog suda. primenom načela jednake vrednosti davanja. po članu 117. u reviziji se osnovano ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava. Ako je ugovorena kamatna stopa nesrazmerno visoka u odnosu na okolnost konkretnog posla i kao takva u suprotnosti sa načelom savesnosti i poštenja. . Sud može. Zakona o obligacionim odnosima. U obrazloženju presude po toj tužbi navedeno je da je vrednost duga bila 2. odbio njegov zahtev da mu tuženi preda pomenute pokretne stvari u svojinu i državinu. Zakona o obligacionim odnosima. Zakona o obligacionim odnosima. i čl. međutim. smatrajući da su ovo razlozi rušljivosti ugovora koji se mogu.2001.03. br. pa njegovo pobijanje nije oročeno članom 117.01. kod dvostranih ugovora da umeri stopu ugovorene kamate ukoliko je ona nesrazmerno visoka. Ne osvrćući se na svoju raniju presudu. 6928/97 od 28. zavisno od toga.000 DEM u dinarskoj protivvrednosti. koristiti u roku od jedne godine od prestanka razloga. o čemu je tuženi priložio određene dokaze. godine) Do smanjivanja obaveze iz zelenaškog ugovora može doći samo na zahtev oštećenog.

godine) 271. . (Vrhovni sud Srbije. protiv njega je pokrenut disciplinski postupak. Iz obrazloženja: Utvrđeno je sledeće činjenično stanje u prvostepenom postupku: Tužilac je radnik tuženog . Beograd Prev.11..140 - . 2426/97 od 12.Šumarskog fakulteta B. godine) 272. koristeći se stanjem nužde ili teškim materijalnim stanjem drugog. Ako zaposleni nije bio ovlašćen na preduzimanje određene radnje. koristeći se stanjem nužde ili teškim materijalnim stanjem drugog. ili se obavezao dati ili učiniti.1998..535/95 od 10. godine) 270. lakomislenošću ili zavisnošću. Ništav je ugovor kojim neko.Nastavne baze G. njegovim nedovoljnim iskustvom. njegovim nedovoljnim iskustvom. . njegovo nečinjenje se ne može smatrati uzrokom nastale štete. lakomislenošću ili zavisnošću. a naročito ne u okolnostima kada je oštećeni bio u mogućnosti da spreči njen nastanak. Rev. ( Vrhovni sud Srbije. USLOVI USTUPANJA UGOVORA (Član 145. ili se obavezao dati ili učiniti.1997. ugovori za sebe ili nekog trećeg korist koja je u očiglednoj nesrazmeri sa onim što je on drugom dao ili učinio. 3112/98 od 24. njegovim nedovoljnim iskustvom. U toku 1993.01.1996. ugovori za sebe ili za nekog trećeg korist koja je očiglednoj nesrazmeri sa onim što je on drugom dao ili učinio. Za pravilnu kvalifikaciju zelenaškog ugovora potrebno je da je tuženi ugovorom o kreditu koristio stanje nužde tužioca. 1965/96 od 22.pa je za sebe ugovorio korist koja je u očiglednoj nesrazmeri sa onim što je on dao. Dana 09.08. (Vrhovni sud Srbije. Rev. Da bi lice kao štetnik bilo odgovorno za nastanak štete.06. zbog uginuća kobile i ždrebeta. njegova radnja mora biti adekvatan uzrok za njen nastanak.1996. (Vrhovni sud Srbije. lakomislenošću ili zavisnošću. ili se obavezao dati ili učiniti. godine. teško materijalno stanje.1993.10. godine) 269. Rev. ugovori za sebe ili za nekog trećeg korist koja je u očiglednoj nesrazmeri sa onim što je on drugom dao ili učinio. tada nije u pitanju zelenaški ugovor. Kada je ugovor o kreditu zaključen pod uslovom da se glavnica valorizuje sa porastom cena na malo i obezbedi od inflatornih kretanja.OBLIGACIONO PRAVO Ništav je ugovor kojim neka koristeći se stanjem nužde ili teškim materijalnim stanjem drugog.. Ništav je ugovor kojim neko.. godine izvršavao je poslove poslovođe ekonomije. nedovoljno iskustvo i lakomislenost . Zakona o obligacionim odnosima) 273.

Gž.09..09. godine) STVARANJE OBAVEZA ZA UGOVARAČE (Član 148. po veterinara. te da je neophodno odobrenje višeg rukovodioca. u vezi obezbeđenja prevoza...01. kako bi bolesnim životinjama bila ukazana neophodna pomoć. odbio predlog tužioca. Tuženi je obavezan da tužioca vrati na radno mesto koje je obavljao pre donošenja osporenih odluka. Prvostepeni sud je našao da je tužbeni zahtev tužioca neosnovan s obzirom da tuženi nije tužiocu izdao trebovanje za gorivo za vozilo kojim bi tužilac dovezao veterinara.OBLIGACIONO PRAVO Pre tog događaja. bio je Š. Zbog istih razloga su neprihvatljivi i žalbeni navodi tužioca da se radi o krajnjem nemaru tuženog i radnjama koje su direktno uticale na nastupanje štete.. Relevantne odredbe: . to nije ni u obavezi da je naknadi jer ne postoji uzročno-posledična veza u smislu čl 154.1993.2004. upravnika Nastavne baze.. obrazloživši da goriva za ovu namenu nema. kada su uginule životinje o kojima se starao tužilac. Pošto ne postoji odgovornost tuženog za nastalu štetu. U spornom periodu.M. u vezi s čim je on vodio spor kod istog suda u predmetu P. a te poslove je u kritično vreme obavljao Š. Naime. 724/2003 od 16.11. godine su poništene odluke disciplinske komisije Šumarskog fakulteta u B. tužilac se usmenim zahtevom obratio tuženom kao poslovođi mehanizacije i transporta da mu omogući korišćenje službenog vozila i odobri izdavanje neophodne količine goriva za vozilo iz magacina a radi odlaska do K. godine i odluka Saveta fakulteta br. Tuženi je.08. Zakona o obligacionim odnosima. S obzirom da tuženi nije prouzrokovao štetu tužiocu. godine boravio u B.1993. Može se zaključiti da tuženi nije ni bio ovlašćen da tužiocu obezbedi traženo vozilo kao i da je tužilac bio u mogućnosti da kontaktira sa upravnikom Š. iznevši razloge koje u svemu prihvata i ovaj sud. a koje se . (Iz presude Okružnog suda u Kraljevu.M.... _____ od 23. međutim. neosnovan je i zahtev tužioca da mu tuženi naknadi štetu za pretrpljeni strah i štetu za duševne patnje u naznačenim iznosima.1993. Izjavio je i da je dana 09. godine. Pravnosnažnom presudom od 20.______ od 03.1999.141 - . Ističe da je svaki radnik bio u mogućnosti da ga pozove na fakultet u B. osim toga.M. godine kao nezakonite. to odobrenje davao je isključivo upravnik Nastavne baze Š. pa je isključivi krivac za nastalu štetu tuženi. potpuno i pravilno utvrdio činjenično stanje kada je odbio tužbeni zahtev tužioca. jer za to nije imao ovlašćenja. ___/97. upravnik na G. Tokom postupka on je saslušan i izjasnio se da nije nikoga ovlastio da raspolaže kolima u njegovom odsustvu. i da ga niko nije obavestio da su životinje bolesne. Prvostepeni sud je. stav 1. rekao ili ne. našao da je tužilac imao mogućnosti da se neposredno obrati odgovornom licu za pomoć bez obzira da li mu je tuženi broj telefona Šumarskog fakulteta u B...1993. Zbog uginuća životinja tužiocu je izrečena mera prestanka radnog odnosa na dan 23. Prvostepeni sud je. To nije učinio.07. Zakona o obligacionim odnosima) 274. Prema licu koje nije ugovorna strana sud ne može izreći raskid ugovora. br. Iz obrazloženja: Žalbom drugotuženog osnovano se ukazuje da je drugostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo kada je i prema njemu usvojio zahtev za raskid predmetnog ugovora o prodaji. po nalazu drugostepenog suda.M.u stvari odnose na štetu zbog povrede časti i ugleda.

Ugovornici su ona lica čijom je saglasnošću volja ugovor nastao.u ovom slučaju postoje prema prvotuženoj ( Republici Srbiji ) kao univerzalnom pravnom sledbeniku prodavca. Dejstva ugovora ne prostiru se na ona lica koja nisu ugovor.ovde tuženi. Prvostepeni sud je iz iskaza imenovanih saslušanih svedoka utvrdio da je tužilac bio u poslovnom odnosu sa naznačenim Košarkaškim klubom u vezi iznajmljivanja vozila za potrebe njegovih igrača. godine do 31. godine ) 275. G. godine. Budući da je predmetni Ugovor o prodaji od 21. Gž. Zakona o obligacionim odnosima. jer tužilac . 14575/10 od 07. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je u konkretnom slučaju utvrdio da je tužilac poslao ponudu za zaključenje ugovora o najmu vozila naznačenom Košarkaškom klubu. i 223.10. korišćeno od strane imenovanog košarkaša u periodu od 14.kao prodavca.2008. S.2011.da je tuženog osnovao klub. Zakona o obligacionim odnosima.ne i prema drugotuženom ( Centru za socijalni rad ) koji nije ugovorna strana ni univerzalni pravni sledbenik prodavca.07. koja je prihvaćena elektronskim putem od strane njegove zaposlene a po nalogu generalnog menadžera.10.član 148. Poverilac može samo od dužnika zahtevati ispunjenje obligacije onako kako ona glasi.godine zaključen između tužioca ." .2008. osim ako se suprotno dokaže. 1. Prvostepeni sud je imao u vidu iskaz imenovanog svedoka.OBLIGACIONO PRAVO Ugovor stvara prava i obaveze za ugovorne strane.2008. godine prihvatio ponudu tužioca u pogledu iznajmljivanja vozila. Iz njegog sadržaja proizilazi da će troškove iznajmljivanja snositi "BC R.142 - . a vozilo. st. ali do zaključenja glavne rasprave takav dokaz tužilac nije dostavio iako je teret dokazivanja te činjenice bio na tužiocu. u vreme spornog odnosa zaposlenog na mestu generalnog direktora kluba . i 2. To proizlazi iz "e-maila-a" od 14. i člana 125. godine. ( Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu. te da se ugovorom može ustanoviti pravo u korist trećih lica.2008. i pravnog prethodnika prvotužene . za čije iznajmljivanje je ispostavljena faktura. stav 3. a ima dejstvo i na univerzalne pravne sledbenike ugovornih strana . Dejstva ugovora ne prostiru se na ona lica koja nisu ugovornici. koji nije ispunio svoju ugovornu obavezu predaje kupljene nepokretnosti kupcu i obezbeđenja nesmetane uknjižbe.do zaključenja glavne rasprave . Ovaj ugovor se može raskinuti iz razloga propisanih odredbama člana 124.08.2001. O spornoj činjenici da li je ovde u tuženi u obavezi da plati utuženi iznos po osnovu naknade za najam vozila. Tuženi je. zbog čega tužiocu ne duguje ništa. Međutim . Zakona o parničnom postupku.10. osporio da je koristio bilo kakvu uslugu tužioca. te da postoji ugovor kojim je predviđeno da će to preduzeće plaćati njegove obaveze. Ugovor u principu proizvodi pravna dejstva koja se odnose samo na ugovornike.nije dostavio dokaz da je bio u poslovnom odnosu sa tuženim u pogledu iznajmljivanja vozila na koje se odnosi utužena faktura. a samo isplata kupoprodajne cene između kupca i prodavca u korist drugotuženog.kao kupca. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da ugovor stvara prava i obaveze za ugovorne strane.10. prvostepeni sud je zaključio uz pravilnu primenu pravila o teretu dokazivanja iz čl. Odredbom člana 148. koji . 220. niti dokaz da je tuženi preuzeo obavezu plaćanja vozila koje je iznajmio klub. međutim. Ovaj klub je "e-mail-om" od 14.

već je navedeno da su to " … i drugi pravni poslovi u interesu primaoca usluga … " S tim u vezi. zaključen na period od godinu dana.12. Smisao zaključenja Ugovora ovakve sadržine je da obe ugovorne strane preuzmu na sebe određeni rizik u pogledu srazmere uzajamnih davanja. ali isto se.OBLIGACIONO PRAVO nici. godine. Moguće je preuzimanje duga. Zakona o obligacionim odnosima). nakon razmatranja spisa predmeta.12.isplata trebalo izvršiti samo za pružanje usluga. tako što će predvideti fiksni iznos mesečne naknade. godine. vrši ugovorom između dužnika i preuzimaoca. iz Ugovora proizlazi da će se primaocu usluge isplaćivati naknada tek po ispostavljenim fakturama za izvršene usluge tj. Prema stavu prvostepenog suda. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. .2003. Ugovorom se može ustanoviti pravo u korist trećeg (član 149. da je ispostavljanje faktura preduslov za plaćanje naknade. Ugovora . tako što će predvideti fiksni iznos mesečne naknade koji je primalac usluga dužan da plaća davaocu usluge i to nezavisno od toga da li će u određenim periodima realizacije Ugovora ta vrednost biti viša ili manja od vrednosti konkretno izvršenih advokatskih usluga i nezavisno od njihovog obima i vrste. Iz obrazloženja: Osnov poslovnog odnosa parničnih stranaka bio je Ugovor o pružanju advokatskih usluga od 26. Ugovorom nije predviđena vrsta advokatskih usluga koju davalac usluge treba da izvrši da bi stekao uslov da naplati naknadu. osim ako se suprotno dokaže.2004. stav 2. Tuženi je sudske predmete u kojima je parnična stranka predao tužiocu.na osnovu člana 4.godine. Prvostepeni sud je pravilno odlučio da je osnovan prigovor nedostatka pasivne legitimacije koji je istakao tuženi. zaključenog Ugovora. ali to u konkretnoj situaciji nije slučaj. Istovremeno. te je iz tog razloga odbijen tužbeni zahtev kao neosnovan. ovog Zakona. Jer . radnju u interesu primaoca usluga. godine ) 276. U ugovoru o pružanju advokatskih usluga moguće je predvideti da se isplata naknade vrši paušalno. a ne prema obimu i vrsti izvršenih usluga tj. prema Advokatskoj tarifi. prvostepeni sud pravilno zaključuje da je protivno načelu savesnosti i poštenja da se advokatska naknada isplaćuje i u slučaju kad advokat ne izvrši apsolutno nijednu uslugu odn. stvarna volja ugovornih strana bila je da se isplata naknade vrši paušalno.2011. 13433/10 od 28.143 - . a što proizlazi iz sadržine člana 4. Smisao Ugovora ovakve sadržine je da obe ugovorne strane preuzmu na sebe određeni rizik u pogledu srazmere uzajamnih davanja. iste vratio tuženom dana 26. Pž.07. prema članu 446. Tužilac je.09.na taj način se davalac usluge legitimiše da je u odgovarajućem periodu izvršavao advokatske usluge za koje mu pripada naknada. uz pravilnu primenu materijalnog prava. Takav ugovor do zaključenja glavne rasprave tužilac nije dostavio. a ne prema obimu i vrsti izvršenih usluga odn. sa početkom primene od 01.2003. na šta je poverilac pristao. a nakon toga ne dajući mu dalje instrukcije za postupanje po predmetnima. stav 1. prema Advokatskoj tarifi. koji je primalac usluga dužan da plaća davaocu usluge nezavisno od toga da li će u određenim periodima realizacije ta vrednost biti viša ili manja od vrednosti konkretno izvršenih advokatskih usluga i nezavisno od obima i vrste pružene usluge. Zbog toga su neosnovani žalbeni navodi tuženog da se .

ugovora između stranaka ). Tužilac je tuženom ispostavio račune za četiri meseca u ukupnom iznosu od 120. te predaji osam primeraka iste naručiocu ( kako predviđa član 10.2010. Po tom osnovu tužilac je tuženom tuženom ispostavio četiri fakture. ako smatra da ugovor za njega nije povoljan. te da je tužilac predmete proučio i tuženom vratio na njegov zahtev dana 26. s obzirom da tužilac do zaključenja glavne rasprave nije dostavio dokaze da je u tom iznosu fakturisao tuženom mesečne usluge odn. Naime. i to po njegovim instrukcijama. Pravilan je zaključak prvostepenog suda da je tuženi imao mogućnost da. što predstavlja ispunjenje obaveze sa nedostacima. Zbog toga su neosnovani žalbeni navodi tuženog da je prvostepeni sud prilikom odlučivanja pogrešno primenio materijalno pravo. pa je prvostepeni sud delimično usvojio tužbeni zahtev za navedeni iznos. jer . ali ne na ugovoreni način. Mesečna naknada odn. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. ili je ispunjena delimično. Tužilac u žalbi neosnovano navodi da je prvostepeni sud prilikom odlučivanja pogrešno primenio materijalno pravo.ugovor stvara prava i obaveze za ugovorne strane. a u konkretnom slučaju je nesporno utvrđeno da je tužilac izvršio određene pravne poslove u interesu tuženog . 220. da mu je ispostavio fakture. na osnovu čl. godine. a ne i okolnost koja bi tuženog oslobodila obaveze plaćanja ugovorene naknade u situaciji kada je tužilac izvršio advokatske usluge za tuženog. Zakona o obligacionim odnosima . ali ne na ugovoreni način.OBLIGACIONO PRAVO Zbog toga su neosnovani žalbeni navodi tužioca kojima osporava odluku kojom je odbijen tužbeni zahtev za isplatu naznačenog novčanog iznosa.00 dinara. O spornoj činjenici (da li tužilac osnovano potražuje predmetni iznos) prvostepeni sud je pravilno zaključio primenom pravila o teretu dokazivanja. činjenica da tužilac nije dostavljao mesečne izveštaje o radu mogla je biti samo razlog za raskid ugovora od strane tuženog.07.05.000. Odredbom člana 2. isti raskine. Takođe. u odnosu na prigovor neispunjenja potrebno je razlikovati situaciju kada obaveza uopšte nije ispunjena i kada je ispunjena. Zakona o parničnom postupku. i 223. te se iz tog razloga ne može osloboditi ugovorne obaveze.2004. ugovoreni mesečni paušal za advokatske usluge u navedenom iznosu nije bila sporna. Visinu utuženog potraživanja prvostepeni sud je utvrdio iz računa u spisima predmeta. ili je ispunjena u celini.prema članu 148. iz spisa predmeta proizlazi da su tužiocu predati određeni sudski predmeti radi proučavanja i pripreme za ročišta. 1919/10 od 25. Upravo suprotno.proučavanje predmeta u kojima je stranka tuženi. prvostepeni sud je pravilno zaključio da su parnične stranke ugovorile da će se primaocu usluge isplaćivati naknada tek po ispostavljenim fakturama za izvršene usluge. zavise od toga da li se radi o obavezi koja uopšte nije ispunjena. Zakona o advokaturi propisano je da se advokatske usluge ogledaju u obavljanju svakog posla pravne pomoći u ime i za račun tužioca. godine) 277. To tuženi nije učinio. Pž. .144 - . Iz obrazloženja: Pošto je obaveza tužioca nenovčana i sastoji se u izradi tehničke dokumentacije. Prava poverioca nenovčane obaveze koja se sastoji u izradi tehničke dokumentacije.

Stranke žive u zajednici. slobodu ili imovinu tužioca.2. Neizvršenje obaveze u celini poveriocu uvek daje pravo raskida ugovora.1999. Podnošenje krivične prijave. te eventualno i prava na naknadu štete. godine) . (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. telu. godine ) 278. pa poremećaj odnosa između tuženog i maćehe (sudovi su utvrdili da je ona uzročnik sukoba) ne predstavljaju valjan zakonski razlog za opoziv ugovora o poklonu.1981. izjavo da on i tuženi “nisu imali problema” i da je “nastalo zlo” kada je u kuću došla njegova druga žena. samo pod određenim uslovima. Tužilac je uživalac redovne penzije i od svoje dece nije tražio izdržavanje. ovlašćuje poverioca na raskid. Srpskograđanskog zakonika u slučaju da: darodavac docnije tako osiromaši da ni živeti ne može. 537/05 od 07. Pž. godine. ali ne na ugovoreni način ili prema standardima iz određene oblasti. Tuženi nije fizički napadao niti maltretirao svoga oca (poklonodavca) niti ga verbalno vređao niti na bilo koji način svojim činjenjem ili nečinjenjem pokazao grubu neblagodarnost prema njemu. onda se radi o izvršenju sa nedostacima. Zato su neosnovani revizijski navodi kojima se ističe da samo obraćanje nadležnim organima ukazuje na tešku poremećenost odnosa ugovornika i ispunjenje uslova za raskid (opoziv) ugovora o poklonu. Sukobi između ugovornih strana potiču zbog ponašanja supruge tužioca prema tuženom. Tuženi (obdareni) nije nanosio tužiocu ni verbalne ni realne uvrede niti je na drugi način kažnjivim delima pokazao grubu neblagodarnost u odnosu na telesni integritet. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju između stranaka je zaključen ugovor o poklonu Ov. Delimično izvršenje obaveze. prava poverioca različita su u svakoj od ovih situacija. (Iz presude Višeg trgovinskog suda. ZOO ne proizvodi dejstva.OBLIGACIONO PRAVO Naime.2007. 10113/06 od 30. Da bi došlo do raskida ugovora o poklonu moraju se ispuniti valjani zakonski razlozi. nanoseći uvredu njegovom životu.08.145 - . zato što je supruga tužioca u odnosu na ugovor treće lice i prema njoj ugovor u smislu člana 148. godine po kome se tužilac obavezao da tuženom (svom sinu) pokloni nepokretnost bliže opisanu u ugovoru. Darodavac nije toliko osiromašio da je ugrožena njegova egzistencija. Sam tužilac je prilikom saslušanja parničnih stranaka na zapisniku od 4.07.______ od 4. zato što je uživalac penzije.3. Rev. kada je obaveza ispunjena. u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za opoziv poklona iz paragrafa 567. Takođe su neosnovani revizijski navodi u kojima se ističe da zbog loših odnosa između tuženog i maćehe (supruge tužioca) postoje razlozi za raskid ugovora. iniciranje prekršajnih postupaka ili postupka pred mirovnim većem radi pokušaja mirenja ne znači postojanje grube neblagodarnosti pogotovu ako se ima u vidu da su ti postupci bili (po predlagača) neuspešni. časti i narušavajući njegovu slobodu i imanje. Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja pravilno je primenjeno materijalno pravo kada je odbijen tužbeni zahtev radi raskida (opoziva) ugovora o poklonu zbog grube neblagodarnosti i osiromašenja. a time i oslobođenja sopstvene obaveze. Međutim. kao i o kakvim se nedostacima radi. i b) ako obdareni veliku neblagodarnost spram darodavca pokaže. Poveriočeva prava zavise od toga da li je o nedostacima obavestio drugu stranu.2005. Naime.

000 DM. Tužioci u ovom sporu traže da se obaveže tuženi da ispuni obavezu preuzetu odredbom člana 26.1997. Predmetni ugovor o građenju i finansiranju izgradnje navedenog obje-kta zaključili su prvotužilac i tuženi. Drugotužilac nije ugovorna strana a saglasnost koju je dao prvotužiocu da zaključi predmetni ugovor o građenju ne daje mu i stranačku legitimaciju u ovom sporu. u delu odluke kojom je odbijen tužbeni zahtev tužilaca da im tuženi plati po 40. pomoćni teren. Sudovi su stanovišta da je prvotužilac odgovoran za docnju u izvođenju radova i prekoračenje ugovorenog roka od 16 meseci.1.6.000.1992. godine do završetka gradnje iznose po 900.12. godine do isplate i po 900. 435/03 od 04.00 dinara za period od 23. Stoga su nižestepeni sudovi pravilno odlučili kada su tužbeni zahtev drugotužioca odbili kao neosnovan. godine pa ubuduće do završetka gradnje sportske dvorane. godine a nakon tog perioda od 31. u pretežnom delu je dovršena bez pribavljene građevinske dozvole i u toku je postupak legalizacije.146 - . godine prvotužilac i tuženi su zaključili dva ugovora o generalnom sponzorstvu.12.1992.10 DM po zvaničnom kursu odnosno 302.1997. Predmet ugovora o gradnji i finansiranju . Prvotužilac jeste ugovorna strana ali nije ispunio svoju obavezu iz člana 13. Ugovora jer nije predao tuženom građevinsku dozvolu a to je imalo za posledicu prekoračenje ugovorenog roka građenja od 16 meseci.00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 26.1997. osnovnog ugovora tuženi se obavezao da sve ugovorene radove izvede u roku od 16 meseci od dana uvođenja u posao.50 DM po komercijalnom kursu tuženi ispunio ugovorom preuzetu obavezu prema tužiocu. Zbog toga je dolazilo i do prekida u izvođenju radova a na osnovu odluka nadležnih organa. Tuženi je obavezu naknade za period od 16 meseci građenja ispunio.139.2004.435. Odluke nižestepenih sudova su pravilne. Prema članu 13.00 dinara mesečno počev od 31. U toku 1992. u dinarskoj protivvrednosti od 30. godine) .03. Takav zaključak sudovi su doneli na osnovu činjenice utvrđene na osnovu nalaza i mišljenja veštaka da je uplatom u iznosu od 890. godine. Lice koje je dalo saglasnot investitoru za zaključenje ugovora o gradnji objekta nije ugovorna strana i nema aktivnu legitimaciju da od izvođača radova zahteva izvršenje ugovorne obaveze.367.12.10. godine a potom i 1993. godine.1992. do 5-og u mesecu. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije.. osnovnog ugovora izvođač se obavezao da za ustupljeni prostor za gradnju (teren. Ugovora i na ime mesečne naknade za vreme građenja objekta plati svakom po 41. Stranke su zaključile i Aneks broj 1 navedenog ugovora od 22.445. U smislu odredbe člana 148.2000. Prema članu 26. do 5-tog u mesecu. prvotužilac u svojstvu naručioca i tuženi u svojstvu izvođača radova zaključili su Ugovor o gradnji i finansiranju sportske dvorane dana 23..000. Prev.OBLIGACIONO PRAVO 279.sportska hala. Smatra se da je izvođač uveden u posao kad naručilac zapisnički preda investiciono-tehničku dokumentaciju za izgradnju objekta i građevinsku dozvolu. Nižestepeni sudovi su odbili zahtev drugotužilaca s obrazloženjem da drugotužilac nije potpisnik ugovora. poslovni prostor i drugo) uplaćuje nadoknadu naručiocu za vreme građenja u redovnim mesečnim ratama od 1.1992. Drugotužilac nije ugovorna strana već je samo dao saglasnost za zaključenje ugovora. godine odnosno 18..1.00 dinara. Iz obrazloženja: Presudom Višeg trgovinskog suda potvrđena je presuda Trgovinskog suda u B. ZOO ugovor stvara prava i obaveze za ugovorne strane. Prema utvrđenom čijeničnom stanju u prvostepenom postupku. godine do 31.5. te prema tome ni ugovorna strana zbog čega je njegov zahtev za isplatu utuženog iznosa neosnovan.685. svakog 1.907.

2003.OBLIGACIONO PRAVO 280.. Iz obrazloženja: Nižestepeni sudovi su stanovišta da tužilac nije otkazao postojanje obligacionog odnosa sa tuženim po osnovu naknade za isporučene mu lekove.Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje. Zakona o obligacionim odnosima tužena Apotekarska ustanova obveznik plaćanja kupoprodajne cene za već joj isporučene lekove sa pozitivne liste. obligacioni odnos za isporučene lekove sa pozitivne liste Apotekarskoj ustanovi je zasnovan između tužioca i tog pravnog lica. Beograd. Stoga je saglasno odredbi čl. u vezi čl. Osim toga. Prema tome. 42. Nesporna je činjenica da su tužilac i tuženi Apotekarska ustanova u stalnim poslovnim odnosima kupovine i prodaje lekova iz proizvodnog asortimana tužioca. Prev. (Vrhovni sud Srbije. istog člana je propisano da je poverilac dužan primiti ispunjenje od svakog lica koje ima pravni interes da obaveza bude ispunjena... Prema tome. Stoga je odbijen tužbeni zahtev za naknadu dospele zatezne kamate nastale u plaćanju glavnog duga koji je u ime tužene izmirio Republički zavod za zdravstveno osiguranje. Stoga je Apotekarska ustanova "Z" obveznik i dospele zatezne kamate za plaćenu kupoprodajnu cenu za isporučene joj lekove sa pozitivne liste bez obzira što je taj dug tužiocu izmiren od strane trećeg lica . st. Šta više. 3. Predmet ovog spora je zahtev za isplatu zatezne kamate zbog docnje u plaćanju cene za lekove sa pozitivne liste. Ta obaveza tužene Apotekarske ustanove ne može se isključiti ni činjenicom da je glavni dug . Zakona o obligacionim odnosima.". po tom osnovu zasnovala kupoprodajni odnos sa tužiocem. tužena Apotekarska ustanova tako primljenu robu nije nikada vratila tužiocu. 5470/94 od 16. 26. 296. a shodno odredbi čl. st.. godine) . U slučaju kada dužnikovu obavezu u visini glavnog duga ispuni treće lice.". što je saglasno odredbi čl. čak i kada se dužnik protivi tom ispunjenju. 568/02 od 05. To plaćanje je izvršeno od strane Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje. smatra se da je tužena preuzimanjem lekova sa pozitivne liste prihvatila i ponudu tužioca za zaključenje kupoprodajnog ugovora po tom osnovu. preuzimanjem isporučenih lekova sa pozitivne liste tužena Apotekarska ustanova je saglasno odredbi čl. Iz tog razloga nižestepeni sudovi su zauzeli stanovište da na strani tužene Apotekarske ustanove nema pasivne legitimacije u ovom sporu. .dospelu kupoprodajnu cenu umesto nje platio Republički zavod za zdravstveno osiguranje. 3. sve lekove primljene po tom osnovu ista je preuzela bez primedbi i potom stavila u promet. Naime. odredbom stava 2. 1. godine) Ugovorni odnos između dva lica ne proteže se na ugovorni odnos jednog od njih i trećeg lica. 1. Zakona o obligacionim odnosima dopušteno da obavezu umesto dužnika ispuni i treće lice. 148. Na taj način. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije.1994. Vrhovni sud nalazi da je ovakvo stanovište nižestepenih sudova zasnovano na pogrešnoj primeni materijalnog prava. st. Po tom osnovu tuženoj Apotekarskoj ustanovi su isporučeni i lekovi sa pozitivne liste koja je u njeno ime i za njen račun platio Republički zavod za zdravstveno osiguranje. Rev.11. 43. Ovo iz razloga. Ona je uredno potpisala sve otpremnice koje su joj po tom osnovu ispostavljene. a ne tužene Apotekarske ustanove "Z.147 - 281. st. tada je obveznik za isplatu zakonske zatezne kamate dužnik a ne to treće lice. Međutim. svi lekovi sa pozitivne liste neposredno su isporučeni tuženoj Apotekarskoj ustanovi "Z. Naprotiv.02. Zakona o obligacionim odnosima.

Na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Trgovinskog suda sprovedeno je izvršenje na sredstvima preduzeća "AA" u ukupnom iznosu od 4. tuženi u ovom sporu je.00 dinara. Činjenica da je advokat propustio da podnese urednu žalbu.OBLIGACIONO PRAVO UGOVOR U KORIST TREĆEG LICA (Čl.. podneo žalbu koju nije potpisao. Zakona o obligacionim odnosima) Kad neko ugovori u svoje ime potraživanje u korist trećeg. (Vrhovni sud Srbije. tužilac je ukupno isplatio tuženom 100. (Vrhovni sud Srbije. 6310/97 od 28. godine) 283. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju. Posle donošenja presude Trgovinskog suda u B. OPŠTA NAČELA – PROUZROKOVANJE ŠTETE (Čl.148 - . Zakona o obligacionim odnosima) 284.1998. Rev. pa je Trgovinski sud žalbu odbacio kao nepotpunu zbog toga što žalba ne sadrži ni potpis niti pečat žalioca. Nije sporno ni da je tuženi advokat zastupao tužioca pred Trgovinskim sudom u B. trećeg ne obavezuje. a tužilac je usluge uredno plaćao sve do donošenja presude. imajući u vidu da je tuženi zastupao tužioca u različitim predmetima.1999. godine) 282. 6935/98 od 15. treći stiče sopstveno pravo prema dužniku. kao punomoćnik "AA". a obećavalac odgovara za štetu koju bi drugi pretrpeo zbog toga što treći neće da se obaveže ili da izvrši ili propusti određenu radnju.468. parnične stranke su imale dugogodišnju saradnju.125. tužioca u ovom sporu.88 dinara. U postupku pred Trgovinskim sudom doneta je presuda kojom tužilac u ovom sporu nije bio zadovoljan. Obećanje učinjeno drugom da će treći nešto učiniti ili propustiti. zakonski zastupnik tu. ako nije šta drugo ugovoreno ili ne proizilazi iz okolnosti posla. 154 – 157. u kom postupku je tužbu podnelo preduzeće "BB" protiv tuženog "AA". Protiv ove presude.. Rev. U toku postupka pred Trgovinskim sudom.04. zbog čega je presuda protiv njegovog klijenta postala pravnosnažna i izvršna. 149 – 153. ne stvara sama po sebi pravo klijenta na naknadu štete u vidu iznosa koji je isplatio zbog izgubljene parnice i iznosa koji je platio advokatu na ime zastupanja. radi naplate duga. Za izvršene usluge zastupanja u predmetima Trgovinskog suda u B.12.386. tuženi je nakon izvršenih radnji vršio fakturisanje usluga.

a teret dokazivanja leži na strani koja tvrdi da je oštećena.00 dinara zasnovana je na pogrešnoj primeni materijalnog prava. što upravo ukazuje na jedan adekvatan odnos zastupanja tuženog. Upravo postojanje poslovnog odnosa tužioca i trećeg lica. tužiocu pričinio štetu u visini troškova koje je tužilac isplatio tuženom.00 dinara. Iz rečenog sledi zaključak da tuženi nije u obavezi da tužiocu isplati iznose za koje tužilac tvrdi da predstavljaju štetu zbog nepostupanja tuženog. preduzeće "BB" je pred Trgovinskim sudom podnelo tužbu protiv tužioca radi isplate iznosa za robu koja se. po osnovu kog je tužilac obvezan na isplatu određenog iznosa.125. Prvostepeni sud je delimično usvojio tužbeni zahtev. a činjenica da zbog propusta tuženog tužiocu nije omogućeno da viši sud raspravlja o njegovoj žalbi ne znači da bi tužilac u žalbenom postupku i uspeo. s tim što su dva bila potpisana i overena pečatom. Protiv takve presude tuženi je izjavio žalbu. godine) . i dalje nalazi kod tužioca. prema navodima zakonskog zastupnika tužioca. s obzirom na to da tužilac nije dokazao postojanje uzročne veze između radnje tuženog i eventualne štete. koja se ogleda u propustu tuženog da podnese potpisanu i overenu žalbu. Naime. Po shvatanju ovog suda. Pored toga. a navedeni iznos je isplaćen tuženom za preduzete pravne radnje. odnosno da li je žalba osnovana. tužilac je s tim radnjama bio saglasan i nakon fakturisanja je za njihovo preduzimanje isplatio tuženog. Tuženi je žalbu predao u četiri primerka. U konkretnom slučaju tužilac je tvrdio da je štetu u utuženom iznosu pretrpeo propuštanjem tuženog da podnese žalbu sa propisanom obaveznom sadržinom.125. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata i nesumnjivo ne može biti reči o iznosu na koji bi tužilac imao pravo.149 - . odluka u delu u kome je usvojen tužbeni zahtev za iznos od 100. shodno članu 7. u iznosu od 100. kako je to pravilno odlučio prvostepeni sud u stavu drugom i trećem izreke pobijane odluke. (Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu. Na tužiocu je zato i ležala obaveza dokazivanja postojanja uzročne veze između štete i postupanja tuženog. Tužilac u predmetnom sporu zahteva naknadu štete koja je nastala usled propusta tuženog da preda urednu žalbu.OBLIGACIONO PRAVO žioca i tuženi su se dogovorili da se na presudu uloži žalba. Ove činjenice ukazuju na to da tužilac nije dokazao da je radnja tuženog bila opredeljujuća i tipična za nastanak štete. ZOO. Osnovni uslov deliktne odgovornosti jeste postojanje uzročnosti. na koje tužilac nije imao primedbe.06. Stoga uzročnost mora biti predmet dokazivanja. Taj uslov proizlazi iz odredbe člana 154. i 8. Međutim. u konkretnom slučaju postoji niz povezanih zbivanja. zaključivši da je tuženi u svojstvu punomoćnika očiglednom nepažnjom. ukazuje na to da i u situaciji da je postojala šteta postoji više uslova i uzroka za nastanak eventualne štete. U takvoj situaciji tužilac nije dokazao da je radnja tuženog bila tipična za nastanak štete u konkretnom slučaju. a dva ne. Gž 5378/10 od 16.125. tužilac nije dokazao postojanje uzročne veze između radnje tuženog i štete za koju je tvrdio da je pretrpeo. Po navedenoj tužbi doneta je presuda i tužilac u ovom sporu je obvezan na isplatu iznosa koji je bio i predmet izvršenja. Tuženi je preduzeo pravne radnje. dok je u preostalom delu odluka pravilna. Po oceni Apelacionog suda. žalba je osnovana. iz čega sledi zaključak o nepostojanju obaveze tuženog na povraćaj naknade isplaćene po osnovu zastupanja. Pre svega. celokupan odnos između parničnih stranaka treba posmatrati i u svetlu činjenice da je tužilac isplaćivao tuženom troškove za zastupanje po preduzetim radnjama u postupku pred Trgovinskim sudom. odbivši tužbeni zahtev preko navedenog iznosa uz obrazloženje da prvostepeni sud opšte nadležnosti ne može odlučivati o tome da li je presuda Trgovinskog suda valjana.2011.00 dinara sa kamatom. Tuženi nije u obavezi da tužiocu isplati ni iznos od 100.

2011. Nesumnjivo je priloženim i izvedenim dokazima utvrđeno da su za tužioca nastali troškovi koje potražuje tim delom zahteva. Od toga zavisi i odluka o kamati. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda Pž.00 dinara sa kamatom i troškovima postupka.2003. samo je odgovorno što u tom periodu nije bilo u posedu sopstvene stvari.150 - . . Iz obrazloženja: Presudom prvostepenog suda obavezan je tuženi da tužiocu na ime naknade štete plati 869. Tužba za iseljenje i tužba za naknadu štete podnete su 2006. Naknada se traži za period od 1. Šteta je definisana kao umanjenje nečije imovine. kao što se ne gasi ni pravo na isticanje ništavosti. činjenično stanje nije potpuno utvrđeno. a koji se tiču troškova dorade i analize predmetne robe.12.360. Lice koje svoje pravo godinama ne vrši. Tuženi je blagovremeno izjavio žalbu. godine. U prvostepenom postupku nije na pouzdan način utvrđeno kada je ista šteta nastupila niti je to učinjeno nespornim takođe na siguran i pouzdan način. prema članu 155. kao što je zabranjeno i vršenje prava protivno cilju zbog koga je ono zakonom ustanovljeno ili priznato. godine i nadalje. a eventualno i ekonomski iskorišćavati davanjem stvari drugome na korišćenje uz naknadu. Iz nevršenja sopstvenog prava se ne može ostvariti korist. godine. Iz obrazloženja: Ugovor koji je zaključen od neovlašćenog lica. pa vlasniku stvari koji je duži vremenski period propuštao da traži predaju svoje stvari ne pripada naknada štete u vidu naknade za korišćenje. pa je odluku u tom delu valjalo ukinuti. pod uslovom da je to umanjenje na pouzdan i stvaran način utvrđeno.OBLIGACIONO PRAVO 285. 7431/11 od 16. Ali. zaključen je 1992. godine) 286. jer je sam odgovoran za njen eventualni nastanak. Međutim. što je nije moglo koristiti. u kom smislu je nepravilno primenjeno materijalno pravo. koju je uvažio drugostepeni sud i za tu odluku istakao sledeće razloge: Zbog nepravilne primene materijalnog prava. U ponovljenom postupku prvostepeni sud će postupiti po primedbama iz ove odluke. Pravo vlasnika stvari da traži predaju stvari od lica koje je drži i koristi bez pravnog osnova ne zastareva. te će od tužioca zatražiti dokaze na okolnost isplate računa trećim licima. niko ne može ostvariti korist iz nevršenja svog prava. Tek od momenta plaćanja istih troškova možemo govoriti o umanjenju imovine i šteti koju je tužilac pretrpeo.11. U prvostepenom postupku nije na pouzdan i siguran način utvrđena činjenica nastanka umanjenja tužiočeve imovine po tom osnovu odnosno nema dokaza da je i kada tužilac troškove stvorene krivicom tuženog platio trećem licu. Zakona o obligacionim odnosima šteta je definisana kao umanjenje nečije imovine (ako je reč o običnoj šteti koju tužilac potražuje).

Pž.član 155. pa i za period za koji se naknada traži. Pored toga. sam tužilac bi sprečio da za njega nastane šteta zbog nekorišćenja prostora. i 158. potrebno je da je šteta nastala. Zakona o obligacionim odnosima. već se postojanje krivice procenjuje u odnosu na stepen pažnje razumnog i pažljivog čoveka. izdao skladišnicu sa založnicom. kao i uzročna veza između štete i štetne radnje. u datim okolnostima. 795/11(1) od 09. poseban uslov za odgovornost po osnovu naknade štete je postojanje krivice. tužilac ima sedište na teritoriji Bosne i Hercegovine i može se prihvatiti da mu određen vremenski period nisu bili dostupni sudovi Republike Srbije radi ostvarivanja prava sudskim putem. U građansko-pravnom smislu. tako i poseban uslov za zasnivanje odgovornosti tuženog za štetu koju tužilac trpi. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda.000 kg merkantilne pšenice roda 2002.151 - .OBLIGACIONO PRAVO U konkretnom slučaju. Iz obrazloženja: Da bi postojala odgovornost za naknadu štete po osnovu krivice. kao potvrdu da je korisnik kredita u njegovom skladištu lagerovao 9. godine) 287. Pojam krivice za štetu nastalu u međusobnom privrednom odnosu ne vezuje se samo za postojanje svesti i volje štetnika da svojom radnjom prouzrokuje štetu oštećenom. kao skladištar. Stvarna šteta ogleda se u umanjenju nečije imovine.500. niti u trenutku izdavanja skladišnice. Zato. a dokaz su brojni slični sporovi pred sudovima Republike Srbije. Zakona o obligacionim odnosima.9. u datim okolnostima. Protivpravno ponašanje tuženog sastoji se u tome da je. s obzirom da je zbog ponašanja tuženog bio sprečen da.2011. takvi uslovi su se stekli. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. Međutim.02. već se postojanje krivice procenjuje u odnosu na stepen pažnje koji se očekuje od dobrog privrednika u datim okolnostima. Pž. nakon nevraćanja kredita o dospelosti od strane korisnika kredita realizuje založno pravo na predmetnoj robi.03. ona bi bila posledica tužiočevog nečinjenja. godine.00 tona merkantilne pšenice koja je bila predmet zaloge. kao uzroka i štete kao posledice štetne radnje član 154. Prvostepeni sud je u konkretnoj situaciji pravilno zaključio da postoji kako opšti. koji je protivpravan i koji je štetu prouzrokovao. s obzirom da se ista založena merkantilna pšenica nije nalazila kod tuženog kao skladištara. Blagovremenim vršenjem prava.500. iako je znao da ova roba korisnika kredita nije uskladištena. niti u momentu dospelosti kredita. da postoji štetna radnja. nakon postizanja sporazuma u Dejtonu. dok je uzročna veza odnos između štetne radnje. godine) . ako je dobit izostala. neophodno je postojanje opštih uslova za naknadu štete tj. Šteta tužioca ogleda se u umanjenju njegove imovine za vrednost založenih stvari.2011. a u privrednim odnosima u odnosu na stepen pažnje koji se očekuje od dobrog privrednika. pojam krivice ne vezuje se samo za postojanje svesti i volje štetnika da svojom radnjom prouzrokuje štetu oštećenom. pored oštećenog i štetnika. a izmakla dobit u sprečavanju povećanja nečije imovine . 6634/10 (1) od 03. Na taj način tuženi je svojim protivpravnim ponašanjem tužiocu uzrokovao štetu u visini vrednosti založenih stvari . Pod štetnom radnjom podrazumeva se činjenje (ili nečinjenje – propust).

već je potrebno dostaviti i druge dokaze (tj. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. Da bi se ustanovila bitna činjenica . godine pa do isplate.2011. prema nalazu i mišljenju veštaka saobraćajne struke. Potrvda o visini primanja. Tužilja trećeg reda nije u toku postupka dostavila adekvatne dokaze iz kojih bi se sa sigurnošću utvrdila bitna činjenica . itd. u konkretnom slučaju tužilac prvog reda nije dokazao.152 - .500.00 dinara po osnovu naknade materijalne štete zbog izgubljene zarade. zaposleni koji je odbio da radi kod poslodavca kod koga je u radnom odnosu da bi radio "na crno" nema pravo na naknadu štete zbog izgubljene zarade i drugih primanja.nastupanje materijalne štete po osnovu izgubljene dobiti usled privremene sprečenosti za rad zbog povređivanja . kao i opredeljeni iznos po osnovu naruženosti. u odsustvu drugih dokaza (izvoda o prometu na tekućem računu treće tužilje.000. imajući u vidu da mu je tuženi u pretežnom delu isplatio štetu koja je nastupila na vozilu i da je. s obzirom da isti nisu dokazali bitnu činjenicu da je u visini koju su tražili materijalna šteta zaista i nastupila za svakog pojedinačno. Imenovana tužilja trećeg reda nije pristupila medicinskom i neuropsihijatrijskom veštačenju radi utvrđenja bitne činjenice . izveštaja lekara o trajanju bolovanja.2006.01. dok je tužilja trećeg reda tražila da se utvrdi njeno potraživanje prema tuženom na ime naknade nematerijalne štete zbog pretrpljenih fizičkih bolova u navedenom iznosu i zbog pretrpljenog straha u iznosu od 50. i utvrđeno. izdata od strane poslodavca.visina njenog ličnog dohotka u mesecu u kome je bila sprečena za rad zbog posledica povređivanja u predmetnoj saobraćajnog nezgodi. po tom osnovu ostao određeni dug prema tužiocu prvog reda.nije dovoljan dokaz samo potvrda poslodavca o visini primanja. Iz obrazloženja: Tužilac prvog reda tužbom traži na ime naknade nematerijalne štete navedeni iznos po osnovu umanjenja životne aktivnosti. Pž.OBLIGACIONO PRAVO 288. čije je utvrđenje tražio. nije dovoljan dokaz za utvrđenje činjenice da je šteta koju potražuje zaista u tom iznosu i nastupila. Na ime naknade materijalne štete na vozilu tužilac prvog reda traži i navedeni iznos sa kamatom od 18. u kom iznosu je potraživanje. drugonaznačeni iznos po osnovu pretrpljenih fizičkih bolova. kao i iznos od 22. Tužilac drugog reda tužbom je tražio da se utvrdi kao osnovano njegovo potraživanje na ime naknade nematerijalne štete zbog pretrpljenih fizičkih bolova u naznačenom iznosu i zbog pretrpljenog straha u drugoopredeljenom iznosu. da je osnovano njegovo potraživanje na ime naknade materijalne štete zbog oštećenja vozila. Naime. Bez obzira što mu je radni odnos nezakonito prestao iz formalnih razloga.05.). godine) 289. sa zateznom kamatom od dana presuđenja pa do isplate. trećenavedeni iznos po osnovu pretrpljenog straha. listu bolovanja i izveštaj o prometu po tekućem računu preko koga se vrši isplata zarade). Na utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo i izveo pravilan zaključak da nisu osnovana potraživanja tužioca prvog reda na ime materijalne štete i potraživanje tužilje terćeg reda na ime izgubljene zarade. 269/11 od 19. a shodno nalazu i mišljenju veštaka saobraćajne struke. .intenziteta i trajanja pretrpljenog bola i straha.00 dinara.

te da je iz ocene i mišljenja lekarske komisije od 18. kao naknadu za tu štetu član 195. godine tužiocu priznato pravo na invalidsku penziju počev od 19. radi kod drugog poslodavca odn.153 - . pa i u pogledu odluke o kamati koja deli sudbinu glavnog potraživanja. stav 1. (Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu. godine) 290. godine tužilac oglašen trajno nesposobnim za službu u Vojsci Jugoslavije. stav 1. rešenje o prestanku radnog odnosa je poništeno. na osnovu svoje odluke. godine) . on je sopstvenom krivicom prouzrokovao svoje stanje nerada kod poslodavca pa i nezavisno od toga što je poništeno njegovo rešenje o prestanku radnog odnosa. Zakona o obligacionim odnosima. Zakona o obligacionim odnosima. Pravo na rentu ima zaposleni koji je zbog povrede na radu potpuno izgubio radnu sposobnost i zato ostvario pravo na invalidasku penziju.2002. našao da je tužena u obavezi da isplati preostalu razliku između plate koju bi tužilac ostvario da nije došlo do povređivanja tužioca i njegovog penzionisanja po redovnom toku stvari i invalidske penzije koju je ostvario. Naime. godine. dok za to postoje zakonski uslovi. (Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu.2002. odgovorno lice dužno je plaćati povređenom određenu novčanu rentu. poslodavaca "na crno" ostvaruju ći zaradu i istovremeno odbije poziv za rad od poslodavca kod koga je u radnom odnosu. zbog male plate. 1 961/10 od 08. Gž. to je pravilno prvostepeni sud.2002. tada nema pravo na naknadu štete po osnovu izgubljene zarade.OBLIGACIONO PRAVO Iz obrazloženja: Kada zaposleni. u vezi člana 154.12. Iz obrazloženja: Šteta je umanjenje nečije imovine i sprečavanje njenog povećanja – član 155. U toj situaciji tužilac nije ostvario zaradu. 1 2156/10 od 30. Zakona o obligacionim odnosima. da bi ostvario veću zaradu po osnovu rada "na crno".2010. taj kauzalni neksus prekinuo je sam tužilac svojim ponašanjem. pa je njegovo potraživanje u celosti neosnovano. već je njegova volja bila i da ne radi kod tuženog poslodavca.član 154. Ko drugome prouzrokuje štetu dužan je da mu je naknadi.09. na bazi nalaza i mišljenja sudskog veštaka. niti su mu uplaćeni doprinosi kod tuženog poslodavca njegovom krivicom. Gž. stav 1. ukoliko ne dokaže da je šteta nastala bez njegove krivice . stav 2. kao i budući mesečni iznos na ime rente. koja nesposobnost je nastala kao posledica povrede za vreme vršenja vojne službe. Ako povređeni zbog potpune ili delimične nesposobnosti za rad gubi zaradu ili su mu se potrebe trajno povećane ili su mogućnosti njegovog daljeg razvijanja i napredovanja uništene ili smanjene.2010. drugih primanja i neuplaćenih doprinosa. Zakona o obligacionim odnosima. kod koga je u radnom odnosu.04. Međutim. što bi govorilo o materijalnoj odgovornosti tuženog poslodavca primenom odredbe člana 172.04. Imajući u vidu da je rešenjem Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika od 27. i to ne samo na taj način što je neopravdano odsustvovao sa posla do donošenja rešenja (pa tako i provocirao njegovo donošenje koje je poništeno zbog formalnih nedostataka).09.

radi dobijanja kvalitetnog krzna.septembra meseca 1996. a na ime uginulih činčila. kao proizvođač hrane od koje su činčile uginule. pravnosnažnom delimičnom presudom ovog suda od 30. Zakupodavac poslovnog prostora.10. Iz obrazloženja: Tuženi svoju tvrdnju o vršenju prava zadržavanja.ovde tužioca.03. tužilac je mora i dokazati u vidu sprečavanja povećanja iste. pa na osnovu istog pravilno nalazi da je zahtev tužilaca za naknadu izmakle koristi u celosti neosnovan. Ti iznosi predstavljaju naknadu stvarne materijalne štete koju su tužioci pretrpeli. godine.2003. Za ostvarenje naknade štete u vidu izmakle koristi. zaista je među strankama bio u toku spor za utvrđenje da je ugovor o zakupu raskinut.zakupca. godine (u vezi sa čim tuženi tvrdi da se radi o pravu zadržavanja). Kožice od viška mužjaka i krzna od nekih ženki koje nisu bile za priplod prodavali su preko istog Udruženja i to u Nemačkoj i Italiji. godine. godine) 292.2010. Gž. Nisu nastavili sa uzgajanjem činčila posle pomora jer je još od 1990. Cilj im je bio da te farme uvećaju radi ostvarivanja dobiti.2006. Tuženik je.OBLIGACIONO PRAVO 291.1996. Da bi poverilac dospelog novčanog potraživanja realizovao svoje pravo zadržavanja dužnikove stvari.zbog agensa koji potiče iz nje .uginule. nije u posedu stvari dužnika . To je i utvrđeno Presudom nadležnog Opštinskog suda od 13. Tužioci su ih nabavljali preko Udruženja iz Slovenije i u prvo vreme od njih dobijali i hranu. uzeo za utvrđeno da su tužioci na svojim farmama uzgajali južnoameričke činčile. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je pravilno. a ne da je samovoljno oduzeo. obavezan da im materijalnu štetu isplati. Tom presudom je utvrđena obična šteta koja se ogleda u gubitku njihovog konkretno određenog broja. 341/10 od 23. godine ali u toku iste nisu dokazali da su taj vid štete pretrpeli. godine. Tužioci su tužbeni zahtev na ime izmakle dobiti preinačili u toku parnice podneskom od 10. .154 - . Žalba tužilaca nije osnovana. nužna pretpostavka je da je on već bio u njenom posedu.02. kao poverilac obaveze plaćanja zakupnine. nije dokazao. Ovako utvrđeno činjenično stanje nesumnjivo proizilazi iz dokaza u spisima predmeta na koje se prvostepeni sud poziva. da su hranu nabavljali kod tuženika kao i da im je tuženi u dva navedena navrata isporučio hranu od koje su .06. postojalo je tržište činčila. kako proizilazi iz spisa. (Iz Presude Apelacionog suda u Kragujevcu. po prirodi stvari. Pre pomora o tome nisu imali zaključene ugovore sa trgovcima krzna niti su pružili dokaz o njihovoj realizaciji. godine odbijanjem žalbe tuženog . Na teritoriji tadašnje Jugoslavije pre 1991. U vreme kada tužilac navodi da su stvari nestale .1996. godine bila otežana komunikacija sa Slovenijom.01. na osnovu nespornih navoda stranaka i ocene izvedenih dokaza. Presuda je postala pravnosnažna 18. a one su pre pomora postojale samo u Sloveniji.

Prilikom odlučivanja o zahtevu za naknadu nematerijalne štete. koji je izazvao saobraćajnu nezgodu. Tuženi nije dostavio dokaze da je držao stvari tužioca. ovo pravo bi ga samo ovlastilo da stvar proda radi naplate svog potraživanja iz njene vrednosti. 3890/2010 od 02. ali i o tome da se njome ne pogoduje težnjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i društvenom svrhom. Tužilac je očigledno bio u posedu prostora u vreme spora. pa nije ni dokazao da je imao ovlašćenje da ih zadrži sve dok mu to potraživanje ne bude isplaćeno. Osim toga.09. a imajući u vidu i zaključak da bi se eventualni propust vozača mogao odnositi na prekoračenje brzine od 1. Iz naznačenog Zapisnika o uviđaju i Nalaza i mišljenja veštaka saobraćajno-mašinske struke. prvostepeni sud je utvrdio da je za saobraćajnu nezgodu. istog Zakona . koju je izazvao osiguranik tuženog. u smislu člana 155. uz prethodno obaveštavanje dužnika o nameri da izvrši prodaju kako je to predviđeno članom 289. Imenovani.25 km/h u odnosu na opšte ograničenu brzinu kretanja u gradskim uslovima od 60 km/h. nije bilo osnova za usvajanje prigovora o podeljenoj odgovornosti i umanjenje visine tužbenog zahteva po tom osnovu je pravilan. u postupku veštačenja je utvrđena vrednost nedostajućih stvari. Naime. u kojoj je tužilac zadobio telesne povrede. Ako tuženi nije držao prostor. Zakona o obligacionim odnosima imovina tužioca umanjila se za vrednost nedostajućih stvari čija visina je utvrđena u postupku veštačenja.na osnovu pravnosnažne presude sproveden postupak prinudnog izvršenja radi primopredaje poslovnog prostora koji je bio predmet zakupa. a tuženi je preuzimanje tih stvari učinio nespornim) proizilazi da je prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo kada je odbio zahtev tužioca da se utvrdi njegovo potraživanje u odnosu na stečajnu masu. ne može se prihvatiti navod tuženog da tužilac nije koristio predmetni poslovni prostor. i to po polisi koja je važila u vreme nastanka saobraćajne nezgode. tužilac je pretrpeo strah. pa i njegovog pravnosnažnog okončanja. onda nije ni mogao biti u državini stvari koje su se u njemu nalazile. godine) 293. jer je . Pž.nije ih ni mogao zadržati pozivajući se na svoje zakonsko pravo. Iz obrazloženja: Nakon zadobijene povrede u saobraćajnoj nesreći. prvostepeni sud je zaključio da tužiocu pripada novčana naknada nematerijalne štete za pretprljene fizičke bolove i duševne bolove. a ne i da stvari samovoljno preuzme i zadrži za sebe slobodno sa njima raspolažući.OBLIGACIONO PRAVO Na osnovu činjenice da se u vreme nestanka robe među strankama vodio spor o raskidu ugovora i zahtevu za iseljenje tužioca. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. Zakona o obligacionim odnosima. kao svog dužnika po osnovu zakupnine. Zaključak prvostepenog suda da.nema njegove odgovornosti za pričinjenu stvarnu štetu tužiocu. u konkretnom slučaju.prema utvrđenju prvostepenog suda . Neosnovani su žalbeni navodi tuženog da prvostepeni sud nije dao razloge zbog kojih nije prihvatio prigovor podeljene odgovornosti.155 - . jer nije dokazao da je u vezi sa tim stvarima vršio pravo koje mu po Zakonu pripada. ali da bi u tom slučaju jedino samo oštećenje na vozilu bilo neznatno manje. kao i za strah u smislu člana 200. kriv imenovani osiguranik tuženog. pa kako on iste nije dokazao (istovremno. kao i o visini njene naknade. Zakona o obligacionim odnosima. bio je osiguranik ovde tuženog. a ako već stvari nije držao . . sud će voditi računa o značaju povređenog dobra i cilju kome služi ta naknada. Pri tome. a tuženi nije dokazao da u smislu člana 154. fizičke i duševne bolove.2010. teret dokazivanja ovih činjenica bio je na strani tuženog. Na osnovu nalaza i mišljenja sudskih veštaka ortopedske i neuropsihijatrijske struke.

Stavom 2. zbog čega je snabdevanje vodom nejednako. Posebno je imao u vidu da istom stranke nisu konkretno prigovorile. pa i rekonstrukcijom vodovodne mreže. kao i u njenom odsustvu . stav 1. dosuditi pravičnu novčanu naknadu. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je izvedenim dokazima utvrdio da je ovde prvotuženi . u smislu člana 156. Krivica postoji kada je štetnik prouzrokovao štetu namerno ili nepažnjom . sud će. iz koga je – prihvativši ga kao stručnog i dokumentovanog . kao i o visini njene naknade. Istim nalazom je utvrđeno i da su ti radovi provedeni i obavljeni bez validnih projekata i bez odgovarajuće dozvole nadležnog organa. ako nađe da okolnosti slučaja. više visinskih kota. . kao i nanošenje drugome fizičkog ili psihičkog bola ili straha (nematerijalna šteta) .član 158. Relevantne odredbe: Šteta je umanjenje nečije imovine (obična šteta). sud će voditi računa o značaju povređenog dobra i cilju kome služi ta naknada. već i u letnjim mesecima. povrede ugleda. u kom svojstvu izvodi određene radove na vodovodnoj mreži u cilju boljeg i ravnomernijeg snabdevanja korisnika.utvrdio visinu nematerijalne štete. istog člana propisano je da će.član 200. slobode ili prava ličnosti. Za postojanje štete. sprečavanje njenog povećanja (izmakla korist).član 178.OBLIGACIONO PRAVO Na spornu okolnost utvrđenja visine nematerijalne štete prvostepeni sud je izveo dokaz medicinskim veštačenjem. što po oceni ovog suda jeste jedna od uloga prvotuženoga ili pravo svih korisnika javnog vodovoda. stav 2. naruženosti.komunalno preduzeće ovlašćeno da gazduje javnim vodovodom.2010. Prilikom odlučivanja o zahtevu za naknadu nematerijalne štete. Zakona o obligacionim odnosima.član 200. Ustanovljeno je da postoji više zona tj. Zakona o obligacionim odnosima. 3955/2010 od 15.156 - . na koju su se prenavezali ovde tužioci. časti. Pž. Zakona o obligacionim odnosima. mora postojati protivpravnost u radnjama tuženog Javnog komunalnog preduzeća koji gazduje javnim vodovodom: mora se ustanoviti da tuženi zlonamerno svojim aktivnostima. Zakona o obligacionim odnosima. tako su prethodno i izvođeni radovi na rekonstrukciji vodovodne mreže. smrti bliskog lica.07. kao i za strah. Iz tog razloga je prvotuženo Komunalno preduzeće izvodilo radove na rekonstrukciji vodovodne mreže. za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti. i to ne samo kada vode ima dovoljno na nivou grada. primenjuju se pravila o odgovornosti po osnovu krivice . (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. nezavisno od naknade materijalne štete. Zakona o obligacionim odnosima.član 155. godine) 294. čime su poboljšali svoj položaj i dobili bolje snabdevanje vodom. a naročito jačina bolova i straha i njihovo trajanje to opravdava. želi da omogući nezakonito ostvarenje privilegovanog položaja samo jednoj grupi korisnika vodovoda na račun ostalih. ali i o tome da se njome ne pogoduje težnjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i društvenom svrhom . koji je prouzrokovan isključivom krivicom jednog imaoca. Za pretrpljene fizičke bolove. ali da je osnovni motiv i namera prvotuženog da se time izvrši ujednačavanje snabdevanja vodom korisnika. Zakona o obligacionim odnosima. Po nalazu veštaka. U slučaju udesa izazvanog motornim vozilom u pokretu.

pa i na rekonstrukciji vodovodne mreže. usmerene na omogućavanje približno jednakog snabdevanja korisnika vodovoda uz približno podjednaku solidarnost svih korisnika prilikom nestašica. gube iz vida činjenicu da su sve aktivnosti prvotuženoga. s obzirom na odredbu stava 1. Zbog toga u aktivnostima prvotuženoga i drugotuženoga nema protivpravnosti koja u konkretnom slučaju stvara osnov za primenu odredbe člana 156. i sami tužioci koji su se priključili na javni vodovod po rekonstrukciji koju je vršio prvotuženi. ako šteta nastane u obavljanju opšte korisne delatnosti za koje je dobijena dozvola nadležnog organa. u smislu navedene odredbe.01. oštećeni mora dokazati nastanak i visinu štete u toku postupka i zahtevati njenu naknadu. Gž. u vreme turističke sezone zbog nestašica se i onako pristupa restrikcijama. člana 156. . kao i da se uzdrži od delatnosti od kojih proizilazi uznemiravanje ili opasnost štete ako se nastavak uznemiravanja ili štete ne može sprečiti odgovarajućim merama. Iz obrazloženja: Odgovornost tuženog za štetu prouzrokovanu tužiocu opisanim skrivljenim neblagovremenim izvršenjem ugovornih obaveza. Zakona o obligacionim odnosima . šteta se reflektuje ne samo po tužioce već i po ostale korisnike javnog vodovoda kojim gazduje prvotuženi. nalazom veštaka hidro-struke ustanovljeno je da po tužioce nema značajnijeg ugrožavanja zbog priključenja tuženih na način koji se želi sprečiti. Stavom 3. Relevantne odredbe: Šteta je umanjenje nečije imovine (obična šteta) ili sprečavanje njenog povećanja (izmakla korist). Sa druge strane. U tom pravcu u konkretnom slučaju nema dokaza.član 155. U konkretnom slučaju. te bi ona. ni sa tog stanovišta nisu ispunjeni uslovi za primenu člana 156. .II 113/2010(2) od 21. kao i nanošenje drugima fizičkog ili psihičkog bola ili straha (nematerijalna šteta) . hteo da ostvari privilegovan položaj samo jedne grupe korisnika. ukoliko traži naknadu u vidu izmakle dobiti). je navedeno da se i u tom slučaju može zahtevati produženje društveno opravdanih mera za sprečavanje nastupanja štete ili za njeno smanjenje. (Iz Presude Apelacionog suda u Kragujevcu. Zbog toga. Zakona o obligacionim odnosima. Zakona o obligacionim odnosima (imajući u vidu ove odredbe . a posebno u periodu leta odnosno turističke sezone. Zakona o obligacionim odnosima određeno je da svako može zahtevati od drugog da ukloni izvor opasnosti od koga preti znatnija šteta njemu ili neodređenom broju lica.157 - .da bi se tuženi obavezao na naknadu štete tužiocu neophodno je utvrditi da je došlo do umanjenja njegove imovine ukoliko traži naknadu obične štete ili sprečavanje njenog povećanja. može zahtevati samo naknada štete koja prelazi normalne granice. Pri tome. a u stavu 4. Istovremeno. u vreme van turističke sezone. postojala jedino ukoliko bi prvotuženi svojim aktivnostima zlonamerno.OBLIGACIONO PRAVO Relevantne odredbe: Stavom 1.na ovu odredbu se može pozvati onaj kome preti znatnija šteta. ne znači automatski i obavezu tuženog da naknadi svaki iznos koji ovaj navede kao svoju štetu nastalu u označenom periodu. godine) 295. Sa druge strane. su to učinili na isti način na koji žele da spreče tužene. iste odredbe propisano je da se. Bez obzira na odgovornost tuženog po osnovu krivice.2010.sa jedne strane.

a čije ostvarenje je sprečeno štetnikovom radnjom ili propuštanjem . kao i na njegovu odgovornost za navedeno zakašnjenje. Iz obrazloženja: Utvrđeno je sledeće činjenično stanje: Kritičnog dana tužilja je došla do kuće tužene. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je pravilno ocenio istaknuti prigovor nedostatka aktivne legitimacije na strani tužioca. Pri oceni visine izmakle koristi sud uzima u obzir dobitak koji bi se mogao osnovano očekivati prema redovnom toku stvari ili prema posebnim okolnostima. Pž. s obzirom na utvrđeno činjenično stanje. godine) 297. Kako je predmet tužbe zahtev za naknadu štete. u ovom slučaju . Zakona o obligacionim odnosima. to je aktivno legitimisano za podnošenje navedenog zahteva lice koje je štetu pretrpelo odn. (Iz Rešenja Višeg trgovinskog suda. one koja je utvrđena kao umanjenje njegove imovine. (Iz Presude Višeg trgovinskog suda. držalac.158 - .tuženog. Po principu objektivne odgovornosti. bez obzira na nesporno zakašnjenje tuženog u izvršenju ugovorne obaveze izgradnje i predaje poslovnog prostora. za štetu koju pričini pas odgovara njegov vlasnik odn. Imajući sve to u vidu. godine) 296. lagerovao opredeljene količine jagnjećeg mesa. tužiocu bi se mogla dosuditi naknada samo one stvarne štete koja je za njega zaista nastala odn.član 189.2009. Dva psa . stav 3. a do čijeg kvarenja je došlo usled isključenja ovog osnivača sa mreže za snabdevanje električnom energijom.OBLIGACIONO PRAVO Odgovorno lice dužno je da uspostavi stanje koje je bilo pre nego što je šteta nastala . On je. Svako lice koje je oštećeno krivicom trećeg lica aktivno je legitimisano da u parnici traži od njega naknadu štete. Pž.jedan rase "nemački ovčar" i drugi rase "rotvajler" – slobodno su trčkarala oko njih. pozvonila i u dvorište ušla zajedno su ćerkom tužene koja joj je otvorila vrata. To je. u sporu za naknadu štete tužilac je. lice čija je imovina umanjena ili sprečeno njeno uvećanje. aktivno legitimisan da traži njenu naknadu od lica čijim je radnjama ona i prouzrokovana tj. stav 2.član 189. izvršenog od strane tuženika kao javnog preduzeća koje se bavi snabdevanjem električnom energijom. 8816/09 (1) od 11. Zakona o obligacionim odnosima. Visinu naknade štete utvrđuje sud prema cenama u vreme donošenja sudske odluke kad je u pitanju stvarna šteta . kao lice koje je štetu pretrpelo.11. 6863/09 (2) od 17. Ovaj drugi je prišao neposredno uz tužilju i počeo je "njušiti" a na to je .09. Zakona o obligacionim odnosima. Stoga.2009. iako tužilac i tuženi nisu bili u neposrednom ugovornom odnosu radi snabdevanja električnom energijom. tužilac.član 185. u magacinu svog osnivača.

majku (tuženu) i oca. bolovi su šest stepeni. Oba psa na poklon je dobio sin tužene. dok su brigu oko "rotvajlera" vodile tužena i njena ćerka. . antitetanusne i antibarične zaštita od strane infektologa. koji se brinuo oko “nemačkog ovčara”. Iza toga.do skidanja zavoja. Kada je uspela da oslobodi nogu. u periodu od dva dana. javljaju se snovi sa zastrašujućim sadržajima te tužilja trpi duševne patnje i trajno će ih imati. kojom prilikom je zadobila i povrede na kažiprstu desne ruke. Tužilja se lečila od višestruke ujedne rane sa zadnje i prednje strane desne potkolenice kao i desnog kažiprsta. razvijen je strah od pasa. Nakon hirurške intervencije bolovi su prva dva postoperativna dana dostizali intenzitet od pet do šest stepeni. Muž tužene je drškom od metle udarao psa dok je tužilja rukama pokušavala da čeljusti psa odvoji od svoje noge. Pas je. praćene otokom i crvenilom potkolenice. a zatim je sledio lokalni tretman ožiljaka koji je trajao šest meseci. što se ovoj učinilo nebitnim jer je pse poznavala iz ranijih poseta. Osećaj bola u potkolenici i stopalu javlja se i sada prilikom jačeg fizičkog napora i na promenu vremena i ovi bolovi su trajne prirode. Rane su sanirane nakon više od mesec dana od povređivanja i tada počinje rehabilitacioni tretman u kućnim uslovima a koji je trajao dva meseca. Ćerka tužilje je pokušala da psa odvoji od tužilje. koje povrede predstavljaju tešku telesnu povredu koja ne ugrožava život. istrčala je iz dvorišta.159 - . U septembru mesecu iste godine imala je korektivnu plastično-hiruršku intervenciju na ožiljcima i trpela sekundarni strah od osam stepeni u periodu od 12 dana sve do skidanja konaca. kidajući delove odeće i mekog tkiva uz već obilato krvarenje. redovnih kontrola i previjanja. Tužilja zatim počinje da trpi sekundarni strah intenziteta devet stepeni u periodu od prve tri nedelje lečenja do saniranja inficirane rane. do dolaska hitne medicinske pomoći. posebno u večernjim satima i tokom noći. U vreme napada psa tužilja je trpela primarni strah najvećeg intenziteta od 10 stepeni. U naredna dva meseca. Na kapiji i vratima porodične kuće tužene je stajalo upozorenje "Čuvaj se psa". prilikom sprovođenja fizikalne terapije. Konci su skinuti nakon 12 dana. Kao posledica ovog događaja kod tužilje je došlo do gubitka pozitivnog emotivnog odnosa sa tuženom. U momentu povređivanja tužilja je trpela fizičke bolove intenziteta od osam do devet stepeni do dolaska u bolnicu i dobijanja lokalne anestezije. međutim. U septembru mesecu iste godine obavljena je hirurška intervencija od strane plastičnog hirurga pod lokalnom anestezijom. Od trećeg dana do završetka previjanja bolovi su jačine četiri stepena. došlo je do infekcije rane. Infekcije su sanirane u trećoj nedelji po povređivanju. u trajanju od dva do tri minuta do gubitka svesti. iznenada čeljustima uhvatio tužiljinu desnu potkolenicu i počeo da je grize. da bi ovaj strah bio osam stepeni u naredne tri nedelje koliko je trajala parenteralna terapija . ona je pala na zemlju i na par sekundi izgubila svest da bi se nakon toga suočila sa razjarenim psom koji joj grize desnu nogu. a u narednih pola godine trpela je strah intenziteta od pet stepeni. kada su bolovi nestali u dvočasovnom periodu.OBLIGACIONO PRAVO ćerka tužene upozorila tužilju da se pazi da ujeda. Potom je strah bio intenziteta od osam stepeni i trajao je 15-20 minuta. a zatim su bili jačine četiri stepena sve do završetka previjanja i skidanja konaca. fizički bol je i dalje prisutan i to jačine tri stepena u tročasovnom periodu. Do kraja prvog dana po povređivanju bio je šest stepeni. pozvala je u pomoć i svoje roditelje. I pored primarne hirurške obrade i ordinirane antibiotske. U narednom periodu od oko mesec i po dana strah je bio jačine sedam stepeni da bi u naredna dva meseca za vreme kućnog lečenja bio pet stepeni. su Vlasnici su često puštali pse da slobodno trče dvorištem.

godine. tužena a na osnovu člana 154. Međutim. stav 3. Neosnovani su i navodi tužene u žalbi da je do ujeda došlo krivicom tužilje. godine) 298. pri tome .medicinska sestra na Urološkom odeljenju od 1978. kada je obavezao tuženu da tužilji na ime pretrpljenih fizičkih bolova i na ime duševnih bolova zbog naruženosti isplati iznose navedene u izreci prvostepene presude . Normativni osnov za ovaj zaključak sadržan je u odredbi člana 172. Koža okoline ožiljaka je izmenjenog senzibiliteta i delom sa osećajem utrnutosti. Tužilja nije radila u periodu na koji se odnosi njeno potraživanje. pa i u vidu izgubljenog zbog neostvarene zarade. godine nije bila radno aktivna. Nema materijalne odgovornosti poslodavca ako prestanak rada zaposlenog nema osnova u njegovim radnjama. Prvostepeni sud je pravilno i potpuno utvrdio sve izložene činjenice. već su one nastale potpuno nezavisno od toga. osetljivi na sunčevu svetlost kao i na hemijsku i mehaničku iritaciju. prema navodima tužbe tužilja nije radila u periodu na koji se odnosi njeno potraživanje naknade štete po osnovu izgubljene zarade kod tuženog.2005. (Iz Presude Okružnog suda u Novom Sadu. Oni za posledicu imaju da je izgled tužilje naružen u srednjem stepenu. pa time nije ostvarila standardni učinak ni puno radno vreme kao osnov za isplatu zarade. skočnog zgloba u lakom stepenu što za posledicu ima trajno umanjenje životne aktivnosti od 5%.OBLIGACIONO PRAVO Na desnoj nozi kod tužilje i kažiprstu postoje ožiljci. . motorna snaga potkolenice odn. Za prestanak rada tužilje nema osnova u radnjama tuženog poslodavca. Zbog toga nema ni obaveze poslodavca na naknadu štete u vidu izgubljene zarade zaposlenom. i člana 174. koja je to i priznala. i 5. Međutim.498. Dakle. a imajući u vidu da nije od značaja vlasništvo već državina psa.pas nije bio propisno smešten. nesumnjivo je u toku postupka utvrđeno da je pas bio u državini kao jednoj od držalaca psa.11.90 dinara. Iz obrazloženja: Utvrđeno je sledeće činjenično stanje: Tužilja je bila u radnom odnosu na neodređeno vreme kod tuženog . stav 2. Tužilja je za ukupne pružene medicinske usluge po priloženoj listi platila iznos od 21. pri čemu se ima u vidu da je tužilja mlada ženska osoba. potrebno je da postoji uzročno . za štetu odgovara držalac psa odn. Odluke o uslovima za držanje i zaštitu domaćih životinja na teritoriji grada . u vezi člana 154. Dakle. izgubljene dobiti.pravilno ocenivši i dokaze izvedene u toku postupka. 3545/05 od 17. jer je utvrđeno da u smislu člana 12. Zakona o obligacionim odnosima. godine do opštepoznatih događaja na teritoriji Kosova i Metohija juna meseca 1999. bitne za presuđenje u ovoj pravnoj stvari. stav 1. jer se radi o šteti od opasne stvari za koju odgovara njen imalac.160 - . odn.posledična veza između radnje poslodavca ili lica za koga on odgovara i štete kao umanjenja imovine na strani zaposlenog kao oštećenika. za konstituisanje materijalne odgovornosti tuženog poslodavca za štetu koju zaposleni trpi na radu ili u vezi sa radom. stav 1. Gž. Smanjena je gruba. Zakona o obligacionim odnosima. Jer. jer je zbog opštepoznatih događaja bila izbeglo lice. Tada je izbegla na teritoriju uže Srbije i do 2003.nije pravilno primenio materijalno pravo Neosnovani su žalbeni navodi kojima se ukazuje da pas pripada imenovanoj ćerki tužene.

(Iz Presude Okružnog suda u Beogradu. koji je tim vozilom i upravljao. (Iz Presude Okružnog suda u Beogradu. glavnog i odgovornog urednika omogućili objavljivanje spornih podataka i time prouzrokovali povredu ugleda tužioca. odgovornost tuženih za štetu nastalu objavljivanjem sporne informacije ceni se prema opštim pravilima o naknadi štete: solidarna odgovornost za štetu se zasniva na odredbama člana 154. uzrok za to nisu radnje tuženog poslodavca.04. Gž. Zakona o obligacionim odnosima u vezi sa članom 206. Vremenski uslovi za saobraćaj – kolovoz suv. kojim je upravljao tuženi i teretni kombi marke "Mercedes" navedenih registarskih oznaka . godine) 300. 43/2003) . . godine. 3612/05 od 06. Iz obrazloženja: Utvrđeno je sledeće činjenično stanje: U saobraćajnoj nezgodi dana 18. 11/2001) a pre stupanja na snagu Zakona o javnom informisanju ("Sl. Pravilno je utvrđena činjenica da su tuženi u svojstvu izdavača odn.11.2001. stav 1. u konkretnom slučaju. prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo dajući za svoju odluku razloge koje prihvata i drugostepeni sud kao u postupku žalbene kontrole. na taj način nije ustupio pravo prvenstva vozilu "Mercedes" koji je bio u fazi njegovog preticanja i koje se nalazilo u levoj saobraćajnoj traci.2003. već događaji koji su nezavisni od njih. glasnik RS".za štetu nastalu objavljivanjem netačne informacije se odgovornost urednika i izdavača ceni po opštim pravilima o naknadi štete. godine učestvovali su traktor IMT navedenih registarskih oznaka sa prikolicom. Imajući sve to u vidu. 17. Na prikolici nije bilo svetlosnog signalnog uređaja. Gž. 170. br. Dakle. godine) 299.2005.OBLIGACIONO PRAVO Međutim. istog Zakona. i člana 200. a da se prethodno nije uverio da time neće ugroziti vozila koja se kreću po kolovozu iza njega. a (eventualno) uključeni pokazivač pravca na traktoru nije se mogao na vreme uočiti zbog prikolice. pa je on i obavezan na naknadu materijalne štete tužiocu. glasnik RS".. Zato je pravilan zaključak iz ožalbene presude da je potraživanje tužilje po osnovu izgubljene zarade i njen zahtev za uplatu doprinosa nadležnom fondu kao vidovi naknade nematerijalne štete u celosti neosnovan. Šteta je prouzrokovana vozilom koje je vlasništvo tuženog i isključivo njegovom krivicom. Iz obrazloženja: Posle donošenja Zakona o prestanku važenja Zakona o javnom informisanjua a pre stupanja na snagu Zakona o javnom informisanju objavljena je sporna informacija tj. br.161 - . Dakle. Vozač traktora započeo je radnju skretanja u levo na putu M-22 prema svom imanju. I 1921/09 od 11.vlasništvo tužioca.10. Ukoliko je sporna informacija objavljena nakon stupanja na snagu Zakona o prestanku važenja Zakona o javnom informisanju ("Sl.04.2008. vidljivost dobra. dnevna.

03.2007. godine) 301. Ovo zbog toga što se grad. pravilnom primenom odredaba člana 154.02. prvostepeni sud je zauzeo pravilan stav o odgovornosti prvotuženog. odredbe člana 2. i člana 184.ne bi se mogao zaustaviti ispred prepreke. prvi put je mogao uočiti eventualni levi pokazivač pravca na traktoru u trenutku kada je do sudara preostalo 2. ali je ova obaveza . Gž. Iz obrazloženja: Utvrđeno je sledeće činjenično stanje: Zajedno sa svojim navedenim prijateljem. Naime. kao osnivač.kao i druge komunalne delatnosti i ostale od opšteg interesa saglasno Zakonu u njegovoj nadležnosti tj. stav 2. Zakona o komunalnim delatnostima (… opština. poveravajući obavljanje određene komunalne delatnosti javnom preduzeću koje je u tu svrhu i osnovalo.2005. (Iz Presude Okružnog suda u Novom Sadu. U neposrednoj blizini ulaza zgrade u kojoj stanuje. (Iz Presude Okružnog suda u Novom Sadu. prvostepeni sud je . Za štetu koju je oštećeni pretrpeo ugrizom psa lutalice postoji solidarna odgovornost grada i gradskog javnog komunalnog preduzeća. s obzirom da iz utvrđenih činjenica nesumnjivo proizilazi da je šteta prouzrokovana vozilom koje je vlasništvo tuženog a njegovom isključivom krivicom.pravilno primenio materijalno pravo kada je obavezao tuženog na naknadu materijalne štete tužiocu. Sudar je pravilno pokušao da izbegne levim izmicanjem za koju radnju vozač traktora zbog kretanja skupa ulevo nije ostavio dovoljno prostora. Na osnovu u svemu pravilno i potpuno utvrđenog činjeničnog stanja. ovde drugotuženi). Čak i da je za radnju izbegavanja sudara izabrao forsirano kočenje do zaustavljanja . grad odn. Gž. godine oko 23 sata i 45 minuta vraćao kući.162 - . Odluke o uslovima za držanje i zaštitu domaćih životinja na teritoriji grada Novog Sada (… poslove hvatanja i prevoza napuštenih životinja i sakupljanja vrši JKP "Čistoća" … tj. gde je konstatovana laka telesna povreda. tužilac se dana 02. tužilac je taksijem otišao u Urgentni centar radi ukazivanja prve pomoći. Grad Beograd uređuje i obezbeđuje uslove obavljanja komunalnih delatnosti i njihov razvoj …) i člana 39. 2669/06 od 14. 2345/05 od 24. Primetivši da su mu pantalone na mestu ujeda pocepane i da noga krvari. Zakona o obligacionim odnosima. Zbog toga prvostepeni sud pravilno zaključuje da u predmetnoj pravnoj stvari postoji solidarna odgovornost. Žalbeni navodi prvotuženog u pogledu njegove pasivne legitimacije i u vezi s tim njegove odgovornosti su neosnovani. jer samo poveravanje obavljanja ove komunalne delatnosti ne može za prvotuženog biti osnov oslobađanja od odgovornosti. godine) .11. napala su ih tri psa lutalice od kojih ga je najveći sa leđa ugrizao za levu nogu. Imajući u vidu utvrđeno činjenično stanje. prvotuženi jeste svojom odlukom posao uklanjanja pasa lutalica poverio drugotuženom.suprotno žalbenim navodima stranaka . Za navedenu saobraćajnu nezgodu tuženi je proglašen u prekršajnom postupku krivim i kažnjen novčanom kaznom.OBLIGACIONO PRAVO U situaciji kada se vozilo tužioca nalazi u fazi preticanja u levoj saobraćajnoj traci. ona izvorno predstavlja obavezu prvotuženog.2005. Taj stav prihvata i žalbeni sud. Pregledan je na Odeljenju za Urgentnu hirurgiju Instituta za hirurgiju a sledeći dan i u Zavodu. sa tehničke tačke gledišta.1 sekund. ne oslobađa ove odgovornosti. odlučujući o naknadi nematerijalne štete.

163 - . Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja.tada on snosi rizik obavljanja te opasne delatnosti i odgovaran je za naknadu štete. da li je tuženi. pobijana presuda je morala biti ukinuta. Nakon ovog pucanja graničnika. i to onog dela koji je bio zavaren za stub. zbog čega se on ne može ni delimično osloboditi ove odgovornosti.snosi rizik obavljanja te opasne delatnosti i odgovaran je za naknadu štete. način na koji je kapija funkcionisala ukazuje da je ista predstavljala opasnu stvar u trenutku stavljanja u pokret. po oceni drugostepenog suda.4. Iz obrazloženja: U postupku donošenja ožalbene presude prvostepeni sud je propustio da utvrdi: da li je tužilac i grupa radnika koja je sa njim putovala imala uredno izdat nalog da baš tada obavlja radni zadatak na terenu. u situaciji kada je poslodavac dao radni nalog za rad u ratnim uslovima kada je bilo izvesno bombardovanje. 3178/06 od 19. Naime. pa time i opasnost za život i zdravlje. u situaciji kada je dao radni nalog za rad u ratnim uslovima znajući da je bilo izvesno bombardovanje te da postoji opasnost za život i zdravlje . Naime. godine) 303. Iz obrazloženja: Pred prvostepenim sudom je utvrđeno da je tužilac bio u radnom odnosu kod tuženog na poslovima portira. dakle. na šta se osnovano ukazuje i u žalbi. neposredno pre upućivanja tužioca na radni zadatak. Za pravilnu primenu odredbe člana 154. Gž. a uzrok štete otklonjiv. Metalna kapija je funkcionisala na taj način da je stalno dolazilo do njenog udara u graničnik. da li se to moglo realno očekivati prema redovnom toku stvari s obzirom na učestalost bombardovanja ove lokacije i da li je zadatak na bombardovanoj lokaciji po svojoj prirodi bio neodložan. Poslodavac.OBLIGACIONO PRAVO 302. pravilno je zaključio prvostepeni sud da je tuženi odgovoran za štetu koju je prilikom povređivanja pretrpeo tužilac. iz čega proizilazi da do ovoga ne bi dolazilo samo uz veoma veliku pažnju pri njenom rukovanju. pribavio obaveštenje od centra za uzbunjivanje da je u kritično ili blisko vreme nagoveštena (ili) i ostvarena vazdušna opasnost i bombardovanje. Pošto je prvostepeni sud propustio da razjasni navedene okolnosti.2007. (Rešenje Okružnog suda u Beogradu. Dejstvo sile upotrebljene od strane tužioca nije moglo uzrokovati pad kapije. Graničnik koji se nalazio na stubu ograde više puta je varen zbog pucanja do koga je dolazilo u trenutku dodira sa graničnikom kapije stavljene u pokret. Težina ove metalne kapije je prema podacima iz prijave o povredi na radu iznosila je 600 kg. godine došlo do njegovog povređivanja na taj način što je prilikom zatvaranja glomazne metalne pokretne kapije od strane tužioca došlo do pucanja jednog dela graničnika. Zakona o obligacionim odnosima nužno je razjašnjenje ovih okolnosti. u slučaju kada je ponašanje oštećenog predvidivo. zbog čega je kapija nastavila sama da se kreće. Postoji potpuna objektivna odgovornost imaoca opasne stvari u vezi koje je šteta nastala.04. te da je dana 28.2005. Tužilac je bio odgovoran radnik i u toku radnog vremena nije koristio alkohol. tuženi je izvršio zamenu istog zavarivanjem dosta masivnijeg graničnika. te je izletela iz vođice i pala udarivši tužioca. a prema izjašnjenju veštaka oko 320 kg. a on to znao . stvar koja je delovala s povećanim rizikom opasnosti nastanka šte.

154. godine) 305. Drugog je domašaja pitanje da li u je konkurenciji između akata različite pravne snage tužena strana trebala da primeni akt jače pravne snage – što je nesumnjivo domen primene prava. Dana 4.2007. na osnovu zaključenog ugovora sa drugotuženim. pa bilo to i ponašanje tužioca kao rukovaoca kapijom u navedenom smislu. u vezi člana 172. pa da zbog toga postoji osnov za naknadu štete. dakle.1. dakle. ne može kvalifikovati kao deliktna radnja koja ima za posledicu naknadu štete primenom pravila iz odredbe člana 154. Iz obrazloženja: Prema utvrđenim činjenicama tužilac je vlasnik nepokretnosti opisanih u prvostepenoj presudi. zbog čega je konkretnom prilikom došlo do realizacije ovog rizika povećane opasnosti. ZOO. ne plaća zakupninu. neprimene citiranih zakonskih normi. 1624/07 od 11. dakle nepredvidivim. Lice koje koristi tuđu nepokretnost bez zaključenog ugovora o zakupu i koje. st. odnosno da je bilo predvidivo da upotreba kapije sa uobičajenom pažnjom stvara izvesnost realizacije rizika njenog pada.2007.1921/07 od 21. 2. a pogrešna primena prava ne vodi zaključku da je organ nezakonito postupao.br. (Presuda Okružnog suda u Kraljevu Gž. pa je tuženi nezavisno od krivice. imajući u vidu da je tužiočevo ponašanje bilo predvidivo. godine) 304. neizbežnim i neotklonjivim uzrokom štete. odnosno predvidivost mogućnosti da ista svakog momenta može izleteti iz vođice zbog nešto jačeg pokretanja. godine. objektivno odgovoran za nastalu štetu. Zakona o obligacionim odnosima. godine.OBLIGACIONO PRAVO te. međutim. Naime.i zakonit rad organa tužene može dovesti do povrede prava neispunjenjem obligacije zbog pogrešne primene odn. Takvo postupanje tužene se. Ono vlasniku nepokretnosti odgovara po osnovu odgovornosti za prouzrokovanu štetu. tuženi su zaključili ugovor o zakupu na neodređeno vreme. 3. 174. st. kao u konkretnom slučaju .05. ZOO. nezakonito postupanje državnih organa može se iskazati samo kroz kršenje a ne i kroz primenu prava. pored toga.1.2000. dana 6. postupa protivpravno. zbog čega se tuženi ne može pozivati da bi posebna pažnja rukovanja kapijom isključila ovaj rizik. Ne predstavlja kršenje (već primenu) prava postupanje u skladu sa pozitivnim podzakonskim aktima. a uzrok štete otklonjiv.11. Na drugoj strani. Pri tome se tuženi ne može ni delimično osloboditi ove odgovornosti na osnovu odredbe čl. 177. Gž. (Presuda Okružnog suda u Beogradu. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je u konkretnom slučaju u ožalbenoj presudi pogrešno zaključio da se radi o naknadi štete. koji rizik se pri datim okolnostima mogao otkloniti od strane tuženog adekvatnom popravkom kapije. Zbog pogrešne primene prava ne može se zaključiti da je državni organ nezakonito postupao.1995. za šta u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi.164 - . u vezi čl. Prema ugovoru o zakupu tužena kao zakupac . Objektivna odgovornost imaoca opasne stvari se pak može potpuno ili delimično isključiti samo faktorom više sile. u smislu čl. Upravo znanje ove okolnosti potvrđuje predvidivost ponašanja rukovaoca kapijom. a ne po osnovu sticanja bez osnova.

Tužena je obavezana da tužiocu za korišćenje 1/2 fabričke hale u površini od 360 m2. Korišćenjem nepokretnosti tužioca na opisani način. Tužilac svoju nepokretnost nije koristio u periodu od 20.6. tužena je postupala protivpravno i na taj način tužiocu prouzrokovala štetu u smislu odredbe čl.1999.2004.962. odnosno da postoji obogaćenje. a nije plaćala ni zakupninu.9. godine do 1.1999. godine) 306.. stav 1. tužena odgovara po osnovu odgovornosti za prouzrokovanu štetu. jer je u posedu nepokretnosti bila tužena.256. 2. godine pa do 30. i 158. godine pa do konačne isplate. Iz obrazloženja: Na utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo našavši da .6. 2807/2007 od 1.1999. osim po osnovu Zakona o radnim odnosima. 155.1999. ZOO. korelacija i da za isto ne postoji pravni osnov. a od tužioca je saznala u toku 2001. odnosno uvećanje imovine na strani drugog lica.2004. 185. godine iznos od 2. godine isplati iznos od 1. uslovi su da postoji osiromašenje.080. godine sa zakupninom u iznosu od 7.1999. godine pa do 1. Zakona o obligacionim odnosima.11. Povreda zadobijena pri dolasku na posao smatra se povredom na radu.9. Za nadoknadu materijalne i nematerijalne štete kao posledica te povrede. st.9. Organ tužene je bio u posedu nepokretnosti koje su predmet spora od 20.6. i 3.2007. Zakona o obligacionim odnosima (dalje: ZOO) kao nesavesni držalac na osnovu odredbe člana 214. Za drugi deo nepokretnosti tužena nije imala zaključen ugovor o zakupu.9. godine. Tužena je za korišćenje jednog dela nepokretnosti u vlasništvu tužioca plaćala zakupninu bivšem vlasniku te nepokretnosti.2004.00 dinara sa kamatom od 1. za period od 20.6.9. . 154. kao i da između tog osiromašenja i obogaćenja postoji međusobna uslovljenost. godine.640.00 dinara mesečno. kao i člana 106.2004. ZOO..7. i 189. ZOO tužilac bi imao pravo na naknadu štete u vidu izgubljene koristi u visini zakupnine na tržištu u vreme donošenja odluke o tužbenom zahtevu tužioca.8. godine pa do 1.OBLIGACIONO PRAVO uzela je na korišćenje magacinski prostor površine 720 m2 počev od 1.2004. godine. Tužena je o pravu vlasništva na spornim nepokretnostima saznala u vreme pregovaranja oko zaključenja ugovora o zakupu sa drugotuženim. Na osnovu odredbe člana 189.00 dinara sa kamatom od 1. Pored navedenog magacinskog prostora organ tužene je koristio i ostale nepokretnosti u vlasništvu tužioca i za korišćenje tih nepokretnosti nije plaćao naknadu. Kako je protivpravnom radnjom tužene tužiocu prouzrokovana šteta.165 - . Za postojanje neosnovanog obogaćenja. a ne po osnovu sticanja bez osnova kako to pogrešno zaključuju nižestepeni sudovi. odnosno umanjenje imovine jednog lica. Rev. ZOO naknadu za korišćenje nepokretnosti koje su vlasništvo tužioca. a na osnovu zaključenog ugovora o zakupu na neodređeno vreme.u smislu članova 154. Tužena je obavezana da za korišćenje fabričke hale i dvorišnog prostora plati tužiocu za period od 20. U reviziji tužene osnovano se ističe da su nižestepeni sudovi pogrešno primenili materijalno pravo kada su zaključili da tuženi odgovara tužiocu za korišćenje njegove nepokretnosti po osnovu sticanja bez osnova. godine pa do isplate. Na osnovu tako utvrđenih činjenica nižestepeni sudovi su zaključili da je tužena u obavezi da tužiocu isplati na osnovu odredbe člana 210. poslodavac. (Rešenje Vrhovnog suda Srbije. može odgovarati i po osnovu opštih pravila o naknadi štete iz Zakona o obligacionim odnosima.200.2004. odnosno sticanja bez osnova u smislu člana 210.

što je jedna od mogućih ali izuzetno retkih komplikacija koja se ne može predvideti a ni sprečiti i pored najbrižljivije urađene operacije. nije obezbedio da se ulaz u banku adekvatno očisti. ( Iz presude Višeg trgovinskog suda. Stoga osnov tuženikove odgovornosti za nadoknadu štete tužilji proizlazi .166 - . tužilja je 21.OBLIGACIONO PRAVO stav 5. krivljenje usta kod tužilje je bilo izraženo samo pri pokretima usana.okliznula se prilikom dolaska na posao u 7. šta će istom dobiti i predočio joj je moguće komplikacije.su neosnovani. odnosno poslova sa preciznim radom na blizinu.20 časova ujutru. Osnov odgovornosti tuženog je i u činjenici da se u konkretnom slučaju radi o povredi koja je nastala u vezi sa radom. a koja bi proizlazila iz činjenice da tuženi. zbog urođene paralize facijalisa. pa su neosnovani navodi o eventualnom doprinosu tužilje nastaloj šteti. . pouzdano je utvrđeno u prvostepenom postupku da ispred zgrade tužene banke nije bio u potpunosti očišćen sneg i led. Zbog toga postoji odgovornost poslodavca da ovakvu štetu nadoknadi.1987. 5772/06 od 30. Zbog toga se ona ponaša kao osoba sa jednim okom i njena vidna sposobnost je umanjena za 20% što je dovelo i do umanjenja opšte životne aktivnosti od 50% koje se ogleda u stalnom viđenju duplih slika i nemogućnošću obavljanja poslova za koje je potreban vid na oba oka. te da se tužilja okliznula na metalnoj rešetki koja se nalazi ispred samog ulaza u banku i to u okviru vremena koje se računa u radno vreme . Zakona o radnim odnosima . što se može okarakterisati kao nepažnja tuženog.04. Naime.iz opštih odredaba o odgovornosti za naknadu štete po osnovu krivice. Pž. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju. pre operacije ne upozna sa svim mogućim posledicama operativnog zahvata zdravstvena ustanova odgovara za sve eventualne štetne posledice tog pacijenta. a što se u konkretnom slučaju nije dogodilo jer su ožiljci koji su se razvili na mestu operativne intervencije izazvali pojavu razrokosti koja je kod tužilje trajno stanje. što ne zavisi samo od operativnog već i od postoperativnog toka. odn. godine) 307. preko svojih zaposlenih. a koju je tužilja kao zaposleni radnik pretrpela prilikom dolaska na posao. godine operisana zbog urođene paralize desnog očnog živca. da je tuženi pasivno legitimisan u pogledu nadoknade potraživanja čije se utvrđenje traži.2007. utvrđenog osnova odgovornosti tuženog. Tom prilikom tužilja nije bila upozorena na posledicu koja je nastupila jer se pokretljivost očne jabučice kao posledica ovakve plastične operacije jednostavno ne događa.postoji obaveza tuženog da u konkretnom slučaju tužiocu nadoknadi pričinjenu kako materijalnu tako i nematerijalnu štetu. Kao posledica izvršene operacije kod tužilje je zaostao konvergentni strabizam – razrokost sa pojavom viđenja duplih slika. Navedenom operacijom je mogao biti postignut povoljan ishod. tj kojima se ukazuje na navodni doprinos tužilje nastaloj šteti . Operacija je tehnički izvedena na način kako to zahteva savremena operativna tehnika iz oblasti plastične hirurgije koja se radi kod paralize facijalisa. Operacija je kod tužilje bila medicinski opravdana i indikovana. Pre operacije. zbog čega je ista i preduzeta. Tužilji je lekar pre operacije objasnio zašto ide na operaciju.01. Navodi žalbe kojima se pobija pravilnost primene materijalnog prava odn.pre svega . Tužilji je rečeno da se može dogoditi da ne bude potpuno zadovoljna rezultatom operacije ukoliko se ne postigne potpuno zatvaranje oka. Sve to je uočljivo na prvi pogled i ne može se pokriti šminkom. Ukoliko se pacijent. a posle operacije je nastupilo unakaženje koje se ispoljava kako pri mimici lica tako i kad je lice u stanju mirovanja.

To pre svega podrazumeva ukazivanje na mogući neuspeh zahvata i kada se isti obavi onako kako treba.. dobrovoljnom i ni sa čim uslovljenom određenom hirurškom zahtevu koji spada u estetsku hirurgiju. Veštačenjem od strane veštaka građevinske struke je utvrđena visina štete. član 170. jer je ušao sa vozilom u “memorijalni kompleks” uprkos postojanju saobraćajnog znaka “zabrana saobraćaja za teretna vozila i autobuse” i time je oštetio ulaznu zidanu kapiju.2004. (Iz presude Okružnog suda u Čačku. kao i da mu bude razjašnjena delotvornost predloženog zahvata.. Up. Pored ostalih obaveza zdravstvenih radnika koja im nalaže pravilo medicinske nauke..167 - . Pristanak pacijenta na određenu intervenciju je punovažan samo ako pacijent zna suštinu. stav 1...2005.. obaveštenje o mogućim komplikacijama podrazumeva ukazivanje i na izuzetno retke komplikacije.. a drugostepeni sud je istu odbio kao neosnovanu i potvrdio prvostepenu presudu. Činjenica je da se kod tužilje radi o svesnom. M. izreke je odbijen prigovor nedostatka pasivne legitimacije na strani tuženika kao neosnovan. Međutim. a u stavu 2.01. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. Isto tako je činjenica da je operacija tehnički urađena na način kako to zahteva savremena operativna tehnika iz plastične hirurgije. dokazima je utvrđeno da je tuženik kao vozač teretnog vozila novčano kažnjen rešenjem sudije za prekršaje u G. M. br. tuženik je pasivno legitimisan u ovoj parnici i isti odgovara za nastalu materijalnu štetu po principu krivice što je predviđeno članom 154. odnosno prognoza o stanju zdravlja posle intervencije. Nisu osnovani navodi u reviziji kojima se osporava utvrđenje suda da je tužilja odlaskom na operaciju u potpunosti preuzela rizik nastupelih posledica.k. a i nastupelu komplikaciju kod tužilje. Neosnovano je isticanje tuženika da nije pasivno legitimisan u ovoj parnici i da time nema njegove odgovornosti. Gž. 5393/02 od 24. i obavezan je tuženik da plati na ime naknade materijalne štete navedeni iznos sa kamatom iz presude. ZOO. 1821/05 od 19. S obzirom da zahvat nije bio hitan kod tužilje.03. Protiv navedene presude žalbu je izjavio tuženik. Naime..2003. a pravilno je primenjeno i materijalno pravo iz članova 154. Obaveštenje pacijenta treba da bude pogodno da pacijent stekne osnovna saznanja o onome šta će se sa njim dogoditi ako na intervenciju ne pristane. Dakle.” u G.... postoji i dužnost obaveštavanja pacijenta radi njegove lične sigurnosti i samoodređenja u odnosu na sopstveno telo. godine) 308. Iz obrazloženja: Prvostepenom presudom u stavu 1 .05. br. usvojen je tužbeni zahtev tužioca – “Muzej R. godine. 46/04 od 19. odnosno ukoliko je u situaciji da uzme u obzir razloge i za i protiv i da donese razumnu odluku koja se tiče njegovog lečenja. obaveštenje je trebalo da bude detaljnije. ZOO. Rev. pravilan je pravni zaključak sudova nižeg stepena da postoji odgovornost tužene za predmetnu štetu i nastupele štetne posledice. Zakona o obligacionim odnosima.. Naknada materijalne štete i odgovornost po osnovu krivice primenom odredbe člana 154.. stav 1.OBLIGACIONO PRAVO Na osnovu navedenih činjenica. značaj i domašaj onoga sa čime se saglašava. i član 200. godine) .

Iz obrazloženja: Tužbeni zahtev zasniva se na činjenici da je tužiocu radni odnos kod tuženog prestao po osnovu nezakonitih disciplinskih presuda te da je tužilac bio van rada zbog nezakonitog prestanka radnog odnosa počev od 25. poslodavac je dužan da mu štetu naknadi. Odredbama člana 154.a od dana kada je zasnovao radni odnos u preduzeću "K. Gž. kada je zasnovao radni odnos u Javnom komunalnom preduzeću "K. Ako zaposleni pretrpi štetu u vezi sa radom. tada važećeg Zakona o osnovnim pravima iz radnog odnosa preduzeće je dužno da radniku naknadi štetu koju je pretrpeo ... da ako zaposleni pretrpi povredu ili štetu na radu ili u vezi sa radom. onda ono ne bi moglo biti odgovorno za štetu koju je tužilac zbog prestanka radnog odnosa pretrpeo. tužilac predmetnom tužbom između ostalog traži naknadu štete u vidu izgubljene zarade povodom poništenog sporazuma o prestanku radnog odnosa.2004. Ako preduzeće nije znalo niti moglo znati za bolest tužioca. Predložio je da sud usvoji tužbeni zahtev. godine. pa sve do aprila 2001. Zakona o radu je propisano. godine.12. te da stoga ima pravo na naknadu štete za izostale zarade u ovom periodu. 2454/04 od 01. poslodavac je dužan da mu štetu nadoknadi u skladu sa Zakonom i opštim aktom. I najzad odredbama člana 96. razliku između zarada koje je ostvarivao kod drugog poslodavca i zarada koje bi primao da je bio u radnom odnosu kod tuženog. S obzirom na utvrđeno činjenično stanje i navedene zakonske propise.OBLIGACIONO PRAVO 309. Iz obrazloženja: Naime.. br. da stoga tužiocu pripada naknada materijalne štete na ime izostale zarade u spornom periodu sa zakonskom zateznom kamatom.11.1998. sve sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana dospelosti svakog pojedinačnog mesečnog iznosa. do kog datuma je tužilac opredelio tužbeni zahtev po ovom osnovu imajući u vidu da je tužilac radnik kome je nezakonito prestao radni odnos kod tuženog. pravilno je prvostepeni sud odlučio kada je tužiocu dosudio naknadu materijalne štete a na ime izostale zarade u spornom periodu sa zakonskom zateznom kamatom.168 - . Zakona o obligacionim odnosima je propisano da ko drugome prouzrokuje štetu dužan je da je nadoknadi ukoliko ne dokaže da je šteta nastala bez njegove krivice.. stav 1.".. (Iz presude Okružnog suda u Beogradu. a da tuženu obaveže da mu naknadi materijalnu štetu na ime neisplaćenih zarada koje bi ostvario da je radio kod tuženog počev od dana udaljenja pa sve do dana kada je radni odnos zasnovao u preduzeću "K. godine) 310. godine." pa do kraja februara 2002." . Imajući u vidu utvrđeno činjenično stanje. Prema članu 73.. sud je zaključio da je tužena odgovorna za štetu koju je tužilac pretrpeo po osnovu izostalih zarada u periodu počev od dana udaljenja pa sve do februara 2002. imajući u vidu da su pravosnažnom i izvršnom presudom istog suda poništene kao nezakonite navedene disciplinske odluke tužene. da je zbog svega izloženog prvostepeni sud pravilno odlučio kao u stavu jedan izreke presude.

Tuženik je dužan da naknadi štetu tužiocu u visini tržišne vrednosti zakupnine za parcele tužioca koje je. _____ od 20. pošto preduzeće može dokazivati da je šteta nastala bez njegove krivice.. Po oceni Vrhovnog suda.______ od 20.OBLIGACIONO PRAVO na radu ili u vezi sa radom po načelima odgovornosti za štetu.12. a tuženi nije u postupku dokazao da se radi o istinitoj informaciji što bi isključivalo odgovornost tuženog da tužilji naknadi prouzrokovanu štetu.2002.2003. ako preduzeće nije znalo niti moglo znati za bolest tužioca..2002. godine obavezan je tuženik da plati tužiocu na ime naknade štete iznos od 5. koristio za ispašu svoje stoke. P. br. godine) 312.12. ZOO to je krivica preduzeća koja se pretpostavlja. godine odbio kao neosnovanu žalbu tuženika i potvrdio je presudu Opštinskog suda u Č. br. Iz obrazloženja: Presudom Opštinskog suda u Č. godine. 1218/03 od 12. stav 1.489.. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. koji je poništen zato što tužilac zbog svog zdravstvenog stanja nije bio u mogućnosti da shvati značaj svojih postupaka niti da upravlja svojim radnjama..03.09. pravilan je zaključak nižestepenih sudova da tuženi nije odgovoran za štetu koju je tužilac pretrpeo zbog prestanka radnog odnosa.2003. br. Nižestepeni sudovi su utvrdili da tuženi nije znao da je tužilac u spornom periodu bolovao od paranoidne psihoze. U konkretnom slučaju pretpostavka krivice zasniva se na nezakonitosti postignutog sporazuma o prestanku radnog odnosa tužiocu. te nije dužan da istu nadoknadi u vidu izgubljene zarade. br. usled čega njegova odluka da zaključi sporazum nije mogla biti pravno validna. Okružni sud u Užicu je svojom presudom. proizilazi pravilnost zaključka nižestepenih sudova da je tužilja pretrpela nematerijalnu štetu zbog nanetog joj psihičkog bola u smislu člana 155. Protiv navedene presude tuženik je blagovremeno izjavio žalbu. _____ od 13. Neistinita informacija koja se objavi u listu je osnov za utvrđivanje naknade nematerijalne štete zbog nanetog psihičkog bola izazvanog povredom ugleda i dostojanstva istog. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. istog Zakona. Zakona o obligacinim odnosima.00 dinara sa pripadajućom kamatom. Prema članu 154.11. Rev. Iz pravilne ocene da neistinita informacija objavljena u listu tuženog svojim sadržajem i načinom na koji je izložena predstavlja nanošenje psihičkog bola tužilji. bez pravnog osnova.. Kako tuženo preduzeće nije znalo za navedenu bolest tužioca. P. 504/03 od 17.2003.169 - . i to za sve godine bespravnog korišćenja parcela. Gž. Rev. Pretpostavka je oboriva. što opravdava dosuđivanje pravične naknade na osnovu člana 200. onda ono ne bi moglo biti odgovorno za štetu koju je tužilac zbog prestanka radnog odnosa pretrpeo. Iz obrazloženja: Pravilnost primene materijalnog prava proizilazi iz zaključka da objavljeni tekstovi po svom strukturnom i smisaonom značenju predstavljaju neistinitu i uvredljivu informaciju kojom se vređa dostojanstvo i ugled tužilje. godine) 311. .

stav 2. 101/03 od 21.. a potvrdio presudu Opštinskog suda u A. P. Prvotuženik odgovara kao vlasnik i imalac vozila primenom odredbe čl.2003.11. K.03.OBLIGACIONO PRAVO U obrazloženju drugostepene presude je navedeno sledeće: Tuženik je napasao svoju stoku na parcelama tužioca u zadnjih pet godina bez odobrenja tužioca. 90/02 od 13. godine obavezani su tuženici M.01. br. i Udruženje osiguravajućih organizacija Jugoslavije – Garantni fond da solidarno plate tužiocu na ime nakade imovinske štete iznos naveden u izreci.170 - . 154.tuženog odnosno odgovornost po osnovu krivice u smislu člana 154. br. jer nema uzročne veze između nastale povrede i procesa rada poslodavca. Protiv navedene presude prvotuženik je blagovremeno izjavio žalbu. jer je ovu povredu zadobila prilikom dolaska na posao. Međutim.2002. Gž. br.2002. tačka 1. br. je svojom presudom Gž.. U takvoj situaciji pravilna je odluka prvostepenog suda uz pravilnu primenu materijalnog prava. suprotan navodima iz žalbe tuženika. Gž. Solidarna odgovornost vlasnika vozila i Garantnog fonda za štetu koju prouzrokuje neregistrovano vozilo vlasnika tužiočevom vozilu. godine) 314. P. 90/02 od 13. U konkretnom slučaju ne postoji subjektivna odgovornost poslodavca . Tuženik je sa vozilom prešao na suprotnu kolovoznu traku i isto je bilo neregistrovano. Iz obrazloženja: Presudom Opštinskog suda u A. godine) 313. godine odbio kao neosnovanu žalbu tuženika. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud pravilno utvrđuje da se povreda koju je zadobila tužilja smatra povredom na radu odnosno povredom u vezi sa radom.11..2003. U obrazloženju drugostepene odluke je navedeno sledeće: Tužilac je vlasnik vozila koje je oštećeno vozilom prvotuženika. ZOO a drugotuženik primenom odredbe člana 99.. pa je tuženik obavezan da plati tužiocu na ime naknade štete dosuđeni iznos koji predstavlja tržišnu vrednost zakupnine za parcele tužioca u zadnjih pet godina. poslodavac će odgovarati samo u slučaju ako je povreda izazvana krivicom poslodavca ili opasnom stvari (delatnošću) poslodavca.. Okružni sud u U. (Iz presude Okružnog suda u Užicu. Pravilno je prvostepeni sud primenio materijalno pravo kada je obavezao vlasnika vozila i Garantni fond da solidarno plate na ime naknade štete tužiocu..01. i 178. Ukoliko se zaposleni povredi na putu od kuće do posla. prvostepeni sud pravilno nalazi da odgovornost tuženog za nastalu štetu ne postoji. . br. 227/03 od 13. godine. Tužilac je takođe opominjao tuženika da prestane sa takvim radnjama.. Zakona o obligacionim odnosima. Zakona o osiguranju imovine i lica jer je naknada štete prouzrokovana upotrebom motornog vozila za koji nije bio zaključen ugovor o obaveznom osiguranju.2003.. 101/03 od 21. (Iz presude Okružnog suda u Užicu. Tužilac je izvršio popravku vozila.

316. stav 1. zbog čega činjenično stanje nije pravilno i potpuno utvrđeno. br. da je po zahtevu da se ukloni opasnost štete u smislu navedene odredbe. Gž. nadležan sud opšte nadležnosti. stav 1. br. (Iz presude Okružnog suda u Valjevu. tako da ova njena povreda nije rezultat propusta tuženog u obezbeđivanju uobičajnih uslova rada. Naime. Ovaj sud nalazi. u ovom slučaju se ne radi o neadekvatnom čuvanju vozila tužioca. ili da otkloni izvor opasnosti. kada sa postojećom karticom lice koje se predstavilo kao R. pre svega. kao i da se suzdrži od delatnosti od koje proizilazi uznemiravanje ili opasnost od štete.2003. kao i da se suzdrži od delatnosti od koje proizilazi uznemiravanje ili opasnost štete. U konkretnom slučaju tužbeni zahtev se ne odnosi na uklanjanje ili izmeštanje elektroenergetskog objekta. Zakona o obligacionim odnosima. već je predmetna šteta nastala propustima radnika tužene pri izdavanju vozila licu bez punovažne kartice. Prema stanju iz spisa. Međutim. Odredbom člana 156. nema ni objektivne odgovornosti tuženog za nastalu štetu u smislu odredbe iz člana 174. 3436/04 – P. Tužilja je povredu zadobila prilikom dolaska na posao. to nije moglo regularno da učini.10. A. usled čega je u svakom slučaju morao da primeni standarde uobičajena pažnje za provere vozila i uvidom u saobraćajnu dozvolu vozila i ličnu kartu lica koje vozilo preuzima. kou je nepravilno ocenio kao nečitljivu. propisano je da svako može zahtevati od drugoga da ukloni izvor opasnosti od koga preti znatnija šteta njemu ili neodređenom broju lica. Svako može zahtevati od drugoga da ukloni izvor opasnosti od koga preti znatnija šteta njemu ili neodređenom broju lica. Zakona o obligacionim odnosima. proveri ima li uslova da se dozvoli izlazak vozila iz javne garaže. 6211/03) 315. Sud će na zahtev zainteresovanog lica narediti da se preduzmu odgovarajuće mere za sprečavanje nastanka štete ili uznemiravanja. na trošak držaoca izvora opasnosti. Tužbeni zahtev se odnosi na obustavu dalje igradnje dalekovoda visokog napona preko parcele i stambenog objekta tužioca radi otklanjanja izvora opasnosti ili naknadne štete. prilikom pada sa mopeda zbog klizavog kolovoza. jer sama povreda tužilje nije u uzročnoj vezi sa procesom rada tuženog kao poslodavca tužilje. i 170. (Gž. godine) Neosnovano se žalbom osporava ožalbena odluka isticanjem da tuženi nije imao obavezu čuvanja vozila na parkingu i da je radnik tuženog propisno postupao saglasno praksi i pravilima tuženog. original kartice predatog spornog vozila je ostao kod tužioca a radnik tuženog je vozilo izdao na osnovu druge kartice. ako se nastanak uznemiravanja ili štete ne može sprečiti odgovarajućim merama. Iz obrazloženja: Vrhovni sud nalazi da je drugostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo. ako ovaj sam to ne učini. Stoga je prvostepeni sud pravilno primenio materijalno pravo i to odredbe člana 154. što se osnovano ističe u reviziji. u konkretnom slučaju nižestepeni sudovi nisu raspravljali i utvrđivali koje su to potrebne odgovarajuće mere za . Odluke Skupštine grada Beograda o javnim parkiralištima odlučujući da usvoji tužbeni zahtev i obaveže tuženog da tužiocu isplati naknadu štete. 1.171 - .OBLIGACIONO PRAVO Takođe. 255/03 od 15. br. Zakona o obligacionim odnosima kao i odredbu člana 3.

318. a u ostalom periodu bila je delimično onemogućena da radi. i u tom slučaju potraživanje tužioca za naknadu štete je zastarelo. a zatim i radova na uređenju ulice P. br. godine.. godini. elektro i PTT mrežom. (Gž. godine i završili se novembra meseca 1995. Na osnovu nalaza i mišljenja veštaka prvostepeni sud je utvrdio da je tužilac zbog toga izgubio dobit koja iznosi 311. Kako nižestepeni sudovi nisu imali uvid u napred navedene činjenice od kojih zavisi pravilna primena materijalnog prava.. kazniće se zatvorom od tri meseca do pet godina. . onda se može zahtevati samo naknada štete koja prelazi normalne granice (stav 3..normalnu štetu zbog izvođenja građevinskih radova i radova na uređenju ulice tuženi nije dužan da nadoknadi tužiocu. za vreme izvođenja radova na uređenju ulice. Međutim. iz samih navoda tužbe i žalbe sledi da su radnici tužene tužioca odmah predali organima druge države. U konkretnom slučaju tužena JP “E. junu i julu mesecu 1997. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. Zakona o obligacionim odnosima. odnosno radila je i ostvarivala manji promet.OBLIGACIONO PRAVO sprečavanje nastanka štete ili uznemiravanja. koji radovi su izvođeni u 1996.. 3352/02) 317. 154. u ulici P. 4.2002. Kada je u pitanju opšte korisna delatnost za koju je dobijena dozvola od nadležnog organa. Uobičajenu . treća faza.99 dinara.” je dobila dozvolu nadležnog organa za izvođenje radova na postavljanju dalekovoda visokog napona. to su odluke morale biti ukinute. maju. ZOO).04. te je tako knjižara u aprilu. Pri tom. 156.. Rev. a činjenica da je tužilac pretrpeo štetu na prvoj liniji fronta bez uticaja je na odgovornost tužene jer ukoliko je tužilac pretrpeo štetu na ratištu.172 - . zloupotrebom svog položaja ili ovlašćenja. 2319/03 – P. već samo onu štetu koja prelazi normalne granice a koja je nastala ukoliko tuženi pri izvođenju radova nije preduzeo odgovarajuće potrebne mere da do štete ne dođe. godine) Ne upuštajući se u ocenu da li je u radnjama organa tužene bilo elemenata krivičnog dela. Za vreme izvođenja tih radova tužilac je bio delimično i potpuno onemogućen da koristi knjižaru br.. Iz obrazloženja: Prema utvrđivanju prvostepenog suda tuženi je bio izvođač građevinskih radova koji su otpočeli 3.1994. Visina izgubljene dobiti utvrđena je na osnovu nalaza i mišljenja veštaka i to upoređivanjem ostvarene razlike u ceni u 1994. br. godini u odnosu na razliku u ceni za vreme kada je knjižara radila sa smanjenim kapacitetom. tu štetu će mu nadoknaditi odgovorno lice koje je štetu prouzrokovalo saglasno odredbama čl. Na osnovu prednjih činjenica pogrešno su niži sudovi primenili materijalno pravo kada su zaključili da je tuženi dužan da tužiocu plati dosuđeni iznos na ime štete u vidu izgubljene dobiti. KZ Republike Srbije kojim je propisano da ako protivpravno lišenje slobode učini službeno lice. Međutim. ili da se otkloni izvor opasnosti. 1. u konkretnom slučaju bi eventualno moglo doći do primene odredbe člana 63. čak i da su osnovani navodi iz tužbe. tj. 485/02 od 18. godine. i 101. navedene odredbe zakona). kanalizacijom. 38. i u tom slučaju može se zahtevati preduzimanje društveno opravdanih mera za sprečavanje nastupanja štete ili za njeno smanjenje (čl.12.763. st. odnosno da ona bude manja. i 1997. odnosno kada uopšte nije radila. br. sa vodovodom. stav 3. bila potpuno onemogućena da normalno radi.

00 dinara. ako šteta nastane u obavljanju opšte korisne delatnosti za koju je dobijena dozvola nadležnog organa. Objektivno preinačenim tužbenim zahtevom tužilac je tražio da se obaveže tuženi da mu naknadi nematerijalnu štetu u visini od 1. Zakon ne predviđa da nematerijalnu štetu predstavlja povreda poslovnog ugleda pravnog lica. Iz ove definicije štete proizlazi da je neimovinska šteta nanošenje drugom fizičkog ili psihičkog bola ili straha. uzdrman položaj na tržištu i stvoreno nepoverenje u očima klijenata. Prema tome. Prvostepeni sud je stao na pravno stanovište da pravno lice nema pravo na naknadu nematerijalne štete. a ako nisu. Pravno lice nema pravo na naknadu nematerijalne štete. što je nakon završetka radova lokacija na kojoj se nalazi knjižara tuženog bila atraktivnija i mogla je ostvarivati veći promet. Zakon daje pravo na naknadu nematerijalne štete isključivo fizičkom licu. odnosno strah.OBLIGACIONO PRAVO Prema odredbi člana 156. kanalizacije. Iz navedenih razloga. koliko je taj propust tuženog uticao na promet u knjižari i ostvarivanje razlike u ceni za vreme izvođenja radova. može se zahtevati samo naknada štete koja prelazi normalne granice. Iz obrazloženja: Predmet ove parnice je tužbeni zahtev tužioca definitivno opredeljen podneskom od 4. a tuženi te mere nije preduzeo.3. broj 434/01 od 06. odnosno ukoliko je tužilac zahtevao od tuženog preduzimanje određenih mera za sprečavanje nastupanja štete ili njenog smanjenja. Zakona o žigu. Prema članu 155. da li su te mere preduzete.02. prvostepeni sud će u ponovljenom postupku sprovesti dokazivanje radi utvrđivanja koje je sve mere tuženi trebalo da preduzme u cilju sprečavanja smanjenja prometa u knjižari tužioca. Prev. stav 3. Izvođenje građevinskih radova na izgradnji lokala u 1995. Ovako izraženo pravno stanovište prvostepeni sud pravno utemeljuje u odredbama članova 155. . godine) 319. Nematerijalna šteta se manifestuje u tome što je tužiocu umanjen ugled u poslovnom svetu. godine. elektro i PTT mreže predstavljaju opšte korisne delatnosti.500. a za izvođenje tih radova tuženi je imao uredno odobrenje za građenje. a posebno izvođenje radova na uređenju ulice sa izgradnjom vodovoda. Uobičajenu . ZPP. godini. sve kako je to pravilno izneo veštak u svom nalazu i mišljenju.2002. odnosno da ona bude manja.173 - . Pretrpljenu nematerijalnu štetu tužilac vidi u povredi registrovanog žiga od strane tuženog i aktu nelojalne konkurencije tuženog. jer po logici stvari samo ona može pretrpeti fizički ili psihički bol. tužilac bi imao pravo na naknadu štete samo ukoliko šteta prelazi normalne granice. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. Zakona o obligacionim odnosima šteta je umanjenje nečije imovine (obična šteta) i sprečavanje njenog povećanja (izmakla korist) kao i nanošenje drugome fizičkog ili psihičkog bola ili straha (nematerijalna šteta). Ovo tim pre. Obrazloženje za takav rezon prvostepeni sud pronalazi u tome da pravno lice ne može trpeti fizički i psihički bol i strah i da lice koje povredi žig odgovara za štetu prema opštim pravilima o naknadi štete koji su navedeni u Zakonu o obligacionim odnosima. već samo onu štetu koja prelazi normalne granice a koja je nastala ukoliko tuženi pri izvođenju radova nije preduzeo odgovarajuće potrebne mere da do štete ne dođe.2002. ali i u tom slučaju se može zahtevati preduzimanje društveno opravdanih mera za sprečavanje nastupanja štete ili za njeno smanjenje.normalnu štetu zbog izvođenja građevinskih gradova i radova na uređenju ulice tuženi nije dužan da nadoknadi tužiocu. Zakona o obligacionim odnosima i 49.000.

dužan je naknaditi je.10.. Ovakvo tumačenje nije restriktivno. No. već jedino pravno moguće..950. Tuženik nije ispostavio zahtev tužiocu .040 kg. 220/2001. a odbija se tužbeni zahtev do traženog iznosa od 89. a na zahtev tužioca. Sud sudi na osnovu Zakona.2002. je svojom presudom Gž. (Iz presude Višeg trgovinskog suda Pž. Nakon izvođenja dokaza. U obrazloženju drugostepene presude je navedeno. tasko da je obavezan tuženik da plati tužiocu na ime naknade štete 60. Po slovu ugovora. Okružni sud u Č. Viši trgovinski sud je našao da ovo pravo ne pripada tužiocu i da zbog toga ne uživa sudsku zaštitu. pa je ispunjenje ugovora postalo nemoguće. marta 1997.04.2002.OBLIGACIONO PRAVO Pošto Zakon o obligacionim odnosima nije ustanovio pravo pravnom licu na naknadu nematerijalne štete. je utvrđeno sledeće činjenično stanje: Tužilac je sa tuženikom zaključio ugovor o proizvodnji i preuzimanju jelovnog krompira. Protiv navedene presude tuženik je blagovremeno izjavio žalbu. ova konstatacija sama po sebi nije dovoljna. tako da je 100% uništen zasad krompira. tužilac je isporučio tuženiku semenski krompir (tužilac je Zemljoradnička zadruga) a tuženik se obavezao da mu na ime toga isporuči 26. od 17. Za priznavanje prava pravnom licu za naknadu nematerijalne štete neophodno je da je ovo pravo zasnovano na zakonu. br. Tačno je da "ako pravno lice nema srca.70 dinara. Tuženik nije tužiocu ispostavio zahtev za osiguranje useva. uvažavanje. s tim da ako ovu obavezu ne ispuni u određenom roku..70 dinara. te da usled njihove povrede grupa trpi štetu". godine. između ostalog. a Zakon o žigu upućuje na shodnu primenu Zakona o obligacionim odnosima. jelovnog merkatilnog krompira. Tužilac je postavio tužbeni zahtev prema tuženiku za naknadu štete u visini koja bi bila realizovana kod Osiguravajuće organizacije. Tuženiku je rod uništen usled više sile. godine) 320.174 - . 7022/02 od 30. već o volji i nameri zakonodavca da ne zaštiti poslovni ugled pravnog lica i da ne da pravnom licu pravo na naknadu nematerijalne štete. Pravo na naknadu neimovinske štete ne sadrži i pravo na deo naknade imovinske štete. godine preinačio prvostepenu presudu. a ne na osnovu sudskih odluka. 17. je svojom presudom P. od 20.00 dinara sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom.. sledeće: Ugovorne odredbe ugovora zaključenog između stranaka su jasne.2002. To što je u citiranim odlukama Višeg privrednog suda. Ko drugome prouzrokuje štetu. kako to smatra žalilac. Vrhovnog suda Srbije i Saveznog suda izražen stav da pravno lice ima pravo na naknadu materijalne štete.950. godine usvojio tužbeni zahtev tužioca i obavezao tuženika da plati tužiocu na ime naknade štete iznos od 89. regulisana je obaveza tužioca da izvrši osiguranje ugovorene proizvodnje krompira. što u pravnom sistemu SRJ nije slučaj. 634/2002. s obzirom da je područje tuženika bilo zahvaćeno obilnim gradom. Dokazima je utvrđeno da je obaveza tuženika postala nemoguća usled više sile. sa zakonskom zateznom kamatom. U konkretnom slučaju se ne radi o pravnoj praznini. to je tužbeni zahtev tužioca za njenu naknadu neosnovan.. Iz obrazloženja: U dokaznom postupku pred Opštinskim sudom G. Pošto u zakonu ne postoji pravna norma da pravno lice ima pravo na naknadu nematerijalne štete.823.. ne obavezuje ovo veće Višeg trgovinskog suda. Opštinski sud u G. ono ima čast. ona mu se povećava za 50%. Dalje.06.

pa je Okružni sud. po osnovu ugovorene proizvodnje krompira. i 3. Rev. Rev. Rev. (Vrhovni sud Srbije. U ovom slučaju ne postoji ni jedan od mogućih osnova odgovornosti. 634/2002. Prvostepeni sud je jedino računskom operacijom pogrešno izračunao visinu štete.s.04. ne može tražiti ni naknadu štete zbog nekorišćenja nepokretnosti... 6151/99 od 01. od 20. . u smislu člana 154.2000.10. kao drugostepeni.. (Vrhovni sud Srbije. godine) 322. u protivnom preuzima rizik od odgovornosti za eventualnu štetu koju bi pretrpeo. 93/00 od 12. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije.03. Vozač bicikla (biciklista) kao učesnik u saobraćaju mora da poštuje saobraćajne znake. je dužno da naknadi štetu vlasniku vozila koja nastane od momenta uklanjanja nepravilno parkiranog vozila do predaje istog vlasniku ukoliko ne dokaže da je šteta nastala bez njegove krivice. Rev. na njegovo trajanje tuženi nije mogao da utiče. u smislu člana 154. Zakona o obligacionim odnosima. godine) . 2. (Vrhovni sud Srbije. 4037/98 od 9.175 - 324. Time se u celosti ima prihvatiti pravni stav iznet u obrazloženju drugostepene presude.11. pa je time preuzeo rizik štete zbog svog nečinjenja. Gubitak tog prava se vezuje za pravnosnažno rešenje o eksproprijaciji a ne za isplatu naknade za eksproprisanu nepokretnost. nije ni imao pravo da tu nepokretnost koristi. 4161/01 od 18. ili po osnovu odgovornosti bez obzira na krivicu..1999. Samim tim. O većini naknade za eksproprisanu nepokretnost vođen je vanparnični postupak. godine) 321. Kako tužilac u periodu za koji traži naknadu štete. Iz obrazloženja: Pravo na naknadu štete se ostvaruje ili po osnovu pretpostavljene krivice. nije bio vlasnik eksproprisane nepokretnosti. st.2001. Zato i ne može biti deliktno odgovoran.2000. godine) Preduzeće "P. preinačio prvostepenu presudu i odlučeno kao u izreci. Zaposleni je odgovoran za štetu koju je na radu ili u vezi sa radom prouzrokovao poslodavcu namerno ili krajnjom nepažnjom. godine) 323. Gž. Raniji vlasnik ne može ostvarivati pravo na naknadu štete zbog neisplaćivanja naknade za eksproprisanu nepokretnost. (Iz presude Okružnog suda u Čačku.06.2002. od korisnika eksproprijacije. a pošto je reč o sudskom postupku. Eksproprijacijom raniji vlasnik gubi pravo svojine. neosnovano se u reviziji tužioca navodi da su nižestepeni sudovi pogrešili što su zahtev za naknadu štete odbili. br.OBLIGACIONO PRAVO za osiguranje zasada. Zakona o obligacionim odnosima. Samim tim. a povodom žalbe. stav 1. Shodno tome je dužan da tužiocu nadoknadi štetu koja bi bila realizovana kod Osiguravajuće organizacije.

godine) 328.1999. Rev.12. godine) Otpadne vode same po sebi. Zakona o obligacionim odnosima koji predviđa uslove objektivne odgovornosti.12.1. (Vrhovni sud Srbije. Rev. 559/98 od 30.1999. godine) Na zahtev zainteresovanog lica sud će narediti da se preduzmu odgovarajuće mere za sprečavanje nastanka štete ili uznemiravanja. njihovo provođenje i izlivanje mogu biti izvor opasnosti po okolinu.1999. Rev. 5958/98 od 6. može se zahtevati samo naknada štete koja prelazi normalne granice. Gž.1999. (Vrhovni sud Srbije.1998.176 - 333. 382/98 od 29.1998. ili da se otkloni izvor opasnosti. (Vrhovni sud Srbije. godine) 331. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu. ako ovaj sam to ne učini. (Vrhovni sud Srbije.1999.09. Ko drugome prouzrokuje štetu dužan je naknaditi je ukoliko ne dokaže da je šteta nastala bez njegove krivice. (Vrhovni sud Srbije. godine) Ako šteta nastane u obavljanju opštekorisne delatnosti za koju je dobijena dozvola nadležnog organa. 327. Šteta je umanjenje nečije imovine (obična šteta) i sprečavanje njenog povećanja (izmakla korist).04. 1377/99 od 22. Rev.1998. 329. 1215/99 od 01. (Vrhovni sud Srbije.09. Rev. 330. 5109/98 od 29. Rev. 7101/98 od 09. .09. Izmakla korist je ona korist koju je oštećenik objektivno mogao realizovati da nije bilo štetne radnje. Rev.1999.12. (Vrhovni sud Srbije.OBLIGACIONO PRAVO Kada je delatnost poslodavca takve prirode da njeno obavljanje pretpostavlja duži i neposredni uticaj na ljudski organizam smatra se opasnom delatnošću pa poslodavac odgovara za naknadu štete po principu objektivne odgovornosti. godine) Odgovornost države SRJ za naknadu štete bliskim srodnicima poginulog u oružanim sukobima na teritoriji bivše Republike Srpske Krajine. godine) 325. godine) . na trošak držaoca izvora opasnosti. Rev. godine) 332. (Vrhovni sud Srbije. 326. Naknada štete prouzrokovane profesionalnom bolešću ostvaruje se po članu 154. 76/98 od 02.12. 7101/98 od 09.

godine) 334. Preduzeće odgovara za štetu koju radnik pretrpi na radu ili u vezi sa radom po opštim načelima odgovornosti za štetu a one se zasnivaju na oborivoj pretpostavci krivice štetnika. onda nema ni pravo na naknadu štete zbog nemogućnosti daljeg navodnjavanja zemljišta zbog izgradnje seoskog vodovoda. 4823/97 od 08. Gzz. godine) 338. (Vrhovni sud Srbije. godine) 336. Rev.1995. (Iz odluke Vrhovnog suda Srbije. Pretpostavka krivice tiče se obične nepažnje.02. 3829/96 od 19. ako PTT organizaciji ne podnese pismenu reklamaciju u roku od tri meseca od predaje takve pošiljke. Ako vlasnik zemljišta na kojem se nalazi izvor nije imao pravo da menja pravac toka izvorske vode u cilju navodnjavanja zemljišta. 496/96 od 02.1997. Rev.OBLIGACIONO PRAVO Ko drugome prouzrokuje štetu dužan je da je naknadi ukoliko ne dokaže da je šteta nastala bez njegove krivice. tj. pa se ima ceniti ponašanje ove stranke posle donošenja presude kojom je poništena kao nezakonita odluka o prestanku radnog odnosa. Banka odgovara za štetu nastalu zbog naplaćenih čekova od strane nevlasnika koji su realizovani nakon obaveštenja vlasnika čekova da su isti ukradeni.177 - 341. 37/95 od 20. Ako je štetna radnja izvršena na teritoriji Jugoslavije a i šteta nastala na teritoriji Jugoslavije. (Iz odluke Vrhovnog suda Srbije. . Rev. 1350/96 od 26.02. 5322/96 od 05. (Viši privredni sud.02.1997. godine) 340. 2592/95) . Ako pošiljalac ili drugo ovlašćeno lice smatra da mu je pošiljka uručena sa zakašnjenjem gubi pravo na naknadu štete. godine) 335. Rev.03. Gž. prava strane države sedišta tužioca.06. Rev. (Vrhovni sud Srbije. godine) 339.1996. U slučaju raskida ugovora o zakupu zakupac nema pravo na naknadu materijalne štete u visini vrednosti inventara i opreme ukoliko te stvari nisu oštećene ili uništene.11. Primenjuju se opšta pravila o odgovornosti. (Vrhovni sud Srbije. nema uslova za primenu inostranog prava. godine) 337. (Vrhovni sud Srbije.1998. (Iz presude Okružnog suda u Sremskoj Mitrovici.1997. Gž.1996. 5039/97 od 10.

ako pacijentu nije predočila sve moguće posledice operativnog zahvata na koji je. ZPP-a. godine) 345. radi čega tužilac ima pravo da se opredeli u pogledu mesne nadležnosti suda pozivom na odredbu člana 52. Zdravstvena ustanova odgovara za štetne posledice operativnog lečenja. dok štetnik odgovara za naknadu celokupne štete. 73/91 od 26. Rev.03. Vlasnik susedne parcele ima pravo da traži od suseda da ukloni objekat koji se nalazi na međi i koji je sklon padu i predstavlja izvor opasnosti od koga preti znatnija šteta. odgovara fudbalskom sudiji za štetu koju su prouzrokovali navijači na njegovom automobilu parkiranom ispred svlačionice. onda je osnov njegove obaveze u naknadi štete a ne u dugu.OBLIGACIONO PRAVO Neobjavljivanjem čitulje o sahrani propustom radnika tuženog lista supruga i sin pokojnika pretrpeli su nematerijalnu štetu. Gž. Beograd. koji je propustio da preduzme sve mere obezbeđenja prema pravilniku kluba. 5987/94) 342. (Okružni sud u S. godine) 343.domaćin. 2714/92 od 08. 1063/88) . 348. Rev. Rev. inače. 346. Kada je tuženi od strane kontrolora tužioca uhvaćen u pokušaju besplatnog prevoza u autobusu gradskog saobraćaja. Rev. pošto se ugovor o prevozu lica smatra zaključenim tek kupovinom vozne karte. 2707/91) Fudbalski klub . 13/92) Osiguravač po osnovu osiguranja od odgovornosti za štete pričinjene trećim licima upotrebom motornog vozila u saobraćaju odgovara ograničeno (limitirano) najviše do visine ugovorenog iznosa osiguranja. (Vrhovni sud Srbije. pristao. 1015/90) 347. Mitrovici. R. (Vrhovni sud Srbije. dužan je da taj izvor opasnosti otkloni izgradnjom potrebnog potpornog zida na svom zemljištu i o svom trošku.1991. Rev. (Vrhovni sud Vojvodine. (Okružni sud u Beogradu. (Vrhovni sud Srbije.04.03.178 - 349. Elektroprivredna organizacija je odgovorna naknaditi štetu po osnovu objektivne odgovornosti kada ispod kablova dalekovoda pogine lice radeći i bez odobrenja nadležnog organa te organizacije.1993. (Vrhovni sud Srbije. godine) 344.1993. Rev. Ko izvrši otkop zemlje tako da njegova parcela postane znatno niža od parcele (odnosno dvorišta) suseda što predstavlja izvor opasnosti od koga preti znatnija šteta usled mogućeg odrona zemlje i rušenja zgrada suseda. od 04. 4326/92. . (Vrhovni sud Srbije.

355. Zakona o parničnom postupku. dužan da naknadi štetu pričinjenu izvršenim krivičnim delom. na zahtev oštećenog. 453/85) Tuženi. (Vrhovni sud Srbije. stav 3. 354. pripada pravo na naknadu štete u obimu pretrpljene štete. 356. 352. zbog nemogućnosti korišćenja poplavljene parcele ispuštanjem otpadne vode od strane tuženika. Rev. odgovorna je za naknadu štete koju su pretrpeli pčelari. . (Vrhovni sud Vojvodine. u skladu sa čl. Tužilac ima pravo na naknadu štete u smislu člana 156.OBLIGACIONO PRAVO Ko protivpravno oduzme i prisvoji tuđe devize dužan je. povlači disciplinsku odgovornost. Rev. Pri tome nema uticaja činjenica da je tužiočevo zemljište dobilo nižu klasu i da zbog toga plaća manji porez. kako bi ovi preduzeli zeštitne mere. (Savezni sud. 617/83) . (Vrhovni sud Srbije. Stoga se i radnja prisvajanja. 10/86) Shodno čl. kome je obrađivanje zemlje i prodaja poljoprivrednih kultura jedini izvor prihoda. odnosno nasilnog uzimanja vojne opreme od strane vojnog lica. Rev. što podrazumeva da vojnik mora biti propisno obučen. ima smatrati povredom pravila vojne službe. osuđujuća krivična presuda predstavlja apsolutan dokaz o građansko-pravnoj odgovornosti osuđenog lica. 154. 491/87) Organizacija koja je izvršila prskanje pšenice preparatima otrovnim za pčele. 1730/88) 350. da vrati isti iznos deviza ili isplati njihovu protivvrednost u dinarima po kursu važećem na dan isplate sa pripadajućom zateznom kamatom na devizna sredstva. Zakona o obligacionim odnosima koju je pretrpeo ili trpi na usevima na svom poljoprivrednom zemljištu usled hlada od susedne šume tuženog.179 - 351. jer zakašnjenje kao i neuredan i nepropisan izgled. 259/86) Obaveza je vojnika da se u tačno utvrđeno vreme javi na zanimanje. odgovara za štetu koju njegov radnik prouzrokuje trećim licima u radu ili u vezi sa radom osim ako se dokaže da je radnik u datim okolnostima postupio onako kako je trebalo. Rev. (Vrhovni sud Srbije. (Vrhovni sud Vojvodine. prisvajanje ili nanošenje štete vojnoj ili drugoj imovini. pa se nastupila štete takvom radnjom ima smatrati kao šteta nastala u vršenju vojne službe. Zakona o obligacionim odnosima. pa je stoga osuđeni. Rev. st. a ne u obimu naknade koju bi dobio za ustupanje zemljišta u zakup. 854/87) Tužiocu kao zemljoradniku. a prethodno nije obavestila pčelare na tom području da će vršiti prskanje. Gzs. kao lice koje samostalno obavlja delatnost ličnim radom. za koje je osuđen. Kao povreda vojne discipline i pravila službe smatra se naročito nemaran odnos prema poverenoj imovini. 353. 12. Visina ove štete utvrđuje se veštačenjem u postupku pred sudom. (Vrhovni sud Srbije. Rev. 3.

svako može zahtevati od drugoga da ukloni izvor opasnosti od koga preti značajnija štete. O takvom zahtevu odlučuje sud u redovnom postupku. ne može se uzeti da je tužilac pretrpeo štetu da bi se moglo govoriti o naknadi iste. 359.180 - . sledilo prvobitnu štetu. ali takav zahtev tužioca bi bio neosnovan jer se postavlja zahtev o izgubljenoj dobiti iz lovstva. 360. prouzrokovane na skijalištu. Prema odredbi člana 1. a tek potom lovljenje i korišćenje divljači. ako se nastanak štete ne može sprečiti odgovarajućim merama. 88/81) Kad postoji umanjenje radne sposobnosti. ne obuhvata one štete koje su rezultat uobičajenih opasnosti i rizika ove aktivnosti. o izgubljenoj dobiti. pod uslovom da ono nije izazvano svojstvima oštećenog. (Vrhovni sud Srbije. Rev. 1882/82) Ne može se uzeti da je član lovačkog društva pretrpeo štetu u vidu izgubljene dobiti zbog zabrane lova odlukom disciplinskog suda istog društva.OBLIGACIONO PRAVO Štetnik početne štete odgovara i za potonju štetu ako je ona nastala kao posledica zbivanja koje je. slučajem ili radnjom trećeg lica. ali s obzirom na posebne okolnosti. Gzz. godine oko 13 časova. Tada je pretrpeo tešku telesnu povredu. br. (Vrhovni sud Srbije. po redovnom toku. a takva dobit je krajnje neizvesna zbog čega nema ni mesta naknadi. Rev. (Vrhovni sud Srbije. To je. . Iz obrazloženja: Prvostepni sud je utvrdio: Tužilac je povređen na skijanju dana 22. 358. dakle. višom silom. korist koju je oštećenik objektivno mogao realizovati da nije bilo štetne radnje. Rev. Izmakla korist se manifestuje u nemogućnosti povećanja imovine oštećenika. 98/81) 357. zaštita. Pravo na naknadu štete. šteta se može pojaviti i u obliku izmakle koristi.2009. što se utvrđuje na osnovu stvarne namere oštećenika da stiče korist svojim radom. Zakona o obligacionim odnosima) 361. ustvari. što znači da svrha članstva u lovačkom društvu i nije u pribavljanju materijalne koristi. (Vrhovni sud Srbije. 24/73) pod lovstvom se podrazumeva gajenje. Zakona o lovstvu SR Srbije ("Sl. 158 – 163. verovatni nastanak koristi s obzirom na redovan tok stvari. 108/82) U skladu sa Zakonom o obligacionim odnosima. Time što je onemogućeno tužiocu da lovi divljač. Radi se u stvari. glasnik SRS". na ski-stazi (vlasništvo i posedništvo prvotuženog) prilikom rekreativnog skijanja. ODGOVORNOST PO OSNOVU KRIVICE (Čl.03.

godine. Zaključak prvostepenog suda da navedeni ugovor ima pravnu prirodu ugovora o zakupu je pravilan.2011. zavisi sa kojom pažnjom će se kretati i da li će poštovati pravila skijanja. docenta na katedri teorije i metodike skijanja Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja. kao i troškove koji iz toga nastanu. shodno članu 6. 1.2007. Gž. koji prosečan skijaš pri potrebnoj pažnji mora ili može predvideti da će postojati na mestu staze koju koristi. nije pridržavao pravila. onaj ko se skija iza skijaša dužan da vodi računa o skijašu ispred sebe. kod koga je prvotuženi osigurao delatnost za štetu koju je tužilac pretrpeo. odskijao do ambulante. utvrđeno je da se skijaš.OBLIGACIONO PRAVO tako što ga je drugi imenovani skijaš . 441/11(1) od 15. pa je tužilac od njegovog udara pao na stazu glavom i osetio jak bol u predelu desnog ramena.okolnosti pod kojima je tuženi povređen ne mogu se podvesti pod neuobičajenu ili neočekivanu opasnost pri skijanju. u smislu člana 158. u smislu člana 173. Istog Zakona. pod uslovom da je poštovao pravila utvrđena ovim zakonom i propise donete na osnovu ovog zakona. Tužilac je . tačka 11. Imajući u vidu ovako utvrđeno činjenično stanje. na zakonom propisan način. Odmah je pozvana Gorska služba spašavanja. jer sudari čine deo rizika na skijanju i spadaju u uobičajne rizike. u pratnji ćerke. Iz obrazloženja: Parnične stranke su u konkretnom slučaju bile u ugovornom odnosu po osnovu Ugovora o korišćenju poslovno-skladišnog prostora i pružanju drugih usluga od 15. Prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo. koji je naleteo na tužioca. po svim pravilima. odredbe člana 3. st. Odredbom člana 6. s obzirom na okolnosti u kojima se obavlja skijanje. Međutim. to doprinosi stvaranju uslova za pojavu rizika sa negativnim ishodom. zbog čega nisu ispunjeni uslovi za naknadu štete po osnovu objektivne odgovornosti. da nije preduzeo iznenadno skretanje na stazi i da je.03.svedok. Takođe nema krivice prvotuženog za nastalu štetu. Iz nalaza navedenog veštaka. Zakona o javnim skijalištima.181 - . koja je nudila pomoć tužiocu da mu imobiliše rame. (Iz Presude Apelacionog suda u Kragujevcu. kojima je propisano da je uobičajena opasnost i rizik skijanja opasnost tj. na šta tuženi nije mogao da utiče. jer su njime predviđeni svi bitni elementi ugovora o zakupu propisani članom 567. gde mu je ukazana pomoć. prvostepeni sud je pravilno zaključio da je povređivanje tužioca rezultat uobičajnih opasnosti i rizika skijanja. a od udarca u leđa je izgubio disanje. Zakona o obligacionim odnosima . istog Zakona je propisano da se na odgovornost za štetu prouzrokovanu na skijalištu primenjuju opšta pravila o odgovornosti za štetu. a pravom na naknadu štete prouzrokovane na skijalištu ne obuhvataju se one štete koje su rezultat uobičajne opasnosti i rizika skijanja. godine) 362. od čijeg udarca je tužilac povređen.08. Zakona o javnim skijalištima. pa ne stoji odgovornost ni prvotuženog ni drugotuženog. Neizvršavanje usluge od strane javnih komunalnih preduzeća zakupac blagovremeno mora da reklamira direktno javnom komunalnom preduzeću kao korisnik prostora ili preko zakupodavca. a uobičajena opasnost i rizik skijanja. Zakona o obligacionim odnosima. jer samo od drugog skijaša. a tuženi je prihvatio obavezu da plaća naknadu za njegovo korišćenje. Sud je utvrdio da se tužilac kao skijaš pravilno ponašao na stazi. Tužilac je predao tuženom u posed prostor koji je predmet Ugovora. ne obuhvata odgovornost tuženog za naknadu štete prouzrokovane na skijalištu. a skijanje i inače spada u kategoriju aktivnosti sa povećanim rizikom. udario od pozadi u telo. skijama. ali je on to odbio i sam se. rizik.

Prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev i obavezao tuženog na isplatu utuženog iznosa i to uz pravilnu primenu materijalnog prava i to odredbi čl. O spornoj činjenici da li je tuženi platio dug po osnovu zakupa i troškova zakupa. Zakona o obligacionim odnosima.. Pravno ceneći utvrđeno činjenično stanje. 1. niti namere drugih igrača da se tužilac povredi. prvostepeni sud je pravilno zaključio uz primenu pravila o teretu dokazivanja na osnovu čl. bio je član tuženog. ali nije imao svojstvo profesionalnog fudbalera. tako da je tužilac imao svojstvo igrača-amatera. Zakona o parničnom postupku. 277. st.182 - . na šta je on pristao i preuzeo rizik štetnih posledica baveći se sportskim aktivnostima. a da nije zaključen pismeni ugovor između tužioca kao igrača i tuženog kao kluba u smislu člana 7. 1. Žalbeni navodi tuženog (da je prvostepeni sud pogrešno odlučio o zahtevu za isplatu zatezne kamate) su neosnovani. kao oštećenog na mogući rizik štetne posledice. Prvostepeni sud je odluku o zahtevu za isplatu zatezne kamate doneo uz pravilnu primenu člana 324. a tužiocu kao sportisti je bilo poznato da kao učesnik igre i treninga stvara opasnost za svoj fizički integritet. i člana 278. st. 277. kada je dosudio tužiocu kamatu od podnošenja zahteva.. s obzirom da tuženi do zaključenja glavne rasprave nije dostavio dokaz da je dug platio niti da je obaveza prestala na neki drugi Zakonom propisan način. Pravilnika o statusu igrača. Zbog toga je prvostepeni sud pravilno primenio odredbu člana 163. 262. Sportska igra. st. Međutim.2010. 324. Takože su neosnovani žalbeni navodi tuženog da tužilac nije izvršio uslugu isporuke struje i vode. st. niti je imao zaključen ugovor sa tuženim. Trening se odvijao u svemu u skladu sa pravilima igre. godine) 363. 1. 1. a nije dokazao da je to učinio. 2. Oštećeni . blagovremeno mogao da reklamira.registrovani igrač amater i član sportskog kluba bez svojstva profesionalnog sportiste . nezgodno je stao i obnovio raniju povredu noge. 5412/10 (2) od 09. st.OBLIGACIONO PRAVO fakturisao zakupninu i troškove zakupa i iste fakture dostavio. Tužilac je bio registrovan kao igrač mlađih kategorija kod tuženog. bez kontakta sa drugim igračima.koji pretrpi telesnu povredu na treningu na igralištu tuženika. Zakona o obligacionim odnosima. a ne ovde tužioca. Tuženi je neizvršavanje usluge od strane javnih komunalnih preduzeća. i 223. Pž.. nalazeći da tuženi nije odgovoran za štetu koju je tužilac pretrpeo zbog povređivanja. U konkretnom slučaju je ugovoreno da tuženi pored troškova za korišćenje prostora (zakupnine) snosi i troškove koji nastanu korišćenjem prostora. st. Zakona o obligacionim odnosima zaključivši da postoji pristanak tužioca. 2. pristao je na rizik štetne posledice pa je njegov tužbeni zahtev za naknadu štete neosnovan.12. nije bio u radnom odnosu kod tuženog. . 1. st. 567. direktno ili preko tužioca. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda.. 220. i 278. Veštačenjem po veštaku medicinske struke utvrđeno je da se tužilac povredio prilikom treninga trčeći za loptom bez ikakvog kontakta sa drugim igračima. prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo kada je tužbeni zahtev tužioca odbio. odnosno trening se odvijao po pravilima sporta i nije bilo grubog kršenja pravila sportske igre. obaveza isporuke struje i vode je obaveza javnih komunalnih preduzeća. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je izvedenim dokazima utvrdio da je tužilac kod tuženog registrovan. Tuženi do zaključenja glavne rasprave nije dostavio dokaz da je dug izmirio.

koji je inače pravilno. Z. i onako kako je izneo tuženi P. to je po pravilnoj primeni materijalnog prava i to odredbi član 160. tj.2008. je u odgovoru na tužbu na ročištu za glavnu raspravu priznao da je i njegov maloletni sin s kamenicom pogodio prednji vetrobran na tužiočevom vozilu. Prouzrokovanje štete od strane maloletnog lica povlači solidarnu odgovornost tog lica i roditelja. Osim toga. Iz obrazloženja: Tuženi P. kao roditelja.07. čija je visina prvostepenom postupku pravilno utvrđena. stav 2. br. tužilac nije odgovoran za nastalu šte. 4. koliko je obavezan da plati pravnosnažnom presudom u ovoj parnici. a kako je ponašanje maloletnog S. (Iz presude Okružnog suda u Valjevu. Prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo kada je odlučio da tuženi maloletni S. pa bi i nezavisno od utvrđenja prvostepenog suda. jer se članstvom u klubu stvaraju uzajamna prava i obaveze kluba i igrača). (Iz Presude Okružnog suda u Užicu. što je utvrđeno veštačenjem. da se tužilac povredio na fudbalskom terenu tuženog i da je bio igrač tuženog i da je neosnovan zaključak prvostepenog suda da nije postojao nikakav dogovor u vezi naknade štete i da nisu postojale nikakve obaveze između tuženog i tužioca. u uzročnoj vezi sa propuštanjem dužnog vaspitanja od strane P.00 dinara zbog uginuća pilića. ZOO-a odgovornost tuženih za naknadu štete solidarna. usled čega je pretrpeo štetu od 29. prihvata rizik eventualne štete.020. Gž. Tuženi osporava obavezu. pa su žalbeni navodi tužioca u tom pogledu neosnovani. Ako naručilac. uprkos tome.06. bio sposoban za rasuđivanje pošto je znao da potežući se kamenicama na maloletnog S. da se ona upodobljava sa povredama radnika u radnom odnosu. Z. može tom prilikom. 1393/08 od 18. insistira da se smeša koncentrata pripremi drugačije od uobičajene srazmere komponenata. kao štetnik i tuženi P.OBLIGACIONO PRAVO Cenjeni su navodi iz žalbe tužioca. Oni su uginuli zbog većeg učešća kukuruza u koncentratu.2004. naneti materijalnu štetu drugome. propusta u vaspitanju postoji uzročna veza. uprkos upozorenju poslenika. st. navodeći da koncentrat nije imao odgovarajući kvalitet. godine) 365. Ali. pa Okružni sud nalazi da su neosnovani i da se navodima u žalbi ne dovodi u sumnju pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja. godine) 364. ukoliko između tog dela i dužnog vaspitanja. Koncentrat mu je isporučen a on je cenu delimično isplatio. i 166. jer je maloletni S. pravilan je i zaključak prvostepenog suda da nema odgovornosti tuženog ni po principu objektivne odgovornosti. kao njegov roditelj solidarno naknade tužiocu štetu koja je navedenom prilikom nastala.183 - . stajala odgovornost tuženih za naknadu štete. 869/04 od 29. Iz obrazloženja: Tuženi je od tužioca naručio određenu količinu koncentrata za piliće. U žalbi se ponavljaju navodi izneti u toku prvostepenog postupka (da se u konkretnom slučaju radi o sportskoj povredi. ali zajedno sa maloletnim S.580.00 dinara. 165. Ostao je dužan još 12. pa od proizvođača ne može ostvariti naknadu. Gž. u vreme nastanka štete star 10 godina.

Eventualna namera ima isto dejstvo kao i direktna namera. Prema članu 385. ako je nastupila njena obaveza prema uslovima ugovora o osiguranju od auto odgovornosti. stav 3. broj 30/96). Ovo je i u slučaju kada je štetnik u trenutku prouzrokovanja štete bio radnik osiguranika i postupao namerno (eventualna namera).1997. stav 2. Tuženi je oglašen krivim za krivično – delo teško delo protiv bezbednosti ljudi i imovine u saobraćaju i osuđen na kaznu zatvora. Zakona o osiguranju imovine i lica (“Sl. Na tako utvrđeno činjenično stanje. osiguravač ima pravo regresa prema vozaču motornog vozila osiguranog od odgovornosti prema trećim licima. 20%.11. ko na svoju štetu dozvoli drugome preduzimanje neke radnje.. godine u krugu RO “D. s obzirom da je K. kamatu i troškove.12. na koga je naleteo usled zadobijene telesne povrede preminuo. dana 26. jer je takav koncentrat pripremio na izričit zahtev tuženog.. Zakona o parničnom postupku.” prouzrokovao štetni događaj vozeći teretno vozilo pod dejstvom alkohola sa 1. uprkos upozorenju tuženog. osiguravač stiče pravo da od štetnika koji je građansko-pravno odgovoran u smislu člana 159. stupa u njegovo pravo prema licu odgovornom za štetu za iznos isplaćene naknade. M. Na osnovu iznetog. u smislu člana 163. ne može od njega zahtevati naknadu štete prouzrokovane tom radnjom. Tužilac je kao osiguravač oštećenima isplatio iznos od 77. koji je prouzrokovao štetu upravljajući motornim vozilom pod dejstvom alkohola. pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su tužbeni zahtev tužioca usvojili. a bio je svestan da usled takvog ponašanja može nastati šteta. Prema uslovima osiguranja motornih vozila i odgovornosti tužioca.2003.OBLIGACIONO PRAVO tu. godine) 366. pri čemu je. insistirao da se smeša koncentrata pripremi drugačije od uobičajene srazmere komponenata.00 dinara. Vozilo kojim je upravljao tuženi bilo je vlasništvo RO “D. M.614.30 promila alkohola u krvi. pa ne može ostvariti naknadu. još i upozorio.1987. Po oceni Vrhovnog suda. stav 1. Stoga su bez značaja navodi revidenta kojima se osporava autentičnost upozorenja u vezi sa učešćem kukuruza u pripremanju koncentrata. Rev. ZOO. U obaveznom osiguranju kod odgovornosti za štete prouzrokovane upotrebom motornih vozila osiguravač koji je naknadio štetu oštećenom licu u smislu odredbe člana 87. pa je pristao da ona nastupi. napomenom na računu. zahteva isplatu iznosa isplaćene naknade. osiguravač stiče pravo da od štetnika zahteva isplatu iznosa isplaćene naknade. 5310/02 od 16. godine. na moguće posledice. Zakona o obligacionim odnosima. Srodnici pokojnog K. .01. može se zaključiti da je tuženi prihvatio rizik štete. ne može od tužioca zahtevati naknadu štete zbog uginuća pilića koji su takvim koncentratom hranjeni. su protiv tužioca kao osiguravača vodili parnični postupak radi naknade štete i u tom postupku je utvrđeno da je tuženi doprineo nastanku štetnog događaja sa 80% a sada pokojni K.” i bilo je osigurano kod tužioca. Isplatom naknade iz osiguranja svom osiguraniku... stav 2. revizija se ne može izjaviti zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja. M. Iz obrazloženja: U provedenom postupku je utvrđeno da je tuženi dana 10. u smislu navedenih zakonskih odredbi proizilazi da isplatom naknade iz osiguranja svom osiguraniku. time što je sebe doveo u alkoholisano stanje i zbog takvog stanja prouzrokovao štetu. Po toj odredbi. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. list SRJ”. Otuda ni tuženi koji je zahtevao pripremanje koncentrata sa većim učešćem kukuruza.184 - . Pošto je tužilac. prihvatio je rizik štete.

bio je privremeno nesposoban za rad na poljoprivrednom imanju i time je trpeo štetu. ______ od 11. Rev. Protiv navedene presude žalbu je izjavio blagovremeno tuženik. Prethodno naneta verbalna uvreda ne može se smatrati protiv pravnim napadom tuženika. od 16. a žalba tuženog je odbijena kao neosnovana. to u smislu navedenih zakonskih odredbi tužilac ima pravo regresa prema tuženom do visine isplaćene štete..OBLIGACIONO PRAVO Tuženi je u alkoholisanom stanju prouzrokovao štetu. P.. Usled zadobijenih povreda tužilac je trpeo fizičke bolove. ZOO. 3685/03 od 24. _____od 16.09. Naprotiv. .. usled čega ima i pravo na srazmeran deo naknade štete u smislu člana 192. U obrazloženju drugostepene presude je navedeno da je prvostepeni sud pravilno utvrdio činjenično stanje. Nužna odbrana isključuje odgovornost za štetu. sud je pravilno našao da je zbog prethodno nanete verbalne uvrede tuženiku. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije u Beogradu. a pošto je tužilac kao osiguravač trećem oštećenom licu isplatio štetu iz štetnog događaja. Iz navedenih razloga. (Iz presude Okružnog suda u Užicu. Gž. tuženik je pesnicom udario tužioca u predeo lica. a ne kao protiv pravni napad na tuženog. tužilac doprineo nastanku štetnog događaja sa 20%.2003. u konkretnom slučaju.2002.10. na ime materijalne štete zbog izgubljene zarade. P.12. a sve navedene razloge date u obrazloženju prvostepene presude prihvata i drugostepeni sud. već njegovo preduzeće..10. ZOO. Zbog zadobijenih povreda i preduzetog lečenja. godine potvrdio presudu Opštinskog suda u I. stav 1. br. ne može primeniti i Institut nužne odbrane primenom člana 161. Iz obrazloženja: Presudom Opštinskog suda u I.. te da nije utvrđena uzročna veza alkohola nastanku štetnog događaja.185 - . Naneta verbalna uvreda od strane tužioca ima se ceniti kao doprinos tužioca nastanku štetnog događaja i nastanku štete.2002. ZOO. godine) 368. 2142/2002. je svojom presudom Gž. usled čega nema postupanja od strane tuženika u nužnoj odbrani u smislu člana 161. Okružni sud u U. Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja.. br. bez obzira da li je takva vožnja u uzročnoj vezi sa nastalom posledicom. Posebno je pravilna odluka prvostepenog suda da se. naneta verbalna uvreda od strane tužioca u konkretnom događaju ima se ceniti kao doprinos tužioca nastanku štetnog događaja i nastanku štete. a ne kao protiv pravni napad na tuženog. godine._______ od 11. godine) 367. godine obavezan je tuženik da plati tužiocu na ime naknade nematerijalne štete usled pretrpljenih fizičkih bolova. usled čega je tužilac pao na putu i time zadobio lake telesne povrede. U obrazloženju presude je navedeno da je dokazima utvrđeno da nakon što mu je tužilac prethodno naneo verbalnu uvredu. br.09.2001. na ime troškova vađenja lekarskog uverenja novčane iznose bliže opredeljene u izreci kao i parnične troškove. pravilno primenio materijalno pravo.2001. neosnovano je isticanje u reviziji tuženog da za štetu koja se dogodila u krugu preduzeća ne odgovara on kao radnik lično.

05.2002. Okružni sud u U. godine. usvojen je tužbeni zahtev tužioca i obavezan je tuženik da plati tužiocu na ime duga 4.krivično delo i krivična odgovornost okrivljenog.. pa kako je sud u parnici vezan u smislu člana 12.10. stav 1.. 4710/99 od 27. Isti je lažnim prikazivanjem činjenica da će isporučenu robu uredno platiti poručio telefonskim putem od oštećenog . U njegovoj radnji nema prekoračenja. (Iz presude Okružnog suda u Užicu. ______ od 28.05...05. U obrazloženju presude je navedeno da je pravnosnažnom presudom Opštinskog suda u I. a na štetu tužioca. godine) Krivica za prouzrokovanu štetu postoji kada je štetnik prouzrokovao štetu namerno ili krajnjom nepažnjom. U obrazloženju drugostepene presude je navedeno da je prvostepeni sud pravilno utvrdio činjenično stanje. Ukoliko se postupak protiv tuženika završi osuđujućom krivičnom presudom on je dužan nadoknaditi prourokovanu štetu u visini koja je utvrđena presudom. K..186 - 371.00 dinara i dostavio poruxbenicu sa izjavom da je poručena roba za dalju prodaju i time naveo oštećenog da na štetu svoje imovine isporuči robu koja nije plaćena. godine potvrdio presudu Opštinskog suda u I. jer je uzvraćanje bilo adekvatno. 3584/98 od 14. godine) 369.07.2002.2002. _______od 28. ______od 17.tužioca robu u vrednosti 4. Rev. pa se u svemu prihvataju razlozi dati u obrazloženju prvostepene presude. godine a žalba tuženika je odbijena kao neosnovana. .10. Iz obrazloženja: Presudom Opštinskog suda u I.. 1797/02 od 09. stvar je ambijenta koga tuženi. koji ga je udario u predelu lica. ______ od 2. Rev.1999.530. KZ Srbije.OBLIGACIONO PRAVO Iz obrazloženja: Nižestepeni sudovi su nesumnjivo utvrdili da je tuženi prouzrokovao štetu u nužnoj odbrani.1996. (Vrhovni sud Srbije. pa je time pribavio protiv pravnu imovinsku korist za sebe u prethodno pomenutom iznosu. godine) 370.10. P. Protiv navedene presude tuženik je blagovremeno izjavio žalbu. Rev. budući da je tužioca samo odgurnuo.07. ZPP za utvrđenja krivičnog suda . Gž. to je saglasno članu 158. ZOO tužbeni zahtev i usvojen sa pripadajućom zateznom kamatom..530. godine tuženik oglašen krivim da je izvršio krivično delo prevare iz člana 171. godine pa do isplate. godine) . P.6. 1736/2002 od 17. Maloletnik sa navršenih četrnaest godina odgovara prema opštim pravilima o odgovornosti za štetu.1999.2002. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. braneći se od istovremenog protivpravnog napada tužioca. kao i troškove parničnog postupka. a okolnost da je on pritom pao na žičanu ogradu i zadobio lake telesne povrede. na isto pravilno primenio materijalno pravo.. kao napadnuti. nije birao. Osnov odgovornosti tuženog za štetu pričinjenu tužiocu je u navedenoj pravnosnažnoj osuđujućoj krivičnoj presudi iz koje proizilazi visina štete.2001.2002.00 dinara sa zateznom kamatom od 6. je svojom presudom Gž. (Vrhovni sud Srbije.

(Okružni sud u Beogradu. Od ove odgovornosti po osnovu pretpostavljene krivice se može osloboditi samo ako dokaže da je šteta nastala neotklonjivim dejstvom više sile.OBLIGACIONO PRAVO Otac maloletnog deteta je sa majkom deteta građansko-pravno solidarno odgovoran za štetu koje dete prouzrokuje za vreme dok je bilo pod nadzorom majke. . 653/90) Lice koje ispod ili u neposrednoj blizini elektroenergetskih objekata zasadi drveće nema pravo na naknadu štete u slučaju njihovog uklanjanja. 940/87) Postoji odgovornost za štetu vlasnika nekretnine ako nastali požar na njegovoj nekretnini prouzrokuje štetu vlasniku susedne nekretnine. (Vrhovni sud Vojvodine. dužan je da stranci naknadi svu štetu koja je iz takvog ugovora za stranku proistekla. Rev. 295/89) Vlasnik hemijske čistionice koji je nestručnim čišćenjem znatno oštetio kaput tako da se ne može vratiti u prvobitno stanje. 377. a ne po principu objektivne odgovornosti. 2099/85) . 376. Rev. čijim posredstvom je stranka zaključila nedozvoljeni pravni posao. već se odgovarajućim dokazima u parničnom postupku mogu utvrđivati okolnosti pod kojima je šteta nastala i stepen krivice štetnika. trećeg lica ili oštećenog. (Vrhovni sud Srbije. Rev. dužan je na zahtev vlasnika da naknadi štetu u visini cene novog kaputa uz odbitak amortizacije. ako se štetni postupci deteta mogu pripisati opštem zanemarivanju opšteg nadzora i staranja roditelja o detetu. Gž. (Vrhovni sud Vojvodine.823/87) Kada je učesniku sportske igre-takmičaru pričinjena šteta u sportskom takmičenju ili u vezi sa tim takmičenjem. Rev. uz zadržavanje oštećenog kaputa. odgovornost sportskog kluba (organizatora sportske igre) za štetu pričinjenu takmičaru procenjuje se po principu krivice. (Vrhovni sud Srbije. 379. Gž. (Vrhovni sud u Subotici. (Vrhovni sud Srbije. 375. Rev. Rev. 378. Zakona o obligacionim odnosima. uprkos upozorenju od strane poslanika da ovakav način popravke nosi rizik od požara. Poslenik ne odgovara za štetu nastalu usled požara prilikom popravke vozila.187 - 373. 1043/90) Advokat. na način kako je to izričito zahtevao vlasnik. 374. 1281/85) Oslobođenje od optužbe za krivično delo ne oslobađa štetnika od građevinsko-pravne odgovornosti za naknadu štete u smislu člana 158. 5637/94) 372. (Vrhovni sud Vojvodine.

Ako naručilac. Na osnovu iznetog.188 - . 263/84) 381. jer je takav koncentrat pripremio na izričit zahtev tuženog. godine) . (Vrhovni sud Srbije. može se zaključiti da je tuženi prihvatio rizik štete. prihvatio je rizik štete. prihvata rizik eventualne štete. pa ne može ostvariti naknadu.00 dinara zbog uginuća pilića. (Vrhovni sud Srbije. Zakona o parničnom postupku. usled čega je pretrpeo štetu od 29. tužilac nije odgovoran za nastalu štetu.020. Rev.580. Zakona o obligacionim odnosima.OBLIGACIONO PRAVO Ko u slučaju dozvoljene samopomoći prouzrokuje štetu licu koje je izazvalo potrebnu samopomoć.2003. izvođač radova iz ugovora o delu dužan je da naknadi svu nastalu štetu vlasniku motornog vozila. revizija se ne može izjaviti zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja. Koncentrat mu je isporučen a on je cenu delimično isplatio.01. ako nije postupao po pravilima struke i ako nije preduzeo sve potrebne mere obezbeđenja da ne dođe do požara i uništenja vozila. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. Rev. pri čemu je. Oni su uginuli zbog većeg učešća kukuruza u koncentratu. Ako vozilo koje se nalazilo na popravci bude uništeno usled požara u radionici. koliko je obavezan da plati pravnosnažnom presudom u ovoj parnici. Prema članu 385. pa od proizvođača ne može ostvariti naknadu. što je utvrđeno veštačenjem. uprkos upozorenju poslenika. u smislu člana 163. Ostao je dužan još 12. na moguće posledice. Ali. Iz obrazloženja: Tuženi je od tužioca naručio određenu količinu koncentrata za piliće. stav 3. 2123/84) 380. ne može od njega zahtevati naknadu štete prouzrokovane tom radnjom. napomenom na računu. Po toj odredbi. insistirao da se smeša koncentrata pripremi drugačije od uobičajene srazmere komponenata.00 dinara. Rev. Otuda ni tuženi koji je zahtevao pripremanje koncentrata sa većim učešćem kukuruza. nije dužan štetu da naknadi. 5310/02 od 16. još i upozorio. insistira da se smeša koncentrata pripremi drugačije od uobičajene srazmere komponenata. Stoga su bez značaja navodi revidenta kojima se osporava autentičnost upozorenja u vezi sa učešćem kukuruza u pripremanju koncentrata. Zakona o obligacionim odnosima) 382. PRISTANAK OŠTEĆENIKA (Član 163. ne može od tužioca zahtevati naknadu štete zbog uginuća pilića koji su takvim koncentratom hranjeni. Pošto je tužilac. ko na svoju štetu dozvoli drugome preduzimanje neke radnje. uprkos upozorenju tuženog. Tuženi osporava obavezu. stav 1. uprkos tome. navodeći da koncentrat nije imao odgovarajući kvalitet.

star četiri i po godine. ODGOVORNOST ZA DRUGOG (Čl.K. a zastarelost je počela teći prvog dana posle dana kada je poverilac imao pravo da zahteva ispunjenje obaveze (ako zakonom za pojedine slučajeve nije drugačije propisano).09.D. Tužilac je saznanje za štetu i učinioca imao 30.09.1997. Zakona o obligacionim odnosima. godine.. je 30. 377.01. kojoj je novac poverio na štednju.1994. godine. koji nije uspeo.04. 164 – 169. Tako je došlo do paljenja lako zapaljivog materijala. a zatim i slame i deteline koja se nalazila iznad šupe i štale tuženog K.05.. Rev. J. vlasništvo S. sin tuženih M.OBLIGACIONO PRAVO Deponent koji nije tražio povlačenje novčanog iznosa iz depozita banke. i A. prvog komšije tuženog K.do dana 29. Tužilac je tada pokrenuo vanparnični postupak radi poravnanja. kada istekne vreme određeno za zastarelost krivičnog gonjenja. U odnosu na njih se ne primenjuje vreme određeno za zastarelost krivičnog gonjenja. Stavom 1.2002. Tužilac je nakon izbijanja požara 30.2001. ovog člana propisano je da potraživanje naknade prouzrokovane štete zastareva za tri godine od saznanja oštećenika za štetu i za lice koje je štetu učinilo.1997. godine. godine. Šteta je nastala radnjama maloletnog deteta. a tužbu kojom zahteva naknadu podneo je 14. Iz obrazloženja: Na sledećem činjeničnom stanju zasnovana je odluka o tužbenom zahtevu: maloletni J. Od dana kada je tužilac imao pravo da zahteva ispunjenje obaveze istekao je i poslednji dan zakonom određenog vremena od tri godine . Potom se vatra proširila i u dvorište tužioca.nakon toga . 1531/94 od 20.01. Za štetu koju drugom prouzrokuje maloletno dete do navršene sedme godine života odgovaraju roditelji po osnovu građanskopravne odgovornosti za drugog.2002. Došlo je do oštećenja tužiočevih pomoćnih objekata a izgorelo je 500 bala slame i 50-60 snopova kukuruzovine. Ovo zbog toga što samo zahtev za naknadu štete prema odgovornom licu zastareva u smislu navedene odredbe tj. godine imao saznanja i za štetu i za lice koje je štetu učinilo. godine) 383.189 - . starog četiri i po godine.P. (Vrhovni sud Srbije. da bi .K..09. pa je nastupom zastarelosti prestalo pravo na zahtev za ispunjenje obaveze. Iz ovih okolnosti nižestepeni sudovi su pravilno odlučili pri istaknutom prigovoru zastarelosti potraživanja da je potraživanje naknade prouzrokovane štete zastarelo u smislu čl. Zakona o obligacionim odnosima) 384. 376.1997.D. u dvorištu tuženog P. Na tavanici iznad šupe se igrao tako što je palio šibice i iste bacao u susedno dvorište. izazavao požar neopaženo došavši u dvorište tuženog P.P. Zakona o obligacionim odnosima. prema kome se ne . Drugostepeni sud je pravilno zaključio da se na tužiočevo potraživanje naknade prouzrokovane štete ne može primeniti vreme određeno za zastarelost krivičnog gonjenja iz odredbe čl. godine.podneo tužbu 14. ne može ostvariti pravo na naknadu štete za izostalu kamatu koju bi ostvario kod druge banke da je novac poverio njoj.

neosnovan je tužbeni zahtev i u odnosu na tužene. istog člana roditelji odgovaraju za štetu koju prouzrokuje drugom njihovo maloletno dete koje je navršilo sedam godina. Imajući u vidu prigovor zastarelosti potraživanja koji su istakli ovi tuženi i datim razlozima i utvrđenim činjenicama.2005.D. ZOO predvića da ako pored roditelja odgovara za štetu i dete. Takođe. br. kao opšte opasnog sredstva. osim ako dokažu da je šteta nastala bez njihove krivice. D. da li je prvotuženi znao da njegov sin – drugotuženi ima pristup vatrenom oružju i da zna da istim rukuje. sudovi su zbog pogrešne primene materijalnog prava propustili da utvrde bitne činjenice za donošenje pravilne odluke. stav 2. njihova je odgovornost solidarna. na ulici gde je bilo više lica. Naime. Za učinjenu štetu tužiocu odgovorni su roditelji ovog deteta.190 - . kome je to oružje pripadalo.. Stav 2. roditelje maloletnog J. kao oca u odnosu na drugotuženog. kao i rukovanje i upotrebu tog oružja od strane drugotuženog. i stav 4. stav 1. i A. pa je na taj način učinjena i bitna povreda odredbe člana 354. po shvatanju ovoga suda u smislu odredbi člana 165. u pravnosnažno okončanom postupku nije ispitivano. Član 166. stav 1. a samim tim nije utvrđeno da li se šteta može pripisati opštem zanemarivanju dužnog nadzora i staranja od strane prvotuženog.12. koji je u vreme nastanka štet bio maloletan (imao je punih 17 godina). prouzrokovao ispaljivanjem jednog projektila iz prethodno repetiranog vatrenog oružja. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. istog člana propisuje da se oni oslobađaju odgovornosti ako postoje razlozi za isključenje odgovornosti prema pravilima o odgovornosti bez obzira na krivicu. Pretpostavlja se krivica roditelja za svu štetu koju prouzrokuje njihovo maloletno dete osim u slučaju ako roditelji dokažu da je šteta nastala bez njihove krivice. i to isključivo prema odredbama Zakona o obligacionim odnosima a u smislu građanskopravne odgovornosti za drugog. Iz prethodnih odredbi proizilazi da su roditelji maloletnog deteta uzrasta preko sedam godina odgovorni za štetu koju njihovo maloletno dete prouzrokuje drugima. Rev. sudovi u konkretnom slučaju nisu ispitivali kako se vatreno oružje kojim je pucao drugotuženi našlo ispod sedišta putničkog vozila u kome se i on nalazio. tačka 14. ZOO građansko pravno solidarno odgovoran za štetu koju je drugotuženi. u odnosu na prvotuženog. usled čega je prouzrokovana smrt sada pokojnog srodnika tužilaca.02. ZOO roditelji odgovaraju za štetu koju prouzrokuje drugom njihovo dete do navršene sedme godine. Iz obrazloženja: Prema odlukama nižestepenih sudova i prvotuženi je solidarno odgovoran sa drugotuženim za naknadu nematerijalne štete pričinjene tužiocima koju je u vreme nastanka štete njegov tada maloletni sin (drugotuženi). Rev. i da li je znao da se to oružje nalazi u putničkom vozilu. njegov maloletni sin u vreme nastanka štete prouzrokovao tužiocima. jer pobijana presuda zbog toga ima nedostatke zbog kojih se ne može ispitati.2002. Prema stavu 4. prema članu 165. 2244/2005 od 15. tuženi M. a bili bi oslobođeni odgovornosti. da li je preduzeo sve što je trebalo da spreči mogućnost da njegov maloletni sin dođe u posed oružja. 1652/01 od 13. Međutim. kao i da se ova krivica roditelja pretpostavlja. (ranije tačka 13) ZPP. godine) . Prvotuženi je. i ako jeste. Međutim.OBLIGACIONO PRAVO mogu primeniti krivične sankcije. bez obzira na svoju krivicu. ako se štetni postupci drugotuženog mogu pripisati opštem zanemarivanju dužnog nadzora i staranje koji obuhvata i pristup vatrenom oružju. samo ako bi dokazali da je šteta nastala bez njihove krivice. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. godine) 385.

1998. godine) 387. uvek je odlučno i materijalno stanje roditelja i oštećenika.1994. Gž. dužan da vodi nadzor nad tim licem. Rev. što znači da se te odgovornosti mogu osloboditi samo ako dokažu da je šteta nastala bez njihove krivice .172/96 od 21. ili odluke nadležnog organa. osim ako dokažu da je šteta nastala bez njihove krivice. 593/99 od 25.12. Otac maloletnog deteta je sa majkom deteta građansko pravno solidarno odgovoran za štetu koju dete prouzrokuje za vreme dok je bilo pod nadzorom majke. pored drugih okolnosti koje upućuju na pravičnost takvog zahteva oštećenika. godine) 390. 661/00 od 16.OBLIGACIONO PRAVO Roditelji odgovaraju za štetu koju prouzrokuje drugom njihovo maloletno dete. (Iz presude Okružnog suda u Zrenjaninu.1999. ili ugovora. godine) 389.06. (Iz presude Okružnog suda u Zrenjaninu.2000. Gž. Kada razlozi pravičnosti to nalažu sud može obavezati roditelja maloletnog štetnika da oštećeniku naknadi štetu u skladu sa odredbom člana 169. (Savezni sud. Rev. stav 4. odgovara onoj koji je na osnovu zakona. (Vrhovni sud Srbije. Zakona o obligacionim odnosima i ako nema osnova u odredbi člana 165. Gž.01. Za štetu koju prouzrokuje lice koje usled duševne bolesti ili zaostalog umnog razvoja ili kojih drugih razloga nije sposobno za rasuđivanje. (Vrhovni sud Srbije.11. koje je navršilo sedam godina. 5637/94 od 21. Roditelji odgovaraju za štetu koju prouzrokuje drugom njihovo maloletno dete koje je navršilo sedam godina.1998. Zakona o obligacionim odnosima. 3/85) . godine) 386. Roditelji odgovaraju za štetu koju je pričinilo njihovo malodobno dete sa navršenih 14 godina života po principu pretpostavljene krivice. osim ako dokažu da je šteta nastala bez njihove krivice. istog Zakona za odgovornost roditelja za naknadu štete koju je prouzrokovalo njihovo maloletno dete.1402/96 od 20. Gzs.472/98 od 19. godine) 388. Materijalno stanje maloletnog štetnika i njegovi uslovi da sam naknadi štetu otklanja odgovornost roditelja samo ako je on u stanju da štetu naknadi u razumnom roku. godine) 391. .05. (Vrhovni sud Srbije.191 - 392. Rev. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu. stav 4.1998. ako se štetni postupci deteta mogu pripisati opštem zanemarivanju dužnog nadzora i staranja roditelja o detetu.član 165. br. Za odgovornost roditelja da po osnovu pravičnosti naknade štetu koju je prouzrokovalo njihovo maloletno dete sposobno za rasuđivanje. stav 2.05.

tužilac star 8 godina. marta 2006. godine) usvojen je tužbeni zahtev tužilje i poništeno rešenje kojim joj je tuženi otkazao ugovor o radu. Pravnosnažnom presudom od 19. septembra 2009. a izvršna . pa je odgovorna za štetu do koje je došlo u toku trajanja smene u kojoj se nalazio mal. godine do 18. godine (ova presuda je postala pravnosnažna 18. suprotno navodima žalbe. dok je u odnosu na odluku sadržanu u preinačenom delu izreke pobijana presuda zasnovana na pogrešnoj primeni materijalnog prava. Predmet tužbenog zahteva u ovom sporu. 394. Zakona o obligacionim odnosima) 395. Ta odgovornost proizlazi iz odredbe . obavezala se da vodi nadzor o njegovom ponašanju kao i brigu o njegovom zdravlju. koje je navršilo 7 godina života. oktobra 2009. a bili bi oslobođeni odgovornosti samo ako bi dokazali da je šteta nastala bez njihove krivice.30. Po oceni Apelacionog suda. novembra 2009.OBLIGACIONO PRAVO Tužena Uprava dečjih letovališta i odmarališta preuzimanjem mal. ODGOVORNOST PREDUZEĆA I DRUGIH PRAVNIH LICA PREMA TREĆEM (Čl. tužilja je bila u radnom odnosu na neodređeno vreme kod tuženog. po tužbi koja je podneta 12. Rev. 442/82) 393. a tuženi je obvezan da tužilju vrati na rad. jeste naknada štete u vidu izgubljene zarade tužilje za period od 1. usled njegovog pada kroz prozor sobe i teškog telesnog povređivanja. godine. (Vrhovni sud Srbije. Naime. Istom presudom usvojen je i tužbeni zahtev tužilje da se obveže tuženi da tužilji na ime naknade štete zbog izgubljene zarade za period avgust 2005. Rev. odgovaraju za štetu koju maloletno lice prouzrokuje drugima.192 - . na pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo u pogledu odluke sadržane u potvrđujućem delu izreke ožalbene presude. godine isplati novčane iznose u vrednosti i sa zakonskom zateznom kamatom od datuma do isplate. tužioca od roditelja radi letovanja na moru. godine. 301/82) Roditelji maloletnog lica. juna 2009.februar 2006. 170 – 172. godine. a tuženi joj je rešenjem od 8. jula 2005. novembra 2008. godine otkazao ugovor o radu zbog prestanka potrebe za njenim radom. Krivica roditelja se pretpostavlja i oni su solidarno odgovorni za naknadu štete ako maloletnik sa njima živi. (Vrhovni sud Srbije. postoji materijalnopravna odgovornost tužene za štetu koju je tužilja pretrpela zbog nezakonitog prestanka radnog odnosa. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju. godine . Zastarelost potraživanja naknade štete u vidu izgubljene zarade usled nezakonitog prestanka radnog odnosa počinje teći od dana pravnosnažnosti presude kojom je poništeno rešenje o prestanku radnog odnosa.

pa se ne može smatrati da je do konkretne štete došlo usled opasne delatnosti od strane tužene i da su tadašnji organi vlasti štetu tada mogli predvideti. 173. godine. da je bombardovanje SRJ 1999. njive i šume. a ne usled vršenja opasne delatnosti od strane tužene Republike Srbije. po odredbama čl.10. prvostepeni sud je utvrdio da tužena nije odgovorna za štetu koju su tužioci pretrpeli usled nekorišćenja poljoprivrednog zemljišta u trajanju od sedam godina. marta do 26. bačene kasetne bombe koje nisu eksplodirale. godine. Tužioci nisu onemogućeni da koriste svoje poljoprivredno zemljište usled vršenja opasne delatnosti od strane tužene. godine) 396. Neosnovan je navod žalbe da je nastupila zastarelost potraživanja naknade štete. Zakona o obligacionim odnosima. Gž1 3819/11 od 5. godine. Pravna posledica toga jeste i restitucija u pravima tužilje po osnovu izgubljene zarade. st. decembra 1974. 1. ZOO. . u smislu odredbe člana 361. Na te parcele su. Iz obrazloženja: Prema obrazloženju prvostepene presude i stanju u spisima predmeta. Šteta je nastala kao posledica vojne intervencije zemalja članica NATO alijanse. Na osnovu ovih činjenica. Takav zaključak zasniva se na pravnosnažnoj presudi kojom je poništeno rešenje o otkazu tužiljinog ugovora o radu. primenom pravila iz odredbe člana 185. septembra 1999. Naime. 172. a da je tužba u ovoj parničnoj stvari podneta 12. odnosno sprečiti. pa tužena nije odgovorna za nastalu štetu. u smislu člana 376. godine. godine predstavljalo protivpravni čin – agresiju oružane sile od strane grupe država – protivno Povelji Ujedinjenih nacija i Rezoluciji Generalne Skupštine Ujedinjenih nacija od 14. juna 1999. (Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu. Tužioci su ratnu štetu prijavili nadležnim organima dana 24.OBLIGACIONO PRAVO člana 172. ZOO. Prvostepeni sud je pravilno zaključio da u konkretnom slučaju ne postoji uzročno-posledična veza između radnje tužene i nastale štete. Centar za razminiranje je posle sedam godina očistio parcele tužilaca od kasetnih bombi. Zbog toga su tužioci bili onemogućeni da koriste parcele. od dana pravnosnažnosti naznačene sudske odluke kojom je poništeno rešenje o otkazu ugovora o radu. juna 2009. Ovo sa razloga što je do tog dana rešenje o otkazu egzistiralo kao pravno vredan akt u pravnom saobraćaju. u vezi sa članom 154. Od nadležnih organa tužioci su obavešteni o preduzetim radnjama i teškoćama. Takav zaključak proizlazi iz činjenice da je presuda kojom je poništeno rešenje o otkazu tužiljinog ugovora o radu postala pravnosnažna 18. U ovoj pravnoj situaciji tužba je podneta u okviru i objektivnog i subjektivnog roka zastarelosti potraživanja naknade štete. Za štetu nastalu isključivo usled NATO agresije na SRJ ne postoji materijalna odgovornost Republike Srbije. i 2. Pri tome je prvostepeni sud pravilno ocenio da intervencija zemalja članica NATO alijanse predstavlja višu silu koja nije mogla da se spreči. stav 1. a pre svega o nedostatku finansijskih sredstava za čišćenja spornog područja od kasetne municije. ZOO. već usled posledica vojne intervencije članica NATO alijanse na našu državu. ovde je zastarelost počela teći.193 - . pošto je reč o šteti koja je nastala usled više sile. novembra iste godine. stav 1. bez odluke Saveta bezbednosti. zbog čega tužilja i nije mogla ranije potraživati naknadu štete. sa zahtevom da se parcele očiste od kasetnih bombi i da im se naknadi šteta. za vreme agresije NATO alijanse u periodu od 24.2011. tužioci su suvlasnici na katastarskim parcelama koje su po kulturi livade. i 174. ZOO. stav 1.

organ je dužan da donese rešenje i dostavi ga stranci najdocnije u roku od dva meseca. ako je to u interesu stranke. Zakona o obiligacionim odnosima i čl.. 208. Nastala šteta na strani tužioca je posledica rada tuženog koji je nezakonitim postupanjem (propuštanjem da odluke donosi u zakonom propisanim rokovima) kršio načelo da je svako dužan da se uzdrži od postupka (činjenja ili nečinjenja) kojim se može drugom prouzrokovati šteta (član 16. s obzirom da se ponašao s krajnjom nepažnjom u situaciji koja je iziskivala poštovanje najkraćih mogućih rokova. njegovi organi nisu poštovali zakonom propisane rokove. a pre donošenja rešenja nije potrebno sprovoditi poseban ispitni postupak. GŽ-1063/11 od 10. niti su utvrdili osnovanost sumnje na neispravnost mesa do isteka roka važnosti za njegovu upotrebu. ni iz oblasti zdravstvene zaštite ispravnosti životnih namirnica. organi tuženog nisu postupali u zakonom propisanim rokovima. U ostalim slučajevima. Tuženi tj. stav 1. 591/10 od 22. i 277. ako je to u interesu stranke. a najdocnije u roku od dva meseca od dana predaje žalbe. organ je dužan da donese rešenje i dostavi ga stranci što pre. Konačnim rešenjem dat je nalog za uništenje mesa zbog isteka roka za upotrebu. neposredno primenjujući propise. 190. Zakona o opštem upravnom postupku. ako posebnim zakonom nije određen kraći rok ( član 208. Vremenski periodi u kojima je postupao organ tuženog su daleko duži od zakonom propisanih rokova. U radu tužioca nije bilo povrede propisa niti iz oblasti spoljnotrgovinskog i deviznog poslovanja. obavezava ili pravnim interesima fizičkog lica. o čemu je u obrazloženju dao razloge koje kao pravilne prihvata i Apelacioni sud.rokovi nisu poštovani.2011. Kad se postupak pokreće po službenoj dužnosti. rešavaju o pravima. Za naknadu štete koju su nezakonitim postupanjem prouzrokovali njeni upravni organi propuštanjem da odluke donose u zakonom propisanim rokovima . kao i kad obavljaju druge poslove utvrđene tim zakonom.odgovara Republika Srbija. godine) . a najdocnije u roku od jednog meseca od dana predaje urednog zahteva odn. pravnog lica ili druge stranke. (Iz Presude Apelacionog suda u Kragujevcu. Tuženi je odgovoran za štetu koju je njegov organ prouzrokovao tužiocu u vršenju i u vezi sa vršenjem svojih funkcija.09. člana 172. S druge strane. Zakona o obligacionim odnosima). (Iz Presude Vrhovnog kasacionog suda. Zakona o opštem upravnom postupku). posebno jer je rok za upotrebu proizvoda (goveđeg mesa) vremenski ograničen. u dva puta ponovljenom postupku (jer je Vrhovni sud Srbije ukidao drugostepena rešenja) . Ceneći dinamiku postupanja prvostepenog i drugostepenog organa.05. Rev.. Ponašao se savesno. i 237. Zakona o opštem upravnom postupku). na osnovu člana 16. ako posebnim zakonom nije određen kraći rok (član 237. Iz obrazloženja: Državni organi dužni da postupaju po Zakonu o opštem upravnom postupku kad u upravnim stvarima.194 - . godine) 397. ako posebnim zakonom nije određen kraći rok. dana pokretanja postupka po službenoj dužnosti. koju je tuženi obavezan da isplati sa pripadajućom kamatom. Rešenje po žalbi na prvostepenu odluku mora se doneti i dostaviti stranci što pre. što je dovelo do isteka roka upotrebe uvezenog mesa. a da nadležni organi nisu nikada utvrdili da li se radilo o neispravnom mesu. Tako je tužilac pretrpeo štetu u neosporenoj visini. člana 189.OBLIGACIONO PRAVO Prvostepeni sud je takođe utvrdio da se šteta koju su tužioci pretrpeli isključivo od NATO alijanse nije mogla otkloniti zbog finansijskih i tehničkih problema.2010. niti postoje drugi razlozi zbog kojih se ne može doneti rešenje bez odlaganja..

Iz obrazloženja: Predmet ovog spora je zahtev tužioca za naknadu nematerijalne i materijalne štete koja je nastala u saobraćajnoj nezgodi. Tužilac je materijalnu i nematerijalnu štetu pretrpeo od opasne stvari odn.2011. godine i 12. ne predstavlja nepravilan i nezakonit rad državnog organa. opasne delatnosti. godine i rešenjima Komisije za izbor. Navedeni razlozi u presudi su jasni. Pravilnom primenom materijalnog prava na utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud je ocenio da je do štete koju je tužilac pretrpeo došlo isključivom radnjom radnika tuženika koji se nije pridržavao odredbi Zakona o osnovama bezbednosti saobraćaja na putevima. Zakona o obligacionim odnosima utvrđena je visina materijalne štete na vozilu tužioca. nasuprot stavu nižestepenih sudova. za koju odgovara imalac stvari odn.05. lice koje se bavi opasnom delatnošću. godine.2005. a primenjujući pravila o teretu dokazivanja. Zbog toga. izvršena prema rešenju nadležnog organa koje nije osporeno. Žalbom tuženog se neosnovano ukazuje da presuda ima nedostataka zbog kojih se ne može ispitati. Ne predstavlja nepravilan i nezakonit rad državnog organa isplata zarade. nema odgovornosti tužene za naknadu štete tužiocu. za pretrpljeni strah imajući u vidu vrstu bolova i straha. izvršena prema rešenju nadležnog organa. niti izreci presude koja se žalbom pobija. u kojoj je oštećeno vozilo tužioca i u kojoj je tužilac zadobio telesne povrede zbog kojih je trpeo fizičke bolove i strah.02. koje on nije pobijao ni u pogledu visine ni u pogledu organa koji ih je doneo.02. Zakona o obligacionim odnosima. imenovanje i administrativna pitanja od 22. prema kome je tužiocu obračunavana i isplaćivana zarada. 364/10 od 23. Iz obrazloženja: Koeficijent. Tužiocu su navedena rešenja dostavljena. i prolaskom kroz crveno svetlo prouzrokovao štetu tužiocu.OBLIGACIONO PRAVO 398. koje su bile predmet ocene i za koje su dati valjani razlozi koje prihvata i ovaj sud.195 - . Isplata zarade.02. Zakona o parničnom postupku. Rev2. utvrdio bitne činjenice od značaja za donošenje odluke. . Navodima žalbe ponavljaju se činjenice iznete pred prvostepenim sudom. godine) 399. koje nije osporeno ni u pogledu organa koji ga je doneo ni u pogledu utvrđene visine koeficijenta. kao i zahtev tužiocu za naknadu parničnih troškova. Pravilnom primenom odredbe čl. koje je cenio u smislu člana 8. Pravilnom primenom odredbe člana 200. po članu 172. utvrđen je rešenjem nadležnog Opštinskog veća od 01. istog Zakona utvrđena je visina nematerijalne štete za pretrpljene fizičke bolove.2005. intenzitet i kriterijume sudske prakse za određivanje visine naknade nematerijalne štete. pa je revizijski sud preinačio nižestepene presude i odbio tužbeni zahtev. njihovo trajanje. (Iz Presude Vrhovnog kasacionog suda. Zbog toga ne stoje žalbeni navodi da je činjenično stanje pogrešno ili nepotpuno utvrđeno. kao i vodeći računa o značaju povređenog dobra i cilju kome služi ta naknada. 185. a zarada mu je u spornom periodu isplaćivana primenom koeficijenata utvrđenih tim rešenjima.2006. niti izvedenim dokazima. i 189. Prvostepeni sud je izvedenim dokazima. ne protivureče sami sebi.

u konkretnom slučaju . Sud će. dana 11. jer je tužilac materijalnu i nematerijalnu štetu pretrpeo od opasne stvari odn. 2. 2. sve dok izvršenje ne bude sprovedeno (čl.06.02. drugom propisu ili opštem aktu. (vrste privremenih mera radi obezbeđenja novčanog potraživanja . drugi propis ili opšti akt primeni.glasnik RS". u čl.stupio na snagu 23. (vreme za koje se određuje privremena mera) i u čl. saglasno odredbi čl. Zbog toga što je opštinski sud izvršio brisanje mere obezbeđenja i opterećenja nepokretnosti nakon isteka vremena na koju je određena. U rešenju kojim se određuje privremena mera odrediće se vreme trajanja te mere. i 174. Republika Srbija ne odgovara za štetu jer tužilac u izvršnom postupku nije tražio produženje mere otuđenja i opterećenja na nepokretnosti dužnika. a naročito zabrana dužniku da otuđi ili optereti svoje nepokretnosti ili stvarna prava koja su na nepokretnosti upisana u javnu knjigu u njegovu korist. 291. sud je rešenjem od 11. osim ako dokaže da je zaposleni u datim okolnostima postupao onako kako je trebalo . Zakona o obligacionim odnosima. kojom je zabranjeno otuđenje i opterećenje predmetnih nepokretnosti primenjivale su se odredbe Zakona o izvršnom postupku ("Sl.tuženi. tač.2005.). godine) 400. lice koje se bavi opasnom delatnošću. a ako je mera određena pre podnošenja tužbe ili pokretanja drugog postupka . na predlog poverioca.125/2004 . U vreme kada je u naznačenom predmetu. u čl.1998. 259. st. istog Zakona. predlog za pokretanje drugog postupka radi opravdanja mere. st. Tuženi snosi odgovornost.2010. st. (kada se može odrediti privremena mera). koji se vodio kod tog suda. ovog člana može se podneti samo pre nego što istekne vreme za koje je privremena mera određena (član 259). tač. Iz obrazloženja: Pravno lice odgovara za štetu koju njegov organ prouzrokuje trećem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem svojih funkcija – član 172.list SRJ" br. uz upis te zabrane u javnu knjigu (čl. Nepravilan rad službenog lica ili organa je činjenje ili nečinjenje protivno uobičajenom i propisanom načinu obavljanja delatnosti koja šteti pravu ili interesima trećeg lica. privremena mera može se odrediti pre pokretanja i u toku sudskog ili upravnog postupka. Prema odredbama tog Zakona. 173. 296. tada važećeg Zakona o izvršnom postupku. godine. opasne delatnosti za koju odgovara imalac stvari tj. Prema odredbi čl. godine određena privremena mera obezbeđenja. Pravno shvatanje ovog suda je da se nezakonitim radom službenog lica ili organa smatra postupanje suprotno zakonu. Kako je taj postupak pravnosnažno . godine). kao i po okončanju tih postupaka. 1. 2.1. pod uslovom da se nisu promenile okolnosti pod kojima je ta mera određena. 253.i rok u kome poverilac mora podneti tužbu odn.).196 - .OBLIGACIONO PRAVO Osnov odgovornosti tuženog je u članu 170. 449/10 od 11.03. br.član 170. Zakona o obligacionim odnosima. Radi obezbeđenja novčanog potraživanja.1998. 249. Iste odredbe sadržane su i u Zakonu o izvršnom postupku ("Sl. produžiti vreme trajanja privremene mere. može se odrediti svaka mera kojom se postiže svrha takvog obezbeđenja. Predlog iz st.28/2000). Relevantne odredbe: Za štetu koju zaposleni u radu ili u vezi sa radom prouzrokuje trećem licu odgovara preduzeće u kome je zaposleni radio u trenutku prouzrokovanja štete.03. Zakona o obligacionim odnosima. po predlogu tužioca a radi obezbeđenja novčanog potraživanja.1. odredio privremenu meru i istovremeno odredio da privremena mera traje do pravnosnažno okončanog postupka. kao i propuštanje da se zakon. (Iz Presude Apelacionog suda u Kragujevcu. 300. Gž.

211.12. a tužilac . propuštanje da se zakon ili drugi opšti akt primeni ili radnja protivna običajima ili pravilima morala. Iz obrazloženja: Pravno lice odgovara za šteru koju njegov organ pruzrokuje trećem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem svojih funkcija . 296. Ovo tim pre. godine) 401. u kom postupku je određeno brisanje tereta upisanih na nepokretnostima. važećeg Zakona o izvršnom postupku . 259.02. Pri tome se naročito mora ceniti postupanje organa tužene nakon pravnosnažnosti rešenja o obustavi krivičnog postupka a povodom više pismenih zahteva tužioca upućenih organu koji mu je izdao potvrdu o privremeno oduzetim predmetima i sudu pred kojim je vođen krivični postupak radi vraćanja novca. prema stavu ovog suda. pravilno je nadležni Opštinski sud rešenjem iz 2005. zbog kojeg bi tužena Republika bila dužna da tužiocu naknadi eventualno nastalu štetu. drugom propisu ili opštem aktu. godine. istog zakona) i pravilno . mora se ceniti da li je postupanje organa tužene sa novcem koji je privremeno oduzet od tužioca kao predmet izvršenja krivičnog dela koje mu je stavljeno na teret bilo zakonito (čl. Protiv tog rešenja tužilac je podneo prigovor koji je odbijen i prvostepeno rešenje potvrđeno. što je tužiocu bilo omogućeno da učestvuje u postupku u predmetu izvršnog poverioca. jer njen organ nije postupao nezakonito odn.1999. Bez ocene i ovih okolnosti se ne može izvesti pravni zaključak da tužena nije odgovorna za eventualno prouzrokovanu štetu koju tužilac traži postavljenim tužbenim zahtevom. 3328/10 od 30. protiv izvršnog dužnika. godine) . važećeg u vreme oduzimanja deviza i vođenja krivičnog postupka u vezi sa članom 286. Pri oceni eventualne odgovornosti štetnika za štetu zbog privremeno oduzetih pa vraćenih deviza mora se naročito ceniti postupanje organa štetnika nakon pravnosnažnosti rešenja o obustavi krivičnog postupka povodom više pismenih zahteva oštećenog ovom organu i sudu pred kojim je vođen krivični postupak radi vraćanja.OBLIGACIONO PRAVO okončan 09. te založnog poverioca.u smislu odredbe čl. Zakona o obligacionim odnosima. tadašnjeg i odredbe čl. Gž. Postupanje organa pravnog lica mora biti nezakonito i nepravilno.2010. (Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu.197 - . Radi pravilne primene navedene zakonske odredbe. U skladu sa navedenim.član 172. Između nezakonitog i nepravilnog rada organa pravnog lica i nastale štete mora postojati uzročno-posledična veza. 172.od kada su tužiocu privremeno oduzeta devizna sredstva pa do dana kada su mu ista vraćena. u vršenju svoje funkcije nije prouzrokovao tužiocu štetu.u smislu odredbe čl. 1 840/10 od 24. Gž. Nepravilan rad postoji kada organ svoju delatnost nije obavio na način kako se to od istog u datoj situaciji i datim okolnostima očekivalo. Zakonika o krivičnom postupku. Apelacioni sud je cenio ostale navode u žalbi tužioca pa je našao da su bez uticaja na pravilnu odluku prvostepenog suda da . (Iz Presude Apelacionog suda u Novom Sadu. Nezakonit rad je postupanje protivno zakonu.ne postoji odgovornost tužene za naknadu štete.2010. godine brisao meru otuđenja i opterećenja upisanu na predmetnim nepokretnostima.09. do 215. može se zaključiti da u postupanju ovog Opštinskog suda nije bilo nepravilnog i nezakonitog rada. stav 1.nije tražio produženje vremena trajanja privremene mere. Zakona o obligacionim odnosima .

a imala si dvojicu ispred. sve se vozite sa nama! Kad bih imao dvojicu kao ti. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju. od strane posade prevoznog sredstva. kontroloru se obratio rečima: "E. Članom 29. dosudio je tužilji naknadu nematerijalne štete. kao i propuštanje da se zakon. drugom propisu ili opštem aktu. izdata ova knjižica?!". a ona je od vozača zatražila da joj napiše kartu i obavestila ga da ima invalidsku knjižicu za povlašćenu vožnju invalidnih lica. ima jedna invalid. prema propisanim pravilima postupka za rad organa i okolnostima konkretnog slučaja. U autobus ju je uneo momak i ostavio torbu pored nje. postupanje organa za čiji rad odgovara država i pravilnost njihovog rada ocenjuje se prema odredbama člana 172. Nepravilan rad službenog lica ili organa je činjenje ili nečinjenje protivno uobičajenom ili propisanom načinu obavljanja delatnosti koje šteti pravu ili interesima nekog lica. koje šteti pravu ili interesima nekog lica. Vozač se tužilji obraćao povišenim tonom pa je ona sve vreme bila izložena pažnji ostalih putnika u autobusu.04. bre. zbog čega su joj povređeni čast i ugled.2010. Rev. tužilja se obratila sudu. Nezakonitim radom službenog lica ili organa smatra se postupanje suprotno zakonu. koji si ti invalid!?" Prilikom ulaska kontrole. Prvostepeni sud je zaključio da je postupanje vozača autobusa tuženog prema tužilji bilo nehumano i ponižavajuće.198 - . Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom predviđeno je da posebno težak oblik diskriminacije zbog invalidnosti predstavlja uznemiravanje. godine) 403. drugi propis ili opšti akt primeni Iz obrazloženja: Prema stanovištu Vrhovnog kasacionog suda. izgubio bih ceo dan!" Pošto mu je tužilja pružila knjižicu.OBLIGACIONO PRAVO 402. presuda prvostepenog suda je pravilna i na zakonu zasnovana. a na objašnjenje da sve piše u knjižici – isto je ponovio još dva puta. Zbog navedenog ponašanja vozača. kao i propuštanje da se zakon. (Iz Presude Vrhovnog kasacionog suda. idite. Uznemiravanje. 403/2010 od 08. ona je invalid!". što predstavlja teži oblik diskriminacije osoba sa invaliditetom. u socijalno. Ignorisao je njeno objašnjenje i rekao: "Ma što ne plaćaš kartu kao svi. nastavio je: "Gde ti je. Nepravilan rad službenog lica ili organa predstavlja činjenje ili nečinjenje protivno uobičajenom ili propisanom načinu obavljanja delatnosti. . Na osnovu takvog zaključka. vozač je prokomentarisao u vezi sa tužiljom: "Ma pusti. koji si ti invalid?". sada mi treba 20 minuta da ti napišem kartu. Nezakonitim radom službenog lica ili organa smatra se postupanje suprotno zakonu. drugi propis ili opšti akt primeni. Tada je tužilju pitao: "Ti li si neškolovana. bre. vređanje i omalovažavanje zbog invalidnosti putnika od strane vozača autobusa predstavlja osnov za naknadu nematerijalne štete. vređanje i omalovažavanje zbog invalidnosti putnika sa invaliditetom u toku putovanja. Vozač joj se obratio rečima: "Gde si našla da uđeš u ovaj autobus." Kada se pojavila vozaču poznata osoba. koja je bacila tužiljinu torbu na pod i sela pored nje. tužilja je invalidno lice (distrofičar) i kritičnog dana se prevozila autobusom tuženog. Zakona o obligacionim odnosima. Prema shvatanju Okružnog suda. drugom propisu ili opštem aktu.

shodno članu 170. Zbog jakih bolova i otoka leve šake. reči koje je tom prilikom uputio tužilji. u autobusu broj 7. U toku maja meseca 1999. smanjenje mišićne snage leve podlaktice i šake u srednjem stepenu. godine.2009. koje posledice su trajnog karaktera i predstavljaju umanjenje životne aktivnosti od 5%. vozač je zaustavio autobus a tužilja je odvedena u bolnicu. prema objektivnim merilima.199 - .dana 27. uporno negodovanje vozača autobusa prilikom izdavanja karte. predstavljaju nesumnjivo omalovažavajuće postupanje. predstavljaju uvredljivo postupanje prema tužilji zbog njene invalidnosti. nakon čega je ponovo bila upućena na fizikalnu terapiju.lake telesne povrede. Međutim. ponovo je došlo do pogoršanja stanja na levoj šaci. putnici su počeli da izlaze i tom prilikom su gurnuli tužilju koja je ispala iz autobusa. godine) 404. U autobusu je bila velika gužva. zaostala je i naruženost lakog stepena koja se ogleda u manjoj deformaciji prstiju leve šake i lakšoj istanjenosti leve podlaktice. godine. na taj način što je . ograničena mogućnost hvatanja u srednjem stepenu.OBLIGACIONO PRAVO U konkretnom slučaju. gips je ponovo postavljen. . zbog čega joj je i po treći put bio postavljen gips koji je nosila narednih nedelju dana. svaki put je ponovo povrešujući.06. Prilikom prvog povređivanja. (Iz Presude Okružnog suda u Nišu. kako su se tegobe na levoj šaci nastavile. tj. a pojam ponižavajućeg i uvredljivog ponašanja nije određen trajanjem takvog postupanja. Tužilja prevežena u bolnicu.zajedno sa još 5-6 putnika. tj. udar levog ramena i udar leve šake . u ovom slučaju se mora poštovati. Prvi put .1999. Drugi put – dana 09. prema priznatom društvenom shvatanju časti i njene nepovredivosti. upućena je na kućno lečenje.09. tužilja je zadobila sledeće povrede: udar grudnog koša sa leve strane. godine. Izjave i postupci tuženog. vređanje i uznemiravanje tužilje zbog njene invalidnosti. Nakon pružanja stručne pomoći. vozač je pokušao da je oslobodi otvarajući i zatvarajući vrata autobusa. Naknada za nematerijalnu štetu iz dva štetna događaja se mora posebno individualizirati i dosuditi za svaki vid nematerijalne štete.05. pala. Zakona o obligacionim odnosima. pored objektivnog. način na koji je tužilja doživela izjave i postupke vozača tuženog. Ovo iz razloga jer je u pitanju invalidna osoba. Nakon toga. nakon što su se vrata otvorila. Za ovu štetu odgovorno je tuženo preduzeće po principu pretpostavljene krivice. Ove promene su vidljive i utiču na estetski izgled. Vrata autobusa su blokirala tužiljino rame. i subjektivni kriterijum. ograničenje pokreta od drugog do petog prsta leve šake u svim zglobovima u srednjem stepenu. u autobusu tuženog koji je vozio na prigradskoj liniji. 1857/09 od 28. kod tužilje su zaostale sledeće posledice: stanje posle udara i nagnječenja leve šake sa kasnijom komplikacijom u vidu bolnog otoka i razređenja kostiju. Iz obrazloženja: Utvrđenо je sledeće činjenično stanje: Tužilja je dva puta povređena u autobusu tuženog.usled naglog kočenja vozača tuženog perduzeća . postavljen joj je gips na levu ruku koji je skinut nakon nedelju dana. Pored toga.1998. Zbog pretrpljenih povreda i posle nastalih komplikacija. Kada je stao na stanici. Takođe. čije se psihičko stanje i karakteristike moraju uvažavati. Prvostepeni sud je na jasan i pouzdan način utvrdio da je vozač autobusa omalovažavao tužilju i to kako tokom izdavanja karte tako i tokom putovanja. Na fizikalnoj terapiji utvrđeno je postojanje komplikacija u vidu bolnog otoka i razređenja kostiju leve šake. Gž. stav 1. ton kojim joj se obraćao i potom komentarisanje stanja tužilje sa ostalim učesnicima u vožnji.

lake telesne povrede. do 17. Prvostepeni sud je imao u vidu da se u konkretnom slučaju radi o dva štetna događaja. stav 1. nakon čega je trpela strah srednjeg intenziteta koji je trajao do završenih pregleda u bolnici. tužilji je bila potrebna tuđa nega i pomoć i to posle prve povrede u periodu od osam meseci (prva četiri meseca u obimu od 60% a druga četiri meseca u obimu od 40%). prvostepeni sud je . za sve posredne i neposredne posledice svoje radnje . Žalbeni navodi tuženog da je prvostepeni sud propustio da na pouzdan način utvrdi tačno vreme prvog i drugog štetnog događaja.pravilno zaključio da je tuženi dužan tužilji naknaditi materijalnu i nematerijalnu štetu prouzrokovanu u autobusu koji je njegovo vlasništvo. tj. tužilja je nakon ukazane pomoći puštena kući. utvrdio vrstu. zbog čega je bila hospitalizovana u periodu od 14.6.novčana naknada za pojedine vidove nematerijalne štete se ne može generalizovati. Zakona o obligacionim odnosima. . Zakona o obligacionim odnosima. nisu od značaja za donošenje odluke u ovoj pravnoj stvari. dokazala činjenicu da je pretrpela povrede u autobusu tuženog. iako je tužilac pravilno postavio tužbeni zahtev tako da odvojeno potražuje štetu iz oba događaja. a posle druge povrede u trajanju od mesec dana (u obimu od 40%). Takođe.OBLIGACIONO PRAVO Tužilja je prilikom prvog povređivanja zbog zadobijenih povreda i kasnije nastalih komplikacija trpela bolove u periodu od osam meseci. pa kako je – dakle . već se mora vršiti individualizacija u zavisnosti od svakog konkretnog slučaja.suprotni žalbeni navodi nisu osnovani. Time je prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo. koje je tužilja pretrpela u oba štetna događaja. Iz utvrđenih činjenica nesumnjivo proizilazi da su povrede tužilje u uzročno-posledičnoj vezi sa štetnim događajima. budući da se naknada za nematerijalnu štetu dosuđuje za svaki vid nematerijalne štete posebno čak i kada je šteta proistekla iz istog životnog događaja.143. Zakona o obligacionim odnosima.član 154. stav 1. Tom prilikom konstatovane su povrede: stanje posle udara glave od pre pet dana kao i vegetativne smetnje . Zbog zadobijenih povreda. koji za istu odgovara shodno odredbi člana 170. i to dva puta . U periodu lečenja. pa je na osnovu nalaza i mišljenja imenovanih veštaka. a tim pre ako je proistekla iz dva različita životna događaja.6. Međutim.tužilja tokom prvostepenog postupka. tužilja je trpela bolove i strah intenziteta i dužine trajanja kako je to detaljno utvrđeno u obrazloženju pobijane presude.200 - .76 dinara. koji je prilikom pada u autobusu bio jakog intenziteta u trajanju od par sekundi.član 200. Relevantne odredbe: Štetnik odgovara za štetu koja se može dovesti u vezu sa njegovom radnjom. osnovano se žalbom tužilje ističe da je prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo prilikom odlučivanja o visini novčane naknade nematerijalne štete za duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti. jer su štetne posledice nastupile usled postupaka njegovog radnika. Prilikom drugog povređivanja u autobusu tuženog. pretrpljene fizičke bolove i strah. Takođe je tom prilikom trpela i strah. te da se njome ne pogoduje težnjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i društvenom svrhom . međutim stanje joj se pogoršalo.bez bitne povrede odredaba parničnog postupka . Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete mora se voditi računa o značaju povređenog dobra i cilju kome ta naknada služi. koja za ove periode i u ovom obimu iznosi 3. žalbom se osnovano ističe da je prvostepeni sud dosudio ukupan iznos novčane naknade na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene fizičke bolove i pretrpljen strah. Jer . karakter i posledice povreda koje je tužilja pretrpela posebno za oba slučaja. a dalje je trpela strah intenziteta i dužine trajanja kako je to utvrđeno u obrazloženju prvostepene presude.1999. godine. Na tako utvrđeno činjenično stanje. intenziteta i jačine trajanja kako je to detaljno utvrđeno u obrazloženju prvostepene presude.

5.koliko je tužilja postavljenim tužbenim zahtevom i tražila.00 dinara za pretrpljene fizičke bolove i 70.2005. Iz obrazloženja: Iz utvrđenog činjeničnog stanja proizilazi da je Četvrti opštinski sud u B. a po osnovu zaključka o prodaji nepokretnosti od 9. a prvostepena presuda preinačena shodno odredbi člana 373. dok je samo za spornu parcelu njen zahtev odbijen. godine) .00 dinara za pretrpljene fizičke bolove i 60.000.10. koja je bila u postupku prinudne prodaje.00 dinara za pretrpljen strah .2001. Stoga je pravilan zaključak nižestepenih sudova da nisu ispunjeni uslovi iz člana 172. Nema osnova za zaključak da je radnjom suda kupac nepokretnosti na javnoj dražbi doveden u zabludu u pogledu nepostojanja tereta ili drugih nedostataka na stvari ukoliko je u vreme donošenja zaključka o prodaji te nepokretnosti u zemljišnim knjigama upisan izvršni dužnik. samim tim.4. sa 3/4. koji u suštini predstavlja kupoprodajnu cenu za sve parcele koje je tužilja kupila po sprovedenoj javnoj dražbi. Rešenjem Zemljišno-knjižnog odeljenja Drugog opštinskog suda u B. odnosno u državnoj svojini. Na preostalim parcelama tužilja se uknjižila kao vlasnik. pravična novčana naknada za ove vidove nematerijalne štete iznosi 70. Prema stavu ovog suda.00 dinara za duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti. zbog čega ne stoji revizijski navod da je radnjom tužene tužilja.5. (Presuda Vrhovnog suda Srbije.D. Revizijsko isticanje da je tužilja ograničena u pogledu isključivog prava svojine na spornoj nepokretnosti ne može se pripisati propustima tužene prilikom sprovođenja zaključka Četvrtog opštinskog suda u B. godine) 405. i njen upis u novi zk.2000. (Iz Presude Okružnog suda u Novom Sadu.2000. tačka 4. u vreme donošenja zaključka o prodaji nepokretnosti u zemljišnim knjigama je kao vlasnik sporne nepokretnosti upisan D. Gž. ili drugih nedostataka na stvari. godine.715.. 1319/2006 od 25.201 - .5. 1939/04 od 30. godine. godine. određen kao gradsko građevinsko zemljište. Iz izvoda iz zemljišne knjige . 80. br. imajući u vidu utvrđen intezitet i trajanje fizičkog bola i straha. ni odgovornosti tužene.2007. tužilja ne može da izrazi kao štetu i potražuje celokupan iznos kupoprodajne cene uplaćene nakon sprovedene javne dražbe. a koje činjenice se žalbom tužilje i ne osporavaju. Zbog toga je žalba tužilje usvojena. 1268.M. prilikom prvog povređivanja pravična novčana naknada za ove vidove štete iznosi 35. Rev. Dakle.1997.00 dinara za pretrpljen strah. koji je tužilja pretrpela prilikom drugog povređivanja.04. dovedena u zabludu u pogledu nepostojanja tereta. Takođe.000.000.zemljišno-knjižnog uloška br. stav 1. stav 1. 2408 KO R. pa stoga suprotno revizijskim navodima nema propusta u radu Četvrtog opštinskog suda u B. 214 od 8. ul. Ovo zbog toga što je navedena promena u zemljišnim knjigama izvršena aprila meseca 2001. ul. zaključak o prodaji nepokretnosti doneo 9. Zakona o obligacionim odnosima za odgovornost tužene za prouzrokovanu štetu. Zakona o obligacionim odnosima.00 dinara. godine izvršen je otpis katastarske parcele 1268 iz zk. a. tužilja traži na ime naknade štete isplatu iznosa od 748.OBLIGACIONO PRAVO Visinu pravične novčane naknade nematerijalne štete sud određuje primenom člana 223. čak i pod pretpostavkom da postoji osnov za naknadu štete. imajući u vidu stepen umanjenja životne aktivnosti tužilje odnosno duševne bolove koje tužilja zbog toga trpi kao i intezitet i trajanje pretrpljenog straha i fizičkih bolova.000. Dn. U takvoj situaciji. 214 KO R. godine utvrđeno je da je kao vlasnik parcele 1268 upisan M. 4988/2000 od 10.000. Pri tome je samo deo sporne parcele br. Osim toga. Zakona o parničnom postupku.

stav 1.2006.. u to vreme važećeg Ustava Republike Srbije i član 58. Iz obrazloženja: Prema činjeničnom stanju utvrđenom u prvostepenom postupku. stav 1.R. našao u državini dužnika koji mu je zet. pa je izvršni sud bio dužan. br. 1/06 od 13. da bi tek rešenjem Ipv. pogrešno smatrajući da se izvršenje može sprovesti i na pokretnoj stvari trećeg lica ukoliko se ona nalazi u državini izvršnog dužnika. 30. Zakona o izvršnom postupku (dalje: ZIP). te da je izvršni sud traktor prodao na javnoj prodaji radi naplate novčanog potraživanja poverioca. godine) .člana 34. (Presuda Okružnog suda u Valjevu.9. U slučaju kada je na stvari trećeg lica sprovedeno izvršenje radi naplate novčanog potraživanja. kao i njegove stvari koje se nalaze u državini poverioca.1. 1458/2007 od 27.2003.12. odgovara tužena Republika Srbija. ali se onda postavlja pitanje odgovornosti za naknadu štete trećem licu kao vlasniku stvari u smislu člana 172. godine oduzet od dužnika i potom. radi naplate novčanog potraživanja. protiv dužnika M. izvršni sud odbacio prigovor tužioca kao nedozvoljen. . obavezan na naknadu parničnih troškova. a koje je u izvršnom postupku istaklo prigovor da je vlasnik stvari. U tom postupku izvršenje je sprovedeno na jednom traktoru "IMT 539" registracije br.. br.2001. Kod utvrđenog činjeničnog stanja da je tužilac bio vlasnik predmetnog traktora. kao treće lice i vlasnik pokretne stvari na kojoj se sprovodilo izvršenje radi naplate novčanog potraživanja.2007.O. pravilan je zaključak prvostepenog suda da je na taj način tužiocu pričinjena šteta (čija je visina pravilno utvrđena) za koju. 6/01 po predlogu od 16. Prema odredbi člana 8. pa je i na osnovu čl. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa pravo svojine koje određeno lice ima na stvari prestaje kad drugo lice stekne pravo svojine na tu stvar.1. sticajem okolnosti. je uputio izvršnom sudu prigovor u tom smislu. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa pravo svojine se može oduzeti ili ograničiti u skladu sa zakonom.OBLIGACIONO PRAVO 406. koji se. Gž. Prema odredbi člana 31. i 189. u smislu člana 51. sa stanovišta ustavnih i zakonskih propisa. Zakona o obligacionim odnosima (dalje: ZOO). Zakona o parničnom postupku. usvojen tužbeni zahtev tužioca i tuženik na osnovu člana 149. godine poverioca S. iz T. pred istim sudom vođen je postupak izvršenja u predmetu I. nijednom odredbom nije omogućio shvatanje da se izvršenje može sprovesti i na pokretnoj stvari trećeg lica. pravilnom primenom materijalnog prava. na osnovu kojeg je izvršenje sprovedeno. sada važećeg Ustava Republike Srbije. dok prema odredbi člana 45. u daljem toku postupka. ZIP. ukoliko se ona nalazi u državini izvršnog dužnika. jer se u prigovoru ne navode razlozi koji sprečavaju izvršenje.202 - . pravo na imovinu zaštićeno je Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. U konkretnom slučaju. koji je 22. Naime. da raspravi činjenicu da li su pokretne stvari koje su predmet izvršenja radi naplate novčanog potraživanja zaista vlasništvo dužnika ili trećeg lica. Republika Srbija odgovara za naknadu štete zbog nepravilnog rada suda kao državnog organa. ZIP koja propisuje da se popisati mogu stvari koje se nalaze u državini dužnika. na osnovu kojeg je izvršenje sprovedeno i s obzirom na odredbu člana 68. godine. ZOO.. S. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa savesno lice može steći pravo svojine na pokretnoj stvari koju je pribavilo na javnoj prodaji u postupku sudskog izvršenja. u smislu člana 172. Tužilac je u izvršnom postupku podnosio prigovore tvrdeći da je on vlasnik traktora.2005. tužilac.2. što se žalbom ne dovodi u sumnju. U. stav 1. godine prodat na javnoj prodaji. iz T. ZOO. a pravo svojine je ustavom zajemčeno pravo . 186.R.

Imajući u vidu osnovno načelo krivičnog postupka o pretpostavci nevinosti do donošenja pravnosnažne osuđujuće presude. a po osnovu pretpostavljene odgovornosti. KZ RS.OBLIGACIONO PRAVO 407. ne može biti element za odgovornost tužene. morale bi biti dovedene u pitanje njegove ukupne moralne vrednosti koje uživa kao član određene društvene sredine. Naime. već da su državni organi preduzimali mere koje su u skladu sa zakonom. a kako ova nikada nije ni doneta. osim ako je reč o pogrešnom tumačenju zakona. Iz obrazloženja: Opštinsko javno tužilaštvo je protiv tužioca podnelo optužni predlog zbog krivičnog dela iz čl.101. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju. dana 15. godine.2004. a posle njihove smrti je nastavio da koristi stan.2002.4356/03 od 21. Zakona o obligacionim odnosima. godine i živeo sa tetkom i tečom. Ako je šteta pričinjena nezakonitim radom (neprimenjivanjem ili pogrešnom primenom propisa) odgovara pravno lice za rad svog organa.1996.5.200. Presudom donetom u upravnom sporu poništeno je drugostepeno rešenje zbog pogrešne ocene nena.154. prezumcija nevinosti. Rešenjem Opštine od 12. s obzirom da faktički nije ni nastupila povreda njegove časti i ugleda.01. to faktička šteta nije nastupila. ovaj pravni odnos je trebalo raspravljati u smislu odredaba čl. Nižestepeni sudovi su našli da tužiocu ne pripada pravo na naknadu štete s obzirom da isti nije bio u pritvoru. godine tužilac odustao od daljeg krivičnog gonjenja. tetka i teča tužioca koji su preminuli – tetka 1968. godine a teča 1976.92. (Iz presude VSS Rev. Zakona o obligacionim odnosima.200. zato što je jedno od osnovnih načela krivičnog postupka pretpostavka tj. VSS je našao da je i revizija neosnovana. Ovo rešenje je potvrđeno od strane drugostepenog organa uprave protiv kojeg je tužilac pokrenuo upravni spor. Republika Srbija odgovara ukoliko je šteta pričinjena trećim licima u smislu odredaba čl. Da bi postojala šteta na osnovu duševnih bolova zbog povrede časti i ugleda u smislu odredaba čl. Zakona o obligacionim odnosima.01. Tužilac se u ovaj stan uselio 1965. i Z. to se tužilac ne može koristiti ovlašćenjima iz čl. te je nakon toga. jer su ugled i čast tužioca bili zaštićeni ovom pretpostavkom. i 200. st. nema pravo na naknadu nematerijalne štete za pretrpljene bolove zbog povrede časti i ugleda. Lice protiv koga je vođen i obustavljen krivični postupak. Zakona o obligacionim odnosima. a kako ova nije doneta. a što znači da pravno lice odgovara za štetu koju pričini njen organ trećim licima.1.B.203 - . godine tužiocu je naloženo da se iz ovog stana iseli i preda ga tuženoj ispražnjenog od lica i stvari u roku od 3 dana. godine) 408. te je istu odbio.172. st. tužena Opština je vlasnik spornog stana na kome su sunosioci stanarskog prava bili M.12. Utvrđenje da li su u toku krivičnog postupka državni organi u svemu postupali u skladu sa zakonom. st.1 u vezi sa st.1 u vezi čl. dok se ne donese osuđujuća presuda. Tužilac je podneo parničnu tužbu protiv Republike Srbije zbog naknade štete zbog uvrede časti pričinjene neosnovanim vođenjem krivičnog postupka od strane Opštinskog javnog tužioca. a nije bilo u pritvoru.

Tužilac je pokrenuo parnicu da se utvrdi da ima pravo zakupa na spornom stanu i pravo da nastavi sa korišćenjem stana posle smrti ranijih nosilaca stanarskog prava koji je okončan pravosnažnim rešenjem o povlačenju tužbe. Da bi ostvario pravo na naknadu štete od pravnog lica. Zbog toga i po oceni Vrhovnog suda.2004. nema pravo na naknadu štete od tužene Opštine. 50/04 od 24. godine) . Tužilac je iz ovoga stana iseljen a tužena je u međuvremenu istim raspolagala tako što ga je dodelila trećem licu sa kojim je zaključila ugovor o zakupu. Odgovornost pravnog lica uslovljena je neprimenjivanjem ili pogrešnim primenjivanjem određenih propisa. 2004. zbog čega nije osnovano isticanje tužioca u reviziji o pogrešnoj primeni materijalnog prava. U ovom slučaju. 1035/04 od 21. Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja. Za odluku o odbijanju tužbenog zahteva nižestepeni sudovi su dali jasne i pravilne razloge koje u svemu kao osnovane prihvata i Vrhovni sud. odbijena je tužiočeva tužba za reizvršenje zbog faktičke nemogućnosti. predat je organima Republike Srpske Krajine. tužilac koji inače ne spada u krug lica kojima pripada pravo da nastave sa korišćenjem predmetnog stana. kada prognano lice koje se zateklo na njenoj teritoriji predaju organima Republike Srpske Krajine. stav 1. U postupku reizvršenja. po pravilima o odgovornosti za drugog. Rev.06.10. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. Zakona o obligacionim odnosima po kojoj pravno lice odgovara za štetu koju njegov organ prouzrokuje trećem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem svojih funkcija. Prvostepeni upravni organ je u ponovnom postupku odbacio predlog za iseljenje tužioca zbog apsolutne nenadležnosti. osim ako je reče o pogrešnom tumačenju zakona. Postojanje odgovornosti pravnog lica nije uslovljeno namerom ili grubom nepažnjom jer je postojanje namere ili grube nepažnje pravno relevantno samo u regresnoj parnici. Postoji odgovornost Republike zbog nezakonitog rada njenih organa.OBLIGACIONO PRAVO dležnosti. Rev.204 - . U konkretnom slučaju do iseljenja tužioca iz spornog stana došlo je zbog pogrešnog tumačenja propisa o stvarnoj nadležnosti jer je odluku o iseljenju doneo organ uprave umesto suda opšte nadležnosti. da je štetu pričinio organ prvnog lica nezakonitim radom u vršenju svojih funkcija. nezakonitim radom organa tužene. Tužbeni zahtev tužioca je zasnovan na odredbi člana 172. koji reguliše odgovornost pravnog lica za štetu koju njegov organ prouzrokuje trećem licu u vršenju. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. nižestepeni sudovi su zaključili da je zahtev tužioca za naknadu štete neosnovan. a u ponovljenom postupku drugostepeni upravni organ je svojim rešenjem poništio prvostepeno rešenje. Iz obrazloženja: Nižestepeni sudovi pravilno zaključuju da je tužena odgovorna za štetu prema članu 172. sin tužioca – koji je bio prognano lice sa teritorije Hrvatske. oštećeni treba da dokaže pored opŠtih uslova za građansko-pravnu odgovornost (uzročna veza i šteta). ili u vezi sa vršenjem svojih funkcija. godine) 409. Zakona o obligacionim odnosima. U postupku je utvrđeno i da je tužiočev otac zakupac stana površne 56 m2 i da je tužilac unet u očev ugovor o zakupu stana kao član njegovog porodičnog domaćinstva.

3163/04 od 10. po odredbama iz člana 172. a ne i prema državi odnosno pravnom licu koje za štetu odgovara umesto tog fizičkog lica. Stoga su neosnovani navodi revizije tužioca. Ukoliko je organ pravnog lica svojim ponašanjem (nečinjenjem) doveo do toga da se suma uplaćena za veštačenje obezvredi i tužilac bude prinuđen da uplati novu novčanu sumu za veštačenje. osnovan aktom tuženika.. Iz obrazloženja: Presudom prvostepenog suda tuženik Republika Srbija je obavezana tužiocu da plati na ime naknade štete navedeni iznos u izreci presude. Gž. a tužilac ima pravo na naknadu štete u vidu utvrđene sadašnje vrednosti novčane sume iz 1989. do 1992. ZOO. Iz ovih razloga potraživanje naknade štete po osnovu odgovornosti države za štetu koju prouzrokuje njen organ.11. a prema rokovima propisanim odredbom člana 376. jer rok zastarelosti potraživanja naknade štete iz člana 377. 381/04 od 31. godine) 411. a veštačenje nije obavljeno do 1992. ima pravo na naknadu utvrđene sadašnje vrednosti novčane sume iz perioda prve uplate.03. jer je prva novčana suma obezvređena neradom Medicinskog fakulteta. od momenta nastanka štete do podnošenja zahteva za njenu naknadu.. U konkretnom slučaju ima mesta primeni člana 172. godine) . Dokazima je utvrđeno da je tužilac učestvovao u parničnom postupku i u istoj je određeno veštačenje od strane sudsko-medicinskog odbora Medicinskog fakulteta u B. Iz obrazloženja: U konkretnom slučaju. jer je organ tuženika – Medicinski fakultet. Neosnovano je isticanje u žalbi da je prvostepeni sud materijalno pravo pogrešno primenio. ZOO. Rev. Rok zastarelosti potraživanja naknade štete teče prema državi. Drugostepeni sud je odbio žalbu tuženika i potvrdio je prvostepenu presudu. zastareva u rokovima propisanim odredbama iz člana 376. (Iz presude Okružnog suda u Čačku. godine.2004. ZOO teče samo prema učiniocu krivičnog dela kojim je šteta uzrokovana. ZOO..2004. protekli su subjektivni rok od tri godine od saznanja za štetu.205 - . odnosno objektivni rok od pet godina od dana nastanka štete. godine ondašnjih 20 miliona dinara. br. Time tužilac smatra da je pretrpeo štetu. ZOO. godine. svojim odugovlačenjem doprineo da se obezvredi uplaćeni novac od 1989. To je ustanova koju je osnovala Republika Srbija.OBLIGACIONO PRAVO 410. odnosno pravnom licu koje za štetu odgovara umesto tog fizičkog lica. pa je po nalogu suda tužilac uplatio u toku 1989. po odredbama iz člana 172. Takođe je utvrđeno da sud nije doprineo odugovlačenju postupka. ZOO. godine kada je tužilac po navodu suda uplatio novu novčanu sumu. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije.

Prema razlozima sudova mera privremenog oduzimanja putne isprave od tužioca koja je trajala skoro dve i po godine. Kada je u pogledu primenjene mere oduzimanja putne isprave u krivičnom postupku i ostvarenja njenog legitimnog cilja narušen princip proporcionalnosti.OBLIGACIONO PRAVO 412.01. septembra 1984. 11-2374/03 od 29. ne samo zbog ishoda krivičnog postupka u kome nije dokazano da je tužilac izvršio krivično delo. u toku krivičnog postupka nijedna okolnost nije ukazivala na to da se krivični postupak nije mogao uspešno provesti i bez privremenog oduzimanja putne isprave. ZOO. oštećenom pripada građansko pravna zaštita u vidu zahteva za naknadu materijalne štete za koju odgovara Republika Srbija prema članu 172. već i zbog dugog trajanja postupka i činjenice da je tužilac ukazivao na mogućnost blaže mere (polaganje jemstva) kojom se moglo postići obezbeđenje njegovog prisustva u krivičnom postupku. koji je neopravdano dugo trajao. Na osnovu iznetih razloga. koje prihvata i Vrhovni sud. imajući u vidu sve okolnosti konkretnog slučaja. zakonitost i pravilnost rada tog organa. Odlukom krivičnog suda. s obzirom na činjenicu da obavlja delatnost u Nemačkoj i da se radi o putnoj ispravi koja mu je izdata kao državljaninu Nemačke. zbog propusta organa u vođenju krivičnog postupka (odlaganje pretresa. a krivični postupak je pravnosnačno okončan donošenjem oslobađajuće krivične presude od 20. aprila 1982. godine. Iz činjeničnog utvrđenja proizlazi da u krivičnom postupku zakoniti cilj mere privremenog oduzimanja putne isprave nije opravdan. ocenjuje se prema propisanim pravilima postupka za rad tog organa i okolnostima slučaja. tužiocu u ovom sporu pripada građansko-pravna zaštita u vidu zahteva za naknadu materijalne štete koja je prouzrokovana nepravilnim radom državnog organa. stav 2. ZPP. godine. Izloženo stanovište nižestepenih sudova u pogledu propisa relevantnih za ocenu osnovanosti zahteva tužioca je po oceni Vrhovnog suda pravilno. Vrhovni sud je na osnovu člana 393. S obzirom da je u pogledu preduzete mere i ostvarenja njenog legitimnog cilja narušen princip proporcionalnosti. predlažući da se razmotri pitanje vraćanja putne isprave na osnovu ponuđenog jemstva. odlučio kao u izreci". a da je vlasnik gostionice u nemačkom gradu Heslingenu. Nižestepeni sudovi nalaze da je tužena Republika Srbija odgovorna za materijalnu štetu u smislu člana 172. godine. ZKP.206 - . jer je dolazilo do sniženja čiste dobiti. maja 1986. neažurnost i dugo trajanje postupka) nije opravdalo ovlašćenje iz člana 85. Pored toga. kako ne bi trpeo štetu u obavljanju svoje ugostiteljske delatnosti. njegov branilac je u toku krivičnog postupka više puta podnescima ukazivao na dugo trajanje postupka i predlagao vraćanje putne isprave tužiocu. a na osnovu zahteva oštećenih kao tužilaca protiv njega je pokrenut krivični postupak. Zakona o obligacionim odnosima. Budući da je tužilac imao i nemačko državljanstvo i da mu je oduzeta strana putna isprava. Postupanje organa za čiji rad odgovara država. Za sve vreme neopravdano dugog trajanja postupka vraćanje putne isprave tužilac je trpeo štetu u vidu izgubljene zarade u vršenju ugostiteljske delatnosti. sudovi su delimično usvojili tužbeni zahtev za utvrđeni iznos izgubljene zarade sa pripadajućom kamatom. Na osnovu toga. od strane organa unutrašnjih poslova od tužioca oduzeta putna isprava. U obrazloženju pobijane presude navedeni su jasni i pravilni razlozi. Iz obrazloženja: U postupku je utvrđeno da je povodom saobraćajne nezgode koja se dogodila 27. godine) . tužiocu je vraćena isprava 21. u kojoj je tužilac učestvovao. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije Rev.2004.

ZPP. Kada oštećeni doprinese da šteta uopšte nastane ili da bude veća nego što bi inače bila. te je ovaj manevar pojačao nestabilnost viljuškara i ljuljanje. kojim se istovremeno smanjuje dužnost štetnikove naknade potpune integralne štete. i člana 174. Na osnovu takvog činjeničnog utvrđenja nižestepeni sudovi su zaključili da je drugotuženi odgovoran za nastalu štetu po principu objektivne odgovornosti kao i imalac opasne stvari u smislu člana 173. autoviljuškar je krenuo u desnu stranu. za štetu koju sudska vlast prouzrokuje građanima ne može odgovarati opština kao jedinica lokalne samouprave. Naime. Dakle. u smislu člana 395. već se jedino ocenjuje da je dotično njegovo ponašanje bilo drukčije od redovnog uobičajenog. stav 1. ukoliko je moguće utvrditi koji deo štete potiče od oštećenikove štetne radnje i propuštanja. da bi se prevezao na mesto rada. a kad je to nemoguće utvrditi. sud dosuđuje naknadu vodeći računa o okolnostima slučaja. dolazi do podeljene odgovornosti i srazmernog smanjenja naknade. pa je vozač u nameri da stabilizuje viljuškar i da izbegne otvoreni šaht na putu. već samo Republika Srbija kao država.2003. usled klizavog kolovoza i delom usled praznog hoda volana. ili nije. Vodeći računa o okolnostima slučaja. Iz obrazloženja: Iz spisa predmeta nesumljivo se vidi da je predmetna šteta nastala u vršenju sudijske dužnosti. Zakona o obligacionim odnosima. Zakona o obligacionim odnosima (pravilo podeljene odgovornosti). .OBLIGACIONO PRAVO 413. ostvaruje se tužbom podnetom protiv države. vlasništvo tuženog.207 - . Rev. Stoga je Vrhovni sud u tom delu preinačio nižestepene presude. i da je time delimično doprineo da šteta nastane u vidu teške telesne povrede koja je prouzrokovala trajne posledice za tužioca. a pri tome nisu obezbeđeni odgovarajući uslovi rada u skladu sa odgovarajućim Zakonom o zaštiti na radu. koji uz to nije bio ispravan. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. Imajući u vidu utvrđenja da je tužilac nepropisno stao na papučicu viljuškara. Vrhovni sud nalazi da je ukupnu pravičnu naknadu valjalo smanjiti za 20% i to za svaki pojedinačni vid nematerijalne štete.07. standardnog ponašanja drugih osoba u dotičnoj situaciji. a da se pri tome uopšte ne uzima u obzir njegov subjektivni odnos prema tom svom vlastitom ponašanju. Naknada štete koju prouzrokuje sud. i da je bio svestan da viljuškarem upravlja radnik koji nije obučen. i ocene doprinos oštećenog u nastaloj šteti. i u kojoj meri konkretno svojom radnjom ili propuštanjem. očigledno je da nije posvetio dovoljnu pažnju tako rizičnoj vožnji. Osnovano se u reviziji ukazuje da su sudovi propustili da primene odredbu člana 192. II 507/03 od 03. Kako su sudovi organi države. u konkretnom slučaju trebalo je oceniti da li je tužilac oštećeni. usled čega je tužilac izgubio ravnotežu i pao s papučice viljuškara na kojoj je stajao. faktički učestvovao u prouzrokovanju određenog dela njegove vlastite štete. godine) 414. te nemogućnosti preciznog upravljanja. što svakako jeste viljuškar u pokretu. kada oštećeni doprinese da šteta uopšte nastane ili da bude veća nego što bi inače bila. pokrenuo volan u levu stranu. Kritičnom prilikom tužilac je zadobio teške telesne povrede. dolazi do podeljene odgovornosti i srazmernog smanjenja naknade. Iz obrazloženja: Prema činjeničnom utvrđenju nižestepenih sudova prilikom pokretanja viljuškara.

jasno je da je zatajila kontrola. Pošto je u ovom slučaju tužba za naknadu štete podneta protiv opštine. ali za to je odgovoran i imalac vozila. U momentu oduzimanja robe. Tužiocu je štetu na vozilu prouzrokovalo lice na službi u Vojsci Jugoslavije. 6203/2002 od 10. Tačno je da je vozilo tuženog bez znanja vojne komande upotrebilo mobilisano lice na službi u JNA. dakle organi lokalne samouprave. 7/91) i Uredbi o načinu i vršenju poslova Ministarstva i posebnih . Zakona o obligacionim odnosima. Zakona o uslovima za obavljanje prometa robe propisano je da nadzor nad primenom Zakona i drugih propisa kojima se uređuje promet robe. za štetu koju organ države prouzrokuje trećem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem svoje funkcije odgovara država. Rev. (Vrhovni sud Srbije. prouzrokuju trećim licima. glasnik RS". bez kontrole. Zakona o obligacionim odnosima.11. Imalac opasne stvari ne oslobađa se objektivne odgovornosti ako učini propust u kontroli nad tom stvari. ako je imaocu oduzeta opasna stvar na protivpravan način. i što se ono. br. godine) 416. 344/02 od 07. zahtev prema njoj je neosnovan. shodno Zakonu o ministarstvima ("Sl. Iz obrazloženja: Odredbom člana 38. Čim se vozilo tuženog našlo na ulici. Vojna vozila stoje u krugu kasarne i bez kontrole pri izlasku ne mogu biti uključena u javni saobraćaj. delovalo kao opasna stvar.2002. u reviziji se neosnovano navodi da su nižestepeni sudovi pogrešili što su obavezali tuženu Državu da prouzrokovanu štetu naknadi. Prema ovoj odredbi. Zakona o obligacionim odnosima. Republika Srbija je odgovorna za štetu koju njen organ prouzrokuje trećem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem svojih funkcija. imalac snosi odgovornost za neovlašćenu upotrebu vozila koje je prouzrokovalo štetu tužiocu. Rev. po članu 174. obavlja Ministarstvo trgovine preko tržišnih inspektora.OBLIGACIONO PRAVO Prema članu 172. pa dođe do njene neovlašćene upotrebe. ne obezbeđujući ga na odgovarajući način od mogućnosti samopokretanja. jer opština ne može odgovarati za štetu koju građanima prouzrokuju organi države. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. ako imalac za to nije odgovoran. Iz obrazloženja: Prema članu 172. jer nije preduzeo sve što je bilo potrebno da spreči neovlašćenu upotrebu vozila. stav 1. U reviziji se neosnovano ističe da postoji razlog za isključenje odgovornosti iz člana 175. a pošto za štetu od takve stvari. Na ovaj način vozilo tuženog je. a pošto nju organizuje vojna komanda. godine) 415. za štetu koja od nje potiče ne odgovara on nego onaj koji mu je oduzeo opasnu stvar. pravno lice odgovara za štetu koju njegov organ prouzrokuje trećem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem svoje funkcije. Zakona o obligacionim odnosima.208 - . tržišni inspektori. stav 1. Ona ima svoje organe i može odgovarati samo za štetu koju oni. samopokrenulo i naletelo na vozilo tužioca parkirano ispred njega.2002. odgovara imalac.02. svojim svojstvima i položajem. time što je vozilo tuženog ostavio na strmoj ulici. kao pravno lice.

glasnik RS". to samo ovo Preduzeće može biti stranka u ovom postupku.94 dinara sa traženom kamatom od podnošenja tužbe do isplate.. Kako je roba oduzeta od pravnog lica. st.član 100. 99. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju dana 22. kada su odbili tužbeni zahtev za naknadu štete u visini utuženog iznosa od 45. Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju. stav 1. vlasništvo tužioca. a u postupku je tužilac proglašen odgovornim za učinjeni prekršaj iz člana 99. carinski organ može oduzeti robu i staviti je pod nadzor do okončanja prekršajnog postupka. van sedišta ministarstava.” reg. navedeno vozilo je vraćeno na osnovu člana 100..00 dinara. a ne vlasnik i direktor tog preduzeća kao fizičko lice. Kako je u konkretnom slučaju roba oduzeta od strane tržišnih inspektora kao radnika Ministarstva trgovine. godine ovlašćeni radnik Carinarnice Z. 6. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da pravno lice odgovara za štetu koju njegov organ prouzrokuje trećem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem svojih funkcija. kao i da se u tom slučaju – oduzimanja robe ista stavlja pod carinski nadzor do okončanja prekršajnog postupka. Zakona o obligacionim odnosima odgovorna za štetu koju njen organ prouzrokuje trećem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem svojih funkcija.702.OBLIGACIONO PRAVO organizacija van njihovog sedišta ("Sl. Ovako su nižestepeni sudovi odlučili pošto su utvrdili da su organi tužene postupali u skladu sa propisima .11. Kako je predmetno vozilo oduzeto i vraćeno u skladu sa navedenim propisima.. postupali su kao radnici Ministarstva trgovine i turizma. Rev.. 1120/92 od 20. stav 1. prema kojim odredbama se roba može oduzeti ako je u pitanju prekršaj iz člana 99.. maja 1995.2002. br.. stav 1. Međutim. čiji je organ Ministarstvo trgovine. Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju. a prvo tužilac je pretrpeo štetu zbog nezakonitog oduzimanja robe od strane radnika Ministarstva trgovine. to je prvotužena u obavezi da naknadi štetu prvotužiocu. S obzirom da je Republika Srbija u smislu člana 172. je oduzeo putničko vozilo “M. februara 1997.. Zakona o spoljnotrgovin. 1. istog Zakona. te je isti njegov zakonski zastupnik. u smislu napred navedene zakonske odredbe odgovorna za naknadu štete nastalu nezakonitim oduzimanjem robe. br. godine) 417. Zakona o prekršajima. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. to je isključivo prvotužena Republika Srbija. _____. Stoga je revizija prvotužene Republike Srbije delimično usvojena i drugostepena i prvostepena presuda preinačene tako što je.. tačka 2.450 USA dolara u dinarskoj protivvrednosti na dan isplate. i isto je stavljeno pod carinski nadzor do okončanja prekršajnog postupka. Odredbom člana 172. Tužilac je vlasnik Preduzeća za unutrašnju i spoljnu trgovinu "M. tačka 2. kao i iznos od 1." Eksport-import. Tužilac je 19. 3/92). Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju i zbog toga je kažnjen kaznom od 500. U prekršajnom postupku tuženi je oglašen odgovornim za prekršaj iz člana 99. Stoga je revizija drugotužene opštine Vranje usvojena i drugostepena i prvostepena presuda preinačene tako što je tužbeni zahtev u odnosu na tuženu opštinu odbijen. i st. tužbeni zahtev tužioca odbijen zbog nedostatka aktivne legitimacije. godine na osnovu akta carine preuzeo ovo vozilo." Eksport-import. stav 1. nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo – odredbu člana 172. odnosno od Preduzeća za unutrašnju i spoljnu trgovinu "M. Na osnovu tako utvrđenog činjeničnog stanja.209 - . ZOO. stav 1. Ukoliko se napravi prekršaj iz čl. kao i u smislu odredbe člana 118. tog zakona.

stav 1. iz R. Rev. Stvar je oštećenog da izabere koga će od više solidarnih dužnika tužiti.. broj 18/92). i kakav je ona. Iz obrazloženja: Zbog toga što su ga pripadnici policije lišili slobode i predali organima vlasti Kninske Krajine. da li je u vreme nastanka štete imao svojstvo državljanina Republike Srbije.00 dinara. U prvom slučaju. Ustava SR Jugoslavije). godine) .210 - . odnosno međunarodno. U oba slučaja dolazi se do člana 172. Građanin Republike Srbije ima državljanstvo Republike i ne može ga biti lišen. Zakona o izbeglicama . Ustava i član 17. U drugom slučaju. godine) 418. Zakona o parničnom postupku. prognan ili ekstradiran (član 47.. izbeglicama se obezbeđuje unutrašnja i međunarodna pravna zaštita na način koji je utvrđen za građane Republike Srbije (član 4. Ovde je reč o šteti koja je nastala povredom Ustavom zajemčenih i priznatih prava i sloboda građana. stav 2.Rev. pravilno su nižestepeni sudovi ocenili da su u ovoj pravnoj stvari organi tužene postupali u skladu sa citiranim odredbama Zakona o spoljno trgovinskom poslovanju i Zakona o prekršajima. Zakona o izbeglicama).svako pravno lice (pa i država) odgovara za štetu koju njegov organ prouzrokuje trećem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem svojih funkcija. vratio u B.07.tužilac traži da mu tužena naknadi štetu. ZOO-a odgovorna za nastalu štetu. Zakona o obligacionim odnosima . glasnik RS". u vreme nastanka štete.2001. Ova odgovornost može biti i solidarna. ukinuo pobijane presude i predmet vratio na ponovno suđenje. pa se šteta može reparirati i od drugog pravnog lica (uključujući i drugu državu). stav 3. 1. nižestepeni sudovi nisu imali u vidu ove propise. Izbeglicama je obezbeđena pravna zaštita koju uživaju i građani Republike Srbije (član 4. Ustava Republike Srbije). (Iz presude Vrhovnog suda Srbije... po otpočinjanju rata. imala pravni. st. u smislu člana 206.OBLIGACIONO PRAVO skom poslovanju i kažnjen novčanom kaznom od 500.pravni subjektivitet. gde je živeo. prvostepeni sud će ceniti i to da li je tužilac. Država je odgovorna za štetu koju njeni organi prouzrokuju licima prognanim radi prisilne mobilizacije. i 2. Građanima je zajemčena sloboda kretanja i nastanjivanja. Ustava Srbije odnosno član 17. odnosno Savezne Republike Jugoslavije.. stav 3.izložili rizicima rata u Hrvatskoj i poniženjima koje je doživeo zato što se. prognan ili ekstradiran (član 47. građanin Republike Srbije. 4497/01 od 11. na šta se u reviziji osnovano ukazuje a zbog čega je došlo do pogrešne primene materijalnog prava. stav 2.2002."Sl. ne može biti lišen državljanstva. kao i pravo da napuste Republiku Srbiju i u nju se vrate (član 17. (Rešenje Vrhovnog suda Srbije. gde je rođen . Zakona o obligacionim odnosima. Pravilna primena materijalnog prava iziskuje da se razjasni status tužioca tj. u smislu člana 395. Odbivši zahtev tužioca za naknadu štete. Naravno. odnosno Savezne Republike Jugoslavije ili svojstvo izbeglice. kao građanin Rijeke. Ustava SR Jugoslavije).06. pa stoga tužena nije u smislu odredbi člana 172. Zato je ovaj sud.protiv njegove volje . 6258/99 od 14. koji su ga . bio u kakvoj obavezi prema organima Kninske Krajine.

Zakona o ugovorima o prevozu u železničkom saobraćaju prevozilac se potpuno ili delimično oslobađa odgovornosti za štetu ako je udes ili nezgoda nastala krivicom trećeg lica. čiji su organi vršeći službenu dužnost. te kasnije zaključenje ugovora o komisionoj prodaji koji zbog načina na koje je vozilo izašlo iz državine vlasnika. Rev. Organizacija koja gazduje lovištem dužna je da preduzima propisane mere za sprečavanje štete koju divljač može pričiniti imovini ili ljudima na zemljištu i vodi na kojima se lovište nalazi i na okolnim zemljištima. nije mogao da izbegne niti da otkloni njegove posledice.211 - 423. (Vrhovni sud Srbije. što su krivična dela. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. a prevozilac i pored nastojanja. otkrili falsifikovanje brojnih oznaka vozila i činjenicu da je vozilo protivpravno oduzeto od njegovog stvarnog vlasnika. Pravno lice odgovara za štetu koju njen organ prouzrokuje trećem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem svoje funkcije. falsifikovanja brojnih oznaka vozila. Okolnost što je tužilac ne sumnjajući u poreklo vozila i vlasništvo označenog prethodnika na koje je vozilo bilo registrovano. ni originarnim.2000. tj. 3532/98 od 17. Zbog toga je pravilan zaključak prvostepenog suda da nema osnova za odgovornost tužene Republike za naknadu štete prouzrokovane tužiocu koji bi bio zasnovan na odredbi člana 172. Ako štetu pričini lovostajem zaštićena divljač onda je orgnaizacija dužna da naknadi štetu pod uslovom da je oštećeni preduzeo propisane mere za sprečavanje štete od divljači. 6497/98 od 03. 6126/98 od 05. 1851/00) Prema članu 17. 421.1999. ta lica odgovaraju solidarno. . godine) 422. a ne može se utvrditi koje je od njih štetu prouzrokovalo. br. Rev. (Vrhovni sud Srbije. po osnovu sticanja od nevlasnika u smislu člana 31. šteta nastala za tužioca nije posledica radnji organa tužene. (Vrhovni sud Srbije. ne može predstavljati valjan pravni osnov za sticanje svojine tužioca ni derivativnim načinom u smislu člana 34.04.08. već posledica prethodnog protivpravnog oduzimanja vozila od njegovog stvarnog vlasnika i izmene.11. (Gž. sprovedenih u skladu sa njihovim službenim ovlašćenjima. istog Zakona.1999. godine) 419. nema značaja za odlučivanje o traženoj naknadi štete u odnosu na pitanje postojanja odgovornosti Republike Srbije. tačka 3.11. Ako je štetu prouzrokovalo neko od dva ili više lica. Zakona o obligacionim odnosima. U ovakvoj situaciji. koja su na neki način međusobno povezana. 6076/98 od 11.1999. godine) 420. (Vrhovni sud Srbije. imajući u vidu osobenosti slučaja.OBLIGACIONO PRAVO Pravno lice odgovara za štetu koju njegov organ prouzrokuje trećem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem svojih funkcija. 4470/02 – P. Rev. te mu ga vratila. kupio to vozilo po ugovoru o komisionoj prodaji kojom je prethodila predaja vozila komisionaru preko punomoćnika navodnog vlasnika. godine) . br. Rev.

(Vrhovni sud Srbije. od 27. godine) 429. 5334/96 od 15. Za štetu prouzrokovanu ubistvom ili telesnom povredom radnika na radnom mestu od strane lica koje nije radnik kod istog pravnog lica.1992. godine) 427. .1998. 4620/95 od 24.04.10. (Vrhovni sud Srbije.12.OBLIGACIONO PRAVO Opština nije odgovorna za štetu zbog rušenja bespravno podignutog objekta ako graditelj bespravno podignutog objekta ne postupa po konačnom rešenju upravnog organa kojim se nalaže rušenje objekta i sam ne poruši bespravno podignuti objekat. ( Iz rešenja Okružnog suda u Kraljevu Gž. može odgovarati za štetu usled opasne stvari i kao njen imalac. Oštećenik ima pravo zahtevati naknadu štete i neposredno od radnika ako je štetu prouzrokovao namerno. (Vrhovni sud Srbije. 20/98 od 29. Rev. odnosno uobičajene mere bezbednosti. godine) 428.Lice u građansko-pravnom odnosu sa preduzećem. odgovara pravno lice. (Vrhovni sud Srbije.212 - 430. (Zaključak savetovanja u Saveznom sudu.1995. Zakona o obligacionim odnosima primenjuje se u slučaju kad je trećem licu štetu prouzrokovalo. Odredba člana 170. Rev. odnosno poslodavca.11.1999. godine) .1996. na radu ili u vezi sa radom. 1192/97 od 24. Rev.09. odnosno poslodavac kod koga je radnik radio u trenutku prouzrokovanja štete. Rev. potrebno je da postoji uzročna veza između greške njenog organa i prouzrokovane štete. godine) 426.1999. lice u radnom odnosu. godine) 424.1998.10. 751/99 od 10. Oštećeni ima pravo na naknadu štete koju mu nezakonitim ili nepravilnim radom pričini službeno lice ili državni organ ili organizacija koja vrši javna ovlašćenja u skladu sa zakonom. Rev. odnosno poslodavac propustio da preduzme propisane. Neblagovremeno dostavljanje rešenja o izvršenju organu nadležnom za sprovođenje izvršenja može biti razlog za naknadu štete usled zadocnjenja ali ne i razlog za naknadu štete usled neizvršenja pravnosnažne presude. godine) 425. (Vrhovni sud Srbije. Ako je do ubistva ili povrede došlo u vezi sa radom ili ako je pravno lice. 130/99 od 07. Za postojanje odgovornosti pravnog lica za štetu koju njegov organ prouzrokuje trećem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem funkcije.04.

Za štetu koja nastane usled nestručne vožnje vozača gradskog saobraćaja. Država SFRJ je odgovorna za štetu koju pretrpi vojnik u krugu kasarne u toku vojnog roka. 432. SIZ zdravstvene zaštite nema pravo da od organizacije kod koje je radnik zaposlen naplati na ime regresne štete troškove lečenja njenog radnika koji je povređen u krugu fabrike ako do povrede i nastalih troškova lečenja nije došlo u vezi sa radom jer je radnik tuženika povređen na taj način što je drugi radnik pokušao da ga ubije za koje krivično delo je i kažnjen u krivičnom postupku. Rev. prouzrokovao štetu trećem licu. 3556/86 od 02. godine) . 101/90) 434. tj.OBLIGACIONO PRAVO Za naknadu štete nastale posle hirurške intervencije od značaja je ceniti i obavezu zdravstvenih radnika da obaveštavaju pacijenta o mogućim posledicama i riziku koji se preuzima pristankom na operativni zahvat. ako pacijentu nije predočila sve moguće posledice operativnog zahvata na koji je. prouzrokovanu aktivnošću drugog vojnika. Pž. Rev. Rev. (Vrhovni sud Vojvodine.1986.javnog prevoza u kojoj je radnik . 656/87) 437. koji je za vreme boravka van kasarne. (Vrhovni sud Srbije. (Viši privredni sud. (Vrhovni sud Srbije. Pž. Ne postoji odgovornost federacije za štetu koju je prouzrokovao vojnik na odsluženju vojnog roka. (Vrhovni sud Srbije. 442/90) 433. (Okružni sud u Kraljevu.213 - 438. 651/90) 435. Opština odgovara za štetu pričinjenu nepravilnim radom njenih organa prilikom rušenja objekta u postupku prinudnog izvršenja. 2714/92) 431. Objektivna odgovornost države SFRJ sastoji se u odgovornosti za druga lica.vozač zaposlen. 2714/92) Zdravstvena ustanova odgovara za štetne posledice operativnog lečenja. za vojna lica koja su u vezi sa vršenjem službe učinila štetu trećim licima. po osnovu dozvoljenog izlaska iz kasarne. inače. odgovorna je organizacija udruženog rada . Rev. pristao. (Vrhovni sud Vojvodine.09. tako što je usled naglog kočenja autobusa putnica pala u autobusu i povredila nogu. 4436/88) 436. Gž. (Viši privredni sud Srbije. Rev. .

kad to rušenje nije učinio vlasnik. Rev. 514/85) 440. Država SFRJ odgovara za štetu koju pričini carinarnica time što nije preduzela nikakve mere zaštite putničkog vozila stavljenog pod carinski nadzor. Lice kome su na ograničenom prelazu oduzeta devizna sredstva zbog neposedovanja potvrde ovlašćene banke a po rešenju Saveznog deviznog inspektorata u korist buxeta federacije . Međutim. Za štetu koju pričini vojnik za vreme odsustva ne odgovara država SFRJ. (Vrhovni sud Vojvodine. onda društveno-politička zajednica nije odgovorna za štetu zbog rušenja objekta. Zakona o upravi. društveno-politička zajednica odgovara za štetu koju njen radnik u vezi sa vršenjem službene dužnosti prouzrokuje drugome. Rev. te je usled toga došlo do oštećenja vozila. nema pravo na povraćaj oduzetih sredstava koja tužena država SFRJ drži po osnovu rušenja. Vlasnik vozila koji je popravio vozilo i isplatio troškove popravke može tražiti naknadu isplaćenih troškova popravke. Gž. za koji je izdata privremena lokacija na građevinskom zemljištu do njegovog privođenja nameni prema urbanističkom planu. 3566/85) . Slično čl. društveno-politička zajednica oslobađa se takve odgovornosti ako dokaže da je njen radnik u datim okolnostima postupao onako kako je trebalo raditi. (Vrhovni sud Vojvodine. Oba ova uslova moraju biti ispunjena kumulativno. 505/85) 441. jer šteta nije pričinjena u vezi sa vršenjem vojničke službe. Rev.posle pravosnažnosti rešenja o obustavi prekršajnog postupka zbog zastarelosti. ako takvim rušenjem nije došlo do veće štete nego da je sam vlasnik rušio objekat. Rev. pa zbog neodgovarajućeg čuvanja na otvorenom prostoru nastalo oštećenje na vozilu. Za odgovornost države SFRJ potrebno je da su ispunjena dva uslova: da je štetu izvršilo vojno lice i da je šteta pričinjena u vezi sa vršenjem službe nezakonitim ili nepravilnim radom. koje je vraćeno vlasniku odgovarajuća društveno-politička zajednica odgovorna je za naknadu štete.214 - 444. (Vrhovni sud Srbije. 156. (Vrhovni sud Srbije. a ne i valorizaciju ovih troškova na dan presuđenja. Kada je konačnim rešenjem upravnog organa naloženo uklanjanje objekta i materijala nakon rušenja objekta. 502/85) 442. (Okružni sud u Beogradu. 253/85) 443. Rev. 246/86) 439. (Vrhovni sud Vojvodine.OBLIGACIONO PRAVO Kada je po naredbi suda oduzeto putničko vozilo. .

Gzz. (Vrhovni sud Srbije. 1659/84) 447. koji je bio u građanskoj svojini i imao status trajnog karaktera. kad štetni događaj nije bio u vezi sa obavljanjem njihove službe. 1776/84) 446. Rev. (Vrhovni sud Srbije. Rev. koju je pretrpeo kao posledicu ove intervencije. Rev. već na odsluženju redovnog vojnog roka. koje nastanu usled nestručnog. koje je za vreme odsluženja vojnog roka u JNA bilo povređeno i lečeno. dakle. pa iz takvog ponašanja proistekne šteta. (Vrhovni sud Srbije. nije u obavezi da oštećenom isplati naknadu štete. za posledice koje se ne mogu pripisati u krivicu lekarima i drugom medicinskom osoblju zbog postupanja koje nije bilo u skladu sa pravilima medicinske struke. u kojoj je izvršena hirurška intervencija. koja vrši medicinsku intervenciju. Građansko-pravna odgovornost zdravstvene organizacije postoji samo ako se dokaže datim okolnostima lekara i zdravsteno osoblje medicinske ustanove nisu postupali ovako kako je trebalo. pa stoga nije ni moglo ostvariti zaradu. (Vrhovni sud Srbije. može odgovarati samo za one posledice intervencije. Rev. nepažljivog i nepropisnog rada njenih radnika. Odgovornost zdravstvene organizacije je subjektivne. Rev. Kad su organi tužene opštine bez postojanja pravnog osnova izvršili rušenje objekta. jer nije bilo u radnom odnosu. i ona odgovara za štetu prouzrokovanu pacijentu ako njeni lekari i drugo medicinsko osoblje nisu postupali u skladu sa pravilima medicinske nauke i sa odgovarajućom pažnjom. 2066/80) . (Vrhovni sud Srbije. (Vrhovni sud Srbije.OBLIGACIONO PRAVO Kad je utvrđeno da je hirurška intervencija bila nužna i da je izvedena po svim pravilima medicinske nauke. a ne objektivne prirode. onda postoji pravni osnov za obavezivanje tužene opštine na naknadu štete koju su sopstvenici pretrpeli protivpravnom radnjom organa tužene. onda zdravstvena organizacija. 1832/85) 445. Federacija ne odgovara za štetu koju su prouzrokovali pripadnici JNA. Rev. 450. ne pripada pravo na naknadu štete zbog izgubljene zarade za vrenme lečenja i bolovanja. . 39/84) 448.215 - 449. 222/84) Oštećenom licu. kako bi sprečila stvaranje leda na putu i na taj način put učinila bezbednim za saobraćaj. (Vrhovni sud Srbije. 451. Radna organizacija za održavanje puteva odgovorna je za štetu oštećenom u slučaju kad je do štete došlo usled propusta radne organizacije da put pospe solju ili nekim drugim sredstvima. 676/82) Zdravstvena ustanova.

nižestepeni sudovi su propustili da ocene postojanje odgovornosti tužene za naknadu štete po krivičnim propisima. KZ RS i u pritvoru je proveo od 08. Iz obrazloženja: Utvrđeno je sledeće činjenično stanje: Ovde tužilac optužen je za krivično delo prikrivanja iz čl.2007. (Rešenje Vrhovnog suda Srbije. 172. Nižestepeni sudovi pravilno zaključuju da je neopravdan boravak tužioca u kazneno-popravnom domu posledica pogrešnog tumačenja propisa. godine. br. za šta je odgovoran organ koji postupa u okviru zakonskih ovlašćenja. 3. godine) 453. Zakonika o krivičnom postupku ("Sl.1992. U konkretnom slučaju nije sporno da je tužilac pogrešno zadržan u Kazneno popravnom domu nakon dana nastupanja apsolutne zastrelosti izvršenja kazne zatvora i da zakonski osnov za lišenje slobode u navedenom periodu nije postojao. stav 1. ovim propisom regulisan je najširi obim odgovornosti za štetu prouzrokovanu neosnovanim držanjem lica u pritvoru ili na izdržavanju krivične sankcije.04.2004. 475/06 od 01. 560.03. Međutim. Odgovornost za naknadu nematerijalne štete zbog neosnovanog zadržavanja u ustanovi za izdržavanje kazne nakon nastupanja apsolutne zastarelosti izvršenja krivične sankcije postoji ne samo kada je zadržavanje posledica nepravilnog ili nezakonitog rada organa. bez obzira da li je prouzrokovana nezakonitim postupanjem ili samo greškom nekog organa. Odredbama čl.09. godine tj. koji regulišu pravila o naknadi štete licima neosnovano lišenim slobode. Dakle. Iz toga upravo i proizilazi odgovornost tuženog za naknadu prouzrokovane štete tužiocu. Bez obzira što je pritvor bio određen iz zakonom priznatih razloga. Zbog nastupanja .21.OBLIGACIONO PRAVO 452. Dakle. pritvorenom licu pripada pravo na naknadu štete ako on ne bude opravdan pravnosnažnom osuđujućom presudom.184. 70/01 sa izmenama i dopunama .važeći u vreme prouzrokovanja štete) bilo je propisano da pravo na naknadu štete pripada i licu koje je usled greške ili nezakonitog rada organa neosnovano lišeno slobode ili je zadržano duže u pritvoru ili u ustanovi za izdržavanje kazne ili mere. stav 1. godine do 28.1993.216 - .12. tač. Na pogrešnu primenu materijalnog prava se osnovano ukazuje revizijom.nižestepeni sudovi su odbili tužbeni zahtev za naknadu štete zbog neosnovanog boravka na izdržavanju kazne od 13. pravo na naknadu štete zavisi od konačnog ishoda krivičnog postupka. Iz obrazloženja: Nalazeći da je boravak tužioca u zatvoru nakon nastupanja apsolutne zastarelosti izvršenja krivične sankcije posledica pogrešnog tumačenja propisa a ne nepravilnog ni nezakonitog rada organa te da tužena nije odgovorna za naknadu štete u smislu čl. list SRJ". . Rev. četiri meseca i dvadeset dana. stav 1.04. Zakona o obligacionim odnosima . Pogrešnu pravnu ocenu prvostepenog krivičnog suda otklonio je viši sud u postupku po pravnom leku u zakonom propisanoj proceduri. nego i kada je uslovljena greškom u tumačenju propisa.

kao i u smislu odredbe čl. 541. postupak prema njemu je obustavljen pravnosnažnim rešenjem od 18. tač. 556. uostalom. 1.OBLIGACIONO PRAVO apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja.važećeg u vreme donošenja rešenja o obustavljanju krivičnog postupka i u vreme donošenja prvostepene presude ). Samo ako je veći procenat amortizacije posledica neodgovarajućeg čuvanja vozila dok se ono nalazilo kod tužene .50%. Iz obrazloženja: U ovoj pravnoj stvari tužilac je tražio predaju vozila koje je tužena oduzela 20. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Zakona o krivičnom postupku ("Sl. važećeg u vreme lišenja slobode tužioca. list SFRJ".50% od cene novog vozila.02.važećeg u vreme lišenja slobode tužioca). i 545. Zakona o krivičnom postupku. Međutim. 541. 74/87. 560.2000. Nije osnovano pozivanje tužene u reviziji da je došlo do pogrešne primene odredaba čl.07. 4/77. stav 1. br. godine Iz takvog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su pravilno zaključili da tužilac ima status lica neosnovano lišenog slobode. 545. 2898/06 od 01.129. ZKP važećeg u vreme presuđenja) zato što ovaj član uređuje postupak naknade štete u slučaju neopravdane osude.02. iznosi 19. vozilo je u trenutku oduzimanja bilo staro pet godina i jedan mesec i za taj period je bilo amortizovano 59. 14/85. ZKP (identične sadržine kao čl.00 dinara. Član 545. stav 1. stav 5. tač. a umanjena vrednost vozila po osnovu amortizacije. br. što predstavlja iznos od 617. list SRJ". (Presuda Vrhovnog suda Srbije. u periodu dok je bilo oduzeto od tužioca.470. Nema mesta primeni čl. 560.00 dinara. 70/01 sa izmenama i dopunama .749. “šlepovanje” vozila i naknadu na ime umanjene vrednosti po osnovu amortizacije u periodu dok je vozilo bilo oduzeto od tužioca. a u trenutku vraćanja amortizacija vozila iznosi 79%.02. godine) 454. Zakonika o krivičnom postupku ("Sl. pritvorenom licu pripada pravo na naknadu štete nezavisno od činjenice što je pritvor bio određen iz zakonom priznatih razloga. važećeg u vreme presuđenja) uređuje postupak naknade štete zbog neosnovanog lišenja slobode. važeći u vreme lišenja slobode tužioca (identičan čl.2005. 1. tokom postupka nije ni dokazao) niti propisuje obavezu suda da ceni zakonitost i opravdanost određivanja pritvora. Rev.. godine. br. Pravo na naknadu štete zavisi od konačnog ishoda krivičnog postupka. . ne propisuje mogućnost da se okrivljenom uskrati pravo na naknadu štete ako je zloupotrebom procesnih prava doveo do zastarelosti krivičnog gonjenja. U reviziji tužena osnovano ukazuje da je o tužbenom zahtevu odlučeno pogrešnom primenom materijalnog prava i da je zbog toga činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno. ZKP.588. 27/92 i 24/94 . troškove delova koji nedostaju. Cena novog vozila iste marke i tipa na dan datog nalaza i mišljenja iznosi 2. Vozilo mu je vraćeno u toku postupka. u smislu čl.2007. Prema nalazu i mišljenju sudskog veštaka. nakon čega je tužilac preinačio tužbu tako što je tražio naknadu štete u iznosu od 771.vlasnik ima pravo na naknadu štete po tom osnovu. 57/89 i 3/90 i "Sl. godine. što je ovde slučaj i propisuje mogućnost da se takvom licu uskrati pravo na naknadu štete ako je svojim nedozvoljenim postupcima prouzrokovalo lišenje slobode. list SRJ". Drugostepeni sud je odbio žalbu tužene i potvrdio prvostepenu presudu. što je u skladu i sa članom 5. Tužbeni zahtev je prvostepenom presudom usvojen i tužiocu je dosuđen navedeni iznos koji obuhvata troškove popravke vozila.2004.217 - . 23.00 dinara. Ako pritvor ne bude opravdan pravnosnažnom osuđujućom presudom. kao što to tvrdi revizija (i što revident.

tužilac bi ostvario ukupno naknadu od 443. . Odlukom Ustavnog suda Srbije od 25. ukoliko su nakon odluke Ustavnog suda od 25.2002. na period od 4 godine i da je u periodu od oktobra 2000. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je u toku postupka utvrdio da je tužilac na lokalnim izborima za odbornike u Opštini S.. vraćanje mandata ranijem odborniku objektivno nije moguće. kao član Demokratske stranke vojvođanskih Mađara. godine u jedinicama lokalne samouprave sprovedeni dopunski izbori i izabrani novi odbornici. tužena je u obavezi da naknadi štetu koja je u uzročnoj vezi sa njenom radnjom oduzimanja vozila. godine tužilac je razrešen funkcije potpredsednika SO S. da bi ga rešenjem od 30. godine.2002.2007. a kao predsednik Komisije za žalbe i predstavke naknadu od ukupno 1.05.2002.2003. Odborniku pripada naknada materijalne štete u visini pripadajućih naknada samo za period od donošenja rešenja o prestanku mandata do verifikacije mandata novom odborniku. godine.05. godine obratio tuženoj sa zahtevom za vraćanje odborničkog manadata i za naknadu materijalne štete u vidu izgubljene zarade. izabran za odbornika u SO S. stav 1. Odlukom tužene od 28. Zakona o lokalnim izborima nisu u saglasnosti sa Ustavom. godine je konstatovan prestanak odborničkog mandata tužiocu saglasno odredbi člana 152. u izbornoj jedinici tužioca popunjena drugim odbornicima. i predsednika Komisije za predstavke i žalbe Opštine S. izabranog u istoj izbornoj jedinici. 2002. a da mu je zbog prestanka članstva u političkoj partiji DSVM prestao mandat odbornika na osnovu odluke SO S.2002. Zakona o lokalnoj samoupravi.00 dinara. tačka 1. održanim dana 24. godine do 29. Odlukom SO S.2004.01.03.2000. 237/07 od 31.09. godine.05. godine. koja je objavljena u "Službenom glasniku RS" br. godine bio na funkciji potpredsednika Opštine S. budući da mu je prestao status člana političke partije na čijoj listi je izabran za odbornika. Prvostepeni sud je na osnovu utvrđenih činjenica pravilno zaključio da je tuženi svojom odlukom kojom je tužiocu konstatovao prestanak odborničkog mandata na osnovu odredbe člana 152. stav 1. Kako bi vozilo koje je oduzeto tužiocu. 100/03 od 14. i da se nalazilo kod njega. godine tuženi razrešio i funkcije predsednika Komisije za žalbe i predstavke.453. od 28.09. Rev.2003 godine. godine. što ukupno iznosi 444.10.12. godine) 455.10.2004. Tužilac je za obavljanje funkcije potpredsednika SO S. Tužena je zaključkom od 01.2004. to bi tužena bila u obavezi da nadoknadi samo štetu nastalu usled većeg procenta amortizacije zbog neodgovarajućeg čuvanja vozila dok se kod nje nalazilo. na dan 29.OBLIGACIONO PRAVO Neosnovanim oduzimanjem vozila koje je tužiocu vraćeno.06.2004.00 dinara u neto iznosu. dobijao naknadu. povredio odbornička prava tužioca i naneo mu materijalnu štetu. i 10. Zakona o lokalnoj samoupravi i člana 45.530. po redovnom toku stvari bilo amortizovano.09.04.05. od 28.218 - .05.983. Da je ostao na funkciji potpredsednika Opštine do isteka mandata odnosno u periodu od 29. pa se tužilac dana 26. U navedenom zaključku tužena se poziva na mišljenje Ministarstva za upravu i lokalnu samoupravu od 02. utvrđeno je da odredbe člana 152.2002.05. Zakona o lokalnim izborima.2002.2003. tačka 9. (Rešenje Vrhovnog suda Srbije. koja odredba je kasnije Odlukom Ustavnog suda Srbije proglašena neustavnom.00 dinara. godine do 31. godine odbila zahteve tužioca iz razloga što su na ponovnim izborima odbornička mesta u SO S. godine u kojem je izneto da.

786/2007 od 22. godine. Državni organ nije odgovoran u vršenju funkcije kojim postupa u okviru datog ovlašćenja za štetu koja nastane u odgovarajućem postupku usled pogrešne primene propisa. Izvršnu ispravu je predstavljala pravnosnažna i izvršna presuda Opštinskog suda u N. nastavila da koristi taj stan do 15. Posle sprovedenog izvršenja. Zakona o postupku pred Ustavnim sudom i pravnom dejstvu njegovih odluka i njegov zahtev je odbijen. ocenom da je zahtev tužioca za naknadu materijalne štete osnovan.S. Od momenta iseljenja tužilja stanuje u kući roditelja svog supruga i za stanovanje ne plaća zakupninu. godine) 456. koja je glasila na iseljenje tužilje i predaju stana tadašnjim vlasnicima. Zakona o obligacionim odnosima. godine.01. Prestankom odborničkog mandata tužiocu je izostala pripadajuća naknada. godine) zbog nekorišćenja stana iz kog je iseljena ukinutom sudskom presudom. godine. u pogledu visine tužbenog zahteva pogrešno je nižestepenim odlukama tužiocu dosuđena naknada štete za period od prestanka odborničkog mandata do 31.2004. od 28. kada je na zahtev tadašnjeg vlasnika iz njega iseljena u sudskom izvršnom postupku. potvrđena presudom Okružnog suda u N. prestala je obaveza tuženog za isplatu pripadajućih naknada tužiocu. koju je ostvarivao kao potpredsednik opštine i predsednik komisije za predstavke i žalbe. . Stoga tužiocu pripada naknada materijalne štete u visini pripadajućih naknada samo za period od donošenja rešenja o prestanku mandata do verifikacije mandata novom odborniku. tužilja je posle smrti svoje babe kao nosioca stanarskog prava na trosobnom stanu u privatnoj svojini. koji izbornom voljom građana nije ponovo dobio odbornički mandat. u smislu čl. kao posledice pogrešnog tumačenja propisa.219 - . ZOO. od 10 aprila 2002. U ovom sporu tužilja potražuje naknadu materijalne štete u visini tržišne zakupnine trosobnog stana u utuženom periodu (01. s tim što je parnični predmet vraćen na ponovno suđenje. Povraćaj u pređašnje stanje nije moguć usled obavljanja dopunskih izbora kod tuženog i izbora novog odbornika. septembra 2001. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju. Zahtev je usmerila prema tuženoj Republici Srbiji po osnovu odgovornosti za rad njenih organa. pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo i to odredbe člana 172.2008. (Rešenje Vrhovnog suda Srbije poslovni broj Rev. kada bi tužiocu redovno prestao četvorogodišnji odbornički mandat. 172. ta parnica je bez daljeg raspravljanja okončana pravnosnažnom presudom na osnovu odricanja. sprovođenjem dopunskih izbora kod tuženog i izborom drugog odbornika.S. navedene presude su ukinute u postupku po tužiljinoj reviziji rešenjem Vrhovnog suda Srbije Rev. od 10. decembar 2002. posledice primene neustavnog propisa i kod tužioca treba otkloniti naknadom štete. Tužilac je u zakonskom roku podneo zahtev u smislu člana 57. Po oceni Vrhovnog suda. izabranog u istoj izbornoj jedinici. .10.OBLIGACIONO PRAVO Predmet tužbenog zahteva u ovoj parnici je zahtev za otklanjanje posledica nastalih neusaglašenošću navedenih propisa sa Ustavom. kao i u slučaju prestanka odborničkih mandata u drugim opštinama. čime je tužiocu prouzrokovana materijalna šteta.05. septembar 2005. godine. maja 2003. Kod ovakvog stanja stvari. Kako povraćaj u pređašnje stanje nije moguć. Međutim. godine. Pošto je po iseljenju tužilje stan prodat i predat novom vlasniku. novembra 2002.

saglasno pravilima sadržanim u odredbama čl. Teret dokazivanja svih bitnih činjenica u lancu uzročnosti je na tužilji. ne vodi odgovornosti tužene za traženu naknadu štete.-223. Zakona o obligacionim odnosima) .220 - . godine) ODGOVORNOST ZA ŠTETU OD OPASNE STVARI ILI OPASNE DELATNOSTI (OPŠTE ODREDBE) (Čl. postoji ako je šteta nastala kao posledica takvog rada njenog organa koji se može smatrati prekoračenjem. pa se samo u toj korelaciji mogu ostvarivati oba ova prava zaštićena ne samo Evropskom konvencijom o ljudskim pravima i osnovnim slobodama. Samo na osnovu činjenice da su presude prvostepenog i drugostepenog suda u pravnosnažnoj okončanoj parnici ukinute u revizijskom postupku. Njena tvrdnja da je ogovornošću tužene i njenih organa lišena krova nad glavom je paušalna. koji nije sproveden. a predmet vraćen na ponovno suđenje radi nastavka dokaznog postupka. drukčijem presuđenju ne pomaže i ne vodi pozivanjem revidenta na standarde evropske konvencije i šire tumačenje odgovornosti države. nedokazana i bez ikakvog pravnog uporišta. Njeno pravo. Na ovaku ocenu ne utiče činjenica što je zbog pogrešnog pravnog shvatanja zauzetog u prvostepenoj i drugostepenoj presudi kojom je pravnosnažno okončana parnica u sporu za iseljenje tužilje. 154. Rev.. opterećenog stanarskim pravom njene babe do njene smrti. Primena neodgovarajuće zakonske norme. 172. ZOO. bez obzira da li je ono potvrđeno u instancionom postupku ili su odluke zasnovane na njemu ukinute. Tužilja u ovom sporu potražuje materijalnu štetu zbog nekorišćenja stana u visini zakupnine. Pri tome su neosnovani i bez uticaja revizijski navodi da je greškom sudova u presuđenju spora za njeno iseljenje ostala bez krova nad glavom. u Beogradu. već je okončan presudom na osnovu odricanja zbog promene vlasnika i gubitka pravnog interesa ranijeg tužioca za parnicu.. st. ne predstavlja takvu povredu dužnosti koja sama po sebi može biti kvalifikovana kao nezakonit ili nepravilan rad. Organ koji postupa u okviru svog zakonskog ovlašćenja nije odgovoran za pogrešno tumačenje zakonske norme. 1 Zakona o obligacionim odnosima. ZPP-a. koji nije inače meritorno presuđen. 155.2008. besplatnim stanovanjem u kući roditelja svog supruga. nije osnov odgovornosti za štetu. 172. kada iz spisa proizilazi da nije tražila reizvršenje i ponovno useljenje u stan posle ukidanja presude na osnovu kojih je iseljena i donošenja presude na osnovu odricanja u istom sporu.09. već i domaćim propisima. kao ni pogrešno zauzet pravni stav u odluci donetoj u vršenju funkcije državnog organa. 935/07 od 18. 173 – 177. na koje ona očito pledira navodima svoje revizije. zloupotrebom ili pogrešnom primenom datih ovlašćenja. Izraženo pravno mišljenje u tumačenju prava i donošenju odluke suda kao državnog organa.OBLIGACIONO PRAVO Odgovornost države kao pravnog lica za štetu koju prouzrokuje njen organ u smislu čl. bez utvrđenja prouzrokovanja štete tužilji namerom ili krajnjom nepažnjom suda kao organa tužene. došlo do ukidanja tih sudskih odluka i ponavljanja celog parničnog postupka. 158. (Presuda Vrhovnog suda Srbije. Kod nepostojanja osnovnih elemenata odgovornosti za štetu iz čl. konkuriše pravo svojine vlasnika stana. 220. koju inače nije plaćala. Za postojanje te odgovornosti potrebno je da je tužilja pretrpela štetu za koju traži naknadu i da je ta šteta nastala kao posledica svesnog ili krajnje nepažljivog ili nesavesnog postupanja suda u vršenju zakonskih ovlašćenja ili zloupotrebe ili prekoračenja tih ovlašćenja.. Ukidanjem ranijih presuda o njenom iseljenju. tužilji je data mogućnost da u ponovnom istom ili drugom sudskom postupku dokaže svoje eventualno stanarsko pravo i osnovu korišćenja tuđeg vlasničkog stana.

kakav je i konkretan slučaj. koja nesporno proizilazi iz utvrđene odgovornosti tuženog.08.radeći na skeli na visini od oko 4 metra. Iz obrazloženja: Pravilno je prvostepeni sud zaključio da tužilac ima pravo na naknadu štete. U nepovoljnim vremenskim uslovima (vetar i kiša) preduzeo je navedene radnje u cilju spašavanja života ljudi i broda.2000.07.2010. Nesporno je i to da u odnosu na povredu tužioca od 01. 1 5097/10 od 03.03. gde postoji i rizik povređivanja. kada je prilikom izrade oplate za međuspratnu konstrukciju pao sa visine od tri metra i povredio grudni koš. Naime. Nesporno je da se tužilac povredio na radu dana 26. a zatim . 173. Jasno je da obavljanje profesionalne vojne dužnosti predstavlja opasnu delatnost. (Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu. Radnja spašavanja ljudi i broda pod nepovoljnim vremenskim uslovima (vetar i kiša zbog čega se oštećeni okliznuo i pao) predstavlja opasnu delatnost.2006.221 - . poslodavac je dužan da mu naknadi štetu u skladu sa zakonom i opštim aktom .2006. tužilac je povređen tako što se. Profesionalna vojna služba sama po sebi sadrži povećan rizik od povređivanja. Ako je šteta nastala usled toga što nisu ostvareni bezbedni uslova rada. Materijalno-pravna odgovornost tuženog proizilazi iz obavljanja opasne delatnosti. godine skela nije bila u građevinskom smislu stručno ankerisana . godine) 458. Zakona o obligacionim odnosima (rizik povređivanja od pada sa visine). prilikom demontaže oplate. montažu i demontažu oplata. godine .11. dana 15. važećeg Zakona o radu. pao u iskop zajedno sa konstrukcijom na kojoj je stajao.OBLIGACIONO PRAVO 457. a da je bila pričvršćena bar na jednom mestu – nalegla bi ali se ne bi i srušila). godine.član 164. . rad na radnim platformama i slično. a posebno u situaciji kada su u pitanju vanredne okolnosti. i 174. otklanjajući havariju na brodu.2006.dana 01. Gž. Zakona o obligacionim odnosima. i 174. Iz obrazloženja: Nesporno je utvrđeno da se tužilac povredio prilikom obavljanja vojne profesionalne dužnosti. Pravilno je prvostepeni sud i zaključio da je ovde tužena materijalno-pravno odgovorna po osnovu obavljanja opasne delatnosti u smislu odredbe čl.lica zaduženog za bezbednost i zdravlje na radu (naveo je da je skela trebalo da bude pričvršćena na više mesta.08. okliznuo i pao. a posebno u vanrednim okolnostima kada su ugroženi životi ljudi. a posebno pod okolnostima u konkretnom slučaju.pričvršćena. za naknadu štete zbog povrede zaposlenog na radu odgovara poslodavac. Tužilac je u oba slučaja obavljao rad na visini. odnosno poslove tesara koji obuhvataju montažu i demontažu skele i radnih platformi. što sledi i iz iskaza imenovanog svedoka . u smislu odredbe čl. 173. Navedeno i proizilazi iz iskaza tužioca u delu "u ovakvoj situaciji nisam mogao da razmišljam o sebi već o spašavanju ljudi i broda". godine. Relevantne odredbe: Ukoliko zaposleni pretrpi povredu na radu ili u vezi sa radom.

godine) 459. proizilazi da je skela bila nesigurna. osim toga.odgovorna je za nastalu štetu i ta je odgovornost objektivna. Tužena. Ne postoji odgovornost za naknadu štete tuženika na strani Republike Srbije. te . 200. st. 1.povređen dana 10. kao i prilikom javne demonstracije i manifestacije odgovara država čiji su organi po važećim propisima bili dužni da spreče takvu štetu … "). godine.stručnjaka kod izvođača radova. i iz iskaza drugoimenovanog svedoka . Relevantne odredbe: Za štetu od opasne stvari odgovara njen imalac a za štetu od opasne delatnosti odgovara lice koje se njome bavi . a da iskop van objekta takođe nije bio zaštićen. (Iz Presude Apelacionog suda u Kragujevcu. i 155. 1. 154.2010. Dakle. (Iz Rešenja Apelacionog suda u Beogradu. u obavezi da štetu naknadi samo pripadnicima oružanih snaga zbog bavljenja opasnom delatnošću.1 4018/10 od 24. jer je šteta nastala dejstvom oružanih snaga NATO . jer nisu ispunjeni uslovi za odgovornost za štetu od opasne stvari ili opasne delatnosti kada je tužilac kao civilno lice povređen prilikom NATO bombardovanja u toku 1999. tužena nije odgovorna za nastalu štetu po ovom osnovu. S obzirom da šteta nije nastala u ovim navedenim slučajevima. Zbog toga je odluka prvostepenog suda preinačena. Tužena država – prema stavu prvostepenog suda .222 - . Ovo posebno što iz iskaza navedenog svedoka proizilazi da skela nije imala zaštitnu mrežu. telesnom povredom ili oštećenjem odnosno uništenjem imovine fizičkog lica usled akata nasilja ili terora. Zakona o obligacionim odnosima. godine tokom NATO bombardovanja.05. Tužilac je pretrpeo štetu kao civilno lice prilikom bombardovanja NATO snaga. jer je. Međutim. nije odgovorna ni shodno članu 180. Zakona o obligacionim odnosima (" … za štetu nastalu smrću. i 174. Gž. Zakona o obligacionim odnosima. na šta je i upozoravao radnike.02.1999.03. st.potpuno i pravilno utvrdio činjenično stanje ali je pogrešno primenio materijalno pravo.član 173.2010.OBLIGACIONO PRAVO Osim toga. 458/10 od 16. Iz obrazloženja: Tužilac je – kako je utvrđeno u prvostepenom postupku .to ne može biti ni pasivno legitimisana u predmetnoj pravnoj stvari. jer država odgovara za bezbednost i imovinsku sigurnost svih građana a u okolnostima proglašenja ratnog stanja zbog oružanih dejstava nastao je visok stepen rizika za građane s obzirom da ratna dejstva predstavljaju povećanu opasnost za nastanak štete. godine) . Prvostepeni sud je – prema stavu drugostepenog suda . po principu objektivne odgovornosti.s obzirom da tužena nije pričinila štetu shodno čl. Zakona o obligacionim odnosima. to je prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo kada je obavezao tuženu da plati nematerijalnu štetu tužiocu shodno čl. odgovornost tuženog je upravo u tome što nije ostvario bezbedne uslove rada. Gž.

pa je prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno . po mišljenju žalioca pasivno legitimisan. 818/09 od 3. jer nije bio vlasnik vozila tj. pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i bitne povrede odredaba Zakona o parničnom postupku. (Iz Presude Okružnog suda u Čačku. u određenim terminima. a kojim je upravljao prvotuženi u alkoholisanom stanju. Zakona o obligacionim odnosima. Zbog toga u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za oslobađanje tuženog od odgovornosti. stav 2. pa time ni osnov za njegovo obavezivanje da regresira iznos isplaćen na ime te štete. shodno članu 177. U konkretnom slučaju. godine) 461. radi regresa. vrednost spora 827.06. Prema shvatanju Okružnog suda. Protiv navedene presude blagovremeno je žalbu izjavio tužilac. on nije pasivno legitimisan u sporu po tužbi osiguravača – već novi vlasnik. Kako je nesumnjivo da je drugotuženi vlasnik predmetnog vozila u trenutku nezgode kao takav je. U stavu II odbijen je tužbeni zahtev tužioca da mu tuženi drugog reda na ime regresa plati utuženi iznos sa zakonskom zateznom kamatom i troškovima spora. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju. naime. pošto se ne može smatrati da je do povređivanja došlo isključivo tužiljinom radnjom koja se nije mogla predvideti. to ne može biti osnov za njegovu odgovornost za tu kasnije nastalu štetu.OBLIGACIONO PRAVO 460. pobijajući istu u stavu Iizreke i to zbog pogrešne primene materijalnog prava.722. U slučaju da je vlasnik prodao stvar (automobil) pre nastanka štete i propustio da o tome obavesti nadležan organ MUP-a tj. pri čemu se dobila teške telesne povrede.223 - . te da postoji objektivna odgovornost drugotuženog za pričinjenu štetu. zaključivši da postoji objektivna odgovornost tuženog. po osnovu vlasništva nad opasnom stvari. Iz obrazloženja: U sporu tužioca (akcionarskog društva za osiguranje) protiv tuženih prvog i drugog reda. pa se okliznula i pala u bazen. Gž. po evidenciji MUP-a. Kao jednu od prepisanih terapija tužilja je primenjivala i kupanje u bazenu tuženog. Za štetu od oglasne stvari odgovara njen vlasnik. prvostepeni sud je na tako utvrđeno činjenično stanje pravilno primenio materijalno pravo i usvojio tužbeni zahtev za naknadu nematerijalne štete. tužilja je bila na lečenju u tuženom lečilištu. nije odjavio vozilo nakon prodaje. Smatra da je u trenutku saobraćajne nezgode drugotuženi.2009. šteta je nastala od opasne stvari pošto bazen napunjen vodom predstavlja stvar koja stvara povećanu opasnost za kupače a naročito za lica sa zdravstvenim problemima. bio vlasnik vozila kojim je nezgoda prouzrokovana. Za štetu koju je pretrpela pacijentkinja u bazenu lečilišta odgovara lečilište i to po pravilima o objektivnoj odgovornosti. Kritičnog dana tužilja se povredila tako što je pokušala da uđe u bazen s lekovitom vodom.00 dinara prvostepenom presudom u stavu I konstatovano je da je tužba u odnosu na tuženog prvog reda povučena u celosti. izbeći ili otkloniti.

pri tome je pravilno primenio odredbu člana 177.A. (Iz presude Višeg trgovinskog suda Pž. Iz obrazloženja: Utvrđeno je sledeće činjenično stanje: Tužilac je kod tuženog bio u radnom odnosu do 30. 174. Republika Srbija odgovara za naknadu štete koju je pretrpeo tužilac kao pripadnik policije koji se nalazio na radnom mestu dežurnog policajca u službenom objektu za vreme NATO bombardovanja. Iz napred navedenih razloga potvrđena j presuda prvostepenog suda. te da je upravljao P. i 177. a ovo sa razloga što je prvostepeni sud pravilnom ocenom izvedenih dokaza utvrdio da je u posrednoj državini navedenog vozila u trenutku nastanka saobraćajne nezgode bio P. a što je i P. To što tužilac drugog reda nije odjavio vozilo nakon prodaje istog. st. 1. time što nije odjavio vozilo koje je prodao. Pravilno je odlučio prvostepeni sud kada je odbio tužbeni zahtev tužioca u odnosu na tuženog drugog reda kao neosnovan. Primenom pravila objektivne odgovornosti.A. Žalba je neosnovana. ukoliko tužilac izvrši subjektivno preinačenje zahteva. svojom izjavom potvrdio da je dva meseca pre nastanka saobraćajne nezgode od tuženog drugog reda kupio predmetno motorno vozilo. pozivajući se na čl. ne može biti odgovoran za nastalu materijalnu štetu.A. Zakona o obligacionim odnosima (dalje: ZOO) a ne na čl. godine. jer isti u trenutku nastanka saobraćajne nezgode nije bio vlasnik vozila. kada mu je prestao radni odnos zbog odlaska u invalidsku penziju. Prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev tužioca da mu tuženi drugog reda na ime regresa plati utuženi iznos sa zakonskom zateznom kamatom. dao na poslugu tuženom prvog reda.OBLIGACIONO PRAVO pravo. istog zakona. 176. .2000. godine) 462. 7184/09 od 5. Odgovor na žalbu nije podnet. Zakona o obligacionim odnosima. Predložio je da se pobijana presuda preinači ili da se ista ukine u pobijanom delu il predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak. Kako je u trenutku nastanka štete tuženi drugog reda bio vlasnik vozila po evidenciji MUP-a.224 - . kao neosnovan uz obrazloženje da tuženi drugog reda nije bio ni u posrednoj ni u neposrednoj državini spomenutog vozila. predajom vozila imenovanom u državinu. Pravilan je zaključak prvostepenog suda da tuženi drugog reda. Usled objektivne nemogućnosti da se tuženom prvog reda uruči tužba. to je svoj zahtev usmerio prema tuženom drugog reda. te je isti bio voljan da stupi na mesto tuženog drugog reda. istog zakona – po kome za štetu od opasne stvari odgovara njen imalac. st.A. jer tuženi drugog reda nije obavezan da regresira iznos koji je tužilac kao osiguravač isplatio svome osiguraniku.06. obzirom da je pravo svojine nad vozilom po osnovu ugovora o prodaji vozila stekao P. vozilom iz ovog spora kojim je pričinjena materijalna šteta koju je tužilac isplatio oštećenom i čiji regres potražuje od tuženog drugog reda. kao i odredbu čl. jer je isti dva meseca pre nastanka saobraćajne nezgode sa P. 2.. vlasnik. 176. u trenutku nastanka saobraćajne nezgode. zaključio ugovor o prodaji predmetnog vozila. pa time ni osnov za obavezivanje da tužiocu regresira iznos isplaćene štete. tužilac je u odnosu na tuženog prvog reda povukao tužbu. ne može biti osnov za odgovornost tuženog drugog reda za nastalu štetu. pošto drugotuženik nije pasivno legitimisan u ovoj pravnoj stvari.11.2009.A.

godine isplaćeno 9. povrede slušnog aparata kao i levog oka.tuženog preduzeća) upravljao je teretnim kombi vozilom navedenih registarskih oznaka. Lečenje je trajalo od povređivanja do penzionisanja. sve prema nalazima veštaka. Iz obrazloženja: Utvrđeno je sledeće činjenično stanje: Dana 26. nalazio na radnom mestu dežurnog policajca u objektu MUP Republike Srbije kada se desio štetni događaj.kojom prilikom je zadobio teške telesne povrede.1999. Pri tome. povećanog rizika u vršenju delatnosti. kao radnik tuženog.04. utvrđeno je da je tužiocu. godine nalazio se na svom radnom mestu dežurnog policajca u objektu tuženog. U situaciji da se u vreme štetnog događaja i nastale štete vlasnikova opasna stvar (teretno kombi vozilo) nalazi u pravno relevantnoj državini (ugovor o zakupu) – za štetu koju je prouzrokovao radnik držaoca stvari ne odgovara njen vlasnik nego držalac (zakupac).ako zaposleni pretrpi povredu ili štetu na radu ili u vezi sa radom. i 174. obavljanjem opasne delatnosti gde šteta nastaje u okolnostima povećane opasnosti. budući da je do povređivanja tužioca došlo prilikom vršenja dužnosti na njegovom radnom mestu. naruženosti lakog stepena a tužilac je trpeo fizičke bolove i strah. stav 5. Tuženi za nastalu štetu odgovara i primenom pravila objektivne odgovornosti iz odredbe čl.800. (Iz Presude Okružnog suda u Novom Sadu. tuženi se ove odgovornosti ne može osloboditi pozivanjem na višu silu kao nepredviđenog. godine (tada važećeg materijalnog propisa) . uz obrazloženje da su za vreme ratnog stanja i NATO agresije pripadnici policije bili u sastavu Vojske Jugoslavije.2004. godine. kada je započelo NATO bombardovanje. 173. jer je u tom smislu prisutan kriterijum predvidljivosti koji ne oslobađa tuženog objektivne odgovornosti. godine) 463.09. kolektivnog osiguranja koju je zaključio tuženi sa Kompanijom za osiguranje. poglavine. vlažnom kolovozu i gustini saobraćaja.OBLIGACIONO PRAVO Dana 24. Gž.1999. kao što je u konkretnom slučaju bila delatnost tužioca kao dežurnog policajca u objektu MUP. po polisi tzv. Povrede su ostavile trajne posledice i dovele do umanjenja životne aktivnosti za 16%. zaustavljenog u krajnjoj levoj saobraćajnoj traci i koje se od udara odbilo te naletelo prednjim de.2004. vrata. Stoga je pravilna ocena prvostepenog suda da ne prihvati prigovor nedostatka pasivne legitimacije tuženog. Bombe su pale u dvorište objekta. Prema odredbi člana 106. godine. 1700/03 od 22. dana 02. kojom prilikom Brzinu kretanja vozila nije prilagodio uslovima puta i saobraćaja.1999.03.01. Takođe. prednje strane trupa i desne noge.00 dinara na ime trajnog invaliditeta. od čega je tužilac pretrpeo teške telesne povrede: eksplozivne i ubodne povrede lica. poslodavac je dužan da tu štetu nadoknadi.03. Zakona o radnim odnosima iz 1996. vanrednog događaja. Zakona o obligacionim odnosima: za štetu se odgovara bez obzira na krivicu. Nesporna je činjenica da se tužilac dana 24.225 - . pa je izazvao saobraćajnu nezgodu na taj način što je prednjim delom svog vozila naleteo na zadnju stranu putničkog vozila tužilje. pod okolnostima proglašenog ratnog stanja i očekivanih napada NATO snaga. Žalbom tuženog osporava se pasivna legitimacija Republike Srbije. bombardovanje objekta . tuženi I reda (imenovani radnik II. Ovo se ne može prihvatiti. koja je bila u nadležnosti Savezne Republike Jugoslavije i Vrhovne Komande.

Zakona o parničnom postupku. stav 1. Razloge za takav stav ovaj sud ne prihvata.2004. tako što je tužbeni zahtev odbijen. Zakona o parničnom postupku. bilo od svih njih solidarno. tužilja je pretrpela lake telesne povrede u vidu udarca u glavu.226 - . i preduzeće "10 A" . Stoga je žalba tuženog II reda usvojena.S.član 174. pre saobraćajne nezgode otuđilo putničko vozilo kojim je pričinjena šteta trećem licu. Iz tih razloga je u navedenom delu žalba tuženog I reda odbijena a prvostepena presuda u odnosu na ovog tuženog potvrđena primenom člana 368.04. Relevantne odredbe: Za štetu od opasne stvari odgovara njen imalac. 4789/03 od 22. a za štetu od opasne delatnosti odgovara lice koje se njome bavi . a ne lice koje je samo formalno navedeno u saobraćajnoj dozvoli kao vlasnik. krvni podliv u predelu desnog oka. pa bi u konkretnom slučaju solidarno odgovorno moglo biti jedino to preduzeće. U ovom udesu oštećeno je vozilo tužilje.o.S. nalazila u posedu pravno ovlašćenog posednika. zaključili su dana 14. da za nastalu štetu sud treba obavezati osiguravača a ne njega. u vreme štetnog događaja i nastale štete. Prvostepeni sud je na ovako utvrđeno činjenično stanje pogrešno primenio materijalno pravo usvojivši tužbeni zahtev u odnosu na tuženog II reda. jer se vlasnikova opasna stvar u vreme štetnog događaja i nastale štete nalazi u posedu pravno ovlašćenog posednika (zakupca.preduzeće "BK" d. Zbog toga je odgovoran taj posednik a ne vlasnik opasne stvari. starost i opšte stanje vozila. primenom člana 373. S druge strane.o. udarac u predelu vrata sa zadnje strane. odgovaraju oštećenom licu.N. (Iz Presude Okružnog suda u Novom Sadu. Trpela je fizičke bolove i strah intenziteta i dužine trajanja kako je to bliže naznačeno u obrazloženju prvostepene presude. Zbog toga i nisu osnovani žalbeni navodi tuženog I reda. Gž. S obzirom na obim i stepen oštećenja. Takođe. tačka 4. godine) 464.N. Oštećeno lice (ovde tužilja) može tražiti naknadu štete bilo od vlasnikakorisnika ili osiguravača pojedinačno. koji je upravljao vozilom i zbog čije je isključive krivice na vozilu tužilje nastala šteta. a prvostepena presuda u odnosu na njega preinačena. Protiv imenovanog vozača povodom ovog saobraćajnog udesa vođen je prekršajni postupak i on je oglašen odgovornim. ne odgovara vlasnik stvari . Na dan nastanka predmetne saobraćajne nesreće predmetno teretno kombi vozilo oznake bilo je osigurano kod navedene osiguravajuće kuće. posudioca i sl.2000. U slučaju da je lice koje je označeno kao vlasnik u saobraćajnoj dozvoli.).02. Dakle. Tuženi II reda . . šteta je ekonomski totalna. Zakona o obligacionim odnosima. a solidarno sa njima i osiguravač. godine ugovor o korišćenju motornih vozila na osnovu kog ugovora je tuženi II reda ustupio na korišćenje predmetno teretno kombi vozilo preduzeću "10 A" . koje se kretalo istim pravcem i smerom ispred vozila tužilje. To znači da tuženi II reda nije odgovoran pošto se njegova opasna stvar. tada za naknadu štete odgovara stvarni vlasnik (imalac) vozila.ovde tuženi II reda. u konkretnom slučaju.OBLIGACIONO PRAVO lom na zadnju stranu drugonavedenog putničkog vozila. prvostepeni sud je pravilnom primenom materijalnog prava tužbeni zahtev tužilje u odnosu na tuženog I reda usvojio jer vlasnik i korisnik motornog vozila.

pa je tužbeni zahtev valjalo odbiti.227 - . Zakona o obligacionim odnosima. parkiranog u komšijskom dvorištu. primenio materijalno pravo. Sin je ujutru iz očeve kuće. je uzeo ključeve. da mu produžava registraciju kao i da ga može otuđiti jasno . godine) 465.2004. Utvrđeno je koliko iznosi pričinjena ukupna materijalna šteta na dan presuđenja. Prisutan je bio i navedeni drugotuženi. zbog propusta oba vozača u jednakom delu. Zakona o obligacionim odnosima. a tuženi vlasnik vozila spori svoju odgovornost za naknadu štete. . Na oko pola puta upravljanje vozilom je preuzeo drugotuženi.08. Činjenice ovako utvrđene u prvostepenoj presudi nisu osporene žalbom. te produžavati registraciju.član 174. koji je konzumirao alkohol.OBLIGACIONO PRAVO Iz obrazloženja: U postupku je utvrđeno sledeće činjenično stanje: Kritičnog dana se na naznačenom putu dogodila saobraćajna nezgoda koju je isključivom krivicom prouzrokovao imenovani vozač. otuđiti i voziti. Za štetu od opasne stvari odgovara njen vlasnik .1991. saobraćajne dozvole kao i punomoći koje ga ovlašćuje da vozilom upravlja. On osnovano nalazi da se u konkretnom slučaju imaocem opasne stvari-automobila ima smatrati lice koje je vozilo nabavilo za sebe. (Iz Presude Okružnog suda u Novom Sadu. ključeve od vozila. 2308/04 od 04. uzeo ključeve njegovog naznačenog vozila. Vlasnik vozila kojim je tužiocu naneta šteta krivicom vozača tog vozila (u srazmeri od oko 50%) je prvotuženi – otac. Gž. svog oca tuženog M. Naime. Ključevi su mu bili dostupni pa se ne može smatrati da je vozilo oduzeto na protivpravan način te da zbog toga vlasnik vozila ne odgovara za pričinjenu štetu. bez znanja i odobrenja. bez bitne povrede odredaba parničnog postupka.09. Neosnovano se tužilac u žalbi poziva na odredbe člana 175.09.proizilazi činjenica da je u stvari ovo lice pravi vlasnik vozila u vreme predmetne saobraćajne nezgode. a kome je poslednja registracija istekla 04. upravljajući putničkim vozilom koje je oko tri meseca ranije kupio od imenovanog tuženog. Kupoprodajni ugovor nije nikad sačinjen niti je vozilo prevedeno. Iz utvrđenog činjeničnog stanja proizilazi da je sin vlasnika vozila uzeo ključeve automobila kojim je pričinjena šteta. tako što mu je u celosti isplatio kupoprodajnu cenu a tuženi je njemu predao vozilo. godine u svojoj kući priredio ispraćaj u vojsku svom sinu. godine. V. pravilno je prvostepeni sud. Na ovako pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje. i krenuo da pomenutog drugotuženog i još dvojicu odveze njihovim kućama. iz pravnog posla koji je zaključen predajom ključeva automobila.1999. saobraćajnu dozvolu i overenu punomoć kojom ga je ovlastio da može u njegovo ime raspolagati. dok je tuženi bio u vreme odigravanja saobraćajne nezgode samo formalni vlasnik vozila. Ovo vozilo se sudarilo sa vozilom u svojini tužioca. Ne mogu se uzeti kao osnovani navodi iz žalbe tužioca po kojima je pismena forma obavezna za zaključenje ugovora o kupoprodaji vozila. Iz obrazloženja: Utvrđeno je sledeće činjenično stanje: Imenovani tuženi je u noći 28.

(Rešenje Okružnog suda u Užicu. a pretežnom krivicom trećeg lica. a u vezi sa članom 205. Gž. Zakona o obligacionim odnosima.član 175. pa se zato ne može prihvatiti stav prvostepenog suda da ne postoje uslovi za isključenje odgovornosti tuženog za naknadu štete koju je tužilac pretrpeo na radu.2006. štetnika. stav 5. stav 2. I 22/2007 od 27. a u manjem obimu i tužilac i zaključio da postoje razlozi za isključenje odgovornosti tuženog preduzeća iz člana 177.1996. Međutim. Tuženi se bavi prevozničkom delatnošću. poslodavac je dužan da mu naknadi štetu. Delatnost koju obavlja prevoznička organizacija predstavlja opasnu delatnost u smislu Zakona o obligacionim odnosima. zadobio tešku telesnu povredu u saobraćajnoj nesreći. Tuženi. 9. oštećenog i tuženog preduzeća kao poslodavca. Zakona o radnim odnosima. pa tako postoji odgovornost prevozničke organizacije za štetu koju pretrpi njen zaposleni u saobraćajnoj nezgodi.-P. činjenično stanje nije potpuno utvrđeno. zbog čega je odbio tužbeni zahtev tužioca za naknadu štete prema tuženom poslodavcu. Po osnovu rizika od opasne delatnosti odgovara se bez obzira na krivicu u smislu člana 154. 2273/05 od 23. koja predstavlja opasnu delatnost. a u kom bi jedino slučaju za štetu odgovaralo lice koje je oduzelo stvar . godine na magistralnom putu U. prvostepeni sud je našao da je tužilac kao radnik tuženog na radnom mestu vozača teretnih vozila. Zakona o obligacionim odnosima. Zakona o obligacionim odnosima (dalje: ZOO).228 - .2. godine) . i 174. ZOO. koju je najvećim delom izazvalo treće lice. Zato oštećeni koji je doprineo da šteta nastane ili da bude veća nego što bi inače bila. ne može se reći da je u konkretnom slučaju vozilo upotrebljeno bez dozvole vlasnika i da je on zato oslobođen odgovornosti . ako zaposleni pretrpi povredu ili štetu na radu ili u vezi sa radom. 173. u vezi sa čl. ZOO. ZOO. zbog pogrešne primene materijalnog prava. Pošto su ključevi motornog vozila kojim je naneta šteta bili dostupni sinu vlasnika vozila. 2007. stav 2. koju on nije mogao predvideti i čije posledice nije mogao izbeći ili otkloniti. ima pravo na naknadu štete u srazmerno smanjenom obimu. Doprinos trećeg lica u pretežnom delu i u manjem delu doprinos tužioca nastanku štete nije razlog za isključenje odgovornosti tuženog. upravljajući teretnim motornim vozilom tuženog dana 5. Iz obrazloženja: Ocenjujući izvedene dokaze. ali može biti razlog podele odgovornosti između. i 174.član 177. zbog toga. bez obzira što je saobraćajna nezgoda izazvana delimičnom krivicom zaposlenog. Tužilac je kao radnik tuženog povređen dok je upravljao teretnim vozilom tuženog za vreme službenog puta. Poslodavac za ovu štetu odgovara po pravilima o odgovornosti za štetu iz člana 154.OBLIGACIONO PRAVO Ključeve vozila je iz kuće uzeo tuženikov sin i ne može se smatrati da je na taj način vozilo oduzeto na protivpravan način. ako dokaže da je šteta nastala isključivo radnjom oštećenika ili trećeg lica. ZOO. Prema članu 106. Ove odgovornosti poslodavac se može osloboditi pod uslovima iz člana 177.Gž. zbog čega je prvostepena presuda morala biti ukinuta. 173. (Iz Presude Okružnog suda u Novom Sadu. za ovu štetu odgovara po pravilima o objektivnoj odgovornosti iz čl. godine) 466. stav 2. koja utiče na obim naknade u smislu člana 192.11. jer se obavlja na putevima pa se saobraćajne nezgode mogu predvideti. osnovano se u žalbi tužioca ukazuje da. ZOO.

. Vrhovni sud Srbije je presudom Rev.2005. Veštačenjem je utvrđena visina štete. tako što je vozilo koje je bilo osigurano kod tuženika naletelo na parkirano vozilo kome je motor bio ugašen i koje se pomerilo.P. godine) 468. Pravilno su oba suda primenila materijalno pravo. Drugostepeni sud je odbio kao neosnovanu žalbu tuženika i potvrdio je prvostepenu presudu. 940-941. Kada je u saobraćajnoj nezgodi vozilo osigurano kod tuženika naletelo na parkirano putničko motorno vozilo koje se kao posledica kontakta. pa i po tom osnovu postoji odgovornost tuženika. godine obavezan je tuženik – JKP da tužiocu plati na ime naknade materijalne štete iznos naveden u izreci presude. Gž.6.. Iz spisa proizilazi da je kritičnog dana došlo do saobraćajne nezgode. a o čijoj čistoći i održavanju je brinuo tuženik.. br. Pravilno je prvostepeni sud primenio materijalno pravo nalazeći da ima mesta primeni čl.. Rev..2003. 940-941. godine) . P. odbijena je kao neosnovana žalba tuženika i potvrđena je prvostepena presuda. Tuženik – JKP odgovora za štetu nastalu od opasne stvari – deponije smeća koju nije održavao u skladu sa opštinskom odlukom tj. ZOO i nema mesta primeni člana 177.OBLIGACIONO PRAVO 467. 32/05 od 19. deponiji smeća koja je opasna stvar i bila leglo zaraze.2005. Neosnovano je isticanje u žalbi da ima mesta primeni člana 177.10. pa je revizija tuženika neosnovana.01.. 174/05 od 08. Veštačenjem je utvrđeno da su krave vlasništvo tužioca uginule usled zaraze klicom ehinokokusa koju su sa leševa životinja i odbačene hrane prenosili glodari i psi lutalice na pašnjake na kojima su se napasale krave tužioca. gde su dolazili psi lutalice i odvlačili hranu i uginule životinje. Iz spisa proizilazi da je tuženik odgovoran za odnošenje smeća na deponiju i da je dužan da je održava u skladu sa opštinskom odlukom. kao posledica kontakta. što je dozvolio da stoka ode na pašnjake bez nadzora. Tužilac je napasao stoku u blizini deponije. 25-8/02 od 31. a to znači da deponija mora biti ograđena i da mora da je dezinfikuje jednom nedeljno. ZOO.229 - .02. ZOO i da se radi o šteti nastaloj u saobraćajnoj nezgodi. tada se radi o šteti nastaloj u saobraćajnoj nezgodi i šteta se ima isplatiti na osnovu odredaba čl.2005. pomerilo i udarilo u reklamnu svetleću firmu – vlasništvo tužioca. br. i naletelo na svetleću reklamu firme vlasništvo tužioca. Pravilno je utvrđena i visina materijalne štete kao i doprinos tužiocu u delu od 30%. 32/05 od 19.2002. godine odbio kao neosnovanu reviziju tuženika. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije.01. br. ZOO i da se tuženik ima osloboditi od odgovornosti jer se u konkretnom slučaju radi o parkiranom vozilu koje je i opasna stvar. Gž. Iz obrazloženja: Presudom prvostepenog suda obavezan je tuženik da plati tužiocu na ime naknade štete iznos od _ . (Iz presude Okružnog suda u Čačku. Iz obrazloženja: Presudom Opštinskog suda u T. br. Presudom Okružnog suda u N. jer se u konkretnom slučaju radi o smetlištu. nije je ogradio i dezinfikovao jednom nedeljno. godine. 22/03 od 10.

Zakona o obligacionim odnosima. koji je prevoz elemenata poverio svom vozaču sada pok. Uviđaj je izvršen iste večeri na licu mesta. Zakona o obligacionim odnosima). a čije dejstvo se nije moglo predvideti.00 časova. 174. U prvostepenom postupku nije dokazano da šteta potiče od nekog drugog uzroka koji se nalazi van stvari.. Pet je stradalo a četiri povređene je tužilac nakon toga lečio kod veterinara. Zakona o obligacinim odnosima ima se smatrati da šteta nastala u vezi sa opasnom stvari tj. a tuženik je dužan da održava elektro mrežu. Sve to čini neosnovanim navod tuženika u žalbi da bi ga trebalo osloboditi od odgovornosti. gde je stajao sada pok. i radnik JP "E. i 174...“ iz B. solidarno sa naručiocem i izvođačem radova. a za štetu od opasne delatnosti odgovara lice koje se tom delatnošću bavi (čl. do gradilišta u Ž. Za prevoz je angažovano GP „K.230 - .. Prilikom istovara betonsko-armiranih elemenata jedna betonska ploča se prevrnula i pala pored kamiona.. Propust na održavanju elektro mreže stvara odgovornost za naknadu nastale štete. opasnom delatnošću potiče od te stvari tj. Iz obrazloženja: Činjenično stanje: Tužilac je dana 09.OBLIGACIONO PRAVO 469. 927/2004 od 24. Za štetu koju pričini trećim licima proizvođač odgovara u vezi sa izvođenjem radova na izgradnji objekta. U konkretnom slučaju električna energija je opasna stvar. izbeći ili otkloniti..207. zakačile se za provodnike i tako nastradale. Prema odredbi člana 173. V..". Ovce su naišle.. oko 11....03..03.“ kao proizvođač betonsko-armiranih elementa je bio dužan da te elemente preveze od S... godine.. ZOO.. Gž.2003. U zapisniku o uviđaju.. (Iz presude Okružnog suda u Prokuplju. našavši se blizu zemlje.. G.2003. Zbog toga se ne može primeniti odredba člana 177. Po stanovištu revizijskog suda nižestepeni sudovi su pravilno zaključili da su tuženi solidarno odgovorni za nastalu štetu shodno odredbama čl.. istražni sudija je konstatovao da je kritičnog dana neko pokidao anker. delatnosti..12. vozač. godine na lice mesta su izašli tehničar OUP B. oko 18. Za štetu od opasne stvari odgovara njen imalac. Supruga i njegove dve ćerke su zbog toga i podnele tužbu parničnom sudu za naknadu štete.S. kada je otišao da potera svoje ovce kući. godine) 470. pustio petnaest svojih ovaca da pasu po polju u G. Istog dana. po principu objektivne odgovornosti zbog obavljanja opasne delatnosti a u smislu odredaba čl.2004. ZOO. jer je električna energija opasna stvar.00 časova.173. a koji propisuje da naručilac i izvođač radova solidarno odgovaraju za štetu nastalu trećem licu a u vezi sa izvođenjem građevinskih rado. te je zbog propusta odgovoran za nastalu štetu. Iz obrazloženja: Iz utvrđenog činjeničnog stanja proizilazi da je tuženi bio naručilac i investitor radova na objektu u Ž. a tuženi GP „T. jer je treće lice prouzrokovalo štetu. Dana 10. devet ovaca je ležalo na žici od struje. osim ako se dokaže da one nisu bile uzrok štete. zbog čega se bandera iskrivila prema reci a provodnici su se olabavili.

S. ovlašćen je da naknadu zahteva od oba dužnika.OBLIGACIONO PRAVO va. godine) . 31/93. Takođe je utvrđeno da je tuženik bio organizator utakmice. kao igrač na toj utakmici povredio. pa je VSS kao revizijski sud.12. i 174 ZOO. ZPP-a. sve je ostvareno u sportskom duhu i druženju. ZOO. nema objektivne odgovornosti tuženika bez obzira što se tužilac. a ne o nastupeloj šteti usled opasne delatnosti shodno čl. 1333/04 od 07. st. reviziju odbio kao neosnovanu. Iz obrazloženja: Presudom prvostepenog suda odbijen je tužbeni zahtev tužioca za naknadu štete kao neosnovan. pa je u toku igre zadobio prelom noge. Tuženi su odgovorni za nastalu štetu po principu objektivne odgovrnosti zbog opasne delatnosti u smislu odredbi čl.200. br. list SRJ” br. 1410/04 od 28. a odgovornost tužene osiguravajuće organizacije. 24/76 i “Sl.173.4329/03 od 04. a tužilac kome pravo na naknadu štete zbog smrti brata pripada na osnovu člana 201. (Iz presude VSS Rev. Dokazima je utvrđeno da je tužilac fudbalski igrač i da je kritičnog dana bio igrač na utakmici. Pri takvom stanju stvari pravilno je prvostepeni sud primenio materijalno pravo nalazeći da nema objektivne odgovornosti tuženika i da se radi o sportskoj manifestaciji. godine) 471. ZOO. poginuo. br. imajući u vidu okolnosti pod kojima je V. Zakona o obligacionim odnosima i odgovarajućim odredbama Zakona o osnovama sistema osiguranja imovine i lica (“Sl. fizičko lice je u konkretnom slučaju naručilac radova. Iz obrazloženja: Pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kad su obavezali tužene da solidarno naknade štetu tužiocu. dok su tužilje treća lica koja su u konkretnom slučaju pretrpela štetu. 173-177. Zakona o obligacionim odnosima.223. bio podizvođač radova. i oštećenik ima pravo da naknadu zahteva od oba dužnika. koji je važio u vreme štetnog događaja. Drugostepeni sud je odbio kao neosnovanu žalbu tužioca i potvrdio je prvostepenu presudu. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. (Iz presude Okružnog suda u Čačku. 24/94). Odgovornost Republike Srbije kao imaoca motornog vozila zasniva se na odredbi člana 174.2004. stav 1. i 201. Rev. Ukoliko tuženik. Visina materijalne štete je pravilno odmerena shodno odredbama čl. kao organizator sportske manifestacije preduzme sve neophodne mere da se ta manifestacija održi u redu i miru. pa se tužbeni zahtev tužioca ima odbiti kao neosnovan. list SFRJ”. Odgovornost tuženih je solidarna. sve mere je preduzeo da do bilo kakvog nereda ne dođe. Odgovornost imaoca vozila i osiguravača za naknadu štete iz istog štetnog događaja je solidarna.231 - . godine) 472. a tuženi GP „Trudbenik“ je kao lice koje je bilo u obavezi da izvrši određeni prevoz u vezi tih radova.2004.2004.10. Tuženi.03. ZOO u vezi sa čl. kao osiguravača na odredbi člana 941. Gž.1.

04. br. pa je pravilno primenjen propis iz člana 174. jer se radi o obučenom pripadniku vojne jedinice. je svojom presudom Gž. S obzirom na rečeno. Iz činjeničnog stanja nesumnjivo proizlazi da je do povređivanja tužioca došlo u situaciji oružanog napada neprijateljskih snaga u ranim jutarnjim satima. u koju je bio doveden usled svojstva te stvari i bez svoje krivice.2003.2003. 522/03 od 29. Rev. Takođe je pravilno primenjeno materijalno pravo primenom odredbe člana 174.05.” A. godine potvrdio. Iz obrazloženja: Neosnovana su ukazivanja u reviziji da je šteta nastala kao posledica samoranjavanja krivicom tužioca. stav 2. koji se očigledno nije ponašao u skladu sa pravilima rukovanja oružjem.2003.. Okružni sud u Č. (Iz presude Okružnog suda u Čačku. godine) . Zakona o obligacionim odnosima da je tužena po principu uzročnosti (objektivna odgovornost) odgovorna za štetu koju je tužilac pretrpeo. br. Zakona o obligacionim odnosima. i 3.S.00 dinara sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom. pa je tužilac kao komandir voda bio obavezan na preduzimanje radnji u pravcu odbijanja napada. te se prilikom prebacivanja na vatreni položaj u noćnim uslovima spotakao o kamenu prepreku i tom prilikom je došlo do samoopaljenja automatske puške koju je tužilac držao u ruci....05. D. U obrazloženju drugostepene presude je navedeno sledeće: U konkretnom slučaju pravilno je prvostepeni sud primenio materijalno pravo i našao da je opasna stvar telefonska bandera. Zakona o obligacionim odnosima da se tužena kao imalac opasne stvari (oružje) u celosti ili delimično oslobodi odgovornosti za štetu nastalu upotrebom te stvari... Č. Stoga je neosnovana žalba tuženika kada navodi da nije obavezan da plati na ime naknade štete koja je nastala tužiocu u konkretnom slučaju. godine odbio kao neosnovanu žalbu tuženika a presudu Opštinskog suda u G. st. godine obavezan je tuženik – Preduzeće za telekomunikacije “T. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije.04. Tuženik kao vlasnik i imalac opasne stvari dužan je da plati na ime naknade štete tužiocu iznos koji je ovaj pretrpeo od te opasne stvari..OBLIGACIONO PRAVO 473. br. 522/03 od 29.060. br. kad su radnje tužioca rezultat instinktivnog reagovanja pod uticajem straha zbog opasne situacije. 2. Iz obrazloženja: Presudom Opštinskog suda u G. nisu ispunjeni uslovi iz člana 177.04.. 494/02 od 15. a što tuženu oslobađa odgovornosti u smislu člana 177. Gž..2002. da plati tužiocu na ime naknade štete iznos od 11. P. Tužena se kao imalac opasne stvari (oružje) ne može osloboditi odgovornosti za štetu nastalu nepravilnom upotrebom te stvari. godine) 474. P.2003.. jer su radnje tužioca rezultat instinktivnog reagovanja pod uticajem straha zbog opasne situacije u koju je bio doveden usled svojstva stvari i bez svoje krivice. ZOO i obavezan je tuženik kao vlasnik i imalac opasne stvari da plati tužiocu na ime naknade štete iznos iz prvostepene presude. Protiv navedene presude žalbu je izjavio tuženik. a ista je pala na vozilo tužioca i pričinila mu štetu... 3034/01 od 24.232 - . 494/02 od 15.

u konkretnom slučaju šteta je nastala telesnom povredom oštećenog kao pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije. (Gž. u kojoj je živela njena sada pokojna majka i koja je do svoje smrti držala psa jazavičara. odgovornost tužene sledi po osnovu obavljanja opasne delatnosti i to kao organizatora i vršioca odbrambene aktivnosti. a čije se dejstvo nije moglo predvideti i izbeći niti otkloniti. tako što je na žicu kojom su bili ograđeni kavezi napravljena rupa u promeru od 5 x 20 cm i veći broj ptica zadavljen.09. i čl. 476. Tragovi šapa vodili su prema kući tužene. ZOO regulisana je odgovornost za štetu od opasne stvari. odgovara bez obzira na krivicu. godine) . Psi su povremeno izlazili i na ulicu. ranjavanjem od strane albanskih terorista i to u okolnostima s povećanim rizikom.233 - . 1 br. U kavezima je bilo perja a dlake od pasa na žici od provlačenja životinja u kaveze. Zakona o obligacionim odnosima ko drugome prouzroke štetu dužan je nakanditi je. 594/03 – P-1 br. Ukupno je bilo 10 kaveza u kojima su ptice uništene a na posebno odvojenom mestu gde su bile ptice za priplod. izmrcvaren i zatrpan ostacima hrane. Tragovi pasa pronađeni su u blizini ograde između dvorišta tužioca i tužene. takođe je bilo udavljenih ptica. Povremeno ih je obilazila i hranila tužena. Naime.050.00 dinara. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. Nakon smrti majke tužene. Stoga se neosnovano u reviziji tužene ističe da je pogrešno primenjeno materijalno pravo. te postoji uzročno-posledična veza između vršenja delatnosti sa povećanim rizikom koja se smatra uzrokom štete i nastale telesne povrede kao posledica. godine naneta šteta na kavezima za ukrasne ptice – papagaje raznih vrsta. Oba psa su bila bez stalnog nadzora. usled vršenja odbrambenih aktivnosti. u konkretnom slučaju tužena kao imalac – vlasnik pasa odgovara za štetu koju su oni naneli tužiocu. Odredbama čl. a po pravilima objektivne odgovornosti za opasnu delatnost kao vrstu građanskopravne odgovornosti koja postoji bez obzira na krivicu odgovornog lica.2002. Za štetu od stvari ili delatnosti od kojih potiče povećana opasnost štete za okolinu. Znači. Tužena je vlasnik kuće u susedstvu. s tim da se za štetu od stvari ili delatnosti od kojih potiče povećana opasnost štete za okolinu. odgovara se bez obzira na krivicu. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužiocu je dana 25. 174. Rev. Prema odredbi člana 154.1991. i 174.11. Iz odredaba čl. jer nije dokazala da šteta potiče od uzroka koji se nalazio van stvari – životinja za koje ona odgovara. Takođe nije dokazala da su ispunjeni i drugi uslovi iz citirane odredbe Zakona o obligacionim odnosima niti da se odgovornost može podeliti. 2430/02) 475. Veštačenjem je utvrđena visina štete i to kako materijalne štete tako i izmakle dobiti u ukupnom iznosu od 30. 173. jazavičar je sa svojim mladunčetom ostao da živi u toj kući.OBLIGACIONO PRAVO Neosnovano tužena u žalbi ističe da Republika Srbija nije pasivno legitimisana za naknadu štete. Zakona o obligacionim odnosima. 173. 441/02 od 25. i boravili u dvorištu tužioca. te je u tom slučaju odgovorna za štetu nastalu usled vršenja tih aktivnosti. ukoliko ne dokaže da je šteta nastala bez njegove krivice. Najveći broj tragova je u neposrednoj blizini kaveza i u samim kavezima.

(Vrhovni sud Srbije. . godine) 480. Ne radi se o nesreći na poslu niti prouzrokovanju štete koja je nastala na radu ili u vezi sa radom. godine) .2000.12. Univerzalni strug na kojem je tužilac kao metalostrugar radio predstavlja opasnu stvar pa za štetu nastalu od takve stvari odgovara njen imalac . 6875/98 od 06. godine) 478.03. Država Savezna Republika Jugoslavija duguje naknadu štete oštećenom pripadniku bivše Jugoslovenske narodne armije koju je pretrpeo posle zarobljavanja od strane paravojnih formacija Hrvatske odnosno BiH. Rev.1999.12. Ako je ispaljivanje rakete izvršeno u naseljenom mestu onda stoji i odgovornost radnika za štetu koja je u vezi sa radom prouzrokovana trećem licu.tuženo preduzeće.1999.1999. Rev. Rev. 4136/98 od 14. 5430/99 od 01.06. jer je tužilac (neovlašćeno) koristio traktor kao prevozno sredstvo van prostora za koju namenu je traktor bio predviđen. (Vrhovni sud Srbije. (Vrhovni sud Srbije.vibracione bolesti po principu objektivne odgovornosti. Rev.1999) 481. 5189/98 od 02. pa ne postoji odgovornost tuženog preduzeća. Rev. a električna dizalica opasnu stvar koja svojim postojanjem i svojstvima predstavlja povećanu opasnost za okolinu.OBLIGACIONO PRAVO Izvođenje građevinskih radova predstavlja opasnu delatnost od koje preti povećana opasnost štete. godine) 482. (Vrhovni sud Srbije. (Vrhovni sud Srbije.7. godine) 479. (Vrhovni sud Srbije.07.1999. godine) 477. 733/99 od 11. Mešalica na električni pogon predstavlja opasnu stvar pa za štetu nastalu od takve mešalice odgovara njen imalac. Ispaljivanje protivgradne rakete se može smatrati opasnom delatnošću.1999. Rev. 1447/99 od 15. (Pravno shvatanje utvrđeno na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog suda Srbije od 27.11.234 - 483. Preduzeće je dužno da naknadi štetu radniku za pretrpljene duševne bolove zbog umanjene životne aktivnosti nastale zbog profesionalnog oboljenja .

ni izbeći ili otkloniti. (Iz odluke Vrhovnog suda Srbije. za koga je propisana trajna zabrana lova. od 19. Rev. godine) 486. od 22.škola. Rev. (Vrhovni sud Srbije. Rev. Imalac stvari oslobađa se odgovornosti delimično.235 - 491. 2357/97 od 10. godine) 489.10.04.10. Rev.05. Imalac stvari oslobađa se od odgovornosti i ako dokaže da je šteta nastala isključivo radnjom oštećenika ili trećeg lica. koju on nije mogao predvideti i čije posledice nije mogao izbeći ili otkloniti.1998. može se osloboditi te odgovornosti pod istim uslovima pod kojima se odgovornosti može osloboditi vlasnik vozila. godine) 484.1998. godine) 488.1998. svaki imalac odgovara za ukupnu štetu koju su oni pretrpeli srazmerno stepenu svoje krivice. godine) 490.07. od 26. (Vrhovni sud Srbije. 5697/97. Rev. od 13.1998. odgovara Republika Srbija. godine) 487. Osiguravač kod koga je osigurano motorno vozilo od odgovornosti za štete pričinjene trećim licima. Greda za fizičke vežbe u školi je opasna stvar pa za štetu koju pretrpi učenik zbog pada sa grede na času fizičkog vaspitanja odgovara njen imalac .OBLIGACIONO PRAVO Ako postoji obostrana krivica.1997. Rev.1998.05. (Vrhovni sud Srbije. 2407/98 od 20. (Vrhovni sud Srbije. (Vrhovni sud Srbije. ako je oštećenik delimično doprineo nastanku štete. 3394/98. (Vrhovni sud Srbije. godine) . a čije se dejstvo nije moglo predvideti. 2127/98.1998. (Vrhovni sud Srbije. od 22. 2226/98. 4525/97. Onaj ko u savesnom postupanju pretrpi štetu na radu ili u vezi sa radom. Za štetu koju pričini medved. 1516/98) 485. jer bi to bilo protivno logici objektivne odgovornosti a i dobrim običajima. čiji je organ propisao trajnu zabranu lova pod uslovom da je oštećeni preduzeo propisane mere za sprečavanje štete od divljači. Rev. Rev. Imalac se oslobađa odgovornosti ako dokaže da šteta potiče od nekog uzroka koji se nalazio van stvari.05. ne može snositi štetne posledice. .

494. Rev.imalac opasne stvari u smislu čl.1997. godine) 498. a koji dimnjak nije sagrađen po pravilima struke.03. odgovorna je tužena kao vlasnik zgrade i dimnjaka .godine) 496.05. Rev.1997. Rev. Rev. ni izbeći ili otkloniti. a za štetu od opasne delatnosti odgovara lice koje se njom bavi.1997. 6254/96. 1607/95.08.OBLIGACIONO PRAVO Zaštitu usled smrti pacijentkinje nad kojom je uz njen pristanak lekar odgovarajuće specijalnosti izvršio abortus. (Vrhovni sud Srbije. štiteći teritorijalnu celokupnost SFRJ. odnosno njihovi naslednici.09. od 23. 173. godine) 493. Imalac se oslobađa odgovornosti ako dokaže da šteta potiče od nekog uzroka koji se nalazio van stvari.1997. Rev. godine) 492. od 06. od 26. Vlasnik šahta na trotoaru odgovara za štetu od opasne stvari. bez obzira na njihovo sadašnje državljanstvo.02. od 20. Pravo na naknadu štete od SRJ mogu ostvariti svi pripadnici teritorijalne odbrane koji su obavljali vojnu službu u uslovima neposredne ratne opasnosti. od 09.09. (Iz presude Okružnog suda u Zrenjaninu.236 - 499. a čije se dejstvo nije moglo predvideti. odgovara isključivo štetnik. 1048/98 od 18. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. pa nema uslova za podelu odgovornosti. i 174.godine) 495. godine) Objektivna odgovornost obavezuje na naknadu štete onoga koji štetu prouzrokuje bez obzira da li mu se ona može pripisati u krivicu pod uslovom da ima poreklo u stvarima ili delatnostima od kojih potiče povećana opasnost za okolinu.1997. 2250/97.godine) 497. (Vrhovni sud Srbije. Gž. (Iz odluke Vrhovnog suda Srbije. 2655/97. 2205/97. Okolnost da je tužilac pretrpeo štetu kao radnik tuženog preduzeća u izvršenju radnog naloga (prevoz radnika na određeno gradilište) sama po sebi nije dovoljna za zasnivanje tuženikove odgo. Za štetu nastalu usled požara izazvanog varnicom koja je izletela iz dimnjaka pomoćne stambene zgrade tužene. Rev. (Vrhovni sud Srbije.11. Zakona o obligacionim odnosima. Za štetu od opasne stvari odgovara njen imalac. . (Vrhovni sud Srbije.1997.1997. od 09. 49/97.

već lice koje je vatru zapalilo.1997.03. koji nije bio propisno postavljen.OBLIGACIONO PRAVO vornosti u smislu člana 85. odgovara vlasnik autobusa. Rev. 2978/95. Ali imalac opasne stvari i vršilac opasne delatnosti se mogu osloboditi odgovornosti. (Vrhovni sud Srbije. Rev. (Okružni sud u Požarevcu. godine) 501. . godine) Za štetu od rezervnog točka. 2040/94 od 10. (Vrhovni sud Srbije. izbeći ni otkloniti. (Iz rešenja Okružnog suda u Zrenjaninu. 581/96 od 30. tretira se kao šteta od opasne stvari i za nju odgovara njen imalac. 1190/96 od 20. Za štetu od paljevine ne odgovara imalac zapaljene stvari.237 - 506. od 20.06. Ako radnik pretrpi štetu na radu ili u vezi sa radom usled radnje za koju odgovara preduzeće i treće lice. 2915/97 od 25. (Vrhovni sud Srbije. stav 2. 1302/94. Zakupac (a ne samo vlasnik) stambene zgrade koja nadvisuje susednu zgradu odgovara za štetu susedu i po osnovu objektivne odgovornosti ukoliko je viša zgrada uzrok štete. pa se odgovornost za štetu ima ceniti po principu objektivne odgovornosti. ako je šteta nastala isključivo radnjom trećeg lica što predstavlja razlog za oslobođenje tuženog od odgovornosti u smislu člana 177. Gž. Rev.1995. 3849/95) 504. predstavljaju opasne delatnosti. 3849/95 od 13.1995. Rev.09. (Vrhovni sud Srbije. godine) 500. Brana i akumulaciono jezero predstavljaju opasnu stvar a obavljanje delatnosti na ovim objektima. godine) .1997. (Viši privredni sud u Beogradu. već lice koje je vatru zapalilo. ako dokažu da šteta potiče od nekog uzroka koji se nalazi van stvari i čije se dejstvo nije moglo predvideti.09. Gž. Njiva nije opasna stvar pa za štetu od vatre na njivi ne odgovara imalac njive po pravilima objektivne odgovornosti. Šteta nastala usled ujeda psa.1994. godine) 502. godine) 505. Rev.10. prouzrokovanu štetu su dužni da solidarno naknade oba štetnika. Pž. godine) 503. Zakona o obligacionim odnosima.10.07. od 12. Zakona o radnim odnosima.1994.1996. (Vrhovni sud Srbije.

već društveno-politička zajednica čiji organ je propisao trajnu zabranu lova. za koju je propisana trajna zabrana lova. 2312/92 od 06.238 - 514. Lovačko društvo nije dužno da naknadi štetu nastalu naletanjem srne na motorno vozilo u pokretu na putu ako se utvrdi da je do nastanka štete došlo isključivom krivicom vozača motornog vozila. 163/92 od 26. već društveno-politička zajednica čiji organ je propisao trajnu zabranu lova. (Vrhovni sud Srbije. zato što brzinu kretanja vozila nije prilagodio uslovima puta i saobraćaja. Rev.OBLIGACIONO PRAVO Kad je šteta nastala od opasne stvari. Rev. Rev. 2325/93) Za štetu koju pričini divljač. 2312/92 od 06. za koju je propisana trajna zabrana lova. 509.10. ne odgovara preduzeće koje gazduje šumom iz koje je divljač došla. odgovara SRJ. pod uslovom da je i oštećeni preduzeo propisane mere za sprečavanje štete od divljači. po principu objektivne odgovornosti za opasnu stvar.10. 4206/94) Ako je šteta nastala usled delovanja više uslova. . Rev. Rev. uzročnost se pretpostavlja.02. Rev. učestvovao u oružanim akcijama posle 17. Rev. (Vrhovni sud Srbije. 1479/94) Za štetu zbog smrti lica koje je. godine. 510. 512. Lovačko društvo nije dužno da naknadi štetu nastalu naletanjem srne na motorno vozilo u pokretu na putu ako se utvrdi da je do nastanka štete došlo isključivom krivicom vozača motornog vozila. zato što brzinu kretanja vozila nije prilagodio uslovima puta i saobraćaja. godine) . (Vrhovni sud Srbije. godine) 511. (Vrhovni sud Srbije. 3393/92) Za štetu koju pričini divljač. (Vrhovni sud Srbije. Rev. odnosno opasne delatnosti. 1992. ne odgovara preduzeće koje gazduje šumom iz koje je divljač došla. (Vrhovni sud Srbije. 163/92) Za štetu nastalu isključivo zbog iznenadnog naletanja divlje životinje (srne) na motorno vozilo u pokretu odgovara lovačko društvo koje upravlja lovištem u rejonu javnog puta na kome je došlo do štete. (Vrhovni sud Srbije. 513.1992.1992. avgusta 1990. 508. kao pripadnik teritorijalne odbrane. pod uslovom da je oštećeni preduzeo propisane mere za sprečavanje štete od divljači. uzročan je onaj uslov koji je tipičan za nastanak štete. ali se ta pretpostavka može obarati protivdokazima. (Vrhovni sud Srbije. godine) 507.

zasada i useva) preduzeo sve propisane mere za sprečavanje štete. (Viši sud u Subotici. a do štete je došlo usled neopreznosti samog radnika u radu na mašini za kojom je radio. Za štetu. ali odvajanjem od zemlje postalo je pokretna stvar i ako prilikom odvajanja prouzrokuje štetu trećem licu onda za tu štetu odgovara njegov vlasnik. godine) 520. 521. Organizacija udruženog rada ne odgovara za štetu kao imalac opasne stvari (mašine u pogonu) ako je preduzela sve mere zaštite na radu. (Vrhovni sud Srbije. osim ako se dokaže da je šteta nastala krivicom oštećenog ili trećeg lica. koju pričini lovostajem zaštićena divljač i pored toga što je oštećeni (vlasnik zemljišta. stalno živi na drugom području. a ne u tom lovištu. Gzz. Gž. ako je obučila radnika za rad na poslovima na kojima je povređen. Rev. Rev. odgovara organizacija koja gazduje lovištem u kome je šteta pričinjena. Pž. Rev.1987. 653/87 od 5. 79/87 od 28. do koje je došlo zbog nekog nedostatka koji predstavlja opasnost od štete za lica i stvari za koji proizvođač nije znao. predstavlja opasnost za nastanak štete i ima mesta njenom otklanjanju na osnovu odluke. 2248/88) 519. koja je štetu pričinila.1437/88) Dok drvo raste u zemlji nepokretna je stvar. Rev. .OBLIGACIONO PRAVO Elektroprivredna organizacija je odgovorna naknaditi štetu po osnovu objektivne odgovornosti kada ispod kablova dalekovoda pogine lice radeći i bez odobrenja nadležnog organa te organizacije.239 - 522. Rev. kao vlasnik opasne stvari. 303/91) 516. 4326/92) 515. godine) . (Vrhovni sud Vojvodine. (Iz presude Višeg privrednog sud Srbije. Ograda od bodljikave žice koja je postavljena neposredno pored zida kuće. kao imalac stvari. 667/89) 518. (Vrhovni sud Srbije. (Vrhovni sud Srbije.1987.3. osim ako dokaže da divljač. 945/90) 517. (Vrhovni sud Srbije. Autobuska stanica s ugroženim neočišćenim snegom i zaleđenom površinom je opasna stvar i za štetu koja je nastala od takve stvari odgovara gradsko prometno preduzeće. (Vrhovni sud Srbije. odgovara proizvođač koji je bocu stavio u promet. Za štetu koja nastane od eksplozije boce napunjene pivom. zavisno od mesta i položaja. Organizacija koja gazduje lovištem odgovorna je i za štetu koju pričini divljač na javnom putu u blizini lovišta.04.

529. Rev. u kojoj jedno lice učesnik igre pretrpi povredu. Rev. 829/86) Za štetu prouzrokovanu neispravnim liftom. (Vrhovni sud Srbije. (Šteta je naneta na taj način što je povređen radnik u krugu fabrike od opasne stvari . pa stoga u slučaju nastanka štete u vezi sa tim postrojenjima oštećenom odgovara SIZ stanovanja koji gazduje odnosno upravlja zgradom u kojoj se nalaze ove instalacije.240 - 526. st. 812/86) Za štetu izazvanu opasnom stvari odnosno opasnom delatnošću. 1708/85) . 1579/86) Popravka i održavanje puta uz pomoć bagera predstavlja opasnu delatnost i radna organizacija koja obavlja takvu delatnost je odgovorna za štetu koja je nastala od ove delatnosti bez obzira na krivicu i u slučaju ako je imalac bagera treće lice koje je vršilo popravku puta po nalogu iste radne organizacije. koje služe za zagrevanje zgrada i stanova. 158. 525. ako nije proverio da li su se prisutna lica udaljila na bezbedno rastojanje na osnovu njegovog upozorenja da će vunovlačaru pustiti u rad. (Vrhovni sud Srbije.viljuškara u pokretu). Ukoliko je u toku igre. (Viši privredni sud Srbije. za vreme obavezne fizičke obuke za vojna lica. . Rev. odgovorna su društveno-pravna lica koja su nosioci prava korišćenja. kao imaoca opasne stvari. odgovornost se ne zasniva na krivici već na stvorenom riziku. 3. u vezi čl. pa je i on odgovoran za štetu u smislu čl. a oštećeni nije preduzeo nikakve mere u tom cilju. odnosno organizacija na koju su društveno-pravna lica prenela ta prava i etažni vlasnici. Zakona o obligacionim odnosima. kada su uključene na daljinski ili blokovski sistem grejanja smatraju se opasnim stvarima. upravljanja i raspolaganja stanovima u društvenoj svojini. (Vrhovni sud Vojvodine. 527. (Vrhovni sud Srbije. kao opasne stvari. Stoga da bi oštećeni ostvario pravo na naknadu štete dovoljno je da dokaže da je pretrpeo štetu i da ona potiče od opasne stvari ili opasne delatnosti. zbog čega ima mesta primeni pravila o podeljenoj odgovornosti štetnika. kao opasnom stvari. Rev. ne može se prihvatiti da je sportska igra okolnost sa povećanom opasnošću ukoliko su u toku igre preduzete odgovarajuće mere da se igra odvija u sportskom duhu i u skladu sa pravilima. primenjuju se opšta pravila o naknadi štete pa i pravila o podeljenoj odgovornosti za naknadu štete prouzrokovane od zaštićene divljači na poljoprivrednim proizvodima. 3842/86) 523. Pž. i oštećenog. kad je opasnu stvar držao i koristio na prostoru pristupačnom licima kojima je vršio usluge. Gž. (Viši sud u Subotici. (Vrhovni sud Srbije. Rev.OBLIGACIONO PRAVO Toplotna postrojenja i instalacije u stambenoj zgradi. ne može se u potpunosti osloboditi odgovornosti za štetu prouzrokovanu upotrebom opasne stvari. 177. 215/87) Kada odlukom skupštine opštine nisu propisane mere koje je oštećeni dužan da preduzme radi sprečavanja štete od zaštićene divljači. 524. 528. 1065/85) Imalac vunovlačare.

533. 145/82) Dobavljač plinskih boca odgovara za štetu koju korisnik pretrpi usled upotrebe plina. Ako usled neispravnosti puta odnosno ulice nastane šteta. koje je po osnovu zakona prema vrsti divljači i drugim okolnostima bio dužan preduzeti. jer je šteta prouzrokovana u vezi sa vršenjem opasne delatnosti. kao imalac opasne stvari. koji je u smislu čl. Zakona o opštenarodnoj odbrani obavezan da učestvuje u izvođenju organizovanih vežbi civilne zaštite. pod uslovom da je oštećeni preduzeo sve mere sprečavanja štete od divljači. 534. Rev. van železničke stanice otvorila vrata šinobusa i izgubivši ravnotežu ispala iz vagona. 535. ako nije snabdeo korisnika posebnim uputstvima za rukovanje odnosnim bocama i nije ga na odgovarajući način obučio da se njima koristi. kao putnik u šinobusu. elementarnih i drugih nesreća i drugih opasnosti. odgovorna je oštećenom licu u smislu čl. 279/80) . Kad je tužilja.ulice obavesti nadležni SIZ za puteve. 461/85) Država SFRJ. (Vrhovni sud Srbije. odgovorna je za naknadu štete prouzrokovane upotrebom aviona i padobrana. i to po osnovu objektivne odgovornosti. Rev. (Vrhovni sud Srbije. ne obraćajući pažnju na činjenicu da je šinobus u pokretu. st. organizovao vežbe civilne zaštite i njima rukovodio. u skladu sa planom odbrane te zajednice. (Vrhovni sud Srbije. (Savezni sud. Gzz. Rev. 47. čiji je štab civilne zaštite. 401/85) 530. 3. 532. 14/82) Vlasnik opasne stvari odgovara po pravilima o objektivnoj odgovornosti. . Gzs. 536. Rev. koju čini niz mera zaštite i spasavanja od ratnih razaranja.241 - 531. 110/83) Radna organizacija za održavanje puteva zadužena je za neposredan nadzor o stanju na putu i dužna je da o nepodobnosti puta . bez obzira da li je šteta pričinjena kada nije bio lovostaj. krivicom trećeg lica ili isključivom krivicom oštećenog. Rev. tako da se te vežbe odvijaju pod okolnostima sa rizikom od opasnosti nastupanja eventualne štete. ali je njegova odgovornost za štetu prouzrokovanu opasnom stvari isključena ako je šteta nastala dejstvom više sile. (Vrhovni sud Srbije. (Vrhovni sud Srbije. 150. odgovara kao organizator društveno-politička zajednica. 961/80) Za štetu koju pričini zaštićena divljač odgovara organizacija koja gazduje lovištem na kome ta divljač živi. železnička transportna organizacija je oslobođena odgovornosti za štetu koju je tužilja u ovakvom slučaju pretrpela ispadanje iz šinobusa. (Vrhovni sud Srbije.OBLIGACIONO PRAVO Za štetu prouzrokovanu učesniku civilne zaštite. Zakona o putevima. koja se organizuje kao jedinstveni sistem u opštini odnosno gradu.

07. u vezi sa članom 195. 185. stav 1.zbog alkoholisanosti od 2.1997. a to je bilo poznato vlasniku vozila .. činjenično stanje od kojeg zavisi pravilna primena materijalnog prava u pogledu osnova odgovornosti za štetu oba tuženika je potpuno utvrđeno. istog Zakona. Nesumnjivo je da na strani tuženog postoji odgovornost za naknadu štete tužiocima po osnovu krivice. a koje se izvalilo. Vlasnik putničkog vozila. koju su dužni da nadoknade tužiocima na osnovu čl. koji je okončan pravosnažnom osuđujućom presudom istog suda od 16. prvostepeni sud se u razlozima svoje presude poziva na odredbe člana 176.vlasnika vozila za štetu.vlasnik vozila se ne može. godine) 538. Zakona o obligacionim odnosima ( predaja opasne stvari trećem licu ). pozivajući se na odredbu člana 176. Kod utvrđenog činjeničnog stanja tuženi . vlasništvom imenovanog tuženog. vozač putničkog vozila i vlasnik vozila odgovaraju solidarno za materijalnu i nematerijalnu štetu. pa za štetu koju opasna stvar pričini nekom licu odgovara vlasnik te stvari odn. Iz obrazloženja: Tuženo javno preduzeće upravlja drvoredom u kome se nalazi drvo ispod koga je tužilja parkirala svoje putničko motorno vozilo. Zakona o obligacionim odnosima.23 promila alkohola u krvi . koji je vozilo poverio na upotrebu u javnom saobraćaju licu koje zbog alkoholisanosti nije bilo u stanju da bezbedno upravlja vozilom. 195. ne može se osloboditi od odgovornosti za štetu koju pretrpi drugi učesnik u saobraćajnoj nezgodi.prešao vozilom na levu stranu kolovoza i tako izazvao sudar sa putničkim vozilom vlasništvo tužioca. stav 1.vlasnik vozila se ne može osloboditi odgovornosti za štetu od opasne stvari. Međutim.OBLIGACIONO PRAVO 537. palo preko vozila i tom prilikom ga oštetilo. koje se kretalo iz suprotnog pravca i kojim je upravljao tužilac. godine na putu prouzrokovao saobraćajnu nezgodu upravljajući putničkim motornim vozilom. . a čije se dejstvo nije moglo predvideti. Iz obrazloženja: U prvostepenom postupku je na pouzdan način utvrđeno da je imenovani tuženi 17. upravljalo drugo lice. u smislu člana 174. Kada je reč o odgovornosti tuženog . u smislu člana 154. koje zbog alkoholisanosti nije bilo u stanju da bezbedno upravlja motornim vozilom. Zakona o obligacionim odnosima. stav 1.242 - . Drvo je izvaljeno iz korena. protiv tuženog vođen je krivični postupak zbog krivičnog dela iz člana 201. Zakona o obligacionim odnosima osloboditi odgovornosti za štetu nastalu u saobraćajnoj nezgodi koju prouzrokuje vozač isključivo svojim propustom. (Presuda okružnog suda u Valjevu. jer . tako da. 1149/06 od 31.2006. 189.6. ali ne objašnjava potpuno osnov odgovornosti za štetu tuženog. izbeći i otkloniti. godine.u situaciji kada se sopstvenik automobila nalazio u vozilu kojim je u trenutku nastanka štete. i 200.1998.10. U vezi sa ovim događajem. Gž.. kao što je ovde slučaj. po njegovom nalogu. onaj ko je zadužen da se o njoj brine po osnovu objektivne odgovornosti ali se te odgovornosti može osloboditi ako dokaže da je šteta nastala od uzroka koji se nalazi van stvari. na taj način što je . Krivičnog zakona Republike Srbije.

za osiguranje “D. . On je se može osloboditi .07.nije potpuno utvrdio činjenično stanje. što je ipak učinio po poravnanju zaključenom pred istim sudom u predmetu P.. u trenutku kada je već bio pokrenut postupak u ovoj pravnoj stvari (tužba je podneta 18.D. pa je ona to tražila tužbom. Ako je štetu iz saobraćajne nezgode oštećeni već jednom naplatio od štetnikovog osiguravača po obaveznom osiguranju. godine).11. izbeći i otkloniti. Dok raste u zemlji . Prvostepeni sud takav zaključak nije zasnovao na zakonu. D.za nju odgovara njegov vlasnik odn. koje je bilo osigurano po polisi kasko osiguranja kod D. Iz obrazloženja: Prema činjeničnom stanju utvrđenom u prvostepenom postupku.00 dinara neparničaru N.shodno odredbi čl. prvostepeni sud je tužbeni zahtev odbio kao neosnovan.zbog pogrešne primene materijalnog prava .1992. što je i učinio 11. kao o opasnoj stvari. 1958/54 na dan 6. Kao osiguravač tuženika po ugovoru o obaveznom osiguranju.. pretpostavlja i na tuženoj strani je teret dokazivanja postojanja okolnosti koje isključuju tu odgovornost. godine) ODGOVORNOST U SLUČAJU UDESA IZAZVANOG MOTORNIM VOZILIMA U POKRETU (Član 178. godine isplatom novčanog iznosa od 8. godine.”. Gž. Zakona o obligacionim odnosima .D.1995. Ova odgovornost je u sistemu objektivne odgovornosti. kada je šteta iz saobraćajne nezgode već pokrivena.samo ako dokaže da je šteta nastala od uzroka koji se nalazi van stvari i čije se dejstvo nije moglo predvideti. godine u V.243 - ..2008. na dan 15. 1885/08 od 05.1996. J. Prvostepena presuda je ukinuta jer prvostepeni sud .1992. To znači da je osnovni teret dokazivanja u ovakvoj parnici na strani tuženog. Zakona o obligacionim odnosima) 539.1993. za osiguranje “D. na dan 24. prouzrokovao saobraćajnu nezgodu kojom prilikom je oštetio vozilo neparničara N. Međutim. st.. što u konkretnom slučaju nije sporno.02. nema pravo da štetu naplati i od svog kasko osiguravača po osnovu kasko osiguranja. 177. odvajanjem od zemlje ono postaje pokretna stvar i ukoliko tom prilikom prouzrokuje štetu nekom licu . J. bez obzira na ugovor o kasko osiguranju. br.776.”. Ta se odgovornost.D. tuženi je upravljajući putničkim motornim vozilom u alkoholisanom stanju i isključivo svojom krivicom. Samim tim ni tuženi nije imao obavezu na plaćanje regresa navedene štete prema D. za osiguranje “D.03.02.drvo je nepokretna stvar. godine. 1. J. U ovakvoj situaciji. Tužilačka strana je u postupku dužna da dokaže da je pretrpela štetu od drveta koje se izvalilo...OBLIGACIONO PRAVO Tuženo preduzeće nije tužilji naknadilo štetu van spora. tužilac je štetu koja je proistekla iz saobraćajne nezgode isplatio neparničaru N.. Našavši da tužilja u postupku nije dokazala da je šteta nastala krivicom tužene strane.” nije bio u obavezi da istu naknadi i po drugi put.09. pa se podrazumeva odgovornost imaoca odn. (Rešenje Okružnog suda u Kraljevu.. kako je već navedeno. ali ne i da dokazuje da je tuženi odgovoran za štetu. vlasnika. onaj ko je zadužen da se o drvetu brine.

obaveza tuženog prema tužiocu je obaveza koja proističe iz ugovora o obaveznom osiguranju i u konkretnoj situaciji za obavezu tuženog prema tužiocu nema značaja to što je tuženi ukupnu štetu ili njen deo po osnovu regresa isplatio D. ZOO-a. pobijana presuda ne sadrži dovoljno jasne razloge da li bolovi koje je tužilac trpeo po svojoj jačini i trajanju opravdavaju primenu navedenog zakonskog propisa. navedenog zakonskog propisa za štetu koju pretrpe treća lica imaoci motornih vozila odgovaraju solidarno. J. godine) 540. ZOO-a. Zakona o obligacionim odnosima. kao putnik u vozilu neparničara G.244 - . u srednjem i slabijem stepenu. za osiguranje “D. Iz obrazloženja: Prema činjeničnom stanju utvrđenom u prvostepenom postupku tužilac je kritičnom prilikom. U ponovnom postupku.OBLIGACIONO PRAVO Prema tome. da li se radi o strahu za život (primarni strah) koji je tužilac mogao trpeti u toku samog kritičnog događaja i neposredno posle toga ili se moguće. prvostepeni sud će na pouzdan način utvrditi sve odlučne činjenice u ovoj pravnoj stvari. Pored navedenog. 1348/04 od 18. Kako prema stavu 4. stav 3. a posebno kakve su bile međusobne obaveze stranaka iz ugovora o osiguranju i visinu obaveze tuženog prema tužiocu. da li i u kojoj meri ima doprinosa saobraćajnoj nezgodi vozača putničkog vozila u kojem se kritičnom prilikom nalazio tužilac. ukazuje se prvostepenom sudu da putnik u jednom od dva motorna vozila koja su učestvovala u saobraćajnoj nezgodi ima status trećeg lica u smislu člana 178.10. bez značaja je za odgovornost tuženog za naknadu štete tužiocu. kako bi bio u mogućnosti da donese pravilnu i zakonitu odluku u ovoj pravnoj stvari. Kod ovakvog stanja stvari. zbog čega je bio zadržan na lečenju u bolnici od 20. ovakav strah isključuje zbog toga što je kritičnom prilikom zbog posledice povrede tužilac izgubio svest. br.”.D. br. stav 1. povređen u saobraćajnoj nezgodi u kojoj je učestvovao i tuženi kao vozač drugog putničkog vozila.2003..2005. koju činjenicu sud nije utvrdio zbog pogrešne primene materijalnog prava.10. ili se pak radi o strahu zbog posledica povređivanja (sekundarni strah). do 23. 599/05 od 07. što je sve prvostepeni sud bio dužan da razjasni detaljnijim saslušanjem veštaka neuropsihijatra. Gž. Tom prilikom tužilac je zadobio laku telesnu povredu u vidu potresa mozga. što će učiniti u ponovnom postupku. imajući u vidu odredbu člana 200. godine. Gž. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu. za koje vreme je trpeo bolove srednjeg i slabijeg intenziteta koji su mogli biti ublažavani lekovima protiv bolova. godine) . Lice koje je kao putnik u putničkom vozilu pretrpelo štetu u saobraćajnoj nezgodi u kojoj je učestvovalo i drugo putničko vozilo ima status trećeg lica u smislu člana 178.2004. Iz pobijane presude takođe nije jasno o kakvom se tačno strahu radi koji je tužilac trpeo u trajanju oko dve nedelje.. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu.05. koji govori o odgovornosti za naknadu štete u slučaju udesa izazvanog motornim vozilom u pokretu.11. stav 3.

stav 4.. osnovanost istaknutog prigovora zastarelosti potraživanja tužioca treba ceniti računajući zastarni rok iz člana 377. Rekao joj je da nema ozbiljnije povrede. a nakon skidanja gipsa upućena na rehabilitaciju. U slučaju udesa izazvanog motornim vozilom u pokretu. N. vozačem. s obzirom da osiguranik tuženog nije štetu .04. Naime. br. Gž. (Iz presude Okružnog suda u Beogradu. tako što je slomljen desni ručni zglob. prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo kada je našao da je tužena odgovorna za naknadu štete tužilji nastalu iz ove saobraćajne nezgode. udarilo je vozilo kojim je upravljala nepoznata ženska osoba. tačka 2. vozila sa N. usled čega je udario tužilju koja se već nalazila na pešačkom prelazu odnosno započela prelaženje ulice i to u momentu kada je bilo upaljeno zeleno svetlo za pešake. godine od strane N. a osiguravač odgovara u obimu odgovornosti njegovog osiguranika. 5697/03 od 11. dakle nije kritičnom prilikom počinio krivično delo. stav 2.. Zakona o obligacionim odnosima. Zakona o osiguranju imovine i lica..2001. nakon čega je odvezao kući i dao netačne podatke o imenu i adresi žene koja je vozila automobil.. N. vozila sa N.245 - 542. Iz obrazloženja: Iz utvrđenog činjeničnog stanja proizilazi da je tužilja povređena dana 9. gde je pregledalo neko lice za koje je tužilja zaključila da je fizioterapeut. a prema utvrđenom činjeničnom stanju u spisima. G. N. godine kada je kao pešak prelazila pešački prelaz u ul. dužinu i trajanje bolova tužilje i strah koji je pretrpela. oko 12 časova. vozačem. s obzirom na okolnost da je u konkretnom slučaju šteta prouzrokovana krivičnim delom.06. kao što je pravilno utvrdio prvostepeni sud. N.4. Pošto je tužilja imala bolove cele te noći. ali prilikom ocene prigovora zastarelosti potraživanja tužioca koji je isticao tuženi. nije prouzrokovao predmetnu štetu i nije za istu odgovoran. Od tih povreda se lečila tako što je nosila gips pet nedelja. godine) Pogrešno je pravno stanovište prvostepenog suda da. da tužilac shodno članu 178. Osnova odgovornosti tuženog nalazi se u činjenici da je tuženi bio osiguravač vozila – autobusa i to osiguravač za štetu od odgovornosti pričinjenu trećim licima. pa kako osiguranik tuženog nije lice kome može da se računa zastarni rok po posebnim pravima o zastarelosti iz člana 388. Zakona o osnovama bezbednosti saobraćaja na putevima. Prilikom pada tužilja je zadobila teške telesne povrede. Na osnovu ovako pravilno utvrđenog činjeničnog stanja. imajući u vidu da je tužilja povređena u saobraćajnom udesu 9. Zakona o obligacionim odnosima. N. primenjuju se pravila o odgovornosti po osnovu krivice bez obzira što je tužilja povređena u saobraćajnom udesu od strane N. Sud je na osnovu nalaza i mišljenja sudskog veštaka utvrdio procenat umanjenja opšte životne aktivnosti. da se tužilac u trenutku udesa u tom autobusu nalazio kao treće lice. usled čega je tužilja pala na pločnik i za momenat izgubila svest. Žena koja je upravljala automobilom stavila je tužilju u automobil i odvezla do pomoćne zgrade na Zvezdinom stadionu.. . u smislu odredbi člana 99. Ovo iz razloga što je tuženi osiguravač autobusa čiji vozač. U momentu kada je već prošla polovinu kolovoza i zastala da propusti dva automobila koja su skretala.2003. te je stoga tuženi dužan da naknadi tužilji štetu koju je pretrpela. M. kao i netačan broj mobilnog telefona. izašla uviđajna ekipa MUP-a i sačinila dnevni izveštaj o ovom slučaju. Uputili su je u Urgentni centar gde je – nakon što je saopštila kako je zadobila povrede. sutradan je otišla u Klinički centar Srbije.OBLIGACIONO PRAVO 541. vozač se ponašao protivno odredbi člana 110..2001. u B. Zakona o obligacionim odnosima. N. ima pravo da naknadu štete potražuje od bilo kog učesnika u udesu.

godine) 545. Na taj način on je izazvao saobraćajni udes pa je isključivo kriv za štetnu posledicu. kao treće lice pretrpeo. Iz obrazloženja: Tužilac se nalazio u teretnom motornom vozilu i on u odnosu na imaoce tih vozila predstavlja treće lice. Rev. od 24. (Gž. .2002.1999. br. Naknada za podizanje nadgrobnog spomenika može se dosuditi i kada tužilac učini verovatnim da će spomenik podići. a da se prethodno nije uverio da ovu radnju bezbedno može izvesti po ostale učesnike u saobraćaju. Rev.2000. Rev. nije bio registrovan. i 158. 945/03) 543. godine) . jer šteta prouzrokovana građanskim deliktom zastareva u svakom slučaju za pet godina od dana nastanka štete. dakle prema opštem propisu.03. Rev. stav 4. jer je suprotno članu 38. Zakona o obligacionim odnosima. Zakona o osnovama bezbednosti saobraćaja na putevima započeo skretanje na kolovozu radi promene pravca kretanja. Kada treća lica (kao u ovom slučaju tužilac) pretrpe štetu u saobraćajnom udesu odgovornost imalaca vozila u smislu člana 178. odgovara za štetu koja nastane zbog tog nedostatka. je solidarna činjenica eventualne podeljene odgovornosti učesnika u saobraćaju bez značaja za njihovu graćansko-pravnu odgovornost. imaoci motornih vozila odgovaraju solidarno. ali u tom ponašanju nema elemenata krivičnog dela već samo građanskog delikta. (Vrhovni sud Srbije. 3730/01 od 14. ZOO.38 promila alkohola) nije u uzročnoj vezi sa nastalom štetnom posledicom pa su zato neosnovani revizijski navodi u kojima se ističe da je tužilac kao putnik koga je vozač teretnog vozila primio radi besplatnog prevoza morao znati za alkoholisanost vozača i da je time pristao na štetnu posledicu. 5145/99 od 20. čak i u situaciji da takav traktor koji je morao biti registrovan. Zato za štetu koju je tužilac kao treće lice pretrpeo.2000. Za štetu koju je tužilac. svojim ponašanjem. 11955/03 – P. 1660/00 od 10. doprineo nastanku štete. br. godine) 544. rok zastarevanja računa se prema rokovima iz člana 376.04. 787/99.03. a prvotuženi vozač traktora odgovara i po osnovu krivice na osnovu člana 154. a koja zbog nedostatka za koje on nije znao predstavlja opasnost štete za lica i stvari.OBLIGACIONO PRAVO prouzrokovao odnosno istoj nije doprineo počinivši krivično delo. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. Ovo važi čak i u situaciji ako je osiguranik tuženom.04. (Vrhovni sud Srbije. godine) Ko stavi u promet stvar koju je proizveo. imaoci motornih vozila odgovaraju solidarno na osnovu člana 178. U toku postupka pouzdano je utvrđeno da relativno mala alkoholisanost vozača teretnog vozila (0.246 - 546. Samo šteta naneta od traktora koji mora biti registrovan svake godine može biti nadoknađena od osiguravajuće organizacije. stav 1. ZOO. stav 4. (Vrhovni sud Srbije.

06.09. (Vrhovni sud Srbije.1998.06. Štetnik je obavezan da oštećenom naknadi štetu. 5634/97 od 17. od 03.12. 2623/98. (Vrhovni sud Srbije. 3973/97 od 30. (Vrhovni sud Srbije. 548. Proizvođač odgovara za opasna svojstva ako nije preuzeo sve što je potrebno da štetu spreči. 4886/98.05. od 16.247 - 555.11. (Vrhovni sud Srbije. koji je prouzrokovan isključivom krivicom jednog imaoca. od 13. svaki imalac odgovara za ukupnu štetu koju su oni pretrpeli srazmerno stepenu svoje krivice. . 3422/97. 757/98. godine) 549. od 01. (Vrhovni sud Srbije. godine) Ako postoji obostrana krivica svaki imalac motornog vozila u pokretu odgovara za ukupnu štetu koju su oni pretrpeli srazmerno stepenu svoje krivice. godine) 553.1997. 552. od 03.1998. godine) 554. Rev.1998.07. Rev. Rev. 3230/98. Rev. Rev. godine) 547. godine) .1998. Gž. Ako postoji obostrana krivica. (Vrhovni sud Srbije. 1999. svaki imalac odgovara za ukupnu štetu koju su oni pretrpeli srazmerno stepenu svoje krivice. (Vrhovni sud Srbije. godine) 550.1998. Za štetu koju pretrpe treća lica imaoci motornih vozila odgovaraju solidarno.OBLIGACIONO PRAVO Ako je i tužilac doprineo nastanku štete ima pravo samo na srazmerno smanjenu štetu. (Iz presude Okružnog suda u Zrenjaninu. primenjuju se pravila o odgovornosti po osnovu krivice.1998. U slučaju udesa izazvanog motornim vozilom u pokretu. (Vrhovni sud Srbije. Rev.06. 1356/96 od 17. čijem je nastanku doprineo svojom krivicom. Rev. godine) 551.03. godine) Ako postoji obostrana krivica.1998. Rev. Parnični sud je ovlašćen da utvrdi pod kojim uslovima se dogodila nezgoda i čijom krivicom po tužbi oštećenog u toj nezgodi nezavisno da li je protiv štetnika kao učesnika u saobraćajnoj nezgodi sproveden prekršajni ili krivični postupak. 1174/99 od 11.

248 - . Za štetu koja nastane od eksplozije boce napunjene pivom. Za regresni zahtev naknade štete nastale upotrebom motornog vozila inostrane registracije i osiguranog kod inostranog osiguravača ne odgovara domaća zajednica osiguranja na čijem području je šteta nastupila.01.OBLIGACIONO PRAVO U slučaju udesa izazvanog motornim vozilom u pokretu koji je prouzrokovan isključivom krivicom jednog imaoca. ZPP. Lica koja su sudarom svojih vozila prouzrokovala štetni događaj odgovaraju prema trećim licima solidarno. po osnovu odgovornosti za štetu prouzrokovanu od nepoznatog ili neosiguranog lica. Rev.1995. Zakona o obligacionim odnosima) 561.06. Iz obrazloženja: Utvrđeno je sledeće činjenično stanje: Navedenog dana je tužilju napao čopor pasa lutalica. koji je ranu previo i dao joj antitetanusnu zaštitu.1991. 945/90 od 15. Ne postoji jedinstveno suparničarstvo u smislu člana 201. 10/91. Rev. (Vrhovni sud Vojvodine. godine) 556. godine) 559. bez obzira koliko je i da li je svako to lice odgovorno za prouzrokovanje štetnog događaja. od 23.1997. od 11. POSEBNI SLUČAJEVI ODGOVORNOSTI (Čl. već obično suparničarstvo u smislu člana 200.11. godine) 560. (Vrhovni sud Srbije. godine) 558. 2313/90. (Vrhovni sud Srbije. Obratila se lekaru. za štetu koju pričine psi lutalice odgovara Grad po osnovu odgovornosti u vezi sa vršenjem poslova od opšteg interesa.1991. od kojih ju je jedan ujeo za desnu potkolenicu. odgovara proizvođač koji je bocu stavio u promet. do koje je došlo zbog nekog nedostatka koji predstavlja opasnost od štete za lica i stvari za koji proizvođač nije znao. Na teritoriji gradske zajednice. godine) 557. od 07. Prev. (Vrhovni sud Srbije. ZPP imaoca motornog vozila i osiguravajuće organizacije kada su oni zajedno tužene po osnovu odgovornosti iz obaveznog osiguranja u saobraćaju. . Rev. od 11. 36/95. (Vrhovni sud Srbije. 6264/97.02. 180 – 184. primenjuju se pravila o odgovornosti po osnovu krivice. Rev.1991.05.

njeno lečenje je trajalo mesec dana. 7.radnik MUP-a Republike Srbije na poslovima bezbednosti pretrpeo teške telesne povrede. čija je obaveza da svakom učesniku obezbedi uslove potpune zaštite života i zdravlja. Iz obrazloženja: Prema presudi prvostepenog suda.03. godine) 563. (Presuda Okružnog suda u Čačku. opada na strah srednjeg stepena kada joj je ukazana stručna pomoć u Domu zdravlja. S obzirom da psi nisu bili uklonjeni i da su napali i povredili tužilju. pretrpela je lake telesne povrede. .OBLIGACIONO PRAVO Stara je 45 godina. Zakona o komunalnim delatnostima . Gž. a postoji i naruženost lakog stepena u vidu ožiljaka koji su uočljivi sa 3 do 4 m. Trpela je bol srednjeg stepena u toku 15 dana i bol slabog stepena u narednih 15 dana. čak i panika kada vidi pse u blizini. Neosnovanost žalbe tuženog proističe iz činjenice da je Grad obavezan . Kada je tužilac kao policajac . potom se on smanjuje. I sada se javlja strah. (Iz Presude Okružnog suda u Novom Sadu. činjenično stanje (u smislu čl. Trpela je strah visokog stepena. Zakona o parničnom postupku). i član 200.Republika Srbija je obavezana da plati tužiocu na ime naknade štete za pretrpljeni strah novčane iznose navedene u izreci. strah se smanjuje i do kraja lečenja je slabog intenziteta. prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo . Bol prolaznog karaktera oseća se i sada na promenu vremena. on ima pravo na naknadu štete zbog pretrpljenog straha.da uređuje i obezbeđuje uslove obavljanja komunalnih delatnosti i njihov razvoj. kada su urađene probe na besnilo. organizator sportske manifestacije je dužan da njegovim srodnicima naknadi štetu. Naime. dođe do smrti učesnika. Međutim. godine) 562. tužilac je obavljajući svoju dužnost pretrpeo teške telesne povrede. tuženi . Gž. Kada zbog propusta organizatora.član 184. prvostepeni sud je pravilno postupio kada je obavezao tuženog da snosi odgovornost. i 223. ali još uvek je jakog intenziteta. zbog čega je prvostepeni sud pravilno primenio materijalno pravo. 2001. bez obzira na prirodu svoje profesionalne dužnosti. 1687/01 od 31. pravilno i potpuno utvrđeno. Tek narednog dana. koji traje do dolaska kući. Na ovakvo. Isticanje u žalbi da tuženi nije odgovoran za nastalu štetu na ime pretrpljenog straha. hodanju i sl.2003. pri dužem stajanju. a po tom osnovu ima pravo na naknadu nematerijalne štete zbog pretrpljenog straha. a prvostepenu presudu je potvrdio.članom 2. Zakona o obligacionim odnosima . Grad je svojom odlukom poverio posao uklanjanja pasa lutalica JKP "Čistoća".249 - . jer kao policajac mora profesionalno da trpi strah . i 8.10.pravilan je. zaključak tuženika u žalbi da tužilac kao policajac treba da trpi strah u obavljanju svoje profesionalne dužnosti .te obavezao tuženog da tužilji isplati iznose utvrđene izrekom. 341/03 od 31. Žalbu tuženika drugostepeni sud je odbio kao neosnovanu.neosnovano je.

sa zakonskom zateznom kamatom od dana oduzimanja vozila. ( Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. br. organizator sportske manifestacije na tom osnovu se i zasniva njena odgovornost.9.1999. drugostepeni organ je ovu odluku poništio kako bi se u ponovnom postupku izvršilo novo veštačenje broja motora i šasije.02. godine) Preduzeća koja vrše komunalnu ili drugu sličnu delatnost od opšteg interesa odgovaraju za štetu ako bez opravdanog razloga obustave ili neredovno vrše svoju uslugu. Zakona o obligacionim odnosima i materijalnu štetu na osnovu člana 185. br.00 dinara. 25. godine. kao organizatora navedene sportske manifestacije se ne traži krivica. kao organizator akcije "Postigni pogodak" u 2005. Nižestepeni sudovi su usvojili tužbeni zahtev i obavezali tuženu da taj iznos isplati tužiocu na ime naknade štete. i 193. Iz obrazloženja: Tužiocu je 25. Stoga nije osnovano isticanje tužene u reviziji o tome da ona nije organizator akcije "Postigni pogodak" jer upravo iz rešenja o obrazovanju i imenovanju organizacionog odbora sportske manifestacije "Postigni pogodak" br.11. Kako je utvrđeno da je tužena Opština Š. Statuta opštine Š.250 - 565.4. Rev.09. pa je ona pravilno obavezana da tužiocima naknadi nematerijalnu štetu u smislu člana 201. a 16. Za tuženu Opštinu Š. 110-40/2005-13 a koje je doneto na osnovu člana 44. godine utvrđena je vrednost vozila u iznosu od 680.09. Rev. a čija je visina pravilno odmerena u smislu člana 200..2001.2005.1999. U postupku po tužiočevoj žalbi. Zakona o obligacionim odnosima. Odgovornost tužene Opštine Š. Zakona o obligacionim odnosima jer je kao organizator okupljanja većeg broja ljudi sportske manifestacije "Postigni pogodak" odgovorna za štetu koju su tužioci pretrpeli kada se utopio maloletni sin. 3186/99 od 1. od dana 28. nema mesta ni primeni odredaba o eventualnoj podeljenoj odgovornosti. U međuvremenu je SUP Šabac vozilo predao osiguravajućem društvu u Beču. 3618/04 od 26. 2008.OBLIGACIONO PRAVO Iz obrazloženja: "Pravilan je zaključak nižestepenih sudova da tužena Opština Š.1998. zasnovana je na odredbi člana 181. Zakona o obligacionim odnosima.11." (Iz presude Vrhovnog suda Srbije u Beogradu. proizilazi da je tužena Opština Š. Rev.2998. godine) . godine do isplate. 189. a kako u radnjama pravnog prethodnika tužilaca – oštećenih nije bilo propusta.01.2005. organizator navedene sportske manifestacije. godine oduzeto putničko vozilo. .. Vreme donošenja sudske odluke podrazumeva i kraći vremenski period od dana utvrđivanja štete (veštačenja) do dana donošenja prvostepene presude. od strane predsednika Opštine Š. Na osnovu nalaza i mišljenja veštaka od 28. godine je doneto rešenje kojim se obnavlja postupak registracije i saobraćajna dozvola poništava. (Vrhovni sud Srbije. Visina naknade štete se određuje prema cenama u vreme donošenja sudske odluke. 427/08 od 10. odnosno brat tužilaca u bazenu. kao i radi utvrđivanja da li je protiv tužioca ili trećeg lica pokrenut krivični postupak. 186.000. godini kada je došlo do štetnog događaja odgovara za štetu koju su tužioci pretrpeli u smislu člana 181. godine) 564.

. Rev.1998. 182. st. Ne smatra se povredom na radu kada radnik pretrpi povredu na službenom putu od strane učesnika u demonstracijama.08. Rev. 2. pripada povređenom licu u smislu člana 180. (Vrhovni sud Srbije. (Vrhovni sud Srbije.09. (Okružni sud u Kragujevcu. Država Savezna Republika Jugoslavija nije građansko pravno odgovorna za štetu prouzrokovanu eksplozijom granate ispaljene od strane nepoznatog lica sa teritorije druge države. Rev. samo u slučaju ako je to nasilje bilo usmereno protiv državnog uređenja. 3761/98 od 09. jer takva njena odgovornost nije zakonom propisana. Društveno-politička zajednica nije odgovorna za štetu nastalu smrću ili telesnom povredom prilikom javnih manifestacija. Zakona o obligacionim odnosima. (Vrhovni sud Srbije. Za štetu prouzrokovanu aktom nasilja odgovaraju sve zajedno ili posebno svaka društveno-politička zajednica na čijoj teritoriji je štata nastala. Rev. godine) 567. do dana donošenja prvostepene presude. 6348/98 od 24. godine) 566. 4556/98 od 10. 437/83) . telesna povreda) koju neko pretrpi usled izvanrednih okolnosti . Organizator okupljanja većeg broja ljudi u zatvorenom ili otvorenom prostoru odgovara za štetu (smrt. 1142/84) 572. usled akta nasilja. (Okružni sud u Kragujevcu. I. Gž.251 - 573. godine) 568.1998. godine) 569. 1220/87) 570.1999. Pravo na naknadu štete. 1014/92 od 24. (Vrhovni sud Srbije. Visina štete u smislu čl. prouzrokovanu pre stupanja na snagu Zakona o obligacionim odnosima.1992. Zakona o obligacionim odnosima određuje se prema cenama u vreme donošenja sudske odluke. Rev. Prev. Gž. (Vrhovni sud Srbije.OBLIGACIONO PRAVO Preduzeća i druga pravna lica koja vrše komunalnu ili drugu sličnu delatnost od opšteg interesa odgovaraju za štetu ako bez opravdanog razloga obustave ili neredovno vrše svoju uslugu. (Vrhovni sud Srbije. 106/86) 571.gibanje publike i opšteg nereda.06.03. Vreme donošenja sudske odluke podrazumeva kraći vremenski period od dana utvrđivanja štete (veštačenja).

1. 46. a posebno i za slučaj ako to lice te poslove ne obavlja adekvatno. da je tom prilikom doživela primaran strah da su povrede teške telesne prirode. a za poslove smeštaja. Opština odgovara uvek i za izbor lica kome je vršenje takvih poslova poverila. Drugostepeni sud je obavezao tuženu da tužilji za pretrpljene fizičke bolove plati iznos od 200. opkolio i napao čopor pasa lutalica.000. zbog čega je određena nova terapija. koja između ostalog.oo dinara. 3. to što je Opština ove poslove poverila JKP "Čistoća” ne znači da je ona samim tim mogla sebe osloboditi zakonske obaveze koja joj je napred utvrđena.000. prateću opremu.2006. smeštaju. Odluke o humanom hvatanju. Činjenica je da su. kao i naruženost teškog stepena. Za vreme napada. 2. Zakonska je obaveza opštine da uredi i obezbedi uslove obavljanja zoohigijenske službe i njen razvoj. Posebno treba imati u vidu da je tužilju napao čopor pasa lutalica.000. Odredbom čl. Zakona o veterinarstvu predviđeno je da je lokalna samouprava dužna da na svojoj teritoriji organizuje zoohigijensku službu. uz saglasnost osnivača. st. Zadobijene povrede izazvale su estetsko naruženje tužilje teškog stepena. primila je injekciju protiv tetanusa i određena joj je terapija. a pre svega novčana sredstva. koji je trajao desetak minuta. Međutim. koji su utvrđeni veštačenjem od strane veštaka medicinske struke odgovarajuće specijalnosti. Odluke dužna da obezbedi uslove za obavljanje ove komunalne delatnosti. tužilja je zadobila povrede obe potkolenice. čiji su intenziteti i trajanje utvrđeni na osnovu nalaza i mišljenja veštaka. tužilju je 19. koja pored ostalog. Pregledom kod vaskularnog hirurga utvrđeno je postojanje tromboze. JKP "Čistoća” sklopiće pojedinačne ugovore sa ustanovama ili organizacijama ovlašćenim za bavljenje. tužena Opština je shodno čl. Napred navedeni iznosi predstavljaju pravičnu naknadu za trpljenja kojima je tužilja bila izložena. kao što je u konkretnom slučaju prisutno. čl. stepen trajnog umanjenja životne aktivnosti.oo dinara i za pretrpljeni strah iznos od 150.oo dinara. dok je komunalno preduzeće odgovorno zbog činjenice da poverene poslove ne obavlja na adekvatan na čin. a posebno imajući u vidu intenzitet i trajanje fizičkog bola i straha. uz neophodno mirovanje u trajanju od mesec dana. da su okolnosti nanošenja tih povreda veoma bitne. Povrede koje je zadobila su u vidu ujeda psa u predelu zadnjih loža obe potkolenice i po svojoj prirodi predstavljaju tešku telesnu povredu čija je posledica umanjenje životne aktivnosti od 30%. godine u parku u gradu K. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju.252 - . obuhvata poslove hvatanja i zbrinjavanja napuštenih životinja u prihvatilištu za životinje. Tužilja je trpela fizičke bolove i strah. zatim za pretrpljene duševne bolove zbog naruženosti iznos od 120. kao i adekvatno vozilo..oo dinara. obuhvata i poslove hvatanja i zbrinjavanja napuštenih životinja u prihvatilištu za životinje. jer postojanje napuštenih pasa na ulici koji se kreću i povređuju. Pored toga. zbog čega trpi duševne bolove. nesumnjivo dokazuje da se ovi poslovi ne vrše adekvatno. a nesumnji. Otuda su opština i preduzeće kome su povereni poslovi zoohigijenske službe solidarno odgovorni za sve vidove štete koja nastane ujedom psa – lutalice. čuvanju i uništavanju pasa i mačaka lutalica i uklanjanju životinjskih leševa Opštine Kraljevo. Pravilno je prvostepeni sud utvrdio osnove odgovornosti tužene za predmetnu štetu koju je tužilja pretrpela zbog ujeda psa lutalice.000. 15. čuvanja pasa i mačaka lutalica i humanog uništavanja. poslovi ove vrste povereni JKP "Čistoća”. za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti.OBLIGACIONO PRAVO 574. iznos od 150.

Zakona o komunalnim delatnostima. Međutim. Zakona o komunalnim delatnostima predviđeno je da Opština u skladu sa ovim Zakonom uređuje i obezbeđuje uslove obavljanja komunalne delatnosti i njihov razvoj. tužilja svojim radnjama i svojim postupcima nije doprinela nastanku štete. što je obaveza tužene na osnovu čl. (Presuda Vrhovnog suda Srbije Rev. evidentno je da te mere nisu bile dovoljne i takve da se otkloni opasnost od nastanka štete za tužilju. ali to je odnos ugovornih strana i ne tiče se tužioca koji je pretrpeo štetu.2008.677/08 od 23. pa je za ovu štetu isključivo odgovorna tužena. Bez obzira na preduzete mere od strane Opštine. ovog Zakona. kao i o visini njene naknade. ZOO. U tom smislu eventualni propusti koji postoje na strani tuženih prilikom obavljanja ove komunalne delatnosti mogu biti od uticaja prilikom odlučivanja o regresnom zahtevu ukoliko takav zahtev bude istaknut između tuženih. sudu nisu pruženi dokazi da pravno lice koje obavlja komunalnu delatnost iz opravdanih razloga bilo sprečeno da obavlja ove poverene poslove. . 2. a članom 3.253 - . 200. to je i odgovorna za obavljanje tih delatnosti bez obzira na odgovornost samog JK Preduzeća ili drugog preduzeća kome je povereno obavljanje te delatnosti. odnosno Veterinarske stanice u skladu sa zaključenim ugovorom. da su komunalne delatnosti. 8. pa je primenom čl. Članom 2. Prilikom odlučivanja o zahtevu za naknadu nematerijalne štete. 205. odlučio kao u izreci ove presude. i 155. u vezi sa čl. sud je vodio računa o značaju povređenog dobra i cilju kome služi ta naknada. Shodno navedenoj zakonskoj odredbi proizilazi da Opština snosi odgovornost za naknadu štete koju je pričinio pas lutalica.4. uklonila pse lutalice sa ulica. 154. Članom 184. ali i tome da se njome ne pogoduje cilju i težnjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i društvenom svrhom. jer je propust tužene što nije preko Opštinske uprave za inspekcijski nadzor. Zahtev za kamatu za potraživanja na ime naknade materijalne štete mora biti kompletan tj. Kako Opština prema Zakonu o komunalnim delatnostima uređuje i obezbeđuje uslove za obavljanje komunalnih delatnosti i za obavljanje tih delatnosti osniva javna preduzeća ili njihovo obavljanje poverava drugom preduzeću. pa je Opština odgovorna shodno čl.br. 185 – 188. shodno čl. godine) NAKNADA MATERIJALNE ŠTETE (Čl.OBLIGACIONO PRAVO vo za tužilju dramatične. Zakona o obligacionim odnosima) 575. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da preduzeće i druga pravna lica koja vrše komunalnu ili drugu sličnu delatnost od opšteg interesa odgovaraju za štetu ako bez opravdanog razloga obustave ili neredovno vrše svoju uslugu. Pored toga. a zbog zakonom utvrđene odgovornosti i obaveze da na svojoj teritoriji organizuje obavljanje zoohigijeničarske službe i da organizuje uslove i sredstva za obavljanje ove delatnosti od strane preduzeća kojima su ti poslovi povereni. delatnosti od opšteg interesa kojim se obezbeđuje zadovoljavanje potreba korisnika komunalnih proizvoda i komunalnih usluga na određenom području. uz njega moraju biti dostavljeni i dokazi o visini štete koja se traži da bi se ovo pravo ostvarilo od dana njegovog podnošenja.

okončanjem parnice u kojoj je utvrđeno njegovo vlasništvo . 10188/06 (1) od 07. ne može se smatrati kompletnim. zaista i platio.06.omogućeno da isto registruje i koristi.2011.03. upravo posledica nemogućnosti korišćenja vozila. a kako zahtev tužioca to nije bio.815.2007. U vezi sa tim. niti je iste dostavio uz tužbu. godine ) . to sud nije ni mogao dosuditi kamatu od dana kada je isti podnesen. s tim što podneti zahtev mora biti kompletan.01. koji je svojim radnjama (odbijanjem davanja ovlašćenja za korišćenje vozila ili sl. na ime kojih zahteva naknadu štete od tuženog. kao i da je za to kriv odnosno odgovoran upravo tuženi. Tuženi nije sporio da je takav zahtev tužioca primio.254 - .tužiocu prouzrokovao navedenu štetu. godine na mestu i na bliže opisani način dogodio se saobraćajni udes. bez uticaja je na drugačiju odluku žalbeni navod tužioca da tuženi nije sporio da je primio odštetni zahtev i da mu se tužilac obratio u vansudskom postupku .) . jer je šteta prouzrokovana plaćanjem zakupnine za garažu.2008. Tužilac je na ime troškova lečenja bolničkoj ustanovi VMA isplatio ukupan iznos od 305. koji je tom prilikom upravljao vozilom osiguranim kod tuženog. Po zahtevu za naknadu štete prouzrokovane nemogućnošću korišćenja vozila i neophodnošću njegovog garažiranja. gde je lečen. a tuženom se sa zahtevom za naknadu štete obratio 30. godine odn. tokom postupka je utvrđeno da tužilac uz zahtev za naknadu štete tuženom nije dostavio račune po kojima je vršio plaćanje. Pž. ( Iz presude Višeg trgovinskog suda. Na utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo kada je obavezao tuženog na isplatu glavnog duga sa zateznom kamatom počev od dana podnošenja tužbe 21. Tačan je navod tužioca da kamata na potraživanje po osnovu naknade materijalne štete počinje da teče od dana podnošenja zahteva. a potom upućen na VMA. Iz obrazloženja: Prema nalaženju ovoga suda za deo tužbenog zahteva na ime naknade štete za naknadu plaćene zakupnine za garažu u kojoj je bilo vozilo za period od kada ga je preuzeo od tuženog do trenutka kada mu je . da bi stekao aktivnu legitimaciju da traži naknadu označene zakupnine. kao ni osnov tužiočevog potraživanja. To lice nije istovremeno moralo biti i vlasnik vozila. Stoga.03.2010. ispostavljen tuženom.10. već samo visinu i pravo na zateznu kamatu od dana dostavljanja zahteva za naknadu štete. ali je morao u toku postupka dokazati da je garažiranje bilo neophodno. već je to tek učinio po nalogu suda. aktivno je legitimisano lice koje je imalo pravo njegovog korišćenja. Uz zahtev nije dostavio račune po kojima je vršio plaćanje. godine) 576. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. kako je aktivno legitimisano po ovom osnovu lice koje ima pravo korišćenja. Takav zahtev.OBLIGACIONO PRAVO Iz obrazloženja: U prvostepenom postupku utvrđeno je sledeće činjenično stanje: dana 27.2010. jer tužilac nije dostavio dokaz o tome da je troškove lečenja. godine.zahtev koji je tuženi primio nije bio kompletan u smislu da bi se po istom moglo postupiti. 13630/10 od 19. aktivnu legitimaciju ima lice koje je bilo nosilac prava korišćenja vozila u spornom periodu. i to bez obzira da li je bio vlasnik vozila. to nije bilo neophodno da tužilac sačeka ishod spora kojim je utvrđeno njegovo pravo vlasništvo na navedenom vozilu. zaključivši da je u preostalom delu zahtev za isplatu zatezne kamate na iznos glavnog duga neosnovan.15 dinara. Pž. Tom prilikom navedeni osiguranik tužioca je zadobio teške telesne povrede i prevezen je u Urgentni centar. Naime. za koji je odgovoran imenovani vozač. u smislu napred navedenih razloga.

Sigurno je da takav propust postoji ako dete izvrši krivično delo razbojništva. te se odgovornost za štetu i pasivna legitimacija tuženog u parnici za naknadu štete utvrđuju prema okolnostima i činjenicama koje su postojale u vreme njenog nastanka. pravilno je utvrđena odgovornost tuženih. 1869/07 od 24. godine) 578. a ne od dana dospelosti svakog pojedinačnog mesečnog iznosa. Zakona o obligacionim odnosima . tada starog 48 godina. tj.2007.saglasno članu 160. kako je to predviđeno članom 166.smatra se dospelom od trenutka nastanka štete. pomaganja. ima pravo na naknadu štete koju trpi gubitkom izdržavanja odn. Navodi revizije da je imenovani tuženi u međuvremenu. pa se ona i utvrđuje prema okolnostima i činjenicama koje su postojale u vreme nastanka štete. odgovornost roditelja i dece je solidarna. (Presuda Vrhovnog suda Srbije. Osuđeni su na kazne zatvora. a tuženi su i roditelji izvršioca ovog krivičnog dela sa kojima su živeli u porodičnoj zajednici. Naime. su bez uticaja. izdržavano lice stiče pravo na naknadu štete pa stoga može ostvariti i zateznu kamatu od dospelosti pojedinačnih iznosa novčane rente za sve dospele obroke posle datuma njihovog utuženja. obaveza naknade štete smatra se dospelom od trenutka nastanka štete. Iz obrazloženja: Neosnovano se u reviziji ističe da je obaveza tuženih na plaćanje naknade štete utvrđena tek donošenjem prvostepene presude.po navodima revizije .odgovara i dete. Zbog izgubljenog izdržavanja od poginulog lica. pravnosnažnom presudom u krivičnom postupku oglašeni krivim za krivična dela – teški slučajevi razbojništva i neovlašćenog nabavljanja i nošenja vatrenog oružja. Zakona o obligacion im odnosima . kao saizvršioci. Zakona o obligacionim odnosima predviđena je i odgovornost roditelja za štetu koju pričine njihova maloletna deca.prema članu 186. Usvajajući tužbeni zahtev nižestepeni sudovi su pravilno primenili odredbe materijalnog prava. U vreme izvršenja krivičnog dela i nastanka štetnog događaja.njegovi roditelji nisu pasivno legitimisani u ovoj parnici. Zakona o obligacionim odnosima. Rev. lice koje je poginuli izdržavao ili redovno pomagao. Tužioci su supruga ubijenog i njegove kćerke. stav 3. a osnov njihove odgovornosti je propust u vaspitanju i nadzoru nad decom. . saglasno članu 186. kao i ono koje je po zakonu imalo pravo zahtevati izdržavanje od poginulog. stav 1. pa da zbog toga tužioci mogu imati pravo na zakonsku zateznu kamatu na utvrđene mesečne iznose tek od dana presuđenja. U konkretnom slučaju. S obzirom da za štetu . postao punoletan i stekao punu poslovnu sposobnost. Obaveza naknade štete . istog Zakona. Prema članu 194. zbog čega . ovi tuženi su u kritično vreme umišljajno lišili života imenovanog vozača taksi vozila. Kako je ustanovljeno. Članom 165. istog Zakona. posle podnošenja tužbe. stav 4.255 - .OBLIGACIONO PRAVO 577. oba tužena su bili maloletni. Obaveza naknade štete dospeva u trenutku nastanka. Iz obrazloženja: Utvrđeno je sledeće činjenično stanje: imenovani tuženi su.10.

za ubuduće. da se ne radi o kapitaliziranoj renti iz člana 188. saslušan na poslednjoj raspravi izjavio da ostaje pri nalazu i mišljenju. što proizilazi iz okolnosti da je veštak O. Prema tome.05.2005.1999. Tužbu za naknadu štete podneli su 01. godine) 579. Zakona o obligacionim odnosima. jer je visina sporne naknade u stvari utvrđena u vreme presuđenja. počev od donošenja prvostepene presude. pa do isplate. kako su pravilno našli i nižestepeni sudovi. ako sud ne odredi što drugo ( član 188. ocenom izvedenih dokaza u smislu člana 8. Iz obrazloženja: U prvostepenom postupku. a ne za protekli period. Iz obrazloženja: Po nalaženju Okružnog suda tužiocu na utvrđeni iznos naknade za troškove sahrane zakonska zatezna kamata pripada od dana presuđenja. 867/05 od 07. Pored toga. sa više rana i hronično aksiozno depresivnim sindromom. 508/04 od 22. pa do isplate. ovog Zakona ). Prema članu 194. (Iz presude Okružnog suda u Valjevu. Novčana renta dosuđena na ime naknade štete plaća se mesečno unapred.07. međutim. godine) 580. tužioci su momentom pogibije svoga oca stekli pravo da od tuženog traže naknadu štete za izgubljeno izdržavanje. kako je Okružni sud uzeo da su navedeni troškovi utvrđeni po cenama u vreme presuđenja. godine i počev od tada im je dosuđena naknada štete za izgubljeno izdržavanje . ova vrsta štete naknađuje se plaćanjem novčane rente.1996. Rev. godine tužilac je povređen od strane šiptarskih terorista u selu Klinčina – Opština Peć. Jasno je. stav 4. br. Kritičnom prilikom tužilac je zadobio teške telesne povrede koje se ogledaju u traumatskoj amputaciji drugog i trećeg prsta desne šake i trećeg i četvrtog prsta leve šake. ZPP-a je utvrđeno: dana 26.256 - . B. Na osnovu usaglašenih nalaza i mišljenja sudskih veštaka utvrđeno je da je umanjena opšta životna aktivnost tužioca za 50% trajno i definitivno.07. pri čemu zastupnik tužilaca nije imao primedbi niti novih predloga za veštačenje.OBLIGACIONO PRAVO Dakle. Otuda proizilazi da tužioci imaju pravo na zakonsku zateznu kamatu od dana dospelosti svakog pojedinog mesečnog iznosa novčane rente. kada bi dužnik bio dužan da plati zakonsku zateznu kamatu tek od izvršene kapitalizacije.2004. počev od donošenja prvostepene presude. U konkretnom slučaju. stav 2. utvrđeno je . Za štetu nastalu telesnom povredom usled akata terora odgovara država čiji su organi bili dužni da spreče takvu štetu. to može biti prvi dan u narednom mesecu za prethodni mesec. tako po pravilnoj primeni materijalnog prava oštećenom pripada zakonska zatezna kamata na iznos materijalne štete utvrđene prema cenama u vreme presuđenja. Oštećenom pripada zakonska zatezna kamata na iznos materijalne štete utvrđene prema cenama u vreme presuđenja. Gž. stav 2.03. (Presuda Vrhovnog suda Srbije. Zakona o obligacionim odnosima.

kao društvene političke zajednice.064.2003. naruženosti i umanjenja opšte životne aktivnosti pravična naknada za tražene vidove štete.2003... Gž. obavezani su tuženici da tužiocu na ime naknade štete u vidu rente solidarno plaćaju mesečni iznos od po 1. kao u stavu prvom izreke pobijane presude na ime pretrpljenih fizičkih bolova.6. 10586/03 od 14. ________od 17. pa ubuduće i to do 10.. ZPP. straha. da tužilac po osnovu smanjenja radne sposobnosti od 20% na godišnjem nivou trpi štetu zbog izgubljene dobiti 12. radi čega je delimično usvojio tužbeni zahtev i odlučio kao u stavu prvom izreke.Mesna zajednica. te da kod tužioca postoji naruženost jakog stepena. a o čemu prvostepeni sud daje iscrpne razloge. jer se izreka presude ne može ispitivati u pogledu pravilne primene materijalnog prava. Protiv navedene presude žalbu je izjavio jedan od tuženika . stav 2. trpeo strah i fizičke bolove – intenziteta i trajanja bliže opisanih u obrazloženju pobijane presude.064. 354. Zbog navedenog. kojom su tuženici obavezani da tužiocu solidarno na ime mesečne rente zbog izgubljene dobiti isplaćuju iznos od 54. prvostepeni sud je izveo zaključak da su isnosi dosuđeni. i po nalaženju Okružnog suda štetu nastalu usled akta terora u obavezi je tužiocu da naknadi tužena u smislu člana 180. Tužena je na osnovu odredbe člana 180. Iz obrazloženja: Presudom Opštinskog suda u I. Kada se presudom obavežu tuženici da solidarno plate tužiocu naknadu štete. 553/91 od 20. s obzirom na ustavne i zakonske odredbe o položaju i ulozi čoveka u društvu i o pravima i dužnostima tužene. Prema utvrđenom činjeničnom stanju proizilazi. jer su akti terora u prvom redu upereni protiv državnog i društvenog uređenja.. tačka 14. br. P. bez obzira da li su oni krivi što je do takvih akata došlo. pa i u vidu rente određeni novčani iznos. s tim što bi dospele rate bili dužni isplatiti odjednom sa dosuđenom zateznom kamatom. pa su organi tužene dužni da takve akte spreče. br.OBLIGACIONO PRAVO daje tužilac. (Iz presude Okružnog suda u Beogradu. br. godine i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje. godine. nalazeći da je visina dosuđene naknade neimovinske štete na ime umanjenja opšte životne aktivnosti adekvatna pretrpljenoj šteti. U takvom slučaju učinjena je bitna povreda odredaba parničnog postupka iz čl.00 dinara. Ovo zbog toga što su organi tužene bili dužni da spreče ovaj akt nasilja.257 - .9. ZOO.765. juna 1995. br. počev od 1.1995. U obrazloženju drugostepenog rešenja je navedeno sledeće: Predmet raspravljanja je izmena ranije dosuđene rente tužiocu po pravosnažnoj presudi istog suda P. .. godine ukinuo presudu Opštinskog suda u I. ________od 16. godine. stav 1. i utoliko je izmenjena presuda istog suda P.00 dinara.11.2002.1. Naime. Okružni sud u U. godine.2002..9. ili prosečno mesečno u iznosu od 1. P. a za višak odbio kao neosnovan tužbeni zahtev kao u stavu drugom pobijane presude. ________od 20. koja se stara i o bezbednosti zemlje i građana. marta 2001. ________od 16. Razloge koje je u pobijanju presude dao prvostepeni sud u svemu kao pravilne. godine) 581. onda se ne može odrediti da datu novčanu sumu plati svako od tuženika pojedinačno. prihvata i ovaj sud. je svojim rešenjem Gž. u mesecu za tekući mesec.00 dinara.00 dinara mesečno. ZOO u obavezi da tužiocu tu štetu nadoknadi.

godine.OBLIGACIONO PRAVO Međutim. ______. oznake ______. Nižestepeni sudovi su stali na stanovište da se pitanje naknade štete u predmetnom slučaju rešava primenom odredaba Zakona o obligacionim odnosima. Vrhovni sud stoji na stanovištu da tužiocu treba nadoknaditi onu štetu koju je on stvarno i pretrpeo..2003. Nije sporno da tuženi treba da nadoknadi štetu tužiocu. br..647. stav 2.258 - . (Iz rešenja Okružnog suda Užice..064.00 dinara kao mesečni iznos rente u čemu se ogleda i apsolutna bitna povreda postupka. 201.11. Zakona o obligacionim odnosima.. godine) 582.1997.01.. Kao dokaz tužilac je podneo račune koji potiču iz marta 2000.064. Iz tih razloga odbijen je zahtev tužioca za isplatu traženog iznosa od 37. tako oštećenim vozilom otputovao u A. 62/2003 od 17. godine. Ovakav zaključak nižestepenih sudova se za sada ne može prihvatiti. No. godine došlo do saobraćajne nezgode u kojoj je oštećeno tužiočevo vozilo marke "M. br. Ovo vozilo bilo je osigurano kod tuženog. Stoga. Pri utvrđivanju visine te štete mora se imati u vidu činjenica da je tužiočevo vozilo registrovano i osigurano u A. Da bi se pravilno utvrdila visina štete bitno je utvrditi koja su oštećenja nastala u momentu saobraćajnog udesa i prema tim oštećenjima ceniti koji je to iznos koji tuženi treba da plati. ali su našli da su ti dokazi bez značaja. To je iznos štete koja je za tužioca nastala u saobraćajnoj nezgodi na dan 21.00 dinara. Domaćem državljaninu na privremenom radu u inostranstvu vlasnik putničkog automobila koje je kupio i registrovao u inostranstvu za stranu valutu. i 189. nižestepeni sudovi stoje na stanovištu da je dosuđivanjem iznosa od 31.. Takođe je utvrđeno da je na tužiočevom vozilu nastala šteta koja u dinarima iznosi 31. da je vreme kada je šteta . reg.. Nižestepeni sudovi su ove dokaze cenili.00 dinara. te čl. donoseći po žalbenoj presudi prvostepeni sud obavezuje tuženike da tužiocu solidarno plaćaju mesečno iznos od po 1. nižestepeni sudovi stoje na stanovištu da je tužilac postupio suprotno osnovnom načelu zabrane prouzrokovanja štete. 186. prema mišljenju nižestepenih sudova. pripada naknada štete u stranoj valuti. čime je. Gž.".360 austrijskih šilinga. a polazeći od osnovnih pravila o naknadi materijalne štete iz člana 155. umesto da mu solidarno plaćaju utvrđeni iznos od 1. ATC sa pripadajućom kamatom.. Za taj iznos ugrađen je materijal i u taj iznos uračunata je i vrednost pružene usluge za opravku tužiočevog vozila u A.00 dinara tužilac u potpunosti namiren u svome traženju. a s obzirom na činjenicu da je šteta prouzrokovana na tlu naše zemlje krivicom jugoslovenskog državljanina i što je tužilac.. S obzirom da su tuženici jedinstveni suparničari iz čl. reg.. ZPP to je ožalbena presuda ukinuta u odnosu na oba tuženika.. doprineo povećanju prouzrokovane štete.647. Zakona o obligacionim odnosima. kako je sporno da li ta nadoknada treba da se vrši i domaćoj ili stranoj valuti.360.. jer je oštećenim vozilom otputovao u A. Iz obrazloženja: Iz spisa predmeta proizilazi da je 21. i sam doprineo da se šteta poveća. Stoga šteta koju tužilac traži ne bi predstavljala ekvivalent onoj šteti prouzrokovanoj na dan štetnog događaja. s obzirom na značajnu vremensku distancu između dana kada se saobraćajna nezgoda dogodila i kada su izdati računi kao dokaz o izvršenoj opravci vozila. Tužilac je tužbom tražio da se utvrdi njegovo potraživanje u iznosu od 37.1997. kako je sam naveo nakon boravka u Jugoslaviji. Osim toga.11. Za nezgodu je kriv vozač koji je upravljao vozilom marke "Jugo 45". a zbog saobraćajne nezgode koju je doživeo u Jugoslaviji krivicom osiguravačevog osiguranika (štetnika).

. To dalje znači da će u ponovnom postupku prvostepeni sud.12. s tim što bi se cene odredile prema cenama u A. Prema odredbi člana 184. dati tužiocu mogućnost da dostavi dokaze o tome koliko je platio troškove opravke vozila u A..12.2003. preduzeća i druga pravna lica koja vrše komunalnu ili drugu sličnu delatnost od opšteg interesa.1998.259 - . Ovo zbog toga što je tužilac živeo i radio u A. sada pokojni otac tužioca prelazio je most i okliznuo se zbog leda koji se celom površinom nalazio na mostu. Utvrđeno je da je tužena preduzeća osnovala Opština U.1998. u momentu presuđenja. da li se troškovi odnose na oštećenja koja su nastala u saobraćajnom udesu.12.1998. odgovaraju za štetu ako bez opravdanog razloga obustave ili neredovno vrše svoju uslugu. dana 25. u momentu kada je za njega nastala šteta.... godine. Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja. Zakona o obligacionim odnosima. Nakon utvrđivanja ovih činjenica.. i kako je zbog toga pogrešno primenjeno materijalno pravo. godine.. naknadi tužiocu nastalu nematerijalnu štetu.“ održavanje i čišćenje javnih površina u zimskim uslovima.. stav 2. te dokaz da je upravo tužilac izvršio isplatu tih računa. . Zakona o obligacionim odnosima). što je prouzrokovalo unutar lobanjsko krvarenje i nagnječenje mozga.. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju. U ponovnom postupku prvostepeni sud će postupiti po primedbama iz ovog rešenja.. revizija tužioca je usvojena i nižestepene odluke ukinute su u pobijajućem delu. ukoliko bi nastala šteta bila veća od već dosuđene. Kako na navedeni način nižestepeni sudovi nisu postupali prilikom utvrđenja visine stvarne štete koju je tužilac pretrpeo na svom putničkom vozilu u predmetnoj nezgodi. Ukoliko tužilac takve dokaze ne bi pružio. te kako su odlučne činjenice zbog toga ostale neutvrđene. a da su tuženi između sebe zaključili ugovor o obavljanju komunalne delatnosti u 1998. godine a preminuo je 31. Istog dana prebačen je u Urgentni centar u B. tužilac bi imao pravo na razliku između pravnosnažno dosuđene štete i štete koja bi se odredila u deviznom iznosu. most je bio pokriven ledom... budući da po nalazu veštaka i iskazima svedoka on nije bio u alkoholisanom stanju. i to prema cenama koje važe na prostoru A. saglasno članu 189. Zakona o obligacionim odnosima... pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su obavezali tuženog JKP “B. polazeći od stepena oštećenja vozila.12.. odnosno to obeštećenje treba da bude devizno obeštećenje. a da na strani pokojnog oca tužioca nije bilo doporinosa nastanku štete... godini. udario je glavom u tvrdu podlogu.... kojim je tužena Direkcija kao investitor poverila tuženom JP “B. Utvrđeno je da je do nastanka štete došlo zbog neuklanjanja snega i leda sa mosta što predstavlja propust u radu tuženih. broj 187/03 od 04. pa će potom doneti novu odluku u ovoj parnici.. operisan je 26.. odnosno koliko bi iznosila vrednost za popravku vozila i to kako za materijal... stav 1.. Prev.. a stoga obeštećenje tužioca treba da bude takvo da će mu omogućiti da uspostavi stanje koje je bilo pre nego što je šteta nastala (član 185.OBLIGACIONO PRAVO nastala tužilac živeo i radio u A. godine) 583.“ da solidarno sa JP Direkcija za izgradnju U. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. sud bi svakako bio dužan da prema stepenu oštećenja vozila utvrdi vrednost nastale štete. U vreme povređenja oca tužioca bila je temperatura vazduha u tom području minus 8 stepeni. odnosno utvrdiće visinu nastale štete prema cenama na dan presuđenja.. tako i za učinjenu uslugu.

Stoga se neosnovano revizijom tuženog ističe nedostatak pasivne legitimacije u ovom sporu i navodi da je radna organizacija u kojoj je otac tužioca bio zaposlen dužna da naknadi nastalu štetu. Škola kao organizator krosa odgovara po principu objektivne odgovornosti za štetu koju pretrpi učesnik krosa. Stanovište drugostepenog suda da tužena nije obavezana da naknadi tužilji štetu koju je pretrpela je pogrešno. koji je organizovala tužena osnovna škola u T. jer odgovornost tužene kao organizatora kroza nije uslovljena njenom krivicom. Kako prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilja nije doprinela da šteta nastane. Prema stanovištu drugostepenog suda tužena odgovara po principu krivice. u smislu člana 184. koji je činilo pet odeljenja. Zakona o obligacionim odnosima. jer je kao organizator okupljanja većeg broja lica (organizator krosa). . 244/01 od 10. pobijanom presudom je preinačena prvostepena presuda tako što je odbijen tužbeni zahtev tužilje za naknadu štete. i 18. Objektivna odgovornost tužene zasniva se na članu 181. Prema utvrđenom činjeničnom stanju kros je bio obavezan za učesnike tužene od V do VIII razreda. godine) 584. Zakona o obligacionim odnosima koji predviđa da preduzeće i druga pravna lica koja vrše komunalnu ili drugu sličnu delatnost od opšteg interesa odgovaraju za štetu ako bez opravdanog razloga obustave ili neredovno vrše svoju uslugu. nisu ispunjeni uslovi za smanjenje odgovornosti tužene po principu podeljene odgovornosti u smislu člana 192.. godine. i 18. Rev.11. Ovo iz razloga što se odredbama člana 17. Rev. niti da bude veća nego što bi bila. odgovorna za štetu koju je tužilja pretrpela. Zakona o odbrani. Krosu su prisustvovali nastavnici fizičkog vaspitanja i razredne starešine odeljenja. Zakona o obligacionim odnosima. u gužvi koja je nastala. Tužilja je zadobila telesnu povredu usled okolnosti koje su nastale tokom trke gužve koju su izazvali učesnici krosa radi zauzimanja što boljih pozicija. godine) Isticanje u žalbi tužene da pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u ratnim uslovima saglasno članu 17. Na startu trke. pa kako nije utvrđena njena krivica. br. 210/92 od 28. te da ne postoji odgovornost Republike za pogibiju pripadnika MUP-a kao i da vojna služba u uslovima ratnog stanja isključuje odgovornost države. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. Iz obrazloženja: Predmet spora je zahtev tužilje za naknadu nematerijalne štete zbog povrede na krosu 7. nije osnovano.260 - 585. Uzrok nekontrolisanog kretanja učesnika krosa nema uticaja na oslobađanje odgovornosti tužene kao organizatora.OBLIGACIONO PRAVO Naime. što drugostepeni sud nije prihvatio. oktobra 1988.2002..07. tužilja je pala i zadobila prelom gležnja leve nadlaktice. u postupku je utvrđeno da su za štetu nastalu na strani tužioca odgovorni tuženi kao javna preduzeća koja su bila odgovorna za održavanje i čišćenje javnih površina.2002. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je zaključio da je tužena odgovorna za štetu koju je tužilja pretrpela po principu objektivne odgovornosti za opasnu delatnost. a tužilja je trčala sa učenicima V razreda. Zakona o . čine sastavni deo oružanih snaga odbrane zemlje.

pa je shodno tome. 10586/03 – P. "totalne štete" obaveže odgovorno lice na plaćanje onog novčanog iznosa koji je potreban da oštećeni njime na tržištu polovnih automobila pribavi automobil najsličniji oštećenom. polazni osnov za utvrđivanje visine štete na bazi tzv. stav 1. Agresija NATO nije bila neočekivani i neizvesni događaj. štetu nastalu usled akata terora. u smislu člana 180. prilikom odlučivanja o naknadi štete na putničkom vozilu na bazi tzv. Zakona o obligacionim odnosima.OBLIGACIONO PRAVO odbrani. Osnovni principi kod naknade materijalne štete. Iz obrazloženja: U ovoj parnici sporna je visina štete koju je tužilac pretrpo povodom oštećenja putničkog vozila nastalog u saobraćajnoj nezgodi. ZOO). br. Ovo zbog toga što su organi tužene bili dužni da spreče ovaj akt nasilja bez obzira da li su oni krivi što je do takvih akata došlo. uz odbitak vrednosti spašenog ostatka. br. stav 1. (Gž. Zakona o obligacionim odnosima koja bi isključivala odgovornost tužene. jer su akti terora u prvom redu upereni protiv državnog i društvenog uređenja. pa se ne može smatrati višom silom shodno odredbi člana 177. koja se stara i o bezbednosti zemlje i građana. u obavezi je da tužiocu naknadi tužena Republika Srbija – Ministarstvo unutrašnjih poslova RS. br. u konkretnom slučaju prvostepeni sud bio dužan da obaveže tuženika na plaćanje onog novčanog iznosa koji je potreban da tužilac njime na tržištu polovnih automobila pribavi automobil. najsličniji oštećenom vozilu. "totalne štete". "totalne štete" treba da bude tržišna vrednost – cena oštećenog vozila u vreme donošenja sudske odluke. . s obzirom na ustavne i zakonske odredbe o položaju i ulozi čoveka u društvu i o pravima i dužnostima tužene kao društveno-političke zajednice. (Gž. I za slučaj da je jedinica u kojoj je povređen tužilac u vreme njegovog ranjavanja stavljena pod komandu Vojske Jugoslavije i to ne bi isključivalo obavezu tužene da naknadi štetu pripadniku svog organa zbog vršenja delatnosti sa visokim stepenom rizika. 4048/01) 586. pa su organi tužene dužni da takve akte spreče. onda se u smislu odredbe člana 206. ZOO. i 3. odgovorna da oštećenima naknadi štetu. predviđa da u slučaju ratnog stanja jedinice organa unutrašnjih poslova mogu biti upotrebljene za izvršenje borbenih zadataka i da se te jedinice izvršavanjem borbenih zadataka potčinjavaju starešini Vojske Jugoslavije koji komanduje borbenim dejstvima. Osnovni princip kod naknade materijalne štete je obaveza odgovornog lica da uspostavi stanje koje je bilo pre nego što je šteta nastala – član 185. U mnogim slučajevima ubistva pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova izvršena su od strane terorističke organizacije OVK pa je tužena saglasno odredbi člana 180. Prema tome. Zakona o obligacionim odnosima. stav 1. obaveza odgovornog lica da uspostavi stanje koje je bilo pre nego što je šteta nastala (član 185. bez obzira da li je ova šteta prouzrokovana u vreme proglašenja ratnog stanja. a prema stanju vozila na dan štetnog događaja. 66/03 – P. stav 2.261 - . Ukoliko osim odgovornosti tužene ima odgovornosti i Savezna država za prouzrokovanu štetu. 9069/01) I po nalaženju Okružnog suda. 587. uz odbitak vrednosti spašenog ostatka. pri čemu su se stranke saglasile da se visina štete ima utvrditi po principu tzv. Zakona o obligacionim odnosima radi o solidarnoj odgovornosti više lica. br. nalaže sudu da.

Povraćajem robe . 64/00 od 25. (Iz presude Opštinskog suda u Ljigu P. čime je učinio bitnu povredu parničnog postupka iz člana 354. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu Gž.1998. (Vrhovni sud Srbije. niti se o tome prvostepeni sud izjašnjavao. 7136/98 od 16.1998. Prilikom utvrđivanja tržišne vrednosti odnosno cene nekog dobra. nalaže sudu da. br. Gž. godine) 591. godine. 486/98 od 16. u ovom slučaju polovnog putničkog vozila. 1014/96 od 15. odnosno vrednost tužiočevog automobila na tržištu polovnih vozila iz nalaza i mišljenja navedenog veštaka kao i iz prvostepene presude nije jasno. prvostepeni sud je utvrdio u iznosu od 84. Prev. uz odbitak vrednosti spašenog ostatka.10.04.00 dinara. Zakona o obligacionim odnosima izvršiće se isplatom novčane naknade od strane tuženog za troškove opravke tužiljinog vozila sa zateznom kamatom. Rev. godine) 590. stav 1. a u vreme izvršenog veštačenja od 14. Međutim. 797/00 od 11.tuženi organ je uspostavio stanje koje je bilo pre nego što je šteta nastala i tužilac je uspostavljanjem pređašnjeg stanja otklonio običnu ili stvarnu štetu i nema pravo na veći iznos obične štete (Vrhovni sud Srbije.2000. 1. godine) Osnovni principi kod naknade materijalne štete. st. (Vrhovni sud Srbije. (Iz presude Okružnog suda u Zrenjaninu. 592. 1998. septembra 1999. "totalne štete" obaveže odgovorno lice na plaćanje onog novčanog iznosa koji je potreban da oštećeni njime na tržištu polovnih automobila pribavi automobil najsličniji oštećenom. tačka 14. pri čemu je očuvanost vozila samo jedan od uslova koji utiče da cena bude manja ili veća.2000. Zakona o obligacionim odnosima štetnik je dužan da uspostavi stanje u imovini oštećenog onako kakvo je bilo pre nastanka štete. 12.OBLIGACIONO PRAVO Vrednost tužiočevog vozila prema stanju vozila na dan nastanka štete.2000. obaveza odgovornog lica da uspostavi stanje koje je bilo pre nego što je šteta nastala (član 185. prilikom odlučivanja o naknadi štete na putničkom vozilu na bazi tzv.262 - . Rev. da li je ovo istovremeno tržišna cena. godine) 588.kablova . prihvatajući u celini nalaz i mišljenje veštaka mašinske struke.02.04. počev od dana kada je tužilja te troškove isplatila. mora se poći od stvarnih uslova na tržištu i kretanja cena. br.04. stav 2. Uspostavljanje stanja koje je bilo pre nego što je šteta nastala u smislu člana 185. ZOO). Tržišna cena je realna kategorija i do nje se mora doći ispitivanjem tržišta. godine) . Prema odredbi člana 185.620. godine) 589. koje u suštini zavise od ponude i potražnje. Obaveza naknade štete smatra se dospelom od trenutka nastanka štete. u konkretnom slučaju utvrđivanjem cene pri nabavljanju automobila istog ili sličnog tužiočevom na tržištu polovnih automobila. ZPP. 6504/97 od 29. stav 2.

(Vrhovni sud Srbije.1996.1998. a ukoliko to nije moguće sud će odrediti da ono isplati oštećeniku odgovarajuću svotu novca na ime naknade štete. 714/97) Pravno lice ne može biti odgovorno za štetu prouzrokovanu davanjem netačnog obaveštenja o činjenicama o kojima se vodi zvanična evidencija u državnom organu kada je obaveštenje pribavljeno nezvanično od penzionisanog radnika tog organa. obavi u što kraćem roku vodeći računa o vremenu koje najviše odgovara potrošačima. godine) .06. isporuka električne energije može biti privremeno obustavljena ili ograničena.1995.01.1996.OBLIGACIONO PRAVO Odgovorno lice je dužno da uspostavi stanje koje je bilo pre nego što je šteta nastala. niti odrediv po datim elementima. 989/97 od 12. (Iz odluke Vrhovnog Srbije Rev. Gž. godine) Prskanje voćnjaka otrovnim pesticidima može se vršiti ako su o tome obavešteni držaoci pčela i to najmanje 48 časova pre prskanja. odnosno državu. (Vrhovni sud Srbije. (Iz rešenja Okružnog suda u Zrenjaninu. i isporučilac je dužan da radove na otklanjanju kvara. 25/97 od 12. 600. odnosno kada iznos novčane naknade štete nije određen. Rev. 596. 595. godine) Propusti u sudskom postupku ne mogu biti razlog da se inflatorna šteta prevali na sud. 3593/96 od 02. 1190/96 od 20. a sud ne može usvojiti tužbeni zahtev koji nije tako formulisan. Rev. godine) 593.03. Jugoslovenski državljanin na privremenom radu u inostranstvu ima pravo na isplatu sume osiguranja u devizama. Pž.1997. 2544/97) Zahtev radi novčane naknade pretrpljene štete mora biti izražen "odgovarajućom svotom novca". a u protivnom odgovara za štetu koju potrošači električne energije pretrpe.05. 597. 599. prouzrokovanu štetu su dužni da solidarno naknade oba štetnika.03. 4700/97 od 21. (Vrhovni sud Srbije. godine) Ako radnik pretrpi štetu na radu ili u vezi sa radom usled radnje za koju odgovara preduzeće i treće lice.10. godine) Isporučilac je dužan da potrošaču obezbedi kontinuirano snabdevanje električnom energijom. .1997. koji je posledica više sile. Izuzetno u slučaju kvara ili više sile. Rev. 598. (Viši privredni sud. Rev. (Vrhovni sud Srbije. (Iz presude Saveznog suda Gzs. od 16.263 - 594. ako štetu nastalu u zemlji otkloni u inostranstvu. 3119/95.

koje su posle bekstva iz prihvatilišta. 24/77). (Savezni sud. primili u svoj stan. 604. 1985. 124/90 od 11. ZOO. Zakona o obligacionim odnosima već se ima uzeti u obzir i odredba člana 179. utoliko pre što su znali za nedozvoljeno ponašanje svog vaspitno zapuštenog deteta. jer se u skladu sa čl. st. 605. odnosno opravke stvari sa kamatom na priznati novčani iznos štete od dana kupovine nove stvari odnosno opravke oštećene stvari. godine) Lice koje primi nenaručenu robu odgovara pošiljaocu za štetu koja nastane time što je robu otuđio drugom u svoje ime i za svoj račun. (Iz presude Višeg privrednog suda u Beogradu. godine) Roditelji maloletnog deteta. Pž.1990. (Savezni sud.OBLIGACIONO PRAVO Ako je ugovorom o osiguranju imovine i lica koji je zaključen na osnovu Zakona o osiguranju imovine i lica ("Sl. godine) Kad tužilac traži da mu proizvođač zameni vozilo oštećeno u saobraćajnoj nezgodi do koje je došlo usled fabričke greške na unutrašnjoj gumi. (Vrhovni sud Srbije. pa vlasnik ne može tražiti da mu se na ime naknade štete plati vrednost izvađenog i odnetog šljunka.09. kad je proizvođač vozila tu gumu ugradio u vozilo i vozilo stavio u promet. Beograd.1990. 2652/94 od 22.264 - 603. list SAP Vojvodine". 602. 185.12. tada obim štete koji plaća osiguravajuća organizacija nije ograničen pa shodno primeni člana 188. (Vrhovni sud Srbije. godine) Kada oštećeni umesto uništene odnosno oštećene stvari kupi novu ili sam opravi oštećenu stvar ima pravo na naknadu štete u visini troškova koje je imao za kupovinu odnosno opravku stvari u momentu kupovine. stav 1. gde je bilo smešteno. 168. 606.12. Prev. (Vrhovni sud Srbije. br. ZOO) može postići opravkom oštećenog vozila ili je to moguće postići samo zamenom celog vozila. stav 1. Pri tome je bez značaja ko je neispravnu gumu proizveo.1994. Gzs. Gzs. 120/90 od 04. i 4.09. godine) 601. poverilac ima pravo da zahteva da mu se umesto rente isplati jedna ukupna svota čija se visina utvrđuje prema visini rente i verovatnom trajanju poveriočevog života uz odbitak odgovarajuće kamate. Šljunak je opšte dobro a ne imovina vlasnika. ova suma nije ograničena visinom ugovorene osigurane sume. 92/91 od 21. Rev. 849/84) .1991. Pri tome. ne može se osnovanost tužbenog zahteva oceniti samo primenom člana 501. Zakona o obligacionim odnosima prema kojoj proizvođač po osnovu objektivne odgovornosti odgovara za štetu nastalu zbog nedostatka stvari koja predstavlja opasnost štete za lica i stvari. 44/85 od 05. a takvo vaspitanje može se osnovano pripisati u krivicu njegovih roditelja. Zakona o obligacionim odnosima postupci maloletnog deteta imaju smatrati kao posledica njegovog lošeg vaspitanja. 1. uzrasta preko 7 godina. solidarno su odgovorni za štetu koju njihovo maloletno dete pričini krađom zlatnog nakita. .11. U svetlu navedenih propisa ima se ceniti da li se uspostavljanje stanja koje je bilo pre nego što je šteta nastala (čl. Rev.

. OBIM NAKNADE MATERIJALNE ŠTETE (Čl. Izmakla korist je sprečavanje povećanja nečije imovine. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da se visina naknade štete određuje prema cenama u vreme donošenja sudske odluke.03. osim ako zakonom nije drugačije određeno. te bi na taj način tužilac dobio veću vrednost nego što predstavlja manjak u njegovoj imovini.265 - . stav 2. čijem je nastanku doprineo svojom krivicom. Materijalna šteta se naknađuje uspostavljanjem pređašnjeg stanja ili isplatom novčane naknade radi otklanjanja štetnih posledica. kao da nije bilo štetne posledice. (Iz presude Privrednog apelacionog suda Pž. Saglasno ovoj zakonskoj odredbi tužilac ima pravo na naknadu štete zbog neisporučene robe prema cenama iste u vreme donošenja sudske odluke. Zakona o obligacionim odnosima od dana presuđenja. teče od dana presuđenja. stav 1. Kada bi se tuženi kao štetnik obavezao da plati zateznu kamatu od nastanka štete na novčani iznos utvrđen po cenama dugovane robe u vreme presuđenja. s obzirom na to da se u tom trenutku naturalna obligacija pretvara u novčanu. Rev. a čije je ostvarenje sprečeno štetnikovom radnjom ili propuštanjem. a ne od dana nastanka štete.OBLIGACIONO PRAVO Štetnik je obavezan da oštećenom naknadi štetu.218. shodno članu 277. izuzev slučaja kad zakon naređuje što drugo. što znači da namiri manjak koji nastaje u imovini oštećenog. što je suprotno odredbi člana 190. (Vrhovni sud Srbije. zbog nepravilne primene materijalnog prava činjenično stanje takođe nije potpuno utvrđeno. došlo bi do dvostruke revalorizacije novčanog potraživanja. Visina naknade se određuje prema cenama u vreme donošenja presude. 189 – 192. 1202/81) 607. Zatezna kamata na iznos naknade štete prouzrokovane neizvršenjem novčane obaveze.308. Zakona o obligacionim odnosima.94 dinara sa kamatom. Iz obrazloženja: U odluci kojom je tužiocu dosuđena izmakla korist u iznosu od 1. Iz obrazloženja: Članom 189. prema kojoj je štetnik obavezan da uspostavi pređašnje stanje. te stoga tužilac ima i pravo na zateznu kamatu.2012) 609. U tom momentu se naturalna obligacija pretvara u novčanu obavezu. Zakona o obligacionim odnosima) 608. Pri oceni visine izmakle koristi uzima se u obzir dobitak koji se mogao osnovano očekivati prema redovnom toku stvari ili prema posebnim okolnostima. 8256/11 od 14.

niti za usaglašavanje evidencije". prodajom predmetne robe trećem licu. (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda Pž. Iz obrazloženja: Ne vodeći računa o primeni pravila iz odredbe člana 192.2008. pogrešan je stav prvostepenog suda da je od značaja da li je ona sačinila spornu otpremnicu koja nije potpisana. treba utvrditi i da li je on izvršio radnje koje čine sadržaj poništenog rešenja o otkazu.OBLIGACIONO PRAVO Prema članu 155. Kada je rešenje o otkazu ugovora o radu poništeno zbog zastarelosti procedure otkaza. Kada to tvrdi. prvostepeni sud zanemaruje iskaz tužilje da je ona po nalogu finansijskog direktora bila zadužena da de facto vrši evidenciju ulaza i izlaza robe iz magacina.da li je on svojim ponašanjem . U konkretnom slučaju prvostepeni sud je izmaklu korist tužioca utvrdio na bazi razlike između cene koju je tužilac mogao postići od t uženog za predmetnu robu i cene koju je tužilac realizovao prodajom iste robe trećem licu. koja se takođe izražava u vidu razlike između nabavnih troškova robe i cene po kojoj je tužilac robu prodao trećem licu. tužilac je na istoj robi ostvario takođe određenu dobit. Kada je rešenje o otkazu ugovora o radu poništeno zbog zastarelosti procedure otkaza. godine tužilja tereti zato što je "razdužila" centralni magacin bolnice za naznačenu robu bez trebovanja.2011. Zakona o obligacionim odnosima (dalje: ZOO) izmakla korist je sprečavanje povećanja nečije imovine. prvostepeni sud ne meri doprinos tužilje aktiviranju procedure otkaza.05. godine) 610. a da se roba iz magacina izdaje na osnovu trebovanja od strane ugostiteljskog objekta i da tužilja "nije imala nikakvo zaduženje niti za potpisivanje otpremnice. Ovakav način utvrđenja izmakle koristi nije pravilan niti je na zakonu zasnovan. ZOO pri oceni visine izmakle koristi uzima se u obzir dobitak koji se mogao osnovano očekivati prema redovnom toku stvari ili prema posebnim okolnostima. tada. Naime. tada kod odgovora na pitanje da li postoji doprinos zaposlenog sopstvenoj šteti – potrebno je utvrditi i da li je on izvršio radnje koje čine sadržaj poništenog rešenja o otkazu. prilikom formiranja cene tužilac je u istu uračunao sve troškove koje je imao prilikom pribavljanja predmetne robe i iste je uvećao za svoju zaradu. S druge strane.266 - . kod odgovora na pitanje da li postoji doprinos zaposlenog sopstvenoj šteti. Cena robe se formira na bazi troškova i očekivane dobiti. Od odgovora na to pitanje zavisi i da li postoji ili ne njegov doprinos sopstvenoj šteti. U tom pogledu. 2986/11 od 25. a koju nije ostvario jer posao sa tuženim nije realizovan. Dakle. Zakona o obligacionim odnosima. prvostepena presuda je ukinuta a predmet se vraća prvostepenom sudu na ponovni postupak. Prvostepeni sud nije imao u vidu ove okolnosti prilikom presuđenja niti je pravilno u tom delu primenio navedenu zakonsku odredbu. a čije je ostvarenje sprečeno štetnikovom radnjom ili propuštanjem.11. od odgovora na to pitanje zavisi i da li postoji ili ne njegov doprinos sopstvenoj šteti . u kom smislu je i došlo do pogrešne primene materijalnog prava zbog čega nisu utvrđene sve činjenice relevantne za presuđenje ove pravne stvari u tom delu. Ta zarada predstavlja dobit koju je mogao očekivati. Sa napred izloženog. kao i to da se po naznačenom rešenju od 22. Prema članu 189.

Zakona o obligacionim odnosima.član 192. stav 2.2011. da li je otpremnica sačinjena sa svim formalnim elementima koje mora da sadrži ). Prema odredbi člana 88. (Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu. Gž1. Pž. njeno srazmerno sniženje.1995. Zakona o telekomunikacijama.2011. godine vozilom koje u vreme saobraćajne nezgode bilo osigurano od autoodgovornosti kod tuženog. da li postoji osnov da se meri njegov doprinos sopstvenoj šteti i. s tim u vezi. Zbog toga. s obzirom na njenu dužnost da unosi podatke o izlazu odn. Od odgovora na to pitanje zavisi i odgovor na pitanje da li postoji doprinos tužilje sopstvenoj šteti sa stanovišta pravilne primene navedene odredbe.267 - . zavisno od toga. Oštećenik koji je doprineo da šteta nastane ili da bude veća nego što bi inače bila ima pravo samo na srazmerno smanjenu naknadu . ulazu robe (ovde je reč o izlazu robe) iz centralnog magacina.član 192.01. da li je trebovanje sačinjeno sa svim potrebnim elementima. 3767/11(3) od 28. za pravilnu primenu odredbe člana 192. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. godine) 612. Zakona o obligacionim odnosima. Cilj je upravo sprečavanje nastanka štete. moglo bi se govoriti o njegovoj odgovornosti ili doprinosu nastanku štete. nema njegovog doprinosa nastanku štete. nezavisno od toga što je osporeno rešenje poništeno. Imajući to sve u vidu. Kada je nemoguće utvrditi koji deo štete potiče od oštećenikove radnje. ožalbena presuda je morala biti ukinuta u pogledu odluke sadržane u stavu dva i četiri svoje izreke. da li je prisutna otpremnica. pre izvođenja radova u blizini telekomunikacionih kablova. jer nije tražena od njega pre početka izvođenja radova. Oštećenik koji je doprineo da šteta nastane ili da bude veća nego što bi inače bila ima pravo samo na srazmerno smanjenu naknadu. prouzrokovane saobraćajnom nezgodom od 08. Iz obrazloženja: Tužilac tužbom u konkretnom slučaju potražuje naknadu materijalne i nematerijalne štete. sud će dosuditi naknadu vodeći računa o okolnostima slučaja . važećoj u vreme izvođenja radova i nastanka štete. Iz obrazloženja: U konkretnom slučaju se ne može smatrati da je tužilac doprineo nastanku štete. godine) 611. . 5981/10 od 26. Pri tome je bilo nužno razjasniti i da li je u praksi tužilja bila dužna da vodi računa o tim elementima.03.OBLIGACIONO PRAVO doprineo vođenju procedure otkaza ili ne i. Doprinos nastanku štete od strane telekomunikacionog operatera ne postoji ukoliko od njega nije tražena prethodna saglasnost za izvođenje radova u blizini telekomunikacionih kablova.09. Kako nije dao saglasnost. Da je tužilac dao tuženom ili investitoru netačne podatke o lokaciji kablova. stav 1. bilo je nužno razjasniti: da li je tužilja bila dužna da pre unošenja podataka o izlazu robe iz magacina proveri formalnu ispravnost dokumentacije ( da li postoji trebovanje. Zakona o obligacionim odnosima. bilo je potrebno pribaviti saglasnost tužioca.

kada su putnici nekontrolisano počeli da ulaze u autobus . S unutrašnje strane levog stopala koža je delimično ožiljno izmenjena na površini veličine dlana a na prelazu prema tabanu nalazi se uzdužno postavljen grebenasto izdignut ožiljak dužine 8 cm. pa .2003. kada oštećeni ili treće lice doprinese da šteta uopšte nastane ili da bude veća nego što bi inače bila. pa se u jednom trenutku našao na kolovozu pod pritiskom mase ljudi koja se kretala da uđe u autobus.tužilja je poneta masom ljudi pala pod autobus koji joj je prešao preko stopala leve noge. Navedene povrede su teške telesne povrede i predstavljaju umanjenje životne aktivnosti od 15%. pa je autobus nagazio na stopalo oštećenog i prouzrokovao mu štetu nanoseći tešku telesnu povredu. U konkretnom slučaju utvrđeno je da je oštećeni.04.prednjim desnim točkom autobusa nagazio je stopalo leve noge tužilje. sud dosuđuje naknadu vodeći računa o okolnostima slučaja. godine prihvatio postojanje doprinosa imenovanog oštećenog u nastanku saobraćajne nezgode. Veštak saobraćajne struke ocenio je da doprinos oštećenog u predmetnoj saobraćajnoj nezgodi iznosi 20%. Naznačena je atrofija leve potkolenice. Kada je to nemoguće utvrditi.10. godine) 613.01.268 - .11. Prvostepeni sud je pravilno utvrdio da je ocena doprinosa nastanka štete značajna iz razloga što. Iz obrazloženja: Utvrđeno je sledeće činjenično stanje: Dana 18. Tužilja hramlje na levu nogu. preloma čunaste kosti levog stopala.07. Zadobila je povrede u vidu nagnječenja levog stopala. razderotina u tabanskom predelu na levom stopalu.1996. lako otečeno. Doprinos oštećenog nastanku nezgode ne postoji ako je oštećeni stajao na peronu i čekao dolazak autobusa. kao i predeo levog skočnog zgloba. Tuženi kao osiguravajuća organizacija odgovara oštećenom licu srazmemo doprinosima vlasnika odnosno korisnika motornog vozila nastanku štetnih posledica i nije dužan da naknadi deo štete čijem je nastanku doprinelo oštećeno lice svojom krivicom. a osim toga tužilac je prihvatio odgovornost u procentu od 20%. godine. zajedno sa ostalim putnicima i čekala dolazak autobusa. koja je stajala na trotoaru pored perona. rođena je 23. 2363/2010 od 20. koji je utvrdio prvostepeni Opštinski sud u presudi od 02. Tužilja. Levo stopalo je. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda. svojim radnjama doprineo nastanku saobraćajne nezgode.1996. na udaljenosti od oko 70 cm u odnosu na pešački deo trotoara. koji zateže okolnu kožu. u navedenoj nezgodi je trpela fizičke bolove i strah intenziteta i dužine trajanja kako je to bliže naznačeno u obrazloženju prvostepene presude. Pž. ukoliko je moguće utvrditi koji deo štete potiče od oštećenikove radnje ili propuštanja. Opisane promene predstavljaju naruženost lakog stepena. godine na označenoj lokaciji dogodila se saobraćajna nezgoda tako što je imenovani vozač upravljao autobusom krećući se prilaznim putem za perone prigradske autobuske stanice.OBLIGACIONO PRAVO Iz spisa predmeta proizlazi da je nadležni Okružni sud presudom od 03. ovde tužilac.kada je stigao na stajalište . pa .2010. godine.1971. Na ovako utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo kada je tužilji na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti . dolazi do podeljene odgovornosti i srazmernog umanjenja naknade. Trotoar pored stajališta je uzdignut i odvojen bankinom u odnosu na mesto gde je autobus stao. Povodom predmetne saobraćajne nezgode izvršen je uviđaj.

2006.00 dinara a za pretrpljeni strah iznos od 90. V Pž.000. Oštećeni koji je doprineo nastanku štete ima pravo na srazmerno smanjenu naknadu. sprovede mere i zaštiti kompletnu instalaciju . Shodno članu 192. 3250/2006(1) od 10. i to 70. JP Elektrodistribucija je isključivo nadležna da izvrši sva priključenja elektro-energetskih objekata potrošača. Zakona o obligacionim odnosima.ne postoji njen doprinos nastanku nezgode zbog toga što se ona na kolovozu našla prinuđena kretanjem mase ljudi.2005.00 dinara za pretrpljene duševne bolove.269 - . nalazeći da je do predmetnog udesa došlo isključivom krivicom vozača autobusa tuženog. primenom člana 368. u situaciji kada je oštećenik doprineo da šteta nastane ili da bude veća nego što bi inače bila. ima pravo na srazmerno smanjenu naknadu.00 dinara za pretrpljene fizičke bolove i 55. s obzirom na intenzitet i trajanje fizičkog bola i straha.01. Iz obrazloženja: Predmet tužbenog zahteva je tužiočevo potraživanje na ime naknade nematerijalne štete u ukupnom iznosu od 175. (Iz Presude Okružnog suda u Novom Sadu.00 dinara.OBLIGACIONO PRAVO i naruženosti dosudio iznose bliže označene u izreci prvostepene presude. Dakle. Naime. Zakona o obligacionim odnosima. da se stara o tehničkoj ispravnosti priključaka.05. 50. analizirajući okolnosti udesa i propuste učesnika. nema krivice na strani tužilje pa je u navedenom delu žalba tuženog odbijena a prvostepena presuda potvrđena.000.000 dinara zbog pretrpljenog straha. Zbog toga i nisu osnovani žalbeni navodi tuženog da postoji doprinos tužilje nastanku nezgode. prvostepeni sud je pogrešno primenio materijalno pravo kada je tužilji na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene fizičke bolove dosudio iznos od 160. Pri tome.00 dinara.00 dinara. (Iz presude Višeg trgovinskog suda.000. S obzirom da se prema utvrđenom činjeničnom stanju ni tužilac ni osiguranik tuženog nisu pridržavali odredaba Zakona o osnovama bezbednosti saobraćaja na putevima.i da je tužilja stajala na kolovozu (kako se to ističe žalbom) . godine) 615.000. pravilan je zaključak prvostepenog suda da je postojala podeljena odgovornost u nastanku štete na strani tužioca. Zakona o parničnom postupku. jer to opravdavaju okolnosti konkretnog slučaja a posebno životna dob tužilje. Tuženi je obavezan da naknadi pun iznos naknade štete koju je tužilac pretrpeo s obzirom da je utvrđeno da od strane tužioca nije bilo neovlašćene radnje ili sredstva koji bi bio uzrok štete. Gž. prvostepeni sud je pravilno izveo zaključak u pogledu utvrđene srazmere odgovornosti učesnika. stepen umanjenja životne aktivnosti i naruženosti. Iz obrazloženja: Pravilan je zaključak nižestepenih sudova da je tuženi odgovoran za štetu koju je tužilac pretrpeo u smislu člana 185.000. godine) 614. Sa druge strane.00 dinara a za pretrpljeni strah iznos od 105. 98/05 od 20. jer je do požara došlo zbog propusta radnika tuženog.000. jer . zato što nisu postavili adekvatne strujne osigurače koji bi sprečili izbijanje požara. prema stavu ovog suda.000. pravičnu novčanu naknadu tužilji za pretrpljene fizičke bolove predstavlja iznos od 100.

1999. godine.270 - . marta 1999.00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 26. kratkih spojeva i prenapona. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. a prema izveštaju Zavoda za tržište rada tužilac nije mogao dobiti zaposlenje u svom zanimanju i da se prijavio na evidenciju nezaposlenih.03.04. a zakonska zatezna kamata na naknadu štete dosuđene prema cenama u vreme presuđenja teče od dana donošenja prvostepene presude. odnosno podeljenoj odgovornosti.922. . Iz obrazloženja: Pravnosnažnom drugostepenom presudom od 15.288. a nije vraćeno ni nakon podnošenja tužbe. kojom je tužena obavezana da tužiocu na ime materijalne štete za oduzeto motorno vozilo isplati iznos od 2. 192. jula 2004. ZOO). Stoga je pravilna ocena nižestepenih sudova da u konkretnom slučaju nema mesta primeni člana 192. pa je samim tim odgovorna za sve tehničke neispravnosti i odsustvo mera zaštite u smislu Pravilnika o tehničkim normativima za zaštitu niskonaponskih mreža i pripadajućih transformatorskih stanica (“Sl. revizijski sud je našao da je revizija tužene osnovana. godine primenom uredbe o organizovanju i izvršavanju materijalne obaveze. Ispitujući pobijanu drugostepenu presudu u smislu člana 386. Prema utvrđenom činjeničnom stanju motorno vozilo je tužiocu oduzeto 26. ZOO. Iz obrazloženja: Tužilac u spornom periodu nije ostvarivao nikakvu zaradu.2005. godine odbijena je žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda od 26.2005.OBLIGACIONO PRAVO KP od preopterećenja. i tuženog obavezali na pun obim naknade štete koju je tužilac pretrpeo. Rev. Od oduzimanja motorno vozilo tužioca je korišćeno i nalazi se kod određene vojne jedinice. Zakona o parničnom postupku. Rev. Blagovremenom i dozvoljenom revizijom tužena pobija drugostepenu presudu zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i zbog pogrešne primene materijalnog prava. godine do isplate. Stoga navodi revizije u pogledu pogrešne primene materijalnog prava nisu osnovani. list SFRJ” broj 13/78). a nakon prestanka ratnog stanja nije vraćeno tužiocu povodom njegovog traženja.3. jer je u postupku utvrđeno da u konkretnom slučaju nije bilo neovlašćene radnje ili sredstva tužioca koji bi bio uzrok štete. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. Visina naknade materijalne štete se određuje prema cenama u vreme donošenja sudske odluke. godine) 617. decembra 2003. 299/05 od 02. Nema osnova za srazmerno sniženje naknade štete nezavi-sno od toga što se oštećenik nije prijavio na evidenciju nezaposlenih lica. kada je utvrđeno da ne bi mogao dobiti zaposlenje u svom zanimanju i da se prijavio na evidenciju nezaposlenih. godine) 616. pa ukazivanje tužene na okolnost da se tužilac nije prijavio Zavodu za tržište rada nije od uticaja na drugačiju odluku u ovoj pravnoj stvari. Nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su odbili prigovor podeljene odgovornosti (čl. 2723/04 od 19.

Za pravilnu primenu navedene zakonske odredbe trebalo je utvrditi vrednost predmetnog vozila u vreme donošenja sudske odluke. Prilikom odlaga. primenom člana 394. Iz tog razloga nisu osnovani navodi revizije tužene da tužilac ima pravo samo da zahteva povraćaj stvari koja se nalazi kod tužene. Na osnovu navedenog. Međutim. koji iznos je dobijen kao razlika između novonabavne vrednosti autobusa u vreme veštačenja i vremenske amortizacije od 26. stav 1. godine.200. radnik tuženog. Zakona o parničnom postupku. a prema stanju vozila u vreme njegovog oduzimanja i nastale amortizacije do tada. Iz navedenih razloga osnovano se u reviziji tužene ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava kada je tužiocu dosuđena zakonska zatezna kamata od dana oduzimanja vozila 26. godine iznosi 12. jula 2002. 3551/04 od 06. godine. stav 2. a u skladu sa tim i vrednost amortizacije nastale do oduzimanja vozila. Zakona o obligacionim odnosima. visina naknade materijalne štete određuje se prema cenama u vreme donošenja sudske odluke.2005. Nije jasno kako je veštak na osnovu navedene razlike utvrdio kolika je bila vrednost motornog vozila na dan oduzimanja 26. a da vrednost autobusa na dan oduzimanja 26.176. a predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje. u vezi sa članom 354.992.OBLIGACIONO PRAVO Imajući u vidu navedene činjenice pravilno je stanovište nižestepenih sudova da tužilac zbog odbijanja tužene da mu vrati oduzeto motorno vozilo i zbog njegovog korišćenja u dugom vremenskom periodu ima pravo na naknadu štete. koja amortizacija iznosi 9. Iz obrazloženja: U prvostepenom postupku utvrđeno je sledeće činjenično stanje: Tužilja. Rev. Zakona o obligacionim odnosima. Ako je poslodavac tolerisao rad bez zaštitne opreme. kada prema tom datumu nije utvrđena novonabavna vrednost vozila. do 26. što je u skladu sa odredbama člana 185. Prema odredbama člana 189. godine je utvrđeno da novonabavna vrednost predmetnog autobusa na dan veštačenja 2. radila je na radnom mestu kontrole higijenske ispravnosti flaša – “ekran”. jula 2002. postoji njegova odgovornost za štetu koja je nastala povređivanjem zaposlenog u procesu rada iako do povrede ne bi došlo da je zaposleni koristio zaštitnu opremu koja mu je bila dostupna. revizija tužene je usvojena i nižestepene presude ukinute.912. aprila 1999. osnovano se u reviziji tužene ističe da visina materijalne štete koja je dosuđena tužiocu nije pravilno utvrđena. marta 1999. godine iznosi 2. marta 1999. Ovo iz razlog što je odluka o usvajanju tužbenog zahteva zasnovana na nalazu i mišljenju veštaka koji je nepotpun i nejasan. iako inače obavlja druge poslove.288. Utvrđenje vrednosti oduzetog vozila prema cenama u vreme donošenja sudske odluke je od značaja i za odluku o zahtevu za isplatu zakonske zatezne kamate. godine) 618.271 - . kao dana prve registracije. na dan povređivanja novembra 1998. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. godine.07. marta 1991. U nalazu i mišljenju veštaka od 2. aprila 1999. godine.00 dinara. kao dana oduzimanja vozila. stav 2. te primenom člana 395. tačka 14.00 dinara.00 dinara.252. stav 2. jer zakonska zatezna kamata na naknadu materijalne štete dosuđene prema cenama u vreme presuđenja teče od dana donošenja prvostepene presude kojom je visina naknade određena. godine do isplate.

ako je bila nužna.. a sve kako bi mogla da se donese pravilna ocena o značaju ove povrede za umanjenje životne aktivnosti kod tužilje i trpljenju fizičkih bolova te da li eventualno ima mesta primeni odredbi člana 192.11. godine od osiguravajuće kuće "K. kakav je tačno strah tužilja trpela u procesu lečenja . svako u svom domenu.tužilja nije koristila kritičnom prilikom.2005. koju – međutim .. iako joj je bila poznato da zaštitnu opremu mora da koristi. pri čemu će se saslušani veštaci medicinske struke. S obzirom da je veštak u svom nalazu i mišljenju naveo da ovaj prelom nije zarastao i da je mogućnost zarastanja bez naknadne hirurške intervencije samo teoretska. primila iznos od 12. ukoliko se radi o lečenju koje po redovnom toku stvari podrazumeva odsustvo rizika od štetnih posledica samog lečenja. I 394/2005 od 07. izjasniti: da li je u procesu lečenja povrede preloma gornjeg okrajka leve potkolenice bila nužna hirurška intervencija radi saniranja ove povrede. u konkretnom slučaju zaštitne maske za lice.00 dinara.da li se radi o primarnom strahu (strah za život) ili o sekundarnom strahu (strah od posledica povređivanja) ili pak o jednom i drugom strahu i koliko je strah trajao. tužilja je imala i prelom okrajka leve potkolenice koji je uzrokovao i uzrokovaće fizičke bolove i utiče na umanjenje njene životne aktivnosti.12. koji po redovnom toku stvari ne podrazumevaju opasnosti od štetnih posledica. Stoga će prvostepeni sud u ponovnom postupku otkloniti nedostatke u postupanju i upotpuniti činjenično stanje dopunskim veštačenjem. Kod ovakvog činjeničnog stanja. (Iz presude Okružnog suda u Valjevu. kao ni zbog čega hirurška intervencija nije obavljena. time je doprineo visini štete. Za pretrpljenu tešku telesnu povredu. Iz obrazloženja: U saobraćajnoj nezgodi koju je prouzrokovao tuženi. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu. I odluka o parničnim troškovima je morala biti ukinuta. na ime polise kolektivnog osiguranja čiju premiju je platio tuženi. Gž. odbijanje bilo opravdano sa stanovišta medicinske struke.2005. da li je eventualno tužilja odbila da se podvrgne hirurškoj intervenciji i da li je. pravilan je zaključak prvostepenog suda da postoji podeljena odgovornost tužilje i tuženog za nastanak štete. tužilja je 2001.272 - . u slučaju da je tako bilo. godine) 619. nije jasno u prvostepenoj presudi da li je lečenje ove povrede u stvari završeno i da li je završetak lečenja moguć bez hirurške intervencije. Ukoliko je oštećeni odbio da se podvrgne medicinskim zahvatima. kao i da li je ostavio kakve posledice na psihički život tužilje. Takođe je utvrđeno da je tužilja bila osposobljena za bezbedan rad na poslovima na kojima je radila. da li postoje kakve medicinske kontraindikacije za ovu intervenciju. nije obavljena. zbog čega hirurška intervencija. kako je dalje utvrdio prvostepeni sud.Ukoliko je tužilja (ne)opravdano odbila hiruršku intervenciju. Gž.OBLIGACIONO PRAVO nja neispravne flaše došlo je do pucanja stakla od koga je u potpunosti izgubila vid na levo oko. jer ona zavisi od odluke o glavnoj stvari u celini. potrebno je imati u vidu stanovište sudske prakse da je oštećeni u obavezi da se podvrgne određenim medicinskim zahvatima radi sprečavanja povećanja štete. godine) . 1799/2005 od 21." .000. da joj je bila data zaštitna oprema (štitnik za oči). Zakona o obligacionim odnosima. Ustanovljeno je da je od strane tuženog tolerisan rad radnika bez zaštitne opreme.

ovde tužiocu. između ostalog. Carinskog zakona čiji je uvoz regulisan posebnim propisima a uvoznik ne ispunjava propisane uslove. Gž. naplati carine i ostalih uvoznih dažbina kojima ta roba podleže. Presudom Okružnog suda u V. odnosno doprinosa poginulih nastanku štete.. Kada putnik zna da je vozač u alkoholisanom stanju i pristane na vožnju.6.10. Carinarnica P. postupajući po službenoj dužnosti..1998. U daljem postupku. tuženi je izazvao saobraćajnu nesreću u kojoj su poginuli sinovi tužilaca. a putnik zna da je vozač u alkoholisanom stanju i pristane na vožnju.47 promila alkohola u krvi). Naturalnom restitucijom se obezbeđuje puno obeštećenje. onda postoji podeljena odgovornost vozača i oštećenog putnika. godine. u ponovnom postupku. 800 vreća u vrednosti od 24.. upotpuniti činjenično stanje i odlučiti o navedenom prigovoru tuženih. tuženi je oglašen krivim i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od šest godina. 280/2004. (Rešenje Okružnog suda u Valjevu. nakon presude Saveznog suda od 30. pod carinskim nadzorom predmetnu robu (rafinisani šećer u količini od 40.273 - . je. godine) 621. kao predmet prekršaja..2004. radi stavljanja robe na raspolaganje i vraćanje u inostranstvo. ali ukoliko ona nije moguća oštećeni ima pravo na naknadu štete u novčanom iznosu i to prema cenama u momentu presuđenja...1996. tužiocu izrečena zaštitna mera oduzimanja šećera težine 40. godine naložila tužiocu da vrati u inostranstvo.1998. a ukoliko to ne učini ili robu ne preda carinarnici na slobodno raspolaganje. Putnik je prihvatanjem vožnje svesno preuzeo rizik mogućeg nastanka štetnih posledica. u podnetoj žalbi oba tužena ističu prigovor podeljene odgovornosti.000 DM). stav 1. Prihvatanjem vožnje oštećeni je svesno preuzeo rizik mogućeg nastanka štetnih posledica.. Tužilac se u ostavljenom roku obraćao Carinarnici P. u vezi sa stavom 5. godine. Imajući to u vidu. Međutim.000 kg neto. rešenjem Saveznog veća za prekršaje od 8. prvostepeni sud će. Iz obrazloženja: U dosadašnjem postupku je utvrđeno da je rešenjem Komisije za carinske prekršaje Carinarnice P.1998. godine obavestio da . od 12. od 5. U slučaju nastanka štete do koje je došlo krivicom alkoholisanog lica. a isti organ ga je dopisom od 23.OBLIGACIONO PRAVO 620. a sve iz razloga što je reč o robi sa kojom se postupa u skladu sa članom 101. Prvostepeni sud je našao da na strani oba tužena postoji odgovornost u konkretnom slučaju.10. Iz obrazloženja: Utvrđeno je sledeće činjenično stanje: Upravljajući svojim neregistrovanim putničkim vozilom marke ''BMV 320'' u alkoholisanom stanju (sa 1..1995..10. godine..02. odlučeno je da se roba koja je predmet prekršaja vraća vlasniku. ne pridržavajući se saobraćajnih propisa. biće doneto drugo rešenje o oduzimanju robe radi izlaganja javnoj prodaji. onda u slučaju nastanka štete do koje je došlo krivicom alkoholisanog lica postoji podeljena odgovornost vozača i oštećenog putnika. I broj ____od 13. rešenjem Up.060 kg.10. u roku od 48 časova od dana pravnosnažnosti rešenja.

Drugostepeni sud je uvažio žalbu tuženika i ukinuo je prvostepenu presudu i vratio prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje. tada isti procenat doprinosa treba da se uzme u obzir i kod dosuđivanja materijalne štete za oca maloletnog tužioca. godine. odnosno tužilac u ovoj parnici ima pravo na naknadu štete u novčanom iznosu. utvrdio kao vrednost 40. usvojili tužbeni zahtev tuženog.1998.11. godine. ukinute su obe nižestepene presude. a prvostepeni sud će u skladu sa datim primedbama utvrditi činjenice na koje je napred ukazano. Naturalnom restitucijom obezbeđuje se u najvećoj mogućoj meri puno obeštećenje. Iz navedenih razloga.2004. izuzev slučaja kad zakon određuje šta drugo.OBLIGACIONO PRAVO je predmetna roba.. Zakona o obligacionim odnosima. rafinisanog šećera. čime bi se na najadekvatniji način uspostavilo stanje stvari kako je postojalo pre nastanka štete (član 185.1998.. (Vrhovni sud Srbije.000 DM. Rev. predata Sabirnom centru Savezne uprave carina. sa zahtevom da mu se roba stavi na raspolaganje. Organi tuženog su prema napred pomenutom rešenju bili u obavezi da tužiocu stave na raspolaganje oduzetu količinu šećera. Kada je sud dosudio naknadu nematerijalne štete maloletnom tužiocu shodno članu 200. koju je tuženi zbog nedostatka određene dokumentacije (poreklo robe). čime se otklanja mogućnost neadekvatnog obeštećenja lica. kada se ostvaruje oštetni zahtev. organi tuženog su tužiocu pričinili štetu koju su dužni nadoknaditi u svemu prema pravilima iz člana 189. i člana 214. 2621/04 od 04. ZOO uz utvrđenje doprinosa tužioca od 40%. koju su organi tuženog oduzeli tužiocu. . odlučeno je kao u izreci. Roba. kao protivvrednost nekadašnjih 24. shodno članu 192.10. ZOO. radi pravilne primene navedenih zakonskih odredbi i zakonite odluke u ovoj parnici. Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja. Tužilac se obratio i saveznoj upravi carina 5. stav 2. međutim ukoliko ona nije moguća. ali i mogućnost obogaćenja oštećenog lica na teret odgovornog lica. trebalo je utvrditi vrednot robe koja nije vraćena tužiocu prema cenama u vreme donošenja sudske odluke. već određena količina šećera. oštećeni. Navedeni zaključak sudova se zasniva na pogrešnoj primeni materijalnog prava.274 - . Carinarnica P. Radi pravilne primene navedene zakonske odredbe i zakonite odluke o zahtevu tužioca. Podnetom tužbom tužilac je tražio da mu tuženi isplati 720. Neizvršenjem te svoje obaveze. godine) 622. ali prema cenama u momentu presuđenja. ZOO). nižestepeni sudovi su polazeći od sadržine odredbi člana 2l1. koji određuje da se visina naknade štete određuje prema cenama u vreme donošenja sudske odluke.00 dinara. stav 2. a tužiocu – ocu maloletnika je dosuđena naknada materijalne štete u vidu gubitka zarada za novčane iznose navedene u presudi. Iz obrazloženja: Presudom prvostepenog suda tuženik je obavezan da plati maloletnom tužiocu na ime svih vidova naknade nematerijalne štete.11.000 kg. utvrđujući da tuženi nije vratio robu tužiocu. odnosno devizni iznos. morao vratiti u inostranstvo. koji iznos je organ tuženog. ZPP. radi vraćanja u inostranstvo. Na osnovu člana 395. u rešenju od 13. u vezi čega od tuženog nije dobio odgovor..000. Zakona o obligacionim odnosima. nisu novčana sredstva stranog porekla.

stav 2. . kada postoji doprinos maloletnog tužioca u nastanku štete. isti doprinos – isti procenat. a takođe u ulozi tužioca je i otac maloletnika koji je tužbenim zahtevom tražio materijalnu štetu na ime izgubljene zarade. godine) 624. 1848/04 od 17. upotpuniti činjenično stanje i odlučujući o zahtevu tužioca doneti zakonitu i pravilnu odluku. Pravilno je sud dokazima utvrdio doprinos maloletnog tužioca u visini od 40%. Iz obrazloženja: Presudom prvostepenog suda tuženici su obavezani da plate tužiocu na ime naknade materijalne i nematerijalne štete novčane iznose navedene u izreci presude. pa je bilo nužno utvrditi da li su za ovaj nedostatak znali ili ne.2004. U konkretnoj pravnoj stvari materijalno pravo je pravilno primenjeno. U slučaju tužioca – zakonskog zastupnika maloletnog tužioca a prilikom odlučivanja o naknadi materijalne štete. ZOO. u smislu člana 192.2004. budući da bi imali pravo na srazmerno smanjenu naknadu ako su ovo znali i pristali da se neosvetljeno zaprežno vozilo uključi u saobraćaj. U ponovnom postupku prvostepeni sud će otkloniti rečene nedostatke u izloženom smislu. uz primenu člana 192. jer od ovih okolnosti zavisi zaključak o njihovom doprinosu nastanku štete. ZOO. ZPP. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. pa je za svaki dosuđeni vid naknade nematerijalne štete novčani iznos umanjen za 40%. a prvostepeni sud ih nije ni utvrdio ni cenio. Kž. Oštećeni koji je doprineo da šteta nastane ili da bude veća nego što bi inače bila ima pravo samo na srazmerno smanjenu naknadu. br. godine) 623.275 - . Zakona o obligacionim odnosima oštećeni koji je doprineo da šteta nastane ili da bude veća nego što bi inače bila ima pravo samo na srazmerno smanjenu naknadu. u vezi člana 166. To znači. Rev. Naknada štete se može smanjiti zbog materijalnog stanja odgovornog lica ako šteta nije nastala namerom ili grubom nepažnjom. ZPP. Isti je tražio na ime naknade nematerijalne štete novčane iznose navedene u tužbi.08.06. mora postojati i mora se uračunati i za štetu koju potražuje i njegov otac. Vrhovni sud je na osnovu člana 395. Tužioci su se prema navedenim okolnostima vozili na neosvetljenoj zaprezi. Prema članu 192. Iz obrazloženja: Revizijom tuženih se osnovano ukazuje da je drugostepeni sud odlučujući o obimu i visini štete koju su tužioci pretrpeli pogrešno primenio materijalno pravo kada je zaključio da tužiocima pripada potpuna naknada štete.OBLIGACIONO PRAVO Na osnovu izvedenih dokaza sud je pravilno utvrdio kako je došlo do saobraćajne nezgode u kojoj je povređen maloletni tužilac. 914/04 od 31. jer se radi o istom činjeničnom osnovu. odlučio kao u izreci. ZOO o doprinosu maloletnog tužioca. pogrešno je primenjeno materijalno pravo jer nije uračunat doprinos maloletnog tužioca nastaloj šteti u delu od 40%. ne izjašnjava. stav 2. (Iz rešenja Okružnog suda u Čačku. Kako se drugostepeni sud o ovim okolnostima iz člana 192.

Tuženi je dana 23. ZOO. drugostepeni sud je prvostepenu presudu potvrdio i žalbu odbio kao neosnovanu.2000. jer je tom prilikom tužilac kao oštećeni pretrpeo telesne povrede. (Iz presude Okružnog suda u Čačku. KZJ. godine do 22. tj. Neosnovano je isticanje u žalbi da je sud trebao da primeni član 191. jer je tuženi bio dužan da tužiocu vrati dinarski iznos za koji je tužilac mogao da kupi isti iznos deviza na koji je tuženi obavezan pravnosnažnom sudskom odlukom da tužiocu isplati u dinarskoj protivvrednosti. po paritetu dinara i nemačke marke 1:6. KZS u vezi člana 19. 485/04 od 29. ZOO može se naknada štete smanjiti zbog materijalnog stanja odgovornog lica. U konkretnom slučaju delo je izvršeno pa je nastala šteta direktnim umišljajem. Revizijom se osnovano ukazuje da se pobijana presuda zasniva na pogrešnoj primeni materijalnog prava u delu kojim je odlučeno o isplati zakonske zatezne kamate. ZOO.2.2000. ako je uspostavljeno ono stanje koje je postojalo pre nastanka štetne radnje (naturalna restitucija) ili ako mu se za nastalu materijalnu štetu dosudi novčani ekvivalent kojim će uspostaviti pređašnje stanje. godine. Prema članu 191. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. godine) 625.2000.2000.669. materijalna situacija tužioca se dovodi u ono stanje u kojem bi se nalazila da tužilac dugovani iznos nije isplatio u docnji. a u toj situaciji nema mesta primeni člana 191.63 dinara. godine i tržišnog kursa po kojem je tužilac mogao da za isplaćene dinare kupi devize.04. broj 102/03 od 06.2004.928. Zakona o obligacionim odnosima. Gž. Zakona o obligacionim odnosima.OBLIGACIONO PRAVO Povodom žalbe jednog od tuženika.276 - . jer tužilac nema pravo na isplatu zakonske zatezne kamate od 23.1. te je tužilac tog dana saznao za štetu.2003. Iz spisa proizilazi da su tuženici kao optuženi oglašeni krivim zbog krivičnog dela – teški slučajevi razbojništva iz člana 169.11. godine.2. br.2000. a to će biti onda ako je učinjena šteta otklonjena u prirodi. smatra se dospelom od trenutka nastanka štete. Prev.70 dinara.2000. te su nižestepene presude preinačene u delu kojim je odlučeno o isplati zakonske zatezne kamate. Stoga tužilac od dana saznanja za štetu ima pravo na isplatu zakonske zatezne kamate na iznos glavnog duga. tako što je tužbeni zahtev odbijen za isplatu zakonske zatezne kamate na iznos glavnog duga za period od 23. a to je da se naknada smanji zbog njegovog materijalnog stanja. Obaveza naknade štete u smislu člana 186. godine tužiocu isplatio iznos od 2. godine i tržišnog kursa po kojem je tužilac mogao da za isplaćene dinare kupi devize. kada je kurs nemačke marke na dan isplate bio 21.2. tužiocu je u konkretnom slučaju dosuđena naknada koja odgovara razlici dinarskog iznosa po zvaničnom kursu deviznog duga koji je tuženi isplatio 23.1. ako šteta nije nastala namerom ili krajnjom nepažnjom. Samo isplatom razlike između dinarskog iznosa po zvaničnom kursu deviznog duga koji je tuženi isplatio 23. Naknada štete dosuđuje se u iznosu koji je potreban da se materijalna situacija oštećenog dovede u ono stanje u kojem bi se nalazila da nije bilo štetne radnje ili propuštanja. Iz obrazloženja: Prema odredbi člana 190. godine) . Imajući u vidu navedenu zakonsku odredbu i načelo jednake vrednosti uzajamnih davanja ustanovljeno odredbom člana 15. stav 2. odnosno pomoću kojeg može pribaviti sve ono što je potrebno da se takvo stanje uspostavi. Zakona o obligacionim odnosima naknada štete dosuđuje se u iznosu koji je potreban da se materijalna situacija oštećenog dovede u ono stanje u kojem bi se nalazila da nije bilo štetne radnje ili propuštanja. Iz krivičnih spisa proizilazi da je tuženik izvršio krivično delo sa direktnim umišljajem.2. To znači da oštećeni treba da bude u potpunosti obeštećen.

II 849/02 od 18. ali i 8-10 matica. Iz ovog proizilazi i aktivna legitimacija tužioca. a visina naknade štete u vidu izgubljene zarade utvrđuje se prema visini zarade koju bi oštećeni ostvario u svakom mesecu spornog perioda. sa većim brojem oplođenih jaja riblje mlađi. glasnik RS".. a tuženi za ovu vrstu ribolova nisu imali dozvolu jer se za to područje takva dozvola i ne izdaje. godine. br. sud je dužan da utvrdi da li je oštećeni doprineo da šteta bude veća nego što bi inače bila u smislu člana 192.. Iz obrazloženja: Prema odredbi člana 106. gde je lov na ribe mrežom nedozvoljen. Iz obrazloženja: Prema stanju u spisima tuženi su 23. Zakona o radnim odnosima ("Sl.277 - . Taj deo njegovog iskaza ukazuje na eventualno smanjenu štetu. U konkretnom slučaju sudovi su propustili da utvrde da li je tužilac u spornom periodu pokušao da smanji štetu radom kod drugog poslodavca ili na drugi način.09.. Pri utvrđivanju visine naknade štete zbog gubitka zarade. septembra 1999. ali da nije ostvarivao stalna primanja. M. . tužilac koji je u svom iskazu saslušan u svojstvu parnične stranke naveo jeda je povremeno radio..2002. bez obzira što se ne radi o stalnim primanjima. Zakona o ribarstvu (“Sl. "kako je znao i umeo". Preduzeće odgovara za štetu koju je zaposleni pretrpeo po načelima odgovornosti za štetu. Sva fizička i pravna lica koja u ribljem fondu bilo na koji način pričine štetu dužna su da je nadoknade u punom iznosu. odnosno udruženju ili organizaciji sportskih ribolovaca (u daljem tekstu: korisnik). poslodavac je dužan da mu štetu nadoknadi. ako zaposleni pretrpi štetu na radu ili u vezi sa radom. ribarsko područje ili deo ribarskog područja može se ustupiti na korišćenje preduzeću. Tuženi su. karaša i drugih vrsta riba. ili da je u spornom periodu tužilac kao oštećeni smanjio štetu radom kod drugog poslodavca ili na drugi način.06.. pa je sud u tom smislu bio dužan da proveri njegove navode. 55/96). kako je prvostepeni sud utvrdio. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije Rev. Pri utvrđivanju visine naknade štete zbog gubitka zarade. te samim tim propuštanjem da li je doprineo da šteta bude veća nego što bi inače bila u smislu člana 192. nego što bi inače bila u smislu člana 192. ZOO. i to bilo propuštanjem da se prema odredbama Zakona o zapošljavanju i ostvarivanju prava nezaposlenih lica prijavi nadležnom Zavodu za zapošljavanje kao nezaposleni radnik. polazeći od odštetnog cenovnika za ribarsko područje Čačak. soma. a potom i visine štete na dan presuđenja. Naime. godine obavljali privredni ribolov uz pomoć mreže “zamrsača” na ribolovnom području reke Z.OBLIGACIONO PRAVO 626. godine) 627. mrežom ulovili i veće primerke deverike. s tim da na tako utvrđene iznose naknade njemu pripada i zatezna kamata. utvrdi u kom periodu je i gde radio te kolika je primanja ostvario. glasnik RS”. ZOO. zadruzi ili drugom pravnom licu. sud je dužan da utvrdi da li je oštećeni doprineo da šteta bude veća. 38/94) koji je stupio na snagu 7. stav 5. Veštačenjem je sud prvog stepena utvrdio vrednost ulovljene ribe. Prema odredbama člana 5. 35/94. br. Zakona o obligacionim odnosima.1994.

tog zakona.1998. Rev.000.3. stav 2. godine. i član 190.06. novog zakona o ribarstvu do donošenja propisa na osnovu ovog zakona primenjivaće se propisi doneti na osnovu zakona iz člana 51. i 3. Pri oceni visine izmakle koristi uzima se u obzir dobitak koji se mogao osnovano očekivati prema redovnom toku stvari ili prema posebnim okolnostima.10 dinara (iznos nepokrivenog avansa) počev od 1.OBLIGACIONO PRAVO U članu 61. nižestepeni sudovi su i po nahođenju Vrhovnog suda pravilno našli da su tuženi dužni da naknade tužiocu štetu u iznosu određenom presudom prvostepenog suda. godine) 628. 3. Zakona o obligacionim odnosima obavezao tuženog da tužiocu na ime izmakle dobiti isplati ovaj iznos. Tužilac je svojim zahtevom tražio da se tuženi obaveže da mu isplati 320. Tužilac je shodno čl. st.62 dinara.972. 1. 4. Međutim..10 dinara. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da se pri oceni visine izmakle koristi uzima u obzir dobitak koji se mogao osnovano očekivati prema redovnom toku stvari ili prema posebnim okolnostima. a za svoj pravni stav dao je razloge koje prihvata i ovaj sud. prilikom donošenja pobijane presude prvostepeni sud nije cenio da je tuženi u 1996.. glasnik SRS” broj 8/76) bilo je propisano da se naknada štete koja se pričini ribljem fondu obračunava po cenovniku koji donosi skupština opštine na predlog korisnika ribarskog područja ili druge ribolovne vode. Osnovano se žalbom ukazuje da se pobijana presuda u delu kojim je tuženi obavezan da tužiocu isplati iznos od 320. tog cenovnika propisano je da sva fizička i pravna lica koja u ribljem fondu ribarskog područja Č.2002.20 dinara na ime izgubljene dobiti zbog neisporučenih 193.972. bilo na koji način pričine štetu dužna su da je nadoknade u punom iznosu a prema tom cenovniku.00 dinara. Skupština opštine Č.20 dinara na ime izmakle dobiti zasniva na pogrešno i nepotpuno utvrđenom činjeničnom stanju i pogrešnoj primeni materijalnog prava. Stoga je pravilnom primenom materijalnog prava obavezao tuženog da tužiocu isplati ovaj iznos sa zakonskom zateznom kamatom od 1.643 kg kupina.11. a radi se o Zakonu o ribarstvu iz 1976.1998. Pravilnom ocenom izvedenih dokaza prvostepeni sud je utvrdio da tuženi na ime nepokrivenog avansa duguje tužiocu iznos od 84.66 dinara i konstatovao da je tužilac za ovu količinu kupina mogao imati dobit u iznosu od 320.8. te je primenom člana 189. Na osnovu te odredbe. Zakona o ribarstvu (“Sl. 4782/01 od 06. godine do isplate.. kojim se tuženi obavezao da tužiocu isporuči 200 tona kupina prve klase u ukupnoj vrednosti od 460. godini od raznih dobavljača i pod raznim uslovima otkupio 237.357 kg kupina i zakonsku zateznu kamatu na deo glavnog duga u iznosu od 84.200 kg kupine sa ciljem da ispuni svoju ugovornu obavezu prema inopartneru u Holandiji.357 kg kupina.278 - . Primenjujući odredbe toga odštetnog cenovnika. je 18. a tuženi je od ugovorene količine isporučio tužiocu samo 6.972. Prema članu 52. Odredbom člana 189. st. Prvostepeni sud je. 2. Ugovora izvršio avansne uplate. a čije je ostvarenje sprečeno štetnikovom radnjom ili propuštanjem. .700.. a valorizujući visinu naknade štete do dana presuđenja u smislu člana 189.727. godine do isplate.. Iz obrazloženja: Prema stanju u spisima parnične stranke su bile u poslovnom odnosu po osnovu ugovora broj 91 od 6. te da je inopartneru isporučio 160.1994. U članu 1. polazeći od činjenice da tuženi tužiocu nije isporučio 193.1996. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. godine.000 kg kupine i istu količinu isplatio. godine donela odštetni cenovnik za ribarsko područje Saveza Č. a čije je ostvarenje sprečeno štetnikovom radnjom ili propuštanjem.. ovu količinu pomnožio sa 1.11. Zakona o obligacionim odnosima.

. jer je bez razloga i povoda udario tužioca više puta bridom šake u predelu vilice. da sudovi nisu vodili računa o sniženju naknade. . a zatim doneti odgovarajuću odluku o glavnoj stvari i troškovima postupka. Stoga je neosnovano ukazivanje u reviziji o podeljenoj odgovornosti (član 192. Na osnovu takvog činjeničnog utvrđenja nižestepeni sudovi su pravilno zaključili o odgovornosti tuženih za nastalu štetu. dana 1.2002. Kao trajna posledica povređivanja kod tužioca je nastalo umanjenje životne aktivnosti u visini od 10%.2001. Naime. te bi ga isplata potpune naknade dovela u oskudicu. ako ona nije prouzrokovana ni namerno ni krajnjom nepažnjom. prvotuženi odgovara po pravilima o odgovornosti po osnovu krivice u smislu člana 154.11. a odgovorno lice je slabog imućnog stanja.02. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. godine) Pri oceni visine izmakle koristi uzima se u obzir dobitak koji se mogao osnovano očekivati prema redovnom toku stvari ili prema posebnim okolnostima.279 - 630. Ne mogu se prihvatiti ni navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava.OBLIGACIONO PRAVO Imajući u vidu ovu zakonsku odredbu. godine) . u vezi člana 158. jer iz činjeničnog stanja nesumnjivo proizilazi da je prvotuženi isključivo kriv za prouzrokovanu štetu. D. Po shvatanju ovog suda u konkretnom slučaju nema mesta primeni ovog propisa. odnosno krajnja ili gruba nepažnja štetnika isključuje primenu navedenog propisa. bez razloga i povoda udario ga više puta bridom šake u predelu lica. ZOO). ZOO. a čije je ostvarenje sprečeno štetnikovom radnjom ili propuštanjem.00 časova u zgradi carinarnice gde je priveo tužioca radi provere isprava. odnosno krajnja ili gruba nepažnja štetnika isključuje primenu odredbi člana 191. osuditi odgovorno lice da plati manju naknadu nego što iznosi šteta. Stoga će u ponovnom postupku prvostepeni sud utvrditi da li je i kakvu štetu u vidu izgubljene dobiti pretrpeo tužilac zbog delimičnog ispunjenja ugovora od strane tuženog. ZOO o sniženju naknade štete. (Iz presude Višeg trgovinskog suda u Beogradu. Rev. godine oko 03.02. nanevši mu pri tome teške telesne povrede u vidu potpunog preloma donje vilice s leve strane. ZOO. 6832/99 od 02. sud može vodeći računa o materijalnom stanju oštećenog. 2302/01 od 28. trpeo je fizičke bolove is trah i nastala je naruženost u vidu uočljivog deformiteta donje vilice. Namera. godine) 629. Iz utvrđenog činjeničnog stanja nesumnjivo proizilazi da je prvotuženi štetu prouzrokovao namerno. kao radnik pogranične policije u carinarnici V. ako je svoju ugovornu obavezu prema inopartneru u pogledu isporuke kupina ispunio i to naplatio.. nejasno je kako je prvostepeni sud zaključio da je tužilac pretrpeo štetu u vidu izmakle koristi. Prema članu 191. Rev.2000. a drugotužena Republika Srbija po pravilima o odgovornosti pravnog lica prema trećem u smislu člana 172. septembra 1994. ZOO. Iz obrazloženja: U postupku je utvrđeno da je tuženi M. namera. Dakle. Pž. nanevši mu tešku telesnu povredu čime je izvršio umišljeno krivično delo teške telesne povrede što je utvrđeno pravnosnažnom krivičnom presudom. stav 1. broj 6598/01 od 14. (Vrhovni sud Srbije. te je zbog izvršenog krivičnog dela teške telesne povrede pravnosnažnom krivičnom presudom osuđen. koji se odnosi na sniženje naknade.

5284/98 od 25. . a čije je ostvarenje sprečeno štetnikovom radnjom ili propuštanjem. zakoni ne podrazumevaju samo načelne odredbe ZOO već podrazumevaju konkretne odredbe ZOO kojima je regulisan institut naknade štete kao izvora obligacija. Zakona o obligacionim odnosima može se primeniti samo kod naknade štete gde se osnov odgovornosti zasniva na krivici (da šteta nije prouzrokovana ni namerno ni krajnjom nepažnjom) a ne i u slučaju da se odgovornost zasniva na objektivnoj odgovornosti.2000. (Vrhovni sud Srbije. 1815/99 od 09.1998. godine) Lice koje usled duševne bolesti ili zaostalog umnog razvoja ili kojih drugih razloga nije sposobno za rasuđivanje. ne odgovara za štetu koju drugome prouzrokuje.1999.03.02.06. Pod načelima odgovornosti za štetu. godine) 635.12.godine) 632. kad to pravilnost zahteva.09. (Vrhovni sud Srbije. Lovačko društvo je odgovorno za štetu koju lovostajem zaštićena divljač pričini. a naknada se ne može dobiti od lica koje je bilo dužno da vodi nadzor nad njim. sud može.06.OBLIGACIONO PRAVO Sniženje naknade u smislu člana 191. 563/99 od 22. 4179/99 od 16. Rev.1999. Rev. Rev. (Vrhovni sud Srbije. ima pravo samo na srazmerno smanjenu naknadu.280 - 637. (Vrhovni sud Srbije. Oštećenik koji je doprineo da šteta nastane ili da bude veća nego što bi inače bila.1999. godine) 633. 636. Rev. Rev. (Vrhovni sud Srbije.07. U slučaju štete koju je prouzrokovalo lice koje za nju nije odgovorno. godine) 631.1999. (Pravno shvatanje utvrđeno na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog suda Srbije od 08. a naročito s obzirom na materijalno stanje štetnika i oštećenika. Utvrđivanje srazmere namirenja oštećenog vrši se tako što se iznos isplaćene mu naknade štete pre pokretanja spora stavlja u odnos prema iznosu naknade štete koji mu je pripadao u vreme delimične naknade. godine) . Po oceni izmakle koristi uzima se u obzir dobitak koji se osnovano mogao očekivati prema redovnom toku stvari ili prema posebnim okolnostima. 340/98 od 01. (Vrhovni sud Srbije. osuditi štetnika da naknadi štetu. 915/98 od 02. godine) 634.1998. potpuno ili delimično. Rev.

Rev. 2877/97 od 21. 4816/97 od 04.02.1997. (Vrhovni sud Srbije. moguća je i kod štete prouzrokovane nezakonitim prestankom radnog odnosa. 7167/97 od 01. godine) 640. uzima se u obzir dobitak koji se mogao osnovano očekivati prema redovnom toku stvari ili prema posebnim okolnostima čije je ostvarenje sprečeno štetnikovom radnjom ili propuštanjem. Oštećeni koji je doprineo da šteta nastane ili da bude veća nego što bi inače bila.01. ima pravo samo na srazmerno smanjenu naknadu. Sud može odrediti manju naknadu ako je štetnik prouzrokovao štetu radeći nešto radi koristi oštećenika. godine) 642. (Vrhovni sud Srbije.1997.1998. ima pravo samo na srazmerno smanjenu naknadu. Rev.10. godine) 639. godine) 644.1997. Prev. 368/96 od 29. uzimajući u obzir i okolnosti koje su nastupile posle prouzrokovanja štete dosuditi naknadu u iznosu koji je potreban da se oštećenikova materijalna situacija dovede u ono stanje u kome bi se nalazilo da nije bilo štetne radnje ili propuštanja.OBLIGACIONO PRAVO Podeljena odgovornost poslodavca i zaposlenog u naknadi štete. (Vrhovni sud Srbije. Prev.08. vodeći računa o brižljivosti koju štetnik pokazuje u sopstvenim poslovima.183/97 i Pzz. godine) 643. (Vrhovni sud Srbije. 5126/97 od 04.1998. Rev. Preduzeću. Pri oceni visine izmakle koristi.1998. godine) 638. Oštećeni koji je doprineo da šteta nastane ili da bude veća nego što bi inače bila.04. 1852/98 od 24.12/97 od 27. Rev. (Vrhovni sud Srbije. Rev. godine) 641. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije.11. ZOO (po deliktnoj odgovornosti) ako je šteta proizašla iz njegovih propusta.12. ZOO (koja podrazumeva objektivnu odgovornost) ali može biti za istu štetu odgovoran po članu 154. ne pripada izgubljena dobit u visini bankarskih kamata jer to nije prihod koji bi po redovnom toku stvari mogao očekivati. Rev.281 - 645.1998. (Vrhovni sud Srbije. . 4107/97 od 24. (Vrhovni sud Srbije. Sud će.06. godine) . Proizvođač ne mora biti odgovoran po odredbi člana 189.1997. niti je dužnik iz zaključenog posla kao posledicu docnje u neizvršenju ugovora mogao da predvidi štetu u vidu plaćanja bankarskih kamata.

ima pravo samo na srazmerno smanjenu naknadu. (Vrhovni sud Srbije. 5318/96 od 05.1997.1996. i vršilac intelektualnih usluga ima pravo ukoliko mu usluga o roku nije plaćena a ugovoreni iznos je obezvređen inflacijom zahtevati od naručioca isplatu usluga o novim cenama tj. Oštećeni koji je doprineo da šteta nastane ili da bude veća nego što bi inače bila. 3561/97 od 28. Ne radi se o presuđenoj stvari ako je u postupku prinudnog poravnanja poveriocu priznato potraživanje ali ono nije isplaćeno u roku predviđenom u prinudnom poravnanju. cenama u vreme presuđenja spornog pravnog odnosa. 6137/97 od 17.1997. Beograd. Oštećeni ima pravo na naknadu štete u onom iznosu koji ga vraća u materijalni položaj pre nastupanja štetne radnje. godine) 647. Zakona o preduzećima. 3546/96 od 09. godine) 651. 4605/95 od 31. (Vrhovni sud Srbije. Naime. (Viši privredni sud. 3191/97 od 26. godine) 650. godine) 649. Prigovor o podeljenoj odgovornosti za štetu tužioca i tuženog može se istaći bez obzira što je tuženi prouzrokovao štetu tužiocu umišljajem i bio zbog toga i krivično osuđen. Pž. godine) 646. Za novčano potraživanje obezvređeno inflacijom poverilac može tražiti valorizaciju potraživanja primenom indeksa rasta cena na malo ali može zahtevati umesto valorizacije naknade štete koja se sastoji u gubitku vrednosti određene stvari koju nije mogao kupiti usled docnje dužnika ali ovu štetu koja se dosuđuje prema cenama robe u vreme presuđenja mora i dokazati.OBLIGACIONO PRAVO Preduzeća nastala podelom solidarno odgovaraju za obaveze preduzeća koja su prestala da postoje. 3159/97 od 14. Izostanak krivičnog gonjenja za krivično delo šumske krađe ne znači da nema građansko-pravne odgovornosti za štetu pričinjenu sečom stabala.09.09. Rev. (Viši privredni sud.10. pa poverilac novom tužbom zahteva štetu zbog neblagovremene isplate ovog potraživanja u vidu razlike u ceni robe od vremena dospeća obaveze do dana plaćanja.1997.09. (Viši privredni sud.1995.282 - 652. Rev. Pž. godine) .1996. na koju se pobijana (Vrhovni sud Srbije.12. Stoga. Rev. Pž. (Iz odluke Vrhovnog suda Srbije. godine) 648. prema odredbi člana 187.1997. .08.

3335/93 od 26. tada se ne može govoriti o isključivoj krivici tužioca za eventualno nastalu štetu.godine) Ako šteta nastane u obavljanju opštekorisne delatnosti za koju je dobijena dozvola nadležnog organa može se zahtevati samo naknada štete koja prelazi normalne granice što znači da se isključuje svaka naknada štete ukoliko ne pređe normalnu granicu.10. . jer su obe strane doprinele da do štete dođe. Ako je tužilac greškom prilikom ispunjavanja virmanskog naloga naveo pogrešan broj računa tuženog a o istoj grešci obavestio tuženog i zahtevao povraćaj pogrešno uplaćenog iznosa. 190. (Vrhovni sud Srbije. ako je on u vreme nastanka štetnog događaja program održavanja spornog puta realizovala u većem obimu nego što je to bilo predviđeno pa i na mestu samog udesa.1994. 659.1994. Beograd. ZOO) i potpunosti naknade materijalne štete (čl. Pri tome se deo naknade ove štete ne može sa uspehom zahtevati od organizacije nadležne za održavanje puta na kome se šteta dogodila. Gž. zavisno od toga da li je kupac kroz razliku između cene važeće u vreme zaključenja ugovora i cene važeće na dan ugovorene isporuke kompenziran za iznos kamate ili je oštećen. (Savezni sud. shodno se primenjuju i u sporovima o naknadi ugovorne štete. 417/91) . (Vrhovni sud Srbije. Pravnu osnovanost tužbenog zahteva za isplatu kamate na iznos cene za kupljeni automobil. (Viši privredni sud.05. 6415/94 od 11. njemu pripada i razlika do pune naknade štete. nije smetnja da se u novom postupku ostvari zahtev za naknadu štete usled obezvređivanja dosuđenog iznosa.1991.1994.1995.OBLIGACIONO PRAVO Ako dosuđeni nominalni iznos naknade zajedno sa kamatom ne dostiže štetu koju oštećeni trpi. 1996/95) Odredbe o podeljenoj odgovornosti pri reparaciji vanugovorne štete. Ako je do saobraćajnog udesa došlo krivicom oba osigurana vozila. ZOO). 769/94 od 24. Pž. 654. Gž. Rev. već je bio dužan ceniti stepen podeljene odgovornosti obe strane i sa time u vezi utvrditi i osnovanost dela visine utuženog potraživanja opredeljenog kao naknada štete. (Vrhovni sud Srbije. 15. godine) 653. (Viši privredni sud u Beogradu.283 - 658. tada se ima primeniti princip podeljene odgovornosti za štetu. Pž. koju je kupac unapred uplatio u vreme zaključenja ugovora uz garanciju prodavca da se cena neće menjati treba ceniti po načelu ekvivalentnosti (čl. godine) 656. 108/94 od 5.05. Pravosnažno okončan postupak u sporu radi novčanog potraživanja. godine) 655. (Okružni sud u Kragujevcu.01. Rev.03. Stoga sud nije mogao utvrditi isključivu krivicu tužioca za nastalu štetu. Beograd Gzs-51/91 od 30. godine) 657.

Rev. koja isključuje mogućnost sniženja naknade. zdravstvenog i sl. (Vrhovni sud Srbije. (Vrhovni sud Vojvodine.). Rev.1990. 226/85) 663. Rev.10. pa stoga postoje uslovi za primenu čl. Radnja štetnika.08. Da li se te isplate uračunavaju u naknadu zavisi od njihove svrhe. Pž. mogu imati takvo dejstvo da se na zahtev oštećenog ili štetnika za ubuduće dosuđena renta poveća. socijalne pomoći. (Zaključak savetovanja u Saveznom sudu od 16. primanja socijalnog osiguranja (invalidskog. treba je odbiti od naknade. 664. (Vrhovni sud Vojvodine. što se od visine cene novog vozila odbije amortizacija i vrednost ostalih delova koji su upotrebljivi. 192. 665. koji je zaprežnim kolima izašao na magistralni put. 705/90 od 08. ne prelazi iznos osigurane sume.1990. god. (Vrhovni sud Srbije. 662. prema vremenu štetnog događaja.284 - 667. organizacija za osiguranje dužna je da potpuno naknadi štetu. Beograd 900/90 od 21. jer je mogao predvideti da će tuženi tako postupiti. što je morao učiniti. Ova primanja se zato uračunavaju u naknadu za odgovarajući oblik štete (materijalne ili nematerijalne).) Ako utvrđeni iznos štete. Prev. te se visina te naknade određuje prema cenama u vreme donošenja sudske odluke.godine) 660. ima se okvalifikovati kao krajnja nepažnja.OBLIGACIONO PRAVO Ako utvrđeni iznos štete. . To mogu biti različite isplate iz fonda solidarnosti. Ako iz svrhe proizilazi da je isplatom smanjena šteta. Zakona o obligacionim odnosima o podeljenoj odgovornosti. Rev. Visina štete na vozilu utvrđuje se tako. 661. organizacija za osiguranje dužna je da potpuno naknadi štetu.08. godine) Znatnije promenjene okolnosti na kojima su zasnovane ranije odluke suda o dosuđenju naknade štete oštećenom u vidu rente. koji je uprkos svetlosnom upozorenju na nailazak voza započeo prelazak preko pruge te prouzrokovao štetu. smanji ili ukine. ali situacije mogu biti različite. penzionog. godine) Izmakla korist predstavlja poseban vid materijalne štete.11. tužilac je doprineo nastanku štete. 964/86) Propuštajući da smanji brzinu kretanja i da zvučnim signalima upozori na opasnost tuženog. (Iz presude Vrhovnog suda Vojvodine. 666. (Vrhovni sud Srbije.1990. 489/85) . (Vrhovni sud Srbije. 622/89) Načelo odštetnog prava da naknada ne može biti veća od iznosa šteta nalaže da se sve isplate u vezi sa štetnim događajem uračunaju u naknadu.1986. br. ne prelazi iznos osigurane sume. prema vremenu štetnog događaja. 100/90 od 21.

godine) 670. a ne u visini koja bi bila utvrđena prema momentu presuđenja. 672. odgovara za štetu članovima njene uže porodice. onda ono može potraživati naknadu štete od odgovornog lica samo u visini izdataka koje je imalo za popravku. Gzz. prema iznosu koji bi oštećeni po redovnom toku stvari ostvario da je radio u vremenu lišenja slobode.OBLIGACIONO PRAVO Lice koje je izvršenjem krivičnog dela nedozvoljenog prekida trudnoće prouzrokovalo smrt bremenite žene. ako je šteta prouzrokovana krivičnim delom sa umišljajem. jer je trotoar ulice namenjen isključivo za kretanje pešaka a ne i motornih vozila. Ako je neko lice pretrpelo materijalnu štetu u visini učinjenih izdataka za popravku oštećene stvari. Visina naknade materijalne štete u vidu izgubljene zarade pretrpljene usled neopravdanog zadržavanja u pritvoru. (Vrhovni sud Srbije. Gž. utvrđuje se primenom člana 189. Rev. 336/81) 671. . 280/81) .285 - 674. ima pravo na naknadu kako stvarne štete tako i izgubljene dobiti koju je mogla osnovano očekivati od eksploatacije vozila da ono nije bilo oštećeno. 2252/82 od 02. (Vrhovni sud Srbije. Zakona o obligacionim odnosima. (Viši privredni sud Srbije. Međutim. (Vrhovni sud Srbije. nezavisno od promene vrednosti novca. Rev. Organizacija udruženog rada koja usled svoje privredne aktivnosti zagadi rečno korito a otpadnim materijalom zatrpa vodenični jaz te usled toga nastupi šteta na poljoprivrednom dobru u vidu umanjenja prinosa i zbog neaktivnosti vodenice u vidu umanjenja dohotka dužna je da štetu koja prelazi granice razumne štete naknadi vlasniku poljoprivrednog zemljišta i vodenice. onda ima mesta primeni pravila o podeljenoj odgovornosti. Nema podeljene odgovornosti u slučaju kad vozač mopeda povredi lice koje se kreće trotoarom. (Vrhovni sud Srbije. kao i da otkloni uzročnike nastanka štete. Autotransportna organizacija čije je vozilo oštećeno u saobraćaju krivicom drugog učesnika saobraćaja. (Vrhovni sud Kosova. presuda Pž. (Vrhovni sud Srbije. 464/85) 668. 2083/81) 673. ako je bremenita žena pristala da se nad njom izvrši nedozvoljeni prekid trudnoće. Rev. Rev. 217/84) 669. stav 3.09.1982. 442/82) Imovinsko stanje štetnika nema značaja za odluku o visini obaveze za naknadu štete.

Rev. dotrčala do prednjih zatvorenih vrata i na ista lupala vozaču. 336/81) 675. Zbog toga se u konkretnom slučaju imaju primeniti odredbe Zakona o obligacionim odnosima o podeljenoj odgovornosti.godine došlo je do saobraćajne nezgode tako što je tužilja. pokušala nepropisno da uđe u autobus van mesta određenog za prijem putnika. pokušavajući da mu skrene pažnju na sebe kako bi joj otvorio vrata da naknadno uđe u autobus. onda je odgovorno lice dužno da naknadi celokupnu štetu. U konkretnom slučaju postoji doprinos tužilje od 20% nastanku štete. Vozač je. te ga tako omete u započetoj radnji isparkiravanja Iz obrazloženja: U dokaznom postupku prvostepeni sud je utvrdio sledeće: dana 19. Prvostepeni sud je. Zbog toga je ona pala i povredila se. Odredbom člana 192. Putnik doprinosi nastanku štete svojim pokušajem da naknadno uđe u autobus. Rev.03.286 - . 81/80) Neprilagođena vožnja motornog vozila i neobazrivo kretanje pešaka na kolovozu predstavljaju propuste oba učesnika u saobraćaju. zatvorio vrata i krenuo unazad nekoliko metara i stao. a on se ogleda u činjenici da je ona. 678.OBLIGACIONO PRAVO Za pravilnu primenu materijalnog prava u sporu radi naknade štete od značaja je ponašanje oštećenog. Pogrešan je ovaj stav prvostepenog suda. Zakona o obligacionim odnosima propisano . koji je zatvorio vrata i krenuo sa svog stajališta-polazišta. (Vrhovni sud Srbije. jer u prisustvu doprinosa oštećenog u nastanku štetnih posledica. radi eventualne primene pravila o podeljenoj odgovornosti. Ako oštećenik ovog doprinosa u nastavku štete nema. stav 1. tako što je dotrčala do autobusa koji je započeo radnju isparkiravanja i.2004. bez otvaranja vrata krenuo unapred i zakačio deo tužiljine garderobe. Tužilja je. 1577/80) 676. 677. nakon prijema putnika i polaska autobusa. ustanovio da u tom smislu u konkretnom slučaju nema doprinosa tužilje. lupala na vrata vozaču. (Vrhovni sud Srbije. međutim. nameravajući da uđe u autobus koji je. odnosno njegovoj krivici. već samo deo štete koji se može pripisati njegovoj nedozvoljenoj radnji. pre nego što je ona stigla do njega. (Vrhovni sud Srbije. štetnik ne bi bio dužan da naknadi celokupnu štetu. ometajući ga pri manevrisanju. zbog čega pri odlučivanju o naknadi nastale štete ima mesta primeni pravila o podeljenoj odgovornosti. utvrđujući odgovornost za nastanak štetnog događaja. Primeni pravila o podeljenoj odgovornosti ima mesta samo ako je i oštećeni svojim ponašanjem doprineo nastanku štete. misleći da je autobus stao da bi njoj otvorio vrata da uđe. Rev.

Jer. Iz obrazloženja: Sud može na zahtev oštećenika za ubuduće povećati rentu. (Presuda Vrhovnog suda Srbije.OBLIGACIONO PRAVO je da oštećenik koji je doprineo da šteta nastane ili da bude veća nego što bi inače bila. stav 4. 193 – 197. obavezujući tuženog da tužilji naknadi srazmeran deo štete imajući u vidu njen doprinos nastanku štetnog događaja. Odgovornost tuženog. Zakona o obligacionim odnosima. potrebno je preinačiti obe presude nižestepenih sudova u pogledu visine dosuđene naknade štete. TELESNE POVREDE I OŠTEĆENJA ZDRAVLJA (Čl. može tražiti povećanje rente samo od dana podnošenja tužbe. time se zanemaruje smisao povrede izričite norme iz člana 50. Iz obrazloženja: Nije osnovan navod revizije da je do saobraćajne nezgode došlo isključivom krivicom vozača putničkog vozila.287 - .01. Odgovornost tuženog. 2129/04 od 26. Prekoračenje brzine kretanja vozača putničkog vozila može se smatrati samo njegovim učešćem u vlastitoj šteti (bilo njegovim doprinosom da šteta uopšte nastane. Iz tih razloga je prvostepenu presudu valjalo preinačiti. 5201/05 od 07. a može je i na zahtev štetnika smanjiti ili ukinuti. ima pravo samo na srazmerno smanjenu naknadu. . Rev.član 196. ako se znatnije promene okolnosti koje je sud imao u vidu prilikom donošenja ranije odluke . srazmerno doprinosu oštećenog u odnosu na ukupan obim štete utvrđene na dan veštačenja. U tom smislu. Oštećeni. čime se samo smanjuje istovremena obaveza štetnikove naknade potpuno integralne štete čija je krivica relevantna u smislu prouzrokovanja saobraćajne nezgode. Zakona o osnovama bezbednosti saobraćaja na putevima . ne može isključiti činjenica da se putničko vozilo tužioca kretalo brzinom većom od propisane. godine) POSEBNO O NAKNADI MATERIJALNE ŠTETE U SLUČAJU SMRTI. Gž. Zakona o obligacionim odnosima) 680. čija je krivica relevantna u smislu prouzrokovanja saobraćajne nezgode.2006. ne može biti isključena zbog veće brzine kretanja putničkog vozila tužioca. godine) 679. (Presuda Okružnog suda u Novom Sadu.06. bilo da bude veća nego što bi inače bila). koji je vozio prekomernom brzinom. kome je vansudskim poravnanjem dosuđena renta zbog telesne povrede i izgubljene radne sposobnosti.vozač je dužan da propusti sva vozila koja se kreću putem sa prvenstvom prolaza na koji se uključuje.2006. čija je krivica relevantna u smislu prouzrokovanja saobraćajne nezgode.

Za vreme donošenja presude naknada štete nema oblik rente.2004. godine pa ubuduće. godine jedinstvenu sumu.08. Pravilno je prvostepeni sud primenio materijalno pravo kada je delimično usvojio eventualni tužbeni zahtev tužioca i tužiocu dosudio na ime povećanja rente iznose kako je to navedeno u izreci prvostepene presude ili ukupan iznos za period od 16. godine tužiocu je dosuđena razlika ličnog dohotka za period od 01. Tužilac je . počev od 01.2005.07. već jednokratnog iznosa ( jedinstvene sume ). čiji ukupan iznos nije poznat u vreme odlučivanja o tužbenom zahtevu. dok za to postoje zakonski uslovi. Prema tome.11. zbog promenjenih prilika. godine do 15. (Iz Presude Apelacionog suda u Novom Sadu. Iz tih razloga pravilno je prvostepeni sud odbio deo eventualnog tužbenog zahteva tužioca za isplatu rente za period pre podnošenja tužbe ( od 16.741. godine do 03.54 dinara. godine pa nadalje.09. Presudom na osnovu priznanja od 09. odgovorno lice dužno je da mu plaća određenu novčanu rentu kao naknadu za tu štetu . i to kao jedinstvena suma. Pravnosnažnom presudom od 07. stav 2. godine pa do 31. . u unapred utvrđenim iznosima. te je određeno da. te se obavezao da će od 01. Ukoliko je reč o naknadi štete po osnovu izgubljene zarade. godine.prema utvrđenom činjeničnom stanju .2004. godine u jedinstvenom iznosu.07.1993.08. Do donošenja prvostepene presude postoji samo izgubljena zarada.1993. a koja se plaća periodično.08.1995.1994.član 195.07. Poravnanjem od 09. a pravilno dosudio rentu počev od podnošenja tužbe. dok za to postoje zakonski uslovi. 2144/11 od 01. godine do 31. u konkretnom slučaju vansudskog poravnanja.07. ali ukupan obim štete za to proteklo vreme je poznat i dospeo. koja može biti različita u različitim vremenskim periodima. Zakona o obligacionim odnosima. a ne i za ranije pretrpljenu štetu koja se dosuđuje u jednokratnom iznosu.09. Od tada tuženi je tužiocu na ime rente isplaćivao mesečno iznos od 733.1995. kako je to već navedeno. godine ). godine) 681.2011. Naime. godine.288 - . tužilac kome je vansudskim poravnanjem dosuđena renta zbog telesne povrede i izgubljene radne sposobnosti može da traži povećanje rente samo od dana podnošenja tužbe. Gž.2005.1993. godine tuženi se obavezao da tužiocu isplati na ime razlike ličnog dohotka za period od 12. godine do 03. 16.1997. Renta je naknada u novčanom obliku. godine.11. tuženi plaća tužiocu rentu u mesečnom iznosu. tužiocu isplaćivati mesečnu rentu.2004.2001. godine tužiocu je dosuđena naknada štete u vidu razlike između ličnog dohotka koji bi ostvarivao na svom ranijem radnom mestu vozača i ličnog dohotka koji tada ostvaruje na radnom mestu servisera za period od 01. povisiti samo od dana podnošenja tužbe.OBLIGACIONO PRAVO Ako povređeni zbog potpune ili delimične nesposobnosti za rad gubi zaradu. kao naknada štete zbog izgubljenog gubitka zarade.1996. mesečna renta pravnosnažno dosuđena oštećenom.1997. godine do 01. Naknada štete u vidu novčane rente može se dosuditi samo za štetu koja postoji u momentu donošenja sudske odluke pa u buduće. godine od 73.00 dinara. godine u iznosima i sa zakonskom zateznom kamatom kako je to naznačeno u prvostepenoj presudi.1995.01. jer se radi o izmeni pravnosnažne sudske odluke odn. a kako to pravilno zaključuje prvostepeni sud.12.05. može se.povređen u saobraćajnoj nezgodi 1981.2004.06.05.1997.07.07. kojom je uređen odnos između oštećenog lica i štetnika. Pravilno je prvostepeni sud utvrdio visinu rente za dosuđeni period od 16. prilikom odlučivanja nužno je obaviti odgovarajuće veštačenje.05.

obavio veštačenje sa veštakom ortopedom i preko ovog veštaka i veštaka psihijatra utvrdio da je umanjenje opšteživotne aktivnosti kod tužioca 35%. šteta od tog gubitka ne može biti veća od onoga što bi oštećeni dobijao od poginulog da je on živ. Od tog iznosa. Iz prvostepene presude uočava se da je sud kod odlučivanja o dosuđenju izgubljene zarade i rente. Od ovih činjenica zavisi osnovanost tužbenog zahteva.član 194. godine. Zbog zadobijenih povreda tužilac je pretrpeo nematerijalnu i materijalnu štetu. U svakom drugačijem slučaju.2009. koji prema pravilima svoje struke utvrđuje da li radna nesposobnost postoji i u kom stepenu.da bi prvostepeni sud meritumom pravilno odlučio odn. mora oduzeti zbir svih primanja koja su tužioci dobijali zbog smrti dužnika izdržavanja (porodična invalidnina kao i porodična penzija. odnosno veštaka ortopeda od 16. za koje poslove. ukoliko je tužiocima isplaćivana u spornom vremenskom periodu). I prema stavu ovog suda.11. godine. o posebnom vidu materijalne štete koja svoj osnov ima u činjenici smrti dužnika izdržavanja. Gž. stav 2.289 - . a postoji u spisima dopunsko veštačenje obavljeno preko istog veštaka. 1435/10 od 04.OBLIGACIONO PRAVO Iz obrazloženja: Iz utvrđenog činjeničnog stanja proizilazi da Tužilac je povređen u saobraćajnoj nezgodi. dakle. koju je prvostepeni sud utvrdio preko veštaka medicinske i finansijske struke.08.03. a iste nisu utvrđene u prvostepenom postupku. zatim. kao vidova materijalne štete.11.1997. Ako je izdržavanje izgubljeno zbog smrti davaoca izdržavanja. godine) 682. (Iz Rešenja Okružnog suda u Novom Sadu.07. Žalbom tuženog se osnovano ističe.03. Gž. koja se dogodila 19. kao i da li svoj dosadašnji posao uopšte može da obavlja. dosuđeni iznosi suprotstavljaju se društvenom cilju koji se ovom vrstom novčane naknade želi postići. koje je u momentu udesa bilo osigurano kod tuženog i isti je osuđen na kaznu zatvora pravnosnažnom presudom nadležnog Opštinskog suda. Nezgodu je izazvalo imenovano lice teretnim vozilom. odnosno čime se on bavi. dosudio pravičnu novčanu naknadu za sporni vremenski period od 01. godine. a da je ovu činjenicu utvrđivao veštak ortoped. između ostalog. (Iz Rešenja Apelacionog suda u Kragujevcu.2006. 2436/06 od 01. kojim se ovaj veštak izjasnio da je umanjenje opšte radne sposobnosti tužioca iznosilo 35%. da je ocenu radne sposobnosti tužioca u prvostepenom postupku. Radi se. a pri tom ceneći i zanimanje tužioca. pitanje radne sposobnosti spada u domen specijaliste medicine rada. mogao da izvrši isključivo veštak specijalista medicine rada. Zakona o obligacionim odnosima. prvostepeni sud je utvrđivao pravo tužioca na dosuđenje rente.2004. mora poći od izdržavanja koje bi tužioci ostvarivali da štetnog događaja nije bilo. Na osnovu procenta umanjenja opšteživotne aktivnosti.1998. Iz obrazloženja: Šteta zbog izgubljenog izdržavanja odmerava se s obzirom na sve okolnosti konkretnog slučaja a iznos naknade štete ne može biti veći od onog što bi oštećeni dobijao od poginulog da je ostao u životu . godine do 31. koja je nužna radi utvrđivanja prava na rentu. Znači . kao putnik u autobusu u kome se nalazio u svojstvu klupskog lekara fudbalskog kluba. kao i visina tužbenog zahteva u odnosu na dosuđenje rente. godine) .2010.

Uobičajeni troškovi sahrane su troškovi ukopa. jer nema nijednog razloga o odlučnim činjenicama.. godine. godine) 684. ili je može na zahtev štetnika smanjiti ili ukinuti.2007. podizanja nadgrobnog spomenika i pomena – ali samo u razumnoj meri. i odlučuje kao u izreci presude pod jedan.01. obavezan DD za osiguranje "D. 1293/2007 od 10. a nije. da se određuje prema visini izgubljene zarade i da se mora dokazati i to putem veštačenja. br. Gž. koja nastaje zbog umanjenja radne sposobnosti oštećenika.10. Sud otuda nalazi da tužilac ima pravo na rentu zbog smanjene radne sposobnosti.8.OBLIGACIONO PRAVO 683.M. godine.1994.11.11. godine. niti utvrđuje da li je i na koji način došlo do promenjenih okolnosti. 549/06 od 25.1992. pa nije. Istom presudom izmenjena je presuda Opštinskog suda u G. koju je stekao presudom istog suda P. Zakona o obligacionim odnosima. 96/94 od 31. tužbeni zahtev osnovan. U konkretnom slučaju prvostepeni sud ne utvrđuje koje su okolnosti postojale u vreme donošenja ranije odluke.." B.8. godine) . a koja je izmenjena presudom P. ZOO i rentu promeni. niti se može obračunavati revalorizacijom tog iznosa. a shodno članu 196. da tužiocu na ime rente zbog smanjene radne sposobnosti plaća mesečno iznos od 29.290 - . za ubuduće povećati rentu. na osnovu utvrđenog. br. godine pa ubuduće. a počev od 21. jer predstavlja razliku u zaradi. a na šta mu je i u toku postupka od strane tuženog ukazivano. a na šta se i žalbom tuženog osnovano ukazuje.ali samo u razumnoj meri. godine. i konstatuje da je. 497/91 od 26. Ovakav zaključak prvostepenog suda ne može se prihvatiti.80 dinara. Glavna Filijala Č.1994. (Rešenje Okružnog suda u Čačku. br. Iz obrazloženja: Uobičajene troškove sahrane čine samo oni troškovi koji su neophodni za ukop pokojnika u skladu sa merilima i shvatanjima sredine iz koje pokojnik potiče.2007. koje bi dale za pravo sudu da primeni odredbe člana 196. Stoga sud utvrđuje samo visinu rente i to na osnovu izveštaja uprave prihoda od 11. kao i troškovi podizanja nadgrobnog spomenika i pomena . Naime. Osnovano stoga tuženi u žalbi ukazuje da je renta materijalna šteta. (Rešenje Okružnog suda u Beogradu Gž.2007. na zahtev oštećenika. niti se može obračunavati revalorizacijom. ali samo ako se znatno promene okolnosti koje je sud imao u vidu prilikom donošenja ranije odluke. br. 96/94 od 31. odnosno iz koje potiče njegova porodica koja snosi te troškove.1992. odredbom člana 196. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud u obrazloženju osporene presude konstatuje da je presudom istog suda P. P. 497/91 od 26.2.200.2004. godine. nakon što je izvršena revalorizacija iznosa od 1. ZOO predviđeno je da sud može.6. Renta se određuje se prema visini izgubljene zarade i mora se dokazati putem veštačenja jer predstavlja naknadu materijalne štete zbog smanjene radne sposobnosti oštećenog.00 dinara. Ona se izražava kao razlika u zaradi koja nastaje zbog umanjenja radne sposobnosti oštećenog.

S. B. jer samo ako iznosi po računima nisu refundirani i ti troškovi su bili neophodni. po računima. Kako se ovde radi o naknadi štete iz člana 195. 313.OBLIGACIONO PRAVO Kada je tužilja kao posledicu pretrpljenih telesnih povreda trpela i materijalnu štetu jer je kupovala. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je pravilno i potpuno utvrdio sve odlučne činjenice za donošenje odluke u ovoj parnici koja se vodila po tužbi sada pok. 846/05 od 30. Utvrđeno je da je tužilac umro u toku vođenja parnice te da su tužilje kao njegove zakonske naslednice posle toga preuzimajući parnicu zahtevale naknadu materijalne štete za izdatke povodom tuđe nege i pomoći. nije bila priznata pismenim sporazumom stranaka ni pravosnažnom sudskom odlukom. radi naknade materijalne i nematerijalne štete zbog povreda zadobijenih u saobraćajnoj nezgodi.2003. 336. ZOO-a.291 - .2005.13 dinara. određene inekcije. br..845. Pravo na naknadu štete u vidu novčane rente za izdatke povodom tuđe nege i pomoći pripada samo oštećenom ako je on u životu i ne prelazi na njegove naslednike. Kamata na neblagovremeno plaćene račune iznosi 338. (Iz presude Okružnog suda u Čačku. 197. ima pravo na taj vid materijalne štete od tuženika. ZOO-a. 198. Tuženi je račune platio delimično bilateralnom. ZOO-a određuje u obliku novčane rente iz navedenih zakonskih propisa proizilazi zaključak o neprenosivosti prava na naknadu štete za izdatke povodom tuđe nege i pomoći zakonskim naslednicima oštećenih. tada da bi od tuženika osiguravajuće organizacije imala pravo na taj vid materijalne štete. Gž. . 686. ali u docnji. koja se u smislu čl. 568/03 od 30. a tuženi kao kupac platio cenu po računima. a kod uračunavanja ispunjenja nije izvršeno uračunavanje dospele kamate. ZOO. B. godine) 687. stav 1. istog propisa dospeli iznosi naknada mogu preneti drugome ako je iznos naknade određen pismenim sporazumom strana ili pravnosnažnom sudskom odlukom. pri čemu nije bilo sporno da navedena šteta pok. (Iz presude Okružnog suda u Valjevu. Zakona o obligacionim odnosima ne isključuju pravo poverioca na isplatu kamate zbog duga isplaćenog od strane dužnika u docnji i to kompenzacijom. Gž. Kod ovakvog stanja stvari pravilnom primenom materijalnog prava Okružni sud nalazi da je neosnovan tužbeni zahtev tužilja po navedenom osnovu jer se u smislu čl. sud mora da utvrdi da li je te troškove u vidu refundacije tražila od fonda zdravstvenog osiguranja. a delimično multilateralnom kompenzacijom i virmanskim uplatama. pravo na naknadu štete u vidu novčane rente usled smrti bliskog lica i usled povreda i oštećenja zdravlja ne može preneti drugom licu pri čemu se po odredbi stava 2.06. Odredbe člana 295. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju parnične stranke su bile u poslovnom odnosu u kojem je tužilac kao prodavac isporučio robu tuženom. br. shodno članu 193. godine) 685. i 337.01.

karakteristično je da ista nastaje kada dužnik padne u docnju sa ispunjenjem novčane obaveze i praktično se uvećava do ispunjenja obaveze. Pravo na kamatu ne može prestati ni samo zbog toga što je glavni dug plaćen i ugašen prebijanjem. kao sporednog potraživanja. zbog čega Zakon o obligacionim odnosima dopušta mogućnost da se umesto rente isplati jedna ukupna svota – kapitalizirana renta. zarada od radne delatnosti koja mu je donosila izvesne prihode.12. kapara. Naknada štete zbog smanjene radne sposobnosti se po pravilu dosuđuje u vidu mesečne rente. Član 188. kaucija. . stav 3. Da bi se utvrdila visina kapitalizirane rente potrebno je stručno znanje kojim sud ne raspolaže. gubi zaradu. dok se ne plati glavni dug. propisano je da je odgovorno lice dužno povređenom. određivanjem rente u mesečnim iznosima ne bi bili zaštićeni interesi oštećenog. jer bez potraživanja glavnog duga nema ni kamate.OBLIGACIONO PRAVO Predmet tužbenog zahteva je isplata kamate na neblagovremeno plaćene račune za isporučenu robu tuženom. Kapitalizirana renta je naknada buduće štete koja se. tj. redovna zarada iz radnog odnosa. stav 2. ZOO). st. te u slučaju da novčana obaveza prestane ispunjenjem. ZOO. pa stoga izračunavanje visine štete u ovakvom slučaju treba poveriti veštaku aktuaru. Kamata se uopšte ne pominje. rezultata popisa stanovištva o prosečnom životnom veku stanovništva itd. Ravnomernost u isplatama rente štiti interes oštećenog jer mu omogućava da svoje potrebe svakodnevno namiruje. ali ona koja je nastala ne može se ugasiti. dok se oštećenim novcem štetnika koristi pre dospelosti obaveze. Naime. 4. Odredbom člana 195. Kapitalizirana renta je naknada buduće štete koja se u zakonom određenim slučajevima plaća u ukupnom iznosu. kod zatezne kamate. u zakonom određenim slučajevima plaća u ukupnom iznosu i čiju visinu izračunava veštak aktuar. stav 4. Verovatno trajanje života oštećenog utvrđuje se zavisno od pola. Ova druga sporedna prava mogu biti npr. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da se prestankom glavne obaveze gase jemstvo. Pod zaradom se podrazumeva svaka imovinska korist koja se postiže radom. je propisao da se visina ukupne svote (kapitalizirana renta) utvrđuje prema visini rente. ugovorna kazna. životnog veka njegovih predaka. stanja zdravlja. ne gasi se pravo na zateznu kamatu ako je nastala i ista se može obračunati i utvrditi kao samostalno potraživanje. Oštećeni je ovlašćen da zahteva određivanje kapitalizirane rente ako dužnik ne pruži obezbeđenje koje sud odredi ili iz određenih uzroka (član 188. Kamata jeste po načinu nastanka sporedno potraživanje. Prev.godine) 688. odustanica.2003. (Vrhovni sud Srbije.292 - . ZOO. 138/03 od 04. plaćati određenu novčanu rentu kao naknadu za ovu štetu. već postaje samostalno potraživanje i može se posebno utuživati. osim ako to prema okolnostima slučaja ne bi bilo opravdano (član 188. Iz obrazloženja: Odredbom člana 195. stav 2. Zatezna kamata u slučaju prestanka glavne obaveze prestaje samo teći. koji zbog potpune ili delimične nesposobnosti za rad. verovatnom trajanju života oštećenog i uz odbitak odgovarajućih kamata. štetnik. Kapitalizirana renta se dobija tako što se mesečna renta množi brojem meseci verovatnog trajanja života oštećenika i od tog iznosa odbiju diskontne kamate. Međutim. U određenim slučajevima. zaloga i druga sporedna prava. Zbog toga oštećeni ima pravo da zahteva potrebno obezbeđenje za isplatu rente. odnosno odgovorno lice unapred plaća naknadu štete i ne može se koristiti tim novcem. gasi se za ubuduće. ZOO). zarada od prekovremenog rada. i 5. Iz navedenog propisa ne proizlazi da se prestankom glavne obaveze gasi i kamata.

stav 2.300 dinara. ZOO. S obzirom da je tužilac zadobio tešku telesnu povredu 20. po čl. Kako se vreme nesposobnosti za rad ne navodi ni u izreci a ni u obrazloženju to proizilazi da je i izgubljena zarada u fiksnom iznosu.293 - . odgovorno lice dužno je plaćati povređenom određenu novčanu rentu kao naknadu za tu štetu. II 1017/02 od 09.3. 2003/99 od 06.2002. stav 4. u vezi člana 186. a ne i za ranije pretrpljenu štetu koja se dosuđuje u jednokratnom iznosu. prvostepeni sud je tužiocu na ime izgubljene zarade za vreme sprečenosti za rad (to vreme se ne precizira u izreci) dosudio 1. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije u Beogradu. Takođe. Iz obrazloženja: Osnovano se u reviziji ističe da je u postupku učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 354. avgusta 1993. ZOO ako povređeni zbog potpune ili delimične nesposobnosti za rad gubi zaradu ili su mu potrebe trajno povećane. U ponovnom postupku tužilac će urediti tužbu na osnovu člana 109. Rev. godine). dužan je da naknadi troškove oko lečenja i druge potrebne troškove u vezi sa tim. godine nejasno je zbog čega se materijalna šteta (renta) zbog nesposobnosti za rad dosuđuje za raniji period (počev od 20. a i renta dosuđena za isti vremenski period pa su obe naknade kumulirane što je suprotno članu 195. kao i zaradu izgubljenu zbog nesposobnosti za rad za vreme lečenja.1993. stav 2.OBLIGACIONO PRAVO Prvostepeni sud je utvrdio da tužilac u kući ima stolarsku radionicu i da je do povređivanja obavljao van radnog vremena stolarske radove i ostvarivao zaradu i pravilno zaključio da tužilac ima pravo na naknadu izgubljene zarade zbog nesposobnosti za poslove KV stolara na obavljanju dopunske delatnosti. ZPP i izvršiti razgraničenje između izgubljene zarade za protekli period do momenta presuđenja i buduće izgubljene zarade (rente). godine) . 195. visina kapitalizirane rente je morala biti utvrđena veštačenjem putem veštaka aktuara. Prvostepeni sud je suprotno postupio jer je i štetu pre presuđenja dosudio u vidu mesečne rente a ne u jednokratnom iznosu. ZOO. godine) 689. Takođe sud je tužiocu na ime rente dosudio 100 dinara počev od 20. U konkretnom slučaju sudovi nisu utvrdili vreme lečenja tužioca niti precizno utvrdili izgubljenu zaradu u tom periodu. (sada tačka 14. ZOO ko drugome nanese telesnu povredu ili mu naruši zdravlje. Međutim. i 5. Iz navedene odredbe proizilazi da se naknada štete u vidu novčane rente može dosuditi samo za štetu koja postoji u momentu donošenja sudske odluke pa ubuduće. Po članu 195. pa je preuranio sa zaključkom da tužilac ima pravo na kapitalizirani iznos rente. Rev. Naknada štete u vidu novčane rente može se dosuditi samo za štetu koja postoji u momentu donošenja sudske odluke pa ubuduće. ili su mu mogućnosti njegovog daljeg razvijanja ili napredovanja uništene ili smanjene. marta 1993. stav 1. godine pa ubuduće. Naime. a ne i za ranije pretrpljenu štetu koja se dosuđuje u jednokratnom iznosu. Naime.04.) ZPP jer u pogledu odlučnih činjenica nižestepene presude ne sadrže jasne razloge zbog kojih se njihova pravilnost ne može sa sigurnošću ispitati.2000. tačka 13. sud je propustio da utvrdi okolnosti iz člana 188.10. (Vrhovni sud Srbije.

1998.1998.02. ali ne u kapitaliziranom iznosu i prostim oduzimanjem od pripadajućeg iznosa pravične novčane naknade. Troškovi podušja uzimaju se u obzir pri određivanju naknade štete zbog smrti bliskog srodnika. (Vrhovni sud Srbije. s tim što se visina naknade određuje prema mesnim običajima. Rev. uključujući i druge uobičajene troškove vezane za sahranu. Gž. Ko drugom nanese telesnu povredu dužan je naknaditi mu zaradu izgubljenu zbog nesposobnosti za rad za vreme lečenja.1998. Rev. 6781/97 od 06. (Vrhovni sud Srbije. godine) 690. 567/98 od 17. godine) 694. godine) 691. .1998. . . Oštećeni ima pravo da povećanje rente traži u celini od bilo kog solidarnog dužnika. godine) .1994. kao što je odeća žalosti za pokojnikovog bračnog druga i najbliže srodnike. troškovi uređenja groba neposredno posle sahranjivanja. Sud može na zahtev oštećenika za ubuduće povećati rentu a može je na zahtev štetnika smanjiti ili ukinuti. (Vrhovni sud Srbije.1996. 695/96 od 10.1998.2. Visina naknade štete izgubljene zarade ima se utvrditi prema visini zarade koju bi oštećeni ostvario u svakom mesecu spornog perioda i to u valorizovanom iznosu do dana veštačenja. (Pravno shvatanje sa sednice Građanskog odeljenja Vrhovnog suda Srbije od 16. (Iz rešenja Okružnog suda u Požarevcu. 3578/98 od 02.09. (Pravno shvatanje sa sednice Građanskog odeljenja Vrhovnog suda Srbije od 16. (Vrhovni sud Srbije.294 - 696. Na tako utvrđen iznos naknade oštećenom pripada i tražena zatezna kamata od dana veštačenja do isplate.09.05. troškovi održavanja groba koji se u skladu sa propisima plaćaju prilikom obezbeđenja grobnog mesta i troškovi podizanja nadgrobnog spomenika. Rev.OBLIGACIONO PRAVO Pri utvrđivanju visine pravične novčane naknade za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti uzima se u obzir (cena zajedno sa drugim okolnostima) i naknada (invalidnina) za telesno oštećenje koju oštećeni prima po propisima o invalidskom osiguranju. Pri utvrđivanju visine naknade sporne štete na izloženi način ima se raspraviti i da li je oštećeni smanjio štetu radom kod drugog poslodavca ili na drugi način (pravilna primena materijalnog prava u vezi člana 192. 230/94 od 17.02. ZOO). godine) 692. ako se znatnije promene okolnosti koje je sud imao u vidu prilikom donošenja ranije odluke.01.1. godine) 695. godine) Nužne troškove sahrane sačinjavaju i troškovi pogrebnog ceremonijala.02. 693.

a koja su takođe doprinela da on zbog smanjene radne sposobnosti bude preveden u invalidsku penziju. pod uslovom da ti izdaci budu u razumnoj meri. 1915/93 od 29.1994. (Iz presude Vrhovnog suda Vojvodine. ako bi se s obzirom na pokazani rezultat uspeha u školi pre povređivanja. pored ostalog. Rev. Rev. 702.02. ZOO. (Okružni sud u Subotici.05.1991. Oboljenja oštećenog koja nisu prouzrokovana njegovim povređivanjem u saobraćajnoj nezgodi. 1074/88) Kao uobičajeni troškovi sahrane umrlog u smislu člana 193. stav 1. sačinjavaju i troškove pogrebnog ceremonijala uključujući i druge uobičajene troškove vezane za sahranu. Rev. te da li je visina tih troškova u granicama prosečnih troškova sahrane u mestu sahranjivanja. ZOO. godine) 697. godine) 698. Neće se dosuditi naknada troškova za onaj vid ceremonijala za koji se oceni da je protivan Ustavom uređenim načelima društvenog uređenja. Prilikom odlučivanja o zahtevu za naknadu uobičajenih troškova sahrane.1989. Uobičajene troškove sahrane usmrćenog lica u smislu člana 193. prinudnim propisima ili moralu socijalističkog samourpavnog društva ili da je učinjen u drugom cilju. sa sigurnošću moglo očekivati da bi sa uspehom završila likovnu akademiju i to od vremena kada bi se to i ostvarilo. odeće žalosti i za njegovog bračnog druga i najbliže srodnike.OBLIGACIONO PRAVO Oštećena ima pravo na naknadu štete (izgubljene zarade) po odredbama čl. Rev. (Vrhovni sud Srbije. kao i troškove uređenja groba neposredno posle sahranjivanja. 24. ne uzimaju se u obzir kod određivanja visine naknade štete. st.12. Zakona o obligacionim odnosima. u smislu člana 193. nije relevantno da li je pokojnik sahranjen po verskom ili ateističkom ceremonijalu. Prilikom odlučivanja o zahtevu za naknadu troškova sahrane sud će voditi računa da li su učinjeni troškovi u skladu sa mesnim običajima i dužnim pijetetom prema umrlom. (Vrhovni sud Vojvodinee. Naknada za nadgrobni spomenik može se dosuditi i kada tužilac učini verovatnim da će spomenik podići. Oštećeni nema pravo na troškove rehabilitacije ako se rehabilitacijom njegovo zdravstveno stanja ne bi poboljšalo. br. . troškovi održavanja groblja koji se u skladu sa propisima plaćaju prilikom obezbeđivanja grobnog mesta i troškovi podizanja nadgrobnog spomenika. 2. i izdaci za jelo i piće koje se služi na dan sahrane prisutnim za groblje i kući umrlog u skladu sa mesnim običajima. a ne radi ispoljavanja dužnog pijeteta prema umrlom. Zato se naknađuju kao troškovi sahrane oni koji su vezani za učešće sveštenika u pogrebnoj cermoniji i druga verska obeležja isto kao i troškovi vezani za uobičajenu ateističku ceremoniju. (Načelni stav zauzet u Saveznom sudu. Gž. 195.295 - 701. 2984/90) 699. godine) 700. 113/92 od 13. (Vrhovni sud Vojvodine. Zakona o obligacionim odnosima smatraju se. pored nužnih troškova. 499/88) .

(Vrhovni sud Vojvodine. 195. kao i troškovi podizanja nadgrobnog spomenika uobičajenog u sredini pokojnika. . stav 1. Polaganje porodičnog venca poginulom predstavlja izraz pijeteta njegove porodice. U skladu sa čl. već je dovoljno da se prikaže predračun troškova za podizanje nadgrobnog spomenika. a koji ne može biti veći od onoga što bi oštećeni dobijao od poginulog da je ovaj ostao u životu. Zakona o obligacionim odnosima odgovorno lice dužno je da naknadi štetu licu kome je zbog telesne povrede i narušenja zdravlja radna sposobnost potpuno ili delimično smanjena. venca u razumnim granicama. naknada se određuje prema troškovima podizanja nadgrobnog spomenika uobičajenih u sredini gde je pokojnik sahranjen. ZOO spadaju i troškovi daće. Rev. Gž. Visina izgubljenog izdržavanja se prema članu 194. Pri određivanju visine troškova nadgrobnog spomenika nije od presudnog značaja da li je nadgrobni spomenik već podignut. Rev. Ovu zakonsku odredbu. Pravo na naknadu štete za izdatke povodom tuđe nege i pomoći pripada samo oštećenom. koja su povređenom pružala negu i pomoć. (Vrhovni sud Srbije. a ne prema stvarno učinjenim troškovima. kao i pravno pravilo građanskog prava koje je primenjeno u vreme nastanka štetnog događaja. Rev.OBLIGACIONO PRAVO Kad je utvrđeno da je poginuli sin redovno pomagao roditelje. Rev. čiji se iznos odmerava s obzirom na sve okolnosti slučaja. treba tumačiti tako. (Vrhovni sud Srbije. 152/86) 704. 940/87) 703. Rev. crnine. (Okružni sud u Kragujevcu. ako povređeni zbog toga trpi štetu u vidu izgubljene ili smanjene zarade. ako je on u životu. a ne i trećim licima. Uobičajene troškove sahrane po članu 193. a ne s obzirom na utvrđeni stepen smanjene radne sposobnosti. ZOO. (Vrhovni sud Vojvodine. 784/85) 707. 194. Za pravo na ostvarivanje naknade štete po ovom osnovu nema značaja činjenica što su trošovi života uvećani. pa stoga porodica ima pravo na naknadu tih troškova u skladu sa čl. 1799/85) 706. odnosno zaradu koju bi ostvarivao da je zdrav i da mu nije smanjena radna sposobnost.296 - 708. 1293/85) . (Vrhovni sud Srbije. roditeljima pripada pravo na naknadu štete zbog izgubljenog pomaganja neovisno o tome da li bi i inače po Zakonu o braku i porodičnim odnosima imali pravo tražiti izdržavanje. 818/85) 705. da osnov za ostvarenje prava na naknadu ovog oblika materijalne štete postoji samo ako se utvrdi da povređeni usled pretrpljenih povreda i narušenja zdravlja ne može da ostvaruje zaradu koju je ostvarivao do povrede. Zakona o braku i porodičnim odnosima naknađuje plaćanjem novčane rente. stav 2.

U postupku pred sudom može se utvrđivati i da li je poginuli za života ostvarivao. kao izdržavano lice. . odnosno za privređivanje. Rev. zatim sastav njegovog domaćinstva. koji je poginuli ostvario. vrstu poljoprivrednih poslova kojima se bavi i način na koji te poslove obavlja. može se izvesti zaključak da li i u kojoj visini izdražvanja lica trpe štetu zbog izgubljenog izdržavanja. može se dosuditi naknada štete zbog umanjene radne sposobnosti tek kada dostigne uzrast potreban za zasnivanje radnog odnosa. (Vrhovni sud Srbije. 1952/84) 712. imaju pravo na naknadu štete u skladu sa čl.OBLIGACIONO PRAVO Lica koja su izgubila izdražvanje zbog smrti lica koje ih je izdražavalo. bio deljen na jednake delove između poginulog lica i lica koja je on bio dužan da izdržava. Povređenom licu. da je u životu. posle smrti svog supruga ostvarila porodičnu penziju u većem iznosu od novčanog iznosa koji bi joj poginuli suprug davao na ime izdržavanja da je u životu. nužno je utvrditi uslove privređivanja poljoprivrednika na njegovom imanju. bio u mogućnosti i bio dužan da im daje. Pri utvrđivanju naknade štete koju neko trpi zbog izgubljenog izdržavanja. sa ostvarenom porodičnom penzijom lica koja je on izdržavao. Rev. 1255/84) 711. da li bi mogao ostvarivati i druge prihode. odnosno u kom obimu je takva šteta pokrivena ostvarenom porodičnom penzijom. (Vrhovni sud Srbije. koji bi odgovarali stvarnim mogućnostima poginulog. koje je u vreme nastanka štete bilo maloletno. u vidu razlike između ostvarene porodične penzije i novčanog iznosa koji bi poginuli. koji se razlikuje od uslova privređivanja u poljoprivredi društvenog sektora. Rev. (Vrhovni sud Srbije. sem prihoda iz radnog odnosa. Kad je supruga. kao i način trošenja tih prihoda na članove domaćinstva i samog poginulog. 722/85) 710. I individualnom poljoprivrednom proizvođaču pripada pravo na naknadu štete zbog smanjene radne sposobnosti. (Vrhovni sud Srbije.297 - 713. bio dužan i mogao da obezbedi na ime izdržavanja tih lica u skladu sa odredbama Zakona o braku i porodičnim odnosima. U takvom slučaju treba utvrditi veličinu i strukturu poseda oštećenika. Zakona o obligacionim odnosima. U takvom slučaju uvek se mora utvrditi šta bi poginuli. kojima bi pokrivao potrebe lica koja je izdržavao. . 1047/85) 709. onda su troškovi njenog izdržavanja pokriveni i ona nema pravo da od odgovornog lica potražuje naknadu štete po osnovu izgubljenog izdržavanja. odnosno koja je bio dužan da izdržava. Rev. Visina šteta zbog izgubljene zarade za vreme lečenja i bolovanja utvrđuje se prema stvarnom gubitku u zaradi oštećenog lica. odnosno da je ostao u životu. U slučaju postavljenog zahteva za naknadu šete. ne može se poći od zaključka da bi celokupan dohodak. a ne prema visini zarade u vreme presuđenja. 194. Tek upoređujući te iznose. da je u životu.

mogao da ostvari radom i šta bi od ostvarenih prihoda bio u mogućnosti i bio dužan da izdvoji za potrebe izdržavanja lica koja traže naknadu štete po ovom osnovu. 2099/84) Ako je došlo do znatnijih promena okolnosti pod kojima je dosuđena novčana renta zbog smanjene radne sposobnosti. bez obzira što lično nije sposoban za obavljanje teških poslova u poljoprivredi. Pri tome se ni u kom slučaju ne bi moglo poći od zaključka da bi poginuli samo jednu polovinu svog ličnog dohotka mogao da izdrži za sopstveno izdražvanje. pošto bi povećanja rente za proteklo vreme bilo protivno prirodi ovog oblika naknade štete. U slučaju potraživanja naknade štete u skladu sa čl. Rev. po kom osnovu ona ostvaruje pravo na naknkadu štete. 1752/84) 714. Rev. 717. 236/83) 716.298 - 718. 739/84) 715. (Vrhovni sud Srbije. Rev. veštačenjem treba utvrditi da li ona može da obavlja poslove domaćinstva. (Vrhovni sud Srbije. Kada je radna sposobnost domaćice umanjena. (Vrhovni sud Srbije. (Vrhovni sud Srbije. ima pravo da od odgovornog lica traži naknadu štete koju trpi gubitkom izdržavanja. Lice van kruga naslednika. prema tim naslednicima nema pravo na naknadu podnetih troškova za podizanje spomenika. koje je bez saglasnosti pojedinih naslednika podigao spomenik njihovom ostaviocu. da je ostao u životu. nezavisno od činjenice da li je angažovala tuđu radnu snagu. Kriterijum za takav zaključak bile bi i odredbe porodičnog zakonodavstva. može se tražiti izmena odluke o dosuđenoj renti. u postupku koji raspravlja o zahtevu za naknadu štete zbog izgubljenog izdržavanja mora se u prvom redu utvrditi šta bi poginuli. 938/83) Lice koje je poginuli izdržavao. U takvom slučaju pripadalo bi joj pravo na naknadu štete zbog smanjene radne sposobnosti u visini troškova koje je imala za plaćanje angažovane radne snage. kao oblika materijalne štete. . 194. ali samo za ubuduće. odnosno lice koje je imalo pravo na izdržavanje od poginulog. U takvom slučaju sud mora utvrditi iznose izdržavanja koje bi poginuli bio dužan i mogao obezbediti izdržavanom licu u skladu sa odredbama porodičnog zakonodavstva. Rev.OBLIGACIONO PRAVO kao i da li je oštećeni poljoprivrednik u mogućnosti da korišćenjem poljoprivrednih mašina istovremenom organizacijom rada u potpunosti ili delimično otkloni posledice umanjenja radne sposobnosti. ili je na štetu svog zdravlja sama obavljala poslove domaćinstva. Rev. (Vrhovni sud Srbije. a da bi drugu polovinu davao trećim licima prema kojima ima obavezu izdržavanja. 727/82) . ali bez ugrožavanja svog zdravlja. i tu naknadu štete zbog izgubljenog izdržavanja odgovorno lice je dužno da plaća. Rev. Zakona o obligacionim odnosima. da je u životu. makar i uz povećane napore. (Vrhovni sud Srbije. koje propisuju obavezu izdržavanja roditelja i neobezbeđene braće i sestara.

1234/82) 722. Troškove nastale povodom lečenja umrlog dužno je da naknadi odgovorno lice. Rev. i čl. 302. ili mu je radna sposobnost trajno umanjena usled čega ne može da ostvaruje dohodak odnosno imovinsku korist. (Vrhovni sud Srbije. Rev. inače. sud će voditi računa o intenzitetu napada na povređeno dobro. 1403/82) 720. pa pošto povređeni dobija naknadu za povećane napore kroz umanjenje životne aktivnosti. Rev. 288/82) 721. ili su mu mogućnosti daljeg razvijanja u struci i napredovanja uništene ili smanjene.OBLIGACIONO PRAVO U slučaju povrede ljudskog dostojanstva. kao i u zahtevu oštećenog da mu štetnik isplati pravičnu novčanu naknadu. koja se može sastojati u zahtevu oštećenog za objavljivanje presude na trošak štetnika. (Vrhovni sud Srbije. Oštećeni ima pravo na naknadu štete zbog smanjene radne sposobnosti ako je usled zadobijenih povreda postao stalno nesposoban za rad. kad je presudom utvrđena krivica lica koje je povredilo tuđu ličnost. da nije povređen. Pri odlučivanju o takvom zahtevu. nema za posledicu gubitak prihoda povređenog radnika. Umanjenje profesionalne radne sposobnosti od 10%. Rev. . (Vrhovni sud Srbije. 2613/81) . Rev. Pravo na naknadu štete zbog izgubljenog izdržavanja pripada licima koje je poginuli izdržavao ili redovno pomagao. jer se kroz pojačane napore mogu postići isti rezultati rada. ne pripada mu i pravo na naknadu štete zbog smanjene radne sposobnosti. Lice čija je profesionalna radna sposobnost umanjena. posledicama koje su usled toga nastale kao i o proteku vremena od kada je povreda učinjena. prema cenama u vreme kada su ovi troškovi učinjeni. (Vrhovni sud Srbije. ako usled ovih posledica trpi štetu. 287. sredini u kojoj oštećeni živi. zatim u zahtevu za ispravku u štampi i u naredbi štetniku da povuče izjavu kojom je povreda učinjena. kao da uopšte nije ni došlo do ovako lakog stepena umanjenja radne sposobnosti. načinu i sredstvu kojim je to učinjeno. Rev. 93/82) 719. po redovnom toku stvari mogao radom da ostvari. Zakona o braku i porodičnim odnosima. časti i ugleda. (Vrhovni sud Srbije. 1143/81) 723. (Vrhovni sud Srbije. koju bi. u pravilu. oštećenom pripada pravo na satisfakciju. ima pravo na naknadu štete od odgovornog lica.299 - 724. kao i licima koja su po zakonu imala pravo zahtevati izražavanje od poginulog u smislu čl. nezavisno od toga da li je ošgtećeni pretrpeo i materijalnu štetu. njegovoj ukupnoj ličnosti i ponašanju.

nema karakter rente već naknade dospele štete zbog izgubljene zarade usled nesposobnosti ili delimične nesposobnosti za rad oštećenog. postoji samo ako se utvrdi da povređeni (tužilac) usled pretrpljenih povreda i narušenja zdravlja ne može da ostvaruje prihod koji je ostvarivao do povređivanja tj. odredbe člana 195. to je ona zarada koju bi oštećeni ostvarivao u momentu donošenja sudske odluke a koju nije u mogućnosti da ostvaruje. gubitak očekivane zarade ubuduće. nasuprot tome. predstavlja vid izgubljenog ličnog dohotka i ulazi u pojam štete. (Vrhovni sud Srbije. i 188. ako se utvrdi da je bračnom drugu utvrđena porodična penzija kojom je u potpunosti pokrivena šteta koju je trpeo gubitkom izdržavanja od svog bračnog druga. (Vrhovni sud Srbije. Renta je. ako se znatnije promene okolnosti koje su postojale u vreme dosuđenja naknade. . Isplata naknade za štetu koja je već nastupila tj. Rev. Presudom kojom je štetnik obavezan da na ime naknade štete plaća rentu bračnom drugu poginulog lica može biti izmenjena i dosuđena naknada ukinuta. 1500/80) 728. izostanka poslova u poljoprivredi. tj. 1093/81) 726. tada takav izostanak rada ima za rezultat gubitak prihoda u naturalnom obliku. odn. 727. U toj situaciji. zarada koju bi oštećeni ostvario u momentu donošenja sudske odluke i očekivani gubitak ove zarade u budućnosti – je renta. ali za ubuduće odn.300 - . odn. Isplata za štetu koja je već nastupila u vreme donošenja sudske odluke nema karakter rente već naknade štete zbog izgubljene zarade od završetka lečenja do donošenja sudske odluke. Imajući to u vidu. a ne s obzirom na utvrđeni stepen smanjene radne sposobnosti. visina rente se utvrđuje prema vrednosti rada trećeg lica.OBLIGACIONO PRAVO Armijski dodatak. Zakona o obligacionim odnosima treba tumačiti tako da osnov za ostvarenje prava na naknadu štete odn. u periodu od njenog nastanka do donošenja sudske odluke. izgubljena zarada u momentu donošenja sudske odluke. prihod koji bi ostvarivao da je zdrav i da mu nije umanjena radna sposobnost. čije je ulaganje neophodno da bi se ostvario prihod koji je ostvarivan pre nastanka štetnog događaja. Rev. Iz obrazloženja: Renta i materijalna šteta zbog izgubljene zarade su različite kategorije. Rev. Kada se renta dosuđuje zbog umanjenja obima poslova tj. Izgubljena zarada od momentu donošenja sudske odluke pa ubuduće. 1730/81) 725. Visina dosuđene naknade za tuđu pomoć može se izmeniti na zahtev oštećenika samo za ubuduće. koji pripada aktivnom vojnom licu za posebne uslove pod kojima se vrši vojna služba. (Vrhovni sud Srbije. rente kao oblika materijalne štete.

Rev. Zakona o obligacionim odnosima) Pravo na naknadu štete pripada i licu koje je zadržano u pritvoru a krivičnom presudom izrečena mu je kazna uslovne osude u određenom trajanju. 731. Rev. godine) POSEBNO O NAKNADI MATERIJALNE ŠTETE U SLUČAJU POVREDE ČASTI I ŠIRENJA NEISTINITIH NAVODA (Član 198. Rev.OBLIGACIONO PRAVO Utvrđeni stepen smanjene radne sposobnosti ima uticaja na umanjenje životne aktivnosti. (Vrhovni sud Vojvodine. ukoliko renta nije dosuđena u kapitaliziranom iznosu. Okrivljeni koji je pravosnažnom krivičnom presudom oslobođen od optužbe nema pravo na naknadu štete od opštine samo zbog toga što je protiv njega vođen krivični postupak. Zakona o obligacionim odnosima. 2834/90) Krivično pravna zaštita zbog povrede ugleda ne isključuje i građansko pravnu zaštitu u smislu zahteva za neimovinskom štetom zbog povrede ugleda. (Savezni sud.1989. pod uslovima iz odredbe člana 196. a radi se o jedinstvenom vidu štete vezane za ličnost oštećenog. 732. .04. 2312/06 od 07. važi pravilo mogućnosti izmene dosuđene naknade. (Rešenje Vrhovnog suda Srbije. (Okružni sud u Kragujevcu. 65/88 od 27. (Savezni sud. Gzs.03. 1512/90) 729. pripada naknada u punom iznosu koju bi to lice ostvarilo u inostranstvu da nije bilo neosnovano lišeno slobode. 3/91) Naknada nematerijalne štete zbog pretrpljenih duševnih bolova zbog vođenja krivičnog postupka i određivanje pritvora pripada samo neposredno oštećenom licu a ne i članovima njegove uže porodice. 1742/91) Tuženiku se može naložiti da prestane sa radnjom kojom se povređuje integritet ljudske ličnosti. ako je nastalo trajnije stanje od radnje kojom se pravo ličnosti povređuje. Gž. Gzz. Pri tome je razumljivo da. te svoj odraz nalazi kroz naknadu nematerijalne štete. Licu koje ima pravo na naknadu materijalne štete zbog izgubljene zarade. (Vrhovni sud Srbije. 1056/88) . bez obzira na eventualne uštede. godine) 733. Rev. kao što su životni troškovi koje bi oštećeni imao u inostranstvu za to vreme.2007.301 - 734. (Vrhovni sud Srbije. nastale usled prestanka privremenog rada u inostranstvu zbog neosnovanog lišenja slobode. ličnog i porodičnog života i drugih prava njegove ličnosti. 730.

Autorka teksta prenela je na. Rev. godine objavljen je tekst koji govori o nezaštićenosti stanodavaca od podstanara i u kome se navodi da su penzioneri EE i EE1 izdali stan na Dedinju "ozbiljnoj" porodici. niti da ih isele već godinu dana.20__.OBLIGACIONO PRAVO U slučaju neopravdane osude i lišenja slobode. st. niti su u tekstu date netačne ili neproverene informacije. Objavljivanjem u sredstvima javnog informisanja o pokretanju krivičnog postupka protiv tužioca za beščasteće krivično delo narušen je ugled tužioca kao radnog čoveka i došlo je do povrede njegove časti. 738. 199 – 205. (Vrhovni sud Srbije. za koju je povredu tužiocu dosuđena pravična naknada. časti i slobode ličnosti prouzrokovanoj neopravdanom osudom. Rev. a javnim objavljivanjem toga događaja nanet mu je duševi bol zbog povrede ugleda. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju. nego u nameri upozoravanja stanodavaca na neprijatnosti koje mogu da im se dese. te da namera nije bila da se omalovaže tužioci. Naknada štete licima oslobođenim od optužbe pravosnažnom presudom suda donetom u krivičnom postupku propisana članom 12. 1._. Neosnovanim lišenjem slobode tužiocu je nanet duševni bol zbog povrede slobode kretanja. koja pretpostavlja trpljenje jakih duševnih bolova u dužem vremenskom trajanju. Licima koja su pod punim imenom i prezimenom pomenuta u novinskom tekstu kao primer nesavesnih podstanara ne pripada pravo na naknadu nematerijalne štete zbog povrede ugleda ako tekst nije pisan u nameri omalovažavanja. (Vrhovni sud Kosova. ali da ne uspevaju da naplate stanarinu. u dnevnom listu "ĐĐ" od _. jer je ova povreda nematerijalnih dobara sadržana u povredi ugleda. Zakona o obligacionim odnosima) 737. (Vrhovni sud Srbije. Gž. tačka 1. Zakona o krivičnom postupku obuhvata pored ostalih vidova i štetu zbog umanjenog ugleda pod uslovom da se dokaže ili iz okolnosti slučaja učini verovatnim da je oštećeni zaista takvu štetu pretrpio. 2794/81) NAKNADA NEMATERIJALNE ŠTETE (Čl. i 545. 145/81) 736. Pri tome se kod dosuđivanja pravične novčane naknade ima uzeti u obzir da je tužilac propustio da u krivičnom postupku traži javno objavljivanje da je neosnovano lišen slobode. Namera objavljivanja spornog teksta bila je da se ljudi na ovaj način upoznaju sa tim šta može da im se desi prilikom izdavanja stana. upravo iz razloga što se više ljudi javilo sa tim problemima. ne dosuđuje se posebna novčana naknada za pretrpljeni strah. 1730/85) 735.302 - .

U medijskom pravu. a povodom objavljivanja ovog teksta razgovarala je i sa portparolom Drugog opštinskog suda u Beogradu i sa tužiocima AA i BB. a da preostali deo teksta ne sadrži netačne. proverom koja je primerena datim okolnostima. i 81. u konkretnom slučaju nisu se stekli uslovi za naknadu nematerijalne štete iz čl. Naime. jer je objavljen novinski članak poznatog autora sa proverenim informacijama. Pored toga.00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od utuženja do isplate. u skladu sa novinarskom pažnjom primerenom datim okolnostima. U konkretnom slučaju. iz iskaza tužilaca AA i BB sledi zaključak da su navodi koji se odnose na njih u tekstu istiniti. prvostepeni sud je. Gž. tužbeni zahtev tužilaca kojim su tražili da se tuženi obveže da tužiocima na ime naknade nematerijalne štete zbog povrede ugleda isplati iznos od 600. prema kojoj su novinar i odgovorni urednik javnog glasila dužni da pre objavljivanja informacija koje sadrže podatke o određenom događaju. Prvostepeni sud je odbio njihov tužbeni zahtev. uz prisustvo obavezne novinarske pažnje. tužilja u ovoj parnici. a tužioci su protiv takve presude izjavili žalbu. Sloboda javnog informisanja. koja je izdala stan tužiocima. Zbog objavljivanja spornog teksta tužioci su zahtevali naknadu nematerijalne štete zbog povrede ugleda. pa kako tužioci nisu dokazali krivicu novinara i javnog glasila. pobijanom presudom pravilno odbio. s obzirom na to da su u spornom tekstu samo preneti navodi EE i njenog supruga.303 - . Naime. Zakona o obligacionim odnosima. ističući da novinarka tuženog nije proverila informaciju sa dužnom pažnjom. Prilikom izrade novinarskog teksta novinarka je poštovala i princip druge strane. Neosnovani su navodi žalbe tužilaca kojima ukazuju da je prvostepeni sud nepotpuno utvrdio činjenično stanje. odnosno da je autorka teksta postupala sa dužnom novinarskom pažnjom. Zakona o javnom informisanju.000. 3. da nije pokazala volju da razgovara sa tužiocima na isti način kao i sa EE. novinarka tuženog je pre objavljivanja članka koji sadrži podatke o određenim pojavama i ličnostima (tužiocima) proverila poreklo informacija. jer je iste kontaktirala putem telefona. pojavi ili ličnosti s pažnjom primerenom okolnostima provere njeno poreklo. te u potpunosti postupila sa dužnom pažnjom. standard novinarske pažnje iskazan je kroz odredbu člana 3. ni nedopuštene informacije. Zakona o javnom informisanju. Po oceni Apelacionog suda. 80. te da se izdvojeni deo teksta koji govori o najčešćim tipovima beogradskih podstanara ne može odvojiti od glavnog dela teksta sa kojim čini jednu celinu i kao takav stvara utisak o licima koji su predmet glavnog dela teksta. tako da nije povređen član 3. Zakona o javnom informisanju. godine) . Ovo stoga što je izvedenim dokazima pouzdano utvrđeno suprotno. obvezana da se sa svim licima i stvarima iseli iz spornog stana i da taj stan ispražnjen od lica i stvari preda EE u posed i na dalje korišćenje. U konkretnom slučaju. nije prekršen standard obavezne novinarske pažnje. ostvarena je u skladu sa odredbama Zakona o javnom informisanju. Izvedenim dokazima utvrđeno je da se u spornom tekstu ne nalaze neistiniti navodi. nisu se stekli uslovi za naknadu nematerijalne štete zbog povrede ugleda tužilaca.2011. 64/11 od 19. a samo neistinita i nepotpuna informacija može da povredi pravo na identitet i da predstavlja klevetu kao povredu prava na čast i ugled.01. u vezi sa članom 200.OBLIGACIONO PRAVO vode EE o postupku iseljenja tužilaca iz njenog stana. jer je sporni tekst zasnovala isključivo na izjavi EE. Takođe je utvrđeno da je pravnosnažnom presudom AA. novinar je dužan da pre objavljivanja informacije prethodno proveri da li je ona istinita. a što je dovelo do pogrešne primene materijalnog prava. kao neosnovan. (Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu. istinitost i potpunost. na osnovu pravilno i potpuno utvrđenog činjeničnog stanja. a da deo koji je uokviren i koji govori o najčešćim tipovima beogradskih podstanara predstavlja uopšteni deo koji se ne odnosi na tužioce.

povreda radnika (ovde tužioca) . Isto tako. Zakona o obligacionim odnosima.00 dinara sve sa zateznom kamatom po stopi propisanoj Zakonom o visini stope zatezne kamate. stacionarno. počev od dana presuđenja do isplate. Zakona o obligacionim odnosima. na ime pretrpljenog straha iznos od 300. Pravilno je utvrđeno da propusta u držanju tužioca nema.naruženja. prilikom provere pravilnosti i zakonitosti odluka po tužbama čiji je to predmet. na ime umanjenja opšte životne aktivnosti iznos od 400. stav 2.00 dinara. Tuženi je dužan da tužiocu nadoknadi na ime nematerijalne štete iznos od 550.000. vodeći pre svega računa o tome da tako određena naknada treba da pruži satisfakciju licu zbog pretrpljenih duševnih patnji i bolova u svakom pojedinačnom slučaju. To je sve prvostepeni sud utvrdio iz Zapisnika o izvršenom uviđaju Odeljenja inspekcije rada od 22. za štetu koju je pretrpeo tužilac zbog povrede na radu. prvostepeni sud je pravilno zaključio da je tužilac. duševne bolove i fizičke bolove. počev od 03. trpeo strah.000. Pravilan je zaključak prvostepenog suda da. tužiocu nisu data na korišćenje i upotrebu propisana zaštitna sredstva . kada je tužiocu dosudio i kamatu na ovaj iznos. godine. sve to u smislu člana 200.tužilac je bio sprečen da se pomeri sa donje poluforme alata jer se obuća koju je imao na nogama zalepila zbog zagrejanosti ovog alata.06.00 dinara.zaštitne cipele. i pored adekvatnog lečenja kod tužioca su ostale trajne i definitivne posledice pretrpljene povrede. na ime pretrpljenog straha i na ime umanjenja estetskog izgleda .00 dinara. na ime umanjenja estetskog izgleda . i kao poslodavac za štetu zbog povrede koju je tužilac pretrpeo na radu kod tuženog. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je pravilno zaključio da se. te ni njegovog doprinosa u nastanku povrede . Tuženi nije preduzeo odgovarajuće mere zaštite zdravlja i bezbednosti radnika propisane Zakonom o zaštiti na radu.304 - . zbog zadobijenih povreda na radnom mestu. na ime pretrpljenih fizičkih bolova.000. Neosnovani su žalbeni navodi tuženog da je iznos na ime naknade nematerijalne štete previsoko opredeljen. Prvostepeni sud je pravilno primenio i član 200. godine do isplate. na osnovu člana 174. Iznos na ime naknade nematerijalne štete utvrđuje se po slobodnoj oceni suda a najviše sudske instance. na ime pretrpljenih fizičkih bolova iznos od 300. te da su navedeni iznosi u suprotnosti sa kriterijumima za dosuđivanje pravič. dogodila zbog više propusta tuženog.000.zaposlenog kod tuženog. usvojivši tužbeni zahtev i našavši da tužiocu pripada novčana naknada nematerijalne štete na ime umanjenja opšte životne aktivnosti. rehabilitaciono i kućno. nije dato uputstvo za rad sa odgovarajućim merama zaštite na radu za postupak rada na kome postoji povećana mogućnost povređivanja.2005. pridržavaju se aktuelne sudske prakse u vezi sa limitom i okvirima naknade. više od godinu dana. stav 1.09.2010. Pravilno je primenio i materijalno pravo. Zakona o obligacionim odnosima.naruženja 400.OBLIGACIONO PRAVO 739. Prvostepeni sud je takođe utvrdio da je tužilac zbog zadobijenih povreda na radu lečen bolnički.000. u konkretnom slučaju. te mu je umanjena opšta životna aktivnost u obimu koji su utvrdili angažovani veštaci u postupku izvođenja dokaza medicinskim veštačenjem. član 277. čime je objektivno bio sprečen da skloni nogu sa opasnog mesta do momenta kada je klip sišao u kritičan položaj.00 dinara. tužilac odgovara po osnovu dva pravna osnova: kao imalac opasne stvari. i član 324. ambulantno.

opasnosti i strah koja činjenica je tužiocu bila poznata prilikom stupanja na dužnost) . Pž. kod koje je naknada ekvivalentna i ima za cilj uspostavljanje stanja pre nastanka štete. Naime. godine) 741. prvostepeni sud nije trebalo da utvrđuje da li je i ko od tuženih više ili manje doprineo nastanku predmetnoga događaja odn. Gž 1. u kome se nije moglo utvrditi lice koje je direktno nanelo tešku telesnu povredu kao što je slu.2005. Iz obrazloženja: Žalbeni navodi tužene kojima se osporava osnov postavljenog tužbenog zahteva (jer je tužilac za svaku eventualnu štetu koju na radu i u vezi sa radom pretrpi delimično obezbeđen beneficijama .2011. radnik Ministarstva unutrašnjih poslova ima pravo na naknadu nematerijalne štete za strah usled povrede na radu. I pored toga što mu je dužnost da obavlja poslove bezbednosti iako mu je u obavljanju tih poslova ugrožena sigurnost. podrazumeva da su sva lica koja su učestvovala u jednom događaju. 4413/10 od 16.06. sama pravna priroda učešća u tuči. šteti po tuženika a samim tim i u odnosu na prvotuženoga. naknada nematerijalne štete ima za cilj pružanje satisfakcije licu zbog pretrpljenih duševnih patnji i bolova. Dakle. Sva lica koja su učestvovala u jednom događaju u kome se nije moglo utvrditi lice koje je direktno nanelo tešku telesnu povredu istovremeno u građansko-pravnom odnosu podjednako solidarno odgovorna za naknadu štete u punom iznosu oštećenom. Kada već to nije učinjeno u krivičnom postupku. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je . pa se stoga visina naknade utvrđuje po slobodnoj oceni suda. 14175/10 od 05.OBLIGACIONO PRAVO ne naknade. te da je prvostepeni sud vezan navedenom pravnosnažnom krivičnom presudom u pogledu krivice. godine učestvovali u tuči u kojoj je tužiocu naneta teška telesna povreda (prelom kostiju lobanje sa utisnućem delova kostiju čeone regije). (Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu.uvećanim stažom osiguranje koji kao radnik MUP-a ima. prvostepeni sud pravilno polazi od činjenice da su pravnosnažnom odlukom prvostepenog suda od 06.2003. Za razliku od materijalne štete. te da tužiočev posao podrazumeva određene rizike. godine tuženi oglašeni krivim zato što su noću između 04 i 05.2010.1. U konkretnom slučaju se radi o učešću u tuči. Ovi navodi su bili predmet (pravilne) ocene od strane prvostepenog suda koji je zaključio da je (iako je tužilac službeno lice i ima dužnost da poslove bezbednosti obavlja i kada mu je u obavljanju tih poslova ugrožena sigurnost) u konkretnom slučaju kod tužioca došlo do povrede na radu zbog koje je trpeo bolove i strah i zbog čega je tužena u obavezi da mu naknadi štetu.10. godine) 740.305 - . (Iz Presude Privrednog apelacionog suda.po oceni Okružnog suda .na nesumnjiv način utvrdio činjenično stanje koje se razlozima žalbe ne dovodi u sumnju niti nude dokazi koji bi ga izmenili.neosnovani su.06.

2007. godine. ovaj sud nalazi da je prvostepeni sud pravilno ocenio doprinos tužioca nastanku predmetnog događaja odn. već da stoji sumnja da je to učinilo drugo lice. i da je u događaju učestvovao u manjem obimu nego drugi saučesnici u tuči.sada pokojni bio u radnom odnosu kod tuženika kao poslodavca na poslovima portira sve do 28. istovremeno u građansko pravnom odnosu podjednako solidarni za naknadu štete u punom iznosu oštećenom. nisu osnovani. Gž. godine) . Gž. (Iz Presude Okružnog suda u Čačku. Kada je u pitanju naknada materijalne štete u vidu izgubljene zarade pokojnog . Relevantne odredbe: Naime. Navedena presuda je postala pravosnažna dana 06.2008. odredbom propisano je da Potraživanje naknade nematerijalne štete prelazi na naslednike samo ako je priznato pravnosnažnom odlukom ili pismenim sporazumom i pod istim uslovima to potraživanje može biti predmet ustupanja.12.09.2009. godine za naslednika na njegovoj zaostavštini oglašeni su tužioci na celokupnoj imovini navedenoj u istom rešenju. ona se nasleđuje bez obzira što nije utvrđena pravnosnažnom odlukom. Zakona o obligacionim odnosima. u celini su se pokazali neosnovanim navodi žalbe da tužioci nisu aktivno legimisani za vođenje ovog spora iz razloga što je pravo na zaradu lične prirode i vezano je za ličnost zaposlenog tako da je naknadu mogao ostvariti samo lično radnik koji je trpeo štetu zbog nezakonitog otkaza ugovora o radu i da to pravo nije prenosivo na treća lica. Takođe je utvrđeno da u spornom periodu tuženik za tužioca nije uplatio doprinose nadležnim fondovima.2005.pravnog prethodnika tužioca.2005. 1 596/10 od 11.12. godine.2006. godine otkazao ugovor o radu. Navedenom Presudom prvostepenog suda poništeno je ovo rešenje tuženika i tuženik je obavezan da tužioca vrati u radni odnos i rasporedi na radno mesto na koje je bio zaposlen ili drugo radno mesto koje odgovara njegovoj stručnoj spremi. U toku postupka prvostepeni sud je na nesumnjiv način utvrdio da sada pokojni u spornom periodu nije nigde radio niti je ostvarivao prihode jer nije bio zaposlen niti je bio osnivač kao ni vlasnik nekog preduzeća ili radnje.OBLIGACIONO PRAVO čaj ovde. Žalbenim navodima ovako utvrđeno činjenično stanje uopšte nije dovedeno u sumnju. Po stanovištu Apelacionog suda. Iz obrazloženja: Na nesumnjiv način je prvostepeni sud utvrdio da je imenovani . Zakona o radu kada je obavezao tuženog kao poslodavca da tužiocima kao naslednicima sada pokojnog isplati naknadu štete u visini izgubljene zarade i drugih primanja po osnovu rada i da na ime tužioca uplati doprinose nadležnim fondovima. Prvostepeni sud je pravilno primenio odredbu člana 191. godine i rešenjem ostavinskog suda od 29. Iz ovoga nesumnjivo proizilazi da pravo na naknadu materijalne štete prelazi na naslednike u svakom slučaju bez obzira da li je isto priznato pravosnažnom odlukom ili pismenim sporazumom. godine kada je potvrđena presudom Okružnog suda od 06.02.12.član 204. prebijanja i prinudnog izvršenja . (Iz Presude Apelacionog suda u Kragujevcu. Zato ih je i valjalo odbiti. Pravni prethodnik tužilaca – imenovani sada pokojni umro je dana 27. 1916/07 od 26. godine) 742. Stoga se svi razlozi žalbe prvotuženog u pogledu toga da on nije bio taj koji je naneo predmetnu povredu tužiocu. tuče i samim tim i nastanku štete. kada mu je tuženik naznačenim rešenjem od 26.2010. Takođe.12.12.306 - .01. u kom pravcu je dao jasne i ubedljive razloge koji se navodima žalbe ne dovode u sumnju.2007.

voditi računa o značaju povređenog dobra i cilju kome služi ta naknada. stepen naruženja i stepen umanjenja opšte životne aktivnosti. . U konkretnom slučaju tuženi je osnivač revije u kojoj je o tužiocu objavljena neistinita informacija. godine) 744. starost tužioca. tužilac nikada nije bio njen pripadnik. koji su pre objavljivanja sa pažnjom primerenom okolnostima mogli utvrditi neistinitost ili nepotpunost informacije. Tuženi je objavljivio fotografiju na kojoj je tužilac označen kao pripadnik navedene paravojne jedinice. Do povrede ugleda tužioca u sredini u kojoj živi došlo je tako što je u nedeljnoj reviji objavljena fotografija na kojoj je tužilac označen kao pripadnik paravojne jedinice. prilikom odlučivanja o zahtevu za naknadu nematerijalne štete kao i o visini njene naknade. stav 2.član 200. intenzitet i dužina trajanja pretrpljenih fizičkih bolova i pretrpljenog straha. Članom 80.307 - . prvostepeni sud je pravilno primenio napred navedenu odredbu materijalnog prava utvrđujući da visinu ove štete predstavlja iznos od 200.00 dinara. istog Zakona predviđeno je: novinar. Zakona o obligacionim odnosima. u konkretnom slučaju došlo je do povrede ugleda tužioca u sredini u kojoj živi. stav 1. kod odmeravanja naknade po osnovima nematerijalne štete. Prema stavu Višeg suda. Osnivač revije dužan je da tužiocu naknadi nematerijalnu štetu. u skladu sa ovim zakonom. Gž. odgovor ili druga informacija čije objavljivanje ima pravo da traži od javnog glasila.OBLIGACIONO PRAVO 743. imajući u vidu značaj povređenog dobra i cilj kome služi ta naknada. Iz obrazloženja: Utvrdivši činjenično stanje.04. Međutim. Obaveza tuženog za naknadu štete proizilazi iz odredbe člana 79. pa iz te činjenice i proističe njegova obaveza da tužiocu naknadi nematerijalnu štetu. ali i o tome da se njome ne pogoduje težnjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i društvenom svrhom . shodno članu 200. a koje zbog njenog objavljivanja odnosno neobjavljivanja trpi štetu. čije je objavljivanje u skladu sa ovim zakonom zabranjeno. ima pravo na naknadu materijalne i nematerijalne štete.2010. prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo. Zakona o javnom informisanju: svako lice na koje se odnosi netačna. nalazeći da je tužbeni zahtev tužioca osnovan i da stoji obaveza tuženog da tužiocu plati naknadu štete zbog pretrpljenih duševnih bolova zbog povrede ugleda.000. Iz obrazloženja: Sud će. a na spornoj fotografiji se nalazi kao pripadnik policijske brigade koja je obezbeđivala lice mesta radi obavljanja uviđaja na naznačenoj lokaciji krajem jeseni 1998. Naime. iako se on na spornoj fotografiji nalazio kao pripadnik policijske brigade na dužnosti. U obzir se. nepotpuna ili druga informacija. uzimaju sve okolnosti konkretnog slučaja. godine. solidarno odgovaraju za materijalnu i nematerijalnu štetu nanetu objavljivanjem informacije. (Iz Presude Višeg suda u Valjevu. kao i lice kome nije objavljena ispravka. odgovorni urednik i pravno lice koje je osnivač javnog glasila. Zakona o obligacionim odnosima. 658/10 od 22.

činjenica da li je istom događaju prisustvovao veći ili manji broj lica nije od uticaja na doživljaj tužioca. stepen naruženja i stepen umanjenja opšte životne aktivnosti. Žalbeni navodi tužene kojima se ponovo osporavaju nalazi veštaka (jer u upravnom postupku nije utvrđen procenat invaliditeta tužioca) su već bili predmet pravilne ocene od strane prvostepenog suda. S obzirom na navedeno. da iste imaju uvredljiv karakter i sa subjektivnog i sa stanovišta opšteg shvatanja . kao i žalbeni navodi tužioca da mu pripada tražena naknada u celosti. 2717/10 od 28. a to je tuženi i hteo. koja nakon toga nije predložila veštačenje preko komisije veštaka. Apelacioni sud smatra da je prvostepeni sud pravilno primenio i član 224. Veštaci su dali nalaze u skladu sa pravilima struke i odgovorili na sve primedbe tužene. Zakona o parničnom postupku . Žalbeni sud .nalazi da je prvostepeni sud pravilno utvrdio.odluka u sporu .time se omalovažava čast privatnog tužioca. Gž.u smislu člana 467.nasuprot tome . Zakona o obligacionim odnosima. pa mu ne pripada i novčana naknada po tom osnovu. Najzad. žalbeni sud nalazi da je prvostepeni sud pravilno primenio odredbu člana 200.OBLIGACIONO PRAVO Prilikom odlučivanja o visini naknade za sve vidove nematerijalne štete. Kako se . stav 2. (Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu. imajući u vidu reči koje je tuženi uputio tužiocu (“ … Gde si. Stoga su ovakvi žalbeni navodi bez uticaja na drugačiju odluku suda.01. Na taj način je prvostepeni sud pravilno zaključio da tužiocu pored izvinjenja tuženog (učinjenog u krivičnom postupku) pripada i pravo na novčanu naknadu jer to predstavlja satisfakciju . starost tužioca. Neosnovani su žalbeni navodi tužene o tome da su dosuđeni iznosi previsoko odmereni. Prvostepeni sud je.308 - .2010. niti van spora isplaćen od strane tužene neki novčani iznos) dosudio pravičnu novčanu naknadu te da mu navedeni iznosi naknade nematerijalne štete predstavljaju odgovarajuću satisfakciju i da će mu omogućiti da pribavljanjem određenih materijalnih i drugih dobara olakša sebi svakodnevni život. lopove! …”).saglasno odredbi člana 458. da nema mesta primeni člana 199. prilikom odmeravanja naknade pravilno uzeo u obzir sve okolnosti konkretnog slučaja. tužilac se zadovoljio sudskom opomenom. istog Zakona . ovog Zakona nema mesta neosnovani su žalbeni navodi tuženog da bi tužilac trebalo da bude zadovoljen sudskom opomenom koja je tuženom izrečena u krivičnom postupku. godine) 745.u pitanju spor male vrednosti. Zakona o parničnom postupku i da je tužiocu (kome nije priznato svojstvo RVI. Oštećeni ima pravo na pravičnu novčanu naknadu nematerijalne štete. u konkretnom slučaju je .zadovoljenje oštećenikove ličnosti usmereno na što potpunije uspostavljanje psihičke i emotivne ravnoteža. Zakona o obligacionim odnosima. prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo sadržano u navedenoj odredbi. Iz obrazloženja: Žalbeni navodi tuženog: prvostepeni sud nije dobro utvrdio da se radi o uvredi. osudom tužioca efikasno je uspostavljena ravnoteža u psihi tužioca što čini pogrešnim stav suda da tužiocu pripada pravo na nematerijalnu naknadu tj. Isto tako. uvreda je učinjena pred malim brojem lica. intenzitet i dužinu trajanja pretrpljenih fizičkih bolova i pretrpljenog straha. jer to predstavlja satisfakciju za njegovu ličnost. Dovoljnu satisfakciju oštećenom ne mora u svakom slučaju predstavljati izrečena sudska opomena zbog povrede časti i ugleda u krivičnom postupku. dok primeni člana 199. U tom smislu.

Ova naknada obuhvata sve štetne posledice nematerijalne štete u vezi sa ličnošću oštećenog.000. ugleda. koja obuhvata sve štetne posledice nematerijalne štete vezane za ličnost oštećenog proistekle iz neopravdane osude odn.00 dinara.u obavezi naknade nematerijalne štete . Naime. kao i jačinu utvrđenih bolova koje je tužilac trpeo i dužinu njihovog trajanja) . Iz obrazloženja: Utvrđeno je sledeće činjenično stanje: Na način opisan u obrazloženju prvostepene presude. . slobode i prava ličnosti predstavljaju jedan vid nematerijalne štete za koju se dosuđuje jedna naknada. (Iz Presude Okružnog suda u Novom Sadu. nadležni policijski službenici su u više navrata lišavali slobode tužioca kao člana političke stranke a zbog njegovih partijskih aktivnosti. Gž.nedozvoljeni.01.309 - . Za ovaj vid štete dosuđuje se jedan iznos naknade.00 dinara. izdavača dnevnog lista sa odgovornošću autora tekstova u novinama i odgovornošću glavnog i odgovornog urednika lista nije identična i zato je . celoviti vid nematerijalne štete za koju se dosuđuje jedna pravična novčana naknada predstavljaju duševni bolovi zbog povrede časti i ugleda i slobode i prava ličnosti prouzrokovani neosnovanim lišenjem slobode.pogrešno primenivši materijalno pravo tj. godine) 747. (Iz Presude Okružnog suda u Novom Sadu.00 dinara. a ovaj je zbog toga trpeo strah i duševne bolove zbog povrede časti i ugleda svoje ličnosti.000.2005. godine) 746. zbog čega je tužbeni zahtev tužitelja za naknadu nematerijalne štete zbog pretrpljenog straha kao neosnovan odbijen. Sa tužiocem su obavljali informativne razgovore. Gž. neosnovanog lišenja slobode.000.u manjem iznosu od ovih lica. Žalbeni sud nalazi. imajući u vidu sve okolnosti slučaja a naročito gubitak ugleda u radnoj i životnoj sredini te intenzitet duševnih bolova koje tužitelj trpi. odgovornost osnivača odn.OBLIGACIONO PRAVO male vrednosti može pobijati samo zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 354. uzimali mu otiske prstiju. Jedan. Prvostepeni sud je – na osnovu takvog činjeničnog stanja .02.2005. da je opravdano dosuditi tužiocu pravičnu novčanu naknadu za ovaj vid nematerijalne štete u visini od 50. Isto tako. prvostepeni sud je pogrešnom primenom materijalnog prava tužitelju na ime naknade štete zbog povrede časti. slobode i prava ličnosti dosudio iznos od 30. tužiocu na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljeni strah dosudio iznos od 90. Zakona o obligacionim odnosima. pri čijem odmeravanju sud uzima u obzir sve okolnosti konkretnog slučaja. i zbog pogrešne primene materijalnog prava. 4082/04 (1) od 02. Po težini. odredbu člana 200. fotografisali ga i to u više navrata. stav je ovoga suda da duševne patnje zbog povrede časti. to su navodi žalbe (usmereni na pogrešno utvrđeno činjenično stanje kojim osporava činjenicu da tužilac uživa ugled vrednog i uzornog radnika. stav 2. ugleda. 738/04 od 20.

u odnosu na revidenta.00 din. u odredbi člana 200. zato što njegova odgovornost po težini nije identična sa odgovornošću ostalih tuženih. kako to pravilno nalazi i prvostepeni sud. od tuženih osnivača i izdavača dnevnog lista. zbog pogrešne primene čl. (Presude Vrhovnog suda Srbije. kao što su umetničke slike.000. tako da naknada štete za duševne bolove zbog uništenih ili oštećenih određenih predmeta koje imaju posebnu vrednost za oštećenog. izdavača dnevnog lista. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo kada je odbio tužbeni zahtev tužilaca za naknadu nematerijalne štete zbog povrede prava ličnosti odnosno pretrpljenih duševnih bolova zbog požarom uništenih umetničkih slika. jer ovaj vid nematerijalne štete zakon ne poznaje. slobode i prava ličnosti i smrti bliskog lica. Oštećeni nema pravo na naknadu nematerijalne štete za duševne bolove zbog oštećenih ili uništenih stvari koje su za njega imale poseban značaj.00 din. stav 4. 1119/05 od 21. Svi tuženi su pravnosnažnom presudom solidarno obavezani da tužiocu naknade štetu isplatom glavnice od 300. Zakona o obligacionim odnosima. stav 4. Rev. Zakona o obligacionim odnosima. žalbe stranaka nisu osnovane ni u pogledu odluke o naknadi za izmaklu korist. što se inače posebno i ne osporava žalbom tužilaca. pre svega osnov za štetu i doprinos tužilaca. Naime. u konkretnom slučaju. definiše pravo na naknadu štete za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti. godine) 748.2006. 404/06 od 11. jer žalba nema u vidu da odredba člana 189. naruženosti. glavnog i odgovornog urednika i autora teksta. Zakon o obligacionim odnosima. s obzirom da su uništene odnosno oštećene stvari imale posebnu vrednost za tužioca.07.. povrede ugleda. Gž.000. U ovom delu prvostepeni sud je pravilno i potpuno utvrdio činjenično stanje. Takođe. Činjenica da su oštećene ili uništene stvari imale poseban značaj za oštećenog može biti relevantna samo kod utvrđivanja obima materijalne štete pod uslovima iz člana 189. nanete objavljenim neistinitim informacijama u dnevnom listu. odn. časti. privatne fotografije i drugi predmeti. da se tužiocima može dosuditi predmetna šteta i ako do štete nije došlo izvršenjem krivičnog dela.OBLIGACIONO PRAVO Iz obrazloženja: Tužilac je zahtevao naknadu nematerijalne štete zbog povrede ugleda i časti. 200 Zakona o obligacionim odnosima. Neosnovano je insistiranje u žalbi tužilaca na široj primeni odredbe člana 189. pobijana presuda je preinačena odbijanjem tužbenog zahteva preko iznosa od 200. tako da su tužioci mogli da ističu činjenicu da su za njih od posebnog značaja oštećene umetničke slike i skulpture samo u postupku za naknadu materijalne štete. Odlukom o reviziji tuženog osnivača odn.05. ( Presuda Okružnog suda u Valjevu. knjiga i skulptura. koja govori o naknadi materijalne štete. Pri tome je nesumnjivo da se u konkretnom slučaju ne radi ni o kakvoj povredi prava ličnosti.2005. Iz spisa je vidljivo da su u ovom delu tužioci tužbu povukli. nije predviđena zakonom kao poseban vid nematerijalne štete.310 - . godine) . stav 1.

kao i nanošenje drugome fizičkog ili psihičkog bola (nematerijalna šteta) zaposleni koji pretrpi povredu ili štetu na radu ili u vezi sa radom ima pravo na naknadu svih vidova štete u obimu u kome je štetu pretrpeo. Zakona o obligacionim odnosima. U obrazloženju pobijane presude navedeni su jasni i pravilni razlozi. stav 1. ovog Zakona . i kad je neosnovanost potpuno dokazana. Naime. Dakle. predstavlja povredu ugleda i časti i. Umanjenje životne aktivnosti kod tužioca nastale kao posledica psihičke bolesti uzrokovana traumom od nezakonitog otkaza na poslu i preduzetih radnji tim povodom. godine.da je postojanje štete posledica povrede prava zaposlenog. koji se u konkretnom slučaju primenjuje ) priznati izvor obligacionih odnosa i poslodavac za nju odgovara po opštim pravilima o odgovornosti za štetu iz člana 154. Iz obrazloženja: Izraženo pravno stanovište sudova u pogledu ocene odgovornosti tuženog za naknadu nematerijalne štete po osnovu pretrpljenih duševnih bolova zbog povrede časti i ugleda i umanjenja životne aktivnosti pravilno je. Međutim. ukoliko mu time povredi ugled. . u takvom slučaju. niti se iz sadržine teksta o tome može zaključiti. Navodi u reviziji da zaključeno poravnanje stranaka podrazumeva da su stranke zadovoljne njime. za uslov građansko-pravne odgovornosti poslodavaca . vodiće se računa o značaju povređenog dobra. u konkretnom slučaju predstavlja osnov za dosuđenje naknade nematerijalne štete kao satisfakcije za pretrpljene duševne bolove u smislu člana 200. Prilikom odlučivanja o visini pravične naknade za nematerijalnu štetu i otklanjanju posledica nastalih takvom štetom. Za štetu zbog nezakonite odluke o prestanku radnog odnosa poslodavac odgovara po osnovu pretpostavljene krivice ukoliko je šteta uzrokovana namerno ili nepažnjom (član 158. koje prihvata i Vrhovni sud. Zakona o osnovama radnih odnosa. grupna fotografija tužioca i drugih zaposlenih koju je na panou sačinila kadrovska služba tuženog i koja je dospela u sredstva javnih informisanja. čast ili prava ličnosti garantovana pravnim poretkom. Nesumnjivo da je stražarno sprovođenje tužioca na sednicu upravnog odbora radi saslušanja o prigovoru na rešenje o prestanku radnog odnosa. ovog Zakona. nezakonitom odlukom i radnjama koje prate takvu odluku poslodavac može zaposlenom prouzrokovati ne samo materijalnu štetu. Zakona. tužilac ima pravo na novčanu naknadu nematerijalne štete po tom osnovu. Navedenim poravnanjem je rešen samo radno-pravni status tuženog vraćanjem na posao i pitanje naknade materijalne štete.šteta umanjenje nečije imovine ( obična šteta ) i sprečavanje njenog povećanja ( izmakla korist ). građansko-pravna odgovornost poslodavca za povredu ili štetu koju pretrpi zaposleni na radu ili u vezi sa radom je zakonom ( član 62. ovog Zakona). odnosno da jedna prema drugoj nemaju nikakvih potraživanja je neosnovano. Čak i kad je krivica sankcionisana.prema članu 155. već mu može naneti i psihički bol. povreda ugleda može biti tako teška da izaziva duševni bol koji opravdava isplatu pravične naknade kao satisfakcije u smislu člana 200. cilju kome služi ta naknada. Kako je . iz 1996. zabrana ulaska u zgradu. satisfakciji za pretrpljene duševne patnje kao i težnjama saglasno prirodi nematerijalne štete i njenoj društvenoj svrsi. Suprotno navodima revizije. pravo na naknadu ove štete je pravo iz radnog odnosa koje se ostvaruje po pravilima odgovornosti za štetu iz člana 154.OBLIGACIONO PRAVO 749. Zakona o obligacionim odnosima. navedeno poravnanje ne sadrži nijednu odredbu o odricanju tužioca od prava na naknadu nematerijalne štete. stav 5.311 - .

Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju tokom prvostepenog postupka. 1. Sud prilikom odlučivanja o zahtevu za naknadu materijalne štete mora voditi računa o značaju povređenog dobra i cilju kome služi ta naknada. stav 3. da nema medicinske dokumentacije o posledicama udarca. Ova okolnost bi predstavljala dovoljan osnov za odlučivanje samo u slučaju da ta dokumentacija ne postoji. 2007. 2007. kao i za strah. činjenično stanje ostalo neutvrđeno. Odredbom čl. i da ovi iznosi odgovaraju okolnostima i svrsi pravične naknade.000. 01. 200. ( Presuda Vrhovnog suda Srbije. 39/07 od 28.medicinsko veštačenje ili veštačenje druge odgovarajuće struke). kao i o tome da se njome ne pogoduje težnjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i društvenom svrhom. godine izrečena kazna . kao i u njenom odsustvu. pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti. jer se isključivo odnose na ocenu dokaza i činjenično stanje. Protiv njega je pokrenut krivični postupak zbog osnovane sumnje da je ovakvim ponašanjem ostvario obeležja krivičnog dela nasilničko ponašanje iz čl. nisu od uticaja na zakonitost pobijane presude. 641/07 od 04. propisano je da za pretrpljene fizičke bolove. Kod činjenice da je pravnosnažnom krivičnom presudom utvrđeno da je tuženi na opisani način udario tužilju. nezavisno od naknade materijalne štete. časti. pa mu je pravnosnažnom presudom K. Zakona o parničnom postupku. godine u selu O. 07. i tužbeni zahtev odbio. na dan 07. da bi se kod oštećenog uspostavila narušena psihička ravnoteža ( član 200. a isto toliki iznos i za umanjenje životne aktivnosti. dok preko ove visine tužbeni zahtev nije osnovan. u kafiću "S. nižestepeni sudovi su pogrešno primenili materijalno pravo kod dosuđenja visine naknade nematerijalne štete. iz perioda kada se odigrao štetni događaj. Zakona o obligacionim odnosima. Imajući u vidu kriterijume u vreme donošenja prvostepene odluke.OBLIGACIONO PRAVO Ostala isticanja u reviziji tuženog o pogrešnoj primeni materijalnog prava. otvorenom šakom udario u predelu slepoočnice. st. KZ. koja se dosuđuje za ove vidove štete. tako što ju je u prisustvu drugih posetilaca ovog kafića. smrti bliskog lica. st. dosuditi pravičnu novčanu naknadu. kao i kod činjenice da je . Pravična naknada kao oblik otklanjanja štetnih posledica sastoji se u isplati novčane naknade kao satisfakcije za pretrpljene duševne patnje. Rev. 344. jer je značajnije ugrozio spokojstvo građana i teže remetio javni red i mir.03.312 - . Međutim. a naročito jačina bolova i straha i njihovo trajanje to opravdava. Za ocenu da nematerijalna šteta nije nastupila nije dovoljna činjenica da ne postoji medicinska dokumentacija o posledicama po oštećenog. 1. slobode ili prava ličnosti.2007. sud će ako nađe da okolnosti slučaja.00 dinara. Zakona o obligacionim odnosima ). pa je opštinski sud konstatovao da ne postoje dokazi da je pretrpela nematerijalnu štetu po označenim vidovima.novčana kazna. kao i da su utvrđene i razjašnjene okolnosti ovog događaja. što nije revizijski razlog u smislu člana 385. Vrhovni sud nalazi da je za pretrpljene duševne bolove zbog povrede časti i ugleda trebalo tužiocu dosuditi 200. godine ) 750. stav 2. povrede ugleda. naruženosti. Dalje je utvrđeno da se oštećena nakon ovog događaja nije obraćala lekaru. Okružni sud nalazi da se za sada ovakvo pravno shvatanje prvostepenog suda ne može prihvatiti jer je usled pogrešne primene materijalnog prava. br. " tuženi je vređao i zlostavljao tužilju. a oštećeni ne predlaže izvođenje drugih dokaza (sudsko .

Nakon što su tamna koža i kosa upućivali na to da je dete tamnoputo. Ć. Tek tada tužena priznaje tužiocu da nije otac mldb.. Pre trudnoće tužena kod tužioca ničim nije izazvala podozrenje da ima vezu sa drugim čovekom. 5. Sam porođaj je dobro protekao i tužilac i njegova porodica su bili srećni zbog rođenja zdravog muškog deteta. U toku trajanja bračne zajednice.2002. Ovakvim postupkom tužene tužilac se osećao poniženim i prevarenim. U toku trudnoće tužena je operisala slepo crevo i tužilac je u iščekivanju porođaja delio sa tuženom strahove i brigu oko ishoda trudnoće i porođaja. rođen je mldb. Ć. Tužena je ostala u drugom stanju početkom 2002.09.neonatologa. Iz obrazloženja: Prema utvrđenim činjenicama.2007. stranke su zaključile brak 26. jer sud nije dovoljno stručan za ovu vrstu ocene. godine. godine. ZPP ukinuo i vratio istom sudu na ponovno suđenje. 2008. i rečeno im je da se radi o trombocitozi. N. nije dovoljna za ocenu da materijalna šteta nije nastupila. B. Brak stranaka je razveden presudom prvostepenog suda od 22.N. mldb. Samo u slučaju da medicinska dokumentacija ne postoji.02. pa je tužilac insistirao da viđa dete. N. a njena trudnoća vođena je kao rizična. pa je Okružni sud shodno ovlašćenju iz čl. mldb. više puta je započinjao razgovor sa tuženom koji je ona odbijala i govorila da je time vređa i da će ga napustiti ako sa tim nastavi. a oštećena ne predlaže izvođenje drugih dokaza . N.2000. a roditeljsko pravo povereno je tuženoj Ć. Tužilac je 02. 2. okolnost da ne postoji medicinska dokumentacija iz perioda kada se odigravao šteni događaj o posledicama ovog slučaja. 1914/08 od 27. ali i sam tužilac i njegova porodica imaju malo tamniju boju kože i kose.10. i istom presudom između ostalog je regulisan i način održavanja ličnih kontakata tužioca i mldb. ova okolnost bi predstavljala dovoljan osnov u napred navedenom smislu. st.06. godine. N. Osnov za dosuđenje novčane naknade. ali niko nije primetio da dete nije pripadnik iste rase kao stranke. . N. iz A. godine uvrđeno je da otac mldb. I.08. 377. U periodu od 6 do 12 meseci života deteta. nije tužilac Ć. mogu biti duševni bolovi zbog povrede časti koji su posledica povrede moralne i zakonske obaveze poštovanja i uzajamnog poverenja supružnika. godine. je imao neke promene u vidu fleka na koži zbog čega su stranke sa detetom išle kod više lekara . je bio malo tamnije puti.OBLIGACIONO PRAVO tužilja predlagala izvođenje dokaza medicinskim veštačenjem. sve više se primećivala razlika u boji kože. na šta mu je tužena odgovorila da ne može da ga viđa jer dete nije njegovo. citiranom zakonskom odredbom predviđena i mogućnost naknade za pretrpljene duševne bolove usled povrede ugleda ili časti. već da je to S. Presudom prvostepenog suda od 13. N. potom o poremećaju pigmentacije. sumnje kod tužioca su bile sve izraženije. br. Kada je za tužioca takvo stanje postalo neizdrživo on je rekao tuženoj da napusti stan u kom su zajedno živeli. podneo tužbu radi osporavanja njegovog očinstva u odnosu na mldb. Ovo tim pre.2006. dana 15.veštačenje putem veštaka sudsko medicinske ili druge odgovarajuće struke. za koji osnov po pravnom shvatanju Okružnog suda. N. kao vida nematerijalne štete. godine protiv tužene i mldb. Odmah po rođenju deteta nije se ništa primećivalo. N. N. godine) 751. (Rešenje Okružnog suda u Nišu Gž. što je pored ostalih vidova. nije potrebno postojanje medicinske dokumentacije. rastao. Kako je mldb. koji je priznao svoje očinstvo nad mldb. N.2005. tužena je priznala da tužilac nije otac mldb. Iz izloženog proizilazi da se odluka prvostepenog suda zasniva na pogrešno i nepotpuno utvrđenom činjeničnom stanju.313 - .D.

(Presuda Okružnog suda u Novom Sadu. ukoliko se imaju u vidu utvrđene činjenice..314 - . ZOO-a). menja se slika o sebi. ponašanje se menja u smislu opreznosti. osećaj vrednosti priznat od okoline u kojoj živi. član 72. a na kom dokazu je sud. Mldb. Bol i patnja u takvim situacijama su visokog intenziteta. psihičko stanje tužioca nakon saznanja da nije biološki otac deteta rođenog u toku trajanja njegovog braka sa tuženom. Po članu 70. nije od uticaja na njenu zakonitost. Verujući da je biološki otac. ali u dužem vremenskom periodu zaostaju određene smetnje u vidu straha. uživaju pravnu zaštitu (član 200. u dužem vremenskom periodu. usled čega je tužilac trpeo duševne bolove. tužilac je u svemu ispunjavao svoju roditeljsku dužnost prema mldb. javljaju se osećanja praznine. Ovo je grubo nepoštovanje supružnika što je nesumnjivo izazvalo povredu njegove časti.09. u najdelikatnijem i jednom od najznačajnijih perioda u životu jednog čoveka vezanih za rođenje deteta. kod tužioca se uspostavlja snažna emocionalna veza sa detetom koje je prihvatio kao svoje. svesno ga držala u zabludi. U takvim slučajevima identitet ličnosti je poljuljan. 4680/08 od 11. Po članu 25. Za tužioca saznanje da nije biološki otac mldb. zasnovao činjenično stanje i odluku. Tužena je na utvrđeni način povredila svoju moralnu i zakonsku obavezu.. nesumnjivo se može prihvatiti da je takva životna situacija koju je svojim postupcima stvorila tužena kod tužioca povredila njegova osećanja. a potom se navikava na postojeće stanje i novonastalu situaciju i preduzima određene radnje da prevaziđe takvu situaciju. Porodičnog zakona. je rođen za vreme trajanja bračne zajednice stranaka. sve okolnosti. istog zakona. s obzirom na njihov intenzitet i trajanje. Sama činjenica da se mldb.. Kod tužioca postoje psihičke patnje u vidu duševnog bola koji je u prvih par meseci nakon definitivnog saznanja da nije otac deteta visokog intenziteta. odnosno ugleda. osećanja praznine i nepoverenja. moralna i zakonska obaveza poštovanja i uzajamnog poverenja supružnika.2008) . član 69. predstavlja afektivno . razlikuje od ostale dece je kod tužiočevih roditelja. rodbine i prijatelja izazvala određeno interesovanje. Kada se imaju u vidu sve utvrđene činjenice. Gž. uznemirenom i nesigurnom i u dužem vremenskom periodu nesposobnom za ponovno ostvarivanje odgovorne i složene uloge roditelja.. N. odnosno duševne bolove koji. kao i nerealno osećanje krivice. Oduzimanje roditeljske uloge izaziva porazan i bolan osećaj gubitka. nepoverenja i izbegavanja nepredviđenih i iole rizičnih situacija. dakle tvrdeći ono što nije istina.. intenziteta i trajanja duševnih bolova tužioca. čak i do razmera kliničke depresije. ograničavajući je i čineći je napetom. član 73. koje je kod tužioca izazvalo osećaj poniženosti i prevarenosti. između ostalog. Zato činjenica da tužilac u svom iskazu nije eksplicitno obrazložio u čemu se sastoji povreda njegove časti. N. i snažne negativne emocije kao što su žalost i strah. član 70. N. tužena je tužiocu priznala da nije biološki otac deteta nakon razvoda njihovog braka. a kako je utvrđeno. N. supružnici su dužni da vode zajednički život te da se uzajamno poštuju i pomažu. egzistencijalnog besmisla. po kom osnovu traži ovu štetu. te nalaz veštaka na okolnost postojanja. U toku narednih meseci afektivni naboj psihičkih patnji kod tužioca postaje slabiji. Porodičnog zakona). te da dete usmeravaju ka usvajanju i poštovanju vrednosti emocionalnog. N. član 68. poričući njegove sumnje.provokativni neposredni povod koji je prouzrokovao reaktivne anksiozno depresivne smetnje sa elementima sniženog raspoloženja i povišene anksioznosti sa osećanjem poniženosti. (član 67. a takve dramatične promene zahtevaju dugo prilagođavanje.OBLIGACIONO PRAVO Nakon rođenja mldb. niti dovodi u sumnju postojanje osnova tužbenog zahteva. Posledice svega ovoga su dugotrajne i bolne i takvu osobu osujećuju u socijalnom i heteroseksualnom funkcionisanju. U takvim situacijama se kod ličnosti razvija intenzivan i iracionalan strah od sličnih ponovnih gubitaka. etičkog i nacionalnog identiteta svoje porodice i društva. poverenju i uzajamnom poštovanju. roditelji imaju pravo i dužnost da sa detetom razvijaju odnos zasnovan na ljubavi.

2116/08 od 3. u vezi čl. KZ RS. (Presuda Okružnog suda u Nišu Gž. i staračku istrošenost njegovog organizma. Parnični sud treba da primeni. KZRS i zbog krivičnog dela nepružanja pomoći licu povređenom u saobraćajnoj nezgodi iz čl. koje se ogledalo u daljoj progresiji i povećanju površine mozga zahvaćene nagnječenjem i pratećim krvarenjem. 195. Stoga je neosnovan žalbeni navod tuženog da prvostepeni sud nije utvrdio uzročno posledičnu vezu jer je tuženi oglašen krivim za krivično delo koje u svom opisu kao posledicu ima tešku telesnu povredu a ne smrt tog lica. i čl. U svom nalazu on objašnjava da je zdravstveno stanje sada pok. 1. 1.Aleksinac ugrozio javni saobraćaj i doveo u opasnost život sada pok. 198. Visinu materijalne štete utvrdio je veštak i ona iznosi 242.315 - . i nastanka teške telesne povrede opasne po život. R. R. 04. što je veštak medicinske struke imao u vidu okolnosti čitavog slučaja. i presudu krivičnog suda. u vezi st. a obuhvata troškove sahrane i nadgrobnog spomenika. prvostepeni sud nalazi da je tužilac kriv za štetu koju tužilja trpi i da je prema čl. R. godine. davanje podušja i izgradnje spomenika. 1. 201. postoji.00 dinara. Sada pok. zadobio. jer je 16. Imajući u vidu takvo činjenično stanje. 2008. čl. Takođe je dužan da isplati pravičnu novčanu naknadu za duševnu bol koju tužilja trpi zbog smrti oca jer je smrt nastupila kao posledica teške telesne povrede opasne po život do koje je došlo radnjom tuženog. je umro 09. na regionalnom putu Niš . 07. Veštak Dr R. bez obzira na odmaklu životnu dob pok.K. 3. i u tom delu dao jasno mišljenje da uzročno posledična veza između nezgode i štetne radnje i smrti pok. same po sebi bile takve da su dovoljne za nastanak smrtnog ishoda. U konkretnom slučaju tuženi je oglašen krivim za krivično delo ugrožavanje javnog saobraćaja kojom prilikom je došlo do povređivanja sada pok. tako i u momentu otpusta sa bolničkog lečenja. 201 . troškove podušja i troškove crnine. godine. 5. 3. iz Berčinca. S.800. st. i zbog njegove smrti pretrpela je duševnu bol. R. Međutim. R. R. st. kako tokom bolničkog lečenja. R. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju tuženi je pravnosnažnom presudom Opštinskog suda u Nišu K. Tužilja je kćer sada pok. 2004. 1246/04 od 8. st. pri otpustu iz bolnice bilo lošije bilo nego pri prijemu u bolnicu. oglašen krivim zbog krivičnog dela teškog dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz čl. Ovo stoga. R. st. Veštačenjem veštaka medicinske struke utvrđeno je da su priroda i težina zadobijenih povreda glave i mozga. Za to delo tuženi je osuđen krivičnom presudom. građansko pravna odgovornost je šira od krivične odgovornosti i u toku prvostepenog postupka sud je utvrdio jasnu uzročno posledičnu vezu između radnje povređivanja i smrti pok. koje je R. kojom prilikom je on zadobio tešku telesnu povredu opasnu po život i osuđen na kaznu zatvora od 3 meseca. 200. je na osnovu analize čitavog slučaja dao svoje mišljenje da su priroda i težina zadobijenih povreda glave i mozga takve da su same za sebe bile dovoljne za nastanak smrtnog ishoda. 2006. uvažavajući pri tom životnu dob i staračku istrošenost organizma pok. godine) . snosila troškove sahrane.OBLIGACIONO PRAVO 752. ZOO u obavezi da tužilji nadoknadi materijalnu štetu koju je pretrpela i isplati pravičnu novčanu naknadu za duševnu bol zbog smrti oca. 2004. prilikom odlučivanja u konkretnom slučaju. što govori da je u toku bolničkog lečenja evidentno došlo do pogoršanja zadobijene povrede mozga. godine. R biv. koja u parničnom postupku dejstvuje kao pravna činjenica i predstavlja jedan od elemenata činjeničnog stanja materijalno pravne norme. 193. 3. što je klinički i dalje bilo manifestovano poremećajem stanja svesti u stepenu duboke pospanosti.

što predstavlja osnov pasivne legitimacije tuženog. odnosno da se radi o inicijalnoj žrtvi kod koje postoji naročito težak invaliditet. i 4. ali u pobijanoj presudi nisu utvrđene relevantne činjenice koje su značajne za presuđenje u ovoj pravnoj stvari. kako prema tužiocu. ZPP je propisano da sud utvrđuje sve činjenice od kojih zavisi odluka o osnovanosti tužbenog zahteva. osim napred navedenih činjenica potrebno je utvrditi i posledice koje su nastale kod prvotužioca nakon štetnog događaja. žaljenje i drugu negativnu reakciju zbog koje su srodnici u svakodnevnom životu izloženi tome da negu. zgražavanje. kod ovog vida nematerijalne štete postoje dve žrtve: inicijalna žrtva (lice kod koga je nastupio naročito težak invaliditet) i posredna žrtva. treće. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud. te zbog činjenice da relevantno činjenično stanje faktički i ne postoji u pobijanoj presudi.316 - . ZOO. Visok stepen invalidnosti. dok u obrazloženju presude navodi razloge zašto je doneo takvu odluku. 201. Odredbom čl. umanjenja životne aktivnosti i naruženosti kada kod inicijalne žrtve postoje takve promene na telu koje u okolini izazivaju strah. odnosno da se radi o inicijalnoj žrtvi kod koje postoji naročito težak invaliditet. 7. 201. ZOO). Zakon je kod naknade štete zbog duševnih bolova zbog naročito teškog invaliditeta bračnog. drugostepena i odluka po reviziji). tako i prema ostalim tužiocima kao licima koja potražuju naknadu nematerijalne štete od tuženog na osnovu čl. te ranije odluke koje su donete (prvostepena. st. a na osnovu kog odnosa ostali tužioci zahtevaju u ovom postupku od tuženog naknadu nematerijalne štete zbog duševnih bolova zbog naročito teškog invaliditeta prvotužioca. To je faktičko pitanje koje se utvrđuje u svakom konkretnom slučaju i zavisi od svih okolnosti konkretnog slučaja. ZOO). već samo težak invaliditet ne utvrđuje činjenice u pogledu pravnog odnosa između prvotužioca i tuženog. mada navodi u pobijanoj presudi da na strani prvotužioca ne postoji naročito težak invaliditet. st. ali ni iz tog dela obrazloženja presude nije jasno kakav je odnos tužilaca i tuženog. 3. posebno odnos prvotužioca i tuženog. U pobijanoj presudi je u prvom stavu obrazloženja naveden hronološki prikaz toka ovog postupka. Naime. zakon je propisao i kvalifikovani uslov.OBLIGACIONO PRAVO 753. 2. te osnov pasivne legitimacije tuženog. kako drugo. u prvostepenoj presudi nisu utvrđene činjenice u pogledu štetnog događaja i stanje prvotužioca nakon istog. a po osnovu koga se u ovom postupku zahteva naknada nematerijalne štete. četvrto i petotužilac u ovom postupku potražuju naknadu nematerijalne štete zbog naročito teškog invaliditeta prvotužioca. a u pobijanoj presudi nisu navedeni ni razlozi odbijanja tužbenog zahteva drugo. a ni koji je to štetni događaj zbog koga se potražuje naknada nematerijalne štete u ovom postupku. četvrto i petotužioca. 3. treće. pobijana presuda se nije ni mogla ispitati na valjan način. odnosno članovi porodice inicijalne žrtve. Sud u izreci presude odlučuje o usvajanju ili odbijanju pojedinih zahteva koji se tiču glavne stvari i sporednih traženja. st. odnosno vanbračnog druga ili srodnika. i 4. Saglasno navedenom. te da li kod prvotužioca postoji invaliditet naročito teškog stepena (o ovome u pobijanoj presudi postoji samo konstatacija u prvom stavu obrazloženja da na strani prvotužioca ne postoji naročiti težak invaliditet). kao ni odnos između prvotužioca i ostalih tužilaca. a da li kod inicijalne žrtve postoji naročito težak invaliditet je faktičko pitanje koje se utvrđuje u svakom konkretnom slučaju i zavisi od svih okolnosti konkretnog slučaja. pored kruga lica koja imaju pravo na ovu naknadu (čl. Iz same činjenice da je u zakonu upotrebljen termin "naročito težak invaliditet" proizilazi da ovaj pravni institut treba restriktivno tumačiti. Pored kruga lica koja imaju pravo na ovu naknadu (čl. propisao i kvalifikovani uslov. Naime. 201. Takođe.

posebno leti na bazenu ili plaži i toku školskih aktivnosti. nasuprot navodima žalbe tuženika. Kada je sud dosudio naknadu neimovinske štete zbog pretrpljenog straha lakog intenziteta.2005. opravdavaju dosuđivanje novčane naknade za navedene vidove nematerijalne štete u iznosima kao u izreci pod I pobijane presude te da su.2005. godine) 755. a što kod njih stvara duševne patnje. kao i duševnih bolova koje je tužilac pretrpeo zbog estetske naruženosti i umanjenja životne aktivnosti.02. br. povređeni deo tela sa ožiljcima bude uočljiv i za druga lica. 3010/07 od 12.2005. 57/89 i 3/90 i “Sl. Gž. Rev. 470/05 od 12. treba voditi računa u ovom postupku.06. godine) . Zakona o obligacionim odnosima. 1142/05 od 01. (Iz presude Okružnog suda u Čačku. br. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. 74/87. što predstavlja nelagodnost u toku lečenja i ima značaja pri odmeravanju visine naknade za fizičke bolove. Gž. kada je našao da jačina i dužina trajanja fizičkih bolova i straha. kao i duševnih bolova koje je tužilac pretrpeo zbog estetske naruženosti i umanjenja životne aktivnosti. Ovo posebno i stoga što je u momentu nanošenja povreda tužilac imao 14 godina. do 545.OBLIGACIONO PRAVO jući oštećenog neprestano učestvuju u njegovim patnjama zbog oštećenja njegovog telesnog integriteta. godine) Pravilan je zaključak nižestepenih sudova. a visina štete je po oceni Vrhovnog suda u svemu pravilno odmerena u smislu člana 200. . koji je usled zadobijenih povreda tako teško narušen da je lice sa takvim povredama nesposobno faktički da obavlja osnovne životne funkcije. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je pravilno primenio odredbu člana 200. materijalno pravo pogrešno primenjeno. 318/05 od 24. da tužilac ima pravo na naknadu nematerijalne štete od tužene za pretrpljene duševne bolove zbog neosnovanog lišenja slobode po odredbama čl. (Rešenje Okružnog suda u Novom Sadu. 4/77. ili jakog intenziteta. ZOO-a. tada važećeg Zakona o krivičnom postupku (“Sl. 14/85. predstavljaju neke od kriterijuma za ocenu da li kod oštećenog postoji invaliditet koji se može okarakterisati da je naročito teškog stepena.09. Tužilac bi imao pravo na taj vid naknade štete samo u slučaju pretrpljenog straha srednjeg. Gž. list SFRJ” br. Iako se radi o naruženosti lakog stepena.2008) 754.317 - 756. te da mu nedostaju pojedini delovi tela što je vidljivo.04. 27/92 i 24/94). ZOO. već se naročito teškim invaliditetom smatra celokupni telesni izgled. sud je imao u vidu da se radi o maloletnoj osobi koja će biti u situaciji da. tada je – imajući u vidu odredbu člana 200. a nekada i ne mora biti u direktnoj proporcionalnoj vezi sa tim. takođe. 541. tako da tužilac ima pravo na naknadu i za ovaj vid štete. (Iz presude Okružnog suda u Valjevu. Postojanje naročito teškog invaliditeta može biti odraz velikog stepena umanjenja životne aktivnosti nekog lica. Jačina i dužina trajanja fizičkih bolova i straha. da ono vegetira. opravdavaju dosuđivanje novčane naknade za navedene vidove nematerijalne štete. o čemu. navedeni iznosi pravilno odmereni. imajući u vidu objektivno subjektivne okolnosti konkretnog slučaja. list SRJ” br. a nije se izjasnio o intenzitetu straha. zatim da je u toku lečenja oko dva meseca nosio gips.

Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja.Veštačenjem od strane veštaka – hirurga utvrđen je intenzitet i dužina pretrpljenih fizičkih bolova i stepen naruženosti tužioca. godine.318 - . Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju. Rev. ZPP-a. stav 1. traumatske šokove ili trajni psihički poremećaj sa mogućnošću prouzrokovanja i težih posledica. tužilac je trpeo strah srednjeg intenziteta u trajanju od mesec dana koji se kasnije transformisao u stanje opšte anksioznosti i razdražljivosti praćeno čestim promenama raspoloženja i nesanicom. godine do 8. s obzirom da su posledice straha uticale na umanjenje opšte životne aktivnosti tužioca za koji vid štete mu je dosuđena posebna naknada. nakon čega je došlo do sepse i akutne upale slepog creva a zbog čega je tužilac sutradan i operisan. pa do ulaska u operativnu salu i davanja anestezije. ali strah može prouzrokovati i depresije. Nasuprot takvom zaključku prvostepenog suda. Pritom se pod ograničenjem podrazumeva i vršenje aktivnosti uz povećane napore ili pod posebnim uslovima. zbog čega je tužilac više puta operisan. strah predstavlja psihički poremećaj ličnosti čoveka koji može imati lakši ili teži oblik. Nakon toga. Zakona o obligacionim odnosima oštećenom pripada pravo na naknadu čija visina zavisi od intenziteta i vremena trajanja straha. shodno članu 395.1996. neurotična stanja. usvojena revizija tužioca i preinačena drugostepena presuda tako što je odbijena žalba tuženog i potvrđena presuda prvostepenog suda.1996. a saglasnim nalazom veštaka hirurga i veštaka neuropsihijatra utvrđeno je da je kod tužioca nastupilo trajno umanjenje opšte životne aktivnosti od 15%. ne može se prihvatiti kao pravilan zaključak drugostepenog suda da tužiocu ne pripada novčana naknada za ovaj vid nematerijalne štete.2. Takvo stanje je sa povremenim oscilacijama trajalo sve do poslednje operacije kile i ugrađivanja plastične mrežice u januaru 2001. Iz tih razloga je. prvostepeni sud je pravilno postupio kada je zaključio da tužiocu pripada pravo na novčanu naknadu nematerijalne štete za pretrpljeni strah. Strah predstavlja psihički poremećaj ličnosti oštećenog pa u zavisnosti od intenziteta i vremena trajanja straha oštećeni ima pravo na naknadu štete.5. zbog neblagovremenog lečenja došlo je do određenih komplikacija. godine. Takav strah predstavlja povredu zdravstvenog i telesnog integriteta čoveka. do pojave kile i recidiva kile. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. Posmatrano sa medicinskog aspekta.2005.1. 2296/05 od 05.OBLIGACIONO PRAVO 757. godine) . S druge strane. umanjenje životne aktivnosti predstavlja poseban osnov za naknadu štete zbog duševnih bolova koji se ispoljavaju usled ograničenja u životnim aktivnostima oštećenog koje je ostvarivao ili bi ih po redovnom toku stvari u budućnosti izvesno ostvarivao. To može pre svega biti strah za život koji nastaje u trenucima kad se neko lice nađe suočeno sa smrću. dakle vid nematerijalne štete za koji u smislu člana 200. godine osetio je bolove u predelu trbuha ali mu pretpostavljeni nisu dozvolili da se obrati lekaru. Međutim. tužilac je bio na vojnoj vežbi od 29. Posebno je nalazom veštaka neuropsihijatra utvrđeno da je tužilac trpeo primarni strah najvišeg intenziteta koji je trajao od momenta kada mu je saopšteno da je bolest urgentna i da se mora hitno izvršiti operativni zahvat.10.1996. Dana 11.

2003. a povređen je i tužiočev ugled kao poslovnog čoveka.319 - . godine. Zakona o obligacionim odnosima je propisano dosuđivanje novčane naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog povrede ugleda. godine kada mu je uručno rešenje o ukidanju zadržavanja. ugleda i slobode i određenih duševnih bolova. koji je proglašen nezakonitim. godine) 759. Na utvrđeno činjenično stanje pravilno je primenjeno materijalno pravo i to odredbe člana 543. pogodnosti ili zadovoljštine radi satisfakcije i ukoliko je to moguće postavljanje ravnoteže u poremećenom subjektivnom stanju. povrede časti. godine) je uhapšen u svom stanu 15.3.04. Odredbom člana 200. .3. polazi se od vrednosti povređenog dobra i načina na koji je povreda učinjena. Samo pokretanje i vođenje disciplinskog postupka.2003. Zakona o obligacionim odnosima. odnos sredine prema njemu posle lišenja slobode. Tužilac je priveden u prostorije organa unutrašnjih poslova i više puta privođen u prostorije za saslušanje a potom odveden u zatvor gde je ostao punih mesec dana. Kod ocene postojanj